Pečat Sudbine - Keri Chin

Keri Chin

PEĈAT SUDBINE Kasno prolećno sunce prelivalo se po uglancanom nameštaju u radnoj sobi gradske kuće Lenarda Ovensa. Grof je sedeo za svojim stolom, dok je prekoputa, na jednoj od udobnih širokih stolica, sedeo njegov prijatelj, vikont Danijel Sajmor. - Znaĉi, došao je i taj dan. Prosto ne mogu da poverujem da je Beki stasala za udaju. - Ako mene pitaš, nije. Već sam joj rekao da se ne nada da će se udati ove sezone. Ovo joj dopuštam samo da vidi da gradski ţivot nije za nju. Ne znam odakle joj sada takva ideja. Teta Vilma me godinama ubeĊivala da Rebeka nikada neće poţeleti ţivot u gradu, zato sam i prepustio da se ona bavi njenim obrazovanjem i interesovanjima. Sada sam u problemu. Svestan sam da ne mogu dozvoliti da se upusti u sezonu nepripremljena, a ima tako malo vremena. Teta Vilma nije ni od kakve pomoći po tom pitanju. Kako je i sama ţivot provela na selu, nema pojma o tome šta devojke u gradu nose i o ĉemu razgovaraju. Da ne pominjem to što je niko ne poznaje. Iskreno, ni malo me ne plaši Rebekin neuspeh, ali znam da će se ona silno razoĉarati. Za devojku u njenim godinama to moţe da bude veoma traumatiĉno iskustvo. - Jasno da je tako. Moraš preduzeti nešto odmah. Rebeka će imati dovoljan teret što je tvoja sestra. Više od toga joj ne treba. Ja sam voljan da pomognem koliko mogu. Samo treba da mi kaţeš odakle da poĉnem. 1

- To bih i sam voleo da znam – uzdahnuo je Lenard i dosuo još konjaka u ĉaše. – Mislim da mi za poĉetak treba dama koja bi se bavila Bekinim ponašanjem u visokom društvu. TakoĊe, treba da brine o njenoj garderobi, procenjuje na kojim bi dogaĊajima trebalo da se pojavi, kao i da joj bude pratnja. - Za takvu damu bi trebalo da daš oglas ili da se raspitaš koja agencija je elitna. Beki zasluţuje najbolje. - To znam i bez tebe, ali problem je što ja nemam ni vreme ni nerve za tako nešto. Samo mi fali svakodnevni defile potencijalnih druţbenica. To će da potraje, a sezona poĉinje za dve nedelje. - Na ţalost, ja ne poznajem nikoga ko je podoban za takav posao. Ako ne ţeliš da se posavetuješ sa nekom od svojih ljubavnica, predlaţem da kupiš knjige Aurore Linton. Ĉuo sam da su veoma popularne kod mladih dama. Prošle godine je izašla prva knjiga koja se zove „Priruĉnik za mlade dame“, a ove godine „Modni vodiĉ za Sezonu“. Ako je suditi po onome što se priĉalo prošle sezone, prva knjiga je mnogim damama bila od koristi. - A ko je Aurora Linton? - Udovica i jedna vrlo preduzimljiva dama. Pre dve godine se doselila, mislim, sa zapada. Prvo je otvorila modni salon u Bond Stritu. Verovatno je od pokojnika nasledila solidnu svotu novca. Za kratko vreme privukla je najbogatiju klijentelu u gradu. Arijana tvrdi da je ţena modni genije. Ni jedna se dama više ne smatra dovoljno otmenom ako nema makar jednu kreaciju Aurore Linton. - Ta knjiga... priruĉnik, jel´ se odnosi samo na modu? - To ne bih znao. Pretpostavljam da su u njemu nekakva pravila ponašanja, ali nisam siguran. Mogao bih da pitam Arijanu. Ona sigurno zna više. Znaš da teţi da bude savršena supruga. Ne bi me iznenadilo da je proĉitala taj priruĉnik. Veliki je poklonik gospoĊe Linton. - Odliĉno! – Lenardove usne se izviše u nešto nalik osmehu. – Ako je tako kao što kaţeš, mislim da sam upravo rešio problem. Hvala ti što si mi pomogao. 2

- Verujem da će se Beki i teta Vilma lepo snaći. Zamoliću Arijanu da ih odvede kod gospoĊe Linton ĉim stignu u grad. Tako će biti dovoljno vremena da joj obezbedimo nekoliko novih haljina. Pored toga, u klubovima ću razglasiti da sestra zagonetnog grofa od Eseksa ulazi u svoju prvu sezonu. Tako neće manjkati pozivnica. - Hvala, ali ti se pobrini samo za ovo drugo. Za gospoĊu Linton ću se pobrinuti liĉno. - Ići ćeš sa Rebekom i Vilmom u ţenski modni salon? – Danijel je izvio obrvu. - Neću. Šta ti pada na pamet? GospoĊa Linton će doći ovamo. Planiram da ona bude Rebekina pratilja. Ako je tako popularna, mislim da nema pogodnije osobe da prati moju sestru. Danijel je bez reĉi nekoliko trenutaka gledao u svog prijatelja. - Pretpostavljam da ti nije palo na pamet da će te Aurora Linton glatko odbiti. Ţena nije druţbenica, Lenarde. Ona je umetnica i spisateljica. - Ne vidim razlog da gospoĊa odbije moju ponudu, ako će se iznos na njenom raĉunu znatno uvećati. Sve se moţe kupiti Danijele. - Mislim da bi ti bilo bolje da imaš i neki alternativni plan. Nisam siguran da ti je ovog puta uspeh zagarantovan. - Videćemo. II Aurora je podigla glavu sa svojih crteţa kada su se vrata njene radne sobe otvorila. Batler je nesigurno zastao kraj vrata i diskretno se nakašljao. Uvek je to ĉinio kada mu je bilo neprijatno. - Izvolite, Noa? Da li je sve u redu? - Da gospoĊo. Ustvari ne... Imate posetu. Rekao sam da ne primate nikoga u ovo vreme, ali gospodin je veoma uporan da vas vidi. - Gospodin? – upitala je zaĉuĊeno Aurora. – Mogu li da znam o kome je reĉ? - Lenard Ovens, grof od Eseksa je ispred vrata. Insistira da ga primite. 3

Aurora pogleda u svoje ugljenom zamrljane ruke. Svakako nije bila spremna ni za kakvu posetu. MeĊutim, dotiĉni grof se nije najavio pa je odluĉila da se ne zamara svojim izgledom. - Pošto je gospodin uporan, uvedite ga, Noa. Primiću ga ovde. Nemam vremena da se presvuĉem i malo upristojim. - Zahvaljujem gospoĊo. Odmah ću dovesti posetioca – rekao je prosedi ĉovek i neĉujno izašao. Aurora je ustala i prišla prozoru. Od guste magle nije se moglo videti gotovo ništa. Pošto u radnoj sobi nije imala ĉasovnik, nije imala pojma koliko je sati. Ustvari, poslednjih dva meseca slabo je imala predstavu o vremenu. Dani su joj uglavnom zapoĉinjali i završavali se u ovoj sobi. Jedini izlazak iz kuće svodio se na to da ode do salona kako bi prekontrolisala gotove radove pre isporuke. Kada je pre dve godine zapoĉela posao, pojma nije imala kakav će uspeh postići. Tada je imala jednu krojaĉicu, a sada njih devet. I, kako su stvari stajale, trebaće joj još nekoliko. - Dobar dan gospoĊo Linton – iz razmišljanja je prenuo duboki muški glas. Okrenula se polako iako je bila veoma zainteresovana da vidi kako izgleda onaj kome taj glas pripada. Kada se napokon suoĉila sa svojim posetiocem uzvratila mu je pozdrav, trudeći se da joj glas ostane prirodan. Pred njom je stajao veoma krupan i veoma zgodan muškarac, visok skoro dva metra i širokih ramena. Garderoba koju je nosio bila je poslednja reĉ mode. Tamna kosa bila mu je uredno zaĉešljana. Blago ĉetvrtasto lice krasile su tamno plave oĉi, pravilan nos i zamamne usne. Opšti utisak je odavao lepog, pedantnog ĉoveka. Ipak, nešto na njegovom licu i u njegovom pogledu bilo je veoma hladno. Aurora je to, skoro, fiziĉki mogla da oseti. Po naĉinu na koji je gledao, znala je da je paţljivo procenjuje. - Ako ste me dovoljno dobro pogledali, predlaţem da sednemo. Da li ste za neko piće, gospodine? 4

Lenard se osetio kao da je dobio udarac u pleksus i iznenada ostao bez daha. Kada je krenuo ovamo, oĉekivao je da će razgovarati sa sredoveĉnom udovicom. Ništa ga nije moglo pripremiti na iznenaĊenje koje je doţiveo. Pred njim je stajala veoma mlada ţena. Po njenom izgledu mogao je da zakljuĉi da je jedva nekoliko godina starija od Rebeke. Ĉudesna lepota kojom je priroda obdarila bila je sledeća stvar zbog koje je ostao bez daha. - Moţe konjak ako imate – odgovorio je i seo. Leţerno se naslonio posmatrajući je kako ide ka stoĉiću na kome su stajale kristalne boce i ĉaše. - Naravno da imam. Konjak je moje omiljeno piće – rekla je bez dodatnog objašnjenja. Nije znala zašto, ali ţelela je da ga šokira. Nasula je ćilibarsku teĉnost u dve ĉaše i vratila se do stola. Spustila je njegovu ĉašu na maleni sto pored fotelje na kojoj je sedeo i vratila se za sto. Skupila je raširene papire i ponovo ga pogledala. - Pa, gospodine, pretpostavljam da ste zbog nekog vaţnog pitanja ovde. Inaĉe ne biste došli ovako nenajavljeni. Šta mogu da uĉinim za vas? Molim vas da budete kratki i jasni. Imam mnogo posla. - GospoĊo Linton, oni koji me poznaju rekli bi da sam i previše jasan kada govorim. Uveravam vas da se neću zadrţati ni minut duţe nego što je potrebno. - PreĊite na stvar – Aurora je otpila gutljaj pića i sa paţnjom se zagledala u njega. Svim silama se trudila da ignoriše sitne drhtaje koji su joj potresali telo. Nije mogla da definiše njihovo znaĉenje. - Vidite, stvar je u tome da je moja sestra iznenada odluĉila da doĊe u London. Ţeli da ostane do kraja sezone i bude uvedena u društvo. Po logici stvari, trebao sam da joj zabranim tako nešto, ali nisam. - Razumem. I sada vašoj sestri trebaju haljine – skoro je osetila olakšanje. - Dozvolite mi da završim. Moja sestra ima skoro devetnaest godina. Poslednjih nekoliko godina nije dolazila u London. Što se tiĉe njenog obrazovanja, bilo je neformalno, ali dobro. Ipak, Rebeka ne zna mnogo o ponašanju u visokom društvu. Na imanju u Eseksu 5

tako nešto joj nije bilo potrebno. Tvrdi da je više puta proĉitala vaš priruĉnik i da će moći sasvim dobro da se izbori, ali ja sumnjam u to. Kao dobar poznavalac visokog društva mogu da kaţem da bi je progutali za ĉas. Zato sam odluĉio da se obratim vama. Ţelim da vas angaţujem kao mentorku svoje sestre. - Molim? Pretpostavljam da niste ozbiljni gospodine? - Sasvim sam ozbiljan. Istina, malo sam se pokolebao kada sam video koliko ste mladi, ali to ne treba da bude prepreka. Mislim da ćete sasvim dobro uvesti moju sestru u društvo. Uveravam vas da će vam se to isplatiti. Spreman sam da platim koliko god budete traţili. Nije moj stil da na ovaj naĉin dogovaram neki posao, ali smatram da je ovo izuzetna situacija i da je apsurdno ne igrati otvorenih karata. - Gospodine Ovens, vi ste na sasvim pogrešnoj adresi. Ja jesam napisala „Priruĉnik za mlade dame“, ali uopšte nisam neko ko se pridrţava istog. Pored toga, pisanje mi je hobi, a kreiranje odeće osnovni posao. Koga, ako mogu da kaţem, imam previše. Što se haljina za vašu sestru tiĉe, mogu vam izaći u susret i ubaciti nekoliko porudţbina, ali to je sve. - Nećete ni da upoznate Rebeku? - Sigurna sam da je vaša sestra paţnje vredna mlada dama i iskreno sam dirnuta vašom brigom za nju, ali zaista nemam vremena za to gospodine – trudila se da bude ljubazna. Imala je utisak da ovog ĉoveka ne treba ljutiti. - Onda ćemo ovako. DoĊite veĉeras na veĉeru kod nas. Upoznaćete moju sestru i na odlasku ćete mi dati svoju ponudu. Još jednom ću ponoviti da sam spreman da budem veoma velikodušan. Aurora je posmatrala svog gosta u potpunoj neverici. Iako ga nije poznavala ĉula je o njemu razne stvari. U stvarnosti je bio višestruko gori. Nije verovala sopstvenim ušima i oĉima. Njegova arogancija se graniĉila sa bezobrazlukom. - Vaš zahtev nisam stavila u razmatranje, pa ne moţete oĉekivati nikakvu ponudu. Moj odgovor je ne, gospodine Ovens. 6

- Trebalo bi da ste do sada shvatili da ja ne prihvatam takav odgovor, gospoĊo Linton. Zato što mislim da ste dama zaista sam se potrudio da kao dţentlmen pristupim ovom poslu. MeĊuitim, vi me terate da pristupim nekim nepopularnim metodama ubeĊivanja – pogledao je tako hladno da je osetila strah. - Ne razumem šta hoćete da kaţete. - Sluĉajno, gospoĊo Linton, mogu da vam upropastim posao i potpuno vas uništim. Aurora je pokrila usta rukom da ne bi jauknula glasno. Nije moguće da je ovaj ĉovek znao njenu tajnu. - Kako to mislite da uradite? – upitala je dok joj je iz lica nestajala boja. - Dominik Klarkston, gospodin od koga nabavljate svilu, muslin i sve one fine materijale za svoj salon, sve radi preko mog investicionog fonda. Dovoljno je jedno kratko pismo da zaustavi vašu porudţbinu. Naravno, vi uvek moţete pronaći drugog dobavljaĉa, ali jednom izneverene mušterije se više neće vratiti kod vas, draga moja. - Ne biste to uradili! - Bio bih prinuĊen to da uradim. Sa mnom nema igre, gospoĊo Linton. Kada nešto ţelim ja to uvek dobijem. Na lakši ili teţi naĉin. Vi ćete, naravno, biti razumni i nećete dozvoliti da komplikujemo ovako jednostavnu situaciju. - Ovo je neĉuveno! Upravo ste me ucenili! – ustala je i poĉela da šeta izmeĊu stola i prozora. Lenard je gledao u nju kao opĉinjen. Nemarno skupljene zlatne lokne padale su joj po licu dok su plave oĉi poprimile gotovo ljubiĉastu nijansu. Bio je siguran da je to samo odraz od haljine boje lavande koju je imala na sebi. Ruke su joj bile umazane ugljenom i kako se nesvesno dodirivala po licu, ostavljala je trag. Odupirao se porivu da joj priĊe i obriše svaku crnu taĉku. Kreativni zanos koji je izbijao iz svake njene pore, on je prekinuo svojom grubom pretnjom. Bilo mu je ţao što je morao tako da 7

postupi, ali ţeleo je da ona bude mentor i pratilja njegovoj sestri. Dobro je procenjivao ljude i za Auroru Linton je bio siguran da je ĉasna, visokomoralna ţena. Da nije znao da je udovica, pomislio bi da je devica. Nekakva aura nevinosti prosto je zraĉila iz nje. Na kraju, lagao bi sebe kada bi rekao da bi bio ovako uporan da se susreo sa nekom starijom ţenom. Ĉinjenica je da je, nekoliko puta, tokom razgovora sa njom pomislio kako bi voleo da se okuša u ulozi njenog ljubavnika. Ali to će za sada morati da saĉeka jer je preĉe da se pobrine za Beki. Nije voleo da meša posao i zadovoljstvo. Kada je napokon progovorio, glas mu je bio hrapav. - Ne uzrujavajte se previše, gospoĊo Linton. Shvatite ovo kao rešenje jednog oĉajnika. Našao sam se u bezizlaznoj situaciji. - Vi? – optuţujuće je uperila u njega umrljani prst. – Vi ste se našli u bezizlaznoj situaciji!? Molim vas da prestanete da se poigravate. Još će na kraju ispasti da ste vi ţrtva. - Na neki naĉin i jesam. Umesto da se bavim svojim poslom, prinuĊen sam da trošim dragoceno vreme na ovako trivijalne stvari. - Oh! Baš mi je ţao zbog toga – rekla je ironiĉno. – Pomislila sam da je vaša briga za sestru od izuzetne vaţnosti, ali sada je jasno da tako hladan i proraĉunat muškarac nije sposoban da brigu o bliţnjima svrsta negde drugo nego u trivijalnost. - Savetujem vam da se ubuduće ne upuštate u takve zakljuĉke gospoĊo – glas mu je bio opasno preteći. – Sada sedite da dogovorimo neke pojedinosti. - I dalje nisam pristala na vašu ucenu. - Zar vam ono što ste stekli tako malo znaĉi? - Ne, i vi to veoma dobro znate, prokleti bili! - Onda budite dobri i sedite. Ni vi ni ja nemamo ceo dan na raspolaganju. Dok je lagano ispijao konjak, Aurora ga je gledala. Svojim prisustvom gotovo je ispunio ĉitavu prostoriju. Podsećao je na krupnu zverku koja je došla do plena i sada uţiva pre nego što poĉne 8

da se gosti. Obavijen hladnom mirnoćom planirao je sledeći korak. Protiv svoje volje, osetila je da je na neki naĉin privlaĉi. Ĉvrstina kojom je zraĉio bila je kao stena na koju bi se ĉovek mogao nasloniti. Naravno, ako je privilegovan. Njegov pogled naveo ju je da ga posluša i sedne. Mozak joj je radio brzo. Moraće da se povinuje ţelji ovog drskog grofa. Previše je mogla da izgubi. - Da li je i vaša sestra tako šarmantna gospodine? – upitala je iznenadivši sebe. - Molim? - Pitam, da li vam je sestra sliĉna? Upravo vagam šta mi se više isplati. Ako je ledi Ovens vašeg temperamenta, mislim da ću rizikovati da izgubim sve. Lenard se glasno nasmejao. - Zar sam tako strašan, gospoĊo Linton? - Više nego što pretpostavljate. - Nemate razloga za strah. Moja sestra je ljupka mlada dama. Mislim da ćete uţivati u saradnji sa njom. Uostalom, veĉeras u osam ćete doći kod nas na veĉeru pa ćete se uveriti da govorim istinu. Ono što bih sada ţeleo je da utvrdimo neke osnovne stvari. Vidite, ja nemam jasnu predstavu koliko posla ćete imati sa Rebekom. Znam da joj trebaju haljine i lekcije o ponašanju u visokom društvu. Beki je topla i iskrena osoba. To su osobine koje je potrebno da prikrijete kod nje. - Zašto bih, pobogu, trebalo da prikrijem te njene osobine? – upitala je zapanjeno Aurora. - Zato što te osobine, za sigurno, vode u naivnost. Kada u to saberemo njene godine i nedostatak komunikacije sa raznom vrstom ljudi, dobijamo poraţavajući rezultat. - Mislim da biste je vi mnogo bolje tome nauĉili. Ako se ne varam, poznati ste po svojoj zagonetnosti i hladnoći. Baš me ĉudi da svaki ĉlan vaše porodice nije prošao kroz takvu obuku. Kada malo bolje razmislim, vašoj sestri u stvari ne treba nikakva obuka. Dovoljno je 9

da bude u vašem društvu. Tada se niko neće usuditi da uĉini nešto nepristojno. - Ako ste išta ĉuli o meni, a ĉini se da jeste, onda bi trebali da znate da nisam ljubitelj društvenih dogaĊaja. Posebno ne onih u sezoni. Ne pada mi na pamet da budem pratilac svojoj sestri. Taj zadatak poveravam vama. - Kako molim? - Ĉuli ste me. To će biti u opisu vašeg posla. Rebeka u Eseksu ţivi sa našom tetkom koja, takoĊe, nema iskustva u gradskom ţivotu. Ovde poznaje veoma malo ljudi, stoga nije sposobna da proceni koje su zabave pogodne za Beki, a koje ne. - Ovo postaje sve gore! Gospodine Ovens, ovih meseci imam zaista mnogo posla. Ono što traţite od mene je nemoguće. Ja se ne krećem u visokom društvu. - Moţda, ali ih sve dobro poznajete. Proverio sam. Gotovo da ne postoji ugledna porodica u Londonu ĉiji ţenski deo nisu vaše mušterije ili oboţavateljke vaših knjiga. Pretpostavljam da ni vi niste preterano zainteresovani za visoke društvene krugove, jer da jeste, odlazili biste na njihove zabave. Ipak, bićete odliĉno plaćeni pa sve ovo moţete da shvatite kao izazovan poslovni poduhvat. Što se vašeg osnovnog posla tiĉe, verujem da ćete uspeti da ga uklopite sa novim obavezama. U svojoj kući ću vam obezbediti prostor sliĉan ovome. - Zašto u vašoj kući? - Zato što ćete se preseliti kod mene dok se ne završi sezona – mirno je obavestio. - Vi ste stvarno ludi! To je nemoguće! Pristajem da se pozabavim vašom sestrom, ali pod svojim uslovima. Sumnjam da će mi rad sa njom oduzeti toliko vremena koliko vi mislite. Nauĉiću je nekoliko lekcija o ponašanju, ukazati joj kakav bi joj stil odevanja odgovarao, a za sve to nema potrebe da se preselim kod vas. Pobogu ĉoveĉe, ja imam svoj ţivot. Ne mogu tek tako da ga odbacim zato što ste se pojavili vi sa svojim ludim zahtevom! 10

- Za vreme dok budete kod nas, sve svoje aktivnosti moţete da obavljate kao da ste u svojoj kući. Osim onih noćnih, naravno. Jedino ĉega ćete morati da se odreknete u ovom poslu je ljubavnik, gospoĊo. Aurorino bledo lice je iznenada preplavilo tamno rumenilo. Pored toga, osetila je nesnosnu vrućinu u celom telu. - Kako se usuĊujete!? Vi sebe nazivate dţentlmenom! To što ste upravo rekli je... je... strašno. I neoprostivo! - Oprostite mi. Nisam znao da će nedostatak ljubavnih aktivnosti u narednih nekoliko meseci tako delovati na vas. Ako dozvoljavate, biću slobodan da vam to makar delimiĉno nadoknadim. Bićemo pod istim krovom pa će ono što se bude dešavalo noću ostati naša mala tajna. Uveravam vas da mogu da budem dostojna zamena bilo kome. Prvi put su mu oĉi zasjale nekim novim, nepoznatim sjajem i da nije bila tako besna, sigurno bi analizirala zašto je tako. Ovaj ĉovek je uspeo da je dovede do stanja potpunog ludila. - Nadam se da ću se svakog ĉasa probuditi i shvatiti da je sve ovo samo ruţan san, gospodine Ovens – rekla je suvo i otpila dobar gutljaj ţestokog pića. – Molim vas da sada odete. Doći ću veĉeras kod vas i na odlasku ću vam saopštiti svoju konaĉnu odluku – ustala je i ponovo poĉela da šeta. – I još nešto, budem li još jednom od vas ĉula neku nepristijnu opasku, uveravam vas da ću rizikovati da mi uništite posao. - Vrlo dobro gospoĊo, – Lenard je ustao i blago se naklonio – drago mi je da vam je moral na prvom mestu. Vaš uticaj na moju sestru će biti veoma koristan. Do veĉeras – izašao je i za sobom zatvorio teška hrastova vrata u koja je Aurora ostala da zuri. III Dok se to veĉe vozila u koĉiji ka kući Lenarda Ovensa, Aurora je i dalje razmišljala kako se dan, koji je zapoĉeo kao i mnogi drugi, pretvorio u košmar. Nakon odlaska grofa od Eseksa koncentracija joj je bila potpuno uništena. Jedva je uspela da ode do salona i završi osnovne obaveze. Pored toga, morala je da ode i u posetu Dominiku Klarkstonu. Bila joj je potrebna potvrda da je ono što je Lenard 11

Ovens rekao istina. Naravno, dobila ju je. Uz to je dobila i pregršt informacija o grofu. Gospodin Klarkston joj je velikodušno objasnio koliku moć njen budući poslodavac ima u Londonu kao i to da svako, ko ima malo zdravog razuma, ne ţeli da mu bude neprijatelj. Kako je dan odmicao sve je više bila uverena da se našla u zamci bez izlaza. Pretpostavljala je da bi tako moćan ĉovek mogao lako da otkrije njenu dobro ĉuvanu tajnu. Tada bi joj uništen posao bio manja briga. Ĉitav njen ţivot srušio bi se kao kula od karata. Za svoj ugled i nije brinula toliko, koliko joj je bilo vaţno da ugled njenog brata Ronalda ostane netaknut. Mnogo je rizikovao da joj pomogne. Znala je da bi ga otac ostavio bez nasledstva i titule zbog nje. Najmanje što je mogla da uradi u ovom trenutku je da prihvati ono što je Lenard Ovens traţio od nje. Neće valjda biti toliko strašno baviti se mladom devojkom nekoliko meseci. Nadala se svim srcem da će joj to prijati. Sve što je trebalo je da izbegava grofa što je više moguće. Njegova uznemirujuća pojava i pronicljivi pogled bili su joj pretnja u svakom smislu. To ne bi trebalo da bude teško jer je i sam rekao da nema interesovanja i vremena za društveni ţivot. Kada se koĉija zaustavila ispred velike kuće u najotmenijem delu grada, Aurora je pomalo ukoĉenog izraza lica izašla i povukla zvekir na masivnim vratima. Otvorio joj je batler hladnog lica. Zašto je sve oko grofa od Eseksa bilo tako hladno, nije mogla da se ne zapita. - Dobro veĉe, ja sam Aurora Linton. Ovensovi me oĉekuju. - Dobro veĉe gospoĊo. Izvolite za mnom. Gospodar je u salonu. Mlada ledi i gospoĊa Pekston će sići svakog ĉasa. Prateći ukoĉenog batlera, Aurora se diskretno osvrtala oko sebe. Ono što je mogla da vidi bilo je ureĊeno sa mnogo ukusa i besprekorno ĉisto. Toliko da bi ĉovek pomislio da u kući niko ne ţivi. Odmah se setila svog neurednog izgleda danas, kao i haosa na radnom stolu i osmehnula se na pomisao kakav je to utisak ostavilo na grofa.

12

Kada je ušla u salon prvo je primetila njegovu ogromnu pojavu. Stajao je ispred kamina sa ĉašom u ruci. Vatra gotovo da nije bacala nikakvu svetlost na prostoriju jer je on zaklonio. - Vaša milosti, gospoĊa Linton je stigla. - Hvala Markuse. Moţeš reći posluzi da serviraju veĉeru za sat vremena i pošalji Mili da obavesti dame da je gospoĊa stigla. Tek kada se batler povukao, udostojio je da je pogleda. - GospoĊo Linton, hvala što ste došli. Veoma cenim to što ste taĉni. Izvolite sesti – naklonio se – Konjak? - Moţe, hvala. Dok je sipao piće, nastupila je neprijatna tišina. Aurora se divila njegovoj gracioznosti. Svaki njegov pokret bio je skladan i leţeran. Krajnje zaĉuĊujuće za tako krupnog ĉoveka. - Rebeka i teta Vilma će sići svakog ĉasa. Nemojte misliti da se ne raduju vašem dolasku. Baš naprotiv. Ja nisam dozvolio da vas saĉekaju ovde jer mi je bilo potrebno nekoliko minuta nasamo sa vama. - Nije valjda da imate još neki zahtev grofe? - Ne, nemam. Samo sam zaboravio danas da preciziramo još jednu stvar. - A to je? - Rebeki ne smete spominjati to da niste potpuno dobrovoljno prihvatili moju ponudu. Nema potrebe da bude opterećena tom sitnicom. - Prvo, još uvek nisam prihvatila ponudu i mislila sam da sam to rekla dovoljno jasno. Drugo, to što vi nazivate sitnicom je strašna ucena. Ĉak i kada bih to ţelela, mislim da ne bih imala srca da jednoj neduţnoj devojci srušim iluzije o tome kakav je zapravo njen brat. Budite mirni po tom pitanju. - Hvala gospoĊo, umeću to da cenim. Ispred vrata se iznenada zaĉula buka i odmah zatim u prostoriju je, kao vetar, uletela devojka, dok je starija gospoĊa išla za njom i sa neodobravanjem je gledala. Devojka se zaustavila ispred sofe na 13

kojoj je sedela Aurora i nekoliko trenutaka gledala u nju. Auroru je taj pogled podsetio na jedan drugi, koji se desio nešto ranije tog dana. Samo što u ovom pogledu nije bilo hladnoće i ozbiljne pronicljivosti. Dok se nije ni snašla, devojka se bukvalno bacila pored nje i stisla je u ĉvrst zagrljaj. IznenaĊujuće ĉvrst za tako sitno stvorenje. Osim boje oĉiju i tamne kose, Rebeka više ni u ĉemu nije liĉila na svog brata. - Ja sam najsrećnija devojka na svetu. Znate li to gospoĊo Linton? – rekla je kada ju je pustila iz zagrljaja. - Ne, ali vi ćete mi sigurno reći zašto. - Zato što je Leni moj brat. Što je bez reĉi prihvatio da doĊem u London i omogućio da me u društvo uvedete vi. Proĉitala sam obe vaše knjige toliko puta da mislim da ih znam napamet. Sada kada vidim koliko ste mladi i lepi, divim vam se još više. Aurora je pogledom preletela preko Lenardovog lica. Oštrine je potpuno nestalo, ali mu je izraz bio pun neodobravanja. Za njega je sigurno bilo poraţavajuće kako je Rebeka postupila prema njoj. - Hvala vam draga moja. Lepo je znati da je moj rad tako dobro prihvaćen. Ipak, trebalo bi da se pridrţavate pravila broj sedam. Da se prava dama... - Nikada ne sme otvoreno diviti nekome ili neĉemu. Znam, rekla sam vam da znam napamet sve što ste napisali. Oprostite što se nisam ponela kao dama, ali ţelela sam da znate da se zaista radujem što ste prihvatili predlog mog brata. Pretpostavljam da imate mnogo obaveza i za mene je ovo posebna ĉast. Zato sam dopustila da budem ovako neformalna. Više to neću ĉiniti i obećavam da ću biti uzorna uĉenica. Što se tiĉe Aurore, Lenard Ovens je mogao da se pretvori u samog Ċavola u ovom trenutku. Njoj to ne bi ni malo smetalo. U jednom je bio u pravu, Rebeka Ovens je zaista bila toplo i ljupko stvorenje. Iako to ne bi priznala, devojka ju je upravo potpuno osvojila.

14

- U tom sluĉaju zaboravite na moju opasku, ledi Ovens. Hvala vam na ovako lepoj dobrodošlici. Sada, ako mi dozvolite, upoznala bih vašu tetu. - Oh! Naravno! Izvinite što sam nepristojna. Teta Vilma mi je pored Lenija najvaţnija osoba u ţivotu. Brine o meni od kako sam bila mala. Ona je starija sestra našeg oca. - GospoĊo Pekston, – Aurora je ustala i pruţila starijoj ţeni ruku – drago mi je. - TakoĊe. Dozvolite da podelim zadovoljstvo svoje sestriĉine zbog vašeg pristanka da nam pomognete. Sada više nije imalo smisla reći da još uvek nije donela odluku. Još malo pre je znala da ne bi mogla da razoĉara ove dve divne dame. MeĊutim, to isto nije mogla da kaţe i za Lenarda. Lenard je posmatrao dame, ne trudeći se da se upusti u razgovor. Neizmerno zadovoljstvo svoje sestre osećao je kao svoje. Zamisao sa Aurorom Linton je bila pravi pogodak. Jedva je ĉekao da vidi Danijelov izraz lica kada mu veĉeras u klubu bude saopštio da je ipak uspeo da je ubedi u ono što je ţeleo. I za to mu je trebao samo jedan dan. Naravno, ni njemu neće spomenuti ucenu kojom je morao da se posluţi. Taj deo će ostati samo izmeĊu Aurore i njega. Pomisao da bi njih dvoje mogli podeliti još po neku tajnu ponovo ga je uzbudila. Od kako je izašao iz njene kuće danas stalno mu je bila u glavi. Potpuno neoĉekivano je reagovao na nju. Ustvari, ona je bila tip dame kakve je birao za ljubavnice. Makar po statusu. Iako mu to nije bila namera, misli su mu neprestalno plovile u tom pravcu. Na kraju je zakljuĉio da je mesec dana bez ljubavnice previše dug period. MeĊutim, sada nikako nije bilo vreme da se bavi tim pitanjem. Njegova sestrica treba da ima besprekoran ulazak u društvo. Govorkanja o njegovoj novoj ljubavnoj vezi samo bi unela bespotreban nered. Hteo on to ili ne, moraće da saĉeka da se završi sezona. Pitao se kakvo ga pakleno raspoloţenje oĉekuje u narednih nekoliko meseci. 15

Aurora se dugo nije osećala tako dobro kao za vreme veĉere kod Ovensovih. Došla je do zakljuĉka da je to zato što je glavnu reĉ za stolom vodila Rebeka. Kako je vreme odmicalo, Aurora je sve više shvatala da je potrebno raditi sa devojkom, ali ni pribliţno onoliko koliko je njen brat mislio da treba. Rebeka jeste bila mlada i neiskusna, ali ne i naivna. Oĉigledno im je oprez bio porodiĉna crta. Lenardu će naravno prećutati svoj zakljuĉak. Ako je već bila prinuĊena da prihvati njegovu sramnu ucenu, odglumiće ţrtvu do kraja. Kada je posluţen desert Lenard je ustao i izvinio se poslom. - Ostaviću vas da još malo neobavezno proćaskate. GospoĊo Linton, pre nego što odete, obavezno doĊite u moju radnu sobu. Znate da postoje stvari koje treba da rešimo. - Leni, nemoj da ti padne napamet da svojim krutim stavom oteraš gospoĊu Linton. Kada je već bila toliko ljubazna da prihvati tvoju ponudu, mislim da treba da uzvratiš ljubaznošću. - Ne brini malena. Ni za šta na svetu ne bih dozvolio tako nešto. Ovo se tiĉe samo detalja našeg dogovora. I nemoj više da me zoveš Leni. Mislim da sam ti to rekao više puta. - Jesi, ali si rekao da to ne radim samo pred nepoznatim ljudima. GospoĊa Linton mi je odmah postala bliska jer imam osećaj da je poznajem dugo. - Kako hoćeš – rekao je kruto i izašao iz trpezarije. - Bilo bi bolje da ga ne zovete tako u mom prisustvu Rebeka. Oĉigledno je da mu to smeta – rekla je Aurora blago. - Ne znam zašto mu smeta? Da li mislite da se oseća slabijim kada ga tako zovem? - Ne poznajem vašeg brata ništa više nego vas. Ne mogu da vam odgovorim na to pitanje. - Nadam se da ćete ga upoznati bolje ovih nekoliko meseci dok budete kod nas. Sigurno ste ĉuli razne priĉe o njemu, ali uverićete se da ništa od toga nije istina. Moj brat je divan ĉovek sa velikim srcem. 16

- Sigurna sam da je tako kao što kaţete – osmehnula se Aurora dok joj je knedla u grlu rasla. Iako je Rebeka pokazivala odreĊenu dozu opreza, po pitanju svog brata je bila potpuno naivna. Kada bi samo znala da ona sada sedi u njihovoj trpezariji samo zahvaljujući uceni koju je njen brat izveo, verovatno bi pala u nesvest. - GospoĊo Pekston, – obratila se Vilmi da bi promenila pravac razgovora – moţete li sutra ujutru da dopratite Rebeku do mog salona? Ja ću već biti tamo. Potrebno je da krojaĉica uzme mere kako bismo što pre pristupili izradi haljina. Zajedno ćemo pogledati materijale koje imam na zalihama. - Samo recite u koje vreme gospoĊo Linton. Smem li da pitam da li već imate neku ideju šta bi odgovaralo našoj Beki? - Naravno da imam. Njena boja će biti plava. Sve nijanse. Treba dobro da istaknemo predivnu boju oĉiju. Tu i tamo ćemo dodavati srebrne, zlatne i bele detalje. Iskreno, po malo sam strepela kako Rebeka izgleda, budući da je grof tako krupan ĉovek. Znate, izrazito visokim i krupnim damama je veoma teško pogoditi pravi kroj. Srećom, gospoĊica ima upravo savršene proporcije. Biće pravo zadovoljstvo praviti haljine za nju. - Sam Bog vas je poslao, draga moja. Bila sam strašno zabrinuta kako će se ovo završiti. Sada mi se ĉini da nema više mesta za strah. - Nadam se da je tako. Ja suštinski mnogo više znam teoretski nego u praksi, ali budite uvereni da ću dati sve od sebe da naša mlada dama zablista. Do sutra uveĉe ću imati malo precizniji plan šta je sve potrebno da preduzmemo da bi uspeh bio potpun. Grof me priliĉno iznenadio ovom ponudom i praktiĉno nisam stigla mislim o detaljima. Prvo sam ţelela da vas upoznam. - Valjda se nećete predomisliti? – upitala je Rebeka po malo uplašenim glasom. - To ne. Da nisam ţelela da se prihvatim ovog posla odmah bih to rekla. Sada me izvinite. Već je kasno i trebalo bi da poĊem, a još moram i da svratim do grofa. Onda do sutra moje dame. 17

Domaćice su se naklonile i Vilma je pozvonila batleru. - Markuse, gospodin oĉekuje gospoĊu Linton u radnoj sobi. Moţete li je otpratiti do tamo? - Naravno, njegovo gospodstvo mi je već dao takvo obaveštenje. GospoĊo, molim vas pratite me. Put do radne sobe je potrajao. Aurora je shvatila da se nalazi u drugom krilu kuće koje sa ulice nije primetila. Kada je batler propustio u ogromnu prostoriju u kojoj je jedina svetlost dolazila od lampe na radnom stolu i vatre koja je gorela u kaminu, osetila se po malo izgubljenom. Lenard je sedeo za velikim stolom, ali je ustao dok ona nije sela. Primetila je da je na sebi imao veĉernje odelo. Znaĉi, spremao se da izaĊe. - Vidim da ste spremni za izlazak pa nema potrebe da se zadrţavam. Pretpostavljam da ste shvatili da ću prihvatiti vašu ponudu, a to je ono zbog ĉega ste me pozvali. - Pripremio sam se ranije kako me ne biste ĉekali. Planiram da vas odvezem kući. Ali tek pošto mi kaţete svoju cenu. - Ja nemam cenu gospodine. - Mislio sam na cenu vaših usluga. Haljine ćete naplatiti kao i ostalim damama, ali koliko košta ostatak vašeg aranţmana? - Gospodine Ovens, ja još uvek nisam stigla da razmislim u šta sam se taĉno upustila, a kamo li da razmišljam o tome koliko to košta. Nikada ranije nisam radila ovako nešto. Pratilju nemam i stvarno ne znam koliko to vredi. - Da li je hiljadupetsto funti dovoljno? - To je mnogo novca i vi to dobro znate. - Više puta sam naglasio da ću dobro platiti uslugu koju mi ĉinite. Onda, da li se slaţete? Treba da kaţem veĉeras svom sekretaru da saĉini ugovor u kome će biti naveden iznos. - Ugovor? Ne razumem zašto vam treba ugovor?

18

- GospoĊo Linton, ja sam navikao da poslujem po odreĊenim pravilima. Kada je sve zapisano na papiru i obe strane potpišu da su saglasne sa tim, mnogo je jednostavnije raditi. - Razumem. Onda bi bilo dobro da unesete da ćete mi novac isplatiti po obavljenom poslu. Vaša sestra je zaista divna mlada dama, ali ja ne mogu da vam garantujem za njen uspeh. - To ni ne oĉekujem od vas. Sve što je potrebno je da odluĉujete gde je za nju dobro da se pojavi, a gde ne i da pazite da ne doĊe u neku kompromitujuću situaciju. Vi ćete novac dobiti u svakom sluĉaju. - Šta će se dogoditi ako Rebeka bude pronašla muškarca koji bi bio dobra prilika za muţa? - Oĉekujem da mi dostavite spisak zainteresovane gospode, kao i to koga moja sestra preferira. Tek nakon provere svakog od njih, odluĉiću kako da se postavim. - Znaĉi li to da joj nećete dozvoliti da sama izabere? - Da li ste vi birali svog pokojnog muţa? – odgovorio je pitanjem. - Nisam – Rebeka je morala da da takav odgovor, jer joj nikada ne bi poverovao da je sama izabrala starca. - Neću svojoj sestri navaliti teret braka sa nekim starcem, ali neću dozvoliti da neki šarlatan iskoristi njenu ljubav kako bi se dokopao veze sa mnom. - Onda ćete imati mnogo teţak zadatak. Mislim da će mnoga gospoda ţeleti vašu sestru, ali će se njoj dopasti samo jedan. Ako to ne bude onaj pravi teško vama. - Mislim da ste se uverili da imam razliĉite metode za rešavanje odreĊenih situacija. Zato me ĉudi što mislite da će mi biti teško. - Prevideli ste da ovo moţe biti situacija u kojoj su emocije vaše sestre u pitanju. Da li ste sigurni da moţete delovati hladne glave? – namerno ga je izazivala jer je primetila kako mu se nekoliko mišića na licu zateglo od njenih reĉi. - Nema potrebe da raspravljamo o potencijalnim situacijama gospoĊo. Radije bih da mi kaţete kada ćete preći kod nas. 19

- Pretpostavljam već sutra uveĉe. Rebeka i gospoĊa Pekston će ujutru doći u salon da se pobrinemo za odeću. Do tada ću osmisliti nekakav plan rada. Sutra kada doĊem, moći ćete da ga pogledate. - Ja sam vas angaţovao da ne bih morao da se bavim tim stvarima. Imate odrešene ruke da ĉinite ono što mislite da treba. Nego, da nije malo ambiciozno to da ćete imati plan do ujutru? To znaĉi da ćete ga praviti noćas. - Pa? Ne vidim u ĉemu je problem. - Nema problema. Samo sam pomislio da ste noću zaokupljeni neĉim drugim. - Mislim da smo se dogovorili da neće biti nepristojnih insinuacija. Svoje vreme, bilo noću ili danju, koristim iskljuĉivo onako kako to meni odgovara i nikome ne polaţem raĉune. - U redu. Sada moţemo da krenemo. Sutra ćemo se baviti ĉitanjem i potpisivanjem ugovora. Reći ću osoblju da vam pripremi sobu kao i radni prostor. - Nema potrebe da idete sa mnom. Uzeću koĉiju. Bar ih u ovo doba ima na ulicama. - Ne dolazi u obzir. Ne bih imao mira ako ne znam da ste bezbedno stigli. PoĊimo, koĉija ĉeka – pomogao joj je da ustane. Aurora je osetila blage trnce koji su joj protresli telo. Sliĉan osećaj imala je i ranije tog dana. Kada su se smestili u prostranu koĉiju ponovo se dogodilo isto. Iako je svojim krupnim telom zauzimao dosta prostora, nije mogla reći da joj je bilo tesno. MeĊutim, kao da joj je falilo vazduha. Gusti naboj koji se stvarao oko nje oduzimao joj je dah. - Da li ste dobro gospoĊo Linton? – upitao je hrapavim glasom. - Da. Sve je u redu grofe – jedva je prevalila preko usana. - Recite mi nešto o svom pokojnom suprugu – iznenadio je pitanjem. - Umro je pre dve godine – rekla je kratko. - To znam. Recite mi nešto više. Koliko ste bili u braku? 20

- Kratko. Oko godinu dana – Aurora je znala da je na opasnom terenu. Nije smeo da joj postavlja ovakva pitanja. Svaki njen odgovor mogao je da je uvuĉe u mreţu laţi. - Da li je vaš suprug od Lintona iz Devona? - Da... Ustvari ţiveli smo u Kornvolu. Tamo se preselio pre mnogo godina – samo da prestane, molila se u sebi. Odavno nije morala da daje dobro smišljene odgovore. Plašila se da ne napravi grešku. - Niste baš priĉljivi po tom pitanju. Ili sam ja neugodan sagovornik? - Nema tu mnogo da se kaţe. To je poglavlje za mene zatvoreno. Prošlost ne pominjem. - Nemojte tako gospoĊo. Ipak vam je pokojnik omogućio da ţivite sasvim lepo. - Iskoristila sam novac pametno. Verujte, da nisam naporno radila sigurno ne bih imala ovo što imam danas. Novac se ne umnoţava sam od sebe. To vam je sigurno dobro poznato. - Jasno – bilo je sve što je rekao dok je, naizgled, nezainteresovano gledao u nju – Koliko vam je godina Aurora? Znam da je nepristojno da to pitam, ali ne mogu da se otmem utisku da ste veoma mladi. Ne morate da odgovorite ako ne ţelite. - Dvadesetĉetiri. U pravu ste, nije pristojno pitanje, ali ja ne krijem svoje godine. - Nemate razloga za to jer izgledate mlaĊe. Mislio sam da ste jedva prešli dvadeset. Lenard je kritikovao samog sebe zbog toga što je postavljao glupa pitanja. Ipak, morao je nekako da skrene misli i uguši seksualni poriv. Iz ĉasa u ĉas, ova ţena ga je privlaĉila sve više. Malo pre, dok se u radnoj sobi pribliţavala njegovom stolu uspeo je da je u potpunosti skine pogledom. Nakon toga se jedva suzdrţao da je ne privuĉe u zagrljaj kada joj je pomogao da ustane. A sada... Sada je ţeleo da je polegne na sedište u koĉiji i uĉini je svojom. Poţalio je što je traţio od nje da se preseli u njegovu kuću. Biće nemoguće da se drţi podalje od nje. Laknulo mu je kada se koĉija zaustavila. 21

- Stigli smo – rekao je i hitro izašao iz koĉije, a onda joj pruţio ruku. Aurora nije imala izbora nego da je prihvati. Pokazalo se da je to dobro jer je osećala slabost u nogama. Ispalo je da kada je zakoraĉila sa stepenika upala pravo u njegovo naruĉje. Podigla je glavu i pogledi su im se sreli. Jedan dugi trenutak je potrajala ĉarolija koju su osetili, a onda je Lenard spustio usne na njene. Poljubac je bio brz, neţan i lak. Kada je pustio iz naruĉja i odmakao se jedan korak, zapitala se da li se zaista dogodio. - Laku noć. Lepo spavajte. - Laku noć. Vi se dobro zabavite – rekla je i potrĉala uz stepenice. Saĉekao je dok nije zatvorila vrata za sobom, a onda ušao u koĉiju i dao znak da krenu. UzbuĊenje koje je osećao za ĉas je dostiglo viši nivo. Aurora Linton biće njegov novi izazov. Biće vraški dobro testirati svoje i njene granice. Samozadovoljni osmeh preleteo mu je licem dok se krv punila novim adrenalinom. IV „ Dragi moji R. i K., Došlo je do jednog nepredviĎenog dogaĎaja. Žao mi je što moram da vas obavestim, ali u interesu svih nas je da znate šta se dešava. Naime, izvesni grof se poslužio svojim uticajem da me natera na jedan neobičan posao. Reč je o tome da njegovu mlaĎu sestru treba da uvedem u društvo ove sezone. Kako je grof veoma zahtevan, očekuje od mene da se preselim u njegovu kuću za vreme trajanja sezone. Možda izgleda lakomisleno, ali nisam imala mnogo izbora. Dotični gospodin je veoma moćan i plašim se da bi me lako razotkrio. Srećom, mlada gospoĎica nije ni malo nalik bratu pa se na neki način radujem toj saradnji. Sada je važno da ne dolazite u London dok ne proĎe sezona. Iako mi je grof stavio svoju kuću na raspolaganje, mislim da bi vaša poseta bila previše rizična. Grof ima prirodnu sklonost da ispituje 22

svakoga sa kim doĎe u kontakt. Da ne pominjem to što je sličnost meĎu nama velika. Inače, posao cveta. Ovih dana ću morati da zaposlim još nekoliko žena. Baš kao što smo i planirali, do kraja godine ćete na uloženi novac ostvariti značajnu dobit. Nadam se da ćeš ocu natrljati nos zbog toga što je sumnjao u sinovljevu i snahinu sposobnost da zarade novac. Nadam se da ste svi dobro. Pišite mi što pre. Svakoga dana ću svraćati do kuće, jer mi ne pada na pamet da prenosim poštu kod gospodina poslodavca. Voli vas i ljubi vaša E.“ Aurora je presavila fini papir i ubacila ga u kovertu, a potom je zapeĉatila. Ujutru rano će predati pismo kako bi Roni i Korin što pre saznali šta se dešava. Sada je ĉekao drugi zadatak. Trebalo je da napravi plan rada sa Rebekom Ovens. Srećna okolnost je bila ta što je devojka zaista znala obe njene knjige napamet. Sada je samo trebalo razraditi u kojoj prilici treba da upotrebi odreĊeni deo. Primetila je da Rebeka nije neko kome bi prijala strogo odreĊena pravila. Grof joj je rekao da je devojka dobila neformalno obrazovanje od svoje tetke. Sudeći po tome kako se gospoĊa Vilma Pekston odnosila prema svojoj sestriĉini, zakljuĉila je da bi i sama trebala da zauzme takav stav. Neformalan. Mogla bi da ukljuĉi Rebeku u dizajniranje odeće, a usput da priĉaju o knjiţevnim delima, slikarstvu i svemu onome što je pretpostavila da će biti hit priĉe na balovima ove sezone. Ono što je najviše brinulo, bili su saveti po pitanju muško–ţenskih odnosa. Na tom polju Aurora je bila potpuno neiskusna. Ona sama je imala stav da muškarce treba drţati na odstojanju. Moţda je najbolje da diskretno ispita šta Rebeka oĉekuje u tom delu pa onda odluĉi kako da je savetuje. Moţda ona uopšte nema nameru da traţi muţa. Kako bilo, neke stvari će morati da rešava u hodu. Izvadila je papire sa kreacijama na kojima je radila tog dana. Neke od ovih 23

haljina će se sigurno dopasti Rebeki. Uzela je ugljen i nastavila sa radom. Za to vreme, Lenard je u svom klubu, u ulici Sent Dţejms, prouĉavao najnovije izveštaje sa berze. Još uvek je bilo rano i nije bilo guţve. On je voleo upravo taj deo veĉeri. Tada je u miru mogao da se posveti prouĉavanju trţišta i planiranju novih investicija. Dok je većina ĉlanova kluba ovde dolazila zbog kartanja i najnovijih traĉeva, on je vreme koristio mnogo pametnije. Zato se osećao superiornijim u odnosu na ostale. MeĊutim, danas nije bio jedan od dana kada su ga interesovala profitabilna ulaganja. Jedva je ĉekao da se Danijel Sajmor pojavi kako bi mu prepriĉao najnovije dogaĊaje. Sinoć, dok su se rastajali prijatelj je još jednom izrazio sumnju u njegov uspeh. To je upravo bio razlog što je angaţovanje Aurore Linton doţiveo kao liĉni trijumf. Već je popio popriliĉno konjaka kada se Danijel napokon pojavio i pošao pravo prema njemu. - Po izrazu tvog lica rekao bih da nisi najbolje volje, prijatelju – Danijel se šeretski osmehnuo. - Izgled ĉesto vara – rekao je grof kratko i dodao mu ĉašu sa pićem. - Dakle, odmakao si sa svojim novim projektom? - Naravno. Zar si oĉekivao da neću? Ne samo da sam odmakao, nego sam ga doveo do kraja. GospoĊa Linton će sutra u ovo vreme biti novi privremeni stanovnik moje kuće – pobedniĉki se osmehnuo. - Ne mogu da verujem! – Uzviknuo je Danijel. – Kako ti je uspelo? - Sasvim jednostavno. GospoĊa je saslušala moj problem i sa razumevanjem prihvatila ono što sam joj predloţio. - Samo tako je prihvatila? Nisi morao ni malo da je ubeĊuješ? - Pa dobro, nije baš bila oduševljena u poĉetku, ali ĉim je upoznala Beki, znao sam da je stvar rešena. - Ooo, kako si samo lukav! Stavio si sestru u prvi plan jer znaš da joj niko ne moţe odoleti. Pretpostavljam da si maestralno odigrao ulogu zabrinutog brata – nasmejao se vikont. – Svaka ĉast! 24

- Hvala. Molim te, nemoj više da sumnjaš u mene. Znaš da sam sposoban da svaku ideju sprovedem u delo. Sada mi reci, da li ti poznaješ Auroru Linton? Rekao si mi da je Arijana njena mušterija, zar ne? - Tako je. Arijana je poznaje dosta dobro. Obe su ĉlanice literarnog društva gospoĊe Tremel. ViĊaju se nekoliko puta meseĉno. Ja, na ţalost, nisam imao priliku da upoznam gospoĊu. Mislim, i nemam neku posebnu ţelju. Znaš da me ne zanimaju sredoveĉne udovice, ma koliko zanimljive bile. - Eee, vidiš, nekim ĉudom i ja sam imao teoriju da je gospoĊa sredoveĉna udovica. MeĊutim, ispostavilo se da ima samo dvadesetĉetiri godine. Pored toga mogu da kaţem da je oĉaravajuće lepa. A poseduje oštru inteligenciju, preduzimljivost i jak duh. - Milorde, da li se to meni ĉini, ili zvuĉiš kao da te dotiĉna gospoĊa potpuno osvojila? Izgledaš kao da si dobio premiju na lutriji. - Naravno da ne! Samo iznosim ĉinjenice. Ĉudno je to kako status neke dame moţe da navede ĉoveka na pogrešne pretpostavke. Nisam imao prilike da upoznam tako mladu udovicu i to je sve. - Mogu li to onda da zakljuĉim da nemaš intimno interesovanje za nju? Jer, ako ti nisi zainteresovan, moţda ja jesam. Natrljaću nos Arijani što mi nije rekla tako bitne detalje o svojoj prijateljici. - Nemoj da ti padne na pamet tako nešto. Moţda, ali samo moţda, imam neke planove sa njom kada proĊe ova glupa sezona. - Znaĉi, ipak te opĉinila!? - Samo sam praktiĉan vikonte. Znaš da me izbor ljubavnice uvek zamara. Poznanstvo sa Aurorom moglo bi da reši taj problem na neko vreme. Naravno, priĉam hipotetiĉki. - Hipotetiĉki ili ne, ja sam oĉigledno, na gubitku. Trebalo je do sada da naviknem da mi uvek najbolje dame uzimaš ispred nosa. - Ti reĉe da ne poznaješ gospoĊu Linton. Kako znaš da bi ti se dopala? - Tvoj potvrĊeni ukus za ţene mi to govori. Nikada ti ne bi priĉao tako nadahnuto o nekoj dami da nije vredna svaĉije paţnje. 25

- Vikonte, savetujem ti da se ne otimaš sa mnom oko jedne udovice. Krajnje je vreme da iskoristiš Sezonu i pronaĊeš sebi suprugu. Vreme ti istiĉe. Misli na naslednike. - U pravu si. Ali to isto vaţi i za tebe. - Brak nije moja sudbina. Uveren sam da se nije rodila dama koja bi ispunila sve moje zahteve. A, ĉak i da jeste, kako bih mogao da budem siguran da neće uraditi isto kao moja majka? - Jednostavno, samo ne treba da se ponašaš kao tvoj otac. Već si na dobrom putu. Za razliku od njega, ti ne rasipaš svoje nasleĊe, već ga uvećavaš iz dana u dan. Brineš o Beki onako kako on nikada nije. Kada ćeš shvatiti da tvoja majka nije otišla jer je bila loša? Otišla je jer joj je bilo dosta svega. - Zašto onda nije povela decu sa sobom? Mene nije morala. Ionako sam u to vreme bio u Oksfordu, ali Beki... Ostavila je dete od tri godine. Kakva je to majka? - Ne misliš valjda da je trebala da povede tako malo dete na neizvesno putovanje u Ameriku? Da je uradila tako, Beki sada ne bi bila ţiva. Umrla bi od groznice isto kao i svoja majka. Trebalo bi da budeš zahvalan. - Kako smo uopšte stigli na temu moje prošlosti? Znaš da ne podnosim da priĉam o tome. - Beg nije rešenje. Prošlost neće nestati ako je ne budeš pominjao. Ĉovek kao ti bi morao da se suoĉi sa tim. - Zadovoljan sam svojim ţivotom, vikonte. Nema potrebe da se suoĉavam sa bilo ĉim. - Kako ti kaţeš – Danijel je znao da ne vredi da insistira. – Nego, već sam se pobrinuo za pozivnice u sezoni. Mogu da ti kaţem da su se odreĊene porodice veoma obradovale što će se neko iz porodice Ovens napokon odazvati na njihove zabave. Beki će moći da bira gde će da ide. - Aurora će to ĉiniti umesto nje. Potpuno sam joj prepustio brigu o tome. To je bio moj cilj. Da se što manje zamaram društvenim aktivnostima. 26

- Da, da, poslovno carstvo bi se urušilo bez tvog stalnog prisustva na tronu – zadirkivao je Danijel. - Na tvoju ţalost, nikada nećeš saznati da li je tako. - Bez šale, stvarno mislim da bi i ti trebao povremeno da se pojaviš na odreĊenim mestima. Ko zna, moţda ti se dopadne. - Samo ako budem morao zbog Beki. Što se mene tiĉe, odavno sam ustanovio da to nije za mene. - Sada mi reci, kada planiraš da me pozoveš da vidim Rebeku. Poslednji put kada sam je video bila je tek devojĉurak. Koliko ima od tada? Sigurno ti godine. - Moţeš da doĊeš sutra, recimo, na veĉeru. Do tada će stići i gospoĊa Linton. Taman i nju da upoznaš. Voleo bih da ĉujem tvoje mišljenje. - Prihvatam poziv. V Jutro je za Auroru došlo kao spas. Nekoliko puta u toku noći je odlazila na spavanje i vraćala se crteţima. Ĉim bi legla i prepustila se mislima, u glavu joj je dolazio grof od Eseksa. Sve misli vezane za njega svodile su se na trenutak kada je poljubio i ĉeţnju koju je osetila nakon toga. Sav strah od njegove moći i neprimerenog ponašanja, nestao je, kao rukom odnesen. Ostala je samo ogoljena iskonska privlaĉnost izmeĊu muškarca i ţene. Bila je svesna da je sve što se dogodilo bio deo njegovog, dobro uveţbanog, repertoara. Grof je veoma dobro znao kakav utisak ostavlja na ţene i dobro je to iskoristio. Upravo zbog toga nije mogla da utone u san, već se nemirna vraćala poslu. Nikada joj se zora nije ĉinila daljom. Kada je napokon svanulo, odmah je ustala iz kreveta i prihvatila se posla. Tama je sa sobom odnela senke. Nada da Lenarda neće viĊati ĉesto dala joj je novi optimizam. Kada su taĉno u devet u salon ušle Rebeka i Vilma, već je završila sve planirane poslove. Rebeka se uzbuĊeno okretala po velikoj, ukusno ureĊenoj prostoriji. 27

- Ovde sve liĉi na vas gospoĊo. Ţenstveno i elegantno. - Hvala Rebeka. DoĊite da sednemo. Sara, – obratila se devojci koja je stajala iza malog pulta – molim te, donesi nam ĉaj i uzorke materijala. - Odmah gospoĊo – devojka je nestala kroz zadnja vrata. - Pa, kako ste jutros moje dame? – upitala ih je kada su se smestile na veliku sofu. - Ja sam odliĉno. Još uvek me drţi uzbuĊenje zbog svega. Tetka se ţali na buku, a meni nekako prija. - Dušo, prija ti zato što si mlada. Kada doĊeš u moje godine i ti ćeš se ţaliti. GospoĊo Aurora, ja sam ceo ţivot provela na selu. Nemojte mi zameriti ako povremeno budem gunĊala zbog buke ili guţve. - Naravno da neću. I hajde da se odmah nešto dogovorimo. Zamorno je ovo formalno obraćanje. Molim vas da me obe zovete samo po imenu. - Onda i ti nas moraš tako zvati – Rebeka je uzbuĊeno rekla. – Mene moţeš da zoveš Beki. Tetka, jesam li ti rekla da će mi Aurora biti kao starija sestra. - Starije sestre, katkad, znaju i da izgrde. Aurora će to sigurno poĉeti da radi ako nastaviš da budeš tako detinjasta. - Ti i Leni ste me razmazili. Nisam ja kriva. - Kao i uvek – blago se osmehnu Vilma. Razgovor je prekinula Sara koja je spustila posluţavnik sa ĉajem i katalog sa materijalima. - Beki, moţeš li sa Sarom da odeš u sobu za probe. Treba da ti uzmu mere. Vilma i ja ćemo za to vreme malo pogledati materijale, ali nećemo donositi nikakvu odluku bez tebe. Moţe? Rebeka je poslušno ustala i otišla za Sarom. Naravno, odmah je zapoĉela razgovor. Kada su ostale same, Vilma se okrenula ka njoj. - Misliš li da će biti puno posla oko nje? - Nekako mi se ĉini da neće. Ipak, to se nikada ne zna. Rebeka me podseća na dragi kamen kome je potrebno samo malo brušenja da bi bio savršen. Prelepa je, ljupka i obrazovana. To što je detinjasta moţe 28

da bude veoma šarmantno. Radićemo malo na stavu prema odreĊenoj vrsti ljudi, ali će to morati u hodu. Za sada nemam blagog pojma kako će na nju delovati guţva na balu. - Snaći će se nekako. Beki voli društvo, ali nije imala prilike da se naĊe na tako velikim skupovima. Za sebe mogu da kaţem da mi to neće prijati. Mislila sam da te zamolim da ne idem sa vama kada god je to moguće. - Ako se gospodin Ovens sloţi sa tim, ja neću imati ništa protiv. I za mene će toliko balova biti novina. Od kako sam se doselila u London, bila sam na svega nekoliko. Recite mi Vilma, znate li šta Beki oĉekuje od ove sezone? Da li hoće samo da vidi kako to izgleda i malo se zabavi, ili ima u planu da naĊe muţa? - Teško je reći. Ona priĉa da ne ţeli da se udaje. Bar ne još uvek. Lenard joj je naglasio da je još uvek mlada i da treba malo da saĉeka i mislim da odatle potiĉe njen stav. Ali meni se ĉini da bi ona ţarko ţelela da naĊe nekoga. Mislim da još uvek nema jasnu predstavu šta bi ţelela od muškarca, ali po njenom romantiĉnom raspoloţenju zakljuĉujem da bi volela da se zaljubi. Iskreno, ja bih volela da se Beki uda. Ţivot na udaljenom imanju nije za devojku poput nje. - Mislite li da bi se gospodin Ovens ljutio ako bi se to desilo? - Ne znam. Verujem da ne bi ako bi to zaista bilo ono pravo. Njemu je stalo da Beki bude srećna i da jednog dana bude dobra supruga. - Ali mu je stalo i da budući zet bude po njegovim merilima. Biću slobodna da vam kaţem da je od mene traţio da mu dostavim spisak gospode koja budu zainteresovana za Rebeku. - Ah, dragi Leni! To tako liĉi na njega. Sve konce mora da drţi u svojim rukama. Kada se Rebeka vratila, sloţno su prionule na posao. Za nekoliko sati imale su rešenja za haljine za sve prilike. Aurora je bila prezadovoljna poslom koji su obavile. Pored toga, sviĊale su joj se Rebekine ideje za mnoge detalje. Sve je ispalo zanimljivije nego što je oĉekivala. 29

Rastale su se oko podneva. Aurora je ostala da obavi još nekoliko poslova, uz obećanje da će stići kod njih na veĉeru. Nije bila srećna kada su joj rekle da će to veĉe imati gosta, ali je posle malo razmišljanja zakljuĉila da je to moţda bolje. Tako neće biti pod lupom nadobudnog grofa. Kada je stiglo veĉe, već je bila toliko umorna da je mislila da neće imati snage da ode kod Ovensovih. Dok se bezvoljno vukla po sobi, pakujući stvari koje je planirala da ponese, sobarica je pokucala. - GospoĊo, Noa je rekao da vas obavestim da je koĉija grofa od Eseksa stigla. Ĉeka vas ispred ulaza. - U redu. Prenesi Noi da zamoli koĉijaša da malo saĉeka. Nisam još završila pakovanje, a treba i da se obuĉem. - Treba li vam pomoć? Uvek sve radite sami, a umorni ste, ako smem da primetim. - Ne brini Merdţori. Da mi treba pomoć traţila bih je. Neka Noa doĊe za petnaest minuta. Biću gotova do tada. - Kako ţelite – devojka se naklonila i izašla. Aurora je otišla do prozora i pogledala na ulicu. Ista ona koĉija, kojom je sinoć dovezao Lenard Ovens, ponovo je stajala ispred njenih vrata. Taj nemogući ĉovek je baš sve morao da drţi pod kontrolom. Nije se valjda uplašio da neće doći? Ubacila je još nekoliko haljina i zatvorila kovĉeg. Obukla je haljinu od mastilo plavog pliša i preko odgovarajući kratki ogrtaĉ. Nanela je malo šminke na lice da pokrije tragove umora i izašla iz sobe. Nepun sat nakon toga, batler Markus je izdavao posluzi nareĊenja kako da smeste gošću. Bio je mrzovoljan i Aurori se ĉinilo da je to zbog iznenadne guţve u kući. Verovatno je navikao na savršeni red i mir uz svog gospodara. - GospoĊo, izvinjavam se što ste morali da saĉekate, ali pokazalo se da imamo nedostatak osoblja – rekao je pošto je završio sa uputstvima. – Nismo navikli da u kući boravi ovoliko gostiju. Gospoda su u salonu, a dame će sići malo kasnije. 30

- Razumem Markuse, – osmehnula mu se – ne morate da se izvinjavate. Kada su ušli u salon, Lenard i njegov gost su bili u sred neke rasprave. Ĉim su je ugledali, razgovor je prestao. - Bilo je krajnje vreme da doĊete – rekao je Lenard umesto pozdrava. – DoĊite da vas upoznam sa svojim prijateljem. - I ja vama ţelim dobro veĉe – bila je ironiĉna. – Ne sećam se da smo precizirali u koje vreme ću doći kod vas. TakoĊe, ne sećam se i da ste trebali da pošaljete koĉiju po mene, gospodine Ovens – namerno nije gledala u njega, već je pogled usmerila na drugog muškarca, kome je ţurno prišla. - Oprostite moju drskost gospodine. Ja sam Aurora Linton – naklonila se. - Danijel Sajmor – rekao je mladić dok su mu tamne oĉi vragolasto sijale. – Srećan sam što sam prisustvovao vašem ulasku u salon. Neko mora našeg dragog grofa da nauĉi pristojnosti. Meni, kao bliskom prijatelju, to nikako ne polazi za rukom. A sada mi dozvolite da kaţem, poĉastvovan sam što sam vas upoznao. Toliko sam ĉuo o vama, ali stvarni utisak prevazilazi sve. - Hvala vam, gospodine Sajmor. Ipak, ako ste od grofa slušali o meni, onda sigurno nije bilo teško uţivo prevazići njegove reĉi. - A ne! Lenard vas ne poznaje dovoljno. O vama sam slušao od svoje sestre, Arijane Holand. Toliko da mi se vaše lice ĉini poznato. Kao da sam vas i pre video. - Arijana je vaša sestra!? Pa to je divno! - Moja sestra i vaša oboţavateljka. Ponesen sestrinim uzvišenim priĉama o vama, ja sam Lenardu preporuĉio da Beki radi po vašim knjigama. Ali, moj dragi prijatelj se nije zadovoljio vašim pisanim delima. Otišao je pravo do izvora. - Moţda bi bilo dobro da se prijatelj povuĉe – oglasio se Lenard svojim dubokim glasom. – Ionako priĉate o meni kao da nisam tu. - Oprostite milorde što smo zanemarili ĉinjenicu da vi uvek morate da budete u centru paţnje – rekla je umilnim glasom Aurora, na šta se Danijel gromko nasmejao. 31

- GospoĊo, svakog trenutka mi se sve više dopadate. Mislim da ne mogu da nabrojim na prste jedne ruke, koliko osoba ima hrabrosti za ovakvo obraćanje Lenardu Ovensu. - Mani se te priĉe Sajmore, moje strpljenje ima granicu. Nemoj da poţalim što sam te pozvao – grof je nervozno pozvonio batleru. Kada će sići Rebeka i Vilma? – skoro je viknuo kada se Markus pojavio u salonu. – DoĊavola, zar baš niko ne moţe da se pridrţava nekog reda!? - Poslao sam po njih, vaša milosti. Popodnevni san gospoĊe Pekston je potrajao duţe i otuda kašnjenje – dok se povlaĉio unazad, umalo se sudario sa Rebekom. Iza nje je išla Vilma. - Aurora, stigla si – viknula je Rebeka, a onda zastala i ukopala se u mestu. Aurora je pratila njen pogled i videla da je usmeren na Danijela Sajmora. - Rebeka Ovens! Beki! DoĊi ovamo devojĉice! – Danijel se široko osmehivao, dok se Rebeka sporim koracima pribliţavala. - Dobro veĉe gospodine Sajmor. Drago mi je da vas ponovo vidim – naklonila se dok joj je glas bio pun neke nove smernosti. - Samo to? – upitao je zaĉuĊeni Danijel. – Beki to sam ja, Danijel. Onaj isti koji te godinama vadio kod Lenarda, kada god si upadala u nevolju. - Znam gospodine. Zahvalna sam na tome, ali tada sam bila mala devojĉica. Moţda to ne bi trebali da pominjemo – lice joj je oblilo blago rumenilo. Dok se Danijel srdaĉno pozdravljao sa Vilmom, Aurori je postalo jasno šta se upravo desilo. Rebeka je osetila nešto prema Danijelu. Sasvim je verovatno da je to posledica nekih osećanja koja su se javila mnogo godina ranije, a nisu mogla biti prepoznata. Uhvativši Lenardov suţeni pogled, uĉinilo joj se da je i on pomislio isto. MeĊutim, na njegovom licu je bilo i odreĊene doze ĉuĊenja. Ni on do ovog trenutka nije bio svestan ovakve mogućnosti. A Danijel? Ĉinilo se da nije imao blagog pojma zašto je Rebeka nastupila ovako. 32

Muškarci, pomislila je Aurora. Bili su glupi na svoj naĉin. Ĉovek bi trebao da ih raspali po sred nosa da bi usmerili mozak u pravom smeru. I pored svega, morala je da bude zadovoljna drţanjem svoje štićenice. Ponela se kao prava dama u zadatoj situaciji. Umesto da bude prijatno, vreme do veĉere pretvorilo se u pravo muĉenje. Razgovor se uglavnom odvijao izmeĊu Danijela i Vilme. Rebeka je bila neprirodno ćutljiva, grof zamišljen, a Aurora nije uspevala da smisli neku neutralnu temu, pa je i ona uglavnom ćutala. Kada ih je Markus obavestio da mogu da preĊu u trpezariju, osetilo se veliko olakšanje. Sada će svi moći da se izgovaraju da su zabavljeni hranom. Kada su posluţeni, Lenard je odvukao Vilminu paţnju sa nekim pismom koje je tog dana stiglo iz Eseksa. Aurora je bila prinuĊena da zapoĉne razgovor sa Danijelom i Rebekom. Odluĉila je da je najbolje da pomene literarno društvo, ĉiji je ĉlan bila i Arijana Holden. Danijel je sigurno znao dosta o tome, a Rebeka će im se, kao ljubitelj knjiţevnosti, prikljuĉiti. Ispostavilo se da je u pravu. Za samo nekoliko minuta upustili su se u ţustru raspravu o najnovijim knjiţevnim delima. Rebeka, kao da je potpuno zaboravila na preĊašnji stid, smelo je iznosila svoje mišljenje. Danijel joj nije povlaĊivao, već se odluĉno borio za svoje mišljenje. Uskoro je mogla da se iskljuĉi, zadovoljna što je probila barijeru meĊu njima. Dok je prebirala po tanjiru, uhvatila je Lenardov pogled. Nije mogla da dokuĉi o ĉemu razmišlja. Sigurno se ljutio na nju što je pronašla sponu izmeĊu njegove sestre i prijatelja. Sa druge strane, Lenard je bio potpuno iskljuĉen iz dešavanja za stolom. Sva njegova koncentracija bila je usmerena na Auroru. Dok je prinosila hranu usnama, prisećao se njihovog ukusa. Njen zbunjeni, sneni pogled, navodio ga je da misli kako izgleda posle ţestokog voĊenja ljubavi. Haljina koju je imala na sebi kao da nije postojala. Njegov rendgenski precizan pogled zamišljao je svaku oblinu ispod. Prsti su ga pekli od same pomisli kako joj je koţa neţna 33

na dodir. Znao je da mora da se kontroliše i da je trenutak za ovakvo razmišljanje potpuno pogrešan, ali nije mogao sebi pomoći. Pitao se koliko će mu dana trebati da je namami u svoj krevet. Više nije imao dilemu. Od ĉekanja da se sezona završi nema ništa. Što pre je dobije, to bolje za njega. Moţda je tako i bolje. Veza bi mogla da potraje dok je u njegovoj kući. Za nekoliko meseci sigurno će je se zasititi. Nakon toga mogu da se raziĊu kao da se nikada ništa nije dogodilo. Dok je on kovao svoj mali plan, Aurora je ustala i izvinila se svima. - Ţao mi je što moram da se povuĉem ovako rano. Dan je za mene bio veoma dug, a prošle noći sam slabo spavala. Gospodine Sajmor, drago mi je što sam vas upoznala. Pozdravite Arijanu. Verovatno ćete je videti pre mene. - Zadovoljstvo je moje, gospoĊo. Arijana će se oduševiti kada ĉuje da smo se upoznali. U narednih par meseci ćemo se viĊati ĉesto. Za razliku od svog prijatelja, ja posećujem balove. - Onda do skorog viĊenja. Beki, Vilma, mi se vidimo ujutru. Potrudiću se da se vratim iz salona do doruĉka – rekla je i okrenula se ka Lenardu. – Grofe, nadam se da ne zamerate što ću se povući. - Ispratiću vas. Neko mora da vam pokaţe gde smo vas smestili, zar ne? - Oh, nema potrebe. Sigurna sam da će Markus to rado uĉiniti. - Insistiram – rekao je glasom koji nije trpeo pogovor. - Kako ţelite – Aurora je krenula ka vratima, dok je Lenard promrmljao neko izvinjenje ostalima. Kada su izašli u veliki hodnik, Lenard je uhvatio za nadlakticu i poveo uz velike stepenice. - Ne morate da me pridrţavate. Mogu sama da se popenjem uz stepenice. - Ne sumnjam u to – rekao je kratko. - Pretpostavljam da ste odluĉili da me ispratite iz nekog odreĊenog razloga – nije joj se sviĊala njegova odsutnost. - U pravu ste. 34

- Onda odmah poĉnite. Da završimo sa tim što pre. Zaista sam jako umorna. Mislim da vam se neću suprostavljati. - To je lepo ĉuti. Samo saĉekajte trenutak da stignemo u hodnik na spratu. Ovo će biti gore nego što je oĉekivala. Moţda će ĉak i vikati na nju. Boţe, stvarno je bio naporan. Ĉim su skrenuli u dugaĉki, slabo osvetljeni hodnik, Lenard je pojaĉao stisak i pribio je uz zid. U sledećem trenutku spustio je usne na njene. Prvi dodir bio je neţan, a onda je pritisnuo svojim krupnim telom i poljubio je ţestoko. Udar koji je osetila u telu izazvao je opštu malaksalost. Dok nije ni postala svesna šta ĉini, uzvraćala mu je poljubac. Dok su mu ruke lutale po njenom telu bila je izgubljena u dodirima. - Ovo ţelim ĉitavo veĉe – mrmljao je dok joj je ljubio vrat. – Ustvari, laţem. Ţelim ĉitavog dana. Poljubi me Aurora. Opijena njegovim ĉvrstim telom i veštim rukama, nije mogla da ga ne posluša. Gricnula mu je donju usnu, a potom ga poljubila. Onako kako je on malo pre poljubio nju. Obavila mu je ruke oko vrata, dok je on guţvao haljinu i ispod podsuknje traţio golo bedro. Znala je da je potpuno poludela, ali nije mogla da natera sebe i odmakne se. Draţio je sva njena ĉula na neki sasvim nov naĉin. Budio je strast u njoj. Teoretski je o tome znala sve. Sate je provela prouĉavajući ljubavni odnos. Ipak, stvarnost je bila mnogo bolja. Vreli dlanovi na njenoj zadnjici trebali su da budu poslednje upozorenje. Ali, ni tada nije zatraţila da prestane. Samo još malo, mislila je. A onda se jedna njegova ruka našla taĉno na centru njenog bića. Lako je povukao svilene gaćice i zaronio prstom izmeĊu mekanih kovrdţa. Njegovo glasno stenjanje nateralo je da previdi ĉinjenicu da su otišli predaleko. - Uzeću te ovde mila. Ne mogu da ĉekam da stignemo do sobe – prošaputao joj je na uvo. 35

Munja je pogodila njeno telo i razlila se kroz svaki nerv. Onda je došao potres u vidu groma. Nakon toga utonula je u slatko, besteţinsko blaţenstvo... Dok je Lenard raskopĉavao pantalone, Aurorino telo je prestalo da se trese i skliznula je niz zid. U poslednjem trenutku je uhvatio da ne padne na pod. Oh, Boţe! Pa ona se onesvestila! Brzo je podigao u naruĉje i poneo niz hodnik do njene sobe. Trudio se da panika ne zavlada njegovim umom. Šta joj je uradio? Kada je nogom zatvorio vrata, spustio je na krevet. Dohvatio je ĉašu sa noćnog stoĉića, izvukao maramicu iz dţepa i nakvasio je. Onda joj je neţno spustio na ĉelo. Ako ovo ne pomogne, moraće da pozove Markusa. Kroz glavu su mu prolazila sva moguća objašnjenja koja bi morao da da. Dok je vlaţnu maramicu spuštao niz njen vrat, sa usana joj je sišlo pitanje: - Da li sam umrla? - Srećom nisi. Samo si se onesvestila – u glasu mu se osećalo olakšanje. - Bilo je... bilo je tako sjajno, tako uzvišeno. I da sam umrla ne bi mi bilo ţao – rekla je slabim glasom. - Meni bi bilo ţao. A to uzvišeno osećanje ću ti pruţiti još mnogo puta. Samo se nadam da se idući put nećeš onesvestiti. Znaš, to muškarca moţe da dovede u priliĉno rĊavo raspoloţenje. To je bio Lenardov glas. Ona nije umrla. Ţiva je, leţi u nekom krevetu i razgovara sa njim, oh... Oh, Boţe! Potpuno je izgubila pamet! Otvorila je oĉi, nadajući se da je ovo bio san. Ipak, prevarila se. Lenard je sedeo pored nje i kvasio joj lice. Pocrvenela je pod njegovim uţarenim pogledom. - Uh! Sad sam stvarno uprskala stvar! Gospodine Ovens, ne oĉekujem da mi oprostite, ali nadam se da ćete zaboraviti ovaj incident. Naravno, delom ste i vi krivi, ali sam ipak ja ta koja je trebala da se odupre – pokušala je da zvuĉi racionalno. - Naravno da ću ti oprostiti. Upravo sam shvatio da si prvi put doţivela vrhunac i zadovoljan sam što sam ja zasluţan za to. 36

Naravno, oĉekujem da ćeš mi drugi put nadoknaditi ono što sam veĉeras propustio. A to je sopstveni vrhunac. - Nismo se razumeli. Neće biti drugog puta. Ovo više ne sme da se ponovi. - Ooo, biće! Ne samo drugog, već mnogo njih. Aurora, ţelim da budeš moja ljubavnica. Pokazala si se veoma prijemĉivom za mene i uveren sam da bi nam bilo sjajno u krevetu. Ovo je idealna prilika za oboje. U mojoj kući si sasvim drugim poslom i nikome neće pasti na pamet da sumnja. - Ali ja ne ţelim da budem vaša ljubavnica! Kako ne razumete? To ne sme da se dogodi! - Zašto? Već imaš nekoga? – glas mu je iznenada postao grub. – Pa, draga moja, moraćeš da ga zaboraviš na neko vreme. Ja ne delim ljubavnice sa drugim muškarcima. Kada te se zasitim, moţeš mu se vratiti. Do tada oĉekujem da budeš samo moja. Neće biti nikog drugog. Jesi li razumela? Ostaviću te sada. Već sam se previše zadrţao. Sutra ćemo nastaviti tamo gde smo stali. Poslaću Mili da te obiĊe. Naglo je ustao sa kreveta i izašao iz sobe. Zvuk zatvaranja vrata doţivela je kao peĉat koji je neko stavio na njenu sudbinu. Uspravila se na jastucima i bacila maramicu sa ĉela. U šta se ovo uvalila? Gde je pogrešila? Zašto je u njen ţivot morao da uĊe muškarac? I to ne bilo koji, već jedan moćni, autoritativni. Sad će joj trebati mnogo više snage da ga drţi podalje od sebe. Da je veĉeras tamo, u hodniku, umela da se obuzda, ne bi sebe dovela u ovako tešku situaciju. Lenard joj je već pokazao da ne preza ni od ĉega da doĊe do onoga što ţeli. Ako hitno ne smisli neku taktiku odbrane, postaće njegova ljubavnica. A onda će otkriti njenu tajnu i moraće mnogo toga da mu objasni. A ona nije ţelela da mu objašnjava bilo šta. Kada bi saznao pravu istinu o njoj imao bi je u šaci. To znaĉi beskonaĉno ucenjivanje kada god bude ţeleo nešto od nje. Besno je udarala rukama po krevetu. Za sve je kriva njena prokleta znatiţelja. Toliko puta je razmišljala kako se oseća ţena u zagrljaju 37

muškarca da jednostavno nije mogla da odoli kada joj se pruţila prilika da sazna. A grof joj se ĉak nije ni sviĊao. Istina, fiziĉki je privlaĉio, ali to nije imalo veze sa stvarnim mišljenjem o njemu. Uh! Kada bi samo malo uspela da vrati vreme unazad. VI Deset dana kasnije, Aurora je zadovoljno posmatrala Rebeku kako se vrti ispred ogledala u svojoj sobi. To popodne bila je gotova većina njenih haljina. Baš kao što je i pretpostavila, sve su joj stajale sjajno. Za dva dana biće gotov i ostatak, ali i ovo što je imala, bilo je dovoljno. Sezona je poĉinjala u subotu spektakularnim balom kod grofice Ester Rajner, poznate po ekscentriĉnosti i balovima. Pozivnice su stigle odavno, kao i mnoštvo drugih. Aurora je pokušala da napravi neki raspored, ali je znala da će sve zavisiti od prvih nekoliko balova. Tada će moći da bude sigurna koje društvo je dobro za Beki, a koje bi trebalo da izbegava. Danijel je bio dovoljno ljubazan da im ponudi svoje društvo. Ipak, morala je da ga odbije. Iako joj je, jutro posle njegove posete, Beki priznala da je osetila trnce od samo jednog pogleda na njega i da misli da se zaljubila. Aurora je insistirala da ta osećanja stavi na stranu i proveri da li će joj se to dogoditi i sa nekim drugim. Naravno, poslušala je. Rebeka je zaista bila pravo blago i Aurora se nadala da će doţivotno ostati prijateljice. Pod uslovom da Lenard Ovens ne bude imao ništa protiv toga. Njemu je bila neizmerno zahvalna što je jutro posle onog nesrećnog dogaĊaja otputovao u Eseks. Vilma joj je za doruĉkom saopštila da je došlo do nekih problema sa zakupcima koje upravnik nije mogao sam da reši. Oĉekivalo se da će biti odsutan nekoliko dana. MeĊutim, prošlo je već deset, a njega još uvek nije bilo. Nije se radovala što se problem verovatno iskomplikovao, ali joj je bilo drago što se nije vraćao. Znala je da je ĉeka veoma neprijatno suoĉavanje sa njim. 38

- Moram da kaţem da si obavila sjajan posao. Svaku od ovih haljina osećam kao da su deo mene. - To je zato što su pravljene za tebe, dušo. To nam je bio cilj. Ipak, da ne umeš da ih nosiš to ništa ne bi vredelo. Smatram da si spremna za najviše društvene krugove. Mogla bih da se opkladim da ćeš biti senzacija. - Nadam se da si u pravu. Ali, na ţalost, i ako bude tako, to neće biti zbog mene ili ovih predivnih haljina, već zbog Lenarda. Za ovih desetak dana uspela sam da sagledam koliko je moj brat moćan i koliko je sve vezano za njega ljudima vaţno. Kako ću moći da budem u bilo ĉijem društvu, a da ne razmišljam da je to zato što ţeli da se pribliţi Lenardu? - Osetićeš to Beki. Sigurna sam da hoćeš. Ako ništa drugo, tvoja uroĊena pronicljivost će ti pomoći. Znaš, svako se oda pre ili kasnije – rekla je sa blagom setom u glasu. Prvi put za dve godine, poţelela je da nekome poveri svoju priĉu. Osećala se kao vrhunski prevarant dok je ovoj miloj devojci priĉala kako treba da prepozna one koji varaju. Jedina uteha je bila što ona ne vara samo Rebeku, već i svakoga ko je poznaje u ovom gradu. Toliko se saţivela sa Aurorom Linton da je, skoro, i sama zaboravila ko je. - Leni to isto kaţe. Ali on tvrdi da tada obiĉno bude kasno. Znaš, kako vreme prolazi i ova sezona se bliţi, tako u meni splašnjava oduševljenje. - Nemoj tako priĉati Beki. Videćeš, neće ti biti dosadno. Na kraju, ne ulaziš ni sa kakvim oĉekivanjima, pa nema potrebe da budeš opterećena. Kasno je za odustajanje. Silno bi razoĉarala brata ako bi to uradila. - A ja baš mislim da bi on bio presrećan. - Nisam sigurna u to. Mnogo je novca potrošio na tvoju odeću i moje usluge.

39

- Bar on ima novac. Njemu on ništa ne znaĉi. To je samo sredstvo da priušti sebi i nama lagodan ţivot. A i nema niĉim drugim da se bavi. - Verujem da kada bi ţeleo da radi nešto drugo, on bi to i radio – nije joj se sviĊalo što su priĉale o njemu. - Uvek se mrštiš kada priĉamo o Leniju. Da li ti je baš toliko odbojan? - Nije. Ja veoma cenim sposobnosti tvog brata – poĉela je obazrivo. – Ne slaţem se sa njim uvek, ali to je prirodno kada ljudi imaju formirano mišljenje – otpila je malo ĉaja da pokvasi usta. Uvek su se sušila kada bi mislila ili priĉala o njemu. - A šta misliš o njemu kao muškarcu? – Rebeka je bubnula i naterala je da se zagrcne. - Kako to misliš? – pravila se da ne razume. - Onako kako si ti mene pitala šta mislim o Danijelu. Primetila sam da te Leni gleda sa zanimanjem, pa me interesuje da li mogu da se nadam da ti isto tako gledaš njega.? - Sve si pomešala. To što me Lenard gleda je iskljuĉivo zbog toga što me svakodnevno procenjuje. Verujem da je ovde da bi do sada već prestao. Prirodno je bilo da prati svaki moj pokret. To veĉe sam tek stigla kod vas, ako se sećaš. - I dalje mi nisi odgovorila – bila je neumoljiva Rebeka. Tako je podsećala na njega u ovim trenutcima. - Nisam razmišljala o Lenardu na taj naĉin – slagala je. – Mi smo dva razliĉita sveta, Beki. On je grof, a ja sam udovica. Besmisleno je razmišljati o njemu kao muškarcu. - A kada bi razmišljala, da li bi ti se dopao? - Ne znam. Verovatno bi. Ali to je ĉisto hipotetiĉki. - Ja mislim da biste vi bili savršen par Aurora. Tako bih volela da se izmeĊu vas nešto dogodi. Teta Vilma isto misli. - Priĉala si sa Vilmom o tome? – upita zapanjena Aurora.

40

- Ona je zapoĉela, a onda se ispostavilo da isto mislimo. Nema u tome ništa loše. Samo smo konstatovale kako bi bilo lepo da se Lenard oţeni. - Sad me već ljutiš Beki. Ĉak i u tvojim godinama bi trebalo da znaš da grofovi udovice biraju samo za ljubavnice, a ja to nemam nameru da budem. - Drugi grofovi da, ali ne i Lenard. On je okoreli protivnik braka, ali ako bi odluĉio da se oţeni, uopšte ga ne bi bilo briga kakav je status njegove buduće ţene – rekla je vatreno Rebeka. - To je zato što nema nameru da se oţeni. Verujem da bi razmišljao sasvim drugaĉije da je suprotno. Hajde sada da promenimo temu, molim te. VII Lenard je sjahao sa svog crnog pastuva i dobacio konjušaru uzde. Odelo mu je bilo vlaţno od jutarnje rose. Dok je polako hodao ka dvorcu nije mogao da se ne zapita šta rade dame u Londonu. Znao je da sezona poĉinje za nekoliko dana. Verovatno su već završile sve pripreme. Nije sumnjao da je Aurora dobro obavila posao. Ako je posle one veĉeri uopšte ostala u njegovoj kući? Nadao se da jeste jer bi mu Beki sigurno javila da se desilo nešto nepredviĊeno. Još one noći je znao da je jedino rešenje da ode iz kuće. Samo to je bio naĉin da sve ostane isto. Postupio je prema Aurori neoprostivo. Stanje potpunog telesnog ludila nateralo ga je da otvoreno traţi od nje da mu bude ljubavnica. Šta li je sada mislila o njemu? Sigurno ništa dobro. Znao je da ne moţe da ostane ovde još dugo, jer su ga ĉekali neodloţni poslovi. Već je dovoljno produţio boravak. Već nekoliko dana sedi potpuno besposlen. Takvo stanje mu ostavlja previše razmišljanja, a ono se uglavnom svodi na plavokosu damu. Jedinu koja ga je istinski privukla i to ne samo telesno. A on je uspeo za samo jedan dan da uništi sve što je mogao da ima sa njom. Kako je svaki problem rešavao direktno, znao je da će i ovog puta morati da uradi isto. Otvoreno će popriĉati sa Aurorom ma koliko neprijatan razgovor bio. Izviniće se za svoje ponašanje. Rebekina 41

sezona je bila najvaţnija. Nije mogao da dozvoli da joj sve upropasti svojim nepromišljenim postupcima. Ako bude bilo potrebe, uvećaće sumu koju je obećao Aurori. Nadao se da će biti spremna da zaboravi ono veĉe. Tako nešto mu je i sama ponudila tada. Svakako, bilo mu je vreme da se vrati u grad. Rebeki će sigurno znaĉiti ako se pojavi na njenom prvom balu. VIII Visoko društvo u Londonu tresla je groznica. Dame i gospoda su, sa jednakim uzbuĊenjem, isĉekivali otvaranje sezone. Aurora je do kasnih popodnevnih sati morala da bude u salonu. Nekoliko dama se u poslednji ĉas ubacilo na spisak porudţbina. Pošto su nudile pravo malo bogatstvo za njene haljine, nije mogla da ih odbije. Tako je šivenje sopstvene haljine ostavila za poslednji dan. To se ispostavilo kao dobro jer je dva dana pre toga stigla prelepa svila u boji ametista. Volela je sve ljubiĉaste nijanse, ali u ovakvoj nije imala ni jednu haljinu. Bar je uspela Rebeku i Vilmu da pošalje na popodnevni odmor. Pretpostavljala je da će veĉe biti naporno za obe. Interesovanje za ţenski deo porodice Ovens je ovih dana dostiglo vrhunac. Svi su jedva ĉekali da upoznaju sestru zagonetnog grofa. Danijel je svraćao nekoliko puta i prenosio im priĉe iz klubova koje je posećivao. Zadirkivao je Rebeku da većina slobodnih muškaraca već uzdiše za njom. To je bilo moguće zato što Lenard nije bio u gradu. Inaĉe, tvrdio je Danijel, kada se grof vrati, njihova hrabrost će potpuno isĉeznuti. Posebno interesovanje izazivala je vest da će mladu Rebeku na balove pratiti gospoĊa Linton. Za nju se znalo da nema veliku ţelju za ulaskom u visoko društvo, pa su dokoni muškarci nagaĊali otkuda ona u svojstvu pratilje gospoĊice Ovens. Kada je napustila salon, napolju je bio sumrak. Krojaĉicama je trebalo još vremena da prišiju ruţice na donji rub haljine. Aurora nije mogla da ĉeka pa je odluĉila da pošalje Nou da joj donese haljinu kod Ovensovih. TakoĊe, morala je da svrati po Merdţori i povede je sa sobom. Devojka je bila veoma vešta sa frizurama. 42

Oko osam uveĉe tri dame su izašle iz koĉije u već pretrpanoj ulici ispred kuće grofice Rajner. Aurori se ĉinilo da je ĉitav London pozvan na ovaj bal. Reka elegantno obuĉenih dama i gospode uspinjala se ka ulazu u veliku kuću. Kada su napokon ušle i predstavljene domaćici, ona ih je doĉekala sa širokim osmehom. - Drage moje, izuzetna mi je ĉast ugostiti nova lica u ovom gradu. Doduše, vi ste gospoĊo Linton dobro poznati u našim krugovima, ali nam do sada niste ukazivali ĉast da se krećete u našem društvu. Svakako, moram da pohvalim toaletu. Pretpostavljam da ste vi zasluţni za ove divne haljine. Mislim da ćemo u toku veĉeri porazgovarati o mogućnosti da napravite nešto lepo za mene. - Hvala vam, grofice, na tako lepim reĉima dobrodošlice. Zadovoljstvo je naše što ćemo prisustvovati vašem balu. Sigurno ćemo se videti tokom veĉeri. - Ledi Ovens, vaš brat, pretpostavljam, ne deli oduševljenje mojim pozivom? – grofica je upitala Beki. - Milostiva, grof Ovens uopšteno nije ljubitelj ovakvih dogaĊaja, to sigurno znate. Ipak, da je u gradu, sigurno bi se odazvao vašem pozivu – rekla je Beki ljupko. - Ne morate ga braniti draga. Svi znamo da je grof upravo to što jeste zato što prezire ovakve dogaĊaje. Molim vas, uţivajte veĉeras. Ušle su u skoro punu dvoranu. Aurora je pogledom prelazila preko prisutnih. Dobar deo gostiju joj je bio poznat. Orkestar je svirao ali parovi još uvek nisu plesali. Uskoro se oko njih napravila velika guţva. Dţentlmeni su ţeleli ples sa mladom Rebekom. Kako nije uspevala da prati njihovo predstavljanje, Aurora joj je diskretno došapnula da sama odluĉi ko joj je simpatiĉan na prvi pogled. Ipak, preporuĉila joj je da prvi ples pokloni Danijelu. On je ipak bio najbolji prijatelj njenog brata. Beki je, naravno, poslušala jer su im odmah nakon toga prišli Danijel i Arijana u pratnji svog supruga. Aurora se odmah opustila. MeĊu zvanicama je bilo dosta dama sa kojima je bila u prijateljskim odnosima i biće joj neopisivo lakše da pregura ovo 43

veĉe. Ĉak je i Vilma izgledala zadovoljno. Paţnja koju su gospoda poklanjala njenoj sestriĉini ĉinila je ponosnom. Atmosfera se ubrzo zagrejala kada su kroz dvoranu potekle reke šampanjca. U vazduhu se osećalo kolektivno olakšanje. Aurora je to posmatrala kao svojevrstan fenomen. Poĉetak sezone zaista je predstavljao nešto posebno za svakog pripadnika visokog društva. Nisu nervozni bili samo debitanti, već i oni koji su imali velikog iskustva u ovakvim dešavanjima. Dok je u prepunoj dvorani sve vrvilo od zabave i plesa, grof od Eseksa je stajao na balkonu i posmatrao. Beki je plesala valcer sa nekim mladićem, koji je izgledao mlaĊe od nje. Aurora i Vilma su stajale po strani, ali tako da im je Beki bila na oku. Bio je zadovoljan onim što vidi. Njegova sestra je blistala u haljini boje letnjeg neba, bogato ukrašenom volanima i biserima. Zraĉila je ĉistom elegancijom. Morao je da prizna da je Aurora Linton odliĉno obavila posao. Haljina na Rebeki je izgledala savršena. Bez suvišnih detalja i prevelikog dekoltea, napravljena je taĉno onako kako bi i sam ţeleo da mu sestra bude obuĉena. Potom je paţnju usmerio na Auroru Linton. Priĉala je sa Vilmom i povremeno se hladila lepezom. Ni po ĉemu se nije moglo zakljuĉiti da nije pripadnica visokog društva. Drţanje joj je bilo savršeno. Haljina boje ametista takoĊe. Pomislio je da su joj oĉi ponovo poprimile ljubiĉastu nijansu. - Ako misliš da si se neprimećeno uvukao na bal, varaš se dragi lorde – iza sebe je zaĉuo glas Danijela Sajmora. - Uveravam te da nisam tako nešto imao na umu, vikonte. Samo sam ţeleo da malo osmotrim situaciju iz prikrajka. Znaš da volim sam da formiram mišljenje. - Naravno, ništa manje nisam ni oĉekivao od tebe. I da znaš, bio sam ubeĊen da ćeš se veĉeras pojaviti ovde. Pa, kako ti se ĉini ono što vidiš? Da li si zadovoljan?

44

- Jesam, nisam primetio ništa što bi mi zasmetalo. Ĉini se da moja sestra dobro pliva u visokom društvu. Da ne znam, uopšte ne bih rekao da joj je ovo prvi bal. - Za to zahvali gospoĊi Linton. Predano je radila da veĉeras sve izgleda ovako. Zatim, i ja sam delom zasluţan. Beki je svoj prvi ples poklonila meni. Postavio sam visoki standard za partnere u plesu. Sada joj prilazi samo najotmenija gospoda. - Baš lepo što si tako skroman, vikonte. MeĊutim, nisi postavio standard u godinama. Beki trenutno pleše sa nekim golobradim mladićem. Verovatno još uvek nije izašao iz škole. - Ustvari, tek je izašao iz škole. Jeste golobrad, ali je sin vojvode od Norfolka sa kojim imaš zajedniĉke poslovne interese, koliko znam. Pošto i vojvoda ove sezone traţi ţenu, tvoje dame su mu baš zapale za oko. Izgleda mu se samaĉki ţivot baš ne dopada. - Filip Tinsli se interesuje za teta Vilmu? – upitao je zaĉuĊeno Lenard. – Pa, ona je dosta starija od njega. - Ma, ne za teta Vilmu. Tinsliju je Aurora zapala za oko. Već nekoliko puta veĉeras se potrudio da bude u njenom društvu. Ĉuo sam ga kada je izjavio da u ovim godinama sebi moţe da priušti ţenu po sopstvenom izboru. I da dotiĉna ne mora da bude bogata naslednica ili pripadnica visokog društva. Pretpostavljam da već priprema teren jer je ţeleo dva plesa sa Aurorom. A svi znamo šta to znaĉi. Lenard je iznenada osetio manjak vazduha u plućima. Nije raĉunao da će ga tako pogoditi saznanje da je Aurora Linton poţeljna za suprugu nekog plemića. Sada je njegov predlog da mu bude ljubavnica izgledao još beznadeţnije. - Ne verujem da će se Aurora Linton ponovo udati za nekoga ko je dosta stariji od nje – rekao je suvo. - Ne veruješ ili se nadaš? – vragolasto se smejao Danijel. Neopisivo je uţivao u izrazu lica svog prijatelja. Da li je on uopšte bio svestan da se zaljubio? – Titula moţe da bude veoma primamljiva za damu poput gospoĊe Linton – nastavio je sa malim muĉenjem. 45

- Moţe, pod uslovom da je titula ono što Aurora ţeli. Meni se ĉini da je ona zadovoljna onim što ima. - Pa, do sada joj se verovatno nije nudilo više od toga. Ko bi znao šta je u glavi neke ţene? - Je li prihvatila drugi ples? - Nije. Aurora nije glupa. Zašto bi se obavezivala na bilo šta na samom poĉetku sezone? - Pretpostavljam da ti nije palo na pamet da ona uopšte ne traţi muţa – dok je to izgovarao ni sam nije bio uveren u svoje reĉi. – Podsetiću te da je ovde samo zato što sam je ja angaţovao. - Volim tvoj optimizam lorde, ali, svaka ţena voli da ima zaštitniĉku figuru pored sebe. Ne vidim zašto bi Aurora bila dru... - Dosta je priĉe – grof je zagrmeo i odmahnuo rukom. – Zar ne moţeš malo da se baviš sopstvenim ţivotom? Ili si već zaboravio da si i ti u potrazi za pogodnom suprugom? – pitao je iznervirano Lenard. - Iskreno, ponuda je veoma slaba. Moţda bi bilo drugaĉije kada bi dame mogle same da odluĉuju o svojoj sudbini. Moram da ti kaţem da je Rebekina konkurencija loša. Lenarda nije mnogo interesovalo ono što je Danijel imao da kaţe po ovom pitanju. Bio je zadubljen u misli, dok je posmatrao kako se Filip Tinsli, u pratnji svog sina i Rebeke, ponovo pribliţava Aurori. Morao je odmah da preseĉe tu vezu. Nije znao kako će to da uradi, ali dok stigne do njih, nešto će valjda smisliti. Aurora je jednostavno osetila prisustvo grofa Lenarda i pre nego što ga je ugledala. Nije znala zašto je tako, ali osetila je olakšanje. Dvorana sigurno nije mesto na kome će njih dvoje rašćišćavati ono što su imali da rasĉiste, tako da joj sada samo moţe biti od pomoći. Nije joj prijalo društvo vojvode od Norfolka, a još manje joj se sviĊalo kako je gledao. Nadala se da će prisustvo Lenarda Ovensa to promeniti. Prišao im je uz blagi naklon. Za neko ĉudo, Rebeka je reagovala kao prava dama. Ljubazno je pozdravila brata i izrazila zadovoljstvo 46

što je došao. To je bilo sve. U Lenardovom pogledu proĉitala je divljenje. Odmah zatim, uputio joj je pogled u kome se ĉitala zahvalnost. - Gle, gle, grof od Eseksa! – rekao je Filip Tinsli. – Uvek si na nivou zadatka u odbrani svojih interesa. Drago mi je da sam te sreo ovde – srdaĉno su se rukovali. - Vojvodo, zadovoljstvo je moje. Kao i uvek, tvoje opaţanje je vredno poštovanja. Zahvaljujem što si pravio društvo mojim damama. Mladić je tvoj sin, pretpostavljam. Nisam imao tu ĉast da ga upoznam. - Tek je stigao iz Oksforda. Ovo je grof Sebastijan Feliks Tinsli, budući deveti vojvoda od Norfolka – vojvoda je ponosno predstavio svog sina. Mladić se pozdravio uz duboki naklon, blago crveneći dok je gledao u Lenarda. Grof nije mogao da proceni koji je razlog tom rumenilu. Da li interesovanje za Beki ili njegova pojava. - Grofe, otac kaţe da ste vi ĉarobnjak za investicije. Ĉast mi je što sam vas upoznao. - Sretaćemo se sada kada si završio školovanje, grofe Tinsli. Pretpostavljam da će te otac uvesti u posao. - Sigurno da ću ga uvesti u posao. Ja planiram da se oţenim do kraja sezone i da se posvetim svojoj novoj supruzi što je više moguće – rekao je vojvoda i znaĉajno pogledao Auroru. – Mislim da ćemo ovih dana razgovarati o još nekim pitanjima, a ne samo o poslu. Sada nas izvinite. Sigurno ţeliš da sumiraš utiske sa damama. Kada su se naklonili i otišli, Lenardu je laknulo. Vojvodu od Norfolka je inaĉe veoma cenio, ali veĉeras nije mogao da ga posmatra kao prijatelja. Sama ĉinjenica da je ţeleo nešto što je Lenard mislio da treba njemu da pripadne, izazivala je u njemu ţestok rivalski poriv. Polako se okrenuo i prešao pogledom preko tri dame. - Oh, Leni! Dobro je da si stigao. Sada ćemo napokon moći da predahnemo od društva drugih dţentlmena. 47

Lenard se nasmejao na njen komentar. - Moram da vam kaţem da veĉeras sve tri izgledate sjajno. Nije ni ĉudo što ste privukle paţnju tolike gospode. Ĉini se da nisi samo ti Beki u centru paţnje. - I ti si primetio vojvodino interesovanje za Auroru? Kako pronicljivo od tebe. Doduše, vojvoda se ni malo ne trudi da to prikrije. Ĉini li ti se da to nije dţentlmenski? - Ĉasne namere prema dami je nepotrebno skrivati, dušo. Posebno u vojvodinim godinama – rekao je naizgled nehajno. – GospoĊo Linton, da li bi bilo neumesno ako bih vas zamolio za ples? - To moţda nije... - To je pravi pogodak Leni. Verujem da je Aurora ubeĊena da ti uopšte ne znaš da plešeš. Molim te pokaţi joj koliko greši. Lenard je ispruţio ruku, a Aurora je popustila pod Bekinim molećivim pogledom. Na kraju, šta joj se moţe desiti na podijumu? Kada je slobodnim pokretima preuzeo voĊstvo i poveo je po podijumu, Aurora se naglo opustila. Kretao se uroĊenom gracioznošću i krajnje sigurno. Ona uopšte nije morala da razmišlja. Opustila se i pustila da je vrti u beskrajnim krugovima oko plesne dvorane, dok su joj telo proţimali trnci spoznavanja mišićavog tela, izazovnog mirisa duvana i kolonjske vode. Topla ruka oko njenog struka je malo pomalo privlaĉila bliţe, tako da joj se haljina zavrtela oko njegovih nogu. U Lenardovim rukama se osećala sigurno. Izgledalo je kao da su godinama plesni partneri. - Ne znam odakle Beki ideja da sam mislila da ne umete da plešete. Prosto je nemoguće da vi bilo šta ne radite savršeno i ne znate bolje od svih – rekla je iznenada opĉinjena trenutkom. - Da li je to kompliment ili ste samo ironiĉni? - A šta vi mislite? - Pre sam zasluţio ovo drugo. Aurora, mislim da je ovo dobar trenutak da se izvinim za svoje ponašanje one noći kada ste stigli u moju kuću. Poneo sam se tako prostaĉki. Vi niste dama koja zasluţuje takav tretman. Hoćete li mi oprostiti? 48

- Mislim da već jesam. Krivica nije samo vaša. Predlaţem da zaboravimo taj neprijatni deo. - Da li to znaĉi da... da onaj prijatni deo moţemo da zadrţimo u sećanju? – upitao je oprezno. Aurora je u trenutku ponovo proţivela svaku pojedinost one veĉeri. Drhtala je u njegovim rukama baš kao da je i sada dodiruje onako intimno. Osećala je jaku ţelju da još jednom doţivi sjajan vrhunac. Znala je da bi to ţelela samo sa muškarcem koji je upravo drţao u rukama. I ne samo to, ţelela je da to iskustvo bude potpuno. Da mu pripadne i telom i dušom. - Koliko god rizikovala da ne ispadnem dama, prijatni deo ne bih mogla da zaboravim. Bilo je to veoma lepo iskustvo, grofe. Nadam se da nećete upotrebiti protiv mene ovo što sam rekla. - Ni sluĉajno. Osim što sam u opasnom iskušenju da te odvedem u vrt i proverim da li zaista govoriš istinu, nikako drugaĉije ne bih zloupotrebio tvoje reĉi. Oh, Boţe! Aurora, privlaĉiš me kao ni jedna druga ţena. Znam da rizikujem dok ovo govorim, ali jaĉe je od mene. Ne mogu da drţim ruke pored sebe kada sam u tvojoj blizini. - Onda nemoj. - Šta? – zurio je u nju. - Nemoj drţati ruke pored sebe. - Ne ĉini se da si popila previše. Da li znaš šta govoriš? - Zavodim te grofe. Nisam baš dobra u tome, ali dobro znam šta ţelim. Veĉeras sam plesala sa mnogo muškaraca, ali u naruĉju ni jednog od njih se nisam osećala ovako – rekla je tihim glasom. - Mnogi od tih muškaraca će ti sigurno ponuditi brak do kraja sezone. Kao što sam već rekao, ja ne delim ţenu sa drugima. Molim te da razmisliš dobro. - Već sam razmislila. Nemam nameru da se udajem, pa me braĉne ponude ne interesuju. Moj jedini uslov je da se naša veza završi na kraju sezone. - A šta ako ni jedno od nas ne bude ţelelo da prekine? 49

- Onda ćemo ponovo razgovarati o tome. Za sada neka bude ovako. Mislim da si me precenio grofe. Nisam ni upola zanimljiva i iskusna kako ti misliš da jesam. - Iskustvo nema nikakve veze sa privlaĉnošću. Biće mi zadovoljstvo da ti pokaţem i nauĉim te sve što znam. A to da li si zanimljiva, dozvoli da procenim sam. Pošto se ples završio, Lenard se sagao i dodirnuo joj nadlanicu. - Mislim da ću još noćas zakucati na vrata tvoje sobe. Imam li dozvolu? Klimnula je glavom nesposobna da govori. Dvorana se vrtela oko nje. Morala je da zna da će Lenard odmah preći u akciju. Sad je samo mogla da se nada da će uspeti da prikrije svoju nevinost. - Ĉekaću te, grofe. Ostatak veĉeri proleteo je kao u bunilu. Pratila je Rebeku, razgovarala sa mnogo dama i dţentlmena, ali kada bi joj neko traţio da ponovi o ĉemu su priĉali, bila je sigurna da ne bi znala. Samo je mogla da razmišlja o onome što je ĉeka te noći. Samo da uspešno pregura ovaj prvi put. Posle će sve biti lakše. Prisećala se svega što je proĉitala ili ĉula u vezi sa tim. Lenard nije ostao do kraja zabave. I to malo vremena što je proveo za njega je bilo previše. Dok je odlazio u svoj klub, muĉila ga je slika prelepe dame kako mu sa strahom u oĉima saopštava da će ga ĉekati u svojoj sobi. Nešto u njenom pogledu govorilo mu je da ţeli da se preda, ali se ujedno plaši. Zašto bi se udovica tako ponašala? Moţda je muţ bio nasilan prema njoj? Svakako, bilo je vreme da sazna nešto više o njenom ţivotu pre nego što je došla u London. Znao je da moţe da poveri svom poslovnom sekretaru taj posao. Nikako nije ţeleo da se upusti sa Aurorom u nešto što bi za oboje bilo neprijatno. Klub je bio prepun. Lenardu je trebalo vremena da se probije do Dereka Fleĉera koga je, kao i obiĉno, zatekao zadubljenog u neke papire. - Dobro veĉe, za tebe nikada nema odmora? 50

- Dobro veĉe. Baš sam se pitao kada ćeš se vratiti u grad. Ako hoćemo da i dalje budeš jedan od najbogatijih ljudi u Engleskoj, moramo da radimo grofe. - Ne moram da te podsećam da me novac ne zanima onoliko koliko ti misliš. - Znam, novac te ĉini moćnim i dostupno ti je sve kada ga imaš. Tebi je izazov da se upuštaš u velike, riziĉne investicije – ponovio je Derek kao mantru i nasmejao se. - Šta je smešno, ako smem da pitam? - Za mene si predvidiv grofe. Uvek znam šta ćeš da kaţeš. Ono što me iznenadilo je što sam ĉuo da si veĉeras bio na balu grofice Rajner. To nije tipiĉno za tebe. - Ali je tipiĉno da budem informisan iz prve ruke, zar ne? Znaš da je ovo Rebekin prvi bal. Nisam mogao da propustim tako nešto. A sada za tebe imam jedan neuobiĉajen zadatak. - Nije valjda da ću morati da istraţujem finansije nekoga ko se zainteresovao za tvoju sestru? - Nema veze sa finansijama i u pitanju je dama. Ostalo si pogodio. - Grofe!? Da li to znaĉi da si se ti zainteresovao za neku od dama na balu? – bio je radoznao Derek. - Moţe se i tako reći. U pitanju je Aurora Linton. Ţelim da mi u što kraćem roku iskopaš sve iz njene prošlosti. - Zar to nije gospoĊa koja je druţbenica tvoje sestre? Ne razumem šta je neobiĉno u vezi nje. I kada smo kod toga, ugovor koji sam pripremio, još uvek nije potpisan. - Ne bih to mogao da ti objasnim reĉima. Jednostavno imam osećaj da se nešto u vezi nje ne uklapa. Moţeš li samo da obaviš posao? Bez dodatnih pitanja? Da imam odgovore, ne bi mi trebala tvoja pomoć. Što se tiĉe ugovora, to će morati da saĉeka. - Odakle da poĉnem? Engleska je ogromna. - Rekla mi je da je ţivela u Kornvolu. Predlaţem da poĉneš odatle. Ime pokojnog supruga, ne znam. Svakako, ako su ţiveli tamo svako 51

koga upitaš će se setiti takvog sluĉaja. Otputuj na istok što pre, ali pre nego što odeš, proveri njenu imovinu ovde. - Trebaće mi pet dana da obavim to što traţiš. I to ako ne budem naišao ni na kakav problem. - Znaĉilo bi mi da budeš maksimalno ekspeditivan, ali razumem da je nemoguće da skratiš vreme puta do tamo i nazad. - Mislim da je bolje da poĊem odmah na spavanje. Kako stoje stvari, ĉeka me puno posla ovih dana. Raditi za tebe nikada nije dosadno. - Drago mi je da to ĉujem. Nadam se da ćeš iskoristiti svoj detektivski talenat u ovom poslu. Ţelim ti uspeh i nadam se da ćemo se uskoro videti. Dok je Lenard u klubu sa prijateljima prepriĉavao dogaĊaje od te veĉeri, Aurora se sa Rebekom i Vilmom vratila kući. Bila je umorna i odmah se povukla u svoju sobu. Imala je nameru da malo odspava, ali san joj nije dolazio na oĉi. Poskakivala je u krevetu na svaki šum koji se zaĉuo u kući, isĉekujući da Lenard pokuca na njena vrata. Ĉim je dala obećanje, odmah se pokajala. Ipak znala je da nema nazad. Samo da nije imala tajnu! Prepustila bi mu se bez razmišljanja i bila sa njim sve dok je ţeli. Ovako je sve bilo komplikovano. Sa stoĉića je dohvatila poštu, koju je Noa doneo to veĉe, zajedno sa haljinom. Brzo je prelistala i otvorila jedino pismo koje je interesovalo. Ono od Ronalda. „Draga sestro, Veoma smo iznenaĎeni onim što si nam napisala u poslednjem pismu. Nadam se da nisi doživela nešto neprijatno od tog grofa. Trebalo je da mi napišeš njegovo ime. Znam da to ne bi mnogo šta promenilo, ali bih makar mogao da se diskretno raspitam. Bio bih mirniji. Iz tvog pisma zaključujem da previše radiš. Do sada si postigla veliki uspeh i opravdala svaku uloženu funtu. K. i ja više ne očekujemo od tebe. Cilj je bio da ti pomognemo, a da ujedno vratimo uloženi novac. Naravno, sve to zbog oca. 52

Moram da ti kažem da on nije najboljeg zdravlja u poslednje vreme. Čak te i pomenuo nekoliko puta. Slutim da se njegov život bliži kraju i da je spreman da ti oprosti. Ako doĎe do toga, razmisli da li bi i ti oprostila njemu. To bi ti dalo mogućnost povratka identiteta i otvorilo nove mogućnosti. Nadam se da nećeš zauvek ostati zarobljena statusom udovice. Idućeg meseca je trebalo da doputujem u London, ali ću poslati svog sekretara. On će te kontaktirati. Da li si započela rad na novoj knjizi? Piši nam o tome. Piši nam i o sezoni. K. i ja mislimo da si se sjajno uklopila u visoko društvo. Znaš da do nas vesti slabo putuju. Pisaćemo ti uskoro ponovo. Do tada primi stotine naših poljubaca. K. i R.“ Kada je presavila papir i odloţila ga, naslonila se na jastuke. Zapitala se da li bi otkrivanje istine promenilo na bolje njen ţivot? Verovatno ne bi. Znajući kakvo je visoko društvo, istina bi na njih uticala potpuno suprotno. Već dve godine je ţivela i ponašala se kao udovica. Za njih bi to bilo neoprostivo. Lenard Ovens bi verovatno bio na ĉelu onih koji osuĊuju. Pomisao da je kao takva pratilja njegovoj sestri, uzemirila je preko svih granica. Tek tada je postala svesna kakve bi posledice izazvala istina. Doduše, nije se ona ponudila za ovaj posao, već je primorana. Ipak, to što je morala da prećuti bitne stvari o sebi dalo bi mu za pravo da je surovo kazni. Za kratko vreme, nije više bila gospodarica svog ţivota. Samo jedna reĉenica mogla je da je dovede do ruba propasti. Zato se noćas mora ponašati što raskalašnije. Svaki strah i smernost mogli su kod Lenarda da izazovu sumnju. Na nebu su se ocrtavali prvi zraci zore kada je Lenard napokon tiho pokucao na Aurorina vrata. Iako je bila u polu snu, jasno je ĉula taj zvuk i odmah ustala da otvori vrata. Snaţna drhtavica potresala joj je telo dok je u tankoj spavaćici prelazila put do vrata. Otvorila je i propustila ga unutra. - Samo sam hteo da ti poţelim laku noć. Nadam se da te nisam probudio. 53

- Ne, nisi me probudio. Ja sam... ustvari... Spustio je neţno usne na njene i tako prekinuo ono što je htela da kaţe. - U redu je. Opusti se. Ovo nije noć u kojoj ćemo voditi ljubav. To mora da se desi spontano, a ne planski. Bitno je da to oboje ţelimo. Sada kada to znamo, pustićemo da se desi. Hoću da budeš spremna za menem, Aurora. Ţelim da uţivaš kao nikada do sada. Oh, kada bi samo znao koliko je olakšanje osetila u tom trenutku. Iako ga je ţelela, ono što je rekao bila je istina. I pored svoje arogancije, grof je ipak bio dţentlmen. Opustila se u njegovim rukama i ponudila mu usne, ovoga puta bez straha. Lenard je nevoljno morao da je pusti iz zagrljaja. Meke usne i toplota njenog tela bili su preveliko iskušenje za njega. Još samo nekoliko dana i biće njegova. Morao se suzdrţavati do tada. Kao ĉovek koji je navikao da sve što zapoĉene bude ĉisto, dugovao je i sebi i njoj ovo odlaganje. Skrenuo je pogled sa njenih snenih, plavih oĉiju i polako otvorio vrata. - Lepo spavaj i sanjaj mene Aurora. Ja tebe sigurno hoću. IX Sezona je odmicala neverovatnom brzinom. Popodnevne ĉajanke i veĉernji balovi, postali su rutina u Aurorinom ţivotu. Rebeka je uţivala veliku paţnju u društvu i ni jedan dan nisu uspevale da odbiju sve pozive. Vojvoda od Norfolka je, sa svojim sinom, uvek bio u njihovoj blizini. Auroru je to poĉelo da zamara. Iako se videlo da Filip Tinsli nije loš ĉovek, smetalo joj je kakav je odnos imao prema damama. Preterana ljubaznost i obećanja, navodila su je na pomisao da nije ono za šta se izdaje. Iz razgovora sa mladim Sebastijanom shvatila je da pokojna vojvotkinja nije imala baš lep ţivot pored njega što je dodatno potvrĊivalo njene sumnje. Zato se trudila da ga izbegava što je više moguće. Bila je primorana da Beki ostavlja u društvu Danijela Sajmora i Arijane Holden, kako bi plesala sa gospodom. Samo tada je mogla da bude mirna od vojvode. 54

Lenard se, naravno, nije više pojavio ni na jednom balu. Ĉak je imala je osećaj da je izbegava. Od one noći viĊali su se ponekad za veĉerom i to je bilo sve. Jedva da su razgovarali. I ti razgovori su se uglavnom svodili na uopštene priĉe o Rebekinom napretku. Tako se moglo reći da je njihov odnos došao na mrtvu taĉku. MeĊutim, jedan drugi odnos je napredovao svojim tokom. Kako je Rebeka provodila puno vremena sa Danijelom i njegovom sestrom, primetila je da se meĊu njima rodila neka posebna emocija. Iako je ranije priznala da je privlaĉi, Beki više nije bila fokusirana na to osećanje. Sve ĉešće je prepriĉavala neke intelektualne razgovore, koje je vodila sa Danijelom, i bila posebno ushićena. Kod Danijela je takoĊe primetila da nekako zaneseno posmatra Beki, ali samo kada bi mislio da ga niko ne posmatra. Prirodno, njegova suzdrţanost je dolazila od bliskog prijateljstava sa Lenardom. Zato se silno trudio da sve izgleda nekako prijateljski. To veĉe bili su na balu kod Stensfildovih. Vilma je odluĉila da krene sa njima, što je za Auroru predstavljalo veliko olakšanje. Nije morala da brine da li će Beki uvek imati nekoga uz sebe. Ĉak je mogla da da sebi oduška i izaĊe na terasu kada bi joj vazduh postao nepodnošljiv. Prijali su joj ti trenutci osame. Stalna društvena dogaĊanja već su je priliĉno zamorila. Dok se hladila lepezom u senci jedne puzavice, prišao joj je Filip Tinsli. - Napokon sam vas uhvatio nasamo, draga moja. - Vojvodo, kako sam uopšte mogla da posumnjam da to nećete uĉiniti – rekla je ironiĉno i povukla se ka svetlosti koja je dopirala kroz veliki prozor dvorane. Nije ţelela da bilo ko pomisli da je planski u mraku sa vojvodom. - GospoĊo Linton, ţeleo sam da vam kaţem da sam odluĉio da se oţenim. - Koliko se sećam tu ĉinjenicu ste do sada ponovili nebrojeno puta. Ţelim vam sreću – rekla je hladno. - Da li to znaĉi da me nećete odbiti? Došao sam do zakljuĉka da ćete mi biti odliĉna supruga. Naravno, poradićemo malo na vašem 55

britkom jeziku, ali mislim da to neće biti preveliki posao. Brzo ćete postati krotki u mojim rukama, draga. - Vaša milosti, mislim da nećemo imati priliku da to proverimo. SviĊa mi se moja sloboda i nemam nameru da se udajem. Cenim vašu ponudu, ali je moram odbiti. Pošto smo, praktiĉno, na poĉetku sezone imate još dosta vremena da sebi pribavite suprugu kakvu priţeljkujete. Ja nisam ta, uveravam vas. - UzbuĊujete me Aurora. Vaš stav tigrice za mene je izazov. Uvek sam ţeleo da se naĊem u ulozi ukrotitelja – povukao je ka sebi i naglo spustio usne na njene. Miris alkohola pomešan sa kolonjskom vodom i znojem, izazvao je trenutno gaĊenje kod Aurore. Stavila mu je ruke na prsa i snaţno ga odgurnula od sebe. Kada je ponovo pokušao da je privuĉe, snaţno ga je ošamarila. - Stidite se vojvodo. Ĉoveku vaših godina ne priliĉi takvo ponašanje. - Oh, mala goropadnice, – vojvoda je protrljao obraz koji se crveneo – voliš grubu igru, jel´ tako? Osećao sam to, lepotice. DoĊi ovamo – posegnuo je za njom, a Aurora se brzo izmakla. - Vi ste pijani i niste pri sebi. Saberite se i ne pokušavajte više da mi priĊete. Pošto nisam pripadnica visokog društva, ni malo mi neće smetati da napravim scenu o kojoj će London priĉati mesecima. - Glupaĉo mala! Moje namere prema tebi prevazilaze najsmelije snove svake udovice. Nudim ti titulu za ono što drugi plaćaju poklonima – vojvoda je bio besan. – Ako se malo raspitaš, shvatićeš da mene odbiti i nije tako pametno kao što misliš. Oprostiću ti ovaj ispad, ako se izviniš i poslušno prihvatiš moj predlog. - Rizikovaću. Pre bih pala na dno, nego dozvolila da me tako gnusno ucenjujete. - Pokajaćeš se zbog svojih reĉi vrlo brzo. Pretpostavljam da misliš da će te Ovens zaštititi. To samo dokazuje koliko si glupa. Ovensu je u ţivotu jedino vaţan novac i dobre poslovne veze. Ako misliš da će mi se suprotstaviti zbog tebe, varaš se. Ti si za njega samo bezvredna 56

zaposlena koja sluţi trenutnoj svrsi. Ĉak te ni za ljubavnicu nije uzeo! - Da sam na tvom mestu, ne bih priĉao nešto u šta nisam siguran Tinsli – iza vojvodinih leĊa se ni od kuda stvorio Lenard. – Navodiš damu da ti otkriva svoje intimne veze, što nije ni malo dţentlmenski. Pored toga, sluţiš se pretnjama da bi došao do onoga što ţeliš – glas mu je bio leden i miran. - Ovense, dobro je da si naišao! Baš u pravi ĉas – vojvoda je promenio boju glasa. – Hteo sam i sa tobom da popriĉam. Kao što sam ti nagovestio ranije, traţim ţenu. Ustvari, našao sam je. Jedini je problem što je ona trenutno tvoja zaposlena, pa se ovo tiĉe i tebe. Predlaţem da se naĊemo u klubu kasnije i da dogovorimo najbolji naĉin kako da ovo rešimo. Mislio sam da što pre objavim zaruke sa Aurorom. Malo pre sam utvrdio da će mi po svemu odgovarati i nema razloga da ĉekam – rekao je dok mu je na licu titrao samozadovoljni osmeh. - Ne smeta ti što je dama sa gnušanjem odbila tvoj poljubac i jasno ti rekla da ne ţeli da se uda za tebe? Kakvu igru igraš Tinsli? Ne misliš valjda da ćeš je primorati da se uda za tebe? Ili, još gore, da ću je ja nagovarati da to uĉini. Aurora Linton je slobodna, nezavisna ţena i odluke donosi samostalno. To što radi za mene ne daje mi nikakvo pravo da utiĉem na nju po tom pitanju. Sa druge strane, sve dok radi za mene, osećam snaţnu obavezu da je zaštitim od takvih kao što si ti. - Sve si pogrešno shvatio. To je bila naša mala igra. Aurora oĉito voli malo grubosti – zadovoljni osmeh mu je bledeo na licu dok je pokušavao jadnim izgovorima da se izvuĉe iz novonastale situacije. - Sada ćeš, umesto što traţiš izvinjenje, ti dati jedno. Onda ćeš otići unutra i zaboraviti na ovu scenu. Dama i ja ćemo sve pripisati tvojim podivljalim hormonima zbog previše alkohola i premalo ţenskog društva. I samo jedno imaj na umu, svaki eventualni napad na Auroru Linton, doţiveću kao napad na mene. Mislim da ti se neće svideti kako ću odgovoriti. 57

Filip Tinsli je dobro znao da je grof od Eseksa smrtno ozbiljan u svojoj izjavi. Bilo je poznato da nikada ne puca u prazno. Zato je prihvatio poraz i naklonio se Aurori. - GospoĊo, molim vas da mi oprostite ovaj ispad. Neće se više ponoviti. Ţelim vam laku noć. - Laku noć, vojvodo – Lenard se leţerno okrenuo ka Aurori i pruţio joj ruku da je povede dalje odatle dok je vojvoda ţurio ka vratima dvorane. Ĉim su se našli u senci magnolija, Aurora je obavila ruke oko sebe da prikrije drhtanje tela. Bila je uţasnuta onim što je doţivela i fascinirana grofovim zaštitniĉkim stavom. Setila se kako je jednom pomislila da je podseća na sigurnu stenu. Veĉeras je bila privilegovana da iskusi prijatnost njegove naklonosti. Kada je progovorila, glas joj je liĉio na šapat. - Hvala vam. Verovatno ga se ne bih oslobodila tako lako, da vi niste naišli. Kao da ste znali kada i gde treba da budete. - A ko kaţe da nisam? – odgovorio je pitanjem. – Jesi li se mnogo uplašila? Sva drhtiš. - Nisam oĉekivala ovakav napad. Istina, već danima mi se ne sviĊa kako me taj ĉovek gleda, ali sam mislila da je dovoljno dţentlmen da to ne pokaţe na ovakav naĉin. - Tinsli i ja smo sliĉni. Kada nešto ţelimo, ne prezamo ni od ĉega da to i dobijemo. Koliko god zvuĉalo ĉudno, ja ga razumem. - Zašto ste mu se onda suprotstavili? – upitala je zapanjeno. - Zato što je poţeleo nešto što i ja ţelim. U takvim situacijama nemam milosti. - Pretpostavljam da vam je moje, nedavno dato, obećanje dalo za pravo da se tako ponašate? - Nisi u pravu. Ĉinjenica da ti moji poljupci prijaju i priznanje da me ţeliš mi je dalo to pravo. Obećanje je samo posledica. Pored toga, da nije bilo mene ne bi doţivela ovakvu neprijatnost. - Moţda ste u pravu. Ipak, hvala još jednom. Moţete li sada da me otpratite unutra? Htela bih da zamolim Vilmu i Beki da odem kući 58

ranije. Nadam se da razumete. Kada ste vi tu, Beki će biti sasvim u redu. - Mislim da ću zamoliti Danijela da pripazi na njih. Ja idem sa tobom. Doţivela si šok i treba ti društvo. Sada ću da te poljubim Aurora. Moram da izbrišem svaki trag na tvojim usnama koji je ostavio onaj idiot. Nije saĉekao da mu da dozvolu. Neţno je spustio usne na njene. Zatvorila je oĉi i prepustila se trenutku. Njegov miris joj je prijao. Bio je to njegov liĉni miris, pomešan sa kolonjskom vodom, dimom i konjakom. Tako neodoljiv. Naslonila se na njega ĉitavim telom, nudeći mu se bez imalo stida. Dok je ljubio, haljina joj se uplela oko njegovih nogu i on je zamišljao tanke bele udove isprepletene s njegovima meĊu zguţvanim prekrivaĉima. Njen miris, izazovna cvetna mešavina, kovitlao mu se u glavi. Zamišljao je koţu boje bisera kako svetluca na svetlu vatre iz kamina i dugu zlatnu kosu rasutu po jastuku... i njega umotanog u njenu ţenstvenost, kako je dodiruje i upija u sebe. Tog trenutka je znao da više ne moţe da ĉeka. Trebala mu je. Noćima je grozniĉavo sanjao, a danju je u groznici mislio o njoj. Bio je rob sopstvene poţude, a samo ona je mogla da ga spasi. Odvojio se polako od nje. - Hajdemo u dvoranu. Ţelim da što pre odemo odavde – rekao je glasom nabijenim ĉeţnjom. Drhtavim koracima ga je sledila, pitajući se da li je ovo noć u kojoj će mu pokloniti sebe. Osećala je ţelju u svakom njegovom dodiru. Lenard se probio do Danijela i zamolio ga da pripazi na Beki i Vilmu. Rekao je da se Aurora ne oseća najbolje i da će je otpratiti kući, a potom otići u klub. Iako je Danijel znao da je svaka reĉ koju je izgovorio Lenard laţ, niĉim to nije pokazao. Lenard ga je sa zahvalnošću pogledao i poveo Auroru ka izlazu. Ĉim su seli u koĉiju, jednim potezom je povukao sebi u krilo. Haljina se rasula po sedištu, a ona je na golim nogama osećala 59

njegove pantalone od fine, mekane vune. Taj bezazleni dodir raspalio joj je ĉula. Obavila mu je ruke oko vrata i ponudila mu usne. Poljubio je tako ţestoko da se u trenu zapitala da li će uspeti da odgovori na njegove zahteve. Uzvratila mu je najbolje što je umela. Topila se u njegovim rukama dok je on istraţivao slatke obline njenog tela. Pod sobom je osećala njegovu probuĊenu muškost i znala da veĉeras nema povlaĉenja. Prihvatila je tu ĉinjenicu kao nešto što je prirodan sled stvari. Kao nešto što mora da se desi. Kada se koĉija zaustavila ispred njegove kuće, na brzinu joj je pomogao da sredi haljinu i prebaci ogrtaĉ. Ispred vrata je iz dţepa izvadio kljuĉ i polako ga okrenuo u bravi. Nadao se da neće probuditi nikoga od osoblja. Za sebe ga je bilo briga, ali nije ţeleo Auroru da dovede u neprijatnu situaciju. Kada su se našli u velikom holu, šapatom je upitao: - Tvoja ili moja soba? - Tvoja – rekla je posle kraćeg razmišljanja. Nije bila sigurna da li je sklonila pismo koje je napisala Roniju. Samo joj je trebalo da ga Lenard vidi. - Dobar izbor – Rekao je i poveo je uz stepenice umesto da skrene levo. - Mislila sam da je tvoja soba u drugom krilu i da se do nje moţe stići onim hodnikom u prizemlju. - To nije jedini put. Naše sobe uopšte nisu daleko. Pokazaću ti tajni prolaz – privio je uz sebe i poljubio joj kosu. Kada su stigli do kraja hodnika, malo iza vrata njene sobe, Lenard je prišao velikom ogledalu koje tu bilo okaĉeno, i pritisnuo neko dugme na gornjoj, desnoj strani. Ogledalo se pomerilo, a iza su se ukazala vrata. Ušli su u veliki salon, u kome je prijatno gorela vatra. Znala je da je sledeća prostorija njegova spavaća soba. I sa ove strane zida se nalazilo ogledalo, koje je po istom principu, Lenard vratio u prvobitno stanje. - Ţeliš li da se malo raskomotimo ovde? Ako hoćeš, nasuću nam piće – sada više nije šaputao. 60

Osetila je neku teskobu u njegovom glasu i znala da ga samo dobri maniri spreĉavaju da je odmah odvuĉe u krevet. Iako su joj usta bila suva, znala je da odlaganje neizbeţnog za nju moţe predstavljati opasnost. Zato je rekla: - Hvala ti, ali više bih volela da odmah vodimo ljubav – rekla je, silno se trudeći da ne pocrveni do korena kose. - Damina ţelja je za mene na prvom mestu – uzeo joj je ruku i spustio vreo poljubac na jagodice njenih prstiju. Trnci su joj proţeli ĉitavo telo. Poveo je ka sledećim vratima. Kada ih je otvorio prvo što je ugledala bio je veliki krevet od tamnog drveta. Zavese od finog pamuka su bile blago razgrnute. Ispod je ugledala tamno plavi svileni porekrivaĉ. Na uzglavlju je bilo puno jastuka u istoj boji, izvezenih koncem zlatne boje. Sobu je osvetlajavala vatra iz kamina. Naterala je sebe da skrene pogled sa velikog kreveta i vidi ĉega još tu ima. Jedna masivna komoda, mali pisaći sto i fotelja pored kamina ĉinili su preostali nameštaj. Soba je bila izrazito muška, ali se njoj uĉinila veoma prijatna. Dok je gledao kako nepomiĉno stoji u sred njegove sobe, izgledala mu je kao zabranjeno voće. Znao je da neće moći da odoli i ne proba ga. Prišao joj je i polako joj prošao rukom niz leĊa. Bio je to svestan i posesivan pokret. Svila pod njegovom rukom je zašuštala. Bio je to senzualni zvuk koji je nagoveštavao predaju. Njenu ili njegovu... odjednom više nije znao. Poveo je do kreveta i lagano je spustio na glatki prekrivaĉ. Skinuo je kaput i razvezao kravatu. Košulju je izvukao iz pantalona i raskopĉao nekoliko gornjih dugmića. Legao je preko nje i zarobio joj usne. Na tihi zvuk koji joj se oteo iz grla, produbio je poljubac, nagoveštavajući prisnost koja će uslediti. Svaki mišić u njegovom telu reagovao je na osećaj nje ispod sebe. Borio se da obuzda snaţni nagon koji je budila u njemu. Ona ga je pozvala da vode ljubav, a ne da je siluje. Tek kada se uverio da je zauzdao svoju primitivnu stranu, dozvolio je rukama da se pokrenu. Pod rukom je kroz svilu 61

osećao njenu vrelu koţu. Povukao je ruke do njenih raskošnih grudi i prstima zapoĉeo igru sa ruţiĉastim vrhovima. Aurora je dahtala dok su se ljubili. Već ju je na sliĉan naĉin milovao, ali ovog puta saznanje da se neće zaustaviti samo na milovanjima, trubilo joj je u glavi. Njegov dodir ĉinio joj se mnogo moćnijim i snaţnijim. Svaki novi dodir bio je obećanje, a svaki pokret njegovog dlana i prstiju ujedno istraţivanje i svojatanje. Sve više je osećala vrelinu koja se rastakala kroz nju. Plamenovi zadovoljsta lizali su joj telo. Osećala je da je previše stegnuta u obruĉu svile. Trebalo joj je oslobaĊanje. Kao da joj je ĉitao misli, Lenard je brzim, preciznim pokretima raskopĉao gornji deo haljine, ni za tren ne napuštajući njena usta. Onda se zakotrljao sa njom i sada je ona bila gore. Razdvojio joj je kolena i namestio je da sedne na njega, a haljina se, kao lepeza, raširila oko nje. Dok se naslaĊivao njenim grudima, vešto joj je razdvajao kopĉe na stezniku. Ubrzo ga je odbacio u ugao i nastavio da kruţi jezikom oko vrhova dojki. Otvorila je oĉi ispod oteţalih kapaka i ugledala silnu ţelju na njegovom licu. Nije više imala dilemu da li je iskreno ţeli. Ono što je, oĉito, bio njegov cilj, je to da je hteo da ona istom snagom poţeli njega. Bio je ljubavnik koji je podjednako davao i traţio zauzvrat. Dok su joj ruke plovile u njegovoj gustoj kosi, njegove su lutale po njenim bedrima. Poloţaj u kojem se nalazila pruţao mu je mogućnost da miluje njeno telo kako god je ţeleo. Nije je štedeo. Dok se naslaĊivao njenim usnama i grudima, prevukao joj je haljinu preko glave i odbacio je. Ponovo je okrenuo na leĊa i svukao joj podsuknje, a potom ĉarape i svilene gaćice. Bila je potpuno naga pred njim. Slabašni odsjaj vatre padao je na njeno veliĉanstveno nago telo. Bila je još lepša nego što je zamišljao. Meka i podatna u njegovim rukama. Bila je stvorena za njega. Brzo je svukao ostatak odeće sa sebe. Ţeleo je da joj dozvoli da i ona uţiva u njemu. Kada se ponovo spustio preko nje, uhvatio je njen opĉinjeni pogled. Rukama je posegnula za dlaĉicama na njegovim prsima. 62

Poigravala se sa njegovim bradavicama na sliĉan naĉin kao i on sa njenim. Samo jaka samokontrola spreĉavala ga je da je odmah ne uzme. Jer to je silno ţeleo. Da se stopi sa njom. Kada ga je privukla i ponudila mu usne osetio se kao u sred poţara. Sva ĉula su mu ustreptala i znao je da je izgubio bitku sa sobom. Zavukao je ruku izmeĊu njihovih tela i našao je potpuno spremnu za njega. Namestio joj je kukove i jednim snaţnim pokretom ušao u nju. Aurora je pomislila da je neko proboo kopljem. Bol je bio trenutan i jak. U sebi se molila da se ne onesvesti. Zarila mu je nokte u leĊa, steţući ga ĉvrsto. Na licu joj je morao videti agoniju, u kojoj se nalazila, jer se za trenutak umirio. Onda je polako podvukao ruke ispod nje i povukao joj kukove naviše. Kada se ponovo pomerio, jak bol je već bio daleko sećanje. Sa svakim novim, posedniĉkim pokretom osećala je nadolazeće zadovoljstvo. Nije se moglo porediti sa onim što joj je priuštio ranije. Ovo je imalo neku sasvim novu dimenziju. Brzo je shvatila da svaki novi nalet izaziva u njoj ţudnju za još. U tome je bila poenta. Taman kada bi pomislila da su ĉulni nadraţaji dostigli vrhunac, on bi joj pokazao da to nije sve. I ona se pokrenula u njegovom ritmu, izlazeći u susret svakom udaru. Tela su im se pokretala u ţestokom ritmu, jureći vrhunac. A onda je niotkuda došao ţestoki udar uzbuĊenja i slatka kiša olakšanja. Lenard je pao preko nje. Vlaţno lice prilepilo mu se uz njen vrat. Jedva je disao. Nikada nije ovako intenzivno doţiveo ljubavni ĉin. Nikada nije dao ovoliko sebe. Telo mu je podivljalo nošeno poţudom za ţenom koja je bila pod njim. Dala mu se bezrezervno ta mala laţljivica. Pitao se da li je stvarno mislila da će prevideti njen deviĉnjak? Sada mu je bilo jasno zašto se onesvestila one noći u hodniku. Kada samo pomisli kako je sve moglo da ispadne katastrofalno za nju. Odluĉio je da joj ništa ne pominje. Ţeleo je da vidi dokle će da ide. Podigao je glavu i susreo se sa njenim pogledom. Našao je u njemu mešavinu iznenaĊenja, zadovoljstva i straha. Neţno joj je pomazio obraz. 63

- Da li si dobro malena? – upitao je hrapavim glasom. - Mislim da jesam. Ti? - Više nego dobro. Bilo je ovo za mene fantastiĉno iskustvo. - Da li to znaĉi da ćeš ga ponoviti? – usudila se da upita. - To zavisi od tebe dušo. Da li bi ti ţelela da ponovimo? - Bih. Savršen si ljubavnik. - Oooo! To je kompliment. Da li to iskustvo govori iz tebe? Jesam li mnogo bolji od tvojih prethodnih ljubavnika? – nije mogao da odoli da je ne zadirkuje. - Već sam ti rekla da nisam iskusna. Verovatno si to i sam zakljuĉio. Znaš, nije bilo ljubavnika. Ustvari, bio je samo jedan – to je bilo najbliţe istini. - Tako sam i mislio – legao je pored nje i privukao joj glavu na svoja prsa. – Pokušaj da odspavaš malo. - Prijalo bi mi da spavam, ali mislim da bih trebala da odem u svoju sobu. Šta ako Beki odluĉi da me obiĊe i vidi da nisam u sobi? - Ti si samostalna ţena. Imaš pravo da budeš gde god ţeliš. Ne moraš da objašnjavaš Rebeki gde si bila. - Misliš da bih morala da joj kaţem bilo šta? Tvoja sestra je inteligentna. Neće joj biti teško da zakljuĉi gde sam. - Da li bi ti smetalo da sazna za nas? - Ne znam. Teško da bih joj dala dobar primer. - U pravu si, ali ja ipak još nisam spreman da te pustim. Previše sam ĉekao. Moj apetit je mnogo veći od ovoga što sam ti pokazao – Ruka mu je skliznula preko njenog struka do bedra. Aurora se zadovoljno uvijala pod njegovom rukom. Nije verovala da moţe jednim bezazlenim pokretom ponovo da probudi ţelju u njoj. Iako je bila malaksala, pokrenula se i uzvratila mu milovanje. Ubrzo su ponovo zaplovili u oblaku strasti. X Jutro je za Lenarda zapoĉelo krajnje neobiĉno. Prvo je svoju uspavanu ljubavnicu nosio u njenu sobu, zatim je morao da ukloni ĉaršav sa kreveta. Nekoliko kapljica krvi bili su nepobitni dokaz 64

njene nevinosti. Posle toga je tetka Vilmu da ubeĊivao da je sa Aurorom sve u redu i da joj je bilo loše zbog premora. Srećom, Rebeka je spavala pa ga je makar ona zaobišla. Dok je doruĉkovao stigla mu je poruka od Dereka Fleĉera. Traţio je da se sastanu u klubu. Prošlo je taĉno pet dana od kako ga je poslao na zadatak. Ni sam nije znao šta da oĉekuje od tog susreta. Prošle noći se definitivno uverio da nije sve onako kako je ona predstavljala, ali nije mogao ni da zamisli šta je prava istina u vezi nje. Znao je da će pred Fleĉerom ostati savršeno miran šta god da mu ovaj saopšti. Posle će, kod kuće, razmisliti šta da radi. Naravno, sve će zavisiti od onoga što ĉuje. Moţda nije imao nikakvog razloga za sumnju. Moţda njen stari muţ jednostavno nije mogao da iskoristi svoje braĉno pravo. Odmah nakon doruĉka odvezao se u klub, u ulicu Sent Dţejms. Ĉlanovi su se uglavnom okupljali popodne i uveĉe, tako da je bio prazan. Savršen mir i tišina išli su Lenardu na ruku. Nije morao da brine da će bilo ko prisluškivati njegov i Derekov razgovor. Derek je ustao kada je Lenard ušao u mali salon i rukovali su se. - Vidim da se put odvijao prema planu. Trebalo ti je pet dana, taĉno onoliko koliko si rekao. - Iskreno, morao sam da se vratim po dalje instrukcije. Tek jedan deo moje istrage je gotov. - Ne razumem. O ĉemu se radi? - Bio sam u Kornvolu. Srećom, tamo ţivi malo Lintonovih pa nije bilo teško. Pronašao sam jednog vikonta koji odgovara kao gospodin Linton. Umro je pre dve godine, baš kao što naša gospoĊa Linton tvrdi. MeĊutim, njegova supruga je preminula mnogo pre njega. Ime joj je bilo Aurora. Da je ţiva, imala bi oko sedamdeset godina. Stoga, naša Aurora ili je duh umrle ili prevarantkinja. Lenard je nasuo malo konjaka i otpio dobar gutljaj. Ponovo ga osećaj nije prevario. MeĊutim, sada ga je interesovalo ko je bila ţena koja se predstavljala kao Aurora Linton? Ĉak je i karijeru gradila kao takva. Šta je bio razlog da pozajmi tuĊi identitet? 65

- Da li je to sve? – upitao je bez ikakvih emocija na licu. - Što se Kornvola tiĉe, jeste. Svi sa kojima sam priĉao, potvrdili su ime vikontove supruge i to da se on posle nije ţenio. MeĊutim, zanimljivo je nešto što sam otkrio ovde. Zato sam te i pozvao. Pre nego što sam krenuo na put, uradio sam ono što si traţio, proverio sam gospoĊinu imovinu. Sve što ima veze sa njom, a to je kuća u kojoj ţivi i salon u Bond Stritu, vodi se na ime Ronalda Diksona. Mislim da bih taj deo trebalo da istraţim. Ko je gospodin i u kakvoj je vezi sa Aurorom. Zvaću je i dalje tako, jer još uvek nemam predstavu ko je ona. Pretpostavljam da joj je ljubavnik, ali je ipak bolje sve proveriti i povezati. - Pomoći ću ti. Ljubavnik nije sigurno. To ime mi je nekako poznato. Imam utisak da mi je neko pominjao gospodina, ali trenutno ne mogu da se setim ko. Ti svakako istraţi do kraja ono što si zapoĉeo. Savetujem ti da naĊeš prethodnog vlasnika kuće i raspitaš se o trenutnom. Lenard je popio još jedan konjak i odluĉio da prošeta do kuće. Trebalo mu je vremena da razbistri misli. I dok se on trudio da sloţi makar deo slagalice u svojoj glavi, Aurora se probudila u svojoj sobi. Prvi osećaj je bio u vidu jakog rumenila na licu. Mora da je on preneo u sobu. Ako se dobro sećala, zaspala je u njegovom naruĉju potpuno iscrpljena. Kada se setila detalja od prošle noći i toga da je nepovratno postala ţena, nije mogla da spreĉi sve veću vrućinu koja joj je nadolazila u lice. Uradila je to. Postala je ljubavnica Lenarda Ovensa. Prošao je taj prvi put. ZaĉuĊujuće dobro se drţala i Lenard nije ništa primetio. Posle je sve bilo lakše. Bilo je prelepo voditi ljubav sa njim. Iako je bio zahtevan ljubavnik, ujedno je bio veoma paţljiv. Cele noći se trudio da pre svega uţiva ona. Tek kasnije je mislio na sebe. Ustala je iz kreveta i protegnula se. Pogledala se u ogledalu. Osim blesavog osmeha koji je imala na licu, ništa se drugo nije promenilo. I dalje je bila ista. Valjda joj neće biti teško da sakrije od Beki i Vilme ono što se dogaĊalo prošle noći. Obukla se na brzinu i sišla u 66

trpezariju. Srećom, bila je prazna. Nadala se da dame još uvek spavaju. Tako će moţda uspeti da se vidi sa Lenardom pre nego sa njima. Bilo joj je potrebno da zna kako će reagovati i ponašati se prema njoj. Mili joj je donela kafu i tanjir. - Da li je grof Ovens već doruĉkovao? – upitala je naizgled nehajno. - Jeste gospoĊo. Gospodar je ranoranilac. - Je li moţda u radnoj sobi sada? – opet je oprezno postavila pitanje. - Koliko znam, grof je izašao odmah posle doruĉka, gospoĊo. - Hvala Mili – rekla je trudeći se da sakrije razoĉarenje u glasu. Uzela je dnevne novine sa stola i nezainteresovano ih otvorila. Morala je neĉim da se zanima dok ne stigne doruĉak. Tupo je gledala u slova pred sobom, a u glavi je premotavala dogaĊaje od prethodne veĉeri. Lenardu noć koju su proveli zajedno sigurno nije znaĉila ništa više nego sa bilo kojom ţenom. On je imao svoje potrebe, a ona se našla na pravom mestu u pravo vreme. Nije se kajala zbog onog što je uradila, ali je shvatila da joj se ţivot uţasno zakomplikovao od trenutka kada je autoritativni grof ušao u njenu radnu sobu. Njena sudbina je dobila potpuno neoĉekivan tok, koji je bio van njene kontrole. Naravno, sve bi bilo jednostavno da je ona zaista bila ona kakvom se predstavljala. U trpezariju je istovremeno ušla Mili kroz vrata koja su vodila iz kuhinje i Rebeka, na glavni ulaz. - Dobro jutro – pozdravila je mlada gospoĊica Ovens, a licem joj se razlilo rumenilo. Aurora se u trenutku zapitala šta je nateralo Beki da pocrveni. Pred njom joj se to nije dešavalo. U stomaku je osetila blagi grĉ. Samo da ova mila devojka nije videla nešto što nije za njene oĉi, molila se u sebi. - Dobro jutro, draga – namestila je jedan od svojih bezbriţnih osmeha. – Kako si spavala? Nadam se da ti je bilo lepo sinoć, iako sam morala da te napustim ranije. 67

- O, hvala! Lepo sam spavala. Nadam se da si ti od jutros dobro – Beki je još jaĉe pocrvenela. – A sinoć... pa... bilo je lepo – skrenula je pogled i krotko sela na stolicu do Aurorine. - Beki, pogledaj me - blago je naredila Aurora. – Ako imaš nešto da mi kaţeš, uĉini to odmah. Biće lakše obema – bila je spremna da joj ponudi objašnjenje za ono što je moţda videla. Još nije taĉno znala kakvo, ali moraće da improvizuje. - Samo ako mi obećaš da Lenard neće saznati ništa od ovoga što ti budem rekla. - Imaš moju reĉ. Slaţem se da ne treba da zna da smo razgovarale o... o onome što se dogodilo prošle noći. Sada mi reci, šta te taĉno muĉi? - Ja... prošle noći... oh! Uradila sam nešto što će te zapanjiti, Aurora. Znam da to ne pristaje lepo vaspitanoj gospoĊici, ali okolnosti su bile takve da nisam mogla da odolim. Aurora je osetila vrtoglavicu. Da li je moguće da ih je videla? Sada je na Auroru bio red da pocrveni. Gledala je raširenih oĉiju u svoju sagovornicu, nemoćna da progovori. - Znam da ćeš biti razoĉarana. Već vidim zapanjenost na tvom licu, ali... Morala sam da ga poljubim. To je bilo jaĉe od mene. On... on mi je uzvratio. - Ko? – pitala je Aurora. Priĉa je neoĉekivano otišla u drugom pravcu. Aurora je u deliću sekunde shvatila da je njen strah da je Beki nešto videla, bio potpuno neopravdan. Ona je oĉigledno mislila na neko svoje iskustvo. - Danijel – Rebeka je ponovo pogledala u stranu. – Rekla sam ti da sam prema njemu osetila nešto što nikada nisam. Ako Leni sazna, strašno će se naljutiti. Zavodila sam njegovog najboljeg prijatelja – rekla je skrušeno. Aurora je osećala i olakšanje i napetost u isto vreme. To što Beki nije ništa sumnjala u vezi nje i Lenarda, nije umanjivalo njenu brigu. Na sve to, sada je morala da brine i o onome što se dogaĊalo izmeĊu Rebeke i Danijela. 68

- Nadam se da vas niko nije video. Ako jeste, doći će do velikih problema. - O, nadam se da nije. Znaš, Danijel me izveo u vrt da se malo rashladim. Priĉali smo i ja sam ga onda poljubila. U poĉetku je bio uzdrţan. Kao da nije oĉekivao da mogu da uradim nešto tako. Onda mu se svidelo tako da smo ponovili, na njegovu inicijativu. Rekao mi je da nikada nije poljubio tako slatke usne. - I šta sada? Šta ako on ispriĉa Lenardu? U tom ćeš sluĉaju veoma brzo biti verena i udata, Beki. Da li je to ono što ţeliš? - Neće ispriĉati Lenardu. Bar za sada. Obećao mi je. I da, mislim da bih volela da se udam za njega. Poznajem ga skoro ĉitav ţivot. Leni ga veoma ceni, a i sviĊa mi se. Onako... znaš... – rekla je prigušenim glasom. - Razumem. Izgleda da niko od nas nema tu moć da naredi srcu koga će da zavoli – Aurora je rekla više za sebe. – Ne brini Beki, neću reći Lenardu ni reĉ. Savetujem ti da još malo razmisliš da li zaista ţeliš da se udaš i ako to bude tvoja konaĉna odluka, svim silama ću te podrţati. Na kraju, u pravu si. Danijel je dobra prilika. Ĉak i za tvog brata. Hajde sada doruĉkuj. Lenard je laganim korakom prolazio londonskim ulicama. Izabrao je zaobilazni put do kuće, namerno odlaţući susret sa Aurorom. U njenom je prisustvu gubio kontrolu. Svaki segment njegovog ţivota bio je savršeno ureĊen, dok na scenu nije stupila ona. Da zlo bude veće, oĉigledno je imala tajni ţivot i sada se pitao koliko je i sam duboko zagazio. Planovi koje je jutros imao u vezi nje, sada su bili diskutabilni. Naime, posle noći otkrovenja, odluĉio je da se, pre svega, brine o njoj do kraja sezone, a potom je zaprosi. Bez obzira što je bila udovica, znao je da je pronašao ţenu koja mu je u potpunosti odgovarala. Obrazovana, lepa, samosvesna. Dobro, moţda malo svojeglava, ali ĉak i ta mana mu se sviĊala. Voleo je njen oštar um i to što je uvek iznosila svoje mišljenje, ma koliko se ono suprotstavljalo njegovom. Ĉak je verovao da bi taj brak bio 69

društveno prihvatljiv. Iako je bilo neuobiĉajeno da oni koji su naslednici titule uzimaju udovicu za prvu ţenu, nije bila ni retkost. MeĊutim, on više nije bio siguran da li je ona udovica. Akcenat joj je bio savršen, onakav kakvim se sluţila aristokratija. Tako je samo mogao da pretpostavi da nije niskog roda. Sa druge strane, ni to nije bilo nešto što se ne moţe nauĉiti. Aurora je bila previše inteligentna da bi to za nju bila teškoća. Ni pola ĉasa kasnije nije bio blizu rešenja. Jutros mu se ĉinilo da je sve u savršenom redu, a sada je bio rasejan i bez jasnog plana. Najviše ga je ipak muĉilo to kako da se postavi prema njoj. Ako je pritisne, a znao je da bi na taj naĉin izvukao ono što ga zanima, moţe se dogoditi da pobegne. To bi znatno oteţalo situaciju sa Rebekom i izazvalo mnogo pitanja. Ako odluĉi da ne pominje ništa od onoga što zna, nije bio siguran koliko će izdrţati da se ne oda. Voleo je da prikuplja informacije o drugim ljudima i drţi ih u tajnosti dok ne bude siguran da moţe da ih upotrebi na pravi naĉin. Sa njom je bilo drugaĉije. Ona je imala sposobnost da izvlaĉi na ĉistac njihov odnos. Kako je to bilo ĉudno obzirom da je sama skrivala gomilu stvari. Na kapiji ispred kuće sreo je Danijela. Zapitao se kako ga ranije nije primetio, a onda se setio da je došao sasvim drugim putem. - Otkud ti u ovo doba? – upitao je bez pozdrava. - Pošao sam kod tebe. Znam da je ĉudno, jer nikada ne dolazim nepozvan, ali mislio sam povedem dame u voţnju parkom. Za to mi, naravno, treba tvoja dozvola. Rasejan, kakav je bio, Lenard nije primetio neobiĉan Danijelov stav. - Zašto bi ti trebala moja dozvola? Pitaj gospoĊu Linton – naglasio je njeno prezime. – Ako ona odobrava, onda je u redu. Hajde, ulazi unutra. Treba mi piće i dobrodošao si da ga popijemo zajedno. Na ulazu je Lenard upitao Markusa za dame. - Ledi Ovens i gospoĊa Linton su u sobi koju ste odredili kao gospoĊinu radnu, a gospoĊa Pekston odmara. Mili joj je malopre 70

odnela ĉaj i kaţe da izgleda kao da je uhvatila prehlada. Treba li da im prenesem neku poruku? - OtiĊi i pitaj gospoĊu Linton da li prihvata poziv gospodina Sajmora za voţnju parkom danas popodne. Mi ćemo biti u mojoj radnoj sobi. - Odmah gospodine. Kada su se raskomotili i uzeli piće, Lenard je prvi prekinuo tišinu. - Znaĉi li ti nešto ime Ronald Dikson? - Zašto? – Danijel je upitao i Lenard se nasmejao. Njegov prijatelj je uvek oĉekivao objašnjenje pitanja, pre nego što je davao odgovor. - To ne mogu da ti kaţem. Pitanje je da li si ĉuo to ime ili ne? - Da, poznato mi je. Prošle godine smo bili u istoj grupi investitora u projektu onog rudnika na severu. - I? - Šta i? Dobro smo zaradili, ako se sećaš. Ako te zanima kakav je kao partner, rekao bih pouzdan. Znaš da moj sekretar dobro bira gde ćemo i sa kim ulagati. - Poznaješ li ga liĉno ili samo preko sekretara? - Kao i uvek, isledniĉki si raspoloţen – rekao je Danijel, a u sebi se radovao što je grofova paţnja usmerena na nekog drugog. – Sreli smo se jednom, u klubu Vajts. Prijatan, mlad gospodin. Znam da nije iz Londona, ali ne mogu da se setim taĉno odakle je. Hoćeš li mi napokon reći zašto te zanima? - Imamo jedan zajedniĉki interes – rekao je kratko. – Sada mi reci, kako je prošao ostatak sinoćnjeg bala? Danijel se blago nakašljao da prikrije nelagodu. Taman kada se spremao da kaţe da se nije desilo ništa vredno pomena, Markus je pokucao, a potom i ušao. - GospoĊa Linton je prihvatila poziv. Pitala je u koliko sati da budu spremne – pogledao je u Danijela. - Kaţite da će moja koĉija biti ovde u pola tri.

71

Lenardu nije promakao bljesak u Sajmorovim oĉima i blago rumenilo, koje mu je udarilo u lice. Ĉim je Markus izašao, okomio se na njega. - Mislio sam da smo definisali neke stvari, vikonte – rekao je strogo. - Ne razumem. Zar nisi rekao da gospoĊa Li...? - Znam šta sam rekao. Ne pravi se naivan. Nisi video sebe malopre kada je Markus rekao da je prihvatila poziv za voţnju. Pomislio sam da ćeš se istopiti u toj fotelji. - Uveren sam da si pogrešno protumaĉio moju reakciju, lorde. Ne misliš valjda ozbiljno? – Danijel je bio preneraţen, dok ga je hvatala panika kako da objasni stvarni razlog svoje radosti. – Pobogu, sinoć si je odveo sa bala. Samo glup ĉovek bi pomislio da joj zaista nije bilo dobro. Mogu samo da pretpostavim šta se dogaĊalo posle. - Znaš li da je Filip Tinsli sinoć pokušao da je nagovori da se uda za njega? I to ni malo dţentlmentski – namrštio se. Od silnih dešavanja tog jutra, skoro da je zaboravio na scenu od sinoć. - Pretpostavljam da si to spreĉio u korenu. Kako paţljivo od tebe, grofe – Danijelov glas je bio obojen ironijom. – Da nije malo sebiĉno sa tvoje strane? - Šta to? - Pa vojvoda od Norfolka gospoĊi nudi svoje ime. Tvoje namere nisu baš tako ozbiljne. Moţda bi trebalo da joj daš mogućnost izbora – rekao je oprezno kada je primetio oluju u grofovim oĉima. - Ne budi smešan, Sajmore. Naravno da je Aurora sama izabrala. Tek nakon toga sam joj pomogao da se otrese Tinslija. Uostalom, ti ne znaš kakve su moje namere sa njom i nema potrebe da se uplićeš. - Moj lorde, u pravu si. Upravo sam shvatio da te gospoĊa nije opĉinila samo trenutno. To je dobro. - Gledaj svoja posla, vikonte. - Podsetiću te jednom da si mi to naredio, moj lorde – rekao je Danijel ustajući. – Vidimo se u klubu veĉeras - skoro je stigao do vrata kada se naglo okrenuo. – Viltšir! – uzviknuo je. 72

- Ne razumem – Lenard je podigao obrvu. - Ronald Dikens je iz Viltšira. Setio sam se – osmehnuo se prijatelju, klimnuo glavom i nestao iza vrata. Lenard je brzo uzeo papir i pero, pa napisao kratku poruku. Kada je predao Markusu, nekoliko puta je nervozno prošetao prostorijom, a onda seo i naterao sebe da se smiri. Moraće da se obuzda i saĉeka da upotpuni saznanje o mladoj dami. Samo tako će moći da je stavi na ispit. Ako mu iskreno bude rekla i potvrdila sve ono što će on prethodno saznati, moći će da joj veruje. Ako napravi bilo kakvo odstupanje, moraće da joj zahvali na saradnji i prekine svaku vezu sa njom. Bio je svestan da hoda po ivici i da mu je uţasno stalo da ga Aurora saĉeka na pravoj strani. Nije smeo da dozvoli da proĊe kao svoj otac. Trebala mu je ţena kojoj bi mogao bezuslovno da veruje. Setio se da je ranije njeno savlaĊivanje prihvatio kao izazov. Iznenadila ga je. Pokazalo se da je mnogo veći izazov nego što je oĉekivao. XI Već je bilo kasno popodne kada se Danijelova koĉija zaustavila ispred Lenardove kuće. Dan je bio sunĉan i voţnja im je svima prijala. Aurora je prosto uţivala u pogledu na dvoje izmeĊu kojih se javljala ljubav. Pogledi, koje su razmenjivali, nesumnjivo su joj to govorili. Zapitala se kako će Lenard reagovati kada sazna. Tada joj je ponovo palo na pamet da grofa nije videla od prošle noći. Da li je on to nju izbegavao? Nije liĉio na ĉoveka nesposobnog da se suoĉi sa svojim postupcima pa je to odmah odbacila. Verovatnije je bilo da je ţeleo da joj stavi do znanja da za njega prošla noć nema neku posebnu vaţnost. Kada su se našle u uglancanom predvorju, ugledala je Markusa i nepoznatog gospodina pored njega. Nepoznati im se naklonio kako red nalaţe. - Derek Fleĉer, – predstavio ga je Markus – gospodarov poslovni sekretar – onda se okrenuo ka Dereku. – Ledi Rebeka Ovens, gospodareva sestra i gospoĊa Aurora Linton, njena pratilja. 73

- Ledi, – još jednom se naklonio Rebeki – gospoĊo Linton – ponovio je naklon. – Ĉuo sam puno toga o vama. Zadovoljstvo mi je što sam vas upoznao. Baš kao i mladu ledi – oĉi su mu razdragano igrale i Auroru oblilo blago rumenilo. Zašto li je Lenard pominjao svom poslovnom sekretaru? - Gospodine... – naklonile su se u isto vreme. - Mogli ste ostati na ĉaju, gospodine Fleĉer – rekla je Rebeka. - Rado, ali moram da se spremam za put. Interesovanja vašeg brata su neiscrpna. Nekom drugom prilikom – još jednom je pogledao Auroru i za ĉas je izgledalo kao da će joj nešto reći, a onda je odmahnuo glavom i produţio ka vratima. Aurora je razmišljala o ovom neobiĉnom ĉoveku, dok se pela uz stepenice. Već je bila na pola, kada je Markus pozvao. - GospoĊo Linton, gospodar je rekao da doĊete u njegovu radnu sobu. - Hvala Markuse. Prenesite grofu da ću sići ĉim se presvuĉem – trudila se da prikrije emocije u glasu. - U redu. Dok se presvlaĉila, Auroru je hvatalo sve veće uzbuĊenje. Pokušavala je da predvidi tok razgovora, ali jednostavno nije uspevala. Grof je bio nepredvidiv ĉovek. Na kraju, ĉitavog dana se bavio poslom i tek kada je završio sve što je imao, ona je došla na red. Osećala se kao nepoţeljno pismo na koje je trebalo odgovoriti. Nikada u ţivotu joj nije nedostajalo samopouzdanja. Uvek je znala šta ţeli i hrlila ka svojim ciljevima. Sada je znala šta ţeli, ali put do cilja, ako ga je uopšte i bilo, nije ni malo zavisio od nje. Ipak, jedna osobina se nije promenila. Nikada nije bila kukavica i odvaţno se suoĉavala sa svim izazovima. Bez obzira kako će se odvijati razgovor sa Lenardom, ona će zadţati dostojanstvo. Popravila je kosu i krenula u prizemlje. Samo ĉas je nesigurno stajala ispred vrata, a onda je pokucala i, ne ĉekajući odgovor, ušla. Lenard je stajao pored prozora i gledao napolje. Osetila je uzbuĊenje pri samo jednom pogledu na njegovu 74

pojavu. Iako okrenut leĊima, odisao je ĉvrstinom i moći. Znala je da zna da je ona unutra, a ipak se nije okrenuo. To nije dobar znak. Progutala je knedlu i progovorila. - Hteo si da me vidiš? - Da, hteo sam – rekao je kratko i nastavio da gleda kroz prozor. Nije moguće da ne ţeli ni da je pogleda. Njegovo kajanje zbog prošle noći je bilo oĉigledno.Već poljuljano samopouzdanje slabilo je svakog trenutka. - Ĉini mi se da je „hteo sam“ pravi izraz. Pošto oĉigledno više ne ţeliš idem ja. - Da nisi mrdnula! – okrenuo se i mraĉno je pogledao. – Sedi! - Mislim da nemaš nikakvo pravo da se tako ponašaš prema meni – nesvesno je napravila korak unazad. – Ako si ljut zbog onoga što se desilo izmeĊu nas, trebalo bi da preispitaš sebe. Nisam ja bila inicijator. - O tome šta mislim o prošloj noći i tvojoj nevinosti ću se izjasniti kasnije. Prvo bih voleo da znam sa kim sam proveo noć – glas mu je odavao tihu pretnju. Aurora se ukoĉila od njegovih reĉi. Dok joj je iz lica nestajala boja, paniĉno je razmišljala šta je odalo. Gde je pogrešila? - Kako... to misliš? - Moje pitanje glasi: Ko si ti? – Seo je i pokazao joj rukom da i ona uĉini isto. – Upozoravam te da neću trpeti nikakve ispade slabosti. Nećeš izaći odavde dok ne ĉujem istinu. Dobro, to je bilo to. Iako se nadala da njena tajna neće biti otkrivena, prevarila se. Duboko u sebi je znala da ovaj ĉovek predstavlja opasnost po nju i njen novoizgraĊeni ţivot. Znala je to od ĉasa kada ga je ugledala u svojoj radnoj sobi, pa ipak se upustila u izazov koji joj je uputio. Htela je da spasi posao a na kraju će morati da ţrtvuje mnogo više. Neka mu bude. - Evelin. Zovem se Evelin Dikson – blago se nakašljala. – Tako dugo nije izgovorila naglas svoje ime da joj je prosto zastalo u grlu. – Imam dvadesetĉetiri godine i rodom sam iz Viltšira. Moj otac je 75

Brajan Dikson, grof od Norvuda. Imam brata blizanca, Ronalda. Do pre dve godine moj ţivot je bio sasvim obiĉan. Roditelji me nisu sputavali ni u ĉemu i mogu reći da sam bila priliĉno zadovoljna. Jedne noći, nakon lokalne zabave kod naših suseda, vratila sam se kući sa majkom, bratom i snahom. Otac je ostao da se karta. Vratio se pred jutro. To ne bih znala da me majka nije probudila i saopštila mi uţasnu vest. Moj otac, inaĉe veoma cenjen i uzoran plemić, te noći je dobio mnogo novca, ali je izgubio mene. Jedan, ne baš omiljeni sused, grof od Salzberija, izazvao je oca da uloţi nešto mnogo vrednije od novca. Kako je sreća u kartanju dostigla vrhunac, otac nije video ništa loše u tome da prihvati. Ono što se tada dogodilo, bilo je tako poraţavajuće. Naravno, otac je ĉovek od reĉi i odmah je traţio da se udam za grofa, kako bi spasao svoju ĉast. Grof od Salzberija je već nekoliko puta traţio moju ruku i otac ga je odbijao, jer mi nije padalo na pamet da se udam za tog matorog lisca. Inaĉe, dve grofove supruge umrle su pod veoma sumnjivim okolnostima. Ĉitav kraj je nagaĊao da su ubijene. Naravno, dokaza nije bilo i sve je ostalo na nivou priĉe meštana. Tako sam bila prinuĊena da još to jutro, dok se grof nije pojavio da preuzme dug, napustim imanje i svoj ţivot. Pobegla sam od kuće i uţasne sudbine. Tri dana sam poštanskom koĉijom putovala do Londona. Ovde sam se sklonila kod jedne majĉine tetke, koja me je prihvatila. Bila je stara i skoro da nije izlazila iz kuće. Tako niko nije znao da sam kod nje. Znala sam, da ako me budu traţili, ona neće biti na vrhu spiska. Uglavnom, moja porodica je pretrpela veliku sramotu. Za to se pobrinuo grof od Salzberija. Danima je raspredao priĉe o grofu od Norvuda koji nije u stanju da plati dug, jer mu je ćerka pobegla. Kada je napokon prihvatio zadovoljenje u vidu najboljih oĉevih imanja i pozamašne sume novca, odustao je od ţenidbe. U to vreme je i tetka pala u postelju. Kraj se bliţio i ja nisam videla izlaz. Tada su Ronald i Korin odluĉili da preuzmu stvar u svoje ruke. Korin je u brak donela lep miraz i Roni je odluĉio da mi od tog novca pomognu. Tim delom moj otac nije mogao da upravlja. Roni mi je iznajmio 76

kuću, ali ostao je problem kako vratiti uloţeni novac. Posao druţbenice nije dolazio u obzir, a šta je drugo mogla da radi neudata devojka u Londonu. Tako mi je na pamet pala ideja da bih mogla da promenim identitet i predstavim se kao udovica. Uzela sam ime druge majĉine tetke. Ona je preminula mnogo godina ranije, a njen muţ baš u vreme kada sam ja stigla u London. Teĉa je bio star i znala sam da nije imao velike veze sa Londonom, pa sam mogla da budem priliĉno sigurna da niko neće posumnjati. Kao udovica sam mogla da pokrenem sopstveni posao i da se niko ne ĉudi odakle mi novac. Iskoristila sam svoj talenat i ono što mi je godinama bio hobi. Tako sam otvorila salon na Bond Stritu. Tetka je ubrzo umrla. Na njenom pogrebu sam upoznala groficu Tremel i tako je zapoĉelo naše prijateljstvo. Prvo mi je ona postala klijent, a ubrzo je dovela mnogo svojih prijateljica. Posle je sve teklo svojim tokom. Niko nikada nije posumnjao. Dok nisam upoznala tebe – glas joj je utihnuo i klonula je u fotelji. - Istina uvek izaĊe na videlo... Evelin – Lenard je isprobao to ime na jeziku. Pristajalo joj je. Osetio je olakšanje od njenih reĉi. Zaista ga prvi utisak nije prevario. Setio se kako je pomislio da je potpuno ĉista i nevina, kada je prvi put video. Pored toga, divio se njenoj hrabrosti. Malo bi devojaka krenulo u susret neizvesnoj sudbini, kao što je ona uĉinila. – Zašto mi nisi rekla? - Već sam bila ucenjena da ćeš mi upropastiti posao Lenarde. Ţao mi je što sam ispala varalica ali, ako se sećaš, nisam ja traţila da budem ovde. Ovo je trebalo da bude potpuno drugaĉije. Ne mislim da sam na bilo koji naĉin ugrozila Beki. - Zašto si spavala samnom Evelin? Da li si stvarno mislila da neću znati da si devica? - Iskreno, jesam. Pretpostavljam da me moje praktiĉno iskustvo odalo. - Odao te deviĉnjak. Pobogu, malo je falilo da se onesvestiš. Da si mi rekla, mogli smo da izbegnemo sve to. Ne bi mi palo na pamet da 77

traţim od tebe da mi postaneš ljubavnica – provukao je ruku kroz kosu. Njegova uznemirenost bila je oĉigledna. - Onda mi nije ţao što nisam rekla. Moja ĉast je ionako fiktivna i ne mislim da smo uradili nešto pogrešno. Ako sve ovo zadrţiš za sebe, ne vidim da bi mogli da imamo problem. - Ali ja znam, nerazumna devojko! Osećam se odgovornim! Ne samo zato što sam ti ukaljao ĉast, već i što sam te doveo u opasnost da budeš razotkrivena. Sada mi je jasno zašto si izbegavala visoko društvo. Ali jednom kada se neko zainteresuje za tebe, sve što sam saznao ja, moţe saznati i on. - Mislim da nisam privukla toliku paţnju grofe. I nema potrebe da se osećaš odgovornim. Već neko vreme gospodarim svojom sudbinom. Za sve što sam uradila sama ću snositi odgovornost. - Moraću da te razoĉaram, mlada damo. Ne samo da si privukla paţnju, već je jedan vojvoda ozbiljno namerio da te dobije za ţenu. Pouzdano znam da se raspitivao o tebi i samo je pitanje dana kada će saznati sve ono što znam i ja. Zato mislim da moramo delovati brzo. Treba nam dovoljno uverljiva priĉa, zašto si skrivala pravi identitet pre nego što si postala moja grofica? Evelin je sa nevericom gledala u njega. Kao da mu je upravo izrasla još jedna glava. - A, ne! Nećeš to uraditi! Nemam nameru da se udajem, a još manje za nekoga ko misli da treba da me oţeni zbog odgovornosti. Pre ću prihvatiti sopstveni krah, nego da dozvolim nešto tako. Sada je na njega bio red da se naĊe u šoku. - Uĉinilo mi se da si malopre rekla da si ţelela da budeš u mojoj postelji. Zar je toliko strašno ovo što ti nudim? Mislio sam da se meĊu nama desilo nešto posebno Evelin, – rekao je ogorĉeno – a ti bi radije gledala sopstvenu propast nego postala moja ţena. - Ne razumeš. Nije strašna tvoja ponuda već razlog za nju. Meni je bilo prelepo i uradila sam to zato što sam ţelela. Ali tvoji razlozi su pogrešni. Već sam jednom izbegla brak bez ljubavi. Doduše, ovog puta je nešto drugaĉije ali... 78

- Šta je drugaĉije Evelin? Reci mi – ustao je i stao iza njene stolice. Spustio je svoje dlanove na njena ramena, a onda se sagnuo. – Da li je ovo drugaĉije? Ovog puta osećaš privlaĉnost, zar ne? Nemoj poreći Evelin – prošaputao joj je na uho. - Meni ne pada na pamet da to uĉinim. Bio sam spreman da te oţenim i dok sam mislio da si udovica. Ţelim te od prvog dana. I to ne samo tvoje telo. Ţelim te u kompletu sa tvojom pameću, dovitljivošću i hrabrosti da se nosiš sa ţivotom. Od jutros se molim da budeš iskrena prema meni i priznaš mi sve. Uĉinila si to Evelin. Sa svojim priznanjem si mi dala poverenje i zapeĉatila svoju sudbinu. Od sada ću se ja brinuti o tebi. Nećeš više morati da strahuješ ni od ĉega. Njegov dah palio joj je koţu, a njegove reĉi milovale srce. U grudima joj se gomilala mešavina olakšanja, uzbuĊenja i ogromna koliĉina nadolazeće ljubavi. Nije umela reĉima da iskaţe ono što je treutno osećala. Zato se okrenula i pronašla njegove usne. Nadala se da će njen poljubac dati odgovor na sva njegova pitanja. Prihvatio je njene usne, a ona je pretoĉila sve svoje emocije u dugi strasno-neţni poljubac. XII Velika koĉija grofa od Eseksa bila je na putu ka jugozapadu Engleske. Putnike je delilo još nekoliko sati puta do krajnjeg odredišta, Viltšira. Na jednoj strani su sedeli Lenard i Evelin, a na drugoj Rebeka, Vilma i Danijel. Kako su se pribliţavali Viltširu, razgovor u koĉiji je jenjavao.Ĉinilo se da je svako bio zaokupljen svojim mislima. Evelin je bila udobno naslonjena na Lenardove grudi i to joj je davalo osećaj sigurnosti. Verovala je da je dovoljno moćan da je zaštiti od svega. Ponovo se vratila u veĉe kada je priznala ko je i kada je zaprosio. I dalje joj je sve izgledalo kao san. Toliko se stvari desilo za kratko vreme. Lenard je insistirao da poĊu kod njenih roditelja i brata. Rekao je da iskreno ţeli da grof od Norvuda odobri njihov brak. Nije sumnjao u pozitivan ishod. 79

Plan je bio jednostavan. Za grofa i mnogobrojne radoznalce u Londonu priĉa je bila identiĉna. Upoznali su se odmah po njenom dolasku u London i ubrzo se verili. Drţali su zaruke u tajnosti jer je Evelin ţelela da se dokaţe u poslu. Drugo ime i status je koristila iskljuĉivo u te svrhe. Na taj naĉin je hteo da zaštiti i Ronalda. Grof od Norvuda će moći da ţivi bez saznanja da ga je sin izdao i pomogao svojoj sestri. Što se tiĉe Evelin, ona je u oĉevim oĉima već bila osramoćena i nadao se da će grof biti srećan što se udaje. Grof od Salzberija je bio manji problem. Već je dobio materijalno zadovoljenje, ali je Lenard bio spreman da ponudi Brajanu Dikensu nadoknadu za to. Pored toga, poslao je pismo vojvodi od Norfolka i objasnio kako stoje stvari, da nije bio u mogućnosti da mu ranije otkrije svoj odnos sa Evelin i prijateljski mu preporuĉio da odustane od svega. Vojvoda mu je ubrzo odgovorio. Pismo je bilo suzdrţano, ali je ipak uputio svoje ĉestitke i izrazio nadu da se njihov poslovni odnos neće promeniti. Ukratko, Lenard je ţeleo da u potpunosti poĉisti balast prošlosti svoje verenice. Ako to nije bio dokaz ljubavi, Evelin nije znala šta bi drugo moglo da bude. Privila se jaĉe uz njega. On joj je spustio poljubac u kosu. Malo pre ulaska na posed Dikensovih, zaustavili su se da protegnu noge. Lenard joj je pomogao da izaĊe iz koĉije i zaštitniĉki je zagrlio. Ošinuo je Danijela pogledom kada je ovaj uradio isto sa Rebekom. Danijel mu se razgaljeno osmehnuo. - Mislim da je vreme da prestaneš da se duriš, lorde. Briga o svim ovim damama je preveliki teret za tebe. Dozvoli mi da ja brinem o Beki. Znaš da sam sposoban za to. Na kraju, ja sam najpoţeljniji zet koga si mogao da dobiješ. Moţeš biti siguran da me ne zanima tvoj poloţaj i moć, već samo tvoja predivna sestra. - Samo zbog toga sam i odobrio vašu vezu, ali još ti nisam oprostio što si zloupotrebio prijateljstvo za ostvarenje svojih ciljeva. One veĉeri sam ti poverio sestru na ĉuvanje, a ti si je zaveo. 80

- Leni, koliko puta treba da ti kaţem da nije on zaveo mene, već ja njega – Rebeka je stala u odbranu svog verenika. – Uĉinila bih to i ranije da me Evelin nije spreĉila. - Ćuti bestidnice – oĉi su mu sijale od pritajenog smeha. – Mislio sam da te Evelin nauĉila lepom ponašanju, ali vidim da sam se prevario. - Grofe, mislim da sam te još prvog dana upozorila da ja pišem priruĉnike o lepom ponašanju, ali da se sama ne pridrţavam istih – nasmejala se Evelin. – Ipak, mislim da je moj loš uticaj na Beki ispao dobar. Kao dve loše devojke obe smo pronašle zgodne plemiće i u njih se smrtno zaljubile. - Ne bih rekla da ste ih same pronašle Evelin – Vilma im se pridruţila sa blagim osmehom na licu. – Ustvari, smela bih da se opkladim da je ovde sudbina umešala prste. - Mislim da si u pravu, tetka. Liĉno sam presrećan što je tako. A ti ljubavi? – Lenard je poljubio Evelin u slepooĉnicu. - Oh, nemaš pojma koliko! (Kraj)

81