Patrik Balint Regresoterapija

REGRESOTERAPIJE i Terapije sa regresijnim elementima u sadašnjosti Autor: Patrik Balint 19.4.2012 Regresoterapija je metoda koja na osnovu našeg povratka u prošlost, omogućava rešavanje problema, upoznavanje raznih duhovnih zakona i mogućnosti duhovnog rasta, naših korena i našeg puta, ili načina kojim idemo njime, pomera granice našeg znanja i naših sposobnosti. U suštini možemo reći da regresoterapija znači, da sa klijentom idemo na odreďen način u prošlost, gde se to najčešće dešava kroz ponovno proživljavanje određene prošlosti, a uz to se trudimo da rešimo neki problem, koji ga upravo opterećuje u sadašnjosti. Traumatična iskustva iz prošlosti mogu na nas donekle uticati u sadašnjosti, na taj način, da nam se više ili manje pojavljuju u vidu dogaďaja, emocija ili fizičkih manifestacija. Regresoterapija nam omogućava rešenje problema iz prošlosti, da ne bi više u toj prošlosti morali da ostajemo. Omogućava nam rešenje iluzije budućnosti na koje utiče naša prošlost, tako da možemo živeti u sadašnjosti. Iako je glavna komponenta u regresnoj terapiji prolaženje i rad sa dogaďajima iz prošlosti, u suštini, to je terapija sadašnjosti. Obrada i ceo proces uspostavljanja rešenja se dešava u sadašnjem trenutku primenjivanjem regresnih tehnika i sistematske interakcije terapeuta sa klijentom. Novija istorija i koreni regresnih terapija sežu u period prvog i drugog svetskog rata, kada se najviše u Americi, kao u jednoj od malo država, koju rat nije zahvatio, pojavljuju terapeuti, koji koriste hipnoterapiju često uz elemente regresije. Pomoć je tada bila najpotrebnija vojnicima i ljudima koji su dalazili iz ratnih područja, koji su patili od različitih fobija, psihoza, strahova i slično. U ovom periodu beleži se rast regresivnih tehnika ( uglavnom hipnoterapija ), koje su pomagale u savladavanju težkih trauma i problema. Kasnije tokom 50 –tih godina dva gospodina Ron Hubbard a Bryan Jameison, daju svako na svoj način osnovu za novije metode koje su za klasu i generaciju iznad, u kojima se više ne koristi promenjeno stanje svesti za prelazak u prošlost. Za kontrolisano prisećanje dogaďaja u terapiji iskoristili su prirodnu sposobnost čovekove psihe i memorije, koja se zasniva na asocijativnom prisećanju dogaďaja iz prošlosti. R. Hubbard i B. Jameison su verovatno najviše uticali na pravce u regresnoj terapiji, koji se na našim prostorima Srednje Evrope koriste. Ron Hubbard je krenuo „zapadnjačkim“ pravcem, koji je na neki način sličan Freudovskom načinu rada i teoriji. R. Hubbard je uključio i prilagodio termine svest, podsvest i nesvesno itd. u svojim teorijama i pomera ove pojmove na drugačiji nivo znanja, mnogo dalje. Zasniva se na tvrdnji, da je jedan od osnovnih ciljeva čoveka da preživi. Ako je ovo preživljavanje ugroženo dolazi do suženja naše svesti, tada se pažnja usmerava na obezbeďivanje našeg opstanka. Ovaj „nedostatak“ informacija u svesti, kasnije izaziva probleme u sadašnjosti, na taj način što nam se doživljaji iz tog perioda podsvesno vraćaju a mi smo tada „primorani“ da ih ponovo preživljavamo. Rešenje u terapiji se uspostavlja povratkom ka ovim (razdobljimaperiodima) života, a ujedno njihovim ponovnim prelaženjem, uz to se dopunjuju nedostajuće informacije, koje u sećanju postoje, ali nisu još bile shvaćene.

Bryan Jameisom kreće preko istočnih nauka, kada na prelasku ka prošlosti i razrešenju koristi simboliku. Simboli nam mogu dosta efektivno pokazati, šta nas upravo sa gledišta prošlosti tišti, često „izaberu“ iz podsvesti dogaďaje, koji su najadekvatniji. R.Hubbard a B.Jameisom u svojim terapijama „računaju“ sa teorijom reinkarnacije i prošlih života, i tu nailaze na nerazumevanje od strane klasične psihologije i akademskog tla. Dolazi metoda koja se zove Kineziologija (George Goodheart) ili One brain, koja možda iz istog razloga teoriju reinkarnacije zamenjuje teorijom predaka. Do dogaďaja dolazimo kroz prisećanje iz prošlosti na osnovu mišićnog testa i naredbe „ Pronaďi godinu uzroka“. Rešenje se uspostavlja prekrivanjem ove traume ili dogaďaja nekim prijatnim iskustvom ili sadržajem, uz to se takoďe koriste i metode koje poznaju manifestacija na nivou tela i mozga. Sledeća metoda sa regresivnim podtekstom jeste Holotropno disanje (Stanislav Grof), koje za prelazak u prošlost koristi intenzivno disanje ( hiperventilacija ) (promenjeno stanje svesti). Korene ove metode možemo naći negde u Severnoj Americi kod indijanaca, koji metodu intenzivnog disanja često uz povišenu temperaturu (vatra) u zatvorenom okruženju, koriste kao tehniku primanja među odrasle (rešenje kroz prelazak ka našim precima). Ovu metodu bih nazvao kognitivnom tehnikom pre nego terapijskom, jer kod intenzivnog disanja se ne izvlače iz podsvesti dogaďaji i problemi ciljano ( one na kojima su se usaglasili klijent sa terapeutom), nego se izvlače na osnovu onoga što je trenutno na „programu“. Želeo bih da spomenem i metodu Andreja Dragomireckog (iz Praga), koju je on nazvao Dubinska abreaktivna psihoterapija, kod kojeg sam regresnu terapiju naučio i ja, a koji proizlazi iz teorije koju je doneo R.Hubbard. Sa gledišta praxe, A. Dragomirecki je predstavio i oživeo tehniku R.Hubbarda. Razumevanje patnje, je jedan od koraka, kako shvatiti - razumeti samog sebe, ali nije jedini. Regresoterapije iz prošlog veka nam daje veliku mogućnost da usvojimo ovaj model. Ali potrebno je da krenemo dalje. Figurativno govoreći regresoterapija rešava, možda kao i druge savremene terapije, kako preći od Freuda ka Jungu. Dobijamo priliku a i potrebu da preďemo sa istraživanja patnje na istraživanje principa univerzuma, kao što su karma, arhetipovi, sinhronicitet, uzročnost itd. Na prelasku veka a i na osnovu ove potrebe pojavljuju se metode , koje možemo nazvati regresnim chanellingom – kanalisanjem. Na početku su se pojavljivale metode pokušaja i greške, kada terapeut komunicira sa raznim duhovnim bićima i slično. Postepeno su se isprofilisale metode razgovora i pomoći izgubljenim i zalutalim dušama i na kraju dolaze metode, koje već u sebi nose strukture i sisteme pomoći. Metoda SRT (Spiritual response teraphy – Robert E. Detzler) je metoda, koja kombinuje regresivni pristup sa channelingom – kanalisanjem, kada terapeut komunicira sa „višim JA“ i kroz prošlost pronalazi rešenje za klijenta, a za uspostavljanje veze i komunikacije (chanelling – kanalisanje) se koristi klatno. Sledeća iz ovih metoda koje koriste chennelling – kanalisanje jesu Porodične konstalacije (Bert Hellinger). U sastavljanju konstalacije konkretnog problema „prizivaju“ se kanalisanjem akteri problema i na taj način se rešava ceo sistem. Ti koji sastavljaju konstalacije, kao da pozajmljuju svoje telo za rešenje problema. Imati na terapiji sve članove porodice ili aktere problema je san svakog terapeuta. Iz prakse znamo da u individualnoj terapiji to nije jednostavno. Ova metoda zahteva od terapeuta porodičnih konstalacija

profesionalnost, jer prirodno to može dovoditi do iskušenja da terapeut donosi promene u manifestaciji porodice, što bi značilo idealno stanje, a ne održavanje ne manipulativnost sistema. Sa moje tačke gledišta praktičnog terapeuta takođe sam bio prinuďen da biram, da li ću za neke probleme koristiti neke od gore navedenih metoda. Odlučio sam da krenem svojim putem- vlastite metode, jer me metode channelingu – kanalisanja nisu iz različitih razloga osvojile. Postepeno sam razvio regresivne metode, koje se zasnivaju na tri osnovne teze. Prva teza je da problemi mogu imati psiho-somatsku (telesnu) dimenziju, kde se uzrok problema nalazi u nekom dogaďaju iz prošlosti, kao informacija o suženom stanju svesti a uzrokuje neku manifestaciju na telu – somatizaciju. Metoda, koja je zasnovana na pronalaženju i rešavanju ovih informacija iz prošlosti zovem Osnovna metoda. Druga teza je, da problemi mogu imati psiho – tipsku dimenziju, kde se uzrok problema nalazi u ne adekvatno savladanom ili preuzetom obrascu ponašanja iz prošlosti najčešće iz detinjstva ili prenatalnog doba i poroďaja. Metode posvećene rešavanju psiho-tipskih problema jesu metode Detinjstvo i Prenatalna metoda, u kojima prolazimo i tražimo u odreďenim razdobljima obrasce ponašanja, koji nisu naši, uzrokuju nam probleme, a mi ih i uprkos tome koristimo u sadašnjosti. Treća teza je, da problemi mogu imati psiho – spiritualnu (duhovnu) notu, gde se uzrok nalazi u ne adekvatno savladanom početku nekog odnosa, jer spiritualnost rešavamo samo na osnovu upoznavanja i proživljavanja odnosa. Da li već u odnosu sa čovekom, predmetom, pojavom ili dogaďajem. Razumevanje i dobro savladavanje početka datog odnosa, posredstvom takozvane Terapije Odnosa i Arhetipske terapije odnosa, u kojoj prolazimo ceo krug patnje u danom odnosu, sve do njegovog početka, kada dolazi do savladavanja i opuštanja. U praksi osim tehnika regresoterapije, koristim saznanje, da je sve međusobno povezano tako da se spoznaja i rešavanje problema može skrivati i u tim najjednostavnijim stvarima, koje se često nalaze veoma blizu nas. Patrik Balint www.regresnaterapia.sk