Pasivna kuća – nova dimenzija udobnosti stanovanja i arhitekture

Građevinsko Arhitektonski Fakultet Niš

BIOKLIMATSKO I EKOLOŠKO PROJEKTOVANJE 1 Seminarski Rad Tema:

Pasivna kuća – nova dimenzija udobnosti stanovanja i arhitekture

Student: Lazić Sandra RA 1291/07 Profesor: Goran Jovanović Asistent: Danijela Milanović

1. Uvod Život na zemlji jasno je definisan Suncem i može se zaključiti da se do sada kroz istoriju naprednost civilizacija u mnogome merila odnosom te civilizacije prema Suncu i prirodnoj energiji. Kako ostaci svedoče, još od Lepenskog Vira naselja su se gradila sa bioklimatskog aspekta. Nastankom većih naseobina polako se gubila svest o prirodnom balansu. S obzirom da zgrade danas potroše polovinu proizvedene energije koja se dobija većinom od fosilnih goriva koja su neobnovljiva, štetna i koja će nestati tokom ovog veka, dolazi vreme kada će se kuće sve više razmatrati kao termodinamički, a ne samo kao građevinski objekti. Podizanjem svesti društva o humanoj gradnji i razvojem pristupa projektovanju uz puno poštovanje bioklimatskih faktora taj balans se ponovo može uspostaviti. Arhitektura kao veoma moćno društveno oružje može na vrlo efikasan način i za relativno kratko vreme rešiti glavni problem savremenog društva a to je ekološka katastrofa ukoliko bi se mi, kao stručnjaci, okrenuli tzv. ekološkom projektovanju i bioklimatskoj arhitekturi (arhitekturi naših predaka) kao savremenom načinu razmišljanja i bez straha da se vraćamo u prošlost i time nazadujemo.

2. Održivi razvoj Održivi razvoj predstavlja razvoj ljudskog društva koji ne ugrožava buduće generacije. Održivi razvoj zadovoljava naše potrebe danas, bez ugrožavanja mogućnosti budućih generacija da ostvare svoje potrebe. To je razvoj koji koristi današnje izvore, ujedno ih čuvajući za naše unuke. Jedna od osnovnih ljudskih potreba je potreba za staništem, kućom. Od davnina ljudi grade kuće, mesta u kojima se mogu skloniti i zaštititi od sila prirode. Održiva gradnja predstavlja gradnju pri kojoj se vodi računa o mogućnosti da buduće generacije mogu koristiti ono što mi danas izgradimo. Ona je jedan od značajnih segmenata održivog razvoja i uključuje upotrebu građevinskih materijala koji nisu štetni po okolinu i koji čuvaju resurse, rekonstrukciju postojećih i izgradnju novih energetski efikasnih zgrada, kao i racionalno uklanjanje postojećih objekata i ponovnu upotrebu materijala od srušenih građevina.

3. Šta je PASIVNA KUĆA? Termin “Pasivna kuća” se vezuje za građevinske standarde. Ovaj standard se može postići korišćenjem različitih tehnologija, projektantskih metoda i materijala. To je dovitljivost niskoenergetske kuće. Pasivna kuća je zgrada, u kojoj komforna unutrašnja klima može biti podešena bez korišćenja aktivnih sistema zagrevanja i hlađenja (Adamson 1987 i Feist 1988). Kuća, koja se zagreva i hladi sama se zove „pasivna‘‘. Za pasivne zgrade u Evropi, preduslov za ovo svojstvo je da godišnje potrebe u energiji za grejanje budu manje od 15 kWh/(m2a). Ono ne treba da bude dostignuto povećanjem potrošnje neke druge vrste energije (npr. električna energija). Osim toga, potrošnja ukupne primarne energije za sve potrebe stambenog prostora pasivne kuće u Evropi ne bi smela da premaši 120 kWh/(m2a) za grejanje, toplu vodu i električnu energiju za domaćinstvo. U slučaju pasivne kuće, dodatni energetski zahtevi bi mogli biti kompletno pokriveni korišćenjem obnovljivih izvora energije. Na taj način ispunjava se kriterijum za „nultu kuću‘‘ („zero house’’) -- kuću koja ne troši energiju iz sistema, već sama podmiruje sve svoje potrebe. To znači da je ukupna potrošnja energije pasivne kuće niža nego prosečne potrebe novosagrađene kuće u Evropi za električnom energijom i toplom vodom. Štaviše, ukupna energija koju potroši pasivna kuća manja je od četvrtine energije koju potroši prosečna nova zgrada izgrađena u skladu danas važećim energetskim propisima država Evrope.

Osnovne karakteristike, kojima se odlikuje konstrukcija pasivne kuće: 





 



 

Kompaktna forma i poboljšana izolacija zgrade: - Sve komponente spoljašnje opne kuće poboljšano su izolovane da bi dostigle vrednost U (koeficijent prolaza toplote), koji ne prelazi 0.15 W/(m2K) Južna orijentacija i uslovi osenčenosti: -Pasivni zahvat solarne energije zimi i zaštita od pregrevanja leti, značajani su faktori u projektovanju pasivnih kuća. Energetski-efikasno prozorsko zastakljenje i ramovi: -Prozori (staklo i ramovi, zajedno) treba da imaju vrednost koeficijenta U koji ne prelazi 0.80 W/(m2K) sa koeficijentima zahvata sunčeve energije oko 50%. Vazdušna nepropusnost spoljne opne zgrade: -Protok vazduha kroz spojeve koji ne zaptivaju mora biti manji od 0.6 zapremina kuće na sat. Pasivno predgrevanje svežeg vazduha: -Svež vazduh može biti doveden do kuće kroz podzemne cevovode, koji razmenjuju toplotu sa zemljom. Ovo predgreva svež vazduh do temperature iznad 5°C (41°F), čak i zimi. Visoko efikasna toplotna rekuperacija pomoću iskorišćenog vazduha korišćenjem izmenjivača toplote vazduh/vazduh -Najveći deo toplote u starom vazduhu prenosi se na svež vazduh (vrednost izmene toplote je preko 80%). Obezbeđivanje tople vode korišćenjem obnovljivih izvora energije: -Solarni kolektori ili toplotne pumpe obezbeđuju energiju za zagrevanje vode. Aparati, koji štede energiju u domaćinstvu -Kućni aparati koji malo troše – energetski efikasni (klasa AA) frižideri, peći, zamrzivači, lampe, veš-mašine, sušilice, neophodni su u pasivnoj kući.

Pasivna kuća je i ekonomski efikasna. Sabrani troškovi izgradnje (projektovanje, izgradnja i montaže opreme, kao i troškovi korišćenja tokom 30 godina) ne prelaze sabrane troškove prosečne novosagrađene kuće.

3.1. Definicija PASIVNE KUĆE „Pasivna kuća‘‘ ne predstavlja energetski standard već koncept da se postigne najviši termički komfor uz najmanje troškove. Stoga je ispravna definicija: „Pasivna kuća je zgrada u kojoj termički komfor (ISO 7730) može biti postignut isključivo naknadnim grejanjem ili hlađenjem svežeg vazduha koji je potrebno obezbediti radi postizanja dovoljnog kvaliteta unutrašnjeg vazduha (DIN 1946) --- isključujući recirkulaciju iskorišćenog vazduha.‘‘ Ovo je čisto funkcionalna definicija. Nisu joj potrebne numeričke vrednosti i ne zavisi od klime. Iz ove definicije je jasno da „pasivna kuća‘‘ nije obavezujući standard koji je neko nametnuo, već osnovni koncept. „Pasivne kuće‘‘ nisu izmišljene, već su samo otkriveni uslovi za primenu „pasivnog‘‘ principa. Svakako da se može raspravljati o tome da li je naziv „Pasivna kuća‘‘ odgovarajući za opisivanje ovog koncepta. Međutim, boljeg nema. Termički komfor u pasivnoj kući obezbeđuje se pasivnim merama koliko god je to moguće -- izolacija, izmena toplote, pasivno korišćenje solarne energije i oslobođene toplote unutar kuće. Isključivo korišćenje pasivnih mera može biti isplativo u nekim klimatima, ali u najvećem broju slučajeva nije moguće.

Crtež ilustruje osnovne principe pasivne kuće: Ventilacija mora da obezbedi barem potreban svež vazduh za udoban boravak u prostoriji.

osnovni principi pasivne kuće

Da li je moguće koristiti samo ovu količinu vazduha za zagrevanje i hlađenje kuće? Da, u principu je to moguće, ali maksimum toplote, koji se može obezbediti ovim konceptom, vrlo je nizak. Po DIN normama iz 1946.godine znamo da je 30 m3/h po osobi minimalna količina vazduha da bi se postigao prihvatljiv kvalitet vazduha u prostoriji. Vazduh ima specifični toplotni kapacitet od 0,33 Wh/(m3K) (na 21°C). Dopušteno povećanje temperature svežeg vazduha je najviše 30 K, ne više, da bi se izbeglo pirolitičko razlaganje prašine. Odavde se dobija 30 m3/h/Pers · 0,33 Wh/(m3K) · 30 K = 300 W/Pers Ovo pokazuje da se 300 W po osobi može obezbediti putem zagrevanja svežeg vazduha. Ako je na raspolaganju npr. 30 m2 stambenog prostora po osobi, to znači 10 W/m2 stambenog prostora. Ova vrednost ne zavisi od spoljne klime. Pošto su ove vrednosti maksimalne moguće, to znači da je ovo ujedno i maksimalni potrebni kapacitet sistema za grejanje. Naravno, u zavisnosti o uslova spoljne klime pasivna kuća će biti različito izolovana: više izolacije za kuću u Stokholmu, a manje u Rimu. Važno je razlikovati vrednosti toplotnog opterećenja od vrednosti godišnje potrošnje.

Za srednjeevropsku klimu iz iskustva i na osnovu simulacija poznato nam je da je potrošnja energije pasivne kuće oko 15 kWh/m2. U Stokholmu bi one verovatno bile oko 20, dok u Rimu pre oko 10 kWh/(m2a). Standard „Pasivne kuće‘‘ nudi ekonomski efikasan način smanjenja potreba za energijom novih zgrada ili energetski rekonstruisanih postojećih, u skladu sa globalnim principima održivog razvoja, dok u isto vreme unapređuje komfor korisnika. Tako se postavlja osnova na kojoj je moguće ostatak potreba za energijom obezbediti u potpunosti iz obnovljivih izvora.

Filozofija Pasivne kuće se gradi na osnovu dva principa: Princip 1: Optimizacija onoga što je svakako osnovno Ono što čini ovaj pristup efikasnoj potrošnji tako ekonomičnim je činjenica da se on oslanja na optimizaciju onih delova zgrade koji su u svakom slučaju neophodni: omotač zgrade, prozori, dok je automatski ventilacioni sistem svakako koristan iz higijenskih razloga. Unapređivanje efikasnosti ovih komponenata postignuto je do nivoa na kome su troškovi njihove primene i ugradnje u potpunosti pokriveni ostvarenim uštedama. 

Princip 2: Smanjenje gubitaka pre povećanja dobitaka Pasivna kuća sprečava toplotne gubitke koliko god je to moguće (insistiranjem na smanjenju gubitaka). I proračuni na teoretskim matematičkim modelima, i iskustvo sakupljeno na brojnim izvedenim projektima u centralnoj Evropi i u drugim klimatima pokazali su da je ova strategija značajno efikasnija od strategija koje se oslanjaju na pasivnom ili aktivnom korišćenju solarne energije. 

Najvažnije osobine Ključna osobina pasivnih kuća je da se primenjuju visoki standardi u pogledu zahteva za potrebnom termoizolacijom. Na taj način se toplotni gubici kroz omotač zgrade značajno smanjuju, što smanjuje i potrebu za grejanjem. Ovako mala potreba za grejanjem omogućava da se, i tokom najhladnijih dana, pasivna kuća greje isključivo predgrevanjem svežeg vazduha koji se ubacuje u prostorije. Toplotni gubici kroz uobičajenu konstrukciju zgrade (spoljni zid , pod ka podrumu ili ploča na zemlji, tavanica ili krov) opisuju se koeficijentom prolaza toplote ili U vrednošću. Ova vrednost pokazuje koliko toplote (u W) prođe kroz neku konstrukciju po m2 i pri standardnoj temperaturnoj razlici od 1 stepena Kelvina. Međunarodna jedinica za U-vrednost je ‘‘W/(m2K)’’. Da bi se izračunao toplotni gubitak zida množi se U-vrednost sa površinom i temperaturnom razlikom.

3.3. Pasivna kuća – razlike u vezi niskoenergetske kuće Pasivna kuća razlikuje se od niskoenergetske kuće: - Kompaktni način gradnje - Optimalna izolacija spoljašnjih delova kao zida, krova i poda - U-vrednost, manja je od 0,15 - Staklo, koje ne propušta toplotu s Uw-vrednosti manjom od 0,80 W/m2k na svim prozorima - Ne postoji premosnica toplote konstrukcije za gradnju - Orijentacija prema jugu - Veliki prozori na južnoj strani, koji povećavaju dobitak solarne energije - Apsolutno vetro-nepropusni oklop objekta - Visoko efikasni, kontrolisani uređaj za zračenje s povratom toplote - Upotreba regenerativne energije, kao npr. solarne - Nema potrebe za posebnim, aktivnim sistemom grejanja - Uotreba kućnih uređaja, koji štede energiju - Upotreba izmenjivača zemljane toplote - U poređenju s niskoenergetskom kuća ušteda energije i do 80%

4.0. Šta sa ekonomijom? Široko je rasprostranjeno mišljenje, da super izolacija, onakva kakva se koristi u pasivnim kućama, ne vraća novac koji je u nju uložen. Ovo jednostavno nije tačno. U datoj tabeli, u trećoj koloni dati su ukupni toplotni gubici tokom jedne godine, po m2 površine konstrukcije. To je jednostavno za računanje: -množi se U-vrednost sa prosečnom temperaturnom razlikom i vremenskim intervalom grejnog perioda ili čak jednostavnije, samo U-vrednost se množi stepen-satima --- 78000 stepensati za centralnoevropsku klimu. Za proizvodnju toplotne energije koristi se prirodni gas, ulje za loženje ili električna energija -- danas nije moguće kupiti toplotnu energiju za manje od 5,5 €Cent/kWh, a i u budućnosti cena energije u proseku neće biti niža. Zato su godišnji troškovi grejanja koje samo pokriva gubitke kroz spoljašnje zidove (100 m2), u iznosu datom u poslednjoj koloni. Jednostavnim poređenjem neizolovane i pasivne kuće dobija se:

U prvoj vrsti (crveno) date su vrednosti tipičnog spoljašnjeg zida jedne stare zgrade. Svake godine mora da se plati 536 € samo da bi se pokrili toplotni gubici kroz 100 m2 ovakvog zida. Sa dodatnom izolacijom kakva se koristi u pasivnoj kući (zeleno) potrebna toplota je redukovana faktorom 10. Godišnji troškovi usled energetskih gubitaka sada su 54 €. Ali, to nije sve: 1. Veoma je moguće da će troškovi energije u bliskoj budućnosti biti čak veći nego što je izračunato i prikazano u ovoj tabeli. 2. Izolacija će trajati najmanje 40 godina, čak i ako fasada mora da bude ponovo prebojena kroz 15 - 25 godina -- kao što bi trebalo uraditi i sa neizolovanim zidom. Za sve to vreme izolacija će štedeti energiju. 3. Dodatne prednosti izolacije su besplatne: nema hladnih uglova, nema vlage u sobama, nema buđavih zidova, veoma komforna unutrašnja klima bez osećaja hladnoće i bez strujanja hladnog vazduha po podu. 4. ...i, ako je to nova izgradnja ili savremena rekonstrukcija, to će biti korak ka pasivnoj kući, sa osiguranim visokim termičkim komforom.

izolacija Zaključak: Dobra izolacija je prava stvar. Prava odluka je "kako god, uzmite najbolju dostupnu izolaciju". Ovo važi kako za izgradnju novih zgrada, tako i za renoviranje postojećih.

5.0. Kako napraviti PASIVNU KUĆU? Pasivni solarni dobitak Pasivne kuće okrenute ka jugu takođe su i solarne kuće. Kod pasivnih kuća koriste se sve pogodnosti, tako da pasivni dobici od sunčeve energije, koja ulaze kroz staklo dimenzionisano da obezbedi dovoljno dnevnog svetla, pokrivaju oko 40% toplotnih gubitaka kuće. Da bi se to dostiglo, savremeni prozori za pasivne kuće imaju niskoemisiono troslojno staklo i superizolovane ramove. Takvi prozori zahvataju više toplote od sunca, nego što se kroz njih gubi. Dobitak je veći ukoliko su glavne staklene površine orijentisane ka jugu i nisu u senci.

5.1. Superizolacija Pasivne kuće imaju izuzetno dobru termičku opnu, koja sprečava termičke mostove i propuštanje vazduha. Da bi se omogućile uštede pri korišćenju sistema za grejanje, uz održavanje visokog nivoa komfora korisnika, neophodno je ispuniti određeni minimum zahteva kvaliteta izolacije.

5.2. Kombinovanje efikasne izmene toplotne sa dodatnim grejanjem ubačenog vazduha Pasivne kuće imaju neprekidno snabdevanje svežim vazduhom, optimizirano tako da obezbedi komfor korisnika. Protok svežeg vazduha precizno je regulisan kako bi se ubacila potrebna količina. Pre ubacivanja svež vazduh se filtrira, tako da je kvalitet unutrašnjeg vazduha bolji od spoljašnjeg. Visoke performanse izmenjivača toplote koriste se da prenesu toplotu sadržanu u iskorišćenom unutrašnjem vazduhu koji se izbacuje, na svež vazduh koji se ubacuje u prostoriju. Ova dva vazdušna protoka se ne mešaju. Tokom perioda hladnih dana, svež vazduh koji se ubacuje može da se dodatno zagreje. Provođenjem cevi za svež vazduh kroz tlo, moguće je predgrejati vazduh i na taj način smanjiti potrebu za dodatnim zagrevanjem ubačenog svežeg vazduha.

5.3. Električna efikasnost podrazumeva efikasne aparate Opremanjem pasivne kuće energetski efikasnim kućnim aparatima, povezivanjem instalacije topple vode sa mašinama za veš i posuđe, vetrenjem prostorija i korišćenjem štedljivih kompakt fluorescentnih sijalica, električna potrošnja se takođe smanjuje za oko 50% u poređenju sa prosečnom, već izgrađenom kućom, a da se pri tome ništa ne izgubi na komforu i ugodnosti. Svi sistemi kuće su projektovani da funkcionišu sa maksimalnom efikasnošću. Na primer, ventilacioni sistem pokreću visoko efikasni jednosmerni motori. S druge strane, visoko efikasni kućni aparati često nisu skuplji nego prosečni. Kao po pravilu oni sami sebe otplaćuju kroz štednju električne energije.

5.4. Zadovoljenje preostalih energetskih potreba obnovljivim izvorima Ekonomični solarni termički sistemi mogu pokriti 40--60% od svih potreba za toplotom niske temperature Pasivne kuće. Preostala potreba za energijom (za zagrevanje prostorija, pripremu tople vode i potrebna električna energija u domaćinstvu), budući značajno umanjena, može se u potpunosti zadovoljiti iz obnovljivih izvora energije. To je ono što čini Pasivnu kuću potpuno primarno energetski i klimatski neutralnom.

5.5. Izolacija Najvažniji princip Pasivne kuće je izolacija (žuto), postavljena kontinualno oko omotača zgrade, bez termičkog mosta. Većina izolacionih materijala nije vazdušno nepropusna. Zato omotač mora biti nepropusan. Nepropusni omotač se može videti na preseku, označen je crvenom linijom. Izbegavanje termičkih mostova je veoma važno. kako bi se pojednostavili detalji razvijen je poseban projektantski metod pod nazivom "Konstrukcije bez termičkog mosta". U Pasivnoj kući cela opna (omotač) zgrade ima odličnu termičku izolaciju. Omotač sadrži sve delove konstrukcije, koji odvajaju unutrašnju klimu od spoljašnje. Za izgradnju Pasivne kuće mogu se koristiti svi materijali. Uspešno su testirane sve vrste konstrukcija: armiranobetonske, čelične, zidane, lake drvene konstrukcije, konstrukcije od prefabrikovanih elemenata i kombinacije svih prethodno pomenutih metoda.

Ovo je moguće samo u pasivnoj kući: grejanje samo svežim vazduhom Na slici je prikazana klasična kompaktna jedinica: svi uređaji zgrade su napravljeni u jednom prikladnom aparatu: grejanje, ventilacija i priprema tople vode. Sve je skoncentrisano oko vazduha: vazduh je medijum koji prenosi toplotu (na stranu za snadbevanje), vazduh je medijum koji prenosi toplotu (na strani za ubacivanje), izvor toplote za toplotnu pumpu (na strani za izbacivanje). Naravno, u toplim klimatima, korišćenjem ove opreme vazduh se može hladiti ili sušiti.

grejanje samo svežim vazduhom Važno je napomenuti da se za grejanje/hlađenje koristi samo svež vazduh potreban za obezbeđenje kvaliteta unutrašnjeg vazduha i da nema nikakve recirkulacije iskorišćenog vazduha. To je bitna razlika u odnosu na druge sisteme (npr. split sisteme) koji se široko koriste npr. u SAD; oni koriste iskorišćeni vazduh za recirkulaciju i ti uređaji rade sa mnogo većim brzinama strujanja vazduha.

Pasivna kuća – nova dimenzija udobnosti stanovanja i arhitekture Sa arhitektonskog gledišta, kod gradnje neke pasivne kuće ne uzimaju se u obzir samo ekonomski kriterijumi uštede energije. Svi aspekti koji su zaslužni za poboljšanje udobnosti stanovanja i rada i za bolje ekološke delovi su koncepcije gradnje pasivne kuće. «Koncept pasive kuće je s obzirom na svoje mogućnosti upotrebe i primene upravo toliko raznovrstan koliko su raznovrsna i oblikovna rešenja kod klasično građenih objekata. On se međutim ne ograničava samo na novogradnje, već se može realizovati i kod sanacije različitih drugih starih objekata», objasnio je arhitekta dr. Helmut Poppe (www.poppeprehal.at). Da je ekološka pasivna kuća po kvalitetu koji dosad gotovo da još nikad nije postignut, itekako primerena želji za kvalitetom stanovanja, komforom i udobnošću kako u pogledu porodičnih kuća i objekata s više stanova, tako i u pogledu javnih građevinskih objekata, vrlo jasno pokazuju primeri iz zemlje i inostranstva. Isto tako, ukupni troškovi pasivnih kuća u privatnom i javnom sektoru mogu se u poređenju s troškovima klasične gradnje smatrati neutralnima.

Pasivna kuća – dom budućnosti Evropa i najrazvijenije zemlje ostatka sveta vrlo ozbiljno su se strateški opredelile za uštedu energije. Na globalnoj sceni svaka zemlja void žestoku borbu da što više smanji uvoznu zavisnost od skupih energenata. Nove mere posebno su značajne u stanogradnji i adaptaciji postojećih kuća i zgrada da bi se “desetkovala” potrošnja električne energije, zemnog gasa, nafte. Dobra izolacija zidova i prozora, uz prelazak na obnovljiva goriva . ostaje ključna strategija kvalitetne štednje energenata. Kolika je isplativost ulaganja u bolju izolaciju kuća i stanova, danas je lako izračunati. Najveći napor je, izgleda, ubediti građane da i malo ulaganje u ove mere, nakraju, donosi velike uštede novca koji sada odvajaju za utrošenu energiju.

Primeri

6. ZAKLJUČAK U besomučnoj borbi sa prirodom zaboravljeno je da njena negativna dejstva mogu biti pretvorena u pozitivna i mada se kroz istoriju može naići na mnoge primere svesti i bioklimatske iskorišćenosti, čini se da je u veku industrijske revolucije, pronalaska električne energije, fosilnih goriva čovek pomislio da može manje zavisiti od energije prirode. Naravno, potpuno pogrešna teza dala je svoj danak, i sve se okrenulo protiv, nafta čija upotreba je štetna za okolinu postala je nova jedinica mere za vreme, a danas živimo sa problemima globalnog otopljavanja, radijacije i uzrokom - uništenim ozonskim omotačem. Dok je fosilna energija korišćena da bi se oduprli obnovljivoj energiji prirode, jedino što je postizano je trenutna egzistencija i uništavanje životnih uslova. Ostaje samo velika borba za svest o iskorišćenju različitih vidova prirodne energije i vraćanje prirodi.

7. Literatura http://www.gradjevinarstvo.co.yu/TekstDetalji.aspx?ban=820&tekstid=300 http://www.dom.com.hr/objekti/kuce/pasivna_kuca/pasivna_kuca.dom http://www.casopis-gradjevinar.hr/dokumenti/200506/10.pdf http://www.gradimo.hr/Pasivna-kuća/hr-HR/5266.aspx http://www.politika.rs/rubrike/Moja-kuca/t30431.sr.html http://www.mojanekretnina.hr/pasivna-kuca.aspx

Sadržaj: 1. Uvod 2. Održivi razvoj 3. Šta je PASIVNA KUĆA? 3.1 Definicija PASIVNE KUĆE 3.2 Najvažnije osobine 3.3 Pasivna kuća – razlike u vezi niskoenergetske kuće 4. Šta sa ekonomijom? 5. Kako napraviti PASIVNU KUĆU? 5.1. Superizolacija 5.2. Kombinovanje efikasne izmene toplotne sa dodatnim grejanjem ubačenog vazduha 5.3. Električna efikasnost podrazumeva efikasne aparate 5.4. Zadovoljenje preostalih energetskih potreba obnovljivim izvorima 5.5. Izolacija 6. Zaključak 7. Literatura