Pasivna Bezbednost Puta

Tehnička škola Smederevo

Bezbednost saobradaja

SEMINARSKI RAD Pasivna bezbednost puta Profesor: Dejan Vemid

Učenici: Milica Veličkovid Kristina Grujid Mihajlo Jovanovid Aleksa Kuzmanovid

Elementi pasivne bezbednosti puta Pod pasivnom bezbednošdu puta, podrazumeva se obezbeđenje takvih uslova pri kojima de nastati manji gubici i posledice od saobradajnih nezgoda. Za ispunjavanje pasivne bezbednosti puta, moraju biti zadovoljeni slededi uslovi: -Bočne kosine pored puta moraju biti što blaže kako bi omogudile sigurno sletanje vozila; -Elastične ograde (zaštitne ili odbojne ograde) trebaju biti takve konstrukcije da obezbede postepeno deformisanje tj. da apsorbuju kinetičku energiju; -U užoj zoni pored puta ne smeju se graditi objekti ni postavljati bilo kakvi predmeti koji bi mogli izazvat oštedenje vozila pri sletanju sa puta.

Nemački autoban - važi za savršen tip puta

2

Rubni pojas puta i nagib kosina Uređenje rubnog pojasa puta i nagiba kosina ima značaj kod saobradajnih nezgoda u kojima vozilo napušta saobradajnu traku u slučaju gubitka kontrole nad vozilom. Kod takvih nezgoda, najčešde učestvuje jedno vozilo. Istraživanja AASHTO (American Association of State Highway and Transportation Officials) iz 2002. godine su pokazala da je izletanje sa puta mnogo češde u horizontalnim krivinama negona pravcu. Izletanje na spoljnu stranu krivine je dvostruko češde nego na unutrašnju stranu, a četiri puta učestalije od gubitka kontrole nad vozilom na pravcu. Kod ovakvog tipa nezgoda, težinu nezgode određuje pojava prepreka u rubnom pojasu puta i nagib kosina. Zato je bitno eliminisati potencijalno opasan sadržaj duž rubnog pojasa puta (drvede, reklamni panoi, stene, strme kosine,...) u koliziji sa kojim može dodi do težih saobradajnih nezgoda. Zbog budžetskih ograničenja, širina zone oslobođene od prepreka zavisi od kategorije puta i saobradajnog opteredenja. Ukoliko su uslovi terena takvi da nije mogude obezbediti dovoljno široku zonu oslobođenu opasnosti, potrebno je izgraditi bočne barijere. Ipak, mora se imati u vidu da ovaj tip opreme puta se sam po sebi može smatrati potencijalnom opasnošdu, pa ga ne treba koristiti ukoliko je mogude urediti rubni pojas puta na pravi način. Strme kosine su još jedan vid opasnosti koje treba izbedi u rubnom pojasu puta. Spoj između bankine i kosine, kao i između kosine i terena, treba zaobliti. Proširenjem bočne zone oslobođene od prepreka i ublaženjem nagiba kosina se može uticati na podizanje bezbednosti puta.

Povedanje bočne zone oslobođene od prepreka (m)

Smanjenje stepena događanja nezgoda (%)

1.5 2.4 3.0 3.7 4.6 6.1

9 14 17 19 23 29 3

Putne zaštitne ograde Svrha zaštitnih ograda je: a) sprečavanje čeonih sudara; b) prevencija sudara vozila sa čvrstim preprekama, koje su, npr: - potporni i drugi zidovi; - vedina tipova pregrada za zaštitu od buke; - kegle i stubovi mosta; - betonski temelji, otvori/odvodi ili veliko kamenje, čiji je vrh više od 5cm iznad zemlje; - betonski stubovi (bez obzira na dimenzije); - čelični stubovi (stubovi za osvetljenje, stubovi za svetlosne signale, ramovi za kegle i slično) sa prečnikom vedim od 60mm, bez lomljivih sigurnosnih instalacija; - drvede i drveni stubovi prečnika vedeg od 110mm, mereno u nivou zemlje; - kudišta za električne instalacije pričvršdena za betonske temelje, ili na druge podzemne temelje; - sve što bicikliste može da izbaci iz sedišta; c) zaštita vozila od sletanja sa puta, uključujudi zaštitu putnika i vozača od davljenja; d) zaštita ostalih vozila od vozila nad kojima su vozači izgubili kontrolu. Mada bi zaštitne ograde trebale da budu dovoljno jake da spreče prolazak vozila kroz njih tako što de apsorbovati kinetičku energiju, one ne smeju da budu suviše čvrste ili robusne, da ne bi izazvale štetu u sudarima koja je veda od zaštite koju pružaju.

4

Alternative zaštitnim ogradama Zaštitne ograde su, same po sebi, čvrste prepreke i zbog toga bi ih trebalo koristiti samo kada se problem ne može rešiti na neki drugi način, na primer: - premeštanjem puta; - ispravljanjem oštrih krivina; - izgradnjom manje strmih nagiba; - zaobljavanjem dna i vrha nagiba; - uklanjanjem jarkova i njihovom zamenom nekim drugim oblicima drenaže; - proširenjem razdelnog pojasa; - uklanjanjem čvrstih prepreka ili njihovim premeštanjem dalje od kolovoza; - postavljanjem lako lomljivih sigurnosnih instalacija ispred stubova za osvetljavanje i drugih stubova, ili njihovim pravljenjem od lako lomljivih materijala; - poboljšanjem oznaka na putu; - uvođenjem ograničenja brzine. Kao alternativa zaštitnim ogradama, mogu se koristiti jastuci za sudare, tj. ublaživači udara (apsorberi energije udara). Uprkos njihovoj visokoj ceni, jastuci za sudare pružaju zaštitu od povreda u sudarima sa čvrstim preprekama.

Pregrade za zaštitu od buke i elastične zaštitne ograde na auto-putu

5

Pešačke ograde Pešačke putne zaštitne ograde koriste u naseljima za odvajanje pešaka od vozila na kolovozu, mada se ne mogu koristiti za zaustavljanje vozila koja se sama ne zaustave. Ograde ne bi trebalo da budu suviše visoke ili suviše neprozirne, tako da smanjuju mogudnost vozača da uoči pešake koji čekaju na prelazima ili na kraju ograde. Za bolje uočavanje dece moraju se preduzeti posebne mere (npr. fluorescentni prscluci).

Kudišta itd. Neophodno je da su kudišta, kablovi i druge tehničke instalacije, koje je potrebno periodično održavati, smeštene na pešačkim putanjama ili iza njih, ili iza zaštitnih ograda. Kada to nije mogude, otvori za kablove i slične instalacije, trebaju biti na ostrvima ili zaštidene njima, što de ih učiniti bezbednijim za koje ih održavaju i za učesnike u saobradaju.

Primer odlično obezbeđenog puta 6

Vrste zaštitnih ograda puta Zaštitne ograde za puteve se proizvode po više standarda (IGH, JUS A, JUS B, ...), pa tako postoje: a) Jednostrana ograda

b) Jednostrana distantna ograda

c) Dvostrana distantna ograda

7

d) Dvostrana distnatna ograda

e) Jednostrana elastična ograda

f) Dvostrana elastična ograda

8

Bankine Definisanje širine bankine sa aspekta bezbednosti saobradaja, nije dovoljno precizno utvrđeno u postojedoj zakonskoj regulativi i propisima. Potreba ugradnje zaštitnih ograda i tehnički uslovi za utvrđivanje položaja zaštitnih ograda u poprečnom profilu, utiču na definisanje potrebne širine bankine. *Pravilnik o osnovnim uslovima koje javni putevi izvan naselja i njihovi elementi moraju da ispunjava sa gledišta bezbednosti saobradaja* iz 1981. godine: ’’Minimalna širina bankine određena je rastojanjem unutrašnje ivice zaštitn ograde od ivice kraja konstrukcije gornjeg stroja i konstrukcionom širinom zaštitne ograde. Ukoliko se zaštitna ograda ne predviđa, najmanje širine bankine su date u tabeli: Širina saobradajne trake (m) 3,75 3,50 3,5 3,00 2,75

Širina bankine (m) 1,50 1,20 1,0

Uz zaustavnu traku, širina bankine iznosi 1m. *Tehnička upustva za projektovanje puteva vangradskih puteva* iz 2008. godine: ’’Funkcija bankine je da obezbedi bočnu stabilnost putne konstrukcije, doprinese psihičkoj sigurnosti vozača i posluži za smeštaj saobradajne i građevinske opreme (signalizacija, sigurnosne zaštitne ogrede i sl.). U slučaju ugradnje zaštitnih ograda na auto-putu, mora se obezbediti minimalna širina bankina od 1,50m’’.

9

Bankina je zemljani pojas koja se nalazi uz konstrukciju kolovoza ili rubnog pojasa, a ima višestruku ulogu. Bankine služe kao potpora za osiguranje ivice kolovoza, za povedanje stabilnosti nasipa, za postavljanje prometnih znakova i ostalih znakova, zatim za kretanje pešaka. Na starijim putevima, bankine se nalaze neposredno uz rubni pojas ili uz kolovoz i služe za sklanjanje materijala za održavanje puteva. One su izgrađene od zemljanog materijala i zasejavaju se travom (kao što je primer u Velikoj Britaniji). Ako je po bankinama vedi promet, onda se površina bankine učvršduje sa laganim zastorom. Bankina mora biti veoma čvrsta da može primiti težinu teretnog vozila bez deformacije koja bimogla ugroziti sigurnost putnika.

10

Sadržaj Elementi pasivne bezbednosti puta ..................................................................... 2 Rubni pojas puta i nagib kosina ........................................................................... 3 Putne zaštitne ograde .......................................................................................... 3 Alternative zaštitnim ogradama........................................................................... 5 Pešačke ograde .................................................................................................... 6 Kudišta itd. ........................................................................................................... 6 Vrste zaštitnih ograda puta .................................................................................. 7 Bankine ................................................................................................................ 9

Literatura http://www.putic.com http://www.putevi-srbije.rs http://www.scribd.com http://www.utvasilosi.com http://en.calameo.com http://www.sf.bg.ac.rs

11