pasivna agresija

Prvo na šta pomislimo kaa se pomene reč agresija-jeste psihičko i fizičko nasilje koju vrši agresivna osoba prema 

nekoj drugoj koja sve to trpi i koja je pasivna. kojih  Medjutim, postoje i drugi oblici agresivnosti, kojih

čak ni oni koji im pribegavaju ne moraju biti svesni ili su toliko dobri manipulatori da tu agresivnost uspešno skrivaju.







Pasivno-agresivni tipovi su oni koji ne pokazuju agresivnost na otvoren, uobičajen način, nego svoju okolinu kontrolišu . Pasivni agresivci najčešde svoj teror izražavaju prema partnerima s kojima žive, okolini, prema počinjenima na poslu.

Pasivno agresivna je supruga koja tajno mužu stavlja u hranu ono što on ne voli ili ne želi jesti. Pasivni agresivac je šef koji vam uz smešak aje rok za završetak posla o petka, a i vi i on znate a je to nemogude. Pasivni agresivci su manipulatori, koji su koncentrisani

na svoje ciljeve i koji de bilo šta učiniti a o tih ciljeva ođu, ali to gotovo nikaa javno ne pokazuju i ne priznaju.



Ovakvo ponašanje potiče o nesposobnosti a se ljutnja i frustracija izraze na zrav način. Osedanja osobe, koja manifestuje ovakvo ponašanje, su toliko suzbijena i ugušena a ona ne može a uvii a je ljuta i povređena. Zbog toga što ovakve osobe nemaju uvi u svoja osedanja one obično misle a ih rugi ne razumeju i a se ophoe loše prema njima .





Dok je u detinjstvu pasivno iskazivanje agresivnosti očekivana pojava, u kasnijim fazama života ona postaje problem. Adolescenti često pasivno agresivnim ponašanjem ispituju roditeljske granice. Strogo vaspitavanje u porodicama, kažnjavanje ece može

ovesti o pojave pasivno agresivnog ponašanja. Takođe, fizičko ili psihološko zlostavljanje, a li o članova poroice ili vršnjaka, strogi zahtevi školskog sistema mogu dovesti do toga. 

Deca koja iz svoje sredine primaju nejasne poruke o onome  što se od njih očekuje i o pravilima koja važe mogu postati zbunjena. Kada roditelji prihvataju neko ponašanje koje dolazi od drugih, a kažnjavaju ga kada dolazi od dece ili kada pravila ponašanja menjaju često i rastično u zavisnosti od trenutnog raspoloženja, kada se data reč čas poštuje, a čas krši, dete postaje nesigurno.









Pasivno-agresivno ponašanje je prikriveno ,, ugrožavanje“. Spolja sve izgleda normalno, ali unutra je tempirana bomba nezadovoljstva koja nikako da eksplodira. Sa osobama kod kojih postoji ovakvo ponašanje nikada ne možete biti sigurni na čemu ste i šta zaista misle i osedaju prema vama. Pasivni agresivci mogu uništiti svoje bližnje, okredudi situaciju, nabijajudi im osedaj krivice i grižu savesti.

Pošto nije reč o otvorenom i svima poznatom načinu maltretiranja, često takvo ponašanje prođe nezapaženo.



Istraživanja pokazuju a je oko polovina pasivnih agresivaca

svesna onoga što čini, iako to ne priznaje. Provociraju, a ona prigovaraju i čue se zašto su ljui anas tako nervozni. 

Izluđuju okolinu, izazivaju u njima agresiju, a ka se okolina pobuni, otvoreno se čue šta im je i zašto tako burno reaguju.



Kad pasivno-agresivna ličnost ođe u poziciju a ogaja

ete, to ete najčešde orasta u nesigurnosti, razvija komplekse svih vrsta, nesredno je, o sebi ima loše mišljenje i slabo se ceni. 

Nije uvek lako razlikovati nevinu i nespretnu grešku od pasivno-agresivnog napada. Ako nekaa zaboravimo nešto

a uraimo, ili se svesno izvučemo o pranja posuja, to je zato što smo preopteredeni. Ko pasivnih agresivaca, ovakvo ponašanje preovlađuje.







Kako je ovakvo ponašanje maskirano, vrlo ga je teško otkriti. Ali postoje izvesni postupci koji nam pomažu da ga otkrijemo: Zaboravljanje – Osobe koje manifestuju pasivno-agresivno ponašanje izbegavaju svoje obaveze tako što ih zaboravljaju. Zaborave na važne datume (rodjendane, goišnjice) ili na važne sastanke. Okrivljavanje – Osobe koje manifestuju pasivno-agresivno

ponašanje nikaa nisu ogovorne za svoje postupke. Uvek  je neko u njihovoj okolini kriv za ono što se ogađa i taj neko mora da snosi krivicu za svoja (ne)dela.







Neizražavanje ljutnje – Osobe koje manifestuju pasivnoagresivno ponašanje nikada ne izražavaju ljutnju otvoreno. U komunikaciji de biti fine, ali to je samo na površini. Strah od bliskosti – Osobe koje manifestuju pasivnoagresivno ponašanje običnu nemaju poverenje ni u koga. Zbog toga, one teže da se ne vezuju emotivno. Inače su jako zavisne osobe i kada se za nekog vežu one deluju nezavisno ali to u suštini nisu. Obstrukcija – Kada od osoba koje manifestuju pasivnoagresivno ponašanje nešto zatražite obično dete na to dugo čekati ili ga nedete ni dobiti. Ovakve osobe de obično govoriti da je to što tražite njima nešto jako značajno i naterade vas da se osetite neprijatno što ste to uopšte tražili.





Izigravanje žrtve – Osobe koje manifestuju pasivnoagresivno ponašanje stalno osedaju da se drugi prema njima nisu poneli fer. Ukoliko zamerite ovakvoj osobi što konstantno kasni ona de se uvrediti jer u njenoj glavi uvek je neko drugi kriv što  je ona zakasnila. Ona je uvek nevina žrtva vaših ,, nerazumnih “ očekivanja.

Ougovlačenje – Osobe koje manifestuju pasivnoagresivno ponašanje veruju da rokovi postoje za sve osim za njih. Oni rade stvari po spstvenom rasporedu i nepravedan je onaj ko od njih očekuje da rade rugačije.

Kada su drugi pasivno agresivni prema vama?

◦Uvek se slažu s vašim mišljenjem. ◦Nikada vam ne protivureče. ◦Kritikuju vas, sarkastični su i "spuštaju" ka go imaju priliku, sve pod izgovorom šale. ◦Nikaa vas ne suoče sa svojim negativnim osedanjima. ◦Izbegavaju sukobe i svađe. ◦Uvek se ponašaju vero i veselo pre vama, ali rugi kažu kako su negativni i čuni vama iza leđa. ◦Uvek rae suprotno o onog što su rekli a de napraviti. ◦Povuku se svaki put kaa ih suočite s nekim problemom. ◦Kažu kako se možete osloniti na njih, ali to ne sprovedu u dela.

◦Zavie vam na uspehu i umanjuju vašu važnost. ◦Uveravaju vas kako u stvari problemi ne postoje, kako vi preuveličavate situaciju.







Smatra se da su osobe kod kojih se javlja pasivno-agresivno ponašanje verovatno kao male bile učene da je ljutnja neprihvatljivo osedanje. Zbog toga su one naučile da suzbijaju svoju ljutnju i frustraciju pokazujudi se spolja kao fine.

Menjanje ovakvog ponašanja se odvija na taj način što psiholog pokušava da otkrije ljutnju i frustraciju koja se nalazi u njegovoj osnovi. Pasivno-agresivno pona šanje se može promeniti kao i bilo koje drugo ako osoba to želi.







Pasivno agresivnoj osobi je teško da stupi u kontakt sa svojim pravim osedanjima , kao što je i osobama u njenom okruženju teško da spoznaju prave motive ponašanja koji se kriju ispod tolikih izgovora.

Najteži korak je osvešdivanje i prihvatanje sopstvene negirane agresivnosti. Pasivno agresivne osobe sebe oživljavaju kao žrtve rugih i, ok go je tako, ne postoji uvi u prava osedanja koja stoje ispo. Ono što okolina može a urai jeste a porži i ohrabri osobu a na sloboan način iskazuje ljutnju. Pristanak na psihoterapijski tretman je često zahtev koji partner ili članovi poroice postave pasivno agresivnoj osobi. Taa ona olazi zato što je pritisnuta uza zi, pa na sve mogude načine, pokušava a oigrava svoju pasivno agresivnu igru i sa terapeutom. Zato je često neuspeh samo potvra pasivno agresivnog uverenja da je terapija beskorisna.



Šanse da psihoterapija uspe mnogo su vede onda kada je osoba na to dobrovoljno pristala, shvatila je da ima problem, a joj je potrebna pomod, i kada  joj u tome poršku pružaju bliske osobe. Takav uvid, sa jedne, i davanje porške, sa druge strane, mogu se javiti i u toku i kao rezultat terapijskog procesa, ali je zajeničko učestvovanje u tom procesu ono  što pruža kvalitetnu osnovu za uspeh.