Parni Kotlovi

((JV I

UNIVERZITET U BEOGRADU

~

""

.~\ 1

I\ \\

\ \ fl \: I-

~.'}.~.i

i'

\

\

,

.

'- 'I

·STa&fC '\ \~t\

.

'\\

./

'J

,, ____ !

\

if

AUTOR I REDAI

5.4.31.

Temperaturska razlika radnih fluida na ulazu u razmenjivac topiate

°C

°C

5.4.32.

Temperaturska razJika radnih fluida na izlazu iz razmenjivaEa topIate

°C

OK

5.4.33.

Srednja temperaturska razlika

°C

OK

5.4.34.

Srednja logaritamska razlika temperatura

°C

OK

5.4.35.

Temperatura metala zida cevi

I,

°C

°C

5.4.36.

Temperatura tela koje Zfaei

T,

5.4.37.

Temperatura tela koje ap'lOrbuje toplotu

AT; A I

zra~nja

AT,

T,

1) Kada su u pitanju temperaturske razlike moZe se upotrebiti oznaka grad, grd. deg, °C iii OK. Ako je u pitanju razlika terrnodinamiEkih temperatura oznaka Ce biti if T. a U ostalim slutajevima moZe biti i .d /.

2.10

Tabela 2.3 Klasir. oznaka

Naziv

Oznaka

Jedinica

Iedinica SI

I

2

3

4

5

5.5.

ENTALPIJE

5.5. J.

Entalpija napojne vode

ia

kg-

5.5.2.

Entalpija kljucale vode

i.

kg

kg

5.5.3.

Entalpija vlafne pare

ix

kcal

kJ kg

5.5.4.

Entaipija suvozasicene pare

i,

kg

5.5.5.

Entaipija sveze pare

if

-kg

5.5.6.

Entalpija prcgrejane pare

i,

-kg

5.5.7.

EntaIpija pare za naknadno pregrevanje

i,

kg

5.5.S.

Entalpija naknadno pregrejane pare

i ,r

kg

kg

5.5.9.

Entalpija nezagrejanog vazduha

i,

keal

kg

kJ kg

5.5.10.

EntaJpija predgrejanog vazduha

it'

kg

5.5.11.

EntaJpija zagrejanog vazduha

iL

-kg

5.5.12.

Entalpija loZisnih gasova oa teofijskoj temperaturi

iF(J

kg

5.5.13.

Entalpija IoziSnih gasova oa stvarnoj temperaturi

iFI

kg

5.5.14.

EntaJpija lozisnih gasova oa kraju lozista

in

kg

5.5.15.

Entalpija gasova oa kraju kotla

I,

kg

5.5.16.

Entalpija gasova oa kraju kotla pri normalnoj produkciji

igN

kg

5.5.17.

Entalpija gasova oa kraju kotla pri maksimalnoj trajnoj produkciji

;gM

kg

kcal

Entalpija gasova na kraju koda pri minimalnoj trajnoj produkciji

s·

kcal

kJ kg

keal

kJ kg

kcal

EntaJpija gasova na kraju kotla pri maksimalnoj produkciji oa bazi 30 minuta

kcal

kJ kg

kcal

kg kcal

kg

·3. '.M

kg

Entalpija gasova na kraju kotla pri minimaInoj produkciji na bazi 30 minuta ,

;:

kg

Pad entalpije sa vodene strane

.1 ;4

2.11

kJ kg kJ kg

kcal

;gm

kJ

kea!

kcal

.,

kJ kg kJ kg

kcal

'.m

kJ

kcal

kcal

5.5.19.

5.5.22.

kcal

kcal

Entalpija gasova na kraju koUa pri tehnickom minimumu

5.5.21.

kg

kcal

5.5.IS.

5.5.20.

kcal

kJ kg

kcal

kcal kcal

kg

kJ kg kJ' kg

I

kJ kg kJ kg

kJ kg kJ kg

I

kJ kg

I

kJ kg

•

kJ kg kJ kg

Tabela 2.3

j__________.

-----~---.-----.-----------------.--~-----.~--

Klasif. oznaka

I

N a ziv

Oznaka

I

---"---~

Jedinica

I

Jcdillica SI

I=-~~I==-_-.-'1______._____2=--____.=--~·~~~=====~1=-_-_3-___-.-.~'I~=_-__·-.4_=__-_-il_ __5__ Temperatura napojne vade

"C

"C

Temperatura kljucanja

"C

"C

5.4.5.

Temperatura vlaine pare

"C

"C

5.4.6.

Temperatura suvozasicene pare

"C

5.4.7.

Temperatura pregrcjane pare

I,

"C

"C

5.4.8.

Temperatura pregrejane pare na izlazu iz primarnog pregrejaca

1 '

"C

"C

5.4.9.

Temperatura sveic pare

"C

"C

5.4.10.

Temperatura pregrejane pare na ulazu

"C

°C

5.4.11.

Temperatura vade za hladenje pare

"C

"C

5.4.12.

Temperatura pare za naknadno pregrevanje

"C

"C

5.4.13.

Temperatura naknadno pregrejane pare

"C

"C

5.4.14.

Temperatura hladnog vazduha

"C

"C

5.415. 5.4.16.

Tc:npcr:ltura predgrejrwog v3zduha

"C

"C

Temperatura zagrejanog vazduha

"C

"C

Teorijska temperatura U )ozistu Apsolutna teorijska temperatura u lozistu Stvarna temperatura u lozistu Stvarna apsolutna temperatura u lozistu Temperatura na kraju lozista Apsolutna temperatura na kraju loiista TemPeratura gasova na kraju kotla Temperatura gasova na kraju kotla pri normalnoj produkciji Temperatura gasova na kraju kotla pri maksimalnoj trajnoj produkciji Temperatura gasova na kraju kotIa pri tehnickom minimumu

"C oK

"K

5.4.3.

5.4.4.

I

5.4.17. 5.4.18. 5.4.19. 5.4.20. 5.4.21.

il"

5.4.22. 5.4.23. 5.4.24. 5.4.25. 5.4.26. 5.4.27. 5.4.28. 5.4.29. 5.4.30. 5.4.31.

U

sekundarni pregrejae

"

t "

"

t"

Temperatura gasova- na kraju kotIa pri maksimalnoj produkciji na bazi 30 min uta Temperatura gasova na kraju kotla pri minimalnoj produkciji kotla na bazi 30 miDuta Temperaturska razlika 1) Temperaturska razlika radnih fluida na ulazu u razmenjivac

"C

oC

OK

-. OK

"C oK

oC

°C

°C °C

"C

30 1gM

"K

°C

°C °C

°C

"C

°C

°C

"C

Temperatura gasova na kraju kotla pri minimalnoj trajnoj produkciji

"C

30 1gm

°C

°C

LlT; Lli

"C

"C

°C

"C

5.4.32.

Temperaturska razlika radnih fluida na izlazu iz razmenjivaca topiote

°C

"K

5.4.33.

Srednja temperaturska razHka

"C

"K

5.4.34.

Srednja !ogaritamska razlika temperatura

°C

OK

5.4.35.

Temperatura metaJa zida cevi

I,

°C

°C

5.4.36.

Temperatura tela koje Zfaei

T,

5.4.37.

~emperatura

Ll T,

toplote

tela koje

ap~rbuje

topJotu Zfaeenja

T,

1) Kada su u pitanju temperaturske razlike moZe se upotrebiti oznaka grad, grd. deg. °C iii OK. Ako je u pitanju razlika termodinamitkih temperatura omaka Ce biti A T. a u ostalim slu&ijevima moZe hili i Lit.

2.10

Tabela 2.3

I

Oznaka

I

Jed;n;ca

I Jed;n;ca SI

___,Ic- __3=---_iJ_ _ .~~1_~_5~ 5.5.

ENTALPIJE

5.5.1.

Entaipija napojne vode

kg

5.5.2.

Entalpija kljucale vode

Tg-

5.5.3.

Entaipija viaine pare

kg

5.5.4.

Entalpija suvozasicene pare

5.5.5.

Entaipija svdc pare

5.5.6.

Entaipija prcgrejane pare

5.5.7.

Entalpija pare za naknadno pregrevanje

kg

5.5.8.

Entalpija naknadno pregrejane pare

kg

5.5.9.

Entalpija nezagrejanog vazduha

kg

kg

5.5.10.

Entalpija

kcal

kJ kg

5.5.11.

EntaJpija zagrejanog vazduha

kg

5.5.12.

Entalpija lozisnih gasova oa tcorijskoj temperaturi

kg

5.5.13.

Entaipija lozi~nih gasova oa stvarnoj temperaturi

kg

5.5.14.

Entalpija Iozisnih gasova oa kraju lozista

kg

5.5.15.

Entalpija gasova oa kraju katIa

kg

5.5.16.

predg~ejanog

keal

i,

vazduha

kJ

kg kJ

Ig

keal

kJ kg

kea!

kJ kg kJ

kJ kg

kcal

kJ kg

kcal

kJ kg kJ' kg

kcal kcal kcal

Entalpija gasova oa kraju kotla pri norrnalnoj

kJ

Ig

kg

kg

kg

kJ kg

I I

kJ kg "

I

Entalpija gasova na kraju kotla pri maksimalnoj trajnoj produkciji

Entalpija gasova Da kraju koUa pri minimalDoj trajnoj produkciji

,.

kcal

'kg

kcal

5.5.19.

5.5.22.

kJ kg

keal

Entalpija gasova Da kraju kotla pri tehnickom minimumu

5.5.21.

keal

kcal

5.5.18.

5.5.20.

kJ kg

keal

produkciji 5.5.17.

kcal

kg i,

kJ kg

Entalpija gasova Da kraju kotla pri maksimalnoj produkciji na bazi 30 minuta Eotalpija guova Da kraju kotla pri minimalnoj produkciji oa bazi 30 miouta Pad entaipije sa vodene strane

2.11

kcal

kg kcal

kg kcal

kg

.,0

',M

kcal

kg

kJ kg kJ kg

I

kJ kg

I

kJ kg

i

~.

kcal

kJ

kg

kg

kcal kg

kg

kJ

~

~

Tabela 2.3 KJasif.

N aziy

oznaka

____I

I

2

Oznaka

ledinica

3

4

1

-~.-'"

kcal

I

Jediniea Si 5

1

kJ

5.5.23.

Pad entalpije sa parne steane

L1 i,

kg

kg

5.5.24.

Pad entalpije sa gasne steane

L1 ig

keal kg

kJ kg

5.5.25.

Entalpija goriva

iG

kcal

kg

kJ kg

5.5.26.

Entalpija goriva oa temperaturi okoline '

iGO

kg

kJ kg

5.5.27.

Entalpija !ljake

i.

keal kg

kJ kg

5.5.28.

Entalpija isparene

if

keal kg

kJ kg

EntaJpija §ljake na temperaturi okoline

keal

5.5.29.

i,o

kg

kJ kg

5.5.30.

EntaJpija pepela

i.

kg

kJ kg

5.5.31.

EntaJpija pepeia oa temperaturi okoline

iAO

keal kg

kg

5.5.32.

EntaJpija leteCeg pepela Da temperaturi izJaznih gasova

i Ag

5.6.

GORIVO, POTROSNJA GORIVA, VAZDUH I PRODUKTI SAGOREVANJA

5.6.1.

GORIVO

5.6.1.1.

Fizi~ke

5.6.1.1.1.

Gusto¢a

e

5.6.1.1.2.

Gustoea homogenizirane mase

e.

5.6.1.1.3.

Specificna zapremina

5.6.1.1.4.

keal

,

~Ijake

keal

keal

kg

kJ

kJ kg

karakteristike kg 52

kg

n;<

m'

kg S2

kg

v

m' m'

m' m'

kg

kg

Kinematska viskoznost

,

m'

m'

s

s

5.6.1.1.5.

Dinamicka viskozoost

q

5.6.1.1.6.

Specificna toplota

5.6.1.1.7.

e

kg s m' keal kg'C

kJ kgoK

Specificna topiota pri konstantnom pritisku

e.

keal kg'C

kJ kgOK

5.6.1.1.8.

Specififu. toplola pri konslantnoj zapremini

e,

keal kg'C

kJ kgoK

5.6.1.1.9.

Sredllia

em

kcal kg'C

kJ kgoK

5.6.1.1.10.

Toplota isparavanja

r

keal

kJ kg

5.6.1.1.11.

Toplota lopljenja

r

specifi~na

loplola

2.12

kg keal

kg

Ns

m'

ld kg

T.bel. 2.3 Kiasif. oroaka

I

Nazi v

I

I

~~

I

Oznaka .~

I

2

3

5.6.1.2.

Elementarna analiza cvrstih i tecnih goriva u procentima po masi

5.6.1.2.1.

Ugljenik

C

5.6.1.2.2.

Vodonik

H

5.6.1.2.3.

Kiseonik

°N

Ij

Jedinica

I

4

I

5.6.1.2.4.

Azot

5.6.1.2.5.

Sumpor

5.6.1.2.6.

Pepeo

S A

5.6.1.2.7.

VI.g.

W

% % % % % % %

5.6.1.3.

Tehnicka analiza u procentima (cvrsta go r i v a)

5.6.1.3.1.

Ukupna vlaga

5.6.1.3.2.

Higro vlaga

5.6.1.3.3.

Gruba vlaga

W W, W,

% % %

5.6.1.3.4.

Pepeo

A

0/

5.6.1.3.5.

Ukupan sumpor

56.1.3.6.

Sagorljivi sumpor

S. S

5.6.1.3.7.

Vezani sumpor

SA

" % % %

5.6.1.3.8.

Koks evrs! ugljenik·

C.

%

C/f:r

%. % %

5.6.l.J.9. 5.6.1.3.10.

Isparljivo

id

SagorJjivo

sag

5.6.1.4.

Sastav gasovitih goriva u procentima po zapremini

5.6.1.4.1.

Vodonik

5.6.1.4.2.

Aw! Kiseonik

5.6.1.4.5.

Ugljen-monoksid Ugljen-dioksid

5.6.1.4.6.

Sumpor-dioksid

5.6.1.4.7.

Sumpor-trioksid

5.6.1.4.4.

H, N, 0,

% % % %

% %

I

SiO,

%

%

I

Sumporvodonik

H,S

Metan

CH,

5.6.1.4.10.

Etan

C,R.

5.6.1.4.11.

Propan

elH,

5.6.1.4.12.

Butan

C,4H 1O

5.6.1.4.13.

Pentan

5.6.1.4.14. 5.6.1.4.15.

Etilen Propilen

C!,Hu C,H,

5.6.1.4.16.

ButHen

5.6.1.4.17.

Benrol Acetilen

Silicijum-dioksid

(

% % %

5.6.1.4.8.

5.6.1.5.1.

% % % %

C..H. C,H, C2 H 2

SO, SO,

Hemijska analiza pepela u procentima po masi

% %

C,H,

CO,

5.6.1.5.

%

% % % % % % % % % % %

CO

2.13

% % % % % % %

% % % % % % % % % % % % % % %

5.6.1.4.9.

5.6.1.4.18.

5

po masi

5.6.1.3.11.

5.6.1.4.3.

Iedinie. SI -

%.

% % %

I I I I

%

Tabela 2.3

! ozna KJasif. ka ----_. I

1

3

5.6.1.5.5.

Aluminijum-trioksid Kalcijum-oksid

5.6.1.5.6.

Magnezijum-oksid

AIIO l CaD MgO

5.6.1.5.7. 5.6.1.5.8.

Sumpor-trioksid FosFor-pentoksid Titan-oksid Natrijum-oksid

5.6.1.5.4.

,

I

2

FeD

5.6.1.5.3

r

I

Oznaka

Gvozde-oksid Gvoide-trioksid

5.6.1.5.2.

h

Naziv

5.6.1.5.9. 5.6.1.5.10.

,

"C

"C

"C

"C "C

K.lijum-oksid

K,o ZnO

5.6.1.5.13.

M.ngan-oksid

MnO

5.6.1.5.14. 5.6.1.5.15.

Vanadijum-pentoksid Nikl-oksid

V20 S NiO

5.6.1.5.16.

Hlor

5.6.1.6.

Karakteristitne tempera ture pepeJa

5.6.1.6.4. 5.6.1.6.5.

5

I, I,

Na10

sinterovanja omeUavanja topljenja terenja

I

CI

P20S Ti02

Cink-oksid

Temperatura Temperatura . Temperatura Temperatura

4

lediniea SI

% % "' /" % % % % % % % % % % % %

SO,

I

I

I

% % % % % % % % % % % % % % %

5.6.1.5.1 I.

5.6.1.6.2. 5.6.1.6.3.

-

Fe20 l

5.6.1.5.12.

5.6.1.6.1.

lediniea

I,

"C

I.

"C

I"

5.6.1.6.6.

Temperatura sinterovanja u oksidacionoj atmosferi Temperatura omeldavanja u oksidacionoj atmosferi

"C "C

I"

"C

"C

5.6.1.6.7.

Temperatura topijenja u oksidacionoj atmosferi

"C

"C

5.6.1.6.8.

"C "C

"C "C

5.6.1.6.11. 5.6.1.6.12.

Temperatura Temperatura Temperatura Temperatura Temperatura

I" I" I" I" I" I..

"C "C

"C

"C

"C

5.6.1.7.

Toplotne moei

5.6.1.7.1.

Kaiorimetrijska toplotn. moe

kg

5.6.1.7.2.

Gontia toplotna moe -

ke.1 kg ke.1

5.6.1.6.9. 5.6.1.6.10.

5.6.1.7.3.

tefenja u oksidacionoj atmosferi sinterovanja u poJuredukcioDOj atmosFeri omek~vanja u poluredukcionoj atmosferi topljenja u poluredukcionoj atmosFeri teeeoja u poJuredukcionoj atmosferi

Donja toplotna moe -

H.

r~unska

H,

r~unska

H.

5.6.1.7.4.

Donj. toplotn. moe ugijenika

H.c

5.6.1.7.5.

Donj. toplotn. moe vodonika

H.a

5.6.1.7.6.

Donj. toplotn. moe sumpora

H ..

5.6.1.7.7.

Donja toplotna moe ugljen-monoksida

H.co

5.6.1.7.8.

Donja toplotna moe nekog ugljovodonika

HdC ..H,.

kg'

"C

kl kl

keal

kg kJ

kg'

kg

ke.1

kg'

kJ kg

keal

kJ

kg

kg

keal kg

kJ kg

kcal

kJ

kg'

kg

keal

2.14

"C

kg

kJ kg

-

Tabela 2.3

I

KJasif. oznaka

I

Naziv

·-1~~-1~~--~·-···--_-~-.::-2-:':':':':'.~:'~-_-

I-~---~------"--------

5.6.2.

POTROSNJA GORIVA

5.6.2.1.

Potro~nja

Potro~nja

5.6.2.2. 5.6.2.3.

Oznaka

I

B,

goriva oa pragu kotla

Potrosnja goriva za proizvodenje sveze pare

5.6.2.5.

Potrosnja goriva za proizvodenje pregrejane pare

kg

kg

t

kg

kg

t •

kg

kg

11;11 11'11 t

kg

11;11

kg

t

kg

kg

5.6.2.8.

Potrosnja goriva pri maksimalnoj trajnoj produkcijI

11;11

Potrosnja goriva pri maksimalnoj produkciji oa bazi 30 minuta

5.6.2.12.

Potrosnja goriva pri minimalnoj produkciji Da bazi 30 minuta

5.6.2.13.

Potrosnja goriva pri startn kotla

5.6.2.14.

Potrosnja goriva za najmanji kapacitet pri obezbedenoj cirkulaciji Potro~nja goriva za produkciju pri kojoj se garantuje neka temperatura pregrejane pare

5.6.2.15.

Potro~nja

5.6.2.16.

gazificiranog goriva

Sagorelo gorivo u loigtu

5.6.2.18. 5.6.2.19.

Vreme zadrZavanja goriva na re!etki Vrerne sagorevanja

5.6.3.

VAZDUH 1 PRODUKTI SAGOREVANIAt)

5.6.3.1.

Teorijski potrebna koJicina kiseonika za potpuno sagorevanje kilograma goriva

5.6.3.2.

I)

v[~l

s

s

kg

kg

t

kg

kg

I

kg

s

s

11;11

..t.: kg

JO B 1M JO B 1m

B'I B"

s

I

kg

kg s

11;11

I

kg

kg s

I

kg

kg

11'11 I

kg

s kg

I

kg

kg

11;11 11;11

Go

s s

I

I . kg

kg

11'11

s

s

s

s

s

I

kg

I

kg Nm' kgB' kgB kg Nm' kgB' kgB

GOm'n

kg

h ' h

11;11

T'411

Stvarno utro~na kolicina kiseonika za sagorevanje kilograma goriva

s

t

11;11

B,

5.6.2.17.

s

kg

Ii-; 11

5.6.2.11.

kg

t

Potrosnja goriva pri normaInoj produkdji

Potrosnja goriva pri minirnalnoj trajnoj produkciji

s

kg

5.6.2.7.

5.6.2.10.

s

kg

11; li"

Potrosnja goriva pri tehnickom minimumu

s

t

11;11

B"

PotroSnja goriva za proizvodenje naknadno pregrejane pare

5.6.2.9.

ledinica SI

t

11;11

goriva za proizvodenjc vlaine pare

5.6.2.4.

I

_____+1_.::.3___+-1~~-4~--~1-~--5--1

Potrosnja goriva za proizvodenje suvo zasicene pare

5.6.2.6.

kg kg

kg

Za ozoaCavanje zaprernine vazduha iIi njegovih komponenata potrebnih za sagorevanje 1 kg goriva, oznaka

Na primer, ozn.k. iz t. 5.6.3.8. bo u 10m slul:liju hili VRO,[~;]. U ovom siul:liju uslovima (I - 0 ·C i p _ 1,01 bar). , Ako je u pitanju gasovito gorivo odnosi n}aj~~ daju u zapreminskim jedinjcam~ tj.

je

ledinica

je npr., (V)£. Ako

se

[:3]

['t

pak daje odnos u

m~

se

oznaka bo hiti npr. (G)£, • oznal:av.

koja se utro~i za sagorevanje I m goriva. 3

2.15

koli~inu

radi 0 m' pri odredenim i u tom slua.ju oznaka

vazduha izral:enu u [kg],

!

I

Tabela 2.3 Klasif. -'--~I--'-------"---"---N-a-Z-i-V--------- ----~I'--o-Z-n-aka

I

ledinica

\ ledinica SI

oznaka

-l--·-r----

5.6.3.3.

II

I I

Nm 3

kg

!(gB' kgB

kg kg

Nm J

kg"B', kgB

kg kg

5.6.3.5.

Kolicina azota u produktima sagorevanja po kilogramu goriva

Nm3 kg kgB' kgB

kg kg

5.6.3.6

Kolicina ugljen~dioksida u produktima sagorevanja po kilogramu goriva

Nm' kgB-'

kgB

kg kg

Nm' kg kg B ' kgB

kg kg

kg

kg

5.6.3.7.

Kolicina sumpor-dioksida u produktima sagorevanja po kilogramu goriva

5.6.3.8.

Kolicina troatomnih gasova u produktirna sagorevanja po kilogramu goriva

Nm 1 kg kgB' kgB

kg kg

5.6.3.9.

Kolicina vodene pare pri teorijskom sagorevanju u produktima sag'orevanja po kilogramu goriva

Nm l kg kgB"' kgB

kg kg

5.6.3.10.

Kolicina vodene pare u produktima sagorevanja po kilogramu goriva

N

5.6.3.11

Teorijska kolicina suvih produkata sagorevanja po kilogramu goriva

5.6.3.12.

Stvarna kolicina suvih produkata sagorevanja po kilogramu 'goriva

5.6.3.13.

Tebrijska koHeina vlafnih produkata sagorevanja po kilogramu goriva

5.6.3.14.

Stvarna . kolicina vlafnih produkata sagorevanja po kilogramu goriva Saddaj ugljen-dioksida u suvim produktirna sagorevanja . u procentima Po zapremini

5.6.3.15. 5.6.3.16. 5.6.3.17. 5.6.3.18.

Maksimalni saddaj CO2 Sadrhj ugljen-dioksida u vla7.ni.in :produktima sagorevanja u procentima po zapremini Saddaj vodene pare u vlafnim produktima sagorevanja u procentima po zapremini

GRSt

kg

Jll~

kg

kgB-' kgB

kg

Nm3 kg kgB' kgB

kg kg kg kg

Nm 3 kg kgB • kgB

kgB' kgB

kg kg kg kg

% %

% %

(CO,)"

%

%

(H,O)w

%

%

%

%

G RWl

Nml kg B"

kg kgB

Nm'

kg

SadrZaj kiseonika u vlaZnim produktima sagorevanja u procentima po zapremini Sadrlaj ugljen-monoksida u vla.Znim produktima sagorevanja u procentima po zapremini

(CO)w

%

%

5.6.3.21.

SadrZaj vodonika u vla.Znim produktima sagorevanja u procentima po zapremini

(H,)w

%

%

5.6.3.22.

Saddaj metana u vla.Zoim produktima sagorevanja u procentima po zapremini Zapreminski udeo vodene pare u vlafnim produktima sagorevanja

(CH,)w

%

%

Nm' Nm'

m' m'

L

5.6.3.19.

1-1

5.6.3.20.

f

Teorijski potrebna kolicina vazduha za potpuno sagorevanje kilograma goriva

Stvarno utrosena kolicina vazduha za sagorevanje kilograma goriva

5.6.3.4.

i'

_ _ _ _ _--'2:........._· --"-·------"--~r---3-T--4---r__=_5

5.6.3.23. 5.6.3.24.

Zapreminski udeo troatomnih gasova u vla1.nim produktima sagorevanja

5.6.3.25.

Zapreminski udeo troatomnih gasova i vodene pare u vlainim produktima sagorevanja

5.6.3.26.

Koncentracija leteeih restica u gasovitim produktima sagorevanja

5.6.3.27.

Vreme zaddavanja produkata Jagorevanja u lomtu

2.16

m' m' m'

m'

s

s

Tobelo 2.3 .

KIasif.

Naziv

I

oznaka

I

1

I

Omaka

I

2

3

II

Jedinica

I

4

I

Jedinica 81 5

5.7.

KOLICINA TOPLOTEtl

5.7.1.

Ukupna toplotoa produkcija

Q,

kcal -h-

kW

5.7.2.

Toplotna produkcija vla1ne pare

Q"

kcal

h

kW

5.7.3.

Toplotna produkcija suvozasieene pare

Q"

kcal -h-

5.7.4.

Toplotoa produkcija sveze pare

Q"

11-

kW

5.7.5.

Normalna' topletoa produkcija kotIa

Q,N

keal -h-

kW

5.7.6.

Maksimalna trajoa toplatoa produkcija kotla

Q'M

-h

5.7.7.

Toplotoa produkcija !cotla pri tehnickom minimumu

Q:m

h

5.7.8.

Minimalna trajoa toplatDa produkcija kotla

Q,m

5.7.9.

Maksimalna toplatDa produkcija kotTa oa bazi 30 minuta

QJ"

5.7.10.

Minimalna topiatoa produkcija !cotla oa bazi 30 minuta

ol~

-h

kW

5.7.11.

Toplota preuz.eta od pregrejane pare u hladnjaku pare

Q,h

keal -h-

kW

keal

kW

1M

~irektnom

keal

leea!

kcal kcal

h keal

h keal

kW

kW kW leW leW

5.7.12.

Toplotna produlccija naknadno pregrejane pare

Ql"

h

5.7.13.

Topiota odvedena odmuljivanjem

if,

keal -h-

kW

5.7.14.

Toplota uneta gorivom

Q

kcal -h-

kW

5.7.15.

Toplota gazificiranog goriva

Q,

kcal

h

kW

5.7.16.

Topiota oslobodena u

QF

kcal -h-

kW

5.7.17.

Topiota uoeta gorivom pri normalnoj produkciji kotJa

QN

kcal

kW

5.7.18.

Topiota uoeta gorivom pri maksirnalnoj produkciji koUa

QM

5.7.19.

Topiota uoeta gorivom pri

5.7.20.

TopJota uneta gorivom pri minimalnoj trajnoj produkciji

5.7.21.

TopJota uneta gorivom pri maksimalnoj produkciji na bazi 30 minuta

lozi~tu

tehni~kom

minimumu

Toplota uneta gorivom pri minimalnoj produkciji na bazi 30 minuta

5.7.22.

Q~

Qm Q~

rt.:

5.7.23.

Toplota predata zral!enjem

Q.

5.7.24.

Toplota predata konvekcijom

Q.

I)

U 81 sistemu mogu

50

koristiti umno!ci W (leW, MW, GW, TW)

2.17

h keal

h kcal

h kcal

h kcol

h

kW

I'

I

kW

kcal

kW

h

I

kW

kW

kcal

I

kW

kcal -h-

h

I

leW

~>i

Tabela 2.3 .

Klasif. oznaka

1

Naziy

I,

I,

2

Oznaka

"-3-

I Jcdiniea SI

-,---4--, I

Jedinica

-5--

5.7.25.

Toplota potrcbna za zagrevanje vode do temperature kljucanja

Q,

kcal -h-

5.7.26.

TopJota potrebna za isparavanje

Q,

h

5.7.27.

Toplota potrcbna za pregrevanje pare

Q.

h

kW

5.7.28.

TopIota potrebna za naknadno pregrevanje pare

Q"

keal -h-

kW

5.7.29.

Toplota predata ozracenom pregrejacu cistim zr~cenjem

(zracenje plamena)

Q"

keal -h-

kW

5.7.30.

Kolicina toplote primarnog pregrcjaea

Q;

h

kW

5.7.31.

Kolicina topIote sekundarnog pregrejaca

Q",

kcal -h-

kW

5.7.32.

Kolicina toplote za zagrejac vode

QR

kcal -1,-

kW

5.7.33.

Ko1ii~ina

Q~

11-

kW

5.7.34.

Kolicina topJote sekundarnog zagrejaea vode

Q~

keal -h-

kW

5.7.35.

Kolicina toplote za zagrejac vazduha

QL

h

5.7.36.

Kolicina toplote primarnog zagrejaea vazduha

Q~

h

5.7.37.

Koli~ina

Q~

h

5.8.

GUBlel I STEPENI KORISNOSTI

5.8.1.

Gubitak usled propadanja goriva kroz re~etku Gubitak usled nesagorelog u Iljaki i pepelu Gubitak usled leteceg koksa

topiote primarnog zagrejaea vode

I·

5.8.2. 5.8.3.

toplote sekundarnog zagrejaea vazduha

5.8.4.2.

Gubitak usled hemijsk:e nepotpunosti sagorevanja Gubitak usled prisustva ugljen-monoksida Gubitak usled prisustva vodonika

5.8.4.3.

Gubitak usled prisustva metana

5.8.4.4.

Gubitak usled prisustva ugljovodonika

5.8.5.

Gubitak usled Gubitak usled

5.8.4. 5.8.4.1.

5.8.6.

u, u. u.co u4H 2 u 4CH" u4CmHn

~di fizi~ke

U, U,

u, u. u, u,

loplole Iljake

5.8.8.1.

Gubitak u izlaznim gasovima Gubitak usled spnljujeg h1adenja Gubitak spoljujeg h1adenja konvekcijom

5.8.8.2.

Gubitak spnljJijeg hladenja ZJ:II£enjem

Use

5.8.8.3.

Gubitak usied spnljujeg h1adeuja lomta

u.

5.8.8.4.

Gubitak usled spnljnjeg hladenja ostalog dela "otia

5.8.9.

Gubitak usled neravnote!nog slanja

u. u,

5.8.7. 5.8.8.

u••

,

2.18

N

hal keal

kcal

keal

keal keal loal

kW kW

kW kW kW

% % % % % % % % % % % % % % %

% %

% %

% %

% %

% % %

% % % %

% % % %

Tabela 2.3

Klasif. oznaka

1

II

Naziv

I

...

I

2

Omaka

3

II

ledinica

\

JediOlC~

4

I

5

5.8.13.

SagorljivQ u leteeim delovima u procentima po masi

u" a, a, u,

5.8.14.

Stepen vezivanja lozista

~,

5.8.15.

Stepen vezivanja pepela u kotlu

5.8.16.

Stepen vezivanja

5.8.17.

Vezani pepec za loziste

xA

% % % % % % % -

5.8.18.

Ispareni pepeo

xA

-

-

5.8.19.

Stepen oslobadanja lozHta

~,

5.8.20.

Stepen korisnosti goriva -

5.8.21.

Stepen korisnosti loziMa

~F

5.8.22.

Stepen korisnosti kotJa

~.

5.8.23.

Stepen korisnosti kotla pri norrnalnom optereeenju

~'N

5.8.24.

Stepen korisnosti kotla pri maksimaInom trajnom opterecenju

~'M

5.8.25.

Stepen korisnosti kotla pri tchnickom minimumu

1J1m

5.8.26.

Stepen korisnosti kotla pri minimalnom trajnom opterceenju

~'m

% % % % % % % %

% % % % % % % %

5.8.27.

Stepen korisnosti kotJa pri maksimalnom optereeenju na bazi 30 minuta

11~

%

%

5.8.28.

Stepen korisnosti kotla pri minimaInom optereeenju na bazi 30 minuta

~30

5.8.29.

Stepen izolovanosti kotla

~,

5.8.29.1.

Stepen izolovanosti kotla na konvekciju

~,.

5.8.29.2.

Stepen izolovanosti kotla na zraeeoje

~u

5.8.29.3.

Stepen izolovanosti

~r

% % % % %

% % % % %

5.8.29.4.

Stepen izolovanosti ostalog deIa kotla

"

%

%

5.9.

BRZINE

5.9.1.

Brzina kretanja

5.9.2.

Brzina gasova

w,

-s

5.9.3.

Srednja bezina gasova

w,m

-

5.8.10.

Neobuhvaceni gubici

5.8.11.

SagorljivQ u propadu u procentima po teZini

5.8.12.

Sagorljivo u ~ljaki j pepelu u procentima po masi

5.9.4.

~ljake

~A

u lozistu

~.

,

stepen gazifikacije

km

,

lozi~ta

lan~e

~,

~r

re§etke

WR

Buina dimnih gasova kroz lollit.

W,F

5.9.5.

Brzina dimnih gasova keoz konvektivni cevni sistem

5.9.6.

Bezina dimnih gasova keoz

5.9.7.

Brzina dimnih gasova kroz zagrejac vod.

peegreja~

m

min m m

s

% % % % % % % -

m

-s

-ms m

-

s

m

m

m

m

-s

-

s

w,.

-s

-s

w,.

-s

m

-m,

-

m

-

m

W,B

•

m

,

m

5.9.8.

Brzina dimnih gasova kroz zagreja

cilindri~nog

dela dobo!a

D

2.23

, !

I

Tabela 1.3.

-,-----,------------.---------------"----,-----c--.-------, Klasif. ozoaka

I

I

_______ N_az_i_V

- - - I--~I-

-

2

Oznaka

I

ledinica

I lcdinica SI

=_=_~__=__=__=__=__=__=_-=___=__=__=__=_-+I_=__=_=_3=_=_=_:i=_--=:"-4-'1--5--

~-~-~-----~-

5_12.1.16.

PreeDik otvora

5.12.1.17.

5.12.1.21.

Polupreenik krivine danceta Visina kalote danceta NoseCa povuina cevi NoseCa povriina danccta Povdina zavara

5.12.2.

SILE. MOMENTI I NAPREZANJA

5.12.2.!.

Sila -

5.12.2.2.

Tezina -

5.11.2.3.

Gustoea

5.12.2.4.

Specificna teuna

y

MlJJ11CilI sik

.\,'

Moment otpora (otporni moment) Povdinski moment inercije

Z

01'

m'

5.12.2.7.

I

m'

5.12.2.8.

Normalni napon

a

m' kg

5.12.2.8.1.

Normalni napon zatezanjem

a

5.12.2.8.2.

Normalni napan pritiskivanjem

5.12.2.8.3.

Normalni napon savijanjem

a,

5.12.2.9.

Tangencijalni napon

T

mm'

5.12.2.9.1.

Tangencijaini napon smicanjem

T

mm'

5.12.2.9.2.

Tangencijalni napan uvijanjem

5.12.2.10.

Zatezna c!vrstoea

5.12.2.11.

Pritisna cvrstoea

5.12.2.12.

Savojna cvrstoea

5.12.2.13.

SmiCl\ina fvrstoea

5.12.2.14.

Uvojna evrstoea

5.12.2.15.

Nonnalno naprezanje u podutnom praveu

5.12.2.16.

Normalno naprezanje u praveu obima

5.12.2.17.

Normalno naprezanje u radijalnQffi

5.12.2.18.

Glavna naprezanja

5.12.1.18. 5.12.1.19. 5.12.1.20.

5.12.2.5. 5.12.2.6.

'

uop§te

mm mm mm

m(mm)

S,

mm'

m1 (mrn2)

Sa

mm'

ml (mm2)

S,

mm'

m' (rum')

F

kg kg kgsl m' kg

N

W

uOpSte

m (mm) m(mm)

N kg 01'

m' tpn.

mm' kg mm'

l"m

N

m' (bar) N

m' (bar) N

m' (bar) kg

mm' kg kg kg

mm' kg mm' kg

mm' kg mm' kg mm' kg mm'

a,

kg mmi

kg nun'

prav~u

N m' (bar) N m' (bar) N

m' (bar) N

m' (bar) N m' (bar) N m' (bar) N

m' (bar) N

m' (bar) N m' (bar)

N m' (bar) N

a,

m' (bar)

kg mm'

2.24

N m' (bar)

N m' (bar)

... Klasif. ozoaka

1

Tabela 2.3

I

Nazi v

I

2

Oznaka

I

3

5.12.2.19.

Modul elasticnosti

E

5.12.2.20.

Modul klizanja

G

5.12.2.21.

Poissonov koeficijent

I'

5.12.3.

OSTALO

5.12.3.1.

Proizvodna temperatura

5.12.3.2.

Radna temperatura

5.12.3.3.

Koeficijent siabijenja

5.12.3.4.

Koeficijent sigurnosti

5.12.3.5.

Faktor zakrivljenosti cevi

5.12.3.6.

Faktor udara teeoosti

5.13.

BRODSKI KOTLOVI UTILIZATORI

5.13.1.

MOTOR

5.13.1.1.

Efektivna soaga motora Puna snaga motora

I

Jedinica

I

4

I

I

kg mm' kg mm'

Jedinica SI 5 N m' (bar) N

·in'

-

-

'.

°e

I,

e

°e °e

v

-

-

n

-

-

r

-

-

. All. A. M. rYPBH.a H All. H. B. KY3Hel\oaa rOCYAAPCTBEHHOE 3HEPrETfI'IECKOE fl3AATEJIbCTBO MOCKBa - JieHDHTpa,ll. 1957.

1966.

OZNACAVANJE VRSTA CELIKA Beograd, 01. 10. 1966. 3. Horst Wolfbard Hahnemann DIE UMSTELLUNG AUI' DAS INTERNATIONALE EINHEITENSYSTEM IN MECHANIK UND WARMETECHNIK

6. OPilTE OZNAKE privremeno usvojcne na MaliDskom odseku TehDickog rakulteta u Beogradu

DUsseldorr, 1964.

Beograd, 1947.

2.36

GLAVA III

GORIVA I SAGOREVANJE

I

I

SADRZAJ Strana

I. 1.1.

1.2. 1.3.

':q



""o.,-

'a~

8

"" '2 z,.-g

:iJ

""~ ~f-

.gs~

,~'u c 0

7

s ~

'"

"'i

!

,__ ------4.:....;.._:;.-~:.-;':i.;.iJ:.·_\~ __-:__

g

(Ij

1--CO" (3.21) odakle se vjdi da jedan atom ugljenika vezuje za sebe jedan molekul kiseonika (dva atoma kiseonika), dajuei jedan molekul ugljen-dioksida. Leva i desna strana jednacine sadrZe jednak broj atoma ali u drukcijem rasporedu, a streliea pokazuje pravae odvijanja reakcije. S obzirom da se relativne mase izraiavaju atomskim m~amal), ova se jednacina moZe transformisati u jednaeinu masa 12kgC+32kgO, ->- 44 kg CO,. (3.22) Svaka masa u gorqjoj jednacini po definiciji je 1 mol materije, pa se jednacina (3.21) moze naphati 1 mol C+ I mol 0, ->- 1 mol CO,. (3.23) Ako se gasovi svedu na istu temperaturu i pritifak, onda njihovi molovi zauzimaju jednake zapremine (Avogadrov zakon). Premda ovo vaZi sarno za idealne gasove, u osnovi je tacno i za Bve gasove i suve pare pri umerenim pritiseima.

IDIIIII1 ""'"

(3.24)

koja pokazuje da je zapremina produkata sagorevaqja ugljenika jednaka zapremini reaktanea ukoliko su temperature i priti!:ci g3£a, odnosno reaktarua, jednaki. Hemijfka jednacina Eagorevanja moze se prema tome interpret irati na tri nacina: u obliku mase, moJo va l zapremina. Ako nema dovoljno ki,eonika za fagoreval\ie ugljenika u ugljen-dioksid, dobice se ugljen-monoksid prerna jednacini I . C+-O, ->- CO (3.25) 2

odnosno I 12 kg C+ - 32 kg O2 ->- 28 kg CO, 2 I I mol C+- mol 0, ...... I mol CO, 2 ~Ovol.

I

C+-vol. O2 ->- I vol. CO. 2

(3.26) (3.27) (3.28)

Ugljen-monokdd moze da sagori u ugljen-dioksid prema jednacini I CO+-O, ->- CO, (3.29) 2 odnosno I 28 kg CO + - 32 kg 0, ->- 44 kg COlO (3.30) 2

I) U prosJosti su se upotrebljavale razli(::ite skale za atomske mase (tdine). Hemijska skala je hila upotrebljavana kada se nije znalo da postoje tri izotopa kiseonika razlieitih masa;' ona je bila obrazovana pripisujuci broj 16 .,prosefnomu atomu kiseonika (za C je bilo 12,00; za N je

bilo 14,008 itd.). Ovo so pokazalo nezadovoljavajueim iz fundamenlalnih razlosa i ItOsa &to razmere izotopa kiseonika variraju u prirodi. Kada IU nuklearne studje postale znaQVnije, prihvaeena je f,zi~ka skala u kojoj je broj 16 pr,dodat na.jQ,&Cem izotopu kiseonika, (0''). 1961. sodinc ou hcmiCari i fiziwi prihvatili novn ska1u za&navanu na o4redenom izotopu nsJ.jenika (Cn)komc je pripisan broj 12 kao atomska mas&. Atomska masa stare i nove hemij,ke (Cn)-okale raz1ikujc - sc sarno za oko 0,004 %. Za promblne sasorevanja celi. brojevi (C-1~, 0-16, N-14) 8U dovoljno toeoi, tako do IU ove promcnc skala alomskih

vol. 0, ->- I vol. CO"

I

ImoICO+-molO,->-lmolCO" 2

(3.31)

I I vol. CO + - vol. 0, ->- 1 vol. CO2 , 2

(3.32)

Sagoreval\ie vodonika (H 2) prikazuje se jednacinom I H2 +- O2 - HzO (3.33)

2

odnosno

znai:aja.

3.12

I 2kgH2 + - 32kgOl ->- 18 kg H.O, (3.34) :2

I ImoIH,+-moIO,-+ ImolH,o, 2 I I vol. H, +- vol. 0, -+ I vol. H,O (para). 2

(3.36)

U proracunima se uzima da saY sumpor iz goriva sagori u (502)' stirn sto se uzima neSto poveeana toplotna moe radi kompenzacije dela sumpora koji je sagoreo u (SO 3), a nije uracunat.

Sagorevanje sumpora (S) prikazuje se jednacinom

Sagorevanje ugljovodonika opste formule (CmHn) teee po jednaCini

(3.35)

S+O, -+ SO,

(3.37)

32 kg S + 32 kg 0, -+ 64 kg SO"

(3.38)

I mol S + I mol 0, -+ I mol SO"

(3.39)

odnosno

~O

vol. S + I vol. 0, -+ I vol. SO,.

(3.40)

odnosno (12m+ln)k g Cm Hn +(m+ :)32kg O,-+

n -+ m 44 kg CO, + -18 kg H,O,

U slucaju da sumpor oksidiSe u sumpor-trioksid reakcija teee prema jednacini

,::

3 S+-- 0, 2

~~ ~~

-+

SO,

(3.46)

2

(3.41)

I mOICmHn+(m+ :)moIO,-+

odnosno 3 32 kg S+- 32 kg 0, 2

:'J ~~ _. '.'I

-+

' 80 kg SO"

3 I moIS+-moIO, -+ I mol SO" 2

I i!

~O vol. 5 + 2. vol. 0; 2

-+

I vol. SO,.

n

(3.42)

-+ mmol CO,+- mol H,o, 2

(3.43)

I vol. CmHn + (m+ :) vol. 0, -+

(3.44)

.... m vol. CO, + ~ vol. H~O (para). 2

(3.47)

(3.48)

2.2. TOPLOTNA MOC [24~27]

j ,!

1, (

, !

U praksi se skoro iskljucivo u procesima sagorevanja i toplotnim proracunima primenjuje pojam toplotne moei, kojom se oznacava toplota oslobodena sagorevanjem jedinice masegoriva. Izobarska, odnosno izohorska, toplota sagorevanja (Auo, Aio) se upotrebljav,yu sarno u izuzetno tacnim ek1perimentimai proracunima, i za praksu su hez znaeaja. Toplotne moei kojima se zamenjuju ove velicine, definisu se brojem energetskih jedinica oslobodenib pri sagorevanju goriva u kalorimetru. Za sasvim precizna definisanja potrebno je navesti, ne sarno referentna stanja, vee i proces kojim su ova stanja (poeetno i krajnje stanje) povezana. Ovako definisuei toplotne moei dobile bi se eetiri razne vrednosti: - gornja toplotna moe (H,.,) pri sagorevanju uz konstantnu zapreminu (v = const.), sa vodom u produktima sagorevanja u obliku vode, odnosno

,I

(3.49) - donja toplotna moe (H4J pri sagorevanju uz konstantnu zapreminu (v=const.), sa vodom u produktima sagorevanja u parnom stanju, odnosno (3.50) -

gornja toplotna moe (H",) pri sagorevanju

1\)""""",_.

lIZ'

konstantan priti~ak (p'= const.), ~a vodom u produktima sagorevanja u obliku vode, odnosno (3.5 I) - donja toplotna moe (Hdp) pri sagorevanju uz konstantan pritisak (p=const.), sa vodom u produktima sagorevanja u obliku pare, odnosno (3.52) Toplotne moei odredene kalorimetrijskim putem unekoliko odstupaju od vrednosti Au i Ai, ali su te razlike toliko male da su za prakticne svrbe zanemarljive. Isto tako razJike izmedu (Hp) i (H.) su neznatne, a ni referentna temperatura nema velikog uticaja. Jedina primetna razlika nastaje izmedu gornje 'i donje toplotne moei. Stoga se u prakticnQm zivotu toplotne moei definisu sarno kao gonya iii donja, bez navodenja referentne temperature i procesa po kome se vrsi sagorevanje. Za I!vrsta i teroa goriva eksperimentalno se odrec1uje (H,.), a za gasovita goriva (H,zJ. OstaIe veliane mogu 8e dobiti faWnskin! putem.

, U tabeli 3.3 date su toplotne moei pojedinih sagorljivib komponenata I!vrstib i tecnib gOTiva., kao i onih gasova koji najeesCe ulaze u sastav gasovitih goriva.

a.13

, F

TOPLOTNE MOCI POJEDINIH ELEMENATA I GASOVA 126-271 Tabela 3.3

I

GustoCa

\1

Nazi v

Oznaka

kg -m'

.

1

3

2

Q

I

Donja toplotna moe H"

~

kJ kg

II

I

C

-

33913

Vodonik

H,

0,08987

119617

-+

SOa

kJ

kJ

-m'

-

kg

5

6

-

33913

10760

-

I

-

9420

13816

-

13816

kJ

m'

I

7

12770

141974

9420

~2000

-+SO)

I

4

Ugljenik

Sumpor

Gornja toplotna moe Hg

-

Ugljen-moooksid

CO

1,250

10132

12644

10132

12644

Melan

CH.

0,717

49949

35797

55601

39858

i-Bulan

C..H,o

2,668

45594

121627

49488

132010

Bulan

C..H,o

2,703

45720

123552

49572

134019

Propao

CJH,

2,019

46348

93575

50409

101823

Elan

elH,

1,356

47436

64351

51598

70422

Acetileo

CaHa

1,171

48651

56940

50367

58992

Be_I

C,H,

3,490

40277

140342

41994

146371

Etileo

C,H.

1,260

47562

59955

50786

64016

Propilen

C~H,

1,915

46055

88216

49279

94370

Butilen

C.H.

2,500

45469

113839

48692

121878

0-

2.3. ZAPREMINA VAZDUHA I PRODUKATA SAGOREVANIA [28-30] 2.3.1. Vazduh Kiseonik neophodan za sagorevanje, u normalnom slui!aju se dobija iz vazduha (sagorevanje u raketnom motoru je izuzetak), koji se sastoji ne samo od kiseonika, ,vee i od drugih gasova, tj. predstavlja sme§u gasova. Za prakti~ne potrebe se uzima da je vazduh sme§a kiseonika i azota, gde se pod azotom podrazumeva ne samo azot, vee i svi ostali sastojci vazduha razJi~iti od kiSeohika. Sastav vazduha, prema tome je: -

po zapremini 21% 02 i 79% N2

23,3% 02'i 76,7% N 2. Uzima se da je molekuJska masa vazduha 29, a azota 28. -

po masi

32 = 2,67 kg kiseonika, tj. s obzirom da se kiseonik 12 uzima iz vazduha biee potrebno 2,67 "" 11,5 kg 0,233 vazduha.

Iz

jedna~ina

(3.22) i (3.23)

zaklju~uje

I sagorevanje 1 kg C treba - mol 12 22,4 12

~ 1,87 ml

°

2,

se da za odnosno

02 (zapremina I mol 02 iznosi 22,4 -

ml, pri O·C i 1,01 bar). Zapremina vazduha za mol

. ~- b'tti.1,87 8938 -,-,_ m ,pomenuto sagorevanJe.., - - "", " '021"··' 'kg" , l

Na osnovu stehiometrijskih jedna~ina i ·poznatog Nil. isti ~in se moZe izrafunati koli~ina' vaZdiiIia sastava vazduha, mogu se odrediti stehiometrijskc koIianc vazduha, bilo po zapremini bilo masi, potrebne kg; . SVI'h potreb na za'potpuno sagorevanJe za potpuno sagorevanje goriva. Na osliOVU jed~ine ( kg kg (3.21) zaklju~uje se da je za I kg ugljenika potrebno 'sagorljivih sastojaka goriva. ,

"m3)

'3.14

U

op~tem

obliku se moZe napisati G Lmln

~ Omln_~_I__I_[2.67C+ 7.94 (H -~) +

VLmln~

0.233

0.233 100

8

sJ

Omln.= __I__I_[1.87C+5.6(H_ 0)+0.7SJ 0.21 0.21 100 8

[kg]. kg

(3.53)

[m)]. kg

(3.54)

Ako se ne zahteva naro~ita ta~nost proracuni se spro·; vode bez korekture na vlaZnost.

Ako se radi 0 gasovitom gorivu. uobieajeno je da se sastav gasa daje u zapreminskim procentima. pa se i koli~ine vazduha daju u m3. U tom slueaju teo· rijska koli6na vazduha 6e biti

n) ] CmH.-O, ] [m' -. 4 m'

Omln I I [ 0.5(CO+H,)+1.5H,S+ L.. "'( m+(vlLmln~--~----

0.21

0.21 100

U praksi se potpuno sagorevanje ne moZe obaviti sa teorijskom koli~inom vazduha, jer je. kao ~to je vee ranije reCeno. vreme za sagorevanje ograniCeno. a pored toga i Cestice inertnih materija spreeavaju reakciju izmedu aktivnih molekula goriva i kiseonika. Zato je stvarna koli~ina vazduha, koju treba dovesti jedinici mase goriva radi njenog potpunog sagore· vanja, veea od teorijske. Odnos stvarne koli~ine i teorijske kolicine. naziva se vBkom vazduha

odnosno

A=~. VLmin

(3.56)

Sve do sada reCeno 0 vazduhu odnosi se na suvi vazduh. Ako je vazduh vlaZan dolazi do poveeanja stvarne koli~ine za odredenu velicinu. koja uzima u obzir vlaZnost vazduha, tako da je kolicina vJaZnog

\

2.3.2. Produkti sagorevanja ' Polazeefodpretpostavke da- je u pitanju potpuno sagorevanje (odsustvo 10Zisnih gubitaka) goriva bez pepela. masa produkata sagorevanja je

GRW = I +/WLml•

GRWI - I + GLmI •

m3

(3.57)

[~].

(3.59)

Ova jednacina u stvari predstavlja bilans masa. i pokazuje da ukupnu masu produkata sagorevanja formira sama masa goriva pre sagorevanja (u gornjem slueaju I kg goriva) i masa vazduha. utrosena za sagorevanje pod navedenim uslovima. Teorijska masa produkata sagorevanja dobija' se iz jednacine (3.59) za 1= I i A= I. i glasi

vazduha u - ' kg

(3.55)

[~:l

I

Zamenom vrednosti (G Lmln) iz jednacine (3.53) u jednacinu (3.59). dobi6e se za 1=1

I

(3.61)

I Faktor (f) se moze dobiti iz izraza

1=1+

rpp, p-rpp,

(3.58)

gde je: rp - relativna vlaZnost vazduha [%1 p, - parcijalni pritisak vodene pare u zasi6enom stanju p - pritisak vazduha. U tabeli (3.4) date su vrednosti faldora (f) za rp = 0,8 i za razlicite temperature. VREDNOSTI FAK'l"ORA"(f) ZA 9'-0,8 {28J , , ' T a b e r a 3.4

Produkti sagorevanja mogu se tretirati kao mesa· vina suvih i vlaZnih produkata sagorevanja, pri Cemu se pod vlaZnim delom produkata sagorevanja pod· razumeva vodena para, nastala sagorevanjem i ispa· ravanjem vlage iz goriva i vazduha. Kako su produkti sagorevanja u kottovskom pro· cesu uvek u gasovitom stanju, najCeSCese njihova x·

•

•••

m3

'

m3 p '

..!.. mol, tj. 22,4 m3 CO 2 (vidi 12 .

tOO

'

.'

X'

ko li"ma tzr"""va u - t 1i U - . m pomenutl na"m kg, m' , izraZavanja uobiCajen je za cvrsta i teenit gorh·a, a drugi za gasovita.. , Na osnovu rAnije dAtih stehiometrijskih jednacina mogu se odrediti zapremine produkata sagorevanja, nastalih sagorevanjem pojedinih sagorljivih sastojaka goriva. Tako npr., sagorevanjem I kg C nastaje

3.15

_. 1,2 .. ,

jednaCine 3.22 i 3.23). _

I

i

Stvarna zapremina produkata sagorevanja d~bija se iz jednacine

Od (C) kg ugljenika nastaje 22,4 C = 1,87 C m3 CO 2, 12 PostupajuCi na isti nacin i za ostale sagorljive sastojke, a pri tom vodeci racuna 0 azotu iz vazduha, moze se napisati opsti izraz za minimalnu zapreminu produkata sagorevanja, nastalih od I kg cvrstog iii tecnog goriva, kod kojih su sagorljivi sastojci C, H i S. Ova jednaeina glasi I Vnw,~--[I,87C+ 0,7S +0,8 N + 79 VLmtn + 100 + 1,24 (9 H + W) + (/- I) VLmtnl

[:;l

VRw~VRwt+!(A-I)VLmtn[::l

(3.64)

Zamenom vrednosti (VLmt .) iz jednacine (5.54) u jednacinu (3.62), dobija se jednacina za (Vnw,) pomocu koje se moze neposredno sprovesti racun na

osnovu elementame analize goriva: I

Vnw'~-

100

(3.62)

[8,nC + 3,33 S + 32,2H +

+ 1,24W +0,8N-2,630]

Prvi clan predstavlja zapreminu (C0 2 ), drugi zapreminu (S02), treci zapreminu azota iz goriva, za koji se pretpostavlja da je posle procesa sagorevanja pri-

[~).

(3.65)

U ovoj jednacini zanemaren je uticaj vlage iz vazduha. Kod gasovitih goriva, zapremina produkata sagorevanja izracunava se na osnovu opsteg obrasca

m3

sutan kao gas sa specificnom zapreminom 0,8-, kg a cetvrti clan uzima n obzir azot iz vazduha. Peti clan predstavlja ukupnu zapreminu vodene pare, nastale sagorevanjem vodonika iz goriva i isparava-

(V)nw, ~ (VlnSt + (V)H,O [::]

(3.66)

gde je (3.67)

(V)ns, = __ 1 [CO, +CO +H,S + .2;mcmHn + N,+ 79 (VlLmtn] , 100

(V)H,o~_I_[H, +H,S+.2;...': CmHn + W +(/-1) (VlLmtn]. 100 . 2 . njem eventualne vlage iz goriva, dok je sesli clan zapremina vodene pare unete vlaznim vazduhom. NajCeSCe se sesti clan zanemaruje, jer je !"" I za normalne uslove. Prva Cetiri cIana jednacine cine zapreminu suvog dela produkata sagorevanja (Vns,), a druga dva zapreminu vIaZnog dela (VH,O), tako daje VRS,+VH,o=Vnw,. (3.63)

(3.68)

Prvi sabirak jednacine (3.66) predstavlja suvi deo produkata sagorevanja, a drugi vlazni deo (vodenu paru kao produkt sagorevanja, vIagu goriva i iz vazduha). Aim se sagorevanje vrsi sa (A> I), zapremina produkata sagorevanja biee, saglasno jednacini (3.64) . (V)Rw=(V)Rw,+!(A-l)(Vhmln

[3] :3 .

(3.69)

2.4. I-I DIJAGRAM [31-36]

Da bi se mogla sraeunati razmena toplote, potrebno je poznavanje masa koje uCestvuju u predaji, njihovih specificnih toplota i njihovih radnih temperatura. Specificne topIote cvrstih i tecnih materija zavisne su od temperature, a specificne toplote gasova i od priliska. ,Razmena topIote, ako su u pit1}nju gasovi, moze da se vrsi pri stalnom pritisku (p=const.) iii stalnoj zapremini (v=const) pa se zato kod gasova uvode pojmovi specificne toplote pri stalnom pritisku (cp ) ipri stalnoj zapremini (c.). U kotlovskom postrojenju dolazi u obzir predaja toplote sa strane produkata sagorevanja, u vecini sluCajeva, pri staInom pritisku. Diferencija1na promena entalpije, tj. topl~tnog sa· 'delaja je dl=c"dt.

(3.70)

Integracijom ovog izraza, ako se za polaznu tacku uzme t = 0 °c, dobija se

i=JC"dI.

Uvodeci pojam srednje specificne toplote u temperaturnim granicama od 0 do I, izraz (3.71) moze se napisati I=c pm I~ t. (3.72) Ako je u pitanju promena temperature od (tl) do (12) i ako je masa gasa koji uCestvuje u razmeni G [ksg] , predata toplota 6e biti

Q=G'[Cpral~ltl-C.IIfIII:'t2J.

(CO,)wcpmCO,+ (0,)", c""'o,

(3.73)

Ako se izracunava specificna toplota me!iavine gasova, ~to je. sluCa} kod dimnih gasova, bi6e

,. . ..--- +- - + .cJIIII,=.(N,)wCpmN,

(3.71)

o

.

[kJ] .

(SO,)wCpmSO, + (HP)wCpmH,O + ... m30.i('..

3.16

(3.74)

Kako se produkti sagorevanja ,astoje od vise komponenata. jednacina (3.75) u razvijenom obliku glasi

Pojedini udeli komponenata, u ovoj jednaCini. svedeni su na zapreminu suvih produkata sagorevanja. pa prema tome nisu jednaki vrednostima dobivenim analizom gasova. U tabeli (3.5) date su srednje specifiene toplote pojedinih kompanenata produkata sagorevanja za ka-

iv = Iv [(N,)wCpmN, + (CO,)w Cpm co, +

+ (SO,)wCpmSO, + (O,)wcpmO, +

rakteristiene temperaturekotlavskog procesa u[~] m3Q K i

,

•

+ (H,O)wCpmH,O + ... J [~3l

[~].

a na slikama (3.3) i (3.4). predstavljene su kgoK u vidu dijagrama srednje i stvarne specifiene toplate za dvoatomne gasave i za troatomne i viseatomne gasove. U oba slueaja nije uzeta u obzir disocijacija gasova na visim temperaturama,l)

.,

~1,!li

~~ ,----,1.

Kako proizvod (tv' CpmN,) predstavlja entalpiju azota. tj. (iN,). a is to vazi i za os tale komponente. to se izraz (3.76) moze napisati u obliku

,

';fu

i

~

~

1.

2'

~4

~.

;!

.ti

~

U

\

a

a

~

I I

I I I

i

u

u

a~

"

~

4

~

(3.76)

~

1.

u

~ ~ fil

I!'

~

4

~

~ \

""

~

TEMPERATURA

t

= = =

I"q

~

L

1,

0

""

TEMPERATURA

t'rCJ -

-

SI. 3.3 Srednje specifi~ne toplote gasova (dvo. tro i viSe atomnih)

;=1~'$;t.---1--~t---i----t~~~~ c...6

(

',':I-::::.--I--.....j..--+--+---I---I ,,,,,i;;;'-LL-Y.=i;;;'-LL-Y.,,,,,i;;;'-LL..J.,,,,,"! 1.2'\\r.J..J-'-;""1;;L.:...l-'-.:"",i;;;'-LL-Y.

0

TEM"'RATUIlA t ~c;]

Sl. 3.4 Stvarne

.

[kJ] m

3

•

1000

1500

TEMPERATURA I

specifi~ne

..,2OOJ

rU

iL

u W

~~

200

400

600

1

D.

til

I

~ 1.30

I

800

1000 .1200 "00 16000~---'200J,,--400~""'600~-~,J-,-""'1000~""'1'!"200""-1~400"'-~1~

TEMPERATURA DIMNIH GASOVA I, Erta uticu ua '., proizvodnu cenu toplote najvise preko izn.osa amortizacije.

3.1.5. Izbor sistema sagorevanja prema raspolozivom uglju [Stl

Sa gledista lozisne tehnike, odnosno sistema sagorevanja, treba razlikovati ugalj »male toplotne moei« i >>niskovredni« ugalj, Mala toplotna moe je apsolutan pojam, dok je niskovrednost uglja relativan pojam i treba ga vezivati za konkretan sistem sagorevanja. Na primer, prasinast otpadak separacije uglja dobrog kvaliteta predstavlja niskovredno gorivo za lozis(e sa sagorevanjem u sloju, a to is to gorivo je visokovredno za loziste sa ugljenim prahom, Grafitni kameni ugljevi imaju velike toplotne moei, ali su sa gledista lozisne tehnike niskovredni, jer stvaraju niz teskoea u vezi sa paljenjem i sagorevanjem. Zadatak savremenih kotIovskih lozista je da sto efikasnije iskoriste goriva male toplotne moei i ni,kovredna goriva. Dok se kod ranijih konstrukcija kotlovskih lozista gorivo biralo prema lozistu, dan as postoji izrazita tendencija da se Ioziste projektuje prema raspolozivim vrstama goriva. Ranija kotlovska lozista su bila pretezno ograniCena na goriva velike toplotne moei, a danas je skala kotlovskih goriva zna~no prosirena, i to bas u oblasti niskovrednih gonva. Za kotlove su interesantna ona goriva Cije su rezerve veCe, a koja u kotlovskom Iozistu daju bolji stepen iskorisCenja no u nekom drugom transformatoru energije. Jzbor vrste goriva danas je u prvom redu eI(oilOmski problem, a od izabrane vrste goriva zavisi tehnicko obIikovanje postrojenja. Vrsta primenjenog uglja ima vise iii manje uocljivog uticaja, iii cak i sasvim odreduje pojedine faze rada kotlovskog postrojenja, odnosno oblik, polozaj i funkciju pojedinih njegovih delova: nacin dopreme i manipulaciju uglja, oblik lozisnog prostora kome se prilagodavaju grejne povr§ine, toplotnu ~emu, nacin preci8cavanja izlaznih dimnih gasova i samu konstrukciju kotla. Lozista po svom obliku treba da budu takva da u najvecoj meri prufuju uslove potrebne za sto ispravnije obavljanje procesa sagorevanja. Kod sistema za sagorevanje u sloju, odsudan uticaj na oblik lozista ima karakteristika goriva, odnosno uglja (vlaga, Pcpeo, odnosno balast). Kod sistema sagorevanja praha karakteristika uglja nema u toj meri uticaja; ona je izraiena u manjoj meri; ovde ima vise uticaja tendencija da se obUk lozista prilagodi uslovima sagorevanja~ potrebi .to bolje predaje toplote i aerodinamickim (strujnim) uslovima. Pri sagorevanju ugljenog praha, kao sto je vee reCeno, osnovni je cilj da v),eme sagorevanja bude sto kraCe jer je zadrfuvanje eestice u loZi.tu ogranieeno zapreminom lozista. Vreme sagorevanja obuhvata vreme paljenja, vreme mellanja i vreme reakcije; ovi periodi zalaze jedan u drugi. Na primer, finijim mlevenjem uglja vreme paljenja i vreme reakcije mogu se znatno skratiti. Dalje, za ubrzanje reakcije potrebno je da se proces obavlja pri sto visim temperaturama. Sagbievanje. pri maksimainoj temperaturi biee postignuto ako se plamen koncentrille na sto manji prostor, a pri tome odvodenje toplote svede na minimum.

3.28.

Jedan od najvainijih uslova za brzo sagorevanje je dobro mdanje, a ono je utoliko bolje, ukoliko je manji precnik plamena, tj. ukoliko su bIiZe jedna drugoj pojedinacne struje kiseonika i goriva, iii uko· liko je pravilnija makro struktura i mikro struktura mesavine. Pei izboru sistema sagorevanja (sloj, prah, kombi· novano lozenje i ciklonsko) odlucujuci znacaj imaju, pored uglja, kapacitet kotla i pogonski uslovi. Izvesni ugljevi za odredene kotlovske kapacitete i pogonske us love, najekonomicnije sagorevaju na resetki, koja je ravna, stepellasta iIi nagnuta, a drugi u vidu ugljellog praha. Glob~lno ~smatrano, utieaj uglja na izbor siste· rna sagorevanja je znacajan, ali mogucnosti izbora su male, tj. sagorevanje u sloju, u letu i kombinovano. Medutim, osobine uglja uticu mnogo izrazitije na izbor tipa lozisla i njegovih elemenata (resetke, gorio· nik, ekranisanje, odvod sljake i pepela itd.), 0 eemu 6e kasnije biti detaIjno reCi. U naSoj zemIji od ugljeva ima najvise lignita, i to toliko da se oni mogu smatrati nacionalnim gorivom. Bitna karakteristika nasih lignita je veliki procenat vlage, i to naroCito grube. Ukupna sadrlina vlage kre6e se u granieama od 40 do 60%, dok sadrzina pepela iznosi obiono 10-20 %. Prema tome, ukupan balast iznosi 50-70 %, eemu odgovaraju donje top· lotne moei u granicama Hd = 6500-10500 kJ . S obzi· kg rom da je ve6ioa n~ih Iignita ovakvog kvaliteta, najaktuelniji problem je njihovo sto raeionalnije spa· Ijivanje u kotlovskim lozistima. Naslage mrkog uglja u oaSoj zemlji znatno su manje od Iignitnih. Medu mrkim ugljevima najve6e su rezerve onih sa velikim procentom lako topljivog pepela. Sagorevanje uglja sa lake topljivim pepelom cini teskoee narocito pri sagorevanju u sloju; pri sagorevanju u prahu, u vecini sluCajeva, najefikasnija je primena tecnog rezima. Pored vlainih Iignita i mrkih ugljeva sa velikim procentom lako topljivog pepela, kao gorivo za kotlovska lozista dolazi kod nas u obzir jos i sitan ugalj, posebno otpadak separaeije mrkih ugljeva. Otpadak separacije boljih mrkih ugljeva spaljuje se u lolistima sa sagorevanjem u sloju, obicno na puzeeoj re1ietki, a otpadak losijih i drugi sitan ugalj spaljuju se u vidu ugljenog praha. Treba konstatovati da je sa ekonomske tacke gle· dista, spaljivanje ovakvih ugljeva, tj. lignita i mrkih ugljeva, u velikom broju slueajeva vezano za sma· njenje stepena iskoris6enja kotIovskog postrojenja; da su uredaji za sagorevanje komplikovaniji i skuplji i da zauzimaju vise prostora; da se poveCava utrosak parazitne snage i da je za rukovanje ovim postroje. njima potrebno osoblje sa ve6im kvaIifikacijama, znanjem i savesnoseu, a Cesto i u1aganje ve6eg fizickog napora. U principu treba jos napomenuti da je sagorevanje ugljeva sa velikim procentom pepela teZi problem nego spaIjivanje vlainih ugljeva. Problem sagorevanja ugljeva sa velikim procentom pepela tesko. je resiv u sloju, naroeito ako je u pitanju pepeo sa niskom temperaturom omekSavanja· i . topljenja. Za ovakav 12 PamJ kotlovi I

ugalj jedino je iEpravno sagorevanje u letu sa tecnim odvodenjem pepela i sljake, sto u stvari predstavlja specifiean vid oplemenjivanja uglja u samom lozi· snom prostorn. U nasoj kotlogradnji se u pogledu lozisne tehnike, s obzirom na osobine veeine domaCih goriva, jasno uocavaju sledeee tendencije: a) Sagorevanje u letu za kotlove veceg kapaciteta

(Dl =9-35 ksg) za lignit sa veJikim procentom vlage (prostrana i jako ekranisana lozista). Susenje uglja za ova lozista vrsi se recirkulisanim lozisnim gaso· virna u sklopu sa mlevenjem u mlinovima (sa udarnim telima). b) Ligniti sa velikim procentom vlage kod manjih jediniea ( Dl < 9 ksg) sagorevaju u sloju na mehaniekim resetkama, u lozistima podeljenim u dye zone toplu i hladnu. O;im toga, neophodan je i zagrejae vazduha, izuzev kod najmanjih jediniea, a nekad i suknje u sklopu kotla. c) Ugljevi sa velikim proeentom lako topljivog pepela kod kotlova manjeg kapaciteta (Dl < 9

~g)

sagorevaju na resetkama sa me.anjem goriva u lolistima otvorenijeg tipa i jaCe ekranisanim nego sto su lozi.ta pod b). d) Sitni sortimani (Hd

>15000 : ) kod manjih

jediniea sagorevaju najuspesnije na lancanoj re.etki. 3.1.6. Problem prljanja grejnih povr.ina Sa gasne strane Prljanje grejnih povrsina sa gasne strane najee'6e je, kako po kvalitetu talco i po kvantitetu, kod kotlova IOZenih evrstiin gorivom, a narocito ugljem. Izuzetak od ovog su izvesna evrsta (ripr. gradsko sme6e) i teena (sulfitna lulina) otpadna goriva, kod kojih je prJjanje naroeito izraieno. Zasipanje grejnih povr.ina nesagorelim i nesagorljivim leteeim Cesticama, iii taIozenje ovih Cestica na grejne povrsine, dovodi do prljanja kotlovskih grejnih povrsina sa strane predajnika toplote. PrJjanju su izlozeni i ostali elementi kotla, kao npr. ozid i drugo. Pod pojmom zasipanja grejnih povr.ina podrazumeva se hvatanje leteeih Cestiea na grejne povtsine usled sUdara Cestiea sa grejnom povr.inom. Do talo· Zenja dolazi usled gubitka brzine Cestice nastalog pri medusobnom sudaru eestiea iii u slueaju da je masa eestiea velika. Prljanje grejnih povrsina dolazi n:yvise do izra· :laja kod kotlova sa ugJjenim prahom, jer su gasoviti prodakti sagorevanja zasi6eni Cvrstim leteCimeesticama. Ukoliko je spraSivanje uglja grublje, ima uslova da prljanje bude intenzivnije. Pci sagorevanju u sloju, narocito ugljeva krupnijih sorti\llana, koji nisu skloni raspadanju u toku sagorevanja i kod rektki sa umerenim optere6enjem. stepen vezivanja lozista je veliki, sto znaei dl cvrsti delovi uglja ostaju na rektki, odnosno padliju u pepeljaru.

3.29

I

Stepen vezivanja lofi§ta (1//) je odnos izmedu cvrste materije goriva zaostale u lozistu prema ukupnoj masi goriva unetog u lozi§te. Prema tome, stepen vezivanja je dobar pokazatelj za ocenu prIjanja grejnih povr~ina. Radi ilustracije ranije pomenute razlike izmedu prljanja pri lounju u sloju i sa prahom, navode se prosecni stepeni vezivanja pojedinih sistema sagorevanja. STEPENI VEZIV ANJA [521 Tabela 3.10 Klasif. oznaka

I

Sistem sagorevanja

I I

I. 1.1. 1.2.

2 Sagorevanje U sloju Ravna re!etka - nepokretna Re!etka bez relatiYnog kretanja goriva

1.3.

R~tka

2.1. 2.1.1. 2.1.2. 2.1.3. 2.1.4. 2.2. 2.2.1. 2.2.2. 3. 3.1. 3.2. 4. 4.1. 4.2.

3

0,75-0,85 0,70-0,80 0,65-0,75

Vgljenih prah Suvi rezim Krlimerovo lomte Prstenasti plamco V-plllll1en V-plamen T~ni

I

~1

sa relativnim kretanjem

goriva

2.

I

0,15-0,25 0,25-0,35 . 0,20-0,30 0,30-0,40

rdim

Iednokomorno lo,iste Vi!ekomorno lo!iSte Kombinovano sa80revanje

0,40-0,60

Pneumo-ubacivac

0,40-0,50 0,50--0,60

Katapultai ubacivaC Ciklonsko loti!te Vertikalni ciklon HorizontaJni cikJo~

0,60-0,80

0,75-0,85 0,85-0,95

PrIjanje izazivaju lete6i pepeo, leteca ~ljaka, leteci koks i Cad. Lete6i pepeo i koks stvaraju najCe~Ce rastresite naslage koje se lako odstranjuju, dok se leteca §Ijaka lepi za povdine stvarajuci tvrde slojevite naslage koje u izvesnim slu~evima dostifu blokove od vi~e tona i dovode do smetnji u radu kotla. Naslage Cadi su mekane, u obliku filma, i ne prelaze debljinu od

2-3mm. Pored sistema sagorevanja, na stepen prIjanja grejnih pomina naromto uticu tip loZi~ta i fizicke osobine uglja, tj. pepela, au tnaJijoj meri su od uticaja geometrija grejnih POvrSma, s!anje prijemnika toplote i refim rada kotIa. Prva dva uticajna faktora, tip lo!i~ta i fizieke osobine pepela, su medusobno zavisne utoliko Ito temperature lo!i~ta treba da budu u skladu sa temperaturom omeUavanja i topljenja pepela. TdkoCe nastaju •.~

,

obicno usled toga ~to se temperature omeHavanja i topIjenja pepela daju kao prosecne vrednosti glavne mase pepela, bez podataka 0 odnosnim temperaturama pojedinih frakcija pepela. Sa stanovi§ta lepljenja sljake, ugalj je utoliko nepodesniji ukoliko mu je temperaturski spektar omek§avanja i topljenja siri. Ovakav ugalj dovodi do teskoca u izboru, odnosno konstrukciji lozista. Tipican primer ovakog uglja je kameni ugalj Rasa, kod koga niskotopljive /i-akcije vee pri temperaturi od oko 750°C izazivaju inicijalno lepljenje i frakcija, cija je temperatura omeksavanja odnosno topljenja visa. U prilozenim analizama ugljeva date su karakteristicne temperature za pepeo (II> 12> 13 i 14)' Geometrija grejnih povrsina utiee na prljanje preko poretka cevi, njihovih koraka, broja redova cevi u cevnom snopu i redosleda razmestaja pojedinih grejnih povrsina. Prljanje je intenzivnije za sahovski raspored cevi, male korake (SI i S2) i za veci broj redova cevi u snopu. U pogledu redosleda grejnih povr~ina treba uskladiti temperaturne tokove predajnika, prijemnika toplote i temperature metala grejne povrsine, 0 eemu ce biti reci kasnije. Na intenzitet lepljenja sljake imaju uticaja velicine stanja prijemnika toplote (Pk i I,) jer one odreduju temperaturu metala grejne povrsine. Ukoliko su ovi parametri visi, uslovi za omeksavanje pepela su povoljniji pa Ce i prljanje povr~ine biti izrazitije. ReZim rada kotla moze da ima dvojakog uticaja, zavisno od sistema sagorevanja, odnosno tipa lozista. Ako se radi 0 preoptereCenju kotla za ugljeni prah sa odvodenjem pepela i ~ljake u suvom stanju, nastaje usled povi~nih temperatura lozi~ta, omeksavanje pepela i lepljenje. S druge strane, kod teenog reZima rada pri smanjenju optereCenja usled sniunih temperatura 10Zi~ta dolazi do tzv. zamrzavanja ~Ijake sto poveeava njene naslage. NajteZa posledica prljanja je oteZavanje prolaza toplote usled nastajanja slojeva koji pove6avaju toplotni otpor. Ako se ima u vidu da se i sa strane prijemnika toplote mou takode stvoriti naslaga sa slienim osobinama u pogledu toplotnog otpora, dolazi se do zakljucka u kojoj meri su problemi prljanja smetnja pravilnom radu kotla. U najop~tijem sltiCaju, kao ~to je reCeno, prIjanje 1U0u biti obostrano, odnosno sa gasne (strana predajuika toplote) i sa vodeno-parne strane (strana prijemnika toplote). Na slici 3.9d predstavljen je poprecan presek cevi sa obostranim naslagama, isto tako dat je i presek keoz ravan zid koji Ce slufiti za analitieko obja§njenje prolaza toplote. PoIaze6i od opsteg izraza za koeficijent pfolaza topl()fC

3.30

K

1

I [ W '" d . I m,OK -+L,-+U1 A a,

- I

(3.89)

i vodeei ra~una 0 slojevima nastalim prljanjem, jedna~ina (3.89) moZe se napisati

tome, u slucaju zaprljane eevi koeficijent prolaza toplote ee biti I 0,02 + 0,20 + 0,02

K~-·-------=4

KOEFICUENT PROVODENJA RAZLICITIH NASLAGA [53J T.bela 3.11

gde je:

a; [~] m' oK

koeficijent prelaza toplote od predajnika na sloj (pepeo, sljaka, fud) sa

Materijal

gasne strane;

-

~I

[m]

AI

[~] m OK

~

[m]

-

debljina naslage sa gasne strane; _ _ _ _

debljina metalnog zida grejne povrsine (cevi);

~2

- debljina sloja sa vodeno-pame strane;

[m]

a; [~) m' oK

koeficijent prelaza toplote od sloja sa vodeno-pame strane na prijemnik toplote.

e:) iCetvrtog(~)

~)

loo·C 2OO·C 4QO·C 6OO·C

0,088 0,101 0,131 0,169 0,215

Koks nB loo·C

3-3,5

Sliaka

0,186

-

sloj naslage sa vodeno-Parne strane;

Kod cistih grejnih povrsina, za slnfuj vodogrejnih cevi, poslednja dva clana u imenitelju izraza (3.89) malo uticu na vrednost (K), pa je (K ~ al). Medutim, u slufuju nastajal\ia naslaga vrednost drugog clana

Vrednost A [m';K ]

n. 20·C

Kamenac na 300 °c - bogat gipsom

A2 [~] - koeficijent provodenja toplote kroz m oK

800

I

_ 8OO·C

provodel\ia toplote kroz metalni zid;

m OK

(p-

Cad

koeficijent provodel\ia toplote kroz sloj naslage sa gasne strane;

[~] ~ koeficijent

A

VV

--. m' oK

boll.t silikatima bogat kalcijumom

0,698-2,326 0,081-0,233 0,151-2,326

U vezi sa utieajem zaprljanosti grejnih povrsina na koeficijent prolaza toplote je i utieaj na teInperaturu Inetala zida grejne povrsine. Da bi se ocenila temjJeratura Inaterijala zida grejne povdine poCi ee se od osnovne jednacine za predaju toplote konvekeijoIn

u imenitelju izraza (3.89a)

su znatne Cak vOCe od clana

(~J

' tako da se vred-

(3.90) gde je

q

[~] -

specifieno optereeel\ie grejne pavrsine;

nost koeficijenata prolaza toplote (K) katastrofalno smal\iuje. Uticaj sloja sa gasne strane u normalnom slufuju veei je od uticaja sloja sa vodeno-pame strane, jer je debljina sloja naslaga sa gasne strane vem, a toplotna provodljivost manja. lIustracije radi daje se

K

prosecna vrednost koefieijenta K = 50 ~ za sluCaj m2°K cistih vodogrejnih cevi; ako se pretpostavi da ee debljina sloja sljake biti 3-4 em, a debljina naslage

Pretpostavlja se da je A t = eonst., a koefieijenti prolaza topIote (K) su

kamenca 3-4 mm, biee (~1), uz proseCnu vrednost ~ . VV In,oK Al ~ 0,19 - - , oko 0,2 - - (toplotni otpor),.a mOK W

( ~2) .:I.

n'

iznosiee 0,02 In,oK

W

(.:I. ~O,2 ...!!....).

In'

[...!!....] In,oK

A t ["K]

K KI -

K2 [(3 -

-

,

koeficijent prolaza toplote; teInperaturska razlika izrnedu predajnika i prijemnika toplote.

cisto s!al\ie obe strane zaprljane gasna straua zaprljana vodena strana zaprljana.

U tOIn sIueaju Inom se piSati nejednakost PreIna

mOK

K>Kl>K,.>K3· 3.31

(3.91)

.

I

o.

U op~tem slucaju temperature obeju strana pregradnog zida (bez obzira koliko je slojeva u pitanju) mogu se izraziti sledeCim jednacinama [53], [54] I I I, ~ Ig-q -~ I.-K At-

(3.92)

(3.93)

gde su II [0C]

temperatura pregrade na strani predajnika toplote; 12 [0C] - temperatura pre grade na sIr ani prtJemnika toplote. Polazeci od pretpostavke, koja se odnosi na metalne zidove male debljine (koUovske cevi), da je II"" 12"" I. za 0 bostrano Ciste zidove, vaii na osnovu jednacine (3.92) iii (3.93)

b.

I

Iz=lg-KAI-.

a,

(3.94)

U slucaju zaprIjanosti sarno sa vodene strane, stika 3.9b, temperaturu zida moguce je najlaksc odrediu iz jednacine (3.92), tj. polazeci od ciste strane

1

t'J~tg-KJ,dI-.

a,

(3.95)

Ako je zid zaprljan sa gasne strane, sl. 3.9c, bi6e prema jednacini (3.93) (3.96) Na osnovu jednacina (3.94), (3.95) i (3.96), uz ranije ucinjenu pretpostavku ,d 1= const., moze se izvesti zakljucak da je (3.97)

~~~'%1 METAlNI ZIO CEVI tJ~{?I{f*{~i SlOJ KAMENCA SLOJ ~UAKE 81. 3.9. Prolaz toplote kroz ~iste j zaprljane vodogrejnc kotlovs". cevi a~obostrano ~ista ccv; J>..naslaga sa unutra!nje strane; .c-naslaga sa spoJjnc strane; d-naslaga sa abe strane

Kako 1.3 i 1.2 predstavljaju granicne vrednosti temperatura zida, to 6e 1,1 biti izmedu vrednosti temperatura 1.2 i 1.3' Izlozeno se odnosi na zaprljanost vodogrejnih cevi. Isto ovo vaZi i za dimne, odnosno plamene cevi, s tim §to je kod ovih cevi unutra§nja strana predajnika toplote, a spoljna. strana strana prijemnika. Iz gornjeg se vidi, da je po materijal cevi opasnija zaprljanost sa vodene strane, do koje danas u stvari rede dolazi (pouzdana priprema vode), no zaprljanost sa gasne strane do koje ee§6e dolazi. Kod starijih kotlova eest uzrok eksplozija bilo je siabijenje materijala usled povi§ene temperature zida izazvane naslagama kamenca. Na osnovu dosada izloZenog 0 uticaju zaprijanosti vidi se, da rna koja zaprljanost ima za posledieu opadanje kapaeiteta kotla ukoliko se on ne forsira, tj. menja ,dt=tg-tt. Ovo se moZe, za slucaj predaje topiote konvekeijom, videti iz jednacine (3.98) 3.32

iIi

(3.98 a) gde je

•. ',--'a . . [kJ]

LJl

K

[~] m,oK

LIt [OK]

~

kg

globalni koefieijent prolaza toplote za konvektivni deo kotlovskog agregata;

-

globalna temperaturska razlika predajnika i prijemnika toplote u okviru konvektivnog dela kotlovskog agregata. Utieaj zaprljanosti na predaju toplote zraeenjem vidljiv je iz jednacine

Qo ~ C'-2 A 0 [(~)~(~)4] [W] 100 100

(3.99)

iIi

U slucaju zaprljanosti sa vodene strane, posmatrajuci utieaj preko (T2 ), smanjenje postoji, ali je znatno manje no kada je u pitanju zaprljanost sljakom, jer je tada za (T2 ) merodavna temperatura ne zida eevi, vee temperatura sljake, koja prema jednacini (3.92) iznosi (3.100) pri cemu je

a; ~ a,.

U savremenoj kotlogradnji vaian podatak za oeenu kvaliteta kotlovskog postrojenja je i vreme neprekidnog rada kotla. Vaznost ovoga narocito dolazi od izraZaja kod termoelektrana za nosenje osnovnog optereeenja. Na ovo vreme od presudnog je znacaja intenzitet prIjanja i mere predvidene za njegovo spreeavanje. U toku ovog vremena neprekidnog rada mora doci do izvesnog pada stepena korisnosti, ali se tezi da taj pad bude sto manji. Pojedini proizvodaei kotlova za svoje velike jediniee navode vreme neprekidnog rada i do 6000 casova uz pro menu stepena korisnosti od 88 % na 86 % [55]. Ako je eksploataeija kotla vezana za Oeste prekide u radu i promene optereeenja, zaprIjane grejne povr.ine povecavaju inertnost kotla. To znaci da se vreme starta, kao i vreme reagovanja pri promenama optereeenja produiava. Zaprljanost kotla se moze konstatovati u toku rada relativno jednostavnim metodama merenja, vodeci racuna 0 ranije analiziranim uticajima pojedinih vrsta zaprljanosti. Povisenje temperature izlaznih dimnih gasova, uz neminovno smanjenje kapaciteta, siguran je znak da su povrsine zaprljane. Da bi se odredilo koja je strana zaprljana treba postupiti na sledeCi nacin: Slucaj I - zaprIjana gasna strana . - Vizuelno posmatranje gasnih kanala iii merenje pada pritiska. Ako je povecan pad pritiska, a temperatura metaIa nije bitno izmenjena, zaprljanajegasna strana. SluCaj II - zaprljana vodena strana Pad pritiska u gasnom traktu nepromenjen, a temperatura metala povisena.

Zaprljanost grejnih povrsina moze u izvesnim slu- Slueaj III - zaprljane obe strane eajevima da dovede do nenormalnog habanja elePad pritiska sa gasne strane primetan, a temperamenata kotla. Ukoliko na nekom mestu cevnog snopa tura zida povisena. u dimnom kanalu dode do potpunog zaeepljenja proDa bi se stetne posledice zaprljavanja grejnih laza, na drugom, jos slobodnom prolazu, dolazi do povrsina spreeile, svele na marlju meru iii otkIonile, povecanja brzine strujanja i ubrzanog habanja. Ima ukoliko je do zaprljanosti doslo, preduzimaju se mere slucajeva da je habanje, nastalo usled ovakvog mehakoje se mogu podeliti na [56]: nizma prljanja, dovelo do havarije kotla. - preventivne; Do habanja grejnih povrsina sa gasne strane dolazi - preventivno-zMtitne; usled prisustva cvrstih eestica (pri potpunom sagorezMtitne; vanju sarno leteci pepeo, a pri nepotpunom i leteCi - egeenje. koles) u gasovitim produktima sagorevanja. Intenzitet habanja zavisi od koncentracije cvrstih leteCih eestica U preventivne mere spada, u prvom redu, dodavau dimnim galOvima, od strukture letecih eestica (oblik nje osnovnom uglju drugih vrsta ugljeva cime se paraeestice, hrapavost njene povrsine, ostrine koksa i lisu nepozeljne osobine osnovnog uglja (povi~avanje pep cIa), od brzine strujanja eestice i njene mase. 11 i (2); kod sprMenog uglja OVU funkciju efikasnlje Poreddosada razmatranih-stetliih posledica, prlja- obavljaju dodatna sred;tva, tzv. aditivi (dolomit iii nje moZe da dovede do havarija koje su posledica magnezit) [57]. Intenzivnim ekranisanjem dostifu se promene strukture materijaIa cevi nastaIih usled agre- temperature u lozi~tu niZe od I, i 12. sivnog hemijskog dejstva sljake na visokim temperaRecirkulacija gasova u mnogim slueajevima se tlirama. koristi kao meraprotiv prljanja grejnih povr§ina Stepen korisnosti kotla takoc1e zavisi od stanja lepljivom sljakom. Ovo 1e, na primer, slueaj kod grejnih pomina, i ukoliko su one prljavije utoliko kotlova sa teenim reZimom u prelaznim zonama je stepen korisnosti manji. Ovo se objasnjava time sto (oblast u kojoj ~ljaka iz teenog prelazi u evrsto stanje), je temperatura dimnih gasova na kraju kotlovskog u kojima se pomocu uduvavanja gasova niZe tempepostrojenja visa usled ote:mnih uslova predaje toplote rature stvaraju ))hladni §okovi«, koji skracuju vreme (smanjena vrednost koeficijenta prolaza toplote K). stvrdnjavanja teene §ljake. Druga, istina neekono-

'i

l

l

I

~

miena mera, koja se primenjuje radi sniiavanja 10temperatura sarno u krajnjem slueaju, je poveeaoje vi~ka vazduha. Medu preventivno-za~titne mere mogu se ubrojati konstruktivna re~enja i termodinamieke mere [58], [59]. Prve treba da kvantitativno i kvalitativno umarUe dejstvo vee postojeceg uzroenika, ito: izdvajaojem cvrstih leteeih eestiea iz gasne struje putem centrifugalnog dejstva iii gubitkom brzine; postavIjaojem za~titnih cevnih resetki sa prijemnikom toplote nize temperature ispred eevnih zmija sa prijemnikom toplote vi~ih temperatura (npr. cevna zavesa formirana od vodogrejnih cevi postavljena ispred izlaznog pregrejaea pare); povoljnim rasporedom eevi u eevnim snopovima, re~etka za hvatanje ~ljake u prolaznoj zoni [60], itd. Termodinamieke mere se prvenstveno primenjuju kod naknadnih grejnih povr~ina radi ojihove zastite od prijaoja korodivnim naslagama u tecnom stanju. Ovim merama se podizu temperature metala ugroZenih povr~ina iznad taeke ro~enja agresivnih gasova [61]. Za~titne mere ~e svode na primenu otpornih materijala kotlovskih cevi i na postavljanje za~tite na eevima [62]. Ciseenje kotlovskih grejnih povriina sa gasne strane sprovodi se 11 toku rada kotlovskog postrojenja, i to u eescim vremenskim intervalima, iii periodieno u toku rada kotla iii za vreme obustave rada. Medu prve postupke spadaju: - rusenje naslage eelienom sipkom (opasno zbog ostecivanja eevi); - duvaci Cadi koji rade sa parom iii komprimovanim vazduhom; - kisa kuglica (slobodni pad eelienih kuglica preko grejnih povrsina); - istresanje grejnih povrsina pomocu mehanickih vibratora; zi~nih

- samotresuce grejne povrsine kod kojih se ovo postize pulzirajucom strujom gasova; - otapaoje ~Ijake sa zidova ozraeenih povrsina pomocu p0kretnih gorionika. U drugu grupu postupaka spadaju: - eiscenje grejnih povr~ina pomoeu sprasenog kvarca koji se dodaje (I -3 %) ugljenom prahu. Na taj se naCin dimni gasovi obogacuju spra~ senim kvareom, koji cisti naslage sa cevi (efikasan, ali i vrlo opasan naein ciseenja); - pranje grejnih povrsina pomocu tople vode sa blagim rastvorom aikalija; - mehanieko eiseenje grejnih povr~ina specijalnim alatima (glodaci iii grebaei); - peskiranje grejnih povrsina. Tri poslednje mere sprovode se povremeno pri obustavi rada kotIa. Pored navedenog prijanja kotlovskih grejnih povrsina treba voditi raeuna i 0 razaranju vatrootpornih materijala za oblaganje.loZi~ta. Ovo razaranje nastaje usled naslaga leteee sljake i pepela i to mehaniekim i hemijskim putem. Mehanicko razaranje se smanjuje primenom vatrootpornih materijala sa velikom cvrstocom na habanje. Hemijsko razaranje u slueaju istorodnosti hemijske reaktivnosti pepela iz uglja i materijala obloge 10Zi~ta (npr. kisela iii bazna reakcija i pepela i materijala obloge). Radi toga je potrebno birati materijal za oblaganje suprotne reaktivnosti od reaktivnosti leteeeg pepela i sljake. Da bi se smanjilo mehanieko i hemijsko razaranje, treba voditi raeuna 0 hladenju pomenute obloge putem cevnih ekrana, iii hladnim vazduhom. Razaranje ozida lozista putem sloja goriva sprecava se ugradnjom rashladnih greda iii pancirnih ploea na boenim zidovima u oblasti kontakta sloja goriva sa boenim zidovima.

3.2. TEeNA GORIVA 3.2.1. Podela U najopstijim ertama, 0 poreklu i pod eli teenih goriva je bilo reei ranije. Naziv ulja za lounje je opsti naziv za sva teena Teeno gorivo, kao kotlovsko gorivo, moZe se goriva, koja se spaljuju u 10Zistima uopste, a posebno koristiti u sledeee svrhe: u kotlovskim loZi~tima. Prema sirovini iz koje se - potpalno (startno) IOZenje - laka teena goriva; tecno gorivo dobija, ono se moZe podeliti u Cetiri - osnovno lofenje - teska teena goriva; grupe: - vrsno lounje -Iako teeno gorivo (even. potpaIno) a) Teeno gorivo dobijeno iz nafte iii tesko gorivo; - kombinovano lounje - te~kim teenim gorivom - - "b) Terna ulja dobijena iz kamenog uglja i nekim drugim gorivom, u kom sluCajuuCeSCe poc) Teena ulja dobijena iz mrkog uglja jedinih gorivih komponenata mou biti razlicito; d) mja dobijena iz uljnih skriljaca. - dopunsko 10Zeoje - teskim teenim gorivom u slueaju kada kvalite! osnovnog goriva opadne, kao i Uslovi koje pojedina teena goriva treba da zadovolje dati su u DIN 51603. 11 slueaju nedostatka osnovnog goriva iii radi Teeno gorivo dobijeno iz oafte, po DIN 51603, pokrivanja vrhova optereeenja. na OsnOVll kvaliteta, odnosno gustoee i viskoziteta, a I ru\izad redi slueaj, koji je tehniCki teu izvodijiv, podeljeno je u pet grupa: da teeno goviro sltdi kao osnovno, kombinQvano, '~ specijaIno lako teeno gorivo - EL; dopunsko, startno i vr~no. - !ako teeno gorivo - L; Na sl. 3.10 prikazana je detaljna klasifikacija teCnih goriva [63]. - srednje te~ko gorivo - M;

3.34

SIROVA NAFTA

KATRAN KAMENOG UGLJA

I

I

OESTILATI

I I

.

SOLARE\

REcIRKULISANI GAS

3.52

l

VAZDUHA PRJ OPTIMALNOJ VREDNOSTI POCETNOG VISKA VAZDUHA Tabela 313 Tereijarnl vazduh

I I I

isparIj. ulOrlj.

Klasi~an

Vibk vamuha

Bruna

maloj

mnogo

IXI

I

IXI

9

I

10

I

[:]

ulaz u lofiUe

"

12

r

I

La kl o zid

Prirdlaj ill

Vibk vazduba

Prirdtaj AA

Primedba Pregreja~ Zagreja~

hai

lofi~ta

I

ozi d

13

pare

I

14

vode

I

IS

Zagrejaf vazduha

ulaz u lo!iSte

16

17

I

krnj lo!i§ta

I

18

Pregrejac Zagrejac vade

P''''

I

19

Zagrejat va:zduha

I

I

20

21

22

1.5-1.7

0,0.1

0,05

Cilindrifni kotao

1,6-1.8

0,05

0,05

Cilindrifnl k·)tao

0,0.1

O,OS

Cilindricni kotao

Cilindricni kotso

,

r

1.3-1,4

1,35--1.45

-

O,oS

0,0.1

f.3-1~4

1.-4-1,5

0,05-0,1

0,1

k.

,

DIM$.I,1-

•

I l

1,23-1,28 1,28-1,33 0,02-0;05 0,02--0,05

0,05

11

Kod kTltsicnog

odda sa limenom oplatom. iii kad , delimitno .alcoa: arida kl'lljnji

J,n.k .. 16S00-

-

15-20

,

VAZDUH

SEKUNDARNIVAZDUH

------+-

TERCUARNIVAZDUH

==='"

RECIRKUUSANI OAS

••0

,

Tercijarni v8zduh

Kla.U!an ozid

hparlj. sagorlj.

Lakf ozid

Priraitaj .d ~

Vihk vuduha

Prirdtaj .d ~

Vilak vazduha

Drzina malol mnogo

[%[

9

I I

rio] I.

I

P rim e d ba

[-';]

ulaz u lo!i§te

II

12

Pregreja~

kraJ Jofi§ta

I

13

P''''

I

14

Zaareja~

Zagrejai:! vode

I

15

I

vazduha

ulaz u lofi§te

16

17

icraj lofilta

I

18

Pregrejaf Zagrejai:!

vode

P'"

I

19

Zagrejai:! vazduha

I

2.

1,16-1,18 1,18-1,20 O-{I,OJ O,Q2-O,oJ

I

21

22

--.

O,02~,04

1,15-1.17 1.17-1,19 {}-O,03 0,02-0,03 0,02-0,04

1 S-8

100

f,05-I,1O

I

'"1'5 • :0.>

"l--8 0'"

$-to

~0 0

,.

1,IO-I,I!5

1,13-1,18

IJ

it ia

1

:a

..•

I

Ii If

1,30-1,35

0.0$

0,0$

Cato dlindrilnl ••tao

I

Primarol vazduh

•

Isparlj. aagorij.

.§" .l: •

s~

m.lo

I

mno,o

i;:

[%J

I

rl.l

•"

TIP LOtISTA

cN

0

Sckundarni v8zdub

isparlj. sagorlj.

Baina [ : ]

1---,---1 m.lo

I

mnogo

[%1

I

rl.l

Brzina

[:]

-------------
-~-T_--------~·---------I-~0_~~~I----r_--"-~ I 2

31415'171s

1.3.1.2.

Pokretna re!ktka

1.3.2.

Pneumatski ubacivat

5-6

20-30

20---25

20-40

10-15

2(}-30

10-15

20-30

.,

Ull

Meld Ugalj Hd;:;: 12S00 ks:

,.

I

o

80-75

lj

1.3.2.1.

Nepokretna rektka

35-25 55-60

1.3.2.2.

Poktetna rdctka

30-20

1.3.3.

Pneumatsko mehanil!ld ubaclvae

s-s

•. _ _ ~_ . .:J

r0-05

kI

Mrkf ugalj Hd-13S00kg

PRIMARNI VAZDUH

-

- - --+

SEKUNDARNI VAZOUH

-

- - ' -+

TERCUARNI VAZDUH

RECIRKlJUSANl OAS

2S-35

1-10

KIa.i~an

TerciJarnl vazdub hparlj. sagOrlj.1

YiJak vazduha

ozid Prira§taj

Lak Yi~k

LI A

vazduha

ozid Prirdtllj AA

Bn:ina malo/ mnogo [%[

I

[:J

[%[

Ptimedba ulaz u lofi!le

kraj Jofi§la

Pregreja~

Zagrejal!

Zagreja~

vazduha'

p ...

ulaz u lof.i§le

k" Io!iUa

Pregrejal! Zagrejlll! Zagrejal! pare vode V8zduba

--'---+---I--'----!---+---'.---I----'.----:---!----+-- -1 _ _ _ __ 1-'9'--'-1_-"'0C-.LI---'I~I_II--'I=-'-L-"IJ'--LI-:1=4___j1--'I5'--'I--:1~6'-- __ ~_I_1,_1_19 I '0 1_'_1____=2'=-__

1,28-t,33 1.33-1,35

0,05

0.05

0,05

1,32-1,311,37-1,420,03-0,050 ,04-(),OS 0,04-0,05

l

oo,"j,

vrednostl noso6.i

1,,30-1,35 I.3S-I,4O O,03-{).OS O,04-O,OS 0,04-0,05 1,30-I,3S 1.33-1,380,02-0,04 0,03-(1,04 0,03-0.04

1

1,31-1.36 1,3G-I,4t O,03-0,OS 0.04-0,05 O,04-(),oS

~:r!.tl ._1 vazduh

1$-1,34 1,34-1,39 O,ol-j),oS 0,04-0,oS O~,oS 1$-1,34 1,3l-I,38 0,01-0,04 O,Ol-j),04 O,Ol-j),04

------ -_.- -

------- 1- --- - - -

1

I

l,tO-I.1!!: 1,13-1,18 O,02-0.(M O,02--O.(M

0,04

1,08-1,12

Pr marni vazduh 2.12

•0

,

hparlj. &agorlj.

0

.~

I

TIP LOZISTA

i.!1l~

malo

!= •

0

•

N 0

i2

l'jl.

r/.J

I

.-

----

2

2.1.2.

Sa vik gorionika

2.2.

Rekonstruisani koUovi

3.

Oasovito iorivo

3.1.

Maloa kapaciteta

3.2.

Sredo}e& kapaciteta

3.3.

Rekonstruisani

4.

OstaIa aorlva

4.1.

Drvnl otpaa

3

I

Sekunda rni vazdub. Ispadj. &agodj.

Brzina mnogo

II

[~]

r/.J 4

I

5

malo

1%1 6

I

Brzina mnogo

I I

[~]

i%J I

7

8..

_- I

--.---~.-.-- "

31.

~ ["-. .""

_._._-_.-

_.

~4.1.1. ~

J

%;,

•

'-1.1

Komadni otpaci Hd';;' 14700 -

4.1.2.

Kota Hd

4.1.3.

Meiani otpaci Hd-= 13000 -

4.1.4

Bru&cvlna. paijevlna. lvee. let

.

-= 12000 -kJ

kJ

k.

l~~'

Hd=14200

4.1.5.

kJ

aloj

aloj

~

st·

aloj

kJ

ki

Mdani otp&ci -

SS-80

4-7

15-20

10-15

9Q-.1IS

3-6

10-15

5-10

Ss-80

3-6

15-20

8-15

70-60

IO-IS

30-40

15-20

,

aloj. pDjevina -

let

kJ Hd=l4000 ..

,

us.

.

4.1.1.

9$-90

S--1S

$-10

15-2$

SS-80

4-7

15-20

IO-IS

15-65

8-12

25-3,

16-15

IS-lIO

Z-3

1S--20

S--IO

i

~,~ '" J ,-/'

4.2.

Otpaci nduitrijlk..ih bUjata

4.2.1.

Maalioovo pop"_ auncokrct

..

-QFffhtl1J*,,)

kJ

Hd-16700-18800 -

4.2.2.

Mulinovo

~.

aloj

IUDCOknlt

-.1,30 1,30-1,3' 0.04--0,07 0.04-0,08 0,05-0,1

1,2-1,25 1,2>-.1,30 0.04-0,07

o,1J4--j),1

O,os-

v

>

~

~

.~ 15 ~

~

"& 5

~

'0 a u a

>-

~

'2 a

.M

<

:{

~

0

~

id

'og

C

II

0

N

S

A

%

%

..,.

/~

%

%

%

%

slovenskih ugljeva

.. _ - -

~~~l_'______

.-----~------.-.--

_ ~.-~--~-.~-~-.cA-"-'-Ji:a

..

Tabe!a 3.20 --.-.------~-.--.--~

._____, ___ j_ Temperatura pepeia

pepela

~

~

E

"

~

·U

•

o E

J

•

""

"0

8

• "Eo

••

;;"

o

·2 " o

Q

~1-::-r:T;:-

0

~

0

-~

.." " • :~ "2 , e

E u-, 0

i

'"

.~

e

e

0

0

,':

,':

t

~

0

~

" " E E :a

>

'2

~

"

"

.~

~

'U

~

"2

• ,e

i!

B

0

e a

~, ~ ,

.g J ~

E

.~

~

&

~ &

r

~

~

E

5

_. 6,71 10086

X838

1210

5,86

9483

8683

1200

6,68

9486

8262

1190 I

I

, 0,87 27876 4,52 29980

, I

27005 28843

3,55

4,35

2,01 58,82

6,76 22,73 trag

e0

0,44

0,80

N

0,24

0

~

1,90 29610

28639

2,00 30668

29509

4,00 29869

28184

5,20 29094

21993

',00 21000

25132

5,70 28606

21576

I

940

1130 1 1400 1400 1

I I

4,70

3,89

5,96 44,86

6,31 32,97

4,20

7,70

4,20 33,60

7,80 4 1,00

1070

11320

1000 12201

0,20

1270

1325

1

mol

1470

1505

1605

1

,

_._,

17,20 11983

16982

13,41 20646

19929

0,00 15211

13980

27,85 12012

11074

9,90

9902

8796

6,60

9014

7916

39,90

8805

7683

32,~0

7118

6142

4 6,55

8859

7503

45,10

7683

6448

} 7,45 11124

9973

I I.

I

I

20026

i

!

I

I I

1150112301 1260 , I 1 . I

I

1

I

I

-

I

1

I

I

I

i 119·1 1260

I

1

I

!11801

1280

1260 1280

• 8

,. 42,80 t 1355

9960

44.60

7371

•

8675

-

-

3.89

I

I

~

1

II I

I I I I I I IC ICr,xl I,u

~,",t-I~ I I· I••

w

~~ll·+~, I~~

% \ %

w.

Wg

A

Su

s

SA

,d

k

g

C

III I I I I

%

%

%

%

%

%

%

10 1 II 1 12 1 IJ 1 14 1 15 1 16 I

%

%

17

1 18

,.

-~i9~1

A

%

%

0,80

1,52 13,18

2,40 10,50

0,60

1,86 27,41

U.l.

Kanizarica

60-100

27,00

13,18

2,96

1,52



W

I

o o

u

3

au "m 3

41 51 6

0-5 60~IOO

Wg

A

s

Su

s,

Ck

;;j

%

9

'--I----'--'-'

II

12

IJ

21,04

20,09

3,01

2,27

0,7443,9022,81 36,lO 58,9140,601 3,2011,80

1.00

2,2710,09

31,58

13,63

2,06

1,49

0,57 34,30 20,67 33,70 54.37 36,10

1,90 13,50

0,80

1,49 13,63

7

10

14

15

16

17

18

19

20

1

30-60

,

32,00

()- ·jO

4.2.34.

Sem Jan!

0-5

4.2.35,

Sent Jan!

5-10

32,02

14,72

2,01

1,48

0,53 35,50)20,7R 32,50 53,28 35,10) 2,8013,10

0,80

1,48 14,72

·14 fU.

! 7r

!.:,:r:

() ~~' 07.",1\' I~ I.~ ~iJ.~n 4fUlr; l.' .tl). :>.6(1· J~.()()

0.":0

1"'/\ ILlJU'

21,12

1,76

1,22

0,53" 41,20 20,08 26,80 46,88 30,00, 2,50 12,50! 0,60: 1,22 21,12 1

21,47

1,93

1,41

0,52 39,60 18,13 28,40 46,53 30,001 2,50 11,90

0,70

1,41 21,47

i

'

I

•

I

,

4.2.36,

Sent Janf

10-30

4.2.37.

Trhovlje

60-100

4.2.38.

Trhovlje

31,06

21,20

1,87

1,34

0,53 39,30 18,10 28,70 46,80 30,20

2,50 12,00

0,70

1.34 21,20

20,09

12,31

2.79

2,lI

0,68 42,65 30,34 37,35 67,69 47,20

3,70 13,40

1,20

2,11 12,31

60-100

24,20

12,66

2,82

2,31

0,51 44,22 31,56 31,58 63,14 44,98

3,18 11,90

0,77

2,31 12,66

24,40

13,06

2,89

2,29

0,60 44,31 31,25 31,29 62,54 70 3,27 12,50 43, 1

0,78

2,29 13,06

22,00

16,39

2.88

2,31

0,57 42,10 25,64 35,90 61,54 42,80 1 3,40 12,10

1,00

2,31 16,39

24,00

15,24

2,82

2,23

0,59 45,38 30.14 30,62 60,76 42,78

3,22 11 ,80

0,73

2,23 15,24

23,00

3,30 1l,80

1,00

2,16 17,14

3,13 11,92

610

4.2.39.

Trbovlje

40-00

4.2.40.

Trbovlje

30--60

4.2.41.

Trbovlje

20--40

4.2.42.

Trhovlje

10-30

4.2.43.

Trbovljc

10-20

4.2.44.

Trbovlje

5-10

4.2.45,

Trhovlje

O-lO

4.2,46,

Trbovlje

3-10

4.2.47.

Trbovlje

0-5

4.2.48.

Trbo>,lje

0-3

4.2,49.

Trbovlje Hrastnik

30-60

23,00

12,20

4.2.50,

Trhoy'je Hraslnik

10-]0

24,00

14,00

4.2.51.

Trhovlje Hrastnik

5-10

25,30

14,50

2,90

2,50

0,40.44,10 29,60 30,60 60,20

4.2.52.

Trbovlje Hrastnik

0-10

26,90

16,50

2,80

2,35

4.2.53.

Trhovlje Urastnik

0-5

38,50

18,00

7

°1

2,25

0,45' 40,70 23,50 25,30 43,50 33,'0

720

17,14

2,83

2,16

0,67 41,50 24,32 35,50 59,82 41,60

24,80

15,88

2,90

2,36

0,54 45,22 29,34 29,98 59,32 41,21

0,10

2,36 15,88

810

22,95

18,44

3,01

2,41

0,60 43,10 24,66 33,90 58,56 40,60) 3,10 11,60

0,90

2,41 18,44

840

24,02

18,72

2,83

2,36

0,57 42,80 24,08 33,20 57,28 39,70! 3,00 11,30

0,90

2,36 18,72

27,20

18,03

2,71

1,97

0,74 44,22 26,19 28,58 54,71 38,lOj 2,85 11,15

0,70

1,97 18,0)

32,00

18,72

2,76

2,18

9,80

0,80

2,18 18,72

35,40

18,26

2,95

2,40

38 70 19,94 29,30 49,28 34,OOj 2,50 0'''1 • 0,55 40,1 I 28,85 24,49 46,34 31,88 2,39

8,57

0,70

2,41 18,65

2,60

2,20

0,40 44,00 31,80 33,00 64,80 44,70 1 3,45 13,40

1,00

2,20 12,25

2,90

2,50

0,40 45,50 31,50 30,50 62,00 42,20

3,32 13,00

1,00

2,50 13,98

3,20 12,60

0,90

2,50 14,50

0, 45 142 ,50 26,00 30,60 56,60 38, 10 1 3,00 12,25

0,85

2,35 16,55

0,70

2,35 18,00

770

1

4.2.54.

Zabukovca

4.2.55.

Zabukovca

4.2.56. 4.2.57.

60-100

920

17,05

9,1 2

2,

1,06

0,73

1

41,OOi

0.331 48 .'0 39,38 34,50 73,88

,

2,60 10,70 1

70 5],

4,00 14,50' 0,90

0,73

9,12

1

0-10

16,49

It,S 9 0,93

0,62

0,31 '49,90 38,31 34,19 72,41 50,30

3,90 16,00

1,10 0,62 11,59

Zabukovca

5-10

16,06

12,1 8

I,OJ

0,76

0;1.7 50,00 37,82 34,00 71,82 50,50

3,90 15,50

1,10

0,76 12,18

Zabukovca

10-]0

16,66

14,02

1,02

0,68

0,34 49,50 35,46 34,50 69,96 SO,4O

3,60 14,30

1,00

0,68 14,02

4.2.58.

Zabukovca

50-60

17,00

12,50

1.04

0,70

0,34 49,40 36,89 33,60 70,49 5J,2Q

3.90 13,80

0,90

0,70 12,50

4.2,59.

Zabukovca

0-5

15,97

28,2 I

0,75

0,52

0,23 6],1 5 24,94 JO,8 5 55,79 38,60

3,1 o 12,80

0,80

0,52 28,21

4.2.60.

Zagorjc

21,10

11,60

1,46

0,90

0,56 41,00 29,40 37,00 66,40 47,901 3,80 13,80/ 0,°0

0,90 11,60

10-30

i

,

,

-

3,92

I

I

I------~i- --~I----

I

•c o

-u

o 6

•

"2

I •

"'• ~

6

'0 21,04 16496

15571

46,79 18,35 19,85

31,58 14126

13054

13013 30,60 15,15 20,30 13,35

4,40 13,00

I-

32,00 13712

12665

12494 35,46 16,95 21,40 12,40

3,55 10,29

I

32,06 127[1

11660

11464 43,1013,9524,60

7,75

3,07

7,44

32,06 11639

10622

11024 44,50 13,95 25,80

6,00

2,75

7,00

Ii

32,02 11761

10731

4],50 13,55 25,20 8,10

],07

6,]8

32,06 11807

10760

41,02 1],4525,30

3,40

7,03

20,08 20176

18129

]0,2817,1624,94 11,60 4,8511,50

24,20 17903

16915

37,65 14,05 21,7]

8,58

3,05 10,10 0,50 0,72 2,28

1,17

kiseo 930

1310 025

24,40 17493

16494

]5,28 13,89 22,28

8,99

3,39 tt,70

1,05

kiseo 900

1315 1J25

22,00 17444

16458

36,50 17,40 25,30

8,75

4,08

7,58

24,00 1723]

16232

39,70 11,.50 2],16 8,74

3,11

9,70 0,15 0,80

1,88

1,05

kiseo 890

1310 1330

1,82

1,25

kiseo 900

1310 132.5

6,35

9,75

2,79

5,15

0,31

0,62 2,25

2],00 16936 15943

39,10 15,22 26,32 8,40 4,16

6,80

24,80 16555

15562

41,26 12,38 23,75

6,95

2,94

8,50 0,25 0,72

22,95 16366

15420

41,21 14,52 29,18

8,02

3,58

3,42

41,17 13,72 29,33

7,30 3,70 4,60 9,31

24,02 15968 15010

,

27,20 14821

13976

39,61 11,7422,41

32,00 13800

12481

44,20 12,63 29,50 7,02 3,50

3,56

35,40 12942

11661

44,66 11,98 22,35

7,72 0,31

6,62

I

I

2,83 10,30 0,25 0,80

3,22

•

1,45

1,15

kiseo 910

1320 1330

0,96 0,88

1,15

kiseo 950

1325 1350

23,00 18507 17209 24,00 16998 15998 25,30 16458 15474 26,90 15257

14253

32,15 13417

12325

IS023

Ii.

17,05 21403 20482

37,80 14,70 23,40 10,75

16,49 19841

18983

45,20 10,06 29,82 7,30 2,27 4,77

16,06 20005

19150

45,78 9,86 29,34 6,80 2,17

5,08

16,00 19746

18917

44,16 ll,75 27,60 7,45

2,26

5,45

17,00 20532 19615

43,80 12,45 28,75 7,00 2,68

.5,2.5

15,97 15278

14541

.52,10

7,18 31,60 4.25

2.06

2,43

21,10 19289 18292

40,20

8,43 31,37

3,73

7.90

2,98

9,26 -

20 Parm kotlovl I

9,05

3.93

~

•e

Poreklo c

;;

l

> i

:2 "

;::

:~

Z

~ ~

]

,

]

0

c •n E ,a ~ ~

Hg

% 25

Hk

Ifd

0

•

n n

~

'~

k1

kJ

kg

kg

%

28

2'

I I I I I

27

I

I I I I I I I I %

%

30

J]

%

I

32

%

I

33

%

I

J4

I

21,26 19675

18657

36,20

20,85 19942

18945

32,10 12,01 22,50 13,60

4,54 15,10

24,00 18146

17078

43,10

8,08 30,22

8,25

9,82

6,.18

25,11 17258

16190

44,94

7,78 29,32

7,90

3,62

6,30

32,51 14022

12845

47,38

6,78 29,92

7,00

3,60

4,98

31,00 13687

12661

44,94

7,78 29,32

7,90 3.62

6,30

42,31 12129

10898

25,25 18,06 13,50 17,25

5,36 19.86

43,28 11999

10748

23,20 17,66 12,49 18,45

5,23 22,84

42,82 12008

10764

23,90 15,97 13.23 18,45

5,36 22,85

42,00 11208

9986

30,:17 16,56 16.94 16,60 4,69 14,69

42.50 I J 179

9889

49,40 10,85 22,62

9,58 25,10 13,00

1,68

%

I %I %1% I+H%/%/

"

I

36

I

37

I

38 139140

~

:l

,~

'•"

~

n E

~

0

/

0

'c

,• " ~n

~ e " E n•

~

~

£

E

E

E

0

"

I " I " I '.

'c

I." 421431441

• 'c

~ n

n

Z

k1

~

..•• 'e. B c

9-

kg 26

~

~

e

~

1c •0 u•c0 :x9 ,0 f iJ :E• > i it • 0

'~ >

c

•>

'" '" I I I - SiO, I ~ IAI'O,I ~,o 1M.oi so, Ip,o, 1TiO, I • I K,O I ~I'~ I~I~I DI,,~I

W

-

•

0

0

0

0

0

]

,~

'2

0

~ '5

"B•

B

,~

]

~

0

s0

0

0. ~

"B

0

E

~

• • :l1 •E 0 ,e ~ n

,~

~

0

~

0

0

:;;;

.

-

4,

'c

/

/

I

'c

47

I

48

II

"•8

'c

.

40

'0

,

5,25 11,00

3,76

3,33

1050

U50

tl70

{270 010

l

i

]1,00 16827

15759

23,78 24,35 11,44 16,24 0,65 20,36 0,51

31,00 16634

154071

26,04 23,63 11,16 17,45

31,00 13867

12841

31,16 23,16 10,50 15,75

37,00 15442

13830

25.30

37,00 13662

12418

22.34 12,57 17,78 20,45

46,00 11413

10036

0,80 18,39 0,56 1,27 15,24 0.44

1225 1230

980

1220 1230

970

1220 1230

•

1220 1240

I

H , ,;

•0

I

"0

7,85 14,25 33,30 0,92 18,18

1260 1270

1.00 17,77

•i "

5,37 16773

,

16])8

16229

,

I 20·

I

I

, J

a

~

..,

'''-'-''--''

----'--~",

'

..

..

,

GASA U EKSPlOATAClJ1

- - f'OSTOJECI GASaVOD

p~JEK1U

NAFTOVOD U lZGRADNJ r

RAF;INERIJA NAFTE U PROJEKTU

RAFINERIJA HAFTE U IZGRACNJI

RAFINERlJA NAFTE U POGON'll

ISTRAiNO roUE GASA

NALAZI~TE

-=== NAFTOVOO U

D

~

I

Q Q

tSTRAiND POUE HArTE

~~.

'""

'-,

51. 3.24 5FRJ -

"'"

"

80

TeSko ulje

Rafinerija Bos. Brad

80

25

100

4.2.

Tdko ulje Rafinerija Bas, Brad

30-40'

40

80

4.3,

TeSko uljo Rafinerija Rijeka

3S

14

>80

4.4.

Tdka uljo

80

950

Rafinerija Rijeka

950

4,5.

Tdko uljo Rafinerija Sisak

970

4.6.

TeAko ulje Rafineriia Sisak

4.7.

TeU:o uljc Rarinerija Sisak

970

4.8.

Mawt -

SSSR

950

4.9,

Maut -

SSSR

9.,

•. 10.

Maw1 -

Irak

•. JI.

Ma:zut -

Irak

4.12.

Mazut _

Rijeka

947

12,13

4.1l.

Mazut -

Rijeka

947

21,68

1568

4.14.

Mazut -

Rijek:a

941

17.14

•• 15.

Mazut _ Rljeka

942

19,86

120

40

>80

55

44

>95

17.70

10-13

80

80

12

81,8

>80

1100

13

78,0

>80

1400

12

83,0

>80

10

3.98

~

I °c I

,--

>65

I

"E

E

E

I

"

. , . §

•

Rafinerija Bas. Brad

'I

I.

4

0

~

~

'E,o

I

Lako uljo Rafinefija Sisak

2.4.

4.1.

II

-;;;:;

0 A

'"

0

~

I ,w I I I ~, I I

~

0 A

'"

0

•€

• ·S~

'"

0

3

0 0

•• '"

0 A

0

~

i"

'" 'N

e

~,

•

"I;•

~ 0

.,:>

~

• "

"e

i"

"•

0

~

~

•

","

78

I

15

tecnih goriva Tabela 321 ~

o E

"% 8

E

o '0

2

•

'so l'J

_-C_C;I

•o

;;

'0

2

•

Primedba

"2 o Q

=-c-=:I~=I-'--!-IC=-o~+--I_·-N_:-_-8_-L-1L--V:='N'~'=A:,=W~:~~Hg~-I~-H-d~I_H~i 1_%--+-1%--+"1_%_1_%I~%I--{--%1_% I_X_I_·~---+~I_~~--+-1~~_I _ _I

-:::1-6_. --17-1- "

1 _.1~9_.Ll_::20'--_I_~2.~I--,I~22:c.L1~2=-3.L1_::24,--!I_~2=-S_I_-,2=-6__I!---,2,,7_"".L1~2~8 ___2_9 _ _

0,02

1,00 2,00

I

0,50

44800

0,50

411170

1,50

41870

3,50

41870

Koks 4%, asfalt

O.5~-;;

4,00 86,03

13,34

0,055

0,49

O.O~S

0,02

0,05

5,00

0,30

0,20

5,00

0,70

2,00

5,00

0,]0

2,00

1,00

0,04

1,00

3,50

0,026

0,20

1,10

2,50

47677

43352

I

r

41870

I 44381

2,50

1,50

1,10

2,50

1,20

0,05

1,00

Koks 6%. asfalt 15%

41870

8,5 °E,oo

38520

8,5 DE,oo

39776

8,5 "£,00

• • II

84,;\8

I1,tO

0,20

e,50

0,62.

0,30

3,00

44370

41837

83,40

10,00

0,10

0,30

2,9il

0,30

3,00

42808

40472

84,%

13,00

0,20

0,40

O,SO

0.30

1,60

47012

44039

86,10

10,90

0,10

O,lS

O,SD

0,20

1.85

44767

42340

2,38

0,20

1,40

2,50

0,30

0,30

2,40

0,01

0,20

2,20

0,0)

"or

40195

. II

• • • •

3,99

io

"'

4.1.4. Analize

1.

Prirodni gasovj

1.1.

Zemni gas

0,20

14,50

0,884

1.3.

Zemni gas -

2.

Industriiski gasovi

2.1.

Generatorski gas Smcdcrcvo

2.],

76,10

0,

1.1,

2.2.

1,00

Kolina

Gcncraton;;ki gas Zenica

0.75

17,80

0,10

45,50

28,50

4,80

3,30

17,00

0,30

47,80

26,40

6,30

2,20

16,50

0,10

46,90

28,60

4,10

3,80

0,418

63,20

0,60

1,20

7,70

],60

21,50

0,510

26,50

0,50

11,40

33,50

0,80

26,90

0,971

6,50

0,20

51,50

28,00

12,50

1,30

2.8

0,20

55,20

29,40

11,60

0,80

1,10

Generatorski gas Smederevo

2.4.

Koksni gas -

2.S.

Gazifikaciia -

2.6,

Gas visokih pcci-Zenica

2.7.

GIlS visokih peei Zeuica

Zenica

Kosovo

I

3.100

gasovitih goriva Tabela 3.22 SastRY

~

o E

~

0

:§

8

0 0 0

S•

0

0.

~

c

0

0

•

W

•

. 0

~

•

5

~

I 0

,

0

5

'"I

0

;;•

0::

~

~

..

E

w

> 0

"0N

~

'"

-" '§

0

•

I II I II 221

I

4,50

1.70

5,80

0,20

9,51

3,02

0,80

0,21

21

%

.,~

%

%

2]

24

s •E 0

1i 0

0

S

0

,I c,H·1 c,H.1 c'H,1 c,+" %

0

II

0

Hg

Hrn

. kJ

%

rn'

25

26

0,60

0,03

2.2 0 0,40

~

0

E d 0

I<

~"

1'100''''

kotlov~'

)!:

',.

(

,.

I'"

/~

;1\ goriva

). '\

(, ._.

)

({,,~

\

\

)

JSKOPJE

.= ....... \

'

~r.

'•

C>

NJ!

\ ........

,,~

"



~

\.

'Sj/

I

\

KMITROViCA

6

'6

C.~i

Bee

.,.

~ '''\. r~r;:f ') ............... ,..,--.J r . . . -~ \ ~ 0r./. . f'" ~ i \J l.../ "'. m'"", ,

~"

'"

~

<

'"

'-)

(.

?

...........

\"'\".1"\

< c..

-..-\I--i.-+-I' _1:_I_.I_~....iI---l

I----I--I.--JI- -I--I--J--I-+'-1-'_\,,1.\-'1--'1

\ 1\ 1\ 1\

1\

!

\\\\\1\\\ i .' \ \ \ \ 1\ 1\ 1\ \ I .' 1\ [\ \ \ \ 1\ 1\ /\ i \ \ \1\1\\ \ \ ' i I'

i ,

'.1

-+--I-I-'----i i'

'-1-1-·

T··.

'

'i .

1\~1.\j\ ~

' I \'\\

'\ \1\, \ \ 1\ \, \ \

I

,

I

'

1

~

\ ' ' . '., __'_','._]i . '. \

,-' ,.

\)\ [\\1\ \/'\ \[,\1\ .

1\ \1\

,\1\ ,\

\

I

I

,

!

I

I

:

I

I

:,

I

i

i

~

~

~ I ~

'"0001

§ ~

0

!:l

'"

~

;

..

.~

8

~

0

S>

§ 0

l\

i

:

j§

'I

I

I

~ N

I

§ l'l

3,\05

80

!!l

§ S>

~

0

4.2.1.2.

Dijagrami sagorevanja za suseni iignit Kolubara (1.3.10.);

8

lU

:~~~

f

,~'

t

/

1/

7

7 / /

<

V,::

0

~

~

l'i

0

/

---.

J!t; OJ"

"- r---.. ~

--..

..::::::

1-

r--- ----

----

/'

6

\0 ,~

y

V

V

./'

L

L' "',

,

" " " " ' - ' - ,,

"

I

:Elffftlimiffi

~

I

\0

%:

~

'/

4

"-.

8

/, /

/'

~( \/ ,'Z... ~

"-.

I=lml~b}

,

~

/ /

5/

~

~

12

/, /

/

'" '''--

,

~,

14

~ i,.,

/

"" '"

"'- ~

~

/

V

IV

V

18 ""

f>

,4

I,:

1,0

1,1

1,2

I~

'I~

1,4

1,6

1,7

A---...·TABELA ZA DlJAGRAME (a) i (b)

------.. A

--.. I

V"S V RW VL (CO,), (CO,)w (Hp)w

(O,)w

1.0 418 4,88 4,28 18,83 16,13 14,40 0

I

1,1 4,61 5,31 4,71 17,07 14,82 13,23 1,69

I

1,2 5,03 5,75 5,14 15,64 13,71 12,24 3,13

I

1,3 5.46 6,17 5,57 14,41 12,75 11,39 4,37

I

1,4

I

1,5

5,89 6,59 6,00 13,36 11,94 10,66 5,46

I

I

1,6 6,75 7,45 6,85 11,66 10,56 9,43 7,25

6,32 7,02 6,43 '12,45 I I ,21 10,01 6,41

1,7

I

7,18 7,88 7,28 10,96 9,99 8,92 7,99

1,8 ,

I

1,9

I

8,03 8,74 8,14 9,80 9,00 8,04 9,26

7,60 8,31 7,71 10,35 9,47 8,45 8,66

2,0 8,46 9,16 8,56 9,30 8,59 7,67 9,82

TABELA ZA DIJAGRAM (e)

'C 100 100 300 400 600 800 1000 1200 1500 1600 1800 1000 2200

1,0

1.1

1,2

1,3

1,4

680,8 1380,0 2099,3 2840,7 4384,0 6003,5 7686,5 9419,5 11190,9 12995,4 14826,3 16676,4 18547,1

736,5 1492,0 2268,6 3075,4 4732,7 6477,9 8290,4 10156,0

792,2 1604,0 2437,8 3310,1 5081,4 6952,3 8894,3 10892,4 12933,5 15011,8 17119,2 19248,4 21441,9

848,0 1716,0 2607,1 3544,8 5430,0 7426,7 9498,2 11628,9 13804,8 16019,9 18265,7 20534,5 22889,4

903,7 1828,0 2776,4 3779,5 5778,7 7901,1 10102,1 12365,3 14676,1 17028,1 19412,2 21820,5 24336,8

J2062,2 14003,6 15972,8 17962,4 19994,5

I

1,5 959,4 1940,0 2945,7 4014,3 6127,4 8375,5 10706,1 13101,8 15547,5 18036,3 20558;7 23106,5 25784,2

3.106

I

1,6

r~1

1015,1 2051,9 3114,9 4249,0 6476,1 8849,9 11310,0 13838,2 16418,8 19044,5 21705,1 24392,5 27231,6

1070,8 2163,9 3284,2 4483,7 6824,8 9324,3 11913,9 14574,7 17290,1 20052,7 22851,6 25678,5 28679,0

1,8 1126,6 2275,9 3453,5 4718,4 7173,4 9798,7 12517,8 15311,1 18161,4 21060,8 23998,1 26964,6 30126,5

I

I

1,9 1182,3 2387,9 3622,7 4953,1 7522,1 10273,1 13121,7 16047,6 19032,7 22069,0 25144,5 28250,6 31573,9

I

2,0 1238,0 2499,9 3792,0 5187,8 7870,8 10747,5 13725,6 16784,0 19904,0 23077,2 26291,0 29536,6 33021,3

~ '"

ig

I . ' .~~

1\ \ 1\ \ \ \ 1\ \ 1\ \ \ \ \ \ \ 1,\ \ '\ \ 1\ \ \ _\ \ \ \ \ 1\ '\ 1\ .\ \ I ~~j-l __ LJ~1\ \ \ \ 1\ 1\ \ 1\ \ i ' \ ~\ r\ \ \ 1\ \-; .::\ !-J : \ -

,

ff

I .'. _,

'.

,

I

,

/

V

V

/.

\():> .

,/'

I

V

h- 7

'----

I'-----

i"--.

~:

1/

~

I

'----

V

/' "'' '

/.

~

~

~

//:,-.~,./

~

kJ

i H",d6694kg

!

'

•

i

.

/' 4

0/

i

\0

,/

1,'

,

1,1

1,0

, 1,6

1,2

\~

~---'O ,,' ! i! ;• ~ l\\\ l\ \\ ,\ '\ \\ \\ ~\' ,\' l\ '\' l\\ \\ \\' l\' \ I ~\: 0,\ \\ l\' !\ \ 0-\ -\.\ 1\\\ ,\\ i i : \: ~ ~\ l\'\ ,\ - 1__ ._ I ~ ~ t\'V \\ --:

S<

.\

!

~~\\ ~\\ '\

'"

\ \

•

._--

lli'

~ \

1\

\

\

\

I

.

\

\ \ \ 1\ \ \ \ 1\ \ 1\ \ \i \ \ \ \ \ 1\ \ \ \ \ \ \ \ \l \ \ \ l'\ j\ \ \ \ 1\\

\ \

.s<

1\

\ \ \ \

I

IN

\ \

\ \

1 I

-;.\ !~\

\ \ \ \ \\ \ \ \

!

_- 1--'·· ,-

1- I~\

8

\

\

\

i

..

1\ \

\ 1\ \ \

1

I

\

1\

,\ \ 1\ \ 1\

i I

N

1\ '.1-

rA \

,

\

1\ \

\ \

1\

,, ,,

1\ \

1\ \

\

\ \ \ \

!

1\

8

\

,

0

I

II

1

0

o

3.145

r

,(.2.3.3.

I

Dijagrami sagorevanja za zemni &as.Kutina;

~.

O<

'···::V···, ..

....

:WIfff FLlffffi

V.n

~

6

/'

I

!'-

"-- '--.

1.4

\3

U1,2

~5' ~

A--;;0 . .-.

1,7

~6

----

19

! 8"

\!!

11 1 1 I

Ig

I"

i..

II

:

10

I'"

\\\\ "\\ l\\ ~\ . l\~ \\\ ~\\ ~\\ !\ i . ~~ ~'Y i\\' \ ~ ~ l\\, ~\ '\\I ~ ~\\ ,

g ~

I

..

I

I"

I

\\

..

"' N

1

•

1

8

1 I

,

Q

\\

"~

i

I II

I'"

\.1

j

'. 1

.

I~. 1\

11"1

I"

1\ I""; •. , !,.--. \\,\Wl\\ ,\.\\\ 1\\ .i I ,\\ tl~'- ' t '.-: .-. \\\~~~ 1\\' \

I__ l

~ ~ ~\'.\

I

!

f-.-I LL i \[\\1\\\' 1\\.\

,

"

~

I

. :

g

I

I

,

."

!

I.

!

. i _.....

:

I

'"

I

""

.

I

-.-

..

,

i ~ " ~ ~ "i,;-~-; f~ , \\'\ l'\ .,\' ,\ i\\ , , : \\ \\ \\' \\ ,\ I \l\\ ',\\ ,\ 1\\ \\ 1\ : I , '\ \\'\\ \\ \\' \ , I i\\\\ ,\\ 1\\' l\ I I ~\\ f\\ 1\ \'\:: ~ . : \ ~ ~~ l\\\ \ I

g

\

\

\

1

I

I

!

~

,

"

'

8

,

"

'

,

! --. I I

,

I

i ,

,

-

I

i \ \ \ 1\ !\ ~ 1\ \ , \ 1\ 1\ \1 I, \. . . \ !\ 1\ ~ ... \,-,-_, \1\1\ 1\ " l \ \ .i, I \ 1\ '\ \ \ : \ \ \\ \-\\\ '!' ---.-. \ i\ \ \-3,:-'; \ ,\ i , i !\ .\ 1\ \1\ r-. \ \; "'"-i l\ ," \\1\-\\ \:1 , ,\ 1\ \ \ .\1\ \1\ \ i i \ i\\ ,\ ,\ ,\ \ \ \ \ l~ , : ' g \ \\ ,\1\ \ \ \ \ 1\ C----,, i • ,\ ,\ .\\;\ \ \ ,\ \ I

i

i

1\

\

---,,- -

1- ... !----

!\

\ 1\ \ \ " \1\ '\ i\ :\ 1\ 1\ \ 1\ 1\

\ \

I

.,

I

.

'-

.- T

," i

\

\

,--

i ,I

1\ .

--

:.

,

L

,, , , , ____1______ ._

------.~,

. . . ..

\

\

\

1\ .\ S

1\

N

1\

~

I "

• • , I

3.147

•

4.2.3.4

Dijagrami sagorevanja za zemni gas Kutina (1.3.);

20

14~

19

2C~

V

t

V

'~ 1:1""

V 17

14

!/

1/

13

/

,--

1/ /

/

/

,

/

I

1.2

\1

.

"'- .Ie,

"Z

"'"

---

t--

--.k'-" ..

1

/p-c..

_J

,

-!

--.

!

.

-~1~

---

1

,

I

I I I I I

.~ i

/ 1.0

""-

I

117~v- i , - -

r---

"-

/

/

'-.

"- ~

I

9

'-.

"'~.

"

'i<

./ 1

--=

~

~

/'

~

.

1

"-

'-

IV' i

1

" '-

/'

V -.;.

t

k:'

,/'

1,

I'-

Y V

4

~

/'

,/'

kJ

%, N, ~ 55,33 % i Hd ~ 5552kg

,l

/' /'

e,H.~0,12

'..---

..

./

V

./

V

.

/'

./

In

lU

1;

~

I~

1;

,2

=

r

TABELA ZA DUAGRAME (a) i (b)

~I V. s

1,0

I

1,668 1,867 1,144 19,3 17,2 10,7 0

Vaw

VL

(CO,). (CO,)w

(H,O)w (O,)w

1,1

I

1,782 1,981 1,258 18,0 16,2 10,0 2,21

1,2

I

1,3

I

I

2,126 2,325 1,602 15,1 13,9 8,6 4,2

2,011 2,210 1,487 16,0 14,5 9,0 3,3

1,897 2,096 1,373 17,0 15,3 9,5 2,3

1,4

1,5

I

1,6

I

2,354 2,553 1,830 13,7 12,5 7,8 5,7

2,240 2,439 1,716 14,4 13,2 8,2 4,9

1,7

1

2,469 2,668 1,945 13,0 12,0 7,5 6,3

1,8

I

2,583 2,762 2,059 12,4 11,6 7,2 7,0

1,9

I

2,698 2,897 2,174 11,9 11,1 6,9 7,5

2,0 2,812 3,011 2,288 11,4 10,7 6,6 8,0

. TABELA ZA DIJAGRAM (c) .

'C 100 200 300 400 600 800 1000 1200 1400 1600 1800 2000 2200

I

).

1,0 261,3 526,7 800.5 1086,9 1679,7 2282,2 2931,2 3614,9 4255,9 4939,2 5622,9 6348,9 7044,3

I

1,1 276,4 557,2 846,9 1148,7 1776,3 2409,7 3097,3 3815,7 4495,3 5213,4 5935,7 6700,3 7434,3

I

I

1,2 ·291,4 587,7 893,2 121Q,4 1872,8 2537,1 3263,3 4016,5 4734,8 5487,7 6248,6 7051,8 7824,4

I

1,3 306,5 618,3 939,6 1272,2 1969,4 2664,6 3429,4 4217,3 4974,2 5761,9 6561,4 7403,2 8214,4

I

1,4 321,6 648,8 985,9 1333,9 2065,9 2792,0 3595,4 ,,4418,1 5213,7 6036,1 6874,2 7754,7 8604,5

I

3.150

1,5 336,7 679,3 1032,3 1395,7 2162,5 2919,5 3761,5 46111,1 ·5453,1 6310,4 7187,1 8106,1 8994,5

I

1,6 351,7 709,8 1078,6. 1457,4 2259,0 3046,9 3927,5 4819,7 5692,5 6584,6 7499,9 8457,5 9384,5

I

1,7 366,8 740,3 1125,0 1519,2 2355,6 3114,4 4093,6 5020,5 5932,0 6858,8 7812, 7 8809,0 9774,6

I

1,8 381,9 770,9 1171,3 1580,0 2452,1 3301,8 4259,6 5221,3 6171,4 7133,0 8125,5 9160,4 10164,6

I

1,9 3J6,9

801,4 1217,7 1642,7 2548,7 3429,3 4425,7 5422,1 6410.9 7407,3 8438,4 9511,9 10554,7

I

2,0 412,0 831,9 1264,0 1704,4 2645,2 3556,7 4591,7 5622,9 6650,3 7681,5 8751,2 9863,3 10944,7

'1. I~ i~

ig \ \

\ \ \

\ \

'\ '\ '\ \ \ 1\ 1\ \ \

1\ .\ -:.\ ~\ '\ '\ '\ [I ~. 1\ \

\

1::1

\ 1\

\ \ I~, K 1\ \ \ ~\ \ 1\ \ \ \ \ 1\ 'f

I

Ig

\ 1\

I~

II ~

\ 1\ \ \ \ \ \ \ \ i \ 1\ '\ 1\ '\ 1\ II \ \ f\ 1,\ \ \ '\ \ .\ 1\ \ 1\ \ \ 1\ \ \1\ 1\ \ 1\ \ !\ ,\ 1\ \ 1\ "1\ , , '\ 1\ \ 1\ '\ 1\ \ 1\ \ I . i '\ i\ 1\ .\ 1\ '\ '\ \ ,\1\' [S \ 1\ S, '\ 1\\ 1,\ :\ .\ 1\ 1\ ' r" , 1\ I\,' :'\ .\ 1\\ 1\ 1\ I .:\ 1 l'\ ,\ 1\\ 1\ 1\ \ -r -, 0; 1\\ 1\\ '\ \\ 10 '\

I

Ig I'"

I ..

"

I

i

10 I'"

Ig I'"

i

--;c

IQ

\,\ '!

\ 1\

\ \

2

~ I!O

1§'

1\ 1\ 1\

\

\

.

\

-\ '\ \ \ \

~

1\

1\ 1\ 1\

\ \ \ \ \ \ \

1

I:;;:

.~ 1\' \ \ \ \ \ \ 1\ 1\ ).. f;-\ \ 1\ 1\ ,

'\ ~\ ~\\ \\\ 1\

~

1\

\

IS

I~

~ ~ ~ l'\\ ~ 1\\\ ~\\ '\ &\\ ~ \\ ~ ~ ~\'\

I::\\: I\'\' ~\'

'\ ~ ~ ~\

Ig

10

IN

1\

g

t-

\ 12 I'"

1\

i

1\

\\

~

~ 11

8

\

. "

~

0

~



N

1 1

'~_Liil

m. ~

__

I

~ -

§

,

Is;! I"

12

1\ 1\

1 1

~

i i

, 1,

I

I.I 30 rami kotlovl I

3.173

I

L ,

•

Dijagrami sagorevanja za Ijuske semenki suncokreta;

4.2.5.2.

\iI~

0

2U

14~

4

"-

t

1

1

~

,

~J

I....?

~

r---- " " ~ i"--'-

~I

"-

K

rro ;:::.:----

b

~

6

''W

....?

r--.. "" ---- -::::

b

V

b

V

~

V

~

b ~

V

·6

b

V

"--- h "- "--- I---

b

V

~.. >

"::.! U

"--- "--- ~ 10k I'---

....?

V

_=

,...;-

,1

L

V

,1 V

V

../

V

,\"'- V

.

/< ,

/

V

n/

,0

,I

2

10

t

3

,6

.

\~

A - -....-

II

TABELA ZA DUAGRAME (a) i (b) 1

V.. V.w VL

1,0

I

I

4,468 5,253 4,515 17,57 14,94 15,61 1,64

4,058 4,843 4,105 19,34 16,21 16,93 0

(CO,), (CO,). (H,O). (0,).

1,1

1,2

I

4,879 5,664 4,926 16,00 13,86 14,48 3,04

1,3

I

5,289 6,074 5,336 14,84 12,92 13,50 4,26

1.4

I

5,700 6,485 5,747 13,77 12,10 12,64 5,32

1.5

I

6,110 6,895 6,157 12,85 11,38 11,89 6,25

1,6

I

6,521 7,306 6,568 12,04 10,74 11,22 7,08

1,7

I

6,931 7,716 6,978 11,33 10,17 10,63 7,82

1,8

I

7,342 8,127 7,389 10,69 9,66 10,09 8,49

1,9

I

2,0 8,163 8,948 8,210 9,62 8,77 9,16 9,63

7,752 8,537 7,799 10,13 9,20 9,61 9,09

TABELA ZA DUAGRAM (e)

°C 100 .200. 300 400 600 800 1000 1200 1400 1600 1800 2000 2200

A

I

1.0 677,8 . 1374,5 2091,7 2830,7 4369,8 5985,9 7666,4 9398,5 11171,2 12976,6 14810,0 16663,0 18537,5

I

1,1 731,2 1481,8 2257,7 3049,0 4703,9 6440,5 8245,1 10104,2 12006,1 13942,7 15908,6 17895,3 19904,4

I

1,2 784,6 1589,1 2423,6 3267,2 5038,0 6895,1 8823,8 10809,9 12841,1 14908,7 17007,1 19127,6 21271,2

I

1,3 838,0 1696,4 . 2589,6 3485,5 5372,1 7349,7 9402,5 11515,6 13676,0 15874,8 18105,7 2035~,9

22638,1

I

1,4 891,4 1803,7 2755,6 3703,7 5706,2 7804,3 9981,2 12221,3 14510,9 16840,8 19204,3 21592,2, 24004,9

I

"

j i

3.174

1.5 944,8 1911,1 2921,6 3922,0 6040,3 8258,9 10559,9 12927,0 15345,9 17806,9 20302,9 2;!Il24,6 25371,8

I

1,6 998,1 2018,4 3087,5 4140,3 6374,4 8713,5 11138,6 13632,6 16180,8 18773,0 21401,4 24056,9 26738,8

I

1,7 1051,1 2125,7 . 3253,5 4358,5 6708,5 9168,1 11717,3 14338,3 17015,7 19739,0 22500,0 25289,2 28105,5

I

I

I

2,0 1,8 1,9 1211,7 1158,3 1104,9 2233,0.. .... 2340,3 .. 2447,6 3419,5 3585,4 3751,4 5013,3 4576,8 4795,0 7042,6 7376,7 7710,8 9622,7 10077,3 10531,9 12296,0 12874,7 13453,4 15044,0 15749,7 16455,4 17850,6 18685,6 19520,5 20705,1 21671,1 22637,2 23598,6 24697,1 25795,7 26521,5 27753,8 28986,1 29472,4 30839,2 32206,1

'\ '\ \ '\ \

\ 1\ \ \

\

- \ \ 1\ \ 1\ \ \ \ \ '\ 1\ 1\ \ 1\ \ \ \ \ '\ 1\ \ \ \ \ \ 1\ \ \ \ \ \ \ 1\ \ 1\ \ \ \ 1\ \ ,\ 1\ \ \ 1\ \ \ \ \ \ \ \ \ 1\ \ \ .\ .\ \ 1\ \ \ ,\ \ \ 1\ \ \ ,\ \ \ 1\ 1\ \ 1\ \ il \ \ ,\ \ '\ \ 1\\ \ ,\ \ 1\\ .\ ,\ 1\ ,\ 1\\1\ .\ S ,\ i\ \ 1\\1\ .\ l\ ,\ \ ,\ l\' l\' 1\ .\' l\ l'\ S l\' S \ :'!' ~" \ .

1/

I·

UJ

\

;l

A--"'-

--;0 .. -

TABELA ZA DUAGRAME (a) i (b)

I ,

VR' VRW VL

.!

(CO,), (CO,). (I·r,O).

b

I'~

"1,\ ,\

1\ \

,\ l\ l\ l\ \\: l\\

N

i\.,

\ \ 1\ 1\

l"l

l\\ \\

'\ ~ ~~

I~

10

-,1\

IN

~

I

I

~ I I I

\

~

~.

\ \

'I

fl·

b ~

I I \I \I 1 I ~ ~ .

§ II!

3.183

I I

b

fI

10 I'"

~

...

f:!

~

"I

~

g

I~ ~\\

l\ '\ I

R

pi

~ ,~ 1\\ 1\\ 1\ \ \ \\' l\\ 1\\ ,\ 1\\!'\\ l,\' 1\'\ 1\\ \\ '\ ~ k\\ \\ ,\

10

\\ l\' .\

.

~ ~

,\ 1\ l\' .\ 1\ 1\ :\ ,\ ,\ .\ 1\\ \ ~\ ,,\ ,\ ,\ 1\\ I\.\ ,\ ,\

IQ I"

~\ l\ l\l\ 1\\ l\.\ \\ ~\' l\' ,\

I

\

\ 1\ ' \ 1\ 1\ 1\ \ \ 1\ \ \\ 1\ \ J\ 1\ \ \ 1\ \ 1\ r\ 1\ \ 1\ 1\ '\ 1\ 1\ 1\ I\, \ 1\ 1\ 1\ \ 1\ \ .\ \ \ \ \ 1\ \ J\ ,\ 1\ l\ 1\ . \1\ 1\ ,\ 1\ 1,\ \ 1\ .\

\1: I~

~

1\

.

1'\ {\

,. I

\

\\

1\ J\ 1\ 1\ 1\ 1\

~ \\ .\ 1\ l\

~

r.\\

\

1\ 1\1\

.~

11'

1\

\ 1\

\ \

I

1\

1\ \ 1\ 1\ 1\ ,\ \ \ \ \ [\

~

1\

\

4.2.6.2. Dijagrami sagorevanja za

me~avinu

u toplotnom odnosu 25%· mrki ugalj Breza (2.2.16.) i 75% mrki ugalj Mostar (2.2.34.);

C~41,52%, H~3,27%, O~II,89%. N~O,71%, S~2,95%,

•

kg

~

I'-,

I"-.

/

t

/ .

/ /

~

IV::

/

/

I

I

/

V 1/

,

~

/ /

"-

r--..

i"--

14

"'-

""

t:---

V

.,!(

'Z -..!.'::! ~

"''-.

'-.

V

'-.

J!J [0",

KP

r--- r-

/'

/'

V

,-.. r-:.---

If!!- V

,

/'

---- t--: --- r---

----

~

/'

;/

~

1-';V

V /

t

"-

IV::

V

.

IV::

v::

~

~

4-=

LC

4.7 1i.7 Inl .

A-18,15%, W-2I,51% i H.-15978 kJ

V

.

"

I

/'

!/ /

"IU

,2

"-- -

/

1;

IP

"--,,""'-

.....

(

\'

TABELA ZA DUAGRAME (a) i (b)

r

~I

1,0

I

1,1

I

(C(),)w

(H.Olw

(O,)w

I

5,02 5,65 5,12 15,44 13,72 11,22 3,17

4,59 4,17 4,80 5,23 4,27 4,69 18,59 . , 16,89 16,15 . 14;82 12,12 13,20 1,71 0

VR. VR,* . VL (CO,).

1,2

1,3

I

1,4

I

5,44 5,87 6,08 6,51 5,54 . 5,97 14,25 . 13,21 12,75 11,91 10,42 9,73 4,42 5,50

1,5

I

6,30 6,93 6,40 12,30 11,19 9,14 6,46

1,6

I

6,72 7,36 6,82 11,54 10,53 8,61 7,30

1,7

I

1,8

I

7,58 8,21 7,68 10,23 8,44 7,72 8,73

7,15 7,78 7,25 10,84 9,96 8,15 8,06

1,9

I

8,00 8,64 8,10 9,69 8,97 7,33 9,33

·2,0 8,43 9,06 8,54 9,20 8,56 6,99 9,89

TABELA ZA DUAGRAM (c)

·C : 1(jo

I

~ ,

4()0

600

BOO

1000 1200 . 1~

li500 1800

2000 2200

1

1,0 640,6 1301,3 1969,1 2653,6 4071,7 5558,4 7096,6 8683,0 10303,7 11949,5 13623,8 15367,6 17044,9

I

1,1 697,4 1414,2 2141,7 2883,3 4427,7 6038,2 7706,2 9427,8 11185,7 12970,0 14784,0 16665,6 18488,9

I

1,2 754,2 1527,1 2314,3 3112,9 4783,7 6517,9 8315,9 10172,7 12067,7 13990,4 15944,2 17963,7 19932,9

I

I

1,4 1,3 867,8 811,0 1752,9 1640,0 2487,0 2659,6 3342,6 3572,2 5139,7 5495,7 6997,7 7477,4 8925,5 9535,2 10917,5 11662,3 12949,7 13831,7 15010,9 16031,3 17104,4 18264,6 19261,7 '20559,8 21376,8 22820,8

I

3.184

1,5 924,6 1865,9 2832,2 3801,9 5851,7 7957,2 10144,8 12407,3 14713,7 17051,8 193:?4,9 21857,8 24264,8

I

'1,6 981,3 1978,8 3004,8 4031,5 6207,7 8437,0 10754,4 13152,0 15595,6 18072,2 20585,1 23155,8 25708,8

I

1,7 1038,1 2091,7 3177,4 4261,2 6563,7 8916,7 11364,1 13896,8 16477,6 19092,7 21745,3 24'1

\ \ \ 1\ \ 1\

1\ 1\

l&

g

1\

\ \ \ 1\ 1\ \ 1\ 1\ \~ \ \ 1\ i\ \ \ \ i\ .\ \ 1\ \ \ L\ 1\ \ '\ '\ 1\ \ \ 1\ \ \ 1\ '\ \ \ 1\

1

\\

1\

\

1\ \

\

\

,

,

\

I..

_\

I'"

1\

\

""

,,\ 1\ 1\ 1\ 1\

.\ \ \\ \ \ \ ,\!\ ,\ \ ,\ 1\ '\ ,\1\ ,\ ,\ ,\ .\

~

~

~

I~

Is

'" ~ \\ k\\ 02 l\\ ~ 1\\ \\ l\' 1\ \

IQ I"

\

1'\\ ~ [\\ l\\

I~ ~ ~\ ~\' ,\ ~ ~ ~\ ~\ ~ ~ ~~l\ ~ ~~ ~\\

10

\

I'"

~

\

\ \

,\ \ l\ ,\ 1\ l~ ,\ \ l\ S ,\ \ '\1\ .\ l\ S \\ 1\ \ I\' ~ k\' S \\ \\ S ,\ \\ ,\ .\ ,'0 11\\ 1\\ ,\ \\ '\ ~ 0.\ 1\\ ,\' 1\\ ~'\ l\\ 1\\' \\ ~ l\'\ l\\ \\' '\ ~ ~\\ \\' l\

>l ~

g

'" \ \

., 0

~ ~ ~\ ~\\ ~ ~~t-.,~ ~ ~ ~ ~\

1

1 .

r

4.2.7.2.

Dijagrami sagorevanja za iignit Velenje (4.3.5.) sa recirkulacijom 14,5%

I

lIe·~ ~

I

t I ""I

1/

V

/

.. /

/'

"

t-Zl ~

t"I'---.

"- t'--"-

t"-

,) ['-.. t---

(f'.

----

"~ ----

t"- ,.!C( ilt

/'

I---

/'

--- ----

---- -

---

:7

/' /' /'

:._.

,

._.

,--. --;

-- _

,-_. '. __ ...

..

,

4

1.0

,\

I

1/

.2

----

,

.

// /"

2

1;

\0\>;~

V

\'

V /'

u

~I

13

1.6

1,5

I

I.

---

/'/'

/'

1

['-..

/'

/'

•

'"

i'-

/'

V

/'

I.

4-=

/'

/

/

"-

V

/

/'

"-

16

V

II

'" i'----

t

~

,E~

I

"'

A

\7

"

TABELA ZA DUAGRAME (a) i (b)

~I

1,0

VL V.s V.w (CO,).

2,840 3,278 4,175 19,08 14,98 21,50 0

(CO,)w

(H,O)w (O')w

I

1,1

I

3,124 3,562 4,459 17,53 14,02 20,12 1,34

1,2

I

1,3

I

3,692 4,130 5,027 15,12 12,45 17,84 3,66

3,408 3,846 4,743 16,23 13,18 18,92 2,51

1,4

I

3,976 4,414 5,311 14,07 11,78 16,91 4,48

1,5

I

4,260 4,698 5,595 13,31 11,18 16,02 5,32

1,6

I

4,544 4,982 5,879 12,69 10,62 15,25 6,08

1,7

I

4,828 5,266 6;163 11,87 10,15 14,58 6,77

1,8

I

1,9

I

5,396 5,834 6,731 10,72 9,29 13,32 7,86

5,112 5,550 6,447 11,25 9,80 13,92 7,39

2,0 5,680 6,118 7,015 10,21

I

I'

8,92

12,79 8,50

TABELA ZA DIJAGRAM (e)

·c 100 200 300 400 600 800 1000 1200 1400 1600 1800

2000 2200

I

A 1,0 585,3 1188,3 1856,2 2454,S 3762,1 5176,4 6624,5 8128,8 9672,7 11134,0 12832,4 14434,9 16016,3

I

1,1 627,5 1279,3 1980,1 2626,4 4028,9 5537,2 7083.3 8688.3 10335,3 11900,5 13703,7 15412,4 17101,4

I

1,2 669,6 1370,3 2104,0 2798,3 4295,7 5897,9 7542,1 924T.9 10997,8 12667,0 14575,1 16389,9 18186,5

I

1,3 711,8 1461,2 2227,9 2970,2 4562,6 6258,7 8000,9 9807,4 11660,4 1:3433,4 15446,4 17367,5 19271,6

I

I

I

1,6 1,5 838,:f 796,1 753,9 1643,2 1734,2 1552,2 2475,7 2351,8 2599,6 3486,0 3314.1 3142,1 5363,0 5096,2 4829,4 6980,3 6619,5 7341,0 9377,4 8459,T 8918,6 10366,9 10926,5 . 11486.0 12322,9 12985,5 13648,0 14199,9 14966,4 15732,9 16317,8 17189,L 18060,4 18345,0 19322,5· 20300,0 20356,7 21441,8 22526,9 1,4

3.198

I

1,7 - 880,4 1825,2 2723,S 3657,9 5629,8 7701,8 9836.2 12045,5 14310,6 16499,4 18931,8 21277,5 23612,0 .,'

I

1,8

I

1,9

922,6 964,7 2007,1 1916,1 2847,4 2971,3 4001,7 3829,8 5896,7 6163.5 8423,3 8062.6 10295,0 10753,8 12605,0 . 13164,6 14973,1 15635,7 17265,8 18032,3 19803,1 20674,5 22255,1 23231,6 24697,1 25782,2

I

2,0 1006,9 2098,1 3095,2 4173,6 6430,3 8784,1 11212.6 13724,1 16298.2 18798,8 21545,8 24210,1 26867,3

, I

•

I~.

I:;

,

1\ \ \

'S'!

\ \ \

1\ 1\ 1\ \ 1\ \ \ \ \

1\ 1\ 1\ '\ \ \ \

I"" ,\i"" "- 1\ 1\ 1\ 1\k~ '), ~ r\

,::::

1\ \

\

I"

'~

1\

\

,

1f;.\ '\ \ \ 1\ '\ \\ 1\ \ \ \ d{ f\ 1\ \ \ \ 1\ \ 1\ \ \ \ 1\ \ \ !\ 1\ \ '\ \ \ \ \ 1\ \ 1\ \ 1\ \ \ \ \ 1\ \ 1\ \ 1\ 1\ \ \ \ \ 1\ 1\ \ \ \ \\ \ 1\ 1\ \ \ ,\ \ \ 1\ 1\ \ 1\ \ 1\ \ 1\ \ 1\ \ \ 1\ 1\ \ 1\ \ '\ \ ,\ 1\ \ 1\ \ \ \ i \ \ 1\ \ 1\ 1\ .\ \ \ , ! i\ l\ ,\1\ ,\ ,\ 1\ 1\ l\' ,\ ,\\ \' ,\ ,\ \ \ 1\ ,\\ \\ ,\ ,\ \\ ,\ \\ \\ \ !\ \ \

1

,S;!

.

?>

"'"

I

I~

'" ~

"' g il:

i

g l'!

\ \\ \\ \\ 1\ \ \

!

15

\' .\' \\ 1\\\

~

:

*t\\ \\' ,\\ \\ ~

~

"

'\ \\ \'\ 1\\ \\

\

0.'\ ~'\ l\" ,\ \ ~ ~~ 1\ \\\ ~ ~ ~'\ ~

~

Q iij

"

., Q

1\

"

\

g g

,\' 1\' l\\ ,\\' S \ '\ \\ ~\\ ,\\' I\' \\ 1\\\ l\\' \\\ 1\ ~\ ~\\ \\' 1\\ t\~ ~'\ lW \

Q

\'\ 0.\ ,\, 1\\\

\

Q

'"

\ ~ 1\' 1\' '\ ~'\ \'\ \\\ \~ ~ ~\\ 0,\, \\\\ \\ Ii ~ ~\\ \

. Q

\

-

.

0

'" \ \\

,\

,

..

,~

~

~

~ j;j ~ ~ ~ 1111 1 11 1

.,.

8

8

I,

0

, ,

o

3.199

~

l

4.3. TABELARNI POSTUPCI ZA DOBUANJE ELEMENATA DlJAGRAMA SAGOREVANJA

II II I': I'.1

Namena ovog postupka je da se reIativno lako i brzo, ali sa dovoljnom ta~noseu. dobiju veIi~ine potrebne za izra~unavanje toplotnih moei i dijagrama sagorevanja ~vrstih, te~nih i gasovitih goriva. Dobijanje pomenutih veli~ina bilo bi najbrze i najlakse putem odgovarajuCih nomograma. Ovakav nomogramski metod imao bi, medutim, ozbiljne nedostatke u pogledu glomazne konstrukcije, kratkotrajnosti nomograma usled ~stog ucrtavanja pomoenih linija i zbog reIativno velike greske pri izradi i o~itavanju nomograma.

a) Polazne jednacine Gornja toplotna moe, prema jednacini (3.2) iznosi If. = 339 ·C+ 1424·

(H- ~)+ 105· S [::l

Donja toplotna moe, prema jednacini (3.3) iznosi Ifd=339 ·C+ 1197.

(H- ~)+ 105· S-25· w[~:l

Toplotna moe gasovitog goriva je

(3.102)

Ili".

PriloZeni tabelami postupak je u pogledu taenosti ravnopravan klasifuom prora~unu, ukoliko se isti

[I'

gde If moZe biti If. iii Ifd. Teorijski potrebna kolicina kiseonika

Oml.= I~O [1,867 ·C+ 5,6. (H- ~) +O,7'S][ ::]. izvoJi racunsb.~i1l Hjil~;lh!!:l~ :J~~d s;;: p".,;~ }J.-,'".'j-'·,w velicina neophodnih za dijagrame sagorevanja vrsi logaritmarom, taenost tabelamog postupka je nesumnjivo veea. U pogledu brzine raJa tabelarni postupak u svakom slueaju, bilo da se klasicni proracun sprovodi raeunskom masinom iii logaritmarom, stoji na prvom mestu. Pored prednosti skraeenog vremena izrade i poveeanja tacnosti, tabelarnim postupkom se postize i manje zamaranje onoga koji vrsi proracun. Tabelarni postupak se u potpunosti zasniva na ednacinama za izradu dijagrama sagorevanja. Tabele su relativno jednostavne strukture jer je u najveeoj meri koriseena moguenost multiplikacione metode za veeinu polaznih vrednosti pojedinih velicina. Za temperature kao polazne vrednosti nije mogla da se iskoristi multiplikaciona metoda usled nelinearnog karaktera zavisnosti specificnih toplota od temperatura. Usled toga uzet je sirok dijapazon temperatura, a u okviru toga dijapazona temperaturski tok, tj.

gustina rasporeda polaznih temperatura, prilagodena je potrebama termiCkog proracuna parnih kotlova. U sledeeoj tacki dat je detaljan opis pojedinih tabela.

VLm1n =

(3.100)

~~O 0ml. [:~l

Zapremina produkata sagorevanja, ne uzimajuei u obzir vlagu iz vazduha, je

VRW, = Veo, + Vso ,+ VN,+ VH,o

[:~], (3.101)

V RW = VRW, + (A-I) VLm1n

[:~].

Entalpija produkata sagorevanja, na osnovu transformisane jednacine (3.78), glasi

I =1, +1Jl

[:~]

gde je

TJl

=

[kJ]

(A-I)· VLml•• iL kg ,

prema tome je

T- (Vea, . ico,), + (V5o, .150,),+ (VN,' (N,), + (VH,O' iH,O),+ (A-I)· VLoll•

.

i£[:1·

4.3.1. Koastrukclja tabeIa

b) Pregled tabela

Kao lito je re~no u uvodu, osnovu tabele predstavljliju kJasifue jednai!ine za dijagrame sagorevanja.

Tabela (3.23) slufi za izraeunavanje gomje loplotne moei,(H,) evcstih i teCnih goriva, a forrnirana je na

3.200

osnovu jedna~ine (3.2) koja je nastala od VDI formule. U zaglavlju po horizontali nalaze se hrojevi od I do 9 koji, u ovom slu~ju, predstavljaju jedinice procentualnog iznosa komponenata goriva, ~iji su simboli dati u zaglavlju po vertikali. Da bi se dobila toplotna moe neke od komponenata, ako je sadriaj te komponente izrazen deseticama, potrebno je broj iz tabele pomnoziti sa deset, a ako je sadriaj komponente izrazen desetim iii stotim delovima, odgovarajuc; brojevi iz tabele dele se sa deset odnosno st~. Tako, na primer, ako je sadriaj sumpora (S) u gorivu 3 %, toplota oslobodena sagorevanjem sumpora iznosi 314 kJ. Ako je sadriaj ugljenika (C) u gorivu 30%. kg toplota sagorevanjem ugljenika Ce biti 10 X 1018= = 10180 kJ. Ako je sadriaj neke od komponenata kg izraZen brojevima u kojima figurisu kao vazece cifre desetice, jedinice, deseti i stoti delovi, toplotna moe komponenti se dobija sabiranjem vrednosti koje su dobijene na osnovu mnoZenja tabliene vrednosti faktorima 10, 1,0,1 i O,QI. Ako, na primer, sadriai ugljenika iznosi 35,76 %. toplota oslobodena sagorevanjem ugljenika dobija se kao zbir:

10 X 1018=10180 I x1696=1696 0,1 X 2374 = 237,4 0,0 I X 2035 = 20,35 12133,75 kJ kg Tabele (3.24, 3.25, 3.26 i 3.27) su identi~nog sklopa i zasnovane su na jednaeinama (3.3) i (3.100). Na osnovu tabela (3.25 i 3.26) odreduje se gornja i donja toplolna mee gasovitog goriva - najCesCe mesavine - vodeCi pri tome racuna 0 procentualnom iznosu pojedinih komponenata u mesavini. takede po principu sumiranja. Tabela je sastavljena pomoeu jednaeine (3.102). Pomocu tabele (3.28) dobijaju se zapremine produkata sagorevanja sabiranjem pojedinih komponenata. U zaglavlju po horizontali, kao i kod prethod nih tabela, nalaze se brojevi od I do 9 koji znaCe jedinice procentualnog iznosa, ako se radi 0 pojedinim komponentama goriva (C, H, S, W). Isli ti bro-

[~l

jevi predstavljaju jedinice koliein(vazduha u

Po vertikali zaglavlja slozene su pojedine komponente

GORNJA TOPLOTNA MaC H, [

~] Tabel. 3.23

C H

S

I

0

I

I

2

3

4

5

6

7

339 1424 105

678 2847 209

1018 4271 314

1357 5694 419

1696 7118 524

2035 8542 628

2374 9965 733

356

534

890

I 1068 I

1246

178

I

I

712

I

8

9

3053 12812 942

2714 11389 838

II

1424

I

1602

I

I

Formul. po kojoj je sastavljen. label. glasi:

[kJ]

H.-339,2C+1423,6H+I04,7S-178.0 kg •

DONJA TOPLOTNA MaC H. [

C H

S

0 W

~]

Tabel. 3.24

9

I

2

3

4

5

6

7

8

339 1197 105

678 2395 209

1018 3592 314

1357 4790 419

1696 5987 524

2035 7185 628

2374 8382 733

2714 9580 838

3053 10777 942

150 25

299 50

449 75

599 100

748 126

898 151

1048 176

1198 201

1348 226

-

Formula po kojoj je sastavljena Iabela glasi: • H. - 339,2C + 1197,5 (H

~) + 1!l4,7 S-25,1

wI:1

H.- 339,2 ~ + 1197,5 H+ 104,7 S-149,7 .0-25,1

3.201

wml

I

GORNJA TOPLOTNA MOe H, ( ::,

Komponen!.

J Tabela 325

I

Formula

1

2

3

5

4

6

7

8

9

..

Vodonik

H,

127,7

255,4

383,1

510,8

638,5

766,2

893,9

1021,6

1149,3

Ugljenmonoksid

CO

126,4

252,8

379,2

505,6

632,0

758,4

884,8

1011,2

1137,6

H1S-+SO Z

257,1

514,2

771,3

1028,4

1285,S

1542,6

1799,7

2056,8

2313,9

yodonik

H,S~SO,

301,4

602,8

904,2

1205,8

1507,0

1808,4

2109,8

2411,2

2712,6

Metan

CH,

398,6

797,2

1195,8

1954,4

1993,0

2391,6

2790,2

3188,8

3587,4

E!an

C,H.

704,2

1408,4

2112,6

2816,8

3521,0

4225,2

4929,4

5633,6

6337,8

Propan

C,H.

1018,2

2036,4

3054,6

4072,8

5091,0

6109,2

7127,4

8145,6

9163,8

n-Butan

C 4 H to

1340,2

2680,4

4020,6

5360,8

6701,0

8041,2

9381,4

10721,6

12061.8

i-Bulan

C..H,o

1320,1

2640,2

3960,3

5280,4

6600,5

7920,6

9240,7

10560,8

11880,9

Pentan

C,HI2

1578,3

3156,6

4734,9

6313,2

7891,5

9469,8

11048,1

12626,4

14204,7

Etiten

C,H,

640,2

1280,4

1920,6

2560,8

3201,0

3841,2

4481,4

5121,6

5761,8

C,H.

943,7

1887,4

2831,1

3774,8

4718,5

5662,2

6605,9

7549,6

8493,3

. GUlilcn

C"H Il

1213,8

24J-i,ti

36)0,4

48:'5,2

6()Y.f,U

7312,8

.531,6

Benzol

CoHo

1463,7

2927,4

4391,1

5854,8

7318,5

8782,2

10245,9

11709,6

Acetilen

C,H,

589,9

1179,8

1769,7

2359,6

2949,5

3539,5

4129,3

4719,2

Sumpor~

vodonjk Sumpor~

Propilen

,

DONJA TOTLOTNA MOe r.·.' ~'. . ·!;

IComponent.

I

,

9750,4 : 1U969-,2

-

13173,3 5309, 1

Hd[::'] T.bel. 3,26

FonnuIa

1

2

3

4

5

6

7

8

9

Vodooik

H,

107,6

215,2

322,8

430,4

538,0

645,6

753,2

860,8

968,4

Ugljenmoooksid

CO

126,4

252,8

379,2

505,6

632,0

758,4

884,8

1011,2

1137,6

Sumporvodonik

H,S~SO,

237,0

474,0

711,0

948,0

1185,0

1422,0

1659,0

1896,0

2133,0

SwnporYOdonik

H,~SO,

281,3

562,6

843,9

1125,2

1406,5

1687,8

1969,1

2250,4

2531,7

Metaa

CH.

358,0

718,0

1074,0

1432,0

1790,0

2148,0

2506,0

2864,0

3222,0

Elan

C,H.

643,5

1287,0

1930,5

2574,0

3217,5

3861,0

4504,5

5148,0

5791,5

Propan

C,H.

935,7

1871,4

2807,1

3742,8

4678,5

5614,2

6549,9

7485,6

8421,3

lHIutan

C.. H ,O

1235,5

2471,0

3706,5

4942,0

6177,5

7413,0

8648,5

9884,0

III 19,5

l.:JIutan

C.H ,O

1216,3

2432,6

3648,9

4865,2

6081,5

7297,8

8514,1

9730,4

10946,7

Poutan

C,H"

1460,8

2921,6

4382,4

5843,2

7304,0

8764,8

10225,6

11686,4

13147,2

ailen

C,H.

599,5

1199,0

1798,S

2398,0

2997,S .

3597,0

4196,5

4796,0

5395,5

Propilen

C,H.

882,2

1764,4

2646,6

3528,8

4411,0

5293,2

6175,4

7057,6

7939,8

Butileo

C,H,

1l38,4

2276,8

3415,2

4553,6

5692,0

6830,4

7968,8

9107,2

10245,6

Benzol

CoHo

1403,4

2806,8

. 4210,2

5613,6

7017,0

8420,4

9823,8

11227,2

12630,6

Aa:tilen

C,H,

569,4

1138,2

1708,2

2277,6

2847,0

3416,4

3985,8

4555,2

5124,6

.,

3,202

TEORIJSKI POTREBNA KOLIGNA KISEONIKA

Om,"

[~; ] Tabela 3.27

\

-

% 1

2

3

4

C

1,867

3,734

5,601

7,468

H

5,6

ll,2

16,8

22,4

S

0,7

1,4

2,1

o

0,7

1,4

2,1

Komponenla

r

\

6

5

7

8

9

-

I

lI,202

13,069

14,936

16,803

28,0

33,6

39,2

44,8

50,4

2,8

3,5

4,2

4,9

5,6

6,3

2,8

3,5

4,2

5,6

6,3

9,335

I

-

.

4,9

Dobijenu vrednost iz tabele delHi sa too Fonnula po kojoj je dobijena tabela gJasi: Teorijski potrebna kiJlicina vazduha:

ZAPREMINE KOMPONENATA PRODUKATA SAGOREVANJA[:J Tabela 3.28

\

Sastav [%] m' C; Hj W; S; VLmfll [ki] I

2

3

4

5

6

7

8

9

0,0187

0,0374

0,0561

0,0748

0,0935

0,1122

0,1309

0,1496

0,1683

V~10

0,11196

0,22392

0,33588

0,44784

0,55980

0,67176

0,78372

0,89568

1,00764

w V Hp

0,01244

0,02488

0,03732

0,04976

0,06220

0,07464

0,08708

0,09952

0,11196

VL

N,

0,79

1,58

2,37

3,16

3,95

4,74

5,s3

6,32

7,11

V~Ol

0,007

0,014

0,021

0,028

0,Q35

0,042

0,049

0,056

0,063

V.(u-O,t L

0,1

0,2

0,3

0,4

0,5

0,6

0,7

0,8

0,9

Zapremina komponeDat. [m'/kg] .

vg

\

01

I

Formule Da osnovu kojih je sastavJjena taOOla

V~,- :~ VL.... -O,79 VLm •• l~J

[m'-kg ] 1,87 v&'100 --C-0018·C '

[m'] [m,]

R ---9H-O,11196.H 1,244 VH,o

100

t

-

[m'b ] [m']

I

V~o _ 0,70 S _ 0 007 S '100

kg

•

VL.'-0,1 - 0,1 VLm•• kg

w 1,244 VHo ---W-O,OI244W kg , 100

.dA Z. neko .dA # 0,1 vrednost Vi'-O,I treba potnno!iti sa 0,1

I produlcata sagorevanja. Ostalo u vezi sa kori~njem ove tabele dato je kao primedba oa samoj tabeli. Pomoeu tabela (3.29 i 3.30) koje su sastavUene oa osoovu stehiometrijskih odnosa i svedene oa kilogram goriva. odoosno oa kubni metar goriva. mogu se dobiti potrebne koli~ine vazduha, produkata sagon:vanja i oslobo4eoe koli~ine toplote za pojedine

kompooeote produkata potpnnog sagorevanja uz teorijski viWc vazduha. Sumiraojem ovih kompooenata dobijaju se potreboe koIi~ine vazduha, zapremioe suvih i vlaJ.nih produkata sagorevanja i donje toplotne moei navedenih goriva pri potpnnom sagorevanja sa proizvoljnim vi§kom vazdnha. U tabeli (3.31) date su .karaktCristiroe specifi&ic

I \

I

3.203

•

I·.'~. .

,

! POTREBNE KOLlONE VAZDUHA, ZAPREMINE PRODUKATA SAGOREVANJA IOSLOBODENE KOLlCINE TOPLOTE ZA CVRSTA I TECNA GORIVA Tabda 3.29 Goriva

C H, 0,

H 0

0,08878 xC 0,26443 - 0,03332

H, 0,

X X

N,

N S

S W

W

Suvi

VLm"[~]

[%1 po masi C

Produkti sagorevanja

vazduh

0,03326 X S

VRSt

Oslobodena toplota

Vlazni deo

[m'kg ]

Oznaka

VH,o,

[:~ ]

[~:l

+ 340 x C + 1200xH,

CO,

0,018535 xC

0,11632

X

H,

0, N, SO,

0,21 (A-I) VLm " 0,08 x N,+O,79 VL 0,006828 X S

-150 x 0, + 105 xS -25xW

0,01302 X W

E -100 [%1

E=V~ml" VI. = A Vr;mln

KOLI'~It-:E

POTREBNE

1:-Vnsl

--v--

I:=VHl.ot

.1 VRIV~:':~:;7-1) VLm'·//~:~~D·J ZA~I'.H~lNE

VAZDUHA,

PRODLKATA SAGOREVANJA I OSLOBODENE '-;

\

r

"'n".

--- --- ._. --. '-'-.-

Produkti sagorevanja

Gas i vazduh

Suvi

Oznaka

Nazi v

Ugljen-monoksid Ugljen-dioksid Vodonik Metan Etan Etilen Sumpor~vodonik

Sumpor-dioksid Vodena para

Kiseonik Azat

j

[%1

CO CO2 H, CH. C2 H • C,H. H,S SO, H2O 02 N2

E -100 [%1

(V)Lm', [::]

0,02381 xCO 0,02371 x H, 0,09626 X CH. 0,16678 x C2H. 0,09592 x C2H, 0,07227 x H 2S

- 0,04764

X

0,

" -'"

g

(V)RS' [ : : ]

0

Vlaini deo

(V)lI,o,

I Oslobodena toplota [~, )

l::]

0,009938 X CO

CO,

+ 126 x CO

I X C02

CO2

0,009955 x CH, 0,02009 x c,H, 0,020135 x c,H, 0,009888 X H,O

CO, CO2

0,010455 X H2 0,020976 X CH, 0,03275 X C,H,

CO2 S02

0,02109 x C2H, 0,01059 X H,S

+ + + +

I XS02

S02

I xH,O

-19,3 x H,O

0,21

0,

+ 108 X H2 358 x CH. 643 xC,H2 600 x C2H, 235 X H,S

I x N2 +0,79 (V)L N2

E - (vlL ••• (V)L-A(V)Lm ••

E,..(V)...

-y-

E-(V)H,O,

E-(V)RW' (V).W - (V)RW' + (A-I) (vlL"'A

filent:alilije pojedinih komponenala produkala sagoreTabele (3.32 do 3.37) sluze za izracunavanje enlalpija produkata sagorevanja zavisno od procentualnog ueesCa pojedinih komponenata. vi~ka vazduha i temperature. Tabele su fonnirane na osnovu jedna~ine (3.78), s tim ~to je sabirak (Veo,' ieo,) dat u tabeli (3.32), sabirak (VH,o'iH,O) u tabelama (n3 i 3.34) . (odvojcna je komponenta nastala oksidacijom Hl od

one naslale usled prisustva vlage u gorivu), sabirak (VN, iN,) dat je u tabeli (3.35) u zavisnosli od VLm1n • sabirak (Vso,' iso,) dal je u tabeli (3.36), dok je u

tabeli (3.37) dat poslednji sabirak

jedna~ine

(3.78)

(VL·iL)·

Za sve ove labele vazi multiplikaciono-adilivni princip, obja~njen na primeru tabele (3.23), ukoliko se radi veli~inama upi;anim u horizonlalnom zaglavlju. Sto se tiee verlikalnog zaglavlja biee u izve-

3.204

°

snim slu~ajevima potrebno priei interpolaciji. Ostalo u vezi sa koriscenjem tabele (3.37) naznaCeno je u primedbi na samoj tabeli. U vertikalnom zaglavlju svake od tabela (3.33 do 3.37) naznaeene su pojedine temperatu"ke oblasti radnog meuijuma predajnika toplote, odnosno, temperatur,ke oblasti prijemnika toplote - grejnih povrsina. Razume se da su granice ovih oblasti .amo orijentacionog karaktera, i da se u njih uklapaju najCesci slueajevi pri cistom stanju grejnih povrsina kotla. Tako, na primer, temperatura od 100·C ne dolazi U obzir kao stvarna temperatura izlaznih gasova, ali je ona ipak data radi mogucnosti interpoliranja temperatura izmedu 100 i 150 'c. koje nisu retke kod savremenih kotlova velikog kapaciteta, a vrlo su Ceste pri nhkim optereeenjima kotla. NajCesea oblast temperatura izlaznih gasova kreee se u granicama od 150 'C do 180 'c. Temperature preko 180 'C sreeu se kod kotlova manjeg kapaciteta, kod kotlova sa slabo razvijenim naknadnim grejnim povrsinama iii uopste bez njih, kao i kod goriva sa velikim procentom sumpora, a posebno sa velikim procentom sumpora i vlage. Isto tako visoke temperatUre izlaznih gasova se javljaju i u slucaju preoptereeenja kotla i nenormalne zaprljanosti. Temperature iznad 220 'C srccu se kod kodova starije konstrukcije, kao i kod savremenih kotlova malog . kapaciteta bez naknadnih grejnih povrsina, a relatlvno visokog radnog pritiska. Oblast temperatura zagrejnea vazduha kreee se od 'C, stirn sto se nile temperature odnose na ~anje zagrevanje vazduha u izlaznim zagrejacima, a vIse temperature se odnose na vise zagrevanje vazduha (sekundarni zagrejaei vazduha), i na slucajeve gde je zagrejae vazduha jedina naknadna grejna povrsina (na primer, veeina brodskih kotlova kod kojih izlazne temperature nisu ekstreruno niske, a radni pritisci naprotiv visoki).

200~500

Oblast pregrejaea podeljena je na tri zone: konvektivne, konvektivno-ozraeene i cisto ozraCene pregrejaCe. Oblast konvektivnog pregrejaca je relativno siroka zbog upotrebe jednostupnih pregrejaca koji su cesti kod kotlova manjeg kapaciteta i ni'ih velicina stanja proizvedene pare, kao i u veCini slucajeva kod brodskih kotlova. Ukoliko je u pitanju visestupni pregrejac, tada se primarni, a narocito njegov prvi paket, nalazi u niiim temperaturama navedene oblasti, dok njegov drugi paket zadire u vise temperature, kao i sekundarni pregrejac i eventualno dec izlaznog pregrejaca. Temperaturske oblasti ozracenih povrsina hoeu se od 850-1200 'C, s tim sto su najCesci slueajevi za kotlove lozene ugljem 900-1100 'C, a za kotlove sa tecnim gorivom iznad I 100 'C. Cesti su slucajevi preklapanja ovih zona, kao i prebacivanje i podbacivauje navedenih granicnih temperatura. Teorijske temperature lozista kreeu se u granicama od 1400-2200 'C, s tim sto se prve tri oblasti l4 P_rnl kotlovi J

odnose na sagorevanje uglja, a druge dye na sagorevanje teenog goriva. Ovakvo zaglavlje treba da olaksa i ubrza rad pri koriscenju ove prilieno glomazne tabele, mmeravajuci okvirno na mogueu temperatllrsku oblast predmetne grejne povrsine. c) Prednosti i nedostaei Izracunavanje toplotnih meei pomeeu multiplikacionih tabela svodi ,e na ,abiranje i oduzimanje. Ovim se postupak racunanja pojednostavljuje, jer ,e izbegava ponav/janje numerickog postupka koriscenja fonnul~ po,ebno za svaki novi slucaj. Multiplikacione tabele predstav/jaju jednu opstu interpretaciju primenjenih formula. Usteda vremena primenom ove metode je veea no pri dobijanju rezultata upotrebom obicne racunske masine za klasican postupak. Tabelarni postupak ima prednosti i u pogledu tacnosti, jer je manja mogucnost subjektivne greske. Pored toga, operacije sabiranja i ociuzimanja povlace manje netacnosti no sve cetiri racuoske raciuje pri klasicnom postupku. Tahdarni rcstupak ir:l.!l narllcitu prcowJst za one koji poseduju iEkustva u izradi termickih proracuna, jer mogu prethodno da odrede okvirnu oblast u uzem dijapazonu kretanja pocetnib vrednosti, naroCito temperature produkata sagorevanja i visak vazduha. Ovo olaksava zaglavlje podeljeno na temperaturska polja pojedinih grejnih povrsina. Neosporna prednost ovog tabelarnog postupka je u tome da se obraduju samo one tacke, odnosno polja, koja su za konkretan slueaj potrebna. Ovo vazi za tok temperatura i tok viska vazduha, pa se time izbegava nepotreban visak rada. Po prilozenim tabelama moze se aktuelno polje prezentirati graficki i to u znatno krupnijoj razmeri, tako da se meduvrednosti mogu dobiti grafickom interpo/acijom. Grafickoj interpolaciji se pribegava i kod klasicnog (I-I) dijagrama, ali se tako postize mnogo manja tacnost jer je u pitanju sitnija razmera usled sirih polja, a time i veea greska koja se javija, i pri nanoseuju vrednosti, i pri oeitavanju istih. Tabelarni postupak se moze iskoristiti i za izrad u dijagrama sagorevanja u klasicnom obliku. Klasieni oblik dijagrama sagorevanja karakterise standardizovan niz polaznih vrednosti. Primenom tabe/amog postupka i u oyu svrhu, dobijaju se vrednosti za sve tacke sa znatno vecom tacnoseu. Pored poveeane tacnosti ovim postupkom se skracuje vreme izrade. Skraeenje vremena izrade rezultat je smanjenog broja racunskib operacija. Postupak se svodi uglavnom na sabiranje vrednosti iz tabela koje su jednom za uvek izraeunate. Prednost ovog postupka, u smislu tacnosti, dolazi narocito do izra!aja pri izracunavanju izIaznog gubitka (u,). Kod klasicnog (1-1) dijagrama linije su zbijene u oblasti temperatura izlaziJih gasova, a ordinate su relativno male vrednosti te je greska ocita-

3.205

I

I

•I

SREDNJE SPECI

II

I~I' ,

Tcmperatura

N,

0,

(

i

i

i - ..

,~,.,

kJ

80 100 120 '140

" ~,

,

It ,I, Ii'

il

:! !

20,77 41,57 83,19 104,04 124,89 145,70

156,08 182,17

150

195,27

160 170 180

208,34 221,44

190 200 220

156,21 166,68

, , I

I

I I, I

I

I

I! I

!

i

I : !

528,37

500

666,12

550 600

-'!!QlJ~.

700 800 850 900 950 1000 1050 1100 1150 1200 1300 1400 1600 1800 2000 2200 2300 2500 3000

59~f,04-

I I

I !

I,

951,24

1097,36 1171,47 1245,99 1321,35 .!]27,14 1473,33 1549,95 1626,99 1704,03 1859,78 2016,78 2333,72 2654,43

~.-~

I, I I

2977,65 3308,80 3466,67 3794,50 4630,50

kg

m'

kg

18,34 36,68 73,69 92,32 110,99 129,83

26,00 52,00 104,08 130,17

20,81 41,62 83,28 104,17 125,06 145,99

32,45 65,73 1l4,61

16,54 33,45 68,54 86,58 104,96

135,11 146,61 158,30

195,65

156,29 182,54

156,50 I 67,01

:','0633

1~7.9~

0 ~('1n

314,64

40b,83

285,00

395,02

368,40 419,10

478,55 550,98

335,00

463,06

'477,70 532,98

624,67 698,78

386,02 437,52 48",44

531,72 601,22 671,56

589,08 645,60

774,14 849,92

542,19

742,32 814,33

760,74 877,97 937,42 996,88 1057,17

1003,99 1159,74 1238,87 1318,00 1397,55 1477,52 1557,49 1638,21 1719,52 1800,74 1963,61 2128,15 2460,58 2797,62

595,78 703,38 812,66 867,50 923,19 978,87 1034,98

251..30 , 267,03, .

79-~

-

... "., j

763,04 1

m'

f.7

2~1).:1

400, 450

kJ

-

177,52 188,03 198,62 204,26

287,09

393,27 460,55

kJ

167,85 177,39 187,07

177,14 187,65 198,16 208,67

30" 350

185,39 198,91 212,44 226,00 . 239,57

kJ

kg

26,17 52,42 105,21 131,76 158,51

1117,88 1178,58 1239,71 1301,26 1363,22 1487,99 I 1613,59 1867,73 2123,54 2382,29 2642,71 2773,34 3035,43

I

3701,13

3138,43 3407,22 3656,33 4006,77 4902,74

i

I

~~-~

kJ

208,80 221,94 235,05 248,28 261,42

234,54 247,65 260,75 .

kJ

m'

kg

25,96 51,96 104,00 130,04

40

kJ

kJ -

m'

°e

20

~I

------CO,

CO

960,45 1109,08 1181,51 1259,80 1336,01 1412,63 1489,66 1567,12 1643,41 1723,29 1881,13 2039,39 2359,26 2682,06 3007,80 3352,20 3499,33 3830,08

1901,08 1147,60 1204,12 1261,06 1375,36 1490,50 1723,71 1959,42 2198,07 2439,23 2561,48 2807,25 3434,43

!

4664,10

1---316,15 !I 370,45 425,38 481,06 537,59 594,11 651,47 768,28 887,18 947,89 1008,18 1068,84 1130,44 I 1192,40 1253,95 1316,33 1379,13 1505,15 1632,01 1887,83 2146,15 2406,51 2668,25 2800,13 3064,74 3732,11

170,Q3

206,16 242,92

123,68

261,59

133,18 142,39

280,43 299,44

152,44 162,20 172,08

318,57 337,92 ' 357,47 .

"

,.182.D4

16

20 1. '\()

558,94

~84,r)2

663,61 772,05 .

337,93

"],1)(,

393,06 . 448,82 506,60

881,70 994,37 1109,50 ,1224,21, 1462,03 ,1701,86 1827,96 1952,30 2077,07 2203,51 23JO,J7 2458,49 2587,02 2716,40 2976,81 3238,91 3768,54 4304,03

564,38 62J,8J

i

4844,13 5388,41 5656,31 6204,84 7573,92

I

NAPOMENA: 1) Enta1pija pepela za temperature viSe od 1200 °e date su sa ura~unatom toplotom topljenja !ljake. 2) Za vlabn vazduh, prema normativnom metodu SSSR usvojena je vlafnost od 0,01 kg/kg,

3,206

744,83 868,34 930,73 993,95 1057,59 1122,48 1186,96 1252,27 1317,17 138J,74 1516,Q4 1649,60 1919,23 2192,21 2366,86 2743,19 2882,19 3158,94 3858,55

!I I

FIeNE ENTALPIJE Tabela 3~31, '_._.~

H,o

I

so,

Su v i vazduh

i

i

i

kJ

-

m'

kJ kg

kJ -m'

~-

-kJ kg

vaZd~

(VI.zan

Pepco

-kJ

kJ -kg

m'

-kJ kg

m'

Tempe~

rature

i

-kJ

i

I

-kg

"C

-kJ .

20,10,

\' \;3Q.3,V

20,43

20

40,19

52,84

40,91

40

80,43

105,8~.

81,94

80

29,94

37,22

35,00

12,23

25,96

59.91

74,53

70,67

24.62

51,92

120,16

149,51

141,68

49,91

103,92

150,51

187,28

181,37

63,47

130,04

100,61

132,43,

102,49

80,81

180,95

225,12

219,56

76,87

156,17

120,83

159,06

123,09

97,97

211,64

263,35

257,91

90,27

182,34

141,10

:185,81

143,73

il5,56

140

227,05

282,48

277,58

97,34

195,54

151,31

)9 Q ,21

154,12

124,35

150

242,42

301,66

297,43

103,83

208,59

161,44

212,56,

164,46

133,14

160

257,87

320,88

317,44

111,03

221,77

171,62

226,00

174,80

142,35

170

273,40

340,18

336,87

117,57

234,96

181,79

• 239,44

185,18

151,56

180

288.93

359,48

357,18

.124,89

248,19

192,05

252,88

195,61

159,94

190

304,46)

378,74

377,69

132,14

261,42

202,31

,~6§,3i

206,07

169,15

200

335,82:

417,80

146,45

288,01

226,97

187,99

220

258,62

215,62

Wi

311,50

263,77

471,85

365,01

310,66

,

4iS.J8

, I

.

,

100

~

~

21~,82

!

I

293;-15

W:;

,I

383,09

476,88

480,64

168,52

,328,04 ,I

462,64

575,69

28MJ

205,47

'395,15 '1'315,72

543,87

676,59

696,26

243,25

463,06

358,31

&26,35

779,16

806,80

282,32

531,72

411,31

541,77

419,10

360,06

253,85

I

i

I

300

I

350

400

710,08

883,41

919,42

322,17

601,22

465,15

612,53

473,95

409,05

795,07

988,90

1034,98

362,03

671,56

519,58

684,12

529,21

458,45

881,32

1096,52

1151,37

402,98

742,32

574,43

756,55

585,31

509,11

550

968,83

1205,38

1267,34

443,38

813,91

629,69

829,82

641,84

560,19

600

Ii4s,86

1429,37

1506,41

527,12

959,61

742,32

978.46

756,55

602,35

700

1334,33

1660,48

1746,73

611,27

1107,41

856,62

1129,18

873,37

767,02

800

1429,37

1778,55

1868,57

654,82

1182,35

914,82

1205,38

932,40

822,29

850 900

I

450 500

I ,

1526,09

1898,71

1992,08

897,10

1257,71

973,43

1282,42

992,27

875,04

1624,06

2020,55

2116,01

739,81

1333,50

1031,63

1359,45

1052,14

929,47

950

1722,87

2143,64

2237,84

782,93

1409,70

1090,66

1~37,3L

W2,01

983,90

1000

1823,35

2268,83

2360,94

826,47

1486,31

1150,11

1515,62

1172,72

1042,51

1050

1925,09

2394,85

2486,96

870,02

1563,77

1209,99

1594,75

1233,85

1096,94

1100

2028,09

2522,97

2609,63

914,82

1641,23

1270,28

1674,30

1294,98

1151,37

1150

2132,34

. 2652,76

2733,98

956,68

1719,10

1329,73

1753,43

1356,52

1205,80

1200

2343,77

2915,69

2976,81

1039,58

1876,11

1451,56

1914,20

1480,87

1360,71

1300

2558,97

3184,06

3223,04

1122,06

2033,95

1573,82

2076,23

1605,64

1582,60

1400

3001,94

3735,04

3726,25

1306,28

2353,40

1820,84

2402,80

1858,10

1875,69

1600

3458,72

4303,19

4237,04

1484,64

2676,20

2070,37

2731,89

2113,08

2185,51

1800

3925,54

4892,28

4768,77

1668,86

3001,94

2320,00

~06~J?

2370,57

'2512,08

2000

4402,42

5477,17

5313,05

1860,61

3329,76

2576,14

3401,78

2630,57

2763,29

4643,58

5777,78

5593,56

1954,82

3494,72

2703,84

3570,50

2761,61

2300

5132,60

6385,71

6167,16

2169,60 '

3825,90

2960,07

3909,22

3023,77

2500

6292,76

7829,32

7339,46

2568,18

4601,29

3558,78

4718,52

3634,14

3000

-

..

3.207

2200

I ,

I I

i

I

I

I

ENTALPIJA CO, [kJ/kg]

~

>

o

.,

~

o

-

20 40 80 100 120 140 150

0,607 1,231 2,516 3,178 3,856 4,543 4,932

160 170

309 10,62 5, 1 5,631 JI,26

180 1 190

11,97 983 5, 1 6,335 12,67

200 220

13,37 686 6, 1 7,436 14,87

-+--c--

~"I

°'"

-"" z

'".

47,39 50,94

10,05 20,12 40,36 50,56 60,78 71,09 76,40

g ~~ Zo

-I

160 170

27,19 28,92

54,38 57,85

81,57 86,75

~ ".,0 EI

180 190

'I

200 220

~

0 0

0

~

~

0

:i

~

~ "

.2

a

"

-

~

•

'~'2

E· -~ o. >•

,,~

00

l<

...• "

'iUz"

~

"~

"'''' "2'; "• if "'~ z'" 0> i1 ,,0 ~

"'0- 't! cc>

~

1;0 0.

,~

~.i:

0

~~

£]~ fi

• :E ,

,

1

"

Cc

"

I

~.

.Jl~

z'"

l<

Zagrejati

<

vade

Z

'"

'j;.~ >C

.= 0.

"''"" -~j, ' . S'c " ~Co· '" °'" -'-~,

~'>

I

250 300 350 400 450 500

'C'c

>~

.;;; :l

-' ~

~

• E'f ..::,-"

850

'E

• ~ Ii ~

900 950

.~

"> - - ..••• '" •> ~ '" ;:'"

..

~

0

1000 1050 1100 1150

0

~

<

•c

I

~

~

Maff kapltC.

~

•>

0,"

1:

•

1300 1400 1600



Visoke/

1800



0

~-

"'w

g ~

g ~

~

3.

o

~

~

;;

"

i

20 40 80 100 120 140 150

20,51 41,05 82,15 104,5 123,3 143,5 155,2

41,01 82,09 164,3 209,0 246,6 287,0 310,5

61,52 123,1 246,4 313,5 369,9 430,4 465,7

82,03 163,2 328,6 418,0 493,2 573,9 610,0

102,5 205,2 410,7 522,5 616,5 717,4 776,2

170

175,6

351,1

526,7

702,2

877,8

6

1

1 7 I 8 I 9 -----:'---+--~I

123,0 246,3 492,9 627,0 739,8 860,9 931,5

I

143,5 287,3 275,0 731,5 863,1 1004 1087

164,1 328,4 657,2 836,0 986,4 1148 1242

184,6 369,4 739,3 940,5 1110 1291 1397 [

1229

1404

1580

~ ~ -.-~-~-+1--1-60-+-1-16--5~'4---!1--3-3-0'-8-+1-4-96-'3--:'1--6-6-1'-7'-+-1-8'-27-,-1-1!---99-2-'5--'.I-I1-58--'-I-'1-3-23--I!--I-48~-'-11 j

N

~~

-1-1- !HI- ::~

1

1053

::!:~ ~~::~ !:;:~ +I-~-:-~-:-~-+I~-:-~:-:~--'I!--:-:~; 1

1

I

:~~ I :::~ I

1672 1763

I-~-",-,- l:-:-'.-]-'i=-: ~_:. . -J:,- 2_~_;_;-L1_;_;:_:_; ;~; :~: ; ;- '.-I-:-~-~- -!:-:;-;-;-+-I- ;-;-:;- il'- ~-~-;-I -i:1 __

j~

I

I

I

1~]-+I-_,!_0_5~_I!--_!~_~_:!__:.I-:-~-::-:-'.-I_:_~~-~---!I-::-~-~_+I _~_~_~~_-iI~~_!~_~_~I_~_~_~7_2_I~i_~_~:_~

__

~ ~s;,j,,;

I

:n. -, ~-

~ ~

~

CC

~~~ I :~~:~ 11~~~,7 :~~: \.

550 600 700

581,5 637,6 751,5

1163 1275 1503

" .. e

800

1 867,1

I 1734

~~~~

\

~!~~ \ ~~~~

1

~~~!

1745 1913 2255

2326 2551 3006

2908 3188 3758

3489 3826 4509

4071 4464 5260

I 2601

,I 3468

I 4335

I 5203

I 6070

1

!~:~

4652 5101 6012

I

__ !

:~;;

I

5234 ' 5739 6764,

I 6937 I 7804

_J-!-]

~2 --gff I :: I ::: I ~~~~ ,~!~~ I ~!! '!:~~ I ::~~ ,'~:~: I :~:~ II:~~ ~ .! ~ ::~ I :~!; I ~~~ I !:~: I :~:~ I ~~~ I ~~~~ I :!;~ II~~:~ I::~~! .l1

I~+---!.--+--+--+--+----L--~--+---+--. 1200 1346 I 2692 I 4038 5384 I 6730 8076 I 9422 1 10768 112115

~ k':.';~~·1

~

~

C

" t

"," .ll

~<

E i

..~

~,~ ;~~::,!



oo

'" ~'" ~

~

o

h £

1

0

20 40 80 100 120 140 150

0,243 0,494 0,992 1,269 1,537 1,805 1,955

0,486 0,988 1,985 2,537 3,073 3,609 3,910

0,729 1,482 2,977 3,806 4,610 5,414 5,866

0,971 1,976 3,969 5,074 6,146 7,218 7,821

160 1 170

2,098 1 2,240

4, 195 1 4,480

6, 293 1 6,720

8,390 1 8,960

190

2,529

5,058

7,586

I

6

1

7

1 _8+1_9 1 1,943 2,186 3,952 4,446 7,938 8,930 10,15 11,42 12,29 13,83 14,44 16,24 15,64 17,60

1.214 2,470 4,961 6,343 7,683 9,023 9,776

1,457 2,964 5,954 7,612 9,219 10,83 11,73

1,700 3,458 6,946 8,880 10,76 12,63 13,69

10,49 1 11,20

12,59 I' 13,44

14,68 1 15,68

16,78 1 18,88 17,92 20,16

12,64

15,17

17,70

20,23

~ 1-'-~-.~~~':~-~~'I---1-80--~1--2-'-38-2-;1---4-'7-65-+1---7'-14'-7~1--9-'-52-9~1---ll-'9-1-+1--14'-,'-29~1---16-'6-8-T1--'-19-'0-6~1--2-1'-44--1 ~'2

•

E~~

e~

III I:tI

10,12

22,76

~l -.~-~~~~I---2-00--~1--2-'-64-2°1---5-'2-84-T1---7'-92-6~1~-10-'5-7--T1--1-3-,2-1-+1--1-5'-85~1~-18-'4-9--T1--2-1-'1'3--+1--2-3,-78--1 .. .:; ~

"

220

'~I :B

250 300

1

2,935

5,870

8,805

3, 366 1 4,111

6,732 1 8,223

10,10 12,33

11,74

14,67

17,61

19,54

23,48

13,46 16,45

16,83 20,56

20,20 24,67

20,56 28,78

26,93 32,89

I I I I I

26,41

'-'I~;37,00

l-c-,-CI---,-;-o,-TI---4-H7-,-rl--9-7-.4-7~1-!-4-,6-,-+I-l-Q,-4q--rl-74--17--11--,-.9-2-4-+1--'-4,-,-,+1--38-.9-

20

• • • ;;

•

'2

-1---I

,fA~O,1

Nh !HI-::--I H~~ ~ I 1

~

~~ ~

200 220

,-,

1

26,14 28,82

I

52,28 57,64

I'

78,43 86,45

104,6 115,3

I

130,7 144,1

/156,9 172,9

183,0 201,7

- -

0

0,

w z w

()

" t-

V

1/

L

....

:?I--

V

V

'/

12

V

./

12

1/

;;;'

'0

V

II

[7

1/

V

I- b<

V

'/

V 4

!"-

-

,i- l-

t7" ~ i--

~>t_

r..::Jt-

I-

t

-i-

(COl 1 r'-.l).~8 (t.

~

~

35000

(()()()() OONJA

TOPlOTNA

45000 MOe

50000 Hd

16

[kJ/kgl

1/



V

v

1/

," l-

~

.;,E

I

w

/

14

::J!• ~

0

U1

;3

1/

/

/1 /

:

13

v

/'

/ ./ 151L __

v

12 V

-" 7'

- --

~r'?

r-

16

;J;

z

a" 10 ~

>U

el Sl. 3.32 Kolicina dimnih gasova u zavisnosti od saddaja CO2 i donje toplotne moci tecnog gariva

'"

v -~, 1/ 81~~~_~-~r4~+-~-+4-~~-+~3 .'

--

c.--

~

~~/~v~·~-+~~~~t-tr-~~f>-~~~~-+-12 ~ 6~L~-4-~~~l--~~~-+-~4-+-+-~~-+-+11 ~ ~

~

~~~~~~~~~~~~~~~~O ~ 3500J 40000 45000 SOOOO OONJA TOPLOTNA MO~ Hd ikJ/kgl

3.226

20

15

II I

III ~

N

o

III

~

N

o

~1O

/'l:V

1--- __ _

5

LV o

1/ ---A

SI. 3.33 Zapremina vazduha i produkata sagorevanja, procentualni saddaj (C02), i (02), u zavisnosti od vffika vazduha , za prosocno te§ko teeDo gorivo

.1.227

a

I

I~ r:n'

I

~-4~~¥~~~~~~~7

E -",

j .:OO93 ~4 65 ['~]. - bl

8720

0,002

m2 OK

'

lz ovoga sledi da se uticaj koeficijenta preJaza toplote (ad ne sme zanemariti.

cevi zaprijane sa vodene strane -

(3.89d)

K-

(~-)

01

- - - - +--- + ---- +-23,2+5,8

29[~-.] m2QK ?ito jc prakticno zanernarljiva

i kocficijcnt prelaza toplote (a 2) dobice se da je K =4,03 r~·l. m2°K

cevi zaprijanc sa gasne strane -

Old

28,8 [~~KJ, dok se pri K~ol

1

0,0036

0,0032

1

23,2 + 5,8

58,1

0,232

8720

-W6

--.-- + - - + - - - + - -

'

(m~KJ

U konkretnom slucaju redosled uticaja po veliCini na srnanjenje koeficijenta prolaza toplote (K) je sledeci: nasi age leteteg pepela, koeficijent prc1ilza toplote ('I!). n 6·CO, +

V" ~

=0,6489·2,84+0,3511·4,84=3,542

[~l.

+ 3· H,O+0,2' 7,5·0,

[slim postupkom se mogu dobiti i ostale vrednosti. c) KoristeCi vee izradene I-I dijagrame za komponente ovih

meSavina, odnosno za Iignit Velenje i mrki ugalj Brezu, mogu se izraditi l-t dijagrami za bilo koji odnos mesavine. Za prvi slucaj meSavine, odnos 1: 1 po masi. entalpija produkala sagorevanja na 100°C i pri visku vazduha 1 = I 1=0,5 I, +0,5

I =0,6489 I, +0,3511 I, =0,6489·503,3 +

+ 0,3511· 720,6 = 580

6 mol CO, + 3 mol H,O + 1,5 maiO, + 33 mol N, = 43,5 mol. c) Teorijska zapremina vlaznih produkata sagorevanja na osnovu jednacine (3.60) je

= 1+ 13,2 =

a sa viSkom vazduha od 20

a za drugi slucaj, odnos 1 : I po topiotnim mocima, entaIpija produkata sagorevanja pri istoj tempcraturi i viSku vazduha ce iznositi

[~~].

14,2

[~: J

%

Gmv = I +.1GI . mi " = I + 1,2·13,2= 16,84

[~~].

Da bi se odredila zapremina produkata sagorevanja potrebno je znati broj molova u produktima sagorevanja 1 = I i za 1=1,2. Za ).=1,2 brej molova je izracunat pod tackom b), a za 1=1 ce biti: 4,35-0,2.( 7,5 +~. 7,5) =43,5-7,15 =36,35 mol

Istim postupkom su izracunate i vrednosti entalpija produkata sagorevanja za ostale temperature i viskove vazduha.

36,35 VRwt =--24=I1.2 78

Problem 3.10 Dato je teeno gorivo -

21

Prema tome, ukupan broj molova u produktima sagorevanja iznosi

GRlVt = 1 + GLmfn

I,=O,5.503,2+0,5'720,6=612[~~]'

79

+ 1,2··-· N,.

[m'] kg

gde je 24 zapremina I mol u m3 pri 15 °C i 1 bar, a 78 tczina jednog mola goriva u kg.

benzol C6H6.

Za visak vazduha 1 = 1.20 pri ·svodenju na kg goriva bice

Zadatak: a) Odrediti teorijsku koliCinu vazduha potrebnog za potpuno sagorevanje 1 kg ovog goriva; b) Napisati hemijsku jednacinu sagorevanja za isto gorivo sa viSkom vazduha od 20 %;

c) Odrediti tezine i zapremine vlaznih i suvih produkata sagorevanja za slueaj a) i b); d) Napisati hernijsku jednacinu za sagorevanje uz manjak vazduha od 10 %.

43,5 VRlv~--24=13,38 78

[01'kg ] -

.

Teorijska zapremina suvih produkata sagorevanja dobice se oduzimanjem vodcne pare od teorijske zapremine vJamih produkata sagorevanja

24= VRSt-VRWt-3 78

Za visak vazduha vanja je

.t = 1,2

10,28

rm"j . kg.

zapremina suvih produkata sagore-

Resenje:

a) Polazoci ad jednacine (3.45) koja glasi:

CmHJt+(m+-:"}024m'C02+ ; ·H20 za m=6 i n=6 bite

C6H6+(6+ :)-Ol--4>6.C02 + ~ .H20 C,H,+7.5· 0,-> 6· CO,+3' H,O

a izra1eno u kilogramirna 78 kg C,H,

+240 kg 0, -> 264 kg CO, + 54 kg H,O.

VRS = VR.. +(.1-1). V Lm " = 10,28 +0,2·10,9 = 12,46 (

~;

l

Kontrola VH,o = VRIVt-Vns

,= 11,2-10,28 =0,92 [~; ]

iii VH,O = VRW - VRS = 13,38-12,46 = 0,92 [ ; ;

l

d) Pri sagorevanju sa manjkom vazduha dolazi do nepotpunog sagorevanja. tj. jedan deo ugljenika sagoreva u ugljen~dioksid a ostatak u ugljen~monoksid. Sto se tite vodonika pretpostavka

3.247

1,

~; je da ce say

vodoc'k, ukoliko manjak vazduha nije preterano veliki (suviSe bogata smeSa), sagoreti u vadenu paru_ Ova se pretpostavka zasniva fia vt:ccm afinitetu vodonika prema kiseoniku nego ugljcnika. Tatan sastav produkata sagorevanja moze se dobiti pon1l1cu ravnotci.nih konstanti pojedinih reakcija

Deljenjem jednacine (b) sa jednacinom (a) dobija se C0 1mav

VIIS!

+ (A-I) VLm111

(COl)'

VodeCi racuna

0

V1W

pretpostavci llcinjenoj u pocctku, tj. da je

[IOG]_

dobija se

Za ovaj slucaj jednacina sagorevanja glasi

A ~ CO llRllX - (CO,),

C,H,+O ,9 - (7 , 5 . O2 +~ ·7' 5.N2) -4x,CO,-t-y·CO+ 21

Kao sto je vee ranije reeeno, ovaj izraz za pribliino odredivanje viska vazduha u poslednje Vfeme se sve rnanjc koristi, jer zlvisi od vrste up::.trebljenog goriva (preko COlmax).

79 + 3 . H 20 + 0,9 . 2i - . 7 5 . N2 ' gde je

Probh.::m 3.12

x -

deo ugljenika koji se vezuje u ugljen-dioksidj

y -

deo ugljenika koji se vezuje u ugljen-rnonoksid.

U tabeli 3.38 dat je niz obrazaca za brzo i pribliino izracunavanje pojedinih elemenata dijagrama sagorevanja. Obrasci su u mogucoj meri prilagodeni nasim uslovima i daju rezultate sa odstupanjem ± 0-5 %. U zbirci su uglavnom obrasci koji definiSu osnovne clemente. Vezivanjem obrazaca za osnovne elemente dobijaju se kombinovani obrasci.

Na osnovu bilansa ugljenika mora biti x+y=6, a Da osnovu bilansa kiseonika

i i 09·7 5=x+ -y+3-. " 2 2 Re~a\'anjem

Zadatak: Sastaviti priblizne obrasce za izracunavanje zapremine vlaznih produkata sagorevanja

ave dYe jednaCine dobija se

b) mrkih ugljeva i lignita W < 30 %; c) lignila i mrkih ugljeva W> 30 %; d) dokazali t3cnost prim~ujcnut;; pO:ilupk::L

Prerna tome, hemijska jednacina gtasi

CoHo +6,75 . On' 25,4 . N2 -> 4,5 . CO 2 + 1,5 . CO + + 3· H20+25,4' N2' Iz Dve jednacine se vidi da je say vodonik vezan u vadenu paru a ostatak kiseonika se utrosio za vezivanje tri cetvrtine ukupnog ugljenika u ugljen-dioksid i jedne eetvrtine ugljenika u ugljen-monoksid.

Prema jednacini (3.129) koja glasi

(CO,),

a) Polazeci od jednacine (3.64) koja glasi, kada se zanemari korektura usled vlaznosti vazduha (f),

Yinv = VRWt + (A-l) VLmfn i zamenjujuci (VRU't) sa izrazom za pribliini obrazac (Iabela 3.38, jednacin. 25) kao i VLm " (tabela 3.38, jednacin. 17)

Problem 3.ll

,1- CO,"'."" 100

ReSenje:

V wR

[%1

vi§ak vazdllha (}.) moze se pri potpunom sagorevanju priblifno odrediti preko maksimalnog sadrzaja ugljen-dioksida (COZlRa:r) i stvamog sadri.aja ugljen-dioksida u produktirna sagorevanja.

Z.datak: Dokazati da je uz pretpostavku Vnst ~ VLlRln gornja jednacina (3.129) ispravn•.

-

m'

.

w

CO

lIRa;!;

1 1,87.C[m'] ---- 100 V 83' m "

VBW

(a)

Maksimalni sadrzaj ugljen-dioksida u produktima sagore vanja dobija se u sluca.iu potpunog sagorevanja uz teorijski potrebnu kolicinu vazduha i u tom slueaju udeo (CO z) u suvim produktima sagorevanja ima vrednost

kg

(a)

[m'] -

kg

•

(aa)

b) Obnavljajuci postupak zamene izraza za priblizno izracunavanje (VRlVt ) i (VLm'n) (izrazi 18 i 26 iz tabele 3.38) u navedenu jednacinu (3.64) dobija se trareni obrazac.

-H,+3035 - - - + (A-i). [0,24.H, ---+0,45 3956 1000

iii

Udeo (COl) u suvim produktima sagorevanja

[m']

0,24.H•. (0,898+L1A)+L1.!·550+ 1634 990

VR\Y -

VR\V

1,87C iOO V/lB' + (A-I) VLm "

[m']

ili, svodeci na zajednicki imenitelj i stavljajuci A-I = LV.. sledeei oblik

Reknje:

i (CO,),~-

H.+ 7618 H,+2300 +(A-i) 4616 4150

-

0,24.H,.(l,058+L1A)+L1A·450+768 iOOO

][m'] [m' J kg

-

kg

•

(b)

(bb)

c) Obnavljajuci postupak iz tacke a) i b) koristeei jednacine (19) i (27) iz t.bele 3.38 dobij. 50:

V

BW

_

0,24·H, + 1,2+(A-i). O,24.H. +0,4] [m' ] iOOO iOOO kg

r

(c)

VBW - A • (0,00024 • H. +0,4) +0,8 [:;].

(cc)

iIi

(b)

3.248

,. 'f

d) Stavljajuci u jednacinu (3.64) da je A = I, tj. da je sagorevanje sa tcorijskim vgkcm vazduha, dobija se

VRfv = Vnwt+(A-l) VLm1n = VRwt+(l-l) VLmin

Ugljenik u produktima sagorcvanja pojavljuje se kao CO2 i CO. Ako se za osnovu uzme I mol produkata sagorcvanja bite na osnovu Orsatove analizc:

0,0755 mol CO,

tj. za taj slucaj je

0,0510 mol CO

VRlV = Vnwt . Stavljajuci u sve dobijene pribJizne obrasce 2:a s(vamu zaprcminu vlaznih produkata sagorevanja da je 1 = 1 moraju se dobiti priblizni obrasci za tcorijsku zapreminu vla7..nih produkata sagorevanja koji su i kori~eni kao podloga za resavanjc taeaka a---

/

~V

~

)S>"

IW

. 2

\

f...)

lGQ

"~

,

PRlT!SAK U KOTlU [b.::r)

SI. 4.10 Ciklus Carnot za vodenu paru

SJ. 4.11 Promena stepena korisnosti ciklusa Carnat u zavisnosti od radnog pritiska koUa

vazduha, morske i reene vode). S druge strane, predaja zavisi od velieina povrsine kroz koju se vrsi prolaz toplote i" od temperaturske razlike izmedu toplog i hladnog fluida (predajnik i prijemnik toplole) kao i od koeficijenta prolaza toplote. U praksi da bi se postigla dovoUno brza predaja toplote uz ekonomicne poveSine kondenzatora obieno se obezbeduje temperaturska razJika od minimum 10-IS 'C, tako da je praktieno temperatura kondenzovanja pare oko 2S-30 ·C, Cemu bdgovara pritisak od 0,0320,042 bar. Medutim, maksimaWa moguca temperatura radnog f1uida u termoenergetslcim postrojenjima koja rade sa vodenom parom zavisi od materijala najjaCe napreguutih elemenata postrojenja, npr. kotlovslcih cevi, iii lopatica turbina. Ova tzv. metalurska granica za paroa postrojenja danas dostiZe oko 6OO-6S0 Za Camotov ciklus koji radi sa vlaZnom parom najvisa moguea temperatura je temperatura zalicenja nakriticnom pritisku Ptr=212,2bar i tkr=374,IS 'c. Dandnji materijali ne mogu se, prema tome, u potpunosti iskoristiti za ovaj ciklus.

.c.

Na sl. 4.11 prikazan je dijagram koji daje za visnost stepena korisnosti pomenutog cildusa od velicina stanja pare. Na istom dijagramu date su i odgov:u:YuCe specifiene potrosnje pare. Iz dijagrama se v!dl ~a je !'?veCanje stepena korisnosti ('1,) u oblasti VISOlcih pntlsaka neznatno, ali zato cena kotla (dohoi, cevni sistem, sabirnici, armatura, itd.), cevovoda, oldopa turbine itd. znamo raste. PoCev od izvesnog pritiska specifiena potrosnja pare naglo raste, sto uslovljava poveeane gabarite postrojenja. 'f}eo; 1JeR = 0,279, '1,0 = 0,277).

r'C]

TEMPERATURA U KOTlU 200 250

Na sl. 4.13 predstavljena je za Rankineov ciklus zavisnost stepena korisnosti i specifiene potrosnje pare od radnog pritiska kotla iz koje se vidi da stepen korisnosti ne raste kontinua1no sa POf33tom pdtiska vee da ima blagi izrazeni maksimum na oko 150 bac.

300

5

~

J

~\

,

I

URBINA

i

PRITISAK U KONDENZATORU

0.0<

~ SpeCiFICNA,

0

,

I l--.L

~

~

374 t5

J5()

o

50

.wi

I~ PO~oSNJi

1/

-,

100 150 PRITISAK U KOTlU [bad

r'

200

~,

,'. "

,

i~', '15 0

SI. 4.13 Promena stepena korisnosti ciklusa Rankine u zavisnosti od radnog pritiska kotla \.

' , ' I.;

".~

f ' " l . __

'.;-'.

~.

~~

!'

."."

J'-,.'

izramja te se njegoYQ resenje trazi u uvodenju naknadnog pregrejaca pare. 0.2.3. Ciklus sa naknadnim pregrevanjem pare

Uz primenu ciklusa sa naknadniin pregrevanjem, ekspanzija pare se vrsi u dvema turbinama. Para

T

3

s

T

SI. 4.12 Rankineov ciklus

Ranije je naglakno da se mogucnosti savremenih kotlovskih materijala ne mogu u potpunosti iskoristiti u postrojenju koje radi sa vlafuom parom. Ugradnjom pregrejaea pare temperatura (te i entalpija) pare se podife bez istovremenog porasta pritiska. U tom slu~u dobija se Rankiueov ciklus sa pregrejanom pacom predstavljen na sl- 4.14. Iz dijagr8lIla je ocigledno da je biednja temperatura pri procesu dovodenja toplote porasla, Ito jednovremeno dovodi i do poveCanja stepena korisnosti. smanjenja specificne potrolnje pare kao i do pov.canja neto rada. Prednost ciklusa sa pregrejanom pacom je i u tome Ito se izbegava suvile v1afua para u izIaznim e1ementima

S St.4.14 Rankineov ciklus sa pregrejanom parow

i

ekspahdira u turbini visokog prltiska do nekog medupritiska, i potom se uvodi u poseban snop Covi naknadnog pregrejaea gde se naknadno pregreva na konstantnom pritisku obicno do pOCetne temperature pr.grevanja. Posle toga para ekspandira do pritiska kondenzacije u turbini niskog pritiska. Ciklus izgleda kao na sl. 4.14, au problemu 4.7 pokazan je efekat naknadnogpregrevanja na stepen korisnosti i specificnu potrosnju pare. 0.2.4. Regenerativni dldus [6-7]

raturi 16' uvodi se· u kosuljicu oldopa' turbine na mestu gde je teinperatura pare beskonacno malo viSa od temperature 16. Strujanje vode je u suprotnom smeru od strujanja pare tako da je temperatura oa ulazu. u kotao nesto ni:la od temperature 12 (temperatura'prijemnika toplote u kotlu). Na taj oacin u toku ~Iokupnog proticanja vode kroz turbinu izmedu pand vode postoji beskonacno mala temperaturska razlika. sto znaei da je proces reverzibilan. Najveci deo ekspanzije pare u turbiIii ne odvija se vise po adijabatskom pro~su vee po Iiniji 2-3-4 (sl. 4.15).

Stepen korisnosti Rankineovog cildusa bez pregrevanja pare manji je no stepen korisnosti Carnotovog cildusa jer se jedan deo toplote predaje radnom medijumu pri promenljivoj temperaturi od Is do 11. Kada bi se pronasla mogucnost da se ova kolicina toplote preuzme od radnog f1uida reverzibilno u nekom drugom ciklusu znacilo bi to da bi celokupna toplota doyedena spolja bila predata radnom medijumu na gomjoj temperaturi, cime bi se postigao stepen korisnosti Camotovog ciklusa. Ciklus u kome se pribegava ovom vestackom poslupku radi poveeanja efjkasnosti ciklusa zove se regenerativni cikJus.

. W"+W,,

TUR81NA

•

.'

W,., NAPOJNA PUMPA

2

(I-yl kg

3

7

G

ZAGREJA~ KONDENZATA

W~,.

URBINA

1

T

4

Os ,

ZNJflEJ/It --"''--"'-''KONDENZATA

I kg

c;:.~:-o~

I

2

y kg

ONOENZAlOR

"2;~

3

G 6

fI-yl kg

5

•

4

s SI. 4.16 Postrojenje za regenerativni ciklus sa jednim peed.. greja&m

Kako je kolicina toplote dovedena tokQm procesa 2-3 jednaka kolicini toplote koja se dovodi u procesu 6-1 zasenCene poveSine na d\iagramu T-9 moraju biti jednake. a toplota dovedena od spoljnjeg izvora. tj. od vrelih gasova iz lonsta odgovara povrSW ispod linije 1~2. Toplota odvedena u kondenzatoru predstavljena je povr~inom ispOd linije 4-5. Ovakav regenerativni cildus u praksi nije izvodljiv SI. 4.15 Teorijska moguenost izvodel\ia regenerativnog pra---_. ..--'rada i visine investicije. Treba imati na umu da je broj moguCih primarnih fluida ogranicen, jer, kao 'METALURSKA ORANICA sto je to slucaj sa svakim materijalom u jezgru reaktora, nuklearne karakteristike igraju predominantnu KONSTANTAN PRITISAI( ulogu. Primarni fluid koji menja fazu (npr. kljucajuea DONJA GRANICHA GORNJA GRANICNA voda) nema temperaturskog pad'a pri kondenzovanju /' KRIVA KRIVA u izmenjivacu i tako bi bila omogncena najvisa moguea temperatura zasieenja u radu parnog ciklusa. TEMPERATURA OKOLINE Medutitrr, ovo donosi rizik "pregorevanja" e1emenata p:>, 00 ATMOSFERSKOG goriva u reaktoru i zahteva od konstruktora precizno poznavanje predaje toplote pri kljucanju, sto doskora oije bio sluCaj. Dalja teskoea koja se javlja u vezi sa kljuCajueim fluidom u reaktoru, potice od cinje51. 4.25 T - $ dijagram idealnog radnog medijorna nice da su nuklearne reakcije u gorivim elementima u znatnoj meri zavisne od odnosa pare prema teenosti oko elemenata, pa je potrebna veoma tacna kontrola Na s1.4.25 prikaZan je T -s dijagram idealnog procesa kljuCanja. Privlaena strana primene predaje radnog medijuma. Osnovne osobine idealnog radnog toplote, pri kljucanju, pari je to sto se moze izostaviti medijuma bile bi sledeee: cirkulacioni krug primarnog fluida, pustajuei paru neposredno u turbinu, vodeci pri tome vrIo strogo - kritiena temperatura lezi znatno iznad meta; lurske granice. Na taj naein pregrevanje je suvisno meuna 0 tome da se izbegne svako propustanje pare i najve"i dec toplote sedovodi na gornjoj tempena bilo kom delu eirkulaeionog kruga, jer je ona raturi ciklusa. Pritisak zasieenja na metalurskoj radioaktivno zagadena. graniei je umeren, sto donosi ustede u investiei, Nije moguCe reci nista naroeito odredeno 0 najjama i odrZavanju postrojenja; boljem izhoru eiklusa, jer se reaktorski materijali i speeifiena toplota tecnosti je mala, tj. linija zasimetalurske moguenosti vrIo brzo menjaju. U Velikoj Cenjaje .strma. -Toplota .potrebna za··dovodenje--__ ._.Britaniji. je sada praksa .da se upotrebljava ciklus sa teenosti Iia temperaturu kljuCanja je u tom sludva pritiska u nizu, koji je uproseeno prikazan na Caju mala, cime se opet poveeava dec toplote slici 4.24. U pomenutom ciklusu se koristi regeneradoveden pri gornjoj temperaturi ciklusa; tivno napojno zagrevanje da bi se poboljsao stepen Imrisnosti eiklusa, a druge pojedinosti (koje nisu ~ latentDa toplota isparavanja treba da bude velika sto povlaci za sobom male specifiene potrosnje prikazane) uglavnom se sastoje u tome da se pomocu pa, prema tome, i manja postrojenja za odreden naknadnog pregrevanja smanji vlafuost, odstrani vlaga iii na neki drugi naein osusi para. kapacitet. VeHeina postrojenja smanluje' se takode . sapoveeanjem gustoce radnog medijuma;' U poredujuci slike 4.23 a i 4.24 b, moZe se primetiti da ciklus sa dva pritiska poboljsava stepen ~ Iinija zasicenja pare je .vrlo strma, tako da stepen Icorisnosti eiklusa tako sto se smanjnje srednja temsuvoee posle ekspanzije moZe da bude iZDad 90 % peraturska razlika izmedu primarnog fluida i pare, bez . primene nakuadnog pregrevanja; vreme i veeu snagu za cirkulacionu pumpu, a ono sto

•

44 PamI kotJcm I

4.23

• • •

r

l..,

Ir.------------~--~~~. . . . : ..... - pritisak zasieenja na doojoj temperaturi ciklusa ad oko 30'C Ireba da bude neslo visi od almo: sferskag da bi se izbegla kondenzacija pod vaku: umom.

Dosada nije pronaden fluid koji bi imao sve ove zeljene lermodinamicke osobine a da je istovremeno jeftin, hemijski stabilan, neolrovan i da ne deluje razomo (npr. karodivno).

ir:

Ii ,

I.

0.3. ELEMENTI KOTLA I NJIHOVA FUNKCUA Pre no sto se prede na detaljnije izueavanje ter: modinamickih i strujnih osr,ova kotlovskog postro: jenja potrebno je upoznali se u najgrubljim crlama sa osnovnim elementima ovoga poslrajenja i njiho: yom funkcijom. Savremeno kotlovsko postrojeoje u svom sklopu ima niz uredaja i masina koje ga cine vooma komplikovanim. Radi mogucnosti stvaranja opste predstave 0 osnovnim elementima i 0 celini Imtlovskog postrojenja, kao i 0 funkciji pojedinih e1emenata na sl. 4.26 data je serna kotlovskog postro: jenja. Kao sto se iz seme vidi kotlovsko postrojenje cini sam \mt"o i pom''''ni ured3ii. Rad postra. ovakvog ,

i-'-'-__ -

bio je dovoUan cisto konvektivni pregrejac pare sme: u struji gasOV(l i?/l ispnrivaca. dnk }e k,~d c:.::1\':Tmenih kotlova visokih paramelara pare kolicilld toplote potrebna za pregrevanje velika, pregrejac se deli u viSe paketa i neld od njih primaju toplotu zraeenjem. Zadatak zagrejaca vode kao naknadne grejne povrsioe je da temperaturu vode za Dapajaoje povisi, u krajnjem sIueaju dovede do temperature kljucanja pa cak da u Djemu jedan dec vode i ispari (zagreja" vode predisparivac). U zagrejacu vode predaja top: ~ten

lote se vrsl iskljucivo konvekcijom izuzev u

~f'",-~:,

jalnim k"tlovima najviSih pritisaka. Kod kOlle>'.

'.

storu sagorevanjem oslobada tOplOlU koja se posreo: stvom vrelih gas ova predaje razmenjivacima toplote, Ij. pre svega lozisnim ekranima (cevi kojima su oblo, ieni zidovi lonsta), konveklivnom snopu cevi, pre: grejacu pare, zagrejacu vode - ekonomajzeru i za: grejacu vazduha. Iz ovoga se moze vee sada napra: viti najgrublja podela kolla, i 10 na 10nSle i na razme: ojivaee toplote. Detaljnija podela navedenih grupa elemenata kotla obnhvata u grupi 10Zista reselku i loZisni prostor, a u grupi razmenjivaea toplole kotao u uiem smislu, pre: grejaee pare i naknadne grejne povrsine. Kod kotlova sa sagorevaojem u letu lozgle cini sam lonsni prostor. Kotao u ulem smislu, kako je 10 ranije definisano, ima zadatak da ispari kljuealu vodu i najeeSCe apsor: buje najveei dec toplote oslobodene u lonstu. Predaja toplote kollu u uiem smislu, u opstem s1ueaju, vcSi se zraeenjem i konvekcijom. Kod saYre: menih kollova sa tzv. ozraeenim 10Zistima, toplota Ie pretefuo predaje putem uaeenja i to utoliko vise ukoliko je radni pritisak kotIa visi. Kod kotIova sa neekranisanim 10Zistima i niskim pritiskom, toplota Ie pretefuo predaje konvekcijom. Kolicina toplote toju apsorbuje kotao u uiem smislu, tj. isparivac, n obmutoj je srazmeri sa radnim pritiskom kotla • tim sto je na kriti~om pritisku teorijski jednaka nuli, odnosno u tom slueaju isparivac kao poseban dec nestaje. Njega zamenjuje zagrejac vade i pre: grejac pare. Zadatak pregrejaea pare je pregrevanje pare radi omogueenja efikasnijeg rada turbina 0 eemu je bila ~i u okviru pamih procesa. Pored ovog osnovnog zadatka pregrejaea u njemu se para pre pregrevanja, najCeliCe. i susi. U pogledu predaje toplote pregrejaci mogu biti cisto konvektivni, konveklivno ozraeeni i cisto ozraeeDi. Kakav nacin predaje toplote pregre: jacu ee imati dominirajuci uticaj zavisi od koliCiDe toplote potreboc za pregrevanje tj. od parametara pare. Kod starijih kollova sa niskim paramctrima pare

zagrejac vade p05taje neopbuoan ~ibL"i\l~l. {.;.;..., h', jer bi takvo postrajenje bez zagrejaca vode raelilo sa vrlo vdikim gubicima toplotc u izlaznim

ga5()l'ir~~.

Katlavi niskog pritiska i niske temperature ldjucanja rade sa zadovoljavajucim stepenom korisDosti jer se temperatura izIazDih gasova moie sniziti i samim isparivacem, Zagrejac vazduha je druga Daknadna grejoa povr: siDa koja je najeesee Da kraju gasnog kanaIa pa se u tom sluCaju naziva izlazoom grejnom povrsinom. Zadatak zagrejaea vazduha je poviseDje temperature vazduha za sagorevanje, sto je kOriSDO jer proces pocinje i obavlja se Da visem temperaturskom nivou. Drugim recima, za dovodenje produkata sagorevaoja na odredenu temperaturu bice potrebDo maoje goriva (smaojenje endotermnog rada). Druga korist od zagre: jaca vazduha je u tome sto se ojegovim uvodenjem - slicno kao i kod zagrejaea vode - omogucuje dalje sniiellje temperature izlaznih gasova. Zagre: jac vazduha prima toplotu iskljucivo putem kODvek: cije. Razmestaj elemenata kotla 0 kojima je dosada bilo reci u okviru kotlovskog postrojeoja nije strago utvrden vee se moie meojati zavisno ad niza okoIno: sti. Raspored elemenata, kako je dat na sl. 4.26, pred: stavlja uobieajeDu semu konvencionalnog kotla sa sagorevanjem u sloju. U izvesnim slucajevima npr. moie zagrejac vazduha, eesee sarno jedan njegov deo. doci u gasDi trakt pre zagrejaCa vode. Ovo Co biti slueaj ako se trati visoka temperatura vazduha, Dpr. kod jako vlafnih goriva. U drugom sIueaju mofe pojedini element POtPUDO da otpadDe, Dpr. kod brad: skih kotlova se radi ustede u tenni obicno izbacuje zagrei!lc vode a njegovo mesto zauzima povecani zagrejac vazduha. Pored glavnih clemenata kolla, kotlov,ko postra: jenje cine i ranije pomenuti pomocni uredaji. Naj: vaZoiji pomoCni uredaji koji ueestvuju u eDergetskom bilansu postrojeoja, 5 obzirom da trose rad, su napojDe

29

I

l

• SI. 4.26 lednodobo§ni strmocevni ozraeeoi pami ketao sa

3.

Lan~na

Zaustavlja~ ~ljak.

rcletkom

17. Konvektlvni snop - podlmc covl I,parlva", 18. Parni prostor dobola 19. PreslruJne cevi pregrej~ pare 20. Pregreja~ pare

1. Koo za ugalj 2. Regulator sloja ugjja 4.

lan~om

rektka

S. Levkovi za pepeo

21. 22. 23. 24.

Ventil za odvod pregrejane pare Prestrujne cevi zagreja~ vode Zagrejac vade - ekonomajzer Dovod napojne vade u zagrejac 2S. Napojna pumpa

6. Le>ak za Iljaku 7. Levak za leteei pepeo 8. Potisni ventilator za svdi vazduh 9. Vod nezagrejanog vazduba 10. Cevni zagreja~ vazduba 11. Vod zagrejanog vazduba

26. Dimni kanal

27. Vodomerno .taldo

12. Zonski dovod primarnog vazduba

28. Manometar 29. Venti! slgurnosti 30. Sisni ventilator za dimne gasove 31. Odmuljivanje dobola 32. Odmuljlvanje sablrnika

13. Lofi!nl prostor 14. Lofi!nl .krani - i,pariv~ IS. Vodeni prostor dobola 16. Spusnc cevl lofllnih ckrana

4.25

~

.,..

----

12

_

'--... ______ _

~+ \

3

14

""-.-'-'0-.,'

~ -

. -+-

_ >- ~'\

SI. 4.27 Semn tokova Tad,,! h

IIII 11m

c;,, _ _ _ ~ :i.::'!!!!!I!!!!!!:,.: .,' ,,-,

l11a /:1

:

"

/

I"

23

:~

:==

GOR!VO VAZOUH

.1!!!!IIif !l!!!IL;....';

25

~

~

.l§..

-30

___~

J.L

---------------------~

~

- - 9

.~

-8

----

_

----------~32

7-

O!MN! GASOV! - - VODA PARA ME SAVINA VODA - PARA

=-=-=

LEGENDA:

/-

,~,,>

)1'

'.:<

~--J-

/

kotao sa sl. 4.26

/

~

IW

,~--.'

,21

':,,~':i,';;,:,

.

B

pumpe, ventilatori, pogon resetke a u slueaju IOZenja . sa ugljeoim prahom mlinovi, duvaCi cadi i predgrejaei vazduha i vode ukoliko ih ima i ostalo. Na s1. 4.27 sematski so prikazani tokovi radnih

medijuma kotlovskog postrojenja predstavljenog na sJ. 4.26. Na semi su izdvojeni traktovi predajnika (hladan i zagrejan vazduh, gorivo, produkti sagorevanja) i prijemnika toplote (napojna voda, zagrejana voda, kljueala voda, vlafua para i pregrejana para)

0.4. VODA I PARA [14-15] Ranije je bilo govora 0 pamim ciklusima kako vode tako delimieno i 0 zivi, a razmotrene su i osobine idealnog radnog medijuma pomocu koga bi se najbolje sprovodili razmatraoi pami ciklusi. U kotlovskoj tehnici skoro iskljucivi radni medijum prijemnik toploteje voda i vodena para. Osobine vodene pare proueavaju se detaljno u termodinamici a ovde su ukratko iznete sarno one osobine koje su u neposrednoj vezi sa proracunom i eksploatacijom parnih kotlova. Vodena para koja se koristi u kotlovskoj tehoici nije hemijski potpuno cista jer saddi uvek, makar i u najmanjim koliCinama, soli, maferije koje stvaraju kotloyski kamenac i materije koje izazivaju koroziju. Ove se materije nalaze u vodenoj pari u cvrstom, teenom ili gasovitom stanju a njihova kolieina se krece, zavisno od vrste postrojenja, U granicama od I do 10 mg/kg kondenzata. Sa povisenjem kotlovskog radnog pritiska koJieina primesa treha da bude sto je moguce manja. materije ne ntieu ni u kom pogledu na fizieke dn'osnlO termodinamicke veJieine stanja pare, ali , "eksploatacionom ili konstruktivnom pogledu mogu pri izvesnim okoloostima da imaju znalnog nepov oljnog uticaja. Toplota tecnosti q. Pri zagrevanjn jednog kilo grama vode od temperatnre t. do temperature kljueanja pri staloom kotlovskom pritisku Pk trosi sekolicina toplote

q=c.m(t'-I.)[~l [~].Za t.=ooe kg OK

i temperaturu

r=eH[~~J

t.

moZe se uzimati sa dovoUnom tacnoscu

takozvana unutrasnja skrivena

toplota isparavanja, koja se trosi na samu pro menu agregatnog stanja, tj. na prevodenje vode iz stanja tecnosti u stanje pare i

'I' ~ l'k 1,/' -,,)

i 0'

G;']

,

US)

je spoljna skrivena toplota isparavanja, koja se trosi na poveeanje specifiene zapremine od v' [~~J za vodu pod pritiskom h pritiskom Pk Velicina

[:2J

do v"

[:J

za paru pod istim

ru2}

r[:J

stalno se smanjuje sa poviSenjem

kotlovskog pritiska h, na primer: Pk [bar]

[~:J

1,0

10

40

100

2258

2015

1713

1317

221,2

I

0

pri kriticnom pritisku Pk = 221 ,2 bar i temperaturi Ik=373,15°e, koja njemu odgovara kao temperatura kljucanja, specificna zapremina pare i vode pod'jednaka je, a toplota se ne trosi Da pretvaranje vode u paru. Toplota pare A[~J (po RegDaultu). Toplotom

c.,.=4,18:k:~K '

pare zove se suma

medntim za temperaturu t. = 300 °e iznosi

A=q+r [~a

kJ c.", = 4,483 - - , kg oK a za temperatnru It = 374,15 °e iznosi 5,612

e [~J

Pri tome je

r

do loooe

( 4.27)

koja se zove skrivena iii latentna toplota isparavanja.

(4.26)

gde je c.m srednja specificna toplota zagrevanja vode u

Ph pretvorila u vodenu paru pritiska Pk potrebno je jos za svaki kilogram vode dovesti toplotu

~

kg oK i tu treha vee uzimati u obzir stvame vrednosti c•. Svakom kotlovskom pritisku (Pt) odgovara sarno jedna odredena temperatura kljueanja vode (t.) (vidi tabelu 4.3). Skrivena toplola isparavanja r. Da bi se voda, zagrejana do temperature tk pri kotlovskom pritisku

(4.29)

Ovo je tacno za suyu paru. Ako I kg pare saddi sarno x kg suve pare, a (I-x) kg vode u obliku situe magle (to je vlafua para), onda je njegova toplota

A=q+xr[~~l

(4,30)

Ako se dovodi para iz kotla u cevi pregrejaea pare i tamo dovodi toplota, prvo se para osusi, pa se

4.27

I

. ? .'~----:-C

~

. ,

ENTROPIJA

U9J. K]

5

8,0

7,5

7,0

l'

I"

/

'/ / / V I 3500 L V IL I I I IV II V 'I I I II / 1'1

I

I

/

/

~i

3250

/

~

/

/

/ /

/

/ 3000

L

V 1/

/

- .. '." .. ".. -:::::' ~

~//

__t--.~_ ~ ___

~""';r_ V -au

Sl. 4.30 1 - p dija$ram;z& vodu.

r

,

260 240

/

o

~t--

j

vodenu pam

2;0

O·C 300

350

.! ,)

.' . . ~,~" '-",

'c'

wno

I

,on'

d

::::% ~

.

._

300n

,.' V

.

~~ 2500 II:."

k- ~ IQ

2000 V

V ." y V

V V V

/

V

~

,/'

IL

L

.L

V

,

./

' I'l

r--V

V L

V

/

~I

V}//fl V V V / 1/) '/ /' V V L VI /' /' / V V /.

.

,

-"-

.L

/

I~

/

1'

'}

V

'/ 'II,

~

/ /'

V

1

""

,/'

V

,,

.'" /'J

0--

V

,~,

/

~I

V

01

V':v r.l« '£. %~ ~V IL lL V rli/ f~ ~ W$' T'< K Vj~;r/ rI!

. / /' /

V./

. / f/

(:::~ ~~ ~

~ :.:::::~. v::: ~'l ~ ~~ ~ f--':: V V;t;/~ V/~'% [0t;;:'% ~

~r ~RE

.P'

~\)'

f/

1~'

V V

I%: ~~ ~

~:/1

.

I···· . .

In

r

7

~ ~"

100

H)

J)()

.Goo

5JO

6IXJ.

700

TEMPERATURA (.ie] SL 4.31 i- T dijagram za vodu i vodenu paru

., PunJ koUovi I

4,31 II

,,

.-ow

;

!

j

5

"

~

13 iii i!i il i! iii

~",,!!!

~" ~!l

~!! ::!-

IS

e

2!

IS

,l!l

~:;:'"

-~

-

'.

,~­

r.:.:

~N-

o

~

',,-

t:~_.;.;

.

\

.N

\

W

~

\

1\

:

~

II

e 8

,.,~,,'., ~-

~

s

t ~t;J

~

~

, '\

~

"

I........

~

r--..

"

~

~

J

1 1

,

\

1\

I '

!

~

I

4

!;J

~

81. 4.32 Specifiroe zapremine kljueale vode

VI

~

~

\

".'

~

v,"

5~

~

~

,';"--

1

Ll ~

\

.1

\

S S

J..'i-;;:::;",-

r- t-r- n

1\

~

-

;..

t-

\

L;'~

S S 8

;i:::;',o.-:.c.

iii § ~ ~ ~

- - -

~

;:-.,,'i-,.

TEMPERATURA

1\

\1

1\

~

....-.

SPECIFI~NA 2APREMINA KUU~AL€ vooe

-J - i

I

Ll

- t-

.

-

.

\

S !

:!.",h.'. >:",..::

~61~-l~f3b& -i:Jid~

2937,46 0,05127 3074,79 0,05822 3139,68 0,06144 3201,65 0,06457 3261,94 0,06759 3322,23 0,Q7055 3380,84 0,07345

257,56 1122,90 1674,72 2797,62 0,04394

:'~':::iJ.:.,:'~i,'j:2L:. :...m.2.:~~~_

·C ~3,04 246,17 250,64 5Z;PI 1067,22 1088,99 kJ/kg r kJ/kg 1750,50 1734,59 1711,5,6 t, . kJfkg 2802,64 2801,81 2800,55 v" "1l1/kJ: 0,05654 0,05352 0,04950

35

35.3

bar

,,'

P. 1---

~3'!:S,;:;;;~,';'---·&.;~:::;>., ,~~_"''''';:.._

I.

I.

~.

r--

B

i, u,

~.

I.

v, i.

v,

i.

i, v,

0,

5651 t.

~.

5601 i.

~.

5551 i.

5501 ~.

i.

~.

5451 i.

540

e8. 535

..

a'" 530

e~ 525

.=:; 520

It)

e3. IS15 I v,I.

.:015101 ~.

1500\

4751 ~.

i.

4501 ~.

I.

!II

i.

I. 3501 V..

4OO!

98

97,1

2836,98 0,02179 2940,81 0,02436 3105,35 0,02846 3247,28 0,03189 3313,85 0,03347 3380,00 0,03504 3405,54 0,03565 3418,10 0,03595 3430,66 0,03625 3443,22 0,03655 3455,78 0,03685 3468,35 0,03715 3480,91 0,03744 3493,47 0,03773 3505,61 0,03803 3518,17 0.03832 3530,31 0,03661 3542,87 0,03890

2819,39 0,Q2080 2929,92 0,02339 3099,49 0,02744 3243,51 0,03081 33\0,08 0,03235 3376,65 0,03389 34(\2,19 0,03449 3416,01 0,03478 3427,31 0,03507 3439,87 0,03536 3452,44 0,03565 3465,00 0,03594 3477,56 0,03623 3490,12 0,03652 3502,68 0,03600 3515,24 0,03709 3527,38 0,03737 3539,94 0,03765

2809,34 0,02016 2923,22 0,02277 3095,30 0,02678 3240,58 0,03013 3307,15 0,03165 3373,72 0,03314 3399,26 0,03376 3411,82 0,03405 3424,38 0,03433 3437,36 0,03462 3449,92 0,03491 3462,48 0,03519 3475,04 0,03547 3488,02 0,03576 3500,58 0,03604 3513,14 0,03632 3525,29 0,03659 3537,85 0,03687

310,25 1403,42 1323,03 2726,44 0,01824

100

99,0

_~:..

104

105

0,0350~

2783,80 0,01865 2906,06 0,02132 3084,83 0,02526 3233,05 0,02851 3300,45 0,02998 3367,44 0,03145 3393,40 0,03202 3406,38 0,03230 3418,94 0,03257 3431,92 0,03285 3444,48 0,03313 3457,46 0,03341 3470,02 0,03368 3483,00 0,03395 3495,56 0,03421 3508,121 0,03448 3520,68 0,03475 3533,24

313,82 1424,77 1292,88 2717,65 0,01717

,..>,'

2789,25 0,01894 2909,41 0,02159 3086,93 0,02554 3234,72 0,02881 3301,71 0,03029 3368,70 0,03177 3394,66 0,03234 3407,64 0,03262 3420,20 0,03290 3433,18 0,03318 3445,74 0,03346 3458,72 0,03372 3471,76 0,03401 3483,84 0,03428 3496,40 0,03455 3508,96 0,03482 3521,52 0,03509 3534,08 0,03536

~

---'

2767,89 0,01780 2895,17 0,02050 3078,13 0,02442 3228,44 0,02762 3296,27 0,02906 3363,68 0,03050 3391,31 0,03105 3403,45 0,03133 3415,59 0,03160 3428,57 0,03187 3441,55 0,03214 3454,53 0,03240 3467,09 0,03265 3480,07 0,03293 3492,63 0,03320 3505,19 0,03346 3517,75 0,03372 3530,31 0,03399

315,90 1437,33 1274,46 2711,79 0,01658

108

.-.....-.

-

2756,59 0,01725 2883,05 0,01998 3073,95 0,02388 3225,09 0,02705 3292,50 0,02847 3359,91 0,02989 3387,54 0,03044 3400,94 0,03070 3413,08 0,03097 3426,06 0,03124 3439,04 0,03151 3452,02 0,03178 3464,58 0,03204 3477,56 0,03230 3490,54 0,03255 3503,10 0,03281 3515,66 0,03307 3528,22 0,03333

317,26 1445,28 1262,74 2708,02 0,01620

110

-,',-

2745,28 0,01671 2880,52 0,01948 3069,76 0,02336 3222,16 0,02651 3290,41 0,02791 3358,65 0,02931 3385,45 0,02986 3398,84 0,03012 3410,99 0,03037 3423,97 0,03064 3436,94 0,03090 3449,92 0,03117 3462,90 0,03144 3475,88 0,03169 3488,44 0,03193 3501,42 0,03218 3513,98 0,03245 3526,54 0,03270

318,60 1453,66 1250,60 2704,25 0,01583

112

2)

2857,49 0,01803 3056,36 0,02190 3212,53 0,02495 3282,03 0,02632 3351,11 0,02768 3377,91 0,02819 3391,31 0,02845 3404,29 0,02870 2417,68 0,02895 3430,66 0,02920 3443,64 0,02945 3456,62 0,02970 3469,60 0,02995 3482,58 0,03020 3495,56 0,03044 3508,12 0,03068 3521,10 0,03092

322,51 1477,94 1214,59 2692,53 0,01480

118

I 2828,18 0,01649 3040,87 0,02036 3200,81 0,02333 3271,57 0,02465 3342,32 0,02596 3369,12 0,02635 3382,52 0,02665 3395,91 0,02694 3409,31 0,02719 3422,71 0,02743 3435,69 0,02767 3449,09 0,02790 3462,48 0,02813 3475,46 0,02837 3488,44 0,02861 3501,00 0,02884 3513,98 0,02908

I

132 140

146

138,3') 1144,2')

~'.

2797,20 0,01508 3024,54 0,01898 3189,09 0,02190 3261,52 0,02316 3333,52 0,02442 3361,16 0,02489 3374,56 0,02514 3387,96 0,02538 3401,36 0,02561 3414,75 0,02584 3428,15 0,02607 3441,55 0,02630 3454,95 0,02653 3467,93 0,02675 3480,91 0.02698 3493,88 0,02720 3506,86 0,02742 2759,52 0,01356 3004,45 0,01756 3175,69 0,02040 3249,79 0,02163 3323,48 0,02285 3351,53 0,02330 3365,35 0,02353 3378.75 0,02376 3392,56 0,02398 3405,96 0,02420 3419,78 0,02443 3433,18 0,02465 3446,57 ·0,02487 3459,97 0,02508 3473,37 0,02530 3486,35 0,02551 3499,33 0,02572

0,02178 3344,42 0,02223 3358,23 0,02246 3372,05 0,02268 3385,87 0,02292 3399,68 0,02311 3413,50 0,02332 3426,90 0,02353 3440,29 0,02374 3453,69 0,02395 3467,09 0,02416 3480,07 0,02437 3493,47 0,02458

~1~

2727,70 0,01252 2989,38 0,01660 3165,64 0,01936 3241,00 0,02077

326,88 331,07 33565 338,95 1505,57 15~,21 1564,19 1587,63 1171,47 1128,34 1078,10 1040,00 2677,04 2661,55 2642,29 2627,64 0,01371 0,01273 0,01171 0,01100

125

130,4')

~

UobiC2jeni pritisci brodskih kotlova

2869,21 0,01874 3063,06 0,02260 3217,14 0,02570 3286,22 0,02708 3354,88 0,02846 3381,68 0,02899 3394,66 0,02925 3407,64 0,02951 3421,03 0,02927 3434,01 0,03003 3446,99 0,03029 3459,97 0,03054 3472,95 0,03079 3485,51 0,03104 3498,49 0,03129 3511,05 0,03154 3523,61 0,03179

320,60 1465,80 1232,18 2697,97 0,01530

115

108,81110,81113,8') 1116,721123,6')

VISOD PRITlSCI SA CISTIM PRINUDNIM PROSTRUJAVANJEM

103,0 1103,9') 1106,9

313,12 1420,58 1299,16 2719,75 0,01738

'""

'J Stand_rdni pritisci po DIN 2901

2842,00 0,02249 2946,67 0,02506 3i09,12 0,02917 3250,63 0,03265 3320,55 0,03486 3382,51 0,03587 3407,64 0,03648 3420,20 0,03678 3432,76 0,03708 3445,32 0,03738 3457,88 0,03768 3470,44 0,03798 3483,00 0,03828 1 3495,56 0,03858 3507,70 0,03888 3520,26 0,03918 3532,40 0,03948· 3544,96 0,03978

i

'C 305,04 306,55 308,80 kJ/kg 1373,27 1382,06 1395,04 kJ/kg 1365,73 1353,17 1335,17 kJ /kg 2739,00 2735,24 2730,21 mJ/k, 0,01990 0,01940 0,01869

~.

'"'"."'"' .::c

Cc

1.2.2.4.

1.2.2.3.

Ba!astni ugljevi

gorio~

~

Hd;;;'16500~

Dvokomorno sa naspramnim nieima

Balastnl ugljevi Hd ~ 16500

Dvokomorno sa plafonskim gorio-Dicima

k.

Hd- 12500-21000 ~

Topioni Ito Mrki balutni uplj sa niskom temperaturom topljenja pepela

Hd-10500-18000 ~ _ _ _ _ ,k.

Topioni levak Mrki balaltnf uplj

lednokomorno la uponim gorionicima

Jcdnokomorno I. «arum B0rJoni. cima - open pan kJ Dalutni kamcni Hd~16500 ki:

1.2.1.2.

Te!ni re!im

1.2.2.

2

I

1.2.:1.1.

TIP LO:!l~TA

-

-

-

-

-

3

.,

0,05 do 0,1

0,05 do 0,15

0,1 do 0,2

--

0,1 do 0,25

0.1 do 0,2

•

.,

I

':'::"':":'' ' ' ': --;:.;'..::..:....:;..:,-"'::o:~'.:o.;:~,.;;!.,J§;.¥~.t

Kluirikacion.oznaka

;-':2::>::::,:'

1,5 do 2,0

I,S do 2,0

I,S do 2,S

2,0 do 3,0

I.' do 2,S

,

.,

.':'C{A ' , .

98,4 ~ do 97,9('

98,45 do 97,85

98,4 do 97,3

.97,9 do 96,75

98,4 do 97,3

6

"s

0, d, 0,1

0.' d" Oeo "

01 do 0,:

O.!

..

II

I

I

0 do 0,'

0 do 0,05

do 0,1

0,05

0,05 do 0,10

do 0,1

0,05

•

.,

I

I

I

I

1,0 do 2,0

1,0 do 2,0

O,S do I,'

0.5 • do 1,0

0.' do I,'

•

.,

.. ,.--,~-'" ..-. j~]--=- ";-~:-: ,-~(!-

d,' 0,::'

Ot~

0,1 do

7

.,

,~

97,40 do 95,30

97,40 do 95,65

97,75 do 95,5

97,25 do 95,40

97,75 do 95,50

10

"F

8,5 do 10,5

',0 do 11,0

',S do 11,0

',S do 11.5

'.0 do 10,5

II

.,

~~--

0,3 do 0,6

0,7 do 1,0

0,7 do 1,2

1,25

do

0,75

0,25 do 0,75

12

.-

-

99,7 do 99,4

do 99,0

99,3

99,8

99,3 do

99,25 do 98,75

I

.'

88,6 do 84,2

87,7 do 83,65

87,.55 do 83,30

82,65

87,00 do

88,S do 84,2.5

I.

"k

,

-_._-

99,75 do 99,25

13

",

-

Tab e J a 4.21 (nastavak)

111

I

,I

I II

II

'·1'

"

i:

j:

i'i

')\

~

"':'.'~~:ii!.l

...,...,

~

,

!

0

I tf

0

t"53

-

~

f

~

L~

l ~

S

)t2251,

L-Il!!!""" ..• ......,.".,..

...., ""..,

-

e:•

..-::-~

1.3.1.1.

1.3. 1.3.1.

1.2.2.5.3.

1.2.2.5.2.

1.2.2.5. 1.2.2.5.1.

18000*

~7;7---

"'"

Nepokrctna re!etka

Mrki iIi kameni ugalj

...

Hd~

---

14500

Evropa

SAD

Kombinovano sagorevllnjo Mohanitki ubacivae

Vertikalni ciklon kJ Hd ~ 16500 ki:

,

Horizontalni cikloll kJ Hd~ 16500 kg

Hd~

Ciklonska lofi!ta Horizonlalni ciklon -

kg

kJ

-

do 2,0

I,D

-

-

-

do 4,0

2,0

0,03 do 0,06

0,02 do 0,05

0 do 0,05

0,5 do 1,0

1,0 do 1,75

0,75 do 1,50

0,5 do 1,0

'~~-"---~'"

do

------

I,D

0,5 do 93,0

0,05

0 do

0 do 0,05

0,05

0 do

96,5

98,97 do 98,19

99,23 do 98,45

99,5 do 98,95

~L

0,2 do 0,5

o

do 0,05

do 0,05

o

o

do 0,05

o

do 0,1

0,75 do 1,50'

do 2,0

I,D

I,D do 2,0

95,8 do 91,4

96,59

98.22 do

98.23 do 96,35

98,S do 96,85

.'------ •...,' . .:....-5.:.,;;.

8,0

12,0 do 14,0

9,0 do 10,0

9,5

8,5 do

do 9,5

4,0 do 6,0

0,5 do 0,8

0,4 do 0,7

0,3 do 0,6

99,7

96,0 do 94,0

99,5 do 9Q:2

99,60 do 99,30

do 99,40

79,8 do 71,4

88.72 do 85.79

89,33 do 86,15

90,2 do 86,75

.. _ ' ,

-

00

->

~

1312.

~"

Wt~

LJ

1\

o

"'-'

~

,

'(Y

rt~~2==~

li>liir"~"~=_~~~~

--

ubaciva~

1.3.3.1.

1.3.3.

1.3.2.1.

f

Nepokretna rdctka

Mrki ugalj Hd;;;;' 13500

~

Pneumatsko-mehani&'i ubacivac

Pokretna rdetka

Nepokretna rdetka

1.3.2.1.

Hd~ 12.500~

Mrki uplj

Pneumatski

Pokretna rdetka

3,'

1.75 do

1,0 do 2,0

I,'

1,0 do 2,0

1,'

3,'

0,' do

1,'

do 3,0

1,'

do

0,'

,

I,'

do

I,'

do 3,0

1,0 do 2,0

4

u,

,-,----,

0,' do

1,0 do 2,0

1,'

1,0 do

3

u,

_-;X~':-: /~-

2

,-,--=,-~' ~:---

u,

-..:~.:--

TIP L02.ISTA

,-,,'

1.3.2.

1.3.1.2.

na ozoaka

Klasifikacio--

--

do 92,S

96,25

93,S

97,5 do

o d o

0 ..,..

~

d

° °

d 0

do 95,0

96,0 do 92,0

0

I,

7

u

97,S

6

".

-~~;~-

do 0,4

0,15

0,1 do 0,3

0,1 do 0,3

8

u,

-------""

--,-~~

do 0,1

°

0,1

°do

-~

~---

..,-_-===

Tab e I a 4.21 (nastavak)

:'c"'1k§£'~:-,:,::,,-==-~

12

u,

do 91,2

95,7

97,2 do 92,7

91,0

95,6 do

\a

13,5

do

11,

10,5 do 12,5

do 13,0

11,0

','

3,' do

2,0 do 4,0

d~ ',0

~ ':0. cOb'

.g:8-~

-0.

~I

u,

do 94,5

80,7 do 72,2

76,2

96,5

84,7 do

96,0

"

84,2.5

do

88,S

14

"k

98,0 do

9S,O

99.75 do

f:ji9,2S

13

"z

---~I----~---r---r--~

~-"

.~

,"I'

-

--'~

'"

.....

3U.

-._----

--'---'--'

2.12.

2.1.l

_J

t13.2.

~-"""'-""""" ',.~.

~':-.":'-'

.

.-

-

,.'

, , ',~,:{:':1:''O-S900 ~

Sulfatn. lufina

kJ Sulfitna Ju!ina Hd~8800 ki

Tchnolo!ka Sonva

Hd~ 7300 ~ k.

Bapsa (leCerna trska)

~'

1,5 do 3,0

2,0 do 3,0

2,0 do 5,0

1,0 do 2,0

0,2 do 0,5

1,0 do 2,0

0,5 do 1,0

2,0 do 4,0

0,5 do 1,0

0,5 do 1,5

11-,,-

91,0

do

96,0

97,0 do 94,0

99,3 do 98,S

93.~

do

",5

1,0 do 3,0

I,' do 3,0

0,2 do 1,0

1,0 do 1,5

0,2 do 0,5

0,2 do 0,5

0,1 do 0,2

0,1 do 0,3

,---,-."

2,0 do 3,0

do 87,S

94,8

93,3 do 87,S

99,0 do 97,3

do 91.7

95,4

',0

14,0

11,0 do 14,0

11,0 do 12,0

10,0 do 11,0

1,2 do _,0

2,0 do 4,0

1,2 do 3,0

3,0 do

do

12,0

~-"""""

'--',-,,,

98,8 do 94,0

98,0

96,0 do

97,0

82,6 do 67,.5

80.3 do 71,S

83,3

87,8 do

do 92,0

98,8 do

80,4-

do 69,7

97,0

.~_--~-~.-~i.. '__ -:?!~

_ ::_~ _ _

....-........ ---.....- - - - -......- -...IIIIIIII

.·A7~C_-:::_S-·=_= __ =_~--:cc=-:~===="""'"=

4.4. Problem unmavanja grad,kog sme~a je savremem problem velikih gradova. Njegovo spaljivanje moze da bude vezano i sa proizvodnjom toplote. Kapaciteti ovih kotlova najceMe se kreeu u gramcama 0,5-2,2 kg sa velicmamastanja tehnoloskepare.

k~tlovi

prelaze i 28 kg i tada imaju s velicine stanja koje su potrebne za savremenu proizvodnju elektriene energUe. Promene toplotne moei u sirokim granicama posledica su godisnjeg doba i vrste otpadaka. Prehrambeni otpaci su u toku leta bogatUi vodom te je toplotna moe goriva niza, a u toku zimskog perioda situacUa je obrnuta. Razlika u

Izuzetno ovi

toplotnoj moei zavisi i od toga da Ii sli otpaci iz centra iii, sa periferUe grada. Ovo gorivo ,e hkljucivo 'paljuje u sloju i to na resetkama 'pecijalne konstlukcije 'a relativnim kretanjem goriva. Lozista su neekranhana (jedna vrsta predlozista iii sahtnog lozista). Pri eksploatacUi ovog goriva u kotlu je u pitanju siroka promena toplotne moei i intenzivno prljanje grejmh povrsina (ovo poslednje dovodi u pitanie ekonomicnost grad'kog smeea kao kotlov,kog goriva). PIVi problem se resava tako sto ti kotlovi imaju dodatno lozenje, najceSce

~a

mazutom, a drugi

f pecijalnim

merama u vezi sa ra'poredom i zastitem grejnih povrsina od prljanja i agresivnog dej,tva goriva. Usled ovoga u mogucoj meri se smanjuju po kvan!itetu i kvalitetu naknadne grejne povrsine.

7.4. UPOTREBA DIJAGRAMA I NOMOGRAMA ZA ODREDIVANJE GUBITAKA Za brze dobijanje potrebnih elemenata pri izradi terrnickog proracuna parnog kotla ustaljena je praksa da se koriste u mogucoj meri dijagrarm i nomogrami. Greske do kojih dolazi pri izradi i koriscenju dUagrama i nomograma ne prelaze dozvoljene greske u proseenoj izradi termickih proracuna. Na slici 4.121 dat je nomogram za odredivanje gubitaka usled mehaniCke nepotpunosti sagorevanja (uJ, Uz i U3). Polazne velieine su procenat pepela n gorivu po elementarnoj analizi, precenat sagorljivog d k . d· I ,. odre en prema uzor u I onla top otna mo" gonva. Nomogram sa slike 4.122 sluz; za istu svrhu kao i nomogram sa slike 4.121, te sU i polazne vrednosti iste. Nomogram je pregledniji posto se Iimje u nomogramu ne ukrstaju te ga je lakse koristiti. Kod oba nomograma polazne velicine su procenat ugljen-monohida (CO) dobijen pomocu analizatora gasa (sadrZaj ugljen-monoksida u suvim procentima sagorevanja), sadrZaj (CO)., vrsta i kvalitet goriva (kvalitet cvrstog goriva na sl. 4.124 okarakterisanje procentom vlage). Na slici 4.125 dat je nomogram za odredivanje gubitka usled fizicke toplote sljake i pepela. Kao sto je ranije reeeno, ovaj gubitak dolazi do izraZaia kod loZista sa odvodenjem pepela i sljake u teenom stanju. Polazne velicine ovog nomograma su donja toplotna moe goriva, procenat pepela po elementarnoj analizi i stepen vezivanja loZiSta. Na sliei 4.126 dat je nomogram za izraennavanje gubitka usled firicke toplote izlaznih gasova. Polazne . velieine za ovaj nomogram sn viSak vazduha, donja'toplotna moe goriva, temperatura izlaznih gasova i temperature okolnog vazduha. Nomogram ie izraden za kvaIitetne ugljeve. Na slikama 4.127 i 4.128 dati su nomograrni za odredivanje gubitka usled fizieke toplote izIaznih gasova (U7) u zavisnosti od temperafure izlaznih gasova, donie toplotne moci i viska vazduha. Nomogrami na slici 4.127 izradeni su za viSak vazduha 1,25 i 1,4, a na slici 4.128 predvideni visak vazduha je 1,5 i 1,6. Nomograrni su namenjeni kotlovima koji koriste ugalj (sagorevanje u sloju i letu). Za odredivanje gubitka usled fiziOke toplote izIaznih gasova pri lounju tecnim gorivom mogu se

koristiti nomogrami sa slika 4.129 i 4.130. Polazne vrednosti za nomogram 4.129 su donja toplo!na mee goriva koja se kod tecnih goriva krece u rdalivllo us kim granicama, temperature izlaznih gasova i visak vazduha. Kod nomograma sa slike 4.130 polazne m vrednosti (Oll, sto odreduje visak vazduha, iii (CO), sluCaj nepotpunog sagorevanja i temperatura izlaznih gas ova, odnosno razlika temperature izlaznih gasova i temperature okoline. Na slici 4. I 31 dat je nomogram pomocu koga se dobija koeficijent (k) za Siegertov obrazac umesto da se isli koeficijent dobija iz tabele 4.18 koja je data u tehtu 0 gubitku usled fizieke toplote izlaznih gasova. Nomogram je upotrebljiv za ugalj i drvo sa raznim procentima vlage, slo se u krajnjoj Iiniji odraZava na toplotnu moe, i za tecno gorivo donie toplotne moti od 40000 do 42000 kJ. Na kg slici 4. I 32 datje nomogram za odredivanje temperature izlaznih dimnih gas ova u zavisnosti od opterecenia kotla. Polazna velicina je temperatura pri maksimalnom optereceoju za kameni iii mrki ugalj koji sagoreva u letu iii slojn, a trafi se temperatura pri nekom drugom optereeenju. Na ovom nomogramu su date i vrednosti za sadrZaj (C0 2), u zavisnosti od opterecenja kotla, vrsle goriva i sistema lozenja. Na slici 4. I 33 dat je nomogram za odredivanje izlazne temperature dimnih gasova kotlova sa Ljungsfromovim zagrejacem vazduha u zavisnosti od opterecenja kotla . _. Na slici 4.I34dat jedijagram za odredivanje gubitka Us n zavisnosti od maksimalnog kapaciteta kotla. Dijagram obuhvata kotlove bez i sa nakoadnim grejnim povrsinama, ne precizirajuCi tip i konstrukciju kotla. Gubitak za neko drugo optereeenje se dobija tako slo se odredena vrednost pri maksimaInom tnvnom optereeenju uVeCava, odnosno mnozi sa odnosom maksimalnog i traZenog kapaciteta. Preporuenje se upotreba ovog dijagrama pri izradi toplotnog bilansa u prvom pribliZenju. Na slici 4.135 dat . je nomogram za odredivanje gubitka Us kad kotlova sa velikom vodenom zaprerninom (cilindrieni kotlovi). Polazna vrednost ie maksirnaina trajna produkcija i

4.182

I

I 4.4. Proble meni proF moze " Kar

a. Nomogram prikazan na anje gubilka Us ked kotlova ao i kod prethodnc g nomosu mmirnalni trajni kapa~ I. Na slici 4.137 dat ie nomogubitka Us kod La Montovih ne su iste kao i kod prethodnih 4.138 dat ie nomogram za odre, kotlove mvremene konstrukciie rna. Polazne vrednosti su vrsta gonv~ ,__ J ugaJi i teeno gorivo) i kapacitet kotla. Na slici 4.IJ} dat ie nomogram za odredivanje gubitka usled spoljnieg hladenja u zavisnosti od toplotne produkciie kotla pri mahimalnom trainom opterecenju, i trazenom opterecenju kotla. Na sliei 4.140 dat ie nomogram za odredivanie gubitka Us. Ovai nomogram daje vrlo taene rezultate zato sto uzima u obzir ekranisanje loZiSta, temperatufU okoline kao i slucaj kada su zidovi ozida hladeni vazduhom (tzv. dvostruki omotac koii je eest kod savremenih brodskih kOllova). Postupak odredivanja vrednosti ie isti kao na nomogramu sa slike 4.138. Korekeija dobiienog gubitka na zracenje vrsi se kada ie bar Jedna tn"'::!':! !.·7;~:··:b :,;,1, '\';'~ ~'!:T~lr.::~~;':'_ I}., td,_,', se ova korekclja vest 1 u ~lucaju dvostrukog omotaca kaela se vazd uh koji prolazi kroz dvostruki omotac i hladi zidove koristi za sagorevanie islo se vrsi korektura na zraeenje. Na slici 4.141 dat je nomogram za odredivanje komponenti gubitka Us koia nastaje usled konvekcije Usa. Kao polazne velicine figurisu temperaturska razlika, srednia temperatura,

It III:

III

,

,

fie

I

~ /A,

~~ ~

I~I

II,~i ':.i

""~~MII 'H

1

1,1,11:,

,I.'

::1

~ ~A>,.

......... i"-

II

~

r:; ......... i"- "-

~~

'\:

~

ci

~~

~

f1/

2

I;

" ' " ' " '\ '\ ~" "......., " "0 .\

-1--:;

/

I

,

~

r--....

t'-. ~ ~

~

"-

,,'\

Tabel.4.22 Geometrija

/

/

N3

"-

:-....

,It>.

i'. ~

'" r0:,

~~ ~ 8: ~ ~ ~ ~ ~~~~ ~

o

so

100

/

~

TEMPeRATURA OKOLI NE

fg

"iI

7:l

J:;",'.l.1JI,;

1\,(; ....

r(1rc~i":ln;e

Lj.~\... ... LJ"

lLll.. ... ;

Kao polazne velicine figurisu temperatura (koline, temperatura 'poljne pov,sine kotIa (ozid iii c plata) i koeficijent emi,ije Cije Ell vrednosti date u tabeli 4.23. Kao i u prethodnom dijagramu, izlazna vrednost,

US,,

odnosno gubitak ie dat u W .

'

m'

V / !I 1/ / V

/

/

/

I

V

V

1/ '/

/

i -"'/ L V / ~

V/

V

/'

/.

V ./

'/ / '

./

'/

V /.

./

./

V V

V /

./

V

V

V

.,./'

V

V

V ./

100

r"

i

/~0, ~ 50

if' ni~n~I',;rarn

4142 lInt i; ...... ';.'- ....

1,016 1,235 2,33 1,394 1,79 0,89 1,82

V V / J ,,,'IV V ' /V / / L L ~;.L ~~ ~ / '

/ / / /

~ 150

~lic!

l..'>!li~·v,~,,-.l".

, ~ ~ ~ ,,'\ IV // '/~ ~V ~ 0 ~ ~ :-: I LIL[%: ~ ::.::::: V'"

-.../

Faktor C

Horizontalni cilindar Izdufell vertikalan cilindar Kratak vertikaJan cilindar Vertikalna plota HorizontaJna plcca okrenuta nagore Horizontalna pJoca okrenuta nadole Sferna povrsina

/ 'f

/

/ / il- I

b.,' ","

D i Hie proizvod preenika i vicine, iIi famo iedna od ovih. Ulieai visine ie konstantan od 610 mm naviSe. C ie faktor 0 blika koii iznosi za pojedine geometrije

/

/

,

faktor C i vrednofti D iIi l/. Tmperatun ka ra1lika ie razlika izmedu temperature 'peljne pcvrsine kotla i temperature ckeline. Srecinia temper atura je aritmeticka sreclina izmedu zbira temperature ~p(;IjJle povrsine i temperature okeline.

! ISO

200

'/ 300

250

ODZRAtENA TOPLOTA

350

~

Sl. 4.142 NomoiflUll za odredivar\ic subitk. uslcd spoljoje& hI.d.oj. zrateojem Us. ~Ol

400

4SO

KOEFlCIJENT EMISlJE Tabe!a 4.23

T e m per a t u r a "C

-_.

Povr~ina

...

..

_-

37,8

93,3

!48,9

204,4

260

315,5

371

Polirano srebro

0,0221

0,0252

0,0292

0,0315

0,0295

0,Q308

0,0312

erno telo

0,945

0,945

0,945

0,945

0,945

0,945

0,945

Azbestna hartija

0,930

0,934

0,934

0,955

0,929

0,938

0,943

Hrapava &licna ploCa

0,945

0,950

0,955

O,96!

0,969

0,975

0,975

Aluminijumska povrSina

0,216

Polirani bakar

0,096

0,096

0,098

0,098

0,096

0,096

erno lakirana pJoCa

0,960

0,980

erna lakirano

0,80

0,95

Bela lakirano

0,80

0,95

Znaci, da dobijenu vrednost za gubitke U8d iii Ug, treba mnoziti sa povrsinom izlozenom konvekciji iii zraeenju. . Na sliei 4.143 dat je dijagram za odredivanje gUbitka usled neravnoteZnog stanja. Ovaj gubitak je utoliko veei ukoliko su promene opterecenja cesee i vece. On zavisi i od nacina vodenja vatre odnosno Iounja. Kod rucnog lozenja on je naravno najveCi a kod mehanickog lozenja sa automatikom za gorivo i vazduh on je najmanji. Vrednosti iz ovog dijagrama odnose se na savremene kotlove sa mehanickim loze-

0

U SL utAJU DVOSTRUKOG OMOTAlA SA

1

STRUJANJEM III BEZ SfRUJANJA

VAZ~

DlHA ooaUENE VREONOSTI TREBA

2.5

\

"'Noim

.SA 0,75.

-

t5PREKIOAN POGON.

njem i sagorevanjem u ,[oju. Na ,Iiei 4.144 dat je grafikon za odredivanje gubitka u,led starta i obustave rada kotla. Ovaj gubitak nastaje kako pri potpali kotla iz potpuno hladnog stanja, tako i pri potpali posle kraeeg prekida rada kotla. On je uglavnom posledica loseg sagorevanja i slabije apsorpcije toplote od strane grejnih povrsina tako da dolazi do viSih temperatura izlaznih gasova. Ovom gubitku je srazmeran i gubitak pri obustavi rada, a po prirodi su slieni gubitku usled neravnoteZnog stanja. Kod starijih kotlova ova dva gubitka mogu biti znatna.

r- r-

~

- - - KONTINUALAN POOO

\ \

'. .".. Q

I \

!

'" ,

"

o

....

-

...... ......

...

1-. 10 12 14 16 18 20 22 24 26 28 VREME DO ~ETKA ISPlTlVANJA [5.1o'J

SI.4.143 Dijagram za odre4ivanje gubitka u, [621

,,-

t

VREIE 'OTPAl

2 VREME ZAGREVANJA

3

4 IVREIE

TRAJANJA RAVNOTE1NOG STANJA

Sl. 4.144 Gubitak usled starta i obustave rada kotla [621

4.185

... ~'

,.,........"..-

--

,>--: --~

8. KARAKTERISntNI ODNOSI Lo2ISTA Svrha tabele 4.24 je dolazenje do osnovnih velicina pomocu kojih se definiSe geometrija lonsta. Prilikom odredivanja datih karakteristienih odnosa u tabeli, vodeno je racuna 0 vrsti goriva. sistemu sagorevanja, tipu lozista i 0 pojedinim elementima lonsta, kao npr. tipu resetke, konstrukciji i rasporedu gorionika itd. Kod sagorevanja u letu polazl;la veIieina je toplotno opterecenje zapremine lonsnog prost ora pomocu koga se odreduje sarno velieina zapremine lozista, a na osnovu odnosa toplotnog opterecenja poprecnog preseka lozista dobija se iz zapremine potrebna visina loruta. Kod ovih lonsta sirina (aF) i dubina lonsta (hI')

o toplotnom ueescu pojedinih gorivih kemponenata; na isti nacin se odreduje zapremina lozista. U drugom slueaju povrsine reSetki dobijaju ,e iz karakteristiCnib odnma svojstvenib za te gorive kemponente odnosno resetke. Sumarna zapremina lozista (dve plamene komore i jedna zraeeca) dobija ,e iz karakteristicnih odnom pojedinih komponenata interpolisuci ueesce pojedinih. a zapremine pojedinih plamenib komora definisu povrsine odgovarajuCih resetki kao i konfiguracija lozista za konkretan ,Iucaj. U trecem slucaju prema omovnom gorivu dim en-

dobijaju se iz odnosa (::) koji je manje-vise ustaljen

procentualno povecavaju za toplotni udeo ostalib goriva. Pri sagorevanju vise goriva u letu. najccSci ,lucaj je da je zajednicko lotiSte. Tada so gecmetrija loti,ta definise pomocu srednjih karakteristicnih vrednosti

iii se krece u uskim granicama za odredene tipove lozista i sisteme sagorevanja. Najcesee je raspored gorionika velicina keja definise ovaj odnos. Na primer, klli..l ug;J.0llih b:-'l i,)i1;L ... eli 5(; k1,'a-::'r,~~1;,'m prr.!!',('}:u

lozista te se taj odnos krece u granicama aF'

= 1-1,2.

hF'

Kod eeonih gorionika polazna je velieina dubina lonsta koja se u zavisnosti od kapaciteta kotla kreee u granicama od 4 do 6 m. Pored toga, kod eeonog rasporeda gorionika treba voditi raenna pri formiranju sirine lonsta 0 poloZaju gorionika (da Ii su horizontaIno iIi vertikaIno postavljeni), 0 preCniku gorionika, 0 potrebnom rninimaInom i maksimalnom rastojanju izmedu gorionika, 0 dozvoIienom i potrebnom rastojanju gorionika i bocnih zidova. Kod naspramno postavljenih gorionika, u zavisnosti da Ii su oni postavljeni na eeonom iii zadnjem zidu, iii na i" boenim zidovima. polazi se od odredivanja dubine (gorionici na eeonom i zadnjem zidn) iii od sirine (gorionici na bocnim zidovima) pa 5e iz dobijene sirinc iii dubine i povrsine AI' odreduje druga traZena,' velicina. I kod sagorevanja u sloju zaprernina 10Zista se dobija iz odnosa Q~F" Za odredivanje sirine i dubine loruta umesto AI' polazi se od povdine resetke AR koja se dobiia iz odnosa Q~ i BIR • Sirina i duZina reSetke najeesce se dobija iz standarda pojedinih proizvodaea resetki. Dobijanjem sirine i dunne reselke praktieno je odredena sirina i dubina lonstakao i svedena visina lozista. Pomocu ovako dobijene svedene zaprernine 10Zista daljim oblikovanjem, vodeei raeuna 0 svodovirna, plamenoj komori, rashladnoj komori i grlu lonsta, dolaizi 5e do stvarnog oblika lonsta. Pri lorenju sa viSe goriva, narocito ako je u pitanju sagorevanje evrstog goriva u 510ju, karakteristiCni. su sledeci slueajevi: da se na jednoj resetki sagorevaju vise goriva u slojevirna iIi u homogenoj meliavini; da svako gorivo ima sebi odgovarajueu resetku i posebnu plamenu komoru a LajedniCku zraeeCu fomoru iii da postoji jedna plamena i jedna zraCeca komora za oba goriva koja imaju posebne resetke. U prvom slueaj.". pO"Esina reSetke se odreduje iz

zionise se plamena i zraceca komara, s tim sto fe one

v"::.\eci

f;-;,,~:\:.:1 ;, 1V!

,,In

;'i1i('(lir.q~

l;.'Omnnen o ~'20 o zw

VV

~z

0, ",

-..., !!o ..

'u ..

uo:

~~4

'"

/

il/

~

/

/

/'

V

--

V

~~

- -

r-

!

-

I I

I-

soo

f-

17 S

~

I-

lSO l---

t II

o /, /: ~ V I:f ~

oW: o

-

:--~I-

~

V- >-

-

I---" V, / V I--- I---"

17 I~ V

~W

~'-?8 0 0" .z z

V-::

V

~

1/V

~o:

.

V

o~

\.~1

~p~~~

f.~P-

,W

'u W

I

E

I

:i ;:

, 05

4

2

J

6

8

12

16

14

18

20

KAPACITE T KOTlA

o

,

2

, ,

I

4

.10

20

,

30

TOPLOTNA PROOUKCIJA kOTlA

40

,

50

,

1

Q, [MWl

SJ. 4.145 Toplotno optereeenje ozraeene grejne povcline

resetke, s tim sto su izlazne vrednosti pomenula oblika loZista na koji ima uticaja kapacitet kotla. Iz toplotna optereeenja. Ovaj nomogram implicitno ovoga proizlazi da Ce kod kotlova ve,% kapaciteta, uzima u obzir tip resetke preko toplotne moci goriva. kod kojih je faktor oblika manji, dolaziti do veeih Dobijene vrednosti mogu sluziti za grubu kontrolu optereeenja ozraeene povrSine jer se u velikoj IoZisnoj iii pri izradi idejnih projekata, odnosno kao prvo zapremini more da oslobodi velika kolicina topiote pribliZenje pri gIavnom projektu. koju treba da apsorbuje relativno mala ozraeena Pomocu dijagrama sa slike 4.145 moze se, na osnovu povrsina, te Ce doci iii do preoptereeenja ozraeene kapaciteta kotla IOZenog teonim gorivom i topiotnog povrsine iii do porasta temperature mi kraju IoZista. optereeenja IoZista, dobiti topiotno optereCenje ozra- Stoga, kod kotlova veIikih kapaciteta, treba ici sa lXlne povdine. U opstem sIuClliu izmedu zapremine niZim optereeenjima IoZisnog prostora kako bi opteIoZista i topiotnih optereeenja ozralXlnih povdina po- reeenje ozralXlnih povrsina i visine temperatura na stoji odredeu odnos koji zavisi od topiotnog optere- izlazu iz loZista bila u dozvoljenim granicama-Sup= Cenja loZisne zapremine i faktora obIika lozista. rotn()2"o_me,KQgJ 16S00-kg Ciklon Lozgte

kJ

Horizontalni ciklon -

Ciklon Loziste

kJ H.> 18000-kg

Evropa

SAD

Horizontalni ciklon -

1.2.2.5.1.

kJ

Dvokomorno sa naspramnim gorionkirna

kJ BaJostni ugljevi H.;;. 16S00 - kg

~

Dvokomorno sa plafonskim gorionicima

H.=12S00-21000-· kg

topljeI\ia pepela

Mrki iIi kameni balastni ugalj sa niskom temperaturom

H.=IOSOO-ISOOO - I kg Topioni sto

1.2.2.S.

1.2.2.5.2.

kJ

H.> 16S00-kg

lednokomorno sa ugaonim gorionicima Topioni levak Mrki iIi kameni balastni ugalj

Balastni kameni ugalj

TeZ:ni rdim lednokomorno sa ·~onim gorionicima -

Tip

Balastni ugljevi Hd> 16500-kg Ciklonska lozista

1.2.2.4.

1.2.2.3.

1.2.2.2.

1.2.2.1.

1.2.2.

1

Klasifikaciona oznaka

I

I

I

I

3

_ [kg] B'R -m's II

I

~

R

m2

4

-,Q [kW.]

~£~';;;'~.::o'=-=-_~

::,,',,"" ... ,,~._~~ . ___ ~"_

"

...

,'

.';'J._:",.,~.:~'._

3025-4300

11650

2910-4070

13950-15100

3255-3720

3255-3720

2560--3025

2560--3025

2910--3490

S

400--520 175-210

520--580 185-230

210-230

210--255

175-200

175-210

80--140

6

Q~F[:]

Tab e 10 4.24 (nastovak)

,:.t:::::::!!

Q~Fl :':']

- ""--.::- ,'"

S,

II

~

-'"

....;...

r

S'

e.

:1

.....

...."...,

Gasovito gorivo Nisko optereeena Iofista Srednje optereeeoa lo§i§ta

3.

_Z-~_-

~

_ '__ 1Ii':i,';', ~;

Visoko opterecena lofista

Teeno gorivo Niskd opteretena lofi§ta Vlsokp opteretena loti!ta

Nepokretna re§etka Pokretna re§etka

2.

1.3.2.1. 1.3.2.2.

kJ

H.>125oo kg

Pneumatski ubacivac

Mrki ugalj

kJ

H.>145oo kg

1.3.2.

Mrki ugalj

~ehani~ki ubaciva~

Nepokretna re§etka Pokretna metka

~-

kg

Kombinovano sagorevanje

Ciklon Loti§te

kJ

H.> 16500--

Vertikalni cikIon

1.3.1.1. 1.3.1.2.

1.3. 1.3.1.

1.2.2.5.3.

&

..

.,.\--

-

0,056-0,070

0,042-0,056

0,042-0,070 0,070-0,083

640-930 700-1050

700-1050 105(}-1280

~-".-" ~

'-

2900-5800 5800

1160-2330

23(}-580 58(}-1I6O

58o:=::J: 160

~5800'

163(}-29oo

~580)

/-

21(}-280

'-1.85-256--')

175-230 200-255

700-930 15(}-175

175.(}-2909

2910-4000

349(}-58oo

ft:._ ~

qW.--;-.

i

,

0",

0,2 2:5

I"'" :/

"

TOPLOTNO OPTERECENJE ZAPREMINE LOtl~TA aH C,,5 1,2 .0

K ' ' '- K ;X > ~'\ \ \ ~ -y. 1\ z ~ 'I II. IZ tI~ OK ""l)< v> ~ exK/' /'/.," /

~li

'"

"'--..

/

I\.

n:: w

/

\

~,

.~

\

0 0

I-

0 -'

"-

/

'/

"" "'" ""

'"

I I

"" '" "" '" "" "" "" '\

~"

/

/

"-

...............

.......

/

~~

< ~ ~ / / ' ...-- ~ -........ i>< /"-. ...-----I'---. I--- -.... ---....... -'" ...-k rx ~ / K k>< ~ ~ '< i>t> ~ ~ ~ ~ r---" ,nn ,0 i-I< p> :::.---: f?" v,....... r, ,

0:

"-

z

0

~ is @

iLl

u

..:

'W" I!!

N

~

:t:

I

vode radi na tacki A dijagrama sa

Medutim, pri zastoju cirkulacije (tacka B krive I) i slojnom isparavanju (tacka C krive I) dobijaju se vrednosti I.-It =45 °C u tacki B a 250°C u tacki C, sto bi kod kotlova visokog i najviseg pritiska odgovaralo temperaturi zida cevi 1,>500-550°C. Kriva linija II daje vrednosti Q,. za slueaj zaprljane vode sa malim sadriajem ulja. Tu bi se pri istom Q" radilo vee na tacki D sa I.-It = 360°C, sto daleko premasuje dozvoljene granice. Iz gornjeg se jasno vidi sva vamost kontrole cirkulacije vode kod kotlova sa vodogrejnim cevima pri projektovanju.

1 51. 4.164 Cirkulaciona

~ema

kotla

U tabeli 4.27 u zavisnosti od radnog priti,ka u kotlu i kvaliteta goriva dati su procentualni udeli, u odnosu na slobodan presek podiznih cevi, za slueaj spusne cevi velikog precnika, za slueaj vise spusnih, poveznih i prestrujnih cevi. Tabela je razradena za geodetsku visinu H = 20 m sa dozvoljenim prekoraeenjem h = 0,5 m, i za visine

PODACI U [%] SLOBODNOG PRESEKA SPUSNIH CEVI, POVEZNIH I PRESTRUJNIH CEVI U ODNOSU NA PODIZNE CEVI Tab e I a 4.27

Pritisak [bar]

20 40

60

80 100 120 150 170

Lozista za teena goriva, kameni ugalj i gasovita goriva velike Hit Pojedinacne Glavna spusoe i pave.. Prestrujne cevi spusna cev zoe cevi

18 20 23 25 27 29 31 32

27 30 34 37 40

43 46 48

38 40

42 44

46 49 53 55

4.211

Lo!ista za mrki ugalj, lignit i gasovita goriva male Hd Pojedinafue GIavna spusne i pave- Prestrujne cevi spusna cev me cevi

16 17 20 22 23 25 27 28

24 26 . 30 33 34 37 40

42

38 40

42 44 46

49 53 55

1

1

1 1

1

1

1,8 H--I4-+--R.:H4-4+++l+H+tl+ftH+tlf+--+-H-++H--H+t4-+-t+t-H+H+Httl-H+tt+HJ-H-H

I.

I

::1111 ,

···~

I

~

fIIIHIIIIIIIIIIIIIIIIII~I-IIU11111111111111111111111111. 50

60

70

80 90

150

[X)

UNUTRASNJI

I,

PRi:CNIK CEVI

200

du

250

A;=f.A. [m2].

(4.471)

gde je

A. [m2] - odabrana povr~ina slobodnog preseka;

f. [-] - korekcioni faktor (slika 4.165).

':) ~.

'I,

10.2.1.7. Cirkulaciona kola U ovoj tacki Co biti prikazani i analizirani karakteristieni sluCajevi prirodne cirkulacije vode koji se u praksi najeesce sreeu. Ova graficka prezentacija sa kratkim opisima data je u vidu tabele sledecim redosledom: 1. Cilindricni kotIovi Horizontalni (Iereci) 1.1. CilindriCni kotao sa jednom ekscentrienom plamenom cevi 1.2. CiIindriCni kotao sa dye primaknute cilindricne plamene cevi

1,00

500

[mm]

S1.4.165 Nomogram za odredivanje korekcionog faktora

na kojima se podizne cevi zagrevaju HUg> IO m. Nagib podiznih cevi je jednak iIi veei od 20°. Podaci o povr~inama slobodnog preseka odnose se na jednu spusnu cev velikog precnika (d.=200mm) iIi za vise spusnih cevi (d. = 80 mm) i za prestrujne i povezne cevi (du =80mm). U slueaju da precnici primenjenih cevi odstupaju od navedenih vr~i se korektura slobodnog preseka pomocu prilorenog dijagrama na slici 4.165

300

J:z

1.3. Cilindricni kotao sa dYe razmaknute plamene cevi

Vertikalni (stojeei)

1.4. VertikaIni cilindricni kotao sa centralnim napajanjem odnosno centralnim spusnim delom 1.5. Vertikalni cilindricni kotao sa bocnim napajanjima - simetricno postavljeni spusni deIovi na periferiji omotaea 1.6. Cilindricni kotao sa vertikalnim vodogrejnim cevima 2. Kombinovani kotIovi 2. I. Kombinovani brodski kotao Howden-Johnson 3. Kotlovi sa vodo~ejnim cevima Sekcioni sa uzdumim dobo~em 3. I. Sekcioni kotao sa uzdumim dobo~em Sekcioni sa poprecnim dobosem 3.2. Sekcioni kotao sa zadnjim poprecnim dobo~em 3.3. Sekcioni kotao sa prednjim poprecnim dobo~em Poluozraeeni sekcioni kotIovi 3.4. Ozraeeni sekcioni kotao sa paralelnim cirkulacionim kolima 3.5. Ozrareni sekcioni kotao sa cirkulacionim kolima u nizu Strmocevni kotIovi 3.6. Strmocevni dvodobosni kotao bez hladnih spusnih cevi (neozraeen)

4.212

r I I

Kod trodobosnih kotlova Yarrow, klasicnog tipa, 3.7. Strmocevni dvodobo~ni kotao sa hladnim spus· nim cevima i zagrevanim spusnim cevima (ne- cirkulacija se moZe posmatrati kao cirkulacija dva ozraeen) paralelna kola dva dvodobosna kotla sa zajednickim parnim dobosem. Kod savremenih modificiranih kot3.8. Strmocevni poluozraeeni dvodobo~ni kotao lova Yarrow pojavljuju se dva paralelna cirkulaciona 3.9. Brodski Integral kotao kola - osnovno i ozraeeno . 3.10. Brodski kotao Bauer-Wagner Kod jednodobosnih savremenih kodova prirodna Trodobosni kotlovi cirkulacija je svedena na cisto ozraeeni deo kotla koji 3.11. Klasican kotao Yarrow bez hladnih spusnih cevi predstavlja kotao u uzem smislu (konvektivne povr3.12. Savremeni modificiraui kotao Yarrow sa hIad- sine kotla u uzem smislu u ovom slucaju su degenenim i zagrevanim spusnim cevima risane iIi potpuno iseezle). Spusne cevi sn 0 bavezno Jednodobo~ni Cisto ozraeeni kotlovi hladne. 3.13. Strmocevni cisto ozraeeni jednodobo~ni kotao. Pored ogranieenja primene prirodne cirkulacije U slucaju cilindricnih kotlova kod kojih je nearti- kotla izvesno ogranicenje stvara i kapacitet katla. Pokulisana prirodna cirkulacija. kruZenje vode se moZe veeanjem kapaciteta kotla, naroCito kod kotlova za vrsiti u ravni poprecnog iii uzduZnog preseka iii ugljeni prah, pored prateeeg povisenja parametara pare, kombinovano, tj. u jednoj i drugoj ravni istovremeno. dolazi i do povecanja horizontalnog preseka lozista. Kod horizontalnih cilindricnih kotlova jezgra kru- Ovim poveeanjem geometrije u oblasti prirodne cirZenja su plamene cevi a kod kombinovanih postoje kulacije vode dolazi do potrebe postavljanja cevi pod dva neartikulisana kola: jedno oko plamene cevi a malim nagibom, sto izaziva poveeanje otpora. Poznato drugo po uzduznom preseku kotla. Kod ovog drugog je da se poveeanje odgovarajuce zapremine lozista kola orijentacija kruZenja (davanje impulsa) vrse ne moze postici sarno visinom (veoma povoljan ekranske cevi skretne komore. uticaj na uzgonsku silu), vee se iz raznih lozjsnoKod vertikalnih cilindricnih kodova sa dimnim tehnickih razloga mora povecavati sirina i dubina cevima bez samostalnog IOZenja (kotlovi utilizatori) kotla. Ovo poveeanje, pored povecanog pritiska (smaspusni dec se formira na taj nacin sto se pojedini _ njenje razlike gusto"a u podizl1om i spusnom delu) delovi vodenog prostora ne zagrevaju, a podizni izaziva poveeane otpore koji umanjuju uzgonsku silu pomoeu intenzivnog zagrevanja. Spusni deo moZe da i stvaraju slucaj granicnog kapaciteta za prirodnu bude izveden kao centralni koncentrican krug iii cirkulaciju vode. To je razlog da se kod savremenih prostor u obliku paralelepipeda kao i u obliku tro- kotlova najveeeg kapaciteta sve eesee izbegava prikrake zvezde (ovi pros tori bez grejnih povrsina pored rodna cirkulacija vode. Ukoliko se ovi kotlovi grade artikulisanja cirkulacije imaju zadatak i povecanje sa prirodnom cirkulacijom resenje se nalazi u koncvrstoee cevnih ploea). Spusni delovi mogn biti izvedeni cepciji bliznih kotlova. kao naspramno postavljeni na periferiji omotaea (dva Kotlovi sa prirodnom cirkulacijom vode eesto iii vise spusnih delova). Na kraju, spusni deo se moze se kombinuje sa prinudnom cirkulacijom, radi poveformirati postavljanjem dimnih cevi veceg preenika canja kapaciteta, radi zastite pOjedinih elemenata i u kod kojih je prelaz toplote znalno umanjen, iii po- pojedinim vremenskim periodima. moeu voda za mimoilal'enje ugradenog u tela kotla. U izvesnim slucajevima kombinovanje prirodne sa Vertikalni cilindricni kotlovi sa vodogrejnim ce- prinudnom cirkulacijom vrSi se n cilju poveeavanja virna bez samostalnog lozista iii sa samostalnim 10- kapaciteta kotla. Na primer, u skrelnu komoru :1.istem putem izvesnog broja vodogrejnih cevi sa skotskog kotla ugraduje se La Montov element cija velikim preenikom cine manje zagrevani deo, tj. je specifiena produkcija znatno veCa od grejnih spusni deo. Podizni dec formira prvi gasni kanal i povrsina skotskog kotla te se na taj naein dobija u intenzivnije zagrevane vodogrejne cevi manjeg pree- krajnjoj liniji poveCanje kapaciteta kotla. Isto tako nika. moZe se i loziste nekog neekranisanog kotla obloziti Prirodna artikulisana cirkulacija se postil'e manje- ekranima koji rade po La Montovom principu . Na vise kod svih kotlova sa vodogrejnim cevima i do- ovaj naein se koriseenjem zraeenja i visoko prod ukbosima. Osnovni je princip kod neozraeenih kotlova tivnog La Montovog isparivaea dobija znalno povepodela cevnog snopa na intenzivno zagrevani (podizni canje produkcije kotIa. deal i manje zagrevani (spusni deo). Ovo se kod Kotlovi sa tecnim odvodom sljake koji imaju dvodobosnih kotlova postil'e rasporedom dimnih karavna dna loziSta, cevi za hladenje tog dna su Ilorinala i nagibom cevi. Kod poluozraeenih kotlova se _.' primeniuje paralelno cirkulaciono kolo iii kolo vezano zontalne i znatne duzine ukoliko je kotao velikog u nizu. Ova dva poslednja cine lonsni ekrani i hladne kapaciteta. Kroz ove cevi se obezbeduje cirkulacija spusne cevi. Kod intenzivnije ozraeenih kotlova ozra- prinudnim prostrujavanjem. Drngi, eesci slueaj je hlaeeno cirkulaciono kolo ie uvek vezano paralelno sa denje usea gorionika. Brodski kotlovi, naro~ito na rawm jedinicama osnovnim kolom, stirn sto njegova produkcija moZe da bude veCa od produkcije osnovnog kola. Ovo gde ie primarni uslov brzi start, u toku starta rade sa nastaje usled toga ~to je kod paralelnog kola predaja prinudnom cirkulacijom vode. toplote mnogo intenzivnija jer je u pitanju zraeenje, Na kraju izlaganja 0 prirodnoj cirkuIaciji vode dok je kod osnovnog kola predaja toplote preteZoo navesee se neke njene prednosti nad prinudnom cirkukonvekcijom. lacijom. Usled ovoga kotlovi sa prirodnom cirkula-

1

1

4.213

1

KARAKTERISTICNI SLUCAJEVI PRJRODNE CIRKULACIJE VODE Tab e I a 4.28

1.

1.1.

1.1. CILINDRICNI KOTAO SA JEDNOM PLAMENOM CEVI Cirkulaciia je neartikulisana. sa izvesnim kruienjem vode oko plamene cevi. Redosledom dimnih kanala (I-lID dobija se inlenzivnije zagrevanje manje mase vode na desnoj slrani plamene cevi i manje zagrevanje vece mase vode sa leve slrane plamene cevi. Desna strana vrsi ulogu podizne a leva spusne cevi. Da bi se poboljsalo kruzenje. napajanje treba vrsiti u gornjem delu levog prostora. Ovi kotlovi se kodste za najmanje kapacitete a grejne povrsine cine plamena i dimne cevi.

1.2.

1.

l.2. CILINDRICNI KOTAO SA DVE Pribli"",.'8";"m-plamenih·cevii .. prikazanim rasporedom dimnih kanala. prostor izmedu plamenih cevi sluzi kao podizna a proslori izmedu. na slrani omolaca kao spusni delovi. Napajanje. po mogucnosti. treba vrsiti sa bocnih strana. tj. u oblasti spusnih delova. Kotao se koristi najeesce za kapacitete 0.25-0.85 kg.

s Grejne povrsine cine plamene i dimne cevi. Za brodsku sluzbu se izvcdi kao skotski kolao.

I~

1.

1.3.

1.3. CILINDRICNI KOTAO SA DVE RAZMAKNUTE PLAMENE CEVI Razmicanjem plamenih cevi. i prikazanim rasporedom dimnih kanala. prostor izmedu plamenih cevi i omotaca sIuzi kao podizni a izmedu plamenih cevi kao spusni deo. Napajanje se vrsi u prostoru izmedu plamenih cevi. Kotao se korisli najees':e za kapacitete 0.25.....{).85 kg. Grejne povrsine cine plamene

s

i dirnne cevi. Za brodsku sluzbu se izvodi kao skotski kotao. 1.

1.4.

:sz..

11I1i!il1l

1.4. VERTIKALNI CILINDRICNI KOTAO SA CENTRALNIM NAPAJANJEM U centralnom delu kotla nisu ugradene dirnne cevi. tako da on sluZi kao spusni deo. Koncentricni deo. kroz koji prolaze dimne cevi. sluZi kao podizni deo. Napajanje se vrsi u centralnom delu. koji moZe hiti cilindrienog oblika iii pravougaonog oblika. Ova koncepcija se primenjuje kod brodskih kotlova utilizatora sa dimnim cevirna. Kapacitet ovih kotlova utilizatora kg se krete 0.14--1.4 - .

s

1.

.------- 1----I~

I~

-- -

-

-

-

~(

1.5.

1.5. VERTIKALNI CILINDRICNI KOTAO SA BOCNIM NAPAJANJEM

t

Kod ovih kotlova, naspramno na boCnim delovima nisu ugradene dimne cevi, tako da oni vr~e funkciju spusnih cevi. Ostali deo kotla, u kome su sme~tene dimne cevi, sluzi kao podizni deo_ Napajanje se vdi dvostrano u pomenutim bocnim delovima. Na ovaj

~

nacin se ostvaruje manje intenzivno i intenzivnije

)

1111\1\

\'

zagrevanje. Ovaj kotao se gradi za iste kapacitete i svrhu kao i prethodni sluCaj_

- - - -----1.

1.6.

1.6. CILINDRICNI KOTAO SA VERTIKALNIM VODOGREJNIM CEVIMA Prikazanim rasporedom dimnih kanala dobija se razlika u intenzitetu zagrevanja pojedinih delova vodenog prostora kotla. Ugradnjom vodogrejnih cevi velikog precnika, u oblasti slabijeg zagrevanja, taj postaje spusni a intenzivnije zagrevan deo, sa cevima

manjeg precnika, vr~i funkciju podiznog dela. U pitanju je pomorni brodski kotao sa samostalnim 10Zistem. Kapacitet ovih kotlova se krece 0,14-0,7 kg, s 2.

2.1.

2.1. BRODSKl KOMBINOVANI KOTAO HOWDEN-JOHNSON

'J1'i7I

U ovom sluCaju postoje dva cirkulaciona kola, i to ranije opisano kolo oko plamene cevi, i kolo uzduz kotla koje oastaje postavljanjem ekraoskih cevi u skretnoj komori. U zavisnosti od rasporeda plamenih cevi napajaoje je centralno iii boeno a postavlja se blire Celu kotla. Kotao se koristi iskljucivo za brodsku sluzbu, ranije kao glavni a danas kao pomocni. Kapaci teti i veliCine stanja proizvedene pare nesto su

I~

-

-

-

II

I

'--~--

;==

3.

veei no kod skotskih kotlova (Dl 0,55-1,5 k:),

3.1.

3.1. SEKCIONI KOTAO SA UZDUZNIM DOBOSEM Ovo je kotao sa vodogrejnim cevima i artikulisanom prirodnom cirkulacijom vode. Orijentacija cirkulacionog kola se dobija redosledom postavljanja dimnih kanala u cilju intenzivnijeg i manje intenzivnog dovodenja toplote, kao i izborom mesta oapajanja. Zadnje veme cevi i sekcijske komore slure kao spusne cevi, snop cevi se ukJjuenje u kolo podiznog dela, a prednje komore i veme cevi su podimi deo. IzvodiseS:ijednimilidVadobo~ Dl =0,7-2 ksg)·

t

68 hrnl ..ol1O'ri I

I

4.215

I t I

I

i

1

3.2.

!

3.2. SEKCIONI KOTAO SA ZADNJIM POPRECNIM DOBOS EM

Kod ovog kotla je spusni deo vezan za vodeni prostor a podizni za parni prostor dobosa. Orijentacija cirkulacionog kola sprovodi se na isti nacin kao u prethodnom slueaju. Ravnomerna raspodela kolicine vode, vertikalno po snopu cevi, ostvaruje se samoreguliSuCim dejstvom izmedu olpora i hidrostaticke visine, sto je slueaj kod svih sekcionih kotlova.

I

Kapaciteti ovih kotlova se krecu od 2 do 7 kg ,a veIicine s stanja proizvedene pare ne prelaze 32 bar i 400 "C. 3.

3.3.

-

3.3. SEKCIONI KOTAO SA PREDNJIM DOBOS EM

Prikazani polozaj dobo,a primenjuje se najeesce kod brodskih kotlova gde je uslovljena preglednost dobo,a ili kod stabilnih postrojenja gde to diktiraju smestaini llslovi. Sa

gl("dist~

r:l"'"lndek ynlirir,r

f"r'l,~,t("

raJi orijentacije cirkulacionog kola ovaj JC slucaj nep0lo'oljan ier se intenzivno zagreva spusni a manje podizni dec kola. Kotao se gradi za brodskc s"rhe kapaciteta 1,5-5,5 kg, pritisak pregrejane pare ne s prelazi 45 bar i temperaturu 475 "C. 3.

3.4. OZRACENI SEKCIONI KOTAO SA PARALELNIM CIRKULACIONIM KOLlMA II

Primarno kolo (posmatrano po hronologiji razvoja a ne po kapacitetu) cine kao i ranije povezne cevi, sekcijske komore i snop sekcijskih cevi. Sekundarno kolo cine lofisn! ekrani ciji se uvodni sabirnici napajaju hladnim spusnim cevima iz dobosa a izlazni sabirnici vezani su prestrujnim cevima sa parnim prostorom

I: II

"

III "

I'

II"II II

dobosa. Kapaciteti ovih kotlova se krecu od 4 do 14 kg s a velicine stanja proizvedene pare ne prelaz 64 bar i 475 "C.

II

II "._._.

\t

----::~

3.

Ii

,I

~~~a-_-..:::..~=-~'"

-----------_.

......,t=.=-;:::=~~

,./"

3.5. OZRACENI SEKCIONI KOTAO SA CIRKULACIONIM KOLIMA U NIZU

3.5.

Primamo kolo cine kao i ranije povezne cevi, sekcijske komore i snop sekcijskih cevi. Sekundarno kolo je prikljuCeno u nizu na primarno kolo. Naj. eesec se ovo prikljueenje vrsi na taj nacin sto se uvodni sabirnici ekrana vezuju pomocu hladnih spusnih cevi za zadnje sekcijske komore. Izlazni ekranski sabirnici prikljuCuju se na prednje sekcijske komore koje formiraju podizni deo cirkulacionog kola. Kapacitet ovih

k~tlova je 4-8 kg , 450 "C.

4.216

s

radni pritisak 40 bar temperatura

ik

3.

3.6.

3.6. STRMOCEVNI DVODOBOSNI KOTAO BEZ HLADNIH SPUSNIH CEVI Podizni deo sistema ~ine ozra~ne i intenzivno zagrevane cevi smestene prema lozistu, a spusni deo ~inf snop konvektivno grejanih cevi. Da bi se povecala razlika u prijemu toplote podiznog i spusnog snopa, izmedu njih se naj~see ugraduje pregrejae pare. Po mogucnosti spusne cevi treba prikljueiti za vodeni a podizne za parni prostor parnog dobosa. Kapaciteti se kreeu od 0,55 do 3 kg a velieine stanja proizvedene

s

pare ne prelaze 30 bar i 400 0c. 3.

3.7.

3.7. STRMOCEVNI DVODOBOSNI KOTAO SA HLADNIM SPUSNIM CEVIMA Princip formiranja cirkulacionog kola je sliean kao i u prethodnom slueaju. Da bi se obezbedila jednoznaena cirkulacija u spusnom delu ugraduju se na krajevima dobosa hladne spusne (S) cevi. Ostavljanjem hladnih spusnih cevi, grejanje zagrevanih spusnih cevi moze biti inteIizivnije te nije obavezna ugradnja pregrejaea pare izmedu podiznog i spusnog cevnog snopa, Kapaciteti i velieine stanja proizvedene pare su slieni kao i u prethodnom sluCaju.

3.

3.8

3.8. STRMOCEVNI POLUOZRACENI KOTAO U pitanju je dvodobosni kotao sa ekranisanim lozistem. Pregrejae pare je ugraden izmedu cevi cevnoga snopa. Cirkulacija se odvija u dva paraleitia kola. Jedno kofo ~ine lozisni ekrani ciji su uvodni sabirnici vezani za vodeni dobos hladnim prestrujnim cevima, a izlazni sabirnici su vezani prestrujnim cevima za parni prostor parnog prostora. Drugo kolo eini cevni snop kod koga je cirkulacija sliena ranije opisanoj kod dvodobosnih strmocevnih kotIova. KotIovi se obicno izgraduju kao paketni

(D =2-5 :g). 1

3.

3.9

3.9. BRODSKI INTEGRAL KOTAO Kotao je dvodobosni sa intenzivno ekranisanim lozistem. Kao i kod prethodnog, postoje dva paralelna cirkulaciona kola. Prvo kolo ~ine hladne spusne cevi i Iofisni ekrani. Drugo kolo ~ine hladne i zagrevane spusne cevi i podizne cevi koje su smestene ispred pregrejaea prema loZistu. Jedne i druge ~ine cevni snop. Ovi kotIovi su doskora bili grani~nog kapaciteta i veli~ina stanja proizvodne pare za brodskn sluzbu.

...

4.217

\ I

I

I

1'1

3.10

3.

3.10. BRODSKI KOTAO BAUER-WAGNER

u

Kod dvodobosnog kotIa je cirkulacija zasnovana na nezagrevanim spusnim cevima. Loziste je oiviceno

s desne strane sa vise redova nezagrevanih spusnih cevi i jednim redom ozraeenih podiznih cevi, a sa

eEl

Ieve strane snopom cevi u kame su prva dva reda

ozraeena. Ovaj snop predstavlja podizni deo. Koncepcija ovog kotla koriscena je za glavne brodske kotlove na bojnim brodovima. Kapacitet ovih kotIova

CB w CB\2;i

je 7-10 kg a veliCine stanja pregrejane pare do s 80 bar i 460°C. 3.

3.11

3.11. KLASICAN KOTAO YARROW BEZ HLADNIH SPUSNIH CEVI Trodobosni kotao sa isparnom poY[sinom iz elva dela simetricno postavljenom i paraielno vezanOln za

pami dobos. Pregrejac pare je iz dva dela simetricno postavljen izmedu isparnih povrsina i paralelno vezan. Prema tome,

P'..J:-'!l>j'': (~\-::i [~~l~,!l':;:"l ...:i '~,,~.t.::,-\~; I L'~iI

leva i desno. Kod oba kola podizne cevi su prema loziiftu a spusne cevi su iza pregrejaca. Kapaciteti ovih kotlova se krecu od 3 do 5,5 kg a velicine stanja do s 30 bara i 375 "C. 3.12. SAVREMENI KOTAO YARROW SA HLADNIM SPUSNIM CEVIMA Povrsine isparivaca i pregrejaca pare nisu rasPQredene sirnetricno, ier ie pregreiac pare smesten samo na jednoj slrani izmedu isparavajuce grejne povrsine. Loziste ie podeljeno ekranskom zavesom na dva dela. Ova zavesa se snabdeva vodom pomocll sabirnika i hladne spusne cevi a sama je podizna. U levom snopu cevi postavljene prema lozistu su podizne a cevni snop iza pregrejaca je spusni. Kapacitet ovih kotlova ie nesto veci nego u prethodnom slueaju i visih parametara pare.

3.13. STRMOCEVNI OZRACENI KOTAO

t

;

Kod ovih kotlova najeesce je povrsina kotla u uiem smislu svedena sarno na ozraeenu povrsinu. Cirkulacija vode u isparivacll (navedena ozraeena povrsina) je obezbedena iskljucivo pomocu hladnih spusnih cevi (jedna do tri cevi velikog precnika iIi viSe cevi manjeg precnika) i pomocll lozisnih ekrana kao podiznog dela. Hladne spusne cevi se vezuju za vodeni prostor dobo'a i ulazne ekranske sabirnike. Izlazni ekranski sabirnici vezuju se prestrujnim cevima za' pami prostor dobosa. Ovakvi kotlovi se grade do granifuih kapaciteta i velicina stanja za prirodnu cirkulaciju.

,)

~

"

~

4.218

~

cijom vode jos uvek se naj~sce grade. Razlozi za sednim spusnim i podiznim cevima. Ako na tom mestu ne postoji pregrejac pare, dogada se da je temperatura ovo su: - jednostavnija i jeftinija konstrukcija kotIa, te usled gas ova oko tih cevi priblifuo ista, usled ~ga ee i gustoee f1uida biti priblifuo iste, pa moze doCi do toga i jednostavnije rukovanje; zastoja u cirkulaciji. Jos efikasniji naCin da se postigue - usled manjeg broja elemenata koji postoje kod veea razlika u gustoeama je uvodenje hladuih (nezakotIa sa priroduom cirkulacijom, moguenosti grevanih) spusnih cevi. Medutim, najefikasnije sredkvara su manje nego kod kotIova sa prinudnom stvo da se obezbedi ova razlika je pothladivanje cirkulacijom, te su us led toga manje moguenosti dobosa ili hlaspusne vode pomoeu stabilizacionog zastoja i niZi su pogonski troskovi; denje samih spusnih cevi. - kod kotlova sa prirodnom cirkulacijom postoji Ukoliko je pritisak u kotlu visi, razlika pomesarno pumpa za napajanje cijim se dejstvom voda nutih gustoea postaje manja, jer je veea gustoca pre prostrujava kroz zagrejac vode i predisparivac i na visokog pritiska. Prema tome, opasnost od zastoja taj nacin napaja kotao u uZem smislu; kod kotIova gde je cirkulacija sa prinudnim kruZenjem postoje u cirkulaciji je, posmatrano sa ove tacke gledista, dye vrste pumpi, jedna za napajanje, sliena pumpi veea kod kotIova visokog pritiska. kod kotla sa prirodnom cirkulacijom, i druga za Pored toga, na velicinu razlike (el-e2) uti~ i kruZenje vrele vode u sistemu kotIa u uZem smislu, nacin na koji se vrsi predaja toplote u kotlu, tj. da koja radi pod znatno tezim uslovima od prve (veea Ii je kotao pretezno ozraeen iii konvektivan. Kod pogonska produkcija i medij vise temperature), ozra~nog kotIa podizne cevi su lozisni ekrani koji te je zato izlozena vecim i Cescim kvarovima i su jako zagrevani, a spusne cevi su hladne (nezagrevecem trosenju. Kod kotlova sa prinudnim prow vane). Usled toga je razlika temperatura, te i gustoea, strujavanjem pumpa treba da savlada otpore kroz veea no kod konvektivnog kotIa gde su i podizne zagrejac vade, predisparivac i isparivac, te zato cevi u oblasti nizih temperatura. Dalje, kod ozraeenog trosi mnogo vise energije no napojna pumpa kod kotla lozi,le je obicno visoko, sto omogueava da se kotIova sa prirodnom cirkulacijom. Iz ovoga se podizne cevi postavljaju vertikalno i time dobijajn vidi da je prednost kotlova sa prirodnom cirku- dovoljne visine (H) uz minimalne otpore. Kod konlacijom vode nad kotIovima sa prinudnom cirku- vektivnog kotIa raspolozive visine sn obicno manje lacijom, bilo daje ona sa kruZenjem bilo sa prostru- i cevi se Costa morajn postavljati koso, sa vise krivina, javanjem, u tome sto se jedan dec rada obavlja bei cime se stvaraju veei otpori pri manjim visinskim utroska spoljne energije, sto ima za posledicu razlikama. manju sop3tvenu potrosnju kotIa odnosno niZe Usled ovoga se savremeni veliki kotIovi najviSih pogonske troskove; parametara izvode u dva dela, od kojih je jedan - kod kotIova sa prirodnom cirkulacijom usled veee ozra~n a drugi konvektivan. Kotao u uZem smislu mase vode akumulaciona sposobnost je zuatno je ozra~u, sa visokim, vertikalnim i jako zagrevanim veea no kod kotIova sa prinudnim prostrujava- cevima, a konvektivni dec kotla cine najveCim delom njem. Kod kotlova sa velikom vodenom zapre- naknadne "grejne povrsine (zagrejac vode i predispaminom akumulaciona sposobnost se koristi pri rivac), kod kojih je, kao sto je re~no, cirkulacija padu pritiska, mada je ovo ograni~no smetnjama sa prinudnim prostrujavanjem. Prema tome, ~on­ koje nastaju u sistemu sa prirodnom cirkulacijom vektivni dec kotla u uZem smislu, kod koga clrkuvode pri padu pritiska. lacija moZe da dode u pitanje, sveden je na minimum iii uopste ne postoji. Kao sto je re~no, jedan od najvafuijih zadataka 10.2.1.8. Aktuelni problemi u vezi sa prirodnom cirkulacije je kanalisanje izdvojenih parnih mehuriea. cirkulacijom vode U spusnim cevima ne bi smelo uopste da dode do Posmatrajuci jednacinu (4.417) vidi se da sila stvaranja mehuriea, te se postavlja pitanje kako spreuzgona, koja izaziva cirkulaciju, u upravnoj srazmeri citi iii svesti na minimum njihovo stvaranje u jako zavisi od visinske razlike (H) i od razlike gustoea zagrevanim spusnim cevima pri padu pritiska. Uzroci fluida u spusnoj i podizuoj cevi. Isto tako se vidi da pada pritiska u spusnim cevima mogu da poticu od otpori (E R) umanjuju ovu silu. preoptereeenja kotla i od otpora na ulazu u spusne Stabilni kotlovi savremene konstrukcije imaju ve- " cevi. Usled pada pritiska dolazi do snizenja temperaIiku visinu, tako da u veeini slueajeva postoji dovoljna ture kljueanja, tj. voda u spusnoj cevi, koja je na visinska razlika (H). Pitanje visinske razlike (H) odredenoj temperaturi bila ispod tacke kljuCanja, pri postavlja se uglavnom kod brodskih kotIova, koji padu pritiska ee na toj istoj temperaturi proklju~ti se usled ogranieenog raspolozivog prostora u brodu i pojaCaee se isparavanje, odnosno stvaranje mehnnea. izvode n niskoj konstrukciji. Najkritienije mesto za stvaranje mehuriea je poeetak Sto veCa razlika gustoea (el-e2) postiZe se odva- spusne cevi, jer na dnu cevi mogucnost isparavanja janjem spusnog snopa od podizuog snopa cevi, tj. je, usled veees hidrostatiCkog pritiska u cevi, manja. postavljanjem nekog drugog prijernnika toplote izmedu Opasnost od stvaranja mehurica u spusnoj cevi usled njih, obicno pregrejaea pare. Ovako postavljanje pada pritiska je narocito velika kod kotlova sa predpregrejaca pare korisno je da bi se dobila sto veea ispariva~m, jer se kod njih napajanje vrsi vodom ~ija razlika temperatura, odnosno gustoca fluida u su- je temperatura priblifua iii ravna tacki kljuCaDja. 4.219

I

"

,

I

Stvaranje mehuriea u spusuoj cevi i njihovo krelanje u smeru suprotnom toku vode ima za posledicu smanjenje razlike (el-e2), ti. voda u podiznim cevima poslaje relativno manje zasicena i, prema tome, fluid u cevi postaje gusci, a u spusnim cevima zasicenje je veCe i gustoca f1uida manja. Negativue posledice stvaranja mehurica u spusnoj cevi otklanjaju se pravilnim izborom brzine strujanja u njoj. Pri veeoj brzini strujanja, do zastoja u cirkulaciji nece doei i pored toga sto su pad pritiska i, prema tome, stvaranje mehuriea veCe, jer Ce struja povuci sa sobom nastale mehurice i odvesti ih u podiznu cev, gde oni povoljno uticu na dalju cirkulaciju. Kod manjih brzina strujaoja manji je i pad priliska Ie i koliCina stvorenih mehuriea, ali oni usled male brzine imajn strujanje suprolno strujanju vode, ostaju u spusnoj cevi i nepovoljnije deluju na cirkulaciju nego u prethodnom slueaju.

I·. '. '

.

Hladenje vode u stabilizacionom dobosu vrsi se iIi neposredno, mesanjem sa hladnom vodom, iIi posredno, ugradnjom cevnog sistema u stabiIizacioni

dobos,

IZlAZ VODE

--..

--

ULAZ VODE

, /

I

I

'n

SI. 4.167 DetaJj indirektnog pothladivanja vode u spusnoj cevi

• I

TI

SI.4.166 Direktno pothlad:ivanje spusne vode POIDoeU ubaci~ vanja h1adne vode za napajanje i indirektno pothla~ divanje spusoe vode u stabilizacionom dobosu pomocu cevastog hladnjaka

Raznim ispitivanjima se doslo do zakljucka da su

~,

J,

~ '

~;

brzine strujanja od 0,3 do 0,5 m najkriticnije po nepos uljno stvaranje mehnriea i njihovo stelno dejstvo. Najzad, treba naglasiti da mehuriei pare koji odozdo prodiru u podiznu cev u znatno veeoj meri poboljsavaju uzgon no mehurici pare koji nastaju u njoj, dok se mehuriei nastali u podiznoj cevi stvaraju postepeno or. toku vode prema gore i uticu na uzgonsku silu sa manjih visinskih razlika, odnosno manje eCikasno. ledini potpuno efikasni nacin da se otkloni stvaranje mehuriCa pri padu pritiska u spusnoj cevi je pothladivanje vode. Pothladivanje vode mou se vrsiti pomoeu stabilizacionog dobosa iii hIadeniem samih spusnih cevi (stika 4.166). Stabilizaciooi dobos je dobos malog pre~nika u kome se hIadi voda za nekoliko stepeni ispod tacke kljueanja. On se postavlja ispod glavnog dobosa i vezuje se za ojegov vodeni prostor po celoj svojoj sirini pomocu niza kratkih cevi veeeg precnika.

Hladeoje se mou vrSiti pomocu vode iz predgrejaca, ako on nije kljueajuei. Ako je predgrejac kljueajuCi, voda za stabilizaciooi dobos se uzima ispred predgrejaea. U zavisoosti od zagrevanja vode iz predgrejaea u stabilizacionom dobosu, menja se logaritamska razIika temperatura u zagrejacu vode, tako da i predaja toplote u njemu opada, a temperatura izlaznih gasova raste; medutim, ukupna kolieina toplote predata u kotlovskom postrojenju ostaje nepromenjena. Na ovaj nacin se voda za napajanje moze znatno zagrejati mada je i zagrevaoje oapojne vode u hladenje spusne vode ogranieeno maIim temperaturskim padom i malomgrejnom povrsinom stabilizacionog dobosa. Na primer, ako se voda u stabilizacionom dobosu hladi za 5 'C i cirkulacioni broj iznosi 20, napojna voda koja shill za hladenje mou se zagrejati za 100 'C. Rezultati koji se postiru pothladivanjem vode u stabilizacionom dobosu mogu se videti iz sledeceg primera. Ako so pri kollovsko m pritisku P. = 127, I bar i tacki Idjueanja t. = 330 'C voda u spusnoj cevi ohladi za 10 'C, tj. na 320 'C, pritisak se mou spustiti na II 1,6 bar, a da u spusnim cevima ne dode do isparavanja. Hladeoje spusoe vode se mou vrsiti, kao sto je pomenuto, i u sarnim spusnim cevima. Ova se izvodi iii direktnim pumpanjem hladne vode u spusnu cev, iIi indirektnim hIadenjem pomocu hIadnog omotaea (slika 4.167). Pothladivanje spusnih cevi na ovaj nacio bliicno se sprovodi kod malog broja hladnih spusnih cevi velikog precnika. Pri padu pritiska dolazi do izraZaja i akumulaciona sposobnost kolla. Na poveCanje akumulacione sposoboosti kotla pozitivno utiee stabilizacioni dobos.

4.220

3.!

':ii' "IS! 1 L-.->

/

•

..

~ 2,s

/

." ,•• ::;

11

"'"

/

~y

~1,S ~

"

",'

\

\

· ....\ K'

1

'.•

,S ,...-

,...-

-'-

;/

"~

___ V

1.0

./

--

I--!e-' bar

/

r-- "--

/'

-

/

1

Ukupno: (19,8 ml)

12800 kg

podizne cevi spusne cevi dobos

36200 kg 7500 kg 22000 kg

Ukupno

65700 kg

,1.0

-"

SL 4.168 Akumulisana kolicina toplote po 10' kg eelika; pad pritiska LIp =1 bar, odnosno 5%, 3% i 1%

Akumulaciona sposobnosl moze se izrazili: _ i,-i, A(4.472) , r

gde je g

8000 kg 1500 kg 3300 kg

Mase eelika

PRITISAK [bO.r]

i l [kkJ ] -

u podiznim cevima (12,4 ml) u spusnim cevima (2,3 ml) U dobosu (5,1 ml)

/ l:\""

12•

•0

Mase vode

/

/

W

entalpija fluida pri normalnom (radnom) prilisku;

i2

[~:]

-

entaplija fluida pri snizenom prilisku;

r

[~]

-

lalenlna loplota isparavanja.

Kolao ima slabilizacioni dobos. Prema podacima proizvo!1aea dozvoljeni padpriliska iznosi 15% od radnog priliska (4 bar fmin). Voda u slabilizacionom dobosu se hladi za oko 15 'C, Ie se prilisak moze snizili na 108 bar, Ij, za oko 15%, Akumulaciona sposobnosl po IOl kg vode iznosice oko 65 kg pare (dijagram na slici 4,169), a akumulaciona sposobnosl po 10l kg eelika 6 kg pare (vidi dijagram na slici 4.168). Para dobijena akumulacionom sposobnoscli kotla iznosi oko 15,25 kg, odnosno 68% od DIN;

s

ad ukupno raspolonve akumulacione sposobnosli 65% olpada na vodu a 35% na eelik.

Islrazivanja Rosahla (vidi slike 4.1 68 i 4.1 69) pokazala su da akumulaciona sposobnosl kotla rasle pri priliscima od 0 do 30 bar, zalim opada pri priliscima od 30 do 180 bar, da bi pri priliscima viSim od 180 bar opel poeela naglo da rasle. Ulicaj kolicine kotlovske vode i kolicine kotlovskog materijala na akumulacionu sposobnosl moZe se videli iz sledeeeg primera. Kod ozraeenog kOlla sa prirodnom cirkulacijom vode, sa loZenjem ugljenog praha, produkcije

I

DlN =22,21 kg,Pt = 127,5 bar, t.=500'C, t. = 220'C, s lemperalura vode na ulazu u dobo~ je za 1 'C nim od tacke kljueanja, mase vode i eelika su sledeee:

....... '~

i.l.5 ..3.

/

~ 1,4

1,2

o

~

~

,"

~

I

1,0 ,

\

.,' / /

V

..' ,,- '> V I-•'• ,. •• 2

If V

~y

V

,•• ,.

I

I I

2

I

200

'l

/

~p ~

I

1/

~o

"

,

I

I

0

,I

~ 0,8

/

/

w

flY ;/ -'

12.

-

.-

/

1GO

/

2.

1

I/.

- rn1 . 140

,'"o

.y~/, 200

PRrrlSAK

240

[bar]

SI. 4.169 Akumulisana kolicioa toplote po 10' kg kljuCale vode

SI. 4.170 Serna veza za regulisanje temperature izIaznih gasova kod kotla sa ured:ijem za poth/a~iVllDje l. Napojoi regulacioni ventil; 2, Zmija za pothla~i­ vanje; 3. Regulacioni ventil; 4. UJami sabirnik predgrejaea vode; S. Venti I sigumosti; a. Stabilizacioni dobo!; b. Kotlohki dobo!; c. Hladnjak pare

II

II Ii.

Vidi se da je putem stabilizacionog dobosa omogueeno da se pritisak spusti na 108 bar i na taj nacin da dode do izrazaja akumulaciona sposobnost kotla. Ceo sistem pothladivanja vode u kOllu moze s. povoljno iskoristiti za regulisanje temperat?re izl,,:znih gasova na taj nacin sto se jedan dec vode !Spred Isparivaca zagreva u sistemu za pothladivanje. Na slid 4. I 70 data je serna jednog kotla sa ovakvim uredajem. U vezi sa problemima cirkulacije vode treba skrenuti paznju na uredaje koji se u poslednje vreme Cesto primenjuju za bolje kanalisanje pare odnosno vode. To su meduskupljaci - kratkospojni skupljacl, koji imaju za zadatak da izdvoje paru i da je sprovode kroz manje zagrejane cevi lotisnog prostora u dobos; time se mesavina voda-para u cevnom sistemu obogacuje parom. Pored toga, primenjuju se i tzV. kratkospojne cevi koje sluu za vraeanje izdvojene·vode iz pare u donji kotlovski dobos - skup\iac. Povoljno je da se i ove kratkospojne cevi rashladuju.

10.2.2. Prinudna cirkuIacija U principu prinudna cirkulacija vode se usvaja kada se pomocu prirodne cirkulacije ne moZe obezbediti, u svim pogonskim slucajevima, sa sigumosou potrebna uzgonska sila. Kao sto je reCeno, ograniCenje primene prirodne cirkulacije vode cini porast radnog pritiska i eventualno prekoraCenje objasnjenog granicnog kapaciteta za kotlove sa prirodnom cirkulacijom vode. Uzrok usvajanja prinudne cirkulacije mogu biti i specijalni uslovi naroCito u pogledu prostora. Ona je u nekim sluCajevima uslovliena sistemom kotla. Tako, na primer, kod kotlova La Mont, Loffler, Benson, Sulzer i Rarnzin prinudna cirkulacija je jed an od osnovnih principa na kome pociva sistem kotla. I pored navedenih prednosti prirodne cirkulacije vode primena prinudne cirkulacije je u izvesnim slucajevima neophodna. Ona se mora primeniti kod kotJova namenjenih brodovima sa skucenim kotloy· skim prostorom, jer je kotao sa prinudnom cirkulacijoro manji po zapremini i u sirim granicama se moZe prilagoditi obliku raspoloziyog prostara. Dalje,

At 8

~

5

A.

A.

2 ~eme

cada kotlova La Mont. Sulzer i Benson a) Kotao La Mont sa prinudnim krureojem; b) Jednocevni kotao Sulzer sa prinudnim prostrujavanjem; c) Kotao Benson sa prinudnim prostrujava-

SI. 4.171 Principijelna

njem

1. Rezervoar za napojnu vodu 2. Napojna pump.

3. Kondenzator pame turbine 4. Parni turbogenerator S. Glavoi paroi venti! 6. Reducir venti!

7.Potro§aei pare 8. Regulacioni vcntil 9. Sud za izdvajanje kapljica iz pare 10. Meduhladnjak pare sa ubrizgavanjem vode 11. Cirkulaciona pumpa

4.222

---------------------

r-~'-'

1 8

2'

25

9

29

1 28

23

---,

,- ---0----- -

19

I

~

10

22

--

--,,

~~~~~

20

27

12

26

~

I

16

I

n--------, T-------

17

rt===il1--------------

5

-, I I

J 1

I

~

3

I

I I I

I I

:

Ir------·---' II

6- ---1 I I

I

, ,

13

~

q 1 51,4,172 Serna rasporeda grejnih pomina i toka mdnlh medijuma jednocevnog kotla Sulzer DIM -111 kg, P. -133 bar,

•

D IrM -93,S kg, p,-27,4 bar, p".-24,5 bar, 1,._335°C, t,r. S40 °C, '1tM-O,90 H. 550000

!Jp~fEC W;m e,m [~] 2

(4.473)

m'

za Re < 550000

p=/EC

w;m 2

e'm(1 +~) [~]; (4.474) 100 m'

a) 1

t t t , , t r "-"-"- -- --'-"-

,I

"

I

.

I I

Q

q I

~ 1I 0..

Q.

"

,

/ 81. 4.174 Seme pregrejab sa prestrujnim cevima 8) izlazni pregreja~ podeljen D8 dva del. b) izlazni pregrej.e podeljen na tri dela

-+

I

1

korekcioni faktor A se izracunava iz obra[ca Re

A=92---,

(4.475)

6·10'

gde je

f - faktor koji uzima u obzir nastrujavanje pregrejaca (suprotnosmerno iii istosmerno);

zmija pregrejaea. Stvarna srednja vrednost temperature pare je kod suprotnosmernog strujanja nim no kod istosmernog strujanja, jer pregrejanje ne raste Iinearno. Ova okolnost je uzeta u obzir pri proracunu pomoeu vrednosti f Kod nonnalnih pregrejaea sa 10-15 petlji pri suprotnosmernom strujanju moze se usvojiti da je f = 0,95 a pri istosmernom f = 1,05.

L: C=C,+C.+C. - suma svih otpora u pregrejacu; 10.3.3. Proracun temperatura metala zida cevi [98] L

C,=I. - - usputni koeficijent gubitka pritiska d.

(Weissbach) iii ukupni koeficijent trenja na posmatranoj deonici (zmiji pregrejaca) ;

I. - koeficijent trenja, koji se za pregrejaee uzima

U glavi III izJoun je naeelno proracun temperature metala zida cevi. Posto je kotlovski materijal cevi izlozen najvecim termickim opterecenjima kod kotlova visokih parametara bas kod pregrejaca pare, prikazace se postupak proracuna koji se odnosi samo na pregrejac pare.

da je konstantna vrednost (1.=0,021 = const.) te je ukupni koeficijent trenja L

L

C,=I.-=O,021 - ; du d.

(4.476)

C. - koeficijent otpora usled skretanja u zm,)1. Gubitak usled skretanja u svakom kolenu prerna Zimmermannu u zavisnosti od poluprecnika krivine R i unutrasnjeg preenika dat je u tabeli 4.29 GUBITAK USLED KRIVINE Tabel. 4.29

R

T.

1,5

2,0

C.

0,30

C.

0,54

II

3,0

4,0

0,20

0,17

0,15

za krivinu 90

0,39

0,30

0.27

za krivinu 180 0

-Q

b)

Co - koeficijent koji uzima u obzir ubrzanje pare u zmiji, u1azne i izlazne gubitke u sabirnicima u cevnoj zmiji, gubitak usled ubzranja pare pri ulazu u zmiju i usled skretanja i gubitak usled vijorenja u sabirniku; usvaja se da iznosi Co =2,5. Daljim upro~vanjem se dolazi do obrasca pomoeu koga se moZe izracunati pad pritiska u pregrejacu ukljucujuei i sabirnike ali bez hladnjaka pare

Ap=JML:C ~=

!I.".[:l

[~

(4.477)

•

gde je

A

M=I+-,

(4.478)

100

a pri Re> 550000, M mou izracunati

= I.

t_

•

Ovaj korekcioni faktor se

M=l,92-0,068d.

W.... V,m

(4.479) SI. 4.175 a) Veza pregrejal:a sa dvostrujnim prvim i jedno-

. U prethodnim jednacinama w,m i !I.m su arilmebCke srednje vrednosti u odnosu na ulaz i izlaz iz

A"'''''''

strujnim drugim delom b) Veza dvodelnog pregreja~ pare sa direktnim meduhladlliakom

III

Koeficijent D se moze odrediti iz tabele 4.30 u zavisnosti od debljine zida cevi i koeficijenta provodenja (A). Koeficijent provodenja (A) krece se u vrlo sirokim granicama u zavisnosti od vrste eelika, kao sto je dato u tabeli 4.3 I.

Temperatura spoljne povrsine zida cevi moZe se izracunati pomocu obrasca

I

1.=1,+(1.-1,)

~ I+B

[0C]

(4.480)

B=a, d, (_I_+D)

I

(4.481)

a,d.

In d, d.

(4.482)

D=2T'

Tab e I a 4.30

W mOK

W 20-rooK

~

1,1

I

1,2

I

1,3

W 40--

30--

I

1,4

1,1

I

1,2

I

1,3

mOK

I

1,4

11

I

1,2

I

1,3

I

1,4

~D_ _ _ ~:~38Io'~~5_61 O,OO~51 O'~8-~-'_-0~-00-.~-~-~.+-10-'O-0-3-~--i1:--0-'O-04-3-6-fI-O-'O-0-56-.. ' 0,001191 O'0022810:~~3nl O,~o~~ KOEFICIJENT PROVODENJA TOPLOTE ZA RAZNE CELIKE Tab e I a 4.31

..

Naziv

A[m~KJ

Legiraj uci elementi

20°C Ci.to gvoMe Ugljenia,i felik Liveno gvoide

99,92% Fe 99,2% Fe, 0,2% C neiegirano 3% C legirano 1% Ni

Manganski felik

1,6% Mn, 0,5% C 2% Mn 5% Mn

Nikl felici

1,4% Nit 0,5% Cr, 0,3% C 30% Nit 1% Mn, 0,25% C

I I

Hromni

~li1i

Hromni Hromni Hromni

~lik ~lik

(ner4.iuoi) (vatro.talan)

~lik

0,8% Cr, 0,2% C 5% Cr, O,SO/o Mn. 0,1% C 15% Cr, 0,1% C 26% Cr, 0,1% C 0,8% Cr, 3,5% Nit 0,4% C 15% Cr, 13% Ni, 2% W, O,SO;' C

73 45 56-64 50 41 33 19 45 12

37 25,5 20 35 11,6

100°C

300°C

500°C

67 45 -

55 43

43 37

-

-

49 41

46 37

37 35

-

-

-

44 13,7 39,5 36 25,5 21 36 11,6

41

37

-

-

34 35 25,5 23 37 12,3

29 34 25,5 24 oko 35 12,8

10.4. STRUJANJE DIMNIH GASOVA I VAZDUHA [99-104]

10.4.1; Trakt dImnih gasov. 10.4.1.1. Opste Traktom dimnih gasova se naziva stvarni kanal cija je geometrija definisana i koji sluZi za dovodenje, sprovodenje i odvodenje dimnih)asova. On se definise masom dimnih gasova, njihovim temperaturnim i brzinskim tokom.

U g1aVnom traktu dimnih gasova predajnik toplote se sprovodi preko grejnih povrsina. Ovaj trakt cine: -

lonste; kanal konvektivnih grejnih povdina i pregrejaea;

kanal naknadnih grejnih povrsina. Lonste je ranije definisani prostor koji je podeljen na plamenu i zraeecu komoru. Masa gasa koja prolazi

-

kroz lo~i~te poznata je i odreduje se potro~nje goriva, zapremine produkata

:i

r.

na osnovu sagorevanja svedene na kilogram goriva i srednje temperature 10Zi~ta. Geometrija plamene komore posmatrane kao dimni kanal definisana je pomocu popre~nog preseka i visine. Kod zraCe6e komore potrebno je uzeti u obzir geometriju prijemnika toplote koji je u njoj sme~ten da bi se do~lo do slobodnog preseka kanala za strujanje dimnih gasova. Poseban slu~aj je plamena cev koja se tretira kod sagorevanja u sloju na taj na~in sto se den plamene cevi iznad resetke smatra plamenom a iza - zra~com komorom. Pri sagorevanju tecnog iii gasovitog goriva, plamena komora je odredena duzinom plamena a ostatak plamene komore je zra~ca komora (na primer kod ~kotskog kotla skretna komora ulazi u sastav zra~ce komore). Kanal konvektivnih grejnih povr~ina i pregrejafu mow biti vrlo razlicit po geometriji i redosledu smestaja prijemnika toplote. Kod savremenih kotlova poeetak !canala cini cevna resetka koja moze biti cisto ozra~na iii ozra~no konvektivna. Iza nje se najcesce nalazi ozra~no konvektivni izlazni pregrejac, a iza njega su cisto konvektivni pregrejaCi. Opisani kanal je najeesce horizontalan i nazi va se horizontalni medukanal. Kanal naknadnih grejnih povr~ina je vertikalan, najeesce je jednohod a rede vi~ehod. Redosled smestaja naknadnih grejnih povrsina u kanalu naknadnih grejnih povrsina odreduje se u terrnickom prora~unu pri postavljanju toplolne ~eme. U izvesnim slu~ajevima u horizontalni kanal se smesta i naknadni pregrejac pare a na po~tku kanala naknadnih grejnih povrsina sme~ta se prvi stupanj primara svew pare i eventualno naknadno pregrejane pare. Ukoliko su pregreja~i pare horizontalni oni obieno imaju svoj kanal. Kao poseban slueaj se mow smatrati kanal koga formira snop dimnih cevi cilindricnog kotla. Kod starijih cilindricnih kotlova dimnim kanalom se smatra i prostor za prolaz gasova izmedu omotaea vodenog prostora i ozidanih dimnih kanala. Kanali za dovodenje gasova naj~SCe su vezani paralelno sa glavnim traktom. To mogu biti kanali za reeirkulaciju uopste iii ~~Ce dimnih gasova radi m1inskog su~enja, vod od 10Zi~ta preko gorionika za dovodenje spralienog cvrstog goriva i noseeeg medija (mclavina vazduha i praha iii mesavina vazduha, recirkulisanog gasa i praha). Kanalima za odvodenje se smatraju dimni kaoali od izlazne grejne povdine pa do izlaznog u~ca dimnjaka. Ovde se mogu uvrstiti i kanali za mimoilamnje koji so vezani paralelno sa glavoim traktom dok su kanali za odvodenje vezani u nizu. Dimni kanali se grade od vatrostalnih i vatrootpornih materijala, kvaliteta koji je zavisan od temperatnre i kvaliteta gasova. Neekranisana loZista se ozidujo vatrostaInim i vatrootpornim materijalom najboljeg kvaliteta, dok se horizontalni kanal izvodi od materijala slabijeg kvaliteta a kana! naknadnih grejnih ~yr~ina od najslabijeg materijala, s tim ~to u obl~tt Izlazne grejne povrsine mow biti ikon. s!ruktivna opeka. Ovakav nacin gradnje se naziva

..

te~ki ozid i izolacija. Kod savremenih kotlova lomte se ekrani~e cevima sa malim korakom iii sa ranije pomenutim membranim zidovima. U oVom slu~aju se koristi limena ploea na kojoj su cevi, laka izolacija i limena oplata. Kod tih kotlova se i horizontalni medukanal oblaze cevima malog koraka u vidu ekrana (mogu biti cevi predpregrejaea, prestrujne cevi zagrejaea vode iii cevi isparivaea). Na sliean na~in ovome, mow se obloziti i kanal naknadnih grejnih povrsina, u potpunosti iii delimieno, cevima sa malim korakom. 'Znaeajnu ulogu u formiranju gasnih kanala i uslovljavanjn sistema nastrujavanja imaju gasne pregrade. Ove pregrade se izraduju od profilisane opeke, od specijalnih vatrostalnih materijaia (~lik i liv), od cevi sa perajima, od cevi ciji je korak ravan jedinici i od cevi u vidu membranog zida. Izgradnja dovodnih i odvodnih kanala, ukoliko je gas na temperaturi do 300 °C, izvodi se od lima sa spoljnom izolacijom a ako su temperature vi~e od 300 °C kanali su zidani od vatrostalnih opeka iii su limeni sa unutrasnjom izolacijom od vatrostalne mase i eventualno sa spoljnom izolacijom od izolacione vune i Iimenom oplatom. Strujanje dimnih gasova kroz kotao obezbeduje se prirodnom iii vestackom vucom. Prirodna vuea je posledica razlika gustoca okolnog vazduha i dimnih gasova i postojece geodetske visine (razlika visina izmedu poda lozista i usca dimnjaka). YestaCka vuea se ostvaruje pomocu potisnih ventilatora kod trakta sa natpritiskom iii pomocu sisnih ventilatora kod trakta sa pofpritiskom iii kombinacijom i jednog i drugog. Na posmatranom trakln ~iji je ulaz oznaeen sa I a izlaz sa 2 izraz za ukupni otpor Ce glasiti

Apv ~ (p" + Pal)-(P" + Pd')~

~Ap-(h,-hl)(e.-e)g [:,] gde je 2

[N] d' 'xk'

w f! 2 m2

Pa~-

-

manu~

I

(4.483)

pn't'ISak ;

P.=p-(P.-el h g)[N ]-statieki pritisakkoji, m' predstavlja razliku izmedu apsolutnog pritiska (p) u posmatranoj taCki (h) i apsolutnog atmosferskog pritiska na istom nivou;

e [~n

-

gustoCa fluida koji struji;

P.[~] m2

-

atmosferski pritisak Da nivou h'=O; .

e. [kg] m'

gustoCa vazduha (pretpostavlja se da je konstantna pri malim promenama visine);

AP [~] - ukupni padovi pritisaka Da posmatranoj m2 deonici . ...........

,

Zbir statickog i dinamickog pritiska predstavlja ukupni pritisak

P~P,+Pd [:,}

(4.484)

iJP. ~ P,-P2 ~ iJp-P. [:,]. P. ~ (h 2 -h,)(el- e) g

[~

l

(4.486)

Otpori trenja se izracunavaju prema pomenutoj jednacini (4.406)

iJp~)..£w' e[~]. m'

Koeficijent otpora trenja (J.) ravisi od reJativne

sastava

'L·IO'l:']

(4.485)

Ukupni padovi pritisaka su prouzrokovani otporima trenja i lokalnim otporima (poprecno nastrujavanje cevnih snopova se posmatra kao specijaian slucaj).

de 2

Dimni gasovi sredlijeg

Vazduh Temperatura t [0C]

Prema tome, jednacina (4.483) dobija oblik

gde clan P. predstavlja samovucu

KINEMATSKI VISKOZITET VAZDUHA I DIMNIH GASOVA SREDNJEG SASTAVA Tabela 4.32

','10'

[~']

0

13,3

12,2

100

23,0

21,5

200

34,8

32,8

300

48,2

45,8

400

63,0

60,4

500

79,3

76,3

600

96,8

93,6 112,0

700

115,0

800

135,0

132.0

900

155,0

152,0

1000

178.0

174,0

1100

199.0

197.0

hL·~pJ.'wO:ll1 La;V,'

.....

350 _4 . 10O,9 m Prll.300 °C, s s koeficijent otpora trenja sa dovoljno ta~nosti se izra~unava prema priblimom obrascu ~

A= 0,335 (d,

Koeficijent olp. trenja A 0,oJ 0,04 0,02

0,oJ

)0.,7 Re-o.

I ••

(4.495)

Na slici 4.181 dat je dijagram za odredivanje pada pritiska usled otpora trenja. Vrednost o~itaoa na dijagramu se koriguje u zavisnosti od apso[utne hrapavosti i prefuika cevi, te je

0,03 0,04

.1Plr =

e" .1p'"L [ ;

l

L [mJ- ukupna duzina posmatraoe deonice.

4.235

.I

(4.496)

)J

II

340..---.-_ J20t---' 300

w

:3

a:::

tn

::

~V

-

IJ I, 4

u I- 1,3 z

I,I

z I, 0 ~ 0::: 0, 9 a... o a... O.8 0, 7 0, 6

1,0

.

2, 2

~

r....

-,

r-...

,;;00,

r:::

""

'80.

,,

\\\\

J

--.1.\

\

o

0,4

~\ I:l ~3,5 ~s

\I\~ .~ I or> ~ " ....... ~J:VA "r>'\: "\

-z 0,7 > ~ 0P

1

.

ZA SNOPOVE SA

"/'8............

~~ S..qs

.

. . .~~cE .......... f -

'"

9;