Pariska Komuna

 

MATURSKI RAD

Amir Smajović 

1. Uvod Pitanje nastanka Komune je uvek bilo tema rasprava. Neki smatraju da je nastala kao  posledica niza slučajnosti: rat iz 1870. godine  između Drugog carstva i Prusije; drugi

 pronalaze odgovore u revolucionarnim pokretima koji su imali veoma važnu ulogu s obzirom da su Karl Marks i ostali već osnovali Prvu internacionalu 1864. godine u Londonu. Isto tako, u Parizu se stvara veoma snažan r evolucionarni evolucionarni momenat tokom  poslednjih godina carstva pošto je ovo liberalno cerstvo odobrilo javne skupove. Razne revolucionarne grupe su tada uspele da preuzmu kontrolu nad tom slobodom javnog govora, daleko pre Komune, s obzirom da se na hiljade javnih skupova održalo u periodu od 1868. do 1870. godine. Tada je buknuo rat, i ovaj pokret demokratskog i slobodnog

govora se nastavio tokom opsade Pariza, sa rođenjem "Crvenih klubova" koji su bili direktni potomci ranijih javnih skupova, koji su sad konačno bili zabranjeni.  Nastala je fantastična demokratska erupcija za vreme opsade, koja je imala uticaj na sve vrste ličnih sloboda. Ali, ono što je ovu opsadu činilo posebnom, je činjenica da je stanovništvo bilo naoružano u Nacionalnoj gardi, zajedno sa regularnim trupama. Negde oko 300 000 ljudi je regrutovano i naoružano sa Chassepot puškama, pištoljima i topovima. To je ubrzo dobilo na popularnosti, s obzirom da je takozvana vlada nacionalne Neki su odbrane bila optužena za društvene... izdaju i kapitulaciju. Dakle evo iPod nekih d rugih uzroka.opsadom, vojne prirode, drugi su ili revolucionarne. nemilosrdnom situacija se velikom brzinom pogoršavala, što je dovelo do širenja nemaštine... i naročito do degradacije ove kapitulacije koja se desila krajem januara 1871. godine. Tada je nastala nova organizacija - Savez nacionalne garde - koja će dovesti do nove pobune, 18. marta 1871. godine.

2. Komuna

Komunu je omogućio građanski ustanak svih revolucionarnih tendencija u Parizu  poslije Francusko-pruskog  poslije  Francusko-pruskog rata koji je završio francuskim porazom. Rat s  Pruskom,  Pruskom, kojeg  kojeg  je započeo Napoleon III (Louis Bonaparte) u srpnju 1870., srpnju 1870.,   bio je katastrofalan za Francuze pa je u rujnu sam Pariz bio pod opsadom. Razlika između bogatih i siromašnih u glavnom gradu je porasla zadnjih godina pa su tadašnja nestašica hrane i neprestano  prusko bombardiranje bili samo dodatni razlog oopćeg pćeg nezadovoljstva. Radnička klasa se sve više otvarala radikalnim idejama. Postojao je konkretan zahtjev da bi Pariz morao imati svoju samoupravu u vidu nekog izabranog vijeća (gradsko vijeće se na francuskom također zovecommune, nešto što je već postojalo u većini francuskih gradova, ali je bilo negirano Parizu jer se vlada bojala stanovništva glavnoga grada kojim se nije moglo vladati. Tom zahtjevu je bila pridružena i jedna manje formulirana želja za jednim  pravednijim, ako i ne baš obavezno socijalističkim vođenjem ekonomije koja je bila sažeta u pučkom kriku: "La Sociale!"  

Pariška komuna iz 1871. godine predstavlja prvu radničku revoluciju koja je dovela do uspostave radničke te je svojim primerom omogućila daljnje preciziranje i razvoj   Marxovih političkihvlasti, koncepcija o revoluciji i organiziranju proletarijata u vladajuću 2

 

MATURSKI RAD

Amir Smajovic

klasu; do naših  dana služeći kao stalna inspiracija svim onim strujama u radničkom  pokretu koje su su se borile za uk ukidanje idanje kapitalističko kapitalističkogg društva.   Narušeno ekonomskim i političkim teškoćama Francusko Drugo Carstvo Napoleona III. pokušalo je vratiti svoju st abilnost ulaskom u rat protiv Severnon emačkog saveza, odnosno Prusije. Rat sa Prusijom je doneo suprotan ishod, te je nakon kapitulacije

francuske vojske 2.9.1870. rušenjem vladavine Napoleona III. Francuska oslobođena od monarhističkog uređenja. Tog trenutka, u jeku rat a u kojem su se nizali sami porazi, zaoštrena je dotadašnja borba između proletarijata i buržoazije jer je vlast u svojim rukama koncentrirao najreakcionarniji deo buržoazije. Istog dana, po kapitulaciji francuske armije kod Sedana, proglašena je republika, a u privremenu vladu ušli su  buržoaski republikanci i monarhisti na čelu sa generalom Trochuom. Vlada je  proklamirala nastavak ratovanja, a na zahteve pariških sekcija Prve Internacionale i federacije sindikalnih organizacija za demokratskom gradskom samoupravom  –   komunom odgovorila je odabirući između 20 predsednika pariških arondismana (više četvrti) reakcionarne elemente koji su između ostalog sudelovali u gušenju radničkih ustanaka i streljanju boraca. Nezadovoljni time, radnici su u svih 20 arondismana odabrali

nadzorne komitete sa zadatkom da kontroliraju rad organa uprave i obrane, a od članova  pojedinih komiteta formiran je Centralni komitet.

U međuvremenu je nemačka vojska opkolila sam Pariz, a situacija je naročito pogađala radničke četvrti u kojima je na zahtjev vlade formirano novih 200 bataljuna Nacionalne garde snabdevano neispravnim oružjem i u nedovoljnoj količini jer se vlada plašila naoružanih narodnih masa. Do nove sramne kapitulacije francuske armije došlo je krajem oktobra 1870., a istog dana narodna masa prodrla je do Vlade i objavila njeno zbacivanje.

Donesena je odluka o organiziranju revo revolucionarne lucionarne pa pariške riške komune pod vodstvom L. Blanquia. No Trochu je očekivao ustanak, te je preduhitrio ovakve ideje povlačeći vojsku sa fronta i preusmeravajući je  na narod. Nakon ugušenog ustanka blankista i potpisivanja akta o kapitulaciji Pariza izabrana je nova vlada sastavljena uglavnom od pripadnika desničarskih stranaka, zemljoposednika i svećenika na čelu sa A. Th iersom. Thiersova vlada donela je nekoliko protunarodnih mera primerice dekrete o ukidanju plata radnicima, pripadnicima Nacionalne garde  –   jedinom prihodu nezaposlenih,

razoružavanju razoružavan ju radnika Pariza, ukidanju re revolucionarnih volucionarnih organiza organizacija… cija… Da bi se odupirali politici Thiersa i Nacionalne skupštine, radnici i sitna buržoazija   Republikansku federaciju Nacionalne osnovali su masovnu vojnopolitičku organizaciju –  Republikansku garde departmana Seine i Centralni komitet Nacionalne garde koji je na sebe primio ulogu opšteg političkog rukovodstva. 18.3.1871. u radničke četvrti poslana je vojska kako

 bi oduzela topove Nacionalnoj gardi kupljene radničkim sredstvima, no na njih je nasrnula revoltirana goloruka masa i iako je vojnicima naređeno da pucaju oni su odbili naređenje,   te uhapsili i streljali svoje komandante. Centralni komitet Nacionalne garde  prešao je iz obrane u napad, te uputio bataljune u centar grada istaknuvši crvenu zastavu na kraju dana na vrhu gradskog opštinskog doma, ministarstava, policijskih  prefektura…Thiersova vlada pobegla je u Versaille, 18 km jugozapadno od Pariza, a Centralni komitet Nacionalne garde preuzeo je funkciju privremene vlade. Kako nisu 3

 

MATURSKI RAD

Amir Smajovic

očekivali mogućnost oružane intervencije Thiersove vlade Centralni komitet je pomirljivo ostao u vojnom pogledu neaktivan i dozvolio Thiersu da nesmetano izvuče svoju vojsku iz Pariza istovremeno zanemarujući kontrarevolucionarne elemente koji su u gradu nastavljali svoju neprijateljsku aktivnost. Odsustvo jedinstvene revolucionarne partije francuskog proletarijata koja bi rukovodila borbom osetila se od početka radničkog

trijumfa u Parizu, a jednako tako ni pariška federacija Prve Internacionale nije u tim danima odigrala ulogu kakva se od nje očekivala iako su njeni brojni članovi radili aktivno u Komitetu. Osim toga Centralni komitet je izgubio dragoceno vreme oko izbora za komunu iz straha da mu mu se ne predbacuje kako je nezako nezakonito nito prigrabio vlast. 26. marta

na osnovi opšteg prava glasa izabrana je vlada pariških radnika Komuna sa 86 članova, a svečano je proglašena dva dana kasnije.  Od 19. do 27. marta izbijali su ustanci širom   Francuske i komune su osnovane u Lyonu, Marseilleu, Toulouseu, Limogesu, Narbonneu, Le Krezou. Thiersova vlada suk obljavala obljavala se s njima oružanim merama, te su sve komune bile kratkog veka; samo je marsejska potrajala 10 dana. Komuna je čitavo vr eme eme svoga postojan ja bila u obruču Versajaca i Nemaca, no sprovela je niz socijalnih i ekonomskih mera koje jasno ukazuju kako izgleda put od kapitalizma ka socijalizmu. Princip izbornosti, zamenjivosti i odgovornosti zahvatio je sve državne službenike i članove Komune, a plata najviših činovnika bila je jednaka plaćama radnika. Staru   plaćenu vojsku i policiju zamenio je

naoružani narod Nacionalne garde. Nakon rušenja birokratskog i policijskog aparata  buržoaske države komunari su se sukobili i sa parlamentarizmom; komuna je na sebe  preuzela ulogu izvršnog i zakonodavn zakonodavnog og organa vlasti. Odluke Komune sprovodili su organi i komisije, ukupno njih 9: vojni, finans ijski, pravosudni, unutrašnji poslovi i javna sigurnost, vanjski poslovi, rad, javne službe, prosveta i snabdevanje. Najviši organ Komune bila je Izvršna Komisija sa delegatim a iz svih 9 ranije navedenih tela. Sprovedeni su i prvi koraci eksproprijacije kapitalista; radničkim proizvodnim udruženjima predate su na upravu fabrika, a u nekim krupnim poduzećima uspostavljena  je potpuna državna i radnička kontrola nad proizvodnjom. Sprovedene su i mere za materijalno osiguravanje nezaposlenih; određen je obavezni minimum plat a, pokrenuto je  pitanje osmosatnog radnog vremena, a konfiscirani stanovi bogatih koji su pobegli u  porodicama koji su u bombardovanju izgubili svoje Versaille Odvojena predani suje crkva radničkim domove. od države, a sprovedene su i različite m ere koje su otpočele  borbu protiv uticaja katoličkog sveštenstva u školama. Uvedeno je obavezno i besplatno osnovno školovanje. školovanje. Reorga Reorganizovani nizovani su i različiti umetnički objekti i pre predani dani na upravu samim kolektivima umetnika bez uplitanja države. 

 No pored značajnih i ef ikasnih ikasnih mera koje su provedene, komunari su napravili i niz krupnih grešaka koje su ubrzale pad Komune, nisu nacionalizovali Nacionalnu banku u kojoj je bilo 3 milijarde franaka, nisu se obračunavali sa različitim diverzantima i reakcionarima, te nisu uspostavili značajnije veze proletarijata sa potlačenim seljačkim masama. Thiersova vlada je za to vreme uz pomoć Nemačke pripremala snažnu Versajsku armiju koja je i po brojnosti i naoružanju bila snažnija od oružanih snaga Komune kako bi izvršila napade na Pariz. Konačno, nakon teških borbi sa komunar ima ima Versajka armija je  prodrla u Pariz, te kroz niz uličnih borbi osvajala četvrt po četvrt. 27. maja 1871. završila 4

 

MATURSKI RAD

Amir Smajovic

 je poslednja odlučujuća borba između okruženih komunara i 20 puta nadmoćnijeg neprijatelja. U 14 h ispaljeni su poslednji hici sa barikada u ulici Rampono koju je štitio  jedan od neznanih junaka Komune, jedan od onih koji su  jurišali na nebo (Marx), nebo (Marx), uputio  je poslednju borbenu salvu pobeđenoj proleterskoj revoluciji. Nakon pobede kontrarevolucije kontrarevoluc ije započeo je najžešći teror; sistematski su ubijani borci i aktivisti Komune

kao i mirno stanovništvo koje je bilo smatrano pristalicama. U kratkom vremenu na smrt  je osuđeno 4 5000 ljudi, a u izgnanstvo proterano 13000. Smrtne presude don ošene su i nakon 1 minuta saslušanja i to tako sve do juna 1874. Francuska od početka XIX stoleća živi pod autoritarnim režimima i svi pokušajii da ih se oslobodi završavaju novim gubicima slobode. Godine 1804 Napoleon proglašava I Carstvo (Première Empire), zatim dolazi Restauracija, pa Julska monarhija (1830), koja

će dovesti do revolucionarne 1848 godine, a ova je Pariz stajala mnogih žrtava na  barikadama. Revolucionarna Revolucionarna 1848 ggodina odina završava proglašenjem proglašenjem Druge republike, republike, ali će i Druga republika završiti krvavom represijom i pobedom rekacije. U decembru 1851 Louis Napoleon izvršava državni udar i uspeva ugušiti otpor u Parizu i na jugu zemlje te se uz pomoć političkih pritisaka i pretnji, u decembru 1852, proglašava za Napoleonom III i uspostavlja Drugo Carstvo, (Seconde Empire), koje će nakon sloma u ratu s Pruskom  dovesti do Pariške komune.  U julu 1970 Napoleon III objavljuje rat Bismarku i Pruskoj, ali slabo naoružana i nedovoljno uvežbana francuska vojska sa kukavičkim generalima, nije mogla zadržati  prodiranje pruske vojne sile u Francusku. Generale i cara zarobljavaju Prusi i time

žalosno završavaju megalomanske pretenzije Napoleona III. O tim danima napisao je Zola potresan roman „Slom“ (la Débâcle), prvo delo, koje ima osim književne vrednosti i obeležje ratne reportaže.  II carstvo Napoleona III srušeno je spontanim narodnim ustankom 4 septembra 1870. Pobeda Prusa i njihovo zaposedanje severnog dela Francuske bilo je strelovito: slom se dogodio kod Sedana. Pariz je opkoljen i opsedaju ga Prusi. Na glas o kapitulaciji mase

Parižana prodiru u parlament i prisiljavaju ga da svrgne omraženog Napoleona III. U Parizu zaseda vlada nacionalnog spasa, sastavljena od predstavnika dominantnih klasa. Ta

se vlada više trudila da Francuzi prihvate kapitulaciju, no da radi na spasavanju zemlje,  jer je bila svesna da bez pomoći  Nemaca Nemaca neće moći stati na kraj socijalističkim idejama, koje su se širile Parizom.  3. Ratna zima U opsednutom Parizu u zimu 1970/71 zavladala je velika glad i hladnoća, u času kad stiže vest da je u sobi ogledala Versailleskog dvorca vlada nacionalnog spasa potpisala  primirje s Prusima, koje treba da bude ratificirano kroz dv e sedmice. Gnjev Parižana sve više raste. Oni ne veruju vladajućim klasama, jer se Pariz nebrojeno puta dizao na ustanak i krvario na barikadama, ali je narod uvek bio izigran od rekacije te je grupa krupne  buržoazije i aristokratije u više navrata prigrabila vlast izborenu narodnom krvlju. 

5

 

MATURSKI RAD

Amir Smajovic

U ratnoj situaciji na veliku brzinu organiziraju se izbori za novu Nacionalnu skupštinu, koje je trebalo održati 8 februara. Desnica, koja se izjašnjavala »za mir« predložila je listu kandidata za parlament, na kojoj se našlo 400 imena istaknutih monarhista, što je još više razgnjevilo stanovnike Pariza. Ovi su bil i najteže pogođeni opsadom, trp eli glad i zimu, no nisu odustajali od obrane gradskih  bedema i nisu se uopštee osećali poraženima. Sastav tih branilaca Pariza sačinjavalo je pariško siromašno građanstvo, zantlije i sitni eme Francuske revolucije, u godinama njenog rasta trgovci, onaj deo društva, koji je za vr eme (1792-1794) predstavljao sankilote: stolari, bačvari,kovači, krojači, kožari, užari, tesari, zidari.

Oni predlažu drugu listu, koju sačinjavaju republikanci i koja se izjašnjava protiv  potpisanog primirja s Prusima. Tako dolazi do opasne suprotnosti između stavova  predstavnika glavnog grada i ostatka zemlje, to jest između pariškog proleta rijata i  predstavnika zemljoposednika. Njihovi interesi i ciljevi su u očitoj suprotnosti –   narod Pariza ne želi predaju oružja ni razoružanje Nacionalne garde te ne dopušta odvlačenje topova sa bedema Pariza. Bedeme Pariza brani dobrovol jačka  jačka Nacionalna garda, a  predsednik vlade Thiers naređuje njeno razoružanje. No Thiersovi general i nisu u stanju to provesti u delo: odredi vojske bratime se sa narodom, a zapovedi da se puca u masu okupljenu na trgu Bastille i na Monmartru postižu suprotne efekte. Deo vojske i njenih zapovednika pristaje uz narod Pariza.

4. Upravljači Pariza 

Jasno, i u izborima provedenim u samom Parizu najbrojniji su bili glasovi radničkih četvrti, dok su se elegantne bogataške četvrti slabo odazvale glasanju. Pariška gradska skupština, koju čini 70 predstavnika, zastupa narodne slojeve i samo d elimično  buržoaziju, koja ili nije izišla na izbore ili je smesta odustala od saučestvovanja  u gradskoj vladi, zbog neslaganja s njom. Među predstavnicima Parižana nema ni socijaliste utopiste Blanquija , kojeg će Thiers uhapsiti, dok se ovaj oporavljao o d tamnice u santoriju prijatelja-lekara izvan Pariza, ali zato ima dosta njegovih sledbenika  –    blanquista. Po zanimanjima u gradsku skupštinu ušlo je 25 radnika, 12 zanatlija, 4 namesnika, 6 trgovaca, 3 advokata, 3 lekara, 1 apotekar, 1 veterinar, 1 inže njer, 2 slikara i 12 novinara.

Gradska se skupština smesta podelila na »većinu« i »manjinu«. »Većinu« su činili  jakobinci, blankisti i »nezavisni«. Za njih je politika bila važnija od socijalnih pitanja. Smatrali su za sebe da su s u u neku ruku nastavak »montagnards-a« iz Francuske revolucije i

držali do centralizacije akcija, odnosno bili su pobornici revolucionarnog autoriteta, ispoljenog u Francuskoj revoluciji tokom 1793 g odine. Ipak, upravo oni izglasaće sve socijalne mere, koje će doneti Komuna. Manjinu  predstavljaju radikali, pristalice Proudhona i ujedno internacionalisti, čiji cilj donošenje protuautoritarnih socijalnih mera. Oni su pristalice Socijalne republike.

je

Manjinci u gradskoj skupštini biće i protiv stvaranja Komiteta javnog spasa, u času kad Parizu preti opasnost od upada vladinih trupa, jer osporavaju autoritarnost organa javne 6

 

MATURSKI RAD

Amir Smajovic

 bezbednosti,

smatrajući ih suštinski nedomokratskim.  No uprkos ovih teorijskih eme Komune, oni razmimoilaženja, koja ostaju nerazumljiva većini stanovnika Pariza u vr eme će se zajednički boriti protiv trupa versajaca do poslednjeg daha. 5. Grad Pariz

Sa modernom urbanistikom, što se naročito razvila za vr eme eme Napoleona III, koji gradi najpoznatije pariske bulevare, srednjevekovna izmi ešanost stanovništva Pariza potpuno je

nestala. Srušene su čitave četvrti u centru grada i izgrađene široke avenije oivičene osim urbanističko-estetskog i strateško značenje. Uske uličice nekadašnjeg Pariza bile su nespretne za juriše trupa i napadanje konjicom te dovlačenje topova protiv barikada, koje je narod u njima redovno  podizao za vreme svakog ustanka ili revolucionarnog pokušaja i branio ih do poslednje kapi krvi ili pak uzmicao i uspevao pob eći kroz oronule zgrade nastanjene ogromnim  bro jem gradske sirotinje, sirotinje, žena i dece, što je vojnicima onemogućavalo onemogućavalo kre kretanje tanje i proboj.   platanama. Neki tvrde da je nastanak pariskih bulevara imao

Tako su se bogtaši nastanili u 7,9 i 16 i 17 ar ondismanu ondismanu (gradskom okrugu -četvrti) odnosno uglavnom na zapadu grada, dok su radne mase stanovale od u 10, 11, 12, 13, te u 18, 19 i 20 arondismanu, odnosno na suprotnom kraju grada.

Pariz je pod kraj šezdesetih godina devetanestog veka brojio 1.800.000 stanovnika, a više od pola miliona činili su radnici i sitne  zanatlije , koji su radili sami ili imali samo  jednog pomoćnika. Ogroman je broj i sitnih trgovaca, čije socijalno stanje nije bilo bolje od radničkog. Oni se nisu borili samo na barikadama, već su se počeli i organizi rati. Pariški radnici bili su deo Radničke internacionale, čiju je sekciju u Francuskoj zabranila vlada. Ipak i Napoleon III morao je popuštati te je 1864 radnicima bilo priznato pravo na štrajk, a 1868 postignuta sloboda štampe. Napoleon III želio je i izborima potvrditi vlastiti  položaj. Blanquisti su ovo iskoristili i odmah se raspisali zahtijevajući antikapitalističke mere. Uoči izbijanja rata s Pruskom zaht evi za općim pravom glasa preplavljuju parisku štampu, a blanquisti pišu o nužnosti nacionalizacije banaka, banaka, rudnika i žel eznica. Ovaj socialni sastav pariških gradskih slojeva poseduje izoštrenu socijalnu i patriotsku vest. U zimu 1871, ispaćen glađu, zimom i ratom, strepi da će mu m ere Thiersove vlade  ponovo oteti plodove plodove njegove požrtvovane borbe. 

6. Sukob

Vlada se povlači u Versailles već 10 marta. Thiers 17 marta naređuje trupama, koje su noću ušle u Pariz, da odvuku topove s gradskih bedema. Parižani smatraju te topove svojim vlasništvom, jer su ih kupili vlastitim samodoprinosom, a stanovništvo Monmartrea prvo se podiže na ustankak. Građani hapse genrale Lecompta i Clemant Thomasa, omrznute još od krvavog pokolja što su ga počinili u junu 1848, no u ostalim delovima grada vojska i narod se bratime. Uprkos intervenicije gr adonačelnika adonačelnika 18 arondismana, Clemaceau-a , uhpšeni generali su streljani. Thiers beži u Versailles. Oči celog sveta uprte su u revolucionarni Pariz. Dana 18 marta proletarijat Pariza i Centralni

komitet Nacionalne garde, zadužene za obranu grada, sačinjen od dotada nepoznatih 7

 

MATURSKI RAD

Amir Smajovic

imena –  Varlin,  Varlin, Dombrowski, Moreau, Michel, Ranvier  –   stupaju u odlučnu akciju. Dana

27 marta Ranvier predaje pred ogromnom masom građana vlast legalno izabranoj Pariškoj komuni. Postojeću plaćenu vojsku zamenjuje naoružani narod, a pogoni u fabrikama predani su na upravu radncima. Pariška komuna započinje svoju blještavu, ali kratko. 

7.Proglas Pariske komune

“U bolnom i strašnom sukobu koji još jednom nameće Parizu užas opsade i bombardovanja, koji izaziva prolivanje francuske krvi, umiranje naše braće, žena, naše dece satrvene pod granatama i kartečom, neophodno je da javno mnenje ne bude  podeljeno, da nacionalna sv svest est ne bude ničim pomućena.  Trebalo bi da Pariz i domovina zajedno znaju kakva je priroda, razlog, cilj revolucije koji  se ostvaruje; trebalo bi, konačno, da odgovornost za bolove, patnje i nesreće čije

 smo mi žrtve, padne na one koji, nakon što su izdali Francusku i predali Pariz strancima, nastavljaju rušenje glavnog grada sa slepom i krvoločnom upornošću, da bi, u slomu  Republike i porazu porazu Slobode Slobode,, prikrili dvostruk dvostrukoo svedočan svedočanstvo stvo njihove izd izdaje aje i zločina.   Komuna ima zadatak da potvrdi i odredi težnje i želje stanovnika Pariza; da precizira karakter pokreta od 18. marta, koji je neshvaćen, nepoznat i oklevetan od strane  pol itičara itičara koji se nalaze u Versailles-u.  Na taj način, Pariz se muči i pati za čitavu Francusku Francusku,, kojoj, svojim borbama i  žrtvama, priprema duhovni, moralni, administrativni i ekonomski ekonomski preporod, slavu i napredak.

Šta on traži?  ike, takav oblik vladavine koji podrazumeva prava  Priznavanje i učvršćen učvršćenje je republ ike, naroda i pravilan razvoj i slobodu društva. 

 Potpunu autonomiju Komune proširenu na  sva mesta Francuske i osiguravanje  svakom celokupnost njegovih prava, a svakom Francuzu puno ispoljavanje svojih  sposobnosti i sklonosti, sklonosti, kao ččoveka, oveka, građ građanina anina i radnika. 

 Autonomija Komune će imati kao granicu samo jednako jednako pravo autonomije svih ostalih komuna koje pristupe ugovoru, čije udruženje treba da osigura francusko jedinstvo.   Neotuđiva prava prava u Komuni su su::   Izglasavanje opštinskog budžeta, prihoda i rashoda; određivanje i srazmerna podela  poreza; upravljanje lokalnim službama; organizovan organizovanje je svoje magistrature, unutrašnje  policije i nastave; upravljanje dobrima koja pripadaju pripadaju Komuni.

8

 

MATURSKI RAD

Amir Smajovic

 Biranje činovnika i opštinskih funkcionera svih vrsta putem izbora ili konkursa, sa odgovornošću, odgovorno šću, i stalnim pravom kontrole i opoziva.   Apsolutna garantija garantija lične slobode slobode,, sl obode obode savesti i slobode rada. Stalna intervencija građana u opštinske poslove slobodnim izražavanjem svojih ideja,  slobodnom odbranom svojih interesa: garantije koje je Komuna dala svojim izjavama,  same obavezuju da se nadgleda i osigura slobodno i ispravno vršenje prava izbora i  javnosti.

Organizovanje gradske odbrane i Nacionalne garde, koja bira svoje šefove i jedina se  stara o održavanju održavanju reda u gradu.   Pariz ne traži ništa više u ime lokalnih garantija, pod uslovom, razume se, da ponovo nađe u velikoj centralnoj administraciji, predstavništvu ujedinjenih komuna, ostvarenje i  primenu istih principa.

 Ali, pod zaštitom svoje autonomije i koristeći svoju slobodu akcije, Pariz zadržava za  sebe kao što će se to razumeti, da izvodi administrativne i ekonomske reforme koje traži njegovo stanovništvo; da stvara vlastite institucije za razvoj i širenje obrazovanja,  proizvodnje, razmene i kredita; da učini opštom moć i svojinu, sledeći potrebe momenta,  želje zainteresovanih zainteresovanih i prak praksom som date poda podatke. tke.   Naši neprijatelji se varaju ili varaju domovinu kada optužuju optužuju Pariz da želi da nametne  svoju volju ili suprematiju nad ostalim delom nacije, i da teži nekoj diktaturi koja bi bila  stvarni napad protiv nezavisnosti i suvereniteta ostalih komuna. Oni se varaju ili varaju domov inu kada optužuju Pariz da teži razaranju francuskog

 jedinstva koje je uspostavila revolucija u jednoglasnim odobravanjima naših otaca, koja  su se slegla u praznicima Federacije svih delova stare Francuske.  Jedinstvo, onakvo kakvo nam je bilo nametnuto do ovog dana od strane carevine, monarhije i parlamentarizma, je samo nerazumna, samovoljna ili tegobna despotska centralizacija.

 Političko jedinstvo, kakvo želi Pariz, je dobrovoljno ujedinjavanje svih lokalnih no od svih individualnih snaga u pogledu  preduzimljivosti, spontanog spontanog takmičenja i slobod no  zajedničkog cilja, blagostanja, slob slobode ode i sigurnos sigurnosti ti sviju.   Komunalna revolucija, koja je počela na narodnu inicijativu 18. marta, najavljuje novu eru iskustvene, pozitivne i naučne politike.  To je kraj starog državnog i klerikalnog sveta, militarizma, funkcionarizma, eksploatacije, berzanskog zelenaštva, monopola, privilegija, kojima proletarijat duguje  svoje robovanje, robovanje, otadžbina svoje nesr nesreće eće i nevolje.  9

 

MATURSKI RAD

Amir Smajovic

 Neka se već jednom smiri ova draga i velika otadžbina, zavedena obmanama i klevetama!

 Borba koja se vodi između Pariza i Versailles-a je od onih koje se ne mogu završiti  praznim kompromiso kompromisom; m; takav ishod bi mogao da bude neizvestan. Pobeda, kojoj teži nesavladivom nesavladivo m energijom Nacionalna garda, će ostati u ideji i pravu.   Mi se obraćamo obraćamo Francusk Francuskoj. oj.   Podsećamo je da Pariz poseduje u oružju isto toliko koliko u neustrašivo neustrašivosti; sti; da brani  poredak sa isto toliko energije koliko entuzijazma; da se žrtvuje sa isto toliko razuma koliko heroizma; da se naoružava samo požrtvovanošću za slobodu i slavu svih, da bi  Francuska obustavila ovaj krvavi sukob!

 Na Francuskoj je da razoruža Versailles, svečanim svečanim objavljivanjem svoje volje kojoj ne može ništa da odoli.   ima; da  Pozivamo je da izvuče korist iz naših tekovina, tekovina, da se solidariše sa našim napor ima; bude naš saveznik u ovoj borbi koja se može završiti samo trijumfom komunalne ideje ili  propašću Pariza! Pariza! 

Što se tiče nas, građana Pariza, mi imamo zadatak da izvršimo modernu revoluciju, najobimniju i najplodniju od svih koje su obasjale istoriju.  ,,  Mi smo dužni da se borimo i da pobedimo! ,,

8. Život komune 

Parižani žive intenzivnim političkim životom. Izbori se održavaju 26 marta za Sav et Komune, a 18 aprila ponovljn je dodatni izborni krug. Organiziraju se ponovo brojni  politički klubovi, koji raspravljaju o novom društvenom   poretku. U četvrtima bogataša na zapadu grada ne deluje međutim ni jedan jedini klub. Dana 7 maja klubovi se udružuju u savez – federaciju federaciju –  kako bi imali što bolju vezu sa Savetom Komune. Za vr eeme me Pariške Komune, koja je trajala 72 dana, javlja se jednaki broj novih novina

(više od sedamdeset), uz već velik broj novinskih glasila, što postoje od ranije. Među svim tim novinama ističi se kao najradikalniji Cri du peuple Jules Vallèsa  Vallèsa  i  Le vangeur  Félixa Pyata. Pyata. Mere koje donosi Komuna nesumnjivo su napredne, ali do primene

većine izglasanih odnosno usvojenih odluka nije došlo, jer je Komuna isuviše kratko trajala i delovala u situaciji rata i opsade grada. Može se kazati da je Komuna upravljala gradom do 20 maja, a od tog datuma vodile su se jedino žestoke bitke i govorilo je oružje.  S pravnog odnosu

gledišta, u odnosu na celu zemlju, mere koje je donela Pariška komuna u

na tobože legalnu vladu čitave zemlje, nisu imale nikakve vrednosti i nestankom 10

 

MATURSKI RAD

Amir Smajovic

Komune one nestaju bez potrebe za bilo kakvim posebnim aktom. Neke od tih mera  ponovo će usvojiti Republika, mn mnogo ogo decen decenija ija kasnije. 

9. Finansijske i socijalne mere Komune

Počinje se s donošenjem onih mera, koje su bili u izvorištu ustanka 18 marta. Tako se ukida obaveza plaćanja neplaćenih stanrina od m eseca oktobra 1870 do aprila 1871, tj za ono vr eme eme kad se Pariz našao u okruženju. Isto tako zalagonici je zabranjena pro daja založenih stvari, a takođe  12 aprila građani su oslobođeni plaćanja dužničkih rata. Potom se besplatno oslabađaju iz zalagaonice predmeti čija vr ednost ednost nije jako visoka. Ove mere sledi niz socijalnih mera. Ranjenici i ratne udovice dobijaju penziju u iznosu od 600, a siročad u 365 franaka. Isto se odnosi i na članove nacionalne garde poginule u ratnim sukobima tokom m eseca aprila i u borbama, koje neprekidno traju. Napušteni stanovi rekvirirani su u korist onih, koji su zbog artiljerijske paljbe Nemaca i versajaca  postali beskućnici, beskućnici, a otvorena su i mnoga sirotišta uz pomoć bogatijih bogatijih pariških porodica. 

Glad je znatno smanjena, jer su građani Pariza došli do vojnih skladišta hrane, a osim toga u grad se probijaju, kroz n emačke linije, prehrambeni artikli proi zvedeni u okolici i na ničjoj zemlji. No 22 aprila Thiers nameće blokadu žel ezničkog saobraćaja, čime je snabdevanju velegrada nanesen žestog udarac. Komuna odgovara javnom prodajom  po racioniranoj ceni krompira i mesa iz grads kih klaonica. Građanima su podeljene kartice za hleb, u kojem se najviše oskud eva, ali gotov u svim četvrtima fukcionišu javne menze, koje besplatno dele hranu (po primeru »Varlinovog lonca«). Tu su i simbolične m ere. Od 28 aprila zastava Komune je crvena i 79 godina nakon Francuske revolucije ponovo se uvodi revolucionarni kalandar.

10. Demokratičnost i pravo građanstva 

Članovi Komune, izabrani od naroda u svom su delovanju neprekidno pod kontrolom i  paskom naroda. Njihov se rad stavlja st avlja na n a diskusiju i mogu biti opozvani svakog trenutka. Oni su izabrani od naroda i za narod. To je direktna demokracija , koja se zasniva na aktivnom sudelovanja

građana u vlasti, navedena u revolucionarnom ustavu iz 1793 godine. Citirana je kostitucija pravo na ustanak proglasila za »najsvetije pravo i najveću od svih obaveza« (Deklaracija o pravima čoveka i građanina, član XXXV).   Pariška komuna priznaje također sva građanska prava strancima: »Smatrajući zastavu Komune zastavom Republike celog sv eta ona daje naslov i prava građanina svima onima koji joj služe.«  11. Radna prava

Odlukom donesenom sredinom aprila rekviriraju se radionice koje su ostale napušt ene i predviđa se da će iste biti pretvorene u radničke zadruge nakon obeštećenja njihovih edi  –   poslovne agencija  –   za smeštanje vlasnika. Radionice oružja rade bez prekida. Ur edi radne snage, ustvari vrlo unosna poduzeća za vr eme eme II carstva, ukidaju se odlukom od 20 11

 

MATURSKI RAD

Amir Smajovic

aprila, jer su proglašeni za »trgovce crnim robljem«. Ovaj posao prelazi sad u ruke gradske uprave. Treba napomenuti da u to vr eme eme radni dan traje još uvijek 10 sati i da se anije stanje. ta satnica smatra ne samo normalnom, nego čak i reduciranom i odnosu na r anije Isto tako donose se oštre mere protiv rada »na crno«, kao i protiv globljenja radnika i odbitaka od nadnice kako u privatnim preduzećima tako i u javnoj administraciji. Po prvi    put u istoriji garantovana je minimalna zarada. Komuna najavljuje  primenu samoupravljanja. U preduzećima sakih 15 dana biraće  se novi radnički savet za svaki pogon, a po jedan radnik u pogonu do bija zaduženje da radničkom savetu podnosi zahteve odnosno prigovore radnika.

12. Prava žena 

U Pariškoj komuni aktivno deluju mnoge žene. Od učesnica poput Louise Michel,  jedne od najistaknutijih vođa Komune, novinarke André Leo, mlade ruske aristokratkinje Elisabeth Dmitreff te knjigovežačke radnice Louise Lemel nastaje prvi organiz ovani ženski pokret. Njihova se organizacija zov e Savez žena za odbranu Pariza i n egu ranjenika (Union des femmes pour la défense de Paris et les soins aux blessés), no one se najmanje bave negovateljskim dužnostima. Žene Komune zahtevaju jednakost na radu i  jednake zarade s muškarcima te kao nastavnice n astavnice otvaraju škole u napuštenim radionicama, osim već uobičajenog posla, u ratnim prilikama,   negovateljica u bolnicama i na  previjalištima. 

Komuna priznaje slobodne veze muškaraca i žena (isplaćuje penzije udovicama    poginulih ustanika, bile one v enčane ili n e), a također su nezakonita deca izjednačena sa zakonitom te i ova takođe uživaju pravo na novčanu pomoć.   Upravo žene Komune donose dekret i sprovode u život odvajanje crkve od države. Crkva nije više prisutna ni u školi ni u bolnicama .  U danima žestokih napada versajskih trupa, odred od stotinak žena, predvođen Louisom Michel, brani Pariz na trgu Blanche.

Uloga žena i zakoni o jednakosti, doneseni za vr eme eme Komune predstavljali su važan korak u emancipaciji žena i za prava koja im je priznala Komuna žene Evrope borit će se idućih stotinu godina .  13. Život i funkcionisanje gradske uprave

Iako je posla bilo veoma mnogo, a politički život grada  bio veoma bujan, nedostaju namesenici, koji će sprovoditi u delo novodonesene propise, jer je većina činovnika administracije prebegla u Versailles, Thiersu. Kako bi nadoknadila nestašicu izvrši telja Komuna odlučuje da se namesnici javno biraju, određuje im pristojnu  platu (6.000 franaka godišnje), zabranjuje kumuliranje plaćenih funkcija i oslobađa ih političke i  profesionalne zakletve.

12

 

MATURSKI RAD

Amir Smajovic

Budući da je većina pravnika pobegla iz Pariza  –   trebalo je nadoknaditi i ovu nestašicu. Mnoge odluke ne mogu se primeniti, jer nedostaju kadrovi, a da bi se to olakšalo, ukidaju se pravne funkcije. Zakonita i nezakonita deca se automatski izjednačuju, kao i sklapanje braka jednostavnim j ednostavnim međusobnim pristankom (za muškarce je minimalno 18 godina, a za žene 16 godina). Sva delatnost javnih  beležnika potpuno je  besplatna. Kako se osporavani organi Opste bezb ednosti

rigidno drže vlastitih strogih po stupaka Eugène Protot uvodi izvesnu vrstu habeas corpus-a: uhapšeni od strane Centralnog Komiteta Nacionalne garde ili organa bezbednosti moraju odmah biti obav ešteni čime ih se tereti. Zabranjeni su pretresi i rekvizicije bez mandata. Obavezno se mora pismeno navesti motiv hapšenja, a uvedena je i stalno nadziranje zatvora.  I u obrazovanju postoji isti nedostatak kadrova kao i u upravi grada i u pravnom sustavu. Profesori viših razreda i univerziteti, neskloni Komuni, napustili su gimnazije i

fakultete, a ostale su puste i nebrojene privatne škole, čiji je rad bio zajamčen posebnim zakonom donesenim 1850 godine. Do masovnog napuštanja pariskih škola došlo ja  pogotovo nakon nakon što je 2 ap aprila rila objavljen dekret o oodvajanju dvajanju crkve od države.  Édouard Vailland, zadužen za područje obrazovanja, predviđa reformu koja će uniformisati nastavu kako opsteg usm erenja tako i stručnih škol a. U gradu bez prekida rade dve stručne škole i u njima se učenici podučavaju laicitetu. V erska nastava je zabranjena, znakovi vere izbačeni iz učionica. Specijalno oformljenja komisija razmišlja o obrazovanju devojčica. Nastava u školama proglašena je besplatnom i laičkom, a nastavnicima gradska uprava isplaćuje pristojne platee, jednake za muško i žensko nastavno osoblje.

Konkordat crkve i Napoleona I iz godine 1802, koji je navodio katoličku religiju »religijom većine Francuza«, ukinut je, a religiozna lica stavljena pod pasku, zbo g neprijateljskog držanja prema Komuni. Kako je Auguste Blanqui bio uhapšen, komunari su versajcima predložili njegovu zamenu za nadbiskupa Pariza. Budući da j e Thiers dva  puta odbio taj predlog nadbisk up up je zadržan u zatvoru i streljan sa još četiri crkvena lica iz osvete, kad su versajske trupe počele prodirati u Pariz. P ariz.  14. Slamanje Komune Thiers i versajci sklapaju savez s Prusima i nakon duge opsade i žestokih borbi prodiru u grad. Pariz se lako ne predaje. Uč esnici komune ne brane samo opsednuti grad, nego i stvar proletarijata celog sveta. U svakoj ulici i na svakom trgu niču barikade, trošne kuće  postaju teško osvojivi bastioni, komu komunari nari krvlju brane svaku stopu grada. grada.  Iako je u teoriji grad Pariz raspolagao sa velikim brojem branilaca, vojnika, podoficira i oficira, taj se broj znatno smanjivao delom zbog učestalog odustjanja dobrovoljaca, delom zbog pogibija i ranjavanja u sve žešćim bitkama. Smatra se, da je početkom aprila Pariz branilo 25.000-30.000 pripadnika Nacionalne garde, ali je tokom meseca maja taj

 broj prepolovljen. Dana 4 maja izdajom petorice fratara iz reda dominikanaca pregrađa Arcueila pada utvrđenja  –   reduta  –   Moulin- Saquet, a versajske trupe u tom prodoru 13

 

MATURSKI RAD

Amir Smajovic

izvršavaju nečuvene zločine. Potom 5 maja pada zaseok Clamart, a 8 maja započinje jako  bombardovanje bedema Pariza iz Passyja. Ma da Komuna menja zaduženog z a obranu Rossela i na njegovo mesto postavlja Charlesa Delescluzea, prodor nadmoćnih vladinih trupa nemoguće je zaustaviti. Narodna odbrana ipak uspeva zadržati versajske trupe artiljerijom sa bedema Pariza. No perspektive odbrane znatno se smanjuju već 17 maja kad eksplodira skladište oružja i topovske đuladi u ulici Rapp. Verovatno se radilo o sabotaži, ali kako je to m esto ujedno bilo i livnica oružja, nesrećni slučaj se ne može isključiti .  Drugu po redu izdaju Komune počinio je Jules Ducatel, nadglednik utvrđenja i  puta, koji vesajciama ostavlja otvoren tunelski prolaz u bastiona broj 64, tako da vladine trupe  prodiru u Pariz kroz vrata Saint Clouda 21 maja. Poziv za pomoć Dombrowskog ostaje

neuslišan, jer je komitet zauzet drugim poslom. Izdajica Ducatel upravo je bio izveden  pred streljački vod, kad mu život spasava iznenadni masovni napad versajskih trupa.  Njihovim prodorom započinje »krvava nedelja«- poslednja nedelja života i herojske obrane Pariske komune. To je i sedmica krvavih masakara, jer se komunari žestoko  brane, skupo prepuštajući svaku stopu znatno nadmoćnijim i dobro naoružanim trupama. Tako je poraz Komune započeo 21 maja, a završava se 28 maja n a padinama Bellevilla i na groblju Père-Lachaisu, gde su pali posljednji komunari. Vladine trupe počinile su nebrojene zločine. Ranjenike kao i sve pohvatane u siromaškim četvrtima versajci streljaju bez suda, ukoliko su im ruke bile zaprljane ili im se čini da mirišu na barut.   15. Cena poraza

General Appert je u istrazi vođenoj 1875 pred francuskim nacionalnim parlamentom izjavio, kako je nakon pada Komune bilo uhapšeno 45 522   lica, od čega 819 žena i 533 dece. U noći 27 na 28 maja ubijeno je 300 komunara, navodno zbog pokušaja b ega .  Navođene cifre  poginulih su veoma različite. Regularni sudovi su izrekli svega 100 smrtnih presuda, od kojih sve nisu ni izvršene. Ali broj poginulih penje se na hiljade, jer  je vojska streljala strelj ala sve zarobljene z arobljene i pohvatan e, bez ikakvog suda te počinila gnusne zličine nad nenaoružanim stanovništvom ženama i decom. Najviše se streljalo u parku Luxeburg, gde su bila podignuta čak tri stratišta, zatim u kasarni Lobau i na Père Lachaisu. I sami učesnici Komune navode različite brojeve žrtava. Prema komunaru Lissagarayu pobijeno  je nakon poraza od 17.000 do 20.000 komunara, dok Camille Pelletan tvrdi da se ukupan  broj žrtava penje na 30.000. Komunari su, prema proverenim podacima, zbog odmazde streljali svega 47 lica.Protivnici K omune omune ove brojeve smanjuju na trećinu te je istinska

visina žrtava divljanja versajaca nad komunarima i dan danas ostala neutvrđena i još uvek  je predmet polemika.

14

 

MATURSKI RAD

Amir Smajovic

16.0 Zaključak  

Ono što je je ostalo izvan svake sumnje jesu napredne odluke, propisi i z akoni,koje je Pariška komuna donela za vr eeme me svog kratkog postojanja u svim oblastima ljudskog života i delovanja. N jena tragedija i brzi kraj sprečio je provođenje u d elo mnogih njenih odluka, ali one ostaju kao trajni putokaz za neko buduće vr eme eme te su ih sprovele ili će ih tek sprovesti neke buduće revolcuije u nekoj drugoj epohi.   Komentarišući  tragičan  kraj Pariške komune Marx je smesta dao njenu opširnu analizu, a u predgovoru Marxovog dela Engels je napisao: “Komuna je odmah u početku morala uvideti da radnička klasa, došavši na vlast, ne može dalje upravljati državom

 pomoću stare državne državne mašine; ta radnička klasa, kako ne bi izgubila svoju tek izvojevanu vlast, mora, s jedne strane, ukloniti celu staru mašinu ugnjetavanja, koja je dotle bila upotrebljavana protiv nje same, a s druge strane se mora osigurati protiv svojih vlastitih  predstavnikaa i činovnika, proglašavajući da svi oni, bez ikakvog izuzetka, mo gu u svako  predstavnik doba biti smijenjen,, smijenjen,, .

15

 

MATURSKI RAD

Amir Smajovic

17.0 Literatura: 1 http://libcom.org/history/articles/paris-commune-1871/

http://srp.anarchopedia.org/index.php/Pariska_komuna 2 http://srp.anarchopedia.org/index.php/Pariska_komuna 3 http://www.skoj.org.rs/pdf/25.pdf http://www.skoj.org.rs/pdf/25.pdf

http://www.radnickaborba.org/2010/05/17/pariska-komuna/ 4 http://www.radnickaborba.org/2010/05/17/pariska-komuna/ 5 http://eipcp.net/transversal/0805/dalotel/sr

http://noviplamen.net/2014/04/18/pariska-komuna/ 6 http://noviplamen.net/2014/04/18/pariska-komuna/

16