Ovidijeva Dela u Progonstvu

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ОДСЕК ЗА ИСТОРИЈУ

СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ЛАТИНСКОГ ЛАТИНСКОГ ЈЕЗИКА ЈЕЗ ИКА ТЕМА  Публије Овидије Овидије Насон Насон  Дела настала настала у прогонству прогонству

Студент Студент : Милан Гербер Гербер ИС !"#

Ментор : $р Але%&андра С$ирно'()р%и*

Март +",,  Но'и Сад

Младо&т и -и'от .ре .ро/он&т'а

Публије Овидије Насон ( Publius Ovidius Naso) је рођен 43. године ст. е, а умро 17/8. године н. е. ио је !ру"но "есни#!о име $вгустовог доба и %а ра%ли!у од остали& "есни!а тог доба он 'е се битно ра%ли!овати "о свом стилу од и&. Писао је елегије, мајстор је елегијс!ог дисти&а, а, главне теме су му биле оставене *ене. На ега су ути+али омер, -атул и и+ерон. -ао и сви у#ени имани %авр0ио је реторс!у 0!олу, али не ба0 ус"е0но. вали га ене!а, али и "риме'ује да Овидијеви говори нагиу на "ое%ију у "ро%и. ио је једно време др*авни #иновни!, али је бр%о на"устио тај "оло*ај. 2а ра%ли!у од остали& није "уно обра'ао "а*у на де0аваа !ао 0то су или"и и $!+иј, ве' одрастао је у једном новом ра%добу $вгустовог доба и "оста'е најлас+ивнији међу  римс!им "есни+има. На ега су ути+ала де0аваа у самом иму и то рас!ала0ни *ивот слободни& и угледни& римс!и& гос"ођа. о су услови и% !оји& настају Овидијева "рва дела. Овидије се "рославио својим убавним елегијама и "риру#ни+има, а огледао се и у трагедији. 5уго времена 'е радити на свом вели!ом делу Преображења ( Metamorphoses)1 не!ој врсти митоло0!ог с"ева или %бир!е митоло0!и& "есама. 5ело је несистематс!и "реглед главни& анти#!и& митова, о #удесним транс6орма+ијама !оје обја0авају "остан!е вода, стена, биа!а,

*ивотиа. На"исао је дело  Љубав ( !mores)  у !ојима

Овидије "ева о -орини и%ми0еној *енс!ој особи саставеној од особина ви0е *ена 0то и& је "о%навао ,%атим "е#е$%ар$е &убав$'е ( (eroides)3 ретори#!е ис"овести на"у0тени& *ена Пенело"е, едеје, а"6е,  Љубав$е )е*$+е ( !rs amatoria),  Пра,$-$ +а.е$%ар ( /asti)4.   9 та!о !ада је био на %авр0ет!у 0а1) дела $вгуст га је 8. н. е. и% нама не"о%нати& ра%лога "ротерао и% има у дале!у %ба#ену "ограни#ну тврђаву оме (2omi) на рном мору !оја се нала%ила на месту дана0е -онстан+е у умунији. у 'е Овидије остати до своје смрти и ту 'е на"исати своја два вели!а дела. :%алуд се обра'ао $вгусту, иберију и својим мо'ним "ријатеима

али бе% ус"е&а. ;егово "рогонство је било

и%ненађее %а све у иму, сам Овидије говори да су га вероватно две !риви+е отерале у "рогонство и то 34е15а  4о#ре6+а7( duo 8rimi9a:8arme9 et error )?3. стр 4A8

да  Љубав$е )е*+е ни!а!о нису одговарале моралу !оји је $угуст "ро"агирао, јер је $угуст %бог блуда %а!оном "ротерао и своју 'ер!у Bулију. Cто се ти#е "огре0!е то се односи на Овидијев ра%говор са "ријатеима о наслеђивау "рестола "осле $угуста. : "рогонству се бр%о сто"ио са Dетима и арматима, нау#ио је и&ов је%и! те је на"исао не0то и на и&овом је%и!у.

Дела на&тала у .ро/он&т'у

: "рогонству тон Овидијеве "есме се и%менио, "остаје гора!, суморан и огор#ен. -у!ао је %а имом и *ивотом у ему. =у#ова$+е (2ristia) у "ет !ига елегије. Прва !ига има 11 "есама и говори о "оследим данима у иму и долас!у у оми, о и%даји "ријатеа, о својој *ени, и%виава се свима на на#ину "исаа  =у#ова$+а и "реви0е сентименталности. 5руга !ига се састоји и% једне дуге "есме где Овидије брани своја дела и на#ин "исаа и моли $вгуста %а о"ро0тај. ре'а !ига се састоји и% 14 "есама и односи се на Овидијев *ивот у омију, еговом стварала0ту, времену, носталгији и овде се та!ође и%виава %бог на#ина "исаа.  Eетврта !ига се састоји од 1A "есама адресирани& на егове "ријатее где говори %а0то воли "ое%ију и %а0то га #ини сре'ним до! "оследа "есма #ини не!у врсту аутобиогра6ије. Последа "ета !ига са 14 "есама односи се на егову *ену, "ријатее, не"ријатее, молитве $вгусту и а&у и ту се о"ет и%виава %бог !валитета егове "ое%ије.  П15а 1а По$)а ( >pistulae e? Po9to) је !оле!+ија #етири !иге "ое%ије и сва!а је у"у'ена одређеним ли#ностима у еговом *ивоту. Fи0е су !онвен+ионална, уметни#!и слабија, али Овидије на ле" на#ин "ева своју тугу %а имом. Прва !ига има 1A делова где Овидије о"исује своје %драве, године бе% има, своје наде, се'аа и своје "отребе у и%гнанству. 5руга !ига има  дела где се обра'а "ријатеима да говоре у егово име у иму о еговом стау у оми. ре'а !ига има > "есама где се обра'а *ени и "ријатеима међу !ојима је и "есма @ 1$ов5а Aу4%а. Последа #етврта !ига има 1? "есама у ој говори о !лими у оми, о"исује место и о!олину, временс!а доба, %а&ваује се "ријатеима на "омо'и и говори не"ријатеима да га оставе на миру.

Не!а Овидијева дела су нам и%губена, али "оред ова два главна дела !оја је на"исао у и%гнанству %намо да је на"исао јо0 не!оли!о дела. аставио је дело Aњ#а 4ро)в рBав* 4е1$+а ( Ciber i9 malos poetas) и не!е "ригодне свадбене и уте0не "есме. 9мамо не0то 6рагмената и% Овидијеви& е"играма и једну "ријамс!у "есму. оравив0и у и%гнанству са%нао је да један егов не!ада0и "ријате "есни! исту"а "ротив ега, да говори ло0е о ему и еговој *ени, те Овидије свој бес ис!аује у "есми  Dб1 ( Ebis). Она је сли#на -алима&овој "есми у"ереној "ротив $"олонија ођанина. Овде Овидије у је!у беса ба+а !летве и грде на свог не!ада0ег "ријатеа. Песма је "уна мра#ни& и сло*ени& о"иса.а!ође је на"исао алегори#ну "есму @ра* ( Nu?) о !у!ави једног ора&а !ојег "рогоне егови не"ријатеи !а!о би га се до!о"али. 2а ову "есму се сматрало да није Овидијева и да "оти#е и% "о%нијег времена али се и"а! на основу до!а%а сматра Овидијевом.

-ругу

дида!ти#!ог

&еленисти#!ог "есни0тва "ри"ада

и

Овидијева

недовр0ена "есма  @ рбар1)ву ( (alieuti8a) !оја нам "о!а%ује !а!о "есни#!и ду& није на"у0тао Овидија све до смрти. Овом "оследем "ериоду "ри"ада мо*да и "ревод $ратови& Fебе1+* 4оGава од !ојег нам је остало веома мало. С$рт и 0на1а2 О'иди2а

Овидије је "осле девет година "рогонства у оми умро у својој 0е%десетој години *ивота. : "от"уности је усавр0ио стру!туру елегијс!ог дисти&а и оста'е у"ам'ен !ао "оследи вели!и "есни! $вгустовог доба, један од најве'и& артиста римс!е "ое%ије уо"0те. 5а није %аборавен говори нам да је "ослу*ио !ао у%ор ра%ним ренесансним сли!арима. ио је у%ор и "есни+има 5антеу, о!а#у HIе+а5еро$J, Cе!с"иру HKа$ .е)ње $оLJ, Eам"ману #а! и обу 5илану. $врам ра%ови' је и%вр0ио "ревод не!и& Овидијеви& дела =у#ова$+  П15а 1а По$)а . Поред ега омислав арети' је "ревео  е)а5оро,е.

Литература

илан удимир, Пре#.е% р51+е +њжев$о1):;e au8toribus