ČOVEK - dr sci. Ljubiša Stojanović

ČOVEK POREKLO I BUDUĆNOST

Dr sci. Ljubiša Stojanović

SADRŽAJ Predgovor autora.................................................................................... Glava I NASTANAK I SADRŽAJ KOSMOSA Potencijal i Stvaralac.................................................................................................. Stvaranje energija....................................................................................................... Nastanak mrtve materije............................................................................................ Nastanak nematerijalnih živih bića............................................................................ Nastanak materijalnih živih bića................................................................................

Glava II NASTANAK PLANETE ZEMLJE I ŽIVOG SVETA NA NJOJ Kako je postala planeta Zemlja?................................................................................ Pojava života na Zemlji............................................................................................. Razvoj životinja i biljaka na Zemlji...........................................................................

Glava III ČOVEK Pojava i razvoj čoveka............................................................................................... Svetleće telo............................................................................................................... Prosvetljenje............................................................................................................... Mesta moći................................................................................................................. Odvajanje od prirode.................................................................................................. Nastanak negativnih misli.......................................................................................... Razvoj ljudske zajednice............................................................................................

Poreklo govora........................................................................................................... Ubrzani razvoj domaćih životinja i biljaka................................................................ Ljudske zablude o kosmosu....................................................................................... Nematerijalna živa bića.............................................................................................. Posete vanzemaljaca..................................................................................................

Glava IV IDEALNI POREDAK – BUDUĆNOST LJUDSKE CIVILIZACIJE Prva i druga faza razvoja čoveka............................................................................... Produženje ljudskog veka.......................................................................................... Tempo razvoja ljudske civilizacije............................................................................ Četiri varijante razvoja civilizacije............................................................................ Idealni poredak........................................................................................................... Idealni poredak je genetski predviđen....................................................................... Ljudska predstava o sreći i Idealni poredak............................................................... Idealni poredak – ništa novo u kosmosu.................................................................... Najvažnija promena – stabilizacija nervnog sistema................................................. Ogromne promene u kvalitetu života ljudi................................................................ Postepeno vraćanje prirodi......................................................................................... Razlike između Idealnog poretka i prethodnih.......................................................... Zašto će doći kraj ljudske civilizacije?......................................................................

Recenzija (Vuk Stambolović)...................................................................................

Predgovor autora Sve informacije iznete u ovoj knjizi dobio sam u dubokoj meditaciji. One predstavljaju sveta znanja do kojih ljudi nikada neće moći da dodju, bez obzira na razvoj nauke i društva uopšte, jer su ona sa druge strane barijere preko koje ljudi ne mogu. Ipak, do njih će biti moguće doći ukoliko duhovne, superinteligentne energije kosmosa odluče da ih prenesu ljudima. One to rade preko osoba koje su, prema njihovim kriterijumima na visokom duhovnom nivou, a ove su dužne da ta znanja prenesu ostalim ljudima. Postavlja se pitanje: Kako se tačnost ovih informacija može proveriti? To nije moguće direktno izvesti, kao što se ne može proveriti ni da li Bog postoji. Ipak, postoji indirektan način provere. On se sastoji u tome da ako je jedan deo informacija, primljen iz istog izvora i na isti način, bilo moguće proveriti i ako su sve bile tačne, onda se može pretpostaviti da su i ostale informacije koje su takve prirode da se ne mogu proveriti takođe tačne. A, takvih potvrđenih informacija, je bilo! Mada je centralna tema knjige čovek, ona prenosi i sveta znanja o vremenu daleko pre njegove pojave: još od pre nastanka kosmosa, pa preko beskonačno dugog perioda njegovog stvaranja kroz nastanak energija, mrtve materije, živih bića, nematerijalnih i materijalnih, stvaranje planete Zemlje i živog sveta na njoj da bi se konačno, stiglo do perioda od pre pet miliona godina i pojave našeg pretka. Sveta znanja, govore o tome da je našeg pretka, kao i ostala originalna živa bića u kosmosu stvorila energija Hristovog stabla, a zatim se, kroz celu istoriju ljudske civilizacije brinula o našem razvoju kako bi on bio što bliži onome što je ona zamislila i što je ugradila u naše gene. Ova energija svoje ime nije dobila zato što pripada Isusu Hristu, nego zato što je ona vodila Isusa na njegovom svetom putu. Mada je energija Hristovog stabla vršila više mutacija na našim precima kako bi ih bolje prilagodila uslovima života i time spasla od izumiranja cele rase, ipak im je najveća šansa pružena pre oko 144 000 godina, pripajanjem ljudskoj auri embriona svetlećih tela. Time je započela sveta misija ljudske rase, koju joj je Stvaralac poverio-odgoj jedne generacije svetlećih tela. To je dovelo do enormno bržeg razvoja čoveka u odnosu na druge životinje na Zemlji. Međutim, paralelno sa brzim razvojem inteligencije i kreativnosti došlo je i do nekih negativnih pojava koje su dovele do pogrešnog načina razmišljanja ljudi čiji su negativni efekti sve više kočili naš razvoj da bi se konačno, danas našli u situaciji koja je bremenita nizom najtežih problema za koje nauka i celo društvo nemaju rešenja. To su, pre svega: glad koja odnosi godišnje 8 miliona života, od kojih su mnogi dečiji, nepremostiv jaz između bogatih i siromašnih, krajnja beda jednog dela čovečanstva, opasnost od izbijanja ratova, čak i svetskih, pri čemu bi upotreba nuklearnog oružja mogla dovesti do uništenja najvećeg dela čovečanstva, pa i same planete. Istovremeno, postoji i pozitivna “strana medalje“, jer genetski razvoj čoveka uskoro stiže do velike prekretnice: ulaska u drugu fazu čoveka u kojoj se pored leve

uključuje u rad i desna polovina mozga što će mu omogućiti dostizanje neverovatnog duhovnog, intelektualnog i kreativnog nivoa, naravno pod uslovom da pre toga ne dođe do samoubistva ljudske civilizacije. Hristova i druge duhovne energije su svesnije ovih opasnosti od nas samih i ponovo pokreću akciju za spas čovečanstva u obliku Idealnog društvenog uređenja koje bi uklonilo sve ove probleme i ljudsku rasu usmerilo putem mira i opšteg blagostanja koje će trajati sve do realizacije naše svete misije i do ostvarenja svih razvojnih mogućnosti koje je energija Hristovog stabla ugradila u naše gene. Pri tome se ovo blagostanje svih neće postići oduzimanjem od bogatih i davajem siromašnima. Duhovne energije ne očekuju u ovom poslu nikakvu pomoć od ljudi, jer da su hteli da ove probleme reše, ljudi bi to već davno uradili. Blagostanje će biti ostvareno kroz materijalnu pomoć kosmosa ljudima, pri čemu će je svi i siromašni i bogati dobijati. Međutim, za ovo se ljudima postavlja nezaobilazni uslov: okrenuti se od materijalnog ka duhovnom. Ostvarenjem svete misije, zadatka koji je pred nas Stvaralac postavio i zbog koga smo i ubrzano razvijani, ljudska civilizacija će se postepeno ugasiti.

Glava I NASTANAK I SADRŽAJ KOSMOSA

POTENCIJAL I STVARALAC Ljudi kažu da kosmos nema kraja i da postoji oduvek. Da li je, ipak, bilo nekog početka ili vremena kada kosmosa nije bilo? To vreme je postojalo, ali je ono beskonačno daleko i ne može se izmeriti nikakvim realinim vremenskim jedinicama. Isto važi i za veličinu kosmosa, koji ima svoj kraj, ali je nemerljiv realnim jedinicama za dužinu. To znači da je postojalo vreme kada kosmosa nije bilo, a da je pre njegovog nastanka, na istom mestu postojalo jedno neizmerno veliko energetsko polje, nazovimo ga Potencijal. Vreme nastanka tog Potencijala je približno toliko daleko od početka stvaranje kosmosa koliko je on daleko od današnjeg dana. Zahvaljujući svojoj neizmernoj inteligenciji i moći da postigne sve što želi, stvorio se kod Potencijala utisak da je neophodno proširiti sadržaj samog sebe kako bi se te mogućnosti koje on ima realizovale, odnosno kako bi jedan deo svojih neizmernih mogućnosti pretvorio, ostvario, kreirao. Prva kreacija Potencijala je bilo Jedinstveno energetsko polje kome je preneo ogromne moći za razvijanje velikog broja energija, čije je embrione stvarao sam Potencijal. Stvorivši Jedinstveno polje, Potencijal je završio svoj potencijalni period i započeo stvaralački period svog postojanja. Zbog toga se od tog vremena on zove Stvaralac, jer su od njega počela sva stvaranje ili sve kreacije u kosmosu.

Međutim, nije ceo Potencijal prešao u stanje Stvaraoca. Oko jedne trećine energetskog polja Potencijala predstavlja njegovo jezgro, njegov najstariji deo iz kojeg se postepeno razvio ceo Potencijal. Ovo jezgro je nastavilo da razvija Potencijal, ne učestvujući u kreiranju Kosmosa. U njega nemaju pristup ni energije ni materija kosmosa. Sve kosmičke energije gaje vrhunsko poštovanje prema jezgru Potencijala. Energetsko polje Potencijala ima oblik jajeta, pri čemu jezgro zauzima širi deo jajeta, dok ostale dve trećine čini kosmos. STVARANJE ENERGIJA Stvaralac je sve energije stvarao unutar svog energetskog polja, pa se, stoga, ceo kosmos nalazi u njemu. Tokom beskonačno dugog vremena stvaranja kosmosa Stvaralac je stvorio gotovo neizmeran broj energija od kojih svaka ima svoju svrhu, ulogu i značaj za ukupno funkcionisanje celog kosmosa. Energija ima od najmanjih, pa do neizmerno velikih čija se polja prostiru po celom kosmosu i postoje u svakoj njegovoj tački. Isto tako, ima ih od potpuno neinteligentnih, pa do superinteligentnih, čiju inteligenciju ljudi nisu u stanju ni da zamisle. Nijedna od energija kosmosa nije u stanju da učini bilo šta sa čime Stvaralac nije saglasan. Dve najznačajnije energije u kosmosu, posle Stvaraočeve, su energija Hristovog stable i energija Svetog duha. Energija Hristovog stabla se sastoji od nekoliko stotina nezavisnih energija od kojih svaka ima svoju namenu i karakteristike. Ove energije se u jednom delu kosmosa sakupljaju u snop sličan lijanama, koje su se isprepletale, da bi se zatim ponovo širile obuhvatajući celo prostranstvo kosmosa. Pored mnogobrojnih važnih funkcija koje Hristovo stablo ima u kosmosu, postoje i neke koje su od životne važnosti za ljude. Naime, Hristova energija emituje energetski talas koji se zove Životni talas i koji se prostire po celom kosmosu, kroz svaku njegovu tačku. Ovaj talas, prostirući se menja svoju frekvenciju idući od 2,6 do 26 Hz. Životni talas nosi u sebi programe koji omogućavaju aktiviranje života u mrtvoj materiji. Na taj način od mrtve materije nastaju živa bića koja mogu da se razvijaju, razmnožavaju, prilagođavaju uslovima okoline i menjaju. Pri tome je ona neprekidno podvrgnuta delovanju Životnog talasa. Ako bi Životni talas prestao da se prostire, sva živa bića u celom kosmosu bi izumrla. Životni talas je, dakle, aktivator, realizator života i sredstvo koje ga neprekidno održava. Hristova energija, odnosno Životni talas koji ona emituje stvorili su bezbroj živih bića u kosmosu. Hristova energija ima obavezu da vodi brigu o planetama i drugim prostorima u kosmosu u kojima borave živa bića. Ta briga se sastoji u neprekidnom bdenju da ovi sistemi, na kojima je nastanjen život, budu bezbedni kako ne bi nečijom greškom došlo do kataklizmi i uništenja velikog broja životinjskih i biljnih vrsta, pa i samih planeta. Druga po značaju je energija Svetog duha. Ona je za ljude bitna zato što stvara mrtvu materiju i što aktivno podržava energiju Hrista i Životni talas u nastojanju da kroz oživotvorenje mrtve materije stvori živa bića.

NASTANAK MRTVE MATERIJE Tokom razvoja kosmosa jedna od pojava, koja se odnosi na spontano širenje energetskih polja čime je došlo do odstupanja od njihovih dimenzija i intenziteta koje je Stvaralac definisao, naterala je Stvaraoca da stvori posebnu energiju čiji je zadatak da spreči ovo rasplinjavanje energetskih polja i vrati ih u njihove dimenzionalne i intenzivne okvire. Zbog toga je ova energija za zgušnjavanje bila prisutna u svim delovima kosmosa kako bi bila u stanju da na ove promene blagovremeno reaguje. Međutim, sasvim slučajno, prilikom širenja dva energetska polja od kojih je jedno energija Svetog duha, koja su bila u neposrednoj blizini, došlo je do mešanja energija, tako da su na jednom prostoru oba polja bila istovremeno zastupljena. Delovanjem energije za zgušnjavanje polja došlo je do pojave koja nije bila predviđena. Naime, došlo je do snažnog zgušnjavanja ovih energija tako da je od njih nastala materija. Ona je u prvo vreme bila sastavljena od izuzetno sitnih čestica materije, kakve danas nisu poznate, da bi se kasnije formirale sve krupnije čestice što je postepeno dovelo do stvaranja atoma, a kasnije i molekula. Materija, dakle ne postoji kao posebna celina, nego predstavlja zgusnuti deo dveju energija, od kojih je jedna uvek energija Svetog duha, a druga neka određena energija, dakle ne svaka. Materija izgleda kao čvorovi na nekom mekom energetskom kanapu. Pri tome, materija ostaje večito vezana za energije majke, od kojih je postala. Iako je najveći deo materije stvoren u kosmosu slučajno, povremeno se javlja potreba za određenom materijom koja je stvarana svesno, ali na isti način. Kosmos je, dakle svet energija. One su i po sadržaju i po prostranstvu njegov neuporedivo najvažniji deo, a samo se ponegde nalazi po neko zrnce materije, maker ono bilo “veliko” kao zvezda. NASTANAK NEMATERIJALNIH ŽIVIH BIĆA Prva živa bića u kosmosu nastala su u prvoj petini veka kosmosa. Ona su bila nematerijalna, što znači da nisu imala materijalno telo, nego su se sastojala od energije. Ova bića su zajednički stvorile energija Hristovog stabla i energija Svetog duha uz odobrenje Stvaraoca. Odabrana je posebna energija iz sastava energije Svetog duha koja je imala karakteristiku da se može lako menjati i prilagođavati, a posedovala je i određen nivo inteligencije. Da bi takva energija funkcionisala kao živo biće, bilo je neophodno da primi određeni životni program i da je neprekidno podržava energija koja sadrži taj program, kako se on ne bi ugasio. S tim ciljem stvoren je Životni talas koji emituje Hristova energija, a koji je ovim nematerijalnim bićima omogućavao da nastanu, razvijaju se, razmnožavaju i dostignuu svoj predviđeni sadržaj i funkciju. Ništa se nije moglo desiti u životu ovih bića, a da to već nije bilo doneto u talasima životne enrgije. Ova bića nisu imala slobodnu volju, nego im je životni program bio unapred zacrtan. Nastanak nematerijalnih bića je imao tačno određenu svrhu i namenu, stvorena su da izvrše određene zadatke, koje im je Hristova energija ugradila u njihov program. Njihov zadatak je, po pravilu, predstavljao rad na očuvanju nekih energetskih tokova, a kasnije i velikih materijlanih oblika kao što su zvezde i planete koji, zbog svojih malih dimenzija i suptilnosti, nisu mogli biti obrađivani ozbiljnijim energetskim kompleksima. Ovako ograničeni zadaci nisu omogućavali brzi razvoj inteligencije i kreativnosti, ali je

izuzetno dugo vreme postojanja kod ovih, nazovimo ih rasa nematerijalnih živih bića, dovelo do vrlo sporog, ali izuzetno visokog razvoja inteligencije, za šta je često bilo potrebno i više milijardi godina. Danas postoji više milijardi rasa nematerijalnih bića u kosmosu. Od tog broja oko 50 miliona rasa ima nivo superinteligencije. U poslednje vreme neke od ovih rasa, zbog izuzetne specifičnosti svojih zadataka dobijaju ograničenu slobodnu volju, čiju granicu ne mogu preći. Nematerijalna bića su nastala mnogo ranije od materijalnih, ali se to u odnosu na vek kosmosa izražava vrlo malim razmakom. Stvaraju se u tačno određenom broju, u skladu sa potrebom i žive mnogo duže od materijalnih, po nekoliko hiljada godina. Ima ih po celom kosmosu, pa i u atmosferi planete Zemlje. Zadatak im je da koriguju odstupanja od programa u atmosferi Zemlje. Nedavno su tražili od Hristove energije odobrenje za povećanje broja ovih bića, zbog sve većih problema koje rešavaju, 600.000 na 1.200.000 što im je i odobreno, ali ni ovo povećanje nije dovoljno. NASTANAK MATERIJALNIH ŽIVIH BIĆA Stvaralac je posle stvaranje mrtve materije došao do zaključka, oko trećine veka kosmosa, da bi trebalo materiju oživotvoriti i dati joj one iste mogućnosti koje je energija već dobila. Stoga materijalna živa bića predstavljaju kombinaciju procesa nastanka mrtve materije uz dodatnu inteligentnu energiju koja potiče od energije Svetog duha i delovanje na ovu tvorevinu Životnim talasom, koga emituje energija Hristovog stabla. U prvo vreme je živa materija predstavljala izuzetno jednostavna živa bića, neuporedivo jednostavnija od virusa, koja su se vrlo sporo razvijala. Nagli skok u razvoju ovih bića došao je u jednom momentu zbog potrebe za održavanjem statusa kvo na jednoj od planeta koja je predstavljala u to vreme značajan proizvod u materijalnoj sferi. Zadatak ovih materijalnih bića bio je da zaustave degradiranje mrtve materije na toj planeti zbog neprekidnog raslojavanja čvrste materije sa površine planete koja se razlagala na svoje sastavne delove koji su bili gasovite prirode. Da bi se sačuvala stabilnost površine planete, bilo je neophodno ugraditi elemente koji bi zaustavili ovaj proces, a zatim ga neprekidno održavali u takvom stanju. Za taj zadatak su najneophodnija bila živa bića čiji bi izumrli ostaci činili zaštitni pokrivač na površini planete koji bi je dalje štitio od raspadanja. U tom cilju je energija Hrista stvorila poseban program za ove jednostavne mikroorganizme koji je predstavljao veliki skok u odnosu na sve do tada nastale. Bez obzira na njihovu malu dimenziju, oni su posedovali dve osobine: izuzetno brzo razmnožavanje deobom na nekoliko delova, posle vrlo kratkog vremena od nastanka i vrlo kratak životni vek koji se praktično završavao na onom mestu na kome je i nastao. Koristeći za hranu obilje korisnih gasova koji su okruživali ovu planetu, ovi mikroorganizmi su se brzo razmnožavali, a njihovi posmrtni ostaci su se prosto lepili na površini planete, stvarajući tanak zaštitni sloj od daljeg raspadanja stena. Ovako nastali mikroorganizmi relativno brzo su, zbog svog nivoa razvoja, uspeli da se menjaju prilagođavajući se novonastalim situacijama na toj planeti. Relativno brzo, Hristova energija je posle ovih mikroorganizama, stvorila sa sličnim zadacima druge, na različitim delovima kosmosa. Kod složenijih zadataka vršena

je selekcija i ukrštanje mikroorganizama radi zadovoljavanja novonastalih potreba. Na taj način je postepeno, kroz dugi period, došlo do stvaranja većeg broja vrsta mikroorganizama koji su dobijali sve veće dimenzije. Znači da je posle dugog vremena, u kome su postojala samo bića koja su bila neuporedivo jednostavnija od bilo kog mikroorganizma, došlo do stvaranja novih, složenijih organizama čiji je cilj postojanja bio da obavljaju određeni zadatak. Postepeno se iz ovih mikroorganizama počeo razvijati ostali biljni i životinjski svet kosmosa. Da bi se živi materijalni svet razvijao moralo je doći do promene u Životnom talasu. Od prvog materijalnog živog bića, pa sve do danas Životni talas se postepeno menjao upotpunjavajući svoj sadržaj i način delovanja sa potrebama dotadašnjeg materijalnog živog sveta i novim elementima za stvaranje nivih materijalnih živih vrsta. Hristova energija će Životni talas i ubuduće menjati u skladu sa potrebama Stvaraoca na novim sadržajima u okviru materijalnih živih bića. Prva materijalna živa bića u kosmosu počela su da se razvijaju u samom centru kosmosa kako bi bila pod što većom kontrolom i dobijala što veću pomoć u razvoju. Ova bića, u centru kosmosa su oko polovine veka kosmosa dostigla nivo razvoja približno čovekovom. Ona su se postepeno širila od centra prema periferiji, ali je njihov razvoj bio vrlo spor. Tako su materijalna živa bića na polovini prečnika kosmosa, nivo razvoja čoveka dostigla u vreme 75% veka kosmosa. Posle tog perioda su se i u spoljnoj polovini kosmosa pojavila razvijenija materijalna živa bića koja su oko 80% veka kosmosa ne samo prestigla nivo razvoja čoveka, nego i dostigla nivo zajedničke svesti, a oko 90% veka kosmosa neke od ovih rasa su dostigle najviši nivo za materijalna živa bića. Tih 10%, od tog vremena pa do danas je praktično beskonačno dugo vreme. To znači da u ovom perifernom delu kosmosa, kao najzaostalijem, već beskonačno dugo vreme postoje materijalna živa bića sa do sada najvišim postignutim nivoom razvoja. U odnosu na to, ceo razvoj čoveka na Zemlji ne traje ni jedan tren. Stoga je nivo razvoja ljudi vrlo skroman i upravo u skladu sa dužinom razvoja. Materijalna živa bića su uglavnom nastanjena na planetama u životnim uslovima koji se mogu znatno razlikovati od onih na planeti Zemlji. Po veličini ih ima od manjih od virusa, pa do 1000 metara. Životni vek im je od jednog trena pa do 100.000 godina. Inteligencija im se kreće od nikakve, pa do vrlo visoke, sa zajedničkom svesti. Neke od tih civilizacija premašuju inteligenciju više od polovine rasa nematerijalnih bića. Broj jedinki u okviru rasa se kreće od 10.000 do 10 na 27 stepeni. Najbliža visoko razvijena civilizacija zove se Proni i nastanjena je na jednoj od udaljenih planeta zvezde Sirijus. Materijalna živa bića su se razvijala neuporedivo sporije od nematerijalnih, jer su imala problem sa promenom tela. Njihova tela su se menjala pri promeni životnih uslova, što je znatno usporavalo intelektualni i duhovni razvoj. Pored toga, preduslov za dostizanje visokog razvoja pojedinca i civilizacije jeste da telo bude veće od jednog metra kako bi oko njega bilo moguće formirati auru koja bi imala uslova za ozbiljniji razvoj. Međutim, tela veća od 2 metra nisu imala uticaj na duhovni razvoj. Sva materijalna bića u kosmosu nastala su kao rezultat jedne ideje Hristove energije, ali su se ona pod različitih životnim uslovima na svojim planetama i ostalim staništima postepeno menjala i udaljavala da bi danas, posle praktično beskonačno

vremena, te razlike postale tako velike da neka živa bića sa različitih regiona kosmosa, nemaju nikakve sličnosti. To isto, samo u malom, postoji i u živom svetu planete Zemlje s tim što su razlike u kosmosu enormno veće.

Glava II NASTANAK PLANETE ZEMLJE I ŽIVOG SVETA NA NJOJ KAKO JE POSTALA PLANETA ZEMLJA? U nauci postoji više hipoteza o nastanku Zemlje, ali nijedna od njih nije tačna. Samo je jedna osoba, koja se prosvetlila, pre 32.000 godina u Australiji, spoznala prirodu nastanka planete Zemlje. Tada pismenosti nije bilo, niti je bilo savremenika kojima je mogao preneti to svoje znanje, pa je ono sa njim otišlo u grob. Zemlja je nastala tako što su se na neku česticu u svemiru, koja se našla u jednom prostoru prepunom kosmičke prašine, počele da lepe nove; ta nova, veća masa postala je privlačnija za okolne čestice, pa su i one nastavile da se lepe, tako je rasla i dalje privlačila nove čestice prašine. To je trajalo oko 300 miliona godina i Zemlja je, na taj način, narasla na jednu desetinu od svog današnjeg prečnika. Onda je prolaskom velike komete kroz taj oblak prašine bila povučena i uključena u kometu, kao sastavni deo njenog repa. U repu komete njena masa je narasla do jedne šestine današnjeg prečnika Zemlje, na isti način kao u oblaku prašine. Zatim je, zbog svoje povećane težine, postepeno zaostajala za kometom, a onda pod uticajem jednog većeg nebeskog tela polako skrenula sa pravca komete, noseći sa sobom jedan deo repa komete. Taj gornji sloj, dobijen od komete, bio je usijan, dok je unutrašnjost bila dosta hladna. Potom je uplovila u more meteora sa kojima je zajedno plovila 400 miliona godina. U tom periodu dostigla je 95% sadašnjeg prečnika zbog pada meteora privučenih njenom gravitacijom. Usled povećane težine i privučena nekim drugim nebeskim telima, postepeno napušta more meteora i usmerava se u pravcu kojim plovi desetak miliona godina. Na tom putu prolazi blizu Sunca, biva privučena njegovom masom i samo zahvaljuući veikoj brzini kojom se kretala nije se sudarila sa njim, već je, prolazeći veoma blizu njega, privukla određeni deo usijanih gasova koji su je obavili. Ona konačno biva zarobljena Sunčevom gravitacijom, pa zbog toga pravi veliku elipsu, vraćajući se ponovo pored Sunca posle 200 godina. Zatim ta elipsa postaje sve manja, da bi se konačno u poslednjih 40 miliona godina ustalila na ovom nivou na kome je sada. Ukupan boravak Zemlje u Sunčevom sistemu je milijardu i osamsto miliona godina. Prečnik Zemlje, od izlaska iz mora meteora do danas, narastao je dodatnim prilivom materijala samo za jedan procenat. Ali je zbog širenja centralnog jezgra, koje se zagrevalo pod pritiskom spoljašnjeg sloja, koje se zagrevalo pod pritiskom spoljašnjeg sloja, došlo do povećanja prečnika za tri do četiri procenta. Sloj Zemlje nastao u moru meteora, koji se nalazi na dubini od 100 do 400 km ispod površine, prepun je šupljina u

koje se neprekidno uvlači istopljeni materijal iz središta. Obrušavanje i menjanje tih velikih šupljina dovodi do pojave zemljotresa i vulkana. To je istorijat nastanka planete Zemlje. POJAVA ŽIVOTA NA ZEMLJI Duhovne energije imaju jednu izuzetnu mogućnost koja se sastoji u tome da mogu po svojoj želji da stvore određene životne oblike, bilo da se radi o nekoj prelaznoj formi između materije, energije i živog bića ili o živim bićima u onom smislu kako su ona ljudima poznata. To se, naravno ne odnosi na sve energije, nego, pre svega na četiri globalne energije, a od njih svakako ekstremne mogućnosti u odnosu na ostale, imaju energija Hrista i energija Svetog duha. Stvaranje živih bića ima izuzetno dugu istoriju, još od prve trećine veka kosmosa i obuhvata stvaranje praktično beskonačnog broja različitih materijalnih i nematerijalnih živih bića. Ako se usmerimo samo na materijalna živa bića, onda istorija njihovog nastanka izgleda ovako: Kao što smo već rekli, prvo materijalno živo biće, beskonačno sitno, neuporedivo jednostavnije od virusa, nastalo je kao potreba da Hristova energija zaštiti od raspadanja površinske stene na jednoj planeti, tako što će izumrli ostaci ovih sitnih živih bića prekriti površinu planete i na taj način zaustaviti raspadanje površinskih stena. Zatim je Hristova energija nastavila da stvara bića koja su bila korisna u nekom procesu u kosmosu, kao zaštita ili pomoć pri nekoj pojavi kojih je u kosmosu bezbroj. Postepeno su se ova živa bića širila po kosmosu. Uslovi života su ih donekle menjali, čime su stvarali nove podvrste, granali se, usavršavali. Oni koji nisu bili usklađeni sa okolinom nestajali su, prestali da postoje. Šta se dešavalo na planeti Zemlji koja ljude najviše interesuje? Hristova energija je na planeti Zemlji stvorila veliki broj živih bića od kojih jedna trećina postoji u sličnom obliku i na nekim drugim planetama i staništima živih bića, pa ih je ona odatle i prenela na Zemlju. Drugačiji životni uslovi na Zemlji doveli su do značajnih promena na ovim bićima, tako da ona, osim neke građe organizma i specifičnih osobina, gotovo da nemaju više nikakve sličnosti sa svojom vrstom u kosmosu. Dve trećine su, ipak bića koja su morala biti svorena u skladu sa specifičnim uslovima planete Zemlje, jer nisu mogla biti iskorišćena gotova živa bića sa drugih planeta. To znači da je Hristova energija stvarala jednu po jednu vrstu živih bića na planeti Zemlji i da Darvinova teorija nije tačna u onom smislu da su sva bića nastala od nekih osnovnih, račvajućih se i menjajući se sve do današnjeg dana. Naprotiv, veliki broj bića, stvoren je gotov, s tim što su se ona usled promena životnih uslova postepeno menjala, pa je usled tih promena došlo do račvi i stvaranja podvrsta ili cele vrste u potpunosti gasila. Čestito je Hritova energija stvarala mutacije, nagle promene u strukturi pojedinih vrsta, pokušavajući da ih unapredi ili održi, posle nekih promena okoline koje su pretile da ih potpuno unište. Kako je istorija živih bića na planeti Zemlji vrlo dugo, nauka nije u stanju da ove elemente proveri do detalja, ali su najnovija istraživanja već ukazala na to da se neke vrste nisu menjale, za razliku od Darvinovih pretpostavki. Duhovne energije, pre svega Hristova energija, nisu završile svoj rad na Zemlji. One i dalje svakih pedesetak do sto godina stvaraju neku novu bakteriju ili

mikroorganizam, a povremeno svakih nekoliko hiljada ili nekoliko desetina hiljada godina, savršenija živa bića bogateći tako živi svet na Zemlji u pogledu broja, nivoa razvoja i raznovrsnosti živih bića. Znači da je moguće da Hristova energija i u naše vreme stvori neka živa bića koja bi bila na relativno visokom nivou razvoja, ali bi ona dalje nastavila da se razvijaju prilagođavajući se okolini i boreći se za svoje mesto među živim bićima iz svoje okoline. To znači da je stvaranje živih bića proces koji na planeti ne prestaje i nikad neće prestati i stoga ne treba ljude da čudi što će u nekim slučajevima i u nekom vremenu doći do zaključka da su pronašli neku novu vrstu koju do tada niko nije primetio, smatrajući da je ona bila dovoljno spretna da se krije od pogleda ljudi, što će u nekim slučajevima biti pogrešno i predstavljaće nastanak nove vrste koja će početi da se probija u cilju svog razvoja, tog opšteg principa u kosmosu. Stoga je i sama ideja o nastanku čoveka od čovekolikog majmuna površna, jer je stvoren jedan zajednički predak čoveka i majmuna, odnosno primata, a zatim je došlo do račvanja u razvoju: u jednom pravcu su počeli da se razvijaju majmuni, u drugom druga vrsta majmuna, u trećem pračovek, u četvrtom opet neka vrsta majmuna. Starost čoveka koji se odvojio i postao posebna vrsta iznosi negde oko 3,5 miliona godina, dok je predak čoveka i majmuna nastao pre oko 5 miliona godina. Dakle, posle milion i po godina zajedničkog pretka došlo je do račvi, do razvoja vrsta koje su se značajno razlikovale i koje su se uglavnom do danas i održale. Naravno, razvoj čoveka sve do kontakta sa svetlećimtelom išao je istim, sporim tempom, kao i kod drugih životinja, s tim što je čovek, za razliku od majmuna predstavljao jednu spretniju i inteligentniju varijantu grane zajedničkog pretka od ostalih grana koje predstavljaju današnji majmuni. Sada postoje jasnije ko je u pravu: pristalice kreacionističke teorije ili Darvinisti. Delom su i jedni i drugi u pravu, a delom greše! Darvin nije bio u pravu, jer sva živa bića nisu nastala od jednog pra pra pretka, nego je Hristova energija stvorila ogroman broj originalnih živih bića. Kreacionisti nisu u pravu kad kažu da su sva bića koje je Bog stvorio, osim vrlo retkih slučajeva, ostala do danas neizmenjena. Istovremeno, Darvin je u pravu da je, usled promene životnih uslova došlo do promene živih bića, jer se to u većini slučajeva i desilo. Kreacionisti su u pravu kad kažu da je sva originalna živa bića Bog stvorio. RAZVOJ ŽIVOTINJA I BILJAKA NA ZEMLJI Hristova energija koja brine o razvoju živog sveta u kosmosu je vrlo brzo posle spuštanja temperature na nekih stotinak stepeni na površini Zemlje, prenela prve bakterije i viruse sa nekih drugih planeta, gde su postojali slični uslovi. Ovi prvi naseljenici planete Zemlje su se vrlo brzo razmnožili, a velike površine još vrelih stena, prekrile su se naslagama izumrlih bakterija. Posle nekoliko miliona godina, Hristova energija je na Zemlju donela veliki broj novih bakterija i nešto virusa, kako bi se živi svet kompletirao i dopunio na još uvek vreloj površini zemlje koja nije silazila ispod 90 stepeni Celzijusa.

Nekih 30 miliona godina kasnije, temperatura je sišla na približno 70 stepeni Celzijusa, što je omogućilo razvoj i razmnožavanje novih jednoćelijskih organizama, takođe dopremljenih sa okolnih najbližih planeta koje su imale slične uslove. Tek 30 miliona goina kasnije kada je došlo stvaranje vrućih mora od kondenzovane vodene pare, Hristova energija je u njih naselila nove bakterije i prvi put prenela višećelijske organizme, slične onima koje danas nazivamo praživotinjama. Vrlo brzo posle toga, kada je temperatura u plitkim morima pala na 45 stepeni, Hristova energija je prvi put donela jednu vrstu ribice i biljke koje su rasle na dnu plitkih mora. Nedugo potom, u razmaku od 3-4 miliona godina, s obzirom da su se temperatura i okolnosti na Zemlji postepeno stabilizovali, Hristova energija je stvorila prvu životinju specijalno za planetu Zemlju. To je bila jedna vrsta rakčića, kojima slični postoje i na drugim planetama, ali ih je Hristova energija prilagodila posebnim uslovima plitkih mora na Zemlji. Zatim je došlo do prenošenja većeg broja biljnih vrsta za život u moru, uz samu morsku obalu, gde je tlo bilo vlažno. Te biljke su, međutim počele da se postepeno šire, udaljavajući se polako od obale, jer su uspostave kontakte preko površinskih korenova sa onima uz obalu. Na taj način su se napajale vodom i sve više udaljavale od morske obale. Kasnije su te biljke uspele da se do te mere prilagode vlažnom podneblju da su presecale korenove s kojima su bile u vezi sa vodom i nastavljale da žive samostalno na suvom. To su prve biljke na suvom tlu koje su se na Zemlji razvile. Prve životinje koje su se pojavile na suvom, prenete su sa nekih drugih planeta. To su bile bube koje su se hranile biljkama koje još nisu bile u dovoljnoj meri rasprostranjene po relativno vlažnom tlu planete. Sledeća etapa u razvoju sadržala je veći broj različitih biljaka, koje su prenete na planetu i koje su se, za kratko vreme u povoljnim uslovima vlažnog tla i atmosfere izuzetno razmnožile. Njihovi ostaci predstavljaju prve slojeve zemlje koja je plodna i čiji je sloj, debljine nekoliko santimetara bio dovoljan za razvoj drugih složenijih biljaka i malih žbunića, čime je biljni svet u znatnoj meri poboljšao svoju strukturu i svoj sadržaj koji je sačinjavalo nekoliko stotina različitih vrsta. Za to vreme u more je preneto desetak različitih vrsta riba sa drugih planeta, još par rakčića, crva i drugih žvotinjica, sa ili bez ljušture i bez kičme. Tek desetak miliona godina kasnije pojavile su se prve životinje koje su takođe bile prenete sa drugih planeta, među kojima su na kopnu bile najsavršenije životinje slične miševima koje su se hranile biljnom hranom i nosile jaja. Do danas se nijedna od tih životinja na moru i kopnu nije održala. Postepeno sa promenom klime i životnih uslova one su izumirale. Hristova energija je u skladu sa uslovima života prenosila nove biljke i životinjske vrste i sobzirom na usporenije promene klime na Zemlji počela sve više da uključuje nove tipove biljaka i životinja koje su stvorene samo za planetu Zemlju, potpuno prilagođene njenim uslovima.

Glava III ČOVEK

POJAVA I RAZVOJ ČOVEKA Predak čoveka i svih primata, stvoren je od strane Hristove energije pre oko 5 miliona godina. Tada je zamisao Hristove energije bila da na Zemlji stvori jedno biće većih intelektualnih mogućnosti od ostalih koji su na Zemlji stvoreni, ne uračunavajući tu delfine koji su kao razvijenija vrsta doneti na Zemlju. Međutim, razvoj ovog čovekolikog pretka je išao krivudavom linijom, počeo je da se razvija u pravcu 2-3 grupe majmuna čiji razvoj nije obećavao neki značajniji napredak. Stoga je Hristova energija od preostalih primeraka pretka čoveka, koji se još nisu počeli razvijati u pravcu nekih od majmuna, uradila jednu genetsku izmenu koja je ove primerke trebalo da okrene u pravcu znatno većeg razvoja inteligencije. To je dalo pozitivne rezultate tako da su bića počela da se pravilnije razvijaju uz pojačani razvoj inteligencije i kreativnosti, što je ohrabrilo Hristovu energiju da dalje podržava i pomaže na jedan blagi način razvoj ovih bića. Međutim, zbog promene klime i drugih uslova života veliki broj ovih predaka ljudi prestao je da postoji ili se degenerisao u bića slična precima majmuna, tako da je samo mali broj ljudi ostao na putu koji mu je bio zacrtan. To je, pak primoralo Hristovu energiju da o toj maloj grupi ljudskih predaka vodi mnogo više računa kako se vrsta ne bi ugasila. Najsigurniji način bio je nastavljanje sa mutacijama neophodnih za vraćanje ljudi na pravi put razvoja, onaj koji je zamišljen od strane Hristove energije. Tokom ljudske istorije bilo je više ovih mutacija od kojih su dve najvažnije. Jedna od njih je nastala zbog odstupanja pretka čoveka od predviđenog razvoja u smislu isključivog života na drvetu čime bi se u znatnoj meri smanjile razvojne mogućnosti čoveka, jer bi život na drvetu ograničavao, sprečavao, onemogućavao onaj pravac koji je bio zamišljen. Stoga je, da bi zaustavila ovaj nepoželjni pravac razvoja, Hristova energija izvršila neke izmene u genima ljudi tako što su oni dobili razvijenije zadnje noge od prednjih, što je u znatnoj meri ometalo penjanje, a olakšavalo kretanje po tlu. Pored toga, izvršena je genetska promena u izboru vrste hrane, tako da je čovek počeo da više želi korenje, bubice, sitne životinje, nego hranu koja raste na drveću. To je, već posle nekoliko generacija ljudi koji su doživeli ove genetske promene dovelo do orijentacije na život na zemlji, umesto dotadašnjeg na drvetu. Druga najveća promena učinjena je mnogo kasnije, a posle nje su se pojavile samo još dve sitnije izmene, kao poslednje koje je čovek pretrpeo. Ona se odnosila na način razmišljala ljudi, tako što su izvršene korekture u auri čoveka, pri čemu je aura osposobljena da prima neke informacije za koje dotle nije bila sposobna, a koje su omogućavale mnogo veća saznanja beloj bioenergiji pružajući joj šansu da bolje razmišlja, pravi bolje zaključke i da na taj način čovek postane inteligentniji i kreativniji. Poslednja od ovih mutacija izvršana je pre nekoliko stotina hiljada godina.

* * * Zaštićeni očinskom pažnjom Hristove energije, ljudski preci su se postepeno i sigurno razvijali, stigavši pre 144.000 godina na jedan relativno visok nivo razvoja, što je omogućavalo da ljudska vrsta uđe u konkurenciju sa divljom svinjom i delfinom za izbor za odgajanje jedne generacije svetlećih tela. Mnogi će biti začuđeni činjenicom da se divlja svinja našla u ovom užem izboru. Međutim, potrebno je znati da divlja svinja nije nastala na tlu planete Zemlje, nego je kao gotova vrsta doneta na planetu, ali se opstepeno počela račvati, stvarajući veliki broj podvrsta, čija inteligencija nije napredovala. Naprotiv, kod mnogih je došlo do degeneracije. Divlja svinja je pre 144.000 godina predstavljala dalekog potomka vrste koja je doneta na planetu, koja je bila jedini ogranak čija je inteligencija postepeno napredovala. Tako se predak današnjeg čoveka našao u konkurenciji između dva došljaka na planeti čija je inteligencija na drugim prostorima već doživela relativno visoki nivo razvoja. To je upravo bio jedan od osnovnih razloga zašto je Hristova energija odabrala ljudsku vrstu za nosioca razvoja svetlećih tela, jer je ona potekla i stvorena na planeti Zemlji i razvijala se od samog početka pod uslovima koji postoje na planeti, pa je zbog toga predstavljala u startu najpogodnijeg nosioca, s tim što su, naravno uslovi i način života praljudi, kao i problemi koje su rešavali svakog dana predstavljali pravu blagodet koja će omogućiti brzi razvoj svetlećih tela. Taj, konačni izbor ljudske rase zacrtao je njen vrtoglavi razvoj koji je, naravno u početku bio jedva primetan, da bi ubrzanje postepeno postojalo sve veće. To je, dakle kompletna priča o razvoju čoveka od bića koje je stvorila Hristova energija specijalno za planetu Zemlju, pa sve do danas. SVETLEĆE TELO Stvaralac, preko Jedinstvenog polja, neprekidno realizuje stvaranje različitih energija čiji je cilj određeno delovanje u skladu sa potrebama funkcionisanja kosmosa. Postoje, međutim, odstupanja od normalnog ponašanja energija u kosmosu koja su, zbog neizmernih dimenzija i sadržaja kosmosa, moguća. Da ta odstupanja od normalnog ponašanja ne bi otišla suviše daleko, neophodno ih je blagovremeno korigovati kako bi se normalno funkcionisanje kosmosa neprekidno održavalo. Energije da bi bile u mogućnosti da vrše korekture svih odstupanja u kosmosu, moraju zadovoljiti određene kriterijume: 1. moraju biti sastavljene od superinteligentne energije koja je toliko suptilna da je druge energije ne mogu ni na koji način izmeniti; 2. njihova superinteligencija mora im obezbediti da u svakoj situaciji pronađu optimalno rešenje; 3. njihov vek mora biti večit. U prirodi takva energija ne postoji, niti je može proizvesti Jedinstveno polje. Ona mora sama sebe osposobiti za sve vrste delovanja. Taj razvoj se najbolje obezbeđuje uz živa bića koja imaju slobodnu volju. Kako je Hristova energija zadužena za sva živa bića

u kosmosu, ona emituje embrione budućih svetlećih tela koji se kače za aure nejperspektivnijih živih bića na pojedinim planetama. Da bi se od embriona došlo do zrelog svetlećeg tela, neophodno je da, u sadejstvu sa živim bićima, provedu više hiljada godina, a da bi većina svetlećih tela vezanih za odredjena živa bića sazrela, potrebno je da prođe izmedju 150 i 200 hiljada godina. Tako veliki broj zrelih svetlećih tela predstavlja kritičnu masu koja je dovoljna da pokrene proces obnavljanja aure planete na kojoj su nastala, a zatim da svoju delatnost i šire, svuda gde je njihova pomoć neophodna. Posle dugog vremena provedenog u korekcijama grešaka u svemiru, zrela svetleća tela se utapaju u Jedinstveno polje gde večito žive, do kraja kosmosa.

Odabrana je ljudska rasa Pre 144.000 godina ljudska vrsta je odabrana da realizuje ovaj VELIKI CILJ. U vrlo oštroj konkurenciji, sa delfinom i divljom svinjom, čovek je postao nosilac ovog plemenitog procesa. Od tada do danas svetleća tela su aktivirala proces kreativnosti i razvoj inteligencije kod ljudi, a njihovo kreativno ponašanje omogućavalo je razvoj svetlećeg tela, od embriona do konačnog stadijuma zrelog svetlećeg tela. Na taj način su svetleća tela, prateći život jednog čoveka, postigla određeni razvoj. Posle smrti te osobe svetleća tela su preuzimala sledeći ljudski embrion da bi, po pravilu, tokom njegovog života napravila novi korak u svom razvoju. Izuzetno kreativne osobe su uspevale da u toku svog života toliko unaprede razvoj svog svetlećeg tela da ono dostigne nivo koji je samo korak do sazrevanja. Tada dolazi do pojave koja se zove prosvetljenje, kada osoba dobije izuzetne stvaralačke, mentalne, paranormalne i fizičke mogućnosti koje ne može imati običan čovek. Ukoliko te nove kreativne mogućnosti, prosvetljena osoba iskoristi za razvoj ljudske zajednice, tada ubrzo dolazi do punog sazrevanja njenog svetlećeg tela. Istovremeno sa sazrevanjem svetlećeg tela, koje je pratilo živote nekoliko stotina ljudskih generacija, sazreva i drugo svetleće telo nastalo iz žutog jezgra te osobe, kao posledica njenog izuzetnog razvoja tokom života. Posle sazrevanja oba svetleća tela prosvetljena osoba može regulisati dužinu svog života kako bi mogla da realizuje sve programe koje je zamislila u cilju pomoći ljudske civilizacije. Po završetku njenog biološkog života, oba svetleća tela odlaze na mesta moći na kojima se hiljadama godina sakupljaju sva zrela svetleća tela. Razlika između prvog i drugog svetlećeg tela jeste u tome što je prvo nastalo iz iskre koju je emitovala Hristova energija i ono se postepeno razvijalo, prateći stotine ljudskih života, dok nije sazrelo. Posle sazrevanja ono ima sva ynanja univerzuma, pa mu više nije potrebno da prati ljudske živote i ono više ne preuzima nove ljudske embrione. Drugo svetleće telo je nastalo kao rezultat izuzetnog razvoja te osobe u njenom životu, ono predstavlja, kao i prvo, znanje univerzuma, ali istovremeno je svest ili duša te osobe. Posle njene biološke smrti svest dalje nastavlja da razmišlja. Njena svest ili duša nastavlja da živi bez fizičkog tela, u obliku energije iz koje se sastoji zrelo svetleće telo.

PROSVETLJENJE Za čoveka ne postoji nijedan veći životni cilj od prosvetljenja. Sa njim se ne može meriti nikakvo bogatstvo, nikakva vlast, nikakvo znanje. Prosvetljenje može postići svaki čovek, ali će to lakše ostvariti osoba čije je svetleće telo više razvijeno. Tri osnovna zahteva za realizaciju ovog cilja su: posvećenje nekoj humanoj ideji, postizanje savršenog funkcionisanja nervnog sistema i dostizanje vrhunskih paranormalnih moći. Kada se to dotigne, aura tih osoba postaje savršeno čista. Čovek ne mora biti svestan postojanja ovog cilja da bi se prosvetlio: mnogi mislioci raznih vrsta, naučnici, pisci, umetnici, religiozni mislioci i drugi prosvetlili su se, a da nisu ni znali da tako nešto postoji. Oni su svojim pozitivnim mislima i delima tokom života doveli svoju auru u čisto stanje, što predstavlja uslov za preosvetljenje. Prosvetljene osobe doživljavaju vrlo značajne promene: U fizičkom smislu dolazi do vitalizacije celog organizma, oni se podmlađuju na nivo koji su imali sa 35 godina, hronične bolesti nestaju, neumorni su, san im traje samo 2 do 3 sata. U psihičkom pogledu dolazi do smirenog i blaženog stanja. U pogledu paranormalnih moći promene su najveće. Prosvetljeni jasno vide prošlost i budućnost, čitaju misli, vide na daljinu itd. U pogled normalnih mogućnosti ne postoje stvari koji oni ne shvataju počev od savršenog poznavanja ljudskog organizma i psihe, rešavanja ekonomskih problema, i način za obezbeđenje mira u svetu. Zadatak prosvetljene osobe je da maksimalno iskoristi novostečene mogućnosti i pomogne razvoj ljudske civilizacije, čiji je krajnji cilj da što veći broj ljudi krene putem Stvaraoca. MESTA MOĆI Pre oko 138.000 godina, dakle 5.000 godina posle spajanja iskri svetlećih tela sa aurama praistorijskih ljudi, uspelo je da sazri tridesetak svetlećih tela. Ona su se sakupila i formirala prvo mesto moći, u vazduhu, iznad tga koji se nalazio između koliba u seocetu praistorijskih ljudi koji su im se učinili najperspektivnijim. To je bilo na mestu koje se danas zove Džajpur (2 miliona stanovika) na 250 km južno od Nju Delhija. To je prvo mesto moći i ono se održalo do danas. Ono je ujedno i najsnažnije mesto moći na Zemlji. Mesto moći je obično hram ili ostatak hrama, gde je nekada započeo razvoj neke od starih civilizacija, kao što su hramovi Inka, Maja, Acteka, u Severnoj i Južnoj Americi, Sikstinska kapela u Vatikanu u Rimu, Vestminster ebi u Londonu, Sveta Gora u Grčkoj, Aja Sofija u Istambulu, Zid plača u Jerusalimu, tri velike piramide kod Kaira: Keopsova, Kefrenova i Mikerina, neki budistički i Hindu hramovi i mnogi drugi. Sadržaj mesta moći su zrela svetleća tela koja lebde u vazduhu na nekoliko stotina metara visine, okupljena kao u grozdu, neprekidno se krećući. Ima ih od tridesetak, pa do 772 koliko sadrži mesto moći Džajpur. Snaga mesta moći uglavnom zavisi od broja zrelih svetlećih tela i civilizacije od koje potiču.

Uloga zrelih svetlećih tela na mestima moći je da pri poseti ovim mestima, osobe čije svetleće telo relativno razvijeno, prenesu jedan deo svog ogromnog fonda znanja. To postižu tako što priđu svetlećem telu posetioca, koje uvek ide sa njim i ne može se od njega udaljiti više od 300 m, i prožmu se sa njim. To izgleda onima koji to mogu da vide kao kad bi dve lopte magle prošle jedna kroz drugu i razdvojile se. Koliko će se zrelih prožeti sa svetlećim telom posetioca, zavisi od njegovog razvoja i od nivoa funkcionalnosti nervnog sistema posetioca. Ako je slabo razvijeno, a nervni sistem loš, kao posledica stresova i negativnih misli, neće ni sa jednim, dok se vrlo razvijena prožimaju sa svima na mestu moći. Posetiočevo svetleće telo koristi preuzeto znanje da kasnije aktivira kreativnost svog čoveka i daje mu nove ideje. Mnoga mesta moći su danas ili arheološka nalazišta ili živi hramovi koje posećuje veliki broj ljudi, a da niko od njih nije ni svestan da je došao na mesto moći. Tek svaki desetohiljaditi posetilac mesta moći ima sreću da njegovo svetleće telo doživi prožimanje sa zrelim, svi ostali nemaju tu mogućnost, jer im aura nije dovoljno čista, odnosno nervni sistem loše funkcioniše, ili im je svetleće telo slabo razvijeno. Ipak, i oni imaju koristi od ove posete, jer su stupili u kontakt sa energetskim poljima koja postoje na svim mestima moći. Mesta moći su kroz istoriju ljudske rase odigrala izuzetno važnu ulogu, jer su civilizacije raynih naroda počinjale svoj intenzivni razvoj i procvat u vreme kada su boravile na mestima moći. Neka mesta moći su tokom istorije omogućila, jedno za drugim razvoj dve i više civilizaija. Zbog toga se može sa pravom tvrditi da su mesta moći tokom istorije bila glavni faktor razvoja ljudske civilizacije. Sva mesta moći na Zemlji su povezana preko tri energetska polja koja poseduju, a sa njima i sa svim mestima moći u kosmosu gde imaju sličnu namenu kao na Zemlji. Osobe čija su svetleća tela doživela prožimanja na mestima moći imaće od toga velike koristi. Ali njih je tek 1 prema 10.000. Šta se dešava sa ogromnom većinom posetilaca mesta moći? Oni, takođe imaju velike koristi, jer su tokom posete proveli sat ili dva u tri energetska polja: Mir, Svetlost i Prisustvo Stvaraoca. Kao posledica toga, javlja se tokom narednih nekoliko meseci dobro raspoloženje, smirenje, neka vrsta tihe sreće, poboljšanje zdravstvenog stanja, povećanje kreativnosti, jasnije sagledavanje svojih životnih problema i lakše nalaženje rešenja. ODVAJANJE OD PRIRODE Činjenica je da čovek nikada nije bio na takvom nivou opšteg razvoja kao što je danas. To naravno ne znači da je taj razvoj dovoljan, da je on u svim oblicima zadovoljavajući. Naprotiv, postoji veliki broj negativnosti u ostvarenom razvoju koje zahtevaju da se isprave i izmene u skladu sa voljom Stvaraoca. Jedina stvar u kojoj je čovek u toku civilizacijskog razvoja neprekidno nazadovao jeste kontakt sa duhovnim energijama, odnosno kontakt sa prirodom. Čovek je postepeno, korak po korak gubio kontakt sa prirodom, istim tempom kojim je osvajao neke mogućnosti, prisvajao ih kao što je vatra, gajenje životinja, zemljoradnja, pronalazak metala i njihova primena, izgradnja kuća, pismenost, stvaranje mašina, početak korišćenja nekih energija. Kada je došlo do pronalaska, odnosno do korišćenja vatre za grejanje i zaštitu životinja, a zatim prvo za pečenje, pa zatim za kuvanje hrane, čovek je

dobio sigurnost koju do tada nikada nije imao: da se zaštiti od hladnoće i životnja i da može omekšati hranu koju jede. Svaki od sledećih koraka u napredovanju značio je odustajanje od jednog dela veza sa prirodom, njihovo postepeno gašenje, pri čemu čovek postaje sve sigurniji, sve samouvereniji. Kontakt sa prirodom predstavljao je, ustvari potpunu otvorenost duše i svesti čoveka prema duhovnim energijama, čije je delovanje doživljavao, čijih se usmerenja pridržavao, sve do momenta kad je njihovo delovanje počelo da dolazi u suprotnost sa nekim njegovim osvojenim, stečenim, smišljenim beneficijama. Tada je on započeo da izbegava ova uputstva koja su dolazila od duhovnih energija, kojih on naravno nije bio svestan, ali ih je doživljavao na dosta jasan način. Njegovi kontakti sa svetlećim telom započeti pre 144.000 godina, takođe su doživeli promene, što znači da su i oni, u početku snažni i jasni saveti i usmerenja, čije poreklo, naravno nije mogao da dokuči, ali je bio svestan informacija i preporuka koje je dobijao i on ih se u početku, dobrim delom pridržavao da bi, takođe sa osvajanjem prirode počeo da se osamostaljuje svaki put kad bi usmerenje svetlećeg tela, na neki način moglo da umanji osvojene darove prirode. Posebno je to delovanje svetlećeg tela bilo sputavano, otklanjano polusvesnim naporima naših predaka, kad je u pitanju bio odnos sa drugim ljudima, maltretiranje dugih ljudi, zarobljenika. Tada su naši preci, dobrim delom potiskivali ono što su dobijali od svetlećeg tela i dozvoljavali da se njihov bes, mržnja, kao proizvod straha od neprijatelja razbukte u punoj meri, pri čemu je rezultat bio kažnjavanje i ubijanje neprijatelja, posebno zarobljenika. Taj proces se dalje, razvojem civilizacije, sve više razvijao, a taj otpor dosta janim signalima svetlećeg tela postao sve jači, pa je čovek počeo da ih ignoriše, da ih prećutkuje, prelazi preko njih svaki put kad mu to nije odgovaralo. Na taj način je počeo da se postepeno, tokom hiljada godina gasi uticaj svetlećeg tela, jer je čovek stvorio odbrambene sisteme koji su u početku sputavali, uklanjali, poništavali ona uputstva svetlećeg tela koja su bila u najvećem raskoraku sa stavom naših predaka, da bi kasnije taj sistem počeo da se primenjuje na sve blaže i blaže razlike u stavovima između svetlećeg tela i te osobe. Postepeno, za ove 144.000 godina čovek se izuzetno snažno odvojio od prirode, obezbedio sredstva za život koja stvara na jedan ustaljen, sistematski način, bez velikog upliva prirode na to, stvorio samouverenje, sigurnost, osećaj da je nezavisan i da niko ne može, niti treba da utiče na njega. To predstavlja vrlo visok stepen onih promena koje su započele još pre više od sto hiljada godina, tako da se može reći da je današnji čovek potpuno odvojen od prirode, odnosno duhovnih energija, jer je tokom ovog perioda razvoja uspeo da potisne, ignoriše, prećutkuje sve pozitivne uticaje koji su dolazili do njegove svesti. Iz generacije u generaciju taj značaj koji je svetleće telo imalo za naše pretke sve se više gubio u skladu sa osamostaljenjem ljudi i odvajanjem od prirode, kao i sve većim odstupanjima između onoga što je svetleće telo upućivalo ljudima i onoga što su ljudi stvarno radili. Stoga je današnje stanje odvojenosti, otuđenosti, nemogućnosti običnog čoveka da dobije informacije od svetlećeg tela koje bi mu bile vrlo korisne, posledica negativnih elemenata razvoja ljudske civilizacije, u tom smislu su se ljudi osvajajući deo po deo prirode počeli s jedne strane da se osećaju sigurno, bezbedno, a s druge strane uputstva

koja su dobijali od svetlećeg tela bila su sve češće u suprotnosti s onim što su ljudi radili ili mislili, pa su stoga sve više ignorisali informacije koje su od svetlećeg tela dobijali. Sa gubljenjem ovog kontakta sa svetlećim telom igubila su se, na samo ona uputstva koja su bila u suprotnosti mislima i delima ljudi, nego i ono što je najvažnije: nestala su sva uputstva među kojima je bilo izuzetno korisnih koja bi usmeravala ljudski razvoj da ide pravilnim putem, čime bi se on znatno ubrzao i omogućio ljudima da žive mnogo lakše, mnogo komfornije, mnogo bezbednije. To znači da su ljudi, odbojno reagujući na savete i uputstva svetlećeg tela koji su bili u suprotnosti sa nekim njihovim stavovima i mislima, prekinuli komunikaciju koja je sadržala i druge informacije koje su bile pozitivne, koje bi ljudi prihvatili i koje bi omogućile mnogo brži i pravilniji razvoj ljudske civilizacije. Slobodna volja se, u slučaju ljudske rase pokazala kao dvosekli mač, jer je pored punog razmaha mašte, procvata razmišljanja i njegove slobode istovremeno stvorila, čisto ljudsku reakciju na ono što im ne odgovara, na ono što je suprotno od onog što oni rade i misle. Teda je ljudska svest pronašla mehanizam da ove savete jednostavno igoriše, zaobilazi, neutrališe, potiskuje, u prvo vreme privremeno, do daljnjeg, da bi kasnije to odbijanje postalo sve dugotrajnije, dok na kraju ne bi postalo definitivno još u samom startu, pri saznanju ovih informacija. Ignorisanje onoga što svetleće telo ukazuje i savetuje postepeno je dostiglo takav nivo da je došlo do potpunog prekida komunikacije između čoveka i svetlećeg tela. To se desilo pre oko 30.000 godina, a samo retki pojedinci su nastavili ove kontakte do pre, približno 10.000 godina. Od tada niko od normalnih ljudi, osim ako se nisu bavili duhovnošću, ne može da kontaktira sa svetčećim telom. Međutim, osobe koje su prihvatale ovaj kontakt, još od vremena kada su ga svi ljudi imali, pa postepeno kroz istoriju ljudske civilizacije, kada su obični ljudi sve više gubili kontakt, a retki pojedinci ga zadržavali, negovali, održavali, izvršavali sve što je svetleće telo savetovalo, sačuvale su svoju auru potpuno čistu, neki od njih su se prosvetlili, a približno svaki peti od njih je uspeo da mu sazre svetleće telo. Nažalost, svega 7.000 ljudi je do sad to uspelo i zbog toga na mestima moći postoji 14.000 zrelih svetlećih tela, od svakog čoveka po dva. Danas se mogu nabrojati na prste jedne ruke prosvetljene osobe od kojih većina živi povučeno, bez znanja okoline, bez kontakta sa javnošću, pri čemu svaki od njih ima neku svoju misiju koju realizuje, a koja je manje ili više korisna za razvoj celokupnog čovečanstva. Nažalost, niko od ovih ljudi nije zainteresovan za opštu, neograničenu pomoć svim ljudima sveta, nego svako od njih ima neku oblast za koju ima najviše afiniteta kojom isključivo želi da se bavi do kraja svog života na zemlji, pri čemu svi oni, na ovaj ili onaj način pomažu razvoj ljudske civilizacije. NASTANAK NEGATIVNIH MISLI Jedna divna istina kaže: Čovek nikada neće biti potpuno slobodan, dok ima svoje negativne misli! I zaista, one mu blokiraju slobodu duha, tela, kretanja, razmišljanja, ometaju mu kreativnost, inteligenciju, zdravlje. One su oklop koji okružuje telo i, što ih je više, one ga sve više stežu, ograničavaju, smanjuju njegovu slobodu.

Mi smo govorili o tome kako je čovek započeo da izbegava, ignoriše, prećutkuje, potiskuje uputstva koja je dobija od svetlećeg tela, kada su ona bila u suprotnosti sa njegovim delima ili mislima koje su mu više odgovarale. Na taj način je došlo do postepenog, sve slabijeg kontakta sa svetlećim telom, jer ga je čovek namerno potiskivao, ignorisao, sve dok se ovaj kontakt nije ugasio u potpunosti, pa današnji čovek nije u stanju da primi svesno nijednu informaciju od svetlećeg tela. Šta je sa negativnim mislima i kako su se one razvijale? Negativne misli su one misli za koje kažemo da odstupaju od puta ili volje Stvaraoca. To su, dakle pogrešne misli među koje spadaju mržnja, zavist, borba za vlast, nezadovoljstvo, briga, žalost i strah. Njihovo štetno dejstvo po čoveka je ogromno i ogleda se u tome što one prouzrokuju preko 80% svih hroničnih organskih i psihičkih bolesti, dovode do slabljenja funkcionisanja nervnog sistema, smanjenju kreativnosti, inteligencije, duhovnosti i humanosti. Sve dok je kontakt sa svetlećim telom bio dobar, ono je kritikovalo ljudske negativne misli, opominjalo, usmeravalo na njihovo uklanjanje. Zbog toga ih je bilo malo i ljudsko mišljenje je bilo usklađeno sa voljom Stvaraoca. Međutim, sam proces slabljenja kontakta sa svetlećim telom omogućio je stvaranje negativnih misli, jer one nisu bile u dovoljnoj meri kritikovane, nije ukazivano na njihovu štetnost, pogrešnost i usmeravanje na pravilan način mišljenja. To znači da je slabljenje kontakta sa svetlećim telom koje je čovek izazvao da bi izbegao neka uputstva koja su bila u suprotnosti s onim što je radio i mislio, postepeno otvaralo put sve većem broju negativnih misli koje, zbog slabljenja kontakta nisu više mogle biti kritikovane niti je više bilo dovoljno upozorenja za njihovu promenu, odnosno neutralisanje. To je korak po korak povećavalo broj negativnih misli da bi to, kad se uticaj svetlećeg tela u smislu direktnih upozorenja preko svesti sveo na minimum, odnosno potpuno ugasio, omogućilo procvat negativnih misli, bez kontrole, bez ičijeg upozoravanja, ukazivanja na njihovu pogrešnost i štetnost. Zbog toga je broj negativnih misli neometano rastao i svaki čovek ih je stvarao onoliko koliko je želeo. Nažalost, u to vreme još slabašna svetleća tela, kod većine ljudi nisu mogla da blokiraju ovaj proces, pa se on širio i na druge osobe, gotovo bez kontrole. To se posebno dešavalo u nekim sredinama koje su postajale žarišta netrpeljivosti (nacionalne, rasne i verske) šireći svoj negativan uticaj na ostale okolne narode. Pored toga, još značajniju ulogu odigrala je neka vrsta lakoće i nonšalantnosti u stvaranju negativnih misli ljudi koja proizilazi iz prirode čoveka i koja sadrži određenu dozu nesamokritičnosti, pokušaja bežanja od obaveza, bežanje od krivice i svaljivanja krivice na druge ljude. Taj uzrok je zapravo dominirajući, dok su prethodno nabrojani uzroci bili samo dopuna i pojačanje u razvoju ove ljudske najnegativnije osobine. Zbog toga je ljudska civilizacija i dospela do ovakvog stanja. Naravno, negativne misli i stresovi oštećuju auru stvarajući tzv. energetski žele, što kod te osobe dovodi do lošijeg protoka bele bioenergije i konačno do pojave hroničnih bolesti, čak i onih najtežih. To je, dakle posledica enormnog razvoja negativnih misli, ne kao kazna, jer tako nešto u kosmosu ne postoji, nego kao opomena, kao upozorenje, kao uzročno-posledična veza između negativnih misli i stresova s jedne strane i pojave bolesti s druge strane. Čak ni ovo upozorenje, pošto upozorenja poreko svesti od strane svetlećeg tela više nema, nije bilo dovoljno da ljudi shvate da je bolest posledica negativnih misli i

stresova i da je ako želimo da budemo zdravi, potrebno da imamo samo pozitivne i neutralne misli, što će biti garancija našeg zdravlja. Pored zdravlja to predstavlja i garanciju naše kreativnosti, inteligencije i razvoja duhovnosti. RAZVOJ LJUDSKE ZAJEDNICE Početak ljudske zajednice datira od pre 111.000 godina. Pre toga, a od početka kontakta sa iskrom svetlećih tela, ljudi su živeli u manjoj ili većoj porodici ili u grupama koje nisu sadržavale karakteristike ljudske zajednice. Tek kada je više porodica počelo da živi zajedno, započeo je razvoj ljudske zajednice. U početku su one formirane zahvaljujući krvnom srodstvu između porodica, ali su se kasnije, dve ili više porodica udruživale u veću ljudsku zajednicu koja je brojala od 50 do 200 ljudi. U takvoj zajednici, kao i u ljudkoj istoriji pre zajednice, sve je bilo zajedničko, oružje i oruđe, žene i deca. Brakovi nisu postojali, već su žene same odlučivale sa kojim će muškarcem živeti i koliko dugo. Ti kontakti su obično bili od nekoliko dana do nekoliko godina, ali nikada ceo život. Deca iz takvih odnosa vodila su se po majci, a ne po ocu. Očevi se isu osećali posebno vezanim za tu decu. Deca su rasla zajedno, u velikoj grupi i malo su kontaktirala sa roditeljima. Obučavali su ih lovu i ratnim veštinama znalci koje je odredila cela zajednica. Ljudi su živeli bez mnogo briga, bez straha, bez borbe za vlast, bez zavisti. Hronične bolesti su bile vrlo retke. Patili su od povreda zadobijenih u lovu, od životinja ili neprijatelja. Deca su se rađala dosta lako, pri čemu su majke zauzimale stojeći položaj, raširenih nogu, obično uz neko drvo ili četvoronoške. Ni pri rođenju, ni u detinjstvu deca nisu imala gotovo nikakve traume. Bračnih problema nije bilo; ako se nisu slagali, partneri su se jednostavno razilazili. Borbe za vlast nije bilo, jer je vlast pripadala plemenskom starešini, a njega je nasleđivao, po pravilu, njegov sin. Prve, sistematske negativne emocije počele su da se razvijaju sa stvaranjem institucije braka, do koje je došlo pre oko 98.000 godina. Od tada su deca, nastala u braku, počela da se zadržavaju u bračnoj zajednici i tada su počele da se stvaraju razlike između dece. Bračne zajednice su, u stvari, egocentrični embrioni u celoj ljudskoj zejednici. Mnogo kasnije, pre oko 60.000 godine, došlo je do stvaranja privatne svojine nad sredstvima za proizvodnju, oružjem i oruđem, malim parcelama za obradu i stokom, ali to samo među najrazvijenijim ljudskim zajednicama, dok je velika većina i dalje živela u bračnim ili još niže od bračne zajednice. Ipak se može reći da je od pre 23.000 godina najveći broj ljudskih zajednica prešao na privatnu svojinu. Zahvaljujući njoj, došlo je do ubrzanog razvoja pojedinih ljudskih zajednica, jer je privatna svojina, vlasništvo, podsticalo pojedine ljude na posebna zalaganja i angažovanja, što je dovelo do opšteg napretka ljudske zajednice. Već pre 16.000 godina postojala su vrlo razvijena ljudska društva na području Australije, istočne Azije sa ostrvima i centralne Afrike. Ove civilizacije su odgovarale nivou koji su Sumeri imali tek 5.000 godina pre nove ere.

Međutim, najviši nivo civilizacije postigli su pre 14.000 godina stanovnici velikog ostrva, veličine Grenlanda, koje se nalazilo 250 km zapadno od Afrike, a njegov severoistočni deo na mestu gde su sada Kanarska ostrva. To je bila legendarna Atlantida, čija je civilizacija dostigla nivo koji je bio poznat Egiptu tek 2.000 godina pre nove ere. Pre 12.000 godina došlo je do naglog sleganja Zemljine kore, koje je progutalo Atlantidu i sve njene stanovnike u toku samo jedne noći. Ovaj zemljotres nije bio posledica nikakvog udara ili prolaska nebeskih tela pored Zemlje. Ogromni talasi plime, koja se širila u svim pravcima, uništili su gotovo sve stanovnike Engleske, Atlantske obale Evrope i Sredozemnog mora i prodrli 500 km u dubinu afričkog kopna. Na taj način su i tragovi kulture Atlantide bili uništeni, dok su udaljenija područja, koja su bila pošteđena poplava, slabo bila u kontaktu sa Atlantidom. Pre 7.000 godina došlo je do procvata kulture na Tibetu, Kini i Mesopotamiji. Ovoga puta veliki potop, zemljotresi i vulkani, izazvani vrlo bliskim prolazom komete pored Zemljine kugle, stvorili su pustoš na gotovo celoj Zemljinoj površini. Posebno su ovim bili pogođeni Severna Amerika, Australija,Tibet, Kina, Japan i delimično Mesopotamija. Posle tog vremena ljudska civilizacija se razvijala bez većih kataklizmi. Legenda o ovom potopu našla je svoje mesto i u Bibliji, ali je prava istina o njemu drugačija. Mesopotamija (međurečje – između reka Tigra i Eufrata) je u to vreme imala najviši nivo razvoja tadašnjeg sveta sa poznavanjem slikovnog pisma i razvijenim sistemom za navodnjavanje koji je omogućavao tri žetve godišnje. Jedna prosvetljena osoba saznala je unapred za potop i uspela da ubedi lokalnog vladara da povede celokupno stanovništvo u okolne planine noseći sa sobom sve što je bilo vredno, rukopise i umetničke predmete, spasavši od uništenja ogromno kulturno blago. Ta osoba je istorijska ličnost, ali to nije bio Noje, niti su ljudi našli spas u Nojevoj barci, nego u mukotrpnom penjanju u planine bežeći od talasa visokog 15 metara koji je nosio sve pred sobom. Vratili su se tek posle nekoliko meseci kada se voda povukla, a tlo osušilo. Zatekli su na svojim plodnim poljima sloj mulja visok desetak metara. Većina preživelih se raselila u druga područja, a onima koji su ostali bilo je potrebno 15 godina da obnove sisteme za navodnjavanje. Ostalo stanovništvo Mesapotamije kao i mnogi primitivni narodi sa obala Sredozemnog mora su zbrisani potopom. Ali, vec pre 7.000 godina u ljudskom društvu su postojale, duboko usađene, sve negativne emocije i tada su počele da se javljaju sve masovnije bolesti. Pored hroničnih bolesti, ljudi su masovno umirali od raznih zaraza koje su nailazile na pogodno tlo u organizmu, oštećenom negativnim emocijama: mržnja, netrpeljivost, borba za vlast, zavist, stotine hiljada robova, ogromne razlike između klasa, večiti strah za odbranu vlasti, borba potlačenih za svoju slobodu i maltretiranje od onih koji su hteli da vlast sačuvaju. Negativne emocije i bolesti među ljudima neprekidno su rasle, hiljadama godina, da bi tokom poslenjih hiljadu godina pre Hrista dostigle vrhunac. Nikada, ni pre ni posle toga, tako mali broj ljudi koji je postojao na Zemlji, a posebno na Bliskom istoku gde je civilizacija u proseku bila najrazvijenija, nije dostigao tako visok nivo negativnih misli. Tada je Stvoritelj, da bi spasao auru Zemlje koja je bila oštećena negativnim mislima ljudi, odlučio da, i pored toga što je ljudima data slobodna volja, posredno utiče na nju kako bi došlo do organizovane promene načina mišljenja i do svođenja negativnih misli na najmanju meru.

Stvaralačka energija koja sve prožima realizova je ovu ideju preko čoveka-Hrista. On je uspeo da zainteresuje mase za religiju čija je osnova bila promena načina mišljenja na taj način što bi se negativne misli svele na minimum, što je trebalo da omogući smanjenje boleština i oštećenja Zemljine aure. Završnica te njegove misije bio je zadatak da se promenom frekvencije energije u Zemljinoj auri, a pri tom ne menjajući frekvencije kod živih bića i materijalnog sveta na Zemlji, neutrališu negativne posledice loših misli koje su se skupljale hiljadama godina. Zahvaljujući tom njegovom epohalnom činu, čovečanstvo je naglo krenulo napred, ali je već u srednjem veku, u hrišćanskom svetu za vreme inkvizicije, doživelo znatan zastoj. Današnji način života omogućava stvaranje ogromnog broja negativnih misli i to samo u toku jednog dana. POREKLO GOVORA Ljudi su počeli da govore pre oko 250.000 godina. U početku je njihov jezik bio veoma oskudan, sastojao se iz određenih krikova vezanih za pojedina stanja i događaje. Odnosio se na strah, radost, hranu, opasnost, apel. A zatim je govor počeo da se proširuje u velikim zajednicama gde je postojala potreba za komunikacijom. Pravi razlog nastanka govora bio je da se ljudi obraćaju drugim pripadnicima zajednice, da im kažu svoje mišljenje, želje, predloge, da im kažu šta vole, a šta ne, sa kime vole, a sa kime ne vole da se druže. Zbog toga se govor počeo razvijati i to čini njegov početak u više stotina ili hiljada velikih zajednica praljudi. Taj period je trajao nekoliko hiljada godina, a nastao je upravo sticajem okolnosti koje su omogućile stvaranje većeg broja velikih ljudskih zajednica koje su živele u relativnom izobilju hrane. Ljudi su počeli da govore prvo u Indiji, na padinama Himalaja gde je bila vrlo bujna vegetacija i odlični uslovi za život. Svaka od skupina je imala svoj jezik koji je donekle ličio jedan na drugi, jer se radilo o ljudskim bićima koja su sva imala iste govorne mogućnosti, ali je reč obično nastajala kao nešto što je često neka značajna jednika društva, najsnažnija ili najvažnija u toj skupini, što su ostali postepeno preuzeli. Stoga nije bilo ni moguće da se za iste pojmove pronađu iste reči u svim grupama ljudi. To je bio jedan od glavnih razloga zašto se ljudski jezik nije brže razvijao, što je ujedno usporavalo mogućnost spajanja, proširivanja, udrživanja ljudskih zajednica između sebe – jer se nisu razumevali. Ipak, tokom nekoliko hiljada godina u pojedinim područjima dolazilo je postepeno do upoznavanja jezika susednih grupa, do mešanja jezika i postepeno do stvaranja istog ili sličnog jezika koga su koristile više grupa ljudskih zajednica u jednom regionu. Posle Azije, govor se pojavio u Australiji potpuno nezavisno, pod istim uslovima, pre oko 230.000 godina. U Africi su praljudi progovorili mnogo kasnije, tek pre 180.000 godina. Glavni razlog ovog kašnjenja je bio taj što su ovi praljudi živeli u mnogo lošijim životnim uslovima, pa nije bilo mogućnosti da se osnuju velike ljudske zajednice.

Evropa nije nikada stvorila svoj jezik već su nju, kao prvi ljudi naseljavali došljaci iz Azije pre 230.000 do 220.000 godina. Ljudska rasa ima tri izvora koji su nastali potpuno nezavisno: azijski, australijski i na kraju afrički. Azijski je najbrže napredovao zbog izuzetno povoljnih uslova za razvoj pre oko 250.000 godina. Međutim, pre oko 230.000 do 220.000 godina, zbog pogoršanja uslova za život prenaseljani krajevi su morali da se razređuju i mnogi su krenuli na istok, sever ili zapad i u narednih dvadesetak hiljada godina naselili Evropu, Severnu i Južnu Ameriku i celu Aziju. Ljudska jezgra nastala u Australiji i Africi nikada se nisu proširila na druge kontinente. UBRZANI RAZVOJ DOMAĆIH ŽIVOTINJA I BILJAKA Zadatak ljudske civilizacije je da pomogne razvoju jedne generacije svetlećih tela. Međutim, postoje i neke prateće pojave koje se događaju drugim živim bićima, a koje su vezi sa simbiozom čoveka i svetlećeg tela. Naime, čovek je svojim izuzetno brzim razvojem (za 144.000 godina ljudi su se razvili za nekoliko desetina hiljada puta, dok su za isto vreme sve ostale životinje napredovale za svega dva puta!) uspeo da povuče za sobom i neke životinjske vrste posebno one koje su mu najbliže, koje su najčešće s njim u kontaktu. To su domaće životinje i životinje za zabavu. Čovek je, simbolično rečeno, povezan kao paučinastim nitima s domaćim životinjama i on ih, idući napred kao da vuče za sobom, povlači preko tih niti. Time je simbolično prikazan ubrzani razvoj domaćih životinja zahvaljujući izuzetno brzom razviju čoveka. Taj uticaj saradnje čoveka i svetlećeg tela na životinje je dvojak: na prvom mestu životinje dobijaju od svetlećeg tela čoveka informacije koje deluju na njihovu aurutako što se one bolje prilagođavaju čoveku, njegovim zahtevima i prohtevima. To znači da one postaju pokornije u odnosu na čoveka, manje agresivne, ispunjavaju veći broj zadataka koje im čovek postavlja, više rade i više se naprežu po zahtevu čoveka. To bi se isto, ali u mnogo manjoj meri moglo reći za biljke, čije su mogućnosti ograničene u odnosu na životinje, ali koje takođe, pod dejstvom svetlećeg tela čoveka prilagođavaju svoj rast, svoju plodnost i ostale elemente svoga života potrebama čoveka, više nego što su to radile u vreme kada čovek nije bio u spoju sa svetlećim telom. Drugi deo uticaja na domaće životinje i delimično na biljke čini sam čovek, upravo na taj način što on svoje zahteve, svoje želje, svoje uslove za rad i svoje druženje sa životinjama, sada postavlja mnogo jasnije, preciznije, jer je daleko inteligentniji, razumniji, njegovo poznavanje ponašanja životinja sada nije zasnovano na bliskosti i instiktu kao nekada, već na razumevanju ponašanja životinja, njihovog načina ishrane, potreba, mana. Čovek danas poseduje mnogo više znanja pomoću kojih uspeva da od životinja izvuče mnogo veću korist i veće zadovoljstvo, nego što je to nekada mogao. Što se tiče biljaka, čovek je svojim znanjem uspeo da pronađe neke od mogućnosti za poboljšanje i ubrzanje rasta biljaka, povećanu plodnost, dobijanje ukusnijih plodova, zaštitu biljaka, bolje obezbeđenje hrane i vode. To znači da je izuzetni razvoj čoveka u odnosu na ostale životinje i biljke na Zemlji, doveo i do ubrzanog razvoja i značajnih promena u intelektualnom i fizičkom pogledu kod životinja i biljaka, pre svega i na taj način pribavio sebi značajnu korist. Ova

pojava će se i dalje razvijati, čime će se razvoj životinja i biljaka koje su u bliskom kontaktu sa čovekom sve više jačati, kako bi jednoga dana životinje koje hiljadama generacija odrastaju sa čovekom, a posebno kućni ljubimci, postale neuporedivonaprednije i razvijenije od pripadnika svoje rase među divljim životinjama ili onim čiji je kontakt sa čovekom znatno ređi i indirektniji. LJUDSKE ZABLUDE O KOSMOSU Kosmos nije organizovan na način kako to ljudi zamišljaju. Predstave ljudi bazirane su na kosturu kosmosa u kome glavnu ulogu imaju zvezde, planete, magline, dakle materija. Sadržaj i organizacija kosmosa, upravo su obrnuti. Daleko najveći deo sadržaja kosmosa čini energija, dok materija spada u sadržajno najmanje značajan, a prostorno najmanje zaprimljen deo kosmosa. Poredak u kosmosu je tačno definisan i on se odvija na predviđen način. Međutim, za ljude su najinteresantniji neki elementi kosmosa koji, na ovaj ili onaj način, imaju veze sa ljudima ili bar sa nekim njihovim razmišljanjima. Fizika, astronomija i neke druge nauke usmerile su se, pretvorile u uho, kako bi čule odgovor kosmosa na signale koje su poslali očekujući odgovor barem od jedne civilizacije koja je najmanje na ljudskom nivou i time potvrdili postojanje još jedne inteligencije u kosmosu osim ljudske. Svima, sem naravno ljudima, ta aktivnost je smešna i besmislena. U kosmosu postoji nekoliko miliona materijalnih civilizacija čiji su su razvojni dometi barem na nivou ljudskih, a nekoliko stotina hiljada civilizacija materijalnih bića možemo nazvati supeinteligentnim. Ovome treba dodati i pedesetak miliona rasa superinteligentnih nematerijalnih civilizacija. Mora se, međutim priznati da su materijalna bića, sa kojima ljudska civilizacija jedino računa i očekuje od njih odgovor relativno retka u ovom delu kosmosa. To govori upravo o neizmernoj veličini kosmosa. Ljudi će na ovaj način dosta teško uspostaviti kontakte sa drugim civilizacijama iz više razloga: 1. Ove civilizacije za takav kontakt, po pravilu, nisu zainteresovane; 2. Način slanja signala je pogrešan, pa će njegov domet biti izuzetno mali; 3. Civilizacijama na visokom stupnju razvoja koje bi mogle da razlikuju i ovako slabašne i njima neshvatljive, nemušte signale biće jasno da se radi o jednoj nedovoljno razvijenoj, agresivnoj civilizaciji koja ih neće mnogo privući i zanimati. Neuporedivo će brže, sadržajnije i jednostavnije uspostaviti kontakt uz pomoć duhovnih energija sa ovim civilizacijama. Pri tome izbor civilizacija koja će primiti signal neće biti definisan mogućnošću prijema signala i njegovog dešifrovanja, njihovom udaljenošću ili bliskošću, već šansom da se od tih civilizacija dobije što veća pomoć i podrška u razvoju ljudske civilizacije u pozitivnom smislu. To znači, ne isključivom usmeravanju na materijalne efekte, nego usklađivanju ljudskim misli sa voljom Stvaraoca. Velike, globalne energije, duhovne, kao i mnoge druge manje, zatim specijalne i posebne energije kriju u sebi neimerna znanja i mogućnosti koje bi mogle da se iskoriste za dobrobit čovečanstva i za napredak ljudske civilizacije.

Međutim, do ovih znanja i ovih moći ne može se doći nikakvim istraživanjima u materijalnoj sferi, nego samo istraživanjima koja se bave duhovnom sferom, sferom čoveku nepoznatih duhovnih i drugih energija. One su spremne da u svakom trenutku prenesu sva moguća znanja i moći koje je bilo koji čovek u stanju da preuzme i realizuje. Upravo tu leži osnovni problem razvoja čovečanstva, jer je ono okrenuto u pracu istraživanja materijalne sfere, gubeći se postepeno u ćorsokaku ovih istraživanja. Potpuno zanemarena, posebno na Zapadu, istraživanja duhovne ili paranormalne sfere uzalud čekaju pojavu ljudi koji će se njima baviti. Osnovni problem je to što je za preuzimanje ovih znanja i moći neophodan visoki duhovni nivo. Do njega se, na žalost dolazi sporo, najvećim delom istraživačkim radom. „Kada se nauka bude bavila barem deset godina duhovnošću (paranormalnim pojavama), više će napredovati, nego za sve vreme svog postojanja“, Nikola Tesla. NEMATERIJALNA ŽIVA BIĆA I LJUDI Kakve su moguće relacije između ljudi i nematerijalnih živih bića? Nijedna od ovih rasa nema nikakvih negativnih ili štetnih namera prema ljudskoj rasi ili bilo kojoj energetskoj ili materijalnoj rasi u kosmosu. To je zbog toga što one u potpunosti žive i ponašaju se u skladu sa voljom Stvaraoca. Zato ljudima ne preti nikakva opasnost ni od jedne nematerijalne rase koja postoji u kosmosu. Naprotiv, razvoj ljudske civilizacije mogao bi biti ubrzan ako bi se koristila ogromna znanja nematerijalnih rasa sakupljena tokom milijardi godina njihovog postepenog razvoja. Oni su spremni da pruže pomoć u svakom momentu i u svakom pogledu. Potrebno ih je samo kontaktirati. Nažalost, kontakt sa ovim neuporedivo razvijenijim civilizacijama od naše mogu da uspostave samo ljudi na izuzetno visokom duhovnom nivou, kakvih je vrlo malo. Kontakt sa ovim razvijenim civilizacijama bio bi sličan kontaktu civilizovanih ljudi sa urođenicima koji prvi put vide belog čoveka, uz jednu ogromnu razliku: prva ideja belog čoveka je bila kako da eksploatiše i iskoristi za sebe nizak nivo razvoja urođenika i pokrade im i opljačka sva nacionalna bogatstva, dok je stav ovih visokorazvijenih civilizacija upravo obrnut: njihov pozitivan i human način razmišljanja i delovanja usmeriće ih na maksimalnu pomoć čoveku, bez bilo kakve koristi za svoju civilizaciju. Njihova pomoć ljudskoj civilizaciji može biti višestruka: od uspostavljanja pravilnog načina mišljenja, promene klime, obezbeđenje energetskih izvora, saveta za unapređenje poljoprivrede i industrije, pa sve do bržeg napretka u duhovnom smislu. Jedna rasa visokorazvijenih nematerijalnih živih bića postoji i u atmosferi planete Zemlje. Obavlja, već vrlo dugo zadatke u oblasti energetskog očuvanja aure Zemlje koje im je Hristova energija postavila. Ima samo milion i dvestotine hiljada ovih bića. Ne spuštaju se ispod visine od 200 km od površine Zemlje, jer postoji opasnost da im neki radio i drugi talasi koje ljudi emituju naškode, odnosno oštete njihovo energetsko telo. Žive oko 3.000 godina. Novo biće se može roditi tek kad neko umre, jer je njihov broj ograničen i odgovara obimu zadataka koje treba da izvršavaju. Prema ljudima gaje prijateljska osećanja i vrlo su spremni i raspoloženi da nam pomognu u svakom pogledu.

POSETE VANZEMALJACA Pre 26.000 godina ljudi su prvi put stupili u kontakt sa civilizacijom koja je bila nauporedivo razvijenija od njih. To je bila civilizacija bića, približno veličine čoveka, tela prekrivenih krljuštima, sa jednim okom i četiri uda raspoređenih slično rukama i nogama, s tim što su ih mogli koristiti i za hodanje i za rad. Ova civilizacija potiče sa daleke planete iz sazvežđa Orion, na kojoj su uslovi za opstanak tih bića prestali da postoje, pa je jedan manji deo njih uspeo da svemirskim brodovima krene dalje trežeći odgovarajuću atmosferu na drugim planetama. Većina se raselila na najbliže planete gde i danas postoje njihovi potomci, dok su manje grupe krenule u obilazak prostranstva vasione, da bi na kraju postepenom dekadencijom ovi putujući potpuno izumrli. Oni su se na Zemlji zadržali u dva navrata po nekoliko godina. U pitanju su bile posete dva nezavisna broda. Na svakom ih je bilo po nekoliko stotina. Prvi brod je posetio područje današnjeg Tibeta i kako su pripadali humanoidima, pokušali su da ubrzaju razvoj tadašnjih ljudi. Oni su proučavajući mogućnosti razvoja ljudi pomogli ovima u načinu paljenja i održavanja vatre, topljenju nekih metala i najgrubljem kovanju sekire i oružja, kopanju pećina, štavljenju životinjskih koža i šivenju odeće, gajenju nekih biljaka i domaćih životinja. Trebalo im je više od pola godine da bi ljudi prestali da ih se plaše. Njihov boravak od nekoliko godina omogućio je ubrzanje razvoja te civilizacije ljudi od preko 10.000 godina. Svi pokušaji da se taj napredak poveća nisu urodili plodom iz prostog razloga što je ljudska mogućnost učenja bila izuzetno niska. Pet stotina godina kasnije jedan drugi brod sa humanoidima spustio se u Australiju gde tekođe boraviio 7-8 godina s osnovnim ciljem da unapredi razvoj ljudske civilizacije. Efekti su bili približno isti s tim što je ova rasa pokazivala veću sklonost ka napredovanju od Tibetanaca. Materijalni tragovi koje su ovi humanoidi ostavili s vremenom su se raspali i nestali. * *

*

Druga poseta vanzamaljaca usledila je pre 17.000 godina, a posetioci su bili vrlo razvijena bića koja su na Zemlju došla iz čisto istraživačkih razloga. Prilikom posete posvetili su pažnju stanovnicima Atlantide kao potencijalno najnaprednijim ljudima na Zemlji. Njihov boravak je trajao oko 100 godina i uspeo da ostavi dubokog traga na razvoj Atlantiđana. Kao i prethodni, obzirom da su bili visoko civilizovani, nisu težili da ljude uče svojim znanjima koja nisu bila u skladu sa razvojem ljudske civilizacije, već su istraživali pravce kojim bi se ljudska civilizacija mogla u budućnosti razvijati. Na bazi tih teorijskih pretpostavki pronalazili su odgovarajuća materijalna otkrića i na njih upućivali stanovnike Atlantide. Zahvaljujući njihovom dugom boravku preneli su na domoroce mnoge napredne metode u izgradnji kuća, poljoprivredi, stočarstvu, transportu, moreplovstvu. Dali su im pismenost. To je bilo slikovno pismo. Knjige i dokumenta su pisali na koži ili drvetu. Ova bića nisu ličila na ljude, bila su najsličnija amebama visine oko 2 metra, koja su se i kretala slično amebi. Organi za disanje su im bili drugačiji konstruisani, pa su radi

udisanja vazduha nosili na glavi odgovarajuće naprave koje su ličile na šlemove. Na licu su imali jedno duguljasto jajasto oko. Hranu su mogli uvlačiti svim delovima tela. Prvih pet godina niko od ljudi im nije smeo prići, ali su oni proučavajući ljude i čitajući njihove misli pronašli načina da ih preko hrane i raznih atrakcija privuku i da im se približe. Po završetku misije brod je nastavio svoj istraživački put po svemiru. Atlantiđani su se tokom narednih hiljadu godina izuzetno razvili da bi sledeće dve hiljade godina bili daleko najnaprednija civilizacija na Zemlji koja je, na žalost, u toku jedne noći potonula i nestala s lica Zemlje. Bez obzira na raširenost trgovine Atlantiđana, posebno sa zapadnom Afrikom, 1000 godina kasnije nije se sačuvao nijedan primerak pisma ili neki drugi materijalni dokaz o postojanju Atlantide. Ovi posetioci su vršili istraživanja i u ostalim delovima Zemlje, pa su stoga ostala neka svedočanstva o njihovom delovanju, ali su svoj osnovni rad bazirali na Atlantiđanima kao najperspektivnijem narodu. Posle njih nije više bilo poseta planeti Zemlji vanzemaljaca koji su imali materijalno telo. Glava IV IDEALNI POREDAK - BUDUĆNOST LJUDSKE CIVILIZACIJE PRVA I DRUGA FAZA RAZVOJA ČOVEKA Postoji jedna pojava koja okupira sve energije kosmosa, pa i samog Stvaraoca. To je razvoj. Razvoj predstavlja osnovni princip kosmosa. Bez razvoja kosmos danas ne bi bio ono što jeste. Zbog toga je razvoj osnovni i stav i princip. Ne postoji nijedan trenutak u razvoju kosmosa od početka do danas da ovaj princip nije do maksimuma zastupljen, što znači da se kosmos neprekidno razvija i da će se razvijati sve dok ga bude bilo. Stvaralac je u sve energije koje je stvorio ugradio embrion razvoja koji sadrži suštinu, redosled, intenzitet i pravac razvoja svake od energija. To isto sadrži i ljudska aura i stoga je njen razvoj podeljen u dve faze: -

Prva u kojoj učestvuje samo leva polovina mozga; Druga u kojoj učestvuje i leva i desna polovina mozga.

U čemu je razlika između ove dve faze razvoja ljudske aure, odnosno mozga? Hristova energija koja je stvorila čoveka zamislila je da završni deo razvoja čoveka posle više prethodnih mutacija, selekcija itd, sadrži dve faze u kojoj bi prva faza bila zadovoljavajuća i obavila svoju funkciju sve do pred kraj ljudskog razvoja, dok bi druga faza trebalo da da krunu svega, da izuzetnom brzinom razvoja završi, ne samo razvoj ljudske civilizacije, nego i sazrevanje svetlećih tela. Naravno da se u momentu stvaranja programa za prvu i drugu fazu nije moglo znati da će ljudska civilizacija dobiti zadatak da pomogne razvoj jede generacije svetlećih tela, ali je to vremensko poklapanje izuzetno dobro došlo, jer će se sa razvojem druge faze u znatnoj meri olakšati sazrevanje svetlećih tela o čemu govori i skraćenje perioda

do sazrevanja svetlećih tela sa 12.000 na samo 3.000 godina. Na taj način će i pored kašnjenja u razvoju ljudske civilizacije zbog stvaranja ogromnog broja negativnih misli ona, ipak u približno predviđenom roku završiti svoj razvoj i ujedno završiti sazrevanje svih svetlećih tela kojima pomažemo. Kakva je uloga mozga u ovim fazama razvoja ljudske aure? U prvoj fazi uloga mozga je da skladišti ogroman broj informacija i zaključaka koje je bela bioenergija donela i istovremeno vrši emitovanje ljudskih misli, odnosno razmišljanja bele bioenergije te da komanduje funkcionisanjem svih organa ljudskog tela. Druga faza razvoja ljudske aure podrazmeva priliv obilja informacija od strane duhovnih energija koje će omogućiti beloj bioenergiji da neuporedivo brže donosi svoje zaključke, da oni budu mnogo dublji, mnogo ispravniji, da se broj negativih misli svede na minimum i time omogući pročišćavanje ljudske aure i njeno mnogo bolje funkcionisanje, što automatski dovodi do poboljšanja inteligencije, kreativnosti i duhovnosti. To znači da će kvalitet, dubina i širina rada ljudske aure, a posebno bele bioenergije u njoj, zbog poboljšanih okolnosti u kojima funkcioniše omogućiti neuporedivo više zaključaka, kao i nekih paranormalnih mogućnosti za koje je neophodno da se uključi desna polovina mozga. Desna polovina mozga sadrži neke potencijale kojih leva nema i čijim će aktiviranjem doći do snažnog razvoja ovih potencijala što će upravo omogućiti snažan razvoj paranormalnih moći, inteligencije i kreativnosti. Znači da desna polovina mozga, takođe ima svoju funkciju koja se neće probuditi i aktivirati sve dok aura te osobe ne pređe u drugu fazu razvoja sa neuporedivo većim ukupnim mogućnostima koje će desna polovina mozga, tekođe preuzimati i skladištiti, a za neke služiti kao emisiona stanica radi njihove realizacije. Duhovne energije predviđaju da će kroz oko 1.000 godina, u skladu sa genetskim mogućnostima, prirodnim putem doći do aktiviranja desne polovine mozga i prelaska čoveka u drugu fazu. Ovo je toliko značajan događaj da se skoro može porediti sa spajanjem embriona svetlećih tela sa aurom praistorijskih ljudi pre 144.000 godina. Duhovne energije su spremne da ovaj prirodni proces ubrzaju, tako da se već u naše vreme postigne aktiviranje desne polovine mozga. To bi bilo moguće uz njihovu veliku pomoć u obliku oko 40 energetskih delovanja koja bi se obavljala približno jednom mesečno, što znači da bi ceo ciklus trajao oko 3 godine. Pri tome bi se aktivianje desne polovine mozga moglo realizovati svakoj osobi koja to želi, pod uslovom da je starija od 16 godina.* *

Dr sci. Ljubiša Stojanović je 2004. godine započeo realizaciju programa za aktiviranje desne polovine mozga u kojoj je do sada uljučeno preko 500 osoba u okviru njegovih seminara “Put ka prosvetljenju” u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Kranju, Banja Luci i Skoplju.

Aktiviranjem desne polovine mozga postiže se čistoća aure, visoka duhovnost, velike paranomalne moći, uzvanredne mogućnosti u matematici, fizici, nauci uopšte, razumevanje privrednih problema i mnoge druge mogućnosti koje su nezamislive za obične ljude, što znači da su ove osobe vrlo blizu mogućnostima prosvetljenih. Pored toga, vrlo brzo, za nekoliko godina, automatski dolazi do prosvetljenja ovih osoba, bez obzira na to da li su nešto posebno preduzimale.

Generalno gledano, već za desetak godina bi broj osoba sa aktiviranom desnom polovinom mozga mogao dostići oko 100.000, za 15 godina oko 10 miliona, a za 50 godina oko 3 milijarde. Značaj ovih osoba u celom svetu će, sa povećanjem njihovog broja sve više rasti, jer će u svojim zemljama zbog gotovo genijalnih mogućnosti zauzimati vodeća mesta u nauci, privredi, politici, religiji, pri čemu će njihova zajednička crta biti potpuna usklađenost misli sa voljom Stvaraoca, nego danas. Istovremeno sa radom na maksimalnom razvoju mogućnosti ljudske aure koji smo nazvali druga faza razvoja čoveka, duhovne energije su započele i pripremu još spektakularnijeg programa koji obuhvata razvoj, odnosno proširenje mogućnosti ljudske aure izvan genetskih, što bi dovela do stvaranja posebne rase ljudi, neuporedivo razvijenije od naše PRODUŽENJE LJUDSKOG VEKA Čovek u svom razvoju može napredovati u fizičkom, intelektualnom, kreativnom i duhovnom smislu. Postoje delovanja koja su vrlo duboko ušla u rad na promenama u duhovnom, kao i u psihičkom smislu, sa ciljem da dobijemo čoveka druge faze razvoja koji će oogućiti neuporedivo veće intelektualne, paranormalne i normalne mogućnosti i čoveka kao inteligentnog bića. Međutim, na planu fizičkog razvoja do sada nije rađeno ništa iz prostog razloga što je razvoj fizičkih mogućnosti čoveka u znatnoj meri vezan za njegove duhovne mogućnosti. Činjenica je da će duhovni i intelektualni razvoj čoveka omogućiti čistu auru, dobro funkcionisanje organizma, poboljšanje zdravstvenog stanja, produženje ljudskog veka i podmlađivanje osoba kojima je aktivirana desna polovina mozga. To, međutim govori samo o mugućnostima da se postojeće fizičke mogućnosti ljudi bolje realizuju, produži vek i duže vremena zadrži optimalno fizičko stanje. Ne govori se ništa o nekim fizičkim razvojnim promenama ljudskog tela. Da li tu postoje neke mogućnossti? Svakako da one i u toj sferi postoje i mogu biti vrlo ozbiljne, a tiču se mogućnosti da se ljudsko telo razvije u odnosu na današnje u nekoliko pravaca. Prvo, da se produži životni vek do probližno 140 godina za sve one koji dostignu drugu fazu čoveka, a za one iz prve faze do 110 godina. Drugo, fizičke mogućnosti aw mogu udvostručiti što se tiče snage, brzine, elastičnosti, istrajnosti. Treće, iskoristivost kiseonika iz vazduha se može udvostručiti. Četvrto, iskoristivost hranljivih sastojaka se može utrostručiti. Peto, kao najveća promena je mogućnost razvoja ljudskog organizma u smislu korišćenja hranljivih sastojaka minerala, vitamina direktno iz vazduha, preko kože, disajnih organa, kao i iskoristivost određenih supstanci nanošenjem na kožu, bez unošenja kroz usta u organizam. Sve ove mogućnosti su vrlo realne i mogu se postići isto tako realno kao što se može dostići druga faza razvoja čoveka, pri čemu se ovaj fizički razvoj ne postiže automatski sa razvojem druge faze, nego čovek druge faze samo znatno lakše postiže ove razvojne ciljeve fizičkog tela.

TEMPO RAZVOJA LJUDSKE CIVILIZACIJE Ljudska civilizacija se tokom svoje istorije nije ravnomerno razvijala. Sve do kontakta sa svetlećim telima razvoj je, kao i kod svih ostalih životinja i biljaka, tekao neverovatno sporo, da bi posle toga počeo postepeno da se ubrzava, s tim što je ubrzanje, u svakoj narednoj eposi bivalo sve veće. Evo tempa razvoja ljudske civilizacije prema duhovnim energijama. 1. Do kontakta sa svetlećim telima (pre 144.000 godina)……………..ekstremno sporo 2. 20.000 godina posle kontakta…....izuzetno sporo 3. Od 20.000 do 60.000 godina posle kontakta…………………....vrlo sporo 4. Od 60.000 do 120.000 godina posle kontakta…………………….sporo 5. Od 120.000 do 137.000 godina…..prvi znaci ubrzavanja 6. od 137.000 do pre 200 godina…...sigurni znaci ubrzanja 7. Od pre 200 godina do danas……...brzi razvoj 8. U narednih 200 godina…………...ekstremno brzi razvoj Budućnost će, dakle, karakterisati ekstra brzi razvoj ljudske civilizacije. To se, pre svega, odnosi na materijalne stvari, ali će istovremeno stvoriti i snažnu potrebu za duhovnošću, zarad balansa. ČETIRI VARIJANTE RAZVOJA CIVILIZACIJE Po mišljenju duhovnih energija postoje 4 varijante razvoja ljudske civilizacije u budućnosti. Prva je dalji nastavak širanja negativih misli, stvaranje negativnih žarišta kod pojedinaca i grupa ljudi, pa sve do celih država, stvaranja kriza i napetosti meu državama, ratova, čemu nema kraja. Velika opasnost postoji da neka od država koja u ratu bude pritisnuta uza zid upotrebi nuklearnu bombu, čime započinje lanac nuklearnih bombardovanja koje će uništiti, ne samo ljudsku civilizaciju, nego i planetu Zemlju. Druga varijanta predstavlja kompromisno rešenje, pri čemu bi se države obavezale da dalje neće ratovati i da će međsobne nesuglasice rešavati mirnim putem, a ne ratom. Kazna za one države koje započnu rat biće odmazda svih drugih država. Ova varijanta razvoja nosi u sebi stalnu napetost imeđu mnogih država, upravo zbog teškoća oko mirnodopskog rešavanja određenih nesuglasica i problema koji bi se, po pravilu otezali u nedogled, neprekidno stvarajući netrpeljivost, odbojnost i mržnju prema, najčešće susednoj zemlji sa kojom problem postoji. Ova varijanta jedino sprečava ratove, ali samo delimično smanjuje napetost i negativne misli u odnosu na susedne narode i države.

Treća varijanta razvoja ljudske civilizacije podrazumeva postepeno širenje svetih znanja koje će kod mnogih ljudi dovesti do pravilnog načina mišljanja, koji će stvoriti određena jezgra, udruženja, ponegde i partije koje bi bile protivteža negativnim mislima većine drugih ljudi. Ovi centri i organizacije bi svojim pozitivnim delovanjem delimično kompenzovali i umirivali razbuktale strasti i, u odnosu na susedne i ostale države, donekle održavali balans koji bi mnogo ređe nego u prethodnom slučaju ekalirao u hladni rat, netrpeljivost, dbojnost i pravi rat. Na unutrašnjem planu ove organizacije bi stvorile bolju klimu, bolje međuljudske odnose. Više od toga ove organizacije ne bi mogle da pomognu. Četvrti mogući scenario jeste Idealni poredak. Zahvaljujući velikoj rasprostranjenosti svetih znanja i besplatnoj pomoći iz kosmosa u obliku korisnih proizvoda koji potpomažu jedno drugom tako da njihov uticaj neprekidno raste da bi približno dve trećine stanovništva u relativno kratkom periodu prihvatile sveta znanja, a preko 90% i proizvode pomoći iz kosmosa. Time bi se omogućio razvoj Idealnog poretka koji bi u sebi sadržao nove promene načina mišljenja u pozitivnom smislu, tako da bi od 75% do 90% ljudi prihvatalo sveta znanja, razmišljalo na pravilan način i pozitivno uticalo na ostali deo populacije. Hrana iz kosmosa i svi drugi proizvodi omogućili bi da ljudi žive mnogo konfornije, bez materijalnih briga i problema, dok bi kratko radno vreme omogućilo obilje slobodnog vremena koje bi se koristilo za druženje počev od porodice, pa do prijatelja i poznanika, za zabavu i razoodu i bavljenje onim hobijem za koji osoba ima afiniteta. Takvi odnosi među ljudima ne bi dozvoljavali razvijanje negativnih misli ni prema sebi ni prema drugim ljudima, a još manje prema drugim državama i narodima. Zbog toga je ovaj četvrti scenario mogućeg ljudskog razvoja jedini pravi i jedini pozitivan od svih varijanti koje se javljaju kao mogućnost. Sadašnje stanje međuljudskih, kao i međunarodnih odnosa, odnosa ljudi i država jeste takvo da se još uvek nalazi u prvoj varijanti sa nekim idejama koje još nisu sazrele, koje se još ne mogu realizovati u smislu prelaska na drugu varijantu razvoja ljudske civilizacije i odnosa među državama. IDEALNI POREDAK Idealni poredak predstavlja, po mišljenju duhovnih energija jedino pravo rešenje za razvoj ljudske civilizacije i jedino pravo rešenje za zaštitu ljudi od samouništenja koje može dovesti čak i do uništenja same planete. Stoga je njegovo ostvarenje ne samo potrebno, nego i neophodno! Celokupni razvoj Idealnog poretka zasnovan je na dva međusobno povezana faktora bez kojih je njegova realizacija nemoguća. Prvi predstavlja sveta znanja koja ljudima objašnjavaju na koji način je potrebno pravilno razmišljati, kako bi se broj negativnih misli sveo na minimum i time obezbedilo dobro zdravlje, izrazita kreativnost i visok nivo inteligencije. Istovremeno sveta znanja ljudima govore o nekim činjenicama koje nikada neće biti otkrivene ljudskim načinima istraživanja, jer se nalaze sa one strane barijere preko koje čovek ne može. Duhovne energije stoga prenose

ova znanja onim ljudima koji su dovoljno duhovno razvijeni, ne samo da ih prime, nego i da ih prenesu i ostalima za opšte dobro celokupne ljudske civilizacije. Ova znanja će omogućiti razvoj tolerancije među ljudima, dobrosusedske odnose i otkloniti netrpeljivost, loše međudržavne odnose i ratove. Time će ta znanja odigrati svoju vrlo značajnu ulogu u obezbeđenju mira u svetu. Međutim, sve dok postoje glad i beda u svetu, dok postoje društveni odnosi koji su zasnovani na eksploataciji čoveka od strane čoveka, odnosno dok postoje ogromne razlike između bogatih i siromašnih, sveta znanja neće biti dovoljna da se u potpunosti, trajno i sa sigurnošću obezbedi mir u svetu. Zbog toga presudnu ulogu u realizaciji Idealnog poretka igraju proizvodi pomoći iz kosmosa koji će se besplatno deliti ljudima u Idealnom poretku, a koji će predstavljati neke osnovne proizvode egzistencionalne prirode, kao i proizvode za široku potrošnju i poboljšanje komfora i života uopšte. Ovi besplatni proizvodi iz kosmosa koje će moći posedovati i siromaši i bogati drastično će smanjiti razlike između bogatstva i siromaštva, u potpunosti ukloniti glad i bedu i omogućiti da najveći broj stanovnika dostigne nivo srednje klase. To znači da će najveći broj ljudi živeti bez materijalnih i drugih problema, bez straha od nezaposlenosti, jer će posao biti omogućen svima koji to žele. Neće postojati strah kod ljudi da će ostati bez materijalnih sredstava ili da će na bilo koji način doći u nezavidnu situaciju. Pomoć iz kosmosa će eliminisati teški rad u rudnicima, topionicama, termoelektranama itd, ukloniće opasnost od nuklearnih elektrana, jer će one biti isključene, a dnevni rad će se svesti na 2-3 sata, što znači da će ljudi posle radnog vremena biti odmorni, a svoje ogromno slobodno vreme će utrošiti na druženje sa porodicom, prijateljima i poznanicima, na razonodu i zabavu, duhovni razvoj, istraživanje i proučavanje onih oblasti za koje osoba ima afiniteta, kao i za bavljenje raznim hobijima. Deca će biti u potpunosti oslobođena napornog i dosadnog učenja korišćenjem priveska koji automatski prenosi u svest potrebna znanja, ne samo opšte školsko gradivo, nego i znanja potrebna za sticanje određenih kvalifikacija neophodnih za obavljanje određenih poslova. Ovo blagostanje, dobro raspoloženje i tiha sreća će onemogućiti stvaranje negativnih misli i stresnih situacija, što će pored odličnog zdravstvenog stanja omogućiti i produžetak ljudskog života do 150 godina, s tim što će ljudi biti vrlo dugo aktivni u psihičkom i fizičkom pogledu i lucidni sve do kraja života. Ovako miran, zadovoljan i srećan život neće stvarati netrpeljivost i negativna žarišta, ni prema drugim ljudima iz svoje okoline, kao ni prema ljudima drugih nacija, druge religije, rase. To će predstavljati garanciju mira u svetu koji neće biti pomućen hiljadama godina. Zbog toga Idealni poredak predstavlja ne samo jedino pravo rešenje za ljudsku civilizaciju, nego i poslednji poredak u njenom razvoju, koji će se uz manje korekcije zadržati sve do kraja ljudske civilizacije. Naravno, postavlja se pitanje: Ko će, kako i odakle obezbediti ovu materijalnu bazu koju smo jednim imenom nazvali „pomoć iz kosmosa“? Čovečanstvo poseduje materijalna dobra čijom preraspodelom bi se moglo, ne samo spasiti one koji umiru od gladi, nego i smanjiti bedu u svetu i tako otkloniti, makar najopasnija žarišta. Međutim, duhovne energije su svesne činjenice da bogati niti su ikad bili niti će biti raspoloženi i spremni na ovu vrstu humanosti, stoga one uopšte ne računaju na pomoć iz ljudskih izvora. Jedini mogući izvor ove pomoći, materijalne i

nematerijalne koja će omogućiti realizaciju Idealnog poretka su duhovne energije, odnosno kosmos. Pomoć kosmosa ljudima će biti besplatna, ali ona neće jednostavno „pasti s neba“. Nju će moći da prihvate samo duhovno vrhunski razvijene osobe. U tome i jeste glavni problem, jer su ljudi, posebno na Zapadu gotovo potpuno zanemarili duhovnost i svu pažnju usmerili na materijalno. Svesne toga, duhovne energije već duže vreme, u tom smislu pripremaju određene osobe kako bi ih osposobile da pomoć iz kosmosa preuzmu i organizuju njenu distribuciju. IDEALNI POREDAK JE GENETSKI PREDVIĐEN Idealni poredak je davno zamišljen od strane duhovnih energija kao vrhunac razvoja ljudske civilizacije. Naime, još od stvaranja pretka svih primata, Hristova energija je imala vrlo jasan plan u vezi sa njegovim razvojem koji se do danas, najvećim delom i ostvario uz manja odstupanja koja su sasvim razumljiva, s obzirom na uticaj mnogih spoljašnjih faktora, pre svega klime, na njegov razvoj. Dobijanje misije za pomoć razvoju jedne generacije svetlećih tela predstavljalo je veliki uspeh ljudskog pretka, jer se on zato izborio u jakoj konkurenciji sa delfinom i divljom svinjom, ali je ovaj izbor bio planiran, zamišljen, zašta je čovek bio negovan, korigovan, mutiran tokom prethodnih 5 miliona godina. Ipak, tokom razvoja čoveka došlo je do odstupanja od onog što je Hristova energija i uopšte duhovne energije zamislile za čoveka, zbog izuzetne lakoće, bezbrižnosti, nesavesnosti, neodgovornosti ljudi pri stvaranju negativnih misli koje su u znatnoj meri usporile njegov razvoj. Ovo usporenje je bilo tako izuzetno snažno da duhovne energije procenjuju da bi čovek dostigao današnji nivo još pre 30-40.000 godina da nije došlo do neverovatno jakog razvoja negativnih misli i dela. Razvoj ljudske zajednice se realizovao upravo onako kako je to Hristova energija zamislila, ali je svaki period razvoja, pre svega oni raniji: prvobitna zajednica, robovlasnički poredak, a donekle i feudalni i kapitalistički trajao znatno duže nego što je to bilo zamišljeno. Dakle, da je realizacija negativnih misli i dela bila na niskom nivou, kako je to Hristova energija bila zamislila, s obzirom na slobodnu volju ljudi koju su dobili radi pomoći razvoju jedne generacije svetlećih tela, ljudska civilizacija bi se, ne samo generalno brže razvijala, nego bi se i pojedine poslednje epohe u razvoju, počev od pojave prvobitne zajednice do danas, mnogo brže smenjivale, nego što se to stvarno dogodilo. Upravo taj enormni razvoj negativnih misli doveo je i u poslednjem društvenom uređenju – kapitalizmu do dodatnih ekstremnih devijacija, kao što su komunizam i fašizam koji su zapretili da potpuno unište ljudsku civilizacju. Zamisao duhovnih energija je bila da se pri konačnom dostizanju kapitalističkog poretka, ali sa neuporedivo manje negativnih misli i dela postepeno, bez velikih revolucionarnih promena pređe u jedno društvo koje bi prethodilo Idealnom poretku, gde bi sveta znanja bila donekle prihvaćena i vrlo sporo dovela do sazrevanja ljudske civilizacije, da bi posle nekoliko hiljada godina pojedina najnaprednija društva počela da prelaze u Idealni poredak uz pomoć proizvoda iz kosmosa, a da bi celokupna svetska populacija posle hiljadu godina prešla na Idealni poredak koji bi se posle 3.000 godina

definitivno završio sazrevanjem svih svetlećih tela ljudi i završetkom misije koju im je Stvaralac dao. To se, međutim nije desilo zbog enormnog razvoja negativih misli ljudi,pa je umesto da je pošetak razvoja Idealnog poretka desi pre približno 30.000 godina, tek danas najavljen kao jedina mogućnost razvoja ljudske civilizacije koja će je ne samo dovesti do kraja svoje misije, nego i spasti sebe i celu planetu od propasti. Sada smo, znači sa 30.000 godina zkašnjenja pred samim razvojem Idealnog poretka za šta će ljudska civilizacija uz svoje ogromne napore i još mnogo, mnogo veću pomoć duhovnih energija pokušati da ostvari ono što je davno trebalo biti gotovo. LJUDSKA PREDSTAVA O SREĆI I IDEALNI POREDAK Kakva je relacija između Idealnog poretka i ljudske predstave, odnosno razmišljanja o sreći, zadovoljstvu, nečemu što čovek želi, priželjkuje, što bi ga činilo zadovoljnim, smirenim, opuštenim? Ljudska predstava o sreći, zadovoljstvu, o miru igra veoma važnu ulogu u razvoju Idealnog poretka. Ako bi se te zamisli o sreći kod ljudi razlikovale od onoga što nudi Idealni poredak, on tada nikada ne bi mogao da se u potpunosti realizuje, u potpunosti uspe, da bude prihvaćen od svih ljudi. Znači da mora postojati znak jednakosti između onoga što ljudi žele za sebe, svoju porodicu, svoje prijatelje sa onim što nudi Idealni poredak. To predstavlja uslov, ne samo nastanka, nego i održivosti Idealnog poretka, jer nijedan drugi poredak, do sada nije zadovoljavao ove ljudske kriterijume i pretenzije, uvek je bio u manjoj ili većoj meri u raskoraku sa njim. Stoga su duhovne energije celu koncepciju Idealnog poretka stvorile na osnovama ljudskih želja, predstava o sreći, prijatnosti, miru, spokostvu. To znači da će sa punim razvojem Idealnog poretka, koji će se desiti desetak godina posle proglašenja Idealnog poretka za državno uređenje u nekoj zemlji, ljudi doživeti onu sreću, spokojstvo, blaženstvo, mir, zadovoljstvo koja je uvek predstavljala njihovu težnju, želju, pretenziju, a koja je bila sve dotle, praktično nedostižna. Puna realizacija Idealnog poretka će stvoriti takav način života ljudi za kojim su oni težili celog svog života, ne samo u ovoj, nego i u svim prethodnim generacijama. Stoga je Idealni poredak realizacija težnji, želja, mašte, pretenzija ljudi svih vremena i zato i predstavlja poslednji poredak, ne samo zato što ne postoji drugi, bolji, nego i zato što ga ljudi neće želeti, jer su ovim sve njihove želje u potpunosti ispunjene. Ovaj izvanredan kvalitet Idealnog poretka, sa kojim se nijedan prethodni ne samo da ne može porediti, nego zapravo nije imao ni zadatak, ni pretenzije da stvori ljudima takve uslove kojima će oni biti zadovoljni i sve njihove želje ispunjene. Stoga je Idealni poredak, ne samo ispunjenje ljudskih želja, nego predstavlja prvi poredak koji je uopšte o tome vodio računa i bio usmeren u tom pravcu. Na ovaj način Idealni poredak predstavlja ispunjenje svih ljudskih želja, mašte, pretenzija kroz celokupnu istoriju razvoja ljudske civilizacije. IDEALNI POREDAK – NIŠTA NOVO U KOSMOSU Idealni poredak ne predstavlja ništa novo u kosmosu. Mnoge civilizacije materijalnih bića imaju vrlo razvijene nivoe društvenog uređenja koji podsećaju na

Idealni poredak uz odgovarajuće razlike koje su posledica drugačije strukture, funkcionisanja i načina razmišljanja ovih bića u odnosu na ljude. Najrazvijenije civilizacije ovih bića u kosmosu imaju još mnogo razvijenija društvena uređenja od Idealnog poretka, ali su ona neprimenljiva na ljude, jer zahtevaju znatno viši nivo intelektualnog razvoja, društvene svesti i gotovo savršeno pravilan način razmišljanja. Ljudi taj nivo ne mogu dostići, jer razvoj čoveka u genetskom smislu nije tako zamišljen. Idealni poredak, dakle postoji još pre polovine veka kosmosa i predstavlja normalni način funkcionisanja života, razmišljanja ovih bića koji su oni dostigli posle prolaska kroz faze razvoja svoje civilizacije koje, donekle podsećaju na faze razvoja ljudske civilizacije i njihove društvene poretke koje su dotle primenile. Naravno, materijalne civilizacije u kosmosu koje nisu imale tu sreću da pomažu razvoj jedne generacije svetlećih tela, utrošile su mnogo više vremena nego što će to ljudska civilizacija učiniti da bi došla do nivoa na kome mogu uspostaviti društveno uređenje koje generalno možemo nazvati Idealni poredak. One civilizacije koje su bile uključene u pomoć u razvoju jedne generacije svetlećih tela razvijale su se brže od ljudske civilizacije, pre svega zbog znatno smanjenog broja negativnih misli u odnosu na ljude, što im je omogućavalo, uz pomoć svetlećih tela, gotovo pravolinijski razvoj sve do potpunog sazrevanja svetlećih tela. One su time ujedno i zavšile svoj razvoj, jer su se posle toga, kao što to čeka i ljudsku civilizaciju, ugasile. Ipak, pomoć u razvoju svetlećih tela je imao relativno mali broj civilizacija materijalnih bića, zbog toga što je način života ovih civilizacija bio dosta sređen, bez mnogo pitanja, pa bi razvoj svetlećih tela kod takvih civilizacija išao izuzetno sporo, slično pokušajima da neke civilizacije nematerijalnih bića pomognu razvoj jedne generacije svetlećih tela. Civilizacije koje su bile toliko sređene, bezbedne, bez problema, da nisu mogle dobiti šansu za razvoj svetlećih tela, to neće moći dobiti ni u budućnosti, jer će njihov razvoj biti sve savršeniji, sve viši, sa sve manje problema. Međutim, ljudska civilizacija ima upravo suprotan problem, jer mora da se poboljša životni standard, da se uklone mnogi problemi, prepreke, stranputice da bi tek došli na nivo na kome će broj problema koje treba rešiti, kao i broj negativnih misli biti sveden na pravi nivo koji u potpunosti odgovara potrebama svetlećih tela za razvoj ljudi. Ljudska civilizacija se, dakle nalazi na suprotnoj strani u odnosu na civilizacije najsavršenijih, najrazvijenijih bića u kosmosu, jer je prevelik broj problema s kojima se sreće doveo do ogromnog razvoja negativnih misli i obrnuto potrebno i suviše olako stvaranje nagativnih misli stvorilo je mnoge probleme ljudskoj civilizaciji, usporilo njen razvoj, a posebno usporilo program sazrevanja svetlećih tela. Zbog toga ona spada u retke civilizacije u kosmosu kojima je potrebno poboljšati način života i poučiti ih kako bi se broj problema preostalih za rešavanje i broj negativnih misli uklopio u zamisao Stvaraoca da slobodna volja ljudi omogući ubrzani razvoj svetlećih tela. Tek tada, kada se to ostvari, a to će biti moguće realizacijom Idealnog poretka, svetleća tela će imati idealne uslove za svoj ubrzani razvoj, što će drastično skratiti preostalo potrebno vreme za njihovo sazrevanje sa dvanaest na tri hiljade godina i time, donekle adoknaditi zaostajanje od oko 30.000 godina nastalo kao posledica gromnog broja negativnih misli ljudi i pogrešnog načina razmišljanja.

NAJVAŽNIJA PROMENA – STABILIZACIJA NERVNOG SISTEMA Idealni poredak predstavlja novu epohu koja je daleko važnija, sa daleko većim promenama, nego što su bili prelazi iz jednog društvenog uređenja u drugo. Najveća promena, kao posledica širenja svetih znanja i proizvoda iz kosmosa biće u tome što će ljudi već posle par godina postojanja Idealnog poretka u potpunosti stabilizovati svoj nervni sistem, dovesti ga u jedno dobro, smireno stanje sa vrlo malo negativnih misli, gotovo bez stresnih situacija koje će omogućiti dobro zdravlje, dobro funkcionisanje celog organizma, kreativnost, brzi razvoj duhovnosti i naravno dobro raspoloženje, sreću, pravilan način mišljenja. To je svakako najvažnija promena do koje će doći, zato što će ona izuzetno ubrzati sazrevanje svetlećih tela kod velikog broja ljudi i time znatno skratiti vreme potrebno za završetak misije koju je Stvaralac dodelio ljudima. Dakle, ta promena jeste najvažniji rezultat Idealnog poretka, jer će umesto kroz 12.000 godina za približno 3.000 godina sazreti sva svetleća tela ljudi i time se završiti ciklus pomoći razvoju jedne generacije svetlećih tela. Sve drugo što se bude dešavalo tokom razvoja Idealnog poretka: širenje svetih znanja, poboljšanje komfora, smanjenje teškog rada, uklanjanje briga, strahova i neizvesnosti oko posla i mogućnosti oko zaposlenja, školovanja dece, uklanjanje gladi, bede, besperspektivnosti, strahova od kriza, ratova i svi ostali negativni doživljaji, uračunavajući u to i drastično smanjenje negativnih misli i stresnih situacija, upravo imaju za cilj stabilizaciju nervnog sistema ljudi i njihov brži duhovni razvoj koji će dovesti do zntno bržeg sazrevanja svetlećih tela. Dakle, sve te prednosti koje Idealni poredak pruža ljudima nisu same sebi svrha, nego predstavljaju preduslo, uslov, metod, način, sredstvo kako da se stigne do takvog nivoa duhovnog razvoja ljudi da njihova svetleća tela što pre sazru. Svakako, tu treba naglasiti uklanjanje opasnosti od čestih ratova, uništenja celokupne ljudske civilizacije, pa i same planete Zemlje od strane ljudi, čime bi 144.000 godina rada duhovnih energija na razvoju ljudske civilizacije u cilju pomoći razvoju jedne generacije svetlećih tela, definitivno propalo što duhovne energije ne smeju da dozvole, jer u kosmosu postoji velika glad za zrelim svetlećim telima – majstorima vasione. To znači da će Idealni poredak predstavljati krunu i završnicu pomoći duhovnih energija ljudima, počev od momenta spajanja embriona svetlećih tela sa aurama naših predaka od pre 144.000 godina, kao i intenziviranja pomoći u narednih 3.000 godina, sve do sazrevanja svih svetlećih tela. Sada je više razumljivo da duhovne energije ne smeju dozvoliti da, ne samo dosadašnji rad, nego i celokupna zamisao i projekat, kao i neophodnost sazrevanja svetlećih tela propadne. Iako su 99% truda i rada oko Idealnog poretka preuzele duhovne energije, ipak će ljudima i onaj 1% njihovog učešća predstavljati izuzetno težak, naporan i dugotrajan put, ali oni na ovom putu ne smeju da posustanu, da podlegnu iskušenjima, da odustanu, jer im to jednostavno pomoć duhovih energija neće dozvoliti. OGROMNE PROMENE U KVALITETU ŽIVOTA LJUDI Idealni poredak sadrži mnogobrojne promene do kojih će u životima ljudi doći, a koje nismo spomenuli, jer smo se ograničili samo na one najvažnije i najbitnije koje će ljudi najpre shvatiti i prihvatiti. Navešćemo samo neke od tih mnogobrojnih promena.

Jedna od njih je svakako to što će ljudi čim se probude biti dobro raspoloženi, odmorni, protegnuće se sa zadovoljnim osmehom na licu i početi da razmišljaju šta će tog dana lepo uraditi, kako će se videti sa svojim prijateljima i rođacima, zabavljati se i razonoditi na način koji im najbolje odgovara. To će sve stvoriti dobro jutarnje raspoloženje koje će osobu pratiti celog dana, jer neće biti razloga da se ono pokvari, nečim blokira, neutrališe, jer uslovi života jednostavno neće sadržati takve prepreke, blokade, podvodne stene i opasnosti koje bi ljudima pokvarile i pogoršale njihovo raspoloženje u toku dana ili skrenule sa onog puta zadovoljstva i razonode koje su planirali. Druga karakteristična pojava biće jedan doživljaj izuzetne ljubavi roditelja prema svojoj deci koja neće biti rezultat Idealnog poretka, ali će on omogućiti da se ona realizuje, razvije na način kakav, izvan Idealnog poretka, retko koji roditelj ima prilike da doživi. Tu se, dakle radi o okolnostima koje tu ljubav i zadovoljstvo omogućavaju, iako je ona prisutna kod većine roditelja u bilo kakvom uređenju i u bilo kakvim teškim uslovima. Dakle, oslobađanje, upravo od tih negativnih misli, briga, nedaća, bede, neizvesnosti i straha od budućnosti odjednom će omogućiti da čista, divna ljubav prema svojoj deci ispliva na površinu, razlije se, preplavi roditelje tako da oni požele da je iskažu svojoj deci na način na koji će je deca diživeti direktno, ubedljivo, bez skrivanja, bez uzdržanosti, bez kočnica koje stvaraju oficirsko ili strogo vaspitanje. Ta ljubav će se u odsustvu bilo kojih prepreka, jednostavno razliti i ispuniti biće roditelja i deca će je upiti kao sunđer. U takvom stanju će odnos roditelja prema deci biti sa neuporedivo većom ljubavlju nego što je danas, uopšte moguće. Roditelji će, ne samo doživljavati ovu ljubav i privrženost prema svojoj deci, nego će i uživati u njima, u njihovom rastu, razvoju, radu prateći svaki njihov korak sa zadovoljstvom, sa srećom. To će posebno omogućiti učenje uz pomoć priveska za učenje, bez napora, bez nerviranja, briga i time dati mogućnost deci da se druže, ne samo sa svojim vršnjacima, nego i sa svojim roditeljima, da se zabavljaju, čak i da rade neke poslove, ukoliko za to budu imali interesovanje. Dakle, odnos roditelja prema deci biće onakav kako duhovne energije zamišljaju. Isto tako odnos dece prema roditeljima će biti oslobođen mnogih stega, vojničke discipline, prisile, posebno za učenje ili bilo kakvu vrstu rada i naprezanja, pa će deca u svojim roditeljima samo ljubav, privrženost, doživljavaće ih kao osobe koje im žele samo dobro, sreću i zadovoljstvo čime će, normalno još više usrećiti svoje roditelje. Treća velika prmena pojaviće se kod dece svih uzrasta, jer će ona biti generalno oslobođena najvećeg problema – mukotrpnog učenja i time obezbediti sve potrebno vreme za igru, razonodu i zabavu. Period do početka školovanja koji je za mnogu decu predstavljao nezaboravno vreme bez učenja, bez obaveza, briga koje su provodili samo u igri i zabavi, kada su ih svi voleli i mazili, sada se produžava na celo njihovo detinjstvo i mladost, što predstavlja neverovatnu promenu u pozitivnom smislu koja će preporoditi, ne samo život dece, nego će ostaviti dubok pozitivan trag na njih kada odrastu, zaposle se, osnuju svoju porodicu i budu imala svoju decu. Pored presudne uloge koju će privezak za učenje imati na omogućavanje ovog predivog života dece i omladine, on će odigrati ključnu ulogu i u vaspitavanju dece u smislu stvaranja pravilnog mišljenja i usklađivanja misli sa voljom Stvaraoca i odsustva svih negativnih misli koje bi decu mogle dovesti na stranputicu, bilo zbog neznanja, lošeg društva ili nezadovoljstva, lošeg

funkcionisanja nervnog sistema, baznađa, nedostatka ljubavi roditelja i okoline i drugih uzroka koji danas jedan deo dece skreću u pogrešnom pravcu. To znači da će privezak, paralelno sa drugim sredstvima realizacije svetih znanja, ipak odigrati presudnu ulogu u njihovom vaspitanju i pripremi da postanu pravi građani Idealnog poretka. Naravno da će postojati još mnoge, krupne promene. Nabrojaćemo samo neke od njih bez udubljivanja: neuporedivo lakši život udate žene, kao majke porodice, neuporedivo lakši i konforniji život poljoprivrednog stanovništva, ukidanje svih profesija koje zahtevaju težak i mukotrpan fizički rad, kao što su rudarstvo, rad u livnicama ili bilo koje slične profesije i mnoge druge koje će imati značajan doprinos u poboljšanju životnog konfora, zadovoljstva, mira, stabilnosti života, a koje će proizići iz promena u načinu života ljudi koje donosi Idealni poredak. POSTEPENO VRAĆANJE PRIRODI Ljudsko reagovanje na darove prirode, kao što je osvjanje vatre, pripitomljavanje životinja, pronalazak metala i drugo bilo je sve snažniji osećaj sigurnosti u sebe, što je izazvalo postepeno sve veće ignorisanje saveta koji im nisu odgovarali, a koje su, pre više od 100.000 godina sa lakoćom primali od duhovnih energija i svetlećeg tela. To se dešavalo, najčešće onda kada su imali negativne misli kao što su mržnja, zavist, strah, nezadovoljstvo, žalost. Negativne misli, pored drugih nevolja dovode i do najvećeg zla čovečanstva – netrpeljivosti koja se širi od pojedinaca na grupe ljudi stvarajući jezgra rasne, verske i nacionalne netrpeljivosti, što često dovodi do ratova među državama, a i do onih svetskih. Pogrešan način mišljenja koji proizvodi negativne misli posledica je pogrešnog razvoja ljudske civilizacije tokom poslednjih preko 100.000 godina i glavni uzročnik većine zala sa kojima se suočava savremeni svet. Sada se postavlja pitanje: kako je moguće ovu osobinu ljudske psihe koja je izuzetno negativna za njegov razvoj, koja mu blokira razvoj, ne samo u prošlosti, nego preti da to uradi i u budućnosti izmeniti, blokirati ili uraditi bilo šta što bi umanjilo njen dalji uticaj na negativni razvoj čoveka, posebno sada, kad se ljudi nalaze pred Idealnim poretkom? Sveta znanja će donekle ublažiti ovu ljudsku negativnu reakciju, može se grubo reći za nekih 30%, što je i mnogo i malo. Mnogo je, jer se to do sada ničim nije moglo ugroziti, a malo, jer to nije dovoljno da se sve ljudske reakcije koje su negativne ili bar njihov najveći deo blokiraju ili uklone, kako bi razvoj Idealnog poretka išao krupnim koracima napred. Preostalih 70% će realizovati duhovne energije svojim delovanjem kroz proizvode pomoći iz kosmosa, tako što će jedan elemenat delovanja ovih proizvoda na ljude, u energetskom smislu imati jedini zadatak da uklanja ljudsku negativnu reakciju na informacije koje dobija preko svetih znanja, reakciju na ono što je pročitao o svetim znanjima, na ono što mu govore duhovne energije. U ovom momentu ljudskog razvoja ne može se govoriti o reakciji odbojnosti na ono što nam šalju duhovne energije i svetleće telo, jer ljudi odvojeni od prirode ne primaju ove informacije, tako da one ne utiču na njihov način razmišljanja i delovanja. Stoga će delovanja elemenata svetih znanja do kojih će ljudi doći usmenim ili pismenim putem ili preko priveska svetih znanja otkloniti oko 30% negativnih reakcija, dok će sa oko 70% to postići upravo delovanjem predmeta koji će koristiti, a koji

predstavljaju pomoć iz kosmosa. Ovo delovanje će uklanjati negativnosti i odbojnost prema onome o čemu govore sveta znanja, pri čemu ljudi u većini slučajeva neće biti svesni ovog delovanja zbog niskog nivoa duhovnog razvoja i gubitka kontakta sa prirodom, ali će ono, svejedno odigrati blagorodnu ulogu, jer će ukloniti mnoga negativna ponašanja kojih će ljudi zahvaljujući svetim znanjima sada biti svesni ukoliko ih dobiju preko usmenih i pismenih informacija o svetim znanjima ili podsvesno preko priveska za širenje svetih znanja. Ovo delovanje će znači biti kombinacija uklanjanja odbojnosti ljudi prema onome što dobijaju preko svetih znanja i istovremeno ukanjanje delovanjem proizvoda iz kosmosa. Znači da će ljudi ovim delovanjem duhovnih energija preko predmeta pomoći iz kosmosa gubiti tu negativnu reakciju na ono o čemu mu govore sveta znanja usmenim ili pismenim putem ili preko priveska za širenje svetih znanja. Međutim, jedan drugi aspekt delovanja ovih proizvoda na ljude biće u smislu da oni sve više prihvataju sveta znanja, što znači da se neće svoditi na to da ih uvere da prihvate ono što kažu sveta znanja, što pomalo podseća na neku prinudu, nego će sve više omiliti ljudima sveta znanja, tako da će ih oni prihvatiti kao nešto svoje, lično, nešto što treba da neguju, da vole, poštuju, da šire drugim ljudima. Stoga je ovo drugo delovanje mnogo važnije i dugoročno gledano mnogo značajnije, jer će ljudi na ovaj način prihvatiti sveta znanja kao nešto što će predstavljati suštinu njihove svesti, duše, čime će se definitivno ukloniti sve negativne misli ljudi, sva negativna ponašanja, odnosno bilo kakvo mišljenje ili činjenje koje će biti suprotno njima. To je perspektiva ljudskog razvoja, čime će oni, zahvaljujući čistoći svoje aure ponovo doći do jednog novog pozitivnog prilaza i svetlećem telu i svetim znanjima, do mogućnosti ponovnog uspostavljanja direktnih kontakata sa svetlećim telom i duhovnim energijama, što će im omogućiti nesmetani, izuzetno brz razvoj koji će kod velikog broja ljudi dovesti do prosvetljenja. Sad, dakle imamo kompletan ciklus koji podseća na sinusoidu ljudskog duhovnog razvoja, čiji se jedan elemenat razvio izvan okvira koji su zacrtale i zamislile duhovne energije, pri čemu je u početku delovanja svetlećeg tela postojao snažan uticaj duhovnih energija i svetlećeg tela na ljudsko mišljenje i ponašanje da bi sa osvajanjem prirode čovek sticao oređenu sigurnost i počeo sa nekim svojim usko ljudskim, sebičnim interesima da se sve češće suprotstavlja uticaju duhovnih energija i svetlećeg tela, kako bi to potiskivanje i uklanjanje uticaja svetlećeg tela i duhovih energija kroz mehanizam koji je čovek stvorio, postepeno dovelo do gubitka kontakta sa njima, jer ih je čovek svesno ili podsvesno gasio, pri čemu smo u današnje vreme došli do takvog stanja da običan čovek nema nikakav kontakt s duhovnim energijama. Time je ne samo otklonio razlike između svojih stavova i svetlećeg tela koje su smetale, najčešće svojim sebičnim i negativnim interesima, nego je istovremeno gašenjem tih kontakata čovek izgubio ogroman broj pozitivnih i izuzetno korisnih informacija koje bi čovečanstvo do danas odvelo mnogo dalje od onog što smo da sada postigli. Ako uzmemo da najniža tačka predstavlja donji deo sinusoide i da od nje aktivnosti vezane za promene u pozitivnom smislu koje će postepeno obnoviti kontakt između čoveka i prirode, odnosno svetlećeg tela i duhovnih energija uz pomoć svetih znanja i delovanja predmeta pomoći iz kosmosa, tada će sinusoida krenuti uzlaznom linijom i mnogo brže nego što je bilo potrebno da se dođe dovde, približno za par stotina godina i dostići neko nulto stanje, gde će odbojnost biti drastično smanjena, gde će prijem

informacija od duhovnih energija i svetlećeg tela početi da biva sve značajniji, da bi za oko 1.000 godina bio uspostavljen potpun kontakt između ovih energija i ljudi, što znači da bi se vratili na vreme dobrih kontakata starih oko 140.000 godina. Od tog momenta broj prosvetljenih ljudi bi bio sve veći, da bi za oko 3.000 godina svi ljudi bili prosvetljeni, a sva svetleća tela sazrela, čime bi sveta misija ljudske civilizacije bila završena, jer bi ispunila svoju pomoć u odgajanju jedne generacije ogromnog broja svetlećih tela, majstora kosmosa. RAZLIKE IZMEĐU IDEALNOG PORETKA I PRETHODNIH Ako bi se Idealni poredak uporedio s nekim od prethodnih poredaka, počev od robovlasničkog, onda bi nivo pravde, zaštite ljudi, sigurnosti, blagostanja, mogućnosto za razvoj, odmor, razonodu izgledao na sledeći način: Ako bi se to stanje oko tih ljudskih mogućnosti kod robovlasničkog poretka označilo sa 1, feudalni bi bio 5, kapitalistički 12, komunistički 7, fašistički 8 i Idealni poredak 50. To bi bila generalna slika ljudsih mogućnosti kroz poznate društvene poretke, koja govori kako je život čoveka postepeno napredovao u svakom smislu, s tim da je u kapitalističkom poretku došlo do njegove, doduše kraće vreme degeneracije tako da se ljudsko društvo u nekim zemljama vratilo izuzetno unazad, pri čemu u komunizmu najviše, a u fašizmu nešto manje, tako da im se u 20-tom veku nivo mogućnosti čoveka srozao na samo nešto bolje stanje od feudalnog. Ova dva poretka su tragedija i sramota za ljudski rod, dok su ostali poreci: robovlasnički, feudalni i kapitalistički predviđeni genetskim razvojem ljudske civilizacije i bez obzira na njihove velike mane predstavljali obaveznu fazu u razvoju ljudi koja u to vreme nije mogla imati bolje osobine i karakteristike, dok su komunizam i fašizam predstavljali degeneraciju razvoja ljudskog društva, jer su se pojavili posle kapitalizma i morali su, samim tim doneti nešto bolje ljudsko društvo. Idealni poredak, posle svog potpunog uspostavljanja neće dozvoliti nijednu od ovih degeneracija, pa ni neki novi, čak ni vraćanje na postojeći kapitalistički. To je zbog toga što se u Idealnom poretku neće javiti protivurečnosti koje su karakterisale sve dosadašnje poretke. Neće biti gladi i bede, velikog broja siromašnih i malog broja bogatih, velike nezaposlenosti, umornih, iscrpljenih, depresivnih, gnevnih ljudi koji bi tražili poboljšanje svog materijalnog stanja, svog statusa, jer će u Idealnom poretku ljudi biti jednaki, sa istim mogućnostima, razlike između bogatih i siromašnih znatno smanjene, sa najvećim delom stanovništva u srednjem, dobro situiranom sloju, sa obezbeđenim poslom, besplatnim školovanjem, besplatnim vrtićima, besplatnim lečenjem, sa divnim kućama opremljenim najkvalitetnijim pokućstvom, besplatnim prevozom itd. Ovakvo stanje ne stvara negativne misli, revolt, depresiju, mržnju, ratove, ne stvara ni neko tiho nezadovoljstvo i nemir, a kamoli želju za stvaranjem novih društvenih uređenja koja bi bila pravilnija, poštenija, bogatija, duhovnija od Idealnog poretka. Zbog toga je Idealni poredak poslednji poredak, jer od njega ne postoji ništa bolje ni savršenije. Vrlo je karakteristična jedna razlika između Idealnog poretka i svih ostalih: neće biti borbe za ona tri prestiža i pretenzije velikog broja današnjih ljudi: bogatstvo, vlast i školovanje na ljudski način.

ZAŠTO ĆE DOĆI KRAJ LJUDSKE CIVILIZACIJE? Jedna od najvećih istina kosmosa glasi: Dokle god postoji kosmos, postojaće energije, živa bića i mrtva materija. Živa bića će se postepeno usavršavati i posajaće sve inteligentnija, kreativnija, složenija, naprednija u svakom pogledu, zaštićenija, dugovečnija i bliža volji Stvaraoca. To je razvojni put živih bića koji je programiran, koji se ne može menjati, ne može se od njega odstupiti, osim za kraće vreme, pa zbog toga Idealni poredak kao nešto što je u programu ili u genima ljudi što im je Stvaralac dao, predstavlja poslednju kariku u lancu razvoja ljudske civilizacije, a koja je u potpunosti usklađena sa voljom Stvaraoca. Znači da je Idealni poredak kraj puta, kraj razvoja, ali ujedno i najsavršeniji nivo, idealno društveno uređenje na čijem kraju će, posle sazrevanja većine svetlećih tela ljudi, doći o gašenja ljudske civilizacije. Postavlja se pitanje: Zbog čega je potrebno da se ljudska civilizacija ugasi, ako sve druge civilizacije na Zemlji ostaju da postoje, da se dalje razvijaju? To je zbog toga što je ljudska civilizacija, stara 5 miliona godina, pre 144.000 gdina određena za nosioca pooći razvoju jednoj generaciji svetlećih tela, a koja će se kroz 3.000 godina završiti tako što će sva svetleća tela sazreti. Kakva bi bila svrha daljeg razvoja i opstanka ljudske civilizacije? Vrhunski princip kosmosa je neprekidni razvoj sve do konačnog dostizanja cilja kome se teži. Međutim, završetkom sazrevanja svih svetlećih tela ljudska civilizacija je dostigla taj cilj. Ne postoji nijedan viši cilj za ljude od prosvetljenja, a zatim sazrevanja svetlećih tela. To znači da kada većini bude sazrelo svetleće telo, njihovi potomci neće moći da napreduju, neće postojati ništa novo, štaviše oni neće imati ni svetleća tela. To je zbog toga što Hristova energija neće više emitovati nove embrione svetlećih tela koja bi se spajala sa aurama ljudi, jer nema nikakvog smisla da relativno mali broj ljudi čeka nekoliko stotina generacija, što znači više hiljada godina, dok im svetleća tela ne sazru. Glavnina zrelih svetlećih tela koja predstavljaju kritičnu masu neće se više vraćati na Zemlju među ljude, jer su završila svoj razvoj i preuzimaju svoje zadatke kao majstori kosmosa. Prema tome, posle dostizanja kritične mase zrelih svetlećih tela neophodnih za obavljanje poslova, pre svega u auri Zemlje, ostalih nebeskih tela i samog Sunca, a zatim širom vasione ne postoji potreba za jednom malom količinom zrelih svetlećih tela koja se ne mogu priključiti ovoj kritičnom masi, a istovremeno, zbog malog broja ne mogu obrazovati novu kritičnu masu. Stoga će osobe koje još budu imale svetleća tela koja još nisu sazrela u momentu nastanka kritične mase dalje nastaviti sa ciklusom vraćanja tih svetlećih tela sledećoj generaciji ljudi, dok će sva ostala novorođena deca ostati bez svetlećih tela, jer novih neće biti, a starih svetlećih tela neće biti za celu populaciju. Zbog toga će se osobe koje se budu rađale bez svetlećeg tela brzo degenerisati i izumiraće, jer će biti nesposobne za život koji će biti visoko razvijen u kome će biti u mogućnosti da opstanu samo superinteligentne i superkreativne ličnosti.

Recenzija za knjigu ČOVEK – POREKLO I BUDUĆNOST autora Ljubiše Stojanovića Pre gotovo pola veka, Tomas Kun, istoričar nauke, u delu „Struktura naučnih revolucija“, uveo je u naučni diskurs pojam paradigme – specifičnog viđenja i tumačenja čoveka i sveta. Pojmom paradigme Kun nam je objasnio da nauka nije inkrementni entitet, drugim rečima da se ne razvija tako što svaki naučnik svojim doprinosom uvećava neki celoviti korpus znanja. Pojmom naučne paradigme Kun je ukazao da je nauka diskontinuirana, odnosno da dominantna naučna znanja bivaju zamenjena ne samo drugim znanjima, nego potpuno drugačijim viđenjima sveta u okviru kojih dotadašnje naučne činjenice postaju irelevantne. Premda još uvek postoje težnje da se počeci pojedinih naučnih oblasti ekstrapoliraju u daleku prošlost pa se, u medicini na primer, legitimitet utemeljuje i u drevnim terapeutima poput Hipokrata i Eskulapa, polako se prihvata Kunovo viđenje da naučnici ne pronalaze nova znanja, nego samo potvrđuju ono što je u generalnom smislu već prihvaćeno, a da je za novo znanje potrebno skinuti jedne i staviti ne samo druge, nego potpuno drugačije „naočare“. Ipak, i pored ovog važnog saznanja, interesi su bili preči od mudrosti i nauka se nije korigovala. Danas smo stoga u situaciji da čovekova strukturirana znanja, kodifikovana u naučni dikurs, zaostaju za ključnim problemima sa kojima se on danas suočava. Današnja nauka, naime, nema odgovora na ključne probleme čovečanstva: na problem oružja za masovno uništenje, na problem iscrpljivanja energetskih resursa... Na tragu Kunove postavke o naučnim paradigmama mogli bi smo da kažemo da je razlog tome to što čovek još uvek nije počeo da gleda svet kroz bitno drugačije „naočare“. Njegovi su današnji uvidi, stoga, bez obzira na sav spoljašnji sjaj nauke, još uvek ograničeni. Čime? Otkud? Zašto? U pokušaju da nađemo odgovor, možemo postaviti hipotezu da je osnovni razlog te ograničenosti čovekov još uvek veoma izraženi egocentrizam. I to egocentrizam koji je tim opasniji što je zasnovan na čovekovom dubokom nerazumevanju samoga sebe. Dakle, polazeći od nedovoljno shvaćenog sebe, čovek se, zapravo pokazao nesposobnim da pogleda dalje od svoje nepotpune, pa i izopačene slike, nesposobnim da shvati da nije centar sveta, a kamoli Univerzuma, nesposobnim da dokuči da ne može sve meriti prema svojim samoljubivim predstavama. Rezultat ove egocentričnosti je duboko utemeljena jednostranost. Ova, pak, jednostranost teži da rađa svojevrsnu opsednutost, a ona nije samo kratkovida, nego je i netrpeljiva, pa i agresivna. Moglo bi se stoga reći da smo u nauci još uvek daleko od civilizacijskog načela pluralizma te da, u tom smislu, naučnici zaostaju čak i za političarima. No, ma koliko bila prilepčila, egocentričnost nije neizbežna. Među onima koji su odoleli njenom primamljivom fokusiranju, jeste i Ljubiša Stojanović. Naime, u svojoj knjizi „Čovek – poreklo i budućnost“ on je krenuo „s onu stranu“ egocentričnosti. Taj pristup mu je otvorilo neslućeno prostranstvo uvida. Omogućilo mu je, zapravo da se otvori za drugačiju osnovu stvarnosti, za rugačije razmere Univerzuma, za drugačiju poziciju čoveka.

Šta nam je time ponudio? Ponudio nam je, najpre, izlazak iz kostreti zvanično preporučenog. Ponudio nam je i mogućnost poređenja sa drugim, istovrsnim uvidima. Osim toga, ponudio nam je i stimulus za okretanje sličnom uviđanju, pa samim tim i sličnom osobnome traganju. Najvažniji podsticaj, međutim, nije ni u jednom od tih domena. Razmišljajući o čovekovom poreklu i budućnosti, Ljubiša Stojanović nam je pre svega ponudio da se udubimo u kvalitet našeg odnosa sa onim drugim, onim koji nam je istovremeno i vidljiv i nevidljiv, i materijalan i energetski, i složen i jednostavan, i blizak i udaljen. S tim što taj drugi može imati razna običja, a uz to može zadovoljavati razne naše potrebe, one prepoznate, ali i one još neslućene. Ta ponuda je možda i najdragocenija. Jer, s obzirom na to da smo bića odnosa, samo preko toga drugog možemo da dođemo do sebe. Bez dolaženja do sebe, naravno, nema nam razvoja. Prilika koju nam otvara sadašnji trenutak, naime, neće doći sama po sebi. Vuk Stambolović

Ljubiša Stojanović

ČOVEK POREKLO I BUDUĆNOST

Ljubiša Stojanović je akademik redovni član Međunarodne akademije energoinformacionih nauka, Moskva i doktor energoinformacionih nauka. Od 1986. godine se potpuno posvetio istraživanju i isceljenju u oblasti duhovnih isceljujućih energija. Osnivač je duhovne ili energetske medicine i pronalazač, u svetu jedinstvene, linije samostalnih isceljujućih proizvoda. Osnivač je centra “Ljubiša Stojanović” u Novom Sadu. Njegove seminare “Put ka prosvetljenju” pohađalo je i još pohađa preko 3000 osoba. Višegodišnji seminari se održavaju u Novom Sadu, Beogradu, Subotici, Ljubljani, Banja Luci i Skoplju, a ranije i u SAD u Kanzas Sitiju, Oklahoma Sitiju i Sarasoti na Floridi. Pored ove, napisao je još deset knjiga: “Bioenergija svet bez bolesti”(pisana sa bratom Branislavom), 1987; “Bioenergija tehnike isceljenja čakrama”, 1989; “Zakoni bioenergije”, 1991; “Isceljenje”, 1995; “Mesta moći”, 1998; “Sveta znanja”, 2000; “Čvorovanje” (pisana sa Slobodanom Neninom), 2001; “Razgovori s Teslom”, 2002; “Znanja iz onostranog”, 2003; “Aura”, 2004. Dr Ljubiša Stojanović je odlikovan visokim belgijskim ordenom za istraživanje u bioenergiji 1992; osvojio je srebrnu medalju Eureka 1992. za koncentrator; na međunarodnom sajmu alternativne medicine u Skoplju, 2003. dobio je za energetsku medicinu statuu “Da Vinči” i u Hodmezovašarheju, Mađarska, 2005, prva nagrada; na međunarodnim izložbama pronalazaštva za pločicu “Božanska voda” dobio je sledeće nagrade: Banja Luka, 2004. “Mihajlo Pupin”; Hodmezovašarhel, Mađarska, 2005, prva nagrada; Bečej, 2005.; Svetski sajam pronalazaštva, Budimpešta, 2006, srebrna medalja.