Oto Rank - Mit o Rodjenju Junaka

B ib lio te k a

NAUČNA MISAO

Za izdavača Bora Babić, direktorka

3

O T O RANK

MIT O ROĐENJU JUNAKA P okušaj psihološkog tum ačenja mita

Preveo s nem ačkog T o m is la v B ek ić

um AKADEMSKA KNJIGA NOVI SAD

*Н #ВЕРЗМ ТЕТС К4 БИБЛИОТЕКА

ВЕТ^ДАЛ MtFKOBU'K -БЕОГРАД СВЕТС aslo v o rig in a la x v a n iv ,

— 7 ----------- von der Geburt des Helden

V e r su c h e in e r p s y ch o lo g is c h e n D eu tu n g F ra n z D e u tick e , L eip zig u n d W ie n , 1909.

KRATKA UVODNA NAPOMENA Ovaj rad nastao je zahvaljujući podsticaju profesora Frojda, pa i na ovaj način želim javno da mu izrazim svoju zahvalnost na njegovoj neprestanoj podršci i interesovanju, ne samo za ovaj moj rad. B e č, n a B o ž ić 1908.

Oto Rank

Gotovo svi značajniji kulturni narodi kao: Vavilonci, Egipćani, Izraelci, Indusi, Iranci, Persijanci, Gr­ ci, Rimljani, Germani i drugi, veoma su rano uzdizali i veličali svoje junake, legendarne kraljeve i kneževe, rodonačelnike religija, utemeljivače dinastija, carstava i gradova; ukratko, oni su svoje nacionalne heroje ve­ ličali u mnogim pesničkim delima, legendama i saga­ ma. Naročito su priče o njihovom rođenju i njihovoj mladosti obilovale fantastičnim crtama; pri tome je mnogim istraživačima palo u oči da među tim crta­ ma postoji gotovo neverovatna sličnost, da se one ponekada doslovno poklapaju i to čak i kod među­ sobno veoma udaljenih i potpuno drugačijih naroda. Pitanje o razlogu ovih dalekosežnih analogija u bit­ nim crtama mitskih priča, koje se, s obzirom na srod­ nost pojedinih detalja, javljaju skoro u svim grupama mitova, ćelu stvar čini jo š fantastičnijom , pa je ono postalo jed no od središnjih problema u istraživanju mita, i to sve do današnjih dana. Teorije o mitu koje su nastojale da objasne ovu neobičnu pojavu uglav­ nom se daju grupisati iz tri aspekta1*: 1 Kratak i p riličn o potpuni pregled opštih teorija o mitu glavnih predstavnika vid. kod W un d t, Vdlkerpsychologie,

Mythus und Religion, Teil I (Leipzig 1905), s. 527 i d

1.

Adolf Bastian2 sa svojom „idejom naroda” kon-

stituisao je teoriju elementarnih ideja, po kojoj podu­ darnost mitova neizbežno proishodi iz jednoobraz­ nog sklopa ljudskog duha, koji se u svim vremenima i na svim mestima unutar određenih granica ovaploćuje na isti način. To stanovište primenio je Adolf BauerJ, nastojeći da objasni veliku raširenost našeg mita o junaku. 2. T. Benfej*4 je svojom teorijom pokušao da ob­ jasni pojavu raširenosti paralelnih formi bajki princi­ pom prazajednice; po toj njegovoj teoriji bajke su nastale na jednom povoljnom mestu na Zemlji (u In­ diji), da bi potom, najpre prihvaćene od srodnih (da­ kle indoevropskih) naroda, zadržavajući zajedničke pracrte, nastavile da se dalje razvijaju i šire po celoj zemaljskoj kugli. To objašnjenje je potom primenio Rudolf šubert u svom spisu o Herodotu5. 3. Moderna teorija seoba ili pozajmica zastupa stanovište da pojedini mitovi potiču od određenih naroda (prevashodno od Vavilonaca) i da su ih po­ tom prihvatili drugi narodi, bilo putem usmenog preг Adolf Bastian, Dos Bestandigc in deri Menschenrassen und die Spieltveise ihrer Verandtrlichkeit, Berlin, 1968. * Adolf Bauer, Die Kyros-Sage und Verwandtes, Sitzungsberichte der Wiener Akademie der VVissenschaften, Bd. 100, 1882, s. 495 i d. 4 Th. Benfey, Pantschatantra, 2 Bde, 1859. 5 Rudolf Schubert, Herodots Darstellung der Cyrussage, Bresiau, 1890.

8

danja (trgovačke veze i si.), bilo putem literarnih ve­ za i uticaja.6 Nije teško pokazati da moderna teorija seoba i pozajmica predstavlja jednu, na osnovu novootkrivenog, ali raznolikog materijala, modifikaciju Benfejeve teorije. Široko zasnovana i produbljena istraživanja pokazala su da se Indija nikako ne može smatrati pradomovinom mitova, nego da je to daleko pre bio Vavilon, kao i da mitske priče nisu imale svoje isho­ dište na jednom mestu, nego da su se, štaviše, unakr­ sno selile preko ćele zemaljske kugle. Dok je, dakle, ideja o međusobnoj zavisnosti mitskih tvorevina, ko­ ju je Braun uopštio u „osnovni zakon ljudske priro­ de, po kojem se ne pronalazi ono što može da se ko­ pira”7, u tolikoj meri dospela u prvi plan, teorija ele­ mentarnih ideja, koju je pre više od 25 godina odluč­ no zastupao Bauer, gotovo da je sasvim potisnuta i bezmalo odbačena. Ne samo Šubert, lični protivnik Bauera, nego, reklo bi se, i najmoderniji istraživači, naročito Vinkler i Štuken, odlučno je odbacuju i čvr­ sto se drže teorije seoba i pozajmica. Mi pre svega ne možemo da se složimo sa nepo­ mirljivom suprotstavljenošću raznih teorija i njihovih 6 Vid. o tome Eduard Stucken, Astralmythen, Leipzig 1896— 1907, posebno V deo Mojsije, kao i Heinrich Lessmann, Die Kyrossage in Europa, Jahresbericht der Stadtischen Realschule zu Charlottenburg, 1906. 7 Braun, Naturgeschichte der Sage. Ruckfiihrung aller religiosen ldeen, Sagen, Systeme a u f ihren geneinsamen Stammbaum und ihre letzte Wurzel, 2 Bde, Miinchen, 1864—66.

9

zastupnika, jer smatramo da pored teorije elementar­ nih ideja sasvim osnovano mogu da se uzmu u obzir i teorije o zajedničkom praposedu i seobi. Uz to se problem u krajnjoj liniji ne sastoji u pitanju odakle je i na koji način građa mogla da dospe do određenog naroda, nego odakle uopšte potiče. Sa pomenutim teorijama dali bi se objasniti samo raznovrsnost i ra­ širenost, ali ne i poreklo mita. Da je čak i sam Šubert, inače najljući protivnik Bauerovog shvatanja, s time morao da se saglasi, može se videti po osnov­ nom principu i rezultatu njegovog spisa; naime, da sve te različite sage potiču od jednog jedinog pradrevnog uzora. Ali je i Bauer, koji je oštro odgovorio na Šubertovo izlaganje8, sklon pomiriteljsko-posredničkom shvatanju, što se vidi po tome da više puta ukazuje na to da i pored višestrukog nastanka neza­ visnih priča valja imati u vidu dalekosežne i razgra­ nate pozajmice, kao i izvorno zajedništvo nekih pred­ stava kod srodnih naroda. U novije vreme je Lesman u svom programskom spisu o zadacima i ciljevima istraživanja mita9 zastupao slično stanovište, ali je pri tome odlučno odbacio teoriju elementarnih ideja, pri­ znajući ujedno da prasrodstvo i pozajmica jed no dru­ go ne isključuju. 8 Bauer, Zeitschrift fur das osterreichische Gymnasium, 1891, kao i Subertov odgovor u istom časopisu.

4 Lessmann, Aufgabert und Ziele der vergleichenden Mythenforschung, Mythol. Bibl. I, Leipzig, 1896.

10

No, mi ćemo pitanje o načinu širenja mitova, ko­ je su pomenuti istraživači rešavali na tako različite načine, za sada ostaviti po strani i ograničiti se na pi­ tanje porekla mita o junaku uopšte. Začelo će se u mnogim slučajevima pokazati da se direktno, ili pri­ lično pouzdano, radi o pozajmici; tamo gde to ne bu­ de bilo moguće, moraćemo da se odlučimo da barem privremeno prihvatimo i druga stanovišta, kako sebi ne bismo zatvorili put za dalja istraživanja sa uneko­ liko nenaučnim stanovištem inače toliko zaslužnog Vinklera, koji kaže: „Ako ljude i njihove proizvode koji gotovo u svemu odgovaraju jedni drugima nala­ zimo na raznim tačkama sveta, i to veoma udaljenim jedni od drugih, onda iz toga moramo da zaključimo da su se onamo odselili. A da li znamo kako se i ka­ da se to dogodilo, za samu stvar uopšte nije važno.”10 Kako god da se, pak, odnosimo prema ovom pitanju, naš pristup dobija svoje puno opravdanje barem na osnovu neosporne okolnosti da, pod pretpostavkom da se mitovi sele, ipak preostaje da se objasni pore­ klo prvog m ita.11 Takvo istraživanje omogućiće nam, nema sum­ nje, dublje uvide u sadržaj tih mitova. Gotovo svi autori koji su se do sada bavili tumačenjem mita o 10 W inckler, Die babylotiische Geisteskultur in ihren Beziehungen zur Kulturentwicklung der Menschheit, Leipzig, 1907, s. 47. 11 Naravno da se ovde nećemo upuštati u razmatranje pita­ nja koja je to saga mogla biti prva, budući da takve nije bj j a kao što nije postojao ni prvi „ljudski par”.

rođenju junaka nalaze u njima, sledeći preovlađujući prirodno-naučni način tumačenja, personifikovane pri­ rodne pojave ili dešavanja u prirodi. Novorođeni ju­ nak je, na primer, mlado sunce koje izranja iz vode, a pri tome su mu se isprečili oblaci kao smetnja, ali ono na kraju ipak uspeva da savlada sve prepreke i smetnje.12 Da li će se, kako su to prevashodno činili prvi zastupnici tog tumačenja, u to uključiti sve pri­ rodne pojave13 ili će se, kako to čine noviji istraživa­ či, mitovi u jednom užem smislu shvatiti kao astralni mitovi (upor. Štukena, Vinklera i dr.), to nije toliko bitno, niti tu postoji toliko velika razlika kako se to čini nekim istraživačima. Korak dalje na tom putu predstavlja već to da se više ne uvažava gore iznese­ no solarno shvatanje, nego se, kao Hizing u svojim prilozima14, staje na stanovište koje je već Zike15 za­ stupao, a po kojem su svi mitovi prvobitno bili lunarni mitovi, s tim što je Zike u svom najnovijem ra­ du16 taj pristup proglasio za jedino osnovani i eviden­ tan za razumevanje i tum ačenje mitova o rođenju ju ­ naka, pa to shvatanje sada postaje sve popularnije.17 12 Po Brodbeck, Zoroaster, Leipzig, 1893, s. 138. 13 Kao posebno zastrašujući prim er za tu vrstu postupka pomenućemo ovde rad poznatog m itologa Švarca: — Schwartz, Der

Ursprung der Stamm-und Grundungssage Roms unter dem Reflex indogermanischer Mythen, Jena, 1878. 14 G. Husing, Beitrdge zur Kyrossage, Berlin, 1906. 15 Emst Siecke, Liebesgeschichte des Himmels, Strassburg, 1892. 16 Em st Siecke, Hermes als Mondgott, Leipzig, 1908, s. 48. 17 Upor. npr. Paul Koch, Sagen der Bibel und ihre Obereirtstimmung mit der Mythologie der Indogerm anen, Berlin, 1907. —

Mi se ovde nećemo upustiti u kritiku ovog zani­ mljivog i delom tačnog, ali ne i potpuno zadovoljava­ jućeg i jednostranog objašnjenja, jer ćemo se kasnije ionako iscrpno pozabaviti tumačenjem mitova. Prenebreći ćemo najpre i to da nam astralna teorija ne omogućava uvid u motive stvaranja mitova, pa bi za sada izrazili samo našu rezervu u to da li svođenje na astronomske pojave i događaje u potpunosti odgova­ ra sadržaju tih mitova ili bi možda neka druga vrsta tumačenja pomogla da se sagledaju neki jasniji i pri­ rodniji odnosi. Tako nas mnogo potcenjivana teorija elementarnih ideja u izvesnom smislu naprosto upu­ ćuje na jednu malo zapaženu stranu mitološkog is­ traživanja. Bauer zastupa i na početku i na kraju svog rada stanovište da je mnogo verovatnije i prihvatlji­ vije da se razlog opštoj podudarnosti ovih mitova po­ traži u opštim crtama ljudskog duševnog života, ne­ go u prazajednici ili seobi mitova. Njegovo mišljenje nam se čini utoliko opravdanije što se takve ljudske pojave ispoljavaju i u drugim formama i na drugim područjima ljudskog života, kao i da se lako može pokazati da su one podudarne. I nama se s jedne druge strane ukazala mogućnost da se ponovo nadovežemo na tu ideju. Ako bismo, na primer, postavili pitanje kakve su vrste te opšte ljudske pojave, onda Vid. i delom lunarno, delom solarno, u svakom slučaju posve sa­ movoljno tumačenje mita o junaku kod Gustav Friedrichs, Grundlage, Enstehung und genaue Einzeldeutung der bekanntesten ger manischen Marchen, Mythen und Sagen, Leipzig, 1909, s. 118.

13

bismo možda psihološkim posm atranjem bitnog sa­ držaja tih mitova bili u stanju da navedem o izvor sa kojeg ili iz kojeg svuda i u svim vrem enim a podjed­ nako izviru, pa bi upravo tim e m ogao da se obja­ sni istovetni sadržaj mitova. U jed nom slučaju je ta­ kvo izvođenje bitnog sastavnog dela iz jed nog opšteg ljudskog izvora s uspehom obavljeno. U svom T um a­

čenju snova 18 Frojd je otkrio vezu između priče o Edipu, kome je proročanstvo saopštilo da će ubiti svoga oca i oženiti se svojom m ajkom , što će onda nesvesno i ostvariti, i dva tipična sna o sm rti oca i polnom odnosu sa m ajkom , dakle snova koje m nogi ljudi još i danas sanjaju. Tam o se o kralju Edipu ka­ že: „Njegova sudbina nas se doim a zbog toga je r bi mogla da postane i naša, je r je proročanstvo pre na­ šeg rođenja izreklo istu kletvu kao i nad n jim . M ožda je nama svima bilo određeno da prvo seksualno uz­ buđenje usmerimo na m ajku, prvu m ržnju i nasilnu želju na oca; naši snovi nas u to uveravaju. Kralj Edip koji je ubio svog oca i oženio se svojom m aj­ kom Jokastom, samo je ispunjenje želje našeg detinjstva ”19 Prisno srodstvo između sna i m ita ko je se ovde obelodanjuje, a pri tom e se ne proteže sam o na sadržaj nego i na formu i nagonske snage ove dve, 18 S. Freud, Traumdeutung, W ien — Leipzig, 1900, s. 180 i d. 19 I sadržaj Šekspirovog „H am leta” se po F ro jd o v o m prikazu može na sličan način tumačiti. Kasnije ćem o videti kako istraži­ vači mita sa sasvim drugačijih stanovišta priču o H am letu u klju­ čuju u sklop našeg mitološkog kruga.

14

*4 * ■v'

ц

.i

i ti'110* kao' t

v

o

r

wi ’ 4>

S*' ;

SO ^

^ L ^ ":

c

t a ^ a\ brir ^ ^

Koie -

iSUo

u S * * 1 -t

.

^ ,- i

; : •

razmatrano^

\

unutrasn,e . , Г ~ '~

rm

šmarne snove.

:m -

knjizi o zagonetki >-—^ *-*' dovog shvatar.Tž. Ono n m ć : ■• > ■ razumemo snove- nego č žni značai i ur.utnšn _ svim društvenim fenom to mm . : c * ‘ e •’.i.* * vima u budnom r m _ _ L~m shvatanjem i odredemn S-Tjr.-iTm duševne akti\mosti K>: Ikr i-,...

“П** 11 Abr _ a Uistner

ГM *

bism o m ožda psih o lo škim p o sm atran jem bitnog sa­ držaja tih m itova b ili u stan ju da navedem o izvor sa kojeg ili iz ko jeg svuda i u svim v rem enim a podjed­ nako izviru, pa b i upravo tim e m ogao da se obja­ sni istovetni sadržaj m itova. U je d n o m slučaju je ta­ kvo izvođenje b itn o g sastavnog dela iz jed n o g opšteg ljudskog izvora s uspehom o b av ljen o. U svom Tum a­

čenju sn ova 18 Fro jd je o tk rio vezu izm eđu priče o Edipu, kom e je pro ročan stv o saop štilo da će ubiti svoga oca i oženiti se svo jo m m ajk o m , što će onda nesvesno i ostvariti, i dva tip ičn a sna o sm rti oca i polnom odnosu sa m ajk o m , dakle snova ko je m nogi ljudi još i danas sanjaju. T a m o se o k ralju Edipu ka­ že: „Njegova sudbina nas se d o im a zbog toga je r bi mogla da postane i naša, je r je p ro ročan stv o pre na­ šeg rođenja izreklo istu kletvu kao i nad n jim . M ožda je nama svima bilo određeno da prvo seksualno uz­ buđenje usm erim o na m ajku, prvu m ržn ju i nasilnu želju na oca; naši snovi nas u to uveravaju. Kralj Edip koji je ubio svog oca i oženio se svojom m a j­ kom jokastom , samo je ispu njenje želje našeg d etinjstva”19 Prisno srodstvo između sna i m ita k o je se ovde obelodanjuje, a pri tom e se ne proteže sam o na sadržaj nego i na form u i nagonske snage ove dve, 18 S. Freud, Traumdeutung, W ien — Leipzig, 1900, s. 180 i d. 19 1 sadržaj Šekspirovog „H am leta” se po F ro jd o v o m prikazu može na sličan način tumačiti. K asnije ćem o videti kako istraži­ vači mita sa sasvim drugačijih stanovišta priču o H am letu ukliučuju u sklop našeg mitološkog kruga.

14

kao i m nogih drugih — naročito patološko-duševnih — tvorevina, ide na ruku poim anju mita kao „ma­ sovnog sna” naroda, kako sam to jednom prilikom napom enuo20, kao i prim eni m etode, delom i rezulta­ ta Frojdove tehnike tum ačenja snova i na mitove, ka­ ko je to A braham pobliže izložio na jednom primeru u svom spisu o snu i m itu21. M i ćem o i kod ovde razm atranog kruga m itova ponovo naći potvrdu za u n u trašnje veze izm eđu sna i mita, pa ćem o obilato k o ristiti uvide k o je će nam om ogućiti njihova analogizacija. O d b ojan stav ko ji „Društvo za uporedno prouča­ v anje m ita” kao zastupnik najm odernijeg pravca u is­ traživanju m ita zauzim a prem a svakom pokušaju da se san i m it dovedu u m eđusobnu vezu najvećim de­ lo m je uslovljen ograničavanjem paralelizacije na košm arn e snove, kako je to učinio Lajstner u svojoj kn jizi o zagonetki sfinge22, kao i nepoznavanjem Frojdovog shvatanja. O no nam je omogućilo ne samo da razu m em o snove, nego je pokazalo i njihov dalekose­ žni značaj i unutrašnju povezanost ili srodstvo sa svim društvenim fenom enim a uopšte, naročito sa sno­ vim a u bud nom stanju ili fantazijama, sa um etničkim shvatanjem i određenim sm etnjam a kod norm alne duševne aktivnosti. Kod svih tih proizvoda, naime, 20 R an k , D er Kunstler. Aufsatze zu einer Sexualpsychologie, W ie n — Leipzig, 1907, s. 36. 21 A brah am , Traum und M ythos, W ien , 1909. 22 Laistner, Das Rdtsel der Sphynx, Berlin, 1899.

15

neizbežan je udeo jedne jedine duševne moći ili sile — ljudske fanlazije. Upravo toj aktivnosti fantazije — makar ne bila individualna nego celog čovečanstva — mora i pomenuta moderna teorija mita da pripiše — možda čak i prvo — mesto u razmatranju pita­ nja o poreklu mita. Jer, shvatanje ili poimanje mitova u astralnom smislu ili, preciznije rečeno, kao „kalen­ darskih priča” nameće, po mišljenju Lesmana, s obzi­ rom na „stvaralačku fantaziju čovečanstva”, pitanje „da li prvu klicu za nastanak takvih priča treba tražiti u zbivanjima na nebu ili su, obrnuto, gotove priče sasvim drugačijeg (dakle ipak fizičkog) porekla i tek kasnije prenesene na nebeska tela”.23 Mi smo, uprkos prigovorima koje je Lesman izneo u vezi sa verovatnošću takvog shvatanja, uvereni da su mitovi, barem izvorno, tvorevine ljudske fantazije, koje su nekada iz nekih razloga projektovane na nebo i sekundarno prenesene na nebeska tela sa njihovim zagonetnim pojavama. Pri tome ne bi trebalo umanjiti nesumnji­ ve tragove koje je to ostavilo na mitove, kao Što su, na primer, konstantni brojevi u njihovom značaju, iako se ni za te brojke nikako ne može smatrati utvr­ đenim da nisu psihološkog porekla i da su tek kasni­ je, upravo zbog tog značaja, uključene u kalendarske priče i nebeske proračune.

23 U tom smislu Štuken kaže: „Mit koji je preuzet od preda­ ka prenesen je na prirodna zbivanja i naturalistički tumačen, a ne obrnuto”. — „Tumačenje prirode je samo jedan motiv ”

16

Uglavnom se ima utisak da istraživači koji isklju­ čivo zastupaju prirodno-mitološki način tumačenja — svejedno u kom smislu — ne mogu, u svom na­ stojanju da dokuče prvobitni smisao mitskih priča, sasvim da se ograde od psihološkog procesa, za koji moramo da pretpostavimo da je na određen način delovao i kod tvoraca mitova. Motiv koji je, kako is­ traživače mita tako i njegove interpretatore, naveo na isti postupak zapravo je isti. Njega je sasvim naivno izložio jedan od utemeljitelja i predvodnika uporednog istraživanja mita i prirodno-mitološkog načina tumačenja Maks Miler, koji je u svojim ogledima re­ kao da „tim postupkom beznačajne sage dobijaju svo­ je osobeno značenje i lepotu, ali da se njime odstra­ njuju i neke od najodurnijih crta klasične mitologije i utvrđuje njihov pravi smisao.” Ta odurnost, koja se lako da razurrleti, sprečava dakako i mitologa da pri­ hvati shvatanje da bi motivi kao incest sa majkom, sestrom ili kćerkom, oceubistvo, ubistvo dede ili bra­ ta, mogli da se temelje na opšteljudskim fantazijama, koje, kako nas je Frojd učio, svoje izvorište imaju u detinjoj predstavi o životu sa njenim osobenim poi­ manjem spoljašnjeg sveta i ljudi. Ta odurnost je, da­ kle, samo reakcija na mučnu spoznaju tih prilika, jedna reakcija koja tumače snova nagoni da, u cilju sopstvene rehabilitacije, kao i rehabilitacije celog čo­ večanstva, tim motivima pripišu sasvim drugačija zna­ čenja od onih koja su prvobitno imali. Isti unutrašnji otpor ne dopušta ni mitotvornom narodu da veruje 17

u takve odurne i ogavne pomisli i taj otpor je verovatno i bio razlog i podsticaj da se te prilike projektuju na nebo. Jer to psihološko ublaženje koje se po­ stiže takvim opravdanjem putem projekcije na spoljašnje — po mogućstvu što udaljenije — objekte, da se donekle razumeti kada se jedno od tih tumačenja, na primer odurne priče o Edipu, posmatra kod jed­ nog zastupnika prirodno-mitološkog načina tumače­ nja: naime, tu je Edip, koji ubija svog oca, ženi se svojom majkom i umire kao slepac, jedan sunčani ju­ nak koji ubija svog stvoritelja — tamu; on deli poste­ lju sa večernjim rumenilom, svojom majkom, iz čije je utrobe (jutarnjeg rumenila) proistekao, pa onda oslepljen umire kao sunce na zalasku.24 Razumljivo je da takvo tum ačenje deluje umirujuće, da je prihvatljivije od otkrića činjenice da incestuozni impusli i ubilački porivi u odnosu na najbliže rođake postoje, kao ostaci infantilne predstave o ži­ votu, kod većine ljudi, ali nikakvi naučni argumenti i odbojnost — pa makar i ne bila svesne prirode — ni­ su, s obzirom na raspoložive činjenice, takvi da se mogu smatrati sasvim neosnovanim. Otuda se valja pomiriti sa takvim odurnostima, ukoliko se uopšte 24 Vid. Ignaz Goldzieher, Der Mythos bei den Hebraern und seine geschichtliche Entwicklung, Leipzig, 1876, s. 125. — Ali i za Zikea ( Hermes als Mondgott, Leipzig, 1908, s. 39) m itovi sa moti­ vom incesta gube projekcijom na mesec i njegov odnos prema suncu onu neobičnu odurnost i „daju se tum ačiti na jednostavan način: kćerka (novi mesec) je ponavljanje m ajke (starog meseca); sa njome se ponovo spaja otac (sunce, ali i brat, sin).”

18

doživljavaju kao takve ili nam ne preostaje ništa «dru­ go nego da odustanemo od ispitivanja psiholoških fe­ nomena. Začelo je posve jasno da ljudi čak ni u najdrevnija vrem ena i sa najnaivnijim predstavama o ži­ votu nisu na nebu videli incest i oceubistvo,25 nego je m nogo verovatnije da te predstave potiču iz jednog sasvim drugog, verovatno ljudskog izvora. Na koji su način onda dospeli na nebo i kakve su pri tome doživeli m odifikacije i dopune, to su pitanja od sekun­ darnog značaja i na njih se može dati odgovor tek kada bude bilo utvrđeno poreklo mitova uopšte. U svakom slučaju će se pored astralnog shvatanja 0 stvaranju m ita kao bitan činilac moći uzeti u obzir 1 duševni život, što onda treba da potvrde i rezultati našeg pristupa u tum ačenju ovih stvari. U tom smislu ćem o se najpre pozabaviti raspolo­ živim sagama i predanjima, koji će nam poslužiti kao osnova i ishodište za prvo opsežno psihološko tuma­ čenje, pa ćem o zato od obilja materijala26, prevashod25 U spisu o prareligiji G erm ana Zike — Siecke, Urreligion d er Indogerm anen, Berlin, 1897 — ukazuje na to da se u mitovi­ m a o incestu radi o prepričavanjim a posm atranih nepojmljivih dešavan ja u p rirodi, pa se kritički osvrće na Oldenburgovo shvatan je — Religion der V eda — po k ojem kod mita postoji prastara sklonost za m otiv incesta, te kaže da se u „pradrevna vremena taj m otiv p ričaocu nam etao snagom viđenih činjenica”. 26 U pom en utim radovim a Bauera, Šuberta i dr. mogli smo da v idim o svu raznovrsnost i raširenost m itova, dok su Hizing, Lesm an i ostali predstavnici m odernog pravca opširno izložili sa­ držaj i fin a gran an ja m ita. — Kod bezbroj bajki, pripovetki i pripovedačkh dela iz svih vrem ena sve do najm odernijih drama i

19

no biografskih mitova o junacima, izdvojiti neke od najpoznatijih i najkarakterističnijih, koje ćemo, bu­ dući da su značajni za naša istraživanja, predočiti u izvodima. Najvažniji motivi koji se stalno ponavljaju biće pri tome istaknuti određenim tipom slova.

SARGON Najstarije predanje našeg mita o junaku potiče po svoj prilici iz vremena osnivanja Vavilona (oko 2800. g. pre Hrista) i sadrži priču o rođenju njegovog osni­ vača Sargona Prvog. Izveštaj, koji svojom formom deluje kao originalni zapis samog kralja Sargona, u doslovnom prevodu glasi: „Sargon, moćni kralj Agade, to sam ja. Moja maj­ ka bila je jedna vestalka, mog oca nisam poznavao, a brat mog oca prebivao je u brdima. U mom gradu Asupirani, koji leži na obali Eufrata, moja majka, ve­ stalka, zatruđnela je sa mnom. Rodila me na skrive­

nom mestu, položila me u jednu košaru od trske, optočila je smolom i pustila je niz reku. Ali se nisam udavio. Reka me odnela do vodonoše Akija. On me u dobroti svoga srca izvadio iz vode i podigao me kao

svog rođenog sina. Vodonoša Aki načinio je od me­ ne vrtlara. Dok sam obavljao vrtlarsku službu ugleda­ la me Ištar, zavolela me, pa postadoh kralj i ja sam kraljevao punih 45 godina." romana mogu se sasvim jasno pratiti pojedini glavni motivi tog mita.

20

M O JSIJE

Najveću slićnost sa legendom o Sargonu, sa ko­ jom se ćak u nekim motivima sasvim poklapa, ima biblijska priča o rođenju Mojsija27, ispričana u Dru­ goj knjizi Mojsijevoj koja se zove Izlazak, i to u gl. 2. Uz to se već u prvoj glavi (22) kaže da je faraon naredio svom narodu da se sva muška deca rođena u jevreja bace u vodu, a da žensku ostave u životu. Ta naredba bila je obrazložena činjenicom da se „taj na­ rod mnogo umnožio". A onda se u 2. gl. kaže: „А neko od plemena Levijeva otide i oženi se kćerju Levijevom28. 1 ona zatrudnje i rodi sina; i videći ga lije­ pa, krijaše ga tri mjeseca. A kada ga više ne mogaše kriti, uze kovčežić od site, obli ga smolom i paklinom, i metnu dijete u nj, i odnese ga u trsku kraj rijeke. A njegova sestra stade podalje da vidi šta će biti od nje­ ga. A kći Faraonova dođe da se kupa u rijeci, i dje­ vojke njezine hodahu kraj rijeke; i ona ugleda kovče­ žić u trsci, i posla dvorkinju svoju te ga izvadi. A kad 17 Zbog tih sličnosti je često zastupano mišljenje da se priča o Mojsiju oslanja na legendu o Sargonu, ali su pri tome prenebregavane određene fundamentalne razlike, kojima ćemo se prili­ kom tumačenja iscrpno pozabaviti. 28 Mojsijevi roditelji, kao i sva lica u starijim izveštajima, ni­ su imali svoja imena. Tek im je sveštenstvo dalo imena, pa se već u gl. 6 kaže: I Amram se oženi Johavedom bratučedom svojom, i ona mu rodi Arona i Mojsija (i njihovu sestru Mariju, IV, 26, 59). Vid. o tome VVinkler, Geschichte Israels U i Jeremias, na nav. m. s. 408.

21

otvori, vidje dijete, i gle, dijete plakaše; i sažali joj se i reče: to je Jevrejsko dijete. Tada reče sestra njegova kćeri Faraonovoj: hoćeš li da idem da ti dozovem dojkinju Jevrejku da doji to dijete? A kći Faraonova reče joj: idi. / otide djevojčica i dozva mater djetinju. I kći Faraonova reče joj: uzmi ovo dijete i odoj mi ga, a ja ću ti platiti. I uze žena dijete i odoji ga. A

kad dijete odraste, odvede ga kćeri Faraonovoj, a ona ga posini; i nadjede mu ime Mojsije, govoreći: je r ga iz vode izvadih.”29 Ovaj izveštaj mitologija dopunjava predistorijom Mojsijevog rođenja: U šezdesetoj godini posle smrti Josifa tadašnji faraon ugledao je u snu jednog starog čoveka koji je držao vagu; na jednom tasu nalazili su se svi žitelji Egipta, dok je na drugom visilo samo jedno jagnješce; a ipak je prevagnuo ovaj drugi tas. Uplašeni kralj se odmah obratio svojim učenim ljudi­ ma i astrolozima koji mu objasniše da san znači da će se Izrailjcima roditi sin koji će uništiti ceo Egipat. Na to je zaplašeni kralj smesta naložio da se ubiju

sva novorođenčad Izrailjaca u zemlji egipatskoj. Zbog ove tiranske zapovesti je u Gosemu nastanjeni levita Amram hteo da se razvede od svoje žene Johavede, kako njegova deca koja će se još roditi ne bi bila osu­ đena na smrt. Ali toj njegovoj odluci suprotstavila se 29 Po Vinkleru (VVinckler, Die babylonische Geisteskultur, s. 119 i Altorientalische Forschungen III, s. 468) to ime pre znači „vodonoša”, što bi legendu o Mojsiju još više približilo legendi o Sargonu, jer ime Alci znači: nosio sam vodu, bio sam vodonoša.

22

kasnije njegova kćerka Mirjam, ustvrdivši s proro­ čanskom sigurnošću da će ono u kraljevom snu naja­ vljeno dete roditi njena majka i da će ono biti oslo­ bodilac svoga naroda. Na to se Amram ponovo saživeo sa svojom ženom, od koje je tri godine bio rasta­ vljen. Posle tri meseca ostala je trudna i rodila je jed­ nog dečaka; a u času rođenja tog dečaka ćela kuća bi­ la je ozarena nekim neobičnim sjajem, što je ukaziva­ lo na istinitost proročanstva.30 Na sličan način se govori i o rođenju rodonačelnika hebrejskog naroda Avrama. On je bio sin Tere, Nimrodovog vojskovođe, i Amtale. Uoči njegovog ro­ đenja kralju Nimrodu su njegovi astrolozi obznanili da će dete koje će se roditi oboriti moćne vladare i kneževe sa prestola i zaposesti njihove zemlje. Na to on odluči da se to dete odmah po rođenju ubije. Me­ đutim, kada su od Tere zatražili dete, ovaj je rekao: Meni se, doduše, rodio sin, ali je umro. Pri tome je izručio neko drugo dete, dok je svog sopstvenog sina sakrio u jednoj špilji pod zemljom, gde mu je Bog dao da sisa mleko iz jednog prsta desne ruke. U toj špilji je Avram navodno ostao do svoje treće (po ne­ kima do desete) godine života.31

30 Po Bergel, Mythologie der Hebraer, Leipzig, 1882. 31 Vid. Beer, Das Leben Abrahams nach Auffassung der jiidischen Sage, Leipzig, 1859, i Aug. VViinsche, Aus Israels Lehrhallen, Leipzig, 1907.

23

KARNA Priča iz staroindijskog epa M ahabharata32 o rođe­ nju junaka K am e ima neke srodne crte sa legendom o Sargonu. Sadržaj priče donosim o u skraćenom ob­ liku po Lasenu33. Kneževska kći Prita, koja se zove i Kunti, rodila je kao devica bogu sunca Suriji sina Kamu, koji na svet dolazi sa zlatnim minđušama svo­ ga oca i neprobojnim pancirom . M ajka j e u svom

strahu dete prikrila i uklonila. U H olcm anovoj repro­ dukciji te sage34 se kaže: „ T ada j a i m oja dojilja na pravismo od pruća jednu veliku košaru i stavism o na nju poklopac i prelismo je voskom . U košaru položismo dečaka i odnesmo ga dole d o reke Akvain." Noše­ na talasima reke, košara đospeva do grada Kampa. „Tamo je obalom reke prolazio plemeniti prijatelj Drtarastra, vozar, a sa njime je bila Rada, njegova lepa, smerna žena. Ona je bila ophrvana teškom brigom, jer joj se nikako nije ispunjavala želja da rodi sina. Uto je na reci ugledala košaru koju su talasi priterali uz samu obalu; ona je Aziratu pokazala na košaru, pa je ovaj ušao u reku i izneo je napolje.” Njih dvoje p ri­

hvatili su dečaka i podigli su ga k ao svoje dete. 11 Ovde valja pomenuti i indijsku legendu o rođenju m it­ skog kralja Vikramaditija. 1 u njoj se govori o bezdetnom braku roditelja, o čudesnom začeću, o zlokobnim znam enjim a, o odvo­ đenju dečaka u tam u. gde će se prehraniti m edom , da bi ga otac na kraju priznao kao svog. Vid. liilg. Mongolitche M archen , Innsbruck, 1868, $. 73. » Lassen. Indische Ahtrtumikunde, l, s. 673. * A. Holttmann. Inducht Sagen, Kartsruhe. 1846.

24

Kunti se kasnije udaje za kralja Pandu, koga pro­ ročanstvo da će jednog dana umreti u naručju svoje supruge navodi na uzdržanost u ispunjavanju svojih

bračnih obaveza, tako da sa svojom ženom ne upražnjava bračni odnos. Ali Kunti — opet putem božan­ skog začeća — rada tri sina, od kojih je jedan došao na svet u jednoj vučjoj jazbini. Jednog dana Pandu umire u naručju svoje druge supruge. Sinovi su u međuvremenu stasali u naočite momke i na jednom turniru, koji su oni priredili, pojavljuje se Kama da se nadmeće sa najboljim borcem Arjunom, sinom Kunte. Arjun nadmeno i podsmevajući se odbija da se bori sa sinom vozara. Da bi ga učinio ravnoprav­ nim protivnikom, jedan od prisutnih ga posvećuje u kralja. Uto je Kunti po božjem znaku u Kami prepo­ znala svog sina i moli ga, odajući mu tajnu njegovog roditelja, da odustane od borbe sa bratom. Ali ovaj ne veruje u istinitost tog otkrića i nepopustljivo insi­ stira na borbi. U toj borbi gine pogođen Arjunovom strelom.35 Upadljivu sličnost sa sagom o Kami ima priča o rođenju Iona, rodonačelnika Jonana, o kojem srazmerno jasno tragičko predanje kazuje sledeće:36 JS Opširniji prikaz kod Lefmann, Geschichte des alten In-

dien, Berlin, 1890, s. 181 i d. 16 Vid. Roscher po Evripidovom delu J j o n ”. Gde nije dru­ gačije navedeno, sve su grčke i rimske sage preuzete iz dela Roscher, Ausfuhrliches Lexikon der griechischen und romischen Mythologie, gde su navedeni i ostali izvori.

25

Apolon je sa Erehtejevom kćerkom Kreusom u pećini atinske stene začeo sina. U toj pećini se dečak rodio i tu je i ostavljen; naime, majka ga je položila u jednu košaru, u nadi da Apolon neće dopustiti da mu sin strada. Na Apolonovu molbu Hermes još iste noći odnosi dete u Delfe, gde će ga sveštenica naći na pragu hrama. Ona će potom podići dečaka, pa će ga kao odraslog mladića postaviti za služitelja hrama. Erehtej je kasnije doseljeniku Ksutu Kreusu dao za ženu. Pošto je njihov brak dugo bio bezdetan, obratili su se Delfijskom proročištu da od njega izmole blagoslov ne bi li konačno imali poroda. Bog otkriva Ksutu da je onaj koji mu prvi bude prišao prilikom izlaska iz svetilišta njegov sin. Pošto je iza­ šao napolje, naišao je na mladića kojeg radosno po­ zdravlja kao svog sina i daje mu ime }on, što znači „Hodač”. Kreusa odbija da prihvati mladića kao sina; njen pokušaj da ga otruje neće uspeti i sada se sav gnev naroda okreće protiv nje. Ion je već bio spre­ man da se s njom obračuna, ali je Apolon, koji nije želeo da sin ubije svoju majku, uputio sveštenicu u ćelu stvar. Po košari, u koju je novorođenče nekada bilo položeno, Kreusa ga prepoznaje kao svog sina i otkriva mu tajnu njegovog rođenja.

EDIP Roditelji Edipa, kralj Laj i njegova supruga Jokasta, žive dugo u b e z d e tn o m b r a k u . Laj, koji žarko želi 26

naslcdnika, obrati se delfijskom Apolonu za objašnje­ nje; proročište mu saopšti da će, ako želi, dobiti sina,

ali mu je sudbinom određeno da od tog sina bude ubijen. Iz straha od ispunjenja tog proročanstva, Laj se uzdržava od svojih bračnih obaveza i kloni svoje žene; međutim, jednom u pijanstvu on ipak obljubi svoju ženu, ali će sina tri dana po rođenju sluga po njegovom naređenju odneti na Kitaron. Da bi bio si­ guran da će dete stradati Laj je naložio da mu se pro­ hodu gležnjevi. Po prikazu Sofokla, koji nije najstari­ ji, pastir kojem je poverio da odnese dečaka predaje ovoga jednom pastiru korintskog kralja Poliba, na či­ jem će dvoru, po poznatom izveštaju, odrasti. Po dru­ gim izveštajima dečak je bio položen u jedan kovčežić i bačen u more , iz kojeg ga je izvadila supruga kralja Poliba koja je ispirala rublje na obali mora.37 Polib ga podiže kao svog rođenog sina. Kada Edip slučajno sazna da je nahoče, on zatraži od Delfijskog proročišta da mu kaže ko su mu pravi roditelji, pa mu ono saopšti da će ubiti svoga oca i oženiti se svojom maj­ kom. Uveren da se to proročanstvo odnosi na njego­ vog poočima i njegovu pomajku, on iz Korinta beži za Tebu; međutim, na tom putu će, ne sluteći da je to njegov otac, ubiti Laja, zatim će rešenjem zagonet­ ke grad osloboditi od Sfinge, čudovišta koje ubija lju­ de, a za nagradu će dobiti ruku Jokaste, svoje majke, 57 Po Beteu (Thebanische Heldenlieder) bacanje u vodu bila je prvobitna forma. Po drugim verzijama dećaka nalaze konjušari i oni ga podižu, po jednoj kasnijoj sagi je to seljak Melibije.

27

kao i presto fvoga oca. Te strahote i Edipova kasnija nesreća bili su omiljeni predmet obrade kod grčkih tragičara. Po uzoru na sagu o Edipu nastao je ceo niz hrišćanskih legendi; kao paradigmu za tu grupu izložićemo ukratko sadržaj Legende o Judi: uoči njegovog rođenja njegova majka Ciboreja usnila je san u kojem je upozorena da će roditi opakog sina koji će doneti nesreću ćelom svom narodu. Roditelji su dečaka polo­ žili u jedan kovčežić i bacili ga u more. Talasi su dete poneli do ostrva Skariot, gde će ga naći bezdetna kraljica, koja će ga podići kao svog sina. Kasnije će kraljevski par izroditi svog sina, ali će njega ubiti sin-usvojenik koji se osećao potisnut. Pošto je pobegao iz zemlje, našao je službu na dvoru Pilata, koji će ga uzdići u svog poverenika i poveriti mu nadzor nad ćelom svojom kućom. Jednom u svađi Juda će

ubiti jednog suseda, a da pri tome nije znao da je to njegov otac. A zatim se ženi udovicom ubijenoga, da­ kle svojom rođenom majkom. Po otkriću tih strahota, on se pokajnički uputi Spasitelju, koji ga prihvata među svoje apostole. Njegova izdaja Isusa poznata je iz Jevanđelja. Kao primer komplikovanijeg tipa te forme sage može da posluži Legenda o svetom Gregoru na steni Hartmana fon Auea. Gregora, plod rodoskrvne veze između dva kneževska deteta, njegova m ajka ostavlja

u kovčežiću na morskoj pučini, gde ga pronalaze riba­ ri i potom podižu, da bi zatim postao monah u jed28

пот manastiru. Ali se onda ipak odluči za riterski ži­ vot, pobeđuje u m nogim borbam a i dvobojim a i kao nagradu dobija ruku svoje m a jk e , kneginje. Posle o t­ krića incesta G regor provodi 17 godina na jed noj pu­ stoj steni u m oru i na kraju na zapovest Boga postaje papa.38 O voj legendi je veom a slična iranska saga o kralju D arabu u Firdusijevoj K njizi kraljeva, koju je Špigel39 prepričao na sledeći način: Poslednji Kajan Bem en im enovao je svoju kćerku i istovrem enu su­ prugu H um aji za svoju naslednicu, tako da se njegov sin Sasan, d uboko nezadovoljan i razočaran tom od­ lukom , povlači u sam oću. K ratko vrem e posle sm rti

njenog supruga H um aji je rodila sina kojeg j e odlučila da ukloni. P oložila g a j e u je d a n kovčežić i bacila g a u Eufrat. V od e reke nosile su kovčežić sve dok nije udario u kam en ko ji je jed an valjar položio u vodu. V aljar je izvukao kovčežić i našao u njem u dete i poneo ga svojoj ženi, koja je kratko vrem e pre toga iz­ gubila dete. B račn i par odluči da nahoče podigne kao svoje dete i kada je dečak odrastao, toliko je ojačao da ostala deca nisu m ogla da se nose s njim e. O n nije im ao volje da se bavi očevim zanatom , nego je želeo da postane ratnik. Pre toga je prisilio svoju pom ajku

d a mu od a tajnu njegovog porekla i na kraju se pri­ družio vojsci koju je H um aji upravo otprem ila u b o r­ 38 Vid. Cholevius, Geschichte der deutschen Poesie nach ihren antiken Elem enten. 39 Spiegel, Eranische A ltertum skunde II, s. 584.

29

bu protiv kralja Ruma. Pošto je svojom hrabrošću skrenuo pažnju na sebe, H um aji u njemu lako prepo­ znaje sina i im enuje ga za svog naslednika.

PARIŠ A polodor priča o rođenju Parisa: Kralj Prijam im ao je od svoje supruge H ekabe sina Hektora. Kada je H ekaba trebalo po drugi put da postane majka,

usrtila je da će na svet d oneti jed nu buktinju koja će zapaliti ceo svet. P rijam je zatražio od proroka, svog sina od prve supruge A risbe Esaka, da mu protumači taj san. E sak j e reka o d a će to d ete gradu doneti ne­

sreću, p a j e p osa v eto v a o k ra lja d a se on o ukloni. Pri jam je dečaka predao je d n o m pastiru, koji ga je odneo na Id; ovaj se zvao A gelaj. D ete j e p et dana hra­ nila je d n a m edvedica. K ada ga je A gelaj zatekao ži­ vog, uzeo ga je kod sebe da ga podigne kao svoje de­ te. D ečaku je dao im e P ariš; kada je ovaj stasao u lepog i snažnog m lad ića, nazvali su ga Aleksandros, jer se b o rio p rotiv razb o jn ik a i štitio stada. N ije dugo p otrajalo, pa je našao sv o je rod itelje. Na koji način se to d ogod ilo ispričao je Higinus, po čijem izveštaju su o d b ače n o g dečaka pronašli p a ­

stiri. Jed n om su P rijam o v i glasn ici došli kod tog pa­ stira po je d n o g bika, k o ji je b io predviđen kao nagra­ da pobedniku u b o rilačk im v eštinam a priređenim u čast P rijam a. Izabrali su bika k o jeg je Pariš veoma voleo, pa je pošao za lju d im a k o ji su odveli bika i 30

onda sudelovao u borbi i osvojio nagradu. N ezado­ voljan time njegov brat D efobos potegao je na njega mač, ali njegova sestra K asandra prepoznala je u n je ­ mu svog brata, posle čega ga je P rijam radosno pri­ hvatio kao svog sina. K asnija nesreća k o ju će Pariš krađom H elene do­ neti svojoj porod ici i ro d n o m gradu poznata je iz homerovskih pesam a sa pred istorijom i p otonjim doga­ đajim a. Izvesnu sličn o st sa p ričo m o rođ enju Parisa im a pesm a o Žalu u Fird usijevim Persijskim ju n ačkim sa­ gam a: Sam u, kralju Sistana, jed na od njegovih žena rada prvog sina. P ošto je im ao belu kosu, m ajka je prikrila njegovo rođenje. Ali d o jilja je kralju odala ro ­ đenje sina. Sam je razočaran i n aređu je d a se dete

ukloni. Sluge ga odnose na brdo Alburs, gde će ga prihvatiti i podići Sim urg, je d n a m oćna ptica. O d ra­ slog m ladića video je jed an karavan u prolazu, pa je p ron eo glas o njem u i o „ptici koja m u je bila dobra d o jilja”. M eđutim , kada je Sam u snu ugledao svoga sina, on kreće da traži od bačeno dete. Na vrh strme stene, na kojem je ko n ačn o video mladića, ne može da se uspne. Sim urg m u, pak, donosi sina dole i on ga rad osno prim a i postavlja za svog naslednika.

TELEF A leju, kralju T egeje, proročanstvo saopštava da će njegovi sinovi stradati od sina njegove kćerke, pa 31

on naloži da njegova kćerka Auga postane Atenina sveštenica i uz to jo j je zapretio smrću ako bi bila sa nekim muškarcem. Ali kada je Herakle na svom po­ hodu protiv Augije kao gost boravio u Ateninom svetilištu, ugledao je devicu i, opijen vinom, silovao Augu. K ada je Alej prim etio da je u drugom stanju,

predao ju je Naupliji, jedn om sirovom mornaru, s na­ logom da je baci u more. Ali na putu prema moru, na planini Parteniju, Auga se porodila i Nauplije je, ne hajući za kraljevu naredbu, oboje, majku i dete, odneo u Miziju i predao kralju Teutrantu. Po jednom drugom predanju, Auga se tajno po­ rodila kao sveštenica i držala je dete skriveno u hra­ mu. Kada je Alej otkrio taj prestup, naredio je da se dete odnese i ostavi na planini Parteniju;40 majku je Nauplije trebalo da proda ili da je ubije. On ju je predao Teutrantu. Po ustaljenoj tradiciji Auga je odbacila novoro­ đenče i pobegla za Miziju, gde ju je kralj Teutrant prihvatio kao svoje dete. D ečaka p a k doji jedn a košu­ ta i njega nalaze pastiri koji ga odnose kralju Koritu. On ga podiže kao svog sina. Kao mladić Telef se na savet proročanstva uputi za Miziju da potraži svoju majku. On pomaže Teutrantu u nevolji da savlada 40 Kod Evripida, od koga potiču tragedije „Auga” i „TeleP, Alej je naredio da se m ajka i dete u kovčegu bace u more, ali je taj kovčeg zalaganjem Atene dospeo u ušće m izijske reke Kajkos. Tu ih je našao Teutrant i on je Augu uzeo za ženu; njenog sina je kao posinka uzeo u svoju kuću.

32

svoje n ep rijatelje i k a o n a g ra d u z a to d o b ija ru ku n a ­

vodne kraljev e kćerke, n a im e A uge, sv oje sopstven e m ajke. Ali o n a o d b ija d a se p o d a T e le fu i up ravo k a ­ da je u svom gn evu h te o da je p ro b o d e , o n a u strahu doziva svoga d rag o g H e ra k la i T e le f po to m e p re p o ­ znaje sv o ju m a jk u . P o sle T e u tra n to v e sm rti p o sta je kralj M izije.

PERSEJ A k ris ije , k ra lj A rg a, v e ć je b io zašao u d u boku sta ro st i n ije im a o m u šk o g p o to m k a . P o što je želeo sin a , o b ra tio se D e lfijs k o m p ro ro č ištu , k o je ga je , m e ­ đ u tim , u p o z o r ilo n a o p a sn o s t o d m u škog p otom stv a.

N jeg ov a k ć e r k a D a n a ja ro d iće sin a k o ji će g a ubiti. D a b i to o s u je tio , z a tv o rio je svo ju k ćerk u u je d ­ n u b r o n z a n u o d a ju p o d z e m ljo m , k o ju je stavio pod s ta ln i n a d z o r. A li Z ev s se u v id u zlatn e kiše spustio k r o z p u k o tin u k ro v a n a D a n a ju i o n a je ro d ila je d ­ n o g d e č a k a .41* K a d a je A k risije je d n o m prolazio pored o d a je i z a č u o glas m la d o g P e rse ja i tak o saznao da je n je g o v a k ć e rk a ip ak ro d ila d ete, u bio je d ojkin ju , a k ć e rk u sa n je n im s in o m o d v eo pred k u ćn i o ltar p o ­ sv e ć e n Z ev su k a k o b i sazn ao im e pravog oca. A li on n ije p o v e ro v a o s v o jo j k će rk i k o ja m u je rekla da je o ta c d e te ta Z ev s, pa ju je zaje d n o sa d eteto m zatv orio 41 K a s n iji p is c i, m eđ u n jim a i P in d a r, n av od e da D a n a ja n ije z a tr u d n e la o d Z e v sa , n eg o o d b r a ta n je n o g o ca .

33

u drveni kovčeg42 i bacio u more. Međutim, talasi su kovčeg izbacili na obalu ostrva Šerif, gde ga je našao ribar Diktis, brat kralja Polidekta; ovaj je, naime, spa sao majku i dete izvukavši ih u svojoj m reii iz mora. Diktis im je pružio utočište u svom domu i podigao dečaka kao svog rođenog sina. Polidekt se, pak, zalju bio u lepu majku i pošto mu je Persej stajao na putu, gledao je da ga nekako ukloni, pa ga je poslao da do nese glavu Meduze. Persej če mimo očekivanja kralja ispuniti opasni zadatak i počiniče još niz junačkih podviga. Prilikom jednog bacanja diska slučajno ubi ja — u skladu sa proročanstvom — svoga dedu. On postaje kralj Arga, zatim Tirinta i podiže Mikenu.4'

GILGA M EŠ Elijan, koji je živeo oko 200. g. posle Hrista, do­ nosi u svojim „Pričama o životinjama" priču o jed ­

nom dečaku koga je spasao orao**-. „Životinjama je svojstvena i ljubav prema čoveku. Tako je jedan orao othranio jedno dete. Ispnčaću ćelu priču kako bih posvedočio moju tvrdnju. Kada je Senekor vladao nad Vaviloncima, haldejski proroci su prorekli da će*4 Simonid govori o „bakrenom sandučiću' u kojem je Da naja navodno bačena u more. Vid. Cieibel, KUissnches Uederbuch, s. 52 45 Po Hiungu (Husing) saga o Perseju raširena je u više va­ rijanti i u lapanu. Vid Sydney Hartland, Legend o f Prrseus, 1894 44 Oaudius Aehanus, Hist. anim XII, 21 Stuttgart, 1841. M

Mrt kraljevske kćeri svom dedi oteti kraljevstvo. N a to

..

sc kralj veoma uplašio, pa je za svoju kćerku, da šalji­ vo kažem o, postao drugi A krisije, jer ju je vrlo strogo nadzirao. Ali kćerka je — jer sudbina je bila m udrija nego V avilonci — tajno rodila d ete o d nekog neugled­

nog ćoveka. Dete su čuvari iz straha od kralja bacili ~ sa A kropolja, gde je kraljevska k ćerka bila zatvorena. No. orao je svojim o štrim o kom video kako dečak pada i pre nego što je pao na zem lju, zgrabio ga je i posadio na svoja leda, od neo u jed nu baštu i tam o ga pažljivo spustio na zem lju. Kada ga je nadzornik te bašte ugledao, odm ah je prigrlio dečaka i podigao ga kao svoje dete; dete je dobilo im e Gilgam eš i postaće kralj V avilona. Ako to neko sm atra izm išljotinom , nem am ništa protiv, iako sam ćelu stvar pom no ispi­ tao. I o Ahem enesu, Persijancu od koga potiče plem ­ stvo Persijanaca, navodno se brinuo jedan o ra o ”45

^

K IR Saga o K iru, koju većina istraživača — kako se či­ ni s pravom — stavlja u središte celog ovog kruga m itova, dospela je do nas u više verzija. Po Herodotu (o ko 450. pre H rista), koji sam kaže (I, 95) da je od četiri njem u poznate verzije izabrao onu koja se naj«' | O P tolo m eju . sinu Lagosa i A rsineje, priča se da ga je je -Д dan o ra o svojim krilim a Štitio od jakih sunčevih zraka, kiše i pti­ ca grabljivica.

35

manje odlikuje duhom glorifikacije, priča o rođenju i mladosti Kira u glavnim crtama izgleda ovako:46 Posle Kiaksaresa je nad Mederima kraljevao nje­ gov sin Astijages. Ovaj je imao jednu kćerku po ime­

nu Mandana. Jednom je u snu video kako iz nje ističe toliko vode da je ova preplavila ne samo njegov grad nego i ćelu Aziju. On je taj svoj san ispričao svojim prorocima i magičarima i veoma se uplašio kada je čuo njihovo tumačenje. Kada je Mandana stasala za udaju, nije je dao nekom Mederu koji bi mu bio rav­ nopravan nego jednom Persijancu po imenu Kambises. Ovaj je bio iz dobre kuće i miran čovek, i sma­ trao ga je manje važnim od nekog Medera iz sred­ njeg staleža. Kada je Mandana postala žena Kambisesa, Astijages je prve godine usnio drugi san. Usnio je da iz nedara njegove kćerke raste jedna vinova loza koja se svojom senkom nadnela nad ćelu Aziju. Kada je taj san ponovo izložio svojim tumačima snova, na­ ložio je da se njegova kćerka, koja je bila trudna, do­ vede iz Persije. I kada je stigla, stavio ju je pod nad­ zor jer je bio naumio da ubije njeno dete. Naime, tu­ mači snova su mu prorekli da će sin njegove kćerke umesto njega postati kralj . Da bi to osujetio naložio je, kada se Kir rodio, da mu dođe Harpagos, koji je bio njegov rođak i poverenik među Mederima. Nje­ mu je rekao: 46

Fr. Lange,

schichte des Altertums,

Herodots Geschichten.

— Vid. i Duncker, Leipzig, 1880, IV, s. 256 i d.

Ge-

„Dragi Harpagose, poveriću ti jedan posao koji moraš savesno da obaviš. Ali nem oj da me obmaneš i nemoj nikoga da uključiš u ovu stvar, jer bi te to moglo skupo stajati. Evo, uzmi d ečaka kojeg je M an­ dana donela na svet, odnesi ga u svoju kuću i ubij ga. Posle ga pokopaj kako znaš i um eš ” H arpagos je na to odgovorio: „Veliki kralju, nika­ da ti tvoj sluga nije b io neposlušan, a i ubuduće ću se čuvati toga da se pred to b o m ogrešim . Ako je to tvo­ ja volja, onda m en i pristaje sam o da je verno sprove­ dena u d elo .” P ošto je H arpagos to rekao, predat m u je dečak sa svom o p rem om , pa je kren u o plačući kući. T am o je svojoj ženi isp ričao sve što m u je Astijages rekao. A ova ga je upitala: >,Šta nam eravaš da učiniš?” O n jo j od govori: „N eću poslušati Astijagesa, pa m ak ar d eset pu ta više divljao nego sada, neću postu­ piti po njegovoj volji i pristati da počinim takvo um or­ stvo. Z a to im a m m n o g o razloga. ]er, prvo, dečak mi je k rv n i sro d n ik , a, d rugo, A stijages je već dosta star i n e m a m u šk o g nasled nika. A ko um re i kraljevstvo pređ e u ru ke n jeg o ve k ćerk e, čijeg sina ja sada treba da u b ije m , zar m i o n d a ne preti najveća m oguća opa­ sn o st? A li zb o g m o je sigurn osti dečak treba da um re; n o , n ek a n jeg o v u b ica bud e jed an od Astijagesovih lju d i, a ne n ek o od m o jih .” P o što je to rekao, poslao je glasnika do jednog od A stijag eso v ih govedara, k o ji je , kako je znao, čuvao stad o n a b rd im a p u nim divljih zveri, a čije je ime bi-

lo Mitradates. Njegova žena se po grčkom zvala Ki­ no, a po medijskom Spako. Kada je čoban na Harpagosovu zapovest dojurio najvećom brzinom, Harpagos mu se obratio rečima: „Astijages ti naređuje da uzmeš ovog dečačića i da ga odneseš i ostaviš negde u najdivljačnijem brdu tako da što je moguće pre nastrada, i jo š mi je naložio da ti kažem: Ako ga ne ubiješ nego ga ostaviš u životu, umrećeš najsramnijom smrću A ja imam da proverim da li je njegova zapovest izvršena.” Kada je čo­ ban to čuo, uzeo je dečaka, krenuo svojoj kući i ušao u kolibu. Njegova žena je bila trudna i imala je tru­ dove celog dana i dogodilo se da se porodila upravo kada je čoban pošao u grad. I bili su u velikoj brizi jedno za drugim. A kada se vratio i žena ga neočeki­ vano ugledala, upitala ga je prvo zbog čega ga je Har­ pagos tako hitno pozvao. On jo j je pak rekao: „Draga ženo, voleo bih da ono što sam u gradu video i čuo nisam nikada video i čuo, i da se nikada nije dogodi­ lo našem gospodaru. Harpagosova kuća bila je ispu­ njena kuknjavom i plačem. T o sam odmah čuo, ali sam ipak ušao. I čim sam ušao, ugledao sam kako preda mnom leži jedan dečačić koji, se koprcao i de­ rao, a pri tome je bio okićen zlatom i obučen u šare­ ne haljine. Kada me Harpagos ugledao, naložio mi je da brzo uzmem dečaka i da ga ostavim na nekom pustom mestu u brdima; još mi je rekao da je to tako Astijages naredio i još mi je strašno zapretio ako to ne uradim. 1 ja uzeh dete i odoh s njim misleći da je 38

to dete nekog sluge-, ni u snu nisam mogao da pomi­ slim da je poteklo odande. Ali putem sam ćelu priču čuo od sluge koji me pratio iz grada i predao mi de­ čaka: da je sin Mandane, kćerke Astijagesa i Kambisesa, Kirovog sina, i da je Astijages naložio da se ubi­ je, i evo ga sada je tu!” Pošto je sve to rekao, čobanin je otkrio i pokazao dete i kada je žena videla da je to snažno i lepo dete, zaplakala je i bacila se mužu pred noge moleći ga da ga ne ukloni. Ali on joj odgovori da ne može druga­ čije da postupi jer će Harpagos poslati sluge da provere da li je obavio povereni mu zadatak, pa ako bi oni utvrdili da nije uradio ono što je trebalo da ura­ di, onda mu predstoji sramna smrt. Na to je ponovo rekla: „Ako ne mogu da te odvratim, onda barem učini ovako. I ja sam rodila, ali mrtvo dete. Ako

moraju da vide jedno odbačeno, uzmi ga i odnesi, a sina Astijagesove kćerke podići ćemo kao naše sopstveno dete. Tako neće moći da kažu da si bio neposlu­ šan, a i nama bi bilo dobro. Jer naše mrtvorođeno dete biće kraljevski sahranjeno, a živo dete će ostati u životu.” Čoban učini onako kako mu je žena rekla. Položio je svog mrtvog dečaka u jednu korpu, stavio na njega nakit onog drugog i ostavio ga na nekom pustom mestu u brdima. Tri dana potom javio je Harpagosu da može da mu pokaže leš dečaka. Na to je Harpagos poslao svoje najvernije telohranitelje i oni pokopaše govedarovog sina. A onog drugog, koji 39

se kasnije zvao Kir, podigla je čobanova žena. Ali ga nisu zvali Kir, nego su mu dali neko drugo ime. I kada je dećak imao dvanaest godina, istina je izašla na videlo i to na sledeći način. Igrao se u selu, u kojem su se nalazila i goveda, sa drugim dečacima njegovog uzrasta. Dečaci su se igrali kralja i za kralja su izabrali govedarovog navodnog sina.47 On ih je rasporedio da obavljaju razne poslove — jedni su morali da grade kuće, druge je proglasio kopljanici­ ma; ovoga je odredio da bude kraljevo oko, a onoga je zadužio da mu donosi vesti; ukratko, svaki je do­ bio neki određeni zadatak i posao. Jedan od dečaka, pak, bio je sin Artembaresa, uglednog čoveka među M ederima, i pošto nije hteo da uradi ono što mu je Kir naredio, to je ovaj ostalim dečacima naložio da ga izbatinaju, što su ovi i uradili. Ali samo što su ga ovi pustili, silno se razgoropadio zbog nanesene mu nepravde. P otrčao je u grad i požalio se ocu zbog 47

Ista igra kralja p o m in je se i u in d ijsk oj sagi o Kandragup-

ti, rodonaćelniku dinastije M au rja, koga je m ajka po rođenju po­ ložila u jed n u posudu koju je ostavila pred ulazom u staju sa kra­ vam a, gde ga je našao jedan čo ban i ond a ga podigao kao svog sina. K asnije je dospeo kod jed n o g lovca, kod kojeg se kao čuvar krava sa drugim dečacim a igrao igre kralja i kao kralj nalagao da se teškim prestupnicim a odseku noge i ruke. (M otiv komadanja javlja se i u sagi o Kiru i uopšte je veom a raširen.) Na njegovu zapovest su odsečeni delovi ponovo vraćeni na svoje mesto. Kanakja, koji je jedn om posm atrao tu igru, divio se dečaku, otkupio ga je od lovca za hiljadu karshapana, a ond a je kod kuće otkrio da je jedan od M aurja. Vid. o to m e Lassen, Indische Altertumskunde II, s. 196.

onoga što mu je Kir uradio. Ali nije rekao Kir, jer se ovaj još nije tako zvao, nego govedarov sin. Artembares je na to zajedno sa svojim sinom ljutito pošao Astijagesu i požalio se na tako nedostojno ophođenje, rekavši: „Veliki kralju, od tvog sluge, govedarovog si­ na, m oram o da trpim o takvo sram no ophođenje” i pri tom e mu je pokazao ram ena svoga sina. Kada je A stijages to čuo i video, hteo je zbog Artem baresa da obešteti dečaka, pa je naložio da mu se dovede govedar zajedno sa njegovim sinom . I kada su o b o jica prispeli, A stijages je pogledao K ira i rekao: „T i, sin ta k o običn og čov eka, drznuo si se da se tako sram n o o p h o d iš sa sin o m čoveka k o ji kod m ene uživa v eliko p o v eren je i zauzim a visok položaj?” A li o n m u o d govori: „G ospod aru, njem u se d o­ g o d ilo sa m o o n o što je b ilo pravo. Jer d ečaci u selu su se igrali (i o n je b io m eđu n jim a ) i izab rali su m e

za svog k r a lja , je r su sm atrali da sam ja najp od esn iji za to. I o stali d ečaci su uradili o n o što im je bilo n a­ re đ e n o , ali ovaj je b io n ep oslu šan i n ije m ario za m e­ ne i za o n o što ja kažem . Za to je d o bio o n o što m u je sled o v alo . A ko sam za to zaslužio da bu d em k a­ ž n je n , ev o m e, tu s a m !” D o k je d ečak ta k o g o v o rio , A stijages ga je o d m ah p re p o z n a o . Je r c rte lica ličile su m u na n jegove i o d ­ g o v o r je b io d o sto ja n je d n o g p le m e n ito g stv o re n ja; a uz to m u se u č in ilo da se v rem e kada je dete b ilo u k lo n je n o p o k la p a sa u z ra sto m d ečaka. T o ga je d u ­ b o k o k o s n u lo i n e k o v re m e n ije m o g ao da d ođ e d o 41

reci. Ali kada se ponovo pribrao, rekao je, želeći da se oslobodi Artembaresa i porazgovara sa govedarom bez svedoka: „Dragi Artembares, pobrinuću se za to da se ni ti ni tvoj sin ubuduće više ne žalite.” Tako je otpremio Artembaresa. A Kira su sluge na Astijagesovu zapovest uveli unutra i govedar je morao da ostane tu. I kada je sa njim bio nasamo, upitao ga je Astijages odakle mu ovaj dečak i ko mu ga je predao. Pastir je,

pak, odgovorio da je to njegov rođeni sin i da žena koja mu ga je rodila živi kod njega. Na to mu je Asti­ jages rekao da mu to kako govori baš i nije pametno, pa je pozvao kopljanike da ga zgrabe. A kada su ga poveli da ga udare na muke, pastir je priznao istinu i ispričao ćelu priču od početka do kraja i na kraju je molio za oproštaj i milost. Međutim, Astijages nije bio toliko ljut na pastira, koji mu je otkrio istinu, koliko na Harpagosa; nare­ dio je kopljanicima da ga dovedu i kada je Harpagos stao pred njega, Astijages ga je upitao: „Dragi Harpagose, na koji način si lišio života si­ na moje kćerke koga sam ti onda predao?” Kada je Harpagos ugledao pastira, nije pošao pu­ tem neistine iz straha da će se odmah pokazati da laže. Harpagos je ispričao istinu. A Astijages je u sebi ugušio bes, koji ga je bio spopao zbog ćele priče, i is­ pričao mu je prvo šta je čuo i saznao od pastira; on­ da je došao na to da je dečak još živ i da je to tako 42

lepo ispalo. „Jer”, rekao je, „velike brige zadavalo mi je to što sam uradio tom detetu i prebacivanja moje kćerke su mi legla na dušu. Ali pošto je ćela stvar ta­ ko lepo ispala, to mi kao prvo pošalji svog sina ova­ mo kod našeg novog pridošlice i onda dodi kod m e­ ne na obed, jer želim da priredim gozbu u čast bogo­ va koji su to tako izveli.” Kada je Harpagos to čuo, bacio se na zemlju pred kraljem i smatrao se srećnim da je sve na kraju po njega tako dobro ispalo, da je pozvan za kraljevu tr­ pezu, pa je pošao kući. A kada je stigao, naložio je svom sinu — b io je to njegov sin-jedinac od otprilike trinaest godina — da pođe kod Astijagesa i uradi sve što mu bude naredio, a on je sav srećan ispričao svo­ jo j ženi šta mu se dogodilo. Astijages je, pak, zaklao H arpagosovog sina čim je ovaj stigao kod njega, isekao ga na kom ade i delom je meso ispekao, a delom skuvao, i tako priprem io gozbu. Potom su, u zakaza­ no vreme obeda, prispeli H arpagos i ostali gosti. Za Astijagesa i ostale b io je priprem ljen sto sa ovčeti­ nom , a pred Harpagosa je bilo izneseno meso njego­ vog rođenog sina, bez glave, bez delova od ruku i no­ gu i ostaloga. T o je bilo stavljeno u posebno pokrive­ nu korpu. Kada se učinilo da se Harpagos najeo, upi­ tao ga je Astijages da li m u je jelo prijalo, a kada je H arpagos rekao da mu je veom a prijalo, donele su m u za to određene sluge pokrivenu glavu sa rukama i nogam a njegovog sina i stali pred Harpagosa, rekli m u da otkrije korpu i uzme ono što želi. Harpagos, 43

dakle, tako i postupi i otkrivši korpu ugledao je ostat­ ke svoga sina. I kada je to video, nije ničim odao svoje zaprepašćenje, nego se uzdržao. Na to ga je Astijages upitao da li zna od koje je divljači jeo meso, na šta je odgovorio da to veoma dobro zna i da je sve ono što kralj čini u redu. Rekavši to, uzeo je pre­ ostalo meso i s njime pošao kući. Tu je, mislim, hteo da ga pokopa. Harpagosu je Astijages, dakle, priredio takvu osve­ tu, a o Kiru je želeo da se posavetuje, pa je pozvao čarobnjake koji su mu protumačili san i upitao ih ka­ ko su mu onda protumačili ono priviđenje u snu. Ali ovi ponovo rekoše: Dečak bi morao da postane kralj, ako je ostao u životu i nije pre toga umro. On im je, međutim, ovako odgovorio: „Dečak je živ i on je tu. Pošto je živeo na selu, to su ga dečaci iz sela izabrali za kralja. On je, pak, sve uradio kao i pravi kraljevi. Jer, on je sebi kao vladar uzeo kopljanike, postavio čuvare kapija, glasonoše i sve ostalo. Šta po vama to ima da znači?” Čarobnjaci su odgovorili: „Ako je dečak živ i ako je bio kralj bez ičije pomoći, onda možeš da budeš miran i spokojan; jer sada neće po drugi put postati kralj. Jer i nama se već dešavalo da su se poneka pro­ ročanstva usmerila na nešto beznačajno i lako postaje ništavno ono što počiva na snovima.” Astijages je odgovorio: „Čarobnjaci, ja potpuno delim vaše mišljenje da se san ostvario, pošto je de­ čak već bio imenovan za kralja i više ne moram da 44

ga se bojim . Ali me ipak oprezno posavetujte šta je najsigurnije za m oj dom i za vas.” Na to čarobnjaci od go v oriše:------------------------------------------------------- . D ečaka pošalji nekuda da ti nesta­ ne s vidika, u zem lju Persiju, njegovim roditeljima.” Kada je Astijages to čuo, veom a se obradovao. Naložio je da m u dovedu K ira i rekao mu: „Sine m o j, ja sam ti učinio veliku nepravdu zave­ den jed nim varljivim snom , ali dobra sreća te spasila. Sada pođi veselo u zem lju Persiju, daću ti pratnju-, ta­

m o ćeš naći drugog oca i drugu m ajku a ne pastira M itradatesa i njegovu ženu.” T o je rekao i otpremio Kira. Kada je stigao u kuću Kambisesa, roditelji ga radosno pozdraviše saznavši ko je on, pošto su mislili da je onda nastradao i zatražili su da im kaže na koji se način spasao i održao. Rekao im je da je mislio da je sin govedara-, ali od pratilaca koje mu je Astijages dao sve je usput saznao. Ispričao je da ga je žena go­ vedareva podigla, hvalio ju je, a o keruši (Spako) je najviše govorio. T o su im e roditelji odmah prihvatili kako bi ljudim a opstanak deteta delovao što čudesni­ je , pa su tako dali osnovu za sagu da je jed n a keruša

p o d o jila odbačen og Kira. K asnije će K ir, podstaknut od Harpagosa, podbuniti P ersijance protiv M edera. Dolazi do rata i Kir će na čelu Persijanaca u bici pobediti Medere. Astijages je živ zarobljen, ali mu K ir neće učiniti ništa nažao nego će ga zadržati pored sebe sve do kraja njegovog života. H erodotov izveštaj se onda završava recima: 45

„Persijanci i Kir su otada vladali Azijom. Tako je Kn bio rođen i podignut i postao je kralj " Izveštaj Pompejusa Trogusa sačuvan nam je sa mo u Justinovom izvodu4*. Astijages je doduie imao jednu kćerku, ali nije imao muškog naslednika. On je

u snu video kako iz njenth nedara raste jedna vinove loza čiji su izdanci prekrili ćelu Aziju Tumači snova su mu protumačili da priviđenje veličine unuka, koga će roditi njegova kćerka, znači da ce izgubiti vlast Da bi predupredio tu opasnost i oslobodio sebe straha od gubitka vlasti, Astijages svoju kćerku пце dao za ženu ni nekom uglednom ćoveku ni nekom Mcderu. kako očev ugled pored majčinog ne bi još više uznco unuka, nego ju je dao Kambisesu. jednom običnom ćoveku iz tada nepoznatog naroda Persijanaca. Ali nt to nije moglo da obuzda Astijagesov strah: naredio je da njegova trudna kćerka dode kod njega kako bi njen plod bio ubijen na njegove oči. Kada se rodio dečak, dao ga je Harpagosu. svom prijatelju i povereni ku, da ga ubije. Iz straha da bi Astijagesova kćerka, kada vlast posle smrti oca dospe u njene ruke. mogla da mu se osveti za smrt njenog dečaka, predao je dete

jednom kraljevom pastiru da ga ukloni. Slučajno se u isto vreme kada se rodio Kir i pasttru rodio sin. Kada je njegova žena čula da je dete kralja ostavljeno na ** lustmus, Auszug aus des Pompejus Trogus Phthpptuher Geschuhte (1, 4 —7). Koliko se može videti iz lustinovog izvoda, priča Trogusa Dejnona (napisana u prvoj polovini 4 veka pre Hrista) temelji se po svoj prilici na persijskim pričama

46

nekom pustom mostu, usrdno je zamolila da ga do­ nesu da ga vidi. Pastir je popustio njenim molbama i vratio se u ium u. Tu je pored deteta našao jednu keruiu koja ga je podojila i bran ila ga od ptica i životinja Tat prizor izazvao je u njem u isto saosećanje kao kod kcrušc. Prihvatio je dečaka i odneo ga u svoju kuću, dok ga je keruša sva zabrinuta sledila. Kada je žena uzela dečaka u svoje naručje, on jo j se nasmešio kao da m u je već poznata; a kako je bio veoma sna­ žan i kako jo j se svojim sm eškom um ilio, zamolila je pastira da (n je n o dete um esto ovog odnese u šumu) i da podigne ovog dečaka. T ako su dva dečaka zameni-

i i svoje sudbine: jed a n je podignut nam esto pastirovog d eteta . drugi je umesto kraljevog unuka odnesen u šu­ mu N astavak ovog naizgled izvornijeg izveštaja u bit­ nom e se poklapa sa herodotovskom pričom. leđ na verzija, pak, koja sasvim odstupa od ove sačuvana nam je u izveštaju H erodotovog savremenika K tcsije , a njegov gubitak nadoknađuje jedan frag­ m ent Nikolaosa Damaskosa44. Fragment Nikolaosa do­ nosi priču K tesije, koja je u njegovoj persijskoj istoriji obuhvatala više od jedne knjige u sažetoj formi: po n jo j je A stijages navodno bio najplem enitiji kralj Med era posle A rbakasa. Za v rem e njegove vladavine došlo je do velikog p reo k reta kojim je vlast sa M edera prešla u ruke Per«

N ico. D am ascen . hragm . 6 6, Pers. 2, 5.

47

sijanaca, i to iz sledećeg razloga. Kod Medera je postojao zakon po kojem siromaha koji se, da bi preživeo, uputi kod bogataša i predaje, ovaj mora da hrani i oblači i da se drži kao kakav rob; ako bogataš to ne učini, onda siromah može da pođe kod nekog dru­ gog. Tako je dečak po imenu Kir, po rođenju jedan Marder, došao kod kraljevog sluge koji je bio nad­ zornik nad čistačima palate. Kir je bio sin Atradatesa,

( !

koji je, budući da je bio veoma siromašan, živeo od pljačke, dok je njegova žena Argosta, Kirova majka, čuvala koze. Kir se onome predao radi hleba, čistio je u palati i bio je veoma vredan, pa mu je nadzornik dao bolju odeću i dodelio ga čistačima koji su čistili unutrašnjost palate, s tim što ga je dodelio njihovom nadzorniku. Ali taj je bio veoma strog i često je bičevoo Kira. Kir je napustio ovoga i otišao zaduženom za svetlost, koji ga je voleo i doveo u blizinu kralja tako što ga je rasporedio među nosioce svetiljki. Po­ što se Kir i među ovima istakao, dospeo je kod Artembaresa, koji je nadzirao pića i lično kralju doda­ vao pehar. Ovaj je Kira rado prihvatio i odredio ga da bude peharnik za kraljevom trpezom. Nedugo za­ tim Astijages je zapazio kako Kir spretno obavlja svoj posao i kako je na ljupki način dodavao pehar, pa je upitao Artembaresa odakle je taj mladić. „O, gospo­ daru", rekao je ovaj, „on je tvoj rob, po rodu Persijanac, iz plemena Mardera, koji je došao kod mene da zaradi za Život" Artembares je bio star i jednom ka­ da je dobio groznicu zamolio je kralja da mu dozvoli 48

da ostane kod kuće: „Umesto mene neka vino naliva mladić koga si toliko hvalio i ako ti, gospodaru, bu­ deš njime bio zadovoljan, onda ću ga ja evnuh posiniti.” Astijages je bio zadovoljan, a onaj se prema Kiru odnosio kao prema sinu. Kir je sada stajao pored kralja i nalivao mu piće i danju i noću, te se pokazao kao spretan i sposoban peharnik. A Astijages mu je kao Artembaresovom sinu dao njegove prihode i to­ me dodao još mnoge darove i Kir postade veliki i njegovo ime se pročulo na sve strane. „Astijages je imao jednu veoma plemenitu i lepu kćerku. Nju je dao Mederu Spitamasu za ženu i uz nju kao miraz ćelu Mediju. Kir je onda svog oca i svoju majku doveo iz zemlje Medera i oni se radova­ še sreći svoga sina i njegova majka mu je ispričala

san koji je usnila kada je bila trudna s njim i čuvajući ovce zaspala u svetilištu: Iz nje je poteklo toliko mno­ go vode da je ova poput kakve velike reke poplavila Aziju i tekla sve do mora. Kada je to otac čuo, nare­ dio je da se san ispriča Haldejcima u Vavilonu. Kir je pozvao najmudrijeg među njima i saopštio mu san. Ovaj mu je rekao da mu taj san najavljuje veliku sre­ ću i najviše dostojanstvo u Aziji; ali Astijages o tome ne srne ništa da sazna, „jer će te ubiti, a uz to i mene koji sam protumačio taj san”, rekao je Vavilonac. Je­ dan drugome su se zakleli da nikome neće saopštiti to priviđenje. Kir je potom došao do još veće časti,

svoga oca je postavio za satrapa Persije, a svoju maj49

ku je posedom i ugledom načinio prvom među žena­ ma Persije Kada je nedugo zatim Ebares, poverenik Kira, ubio Vavilonca, njegova žena je odala kralju proro­ čanski san kada je saznala za Kirov put u Persiju, ko­ ji je preduzeo u cilju pripreme ustanka. Kralj je za Kirom poslao konjanike sa zadatkom da ga predaju mrtvog ili živog. Ali Kir ih je nadmudrio i uspeo da im pobegne. Na kraju dolazi do borbe koja se okon­ čava porazom Medera; Kir zauzima i Egbatanu. „Tu su uhvaćeni kćerka Astijagesa i njen muž zajedno sa oba njihova sina. Ali Astijages se nigde nije mogao naći: Amitis i Spitamas sakrili su ga u potkrovlju palate. Na to je Kir naredio da se Amitis, njen muž i deca stave na muke kako bi priznali gde se nalazi Astijages; međutim, ovaj se dobrovoljno pojavio da njegovi ne bi zbog njega bili mučeni. Spitamasa je Kir pogubio, zato što je lagao tvrdeći da ne zna za skrovište Astijagesa; a Amitis je uzeo za ženu. Astija­ gesa, koga je Ebares bio vezao, oslobodio je i pošto­ vao ga kao oca i postavio ga za satrapa Barkanijaca.” Herodotovskoj verziji sage o Kiru veoma je slična povest o mladosti iranskog kraljevskog junaka Kaikhosrava, onako kako ju je Firdusi ispričao u Sahnamama; najiscrpnije je tu sagu ispričao Špigel:50 za vreme jednog rata koji je kralj Kajkaus od Baktrije i Irana vodio protiv kralja Afrasiaba od Turana, Kaj­ kaus se posvađao sa svojim sinom Sijavaksom, koji se *

50

S p ie g e l.

Eranische Altertumskunde

I, s. 581 i d.

onda obratio Afrasiabu za pom oć i zaštitu. Ovaj ga je prijateljski prim io i čak mu je dao svoju kćerku Feringis za ženu, na šta ga je nagovorio njegov vezir P i­ ran, iako mu je proročanstvo reklo da te mu sin koji

bude proistekao iz te veze jedn om doneti veliku nesre­ ću. Garsevaz, kraljev brat i bliski rođak Sijavaksa, oklevetao je zeta kod Afrasiaba, koji onda sa svojom vojskom kreće na njega. Pre nego što te mu se roditi

sin, Sijavaks je usnio san koji mu proriče propast i smrt, kao i da će vlast preći u ruke njegovog potom ka. On zbog toga bezi pred Afrasiabom, ali biva uhvaćen i na zapovest šaha ubijen. Njegovu trudnu ženu će Piran spasiti iz ruku dželata. Uz obavezu da kralju odm ah dojavi da se Feringis porodila, Piran dobija dozvolu da je zadrži u svojoj kući. Jednom mu u snu seni ubijenog Sijavaksa najavljuju da mu se rodio osvetnik i Piran stvarno nalazi u odaji Feringis novo­ rođenog dečaka, kom e će nadenuti ime Kaikhosrav. Afrasiab sad više nije insistirao da se dečak ubije, ali je Piranu naredio da dete sa dojiljom preda pastiri­

m a, koji treba da ga podignu s tim da on ne sazna za svoje poreklo. AH ubrzo se njegovo kraljevsko poreklo obelodanjuje u njegovoj hrabrosti i njegovom pona­ šanju; i pošto Piran ponovo uzima dečaka u svoju kuću, Afrasiab postaje nepoverljiv i naredi da mu se dovede. Piran, pak, poduči Kaikhosrava da izigrava ludu51, pa ga šah, uveren da je dečak bezopasan, pu51 N a osnovu ovog m otiva o tobožnjem ludilu i nekih drugih sličn ih m otiva Jiriček — Jiriczek, Hamlet in Iran. U: Zeitschrift d.

51

šta da ode svojoj majci Feringis. Na kraju će Kaikho srava njegov deda Kajkaus krunisati za kralja. Posle dugih, zapetljanih i mukotrpnih borbi uspeće mu uz božju pom oć da se domogne Afrasiaba. Kaikhosrav će mu odrubiti glavu, a takođe će pogubiti i Garsevaza. Izvesnu, mada m nogo m anju sličnost sa prethod­ nom sagom poseduje iranski mit Feriduna, kako ga je Firdusi ispričao u svojim „Persijskim junačkim sa­ gam a”. C ohak,S2 kralj Irana, ugleda jed n om u snu tri

muškarca kraljevskog roda; dvojica su povijena od starosti, između njih pak ide jed a n m ladi koji u de­ Vereins f. V olkskunde, Bd. 10, 1900, s. 353 i d. — tumačio je

gu o Hamletu

je potom Lesman — H ein rich Lessm ann,

pa

sa­

kao varijantu iranske sage o Kaikhosravu; tu ideju

Die Kyrossage irt Euro­

— dalje razvio. Lesm an je pokazao da se saga o Hamletu u

nekim tačkam a (izigravanje ludila) upadljivo poklapa sa sagom o Brutu i Telu. Ja ću se u je d n o m drugom sklopu iscrpno pozaba­ viti korenim a tih veza, n aro čito sagom o T elu. Za sada bih samo da ukazem na povest o Davidu, o n ak o kako je ispričana u Samuelovim knjigam a. 1 tam o je kraljevski izdanak, David, pastir koji se postepeno penje na kraljevski presto. I on će kćerku kralja (Saula) dobiti za ženu i kralj će nastojati da ga ukloni; ali David se uvek nanovo na čudesan način spasava iz najvećih opasnosti. I on uspe da um akne pretvarajući se da je lud. — Biblijski karakter celog tog kruga saga naglašava i Jiriček : on u prići o sm rti Sijavaksa nalazi crte iz Spasiteljevog strad anja. 42 Im e C ohak je o k rn jen i o blik izvorno zendske oznake Ashi dahaka (Azis. dahaka), opaka zm ija; vid. i R. R oth ,

Eeridun in Indien und lrart.

Die Sage von

U: Z eitschr. der D eutsch. morgenl.

Ges. II, s. 216 i d. Iranskom Feridunu odgovara indijski T rita, čiji

)e avestinski dvojnik tumskunde, 1, s. 537 52

T raeton a. V id. Fr. Spiegel, i d.

Eranische Alter-

snoj ru ci nosi b u z d o v a n sa g lav o m b ik a , i ta j m lad ić mu p ristu p i i o b o ri ga b u z d o v a n o m n a ze m lju . T u ­ m ači sn o v a o b ja š n ja v a ju k r a lju d a je m lad i ju n a k k o ji će ga z b a citi sa p re s to la F e rid u n , izd an ak p le m e n a D žem šid a. C o h a k o d m a h p o č in je d a trag a za n jim . Ferid u n je sin A b tin a , je d n o g u n u k a D žem šid a. N je ­ gov o ta c se k r ije o d tir a n in a , ali će ga ip a k u h v atiti i ubiti. N je g a , p ak, jo š n e o d ra slo g d ečak a sp asiće n jego­

va m a jk a F ir a n e k , p o š to će s n jim e p o b e ć i i p re d a ti g a ču v aru je d n e u d a lje n e šu m e. T a m o će g a d o jiti k ra v a P u rm a ja ; tri g o d in e o s ta je tu , a o n d a ga n je g o v a m a j­ k a, p o š to s m a tra da tu v iše n ije sig u ra n , o d vo d i na b rd o

A lb u rs k o d je d n o g p u stin ja k a . U b rz o p o to m

C o h a k d o la z i u šu m u i u b ija č u v a ra i P u rm a ju . K ad a je F e r id u n n a p u n io š e s n a e s t g o d in a , sp u stio se sa A lb u r s a i s a z n a o o d m a jk e za s v o je p o re k lo , te se z a ­ k le o d a ć e o sv e titi s m r t svo g a o c a i sv o je h ra n ite ljk e . N a p o h o d u p ro tiv C o h a k a p ra tila su ga n jeg o v a dva s ta r ija b r a ta P u r m a je i K a ja n u š. B u z d o v a n o m k o ji je s e b i isk o v a o i za u s p o m e n u n a k rav u u k ra sio glavom b ik a o n će o n d a , k a k o je to san n ajav io , ubiti C oh aka.

ROMUL P r v o b itn u v e rz iju p rič e o R o m u lu i R e m u n a js ta ­ r ije g r im s k o g a n a liste F a b iju s a P ik to ra d o n o si M o m z e n 53 i o n a izg led a o v a k o : S a d a šn ji g o s p o d a r A lb e , 5J T h . M o m m s e n , D ie e c h te u n d fa ls ch e A c c a L a u re n tia . U :

V estg a b en f i i r Н о т е у ег, B e r lin , 1 8 7 1 , s. 9 3 i d .: n a d a lje R om isch e

53

kralj Amulije, naredio je da se blizanci koje je Silvija, kćerka ranijeg kralja Numitora, izrodila sa bogom Mar­ som, bace u reku. Kraljeve sluge uzeli su decu i odneli su ih od Albe sve do Tibra na uzvišenje Palatin; ali kada su sa ovoga hteli da se spuste do reke da ispune naređenje, videli su da su vode nabujale i da ne mo­ gu da dođu do korita reke. Tako su onda kotaricu sa dečacima ostavili kraj obale. Ova je neko vreme plu­

tala na talasima, ali su se vode ubrzo povukle i kotarica je udarila o jednu stenu i prevrnula se; deca su se našla u blatu i glasno zaplakala. To je čula jedna vu­ čica, koja se upravo bila okotila, pa su joj vimena bila puna mleka, i ona je prišla dečacima i podojila ih; dok su oni sisali ona ih je oblizivala i očistila svojim jezikom. Njih je nadletao jedan detlić; on je čuvao decu i takođe im donosio hranu. Otac je bdio nad svojim sinovima; jer vuk i detlić su svete životinje oca Marsa. To je video jedan od kraljevih pastira, ko­ ji je terao svinje na ledinu sa koje se bila povukla vo­ da; on se začudio i pozvao svoje drugove da i oni vi­ de kako se vučica materinski brine o deci i kako se deca prema njoj odnose kao prema majci. Oni nadigoše veliku dreku ne bi li oterali životinju. Ali vučica nije bila strašljiva; ostavila je decu, ali ne iz straha; polagano i ne mareći za pastire, nestala je u čestaru šume. Pastiri su pak pokupili dečake i odneli ih glavForschungen, Berlin, 1879, II, s. 1 i d. Momzen konstruiše izgu­ bljenu priču Fabijusa po sačuvanim izveštajima Dionisija i Plutarha.

54

nom nadzorniku kraljevih svinjara, Faustulu, jer su mislili da bogovi ne žele da deca stradaju. Ali Faustu-

lova žena je upravo d on ela m rtvorođen če na svet i b i­ la je tužna. T ada jo j je m už p red a o blizance i o n a ih je nahranila, p a su ih podigli k a o svoju decu i d ali im imena Rom ul i Rem. K ad a je b io osnovan R im , kralj Romul je sebi podigao k u ću nedaleko od m esta na kojem je stajala ko tarica. ja z b in a pak u k o jo j je bila nestala v učica zove se otad a V u č ja jazbina, Lupercal; tam o je k asn ije p o stavljen gvozdeni kip v učice sa b li­ zancim a,54 a v u čicu , L upi, R im lja n i su poštovali kao kakvo bo žan stvo . K asn ije je saga o R o m u lu doživela vise prerada, izm ena, p ro šire n ja i tu m ače n ja;55 n ajp o zn atija je u verziji k o ju d o n o si L iv ije (1, 3 i d .); tam o saznajem o p onešto o p re isto riji i p o to n jo j sud bin i blizanaca. K ralj P ro k a o stav lja u naslede kraljevsko d o sto ­ jan stv o svom p rv o ro đ e n o m sin u N u m ito ru . M eđu­ tim , njegov m la đ i b rat A m u lije će g a zbaciti s prestola i sam će p ostati kralj. K ako neki p o to m ak iz N u m itorove p o ro d ice ne b i m ogao da se pojavi u ulozi osvet­ nika, on ubija m uškog potom ka svoga brata; kćerku R ea Silviju, p a k , lišiće n a d e u p otom stvo na taj način

što će jo j, p o d izgovorom d a jo j tim e u kazu je veliku čast, o d red iti d a bu d e vestalka. Ali vestalka je silova54 Z a k a p ito lsk u v u čic u se sm atra da je prastaro delo etru r­ sk ih u m e tn ik a , k o je je p o L iv iju (X , 2 3 ) tam o p o stavljen o 29 6 . g. p re H rista . 55 Sav taj m a te rija l o b je d in je n je u k n jiz i Schvvegler, Rom i-

sc h e G esch ich te, l, s. 3 8 4 i d.

55

na i kada j e donela blizance na svet, navela je, bilo iz uverenja, bilo što j e sm atrala da je časnije da neki bog bude krivac za sve, Marsa kao oca svoje vanbračne dece. Potom sledi priča o tome kako su deca bačena u Tibar: košara sa dečacima ostavljena je, budući da je vodostaj bio nizak, na suvom i onda je naišla vuči­ ca koja je čula plač dece, te ih je podojila. Dečake je onda našao kraljev glavni pastir, koji se navodno zvao Faustulus, pa ih je odneo svojoj ženi Larenciji da ih ona podigne. Neki smatraju da su Larenciju, jer je ona deci ponudila svoje dojke, pastiri nazvali „Lupa” (vučica), te da je tako nastala ova neobična saga. Stasali u naočite mladiće, Romul i Rem su štitili stada od divljih životinja i razbojnika. Jednom su Rema uhvatili razbojnici i optužili ga da je pokrao Numitorovo stado. N um itora, pak, kome su ga doveli da ga kazni, duboko se dojm ila njegova mladost i kada je čuo za braću-blizance, počeo je da naslućuje da su njih dvojica njegovi odbačeni unuci. Pri tome su ga crte njihovih lica posebno podsetile na lice njegove kćeri, a onda je prispeo Faustulus sa Romulom i od pastira je saznao poreklo dećaka. Sada obe strane po­ činju sa priprem am a za obračun: mladići se pripre­ maju za osvetu, a N um itor da polaže pravo na ukra­ deni mu presto. Posle ubistva A m ulija Numitor po­ novo dolazi na vlast, a m ladići odlučuju da na mestu gde su bili ostavljeni i potom odrasli osnuju grad. Kod pitanja ko od braće-blizanaca treba da vlada no­ vosagrađenim gradom došlo je — pošto nijedan nije mogao da dokaže da je prvi stigao na svet — do 56

ogorčene svađe. Rem je, kako saga pripoveda, da b i se narugao svom bratu, preskočio novi bed em , n a Šta ga je razgnevljeni Romul ubio. T ak o se R o m u l sam domogao vlasti i grad je po n jem u nazvan R o m (Rim ). Rim skoj sagi o R om ulu i R em u v eom a je sličn a grčka saga o braći-b lizan cim a A m fio n u i Z etu , k o ji su prvo u tem eljili T e b u sa sedam k ap ija, p ri čem u je A m fion ogrom n e kam en e blo k o v e k o je je Z e t d o n o ­ sio iz brd a uz svoju svirku sklop io u k a sn ije čuvene zidine. Sm atralo se d a su A m fio n i Z e t d eca Z evsa i

A ntiope, k će rk e k ra lja N ik te ja . B ek stv o m se spasila od očeve k azn e, k o ji je presv isn u o o d b o la ; u m iru ći, zakleo je svog bra ta i p resto lo n a sled n ik a L ik o sa da kazn i A n tiop u zb o g n je n o g prestu p a. O n a se u m e ­ đ u v rem en u ud ala za E p o p e ja , k ra lja S ik ijo n a , k o g a je L ik os o n d a u b io . A n tio p u je v ezanu odveo. N a Kite-

ronu je ro d ila b lizan ce i ta m o ih je ostavila. Jed an p a ­ stir je p o d ig a o d e č a k e i n a z v a o ih A m fion i Zet. K a ­ sn ije je A n tiop a usp ela da p o begn e iz p ritv ora u k o ­ je m su je d ržali L ik i n jeg o v a supruga D irk a ; n a K itero n u će s lu ča jn o p o tra ž iti u to čište k o d u m eđ u v re­ m e n u o d rasle b ra ć e -b liz a n a c a . P astir o d aje m lad ićim a d a je A n tio p a n jih o v a m ajk a. O n i posle toga n a surov n a č in u b ija ju D irk u i lišav aju L ik a vlasti. S a o sta lim m n o g o b ro jn im sa g a m a o b lizan cim a 56 o v d e ne m o ž e m o p o b liže da se po zabav im o ; o n e m o 56 O r a š ir e n o s ti o v e v rste saga vid. lo h . H . B e ck e r, Die Zvvillin gssage als Schliissel zur D eutung u rzeitlicher U berlieferung, Leip-

57

žda predstavljaju pre jednu vrstu kompilacije mita o rođenju sa prastarim i veoma raširenim kompleksom mitova, naime mitom o neprijateljskoj braći, čije is­ crpno razmatranje mora da bude obavljeno u jed­ nom drugom sklopu. Pravo na odvajanje ovog dela mitologije od naše teme daje nam izgleda pozni i se­ kundarni karakter tipa blizanaca u mitovima o rođe­ nju. Za sagu o Romulu M omzen57 je dosta uverljivo pokazao da je prvobitno izveštavala samo o Romulu i da je lik Rema naknadno i to prilično labavo uklju­ čen.

HERAKLE 58 Posle gubitka svojih m nogobrojnih sinova Elektrion je verio svoju kćerku Alkmenu sa Amfitrionom, sinom svoga brata Alkeja. Ali pošto je Amfitrion nesrećnim slučajem skrivio sm rt Elektriona, on sa svo­ jom verenicom beži za Tebu. S njom još nije ostvario bračni odnos, je r je m orao svečano da obeća da joj se neće približiti sve dok ne bude osvetio njenu braću; otuda se u Tebi priprem a za osvetnički pohod. Već je pobedio i potčinio kralja neprijateljskog naroda Pterelaja i sva ostrva i vraća se u Tebu, a Zevs se u liku zig, 1891. O nekim grčkim sagama o blizancim a vid. Schubert, nav. d. s. 13. 57 M om m sen, Die Remuslegende, H erm es, 1891. s® Po Preller, Griechische M ythologie, Leipzig, 1854, II, s. 120 i d.

A m fitrioncč 9 p rib ližio A lk m e n i, d o n o se ć i jo j k a o z a ­ logu pobede zlatn i p e h a r, p a je k o d lju p k e d ev ice, k a ­ ko kažu k a sn iji p e sn ici, p ro v e o tr i n o ć i, je r je su n ce u njegovom k r e ta n ju zau stav io za je d a n d an . ls te n o ći se p o b e d n ičk i v eseo i ž e lja n lju b a v i v ra ć a i A m fitrio n . Z atim d olazi v re m e k a d a p lo d b o ž a n s k o g i lju d sk o g zagrljaja960 tre b a d a d ođ e n a svet i Z ev s n a ja v lju je b o ­ gov im a svoga sin a k a o b u d u ć e g n a jm o ć n ije g v lad ara. M e đ u tim , n je g o v a lju b o m o r n a su p ru g a Н е га usp ela je d a ga p riv o li n a k o b n u z ak le tv u d a će p rv i u n u k P e rse ja k o ji se b u d e ro d io b it i v la d a r n a d svim o s ta ­ lim p o to m c im a P e r s e ja . Н е г а n a to p o h ita u M ik e n u da p o ro d i ž e n u S te n e la k o ja je n o s ila sed m o m e se č n o g E r is te ja , p a o te ž a v a p o ro đ a j A lk m e n e sv a k o ja ­ k im o p a k im č a r o lija m a , b a š k a o k o d ro đ e n ja b o g a s v e tlo sti A p o lo n a . A lk m e n a je d o n e la n a svet H e ra k la i Ifik la ,61 k o ji s p rv im n e m o ž e da se p o n e se ni

S9 Isto pretvaranje božanskog ljubavnika u lik ljudskog oca imamo i u priči o rođenju egipatske kraljice Hačepset (oko 1300. g. pre Hrista), koja misli da je bog Amun u liku njenog oca Tutmozesa Prvog obljubio njenu majku. Vid. Budge, A History oj Egypt IV , Books on Egypt and Chaldea, vol. XII, s. 21 i d. 60 Slično mešanje božanskog i ljudskog očinstva sadrži mit o rođenju Tezeja , čiju su majku Altru, koja je bila Posejdonova Iju bavnica, jedne noći obljubili taj bog i opijeni bezdetni kralj Atine Agej. Dečak je onda tajno podignut, ne znajući ko mu je otac. — Vid. Roscher, Lexikon. 61 Od Zevsa je Alkmena rodila Herakla, od Amfitriona Ifi­ kla; po Apolodoru su oni bili braća-blizanci, dakle rodili su se u isto vrem e... Po nekim drugim lfikle je začet i rođen jednu noc kasnije, dakle posle Herakla. Neodređeni karakter brata blizanca

po hrabrosti ni po snazi. Tako je Kristej postao kralj Mikene u zemlji Argiviji, u skladu sa Zevsovom Za kletvom, a kasnije rođeni Herakle bio mu je pot činjen. Po jednoj starijoj Tebe, othranila jaka raširena jedna druga bomore, Alkmena je

priči Herakla je, kao i svu decu voda Dirke. Ali kasnije je bila verzija: Iz straha od Herinc lju­

dete koje je rodila ostavila na nekom pustom mestu, koje se u kasnija vremena zva­

lo Heraklovo polje. U to vreme je tamo došla Atina sa Herom. Sa divljenjem je posmatrala lepo dete i nagovorila Heru da mu ponudi svoju dojku. Ali de čak je mnogo jače sisao dojku nego što bi se to oče­ kivalo u njegovom uzrastu; Heru je to zabolelo i ba čila je dete na zemlju. Atina ga je onda odnela u obližnji grad i predala ga kraljici Alkmeni, za Čije

materinstvo nije znala, pa ju je zamolila, smatrajući da se radi o nahoćetu, da ga iz milosrđa podigne. S pravom se čudimo neobičnom slučaju. Rođena majka pušta da dete propadne, zaboravljajući na dužnost prirodne ljubavi, a maćeha, koja prema detetu gaji mržnju, spasava, a da to ne zna, svog neprijatelja. Herakle je samo nekoliko puta potegao na Herinoj dojci, ali onih nekoliko kapi božanskog mleka bilo je dovoljno da stekne besmrtnost. Neće uspeti ni poku šaj Here da dete koje spava u kolevci ubije pomoću i njegova labava povezanost sa ćelom sagom pada i ovde u oči. I tu se po svoj prilici radi o naknadnom dodatku.

00

dve zmije: dete se probudilo i stiskom svojih ruku zadavilo je životinje. K ao dećak, H erakle je, razgnevljen zbog nepravedne kazne, u bio svog učitelja Lina i Amfitrion, koji se plaši divljaćnosti m la d ića , šalje ga

svojim pastirim a u brda, gde je, p o jed n im a , potpu n o odrastao , kao A m fion i Zet, K ir i Rom ul. T u živi b a ­ veći se lovom i uživajući u slo bo d n o j prirod i.

IS U S Jevanđelje po Luki (1 , 2 6 do 3 5 ) pripoveda o n a­ javi ro đ en ja Isusa: „А u Šesti m jese c p oslan b i od Boga anđeo G avri­ lo u grad G alilejsk i po im en u N azaret, djevojci zaru ­

čen oj za m u za p o im en u Josifa , iz dom a Davidova; i d je v o jci b je še im e M arija. I ušavši k n jo j anđeo reče: R aduj se blagodatna'. G o sp o d je s to b o m , blagoslovena si ti m eđ u ženam a'. A o n a vidjevši ga uplaši se od riječi n jeg o ve i m išljaše: kakav bi ovo b io pozdrav? I reće jo j an đ eo : N e b o j se, M arija! Jer si našla blago­ d at u B oga! I evo z a ćeteš i rodićeš sina, i nadjenućeš

m u im e Isus. On će biti veliki, i n azvaće se Sin Svevi­ šn jega, i d a ć e m u G osp od Bog prijesto D avida oca n je­ g ov a. I caro v aće nad d o m o m Jakovljevim vavijek, i carstv u n jeg o vu neće biti kraja. A M arija reće anđelu:

K a k o će m i to biti k a d j a ne zn am za muža? I odgo v araju ći a n đ eo reće jo j: D uh sveti doći će na tebe, i 61

sila Svevišnjega osjeniće te; zato i ono što će se roditi biće sveto i nazvaće se Sin Božiji.” Ovaj izveštaj dopunjuje /evanđelje po Mateju62 (1, 18 do 25) pričom o rođenju i detinjstvu Isusa: „А rođenje Isusovo ovako bi: Kad je mati njegova

Marija bila obručena Josifu, a pre nego što se bjehu sastali nađe se da je zatrudnila od Duha Svetoga. A Josif muž njezin, budući pravedan, i ne hoteći je jav­ no izobličiti, namisli je tajno otpustiti. No kad on ta­ ko pomisli, gle, javi mu se u snu anđeo Gospodnji go­ voreći: Josife, sine Davidov, ne boj se uzeti Marije že­ ne svoje; jer ono što se u njoj začelo od Duha je Sve­ toga. Pa će roditi sina i nadjeni mu ime Isus; jer će on spasti narod svoj od grijeha njihovih. A sve se ovo dogodilo da se ispuni što je Gospod kazao preko proroka koji govori: Eto, djevojka će začeti, i rodice sina, i nadjenuće mu ime Emanuil, što će reći: S na­ ma Bog. Ustavši Josif od sna učini kako mu zapovje­ di anđeo Gospodnji i uze ženu svoju. I ne znadijaše

za nju dok ne rodi sina svojega prvenca i nadjenu mu ime Isus.” 62 Da bismo i formalno pokazali puni identitet priče o rođe­ nju i detinjstvu Isusa sa ostalim mitovima o junacim a, neka nam bude dozvoljeno da odgovarajuće odeljke iz raznih verzija jevandelja preuredimo bez obzira na tradicionalnu povezanost i izvor­ nost pojedinih delova. O starini, poreklu i autentičnosti tih delova kratak i jasan pregled daje Wilh. Soltau, Die Geburtsgeschichte lesu Christi, Leipzig, 1902. O pojedinim jevanđeljim a vid. Usener, Ceburt und Kindheit Christi, 1903.

62

O v d e ć e m o u k lo p iti o p š ir a n o p is r o đ e n ja Isu sa u. Je v an đ e lja p o L u la ( 2 , 4 d o 2 0 ): „А ta d a p o đ e i ] o s if iz G a lile je iz g rad a N a z a re ta u Ju d e ju u g ra d D a v id o v k o ji se z o v e V it le je m , je r o n b ija še iz d o m a i p le m e n a D a v id o v a . D a se zap iše s M a r ijo m , z a r u č e n o m za n je g a ž e n o m , k o ja b je š e tru d n a. I k a d t a m o b ija h u , is p u n iš e se d a n i d a o n a ro d i. I

r o d i s in a s v o je g a P rv en c a , i p o v i g a , i p o lo ž i g a u j a ­ sle; je r im n e b ija š e m je s t a u g o s tio n ic i.63 I b ija h u p a ­ s tiri u o n o m e k r a ju b o r a v e ć i u p o lju i č u v a ju ć i stra ž u n o ć u k o d s ta d a s v o je g a . I g le , a n đ e o G o s p o d n ji stad e m e đ u n ji h , i s la v a G o s p o d n ja o b a s ja ih ; i isp u n iše se s t r a h o m v e lik im . I r e č e im a n đ e o : N e b o jt e se, je r v a m , e v o , ja v lja m

r a d o s t v e lik u k o ja ć e b iti sv em u

n a r o d u . Je r v a m se d a n a s r o d i S p a s, k o ji je H risto s G o s p o d , u g r a d u D a v id o v u . 1 o v o v a m je z n a k : n a ći ć e te d ije t e p o v ije n o g d je le ž i u ja s la m a . I u je d a n p u t s a n đ e lo m se p o ja v i m n o š tv o v o js k e n e b e s k e , k o ji hv al ja h u B o g a g o v o r e ć i: S la v a n a v is in i B o g u i n a z e m lji m i r , m e đ u lju d im a d o b r a v o lja . A k a d a a n đ e li o tid o še o d n ji h n a n e b o , lju d i p a s tir i re k o š e je d a n d ru g o ­ m e : H a jd e m o , d a k le , d o V it le je m a , d a v id im o to što s e d o g o d ilo , š to n a m o b ja v i G o s p o d .64 I d o đ o še b rz o , 63 O r o đ e n ju Is u s a u jednoj špilji i o p r e m i m e s ta r o đ e n ja sa tipičnim životinjama (v o i m a g a r a c ) v id . Je r e m ia s , Babylonisches im Neuen Testament, L e ip z ig , 1 9 0 5 , s. 5 6 i P r e u s c h e n , /esu G e burt in der Hohle, Z e it s c h r if t f. d . n e u te s t. W is s . 1 9 0 2 , s. 5 5 9 64 P o

n o v i ji m

is tr a ž iv a n jim a p o v e s t o r o đ e n ju

H n s ta im a

v e lik e s l i č n o s t i s a p r e k o 5 0 0 0 g o d in a s ta r o m e g ip a ts k o m k ra lje v

63

i nađože Mariju i losifa i d.jcte gdje leži u jaslama A kad vidješe, objaviSe sve šio im je karano r.a te w.,je boga«, „kusivo

iz psihologijo neuroza. Iz njegovih razm atranja preu­ zimam sledeći deo o životu fantazije deteta i neurotiCara: „Odvajanje individue u razvoju od autoriteta ro- 7 ditelja je jedna od najnužnijih, ali i najbolnijih stvari u razvoju. Apsolutno je m oguće da se ono ostvari i m ože se pretpostaviti da je svaki iole norm alan Ćovek u izvesnoj m eri to i uspeo da ostvari. Štaviše, n ap re-dak društva uopšte počiva na toj suprotstavljenosti ohe generacije. S druge strane, postoji jedna grupa neurotićara po čijem stanju m ože da se vidi da nisu uspeli da savladaju taj zadatak.” „Za m alo d etc su roditelji isprva jedini autoritet i izvorište njihove svekolike vere. Postati kao oni tj. kao istopolni deo, postati velik kao otac i majka jeste najintenzivnija, najdalckosežnija želja u tim dećijim godinam a. Ali sa intelektualnim razvojem neum itno će doći do toga da će dete postepeno razumeti kate­ gorije u koje spadaju njegovi roditelji. O no upoznaje druge roditelje, uporeduje ih sa svojima i tako stiče pravo da posum nja u njima pripisanu neuporedivost i jedinstvenost. Sitni događaji u životu deteta, koji u njemu izazivaju nezadovoljstvo, daju mu povoda da započne sa kritikom roditelja i da zaključi da drugim roditeljim a u ponečem u treba dati prednost. Iz psi hologije neuroza znam o da u tome između ostalog sudeluju najintenzivnija osećanja seksualnog rivalite­ ta. Povod je očigledno osečanje potisnutosti. Previše često dolazi do situacija kada je dete potisnuto ili se oseća potisnuto, kada mu nedostaje puna ljubav ro~

81

đ ite lja ili žali što m o ra da je deli sa ostalim sestrama ili b ra ć o m . Z b o g toga što m isli da mu osećanja nisu u zv raće n a u p u n o j m eri, o n o sm atra da je pastorče ili u s v o je n o d ete. M n o g i ljud i k o ji nisu postali neurotič­ n i č e s to se sećaju takvih p rilika u kojim a su — veći­ n o m p o d u tic a je m literatu re — neprijateljsko pona­ ša n je ro d ite lja shvatali n a takav način i na takav na­ č in n a n je g a i od govarali. A li već se tu vidi uticaj po­ la, b u d u ći da d ečak p o kazu je daleko veću netrpelji­ v o st p rem a svom o cu nego prem a m ajci i daleko ve­ ću sk lo n o st da se o slo b o d i od njega nego od nje. A k tiv n o st fan tazije d ev o jčica u to j tački može da se pokaže kao d aleko slabija. U tim svesno u pamćenju zad ržanim d uševnim d o živ ljajim a iz detinjstva na­ lazim o m o m enat k o ji n am om ogućava razumevanje m ita.” „Retko svesno zadržan u sećanju, ali gotovo uvek m ože psih oanalitički da se dokaže, je ste sledeći raz­ vojni stupanj tog započetog o tu đ en ja od roditelja, k o ji m ože da se označi kao p o ro d ičn i rom an neurotičara. N aim e, svaka neuroza, kao i svaka viša obdare­ nost, odlikuje se posebn om aktivnošću fantazije, koja se najpre ispoljava u d ečijim igram a a potom , počev otprilike od vrem ena pre puberteta, p o čin je da se ba­ vi tem om porodičnih odnosa. K arakterističan primer te posebne aktivnosti fantazije predstavljaju snovi na javi,7* koji se nastavljaju i posle perioda puberteta.74 74 Vid. o tom e Freud, Hysterische P hantasien und ihre Beziehung zur Bisexualitat, gde se ukazuje na dodatnu literaturu o toj

82

Pažljivo posm atranje tih snova na javi pokazuje da služe ispunjenju želja, prom eni života i da imaju pre svega dva cilja: erotski i častoljubivi (iza kojeg se pak većinom krije erotski). U navedeno vreme je fantazija deteta zaokupljena zadatkom da se oslobodi sada m a­ lo cenjenih roditelja i da ih zameni društveno pogod­ nijim a. Pri tom e se iskorišćavaju slučajni susreti sa stvarnim doživljajim a (poznanstvo sa vlasnikom zam­ ka ili veleposednikom na selu, sa kneževskom poro­ dicom u gradu). Takvi slučajni susreti izazivaju zavist deteta, k o ja onda nalazi svoj izraz u fantaziji koja oba roditelja zam enjuje o tm enijim roditeljima. U tehnici izvođenja takvih fantazija, koje su naravno u to vre­ me svesne, od velike važnosti su spretnost i materijal koji detetu stoji na raspolaganju. A radi se i o tome da li fantazije uobličene sa velikim ili malim trudom mogu da se realizuju. Taj stadijum se postiže u vre­ me kada detetu jo š nedostaje znanje o seksualnim uslovima postanka.” „Kada uz to jo š dođe znanje o seksualnim odno­ sim a između oca i majke, kada dete shvati da je otac sem per incertus, dok je majka certissima, onda poro­ dični rom an doživljava osobeno ograničenje: on će se, naim e, zadovoljiti tim e da uzdigne oca, dok pore­ klo od majke kao nešto neizmenljivo više neće dovo­ diti u pitanje. Taj drugi (seksualni) stadijum porodičtem i. Rad je objavljen u knjizi Kleirte Schriften zur Neurosenlehre, W ien — Leipzig, 1909.

83

n o g ro m a n a p o čiv a i na je d n o m drugom motivu koii ie p rv o m (a sek su a ln o m ) ned ostajao. Sa saznanjem 0 p o ln im o d n o sim a rađ a se sklo n o st da se naslikaju e ro tsk e s itu a cije i o d n o si, čem u se kao pogonska sna­ ga p rid ru žu je u živ an je da se m ajka, koja je predmet n ajv eće sek su aln e rad o zn alo sti, dovede u situaciju taj­ n o g n ev erstv a i ta jn ih lju b a v n ih veza. Na taj način o n e p rv e ta k o re ć i a sek su a ln e fan tazije dospevaju na

1 '

stu p an j sa d a šn je g z n a n ja .” „ U o sta lo m , m o tiv o sv e te i o d m azd e, k o ji je ranije sta ja o u p rv o m p la n u , p o k a z u je se i ovde. T a neuro­ tičn a d eca su u g la v n o m o n a k o ju su rod itelji kaž­ njavali da b i ih o d v ik li o d s e k su a ln ih nepodobština, pa im se o n a sad a ta k v im fa n ta z ija m a svete. „N a ro čito su to m la đ a d e c a , k o ja sv o je prethod­ nike lišav aju n jih o v e p re d n o s ti ta k v im izm išljan jim a (baš k ao u is to rijs k im in tr ig a m a ), šta v iše , o n a se ne uzd ržavaju da m a jc i p rip išu o n o lik o lju b a v n ih veza koliko im a k o n k u re n a ta . Z a n im ljiv u v a rija n tu to g po­ ro d ičn o g ro m a n a im a m o o n d a k a d a ju n a k u svojoj fan taziji sebe s m a tra le g itim n im d e te to m s v o jih ro ­ d itelja, a o stalu b ra ć u i se s tre o d b a c u je k a o n e le g i­ tim n e . P ri to m e p o ro d ič n i r o m a n m o ž e d a u sm erav a i je d an p o seb an in te re s, k o ji s v o jo m m n o g o s tr a n o š ć u i m n o g o stru k o m u p o tre b ljiv o šć u izlazi u s u s r e t sv a­ k o ja k im težn jam a. T a k o m ali fa n ta s ta n a p r im e r u k lan ja ro d b in sk i o d n o s p re m a je d n o j o d ga sek su aln o p riv la či.” 84

sestara k o ja }

„Onaj ko se zgražava nad takvom iskvarenošću deteta ili bi hteo da porekne mogućnost takvih stvari, trebalo bi da ima u vidu da sve te naizgled neprija­ teljske izmišljotine zapravo nisu tako opake i zlonamerne i da je ispod površine ipak sačuvana nežnost deteta prema roditeljima. Radi se samo o tobožnjoj nevernosti i nezahvalnosti; jer ako se najčešća od tih fantazija, zamena oba roditelja ili samo oca značajni­ jim ličnostima, osm otri u detaljima, videće se da se ti novi i otm eni roditelji odlikuju crtama koje potiču od stvarnih roditelja, tako da dete oca zapravo ne

uklanja nego uzdiže. Štaviše, ćelo nastojanje da se stvarni otac zam eni nekim otmenijim i uglednijim sa­ mo je izraz čežnje deteta za izgubljenim srećnim vre­ menom, kada mu je otac bio najugledniji i najjači čovek, a m ajka najdraža i najlepša žena. On okreće le­ đa ocu koga je sada upoznao i vraća se onom u kojeg je u ranijim detinjim godinama verovao, i fantazija je samo izraz žaljenja što je to srećno vreme prošlo. U tim fantazijama se, dakle, ponovo precenjuju najrani­ je godine. Zanimljivi prilog ovoj temi dobija se iz studija snova. Tumačenje snova, naime, pokazuje da još i u kasnijim godinama u snovima o caru ili carici te uzvišene osobe znače oca i majku. Dečije precenjivanje roditelja sačuvano je dakle i u snu normalno odraslog čoveka.” Ako, dakle, sada pokušamo da stečene aspekte primenimo na našu šemu, onda nam saglasje tenden­ cije porodičnog romana i mita o junaku daje pravo 85

da Ja deteta dovedemo u analogiju sa junakom sage. Setimo se samo da mit neprestano odaje težnju da se oslobodi roditelja i da se ista želja budi u fantazijama detinje individue u vreme kada nastoji da stekne svo­ ju nezavisnost i samostalnost. Ja deteta se pri tome ponaša kao junak sage i zapravo se on uvek može shvatiti kao kolektivno Ja koje je opremljeno svim izuzetnim svojstvima, slično kao što u pesničkoj tvo­ revini junak uglavnom predstavlja samog pesnika ili barem jednu stranu njegovog bića. Prisetimo se sada bitnih, glavnih motiva mita o junaku: rođenje od otmenih roditelja, polaganje dete­ ta u kovčežić koji se baca u reku, a ono onda odrasta kod roditelja koji su jednostavni ljudi — na šta se onda u daljem razvoju nadovezuje povratak junaka prvim roditeljima, sa njihovim kažnjavanjem ili bez njega — te bez daljnjega postaje jasno da oba para roditelja u mitu odgovaraju realnom i imaginarnom paru roditelja fantazije romana. Kada se bolje pogle­ da, onda se i ovde kao u dećijim i neurotičkim fanta­ zijama zapaža psihološki identitet skromnog i otmenog para roditelja. U mitu se, shodno precenjivanju roditelja u ranom detinjstvu, najpre javlja otmeni par roditelja, kao i u fantaziji romana, dok se odrasli u stvarnosti ubrzo miri sa realnim prilikama. Fantazija porodičnog romana je, dakle, u mitu jednostavno realizovana smelim obrtom stvarnih prilika. Neprijateljstvo oca i od njega naloženo uklanjanje deteta su naglašeni momenti motiva koji su Ja i pod86

stakli na ćelu tvorevinu. Izmišljeni roman je takoreći izvinjenje za neprijateljska osećanja koja dete neguje prema ocu i koja ono u toj pesničkoj tvorevini proji­ cira na oca. Odbacivanje deteta u mitu odgovara, da­ kle, poricanju u fantaziji romana. U neurotičkom ro­ manu se dete naprosto otreslo oca, u mitu otac na­ stoji da se oslobodi deteta. Spasenje i osveta su prirodni, od fantazije zahtevani i nametnuti završeci. Ako ova privremeno u grubim obrisima nagoveštena paralelizacija treba da dobije punu vrednost, onda mora da nas osposobi da tumačimo određene, konstantno ponavljane detalje mita, za koje se čini da im je potrebno posebno objašnjenje. To nam se čini posebno važnim jer čak ni u spisima najuverljivijih astralnih i prirodnih mitologa ne nalazimo zadovolja­ vajuće objašnjenje ovih detalja. Takvi detalji su re­ dovno javljanje sna (ili proročanstva) i način na koji se dete u kovčežiću baca u vodu, motivi za koje se is­ prva čini da dopuštaju psihološko tumačenje. Na sre­ ću, izučavanje simbola sna omogućava nam da obja­ snimo značenje tih elemenata mita o junaku. Iz primene istih materijala u snovima zdravih i neurotičkih osoba može se zaključiti da bacanje u vodu znači ni manje ni više nego simbolički izraz rođenja. Deca, kao što je poznato, dolaze iz „vode”75, korpica (kov75 U bajci sa njenim prilagođavanjem dečijoj predstavi i na­ ročito „infantilnim seksualnim teorijama”, „rođenje čoveka se če-

87

cezić, posuda itd.)76 nije ništa drugo nego nosilac ploda, telo majke, i uklanjanje označava, dakle, di­ rektno čin rađanja, doduše prikazan svojom suprotnošću. Onog kome bi taj prikaz obrtanjem stvari mo­ gao da zasmeta podsetićemo na to da se rad sna če­ sto služi istim sredstvom. Potvrdu tog iz opšteljudske simbolike crpljenog tumačenja odbacivanja deteta pruža nam sam materijal iz sna, koji je — još uverljisto prikazuje kao izvlačenje deteta iz bunara ili nekog jezera”. (Thimme, na nav. m. s. 157). Tako se u bajci „Ribnjak gospode Hole” kaže: „Novorođena deca potiču iz njenog bunara i ona ih izvlači iz njega.” 1 u nekim narodnim običajima to shvatanje do­ lazi do izražaja. Kada bi, na primer, Kelt posumnjao u svoje očinstvo, onda bi stavio dete na jedan veliki štit i gurnuo ga u najbližu reku. Ako bi ga talasi vratili na obalu, onda bi se dete smatralo legitimnim, a ako bi stradalo, onda se to uzimalo za do­ kaz da nije, a onda bi i majka bila pogubljena. — Vid. i Franz Helbing, Geschichte der weiblichert Untreue. 76 Kovčežiću u nekim mitovima odgovara i pećina ili špilja, koja sasvim jasno simboliše majčinu utrobu; osim kod Avrama, Jona i dr., naročito kod Zevsa, koga njegova majka, iz straha pred svojim suprugom Kronosom, donosi na svet i krije u jednoj pećini, gde će ga hraniti koza Amaltea. — Po Homerovoj Ilijadi (XVIII, 396 i d.), osakaćenog Hefesta majka baca u more, gde de­ vet godina ostaje skriven u jednoj pećini okruženoj vodom. Ovde je, ako se samo obrne stvar, sasvim jasno prikazan devetomesečni intrauteralni život. — Češće od rođenja u pećini javlja se, pak, motiv bacanja kovčežića, i na njega nailazimo u vavilonskom mitu o Marduku-Tamuzu, kao i u egipatsko-feničanskom mitu o Ozirisu-Adonisu (vid. VVinckler, Die Weltanschauung des alten Orients, Ex oriente lux, I, s. 43 i d.). - I Bahus će po Pausaniji II 24 t l n P? m ° d ^ Па to! n,aČin Št° ć e u j e d n o m s a n d u č iću biti bačen u Nil pa ce ga spasit, k raljev a k ćerk a, što u p ad ljiv o p odse ca na legendu o M o ,siju . - Sličn o se p riča o T en ^ sin u K i b o I

88

vije u ktesijanskoj verziji rođena m ajka77 — usnio Kirov deda pre njegovog rođenja, i u kojem iz utrobe trudnice ističe toliko m nogo vode da poput m ora preplavljuje ćelu A ziju.78 Iznenađuje da su H aldejci u oba slučaja te snove sa vodom sasvim tačno tum ačili kao snove o rođ enju, kao što su ti snovi začelo obli­ kovani na osnovu poznavanja jed ne prastare, opšte upražnjavane sim bolike i iz jed n e m utne slutnje o od nosim a i sklopovim a k o je Frojdovo učenje o sno­ vim a predočava kao nau čn o saznanje. U Tum ačenju

snova se, naim e, nadovezujući se na jedan san u ko­ je m snevačica skače u tam nu vodu jezera, kaže: „Snovi te vrste su snovi o rođ enju; do njihovog tum ačenja se dospeva kada se u m an ifestnom snu saopštena činje77 U već pomenutom radu Abrahama „Traum und Mythos” nalazi se analiza jednog sličnog, samo — shodno stvarnim prili­ kama — komplikovanijeg sna o rođenju, koji je usnila jedna trudna žena sa strahom iščekujući svoj porođaj, a u kojem se vo­ da javlja kao plodište. 78 Ta fantazija o velikoj vodi veoma podseća na veliku i raši­ renu grupu saga o potopu, koje izgleda zaista nisu ništa drugo nego univerzalni izraz našeg mita o odbacivanju. Junak je tu ćelo čovečanstvo, njegov razgnevljeni otac bog i stradanje i spasenje čovečanstva i tu slede jedno za drugim. S tom paralelizacijom treba uporediti zanimljivu činjenicu da je smolom oblepljeni kov­ čeg u kojem Noje pliva na vodi u Starom zavetu označen istom rečju (tebah) kao i posuda u kojoj je Mojsije bačen u vodu. — Kao prelazni primer ovde ćemo navesti sagu o potopu koju Bader donosi u svojim badijskim narodnim kažama: Jednom kada je dolina Šunke posle provale oblaka bila poplavljena, plutala je na površini kolevka sa dečakom, koga je na čudesan način spasila jedna mačka. 89

nica obrne, dakle umesto: baciti se u vodu - ispliva­ ti iz vode t). biti rođen.” Potvrdu opravdanosti tog shvatanja, koje izjednačava san o vodi sa odbaciva­ njem , ponovo nam pruža okolnost da upravo u sagi o Kiru, koja sadrži san o vodi, nedostaje motiv baca­ nja deteta u vodu i samo korpica, koja se ne javlja u snu, igra ulogu kod uklanjanja. Kod ovog tumačenja odbacivanja kao rođenja ne srne da nas zbuni nesaglasje u redosledu pojedinih elemenata simbolizovanog dolaska na svet sa stvar­ nim činom rađanja. To vremensko preuređenje, štaviše preokretanje, da se objasniti, po saopštenju prof. Frojda na kojem sam mu zahvalan, iz opšteg načina na koji se sećanja prerađuju u fantazije: naime, u fan­ tazijama je upotrebljen isti materijal, ali u sasvim no­ vom rasporedu, i na prirodni redosled činova se uopšte ne obraća pažnja.79 Pored ovog vremenskog preokreta, i sadržajni pre­ okret zahteva posebno razjašnjenje. Sledeći razlog za prikaz rođenja njegovom suprotnošću, po život opa­ snim bacanjem u vodu, jeste isticanje neprijateljstva roditelja prema budućem junaku. Stvaralački uticaj ^ tendencije da se roditelji prikažu kao prvi i najmoć­ niji protivnici junaka shvatićemo ako se prisetimo da ceo porodični roman svoje ishodište ima u osećanju 79 Iste prilike vladaju kod stvaranja sna i pretvaranja histertckth fantazija u napade. O tome u Frojdovom Tumačenju sno-

£

90

£

' “ nw>v° m ,р'“

*» tiM k .

zapostavljenosti, dakle pretpostavljenom neprijatelj­ stvu roditelja. Neprijateljstvo u mitu ide tako daleko da roditelji uopšte ne žele da dete dođe na svet, na šta se junak upravo žali. Iz mita se čak može jasno razaznati želja da se dolazak na svet ostvari protiv ^ volje roditelja. Ali životna opasnost prikazana putem odbacivanja zaista je data sa činom rođenja. U savla­ davanju svih tih prepreka dolazi do izražaja i misao da je budući junak najveće teškoće zapravo prevladao r već samim svojim rođenjem, samim tim što je uspešno osujetio sve pokušaje da se spreči njegovo rođe­ nje.80 Ovde možemo pomenuti i drugo tumačenje, po^ kojem se mladi junak, koji možda sluti da je određen za podnošenje velikih životnih tegoba, u pesimističkom raspoloženju žali što se uopšte rodio. On optu­ žuje roditelje da su ga takoreći bacili u neprijateljski život, što su ga uopšte rodili. Otpor prema rođenju sina, koji je posebno vezan za oca, često je prekri­ ven suprotnim motivom, željom za detetom (kao kod Edipa, Perseja i dr.), dok se neprijateljski stav preina budućem nasledniku prestola i carstva projicira prema spolja, dakle pripisuje proročanstvu, koje se tako pre­ dočava kao zamena za san koji nagoveštava nesreću . ili, bolje rečeno, kao ekvivalent njegovog tumačenja. 80 Ovamo spada tačka 2 naše šeme: dobrovoljna uzdržanost ili nasilno razdvajanje roditelja, na koje se prirodno nadovezuje čudesno začeće i porađanje majke-device. — I fantazije o pobača­ ju , koje su naročito jasno iskazane u legendi o Zoroastru, spadaju u ovaj sklop.

91

Na drugoj strani, pak, porodični roman pokazuje da fantazije deteta koje naizgled otuđuju roditelje ne mogu o njima da iskažu ništa drugo nego da su ipak stvarni roditelji. I m it o odbacivanju ne sadrži, preve­ den pom oću simbolike, ništa drugo nego uveravanja: to je moja majka koja m e po nalogu oca rodila. Usled tendencije m ita i tim e ostvarenog pomeranja neprijateljskog stava sa deteta na roditelje, to uveravanje u stvarno roditeljstvo, pak, može da dođe do izražaja samo kao njegovo odbijanje. Osmotrimo li sada malo pobliže neprijateljski stav junaka prema svojim roditeljima, najpre će nam pasti u oči da se on prevashodno odnosi na oca. Većinom se, kao u mitu o Edipu, Parisu i dr. kralju proriče da mu preti opasnost od sina kojeg očekuje; otac je on­ da taj koji će naložiti da se dete ukloni i on će mimo svakog očekivanja spašenog na svaki način progoniti i ugrožavati, ali će na kraju, u skladu sa proročan­ stvom, sin odneti pobedu. Da bi se razumela ova crta koja u prvi mah možda začuđuje, nije potrebno tra­ žiti neko zbivanje na nebu u koje bi se ta crta jed­ va mogla uklopiti. Ko otvorenih očiju i nepristrasno osmotri prilike i odnose između roditelja, dece, brače i sestara, onakve kakvi oni stvarno jesu, taj će često, skoro redovno, ako ne očevidno i trajno, a ono stal­ no p ris u tn o u nesvesnom iz kojeg će povremeno iz­ b ija ti n a v id elo , morati d a se suočava sa izvesnom n ap e to šću izm eđ u oca i s in a i jo š jasnije sa konku­ re n tsk im o d n o so m iz m e đ u b r a ć e i s e s ta r a . Naročito 92

erotski m om enti pri tom e igraju ulogu i po pravilu najdublji — većinom nesvesni — koren odbojnog odnosa sina prem a ocu ili između dva brata treba potražiti u konkurenciji i težnji za pridobijanjem pa­ žnje i ljubavi m ajke. Priča o Edipu nam jasno poka­ zuje — samo u grubljim dim enzijam a — tačnost tog shvatanja, pošto se na ubistvo oca nadovezuje incest sa m ajkom . Taj erotski odnos prema m ajci, koji opet dominira u drugim m itovim a, u mitovim a o rođenju junaka potisnut je u drugi plan,81 dok je pobuna pro­ tiv oca jače izražena. Da je ta pobuna deteta protiv oca u mitovima o rođenju provocirana neprijateljskim odnosom oca, uistinu je — kao što je to već nagovešteno — svoje81 Kod pojedinih m itova im a se utisak kao da je ljubavni odnos prem a m ajci, kao suviše oduran za shvatanje određenih vrem ena i naroda, uklonjen. Tragovi tog uklanjanja vide se kod upoređivanja raznih mitova ili raznih verzija istog mita. Tako je po herodotovskoj verziji Kir sin Astijagesove kćerke, po izveštaju Ktesije on pak posle uklanjanja Astijagesa uzima njegovu kćerku za ženu, dok ubija njenog oca, koji je kod Herodota njegov otac. Vid. Hiising, Beitrage zur Kyrossage, XI. I kada se saga o Darabu uporedi sa sličnom legendom o svetom Gregoru, postaje jasn o da je kod D araba incest sa m ajkom jednostavno izostavljen, a on inače prethodi prepoznavanju sina; ovde pak prepoznavanje spre­ čava incest, jedno ublaženje koje se u mitu o Telefu može izuča­ vati takoreći in status nascendi, pošto se jun ak doduše ženi svo­ jo m m ajkom , ali je pre nego što će doći do incesta prepoznaje. — Ukazujem ovde i na moj rad o motivu incesta u pesništvu i sagi (Das Inzestmotiv in Dichtung und Sage), gde je ovde samo dodir­ nuta tema incesta iscrpno obrađena.

93

vrsno, posebnim osobenostima mitotvoračke duševne aktivnosti uslovljeno preokretanje odnosa, koje nazi­ vam o projekcija. Mehanizam projekcije, koji je imao udela u preoblikovanju čina rođenja, kao i neki ka­ rakteri stvaranja mitova o kojima će još morati biti govora, prisiljavaju nas, zbog njihove istovetnosti sa upadljivim dešavanjima u mehanizmu izvesnih du­ ševnih sm etnji, na jedinstvenu karakterizaciju mita kao paranoidne tvorevine. Sa paranoidnim karakte­ rom je tesno povezano i svojstvo da se razlaže ono što je u fantaziji objedinjeno. Taj proces čini, kao što smo mogli da vidimo kod oba para roditelja, osnovu za stvaranje mitova i on je pored mehanizma projek­ cije ključ za razumevanje celog niza inače neobjašnji­ vih uobličenja mita. Kao pogonska snaga za tu pro­ jekciju sopstvenog neprijateljskog stava na oca može se prepoznati želja za njenim opravdanjem. Proces potiskivanja koji započinje sa projekcijom tog nepri­ jatnog osećanja nastavlja se dalje i našao je, uz po­ moć mehanizma razlaganja, u sasvim osobenim for­ mama mita o junaku drugačiji izraz svog postepenog napredovanja. U psihološki izvornijoj formi otac je još identi­ čan s kraljem, tiranskim progoniteljem. Prvi stupanj ublažavanja tog odnosa pokazuju mitovi u kojima se već čine pokušaji odvajanja tiranskog progonitelja od stvarnog oca, ali ono još nije do kraja i potpuno ostvareno. Jer tiranski progonitelj je ipak još u srodstvu sa junakom, većinom je to njegov deda, kao u 94

sagi o Kiru i svim njenim varijantama, kao i uopšte u većini svih mitova o junaku. Međutim, taj tip, sa odvajanjem uloge oca od uloge kralja, znači prvi ko­ rak okretanja fantazije o poreklu stvarnim prilikama, pa mi otuda kod ovog tipa po pravilu imamo junakovog oca koji pripada donjim slojevima društva (vi­ di: Kir, Gilgameš i dr.). Junak tu, dakle, ponovo teži da se približi svojim roditeljima, stalo mu je do izvesne pripadnosti njima, a što dolazi do izražaja na taj način da nije samo on objekt tiraninovog proganja­ nja nego su to i njegov otac i njegova majka. Ako ju­ nak time uspostavi dublju i prisniju vezu sa majkom —■često biva zajedno sa njom odbačen (Persej, Telef, Feridun) — koja mu je zbog erotskog odnosa bliža, onda odbacivanje mržnje prema ocu tu dobija svoj najjači izraz82, tako da junak, kao u sagi o Hamletu, ne nastupa kao progonitelj svog oca (odn. dede), ne­ go kao osvetnik progonjenog oca. Tu se ukazuje jed­ na dublja veza sage o Hamletu sa iranskom pričom o Kajkhosravu, jer i tu junak nastupa kao osvetnik svog ubijenog oca (upor. i Feriduna). Ali i lik samog dede, koji se u pojedinim sagama javlja zamenjen drugim rođacima (kod Hamleta je to stric), ima svoje dublje značenje. Tu se kompleks mi­ ta o incestu sa majkom — i njegovim korelatom, po­ bunom protiv oca — povezuje sa drugim velikim kompleksom, čiji sadržaj čine erotski odnosi između 82 Mehanizam ovog odbijanja prikazan je u Frojdovoj anali­ zi Hamleta (Tumačenje snova).

95

o ca i kćerke. O tac k o ji svoju kćerku neće da da ni­ je d n o m p roscu ili p ro scu postavlja izvesne uslove ko­ ji se tešk o m ogu ispu niti, čin i to samo zbog toga jer ne želi da je prepu sti drugom e i u osnovi želi da je zadrži za sebe. O n je , da ne bi bilo ugroženo njeno d evičanstvo, zatvara na neko nedostupno mesto (Persej, G ilgam eš, T elef, R o m u l) i proganja, u slučaju da se ogluši o njegovu nared bu, n ju i njen o dete neobu­ zdanom m ržn jo m . N esvesne seksualne pobude nje­ govog n ep rijateljsk o g d elov anja, zbog kojeg će mu se kasnije njeg ov unuk o svetiti, pak, ja sn o pokazuju da ju n ak u n jem u op et sam o u bija m uškarca koji hoće da mu uskrati ljubav m ajke: dakle oca. Ponovo se radi o poku šaju povratka izvornom ti­ pu, kada se razd vajanjem uloge oca od uloge kralja om ogućeno v raćan je p o ro d ičn o g rom ana jednostav­ nom ocu njegovo seku n d a rn o uzvišenje u Boga pono­ vo ukida, kao kod Perseja i drugih sinova devica, Karne, Jona, Rom ula, Isusa. Sekun darna priroda tog božanskog očinstva n aročito se ja s n o vidi u mitovima kod kojih se božanskim duhom zatrudnela devica ka­ snije udaje za sm rtnika (Isus, K am a, Jo n ), koji se predstavlja kao stvarni otac, dok bi Bog kao otac bio samo u najvećoj mogućoj meri potencirana dečja pred­ stava o veličini i m oći oca.83 U jedn o se u tim mitovi- 81 81 Takvu identifikaciju oca sa B og om (n eb esk i o tac) nalazi­ m o u fantazijam a n orm alnog i patološkog života po pravilu jo š više nego identifikaciju cara sa o cem . Vid. o to m e S Sadgers Piychiatrisch-N eurologisches in p sychoan alyt,scher H eteuchtung Zen

96

ma konsekventno koristi drugde samo uzgred pomenuti motiv virginiteta majke, pri čemu prvi podsticaj za to možda daje natčulna tendencija za uvođenjem Boga. Porođaj device, pak, predstavlja najodlučnije odbijanje oca, dovršenje celog mita, kako to pokazuje legenda o Sargonu, koja pored vestalke-majke neće uopšte da zna za oca. Poslednji stupanj tog neprestanog ublažavanja ne­ prijateljskog odnosa prema ocu predstavlja forma mita u kojoj se lik kraljevskog progonitelja ne javlja pot­ puno odvojen od lika oca, nego se izgubila svaka i najdalja rodbinska veza sa porodicom junaka i on na najotvoreniji način prema njoj zauzima neprijateljski stav (kao kod Feriduna, Avrama, kralj Irod kod Isusa i dr.). Od njegove prvobitno trostruke uloge kao oca, kralja i progonitelja ostala mu je samo uloga kraljev­ skog progonitelja, tiranina, ali se na osnovu celog sklopa mita ima utisak da se ništa nije promenilo, nego da je umesto oznake „otac” uvedena oznaka „ti­ ranin”. Ovo za detinju predstavu tipično shvatanje oca kao tiranina84 biće nam kasnije veoma značajno tralblatt f. d. Gesamtgeb. der Mediz. 1908, br. 7 i 8. Ovde valja podsetiti na to da gotovo svaki narod svoje poreklo vodi od Boga. Vid. Abraham, Traum und Mythos, s. 41. 1,4 Ukazujem ovde na jedan zabavan primer nesvesnog hu­ mora dece, koji se nedavno mogao pročitati u dnevnim novina­ ma. Jedan političar objasnio je svom malom sinu da je tiranin čovek koji druge prisiljava da čine ono što on želi, ne mareći mnogo za njihove želje. „Tako”, rekao je mali, „onda ste vi, ti i mama, dakle, takode tirani!”

97

za razum evanje izvesnih abnorm nih konstelacija tog kom pleksa. K ao uzor za identifikaciju kralja sa ocem, koju redovno nalazim o i u snovima odraslih, moglo je poslužiti poreklo kraljevstva iz patrijarhata u poro­ dici, na šta ukazuje i upotreba identičnih reci za kra­ lja i oca u indoevropskim jezicim a (upor. nemačku reč „Landesvater” — otac zem lje). Okretanje tj. vra­ ćanje porodičnog rom ana stvarnim prilikama u tom tipu mita ostvareno je gotovo do kraja. Roditelji skrom­ nog porekla se prihvataju i priznaju iskrenošću koja kao da direktno protivreči tendenciji celog mita. Ali upravo to otkrivanje stvarnih prilika, koje smo do sa­ da morali da prepustimo tum ačenju, omogućava nam da njihovu tačnost dokažemo na samom materijalu. U tom smislu ćem o izabrati za to naročito podesnu biblijsku legendu o M ojsiju. Ako sada radi pojašnje­ nja odnosa ukratko rezim iram o rezultat našeg dosa­ dašnjeg postupka u tum ačenju ovih stvari, onda će se pokazati, pošto smo odbacili razdvajanje u likove oca i tiranskog progonitelja, identitet oba para roditelja i mi u otmenim roditeljima čujem o odjek ponesene predstave koju je dete isprva imalo o svojim roditelji­ ma. Legenda o M ojsiju nam stvarno pokazuje rodite­ lje junaka lišene svih uzvišenih atributa; oni su jed­ nostavni ljudi koji su nežni prema svom detetu i ne misle ni na koji način da mu naškode. Ispoljavanje nežnih osećanja prema detetu je pak tu, kao i svuda (vid. Akija, vrtlara kod Gilgameša, vozara kod Kame, ribara kod Peraeja itd.) dokaa prirodnog roditeljstva. 98

S time je povezan i u toj formi mita korišćeni motiv odbacivanja: Dete se u jednoj korpi baca u vodu, ali ne u nameri da ono strada (kao, na primer, u slučaju Edipa i mnogih drugih junaka), nego s namerom da ono bude spaseno (vid. i povest o Avramovoj mlado­ sti). Isto tako je, ono što je za oca na višem položaju bilo upozorenje o predstojećoj nesreći, za onog skrom­ nog proročanstvo puno obećanja (vid. u priči o rođe­ nju Isusa proročanstvo dato Irodu i Josifov san), koje potpuno odgovara nadama koje sebi većina roditelja pravi o budućem životu svog potomka. Ako, pak, sa stanovišta prvobitne tendencije ro­ mana smatramo da je Bitija, kćerka faraona, dete iz­ vukla iz vode, a to znači da ga je rodila, onda nam se ukazuje već poznata šema (tipa dede) o kralju čija kćerka treba da rodi sina, ali on, upozoren kobnim tumačenjem jednog sna, odluči da ubije svoje buduće unuče. Sluškinji njegove kćerke (koja u biblijskoj pri­ či po nalogu princeze izvlači kovčežić iz reke) kralj će narediti da novorođenče položi u jedan kovčežić i da ga baci u reku Nil kako bi tamo nestalo (tu bi se motiv odbacivanja prirodno javio sa stanovišta otmenih roditelja u svom prvobitno pogubnom značenju). Kovčežić sa detetom će onda naći obični ljudi i siro­ mašna žena će (kao dojilja) podići dete, ali će ga ka­ da odraste princeza priznati za svog sina (baš kao što se u šemi završava priznanjem od strane otmenih ro­ ditelja). Kada bi nam saga o Mojsiju stajala na raspo­ laganju u toj prvobitnoj formi koju smo rekonstrui99

sali na o sn o v u raspoloživog m aterijala85, onda bi re­ zultat našeg tu m ače n ja verovatno bio ono što nam saču van i m it i kazuje: da njegova rođena majka nije bila nikakva p rin ceza nego kao d ojilja jedna siroma­ šna žena, a n jen m už njegov otac. Tom tumačenju od govara preoblikovani m it kao predanje, a okolnost da nam o stv aren o p reo b lik o v an je, koje smo ovde pri­ b liž n o izveli, nudi d o bro poznati tip mita predstavlja svojev rsnu potvrdu našeg tum ačenja. A ko sm o im ali neoček ivan u sreću da tačnost na­ šeg tu m a če n ja p o kažem o na sam om materijalu, onda je sada v rem e da o p rav d am o održivost našeg opšteg stanovišta na k o jem počiva ćela ta tehnika. Rezultati našeg tu m ačen ja stvarali su do sada utisak da ćelo stvaranje m ita polazi od sam og ju naka, i to od mla­ dog ju n aka; štaviše, m i sm o od sam og početka stali na to stanovište sam im tim e što sm o junaka sage analogizirali sa Ja deteta. Sada sm o obavezni da te pretpostavke i rezultate usklad im o sa našim uobičaje­ nim shvatanjim a o stvaran ju m ita, k o jim a kao da di­ rektno protivreće. M itove dakako ne pravi ju n ak , a p onajm anje onaj koji je još dete, nego, kao što već odavno znam o, na­ rod odraslih. Podsticaj pri to m e očevidno predstavlja Vid. Е. М еуег, D ie M osessagen u n d d ie Leviten, 1905, s. 64 0 : „1 M ojsije je začelo prvobitn o bio sin k ćerk e tiran in a (sada yt njegova pom ajka) i verovatno je bio božan skog porekla ” Kasnija prerada u sadašnju form u po svoj prilici počiva na n acio­ nalnim m otivima. r

100

čuđenje zbog pojave junaka, čiji izuzetni životni put narod može da zamisli samo tako da je počeo čud­ nim detinjstvom. To njegovo neobično detinjstvo pak uobličavaju pojedini mitotvorci — u takve začelo mo­ ramo da pretočimo neodređeni pojam narodne duše — iz svoje sopstvene detinje svesti. I kada junaku ta­ ko podmeću njegovu detinju priču, oni se identifikuju s njime, takoreći kažu: takav junak sam bio i ja. Tako je, dakle, pravi junak romanesknog pesništva Ja koje se u junaku ponovo nalazi, pomerajući se una­ trag u vreme kada je samo bilo junak sa svojim pr­ vim junačkim delom, pobunom protiv oca. Sopstveno junaštvo Ja ponovo nalazi samo u detinjstvu i za­ to mora da poturi junaku svoju pobunu, da mu pri­ doda ono u čemu je samo bilo junak. Ono svoju nameru izvodi infantilnim motivima i materijalima, vra­ ćajući se na svoj dečji roman i poturajući ga junaku. Odrasli stvara, dakle, mitove na taj način što se po­ sredstvom fantazije vraća u detinjstvo86, pri čemu svo­ ju sopstvenu priču o detinjstvu pripisuje junaku. Ten­ dencija celog ovog postupka se sastoji u opravdanju pojedinačnih individua naroda zbog njihove pobune protiv oca. Tako mit osim opravdanja junaka zbog njegove revolucionarne pobune sadrži i opravdanje pojedinca zbog njegove pobune protiv oca. To ga je pritiskalo od detinjstva, pošto kasnije ipak nije po86 Ovu ideju izvedenu iz stvaranja neurotićke fantazije Frojd je primenio u jednom predavanju posvećenom pesničkoj i mit­ skoj fantaziji „Der Dichter und das Phantasieren”.

101

sta o ju n a k . Sad a m o že da se opravda pozivajući se na to d a m u je o ta c d ao povod za neprijateljstvo i u isto m p e s n ičk o m o stv a re n ju , kao što sm o videli, pro­ b ija se i n e ž n o o se ć a n je za o ca. T i su m o tiv i, d ak le, p roistek li iz dva suprotna m o tiv a k o ji se, s je d n e stran e, potčinjavaju motivu o p rav d an ja p o je d in c a p o sred stv o m junaka i motivu n e žn o sti i zah v aln o sti p rem a rod iteljim a, i s druge stran e m o tiv u p o b u n e p ro tiv oca. Ali u tim mitovima n ije ja s n o isk azan o da se k o n flik t sa o cem zasniva na sek su aln o m rivalstvu u o d n o su na m ajku. Sada jo š p re o sta je da u k ratk o ukažem o na izve sne k o m p lik a cije o v o g sada sad ržajn o om eđenog mi ta o ro đ en ju ju n a k a , k ak o u n u tar n jegovog užeg uob­ ličen ja tako i u vezi sa d ru g im m ito v im a ili pojedi nim stran im m ito v im a. lzvesne k o m p lik a cije u n u ta r sam o g m ita o rode nju o b ja šn je n e su iz n je g o v o g p a ra n o id n o g karaktera, od nosn o kao o d v ajan ja od ličn o sti kraljevskog oca i p rogonitelja. U p o je d in im m ito v im a, a naročito u bajkam a k o je spadaju o v am o ,*7 u m n o žav an je mitskih likova i sa n jim a, p riro d n o , i m o tiv a, pa i celih priča, ide tako daleko da su p onek ad izvo rn e crte potpuno prekrivene tim d od atkom . T o u m n o žav an je je toliko 97 U bajke koje tu upravo zbog tih komplikacija ovde osta­ vljene po strani spadaju narodu* .Đavo sa tn zlatne dlake" (Gnmm, br 29) i slična .Saga o caru Hajnnhu" (Gnm m. O cutiche Saten U. »77h V,d i Hahn. G ne< h „to und alb am ich e *"*

loM. 102

■

raznovrsno i razvijeno da se ono više ne može obja­ sniti mehanizmom razlaganja. Uz to se novi likovi ne odlikuju više sa toliko samostalnosti kao likovi stvo­ reni odvajanjem, nego više imaju karakter kopije, oni su naprosto, da upotrebimo jedan karakteristični mi­ tološki termin, dubleti. Pokazaćemo samo na jednom naizgled veoma komplikovanom primeru, herodotovskoj verziji sage o Kiru, da ni ti dubleti nisu ukloplje­ ni samo radi ukrasa ili ostvarenja privida istorijske vernosti, nego da su nerazlučivo povezani sa stvara­ njem mita i njihovom tendencijom. I u sagi o Kiru, kao i u drugim mitovima, nasuprot kraljevskom dedi Astijagesu i njegovoj kčerki zajedno sa njenim supru­ gom stoje govedar i njegova žena. A pored njih kreće se ceo niz likova koji se na prvi pogled lako daju grupisati: između otmenog para roditelja sa detetom (Kirom) i pastirskog para sa detetom stoje ministar Harpagos sa svojom ženom i sinom i plemeniti Artembares sa svojim detetom. Naš za osobenosti stva­ ranja mita već izoštreni pogled bez daljnjega prepo­ znaje u oba roditeljska para dublete pravih roditelja i u svim učesnicima identične likove roditelja i njiho­ vog deteta; takvo viđenje stvari nam sugeriše sam mit na osnovu nekoliko svojih crta. Harpagos dobija dete od kralja, s tim da ga ukloni i ostavi negde na nekom pustom mestu, on postupa, dakle, sasvim kao kraljev­ ski otac i ostaje veran svojoj fiktivnoj ulozi oca i u tome da dete neće — zato što je u srodstvu s njim — sam da ubije nego ga predaje pastiru Mitradatesu, 103

ko ji se tako opet identifikuje sa Harpagosom. Ali i plem eniti A rtem bares, čijeg će sina Kir istući, identi fikuje se sa H arpagosom : naime, kao što Artembares sa svojim istučenim sinom stoji pred kraljem zahte vajući zadovoljenje, tako neposredno posle toga Harpagos stoji pred kraljem , pa i on, pozvan na odgo­ vornost, m ora da dovede svog sina. Dakle, i Artem­ bares sporadično igra ulogu oca junaka, što ktesijan ska verzija u potpunosti potvrđuje napomenom da se

plem eniti čovek koji j e pastirskog sina Kira prihvatio kao svog zvao Artem bares. Još jasniji od identiteta ra znih očeva je identitet njihove dece, kojim se opet, prirodno, potvrđuje identitet očeva. Pre svega, sva su

deca istog uzrasta. Ne samo sin princeze i dete pasti­ ra, koji se rađaju u isto vreme, nego Herodot izričito ističe da se Kir igrao „kraljevske igre”, u kojoj je istukao Artembaresovog sina, sa „dečacima istog uzra sta”. Takođe ističe — gotovo nam erno — da je i sin

Harpagosa , koji Kiru što ga je kralj priznao treba da bude dodeljen kao drugar u igri, „otprilike” istih go­ dina kao i Kir. Nadalje, ostatke tog dećaka iznose pred njegovog oca Harpagosa u jednoj košari; a u košari treba i tek rođeni Kir da bude bačen u vodu, što će se onda i dogoditi detetu kojim je zamenjen, pastirskom sinu, čiji je identitet sa Kirom po Justinovom izveštaju posve očevidan. U tom izveštaju se Kir čak zamenjuje živo rođenim detetom pastira, jedan paradoks roditeljskog osećanja. koji se, međutim ukida saznanjem da se lom zamenom u osnovi zapravo 104

ništa nije izmenilo. Razumljivije se pak čini kada pastireva žena, kao kod Herodota, umesto svog mrtvoro­ đenog dečaka želi da podigne živo kraljevsko dete; ali i tu je opet jasan identitet dečaka, jer kao što je rani­ je pastirski sin namesto Kira bio mrtav, tako će — dvanaest godina kasnije — sin Harpagosa (i u koša­ ri!) direktno biti ubijen umesto Kira, koga je Harpagos ostavio u životu.88 Stiče se utisak da su sva umno­ žavanja Kira, pošto su poslužila u određene svrhe, ponovo uklonjena kao ometajući faktor. Ta svrha sa­ stoji se očevidno u tendenciji uzvišenja koja je ima­ nentna porodičnom romanu. Jer kao što se junak u raznim dupliranjima svoje ličnosti i svojih roditelja uspinje društvenim lestvicama, posredstvom Artembaresa koji je u kraljevoj milosti i prvog ministra Harpagosa, orođenog sa kraljem, sve do princa, te ostvaruje karijeru koja je prikazana u ktesijanskoj ver­ ziji, gde Kir od pastirskog sina napreduje u mini­ stra,84 tako uvek uklanja poslednje tragove svog uspo** Tu bismo mogli da se nađovežemo na motiv blizanaca, u kojima mislimo da prepoznajemo u isto vreme rođene dečake, od kojih jedan — bilo neposredno posle rođenja ili nešto kasnije — umire zbog onog drugog, i čiji se roditelji u našim mitovima ja ­ vljaju razdvojeni u dva ili više parova roditelja. 1,9 Povest o mladosti Sigurda. onako kako je ispričana u sagi o Velzunzima, ima velike sličnosti sa ktesijanskom verzijom sage o Kiru. tako da o tom junaku pored životopisa ispunjenog čudi­ ma postoji i jedna racionalna verzija. — l priča o biblijskom |osifu (1. Mojsije 37) sa uklanjanjem, žrtvom životinje, snovima, bračom i bajkovitom karijerom kao da pripada ovom tipu mita.

105

na, pa se ran iji K ir, pošto je prošao гагпе stadijume to g razv o jn o g puta, uklanja.90 V id im o, dakle, da se taj komplikovani mit sa mno­ štvom likova pojednostavljuje i da se redukuje ili svo­ di na tri lika, naim e na junaka i njegove roditelje. S ličn o sto je stvari sa likovim a u mnogim drugim mi­ tovim a. T a m o se dupliranje odnosi na kćerku, kao u legendi o M o jsiju gde princeza-m ajka, radi usposta­ v ljan ja id entiteta obe porodice91, kod siromašnih lju­ di nastupa i kao kćerka (M irjam ), koja je samo jedna polovina m ajke, ko ja se javlja razložena u princezu i 90

D a n e b i b ilo nesporazu m a, čin i se neophodnim da se ov-

de ukaže n a isto rijsk o je zg ro pojedin ih mitova o junaku. Kir po­ tiče , kako to pokazu ju p ron ađ en i natpisi, iz jedne starosedelaćke kraljevsk e k uće. 1 kao što m it n ije težio da uzdigne poreklo Kira, tak o n i naše tu m a č en je n e treba shvatiti kao da želimo da doka­ žem o n jeg o vo sk ro m n o poreklo. Sličn o stoje stvari sa Sargonom, čiji je kraljevski o tac takođ e poznat. A ipak istoričar Ungnad — U ngnad, D ie A nfange d er Staatenbildung irt Babylonien, Deutsche R undschau, 1905 — kaže o Sargonu: „Očevidno nije bio otmenog porekla, in ače n e bi m ogla da nastane takva saga o njegovom rođenju i n jegovoj m ladosti.” B io bi veliki nesporazum kada bi se naše tu m ačen je shvatilo kao dokaz u tom smislu. Ali prividna protivrečnost, k oja bi m ogla da se prebaci našem tumačenju, po­ staje dokaz za njegovu tačn ost, ako se im a u vidu da mit ne stva­ ra jun ak nego prosečni čovek. N arod tako zamišlja junaka, on m u potura svoje sopstvene fantazije iz detinjstva bez obzira na to da li se zaista slažu sa istorijskim čin jenicam a ili ne. 91 T a identifikacija porodica u nekim m itovim a ide tako da­ leko da deluje kao kopija, kao, na prim er, u sagi o Edipu, gde jednom kraljevskom paru odgovara drugi, i gde i pastir, koji pre­ uzima dečaka da bi ga uklonio, ima svoju vernu sliku i priliku u pastiru kojem ga predaje da bi ga spasio.

106

siromašnu ženu. Ako se đupliranja odnose na oca, onda se njegovi umnoženi likovi, za razliku od stra­ nih osoba, po pravilu javljaju kao rođaci, naročito kao braća, kao na primer u sagi o Hamletu. Na sličan način može onda deda koji zastupa oca da se pojavi dupliran jednim bratom, koji je onda kao stric pro­ tivnik junaka, kao kod Romula, Perseja itd. Druga đupliranja u naizgled komplikovanim tvorevinama sa­ ga (na primer kod Kajkhosrava, Feriduna i dr.) daju se lako sagledati sa tih stanovišta. Dupliranje oca odn. dede posredstvom jednog bra­ ta vodi, ako se produženo u narednu generaciju od­ nosi na samog junaka, do mitova o braći, na šta ovde možemo samo da ukažemo. Likovi dečaka koji su se u sagi o Kiru, pošto su ispunili svoju svrhu — da se uzvisi poreklo junaka — ponovo rasplinuli u ništa, treba samo da dobiju svoj samostalni život i onda stoje nasuprot junaku kao ravnopravni konkurenti, kao njegova braća. Prvobitni sklop će se možda bo­ lje sagledati ako se strani dubleti junaka shvate kao ubledela braća, koja, kao i brat-blizanac, moraju da umru za junaka. Kao što otac stoji na putu sinu, tako se i naivnom realizacijom detinjih fantazija jedno­ stavno uklanja konkurencija brata, jer junaku nije potrebna nikakva porodica. U komplikacije našeg mita sa drugim mitovima spada, pored već prenebregnutog mita o neprijatelj­ skoj braći, i pravi mit o incestu, onako kako čini je ­ zgro priče o Edipu. U mitu o rođenju junaka majka i 107

njen odnos prema junaku potisnuti su u drugi plan. Ali zato pada u oči jedan drugi motiv: da majku skromnog porekla tako često zastupa jedna životinja. Taj m o tiv živ o tin ja koje p ru ž a ju p o m o ć 92 delom spada u red onih elemenata čije bi razjašnjavanje uveliko prevazilazilo okvire i postavljeni cilj ovog rada. U na­ še tumačenje motiv životinje bi se možda mogao uk­ lopiti ovakvim razmišljanjem: Na sličan način kao što projekcija na oca opravdava neprijateljski stav sina, tako i unižavanje majke u životinju treba da opravda nezahvalnost sina koji je odbacuje. Isključiva uloga dojilje, koja je majci dodeljena kod ove zamene živo­ tinjom, ima svoje ishodište, na sličan način kao i odvajanje kraljevskog progonitelja od oca, u razdva­ janju majke u uloge roditeljke i hraniteljke. To razla­ ganje služi opet tendenciji uznošenja na taj način što je za „otmenu majku” rezervisana uloga roditeljke, dok se jednostavna žena koja se ne može izlučiti iz povesti mladosti mora zadovoljiti ulogom dojilje. Ži­ votinja je pak naročito podesna za tu zamenu jer i detetu čini jasnim seksualne momente i zato što verovatno u prikrivanju tih momenata treba potražiti korene pobune deteta protiv roditelja. Kao što odla­ ganje u kovčežić i bacanje u vodu čin rađanja na de92 V id . G u b e r n a tis , Z o o lo g ic a ! M y th olog y , L o n d o n , 1872. O z n a č a ju ž iv o tin ja u tim sag am a vid. i ra d o v e B a u e ra , G o ld c ih e ra , k a o i L ie b re c h t, Z u r V olksku n d e. R om u lu s u n d d ie W elfen H e ilb r o n n , 1 8 7 9 .

108

tinji način takoreći aseksualizuje — decu roda93 izvla­ či iz vode i donosi roditeljima u jednoj košari — tako priča o životinji koriguje tu predstavu ukazivanjem na sličnost čina rađanja kod čoveka i životinje. Uvo­ đenje ovog motiva moglo bi se shvatiti i sa parodijskog stanovišta ako se prihvati da dete u svom ne­ znanju prihvata bajku o rodi svojih roditelja i dodaje: Ako je životinja mogla da me donese, onda je mogla i da me podoji. Ali razdvajanje roditeljke od hraniteljke, koja zapravo nastoji da rođenu majku ukloni pomoću jedne životinje (strana dojilja), na kraju kra­ jeva ne kazuje ništa drugo nego: žena koja me je do­ jila je moja majka, iskaz koji je u legendi o Mojsiju već direktno otelovljen. Upravo tamo dojilja postaje žena koja je njegova rođena majka (slično i kod Herakla). 93 Roda kao donosilac dece je i mitološki poznata i Zike — Siecke, Liebesgeschichten des Himmels — ukazuje na to da u ne­ kim predelima i zemljama labud igra tu ulogu. Da junaka spaša­ va i štiti neka ptica, takođe nije retka pojava; kao primer mogu da posluže Gilgameš, Cal i Kiknos, koga je majka bacila u more, ali će ga hraniti jedan labud. — Ovde treba da se prisetimo tu­ mačenja glavnog motiva sage o Loengrinu, koja se svojim najva­ žnijim motivima uklapa u ovaj naš krug; 1 Loengrin plovi u jed ­ nom čunu na vodi i labud ga dovodi do kopna. Ne srne se pitati odakle dolazi: seksualna tajna porekla čoveka ne srne se otkriti, nego se ona zamenjuje pričom o rodi: decu labud izvlači iz vode i odnose se roditeljima u jednom kovčežiću. Zabrani postavljanja pitanja u sagi o Loengrinu odgovara u drugim mitovima (na pri­ mer kod Edipa) poziv da se reši zagonetka.

109

Na druge motive, koji stoje u labavijoj vezi sa te­ lim mitom, ovde možemo samo ukratko da ukaže mo. Tako na motiv pretvaranja i praviti se glupim, koji je dotaknut kod basne kao opšte detinje držan* prema odraslima, zatim na telesne nedostatke nekih junaka (Zal, Edip, Hefest), koji možda treba da po služe opravdanju pojedinca koji prekore koje je mo rao da čuje od oca zbog nekih grešaka ili mana sa odgovarajućim naglašavanjem uključuje u mit i juna­ ku pripisuje slabosti koje pritiskuju njegovu samosvest. Istraživanje psihološkog značaja mita o rođenju junaka ne bismo mogli smatrati završenim ako ne bi smo istakli i njegove veze sa izvesnim duševnim obo­ ljenjima, koja su začelo morala pasti u oči i onom ko nije psihijatrijski obrazovan, ili možda baš takvom. Naši mitovi o junacima, naime, poklapaju se u mno­ gim bitnim crtama sa sumanutim idejama izvesnih duševno obolelih osoba koje pate od manije gonjenja ili veličine, takozvanim p a ra n o ic im a . Sistem sumanu tosti takvih osoba potpuno je sazdan kao naš mit, pa otuda, koliko god da je nedostupan čak i psihoanali­ tičkim naporima, dozvoljava da se zaključi da tu po­ stoji ista psihička motivacija kao kod neurotićkog po­ rodičnog romana koji se da analizirati. Tako, na pri mer, paranoik tvrdi da ljudi čije ime nosi nisu njego vi stvarni roditelji, on je uistinu sin nekog kneza, ali je iz nekog tajanstvenog razloga morao da bude uk lonjen, pa je zbog toga predat svojim „roditeljima” 110

da ga podignu. „Njegovi neprijatelji bi da održe tu fikciju da je skrom nog porekla, kako bi bile onem o­ gućene njegove opravdane aspiracije na krunu ili ve­ lika bogatstva.“'* Takvim slučajevim a se često bave psihijatri ili sudovi.*5 * A b rah am , nav. d. s. 40. V id. Freud, Analyse der Phobie t in t i fu n fiah rig en K naben , Jah rbuch f. psychoanal. und psychopaU sthe F orsch u n g en , I, 1909. **• O v d e će m o sam o k ratk o p o m en u ti slučaj gospode fon H erv an, je r je na n jeg a A lfred fon Berger nadovezao n ekoliko iz n ija n sira n ih p sih olo ških n ap o m en a (u feljton u „Neue Freie Presse" od 6. n ov em b ra 1 906, br. 14 4 4 1 ), k oje se delom dodiruju sa n ašim p o im a n je m m ita o ju n ak u . T a k o Berger piše: „Ubeđen sam da o n a sasvim o z b iljn o sm atra da je v an bračn a kćerka jedne ru ske aristo k ratsk e dam e. V ero v atn o se k od nje već u prvoj m la­ d o sti p o jav ila želja da ro đ e n jem prip ada n ekom o tm en ijem i sjaj n ije m m iljeu od o n o g k o jim je bila o kru žen a ... T ak o je iz želje da b u d e p rin ceza izrasla su m an u ta ideja da o n a uopšte n ije k će r­ ka sv ojih ro d itelja n eg o dete jed n e o tm en e dam e, k oja je pred sv eto m k rila plod svog greh a. pa je treb alo da odraste kao kćerka je d n o g o p se n ara i k o ck ara .. . Jed n om upletena u tu predstavu, o n a je svaku o p o ru , uvredljivu reč, svaki slučajn i dvosm isleni is­ kaz k o ji bi ču la, a pre svega n esp rem n ost da bude k ćerka svojih ro d ite lja , u m ela da tu m ači k ao potvrdu sv oje sum anute zam isli i ta k o je sebi postavila živ otn i zadatak da povrati socijalnu poziciju za k o ju je sm atrala da jo j je prev arom uskraćena. N jen a b io g rafi­ ja se p red o čav a tak o žilav om u p o rn o šću da na k raju dolazi do tra g ičn e re alizacije te id eje.” Ž e n sk i tip p o ro d ičn o g ro m an a, k ako nam se u ovom slučaju p red o čav a sa sv o je a so cijaln e stran e, p o sto ji u p o jed in ačn im v i­ d o v im a k a o i m it o ju n ak u . T a k o se o k asn ijo j k raljici Sem iram is p riča (k o d D io d o ra l l , 4 ) da ju je m ajk a, b o g in ja D erko to , od s ti­ da i s ra m o te ostavila u jed n o m pu sto m , k am en ito m predelu, gde su je o th ra n ili g olu bov i i o n d a su je našli pastiri, k o ji su dete p re­ dali n ad zo rn ik u k raljevsk ih stada, bezd etn om Sim asu, k o ji ju je p o d ig ao k ao sv oju k ćerk u . O n jo j je n adenu o im e Sem iram is, što

111

Mi smo o toj prisnoj vezi našeg mita za sumanutošću paranoika već ovlaš govorili prilikom karakterizacije mita kao paranoidne tvorevine, što tek ovde dobija svoju punu potvrdu. Upadljiva okolnost da paranoik otvoreno pripoveda ceo roman više nam se ne može učiniti zagonetnom otkako su nam duboko­ umna istraživanja Frojda pokazala da se analizom razmotrene fantazije histerika sadržajno do u pojedi­ nosti poklapaju sa jadikovkama progonjenih paranoi­ ka i da nam se identični sadržaj predočava i kao real­ nost u radnjama perverznih osoba u cilju zadovolje­ nja svojih želja.*96 Ali kod paranoika se jasno pokazu­ je i egoistički karakter celog sistema. Za njega je uznošenje svojih roditelja samo sredstvo za sopstveno uznošenje i on po pravilu u središte celog sistema stavlja samo rezultat porodičnog romana sa apodiktičkim iskazom: ja sam car (ili kralj). Ali on se time — govoreno simbolikom sna i mita, koja je i simboli­ ka svake druge, čak i „bolesne” aktivnosti fantazije — samo stavlja na mesto oca, čime i junak završava svo­ ju pobunu protiv oca. Ali obojica to mogu zbog toga što konflikt sa ocem, koji, kako to nagoveštavaju naj­ novija saznanja, svoje ishodište ima u prikrivanju sekna sirijskom jeziku znači golub. Njena dalja karijera do apsolutne vlasti, koju je imala da zahvali svojoj muškoj energiji, istorijski je poznata. 96 Freud, Drei Abhandlungen zur Sexualtheorie. Wien—Leipzig, 1905, s. 24; nadalje Psychopathologie des Alltagslebens, Berlin, 1907, te Hysterische Phantasien und ihre Beziehung zur Bisexualitat.

112

sualnih rad n ji, p o staje ilu zoran u m o m en tu kada je d ečak sam po stao od raslo stv o ren je, kada je sam p o ­ stao o tac. N am etljiv i gest k o jim se p aran o ik stavlja na m esto o ca, d akle sam p o staje o tac, d oim a se kao ilustracija čestih od govora k o je m ali d ečak im a sprem ­ ne na p rek o re ili izgovore k o ji se u p ućuju njegovoj iritira ju ć o j rad o zn alo sti, o tp rilik e u fo rm i: Č ekaj sa­ m o , kada sam b u d em b io tata, i ja ću sve to znati. Pored p aran o ik a, i n je g o v a so cija ln i pand an zaslužuje da bu d e p o m e n u t. K ao što, n aim e, u iskazivanju sa­ d ržajn o id en tičn ih fantazija nasuprot histeriku, k o ji ih je p o tisn u o , s to ji p erv erzna o so b a k o ja ih ostvaruje, tako i n asu p ro t b o lesn o g , p asiv nog p aran oik a, k o jem je up ravo n e o p h o d n a su m an u to st kao ko rek cija n e ­ p o d n o šljiv e m u stv arn o sti, s to ji aktivni prestupnik, k o ji poku šava da izm en i stv arn o st po svom nahođe­ nju : to je u to m sp ecijaln o m slučaju an a rh ista . I ju ­ nak, kak o to p o k azu je njeg o vo o d v ajan je od roditelja, p o čin je svoju aktivnost suprotstavljanjem starijoj gen e­ ra ciji; o n je b u n to v n ik i o b n o v itelj istov rem eno, o n je rev o lu cio n ar. Svaki rev o lu cio n ar je prvobitno nepo­ slušni sin, je d a n p o b u n jen ik protiv o ca.97 Ali d ok pa97 T o je n a ro č ito ja s n o u g rčk im m ito v im a o bo g ov im a, gde sin ( K ro n o s , Z evs) m o ra da u k lo n i o ca p re n eg o što m ože da p reu z m e vlast. F o rm a u k la n ja n ja , n a im e kastracija, o čig led n o je n a jja č i izraz p o b u n e p ro tiv o ca, ali isto v rem e n o i dokaz n jen o g s ek su a ln o g p o rek la. O k arak te ru rev an ša k astracije , kao i o in fan ­ tiln o m z n a če n ju ce lo g k o m p le k sa vid. F reu d , U ber infantile Sex u a lth eo rien urtd A nalyse d e r P hobie eines fiin jja h rigen K n a b en , Ja h rb u c h , nav. m .

113

ranoik, u skladu sa svojim pasivnim karakterom, mo­ ra da otrpi proganjanja i nepodobštine, koje u kraj­ njoj liniji potiču od oca i koje nastoji da izbegne na taj način što će sebe postaviti na mesto oca, anarhista ostaje verniji junačkom karakteru po tome što će uskoro sam postati progonitelj kraljeva i na kraju, kao junak, ubiti kralja. Razlika je samo u tome da stvarno junačko delo leži u realnoj opravdanosti, štaviše nužnosti dela, koje otuda nailazi na opšte odo­ bravanje i od svih se slavi.98 Bolesna crta i kod zlo­ činca leži u patološkom pomeranju mržnje sa oca na — ali još uopštenije i otuda još izobličenije — stvar­ ne kraljeve. I kada se junak zbog istog dela slavi, a da se uopšte ne mari za njegovu psihičku motivaciju, on­ da anarhistu s pravom od oštrijih kazni opravdava — pokraj naoko sasvim drugačije motivacije, recimo po­ litičke — činjenica da je ipak ubio nekog sasvim dru­ gog nego što je zapravo mislio.99 Ali za ovaj put ćemo, ovde gde se na uskoj razdelnici nevini detinji život u fantaziji, neurotski fan­ tazmi potisnuti u nesvesno, pesničko stvaranje mito­ va i izvesne forme duševne bolesti i zločina sadržajno i u svojim uzrocima i pogonskim snagama tako pri** Upor. suprotnost između Tela i Paricide u Silerovom Vilhelm u Telu koju ću u jednom drugom sklopu bliže razmotriti i osvetliti. ** Vid. o tome promašeni atentat T atjane Leontijeve i njego­ vo psihološko osvetljenje kod VVittels, D ie sexu elle N ot (W eibliche Attentater), W ien—Leipzig, 1909.

sno, a onda opet tako diferencirano dodiruju, kako smo to pokušali da pokažem o, zastati i odoleti isku­ šenju da krenem o novim putevima, koji se, usmereni u sasvim druge pravce, za sada takoreći gube u ne­ prohodnom čestaru.

SADRŽAJ

Kratka uvodna n a p o m e n a .....................................................

5

S a r g o n ................................................................................................20 M o j s i j e ................................................................................................ 21 K a r n a .....................................................................................

24

E d i p .............................................................................................................2 6 P a r i š ............................................................................................................. 30 T e l e f ............................................................................................................. 31 P e r s e j............................................................................................................. 33 G i l g a m e š ...................................................................................................3 4 K i r .................................................................................................................. 35 R o m u l ......................................................................................

53

H e r a k l e ........................................................................................................ 58 ‘

I s u s ...................................................................................................... 61 Z i g f r i d ........................................................................................................6 8 L o e n g r i n ...................................................................................................7 0

Oto Rank MIT O ROĐENJU JUNAKA Pokušaj psihološkog tumačenja mita

AKADEM SKA KNJIGA Novi Sad, Pašićeva 6 Telefon: 021/4724-924 e-mail: [email protected]

Korektura Olivera Cibula

Kompjuterski slog Mladen Mozetić, GRAFIČAR, Novi Sad

Štampa Budućnost, Novi Sad ISBN 978-86-86611-08-6 2007. CIP - Каталогизащца у публикации Библиотека Матице српске, Нови Сад 179.6-051:255-264 255 159.964.2:255-264 Р А Н К , О то

M it о rođenju junaka : pokušaj psihološkog tumačenja mita / Oto Rank ; preveo s nemačkog Tomislav B ek ić. - Novi Sad : Akademska knjiga, 2 0 0 7 (Novi Sad : Budućnost). - 117 s tr.; 21 cm. - (Biblioteka Naučna misao) Prevod dela: D er M ythus von der G eburt des Helden. Tiraž 1 0 0 0 IS B N 9 7 8 - 8 6 -8 6 6 1 1 - 0 8 - 6

a ) М и то л о гщ а - П си хоан али за б ) Х е р о jn - М и тол огщ а C O B IS S .S R -ID 2 2 6 1 2 8 3 9 1

i

I

Oto Rank (Otto Rank, 1884—1939), rođen u siromašnoj jevrejskoj porodici u Beču, bio je jedan od najrevnosnijih sledbenika i pristalica Sigmunda Frojda i jedan od najznačajnijih predstavnika druge generacije psihoanalitičara (Karl Abraham, Šandor Ferenci, Vilhelm Rajh, Teodor Rajk i dr.). Izvesno vreme je, posle Junga i Adlera, smatran naslednikom Frojda, ali se i on razišao sa svojim učiteljem i 1926. preselio u Pariz, odakle je 1936. prešao u Ameriku, gde je umro 1939. godine. Pažnju Frojda i njegovih sledbenika privukao je već svojom pr­ vom značajnijom studijom Mit o rođe­ nju junaka (1909), posle koje je ubrzo objavio svoje obimno delo Motiv ince­ sta u pesništvu i sagama (1912), u ko­ jem se suvereno kreće po svetskoj knji­ ževnosti od antike sve do novog doba. Među njegova značajnija dela spadaju:

Značaj psihoanalize za duhovne nauke (1913), Trauma rođenja (1924), Tehnika psihoanalize (1926), Umetnost i umetnici (1930) i dr.

Celokupnim svojim obrazovanjem Oto Rank kao đa je bio predodređen da obra­ di ono područje psihoanalize do kojeg je Frojdu bilo veoma stalo — područje mita. Zahvaljujući svom izvanrednom po­ znavanju književnosti i duhovne povesnice čovečanstva, Oto Rank je bio u stanju da tragom podsticaja Frojda po­ sebnu pažnju posveti mitu, pa je u svo­ joj studiji Mit o rođenju junaka na upe­ čatljiv način pokazao da je mit jedan proizvod fantazije, u čijem nastanku bit­ nog udela imaju nesvesne duševne sna­ ge. Celim svojim sklopom, posebno obi­ ljem primera na kojima se zasniva Rankovo psihoanalitičko osvetljenje procesa rađanja junaka, ova studija i danas deluje zanimljivo i podsticajno, pogotovo kao prethodnica njegovog kapitalnog dela Motiv incesta u pesnistvu i sagama.