osnovne norme

OSNOVA PRIZEMLJA I SPRATA II VEŽBA

STA SE PODRAZUMEVA TERMIN ” OSNOVA PRIZEMLJA” • OSNOVA NEKE ETAŽE SE CRTA TAKO ŠTO SE UVODI HORIZONTALNA RAVAN . ONA PRESECA OBJEKAT NA ODREĐENOJ VISINI (OBIČNO NA 1M OD KOTE GOTOVOG PODA), TAKO DA PROLAZI KROZ SVE OTVORE (PROZORE, VRATA). CRTA SE ORTOGONALNI CRTEŽ KOJI JE U PRESEKU RAVNI I OBJEKTA

PODELA ZIDOVA 1.PO KONSTRUKCIJI/konstruktivni ili ne konstruktivni / 2.PO FUNKCIJI /spoljni ili unutrašnji/ OPEKA 1. KONSTRUKTIVNI ----MASIVNI---1.SPOLJAŠNJI –FASADNI ZID 2.UNUTRAŠNJI KONSTRUKTIVNI ZID 2.NE KONSTRUKTIVNI ---MASIVNI--1.SPOLJANI FASADNI ZIDOVI

BLOK 3.NE KONSTRUKTIVNI----PREGRADNI ZIDOVI /samo pregrađuju prostor, nisu konstruktivni zidovi, ne nose ništa uglavnom se rade od opeke / u dz=6.5.ili 12cm/,mogu se raditi i od šupljeg bloka, gips kartona,...

KONSTRUKTIVNI FASADNI ZID/F.K.Z./ SENDVIČ ZID

I varijanta

II varijanta UNUTRA

SPOLJA

I. PLEMENITI MALTER FASADNI DEO ZIDA

UNUTRAŠNJI KONSTRUKTIVNI ZID/U.K.Z./

• • • •

radi se od bloka deb.19;25;29 cm ili od opeke 25 cm konstruktivni zid prenosi opterećenje ravnomerno nema termiku , jer se nalazi unutar objekta pregrađuje unutrašnji prostor

PREGRADNI ZID • •

on pregrađuje unutrašnji prostor radi se najčešće od opeke debljine 12 ili 6,5 cm tkz.”zid na kant”, a danas se često zamenjuju gipsanim pregradnim zidovima ili zidovima od šupljeg bloka deb. 10 cm

6.5cm

Fasadni konstruktivni zid od opeke, deb. 38 cm

• danas se slabo koriste, susreću se često pri rekonstrukcijama

SERKLAŽI ,AB elementi za ukrućenje konstrukcije objekta HORIZONTALNI I VERTIKALNI • postavljaju se u osnovama i presecima geometrijski, na razmaku od 3m do 5m • Geom.odnos b/h serklaža, statičkog elementa određuje se zavisno od debljine zida u kome se oni postavljaju • Ne rade se u pregradnim zidovima, već se postavljaju u U.K.Z.;F.K.Z.;F.Z.

OSNOVNO PRAVILO GDE SE SERKLAŽI POSTAVLJAJU

1.NA SUČELJAVANJU DVA ZIDA

2.NA UKRŠTANJU DVA ZIDA

2.

3.

3.U SLOBODNOJ DUŽINI ZIDA

• SERKLAŽI KOJI SE NALAZE U FASADNIM ZIDOVIMA /f.k.z. ; f.z./,MORAJU SE TERMIČKI ZAŠTITI OD PRODORA VODE I VLAGE , JER SE VREMENOM UKOLIKO NEMA TERMIKE POJAVLJUJE KONDEZ I BUĐ SA UNUTRAŠNJE STRANE ZIDOVA

IZRAČUNAVANJE SPRATNE VISINE 1. ČISTA SPRATNA VISINA (od poda do plafona iste etaže) 2. SPATNA VISINA (od gotovog poda peizemlja do gotovog poda sprata) Hsp= (čista visina+plafon+tavanica+pod sprata) Npr. Hsp=270+2,5+25+8,5=306 cm

STEPENIŠTE • PODELA STEPENIŠTA(za sad): -JEDNOKRAKO -DVOKRAKO •NA SVAKOM KRAKU SE OBAVEZNO PIŠE KOLIKO IMAMO VISINA, KOLIKO GAZIŠTA I KOLIKA JE VISINA I KOLIKO JE GAZIŠTE. • U PORODIČNIM KUĆAMA OPTIMALNE DIMENZIJE ŠIRINE I VISINE SE KREĆU OD: bmin=25cm, bmax=30cm hmin=16.0cm, hmax=19.5cm

a+10

• h se izračunava tako što se spratna visina (od gotovog poda prizemlja do gotovog poda sprata) podeli sa brojem n.

• n = je paran broj kod dvokrakog stepeništa, i za njegovu vrednost se najčešće uzima 16 ili 18 (dakle 2x8 ili 2x9 koliko zapravo imamo visina u oba kraka) i na kraju dobijamo koliko nam je h.

POZICIONIRANJE OSNOVE PRIZEMLJA I SPRATA U osnove prizemlja preneti sve pozicije(iz konstruktivne šeme) tavanice, stepeništa,balkona, tremova,stubova,… a zatim dodati pozicije AB serklaža iznad otvora (prozori, vrata),tkz. 1.NADPROZORNE GREDE 2.NADVRATANE GREDE ovih serklaža nemora biti u pregradnim zidovima! Obavezno se postavljaju u fasadnim konstruktivnim zidu, fasadnom zidu i unutrašnjem konstruktivnom zidu. Broj pozicije zavisi od modularne širine otvora (prozora i vrata) Redosled: -prvo PROZORI, pa VRATA. -kod prozora napisati koliki je parapet (PAR 90) PARAPET je deo zida ispod otvora do kote poda, on je standardno 90cm, a u WC-u, kupatilu ili kuhinji je od 120150cm

KOTIRANJE OSNOVE SPOLJAŠNJE KOTE,MIN.DVE KOTNE LINIJE SA SVIH STRANA OBJEKTA UNUTRAŠNJE KOTNE LINIJE, MIN.DVE KOTNE LINIJE ,plus DODATNE ,KOJE PRATE PROMENE U RASPOREDU UNUTRAŠNJIH ZIDOVA Unutrašnje kote I.

II.

KOTIRA SE ŠIRINA ZIDA + ŠIRINA(ILI DUŽINA) OD ZIDA DO SUSEDNOG ZIDA KOTIRAJU SE UKUPNE MERE OTVORA U ZIDOVIMA

Spoljašnje kote 1. 2. 3.

KOTIRAJU SE SPOLJAŠNJE MERE OTVORA U ZIDOVIMA KOTIRA SE OD OSOVINE DO OSOVINE SUSEDNOG OTVORA UKUPNE DUŽINE ILI ŠIRINEOBJEKTA

OBELEŽAVANJE OTVORA (PROZORA I VRATA) U OSNOVAMA • •

Dimenzije prozora i vrata date su u tabeli u zadatku U zavisnosti od namene tj.funkcije prostorije , zavisiće i veličina tj. dimenzija otvora

Detalj prozora : fasada pleminiti malter,termika, blok

Detalj prozora: fasada fasad.opeka,termika, opeka

VRATA U UNUTRAŠNJEM KONSTRUKTIVNOM ZIDU,U.K.Z.

zidarska širina , je čista širina otvora u zidu modularna mera , gde je M=10cm proizvodna širina , proizvodna širina vrata

Simbol za VISINSKE KOTE

DIMNJAK Dimnjak se sastoji iz dva kanala. Ucrtava se na identičnim tj. istim mestima u osnovi krova, osnovi prizemlja i sprata i u osnovi temelja. Zidani dimnjak se radi od opeke,sa dva kanala 14x14cm, i postavlja se uz zid od opeke. Industrijski dimnjak Šunt je prefabrikovan jer se proizvodi u vidu blokova a montaža se radi na gradalištu Mesto dimnjaka je obično uz konstruktivne zidove ili uz fasadne i to u zajedničkim prostorijama (dnevna soba, kuhinja, trpezarija,…),retko uz pregradne zidove MESTA DIMNJAKA SU DATA U ZADATKU!

Detalj zidanog dimnjaka od opeke

OPEKE

Detalj Šunt dimnjaka

ŠUNT DIMNJAK-industrijski prefabrikovani dimnjak, sastoji se blokova

SANITARIJE se obavezno ucrtavaju zbog potreba projektovanja instalacija vodovoda i kanalizacije, koje su sastavni deo AG elaborata

TROTOARI I SPOLJNE STEPENICE • Trotoari se rade oko celog objekta sa prilaznim delom , od 60-90 cm. • Kod ulaza u objekat rade se ulazne stepenice sa podestom min. širine od 90-120cm

LEGENDA MATERIJALA I TABELA PROSTORIJA