Osnovne napomene i uputstva za gajenje sampinjona

OSNOVNE NAPOMENE I UPUTSTVA ZA GAJENJE ŠAMPINJONA 1. Priprema gajilišta Pre unošenja komposta u gajilište, prostor mora da bude očišćen i dezinfikovan. Temperatura u gajilištu je podešena u zavisnosti od godišnjeg doba i spoljne temperature. Ubacivanje komposta Prilikom ređanja komposta na police, briketi treba malo da se rastresu jer se tokom transporta kompost ispresovao. Posle utovara, gajilište treba očistiti i oprati. Nakon toga, potrebno je otvoriti foliju sa gornje strane i omogućiti oslobađanje viška gasova. Ukoliko je temperatura u kompostu visoka (>30 ºC, letnji period), potrebno je rashladiti gajilište. napomena Loša higijena i dezinfekcija gajilišta, stvara uslove za pojavu bolesti i štetočina koje mogu stvoriti velike probleme u toku gajenja. Higijena je osnovna i najbolja mera prevencije u zaštiti od svakojakih bolesti! Potrebno je strogo voditi računa o higijeni u gajilištu!

2. Inkubacija – prorastanje micelije kroz kompost U ovoj fazi gajenja najvažnija je temperatura u kompostu. Ne bi trebalo dozvoliti da pređe 26-27 ºC, jer to dovodi do smanjenja rodnosti, kao i pojave određenih bolesti. Ukoliko se obezbede optimalni uslovi u gajilištu, micelija će potpuno prorasti kroz kompost u roku od 12 do 14 dana. Taj proces može da bude i duži i da traje do 20 dana, što zavisi od kvaliteta komposta kao i od postizanja uslova u gajilištu. USLOVI U PERIODU INKUBACIJE KOMPOSTA PARAMETAR

temperatura prostora temperatura komposta vlažnost % CO2

VREDNOST

ODSTUPANJE

18 – 21 ºC 22 – 27 ºC = 80% 0.7 – 2.0%

19 – 23 ºC 23 – 28 ºC 80 – 85% 1.0 – 3.0%

napomena Merilo i znak dobrog komposta je temperaturna razlika koju kompost posle nekoliko dana napravi u odnosu na temperaturu vazduha u gajilištu. Ukoliko se desi da temperatura u kompostu naglo skoči, treba prvo pokušati obaranje temperature zalivanjem poda i zidova, uključivanjem sistema ventilacije, recirkulacije unutrašnjeg vazduha i tek na kraju uključivanjem sistema hlađenja. Treba imati u vidu da u ovom periodu nije poželjno ubacivanje svežeg vazduha, zbog održavanja koncentracije CO2. Svaka nagla i velika promena temperature komposta u ovoj fazi će imati posledice na krajnji rezultat, tj. na prinos.

3. Nanošenje pokrivke Pokrivka se postavlja na površinu komposta 8 litara ili 5cm debljine po briketu. Čitava površina briketa mora da bude pokrivena pokrivkom, naročito ćoškovi. Pokrivka se ne pritiska, već samo ravna po gornjoj površini komposta.

A) KAKO ODREDITI KADA TREBA POKRITI KOMPOST? Prvo i osnovno, kompost stariji od 14 dana može biti pokriven (što su mnogi proizvođači kod nas navikli), a da li je on zreo za pokrivanje i da li se treba držati tog roka možemo utvrditi na nekoliko načina: Najsigurniji parametar je temperatura. Naime, temperatura u prostoru i kompostu u prvoj nedelji će biti slična, druge nedelje temperatura u kompostu počinje da raste i to treba pratiti! Onog trenutka kada temperatura komposta dostigne maksimum i počne da pada to je siguran znak da je kompost zreo za pokrivanje! (bez obzira da li je to 14.,15.,16.,... dan posle pokrivanja). Potrebno je uzeti nekoliko slamki iz komposta i pogledati unutar njih da bi se ustanovilo da li je micelijum prisutan. Ukoliko jeste, kompost je spreman za pokrivanje. Ukoliko nije, bolje je pustiti jos 1-2 dana do pokrivanja (dati micelijumu još malo vremena da se razvije). B) KVALITET I ULOGA POKRIVKE

Kvalitetna pokrivka treba da zadovolji sledeće uslove: • • • • •

da dobro upija i zadržava vodu da ima dobru - rastresitu strukturu da je blizu neutralne pH vrednosti (7,5 – 7,8 pH) da je kvalitetno dezinfikovana i da ne sadrži izazivače bolesti

Uloga pokrivke je: • • • •

da upija vodu i lagano je otpušta da pomaže „kačenju“ prorastanju micelijuma da omogući makro i mikro klimu za prorastanje micelijuma da bude zaštitni sloj komposta

C) KVAŠENJE – ZALIVANJE POKRIVKE

Pečurka sadrži oko 90% vode. Za svaki kg pečuraka potrebno nam je 2l vode (1l da se nadoknadi isparavanje, a 1l za težinu samih pečurki). Kompost ne može da obezbedi ovoliku količinu vode, pa pokrivka u tom smislu igra veoma važnu ulogu. Kada govorimo o kvašenju, imamo na umu „dodirni sloj“, koji predstavlja spoj pokrivke i komposta (sloj 5mm pokrivke i 5mm komposta). Ono što se dešava tamo sa micelijumom i vodom je najbitnije u prvih par dana prorastanja pokrivke. Ukoliko je ovaj sloj previše suv - imaćemo manju količinu pečuraka. Ukoliko je „dodirni sloj“ previše vlažan - uništiće se veza između komposta (micelije) i pokrivke. Ovo će imati pogubni efekat na količinu pečuraka.

Ukupna količina vode na pokrivci uvek zavisi od aktivnosti komposta. • Aktivni kompost treba više vode - jače je isparavanje pa se zalivanjem nadoknađuje gubitak vode. • Manje aktivni kompost treba manje vode, isparavanje nije tako jako, stoga moramo biti pažljivi sa zalivanjem. Treba uvek imati na umu da se voda i micelija ne podnose najbolje! Ukupnu količinu vode određuje rast i snaga micelijuma. Od pokrivanja do grabuljanja može se dodati oko 2,5l po briketu, što zavisi od aktivnosti komposta i kvaliteta pokrivke kao i mikro klimatskih uslova u gajilištu. Posle 3 do 4 dana u prorastanju pokrivke i pažljivog zalivanja, može se primetiti micelijum koji prorasta pokrivku. Kada ovo primetimo, možemo slobodno dodati vodu. Dodavanjem vode, micelijum se menja od finog paučinastog u pahuljasti. Taj pahuljasti micelijum je ono što mi treba da dobijemo. PRAVILO IZBEGAVAJTE PREVELIKO ZALIVANJE!

Ako se u celom tehnološkom postupku može postaviti pravilo onda je to vezano za zalivanje. Prilikom zalivanja, količina vode ne bi trebala da pređe 2,5-3dl po briketu, ako je potrebno, mnogo je bolje i sigurnije pokrivku zalivati 2-3 puta u toku dana sa manjom količinom vode! Do ovog „pravila“ se došlo na osnovu iskustva, i skupo plaćenih grešaka! Posledice su manji prinosi, lošiji kvalitet roda, kao i pojava bolesti! D) UPOTREBA ZAŠTITE KROZ ZALIVANJE

Prilikom prvog zalivanja potrebno je da se uradi i dezinfekcija briketa sa 2% rastvorom formalina i to 2-2,5dl po briketu. U drugom zalivanju koristi se preparat „Dimilin“ u koncentraciji 1gr po briketu, to je dozvoljen kontaktan larvacid za suzbijanje larvi mušica u pokrivci. Dan uoči grabuljanja briket se zaliva preparatom „Sporgon“ ili „Oktave“ i to u koncentraciji od 0,8-1g po briketu. To su preparati širokog spektra i radikalni fungicidi za suzbijanje Verticilium-a, Mycogene-a, Dactyliuma-a. Naravno, mogu se koristiti i druga sredstva i preparati, ali ovo je naša preporuka! E) GRABULJANJE – OKOPAVANJE POKRIVKE

6 do 10 dana od pokrivanja, kroz pokrivku prorastaju beličasti pramenovi micelije. Kada proraste otprilike 2/3 pokrivke, pristupamo procesu grabuljanja. Neki proizvođači puštaju da micelija skroz proraste pokrivku, što je stvar procene i iskustva proizvođača. Grabulja se tako što se čitav sloj pokrivke podigne sa komposta, izmrvi rukom i vrati u prvobitan položaj. Pokrivka se nikada ne pritiska, niti sabija, niti rukom niti nekim drugim predmetom.

F) FUNKCIJA GRABULJANJA

Izjednačiti pokrivku sa micelijumom, popraviti problematične zone, dati pokrivci konačni izgled pre vezivanja. Loša strana grabuljanja je što ukoliko u pokrivci postoje izazivači bolesti, postoji opasnost od širenja zaraze po celom gajilištu. napomena Vrlo je važno da se u ovoj fazi maksimalno smanje dotoci svežeg vazduha u gajilište! Potrebno je obezbediti potrebnu vlagu i koncentraciju CO2 u gajilištu. Od završetka grabuljanja pa do pojave prvih pupova oblika zrna graška, briketi se više ne zalivaju!

4. Formiranje plodonosnih tela – fruktifikacija Period obnavljanja micelije 3 do 4 dana posle grabuljanja, na površini briketa se pojavljuju bele mrve micelije, a 6 do 10 dana posle grabuljanja, gajilište izgleda kao da je na njega pao prvi sneg. To je trenutak kada u gajilištu menjamo uslove i dajemo signal šampinjonima da je vreme za njegovo plodonošenje. Tada pravimo temperaturni šok, spuštamo temperaturu, uključujemo klimu (leti) i ventilacijom ubacujemo svež vazduh, zalivamo vodom. Ovaj period obnavljanja micelije normalno traje 2 do 3 dana. Micelijum će se pojaviti na površini pokrivke ukoliko je temperatura preko 23 °C. Visok procenat CO2 takođe stimuliše rast micelijuma. Kada se micelijum pojavi na površini, trebamo da odlučimo kada da otpočnemo sa periodom hlađenja. Hlađenje - temperaturni šok Momenat kada se kreće sa hlađenjem je drugačiji za svakog uzgajivača, za svaki kompost, za svaku pokrivku, za svaki soj micelijuma. Da bismo dali neku opštu procenu: 60-70% površine pokrivke mora biti belo od proraslog micelijuma. Tek onda možemo krenuti sa hlađenjem. U periodu od 5 do 7 dana, spuštamo temperaturu komposta na 19 °C. U ovom periodu trebamo da održimo visok nivo vlažnosti vazduha od 95% do 100%. Ovo stimuliše micelijum da se zakači. CO2 se može smanjiti korišćenjem svežeg vazduha. U ovom periodu svakih 4 do 5 sati treba proveravati temperaturu komposta i u odnosu na to prilagođavati klimu u gajilištu. U periodu hlađenja, nikako ne dodavati vodu na pokrivku. Micelijum će se povući i hvatanje (ili kačenje) će biti veoma duboko i kao rezultat toga imaćemo pečurke sa puno pokrivke na vrhu (prljave pečurke). Plodonošenje

Posle 5 do 6 dana perioda hlađenja sledi period „fruktifikacije“ (period formiranja iglica) i period prorastanja micelijuma. Ovaj period formiranja iglica karakteriše nizak protok vazduha i visoke vlažnosti vazduha. U tom periodu, ukoliko primetite relativno dovoljno iglica možete da počnete sa povećavanjem ventilacije. Ovo će podstaći isparavanje. U isto vreme obara se vlaga što takođe ima uticaj na isparavanje. Male iglice sada treba da izrastu kao pečurke. Ukoliko se desi da iglice ne rastu, što se vidi posle 2 dana, može se pristupiti lakom kvašenju (0,5dl po briketu) sa vodom i time će se stimulisati isparavanje. Ovaj postupak možemo da ponovimo u periodu od dva dana 2 do 3 puta. Kada pečurke počnu da rastu, uočava se mali porast u aktivnosti. U ovim danima možemo dodati malu količinu vode na pečurke. napomena Voda se dodaje isključivo kada uočimo da iglice ne rastu. U suprotnom ne koristimo dodatno kvašenje vodom. Postoje različite tehnike da se stimuliše rast pečuraka. Kada se koristi voda (kao što je napomenuto ranije), možemo zagrejati vazduh za 1 °C i možemo rashladiti vazduh za 1°C. Sve ovo ima uticaja na brzinu rasta pecuraka. Redovno zalivanje treba početi posle stvaranja ploda veličine zrna graška i završiti ga najranije 36 sati pre početka branja prvog talasa roda. Količina vode mora biti raspoređena u 2 do 4 dana, u nekoliko jednakih manjih dnevnih intervala zalivanja.

5. Branje Berba predstavlja nekoliko postupaka: • • • •

branje pečuraka vađenje svih ostataka plodonosnih tela iz pokrivke zalivanje briketa čišćenje i pranje gajilišta

napomena NITI JEDAN OD OVIH POSTUPAKA SE NE SME PRESKOČITI. Ukoliko su pečurke izrasle u grozdu, čitav grozd se mora pažljivo razrediti. PRVI TALAS

Pečurke stoje bele na pokrivci i spremne da se uberu. Na žalost, ovo nije uvek slučaj. Ako su pečurke suviše duboko – postojao je problem u trenutku rashlađivanja kao i par dana posle toga. Suviše agresivna klima može uticati da se pečurke probijaju u „zaštićenim“ zonama i dovodi do toga da se micelijum nije dalje oporavljao, što predstavlja u većini slučajeva nedovoljno aktivan kompost ili je greška proizvođača zbog navodnjavanja pokrivke u ovom periodu.

Ako se ovo desi, moramo pobrati pečurke i biti mnogo oprezniji sledećeg puta u periodu kada se vrši rashlađivanje. Pečurke se beru tako što se laganim uvrtanjem skinu sa briketa, nožem se iseče drška na 1-2 cm od šešira i složi u za to predviđenu ambalažu. Kada su pečurke pobrane, možemo da primetimo da se temperatura komposta povećava. Ovo je dobar znak i znači da pečurke rastu. Kada se period branja rastegne na 4 do 5 dana, trećeg dana moramo ponovo da počnemo sa kvašenjem da bi se spremili za drugi talas. PRAVILO Ako se ubere 1kg pečuraka jednog briketa - ovo se mora nadoknadti sa 1l vode po briketu, tako da na 2kg pečuraka ide 2l vode. DRUGI TALAS

Drugi talas se normalno javlja 7 do 9 dana posle početka prvog talasa. Pre berbe drugog talasa, možemo dodati malu količinu vode. Ovo se normalno koristi da bi se stimulisao rast. Aktivnost u drugom talasu je daleko manja nego u prvom. Obezbediti stabilnu konstantnu klimu je TAJNA za dobar drugi talas. Zalivanje ili podizanje vlage pokrivke poslednjeg dana drugog talasa, sprečava da se pokrivka previše osuši. Na presušenoj pokrivci ništa više neće izrasti. TREĆI TALAS

Treći talas je najmanji (najslabiji) od sva tri. Kompost više nije toliko aktivan i potrebna mu je konstantna klima. Ovde nema zalivanja. Voda za rast pečuraka treba da dođe od komposta i pokrivke. Bilo kakvo jako zalivanje pre trećeg talasa će ubiti preostale iglice micelijuma. Posle trećeg talasa treba dezinfikovati pokrivku i isprazniti gajilište. Kompost treba odneti najmanje 4km daleko od gajilišta. Ovo smanjuje rizik od infekcije i pojave bolesti. Podela berbe (prinosa) na tri talasa je standardna i radi se u „komercijalnim” gajilištima. „Mali” proizvođači mogu da oberu i četvrti talas (ali je to retko isplativo s obzirom na utrošak energije i rada). Dobre berbe želi Vam „Compost Group” d.o.o.