OSNOVI PLOVIDBE REKAMA I MORIMA.pdf

m

9-

7.

---

4'].·

SllrHI

-:;J::,

~3B

-~8

• ~S .3 ..,

6

KOlolCllh,a

1°1 139

~ ;.;s;

.-:s;"~3

37>

673

166 1288

640

452 565 355 ~l'i

,sOW 'i'l

A

r:

4S1

1158

---1427

81~

0 \

Ilija Ika Petrovic Stojan Stosic.

OSNOVI PLOVIDBE REKAMA I MORIMA

2002. godina

IZVODI IZ RECENZIJA RUKOPISA KNJIGE

OSNOVl PLOVlDBE: RE:KAMA I MORIMA Autori:

kapetan IIija Ika Petrovic, inz. pomorskog recnog saobracaja

"OSNOVl PLOVlDBE REKAMA I MORlMA'f Prof. dr. Vladeta Colic dip!. inz. aobraeajni fakultet 'niverziteta u Beogradll dsek za vodni saohracaj

kapetan Stojan Stosic, dipl. inz. saobracaja Recezenti:

prof. dr Vladela Colic, dipl. inz. doc. dr Vladimir Skiljaica, dipl. inz. kapelan Zeljko Majer, dipl. inz.

Tehnicki urednik: Ukovni urednik: Realizacija korica: Lektor i korektor:

Branislav Kurbalija. inz.

..."U knjizi 'll navedena i ohjasnjena opsta znanja 0 plovidhi, ilistrovana hrojnim slikama i rtczima, a koja Sll ncophodna onima koji se prvi PUl susrccli , a ovom materijom.

Izlaganja Sll jasna i sistemaricna, sto je i razumljivo jer su amori nasi iskusni kapetani unutrasnje plovidbe a uz to i inZenjerski obrazovani. jihovo veliko strucno i podagosko iskustvo, koje su ugradili u oblikovanjll knjige doprinelo je vrednosti ovog rukopisa. Ovo je najkompleLnija knjiga ove vrSle II izdavackoj dclaLnosti naseg broclarstva i korisno ce posluziti svima koji priprcmajll ispitc za nalitiC'ka zvanja kao i zainteresovanim strucnjacima voclnog saobracaja."

Mirjana Zivkovic, dipl.inz. Branislav Kurbalija, inz. Ika Mitrovic, novinar

Izdavac:

MP Fulura, Petrovaradin

Stampa:

MP Futura. Petrovaradin

Dr. Vladimir SKILJAlCA,c1ipl.inz. Docent Fakulteta tehnickih nauka niverziteta 1I ovom Saclu ..."Predmetni rukopis zasnovan je na savr menim saznanjima iz oblasti plovidbe malih broclova. Tzlozena poglavlja prikazana ·u ja 'no, sistematski povezano i neclvosmisleno tako cia itao u mogueava po tupno II vajanje neophodnih znanja." "Imajll'i u viclu sve navedeno, zakIjucujem da rllkopis pocl naslovom "0 novi plovidbe rekama i morima" u potpllnosti oclgovara zahtevima "Pravilnika 0 programll i nacinll polaganja trucnog ispita za sticanje zvanja upravljaca i rukovaoca camca", luibeni glasnik RS br. 18/97 i pretstavlja izuzetnu korisnll publikaciju, te se kao takva preporucuje za objavljivanje."

Hepublika rbija Ministarstvo saobraeaja i tclekomllnikacije Kapetan Zeljko lajer, c1ipl. inz. pomocnik ministra "Knjiga je naslala iz pOlrebe cia se osavremene svi aspekti plovidbc, pri cemu obuhvata opste prihvacene preporuke od strane Evropske Unije i Dlinavske:Kornisije... " "Pored trucnog i obrazovnog pristupa pri izradi same knjige, koriscena Sll i prakticna iskustva koja su aurori stekli dugogodisnjim radom kao kapetani unutrasnje plovidbe i sefovi Kapetanija priSlanista Novi Sad i Beograd..." "Raclllje me cia se pojavila jeclna tako strucna knjiga i preponlclljem je ljubiteljima reke i mora.

Sadriaj

Sadriaj

SADRZAJ o

OVI NAVIGAQ1E Unutra nji plovni pUlevi Reka Karakleristike reke vez.,ne za plovidbu Retni 10k Obale reke Retni nanosi, ade i sprudovi Vodo'Laj Prcpreke - metnje za plovidbu Visoki vodosl ih brzinll.

Ako mali hrad koji plovi nizvodno mom da okrene i krene uzvodno da hi usao u pristanisni bazen ili plovnu pritoku. dUZan jeda uSlllpi PUl hilo kojem bradu koji plovi uzvOOnu, a takode hoce da ude u taj pristani,ni bazen ill plovnu prituku.

Kada je, pred izl3.zom iz prislanisnih bazen iii plovne pritoke, postavljcn znak obaveze d se ne sme uplovili u glavni plovni put iii pre preko njcga ako ce to lIgrozili pluvidb hrOOova koji plovc lim putem, mali brodovitn" je ,,,da zabmnjeno da lIdu u gla, plovni put iii prelani la, gde je ohde~avaoje \lasnika tih objekata.

1I

natllcino'tu

lOOn! 7...3

bi izbcgao nasedanjc na spru hidrogradevinski ili potonuli ohjck"t •

iz:ve~ti

Brodovi

se

koji ka

obalskim znacima, narocito

koji oznae"vaju udaljcnost od reenog .1 (kilometarske oznakc) i proccnjenom iii III 'renom udaljenoscu od obalc, sluic kao I(udtnutama za utvrdiv~lnje vlastitog po".1141 II plovnom pUlll, i radi provere Lacnosri Ileg kretanja. lin

Propisi 0 obelezavanju llnlltra~niih ploruh pllteva medunarodno Sli unificirani kao i "t\'im ostalim granama saohracaja. Svetska ~"ni7.acija

u ovoj oblasli jc Medunarodna .,Ina asocijacija kongrcsa plovidbc (A. I. P. C. ) ,a sedistem u firi""lu.

OZNAKE ZA OBELEZAVANJE PLOVNIH PUTEVA Ceo plovni put rckc obcleicn je latcralnim sistemom kojim se oznaCavajll njegove ,o,tr,me. aime, "desna" i "leva" ~lr'Jna plovnog pUla i obala, uzima se 1I odnosu na brod koji plo\'i nizHxlno. 1'10\ nj pute" obdeia\alU ,c recbt"ima koja se poslavljaju oa samom vodnom putu - plo\ed 1naci, iii oa obalama - obalski znad.

PloveCi znaci I'lo'eCi maci su pli\'ajub tcla koja su odgovarajllCim sidrenim ve7..ama ll(~\"fk"cna za reeno dno. Sluic za obele7~lvanie granica plovnog puta, njcgo\"Og pravca, kao i "ih podvodnih prcprcka koje se nalaze u njegmoj blizini.

Da bi se omoguCila laka i brza identir,kacija ploveCih signala, prema z:naccoju koje im~ljll dati 'u im razlieiti oblici i IxlJc. tako da se lako rJzlikuju po danu i n06. Zoaci koji se nalaze na de!'inoj ivici plovnog puta obojcni su crvena, a ani na icvoj zeleno. Na mesLima gde se plovni put racva iii spaja, zoad U obojeni crveno-zelenim pojase\'ima 1I vodoravnom palohjll. Oblik njihovc dnevne oznake na de~noj ivici plovnog pULa je pravougaoni, na levoj trouglasri, a na znacima za raevanjc iIi spajanje, okrugao.

\lcounarodna ,arJdnja sa cvropskim mljama po pitanju obcleZavanja plovnih lIe\'a o'tvaruje se preko Evropskc cko.mskc komisije (EEK) OU u Zencvi.

L okviru Dunavske komisije sa sedi.~tem u Idimpesti. i Centralnc komisijc za plo\'idbu Rajni, sa sed~tem u Strazburu, unillcirani Sli >pisi 0 obclcZavanju reenih plovnih puteva. ~avezna javna Ustanova 7.3 odrZ~l\'anje

i ,/\ oj unutr"njih plovnih puteva iz I3cograda, >red ostalih paslova, odgovoma je za hLavljanje i odr7..avanje znakova i signala za >cIC7.3Vanje plovnih puteva. !zuzetak su: HS nID, mostovi, brodske prevodnjcc

69

P'8V1la ploVidbe

PraVila plovidbe I~

ZNACIZABRANE

ZNACIOBAVEZE

: .•.•• ..... ~.~

__

zna plovldba yeem koji ava strelica

zntrle

Zabranjen prolaz

prestizanJe

"

l~

.~

vezna plo'''ldba nom stranom plovnog pula

•••

labrana staJanJ8 (sidrenja iii v8zIv8nJ8 uz obalu)

Zabrana stBJanJa brodova os sirim ozna~enoj u metnma

labrana sidrenla i vu¢enja sidra i uzadi

Obavezan prelazak na levu stranu plovnog puta

. -

•

uz

OOOvezno zaustavlJanJe u odredenlm zonama lnpr" zona pont. mosta ill zona prevodnice)

••

~, vezlvanle

Obavezan prelazak na desnu stranu plovnog puta

-

•

Zab~anjel)o

Obavezna ploVldba levom stranom plovnog puta

sastav8

t.;.

labranjeno susretanJe I presbzanje

Obavezno sktetanJe prema levoJ strani plovnog puta

labrana prestizanJ8 odnosi se sarno os mec,1usobno

Zabrana svih vrsta preshzan,a

Ova table. dva svetla iii ctve zastave ukazujuna zabranu dufeg tralanla

Obavezno skretanje prema desnoj strani plovnag puta

labrana okretanja

aba u

Zabrana pravljenja lalasa i1i povfa¢enja Yode

~abranjeno

Obaveza da se ne sme preci ozna~ena brzina (u km/h)

Obaveza davanJa zvu(:nog zna~a

plovitl

Obaveza da se ne sme uploviti u glavni plovni put iii preci preko njega aka ce tal" manevar prinuditi brodove kojl p ove na tom plovnom putu da promene svoj pravac iii brzinu

llvan oznal:enog

prostors (opr. prolaz kroz mastove iii brane)

. . iii •• iii

••

veza obraeanja aebne paznJe

Zabranjen p'rolazak ali

treba iivfMi pripreme

zs

otploviJenJ8

labrat)a P!0l"vidbe

za jedri ICe

72

labrana p!oVldbe brodov8 sa sopstvenim

pogonom

Zabrana plOVldbe brodovima koji nemaju ni sopstveni pogon ni jedra

Opsts

zabrana

plovidbe sportskim

bradoYlma i bradovima za razonodu

labrana p1OV1dbe na daskama sa jedrima

Kraj zone brze plovidbe malih sportskih bfodova i brodova za razonodu

Zabrana skijanja na vodl

labrana

Obaveza brodova koji 59 kreeu glavnlm plovnim putem da u sluCaju palrebe promene svoj pravac III brzinu da bi ustuplli put brodovima kO'"l izlaze iz pnstani~ta i i pntoka

Obaveza da se stuJ=)i u radio telefonsku vezu

Obaveza da se stu pi u radio telefonsku vezu na. talasnoj dull"' koja je navedena na znaku

spu~tanja

brodova n8 vodu iii izvla~enja na obalu

73

Pravila plovicJbe

Pravila plovicJbe

ZNACIOBAVESTENJA :;I;eili"

.... -

svetta

tabla

~m~

I anJe mesta okretanje

P10vni put na kOjl se nailazi smatra se pritokom pk>vnog puta po kojem pk>vi brod

Put kojlm se plovl smatra 58 pritokom puta na koji sa nail8Zl

Dozvoljena plovidba brodovima sa sopstvenlm pogonom

Mesto sa telefooom

zastave

Brana

Znak za titane

Sk>bodan prolaz

voctove preko plovnog puta

Skala koja os plovi sklbodno

o

r*'

00 ZOael upozorenja

p Skala koja plovi slobodno

va1:enJa ane lli obaveze vati za Jedan plov;dbe iii lanak nekog

30-60

Mesta os kojlma js dozvoljeno staJanje (na sidru iii vezan uz oOOlu)

DOIyolJeno stajanje os delu vodene povr~ine, ns §irini Qznatenoj u metrima.

marana

od

lab Ie

Oozvoljeno stajanJ8 na

slalno svetlo: trepcuce svetlo: ISpred sa nalazi prolazak dozvoljen preprekazaustavtjante Je obavezno

js dOlvoljeno da stoja jaden

Mesto za stajanje brodova bez posade, izuzev brodova koji prevoze zapaljive iii eksplozivne terete

pored drugog

v Mesto zs stajanje brodova sa posadom. koji prevoze zapaljive tereta

v Mesto za stajanje brodova sa posadom, koji prevoze eksplozivne terete

Meslo ze stajanje brodova bez posada,

izuzev brodova koj! prevoz8 zapaljlve tereta

delu vodene povr~ne izmedu dva rastojanja koja su ispisana na tabll u metrima

Mesto za stajanja brodova bez posade. izuzev brodova koji prevoze eksplozivne tereta

posada, izuzev brodova kOJi prevoze zapalJive iii eksplozivne tereta

o Ograni6ena sIobodna viSln& lznad nivoa vode

Mesto za stajan brodova sa i posade, izuze brodova kOJi prevo zapaljive teret

brodova koj. prevoze eksplozivne tereta

74

Dozvoljeno sidrenje na sldru iii YUtenJe sidra, uzadi iii lanaca

Deo pristani§ta predvlCen za utovar I Istovar transportnih sredstava

Ogranleena !lTlna pni6aza iii pIovnog puta

Postoje

ogranie~a u

pIovidOi: tra!lte oba

t8f'1J8

PIovnI

~I

18 udalJen od

desne (leve) obate. brol ispban na rilaku oznat.ava u melrima udaljenost na kOlOI treba da 58 drte brodOvi

ZNACIPREPORUKE •

,,::.rueenl OIVor u oba

DozvolJooo vezivanJ8 uz obalu

OozvotJ800 spu§tanje maJlh brodova u vodu iii izvlatenje ns obalu

DozvolJana brza votnja Mogucnost dobijanja malih sportskih brodova informaclja 0 uslovima I brodova za razonodu p10Vldbe radk>-telefonskom vezom na talasnoJ dullm navedenoj ns tabli

ZNACI OGRANICENJA

• Mesto ze stajanje brodova sa i bez posada. izuzev

OozvolJena plovidba na d ask a m a sa jedrom

•

+ Meslo ze slajanje brodova sa i bez

skijanje ns vodi

DozvolJena Meslo za plovidba uzimanJ8 pitke v 0 d e brodova na vesla

rani~enja

zvolJena plovidba rtskim brodovima 'O!lo'wna za razonodu Ilim brodovlma)

Maksimalan bra; brodova kojima

Dozvoljena plovidba jedrilica

DozvolJOflO

•

(obltno 58 postavt)8

na

pkMlog otvora mosta)

• Preporutenl OtVOl' same u navedenom smeru: pmlazak u suprotnom Ie zabran;en (obimo 58 postavt)8 na sredlni plovnog otvora moata)

~('

•

•

• •

Preporuka da 58 pIovI U obeIe!enom prostoru flSPOd mostova i prilikom prolaska kroz bran a)

•

..... PreporubJ,e 58 pIovidhI U smetu koji oznaeava atralica iii u ad stalnog befog svella prema lrepCuCem beIOm svetlu

smenJ

75

Pravila plovldbe

Pravila plovidbe

OSOBENOSTI POMORSKIH PLOVIDBENIH PROPISA

Pravila prvenstva I'rJ' ila propisuju koje plovilo u daloj I lu na di.l6k 1.3 45 Slt:pt:m na jednu iIi dru~u

SlrJ,nu;

d klasiCno refno _tetvorokrako. Na malim brodmtnu sc uRlavnom Upolrebl)3V3 S;I pokre1nim-sklopivim mama (pnnc..ip

ki..~ran);

d) sidro

maeak _Irna ,zglcd kla...i~ remug sidra, smto je malih dimenzija. PreY.lshodna

\ J,lIcn}c i2~ubltt:nih stV"J,ri

1I

n;l!1lena mu ~ lr.l'..cnje

j

vodi.

95 •

PIovn; objekJi ; njihovo koriSCenje

Plovn; objekti i njihova koriscenje

Model sidra

Dimenzije sidra a b

Du~ina

c

tamca

Masa sidra od aluminijuma

Masa sidra ad telika

Pretnl lanca

A06

582 mm 320 mm 450mm

do6m

1,4 kg

4 kg

6mm

A09

725mm 385mm 550mm

6-9m

3 kg

6,5 kg

6mm

A12

867 mm 450mm 650mm

9-12 m

5,5 kg

10,5 kg

8mm

A15

950mm 510mm 750mm

12-15m

9,5 kg

19 kg

10mm

nlinc duzine sidrenog u~e{a koja exlgo.'iu 4 do 6 pUla uvcCanoi dubini vode na tu sidrenja. Ukopavaju se jedan ili dva b (Sape), u Zl..ar izoluje od prilicanja novog va7uuha (kisconika) i da sc hladenjcm i7.vora po7.am tl'mperJtllrJ snizi ispod zapaljive. Propisani aparau 7.a ga~cnje poz3m imaju obe te osobine.

uzroci po7.ara su otvorcna varr:.t, paljenje ;ibice, puscnje, u7areni predmcli (npr. UZ3rena I~pusna cev motora). bkrc (clektri'(nc, Iz.t£vane mehanickim udarom i sl.) u blizini ck~plozi\tnihili zapaljivih m3terijal~1 iii njihovih p.lta (benzina, nafle. ulja, aceLilenal. Ako sc to I.na, prevenlivne merc bi bile, da :'Ie ne d07.H>li

OPREMA PROTIV POlARA

konrakl lako zap"lji"ih leCnosli iii malerij"la sa I/H)rOnl roplole iii vamicom. 'a primer.

Vcdom ,;e, po praYilo, ne ga,i l.apaljena nafla iii benzin. Kao lak,i. nafla i ben7in plivaju po

prilikom ulovam hcnzina polccbno je pogasiti -.\ c \'atre, zabraniri pUScnje, paljcnjc mOlOrJ, itu. Ako kani"ttri ill ranko\·i sa ben7.inom nisli l;J'iticeni od vi~okih tempemtllra, u Ictnjim mcsecima moraju ~e hbditi vodom iii prckrivali vlazrunl tkaninama. Proli\ coa ulJa, henzin i dmge zapaljive tecnosti u koritu broda moraju "'C odlllah pokupiti. Prostorije gde se nalaze matcrijali nje .sc pare mogu zapaliti,

vadi, slO moze dove:,li do E;ircnja pozar.l. Naftni deriyati se ga.~ pre svega hemijskim srcdsrvima. kojima ~1I napllnjcni rucni protivpowrni aparali. Od prirucnih .srcdstava 7.3 K3Senjc, m07e po.C;;11l7ili mokro cebc ili neki

ploee

i

rebara

broua,

iii

pOR ~ega jc Ojt:'Kova upotreba ogmniccna brojem sa(i rada motara, a i vrcmenski, ako ulje duzi period stoji 1I Il"iOlona. Proizvodac, Lakode, propisuje vreme po~lc koga je potrebno zameniti komplclno ulje. pojcdini motori u sistcmu ulja p(),~eduju i filtere koji se Lakode mcnjaju prilikam zamcne ulja.

deo. PO~LO

je za pokrctanje zUpCanika u rcduktofll potrebna energija, mom se uvek racunati sa iL\'esnim gubitkom snage motom oa izbzlI iz reduktorJ. odnosno oa osovini i 5.:1.mom propeleru. Na primer. oa propeleru pri rcdukciji 2:1 - s(epen iskorisceoja snage motora

je 85 procenata. firoclske kopee mogu bili: mehanicke (sa mehanickim stiskanjem lamela)l hidraulicne (hidraulicno stiskanjc lamela) I elektri-signala :-ta komandnog pult3, itd. redulc10r

Brodska kopca sa reduktorom Osnovni zadalak kOpCe je da spaja iii odvaja obrtni moment motam od o~ovine

Zbog s\'oje neprilagoc1enosli

U

hrodskim

u~lo\'ima, motori ~:t vazdu~nim hlac1enjem S?rdm~~I!e, gubitak moe; razmisljanja, green)e 1l11~lca, gubitak svesti i prestanak rada srca. Povredeni se utopljava sllvom odccom i

prekrivacima, ako je mogucc u loploj proslOriji. Takode se daje topli, zasladen