OSNOVI INFORMATIKE I TEHNOLOGIJE U SESTRINSTVU KOMPJUTER ČLAN PROFESIONALNOG TIMA

GORDANA DRAGOŠEV

SANJA PAUNIÃ

MARKO JOVANOVIÃ

OSNOVI INFORMATIKE I TEHNOLOGIJE U SESTRINSTVU KOMPJUTER ÈLAN PROFESIONALNOG TIMA

OSNOVI INFORMATIKE I TEHNOLOGIJE U SESTRINSTVU KOMPJUTER ČLAN PROFESIONALNOG TIMA ISNB 978-86-88679-02-2

AUTORI GORDANA DRAGOŠEV - SANJA PAUNIĆ – MARKO JOVANOVIĆ UINARS SEKCIJA INOVACIJA I INFORMATIKE U SETRINSTVU SRBIJE IZDAVAČ UDRUŽENJE MEDICINSKIH SESTARA – TEHNIČARA INTENZIVNIH NEGA, ANESTEZIJE I REANIMACIJE SRBIJE POKROVITELJ MINISTARSTVO KULTURE, INFORMISANJA I INFORMACIONOG DRUŠTVA REPUBLIKE SRBIJE UPRAVA ZA DIGITALNU AGENDU SRBIJE ZA IZDAVAČA Gordana Dragošev

DIZAJN I TEHNIČKO REŠENJE Gordana Dragošev PRELOM TEKSTA I ŠTAMPA Control P Niš TIRAŽ 1000

NIŠ, 2011. 1

SADRŽAJNE CELINE OSNOVI INFORMATIKE I TEHNOLOGIJE U SESTRINSTVU Polazne osnove i razmatranja materije Praktične implikacije Identifikacija stepena obuke i primene IKT u sestrinstvu Srbije SADRŽAJ I OBIM ZNANJA ZA MEDICINSKE SESTRE TEHNIČARE, INFORMATIČARE I INOVATORE Nivo 1. – Medicinska sestra Nivo 2. – Glavna medicinska sestra Nivo 3. – Medicinska sestra – informatičar Nivo 4. – Medicinska sestra informatičar inovator

SUSRET MEDICINE I TEHNOLOGIJE KROZ ISTORIJU MEDICINSKA TEHNOLOGIJA I INFORMATIKA DANAS IMPLEMENTACIJA SAVREMENIH TEHNOLOGIJA U MEDICINI E- ZDRAVSTVO Medicinska informatika Telemedicina Zdravstveni informacioni sistem

INFORMACIONO – KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJE U SESTRINSTVU – UKLJUČI SE Sestrinska informatika na šest kontinenata OPŠTA NAČELA I SMERNICE O UPOTREBI ELEKTRONSKOG DOKUMENTA U MEDICINI Zaštita podataka pacijenata

PRAKTIČNA PRIMENA KOMPJUTERA U SESTRINSTVU INTERNET I SOCIJALNE MREŽE U SLUŽBI SESTRINSTVA Socijalno – društvene mreže Uticaj interneta i socijalnih mreža na profesionalni rad, razvoj i promociju sestrinstva INFORMACIONO – KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJE I KONTINUIRANA MEDICINSKA EDUKACIJA E-učenje IKT u službi izrade i prezentacije stručnog rada Pravila pisanja elektronske pošte

TERMINOLOŠKI REČNIK MEDICINSKE INFORMATIKE Registar Englesko – srpskih termina LITERATURA

2

Udruženju UINARS se kroz svoj višegodišnji uspešan rad i edukaciju, nametnula potreba usaglašavanja postojećih znanja medicinskih sestara i tehničara sa zahtevnim znanjima i veštinama moderne medicine. Kako smo svedoci savremnog, intenzivnog i izuzetno dinamičnog razvoja različitih medicinskih tehnologija, uočili smo kontinuirani fokus na edukaciji lekara iz različitih oblasti, dok edukacija sestara koje su, ne retko, češći konzumenti modernih tehnoloških dostignuća, ostaje na izrazito niskom nivou. Kako nauka ne čeka, savremene medicinske informaciono – komunikacione tehnologije sve češće zahtevaju intenzivan angažman medicinskih sestara bez predhodne, neophodne obuke i bez savladavanja elementarnih znanja i veština. Medicinske sestre i tehničari su zaokupirani obukom za savladavanje znanja i veština u domenu stručnog rada koji se svakodnevno uvećava, dok zanemaruju globalni uticaj razvoja informaciono komunikaccionih tehnologija ugrađenih u medicinske intervencije. U svetu medicine koristi se 5000 vrsta medicinskih informaciono komunikacionih tehničkih uređaja za pružanje oko 1.000.000 usluga zdravstvene zaštite, a svaki dan u svetu nastane približno 10.000 naučno stručnih radova. Kako tehnologija napreduje medicinske sestre i zdravstveni radnicu se često nađu u situaciji u kojoj im je potreban set umeća koje je jedino moguće pratiti upotrebom informaciono komunikacionih tehnologija. Razvoj zdravstva je uslovljen globalnim okolnostima, uslovima i okruženjem u kome zdravstvo funkcioniše. Zdravstveni sistem kao osnov društvene zajednice nemože sam primeniti sva savremena dostignuća niti izvršiti pravovremenu obuku zdravstvenih radnika za primenu tih dostignuća. U skladu sa ovim činjenicama UINARS tim i Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva Republike Srbije pokrenuli su zajednički Projekat „Medicinska informatika – kompjuter kao član tima“ sa ciljem da se preuzme odgovorna uloga u promociji informaciono – komunikacionih tehnologija u sestrinstvu Srbije. Gordana Dragošev

3

DEFINICIJE OSNOVNIH POJMOVA Prvo ćemo definisati osnovne pojmove koji se pojavljuju u samom naslovu ovog priručnika, a ostali pojmovi će biti definisani kasnije, kroz pojedine sadržajne oblasti, kako se bude pojavljivala potreba za njihovim korišćenjem.

TEHNOLOGIJA - Pojam tehnologija ima više definicija. Pod pojam tehnologija se mogu podvesti svi predmeti i računarski programi koji nam pomažu da bolje radimo i razmišljamo, ali i znanje o tome, kao i postupci, kako da se ti predmeti i programi naprave. Savremene tehnologije su neminovno zasnovane na naučnim saznanjima i izuzetno su važne za uspešan razvoj ljudskog društva.

KOMUNIKACIJE - Komunikacijama ćemo podrazumevati sredstva, principe i metode slanja i razmene informacija između korisnika. Težišno ćemo razmatrati komunikacije na daljinu ili telekomunikacije. Ako se prenos informacija obavlja kroz slobodan prostor (bez upotrebe kablova), smatraćemo da se radi o bežičnim komunikacijama. Ako pri tome korisnici mogu da se kreću i obavljaju komunikaciju, smatraćemo da se radi o mobilnim komunikacijama. INFORMACIJA - Kao i tehnologija i pojam informacija ima više definicija. Informacija se danas smatra resursom. Pod informacijom ćemo podrazumevati poruku koju smo primili i razumeli, i koja za nas ima neko značenje (vrednost). Kada se informacija unese i pohrani u računaru, ona tada predstavlja podatak. Nakon procesiranja, formatiranja ili obrade druge vrste i na kraju štampanja, izlazni podatak ponovo postaje informacija. Kada se informacija uobliči i koristi za razumevanje i shvatanje nekih radnji, ona predstavlja znanje. INFORMACIONE TEHNOLOGIJE - U vezi sa pojmovima tehnologija, informacija i komunikacija su pojmovi informacione tehnologije i informaciono-komunikacione tehnologije. Informacione tehnologije (IT, engl. information technology) je pojam pod kojim se podrazumevaju svi oblici tehnologija koje se koriste za kreiranje, čuvanje i razmenu infomacija u različitim vidovima (poslovni podaci, govor, zvuk, pokretne i nepokretne slike, multimedija i drugo).

INFORMACIONE I KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJE - Informacione i komunikacione tehnologije (engl. Information and communications technologies -ICTs) obuhvataju tehnologije kao što su stoni i prenosni (desktop i laptop) računari, softver, periferni i uređaji za vezu sa internetom, koji su namenjeni za obradu informacija i komuniciranje.

SESTRINSTVO je pojam pod kojim se podrazumeva celokupna delatnost sestara i babica, koji obuhvata njihovo učešće u očuvanju zdravlja, sprečavanju bolesti, nezi i lečenju bolesnika, kao i njihovu ulogu u zdravstvenom procesu (WHО).

4

OSNOVI INFORMATIKE I TEHNOLOGIJE U SESTRINSTVU POLAZNE OSNOVE I RAZMATRANJA MATERIJE U svetu medicine koristi se 5000 vrsta medicinskih informaciono – komunikaciono – tehničkih uređaja za pružanje oko 1.000.000 usluga zdravstvene zaštite. Javnost veruje da tehnologija unapređuje efikasnost zdravstvene zaštite, njenu bezbednost, kvalitet i troškove. Međutim, malo ljudi smatra da te iste tehnologije mogu dovesti do grešaka i neželjenih događaja ukoliko se ne koriste u skladu sa propisima, deklaracijama i ukoliko zdravstveni radnici nisu pravovremeno i pravilno prošli obuku za rad sa IKT u medicini.

Tenologije koje se odnose na brigu o pacijentima i njihovo lečenje su postale i postaju sve složenije, stalno transformišući koncepte pružanja zdravstvene nege. Pre uvođenja mnogobrojnih tehnološko-tehničkih pomagala, medicinska sestra se oslanjala na svoja čula (vida, dodira, mirisa) da bi pratila stanje pacijenta i blagovremeno uočila eventualne promene.

To je sada zamenjeno mnogobrojnom opremom koja nam u svakom trenutku, 24 časa dnevno, bez prestanka pruža sve informacije vezane za trenutne vitalne parametre bolesnika. Uzmimo samo primer puls oksimetra. Pre uvođenja ovog uređaja u upotrebu sestre su se oslanjale na suptilne promene u boji kože i mentalnom statusu bolesnika da bi rano otkrile promene u zasićenosti kiseonikom. Potom su morale raditi analizu arterijske krvi da bi se potvrdile sumnje. Sada puls oksimetar omogućava medicinskom osoblju da identifikuje smanjenje oksigenacije pre pojave kliničkih simptoma, a samim tim i trenutno uspostavljanje dijagnoze i blagovremeni početak daljeg lečenja. Iako tehnologija ima ogroman potencijal da poboljša brigu o pacijentima, moramo biti svesni da to nije bez rizika. Tehnologija je opisana i kao deo problema i deo rešenja za bezbedniju zdravstvenu zaštitu, a neki stručnjaci upozoravaju na moguće greške nakon usvajanja novih tehnologija. Na primer, medicinska sestra ili lekar može biti isuviše fokusiran na podatke sa monitora, ali time prevideti potencijalno važne suptilne promene u kliničkom statusu. Problemi mogu nastati na osnovu ukupnog obima novih uređaja, složenosti uređaja, siromašni interfejs između više tehnologiija primenjenih po jednoj jedinici lečenja (bolesničkoj postelji), kao i nasumično uvođenje novih uređaja. Uprkos utrošenim milijardama, bilo koje monete, svake godine, na sve veći niz medicinskih uređaja i opreme, sestrinska profesija mora pridavati mnogo pažnje na primenu tehnologije i njenu integraciju sa drugim aspektima zdravstvene zaštite.

Tehnologija u zdravstvenoj nezi je od interesa u rasponu od relativno jednostavnih uređaja, kao što su kateteri i špricevi, do veoma složenih uređaja, kao što su bar-kod sistem prepoznavanja lekova ili elektronska zdravstvena evidencija. Tehnologiju možemo široko definisati, od toga da uključuje vođenje kliničkih protokola i drugih „papira“ na bazi posebnih računarskih programa, do naj modernijih monitoring uređaja u jedinicama intenzivnog lečenja.

Ali za potrebe ovog poglavlja fokusiraćemo se više na opremu i uređaje koje će medicinske setre susretati prilikom pružanja direktne nege pacijentima. Svrha ovog teksta je da obezbedi konceptualni model za tehnologije koje će medicinske sestre susretati i da opiše i promoviše strategiju za njihovo efikasno i bezbedno korišćenje.

KONCEPTUALNI OKVIR

Konceptualni okvir opisuje prednosti odnosa medicinske sestre i tehnologije, moderatorske i posredne faktore koji utiču na korišćenje tehnologije, kao i ishode tehnološke modernizacije na relaciji medicinska sestra - pacijent. Ovaj model je razvijen nezavisno, a svodi se na okvir ishoda u koji su uključeni tehnološki razvoj, uređaji, medicinska sestra i pacijent, kao i sprečavanje

5

neželjenih događaja na ovoj relaciji. Konceptualni model za bezbednost i negu pacijenata postavlja korišćenje tehnologije u u kontekstu sestrinske prakse i nudi okvir za ispitivanje kratkoročnih i dugoročnih rezultata i uticaja tehnologije na pacijente, medicinske sestre i organizaciju zdravstvene nege. Firer-ov model je fokusiran na pomoćne tehnologije, to jest na spektar intervencija, uključujući strukturno nestalne izmene fizičkog okruženja, opreme, uređaja koji se koriste od strane pojedinaca, kao i modifikacija ponašanja (promocija nezavisnosti i poboljšanje funkcija kod nastanka invaliditeta).

Ovaj model je proširen da obuhvati čitav niz tehnologija koje koriste medicinske sestre u pružanju nege (tabela br.1). Sestrinska nega uz pomoć tehnologije se može klasifikovati na nekoliko načina: nega uz direktnu primenu tehnologije; nega uz indirektnu primenu tehnologije; komunikacione tehnologije; uređaji za pomoć pacijentu i medicinskoj sestri; uređaji za pomoć medicinskoj sestri; uređaji za dijagnostiku, praćenje i nadzor; pacijent pomagala; uređaji za daljinsko nadgledanje; nastavna sredstva za učenje i sistemi za identifikaciju. Dobro dizajnirana tehnologija omogućava medicinskim sestrama da se fokusiraju na funkcije pružanja nege i unapređanje zdravlja pacijenata. Tabela 1.

TEHNOLOGIJA ZA DIREKTNO PRUŽANJE ZDRAVSTVENE NEGE: intravenske kanile; infuzione pumpe; enteralne pumpe; nazogastrične sonde; endotrahealni tubusi; kanile za traheostomu; špricevi; igle; barkod za administraciju lekova; urinarni kateter i kese za drenažu; stoma aparati; drenažni sistemi; oprema za sukciju; oprema za oksigenaciju, maske; kiseonička oprema i drugo. TEHNOLOGIJA ZA INDIREKTNO PRUŽANJE ZDRAVSTVENE NEGE: Robotika; Radio frekfentna identifikacija; Zdravstveno informacioni sistem.

TEHNOLOGIJA ZA DIJAGNOSTIKU, PRAĆENJE I NADZOR PACIJENATA: monitoring vitalnih parametara; ventilatori/respiratori; video nadzor; stetoskopi; spirometri; termometri; otoskopi; puls oksimetri i drugo.

KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJE: Elektronske medicinske evidencije; Elektronski sistemi za naručivanje; Komunikacioni uređaji (mobilni telefoni, PDA, spikerfoni, mobilni interfoni, pejdžersistemi); Pozivni sistemi, uključujući i zvono za hitan poziv pacijenta i drugo. POMAGALA ZA POMOĆ MEDICINSKOJ SESTRI: zaštitno odelo, maske, naočare, rukavice, mehanički uređaji za pomoć pri transferu pacijenata i drugo.

PACIJENT POMAGALA: kolica za transport, šetalice, roboti, podizači, trapezi, uređaji za prenos pacijenata, noćne posude, protetika (ortopedske cipele, ortoze, proteze i drugo) UREĐAJI ZA DALJINSKO NADGLEDANJE: telemedicina.

NASTAVNA SREDSTVA ZA UČENJE: kontinuirano učenje, učenje na daljinu, video konferencije, ON line edukacija. SISTEMI ZA IDENTIFIKACIJU: elektronska medicinska evidencija, ID karte, čitači, i drugo.

Radno mesto ima četiri dimenzije: Organizacioni faktori, na primer: ciljevi, struktura, organizaciona politika, nagrade; Društveni faktori, na primer: organizaciona filozofija i vrednosti, stil upravljanja, interakcija zaposlenih i pacijenata; Fizički uslovi/radna sredina, na primer: dizajn, ergonomija, karakter i Tehnologije. Dok tehnološki napredak mnogo obećava, otežavajući faktori za upotrebu specifičnih tehnologija su: 1. Tehnologija koja se kosi sa ljudskim faktorom i ergonomskim principima; 2. Tehnološki interfejs koji je štetan po pacijenta ili čovekovu okolinu; 3. Neadekvatan plan za implementaciju novih tehnologija u praksi; 4. Neadekvatno pridržavanje smernica zadatog plana.

6

TEHNOLOGIJA Tehnologije koje koriste medicinske sestre treba da posluže kao sredstvo za sprečavanje grešaka i nepovoljnih događaja (na primer: greške u aplikovanju terapije lekovima, kašnjenje u sprovođenju određenih terapijskih procedura, anuliranje propusta, smanjenje bolničkih infekcija, sprečavanje padova pacijenata, smanjenje komplikacija nepokretnosti,...). Ipak, tehnologija uvodi i razne sporedne i nenamerne efekte i mogućnosti grešaka. Utrvrđeno je da su naj češći incidenti nastali u vezi Folei katetera (57% negativnih događaja a u vezi sa uređajem), arterijskih katetera (17% negativnih događaja), centralnih venskih katetera (17% negativnih događaja), i periferno postavljenih centralnih katetera (7% negativnih događaja). Sve ovo su uređaji koje koriste medicinske sestre u svome radu. „Bez neuspeha tehnologije nemože doći ni do njenog razvoja“ – tek kada se uoči i prijavi nedostatakmoguće je usavršiti određenu tehnologiju. Medicinske sestre mogu uticati na razvoj tehnologije i mogu odgovoriti na neželjene posledice „zaobilaznim“ ili privremenim rešenjima. Dok zaobilazna rešenja trenutno rešavaju nastali problem, uvođenje privremenih rešenja može biti opasno. Bitno je rešiti problem u sistemu i na taj način sprečiti neželjene posledice.

ORGANIZACIONI FAKTORI

Organizacioni faktori koji utiču na primenu tehnologije su: poslovna politika, resursi, kultura, socijalne norme, posvećenost menadžmenta, sistem školstva, kao i edukacija. Primećeno je da efekti primene tehnologije, na primer informacione tehnologije, mogu varirati u zavisnosti od profila zaposlenih, verovatno zbog razlika u društveno-organizacionom okruženju. Poslovna politika se često vidi kao efikasno sredstvo za sprovođenje promena. Na primer, za bezbedno vođenje pacijenata i rukovanje programom korisno je imati čvrsto utemeljeno liderstvo, menadžment podršku, opremu, obuku, kao i koordinaciju sa ostalim odeljenjima. Brzina razvoja tehnologije mora biti u skladu sa razvojem poslovne politike da bi se sprečile negativne pojave i posledice koje mogu stvoriti negativno raspoloženje i pad morala i zadovoljstva kod zaposlenih.

DRUŠTVENI FAKTORI

Primećeni su mnogi složeni i često problematični odnosi između tehnologije i nege od osnivanja zdravstvene nege kao profesije u drugoj polovini 19. veka. Sestre su i korisnici tehnologije i spona u sticanju poverenja od strane pacijenata u tu tehnologiju, ali je ponekad konflikt za medicinske sestre da definišu ulogu tehnologije u svojoj struci. Tehnologija i visokotehnološko sprovođenje terapije u procesu lečenja je igralo veću ulogu u debatama od učešća samih medicinskih sestara u procesu nege. Da li je potrebno posvetiti više pažnje visoko tehnološkom razvoju i staviti tehnologiju ispred psihosocijalnih veština, komunikacije i razvoja terapijskog odnosa? Na primer, dali je više vrednovana sestra (čitaj plaćenija) koja koristi visoku tehnologiju u, na primer, jedinici intenzivnog lečenja, od sestre koja koristi malo tehnologije u, na primer, staračkom domu? Koje će pre prihvatiti nove tehnologije? Kome su nove tehnologije potrebnije? Naravno da će karakteristike radnog mesta i vrste nege koja se pruža uticati na prihvatanje novih tehnologija ako su one pogodne, jednostavne za upotrebu, smanjuju rizik, smanjuju troškove i imaju kompatibilnost sa postojećim sistemima. Ankete su pokazale da se inplementacija informatičke tehnologije odlično odrazila u planiranju nege, vođenju dokumentacije, kompjuterskim i kucaćim veštinama, nivou motivacije, kao i klime poverenja i podrške u okviru tima za negu.

FIZIČKI USLOVI/RADNA SREDINA

Fizička sredina, naročito u starijim zgradama koje nikada nisu bile dizajnirane da se prilagode novim tehnologijama, često su ograničavajući faktor u korišćenju različitih vrsta opreme koja se koristi od strane medicinskih sestara. Na primer, istraživanja su pokazala da ergonomski pristup koji se oslanja na opremu i promoviše bezbedan transfer pacijenata smanjuje povrede mišićno-

7

zglobnog sistema sestara. Ali, ako je oprema na kraju dugog hodnika, iza druge opreme, ili nema dovoljno prostora za njeno korišćenje, manja je verovatnoća da će se iskoristiti nego da se nalazi u prigodnom udubljenju u hodniku gde je lako dostupna.

POSREDNI FAKTORI

Ergonomija i faktori humanog inžinjeringa nude koristan okvir za ispitivanje mnogih posrednih i ublažavajućih faktora koji će uticati na korićenje opreme i rezultate njihove upotrebe. Prema međunarodnom ergonomskom udruženju (International Ergonomics Association) ergonomija (ili ljudski faktor) je naučna disciplina koja se bavi razumevanjem interakcije između ljudi i ostalih elemenata sistema i profesija koja primenjuju teoriju, načela, podatke i metode za dizajn u cilju optimizacije ljudskog blagostanja i ukupnih mogućnosti sistema. Ergonomija doprinosi projektovanju i proceni zadataka, poslova, proizvoda, okruženja i sistema kako bi bili usaglašeni i prilagođeni potrebama, mogućnostima i ograničenjima ljudi. Faktor humanog inžinjeringa je disciplina koja se bavi razumevanjem ljudskih osobina i načinom komunikacije sa okolinom, kao i primenom znanja na dizajn sistema koji je bezbedan, efikasan i udoban. Bez potpunog razumevanja ljudskog faktora, tendencija je da se fokusira na ljudske neuspehe kao glavni izvor greške i da usresredi pažnju na automatizaciju zadataka kako bi se greške sprečile. Medicinske sestre rade na liniji fronta zdravstvene zaštite, bukvalno na raskrsnici koju čine: one same (kao predstavnici) – bolesnici – tehnologija. Tu su sve aktivnosti izuzetno transparentne i postoji tendencija da se ovi radnici u prvim redovima okrive za neuspeh tehnologije kao ljudski faktor. Razlog se zove „čovek operator problem“ i može se grupisati na individualnom ili sistemskom nivou. Primeri problema usmerenih na individualne izvršioce su nedostaci u proceduri ili dokumentaciji, nedostatak znanja ili obuke, ne poštovanje procedura i propusti u planiranju. Problemi na sistemskom nivou su loša komunikacija, nedostatak nadzora, kao i organizacioni problemi (manjkava i/ili nekvalitetna poslovna politika). Tehnološki neuspeh treba posmatrati u širem kontekstu kompleksnog sistema zdravstvene zaštite, a ne osuđivati pojedinačne medicinske sestre.

ISHODI UPOTREBE TEHNOLOGIJE

Loši rezultati sprovedenih mera su značajna prepreka za sprovođenje rezultata istraživanja koja se odnose na tehnologiju. Kjučni su početni rezultati tehnologije, efikasnost, zadovoljstvo korisnika (sestara) i zadovoljstvo pacijenata uređajem. Optimalno, tehnologija je dizajnirana da se minimiziraju greške i odbojni (buffer) efekat kao posledica greške, otklanjanje grešaka i nepovoljnih događaja, smanjenje pojave grešaka, nepovoljnih događaja, otkrivanje ranih grešaka pre nego što dođe do povrede i ublažavanje efekata grešaka nakon što do njih dođe minimiziranjem povreda. U tom „idealnom“ scenariju zdravstvene nege dobićemo zadovoljnu medicinsku sestru, zadovoljnog pacijenta i pozitivan ishod procesa. Pomislite samo na sve alarme upozorenja sistema koji se koriste u zdravstvenoj nezi! Delimična lista uključuje alarm napuštanja postelje, upozorenje okluzije na IV pumpi, zvono za sestru, alarm respiratora, alarm za poremećaj rada srca! Svi ovi alarmi zahtevaju od sestara da uoče upozorenje, shvate šta se dešava, i preduzmu odgovarajuće mere da se smanji rizik po pacijenta. Takođe su od izuzetne pomoći interfoni koje sestre nose sa sobom, mobilne i fiksne elektronske kartoteke pomoću kojih momentalno pristupaju svim podacima u vezi pacijenta, automatizovane mašine za izdavanje lekova i raspodelu terapije, infuziomati i drugo. U ustanovama gde se uveliko koriste ovi uređaji primetan je porast zadovoljstva sestara, povećana je produktivnost, a greške su svedene na minimum. Korišćenje informacionih tehnologija za automatizaciju kliničkih informacija je jedan od ključeva sigurnijeg i kvalitetnijeg sistema zdravstvene zaštite.

8

PRAKTIČNE IMPLIKACIJE Biti informisani potrošači i korisnici tehnologije u zdravstvu znači da su medicinske sestre uključene u izbor nove opreme, kvalitetno se obučavaju za upotrebu iste, i kontinuirano se edukuju iz oblasti zaštitne opreme i uticaja tehnologije na pacijente i njihove porodice.

Pogrešan izbor opreme i tehnologije može izložiti pacijenta greški i skupo koštati ustanovu. Čak i kada je oprema/tehnologija dobro izabrana, ako je loše integrisana u sistem ili se nepravilno koristi, opet će dovesti do grešaka u lečenju i neočekivanih troškova. Za izbor najbolje opreme ustanovljeno je da je najbolje koristiti i društveno - markentinški pristup zasnovan na ergonomskim osnovama. Ergonomske procene, sa fokusom na korisnika opreme i međusklopove (interfejs), uključuje i zahteve od medicinski sestara da opremu testiraju i daju svoje mišljenje, informacije o upotrebljivosti, bezbednosti po pacijente i konačnoj upotrebljivosti. Sajmovi opreme i veliki kongresi su jedna od strategija da se osoblju da prilika da procene koji brend ili model tehnologije će biti najbolji za njihovo okruženje. Proizvođači obično izražavaju spremnost da svoju opremu daju na testiranje. Sa socijalno marketingškog gledišta, sve zainteresovane strane bi trebale da učestvuju u odluci radi nabavke određene opreme i da daju svoj sud. Različite grupe korisnika imaće i različite perspektive i zahteve u vezi nabavke opreme. Na primer, prilikom procene bolničkih kreveta, pacijent može da se fokusira na udobnost, biomedicinski inženjer da se fokusira na kompatibilnost sa drugim tehnologijama i jednostavnost održavanja kreveta u dobrom radnom stanju, a medicinska sestra može da se fokusira na upotrebljivost specijalnih karakteristika kao što je prilagodljivost položajima, alarm za izlazak iz kreveta i drugo. Svetska zdravstvena organizacija - tim za medicinska sredstva i opremu opisuje upotrebni ciklus i pristup koji uključuje: sistematsko održavanje, obuku, praćenje i redovno izveštavanje o medicinskim sredstvima u upotrebi. Kroz svakodnevni rad i kontakt sa sredstvima medicinske sestre igraju važnu ulogu u ranom otkrivanju i korekciji grešaka koje se odnose na tehnologiju. Osoblje koje radi sa opremom i obučeno je za upotrebu može blagovremeno da uoči probleme i zahteva održavanje, popravku ili zamenu sredstva.

Od svih zdravstvenih ustanova se zahteva da prijave sve incidente koji razumno ukazuju da je neki medicinski uređaj doprineo smrti, ozbiljnoj bolesti ili povredi. Zdravstvena zaštita nudi metod za identifikaciju neispravnosti opreme pre nego što se desi i strategije za njihovo sprečavanje. Obe metode su korišćene u inženjerstvu i obe su potencijalno sigurne u otkrivanju i sprečavanju problema pre nego što do njih dođe. Zagovornici proaktivne metode modelovanja rizika, relativno nove za zdravstvenu zaštitu, sugerišu da medicinske sestre igraju aktivnu ulogu u sprečavanju neuspeha na opremi i tehnologiji i da su u obavezi da reaguju da do toga ne dođe. Modeliranje rizika, osnovne analitičke metode u visokorizičnim industrijama, kao što je avioinžinjering, je strukturiran proces utvrđivanja i identifikacije svih opcija neuspeha koji se mogu dogoditi i izrade strategije prevencije. Proaktivno modeliranje rizika je opisano kao hibrid između tradicionalnog modela za podršku u odlučivanju i tehnike analize procesa, tako da se ciljano utiče na otklanjanje neželjenih događaja sa smrtnim ishodom i drastično smanjuju troškovi. Na primer, nakon uvođenja električnih „liftova“ za transfer pacijenata koji mnogo pomažu sestrama prilikom intervencija i sprečavaju povrede mišićno koštanog tkiva, došlo se do toga da „lift“ otkaže jer baterije nisu dovoljno napunjene. To automatski dovodi sestru u opasnost od povrede, a sam uređaj čini beskorisnim. Na primedbe sestara izvršila se nabavka rezervnih baterija, a na uređaj je proizvođač ugradio alarm i pokazivač napunjenosti baterije koji blagovremeno pokazuju sestri da li se može pristupiti zadatim radnjama.

To pokazuje da proaktivnost medicinskih sestara, i ono konstantno pitanje „šta ako?“ u mnogome potpomažu razvoj i unapređenje tehnologije. Medicinske sestre edukatori su u obavezi

9

da unapređuju ulogu medicinske seste u korišćenju tehnologije uvodeći aktuelne sadržaje u sadržaj nastavnih planova i plan nege, radi stvaranja interdisciplinarnog pristupa profesiji i obrazovanju. Bezbednost kao funkcija „projektovana“ u tehnologiju u saradnji sa tehnološkim inženjeringom treba uvek biti na prvom mestu. Nesme se dozvoliti mogućnost zloupotrebe od strane ljudskog faktora. Ako je tehnologija komercijalno dostupna, neznači i da je dobra i bezbedna. Povratne informacije koje dolaze od medicinskih sestara kao naj češćih korisnika moraju se pažljivo prikupljati i analizirati, a uvek su dobro došle proizvođačima jer im omogućavaju da prilagode dizajn i pospeše plasman na tržištu.

ISTRAŽIVANJE I IMPLIKACIJA

Kao što smo već ranije navodili, postoji mnogo faktora koji navode zašto je tehnologija korisna u praksi. Rešavanje ovih faktora zahteva jednu opštu i multidisciplinarnu saradnju. Klinički stručnjaci su potrebni da bi se izvršio i obezbedio kritički pristup dizajnu i primeni tehnologije u zdravstvu. Medicinske sestre koje vode direktnu brigu o pacijentima bi trebalo da su direktno uključene u dizajn i testiranje tehnologije. Stručnjaci zaduženi za ljudske resurse su ti koji treba da pomognu u integraciji tehnologije u postojeće tokove nege i izradu interfejsa koji je lak za učenje i lako upotrebljiv u stresnim situacijama. Uvek je prisutan strah i briga dali su neke neusaglašenosti između dizajna uređaja, jednostavnosti rada, pristupačnosti i upotrebljivosti interfejsa, dovoljno dobri i kvalitetno razvijeni od svih učesnika projekta.

Ipak, glavna prepreka za širu upotrebu tehnologije je cena. Potrebno je uraditi detaljnu analizu za povraćaj investicija i izraditi detaljan projekat koliko neka tehnologija u stvari pomaže u poslu koji se obavlja. Potrebno je uključiti sve činioce procesa u kome se određena tehnologija koristi, sagledati iz svih uglova kao i iz percepcije krajnjih korisnika - medicinskih sestara i ostalog direktno uključenog medicinskog osoblja, kao i pacijenata i njihovih porodica.

Rešenje nudi strategija razvijena od strane Svetske zdravstvene organizacije, tim za medicinska sredstva i opremu (World Health Organization Medical Devices and Equipment team): • Poslovna politika: medicinske sestre koje pružaju direktnu negu pacijentima treba da budu uključene u postavljanju i vrednovanju institucionalnih, organizacionih i javnih odnosa u vezi sa tenhologijom; • Kvalitet i sigurnost: medicinske sestre koje pružaju direktnu negu pacijentima mogu da obezbede da su tehnologije koje koriste u skladu sa međunarodnim standardima kvaliteta i bezbednosti i da imaju tehničke specifikacije potrebne za upotrebu u kliničkom okruženju u kome se koriste; • Pristup: medicinske sestre koje pružaju direktnu negu pacijentima mogu da obezbede da se institucionalne odluke donose uz pristup drugih mišljenja i ostalih kritično zainteresovanih strana; • Upotreba: medicinske sestre koje pružaju direktnu negu pacijentima treba da budu uključene u poslovnu politiku ustanove i procese koji se odnose na održavanje, obuku, praćenje i izveštavanje nepovoljnih događaja vezanih za tehnologiju.

IDENTIFIKACIJA STEPENA OBUKE I PRIMENE IKT U SESTRINSTVU SRBIJE

Kako smo svedoci savremenog, intenzivnog i vrlo dinamičnog razvoja različitih medicinskih tehnologija, uočili smo kontinuirani fokus na edukaciji lekara iz različitih oblasti, dok edukacija medicinskih sestara koje su, ne retko, češći konzumenti modernih tehnoloških dostignuća, ostaje na izrazito niskom nivou. Kako nauka ne čeka, savremene informaciono – komunikacione tehnologije sve češće zahtevaju intenzivan angažman medicinskih sestara bez predhodne,

10

neophodne obuke i bez savladavanja elementarnih znanja i veština. Tako se najsavremenijim dijagnostičkim i terapijskim procedurama pristupa jednostrano, stihijski, neplanski što za posledicu ima greške i nepravilnosti.

U cilju prikaza trenutne situacije, na uzorku od 100 medicinskih sestara i tehničara u Srbiji urađeno je istraživanje o primeni savremenih tehnologija u svakodnevnoj praksi, brzini implementacije promena i prihvatanju od strane zaposlenih. Imajući u vidu da se radi o zemlji koja je u tranziciji, u kojoj je u toku proces implementacije standarda i procedura, kao i usklađivanje sa propisima i normativima Evropske unije, došlo se do rezultata o stavovima medicinskih sestara i tehničara prema uvođenju novih tehnlogija u urgentnoj medicini. Glavni cilj bio je odrediti današnje pozicije u prihvatanju inovacija, uočiti „uska grla” i delovati na prevazilaženje eventualnih prepreka.

Istraživanje je izvršeno pomoću anketnog upitnika od 20 pitanja sa ponuđenim odgovorima na III Međunarodnom Kongresu UINARS u Beogradu. Anketni upitnik je pored pitanja za analizu opštih karakteristika ispitanika (pol, godine života i rada, stepen obrazovanja i radno mesto) sadržao i sledeća pitanja: 1. KOLIKO ČESTO STE U SITUACIJI DA SE NA VAŠEM RADNOM MESTU UVODE NOVE TEHNOLOGIJE U PROCES RADA: Izuzetno često - bar jednom mesečno - (0); Često - više puta u 2.

toku godine - (38); Ponekad - bar jednom godišnje – (34); Retko - par puta u petogodišnjem ciklusu (26); Ne sećam se kada je poslednji put uvedena nova tehnologija - (2). DA LI U TOM SLUČAJU OBUKU ZA NOVI METOD RADA VRŠI: Menadžment - glavna sestra, šef... – (4); Ovlašćene osobe koje nisu zaposlene u Vašoj Ustanovi – (8); Vaš kolektiv – (18); Samostalno se obučavate – (6); Kombinacija navedenih odgovora – (56); Ništa od navedenog – (0).

3. KOLIKO UOBIČAJENO VREMENA PROĐE OD TRENUTKA OBUKE DO POTPUNOG OVLADAVANJA NOVOM TEHNOLOGIJOM U RADU? Trudim se interval bude minimalan i da što

pre ovladam novim načinom rada – (96); Ravnodušan-na sam pa ne žurim – (0); Ne trudim se, novu tehnologiju uvodim kada i ako moram – (2); Prolongiram ovo vreme, izbegavam upotrebu novih tehnologija - (0); Ništa od navedenog – (2). DA LI IMATE POVERENJA U NOVE TEHNOLOGIJE? Da – (64); Ne – (0); U pojedine (26).

4. 5. DA LI SMATRATE DA NOVE TEHNOLOGIJE DONOSE DOBROBIT VAŠIM PACIJENTIMA? Da – (70); Ne – (0); Pojedine – (30).

6. DA LI SMATRATE DA VAM NOVE TEHNOLOGIJE OLAKŠAVAJU RAD? Da – (70); Ne –(0); Pojedine (30).

7. DA LI STE U OKVIRU RADNOG MESTA ZADUŽENI ZA KORIŠĆENJE I ODRŽAVANJE NEKOG SLOŽENOG MEDICINSKOG UREĐAJA NOVE GENERACIJE? Da – (86); Ne – (14). 8. DA LI NA RADNOM MESTU KORISTITE KOMPJUTER? Da – (82); Ne - (18). 9. KOLIKO ČESTO KORISTITE KOMPJUTER U SVRHE RADNIH ZADATAKA? Svakodnevno – (51); Povremeno – (23); Retko – (12); Nikad – (4); Ne koristim kompjuter na radnom mestu- (10).

10. DA LI PRIVATNO POSEDUJETE I KORISTITE KOMPJUTER? Posedujem i koristim – (74); Posedujem, ali ne koristim – (14); Ne posedujem – (12).

11. DA LI STE IŠLI NA OBUKU ZA RAD NA KOMPJUTERU? DA, privatno – (56); DA, na poslu – (16); NE, ali bih želeo/la – (26); NE i ne želim – (2).

12. DA LI SMATRATE DA VAM KOMPJUTERI OLAKŠAVAJU ILI OTEŽAVAJU PROCES RADA?

Olakšavaju – (76); Otežavaju – (0); Otežavaju trenutno, ali će mi kasnije olakšati – (10); Kompjuteri su samo dodatna obaveza za sestre – (14). 13. DA LI STE ČULI ZA POJAM SESTRINSKA INFORMATIKA? Da – (76); Ne – (24). 14. DA LI SE U VAŠOJ USTANOVI KORISTI ZDRAVSTVENO INFORMACIONI SISTEM (ZIS): Da – (42); Ne – (46); Ne znam šta je ZIS – (12).

11

15. DA LI SMATRATE DA JE UVOĐENJE ZDRAVSTVENOG INFORMACIONOG SISTEMA OD KORISTI ZA VAŠE PACIJENTE? Da – (70); Ne – (4); Nemamo ZIS – (26). 16. DA LI SMATRATE DA JE UVOĐENJE ZDRAVSTVENOG INFORMACIONOG SISTEMA OD KORISTI ZA VAŠE RADNO MESTO? Da – (58); Ne – (16); Nemamo ZIS – (26).

Obradom anketnog upitnika došlo se do merljivih rezultata koji su poslužili u svrhu dostizanja cilja. Karakteristike ispitanika: 85% je obrazovano u srednjoj stručnoj školi, 54% ima do 20 godina radnog staža, 90% svakodnevno radi sa kritično obolelima u intenzivnoj i poluintenzivnoj nezi ili kao anestetičar. Ispitanici su se u najvećoj meri (38%) izjasnili da su često (više puta u toku godine) u situaciji da se na njihovom radnom mestu uvode nove tehnologije u proces rada. 96% ispitanih se izjasnilo da se trude da interval koji prođe od trenutka obuke do potpunog ovladavanja novom tehnologijom bude minimalan i da što pre ovladaju novim načinom rada. Uočeno je da je 18% izjavilo kako obuku za uvođenje novih tehnologija vrši samo kolektiv u kome su zaposleni. 70% ispitanih smatra da nove tehnologije donose dobrobit pacijentima i olakšavaju svakodnevni rad. Čak 86% anketiranih je zaduženo za korišćenje i održavanje nekog složenog medicinskog uređaja nove generacije na svom radnom mestu. 82% na svom radnom mestu koristi kompjuter, ali je svega 16% prošlo obuku za rad na kompjuteru kod poslodavca. 28% anketiranih nije išlo nikada na obuku za rad na kompjuteru, od čega bi 26% želelo da je pohađa. 14% je stava da su kompjuteri samo dodatna obaveza za sestre. U ustanovama u kojima radi 46% anketiranih, ne koristi se bolnički informacioni sistem.

Imajući u vidu da je grupa anketiranih učestvovala na III Međunarodnom Kongresu UINARS, smatra se da inicijalno imaju pozitivan stav prema napretku nauke i da su zainteresovani za sve vidove inovacija. Uočeno je da kod najvećeg broja anketiranih postoji otvorenost prema uvođenju novih tehnologija u urgentnoj medicini te da se, imajući to u vidu, implementacija istih daleko lakše obavlja. Međutim, obuku za nove tehnologije bi u manjoj meri trebalo da vrši kolektiv, a u većoj meri ovlašćena lica zaposlena u ustanovi ili van nje, a posebno imajući u vidu izuzetno visoku odgovornost medicinskih sestara i tehničara koji su u svakodnevnom radu zaduženi za korišćenje i održavanje složenih medicinskih uređaja. Takođe, potrebno je inicirati ili intenzivirati obuku za rad na kompjuteru i omogućiti medicinskim sestrama i tehničarima koji u ogromnom procentu svakodnevno koriste kompjuter adekvatno i efikasno obavljanje radnih zadataka. U obzir bi trebalo uzeti i iskazanu dobru volju i želju sestara za obukom. Na taj način, sve medicinske sestre bile bi u prilici da bolje upoznaju i iskoriste mogućnosti koje im digitalna tehnologija pruža, što bi automatski umanjilo procenat onih koji u kompjuterima vide samo dodatnu obavezu. Sve navedeno od velikog je značaja kada se ima u vidu procenat zdravstvenih ustanova koje još uvek nemaju ZIS, a čija implemantacija ih čeka u danima koji su pred nama.

ZAKLJUČAK, PREDLOG MERA I PODSTICAJ AKCIJA

Potrebno je više istraživanja za efikasnije uvođenje novih tehnologija, čime se smanjuje rizik za pacijente, a smanjuje stres za sestre. Isto tako, kada se tehnologija integriše u sistem pružanja zdravstvene nege, potrebni su i adekvatni programi održavanja. Specifični prioriteti istraživanja neophodno je da uključuju sledeće teme: 1. Jako je mali broj istraživanja procene ishoda tehnologije u procesu zdravstvene nege. Potrebno je istražiti i proceniti trenutne i dugoročne rezultate u vezi sa specifičnim

12

2. 3.

4. 5. 6. 7. 8.

tehnologijama koje se koriste u sestrinskoj praksi. Istraživanje bi trebalo da obuhvati sestre, pacijente i rezultate nege. Sestrinska praksa i sistem pružanja zdravstvene nege varira od ustanove do ustanove. Daljim istraživanjima je potrebno ispitati efekat procesa rada medicinskih sestara i upotrebe, efektivnosti i efikasnosti specifičnih tehnologija koje se koriste u praksi. Postoji veliki broj posrednih faktora koji utiču na tehnologiju koja se koristi u oblasti zdravstva (na primer: organizacioni faktori, socijalni faktori, fizičko okruženje, karakteristike tehnologije). Daljim istraživanjima je potrebno detaljnije ispitati ove faktore i njihov uticaj na rezultate razvoja tehnologije. Varijacije primene tehnologije postoje u svim organizacionim i praktičnim oblastima. Istraživanje je potrebno usmeriti u cilju poboljšanja uvođenja tehnologije a sa ciljm optimizacije rezultata. S obzirom da je glavna prepreka za širu upotrebu tehnologije cena, potrebno je usmeriti istraživanja za upotrebu specifičnih tehnologija uključujući povraćaj uloženih sredstava. Preko praktičnih programa vršiti praćenje i identifikaciju efikasnih načina za primenu i učenje tehnologije, a u cilju povećanja bezbednosti, jer najbolji način je učenje na pogreškama. Istraživanje i razvoj treba fokusirati na to kako da se najbolje integrišu više tehnologija u nezi pacijenata sa ciljem povećanja rezultata i smanjenja opterećenja na medicinske sestre. Prepoznajući prekomernu količinu vremena koje sestre provode obavljajući zadatke koji nisu u direktnoj vezi sa negom, proceniti efekat tehnologija dizajniranih da smanje vreme provedeno na nesestrinske zadatke i posredne aktivnosti nege (kao što je vođenje dokumentacije) da bi sestre maksimalno mogle posvetiti svoje vreme na brigu o pacijentima.

Takođe, neophodno je naći odgovore i na pitanja poput: Koji su najveći izazovi za uspešno sprovođenje novih tehnologija u zdravstvu i sestrinskoj praksi? Koje su mogućnosti za medicinske sestre da se uključe u projektovanje i testiranje tehnologije u Srbiji?

13

SADRŽAJ I OBIM ZNANJA ZA MEDICINSKE SESTRE – TEHNIČARE, INFORMATIČARE I INOVATORE Opis poslova medicinske sestre – tehničara je kompleksan, kontinuiran i sveubuhvatan usmeren na prevenciju i lečenje bolesti članova društvene zajednice. Bazično obrazovanje pruža osnovu za pružanje zdravstvene nege na svim nivoima zdravstvene zaštite dok se znanja i iskustva stiču kroz rad i programe kontinuirane edukacije u ustanovi. Sve više smo okupirani sticanjem uskostručnih znanja čiji obim se svakodnevno uvećava ne osvrćući se na činjenicu da se paralelno uvećava potreba za širom lepezom znanja iz zdravstvene informatike. U Srbiji zdravstveni radnici ova znanja stiču kroz rad internim programima obuke, dok je u razvijenim zemljama sveta za rad sa zdravstveno informacionim sistemom neophodno obrazovanje i specijalizacija za zdravstvene radnike – informatičare.

Kreiranje zdravstveno informacionog sistema nije moguće bez aktivnog znanja i zalaganja medicinskih sestara – tehničara koji koriste i kreiraju zdravstveno informacione sisteme i vrše implementaciju istih u svakodnevni rad. Obim i količina znanja neophodnih za kreiranje i korišćenje zdravstveno informacionog sistema u svetu svakodnevno raste i zahteva sve veće angažovanje medicinskih sestara – tehničara. Taj obim znanja je podeljen u četiri nivoa koje vam predstavljamo u nastavku teksta. Ističemo da njihovo danas je naše sutra, tako da obim i nivoi znanja medicinskih sestara – tehničara Srbije sutra su u skladu sa ovim navedenim nivoima.

NIVO 1. – MEDICINSKA SESTRA

Administracija • Koristi administrativne aplikacije u vezi prakse (npr. fakturisanje usluga, unos podataka o pacijentu, upravljanje evidencijom ležećih/pregledanih pacijenata i drugo); • Koristi aplikacije za struktuirani unos podataka (npr. klasifikacija podataka, popunjavanje izveštaja i recepata). Komunikacija (e-mail, internet, telekomunikacije) • Koristi telekomunikacione uređaje (modemi ili drugi uređaji) radi komunikacije sa drugim sistemima (npr. pristup podacima, upload, download); • Koristi e-mail (kreiranje, slanje, odgovori, prilozi-attachments); • Koristi internet za pronalaženje i preuzimanje podataka od interesa za kliničku praksu.

Pristup podacima • Koristi izvore podataka koji se odnose na sestrinsku praksu i negu pacijenata; • Pristupa, ulazi i preuzima podatke koji se koriste lokalno za negu pacijenata (npr. pristup lokalnoj bazi podataka i istoriji bolesti, planiranje nege, procene, intervencije, napomene, popunjenost kapaciteta); • Koristi on-line literaturu.

14

Dokumentacija • Koristi aplikacije za dokumentovanje obavljene nege pacijenata; • Koristi aplikacije za izradu plana nege, planiranje otpusta i drugo; • Koristi aplikacije za unos podataka o zdravstvenom stanju pacijenta (npr. vitalni znaci).

Edukacija • Koristi informacioni sistem za edukaciju pacijenata – zdravstveno vaspitni rad (npr. identifikuje bitne oblasti za nastavu, vrši obrazovanje, obrađuje rezultate); Monitoring • Koristi kompjuterizovane sisteme za praćenje stanja pacijenata. Osnovni desktop softver • Koristi multimedijalne prezentacije; • Koristi programe za obradu teksta; • Koristi veštinu unosa teksta.

Sistemi • Koristi mrežu za upravljanje sistemom (npr. fajl servere, www.); • Rukuje perifernim uređajima (npr. krevetnim sistemima, pomoćnim uređajima); • Koristi operativne sisteme (npr. kopiranje, brisanje, promena direktorijuma); • Koristi postojeće periferne uređaje (npr. CD-ROM, zip drajvove); • Bezbedno koristi računarske tehnologije; • Sposobnost upravljanja Windows-om (npr. manipulisanje datotekama pomoću fajl menadžera, određivanje aktivnog štampača, pristup instaliranim aplikacijama, kreiranje i brisanje direktorijuma); • Demonstrira osnovne tehnološke veštine (npr. uključivanje i isključivanje računarske opreme, zamena toner kaseta, uklanjanje zaglavljenog papira, štampa dokumenata). Informatičko znanje - podaci • Prepoznaje upotrebu i/ili važnost informatičke nauke u sestrinstvu.

Informatičko znanje - uticaj • Prepoznaje ograničenja kompjuterskih programa zbog dizajna i konfiguracije; • Prepoznaje da je potrebno vreme, upornost i veština da bi kompjuter postao efikasno sredstvo; • Prepoznaje da je kompjuter samo sredstvo da se obezbedi bolja zdravstvena nega, i da postoje ljudske funkcije koje ni jedan računar nemože izvršiti; • Prepoznaje da lice koje koristi kompjuter nemora biti programer da bi isti kvalitetno i efikasno koristio. Informatičko znanje - privatnost/bezbednost • Nastoji da koristi sve raspoložive kompjuterske resurse za očuvanje bezbednosti podataka pacijenata; • U kompjuterskom upravljanju informacijama poštuje prava pacijenata.

Informatičko znanje - sistemi • Prepoznaje vrednost i potrebu učešća zdravstvenih radnika u dizajn, izbor, implementaciju i vrednovanje aplikacija i sistema u zdravstvu; • Opisuje kompjuterizovano ili štampano uputstvo da predstavi i promoviše postojeći sistem; • Objašnjava korišćenje mreža za elektronsku komunikaciju;

15

•

Identifikuje osnovne komponente računarskog sistema (npr. osobine računara, radne mogućnosti).

NIVO 2. – GLAVNA MEDICINSKA SESTRA Administracija • Koristi administrativne programe za planiranje; • Koristi administrativne programe za izradu budžeta; • Koristi administrativne programe za upravljanje podacima; • Koristi administrativne programe za planiranje radnog vremena (izrada i popunjavanje radnih lista); • Koristi administrativne programe za evidenciju zaposlenih (spiskovi). Obrazovanje (edukacija) • Koristi aplikacije za izradu testova provere znanja; • Koristi aplikacije za izradu nastavnog plana i programa; • Koristi kompjuter kao nastavno sredstvo.

Pristup podacima • Pristupa centralnim bazama podataka; • Izdvaja podatke iz kliničke baze; • Izdvaja odabrane tekstove-literaturu i integriše ih za ličnu upotrebu.

Monitoring • Vrši primenu monitoring sistema na odgovarajući način i u skladu sa potrebama.

Poboljšanje kvaliteta • Koristi podatke i statističke analize u cilju praćenja prakse i unapređenja kvaliteta.

Istraživački rad • Koristi kompjuterske aplikacije za statističku analizu i istraživanje nege; • Koristi kompjuterske aplikacije za statističke analize i sestrinska istraživanja.

Podaci • Podržava napore u pravcu razvoja i korišćenja jedinstvenog sistema nege; • Promoviše integritet sestrinskih informacija i pristup potrebnim podacima u okviru integrisanih baza neophodnim za negu pacijenata; • Obezbeđuje efikasno prikupljanje podataka. Uticaj • Definiše uticaj kompjuterskog upravljanja informacijama na ulogu medicinske sestre. Privatnost/bezbednost • Razmatra principe integriteta podataka, profesionalne etike i pravnih zahteva; • Opisuje načine zaštite podataka.

Sistemi • Opisuje opšte principe podrške upravi (npr. budžet, broj zaposlenih,); • Opisuje opšte principe podrške zdravstvenoj nezi; • Opisuje opšte principe podrške obrazovanju; • Razmatra primenu informatičke tehnologije u tehnikama učenja i obrazovanja.

16

Evaluacija • Kontroliše tačnost prikazanih podataka na internetu; • Pomaže pacijentima da koriste baze podataka radi bolje informisanosti i olakšanog donošenja odluka.

Uloga • Utiče na stavove drugih medicinskih sestara prema ulozi i upotrebi računara u sestrinskoj praksi; • Kao kliničar (sestra), učestvuje u procesu odabira, dizajna, implementacije i evaluacije sistema; • Deluje kao zagovornik upotrebe sistema, uključujući pacijente i ostale; • Stavlja sebe, sistem ili aplikacije u službu zajednice. Sistemi za održavanje • Otklanja osnovne probleme i kvarove u aplikacijama.

NIVO 3. – MEDICINSKA SESTRA INFORMATIČAR

Osnovni desktop softver • Razvija i menja tabele koje se koriste za složene probleme; • Kreira makroe (macros) prečice za unakrsne tabele.

Upravljanje projektima • Upravlja projektima pomoću softvera za upravljanje projektima.

Poboljšanje kvaliteta • Određuje podatke – pokazatelje koji se koriste u informatici kao pokazatelji za praćenje kvaliteta i efikasnosti informatičke prakse; • Prikuplja podatke za praćenje kvaliteta i efikasnosti informatičke prakse; • Određuje aspekte primene informatike od značaja za praćenje kvaliteta. Sistemi • Određuju sposobnost integracije različitih aplikacija i programa; • Koriste postojeće programe za spašavanje podataka i očuvanje kvaliteta sistema.

Podaci • Prikazuje poznavanje informatičke i sestrinske terminologije; • Podržava integraciju univerzalne komunikacije u svim disciplinama zdravstvene zaštite; • Prepoznaje kapacitete za agregaciju i integraciju podataka.

Obrazovanje (edukacija) • Sprovodi i ocenjuje primenu sistema za obuku zaposlenih i klijenata; • Planira i razvija aplikacije/sisteme programa obuke zaposlenih; • Konstruiše smernice za kupovinu softvera i hardvera; • Podučava medicinske sestre u efektivnom i etičkom korišćenju aplikacija i sistema; • Učestvuje u uvežbavanjima medicinskih sestara i medicinskih sestara administratora da definišu i razviju nove informatičke sposobnosti; • Služi kao informativni resurs za primenu sistema. Uticaj • Određuje uticaj kompjuterizovanog upravljanja informacijama za upravu i izvršnim organima;

17

• • • • • • • • • • • • • •

Tumači važeće zakonodavstvo, istraživanja i ekonomiju na kompjutersko - informaciono upravljanje u zdravstvu; Procenjuje trenutne mogućnosti i ograničenja tehnologije; Procenjuje projekciju uticaja uvođenja kompjutersko – informacionionog upravljanja na organizaciju i korisnike; Određuje razloge usporenog odaziva sistema; Razmatra mogućnosti razvoja karijere u informatici; Određuje socijalne, zakonske i etičke uticaje prilikom prelaska na kompjutersko upravljanje; Određuje ograničenja i pouzdanost kompjuterskih sistema za nadzor pacijenata; Primenjuje strategiju upravljanja promenama radi stvaranja zadovoljnih i produktivnih korisnika; Određuje uticaj tehnologije za upravljanje informacijama na terapeutske rezultate i kvalitet nege; Razmatra uticaj računara na troškove zdravstvene zaštite; Tumači koristi i rizike kompjuterskog upravljanja; Tumači istraživanja zasnovana na informatičkom upravljanju i njihov uticaj na kliničku praksu, obrazovanje, administraciju i/ili istraživanja; Analizira uticaj informacionih tehnologija za upravljanje na vreme raspodele i izvršavanja zadataka nege; Tumači uticaj informatičkog upravljanja na obrazovanje medicinskih sestara.

Privatnost/bezbednost • Tumači pitanja autorskih prava u računarstvu; • Razmatra osobine, sposobnosti i obim korisničke lozinke; • Razvija strategije za zaštitu poverljivosti kompjuterizovanih informacija; • Razdvaja pitanja u vezi poverljivosti u kompjutersko – informacioniono upravljanje. Propisi • Sadrže relevantne zakone i propise u vezi informatičke prakse.

Sistemi • Objašnjava razne ulazne i izlazne uređaje; • Primenjuje teorije koje utiču na kompjuterizaciju u zdravstvu; • Razmatra računarske osnove (hardver, softver, mrežu, prenos podataka); • Primenjuje projekte kompjuterizovane zdravstvene nege u sestrinstvu; • Procenjuje aplikacije/sisteme dostupne u zdravstvu; • Značajno ističe razvoj kompjuterske tehnologije; • Predstavlja mogućnosti i ograničenja hardvera i interfejsa, kao i njihov odnos za upotrebu; • Demonstrira široko poznavanje aplikacija i sistema koji su trenutno u upotrebi; • Konstruiše sredstva za pomoć korisnicima; • Razmatra opšte poznavanje kompjuterske teorije i terminologije; • Prepoznaje kompjuterske viruse i ostale rizike po sistem; • Razmatra široko poznavanje drugih hardvera i softvera; • Razvija strategije uključivanja zdravstvenih radnika u dizajn, izbor, implementaciju i ocenjivanje aplikacija i sistema u zdravstvu; • Razmatra postojeće aplikacije pogodne za podršku kliničkoj nezi; • Razmatra koncepte telemedicine i interneta i njihov odnos prema zdravstvenoj nezi; • Razmatra posteljne terminale i prateća pitanja, kao što je njihova primena u sterilnim uslovima;

18

• • •

Pregleda postojeće zdravstveno – informacione sisteme u upotrebi; Preporučuje ko generiše, poseduje i koristi zdravstvene i druge podatke; Tumači sadašnje i projektovane zadatke fizioloških praćenja.

Upotrebljivost • Analizira zdravstveni i bezbednosni aspekt radne stanice, kao i lokaciju; • Primenjuje ljudski faktor i ergonomiju za dizajn ekrana računara, mesto i dizajn uređaja, kao i dizajn softvera.

Analiza • Razvija i sprovodi plan rada u toku primene razvoja i inplementacije; • Razvija konstrukciju podataka koji odgovaraju datom kontekstu prakse; • Primenjuje principe i tehnike analize sistema; • Razmatra funkcionalne oblasti i procenjuje protok informacija i interakciju sa korisnicima; • Analizira postojeći kompjutersko - informacioni sistem i predlaže poboljšanja; • Vrši analize poslovne prakse i razmatra činioce radi utvrđivanja potrebe za reinženjeringom protoka informacija; • Primenjuje principe računarstva (npr. čitanje algoritama); • Analizira korisničke oblasti radi utvrđivanja procesnih grešaka u vezi hardvera ili softvera; • Prati protok informacija u okviru organizacije; • Modifikuje postojeće aplikacije i uređaje u susret promenama zahteva; • Vodi procene izvodljivosti tokom radnog ciklusa sistema; • Priprema grafikone toka procesa radi opisa trenutne situacije i predlaže tokove informacija za sve aspekte; • Analizira organizacije radi utvrđivanja politike protoka informacija; • Utvrđuje probleme i prepreke u vezi instalacije kompjutersko - informacionog sistema upravljanja. Podaci/struktura podataka • Konstruiše strukture podataka i održava skupove podataka; • Primenjuje koncepte strukture podataka u projektovanju sistema baza podataka; • Određuje odnose između tabela u bazama podataka i uređuje baze podataka; • Integriše sve sisteme potrebne medicinskim sestrama u projektovanju baza podataka; • Razvija procedure za uspostavljanje i održavanje validnosti i integriteta podataka i baza podataka; • Prilagođava postojeće softvere za podršku agregaciji i analizi podataka; • Menja i definiše strukturu podataka radi povezivanja sa drugim strukturama podataka.

Dizajn i razvoj • Razvija radne aplikacije, formate izveštaja, prilagođava prikaze kliničkih podataka za klinička odeljenja i individualne korisnike; • Konsultuje se pri dizajnu ili proširenju izrade sistema sa ciljem integrisanja informacija za pacijente, organe uprave, obrazovne i istraživačke strukture; • Učestvuje u razvoju novih metoda ili izmenama starih sa ciljem poboljšanja efikasnosti čuvanja podataka i komunikacije; • Koordiniše razvoj integrisanih sistema za prikupljanje i izradu baza podataka; • Održava bazu podataka (npr. dodavanje ili brisanje polja, izradu ulaza za druge, relacione baze podataka i sl.);

19

• • • • • • • •

Ugrađuje utvrđene podatke i baze podataka u dizajn baza podataka i učestvuje u razvoju novih sredstava u svrhu poboljšanja upravljanja ustanovom; Razvija metode razmene podataka, integriše hardver i softver sa ciljem transformacije podataka; Razvija strukturu baza podataka za podršku kliničkoj nezi, obrazovanju, aministraciji i istraživanju; Primenjuje koncept sestrinske teorije i istraživanja u dizajnu zdravstveno informacionih aplikacija i sistema; Razvija baze podataka radi pomoći u poslovima kliničke nege, obrazovanja, administracije ili istraživanja; Razvija nove načine za interakciju sa informacionim tehnologijama i pristup podacima; Sarađuje u razvoju kompjuterskih aplikacija za kliničke, obrazovne, administrativne i istraživačke potrebe; Primenjuje svoje veštine i znanje u svim sistemima zaduženim za kompjutersku podršku zdravlju i životu pacijenata.

Evaluacija • Procenjuje ekonomičnost postojećih tehnologija; • Procenjuje kapacitete sistema koji se koristi za skladištenje podataka; • Garantuje da je korišteni informacioni sistem u skladu sa utvrđenim standardima i zakonskim normativima; • Procenjuje kvalitet podrške dobavljača hardvera i softvera; • Učestvuje u radu multidiscipplinarnih timova koji procenjuju primenu informatike u pružanju usluga u zdravstvu i podršku u lečenju pacijenata; • Analizira sisteme u upotrebi. Fiskalni menadžment • Razvija strategiju za dodelu finansijskih sredstava za informacione sisteme; • Koristi strategije za optimizaciju upotrebe aplikacija nakon inplementacije; • Učestvuje u kreiranju budžeta za nabavku i održavanje sistema; • Određuje odnos troškova i zarade kompjuterskih tehnologija koje se koriste u zdravstvenoj nezi, obrazovanju, administraciji ili istraživanju.

Implementacija (sprovođenje) • Vodi ili učestvuje u korisničkim grupama tokom svih faza rada sistema; • Utvrđuje strategije za instaliranje aplikacija i sistema; • Razvija planove implementacije; • Razdvaja faze implementacije (npr. pre, za vreme i nakon implementacije) • Primenjuje instalaciju alata tokom implementacije; • Razvija planove informacionog upravljanja i/ili radne planove podrške sistemima za druge namene; • Primenjuje određene strategije implementacije; • Upravlja procesom instalacije; • Prepoznaje mogućnosti primene informaciono – komunikacionih tehnologija u zdravstvenoj nezi, obrazovanju, administraciji ili istraživanju; • Utvrđuje strategije za podsticanje interdisciplinarnog korišćenja komjuterskog upravljanja informacijama. Menadžment (upravljanje) • Usaglašava uslove ugovora sa prodavcima informacionih sistema;

20

• • • • • • • • • •

Razvija plan za ograničenje resursa (npr. troškovi, broj zaposlenih, oprema); Određuje obim projekta, ciljeve i sredstva za svaku od predloženih aplikacija; Razvija sistem testiranja, inplementaciju, konverzije, i slično; Razvija strateški ili dugoročni plan za upravljanje aplikacijama i sistemima; Razvija politiku poslovanja, procedure i uputstva na osnovu istraživanja; Razvija politiku poslovanja i procedure vezano za implementaciju, korišćenje i održavanje informacionih sistema; Predstavlja pitanja korisnika usluga i probleme na sledeći dostupan nivo upravljanja kada je to potrebno; Saopštava rezultate napretka projekta odgovarajućem predpostavljenom osoblju; Primenjuje principe i koncepte upravljanja projektom; Vrši funkciju menadžera projekta.

Privatnost/bezbednost • Razvija politike vezane za privatnost, poverljivost i bezbednost pacijenta i zaštitu podataka; • Preporučuje procedure za ostvarivanje sigurnosti i integriteta podataka; • Analizira mogućnosti informacionih tehnologija podrške programima za podršku bezbednosti i integritetu podataka.

Programiranje • Određuje osobine dobrog kompjuterskog programa; • Primenjuje principe kompjuterskog progrramiranja u cilju komunikacije sa programerima; • Pravi razliku između mašine i visokog nivoa programskih jezika. Zahtevi • Određuje pioritete za nove zahteve u okviru budžetskih ograničenja; • Menja informacione tehnologije da zadovolji potrebe za promenama; • Određuje nove zahteve i ciljeve u skladu sa potrebama organizacije; • Ukjučuje potrebe klijenata u razvoju zahteva; • Razvija zahteve za integraciju kliničkih, obrazovnih, rukovodećih i istraživačkih aplikacija; • Vrši procenu budućih potreba.

Uloga • Utiče na promene u cilju poboljšanja uticaja informatike u sistemu zdravstvene zaštite; • Dizajnira upravljačke strategije radi uticaja promena koje donosi implementacija informatičkih sistema; • Konsultuje se u vezi informatike sa kliničkim, menadžerskim, obrazovnim i istraživačkim entitetima; • Razvija kolegijalan odnos personala za podršku sistemu; • Služi kao veza između ustanove i prodavaca opreme; • Sarađuje sa sestrama i interdisciplinarnim timom radi postizanja boljih rezultata rada uz pomoć informatike; • Promoviše razumevanje i efikasno korišćenje informacionih tehnologija; • Izrađuje formalne prezentacije rezultata projekta, preporuke i specifikacije za menadžere, supervizore i administratore; • Preporučuje promene u oblasti zdravstvene informatike na osnovu informacija iz prakse (zdravstvene nege); • Preporučuje politiku i procedure za poboljšanje zdravstvene nege;

21

• • • • • •

Deluje kao spona radi održavanja komunikacije između provajdera, pacijenta i tehničke zajednice; Integriše znanja iz drugih disciplina informatike radi poboljšanja zdravstvene nege, administracije, obrazovanja i istraživanja; Sprovodi istraživanja kako bi se ispitao uticaj kompjuterske tehnologije u praksi; Sprovodi istraživanja u oblasti informatike; Širi nova znanja i informiše kolektiv o novim kretanjima i primeni informatike; Doprinosi informatičkom obrazovanju učenika, kolega i ostalih.

Održavanje sistema • Pomaže u rešavanju osnovnih softverskih problema; • Otklanja složenije kvarove u aplikacijama; • Preporučuje rešenja za otklanjanje specifičnih problema; • Održava baze podataka i druge elemente podrške.

Izbor sistema • Dizajnira kriterijume za ocenjivanje i strategije za izbor aplikacija i sistema; • Primenjuje ergonomske principe u izboru i korišćenju informacionih tehnologija za upravljanje; • Učestvuje sa drugima u izboru aplikacija ili sistema (npr. korisnici, prodavci, dizajneri sistema).

Testiranje • Razvija procedure, scenarija, konverzije i interfejs za testiranje; • Sprovodi testiranje informatičkog upravljanja aplikacijama i sistemima.

Trening • Izrađuje kratkoročne i dugoročne planove obrazovanja; • Izrađuje materijale za obrazovanje i operativne priručnike prilagođene organizaciji; • Organizuje kontinuirane programe obrazovanja; • Ocenjuje i vrši analizu rezultata obrazovanja. NIVO 4. – MEDICINSKA SESTRA INOVATOR

Simulacije • Razvija različite modele u svrhu simulacija. Uticaj • Ocenjuje faktore promene informacionog upravljanja.

uloge

Analiza • Dizajnira inovativne analitičke tehnike.

edukatora

prilikom

uvođenja

kompjutersko

Dizajn • Dizajnira jedinstvene tehnologije ili sisteme alternative za kliničku negu, obrazovanje, upravu i/ili istraživanja; • Izrađuje konceptualni model baze podataka.

-

Obrazovanje • Ocenjuje karakteristike i uticaj informatičkog upravljanja tehnologijom na organizacionu efikasnost;

22

• • • •

Procenjuje činioce vezane za sigurnost, isplativost i društveni uticaj pri izradi i sprovođenju tehnologije kompjutersko - informacionog upravljanja; Na osnovu informacija za upravljanje tehnologijama evaluacije podataka, preporučuje i/ili menja kliničku praksu sa ciljem poboljšanja; Ocenjuje delotvornost i uticaj informacionih tehnologija upravljanja u kliničkoj praksi, obrazovanju, upravljanju i/ili istraživanju; Razvija okvir(e) za ocenjivanje aplikacija i sistemu zdravstvene nege, obrazovanja, istraživanja i/ili administracije.

Finansijsko upravljanje • Razvija strategije za finansiranje istraživanja.

Upravljanje • Dizajnira inovativne metode za upravljanje projektom.

Istraživanje • Razvija inovativne i analitičke tehnike za naučna istraživanja u informatici; • Razvija nove metode organizovanja podataka kako bi se poboljšali istraživački kapaciteti; • Razvija istraživanje dizajna i ispituje uticaj informacijske tehnologije na isti; • Obavlja osnovna naučna istraživanja kako bi se podržao teoretski razvoj informatike (npr. donošenje odluka, interakcije čoveka i računara, razvoj taksonomije); • Dizajnira obrazovne tehnike za procenu kvaliteta podataka i informacija u informacionim sistemima (npr. kvalitet internet obrazovnih sadržaja za pacijente); • Primenjuje napredne metodološke i statističke tehnike za projektovanje i vrednovanje kliničkih informacionih sistema; • Objavljuje nalaze iz informatičkih istraživanja usmerenih za podršku razvoja teorijskih baza podataka; • Podržava programe istraživanja usmerene na informatiku; • Razvija nove okvire za upotrebu informatike. Praksa • Primenjuje naprednu analizu i koncepte dizajna; • Integriše domene znanja unutar kompjuterskih sistema za podršku odlučivanju; • Analizira složena pitanja (npr. poverljivost, privatnost i sigurnost podataka); • Preporučuje poslovnu politiku koja se zasniva na analitičkim rezultatima; • Dizajnira strukturu za složene baze podataka; • Razvija nove metode organizovanja podataka kako bi se poboljšale istraživačke sposobnosti; • Razvija inovativne metode za prenosnu komunikaciju, integracije hardvera i softvera i transformacije podataka; • Dizajnira jedinstveni kompjuterski sistem alternative za zdravstvenu negu, obrazovanje, upravljanje ili istraživanje; • Deluje kao vođa interdisciplinarnim timovima za pružanje strateškog pravca; • Utiče na najvišem nivou u donošenju odluka i politika poslovanja koje utiču na dizajn kliničkih informacija za upravljanje. Obrazovanje • Primenjuje sofisticirani obrazovni dizajn i istražuje obrazovne koncepte za primenu inovativnih tehnika obrazovanja uz pomoć kompjutera (npr. obrazovanje na daljinu); • Razvija teoretsku osnovu kurikularnih modela za negu informatike.

23

SUSRET MEDICINE I TEHNOLOGIJE KROZ ISTORIJU Razvoj tehnike i tehnologije u medicini vuče korenje iz praistorije kada su urađene prve trepanacije lobanje, amputacije udova, incizije gnojnih apscesa i slično. Kroz vekove su se upotrebljavala različita pomagala u medicini, a prvi značajniji pomaci ka razvoju tehnologije u medicini su se javili pod uticajem Dekartovih učenja u 17. veku kada je ljudsko telo shvaćeno kao mašina. Slična istraživanja vezuju se i za Leonarda da Vinčija kao i druge genijalne naučnike, slikare i vajare iz perioda renesanse.

Prvo tehničko pomagalo u medicini bio je termometar koga je izumeo Robert Boyle 1663. godine. Već 1676. godine Antony van Leeuwenhoek usavršava mikroskop i uvodi ga u medicinsku praksu. Laenec pronalazi stetoskop 1816. godine što daje snažan zamah razvoju medicinske tehnike. Iako je bilo otpora pri upotrebi stetoskopa, vremenom on postaje široko prihvaćen te kasnije dolazi do pronalaska i uvođenja u medicinsku praksu oftalmoskopa, laringoskopa, gastroskopa i drugih pomagala. Novu dijagnostičku metodu sasvim slučajno otkriva Vilhem Rentgen (Wilhelm Roentgen) 1895. godine otkrivajući X-zrake koji su tako nazvani upravo zbog svoje nepoznanice, a 1898. godine Pijer i Marija Kiri (Pier i Marija Curie) otkrivaju radijum koji će se kasnije koristiti za tretman malignih bolesti.

Krajem XIX veka Willem Einthoven otkriva elektrokardiograf. Tokom dvadesetog veka dolazi do niza otkrića tehničkih pomagala koja se koriste u medicini, bez kojih se ne bi mogla ni zamisliti savremena medicina. Tako se otkrićem rendgenskih zraka, kompjutera i digitalnih tehnika javljaju nove discipline u medicini kao što su radiologija, nuklearna medicina, hemodijaliza, ultrazvučna diagnostika i intenzivna njega.

Razvojem osetljivih i preciznih delova elektronskih mernih instrumenata došlo je do formiranja i razvoja jedinica za intenzivno lečenje sa ciljem da se zbrinu, leče i neguju životno ugroženi pacijenti. Savremeni uređaji za dijagnostiku, praćenje opšteg stanja, stanja vitalnih parametara i uređaji za održavanje života pacijenta obezbedili su da se životni vek čoveka produži za 30 godina. Prva jedinica intenzivne nege opremljena elektronskim uređajima pojavila se 1958. godine u Baltimoru (Baltimore) u SAD, a u Evropi u Arhusu (Nemačka) 1965. godine.

Dva fiziologa iz Švajcarske - Jean-Louis Prévost i Frederic Batelli 1899. godine vrše testiranje na psu i postavljaju osnove smernice za upotrebu defibrilatora, ali tek 1933. godine kardiolog Dr Albert Hyman i inžinjer elektronike C. Henry Hyman (Beth Davis Hospital, New York siti, USA) konstruišu prvi defibrillator za upotrebu u medicini. Vreme punjenja tadašnjeg defibrilatora bilo je duže za 30 sekundi od današnjeg što je za bolesnika u arestu jednako smanjenju šanse za preživljavanjem i povećanje šanse za nepovratnim oštečenjem moždane funkcije. Današnji moderni defibrilatori nekoliko su puta manji i lakši od ondašnjih, sa mnoštvom dodatnih funkcija poput merenja saturacije i mogućnosti transkutanog pacinga. Jednostavni su za upotrebu, znatno je kraće vreme punjenja, daljinski se upravlljaju sa lopatica i imaju zaštitu od slučajnog isporučivanja elektro šoka. Po pravilu su svi bifazični, tako da uz pravilnu upotrebu vrlo retko ostavljaju oštećenja na koži.

Aparati za mehaničku potporu disanju bili su bučni, glomazni i mehanički podesivi, pribor za ventilaciju bio je višekratan i podlegao je dezinfekciji i sterilizaciji. Sva znanja za korišćenje navedene aparature i izvođenje veština sticana su samo edukacijom unutar tima koji je međusobno sarađivao. Moderni respiratori gotovo su potpuno automatizovani i sigurni za upotrebu. Respirator najnovije generacije, težak svega 3 kg, u koji se unose samo težina, visina i pol bolesnika, dok on sam određuje najpovoljniji model ventilacije, čak je u mogućnosti i sam odvajati bolesnika od mehaničke podrške kada proceni da je za to vreme.

24

Razvoj nauke i tehnologije je paralelan proces i tako povezan da ih je nemoguće odvojeno posmatrati. Nauka sa novim dostignućima i tehnologija kao karika koja spaja sve naučne oblasti, vode globalnom napretku čovečanstva. Vrlo je važno „držati korak“ u svim oblastima ljudske delatnosti da bi napredak bio uravnotežen.

Dalji napredak medicine se ne može ni zamisliti bez informacione tehnologije. Razvoj mikroprocesora je omogućio široku infiltraciju računara u biomedicinske instrumente za merenje, praćenje i prikazivanje niza parametara u fiziologiji, klinici, radiologiji, nuklearnoj medicini, laboratorijima i drugo. Digitalne komunikacione tehnike omogućile su umrežavanje kompjutera i razmenu velikih količina informacija koje su potrebne ekspertnim sistemima za poboljšanje kvaliteta odlučivanja. Perspektive informaciono - komunikacionih tehnologija se mogu sagledati iz sledećih nekoliko karakterističnih podataka: • 1452. godine trebalo je 6 meseci da španska kraljica sazna da je Kristofor Kolumbo otkrio Novi Svet, • 1865. godine trebalo je 12 sedmica da britanska vlada sazna za ubistvo Abrahama Linkolna, • 1,3 sekunde trebalo je da ceo svet sazna da je Nil Armstrong stupio na Mesec.

Tehnologija je uključila zamenu staklenih termometara sa digitalnim termometrima koji obezbeđuju brzu, preciznu i sigurniju kliničku praksu. Tehnologija je uvela stick & peel termometre koji se sada koriste u svim slučajevima opšte anestezije i detektuju brzi rast temperature pacijenta. Takođe u skorije vreme je, kroz tehnološki napredak, razvijen Bispectoral Indeks Monitor (BIS) za praćenje nivoa svesti i kao pomoć za isporuku anestezije. .

Tehnika anestezije je prošla kroz kompletnu metamorfozu od doba opijanja alkoholnim pićima težeći umanjenju bola do današnje isporuke anestezije tehnološki najsavremenijim sistemima. Današnja anestezija je mnogo prijatnija, bezbednija, jednostavnija i efikasnija, sa tačnom isporukom koja se prati preko monitoring sistema.

Tehnološki napredak dijagnostičko - terapisjkih metoda u radiologiji doneo je dramatične promene u dijagnostici, lečenju, nezi i razumevanju procesa bolesti i njenog napredovanja.

Lečenje kritično obolelih pacijenata je pouzdanije i efikasnije od izuma i nastanka raznih stentova čija primena obezbeđuje mnogo manje operativnih procedura na otvorenom srcu i kardiovaskularnom sistemu. Hemoterapija sa novim sastavima i sistemima isporuke putem tehnologije jednostavnije i efikasnije obezbeđuje kompletan, kontinuiran i kvalitetan tretman lečenja i nege. Novi, bolje dizajnirani insulin postaje dostupan, novi monitori za testiranje, kao i nošenje insulinskih pumpi za kontinuirane isporuke insulina su značajna promena života i blagostanje velikog broja obolelih od Diabetes mellitusa. Sve zahvaljujući tehnologiji.

Tehnologija je uvela cautere za trenutnu kontrolu gubitka krvi u toku hirurške procedure, za razliku od ranije korišćenih vezivanja šavova oko svakog krvnog suda, što je oduzimalo mnogo vremena, a time i gubitka dragocene krvi obolelog.

Tehnološki napredak u operacionoj sali doprineo je mnogo više u lečenju kritično obolelih uvođenjem manje invazivnih sofisticiranih instrumenata i robotikom, što je rezultiralo manjim operativnim ranama i kraćem postoperativnom oporavku bolesnika.

Uvođenjem opreme i setova za jednokratnu upotrebu u medicini došlo se do uštede vremena i truda, a postignuta je brza i laka primena koja obezbeđuje zahtevanu sterilnost. Hitna medicinska pomoć je farmakološko ili hirurško lečenje koje se izvršava bez odlaganja. Ona podrazumeva niz mera i postupaka koji se preduzimaju u cilju uklanjanja ili ublažavanja poremećaja vitalnih funkcija koje neposredno ugrožavaju život bolesnika ili povređenog.

25

Retko koja medicinska disciplina, ili drugim rečima oblik zdravstvene zaštite, izaziva veću pažnju javnosti od hitne medicinske pomoći. Nepobitno je da na to utiče dramatičnost neposredne borbe za život unesrećenog ili teško obolelog. Osim toga, urgentna medicinska tehnologija je uzbudljiva oblast za proučavanje i omogućava neposrednu primenu teorije i praktičnih veština. Tehnologija urgentne medicine, dakle, uključuje teorijska znanja, praktične veštine i zdrav razum. Znanje i oprema neophodna za razvoj sistema hitne medicinske pomoći (EMS – Emergency Medical System) su postojali mnogo pre nego je takav sistem uspostavljen.

MEDICINSKA TEHNOLOGIJA I INFORMATIKA DANAS

Ne pripada svaka tehnologija u jednu kategoriju. Mnogi testovi i druge tehnologije upotrebljene za dijagnostiku se takođe koriste i u skrinigu. Neke tehnologije koje se koriste u dijagnostici se isto tako dobro koriste i u tretmanu nekih bolesti. Na primer, ultrazvuk u medicini se koristi za dijagnostiku različitih morfoloških patoloških promena, a isto tako može dobro poslužiti u tretmanu bubrežnih konkremenata ili kao interventni terapijski ultrazvuk pri različitim terapijskim zahvatima.

Računari su uštedeli vreme i tone papira. Isplanirani obrasci, memorandumi, problemi bezbednosti, specifične publikacije, smernice, procedure, klinički putevi i vodiči, elektronska pošta postale su svakodnevnica u medicini. Zahvaljujući računarima, zdravstveni radnici imaju pristup informacijama iz celog sveta, ali podjednako je važno što zahvaljujući računarima zdravstveni radnici imaju uvid u farmakološke podatke koji se odnose na uputstva o listi lekova, upozorenja u vezi isteka roka trajanja lekova u kliničkoj apoteci i drugo. Kako je u upotrebi sve više i više novih lekova koji se uvode u upotrebu svake godine, kao i nove kombinacije lekova, gotovo je nemoguće znati sve lekove i sve o lekovima, ali zahvaljujući računaru ovi podaci su dostupni i klasifikovani.

PDA računari (džepni računari) sada zamenjuju razne sveske (u razvijenim sistemima zdravstvene zaštite) koje su do sada zdravstveni radnici nosili u svom džepu kao podsetnike. PDA računari su manje glomazni, lakši za upotrebu i omogućavaju dnevno ažuriranje podataka. Višestruki farmakološki programi su dostupni za sinhronizaciju sa ovim uređajima kao Epocrates sa novim lekovima, medicinskim tabelama uključujući i ACLS, PALLS, Osnovni reanimacije,... Mobilni CME, medicinska matematika, DocMemos, kortikosteroid konvertori, proračuni protoka infudovanih lekova, temperaturna konverzije, CardioMath, INR-kalkulatore, HTN referencu, postavljanje referentnih - kao dragoceno znanje u jednom džepnom uređaju koji se lako koristi. Tehnologija je verovatno kao nijedan drugi pojedinačni faktor otvorila nova vrata, nove horizonte i doprinela novim karijerama u medicini. Iako će papirne forme uvek imati mesto u medicini, tehnologija je napravila dramatičan napredak i nastaviće da to čini dok mi idemo napred u ovom računarskom i bežično orijentisanom svetu.

Korišćenje web-a podrazumeva brzu i laku komunikaciju, kao i prenos informacija na globalnom nivou. Bežične tehnologije i servisi poput GPRS-a su značajno povećali mogućnosti komuniciranja. Tako je postalo lako razmenjivati informacije sa nekim ko se nalazi na potpuno drugom kraju sveta. Organizovani su servisi za komunikaciju koji se bave različitom tematikom. Nije samo zabava ono što motiviše ljude da surfuju netom. Kako je nov način učenja na daljinu (distance learning) postao nešto normalno i prihvaćeno, tako je znanje u elektronskoj formi postalo opšteprihvaćeno i lako prenosivo. Otuda imamo pojavu e-biblioteka i sve više ljudi koji su zainteresovani da se informišu koristeći savremne informaciono-komunikacione tehnologije.

26

Razvoj informacionih sistema zdravstvene zaštite u Evropskoj uniji, Evropska komisija je definisala kroz program eEurope Action Plan koji je generalni plan za razvoj informacionih tehnologija u Evropi. Preporuke koje se odnose na zdravstvo su generalnog tipa, dok je detaljna standardizacija urađena preko evropskog Komiteta za standarde. Zahvaljujući primeni informacionih tehnologija u zdravstvu, moguće je strateško planiranje i u toj oblasti ljudskog delovanja, što u mnogome dopinosi jasnoj društvenoj i demografskoj slici nacije. Kao logična posledica ovakvog prožimanja informacionih tehnologija i medicine došlo je do formiranja elektronskog zdravstvenog kartona koji otvara sasvim nove mogućnosti, počev od pristupa podacima, do uvida u zdravstveno osiguranje pacijenta.

E-zdravstvo iz osnova menja proces pružanja zdravstvenih usluga, jer ne koristi papir kao medijum, već se sve informacije o pacijentu i njegovom stanju zapisuju elektronski, što olakšava pristup bilo lokalno ili putem interneta. Podaci su dostupni bez obzira na to gde se nalaze pacijent i zdravstveni radnici ili gde se podaci čuvaju. Pojam e-zdravstva je novina i u našoj zemlji i podrazumeva korišćenje modernih informacionih tehnologija. E-zdravstvo je nastalo da bi se zadovoljile potrebe građana, pacijenata, zdravstvenih stručnjaka ali i ustanova koje pružaju zdravstvene usluge.

Tel-E-medicina kao najviši nivo predstavlja potpuno drugačiji pristup pacijentu i za sada se aktivno primenjuje samo u pojedinim, najrazvijenijim zemljama. Video konferencije, kao nov način saradnje stručnjaka iz celog sveta predstavljaju izuzetno dostignuće jer omogućavaju dirigovane operativne zahvate, a istovremeno smanjuju cenu operativnih zahvata, čine dostupnim najbolje medicinske timove,...

Savremeni ZIS (zdravstveni informacioni sistemi) omogućavaju kontrolu kvaliteta usluga, primenu protokola lečenja, upotrebu lekova, medicinskog materijala (što čini indikatore kvaliteta rada zdravstvenih ustanova). Istovremeno su izvor podataka za indikatore javnog zdravlja - zdravlja nacije, medicinu zasnovanu na dokazima, odnosno predstavljaju jedan od važnih informacionih resursa zemlje. Podaci ovakvog tipa su osnov nacionalne zdravstvene statistike.

Informacione tehnologije omogućavaju rigoroznu zaštitu pristupa, kriptovan prenos i zapis podataka, elektronski potpis u smislu odgovornosti za sadržaj podataka. Primenom IT uvodi se nova dimenzija u zdravstveno poslovanje – zdravstvo kao ekonomska kategorija. Sada je moguće kontrolisati cenu usluga, svesti ih na racionalan nivo, smanjiti neracionolnu potrošnju resursa. Troškovi lečenja postaju značajna stavka u lečenju kako za pacijente, tako i za državu.

Uvođenje elektronskog poslovanja sprečava neopravdan rast cena te zaštite, održava kvalitet medicinskih usluga i onemogućava smanjenje obima pacijentovih prava. To je rezultat niskih troškova izgradnje nezavisnih informacionih sistema i sistema za pružanje podrške u donošenju odluka, rasta produktivnosti zaposlenih, korišćenja interneta, uvođenja modela „privrednik– privredniku“ u lanac zdravstvene zaštite. Zahvaljujući novom modelu, svi učesnici u tom lancu mogu da rade efikasnije, da smanje troškove transakcija i pruže pravu informaciju u realnom vremenu, zato što je lako blagovremeno analizirati trenutno stanje i naručiti i izabrati najbolju ponudu na tržištu.

27

Informacione tehnologije u službi humanosti čine dostupnim zdravstvene usluge svima, omogućavaju brzo i efikasno lečenje, daju pravovremene informacije. U tom smislu je i nastala kampanja svetske zdravstvene organizacije (WHO) „Zdravlje za sve“. Ovako sjedinjene i prožete, medicina i informacione tehnologije sigurno vode napretku čovečanstva.

Medicina kao specifična delatnost, od izuzetne je važnosti za ljudsku populaciju, jer kvalitetna medicinska usluga omogućava duži ljudski vek i podiže kvalitet života. Zbog takvih karakteristika informaciono komunikaciona tehnologija otvara potpuno nove mogućnosti medicini. Statističkim analizama se došlo do zaključka da se medicinsko znanje, po svom obimu, udvostručuje svakih pet godina. Vrlo složen zadatak predstavlja implementacija ovih znanja u svakodnevnu medicinsku praksu. Bržu primenu medicinskih znanja je omogućila ekspanzija savremenih informacionih tehnologija. Svetski trend razvoja ove oblasti kreće se u pravcu razvoja resursa za elektronski pristup i razmenu medicinskih informacija, kao i razvoja medicinskih i ekspertnih sistema za poboljšanje procesa dijagnostike i lečenja. Naš svet nikada ne može postati slobodan od bolesti, ali uz pomoć tehnologije zdravstveni radnici će inkorporirati znanja i veštine stečene kroz istraživanja i podataka koje pruža u tehnologiju za bolje zbrinjavanje pacijenata.

IMPLEMENTACIJA SAVREMENIH TEHNOLOGIJA U MEDICINI

Kada se utvrdi da je neka nova tehnologija neophodno potrebna za realizaciju ciljeva ustanove ona se mora uvesti i učiniti efikasnom. Implementacija nove tehnologije može se postići razvijanjem sopstvenog know-how-a ili spoljnom akvizicijom. Interni razvoj jedne za ustanovu nove tehnologije može da usledi preko jednog pilot-projekta. Ovaj projekat razrađuje projektantski tim sastavljen od malog broja naučnika i tehničara. Glavni zadatak takvog projekta je unošenje spolja specifičnog stručnog znanja, establiranje internog znanja i skupljanje prvih praktičnih iskustava, da bi se vrednost nove tehnologije za ustanovu u dovoljnoj meri ocenila na praktičnim primerima. Lekari, medicinske sestre, drugi zdravstveni radnici i zdravstvene organizacije su oni koji moraju prihvatiti i primeniti poboljšanu tehnologiju dijagnostikovanja i lečenja. Da bi to bilo tako moraju stalno biti informisani o mogućim poboljšanjima, tj. moraju imati kontinuiranu edukaciju u okviru struke. Naravno, uvođenje novih tehnologija je u početku uvek skupo, ali adekvatnim programima njihovog uvođenja i eksploatacije kod proverenih tehnoloških procesa na kraju je uvek ekonomski efekat povoljan. Protivrečnost potrebe za novim tehnologijama, s jedne i racionalizacija korišćenja postojećih tehnologija, s druge strane, ukazuje na svu složenost problema upravljanja tehnologijom u zdravstvenoj ustanovi.

Pokušaj što brže implementacije medicinskih znanja u svakodnevnoj medicinskoj praksi predstavlja veoma složen zadatak. CC organizacija (Conchrane Collaboration) procjenjuje da još uvijek postoji jaz od osam do trinaest godina (u zavisnosti od specijalnosti) između rezultata medicinskih istraživanja i njihove konkretne primene.

E-knowledge princip ima za cilj da ovaj jaz svede na minimum, primenom savremenih informacionih tehnologija u medicinske svrhe. Otuda izražena potreba za razvojem resursa za primenu i razmenu medicinskih informacija, kao i razvoj medicinskih i ostalih ekspertnih sistema za poboljšanje i olakšanje procesa dijagnostike i lečenja.

28

Medicinska tehnologija bi se mogla podeliti na više načina, a jedan od kriterijuma je metoda delovanja: • Tehnologije prevencije bolesti obuhvataju sve naučne, radne i životne aktivnosti koje doprinose očuvanju čovekovog blagostanja (ekologija, tehnologija zaštite na radu, metode ekonomske i socijalne politike, zdravstveno-preventivni rad i sve ostale tehnologije koje se bave podizanjem kvaliteta života i životnih uslova). •

•

Tehnologija lečenja bolesti (klasična medicina) obuhvata sve tehnologije koje se bave obukom zdravstvenih kadrova, proizvodnjom sredstava za lečenje, naučno-istraživačkim radom i mnoge druge mere koje pospešuju efikasnost lečenja i skraćuju tok bolesti.

Tehnologija rehabilitacije bolesnih i okoline podrazumeva sve metode koje doprinose tome da se oboleli što pre vrati u normalan život, kao i da što više smanji štetni uticaj bolesti na okolinu čoveka i u krajnjoj liniji na ceo društveni sistem.

Po široko prihvaćenom mišljenju tehnologija je praktična primena znanja. Prema tome, medicinska tehnologija znači mnogo više od mašina koje se koriste u zdravstvenim ustanovama. Većina medicinskih tehnologija spada u sledeće široke kategorije: • lekovi: beta blokatori, penicilin, vakcine, krvni produkti i drugi mnogobrojni lekovi; • uređaji, oprema i materijal za njihov rad: pejsmejkeri, CT skeneri, hirurške rukavice, dijagnostički kitovi i drugo; • medicinske i hirurške procedure: psihoterapija, koronarna angiografija, operacija žučne kese i drugo; • sistemi za podršku: elektronski sistem za praćenje pacijenta, telemedicinski sistemi, banke krvi, laboratorije i drugo; • organizacijski i upravljački sistemi: klinički vodiči, programi upravljanja potpunim kvalitetom i drugo.

Savremene tehnologije u zdravstvu izazivaju niz ekonomskih efekata na društvo u celini: • bolja i brža dijagnostika dovode do bržeg uspostavljanja dijagnoze, te time tretmana u samim počecima bolesti čime se umanjuje cena tretmana; • dijagnoza je egzaktnija te nema lutanja u tretmanu i nepotrebnog produžavanja i poskupljenja lečenja što omogućava efikasniji tretman, čime se smanjuju zahtevi u pogledu trajanja, količine i širine tretmana; • savremene tehnologije omogućavaju veću obradu slučajeva u vremenskoj jedinici sa manjim utroškom resursa potrebnih u tehnološkom procesu čime se takođe stvara povoljniji costbenefit efekat (korist u odnosu na utrošena sredstva); • nove tehnologije pojednostavljuju tehnološke procese čime se redukuje korišćenje resursa te time pojeftinjuje proces; • razvijeni novi tehnološki procesi dovode do adekvatnijeg menadžmenta u zdravstvu, čime se takođe stvaraju povoljni ekonomski uslovi i drugo.

29

E-zdravstvo E-zdravstvo predstavlja primenu Interneta, informaciono komunikacionih i srodnih tehnologija u sistemu zdravstvene zaštite, kojima se poboljšavaju pristup, efikasnost, efektivnost i kvalitet medicinskih i poslovnih procesa koje sprovode učesnici u tom sistemu (zdravstvene ustanove, medicinsko osoblje, pacijenti, osiguravajuće organizacije, država), sa osnovnim ciljem poboljšanja zdravstvenog stanja pacijenta. E-zdravstvo korenito menja pristup lečenju, jer ne koristi papir kao medijum, nego se sve informacije o pacijentu i njegovom stanju zapisuju elektronski, što sa druge strane olakšava pristup tim podacima, bilo lokalno ili putem interneta. Podaci su dostupni bez obzira na to gde se nalaze pacijent i zdravstveni radnici ili gde se podaci čuvaju. Informacioni sistem koji se koristi za pružanje medicinskih usluga postaje u potpunosti nevažan. Pacijent je jedini vlasnik tih informacija. Njegov lekar, zdravstvena ustanova u kojoj se leči, fond osiguranja i država samo su ovlašćeni subjekti koji mogu dobiti ograničen pristup podacima da bi ispunili svoje obaveze, ali samo na osnovu pacijentovog izričitog odobrenja. Pacijent uvek može da zatraži bilo koju informaciju i da je dobije u elektronskom obliku. Lekar i zdravstvena ustanova mogu koristiti ove informacije samo za unapred određenu svrhu. Zahvaljujući internetu, pacijent može da nauči mnogo više o svojoj bolesti, različitim metodama lečenja i njihovoj uspešnosti, ustanovama koje pružaju odgovarajuće lečenje, uslovima, troškovima terapije i osiguranju.

Osnovni ciljevi E-zdravstva obuhvataju: • smanjenje troškova: kroz on line komunikaciju se višestruko smanjuju troškovi transakcija i povećava brzina i tačnost u odnosu na upravljanje papirima; • eliminaciju prostorne - geografske udaljenosti: barijere vezane za putovanje i saobraćaj premošćavaju se efikasnom komunikacijom kako za potrebe pacijenata, tako i za potrebe zdravstvenih radnika; • povećavnje transparentnosti i dostupnosti informacija: elektronski se publikuju raznovrsne informacije – stručne, poslovne (budžeti, prihodi, rashodi), propisi i odluke (zakoni, pravilnici i sl.); • povećanje raspoloživosti usluga: obezbeđenje raznovrsnih usluga (za pacijente, zdravstvene radnike, pravna lica), povećavanje njihove dostupnosti i sadržaja; • poboljšanje rada administracije: kompjuterizacija, integracija finansija, kadrova, upravljanja i kontrola troškova; • podsticaj razvoju: razvoj i napretka društva i podsticaj zdravog života.

Dobro koncipiran E-zdravstvo sistem služi kao stabilna osnova za korisnike zdravstvene zaštite koji su u poziciji da se potpuno informišu kako da sačuvaju zdravlje i kako će i gde da se leče, ali i za trajno usavršavanje zdravstvenih radnika u zdravstvenom sistemu. Time se unapređuje zdravstvena zaštita, usavršavanje, informisanje i međusobna komunikacija zdravstvenih radnika i doprinosi povećanju efikasnosti i efektivnosti i kvaliteta rada.

30

E-zdravstvo se može raščlaniti na sledeće osnovne komponente: • IKT koje su ključni element poboljšanja performansi u procesu očuvanja zdravlja ljudi; • korisnik zdravstvene zaštite – pacijent; • radne organizacije (državni organi, preduzeća, pravna lica) koja za svoje korisnike (zaposleni, članovi porodice, nezaposleni i dr.) uplaćuju doprinose za zdravstveno osiguranje; • zdravstvene ustanove (dom zdravlja, spec. poliklinika, opšta bolnica, kliničko bolnički centar, klinički centar, privatne ordinacije i dr.); • institucije zdravstvenog osiguranja (državne i privatne); • ministarstvo zdravlja; • obrazovne istitucije (fakulteti, instituti, škole); • zdravstveni radnici (lekar, farmaceut, medicinski tehničar i drugi); • informacije, kao resursi globalne mreže.

MEDICINSKA INFORMATIKA

“Medicinska Informatika je rastuće telo znanja i skup tehnika za organizaciju i rukovođenje informacijama u podršci medicinskom istraživanju, obrazovanju, lečenju i nezi pacijenata. Medicinska informatika kombinuje medicinsku nauku sa nekoliko tehnologija i disciplina iz oblasti nauke o računarima i informatike i pruža metodologije koje mogu doprineti boljoj upotrebi medicinskog znanja i samim tim, boljoj medicinskoj nezi.'' - Stavovi Američke Medicinske Akademije.

Medicinska informatika je interdisciplinarna medicinska struka koja istovremeno služi medicini kao nauci i zdravstvu kao delatnosti. Ona, naime, baveći se informatičkim postupcima u medicini razvija nove poglede i stiče nova znanja u proučavanju čovekovog zdravlja, lečenju njegovih bolesti, ali i pomaže boljoj zaštiti ljudskoga zdravlja i organizovanju zdravstvenog rada.

Medicinska informatika se nalazi na preseku informacione tehnologije i različitih disciplina medicine i očuvanja zdravlja. Prema tome, delokrug medicinske informatike je determinisan presekom termina „medicina“ i „informatika“. Prvi termin označava oblast istraživanja, dok drugi označava metodologiju. Naučno istraživanje u medicinskoj informatici je multidisciplinarno i sledi naučne metode. Mi se bavimo medicinom i očuvanjem zdravlja u celini, a istraživanje sprovode osobe iz različitih naučnih disciplina. Mi razvijamo i procenjujemo metode i sisteme za prikupljanje, obradu i interpretaciju podataka o pacijentima uz pomoć znanja sadržanog u naučnim istraživanjima.

31

Ako se fiziologija uslovno može smatrati „logikom života“, i patologija „logikom bolesti“, onda je medicinska informatika „logika očuvanja zdravlja“. To je racionalna studija načina na koji razmišljamo o pacijentima i načina na koji se terapija definiše, bira i razrađuje. To je studija o načinu na koji je medicinsko znanje kreirano, oblikovano, prenešeno i primenjeno. Najzad, medicinska informatika je studija načina na koji se mi organizujemo u stvaranju i rukovođenju zdravstvenim ustanovama. Uz ovakvu stožernu ulogu, verovatno je da će u sledećem veku učenje informatike biti toliko fundamentalno za medicinsku praksu koliko je anatomija bila u prošlom. Iako je naziv „medicinska informatika“ počeo da se upotrebljava tek 1973. (Protti, 1995), to je učenje staro koliko i sama medicina. Ono je „rođeno“ onoga dana kada je doktor prvi put zapisao neke utiske o pacijentovoj bolesti, i iskoristio ih da nauči kako da leči sledećeg pacijenta.

Informatika je, kao medicinska disciplina, značajno napredovala poslednjih godina. Delimično, bez sumnje, zahvaljujući napretku računarske tehnologije. Ono što se fundamentalno promenilo je naša sposobnost da predstavimo i rukovodimo medicinskim znanjem na visoko apstraktnom nivou, kao i naša sposobnost da gradimo bogate komunikacione sisteme za podršku procesu očuvanja zdravlja.

Savremena medicina je napredovala od izolovanog posmatranja bolesti do shvatanja da se bolest pojavljuju na kompleksnom, sistemskom nivou. Infekcija nije jednostavno rezultat invazije patogenih mikroorganizama, već kompleksne interakcije imunog sistema osobe, njenog nutricionalnog statusa, spoljašnjih (okruženje) i unutrašnjih (genetika) faktora. Posmatranjem stvari na sistemskom nivou, postajemo još bliži razumevanju šta zapravo stvarno znači biti bolestan, i kako se to stanje, bez obzira kako je definisano, može preobratiti (u zdravlje). Sada treba da napravimo isti konceptualni skok i počnemo da uviđamo velike sisteme znanja koji „umrežavaju“ proces očuvanja zdravlja.

Ovi sistemi produkuju naše znanje, sredstva, način izražavanja i metode. Zato se nova terapija nikad ne stvara i ne testira u intelektualnoj izolaciji. Ona dobija smisao tek kao deo većeg sistema znanja, pošto se posmatra u kontekstu prethodnih terapija i dostignuća, kao i u kontekstu finansijskih mogućnosti i potreba društva. Dalje, rad se ne završava kada naučno dokažemo da je terapija efikasna. Moramo da nastojimo da prenesemo ovo novo dostignuće, i pomognemo drugima da ga shvate, primene i prilagode. Ovo su savremeni izazovi za medicinu. Možemo li da spojimo racionalne strukture u odnosu na način prikupljanja kliničkih dokaza, njihovo predstavljanje i primenu u rutinskoj praksi? Možemo li da razvijemo organizacione procese i strukture koje minimalizuju finansijska sredstva koja koristimo i maksimalizuju usluge koje pružamo? I konačno, kakva oruđa i metode treba da se razviju da pomognu dostizanju ovih ciljeva na način koji je praktičan, može se testirati i u skladu je sa osnovnim ciljem očuvanja zdravlja – oslobađanjem od bolesti?

Uloga medicinske informatike je da pomogne razvoj racionalne osnove za odgovore na ova pitanja, kao i da pomogne u kreiranju oruđa za postizanje ovih ciljeva. Delokrug informatike je, prema tome ogroman. Ona nalazi primenu u pravljenju klasifikacija bolesti i protokola lečenja, u razvoju računarske tehnologije za istraživanje i u proučavanju same suštine medicine – njenog celokupnog dostignuća.

Prema preporukama Međunarodne asocijacije za medicinsku informatiku (International Association for Medical Informatics – IMIA www.imia.org), među razlozima zbog kojih je medicinska informatika posebno važna pri obrazovanju zdravstvenih radnika navodi se i sledeći:

32

• •

da bi se uspešno išlo u korak s brzinom rasta medicinskog znanja, nužno je koristiti nove metodologije korišćenja podataka/informacija i savremene informacione i komunikacione tehnologije; zdravstveni radnici koje dobro vladaju metodama medicinske informatike moći će kvalitetno da koriste medicinske informacije, i da kompetentno i odgovorno koriste savremenu informacionu i komunikacionu tehnologiju.

Medicinska informatika obuhvata teorijske i praktične vidove komunikacija i obrade informacija, baziranih na znanju i iskustvima nastalim u procesima vezanim za zdravstvenu zaštitu; Medicinska informatika razvija metode i sisteme za prikupljanje, obradu i interpretaciju podataka o pacijentu – uz pomoć znanja prikupljenih u naučnim medicinskim istraživanjima.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) Zdravstveni informacioni sistem definiše kao deo opšteg informacionog sistema i podrazumeva mehanizam za prikupljanje, obradu, analizu i prijem informacija potrebnih za organizaciju i sprovođenje zdravstvene zaštite, ali i za istraživanja i organizaciju u zdravstvu. Naravno, ovo nije jedina definicija ZIS-a. Sledeća govori da je ZIS organizacija ljudi, mašina i metoda koje uzajamno deluju u cilju obezbeđenja neophodnih podataka i informacija.

Pojednostavljeno se kaže da zdravstveni informacioni sistem radi za prošlost, sadašnjost i budućnost: za prošlost, jer se na temelju proteklih događanja vrši evaluacija zbivanja u zdravstvu; za sadašnjost, jer on služi za planiranje tekućih poslova i organiziranje provođenja zdravstvene djelatnosti i za budućnost, jer služi potrebama planiranja razvoja zdravstvene delatnosti.

Pored telemedicine postoje i druge grane medicinske informatike. Zbog neodređenosti u prevodu na srpski, pomenućemo ih u njihovom izvornom obliku na engleskom: • Clinical informatics grana koja se bavi manipulisanjem kliničkim podacima i procesima odlučivanja u kliničkoj dijagnostici; • Nursing informatics grana koja se bavi implementacijom informacionih sistema u radu medicinskih sestara radi lakšeg vođenja dokumentacije, administracije i procene zdravstvene nege i prevencije bolesti; • Imaging informatics grana koja se bavi procesima akvizicije, skladištenja, prenosa i obrade medicinskih slika i opreme; • Consumer health informatics grana koja se fokusira na potrebe pacijenata za informacijama, proučava i implementira metode koje informacije čine dostupnijim pacijentima; • Public health informatics grana koja se fokusira na podatke vezane za širu populaciju pre nego na pojedinca; • Dental informatics grana koja se bavi potrebama za implementacijom i upotrebom savremenih tehnologija u stomatologiji; • Clinical research informatics grana koja se bavi primenom informatičkih teorija i metoda za razvoj, sprovođenje i poboljšanje kliničkih istraživanja i širenje prikupljenih rezultata;

33

• • •

Bioinformatics grana koja se bavi primenom informacionih tehnologija na polju molekularne biologije; Pharmacy informatics grana koja se bavi primenom računara u svrhu praćenja informacija vezanih za proizvodnju, skladištenje i distribuciju lekova; Healthcare management informatics grana koja se bavi procesima organizacije rada u okviru zdravstvenih ustanova.

Nakon svih godina razvoja došlo je vreme da se medicinskom informatikom pozabavimo ozbiljnije i u Srbiji. Informatičko istraživanje se razvija, uvodi i evaluira nove metode motivisane biomedicinom u raznolikim oblastima kao što je data mining (nova znanja koja proističu iz velike baze podataka), obrada teksta, kognitivne nauke, ljudski interfejs dizajn, podrška odlučivaju, baze podataka i algoritama za analizu velike količine podataka generisanih za javno zdravlje, klinička istraživanja ili genomiku/proteomiku. Nauka o informatici funkcioniše interdisciplinarno, oslanjajući se i na veliki broj drugih oblasti, ukjlučujući i računarske nauke, analitiku, informatiku, menadžment, kognitivne nauke i organizacione teorije. Sve to motivisano potrebom da se stvore nova rešenja, često koristeći informacione tehnologije, koja će doprineti poboljšanju biomedicinskih nauka, zdravlju stanovništva, kao i poboljšanju kvaliteta i bezbednosti zdravsvene nege.

TELEMEDICINA

Telemedicina predstavlja upotrebu elektronskih komunikacionih tehnologija u obezbeđivanju i pružanju zdravstvene zaštite, edukacije i poboljšanja zdravstvene nege kada su učesnici fizički razdvojeni. Telemedicinu „lečenje na daljinu“ možemo definisati kao način pružanja zdravstvenih usluga koji podrazumeva korišćenje informacionih i komunikacionih tehnologija, odnosno prenos medicinski relevantnih informacija na daljinu uz poštovanje medicinskih i tehničko - tehnoloških standarda. Ti standardi se odnose na pribavljanje, arhiviranje, prenos i pretraživanje relevantnih medicinskih slika, video zapisa i drugih medicinskih informacija, na standardizovan kvalitet uređaja i sistema za telemedicinu, kao i na nivoe kvaliteta računarske i telekomunikacione opreme i telekomunikacionih kanale veze.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO, eng. World Health Organization -WHO) je usvojila sledeću definiciju: Telemedicina je način da se uz korišćenje telekomunikacionih i informacionih tehnologija pruže medicinske usluge bez obzira na to gde se geografski nalaze davalac zdravstvene usluge, pacijent, medicinska informacija ili oprema. Telemedicina sjedinjuje standardne i inovacione procedure i pruža mnoge mogućnosti za primenu u kliničkom - praktičnom radu zdravstvenih radnika. Telemedicina takođe omogućava da zdravstvena zaštita, dijagnostika i lečenje pacijenata u manjim mestima i ruralnim krajevima bude na nivou vrhunskih ustanova. Moguće je poslati podatke iz istorije bolesti, laboratorijske analize, rezultate dijagnostičkih postupaka: ultrasonografije, rendgena, CT, NMR, PET, patohistoloških, elektronsko

34

mikroskopskih, citoloških i drugih. Eksperti iz svih oblasti medicine mogu u najkraćem roku u interaktivnoj komunikaciji pomoći kolegi, medicinskoj sestri, ili pacijentu da se dođe do preciznije dijagnoze i terapije. Telemedicinom smo u stanju da premostimo prepreku prostora, a vreme komunikacije nezamislivo mnogo skratimo. Umesto putovanja pacijenata neka putuje znanje i savet vrhunskih stručnjaka iz najpoznatijih svetskih medicinskih ustanova. Podela proističe iz načina kako se telemedicina može koristiti, tako da se može govoriti o sledećim telemedicinskim servisima: • telekonsultacije - obezbeđenje daljinskog pristupa bilo medicinskim stručnjacima bilo informacijama smeštenim u elektronskim bazama znanja; • teledijagnostika - postavljanje dijagnoze pacijentu od strane lekara koji nema direktan kontakt sa pacijentom, a uz pomoć medicinskih informacija (nalaza, slika, video snimaka...); • telemonitoring - daljinsko praćenje fizioloških parametara pacijenata, najčešće kod hroničnih pacijenata koji ne zahtevaju stalan bolnički nadzor; • telenega - terapija pacijenata van fizičkih okvira zdravstene ustanove; • teleedukacija - uvežbavanje medicinskog osoblja van ustanove koja ih sprovodi, daljinski pristup bazama podataka preko telekomunikacionih kanala.

Ako medicinu gledamo kao na specijalnosti onda primenom telemedicine na te specijalnosti dobijamo sledeću podelu: • teleradiologija - dijagnostika, edukacija...; • telepatologija - postavljanje dijagnoze, edukacija...; • telehirurgija - robotska hirurgija upravljana daljinski od strane hirurga. Ne

postoje

ograničenja

da

se

telemedicina

primeni

u

svim

oblastima

medicine.

Da bi se omogućio prenos informacija definisani su standardi koji propisuju sve procedure oko prenosa, preuzimanja, smeštaja i prezentacije. Globalni standard nosi oznaku DICOM (Digital Imaging and Communication Medicine), a obuhvata standarde za pojedine oblike informacija i servisa. Na primer, za prenos slika standard nosi oznaku PACS (Picture Archiving and Communication System).

Sadašnji trenutak razvoja telemedicine je na tzv. „store and forward“ stepenu primene i obuhvata sve prethodno pomenute mogućnosti. Te aplikacije bi se mogle nazvati statičkom telemedicinom (store). Postoje i aplikacije dinamičke telemedicine koje se odnose na interaktivno učešće i komunikaciju (forward). Naj jednostavnija i najzastupljenija primena je formiranje baze podataka o pacijentima (KMK kompjuterski medicinski karton) i organizacija kliničkog bolničkog informacionog sistema (KBIS), kao složenog multidisciplinarnog sistema koji obuhvata različite specifičnosti iz oblasti medicine i poslovodstva klinike.

Postoje i specijalizovani sistemi arhiviranja medicinskih podataka, kao što je na primer baza podataka ISSA (slike dobijene sa raznih uređaja i informacije u vezi sa njima - mokroskopi, radiografija, mikroskopski preparati, zatim pristup uređajima koji stvaraju sliku - video kamere, fotoaparati, rendgen uređaji, skeneri). Prednosti uvođenja informacionih sistema ogledaju se u automatizaciji sistema, smanjenju mogućnosti greške, povećanju dijagnostičkog i terapijskog kvaliteta, smanjenju troškova za materijale, povećanju stepena iskorišćenja, uštedi vremena i drugo.

Međutim, budućnost telemedicine leži u „real time“ primeni, tj. „živom“ kontaktu u realnom vremenu između učesnika, slanju informacija za vreme održavanja konferencija i što je svakako najvažnije, kreiranju okruženja virtuelne realnosti. Ona podrazumeva korišćenje odgovarajuće

35

tehnike (roboti, kamere i druga oprema) za upravljanje medicinskim instrumentima i opremom (na primer hiruški zahvati i drugo). Taj stepen primene će se dostići u onom trenutku kada se ostvari dovoljno velika brzina prenosa informacija i dovoljno širok propusni opseg mreže.

Jedan od najatraktivnijih programa te vrste je NGI (New Generation Internet Initiative). Pomoću njega informacije bi se mogle prenositi 100 do 1000 puta brže nego postojećim sistemima. Prenos pokretnih slika treba da bude brzinom od 75Mbit/s a zastoj u prenosu ne sme da pređe vrednost od 250ms. Pri tom se zahteva propusni opseg od 155Mbit/s.

U realizaciji zdravstvene zaštite primenom telemedicine najveći rezultati ostvareni su u Norveškoj, što je i razumljivo s obzirom na konfiguraciju i nepristupačnost terena. Telemedicina se u Srbiji primenjuje od 1997. godine kada su stručnjaci VMA i Data Control d.o.o iz Beograda formirali su prvu telemikroskopsku mrežu, sa centrom u Vojnomedicinskoj akademiji i korisnicima u Nišu.

ZDRAVSTVENI INFORMACIONI SISTEM - ZIS

Međuljudska komunikacija je oduvek bila bitan uslov za život i obavljanje poslova unutar društvene zajednice. Medijumi koji su se u te svrhe koristili vremenom su evoluirali, doživljavajući razna tehničkotehnološka unapređenja. Jedan autor je rekao da je „prirodna težnja“ svakog kompjutera da se umreži, odnosno komunicira sa drugim kompjuterima. Iako ne komuniciraju kompjuteri već ljudi, izjava je slikovito označila besmislenost postojanja računara, ukoliko se oni ne bi mogli upotrebljavati upravo u te svrhe. Ubrzo je osmišljen Internet.

Čovečanstvo ga je prigrlilo, koristeći njegove blagodeti za razne namene. Ipak, teško je navesti oblast koju je on drastičnije promenio od zdravstva. Sa svima dostupnom i dovoljno razvijenom mrežom, celokupan sistem zdravstvene brige doživljava suštinske metamorfoze. Prema jednoj od indikativnih definicija, e-health se određuje kao primena Interneta i srodnih tehnologija u sistemu zdravstvene zaštite, kojima se poboljšavaju pristup, efikasnost, efektivnost i kvalitet medicinskih i poslovnih procesa koje sprovode učesnici u tom sistemu (zdravstvene ustanove, medicinsko osoblje, pacijenti, osiguravajuće organizacije, država), sa osnovnim ciljem poboljšanja zdravstvenog stanja pacijenta.

Zdravstveni informacioni sistem (ZIS) podrazumeva mehanizam za prikupljanje, obradu, analizu i prijem informacija potrebnih za organizaciju i sprovođenje zdravstvene zaštite, upravljanje u zdravstvu i naučna istraživanja. Uvođenjem informacionog sistema može se povećati efikasnost i produktivnost rada u zdravstvenoj ustanovi, može se pratiti i evaluirati rad, eliminisati nepotrebno dupliranje podataka, podaci se mogu sveobuhvatnije koristiti i time se postiže efikasnost u svakodnevnim aktivnostima i operacijama.

36

Sistem obezbeđuje vezu sa drugim informacionim sistemima, kao što su: Republički zavod za zdravstveno osiguranje (generisanje elektronske fakture i vezu sa bazom osiguranika), Centralnim informacionim servisom (resursne baze zaposlenih u zdravstvu i medicinske opreme) i bazom elektronske zdravstvene dokumentacije. Ravnopravni činioci ZIS-a su kadrovi, tehnička podrška, hardver, softver i postupci koji služe za generisanje i prenos informacija u zdravstvu. Kada je reč o definiciji zdravstvenog informacionog sistema (ZIS), treba reći da Svetska zdravstvena organizacija (SZO) isti određuje kao deo opšteg informacionog sistema koji podrazumeva mehanizam za prikupljanje, obradu, analizu i prijem informacija potrebnih za organizaciju i sprovođenje zdravstvene zaštite, ali i za istraživanja i organizaciju u zdravstvu. Jedna od brojnih definicija ZIS-a govori da je to organizacija ljudi, mašina i metoda koje uzajamno deluju u cilju obezbeđenja neophodnih podataka i informacija o zdravstvenom stanju stanovništva u svrhu planiranja i upravljanja u zdravstvu.

Osnovni cilj zdravstveno-informatičke delatnosti jeste organizacija, racionalizacija i funkcionisanje zdravstvene službe na optimalan način, odnosno poboljšanje kvaliteta medicinskog rada kao i obezbeđenje tačne, potpune i blagovremene informacije i smanjenje troškova zdravstvene zaštite. Treba reći i da ZIS ne može sam za sebe da egzistira, već služi kao alat u svakodnevnom radu. Osnovne komponente jednog zdravstvenog informacionog sistema su: kadrovi (organizatori, planeri, dizajneri, menadžeri, programeri, korisnici), baza podataka, tehnička baza i programska podrška.

Korisnici ZIS-a su svi ljudi koji imaju potrebe za zdravstvenim informacijama: građani - korisnici zdravstvene zaštite, upravljački i rukovodeći kadar izvan zdravstva i zdravstvenog osiguranja. Učesnici u ZIS-u su svi pružaoci zdravstvene zaštite: lekari, medicinske sestre i drugo zdravstveno osoblje, ali i ostali radnici u zdravstvu i zdravstvenom osiguranju. Za kvalitetnu implementaciju i neometan rad ZIS-a neophodan je i profesionalni kadar: informatičari opšteg profila i medicinski informatičari. Usluge koje ZIS omogućava su brojne: • Administracija podataka o pacijentima; • Administracija podataka o zdravstvenim resursima; • Upravljanje i provera osiguranja pacijenta; • Upis i korišćenje medicinskih podataka iz/u centralnu arhivu zdravstvenih kartona pacijenata; • Upravljanje i slanje elektronskih računa i izveštaja RZZO; • Upravljanje i slanje elektronskih izveštaja Zavodu za javno zdravlje; • Portal zdravstva.

Kada govorimo o strukturi zdravstvenih informacionih sistema možemo reći da postoji centralni zdravstveni informacioni sistem koji se sastoji od centralne baze podataka i korisnicima osigurava komuniciranje informacijama putem mreže terminala. Postoji i distributivni zdravstveni informacioni sistem u koji se sastoji iz više distributivnih baza podataka za zadovoljenje procesa rada i stvaranja informacija lokalnog kruga korisnika. Od najnižeg ka najvišem, ZIS možemo podeliti na: lokalni, institucionalni, regionalni, nacionalni i internacionalni. Lokalni ZIS zadovoljava potrebe zdravstvenog tima ili ekipe koja deluje u okviru nekog od specifičnih programa zdravstvene zaštite. Služi za generisanje primarnih zdravstvenih informacija i na niskom je nivou integracije. Institucionalni ZIS funkcioniše na nivou zdravstvene institucije (dom zdravlja, bolnica). Ima karakter integrisanog sistema i mora omogućiti

37

realizaciju svih delatnosti u instituciji (primarne i sekundarne zdravstvene informacije, naučne i stručne medicinske informacije).

Regionalni ZIS razvija se na nivou teritorijalne jedinice (pokrajine, grada). Obuhvata niz zdravstvenih institucija i za zdravstvo važnih organizacija (od ambulante opšte prakse do fonda zdravstvenog osiguranja). Integrisan je i povezuje informacije generisane u svim oblicima zdravstvene zaštite. Proizvodi informacije koje omogućavaju: sprovođenje mera zdravstvene zaštite, proučavanje zdravstvenog stanja populacije, poboljšavanje i ekonomičnost rada zdravstvene delatnosti.

Nacionalni ZIS povezuje sve sisteme nižeg nivoa tj. omogućava povezivanje regionalnih sistema, planiranje i programiranje zdravstvene zaštite na nacionalnom nivou. Proizvodi sekundarne zdravstvene informacije, naučne i stručne medicinske informacije i ima glavnu ulogu u planiranju i programiranju zdravstvene zaštite na državnom nivou kao i u utvrđivanju zdravstvene politike jedne zemlje.

Internacionalni ZIS deluje u okviru međunarodnih organizacija. Integriše nacionalne zdravstvene informacione sisteme i služi za potrebe međunarodne zdravstvene saradnje. Ostvarenje funkcionisanja ZIS-a omogućava elektronski zdravstveni zapis. Isti predstavlja kolekciju elektronski unetih zdravstvenih informacija o jednoj osobi koje se mogu povezati zahvaljujući identifikatoru (atributu za identifikaciju) dotične osobe.

Za jedan ZIS se može reći da je uspešan ako: u potpunosti funkcionalno zadovoljava - ako su korisnici njime zadovoljni, ako koristi bolesnicima, ako se upotrebljava od početka onako kako je planirano, ako omogućava kooperaciju sistema, ljudi i organizacije, ako tokom razvoja podstiče korisnike da ga prilagođavaju praksi, ako je fleksibilan i ako je implementiran u predviđenom roku. Uspešnost primene centralnog informacionog sistema može se proceniti na osnovu pokazatelja uspešnosti.

Funkcionalnost sistema i zadovoljstvo korisnika u primeni motiviše korisnike da ga prilagođavaju praksi. Takvi pozitivni pokazatelji uspešnosti osiguravaju kooperaciju sistema, ljudi i organizacije. Ukoliko nije zadovoljio očekivanja u smislu rasterećenja korisnika, veće brzine u radu, niže cene troškova u zakonskim i tehnološkim okvirima, kao i ukoliko zahteva suviše promena u organizaciji rada, tada se njegova primena ne može smatrati uspešnom. Svi uneti podaci trebaju biti čitljivi, razumljivi, dostupni, a sam sistem mora biti fleksibilan i ostaviti mogućnost dodavanja podataka na pouzdan i hronološki način. Takav način daje mogućnost novim generacijama da pretražuju, istražuju i ponovno unose podatke. Jedan od najpopularnijih informatičkih sistema pripada domenu teleradiologije. Iako se servisi teleradiologije mogu uspostaviti u najednostavnijem obliku, na principu tačka-tačka, napredniji oblik njihove implementacije se može ostvariti kroz upotrebu PACS sistema koji su bazirani na web tehnologiji. PACS (Picture Archiving and Communication System) predstavlja savremenu, računarsku alternativnu za papirnu i filmovanu arhivu.

To je integrisani sistem koji se sastoji od uređaja za medicinsku dijagnostiku, servera, radnih stanica za pristup podacima, računarske mreže koja povezuje komponente sistema, baze podataka i interfejsa ka drugim sistemima (npr. hospitalni) i radiološki informacioni sistemi – HIS i RIS).

Baziranje ovakvog sistema na web tehnologiji omogućava da se podacima može pristupati sa različitih lokacija u okviru medicinske ustanove, kao i sa udaljenih lokacija van te institucije. Tako sistem u sebi objedinjuje funkcije teleradioloških servisa i sitema za arhiviranje, pretraživanje i pregled medicinskih snimaka i podataka pacijenata .

38

APOTEKA

LABORATORIJA

MINISTARSTVO

FOND ZA ZDRAVSTVENO BOLNICE

ZIS Pacijent

JAVNO ZDRAVSTVO

ZAŠTITA ZDRAVLJA I SIGURNOSTI NA RADU

Akvizicija digitalnih snimaka zahteva postojanje medicinskih uređaja sa odgovarajućim interfejsom prema PACS sistemu. Ti medicinski uređaji su CT (Computed Tomography), MRI (Magnetic Resonance Imaging), digitalizator filmova i dr. Oni moraju biti u skladu sa DICOM (Digital Imaging and Communication in Medicine) standardom. DICOM predstavlja međunarodni standard za definisanje i način prenosa medicinskih informacija i snimaka koji obezbeđuje interoperabilnost između različitih uređaja.

Ako standard nije podržan na medicinskim uređajima, tada mora postojati uređaj za konverziju medicinskih slika (gateway). Informacioni sistem omogućava upravnim strukturama bolnice analizu poslovnih procesa po pojedinim poslovnim celinama, zasnovanu na objektivnim i realnim pokazateljima, zatim ocenu kvaliteta poslovanja bolnice i pojedinih poslovnih celina, kao i elemente za pravovremeno i pravilno poslovno odlučivanje i razvoj.

Korisnicima informacionog sistema dostupni su svi podaci koje radni procesi zahtevaju (podaci o pacijentima, bolestima i bolesnim stanjima, materijalima, opremi, organizaciji), što doprinosi boljem kvalitetu kliničke procene i ima veliku vrednost sa aspekta stručnog usavršavanja i naučno istraživačkog rada. Sistem omogućava i bolju komunikacijsku povezanost sa drugim zdravstvenim stručnjacima, kao i organizaciju elektronskog učenja (eng. e-learning). Pravilnom organizacijom poslovnih procesa u bolnici i adekvatnom arhitekturom informacionog bolničkog sistema postiže se visok stepen automatizacije obrade podataka i sistema formiranja izveštaja, samim tim i značajno ubrzanje poslovnih procesa (oslobođeno ljudske greške) i ostvarenje velike uštede u korišćenju ljudskih, vremenskih i materijalnih resursa. Sve ovo značajno olakšava i ubrzava rad zdravstvenog osoblja i radno okruženje čini neuporedivo ergonomičnijim i produktivnijim nego što je to danas.

Bolnički informacioni sistemi predstavljaju kvalitetnu osnovu za praćenje zdravstvenog stanja stanovništva na svim nivoima, od lokalnog do državnog, kao i utvrđivanje prioritetnih zdravstvenih potreba populacije u celini. Oni predstavljaju ključnu kariku u izradi planova i programa sprovođenja zdravstvene zaštite utemeljenih na informacijama o stvarnom stanju, na aktuelnim informacijama i u realnom vremenu. Istovremeno omogućava sprovođenje evaluacije efekata preduzetih aktivnosti (engl. Preformance monitoring).

39

Automatizacijom procesa prijavljivanja bolesti i stanja, prikupljanja standardnih indikatora epidemiološkog i stanja zdravlja nacije, javno zdravstvo dobija modernu i neuporedivo precizniju funkcionalnost praćenja, nadzora i planiranja aktivnosti u sistemu zdravstva, bez nepotrebnog opterećenja s višestrukim ispunjavanjem, slanjem i unošenjem podataka s papirnih obrazaca.

Poslovne jedinice Fonda zdravstvenog osiguranja, kao i privatnih osiguravajućih društava, dobijaju sve relevantne podatke (o mestu i vrsti kontakta sa medicinskim sistemom, vrsti i količini usluge i materijala i drugo). Bolnički informacioni sistem omogućava i garantuje trenutnu, ažurnu i transparentnu dostavu svih podataka potrebnih za obračun i isplatu stvarnih troškova lečenja i stvarno izvršenih usluga. Na taj način se Fondu pružaju svi elementi potrebni za statističku obradu, fakturisanje, analizu poslovanja i poslovnih procesa (detekciju mesta neracionalnog trošenja), planiranje... Daljom informatizacijom celog zdravstvenog sistema komunikacija između pojedinih segmenata zdravstvenog sektora se podiže na viši nivo, prestaje potreba za papirnim dnevnim i mesečnim izveštavanjem, smanjuju se troškovi i povećava tačnost i verodostojnost. Prednosti informatičke podrške bolničkom zdravstvenom sistemu najviše osećaju pacijenti. Informacioni sistem omogućava pacijentima kvalitetniju, bržu i komforniju zdravstvenu uslugu, zatim ravnopravnost i dostupnost bolničkih usluga, transparentnost prilikom naručivanja, i drugo. Pacijenti na ovaj način imaju mogućnost uvida u bitne elemente elektronskog zdravstvenog kartona, uvida u kvalitet rada zdravstvenih radnika, pojedinih timova i ustanova, kao i mogućnost ocene kvaliteta zdravstvene usluge.

40

INFORMACIONO – KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJE U SESTRINSTVU - UKLJUČI SE! Nova informaciona – tehno – ekonomska paradigma poslovanja, u uslovima hiperprodukcija novih (visokih) tehnologija i njihove implementacije u sve pore ljudske delatnosti uvodi nas u eru ubrzanih promena „samoorganizujućeg“ haosa post-poslovnog društva u „društvu znanja“ (P.Drucker). Živimo u eri primene znanja nad znanjem – što podrazumeva i revoluciju menadžmenta koja je u toku. „Organizacija koja uči“ je sadašnjost i budućnost uspešnog poslovanja, a nivo profesionalnog znanja medicinskih sestara/tehničara mora pratiti savremene tendencije što će za posledicu imati obezbeđenje kvaliteta.

U vremenu kada „inovativno“ znanje danas, postaje „napredno“ sutra, a već prekosutra je samo „suštinsko“, edukacija iz oblasti informatike u sestrinstvu predstavlja jedinu mogućnost za efikasno prilagođavanje novim uslovima i načinima rada. Obzirom na to da se uspešnost poslovanja sadrži u cilju kako i čime uspešno i kontinuirano voditi nove konstitutivne činioce modernog društva „obrazovne osobe“, nosioce razvojnih sistema – organizacije – društva, razume se odgovornost profesionalnih udruženja poput UINARS-a za profesionalnu edukaciju medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara iz oblasti sestrinske informatike. OSNOVNI POJMOVI: Informatika, Računarstvo, Informacije, Podaci, Medicinska informatika, Sestrinska informatika.

Izraz „Informatika“ koristi se u različitim zemljama s različitim tumačenjem te otuda i šarolike definicije. Potiče od francuskih reči INFORMATION i AUTOMATIQUE, kao sinonim za automatsku obradu podataka (AOP). Informatika (en. information technology) je nauka koja se bavi strukturiranjem, obradom i prenosom informacija. Informatika je naučna disciplina koja proučava zakonitosti i delovanja mešovitog sistema i to prvenstveno: čovek - računar. Bavi se proučavanjem, razvojem i upotrebom postupaka i uređaja za obradu podataka. Računarstvo (en. computer science) je nauka koja se bavi računarskim hardverom, softverom, kao i teorijom računanja i njegovom primenom. Informatika i računarstvo nisu potpuno iste stvari, iako su veoma usko vezane, jer se bave istim ili sličnim tematikama. Informatika se danas uglavnom ubraja u inženjerske ili tehničke nauke. Informatika je više teoretske prirode, ali se zato detaljno bavi softverom i strukturiranjem, obradom, pretvaranjem, čuvanjem i prenosom informacija. Računarstvo obuhvata sve što je vezano za računar i računarsku nauku kao što je hardver, softver, izrada programa pomoću programskih jezika i tako dalje. U savremenom svetu informacije su pokretači aktivnosti i od njihovog brzog korišćenja zavisi i dalji razvoj svih oblasti ljudskog delovanja. U informatici su osnovni pojmovi informacija, kao fenomen i komunikacija kao proces. Danas nema jedinstvenog pristupa fenomenu informacije, a još manje jednoznačne i opšte prihvaćene definicije informacije. U univerzitetskoj literaturi najčešće definicije pojma informacija su: • „Informacija je inkrement znanja“ (njenim postojanjem je naše znanje o nečemu uvećano). • „Informacija je značenje koje dodeljujemo podatku.“

41

• „Informacija je podatak u nekom kontekstu.“ Razlika između podatka i informacije: Podatak je u osnovi PORUKA koja se može i ne mora iskoristiti. Ako postoji i najmanja verovatnoća da se poruka jednoznačno i tačno iskoristi, te predstavlja neoborivu činjenicu, tada predstavlja INFORMACIJU. Dakle, svaka poruka može i ne mora sadržavati informaciju. Na primer temperatura je podatak i on kao takav nema posebno značenje, međutim „Pacijent ima povišenu temperaturu“ je informacija jer je podatku dodeljeno neko značenje. Tako možemo uvideti da se informacija sastoji od podatka i značenja koje mu je dodeljeno. CILJEVI INFORMATIKE U SESTRINSTVU: • Shvatanje informatičkog sistema kao kolaborativnog sistema (kompjuter kao deo zdravstvenog tima); • Podrška u obradi statističkih podataka, istraživanju i menadžmentu; • Olakšanje administrativnog dela posla; • Upoznavanje sa mogućnostima i izazovima telemedicine (medicinska sestra i zdravstveni tehničar kao deo tima teledijagnostike, telekonsultacija, telemonitoringa, telenege...); • Smanjenje troškova; • Automatizacija procesa - smanjenje mogućnosti greške; • Adekvatno rukovanje medicinskim aparatima koji se svakodnevno tehnološki i elektronski unapređuju, a od životnog su značaja za pacijenta; • Održavanje medicinskih uređaja kao jedna od najčešćih uloga poverenih medicinskim sestrama, a u cilju održavanja života i adekvatne realizacije dijagnostičkih i terapijskih postupaka; • Ukazivanje na prednosti informatizacije i ohrabrivanje u prihvatanju promena; • Uključivanje sestara u IT timove.

SESTRINSKA INFORMATIKA „Sestrinska informatika je primena računarske tehnologije u svim područjima rada medicinske sestre, sestrinskoj službi, edukaciji sestara, istraživanjima u sestrinstvu.“ (Scholes i Barber, 1980. na svetskom kongresu medicinske informatike MEDINFO ’80).

„Sestrinska informatika je specijalnost koja integriše nauku o sestrinstvu, nauku o kompjuterima i nauku o informacijama, a koja za cilj ima da prikuplja i upravlja podacima, informacijama i znanjem u sestrinstvu. Uloga sestrinske informatike jeste da integracijom ovih nauka podrži rad medicinskih sestara kroz rad sa pacijentima, i sa drugim korisnicima i pružaocima zdravstvene zaštite u donošenju odluka i upravljanju u svim oblastima. Ova podrška je omogućena kroz različite informatičke strukture, informatičke procese i informacionu tehnologiju.“ (ANA Scope and Standards of Nursing Informatics Practice, 2001, pg VII) Tehnologija dramatično menja vidove dijagnostike i načine na koje tretiramo i negujemo naše pacijente. Misija sestrinske informatike je da omogući adekvatno evidentiranu sestrinsku praksu u cilju poboljšanja stanja pacijenta uz dostupna tehnološka rešenja koja povezuju sestrinsku komunikaciju, dokumentaciju i efikasnost.

42

Zadaci sestrinske informatike jesu: • da pojasni i primeni znanja o interakciji između medicinske sestre/zdravstvenog tehničara i kompjutera: etika, poverljivost i privatnost, ergonomija i odnos između sestrinske informatike i prakse; • Istraži dinamiku involviranja kompjuterske tehnologije u proces zdravstvene nege, donošenja odluka, kolaboraciju i timski rad; • Primeni principe vođenja dokumentacije u adekvatnim programima; • Prilagodi informatički razvoj potrebama zdravstvenog sistema i zdravstvenih radnika; • Omogući edukaciju kroz primenu informatičkih znanja; • Omogući adekvatno korišćenje kompjuterizovanih medicinskih aparata i uređaja; • Prikaže racionalizaciju vremena i troškova koja se ostvaruje primenom kompjutera u sestrinstvu.

UKLJUČI SE! Kada govorimo o sestrinskoj informatici u Srbiji, neophodno je da se zapitamo, gde su tu medicinske sestre i zdravstveni tehničari? Pronaći ćemo ih okupirane radom sa prevelikim brojem pacijenata (otišla na rendgen, otišla u labaratoriju, odvela pacijenta na konsultacije, deli terapiju, kontroliše ....); okupirane administracijom (za pisaćim stolom - popunjava karton nege, temperaturno – terapijsku listu, piše trebovanje iz apoteke, piše specifikacije, prepisuje podatke, piše primopredaju...); opterećene lošim međuljudskim odnosima (u sestrinskoj sobi je - imala konflikt sa glavnom sestrom, uvredio je lekar, nesporazum sa pacijentom...). Neretko materijalno i društveno degradirani i umorni (na bolovanju...), nemotivisani, needukovani, a u prolazu ćete čuti „JOŠ I TAJ KOMPJUTER!!!“.

Neophodno je rano uključivanje u informatizaciju. Pre svega obuka za rad na kompjuteru – ORGANIZUJTE SE! Ako nemate menadžment koji je to za Vas uradio, uradite to sami! Pokrenite inicijativu! Objasnite neohodnost edukacije! Predstvite prednosti i ciljeve! Uključite se u procedure izrade softverskih rešenja za medicinske sestre. Interesujte se sami, pitajte i argumentujte. Vaše interesovanje biće prepoznato od strane rukovodećih struktura kao potencijal koji je moguće iskoristiti u izradi nečega čime ćete se svakako Vi, na kraju, koristiti. Pozitivni efekti novonastalih promena biće svakako efikasnost, efektivnost, produktivnost, više vremena, veći broj osoblja, smanjenje troškova, veće zadovoljstvo i ono što je nama najvažnije USMERENOST NA PACIJENTA. Poznati su efekti brže transmisije podataka putem informatičkih sistema i mrežne komunikacije. U poslu medicinske sestre, ušteda vremena je jedna od najbitnijih sposobnosti koja se reflektuje kako na rad organizacione jedinice tako i na zadovoljstvo pacijenta. Svakako više vremena preostaje za unapređenje zdravstvenog stanja pacijenta i adekvatan tretman. Informacione tehnologije omogućavaju i merenje i praćenje kvaliteta rada, što omogućava stalno unapređenje poslovanja, ali i kvantifikaciju pruženih usluga.

Negativni efekti upornog opiranja promenama i informatizaciji koja je neminovna su brojni: nezadovoljstvo, neshvaćenost od strane okoline, izbegavanje dodeljivanja odgovornosti, otežano snalaženje u poslu (greške u sistemu, netačni rezultati, kvarovi uređaja - za održavanje života?!), opterećenje za radnu jedinicu, moguće sankcije i najznačajnije - ZAPOSTAVLJEN I NEIZLEČEN PACIJENT.

43

SESTRINSKA INFORMATIKA NA ŠEST KONTINENATA Saznajući iz prošlosti, učeći iz iskustava pionira i profesionalaca koji su gradili polje sestrinske informatike širom sveta, gradimo temelj čvrste budućnosti ove sestrinske profesije u našoj zemlji.

MEDINFO Konferencija se smatra forumom od najveće važnosti koji okuplja stručnjake iz različitih oblasti stručnosti zdravstvene informatike. Pored toga, značajna uloga konferencije je da okuplja učesnike iz velikog broja zemalja koji razmenjuju različita iskustva. Svi prisutni dele zajedničke ciljeve: jednaku volju za deljenje informacija i znanja. Novo polje znanja rođeno je 1974. godine. Do 1974. tehnologija se koristila u više različitih oblasti, a količina raspoloživih informacija pretila je izazivanju revolucije.

U zdravstvu, neki vizionari počinju da koordiniraju razvoj, uspostavljaju mrežu gde bi resursi i otkrića mogla da se dele između stručnjaka, organizacija, regiona i zemalja. Tada je stvorena Međunarodna asocijacija za medicinsku informatiku (International Medical Informatics Association - IMIA)

Prvi predsednik IMIA bio je profesor Francois Gr'emi. Bio je osnivač i predsednik od 1968. do 1975. Tokom svog mandata održao je prvu globalnu konferenciju o medicinskoj informatici MEDINFO, koja je stvorena da služi kao forum gde ljudi, iskustva i znanja mogu biti integrisani. Prva MEDINFO konferencija održana je u Stokholmu 1974. i obuhvatila je 177 radova, a pet od njih iz oblasti sestrinstva (4 iz Velike Britanije i 1 iz SAD).

Drugi MEDINFO je održan u Torontu, Kanada, 1977. Među 198 radova, samo dva su bili klasifikovani iz oblasti sestrinske informatike. Međutim, osam radova na toj konferenciji spominjalo je aplikativni ili edukativni aspekat sestrinske informatike. MEDINFO je počeo da se organizuje svake tri godine, kako je i danas. Zatim se u 1980. godine konferencija preselila u Tokio, Japan. Od 279 radova, samo tri su bila vezana za sestrinsku informatiku. Teme su bile razvoj sistema za podršku sestrinske nege i edukacija iz oblasti sestrinske informatike.

Godine 1992, u Ženevi, Švajcarska, čak 20 od 259 usmenih izlaganja, bili su iz oblasti sestrinske informatike. Ta konferencija je od izuzetnog značaja jer je naučni kvalitet radova impresivan, a i broj zemalja koje su učestvovale je veći od uobičajenog. Prvi put je predstavljen rad na ovu temu iz Južne Amerike jer su do tada učesnici bili iz zemalja Evrope, Azije i Severne Amerike. Godine 1995, MEDINFO je održan Vankuveru, u Kanadi, kojim, po prvi put, predsedava medicinska sestra - dr Ketrin Hana. Na Konferenciji 1995. prvi put se pojavljuje predstavnik Južne Afrike sa radom iz oblasti sestrinske informatike. Već tada, predstavljena je sestrinska informatika na sedam kontinenata (Afrika, Antarktik, Azija, Australija, Evropa, Severna Amerika i Južna Amerika). Na MEDINFO 2004. u San Francisku, SAD primetila se izuzetna prepoznatljivost sestrinske informatike. Konferencija je obuhvatila 300 radova, a više od 11% se odnosi na sestrinsku informatiku. Tokom MEDINFO 1983. (Amsterdam), Eli Pliter Venting, organizovala je jednodnevni seminar. Na tom seminaru je učestvovalo 200 medicinskih sestara pokazujući rastuće interesovanje i

44

angažovanje u praksi. Bilo je zastupljeno 13 zemalja: Kanada, Danska, Finska, Nemačka, Italija, Norveška, Saudijska Arabija, Škotska, Švedska, Švajcarska, Holandija, Engleska i Sjedinjene Američke Države. Ova učešća pokazuju da su još tada u u 13 različitih zemalja Evrope i Severne Amerike, medicinske sestre i tehničari razvijali resurse koristeći kompjutere i tehnologiju kako bi unapredile sestrinsku praksu i edukovale se. Na ovom seminaru kreirana je „IMIA radna grupa 8 sestrinske informatike”. Grupa je kreirana kako bi poslužila kao internacionalni fokus sestrinske informatike.

Ciljevi grupe bili su da promoviše i uči informatici medicinske sestre i druge zainteresovane za sestrinsku informatiku u zemljama članicama IMIA širom sveta. Takođe, da pruži podršku sestarama u zemljama gde je tehnologija i sestrinska informatika u nastajanju. Grupa dobija ime „IMIA sestrinska informatika grupa posebnog interesa” (IMIA nursing informatics special interest group - IMIA NI SIG). IMIA NI SIG 1985. organizuje drugu konferenciju u Kalgariju, i to je bio poseban događaj jer to prva konferencija za koju je radna grupa bila u potpunosti odgovorna. Bilo je evidentno je da su medicinske sestre bile sve zrelije i sposobne da pokrenu sopstveni biznis. Naziv te konferencije je bio „Izgradnja mostova za budućnost” i bilo je jasno da sestre znaju da računari mogu da funkcionišu kao instrument za pomoć i podršku profesionalnih aktivnosti. Bilo je 500 učesnika iz 18 različitih zemalja.

Kao što je rečeno, MEDINFO konferencija je bila tradicionalno organizovana svake 3 godine. Medicinska sestre, lideri IMIA NI-SIG su odlučile imaju dovoljno materijala da učestvuju na MEDINFO konferencijama, kao i da organizuju konferenciju sestrinske informatike svake tri godine. Kada je grupa osnovana, imali su 13 zemalja članica. Sledeća konferencija, 1988. je održana u Dablinu, Irska. Na ovoj konferenciji predstavljeno je 115 radova što je predstavljao značajni skok sa 50 koliko je bilo na prvoj konferenciji. Posle Dablina, IMIA NI SIG konferencija održana je 1991. u Melburnu, Australija, a tri godine kasnije, 1994. u San Antoniju, Teksas, SAD. učestvovalo je 46 zemalja predstavnica. Svakako izuzetna cifra, ako se uzme u obzir da se radi o periodu od 17 godina! Nakon konferencija održanih u Evropi, Aziji, Australiji, Severnoj Americi i Novom Zelandu, forum se seli u Južnu Ameriku, 2003. u Brazil. Ova konferencija je bila prekretnica u tradiciji IMIA NI SIG zbog izuzetnog učešća lekara i inženjera koji su radove prezentovali kao prvi autori. Dve trećine učesnika iz 32 zemlje su bile medicinske sestre i tehničari. Teme su bile obrazovanje, tehnologija u upotrebi zdravstvene nege, bezbednost pacijenta, bežične mreže, open source tehnologije, sestrinska dokumentacija i terminologija i praksa utemeljena na dokazima. Na neki način, bilo je teško napraviti razliku između NI 2003 MEDINFO. Može se reći da do danas imamo MEDINFO i IMIA NI kao slične konferencije, bilo po kvalitetu prezentacija ili profesionalnog učešća. Razlika je u tome što se IMIA NI konferencije bave zdravstvenom informatikom pod vođstvom medicinskih sestara i sa njihove tačke gledišta. Sledeća IMIA NI Konferencija biće održana 2012. godine u Montrealu, Kanada.

2005. godine je sprovedena anketa među članicama IMIA NI grupe u okviru koje su predstavnici 28 zemalja odgovarali na pitanja koja se odnose na obrazovanje, praksu, iskustvo i ostale detalje o zdravstvenom sistemu i zdravstvenom informacionom sistemu u svakoj zemlji. Na pitanje kako su edukovani iz oblasti sestrinske informatike, od 22 predstavnika, 9 članova se samoedukovalo iz ove oblasti; devet je samoedukaciji priključilo doktorat, a četvoro master diplomu. Neverovatno je videti da iznad i izvan svake zemlje, kulturne razlike i finansijskog statusa svakog IMIA NI SIG predstavnika zemlje člana, većina njih je imalo istu putanju: morali su pronaći resurse sami, kako bi inkorporirali kompjutere i tehnologiju u svakodnevnu praksu.

45

Na pitanje vezano za opis radna mesta, većina je zaposlena na fakultetu pa je shodno tome, njihov posao obrazovanje, obuka. Oni razvijaju obrazovne programe i rade na tome da ugrade sestrinsku informatiku u nastavni plan i program. Od samog početka, IMIA NI lideri koncentrišu napore u oblasti obrazovanja u svakoj zemlji članici.

Svakako, mnoge zemlje su uvele sadržaje sestrinske informatike u formalno obrazovanje medicinskih sestara i tehničara. Specijalizacije iz oblasti sestrinske informatike postoje u nekoliko zemalja: SAD (od 1992), Holandiji (od 1994), Finskoj (od 1998), Brazilu (od 1999) i Izraelu (od 2004). Iako formalno u velikom broju zemalja nije priznata, sestrinska informatika je specijalnost. IMIA NI SI zemlje koje su uključile sestrinsku informatiku u nastavni plan i program: osnovne studije su - Australija, Brazil, Engleska, Finska, Holandija, Norveška, Slovenija, Koreja, Švedska, SAD; specijalističke studije - Australija, Brazil, Finska, Nemačka, Norveška, Koreja; master: Australija, Belgija, Brazil, Finska, Nemačka, Norveška, Koreja, Švedska, SAD; doktorske studije - Australija, Brazil, Finska, Nemačka, Koreja, Švedska, SAD (prema podacima iz 2005) 28 IMIA NI SIG članova su pioniri u svojoj zemlji, energični stručnjaci koji su naporno radili na unapređenju ove oblasti. Članovi su u okviru ankete odgovorili i na pitanje kako vide evoluciju sestrinske informatike u svojim zemljama. Najčešće fraze bile su: „Visok razvoj u 1980im, ali usporava od tada”; „ostao je na niskom stepenu evolucije”; „još uvek je potrebno investirati, ali se razvija zbog nedavnih promena nacionalnih propisa o nastavnom planu i programu kurseva osnovnih studija”.

Možemo istaći jednu frazu iz Italije: Sestre koriste kompjuter kao resurs. One ne koriste sestrinsku informatiku.” Treba razmatrati 2 aspekta informatike: tehnološki aspekt je jedan, a drugi je naučno osnova za investiranje. Medicinske sestre moraju nastaviti da prihvataju da je kompjuterska tehnologija sastavni deo profesionalne prakse, kao i da je računar samo puki instrument. Informacije koje se na taj način dele, beleže i analiziraju predstavljaju glavni aspekt sestrinske informatike, što podržava doprinos sestara u evaluaciji zdravstvene zaštite. Ona takođe omogućava i razvoj novih modela koji bi mogli bolje iskoristi resurse za poboljšanje kvalteta nege i profesionalnih performansi. U prvoj dekadi novog milenijuma nastao je stručni časopis posvećen sestrinskoj informatici u Sjedinjenim Američkim Državama – Računari u sestrinstvu - koji se danas zove - CIN - Računar, informatika, sestrinstvo. Dvehiljadite godine obeležile su veliki broj publikacija objavljenih u Evropi, Aziji i Južnoj Americi. Prethodnih decenija brojno su predvodile publikacije iz SAD, međutim sada je postignuta ravnoteža. Poseban doprinos stigao je iz Francuske, Kanade, Japana, Danske, Koreje, Švedske, Južne Afrike, Holandije, Tajlanda, Brazila i Nigerije. Glavne teme su vezane za sestrinsku terminologiju i minimalni set podataka, a od interesa za istraživanje su i prakse i strategije obrazovanja.

Začeci sestrinske informatike u Evropi vezuju se za Radnu Grupu 5 i Evropsku federaciju medicinske informatike (EFMI). Na EFMI sastanku Saveta u Oslu 1988. formirana je Radna Grupa 5 za oblast sestrinstva, nakon konsultacija sa Morin Skols (osnivača IMIA RG 8). Inauguracioni sastanak održan je u Glazgovu 1990. godine na Medical Informatics European (MIE) konferenciji. Ciljevi su bili sledeći: da podrži sestre i sestrinske organizacije u Evropskim zemljama i pomogne im da dođu do informacija i kontakata iz oblasti informatike, da ponudi medicinskim sestrama mogućnost za izgradnju mreže kontakata u oblasti informatike, da pruži podršku iz oblasti obrazovanja sestara iz informatike i računarstva i da podrži istraživački i razvoj i rad na terenu i promoviše objavljivanje postignutih rezultata. Pozvana su sva sestrinska udruženja u zemljama članicama EFMI da predlože kandidate za članstvo u oba tela (kandidat ne mora nužno biti medicinska sestra, ali mora biti neko ko radi u sferi ili je zainteresovan za sestrinsku informatiku). Grupa je uređivala sestrinske radionice i sesije na MIA konferencijama. Članovi

46

grupe pomogli su u održavanju Prve nacionalne konferencije o sestrinskoj informatici, 1991. u Grčkoj, zatim u realizaciji radionice u Belgiji 1992, organizaciju „Prve međunarodne konferencije sestrinske informatike“, 1992. u Portugalu, kao i u organizaciji posebnih radionica za glavne sestre 1993. u Izraelu. Članovi grupe su aktivno učestvovali u mnogim različitim projektima kao što su: „Telenuring“ i „EDUCRA“. Što se našeg regiona tiče, pioniri u ovoj oblasti bili su hrabre kolege – vizionari koji su 2006. godine osnovali Hrvatsku udrugu informatike u sestrinstvu (HUIS). HUIS predstavlja nacionalno udruženje namenjeno svim medicinskim sestrama i tehničarima sa ciljem promocije i unapređenja informatizacije hrvatskog zdravstva kroz informatizaciju sestrinske profesije i obrazovanja. Različitim projektima sa partnerima iz inostranstva i Hrvatske doprinose razvoju sestrinstva kao nauke, tačnije profesije utemeljene na činjenicama i praktičnoj primeni novih saznanja. HUIS je članica Hrvatskog nacionalnog saveza (HNSS) i Saveza za sestrinsku informatiku (ANI), usko sarađuje kroz zajednički rad sa Međunarodnom radnom grupom za sestrinsku informatiku (IMIA NI), Evropskom grupom za sestrinsku informatiku (EFMI NURSIE) i drugima. Članstvo je od 2008. godine besplatno za sve medicinske sestre i tehničare. Jedini na teritoriji Srbije, anticipirajući potrebe struke i želeći da zadrži imidž moderne strukovne asocijacije, UINARS je januara 2011. godine oformio Sekciju inovacija i informatike. Cilj ove sekcije je da na lako dostupan i sestrama razumljiv način prikaže mogućnosti informaciono-komunikacionih tehnologija i njihovu svakodnevnu primenu u sestrinstvu. Na taj način želimo da obezbedimo kontinuiran razvoj struke u skladu sa nezaustavljivim napretkom nauke. Iste ciljeve i interese prepoznali smo u radu Hrvatske udruge informatike u sestrinstvu (HUIS) i rešili da u fuziji zajedničkih interesa i znanja pronađemo konstruktivne i inovativne načine za unapređenje struke. Stoga smo, na III UINARS Kongresu, potpisali međusobni sporazum o saradnji i izgradili još jedan most znanja, ljubavi prema struci i kontinuiranog usavršavanja. Bogata iskustva HUIS kroz petogodišnji izuzetno uspešan rad, članstvo u međunarodnoj asocijaciji IMIA-NI i zaista visok nivo znanja iz oblasti sestrinske informatike, doprineće razvoju Sekcije inovacija i informatike UINARS, a članstvu UINARS omogućiti olakšanje, osavremenjivanje i unapređenje svakodnevnog rada.

PROJEKTI U FUNKCIJI SESTRINSKE INFORMATIKE 2006. godine, u SAD, preko 100 medicinskih sestara – lidera, predstavnika oko 70 organizacija sastalo se da bi definisalo jedinstvenu, zajedničku viziju za budućnost koja će kvalitativno unaprediti profesiju uz pomoć informaciono-komunikacionih tehnologija. Iste godine učesnici konferencije Technology Informatics Guiding Education Reform (TIGER) definisali su korake koji će sestrinsku profesiju bolje pripremiti za upotrebu tehnologije i informatike u svrhu poboljšanja zdravstvene nege pacijenata. U opis poslova i obaveznih veština medicinske sestre - praktičara uključena je kompjuterska pismenost, informatička obrazovanost i informatičke veštine.

TIGER inicijativa se fokusirala na pomoć medicinskih sestrama za usvajanje informatičkih alata, principa, teorija, i praktičnih veština koje zdravstvenu negu čine bezbednijom, efektivnijom, efikasnijom i orijentisanom na pacijenta. Inicijativi TIGER se pridružilo preko 120 različitih organizacija sa zajedničkim, posvećenim ciljem i udruženom vizijom elektronskog zdravstvenog kartona za sestrinksu praksu. Ova inicijativa definisala je devet važnih tema: Standardi i interoperabilnost; Nacionalna agenda Zdravstvene informacione tehnologije/politika; Nadležnosti informatike; Obrazovanje i razvoj fakulteta; Razvoj osoblja/kontinuirana Edukacija Upotrebljivost/dizajn kliničke primene; Virtuelni demonstracioni centar; Razvoj liderstva; Osnaživanje konzumenata/personalni zdravstveni karton. Formirani su kolaborativni timovi sa ekspertom na čelu za svaku pojedinačnu temu. Cilj kome je svaki tim težio jeste deljenje znanja i otkrića sa svim sestrama u praksi i na studijama kroz definisane aktivnosti koje uključuju

47

prezentacije, webinare i publikacije u stručnim časopisima. Učesnici inicijative predstavljaju interese različitih profesionalnih sestrinskih organizacija, udruženja sestrinske informatike, vladinih agencija, neprofitnih organizacija, akademskih institucija, informaciono-komunikacionih provajdera... Svi zajedno, teže da putem studija slučaja, primera inovativne prakse i edukativnih modela, publikacija, istraživačkih programa i projekata predstave različitost sestrinske prakse. TIGER inicijativa je od izuzetnog značaja jer se nikada nije ukazala bolja prilika za sestrinstvo koje će voditi reformu sistema kako bi podržalo upotrebu tehnologije. Tehnologija je takođe pružila mogućnost olakšanog kolaborativnog rada ovih timova. Ovi timovi se sastaju putem veba, dele dokumente preko viki i SharePoint ® sajtova, vode video konferencijske pozive i ostalo.

NIGHTINGALE projekat trajao je 36 meseci od 1. januara 1996, posle usvajanja Evropske komisije. Imao je esencijalnu ulogu u planiranju i sprovođenju strategije obuke medicinskih sestara i tehničara u korišćenju i primeni zdravstvenih informacionih sistema u Evropi. NIGHTINGALE je doprineo adekvatnom korišćenju i razvoju telekomunikacione infrastrukture širom Evrope, harmonizaciji obrazovanja i obuke u oblasti informatike u sestrinstvu. Kroz projekat je razvijen elektronski edukativni materijal sa ciljem razvoja kurikuluma korišćenjem multimedijalnih tehnologija. Osnova za obuku je zasnovana na upotrebi kompjutera i uz pomoć softverskih paketa. CD-ROM-ovi su zamenili tradicionalne knjižice, nastavni materijal i udžbenike i odigrali važnu ulogu u obuci. Cilj projekta bila je široka diseminacija znanja putem informaciono-komunikacionih tehnologija i stvaranja depozita znanja širom Evrope.

Udruženje UINARS je prva sestrinska asocijacija u Srbiji koja je prepoznala neophodnost implementacije sestrinske informatike u svakodnevnu praksu. Projekat „Medicinska informatika - kompjuter kao član tima“ uz finansijsko pokroviteljstvo i podršku Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva prvi je projekat u regionu finansiran od strane Vlade, a koji se odnosi na unapređenje kvaliteta zdravstvene nege putem informaciono-komunikacionih tehnologija. Prepoznali smo da se medicinske sestre, koje nose odgovornost rada uz pomoć najsavremenijih IKT uređaja, najčešće obučavaju uz rad, bez elementarnih informatičkih predznanja. Ubrzana informatizacija zdravstvenog sistema Srbije zahteva rad na računaru od svih zaposlenih u zdravstvenim institucijama, što automatski podrazumeva edukovanih 76 440 medicinskih sestara (aktivnih članova Komore) koliko ih ima u Srbiji danas. Suočavanje sa novim radnim obavezama bez prethodne obuke ima za posledicu defanzivnost, strah od novog i sukobe. Projekat obuhvata organizaciju konferencija i štampu dva priručnika. Organizacijom 5 konferencija u velikim gradovima Srbije, na temu popularizacije IKT u sestrinstvu ukazujemo na značaj i benefit savremenih tehnologija u svakodnevnoj sestrinskoj praksi. Konferencije obuhvataju predavanja koja omogućavaju upoznavanje sa informatikom kao naukom, mogućnostima IKT u medicini sa akcentom na sestrinsku informatiku koja je, kao zasebna grana, vrlo temeljno izučavana i praktikovana u zemljama Zapadne Evrope, a naročito Amerike. Prihvatanjem kompjutera kao člana zdravstvenog tima i prikazom praktičnih veština, koje olakšavaju svakodnevni rad, smatramo da se može smanjiti defanzivnost sestara i omogućiti brže i lakše uključivanje u informaciono društvo. Konferencije vode multidisciplinarni timovi sastavljeni od iskusnih medicinskih sestara i tehničara, sestara sa višim i visokim stepenom obrazovanja, IT stručnjaci i menadžeri. Štampanjem priručnika koji dobija svaki učesnik Konferencije, povećava se dostupnost znanja o IKT. Danas, pored navedenih, postoje brojna udruženja sestrinske informatike: ANIA-CARING (ranije American Nursing Informatics Association and the Capital Area Roundtable on Informatics in NursinG), HIMSS (Healthcare Information and Management Systems Society), CNIA (Canadian Nursing Informatics Association), NIA (Nursing Informatics Australia). Na velikom broju sajtova mogu se pronaći informacije iz ove oblasti kao i on-line publikacije: www.nursing-informatics.com, www.healthinformatics.uic.edu, www.ojni.org,, www.informaticsnurse.com.

48

OPŠTA NAČELA I SMERNICE O UPOTREBI ELEKTRONSKOG DOKUMENTA U MEDICINI Elektronski dokument jeste skup podataka sastavljenih od slova, brojeva, simbola, grafičkih, zvučnih i video zapisa sadržanih u podnesku ili bilo kom drugom aktu koji sačine pravna i fizička lica ili organi vlasti radi korišćenja u pravnom prometu ili u upravnom, sudskom ili drugom postupku pred organima vlasti, ako je elektronski izrađen, digitalizovan, poslat, primljen, sačuvan ili arhiviran na elektronskom, magnetnom, optičkom ili drugom mediju. (Izvod iz Zakona RS).

Elektronski dokument ne može imati kopiju u elektronskom obliku. Kopija elektronskog dokumenta na papiru izrađuje se overom štampanog primerka spoljne forme prikaza elektronskog dokumenta. Kopija elektronskog dokumenta na papiru mora da sadrži oznaku da se radi o kopiji elektronskog dokumenta. Kopija orginalnog elektronskog dokumenta ima dokaznu snagu orginala, odnosno overenog prepisa tog dokumenta.

Podaci koji su anonimni, grupisani, pripremljeni i korišćeni za zdravstvenu statistiku, ne mogu dovesti u bilo kakvu opasnost prava pojedinca odnosno pacijenta na privatnost, ukoliko se koriste na pravilan i legalan način, zbog čega će se ovaj deo odnositi najviše na lične podatke o pacijentu odnosno pojedincu, kao što su ime i prezime, matični broj ili bilo koji drugi podatak koji može kompromitovati osobu u smislu njegove identifikacije.

Zaštita ličnih podataka obuhvata tajnost ličnih podataka (Data privacy), koja je u prvom redu pravno pitanje i sigurnost ličnih podataka. Odnosi se na čuvanje integriteta pojedinca u smislu njegovog prava na informatičku privatnost (Data security), čiji je cilj fizičko čuvanje opreme

49

kojom se obrađuju lični podaci, prostorija, obrada podataka i komunikacija njima. Javni interes za podacima i informacijama mora respektirati isto tako važan princip da podaci u medicini i zdravstvu podležu zaštiti u smislu opštih ljudskih prava te međunarodnih i nacionalnih zakonskih odredbi o zaštiti podataka u sistemu zdravstva, a isto tako treba čuvati etičke principe u baratanju medicinskim i zdravstvenim podacima.

OPŠTI PRINCIPI INFORMATIČKE ETIKE kojih se moraju pridržavati zdravstveni radnici koji kontrolišu, koordinišu, dopunjuju, ažuriraju i arhiviraju podatke o tretmanu dijagnostike, lečenja i nege obolelih u ZIS-u su sledeći:. 1. Princip informacijske privatnosti i raspolaganja - Privatnost je osnovno pravo svih ljudi, a time i kontrola prikupljanja, arhiviranja, dostupnosti, upotrebe, razmene, rukovanja i raspolaganja podacima o sebi. • Zdravstveni radnik je u obavezi da upozna pacijenta o postojanju sistema, programa ili uređaja čija uloga je prikupljati i/ili razmenjivati informacije o njihovom zdravstvenom stanju. • Zdravstveni radnici su u obavezi da osiguraju i sprovedu odgovarajuće postupke tako da se elektronski zapisi oblikuju ili prenose samo ako je pacijent, nakon što je o svemu bio obavešten, dao dobrovoljan i valjan pristanak, • Zdravstveni radnici su u obavezi da upoznaju pacijenta da je elektronički zapis načinjen o njoj/njemu, ko je načinio elektronski zapis i ko ga održava, šta je sadržano u elektronskom zapisu. • Zdravstveni radnik je u obavezi da pacijenta obavesti sa svrhom izrade takvog elektronskog zapisa, o osobama, institucijama ili agencijama koje imaju pristup elektronskom zapisu ili kojima taj elektronski zapis (ili njegov deo koji se može identifikovati) može biti poslat. • Zdravstveni radnik je u obavezi da obavesti pacijenta gde se elektronski zapis čuva, koliko dugo će se vremenski čuvati i konačan način raspolaganja podacima. • Zdravstveni radnik je u obavezi osigurati da pacijent kao jedini vlasnik elektronskog zapisa bude upoznat sa svojim pravima koja ona ili on imaju s obzirom na pristup, upotrebu, čuvanje, razmenu, rukovanje i pravo na raspolaganja elektronskim zapisima i podacima koji su u njima sadržani. 2. Princip otvorenosti - Prikupljanje, arhiviranje, dostupnost, upotreba, razmena, rukovanje i raspolaganje ličnim podacima mora biti dato na uvid subjektu podataka na primeren način i blagovremeno. 3. Princip sigurnosti - Podaci o nekoj osobi koji su legitimno prikupljeni treba da budu zaštićeni sa svim razumnim i odgovarajućim merama od gubitka, degradacije, neautorizovanog uništenja, dostupnosti, upotrebe, rukovanja, modifikacije ili razmene. 1. Zdravstveni radnici su u obavezi da elektronski zapisi budu čuvani, da im se može pristupiti, koristiti ih, rukovati njima ili ih razmenjivati samo u legitimne (zakonske) svrhe; 2. Zdravstveni radnici su u obavezi da obezbede da na pravom mestu postoje prikladni protokoli i mehanizmi za praćenje čuvanja, pristupa, uporabe, rukovanja ili razmene elektronskog zapisa ili podataka koji su u njemu sadržani ako i kada to prilika zahteva; 3. Zdravstveni radnici imaju obavezu da osiguraju da se elektronski zapisi ili podaci koje oni sadrže koriste samo u navedene svrhe za koje su se podaci i prikupljali, ili u svrhe koje se inače etički mogu opravdati. 4. Princip dostupnosti - Osoba na koju se odnosi digitalni zapis ima pravo da pristupi zapisu i koriguje ga s obzirom na tačnost, potpunost i važnost podataka u njemu.

50

5. Princip legitimnog kršenja - Osnovno pravo kontrole prikupljanja, arhiviranja, dostupnosti, upotrebe, rukovanja, razmene i raspolaganja ličnim podacima je uslovljeno jedino legitimnim, odgovarajućim i relevantnim potrebama za podacima slobodnog, odgovornog i demokratskog društva, te isto tako jednakim pravima drugih osoba. 6. Princip minimalno nametnute alternative - Svako kršenje prava privatnosti pojedinca i njegovih prava da nadzire lične podatke koji podležu Principu 1, može se dogoditi samo na minimalno nametnut način i uz minimalno uplitanje u prava ugrožene osobe. 7. Princip odgovornosti - Svako kršenje prava privatnosti pacijenta i njegovih prava da nadzire lične podatke mora biti odobreno od pacijenta osobe u primerenom času i na primeren način.

ŠTA DANAS RADIMO UZ PODRŠKU INFORMACIONOKOMUNIKACIONIH TEHNOLOGIJA? Zdravstvena knjižica sa bar kodom koja omogućava brži unos i evidentiranje podataka, kvantifikaciju i tačan obračun pruženih usluga u sistemu RZZO. Elektronski kartoni koji imaju za cilj objedinjavanje svih zdravstvenih podataka o pacijentu i izbegavanje oslanjanja na dokumentaciju koju je pacijent sačuvao i doneo na uvid. Efekat je svakako sveobuhvatno i multidisciplinarno sagledavanje pruženih usluga, preciznija dijagnostika, ušteda vremena i troškova, izbegavanje „duple administracije“.

Dvosmerna komunikacija sa drugim organizacionim jedinicama, dijagnostikom, administaracijom, apotekom, primarnom zdravstvenom zaštitom, hitnom pomoći putem networking-a. Pružanje mogućnosti dvosmerne komunikacije na relaciji zdravstvena ustanovapacijent kroz elektronsko zakazivanje pregleda, knjige utisaka, ocenjivanje i predloge za bolji rad.... Ove opcije neke zdravstvene ustanove nude na svojim sajtovima. Medicinski aparati i uređaji u dijagnostici (radiološka, laboratorijska djagnostika, endoskopija,..) koji su uz pomoć informacionih tehnologija i bežičnog prenosa podataka dostigli neslućene visine u obradi podataka, a koji se koriste u svakodnevnoj praksi. Medicinski aparati i uređaji u terapijskom tretmanu (npr. aparati koji se koriste u hiruškim procedurama) koji omogućavaju maksimalnu uštedu u odnosu na oštećenja tkiva i funkcije organa. Aparati koji se koriste u monitoringu i anesteziji, koji su, takođe u svakodnevnoj upotrebi u jedinicama intenzivne i poluintenzivne nege i operacionih sala, bez kojih se, danas, ne bi moglo zamisliti funkcionisanje tih jedinica i izvođenje, kako najjednostavnijih tako i brojnih komplikovanih procedura. Administriranje koje je, Administriranje sestrinskog rada u BIS po svemu sudeći, sve veći činilac rada medicinske sestre i svih zaposlenih u sistemu zdravstvene zaštite, koje je zahvaljujući podršci softverskih rešenja prilagođeno potrebama korisnika. Informisanje (google, facebook...) koje postaje elementarna potreba današnjice i svakodnevnog profesionalnog rada i života.

E-učenje kao model koji omogućava svima dostupno unapređenje profesionalnog znanja i praćenje dostignuća struke kroz čitanje on-line knjiga i časopisa, pretraživanje baza podataka, pohađanje on-line škola i kurseva.

51

INFORMACIONO KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJE KAO ALAT U DOKUMENTOVANJU SETRINSKE PRAKSE Moderno doba informatizacije na razne načine dotaklo je sve zdravstvene strukture, pa tako i sestrinstvo. Od brojnih zapisa na papirima, bilo to u sestrinskoj sobi ili uz krevet bolesnika, informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) pružaju mogućnost digitalizovanja materijalnih papirnih zapisa. Potreba za bržim i lakšim pronalaženjem podataka iz područja zdravstvene nege stavlja pred sestrinstvo veliki izazov - primenu digitalnog oblika dokumentovanja sestrinske prakse. Mnogi svetski autori na području sestrinstva istraživali su primenu procesa zdravstvene nege kao i primenu informaciono - komunikacionih tehnologija (IKT) na kvalitet sestrinske dokumentacije i posledično kvalitet zdravstvene nege.

Iščitavajući literaturu u pripremi ovog priručnika, pronašli smo izuzetan diplomski rad Marije Ljubić na specijalističkim diplomskim stručnim studijama menadžmenta u sestrinstvu Veleučilišta u Zagrebu, pod nazivom „Implementacija sestrinske dokumentacije u informacijski zdravstveni sustav i utjecaj na kvalitetu zdravstvene njege“. Tekst ovog poglavlja bazira se na prikazu sestrinske prakse iznetom u ovom radu, a koji je na sveobuhvatan, profesionalan i na dokazima utemeljen način, obradio sestrinsko dokumentovanje u svim njegovim fazama. Primena procesa zdravstvene nege, kontinuirano praćenje stanja bolesnika, ali i vrednovanje sestrinskog rada daje imperativ primeni sestrinske dokumentacije kao informativnom alatu za opis sestrinske prakse. Njegova primena omogućava trajni uvid u stanje bolesnika, dostupnost podataka, kontinuitet zaštite, hronološki pregled rezultata i evaluaciju. Služi i kao materijal za edukaciju sestara kroz istraživanja u sestrinstvu. Poznato je da primena sestrinske dokumentacije nailazi na brojne prepreke. Razlozi leže u prevelikom naporu koje sestre ulažu u dokumentovanje u smislu slabog kvaliteta relevantnog papirnog oblika dokumentacije. Uzrok možemo tražiti i u slabom prihvatanju procesa zdravstvene nege koji sam po sebi preferira sestrinsku dokumentaciju kao vezu između faza.

Potrebno je naglasiti da nekoherentnost i slaba upućenost medicinskih sestara u važnost dokumentovanja ima ponekad presudnu ulogu pred ranije spomenutim razlozima. Napredak IKT-a otvara brojne mogućnosti, ali i produbljuje postojeće prepreke u primeni sestrinske dokumentacije te pokreće brojna pitanja opisanog problema. Rad Marije Ljubić pojašnjava važnost procesa implementacije sestrinske dokumentacije u zdravstveni informacioni sistem gde pojam implementacije ne podrazumeva primenu sestrinske dokumentacije korišćenjem IKT-a, već povezivanje softverski obrađenih podataka iz područja zdravstvene nege, u celinu zajedničku svim korisnicima zdravstvenog informacionog sistema. DOKUMENTOVANJE SESTRINSKE PRAKSE KROZ ISTORIJU Ne možemo reći da dokumentovanje sestrinske prakse počinje od Florens Najtingejl, ali se može reći da je ona bila prva koja je skrenula pažnju na to „Nijedna sitnica nije bila premalena da joj ona ne bi posvetila pažnju. Ljudski su životi zavisili su upravo od tih pojedinosti“ (Pam Brown). Na primer, tokom Krimskog rata, noću je zapisivala podatke prikupljene tokom dana, i insistirala na dnevnom

52

izveštaju iz koga je planirala i organizovala rad sestara, ne prepuštajući ništa slučaju. Kao rodonačelnica sestrinstva, Najtingejl nije prestala da primenjuje sestrinsku dokumentaciju ni u trenucima bolesti, starosti i usamljenosti. Dokumentovanje zdravstvene nege naglašava se sredinom prošlog veka, na insistiranje Internacionalnog saveta sestara (International Council of Nurses - ICN). U svojoj knjizi „Osnovna načela zdravstvene nege“, poznata teoretičarka sestrinstva Virdžinija Henderson ističe da svaka jednostavna aktivnost, poput hranjenja, može za pojedinca biti vrlo složena, ako pojedinac nema potrebnu volju, snagu ili znanje. Ista autorka dalje smatra da pisani plan prisiljava one koji ga sastavljaju da određeno vreme razmišljaju o bolesnikovim individualnim potrebama. Iako su i Florens Najtingejl i Virdžinija Henderson naglašavale važnost dokumentovanja, primeni sestrinske dokumentacije posvećuje se veća pažnja tek kroz proces zdravstvene nege. Dokumentovanje u svim fazama procesa olakšava procenu, utvrđivanje potreba, planiranje, sprovođenje i evaluaciju.

ULOGA SESTRINSKE DOKUMENTACIJE U SVAKODNEVNOJ PRAKSI Vreme modernih tehnologija nameće potrebu za centralnim informacionim sistemom (CIS), koji će objediniti sve strukture zdravstva. Naglašavajući integrisanost svih poslovnih procesa unutar i između institucija, centralni informacioni sistem ima za cilj brži razvoj elektronskog zdravstva. Naučno područje, metode, tehnike, poseban sistem obrazovanja, klasifikacija znanja, definisano područje rada i odgovornosti obrazuju sestrinstvo kao profesiju kroz status u društvu, međunarodne veze i terminologiju. Dokumentovani rezultati rada, definisani standardima uz primenu etičkih načela, u potpunosti potvrđuju zalaganje svih sestrinskih institucija o sestrinstvu kao profesiji sa posebnim kompetencijama. Osnova svake evaluacije je primjenljivost kvalitetne dokumentacije. Brojne profesije, uključujući i sestrinstvo, baziraju se na dokumentovanju sopstvenih učinaka, s ciljem personalizacije vlastitog učinka. Na žalost, sestrinstka praksa u Srbiji definisana je samo Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, dok je, zbog nezainteresovanosti celokupne sestrinske zajednice, bliže ne određuje ni jedan podzakonski akt. Samim tim, pojavljuje se problem sestrinske dokumentacije, koja nije unificirana već definisana od strane rukovodećeg personala svake pojedinačne institucije. To u mnogome otežava praćenje sestrinske prakse na nacionalnom nivou, kao i diferenciranje sestrinskog učinka u okviru celokupne zdravstvene zaštite u Srbiji.

Definisana kao skup dokumenata koje sestra koristi za zapisivanje ili ispunjavanje podataka o svojim postupcima tokom procesa zdravstvene nege, primena sestrinske dokumentacije ima za cilj sistemsko praćenje stanja pacijenta, planiranje, vrednovanje i kontrolu postignutog, a ne samo učinjenog.

Kvalitetna sestrinska procena, beleženje podataka i pravovremeno pretraživanje može omogućiti sestrama podelu znanja, zapažanja i veština. Takvim načinom doprinosi se da vlastitim profesionalnim delovanjem sestra utiče na kvalitet života onih o kojima se brine. Trajno praćenje, procena, revizija planiranog zahteva, kontinuitet u dokumentovanju, čime se stavlja naglasak na unapređenje kvaliteta. Primena sestrinske dokumentacije osigurava dokaze da je medicinska sestra primenila svoje znanje, veštine i stavove, primenom kritičkog mišljenja u skladu sa standardima sestrinske prakse. Kao dokaz da je pacijentu pružena usluga ovakvi dokumenti mogu poslužiti za medicinsko pravne analize. Sve spomenuto olakšava komunikaciju među članovima tima, drugim zdravstvenim i nezdravstvenim radnicima o stanju pacijenta, sprovedenim intervencijama i ishodu zdravstvene nege. Značaj sestrinske dokumentacije ogleda se i u obezbeđivanju podataka za sestrinska istraživanja. Oslanjanje na lično znanje, znanje i iskustvo starijih kolega, ili običaje matične ustanove tzv. eminence – based (utemeljeno na

53

ugledu), nije nužno jedini izvor znanja koji će omogućiti edukaciju i donošenje odluka u sestrinstvu. Donošenje odluka na temelju najboljeg mogućeg dokaza koji se može pronaći, predstavlja evidence–based (utemeljeno na dokazima). Iako neprepoznat, jedan od najboljih mogućih dokaza u sestrinstvu je skup dokumenata iz područja zdravstvene nege.

IKT KAO ALAT U DOKUMENTOVANJU Uz tradicionalnu ulogu, procenu, utvrđivanje i prepoznavanje potreba, sestra danas ima i nove zadatke. Isti se odnose na kontinuiranu medicinsku edukaciju, naučnoistraživački rad koji mora biti utemeljen na dokazima. Metodologija sestrinstva utemeljenog na dokazima objedinjuje traženje informacija, kritičko razmišljanje, sažimanje informacija i primenu informacija u svakodnevnoj sestrinskoj praksi, kao i evaluaciju. Takvi parametri su, između ostalog ostvarivi primenom sestrinske dokumentacije u centralnom informatičkom sistemu. Prepreke na koje nailazi primena sestrinske dokumentacije brojne su, a kreću se od ličnih do organizacionih.

Korišćenje pokazatelja zdravstvene nege, primenom sestrinske dokumentacije najviši je prioritet u zdravstvenoj nezi, ne samo zbog merenja i procene kvaliteta zdravstvene nege, već i zato što omogućavaju ostvarenje i reviziju definisanih ciljeva i pružaju dokaze o efikasnosti, efektivnosti i finansijskoj isplativosti pojedinih standardnih procedura. Često se postavlja pitanje kako sestrinska dokumentacija može povećati zadovoljstvo sestara, naročito što istu sestre doživljavaju kao dodatno opterećenje. Sa druge strane, analizom brojnih pokazatelja u sestrinskoj dokumentaciji moguće je utvrditi količinu sestrinskog rada, angažman sestara i na kraju odrediti njihov broj. Nadalje, veći broj sestara kroz pravilnu raspodelu resursa rezultovaće većim kvalitetom rada, zadovoljnijim pacijentima kao i većim zadovoljstvom samih sestara. Zdravstveni informacioni sistem (ZIS) predstavlja skup ljudi, materijalnih sredstava i postupaka, koji služi za prenos informacija za potrebe zdravstvenog sistema. Korisnici su svi građani koji imaju potrebe za zdravstvenim informacijama. Učesnici su svi pružaoci usluga - od lekara, medicinskih sestara do drugog osoblja u zdravstvu. Kao skup svih važnih podataka prikupljenih tokom prolaska pacijenta kroz zdravstveni sistem, od rođenja do smrti, elektronski zdravstveni zapis se može čuvati u lako dostupnom obliku dugo vremena. Omogućava brz i pouzdan pristup ovlašćenim korisnicima unutar zdravstvenih ustanova. Neposredan uvid u lične (ime, prezime, JMBG), demografske (pol, mesto, datum rođenja) te administrativne (podaci o zdravstvenom osiguranju) podatke o pacijentu olakšava administraciju. Ne treba zanemariti činjenicu da je podataka puno, stoga svaka delatnost u okviru informacionog sistema ima nebrojeno značajan broj podataka, informacija, koje usmeravaju delovanje stručnjaka u korist pacijenta.

Uspešnost primene ZIS-a se može proceniti na osnovu pozitivnih pokazatelja uspešnosti koji osiguravaju kooperaciju sistema, ljudi i organizacije. Ukoliko nije zadovoljio očekivanja u smislu rasterećenja korisnika, veće brzine u radu, niže cene troškova u zakonskim i tehnološkim okvirima, kao i ukoliko zahteva suviše promena u organizaciji rada, tada se njegova primena ne može smatrati uspešnom.

Svi uneti podaci moraju biti čitljivi, razumljivi, dostupni, a sam sistem mora biti fleksibilan i ostaviti mogućnost dodavanja podataka na pouzdan i hronološki način. Dokumentacija u papirnom ili digitalnom obliku mora biti zaštićena u skladu sa najvišim standardima. Kod papirne dokumentacije postoji fizička, etička i zakonska zaštita podataka. Za zaštitu dokumentacije u elektronskom formatu uz sve spomenute oblike zaštite, postoji i tehnička zaštita. Prema Bakkeru postoje tri dimenzije zaštite podataka. Odnose se na poverljivost, tajnost ili privatnost unetih podataka (engl. confidentiality, privacy) i predstavlja zaštitu od neautoriziranog odavanja istih. Integritet podataka (engl. integrity), kao druga dimenzija definiše

54

zaštitu od neautorizovane promene podataka. Dostupnost podataka (engl. availability) treba biti zaštićena od neautorizovanog pristupa podacima i/ili izvorima podataka, te čini treću dimenziju zaštite podataka.

U dinamičnom svetu napretka tehnologije, medicine, sestrinstva, ali i drugih nauka, važan aspekt predstavlja savremen, brz, siguran unos i pronalaženje potrebnih podataka. Kako obrađeni podaci postaju informacije, iste postaju neizmerno važne za pacijenta, osoblje i zdravstveni sistem. Sestrinstvo obiluje bogatim i korisnim informacijama potrebnih ne samo medicinskoj sestri, već i lekaru, samom pacijentu, ali i zajednici uopšte. Direktni kontakt s pacijentom osnovni je, najbogatiji i najvredniji izvor informacija u sestrinstvu. Prikupljanje podataka u procesu zdravstvene nege prva je faza u postavljanju sestrinskih dijagnoza i rešavanju pacijentovih problema. Evidencija prikupljenih podataka je od naročitog značaja u svim fazama procesa. Međutim, nije važna samo njihova količina koliko je važna njihova dostupnost. Primereno i pravovremeno pronalaženje ranije unetih podataka može imati veliki uticaj na kvalitet procesa zdravstvene nege u smislu poboljšanja kvaliteta zdravstvenih usluga.

Kako bi postigli navedeno nužna je informatizacija zdravstvene nege. Ista podrazumeva proces kojim se olakšava protok, čuvanje i pristup informacijama. U praktikovanju digitalnog oblika sestrinske dokumentacije potrebno je koristiti sve relevantne činioce sestrinske dokumentacije. Sadržaj elektronskog oblika sestrinske dokumentacije mora biti usklađen sa odredbama stručnih sestrinskih tela, državnih organa (npr. Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara) i pratiti napredovanje zdravstvene nege. Sestrinska lista, kao relevantan dokument, predstavlja osnovu za bazu podataka razvoja sestrinskog dela informatike. Zbog svega navedenog, elektronski oblik sestrinske dokumentacije mora dopuštati promene kako bi zapis bio usklađen s važećim normama. Kombinacijom i usklađenošću svih parametara omogućava se kvalitetnija implementacija u informatički sistem, selekcija, svrstavanje i ranije opisan unos i pretraživanje podataka.

Elektronski zdravstveni zapis u sestrinstvu predstavlja skup svih elektronski unetih podataka o nekoj osobi iz područja zdravstvene nege. Različiti podaci, popunjeni znakovi i polja, pripadajući zapisi međusobno povezani, uz datoteku kao skup zapisa, na određeni način čine bazu podataka (engl. database). Bazu podataka po pravilu puni osoba koja prikuplja podatke (u zdravstvenoj nezi - medicinska sestra). Povezanost podataka u bazi podataka omogućava olakšan pristup podacima i analizu istiih. Zapis ne mora biti na jednom računaru i na jednom odeljenju. On može biti mobilan u smislu povezivanja svih drugih zapisa, a pretraživanje se vrši putem jedinstvenog identifikatora osobe, preciznije entitetu ili nekom od atributa promatranog entiteta. Vrsta entiteta kao objekta promatranja u zdravstvenoj nezi je pacijent. Svojstva, obeležja entiteta nazivaju se atributima.

Vrednost atributa je činjenica koja nešto govori o posmatranom atributu i naziva se podatak. Postoje dve vrste podataka ili vrednosti atributa: kvalitativni i kvantitativni. Kvantitativni se izražavaju brojem (numerički podaci), npr. 39°C, 120/80 i sl. Kvalitativni podaci se izražavaju rečima, kategorijama. Podaci, bilo da se radi o brojevima ili kategorijama, nisu sami po sebi dovoljni da bi se na osnovu njihovih vrednosti preduzela određena intervencija. Zato ih je potrebno kombinovati, posmatrati zajedno, sažimati, porediti da bi se dobio potpuniji uvid u stanje bolesnika. Takva procedura ima za posledicu obradu, čiji rezultat na kraju postaje informacija. Preciznije, podaci se nakon prikupljanja, proveravaju, verifikuju i time se povećava njihov kvalitet.

55

Potom se unose, sortiraju, čime se dobija uvid u međusobne odnose među podacima. Podaci se zatim svrstavaju u razrede, klasifikuju da bi se moglo odlučiti koji će se postupak primeniti. Na primer, podatak 39°C ili 36,5°C svrstava se u kategorije febrilnosti, da bi dobili uvid u febrilno ili afebrilno stanje pacijenta, te na kraju primenili određene postupke. Iz mnoštva podataka primenom odgovarajućeg stručnog sestrinskog znanja, sažima se sestrinska dijagnoza kao temelj za odlučivanje o ciljevima i postupcima koji će se primeniti kod bolesnika.

Upis podataka iz područja zdravstvene nege sprovodi se već kod prijema, tokom boravka pacijenta na odeljenju, potom se njihovom obradom periodično i po potrebi, sestre koriste za formulaciju sestrinskih dijagnoza i definisanje ciljeva. Evaluacija je olakšana bržim pretraživanjem i grafičkim automatskim prikazima. Svi podaci koji se prikupljaju trajno postaju sačuvani i spremni za upotrebu u svakom trenutku. Povezanost lekarske i sestrinske dokumentacije omogućava osoblju da lakše vodi evidenciju planirane i primljene terapije, uskladi sestrinske intervencije, i na posletku olakša formulaciju i lekarskog i sestrinskog otpusnog pisma.

Navedeno naglašava važnost i korisnost primene digitalizovanog, elektronskog oblika sestrinske dokumentacije kao i njenu potpunu implementaciju u CIS. Samim tim, podaci sadržani u sestrinskoj dokumentaciji će predstavljati informativni alat za opis sestrinske prakse, ostavljajući veliku mogućnost udovoljavanja potrebama sestrinske edukacije, menadžmenta, istraživanja i politike. Kada je više profila zdravstvenih radnika odgovorno za zdravstvenu zaštitu pacijenta nužna je kvalitetna komunikacija između svih.

Brojne mogućnosti informacionih tehnologija omogućavaju da informacije trenutno budu dostupne svim zainteresovanim stranama bez obzira na fizičku udaljenost. Informatizacija zdravstvene nege osigurava lakši, brži i jednostavniji protok, čuvanje i pristup informacijama. Bazira se na formiranju, širenju i integraciji podataka i u mogućnosti je da pruži kvalitetnu razmenu informacija. Ostvarenje takvih mogućnosti, izvodljivo je implementacijom i povezivanjem svih informacionih sistema u jedan jedinstveni, centralni, informacioni sistem.

Uspostavljanje računarske infrastrukture, opremanje računarskom opremom, edukacija svih korisnika sistema izuzetno je važna karika u procesu implementacije. Radi lakšeg planiranja, organizovanja i kontrole nužno je formiranje radne grupe, odnosno stručnog projektnog tima za informatizaciju zdravstvene nege i implementaciju iste. Osim oblikovanja novog načina dokumentovanja potrebno je preoblikovati postojeće, na način da ih se transformiše u elektronski oblik. Obzirom na brojnost i različitost sestrinskih zapisa posebna pažnja posvećuje se mobilizaciji podataka iz starih sistema i oblika u novu celinu sestrinske dokumentacije.

Imajući u vidu da je rad na informatizaciji zdravstvene nege i sestrinskog dokumentovanja do sada bio određena nepoznanica, potrebno je osigurati sisteme podrške svim korisnicima sestrinskog informacioog sistema. Saradnja svih sestrinskih hijerarhijskih struktura, u smislu povezanosti sestrinskih timova za implementaciju, medicinskih informatičara, glavnih medicinskih sestara i sestara u procesu rada osiguraće kvalitetnije procese informatizacije i implementacije. Zajedničkim sugestijama, predlozima, raspravama i praktikovanjem omogućava se kontinuirano usavršavanje započetog, planiranog sestrinskog informacionog sistema koji podupire razmenu podatka iz područja zdravstvene nege.

56

ZAŠTITA PODATAKA PACIJENTA Zaštita podataka pacijenta odnosi se na privatnost, poverljivost i pravo na uvid u zdravstvene podatke pacijenta. Integritet, odnosno zaštita podataka uopšte, predstavljena je hardversko softverskim mehanizmom za čuvanje informacija od neželjenih izmena (virusa, zlonamernih programi koji se infiltriraju u sistem i čine neupotrebljivim sačuvane podatke, ili čak mogu da nanesu ozbiljnu štetu hardveru) ili neovlašćenog pristupa (reguliše se zakonima).

Sadržaj medicinskih podataka pacijenta Pre uvođenja bilo kakvog vida zaštite medicinskih informacija potrebno je identifikovati skup informacija koje je potrebno štititi, jer zaštita koja obuhvata previše informacija (one koje nisu kritične) zauzima više resursa nego što je potrebno i smanjuje ukupne performanse sistema. Vrlo je važno napomenuti kod ovakve vrste ličnih informacija, da se one ne odnose samo na slučajeve direktne veze jednog skupa podataka za određenu osobu, već i na slučajeve kada se upoređivanjem ili analizom ti podaci mogu dovesti u vezu sa razumno malim brojem osoba. Korišćenje medicinskih podataka o pacijentu u praksi Slobodan pristup elektronskom kartonu pacijenta od strane medicinskih i ostalih povezanih profesionalaca koji bi trebalo da pruže medicinsku negu pacijentu je preduslov za uspešan tretman, a sa druge strane takve personalne informacije mogu biti vrlo lako zloupotrebljene. Tako su, sa jedne strane, neophodna ograničenja pristupa podacima iz elektronske arhive o pacijentu, dok sa druge strane postoji interes samog pacijenta da što više stručnjaka ima uvid u njegov karton u cilju stvaranja što bolje medicinske slike stanja i time najkvalitetnijeg i najefikasnijeg mogućeg donošenja dijagnostičkih i terapijskih odluka. Međuorganizaciona saradnja i moralni, legalni i etički aspekti nameću visoke kriterijume pri implementaciji tehnološke arhitekture medicinskih informacionih sistema. Mehanizmi sami po sebi bi trebalo da omoguće definisanje standarda i politike korišćenja ličnih podataka o pacijentu. Ovim bi se postiglo maksimalno iskorišćenje tehnoloških mogućnosti koje pružaju ovakvi sistemi uz smanjenu mogućnost pronalaženja prostora za zloupotrebe u sistemu zaštite.

Privatnost, poverljivost i bezbednost Privatnost podataka se odnosi na želju pojedinca da njegovi lični podaci budu javno izneseni. Poverljivost informacija se odnosi na mogućnost kontrole načina korišćenja ličnih podataka u zdravstvenoj ustanovi od strane pojedinca, kao i kontrole deljenja i daljeg širenja tih informacija (bilo među pojedincima, bilo među organizacijama). Informatička bezbednost je skup tehničkih i upravljačkih procedura koje su ustanovljene u cilju zaštite podataka od neovlašćenog ili nenamenskog uvida i otuđenja, izmene ili uništenja, ali i zbog omogućavanja nesmetanog funkcionisanja sistema. Dakle, ciljevi u zaštiti informacija su: • Očuvanje integriteta podataka; • Jednostavnost pristupa podacima od strane ovlašćenih korisnika; • Osiguranje privatnosti ličnih podataka kao i njihovog namenskog korišćenja. Privatnost, poverljivost i bezbednost podataka pacijenta Sigurnost (privatnost) i tajnost ličnih podataka garantuje Ustav Republike Srbije. Takvi se podaci mogu prikupljati, obrađivati i koristiti samo uz saglasnost ispitanika ili uz uslove predviđene Zakonom, dok je zabranjena upotreba suprotna svrsi njihovog prikupljanja. Zaštita podataka i nadzor nad delovanjem informatičkih sistema u Republici Srbiji uređuje se zakonom. Zakonom o zdravstvenoj zaštiti Republike Srbije regulisano je Pravo na privatnost i poverljivost informacija (Član 30) pacijenata, Pravo na uvid u medicinsku dokumentaciju (Član 36) kao i Pravo na tajnost podataka(Član 37).

57

Pravo na privatnost pacijenta Pravo na privatnost se odnosi na poštovanje privatnosti pacijenta pri lečenju, a naročito pri pružanja lične nege – pacijent ima pravo na uslove koji osiguravaju privatnost. Pravo na poverljivost i privatnost informacija o zdravstvenom stanju, medicinskom statusu, porodičnim prilikama, toku lečenja i prognozi, kao i drugim relevantnim podacima.

Pravo na poverljivost Pravo na poverljivost podrazumeva čuvanje podataka o zdravstvenom stanju pacijenta kao profesionalnu (službenu) tajnu. Podaci se mogu davati samo onima koje je pacijent za to ovlastio. Pod poverljivim podacima podrazumeva se ne samo dijagnoza i zdravstveno stanje, već i boravak u zdravstvenoj ustanovi. Lekar je dužan da u potpunosti čuva tajnu o svemu što bi lekar mogao znati o istoriji bolesti svog pacijenta, čak i posle njegove smrti. Lekarska tajna je istovremeno profesionalna i službena tajna, i njeno saopštavanje bi moglo da donese štetu pacijentu. Razrešenje obaveze profesionalnog ćutanja zdravstvenog radnika Neovlašćeno otkrivanje profesionalne tajne je kažnjivo zakonom, ali postoje određene situacije kada se te sankcije zaobilaze i to u slučaju kad: otkrivanje zahteva ili odobri sam bolesnik, po nalogu suda, ali uz obaveštavanje pacijenta o tome i kada bi čuvanje tajne moglo da ugrozi zdravlje drugih ljudi. U nastavne i naučne svrhe, prikazivanje pacijenata je moguće samo uz pristanak i uz poštovanje pacijentove ličnosti.

Integrisani zdravstveni informacioni sistem Radi planiranja i efikasnog upravljanja sistemom zdravstvene zaštite, kao i prikupljanja i obrade podataka u vezi sa zdravstvenim stanjem stanovništva i funkcionisanjem zdravstvene službe, odnosno prikupljanja i obrade zdravstvenih informacija, organizuje se i razvija integrisani zdravstveni informacioni sistem u Republici. Program rada, razvoja i organizacije integrisanog zdravstvenog informacionog sistema, kao i sadržaj zdravstvenih informacija iz stava 1. ovog člana, donosi Vlada. Uvođenje medicinskog informacionog sistema u zdravsteve ustanove Pri uvođenju bilo kakvog proverenog i bezbednog informacionog sistema treba naglasiti važnost definisanja sledećih aspekata: definicija obima (sistem koji kontroliše granice poverljivog pristupa), dostupnost (samo onima kojima je informacija potrebna i na mestu na kom je potrebna), pristup zasnovan na ulogama (omogućava pristup samo relevantnim informacijama za konkretnu ulogu koju pojedinac obavlja), kontrola (vlasnik elektronske dokumentacije i pacijenti imaju kontrolu nad efektivnim aspektima poverljivosti i pristupa informacijama).

Metodologija uvođenja zdravstvenog informacionog sistema Metodologija uvođenja zdravstvenog informacionog sistema kao metoda pohranjivanja i zaštite medicinskih podataka obuhvata više metodologija. Postoji uobičajena metodologija pri implementaciji zaštitnog mehanizma u medicinski informacioni sistem i sastoji se iz: • Identifikacija resursa koje treba zaštititi; • Opis arhitekture informacionog sistema koji se implementira; • Identifikacija rizika bezbednosti informacija; • Rangiranje opasnosti po značaju i intezitetu; • Dizajniranje rešenja koji će smanjiti rizike i potencijalne posledice; • Specifikacija preporuka pri uvođenju sistema. Pri izboru najboljeg pravca razvoja konkretnog zdravstvenog informacionog sistema mora se pronaći kompromis između nivoa zaštite i potencijalnih šteta i zloupotreba koje mogu biti učinjene.

58

Načini narušavanja bezbednosti pohranjenih podataka pacijenta Narušavanje osnovnih ciljeva bezbednosti moguće je na mnogo načina i može nastati zbog fizičkog uništenja hardvera, napada na mrežnom nivou (npr. sa interneta), napadima na nivou operativnih sistema, napadima malicioznim kodom (razni virusi, trojanci, crvi...), napadima na aplikativnom nivou, napadima socijalnim inženjeringom i drugo. Tipovi napada na mreži mogu biti pasivni (osmatranje protoka podataka) i aktivni (lice koje napada ostvaruje interakciju sa sistemom). Postoje i takozvani napadi iznutra odnosno slučajevi gde se poznati korisnici sistema ponašaju na neovlašćen ili neočekivan način, tako da se aspekti bezbednosti zdravstvenog informacionog sistema mogu podeliti na one tehničke prirode i one koji se odnose na učesnike u sistemu.

Mehanizmi zaštite su komponente sistema koje se uvode zbog smanjenja rizika. To su pre svega organizacione i tehničke mere. Zabluda je da se tehničkim mehanizmom odbrane u dovoljnoj meri štiti informacija i sistem, jer najčešće štete i zloupotrebe se dešavaju kao posledica ljudskog faktora, iz nepažnje, s umišljajem ili iz tehnološkog neznanja. Organizacioni aspekt zaštite podrazumeva pravljenje organizacionih pravila, procedura i postupaka koji se odnose kako na korisničko ponašanje u korišćenju informacija, tako i na IT osoblje koje svakodnevno pristupa sistemu. Tehnološki mehanizmi se bave obezbeđivanjem sinhronizovanog funkcionisanja svih komponenti sistema (na primer: antivirusni programi, fajervol, Smart-kartica, SSL, RAID kontroler, PKI standard). Funkcionalnosti tehnološkog mehanizma bi trebalo da implementiraju u sebe organizacione mehanizme. Neke osnovne funkcionalnosti se ni sa vremenom čak ne menjaju, pa se na toj osnovi uz tehnološki napredak postojeći sistem samo nadograđuje, što štedi vreme uvođenja novog rešenja i obuke radnika za rad na njemu. Većina savremenih informacionih infrastrukturnih komponenti obezbeđuje osnovne zaštitne funcionalnosti. Zato se pre izbora komponenti bira onaj uređaj sa odgovarajućim sigurnosnim mehanizmom. Naravno, naivno je misliti da ovo podrazumeva i stvarnu efektivnu zaštitu bez ikakve nadogradnje.

Strategija ostvarivanja bezbednosti Mehanizmi i servisi zaštite, bez strategije njihovog ostvarivanja ne znače puno. Strategija će pokazati odgovorna lica za određene aspekte bezbednosti i koji će resursi biti upotrebljeni u tu svrhu. Dakle, posle klasifikacije podataka prema sadržaju i usaglašavanja pravila i procedura ponašanja, mora se izvršiti dodeljivanje uloga sa pravima i odgovornostima. Naravno, osoblje i korisnici uopšte moraju biti obučeni da sprovode tu strategiju bezbednosti. Sama bezbednost sistema se uspostavlja postepeno kroz uočavanje potencijalnih rizika, procene istih, korekcija i stalne kontrole nad sprovođenjem definisanog protokola. Kod planiranja zaštite prvenstveno je potrebno obezbediti fizičku zaštitu podataka, tj. postojanje posebne prostorije u kojoj se nalazi komunikaciona oprema i serveri, sa zaštitom od požara, neprekidnim napajanjem i ograničenim pristupom. Poželjno je imati rezervnu lokaciju. Preporuke i standardi vezani za ovu prostoriju i ostale sličnog tipa predstavljene su u ISO 27799:2008 Health Informatics -Information security management in health using ISO/IEC 27002. Najpouzdanija i najrasprostranjenija strategija ostvarivanja bezbednosti mreža je slojevita zaštita. Ovaj sistem zahteva da korisnik prođe kroz par slojeva da bi pristupio podacima, a svaki sloj ima sopstveni zaštitni mehanizam. Glavna karakteristika ovog sistema ja da eventualno ugrožavanje jednog sloja nema kritične posledice na bezbednost čitavog sistema. U spoljašnjem sloju sigurnosni mehanizmi su IP filtering, provera identiteta rutera i DNS servera. Treći zaštitni sloj sadrži mehanizme za sertifikovanje javnih ključeva, kriptografiju i mrežne barijere. Drugi zaštitni sloj u sebi sadrži sistemske principe bezbednosti, implementirane na operativnim sistemima koji su instalirani na radnim stanicama i serverima. Unutrašnji sloj direktno štiti podatke koji se na sistemu nalaze, i sadrži mehanizme kontrole pristupa, poput lozinki na aplikativnom nivou, i na osnovu zadatih prava, šifrovanja i digitalnih potpisa, i praćenjem svih pristupa. Podaci o pacijentima koji se čuvaju u informacionom sistemu

59

se mogu podeliti u dve kategorije: medicinski i administrativni. I prema tome određenom tipu podatka bi trebalo da ima pristup samo relevantno osoblje te zdravstvene ustanove, pa po preporukama ISO organizacije trebalo bi sprovesti sledeće: definicija politike pristupa podacima, administracija korisničkih naloga, definicija odgovornosti korisnika, kontrola pristupa na nivou operativnih sistema i mrežnog pristupa, kontrola pristupa aplikacijama i informacijama, definicija mobilnog pristupa i rada, te u skladu sa tim, sigurnost prenosa podataka, način šifrovanja, plan u slučaju krađa i zloupotreba uređaja. Poseban je aspekt kontrole nemedicinskog odnosno informatičkog osoblja, koje često ima otvoren pristup informacijama. Deo osoblja kao što su plansko-analitičke službe i službe kontrole mora imati pristup samo depersonalizovanim podacima, jer bi u suprotnom prikazivanje informacija koje jednoznačno ukazuju na određenu ličnost predstavljalo povredu poverljivosti podataka.

Dokumenti koji omogućavaju zaštitu podataka o pacijentu Bezbednost elektronskih zdravstvenih zapisa poboljšaće se objavljivanjem dva ISO dokumenta koji pružaju međunarodno usklađene smernice za arhiviranje informacija o pacijentu: tehnička specifikacija osnovnih načela i komplementarni izveštaj. Osnovna načela koja moraju sigurno dugoročno očuvati zdravstvene zapise u bilo kojem formatu date su u tehničkim specifikacijama ISO/TS 21547:2010, Medicinska informatika–Sigurnosni zahtevi za arhiviranje elektronske medicinske dokumentacije - Principi (ISO/TS 21547:2010, Health informatics – Security requirements for archiving of electronic health records – Principles). U dokumentu, arhiviranju se pristupa kao holističkom procesu koji pokriva evidenciju održavanja, zadržavanja, otkrivanja i eventualno uništenja. Dodatne smernice za uvođenje ISO / TS 21547su uključene u tehnički izveštaj ISO / TR 21548:2010, Medicinska informatika – Bezbednosni zahtevi za arhiviranje elektronskih zdravstvenih zapisa – Smernice(ISO/TR 21548:2010 Health informatics – Security requirements for archiving of electronic health records Principle - Guidelines). Informativni izveštaj daje dopunske smernice ISO/TS 21547, kao i praktične metode i alate za razvoj i upravljanje eArhivama.

60

PRAKTIČNA PRIMENA KOMPJUTERA U SESTRINSTVU IDENTIFIKACIJA RIZIKA Rizik predstavlja mogućnost da dođe do nematerijalne ili materijalne štete dejstvom ljudskog, tehničkih ili prirodnih faktora koji mogu dovesti do izmene ili gubitka informacija. Pri kontroli rizika najvažnije je utvrditi sve potencijalne rizike, među njima odrediti prioritete i potom za njih izraditi planove za umanjenje rizika. Jedna od često korišćenih metoda za evaluaciju rizika je OCTAVE (engl. Operationally Critical Threat, Asset, and Vulnerability Evaluaton) koja omogućava sagledavanje sveobuhvatne slike organizacionih i tehnoloških aspekata sa slabostima radi predviđanja potreba za zaštitom.

U načelu, osnovne komponente informacionog sistema su oprema i programi namenjeni toj opremi (hardware i software). Međutim, za efikasan rad potrebni su i: • obučeni ljudi za rad na sistemu (lifeware), • organizacijske metode (orgware), • povezanost sistema (netware) i • organizovana baza podataka (dataware).

Informatika (lat. informare - dati oblik, predočiti, obavestiti), nauka o informacijama, njihovom oblikovanju, prenošenju, registrovanju, obradi i korišćenju. Razvila se primenom tehničkih sredstava za obradu podataka, a posebno kompjutera. Prema tome, može se reći da je informatika naučna disciplina koja istražuje sistem, funkcije, oblikovanje i rad informacionih sitema pomoću kompjutera. Izraz informatika uglavnom se koristi u Evropi (složenica, franc. information i automatique). OBELEŽJA INFORMATIČKIH DOSTIGNUĆA Pouzdano se može reći da savremene informacione tehnologije otvaraju neograničene mogućnosti, kako u sferi prikupljanja, memorisanja i obrade informacija, tako i u sferi distribucije informacija uz mogućnost njihovog pretraživanja i ažuriranja od strane šireg kruga subjekata – korisnika. Dve inovacije koje su obeležile modernu civilizaciju i prethodna dva milenijuma su atomska energija i kompjuteri. U upotrebi se nalazi na hiljade najrazličitijih računara čija masovna primena potvrđuje da je čovečanstvo zakoračilo u informatičku eru.

MINIJATURIZACIJA Zahvaljujući virtuoznoj minijaturizaciji elektronskih elemenata, mikroprocesori su našli svoje mesto, kako u proizvodima široke potrošnje (digitalni satovi, džepni kalkulatori, razni plejeri, mobilni telefoni, i dr.), tako i tamo gde trebaju povećati produktivnost rada u proizvodnji. Mikroelektronička tehnologjia nalazi se gotovo u svim područjima ljudskog rada i poslovanja, a pojavljuje se kao produžetak njegovog intelekta. Međutim, kad god se govori o mikroelektroničkoj obradi informacja, odmah moramo imati na umu računar kao sredstvo za prikupljanje, obradu, memorisanje i distribuciju informacija.

ROBOTIZACIJA Kao posledica mikrokompjuterizacije pojavile su se nove mašine - roboti a zatim i robotizacija koja upravo doživljava u svetskim okvirima svoj izrazito buran razvoj. Prema japanskom industrijskom standardu JISB 0134 iz 1979. godine, robot se definiše „kao mehanički sistem koji može izvoditi fleksibilne funkcije kretanja koje odgovaraju funkcijama kretanja živih organizama ili pak takve funkcije kretanja kombinovati sa inteligentnim funkcijama, sledeći ljudsku volju“. Za sada su to još uvek manipulatori „bez mozga“ koji bez problema mogu smrviti čoveka koji uđe u njihovo područje delovanja i to naravno, bez predumišljaja. Kao takvi sigurno postižu bolje rezultate od čoveka zaposlenog na takvom mestu, kako po kvalitetu i ujednačenosti proizvoda tako i po izdržljivosti u radu i po troškovima proizvodnje. Već danas postoje roboti koji nisu stvoreni samo za jednu fazu rada, nego se mogu reprogramirati za razne poslove, što im

61

pruža brojne mogućnosti primene u gotovo svim sferama ljudske aktivnosti. Valja napomenuti da robotizacija nema alternative. Prva praktična iskustva pokazuju da roboti ne ostavljaju radnike bez posla nego im omogućuju da rade intelektualno značajnije poslove, a one jednolične i teške poslove prepuštaju upravo njima - robotima. I na kraju ovoga dela, valja reći da će robotizacija pogoditi samo one koji se ne budu znali ili ne budu hteli prilagoditi novim promenama.

TELEMATIKA Telematizacija, kao spoj telekomunikacije i informatike, predstavlja novu naučnu disciplinu koja proučava hardversku i softversku organizaciju rada na osnovu neposredne komunikacije. Telematika ustvari omogućuje završni proces prenosa primanja informacija podataka. No, već su sada u primeni mreže za obradu podataka, informacione baze i sistemi za njihovo potraživanje, teletekst sistemi, e-pošta, interaktivne on line kompjuterske mreže.

DIGITALIZACIJA Četvrto područje velikih promena je digitalizacija kancelarijskog poslovanja. Ogromni administrativni aparat, što obično podrazumeva ispunjavanje formulara i pretraživanje po arhivi, kao i razne druge jednostavne i zamorne poslove, predstavljaju idealno područje za implementaciju savremene informatičke tehnologije. Stoga su računarska obrada informacija, procesori i nove tehnike memorisanja, pretraživanja i prenosa informacija kao i mikrografija, veliki izazov kako za administrativni aparat tako i za kancelarijsko poslovanje u celini.

RAZVOJ KOMPJUTERA Još od vremena kad se kompjuter sa kuglicama počeo koristiti u Kini, pre otprilike dve hiljade godina, čovek sebi na razne načine olakšava računanje. Nakon različitih mehaničkih računala, prvi elektronički element za te svrhe stvoren je 1946. godine i to kao pomoć američkoj armiji u proračunavanju putanja balističkih projektila. Kompjuter se zvao ENIAC (Electronic Numerical Integrator and Computer), imao je masu od 30 tona i u njemu se nalazilo 18 hiljada čipova, a zauzimao je čitavu jednu veliku sobu. ENIAC je obavljao oko 5000 matematičkih operacija u sekundi, ali još uvek nije bio pravi kompjuter jer nije mogao pohranjivati podatke. Sa razvojem tranzistora, a kasnije čipova, i integrisanih krugova omogućen je izuzetno brz napredak računarske tehnologije. Svi elektronički delovi ENIAC-a mogli bi se danas smestiti na silicijski čip površine 9 kvadratnih milimetara, s tim da bi obavljao barem milion matematičkih operacija svake sekunde.

Pojam generacija koristi se za označavanje različitih tipova računara s obzirom na tehnologiju njihove izrade. Tako se kompjuterima prve generacije (1944-1958) obično nazivaju prvi računari opšte namene, već spomenuti ENIAC, kao i UNIVAC I (UNIVersal Automatic Computer). Početkom šezdesetih elektronske cevi zamenjuju tranzistori što dovodi do pojave druge generacije kompjutera (1959-1963) sa magnetniim diskovima, a kompjuteri postaju sve manji i brži. Treću generaciju (1964-1970) karakteriše pojava integrisanih krugova koji zamenjuju tranzistore. Postaje moguće multiprogramiranje (simultano procesiranje nekoliko programa) kao i tzv time-sharing (više korisnika može istovremeno koristiti isti kompjuter, pri čemu svaki radi na svom terminalu). Od 1971. do danas razvija se četvrta generacija kompjutera koja koriste LSI (Large Scale Integration), odnosno integrisane krugove visokog nivoa. Komunikacija s kompjuterom postaje lakša i sami kompjuteri postaju jeftiniji, a time i pristupačniji za širu upotrebu. Šta će biti glavna karakteristika pete generacije kompjutera, stručnjaci se ne slažu u potpunosti, ali dalji razvoj superprovodnika, optički krugovi, paralelno procesiranje velikog broja procesora, kao i druge tehnološke inovacije čine razvoj kompjutera možda najdinamičnijim područjem ljudske delatnosti.

POJAM RAČUNARA - Računar je po definiciji sklop visokotehnoloških komponenti oplemenjenih programima. Računar čine opipljivi deo (hardware) i programski deo (software), objedinjeni u celinu radi izvršavanja određenih zadataka.

62

Hardware se sastoji iz samog računara i perifernih uređaja. Kućište je kutija od metala i plastike u koju je smešten računar. Unutar kućišta se nalaze: napajanje, matična ploča, processor, RAM memorija, hard disk, grafička karta, i ostali „opipljivi“ delovi . • Matična ploča je ,,dom’’ za ostale komponente unutar kućišta. Na nju se priključuju processor, grafička karta, RAM memorija… • Procesor je ,,mozak’’ računara. Naziva se CPU (Central Processing Unit) i služi za obradu podataka. Brzina procesora se meri u megahercima (MHz) i gigahercima (GHz). • RAM memorija je sistemska memorija u koju processor privremeno smešta podatke dok je računar uključen. Bitna karakteristika RAM memorije je njen kapacitet, jer utiče na opšte performanse računara. • • • • • • • • • • •

Kapacitet RAM memorije izražava se u bajtovima. 1b=1 karakter, 1B=8b, 1 KB=1024 B, 1 MB=1024 KB, 1 GB=1024 MB, 1 TB=1024 GB Standardni kapacitet RAM memorije koji se danas upotrebljava je minimum 512 MB.

Hard disk je hardverska komponenta u kojoj se čuvaju softver i podaci potrebni za rad. Bitna karakteristika je kapacitet diska. Danas je standardno u upotrebi hard disk kapaciteta iznad 80GB. Grafička karta daje podršku radu monitora i na nju se priključuje monitor. Kvalitet slike zavisi od kvaliteta grafičke karte. Monitor je izlazni uređaj i osnovni način komunikacije između računara i korisnika. Tastatura je uređaj za davanje instrukcija računaru. Standardne tastature imaju 104 tastera podeljenih na alfabetski i numerički deo. Ostali tasteri su podeljeni na kursorske, Windows i funkcionalne tastere. Miš služi za izdavanje komandi, uglavnom ima dva tastera, ali ima i onih sa tri ili više tastera i sa točkićem između tastera. CD-ROM je uređaj za upisivanje podataka na optički disk. Optički disk se javlja kao CD-R (podaci se upisuju samo jednom) i kao CD-R (piši-briši). DVD (Digital Versatile Disc) je nosilac podataka većeg kapaciteta i najčešće se koristi za skladištenje velikih količina podataka (video-zapisi i sl.). Kapacitet mu se kreće od 4.7 GB. USB flash memorija je uređaj za prenos podataka. Kapacitet ove memorije koji je danas u upotrebi kreće se od 128 MB do nekoliko desetina GB. Štampač je ulazni uređaj. Služi za štampu dokumenata. Štampači se dele na matrične, linijske, laserske, ink-jet štampače i plotere koji se koriste za štampu velikih formata. Skener je uređaj za prenos dokumenata ili slika u računar radi dalje obrade. Modem je uređaj za povezivanje računara pomoću telefonske linije. Modem se koristi za povezivanje računara na internet.

Software je skup programa koji omogućavaju funkcionisanje hardvera. Softver se deli na sistemski i aplikativni. OPERATIVNI SISTEM Operativni sistem (OS) je softverski paket koji omogućava rad računara. Windows (95, 98, Xp, 7) je operativni sistem i predstavlja osnovu za rad ostalih programa. Raniji operativni sistemi kao MS DOS su bili linijski orijentisani, što znači da je korisnik komunicirao sa računarom kucajući komande preko tastature. Danas se koriste OS sa grafičkim interfejsom, što znači da korisnik za komunikaciju sa računarom koristi grafičke elemente.

UKLJUČIVANJE RAČUNARA / Da bi ste uključili računar prvo pritisnite taster POWER na kućištu (obično sa prednje strane kućišta). Ako se na monitoru ne vidi promena, pritisnite taster na monitoru da uključite monitor. Po uključivanju monitora pojaviće se prozor sa porukom PRESS Ctrl+Alt+Delete to begin. Istovremenim pritiskom na ove tastere otvara se prozor za unos

63

korisničkog imena (User name) i lozinke (Password). Kada ovo unesete kliknite na dugme OK ili pritisnite taster ENTER.

RADNO OKRUŽENJE I RAD SA PROZORIMA Po uključenju računara na ekranu se pojavljuje određena površina sa raznim elementima. Ta površina se naziva Desktop. Uobičajeno, u levom delu ekrana možete videti sličice koje zovemo ikone. Taskbar je linija uz donji deo ekrana. Na njemu se nalazi Start dugme, toolbar Quick Launch i sistemska zona sa satom. Ikonice su objekti na desktopu pomoću kojih se pokreću programi i dokumeti.

RAD SA MIŠEM • Pokazivanje je postavljanje strelice a neki objekat. • Klik je jedno pritiskanje levog tastera miša. Klikom se pokreću akcije, uključuju i isključuju opcije… • Desni klik je jedno pritiskanje desnog tastera miša. Desnim klikom se otvara konteksni meni. • Dvostruki klik predstavlja dva kratka uzastopna pritiska na levi taster miša. Ovako se otvaraju prozori. • Prevlačenje je postupak kada postavimo pokazivač miša na željeno mesto, pritisnemo levi taster miša i ne puštajući ga prevlačimo birani objekat na željeno mesto. Posle prevlačenja puštamo taster miša.

ELEMENTI PROZORA • Naslovna linija je plava linija na vrhu prozora gde piše naziv prozora u kom se nalazite. • Linija menija je niz stavki (File, Edit, Viev…) ispod naslovne linije. • Toolbar (paleta sa standardnim alatkama) je linija ispod linije menija. Beli prostor u kome piše naziv aktivnog prozora se naziva ADRESS BAR. Ekranski tasteri za minimiziranje i maksimiziranje se nalaze u gornjem desnom uglu. Taster za maksimiziranje ima dva oblika. Druga funkcija (oblik dva preklopljena kvadratića) je restore i vraća prozor na veličinu koja je bila pre maksimiziranja. • Radna površina prozora je najveći deo prozora u kome se nalaze ikone. • Scroll bar se pojavljuje kada sadržaj prozora ne može da stane na ekran. Vi pomeranjem klizača sa strelicama pomerate sadržaj prozora. Da biste premestili prozor postavite kursor na naslovnu liniju prozora, pritisnite levi taster miša i vucite prozor do mesta gde želite da ga premestite. Pustite levi taster miša. Promenićete veličinu prozora tako što postavite pokazivač miša na ivicu prozora i kad dobijete oblik dvostruke strelice, držeći levi taster, pomeranjem miša menjate veličinu prozora. Ako imate više otvorenih prozora, aktivan je onaj čija je naslovna linija tamno plava. Da biste drugi prozor učinili aktivnim kliknite na njegov naziv u taskbaru ili na njegovu naslovnu liniju. • Start meni se pokreće preko START dugmeta na taskbaru. Kroz start meni se krećete pomoću miša. Stavka na koju postavite pokazivač miša je plave boje. Ako hoćete da pokrenete obeleženu stavku kliknite na nju. Start meni se zatvara pokretanjem neke stavke iz menija ili preko taster ESC sa tastature.

ISKLJUČIVANJE RAČUNARA Računar isključite preko START menija koji se otvara preko dugmeta Start, a zatim klikom na taster Shut down. Otvara se prozor. U padajućem meniju postoje sledeće bitne opcije: Stand by stavlja računar u stanje mirovanja, monitor se gasi i potrošnja struje se svodi na minimum. Restart se koristi za isključivanje i ponovo automatsko uključivanje računara. Shut down je opcija kojom se isključuje računar. Klikom na OK taster računar će se sam isključiti.

64

ČUVANJE PODATAKA, FOLDERI I FAJLOVI Mesta na kojima možete skladištiti svoje podatke su prikazana u prozoru My Computer koji otvarate dvostrukim klikom na ikonu My Computer na desktopu. Videćete hard disk koji ima oznaku Local disk C:. Ukoliko ima više hard diskova oni su obeleženi slovima D:, E: ...

Podatke možete čuvati in a CD-u. Oznaka za CD ili DVD uređaj je sledeće slobodno slovo posle slova za oznaku hard diska. Podatke koje čuvate na nekom od uređaja morate organizovati na neki način. Za to služe folderi. Folder je imenovani prostor u kome se nalaze podaci. Folder unutar sebe može imati više drugih foldera i fajlova. Fajl može biti tekstualni dokument, slika, program…

KREIRANJE FOLDERA Novi folder kreirate na sledeći način: Prvo otvorite prozor u kojem želite da kreirate novi folder, zatim kliknite desnim tasterom miša na radnu površinu prozora i iz padajućeg menija odaberite stavku New. Kada postavite pokazivač miša na New otvara se dodatni meni. Kliknite na stavku Folder. Folder koji ste kreirali ima plavi proctor ispod svoje oznake (žuta fascikla) gde kucate naziv foldera. Kucate naziv bez predhodnog brisanja, klika ili sličnih radnji.

PROMENA IMENA FOLDERA Postavite pokazivač miša na folder koji hoćete da preimenujete i kliknite desnim tasterom miša i iz padajućeg menija izaberite klikom opciju Rename. Otkucajte novi naziv foldera i pritisnite taster Enter.

PONIŠTAVANJE KORAKA Ako ste se predomislili, pa ne želite da preimenujete neki folder ili da poništite neku aplikaciju, kliknite desnim tasterom na miša na radnu površinu i izaberite stavku Undo. Ova opcija poništava jedan ili više koraka unazad u zavisnosti od toga koliko je puta upotrebljen Undo.

BRISANJE FOLDERA I DATOTEKA Kliknite desnim tasterom miša na ikonu koju želite da obrišete i iz padajućeg menija odaberite opciju Delete. Otvorićete prozor u kome Yes tasterom potvrđujete da hoćete da obrišete folder. Kada obrišete neki folder on odlazi u Recycle Bin (kanta za odpatke). Kada hoćete da vratite nešto što ste obrisali, otvorite Recucle Bin, postavite pokazivač miša na objekat koji želite da vratite, pritisnite desni taster miša i odaberite Restore opciju iz padajućeg menija. Ova opcija vraća folder ili fajl na originalnu lokaciju gde se nalazio pre nego što ste ga obrisali. Recycle Bin možete isprazniti desnim klikom na opciju Empty Recycle Bin pa na Yes u prozoru koji će se prikazati. Posle ove operacije obrisani podaci iz Recycle Bin-a su trajno uklonjeni iz Vašeg računara. KOPIRANJE, PREMEŠTANJE I PREČICE Da bi ste iskopirali neki folder ili fajl uradite sledeće: Otvorite prozor iz kog kopirate i prozor u koji kopirate (osim ako ne kopirate na desktop) i postavite ih tako da stoje jedan pored drugog. Držeći pritisnut desni taster na ikoni koju kopirate prevucite tamo gde želiteda je iskopirate. Otpustite desni taster. Otvara se padajući meni iz kog birate Copy here opciju. Da biste premestili folder ili fajl postupak je isti, ali iz padajućeg menija odaberite opciju Move here(premesti ovde).

Ako na desktopu želite da imate prečicu do nekog foldera ili fajla, to postižete na sledeći način: Kliknite desnim tasterom miša na folder za koji hoćete da imate prečicu i držeći ga prevucite pokazivač izvan prozora na desktop. Kada otpustite taster pojaviće se padajući meni sa sledećim opcijama: Move here, Copy here, Create Shorcut here. Odaberite opciju Create Shortcut here.

65

KOPIRANJE NA FLEŠ DRAJV (FLASH DRIWE) Otvorite prozor My Computer pa prozor Removable disk (D ili E ili F). U novom prozoru će se prikazati sadržaj Vašeg fleša. Ako hoćete nešto iz računara da kopirate na fleš, kliknite desnim tasterom miša na ikonu koju kopirate i odaberite funkciju Send to, pa iz pomoćnog menija kliknite na opciju Removable disk. Ako kopirate sa fleša možete primeniti već opisan postupak kopiranja bilo kog foldera ili fajla. WINDOWS EXPLORER I KRETANJE KROZ FOLDERE U Windows Explorer-u možete videti kako su organizovani Vaši folderi i fajlovi i manipulisati njima. Explorer se pokreće pritiskom desnog taster miša na Start dugme i odabirom opcije Explore. Sa leve strane prozora se prikazuje ,,stablo foldera’’, odakle klikom birate koji folder želite da Vam bude prikazan u desnom delu prozora. Taster Back Vas vraća na folder u kome ste se predhodno nalazili, Forward za jean korak napred, ako ste predhodno koristili više puta taster Back, taster Up Vas vraća jedan hijerarhijski nivo iznad onoga gde se trenutno nalazite. RAD SA PROGRAMIMA ZA OBRADU TEKSTA I PRORAČUNE

Naša (srpska slova), ćirilica, latinica Pre nego što promenite tip tastature potrebno je da pokrenete program u kom ćete raditi (Word, Excel...). Kao što je verovatno već svima poznato osnovna svrha Word programa jeste unos teksta i rad sa tekstom. Word se pokreće preko Start menija (Start - All Programs - Microsoft Office Word).

Da biste kucali tekst našim slovima prvo morate promeniti tip tastature.

Tip tastature za kucanje srpskih slova dobićete klikom na indicator tastature koji se nalazi na taskbaru. Iz menija možete odabrati Srpsku latinicu (Serbian Latin) ili Srpsku ćirilicu (Serbian Cyrillic). Kada podesite tastaturu za kucanje srpskih slova u taskbaru će umesto oznake za engleski jezik (EN) stajati oznaka za srpski jezik (SR). Pri promeni tipa tastature menja se i raspored tastera na tastaturi. RASPORED SRPSKIH SLOVA NA ENGLESKOJ TASTATURI JE SLEDEĆI:

[ ---- Š ] ---- Đ ; ---- Č ‘’ ---- Ć

\ ---- Ž X ---- Џ Q ---- Љ W ---- Њ

Da biste ponovo vratili tastaturu na podešavanje za engleski jezik ponovo kliknite na indikator tastature pa zatim na opciju English (United States).

BITNI TASTERI NA TASTATURI • Caps lock je taster koji omogućava odabir između kucanja malim ili velikim slovima. Shift taster se koristi u kombinaciji sa drugim tasterima i ovaj taster privremeno menja značenje Caps lock tastera ili pomoću njega unosite gornje karaktere sa tastera koji imaju dvostruko značenje. • Delete taster služi za brisanje karaktera sa desne strane kursora. Kursor je vertikalna crtica koja blinka na mestu gde kucate tekst.

66

•

Backspace tasterom brišete karaktere sa leve strane kursora. Space taster se koristi za umetanje razmaka između reči. Enter taster se koristi za prelazak u novi pasus, nikada za prelazak u nov red!

ČUVANJE DOKUMENATA Kada pokrenete program za kucanje teksta, automatski Vam se prikazuje prazan dokument spreman za unos teksta.

Tekst koji ste otkucali ćete verovatno želeti i da sačuvate, što možete uraditi preko opcije Save as iz File menija. Na ekranu će se pojaviti Save as prozor, gde je potrebno definisati ime dokumenta (File name) i lokaciju (Save as) na kojoj želite da sačuvate dati dokument (C disk, My Computer, Folder, Desktop).

ZATVARANJE POSTOJEĆEG DOKUMENTA I NOVOG PRAZNOG DOKUMENTA Novi prazan dokument otvarate preko file menija izborom opcije New, uz odabir stavke Blank document iz Task Panel-a sa desne strane.

Da biste otvorili neki dokument kliknite na File meni pa zatim na opciju Open. Prikazaće se Open prozor u kome birate lokaciju (Look in) na kojoj se nalazi dokument koji želite da otvorite. Dokument otvarajte selektovanjem njegovog imena i klikom na taster Open.

ZATVARANJE AKTIVNOG DOKUMENTA I NAPUŠTANJE PROGRAMA ZA OBRADU TEKSTA Otvaranjem dokumenata prethodno otvoren dokument se neće zatvoriti. To znači da možete imati više otvorenih dokumenata istovremeno. Iz jednog u drugi otvoren dokument ćete preći klikom na naziv željenog dokumenta u taskbaru.

Kada završite sa radom imate dve mogućnosti: da zatvorite tekući dokument ili da zatvorite sva tekuća otvorena dokumenta i program za obradu teksta. Tekući dokument zatvarate pomoću File menija odabirom opcije Close. Program za obradu teksta sa svim otvorenim dokumentima zatvarate preko File menija odabirom opcije Exit.

67

Kada pokrenete zatvaranje dokumenata ili programa otvoriće Vam se prozor Microsoft Office Word koji Vas pita da li hoćete da sačuvate promene koje ste napravili u dokumentu. Ponuđena su Vam tri tastera Yes, No i Cancel. Klikom na taster Yes sačuvaćete promene, tasterom No promene koje ste napravili u dokumentu neće biti sačuvane, dok tasterom Cancel odustajete od zatvaranja tekućeg dokumenta. PODEŠAVANJE STRANA I ŠTAMPANJE DOKUMENATA

Ukoliko konačan ishod Vašeg rada treba da bude štampani dokument, postoji niz koraka koje morate znati da preduzmete. Sva podešavanje vezana za stranice dokumenta se nalaze u File meniju pod Page setup opcijom. Page setup dijalog prozor ima minimum tri kartice: Margins, Paper i Layout.

Na Margins kartici podešavate margine dokumenta, tako što ih možete ukucati ili ih podesiti preko strelica pored prostora za unos vrednosti margina (Top - gornja, Bottom - donja, Left - leva i Right - desna margina). Deo prozora koji se naziva Orientation Vam dalje mogućnost odabira između Portrait i Landscape (vertikalne i horizontalne) orijentacije lista. Paper kartica se odnosi na veličinu lista na kome ćete štampati svoj dokument (najčešće je to A4 format). Sva podešavanja koja ste upotrebili možete primeniti na nove dokumente, ukoliko ne želite da podešavate sve iz početka, preko dugmeta Default. Sada kada ste podesili da vam dokumet izgleda onako kako želite, možete da ga odštampate koristite Print opciju iz File menija.

U padajućem meniju Name odaberite štampač. Podesite da li želite da štampate samo aktivnu stranu (Current page - onu na kojoj se nalazi kursor), ceo dokument (All) ili samo pojedine stranice (Pages - u delu Page range). U delu Copies odredite broj primeraka koji želite da odštampate. U Print what definišite da li štampate ceo dokument ili štampate sve neparne (Odd pages) ili sve parne (Even pages) stranice. Kada ste sve ovo uradili konačno potvrdite štampu klikom na taster OK. ZUMIRANJE

Zumiranje samo po sebi znači uveličati nešto, tako i u Word-u preko menija Zoom možete uveličati svoj dokument na ekranu. Za zumiranje se koristi padajući meni Zoom na toolbar-u. Možete odabrati vrednost Zoom-a u procentima ili se odlučiti za jednu od tekstualnih stavki. Page with pokazuje celu širinu stranice, Text width daje mogućnost da vidite dokument od leve do desne margine, Whole

68

page vam prikazuje celokupnu stranu, dok sa Two pages izborom postavljate dokument tako da gledate po dve stranice istovremeno.

PRINT PREVIEW Da biste pregledali tekst pre štampanja koristite opciju Print Preview koja će Vam omogućiti uvid u to kako će Vaš dokument izgledati kada ga odštampate. Ovu opciju pokrećete preko File menija. Prozor koji će se pojaviti sadrži izgled dokumenta. Ako želite da izađete iz Print Preview pogleda odaberite taster Close u toolbar-u.

SELEKCIJA Rekli smo da je Word program za obradu teksta. Da biste mogli da izvršite bilo kakvo formatizovanje teksta, pre svega je neophodno da odredite deo teksta koji želite da formatizujete. Selektovanje teksta možemo izvršiti na jedan od sledećih načina: • Postavimo pokazivač miša na početak teksta odakle želimo da započnemo selekciju i držeći levi taster miša prevučemo dokle želimo da selektujemo tekst. • Dvostrukim klikom miša bilo gde u reči selektujemo celu reč. • Jednim klikom miša sa leve strane reda (pokazivač miša mora da bude oblika bele strelice), selektujemo red, a povlačeći belu strelicu na dole, više redova. • Dvostrukim klikom miša sa leve strane selektujemo ceo pasus. • Ceo dokument selektujemo kombinacijom tastera CTRL i A na tastaturi. Isto možemo uraditi i preko opcije Select All iz Edit menija. • Rečenicu selektujete kombinacijom CTRL tastera i klika na reč u rečenici. • Da biste selektovali veliki deo teksta, kliknite na početak dela teksta koji selektujete, a zatim upotrebite Shift taster i kliknite na kraj željenog teksta. • Pomoću Shift tastera i strelica sa tastature selektovaćete delove teksta pomoću tastature. • Pritiskom na taster Delete obrisaćete selektovani tekst. KOPIRANJE I PREMEŠTANJE TEKSTA Da biste premestili deo teksta selektujte ga, postavite pokazivač miša na selektovani tekst i držeći levi taster prevucite tekst tamo gde želite da ga premestite. Otpustite taster miša. Premeštanje možete izvršiti i preko Cut opcije iz Edit menija. Ovim postupkom selektovani tekst šaljete u Clipboard (pomoćnu memoriju). Nakon ovoga, premestite kursor na mesto gde želite da premestite tekst i upotrebite opciju Paste iz Edit menija. Da biste kopirali deo vašeg teksta ponovite ovaj postupak, ali umesto opcije Cut odaberite opciju Copy iz istog menija. Ukoliko želite da poništite neki korak koristite plavu strelicu okrenutu na levo sa toolbar-a (Undo). Takođe, možete poništiti i više koraka. Ako se predosmislite možete se vratiti korak napred preko plave strelice okrenute na desnu stranu (Redo).

FORMATIZOVANJE FONTOVA Da biste formatizovali tekst ne zaboravite da prvo selektujete deo teksta na koji će se formatizovanje odnositi. Osnovne opcije za formatizovanje teksta odnose se na vrstu, veličinu i boju slova. Njih podešavate preko padajućih menija Font, Font size i Font color na Formating toolbar-u. Možete odabrati da Vam tekst bude podebljan, ispisan kurzivom (ukoso) ili podvučen uključivanjem tastera B, I, U na toolbar-u. Tekst možete markirati i određenom bojom. Ova opcija je dostupna preko tastera Highlight. Klikom na trouglić otvara vam se meni za izbor boje. Boju markera poništavate klikom na opciju None u istom padajućem meniju.

69

Opcije formatizovanja fontova možete koristiti preko Format menija, u opciji Font. Ponuđene su tri kartice Font, Character spacing i Text effects. U prvoj kartici se nalaze efekti koje možete primeniti na tekst: Stikethrough precrtava tekst jednom linijom, Double stikethrough precrtava tekst sa dve crte, Subscript smanjuje i stavlja tekst u indeks u odnosu na tekst, dok Superscript podiže i smanjuje deo teksta iznad nivoa ostalog teksta. Slova senčimo opcijom Shadow, a samo okvire slova prikazujemo čekiranom opcijom Outline. Da bi slova izgledala reljefno koriste se efekti Emboss i Engrave.

Opcijom Small caps mala slova postaju velika po obliku, ali ne menjaju veličinu, dok All caps sva slova pretvara u velika. Poslednja opcija čini slova nevidljivim. Na drugoj kartici su bitne stavke Spacing i Position. Spacing smanjuje ili povećava razmak između slova. Position ima opcije koje podižu deo teksta iznad nivoa (Raised) ili ih spušta niže od nivoa teksta (Lowered), ali ne menja njihovu veličinu. Poslednja kartica sadrži različite vizuelne efekte za Vaš tekst, ali ovi efekti nisu vidljivi na štampanom dokumentu.

FORMATIZOVANJE PASUSA Pasus je deo teksta koji se nalazi između dva entera. Taster Enter koristite isključivo za prelazak na novi pasus, a nikako za novi red. Tekst u pasusu može biti poravnat sa leve strane (Align Left), centriran (Center), poravnat sa desne strane (Align Right) i poravnat sa obe strane (Justify).

Razmak između redova podešavate preko Line spacing ekranskog tastera.

Sva ova podešavanja nalaze se i u Format meniju pod stavkom Paragraph. Dodatne opcije su u delu Spacing gde podešavate razmak pre i posle selektovanog pasusa (Spacing - before i after). NABRAJANJE Kada želite da vam uneti tekst (pasusi) bude prikazan u vidu nabrajanja ili da bude numerisan, treba da selektujete željene pasuse i kliknete na ekranski taster u toolbar-u, Bullets za oznake nabrajanja ili Numbering za numeraciju. Levo od prvog reda svakog selektovanog pasusa prikazaće se oznaka ili broj.

Umesto ovih tastera možete da koristite opciju Bullets and Numbering iz Format menija. Prozor koji će se otvoriti sastoji se od četiri kartice. Kartica

70

Bulleted daje mogućnost odabira nekog drugog znaka za nabrajanje umesto tačke. U Numbered kartici birate način numerisanog nabrajanja, dok Outline Numbered kartica služi za nabrajanje u više nivoa.

U okviru kartice Bulleted u donjem desnom uglu nalazi se dugme Customize, pomoću kojeg menjate izgled oznake za nabrajanje (Bullet Character), vrstu fonta (Font), birate simbol (Character) koji može stajati kao oznaka ispred teksta. Ako kliknete na ekranski taster Picture, možete odabrati neku od sličica kao oznaku za nabrajanje. U donjem delu prozora u odeljku Preview možete videti izgled Vašeg teksta. Kada podesite željeni izgled oznake pritisnite taster OK da potvrdite podešavanja ili Cancel da odustanete.

NUMERACIJA STRANA Da biste numerisali stranice nebitno je koja je stranica aktivna. Numeracija se odnosi na sve strane dokumenta ili na sekciju kojoj pripada aktivna stranica, ako ste je prethodno definisali. Numerisanje stranica se vrši preko Insert menija odabirom opcije Page numbers. Otvara se prozor Page numbers.

U padajućem meniju Position birate poziciju broja stranice (dno - footer, vrh - header). U Alignment meniju određujete da li će broj stranice stajati na levoj, desnoj strani ili na sredini stranice. Inside i Outside opcije se koriste kod numerisanja knjiga (sve stranice su numerisane sa unutrašnje ili spoljašnje strane). Ako odčekirate opciju Show number on first page, na prvoj stranici broj strane neće biti prikazan.

Detaljna podešavanja izgleda broja stranica se nalaze pod Format ekranskim dugmetom (donji levi ugao). Otvoriće se prozor Page Number Format, gde birate način označavanja stranica (slova, rimski brojevi ... opcija Number format) i kojim brojem hoćete da Vam počne numerisanje (Start at), ukoliko ne nastavljate numeraciju sa prethodne strane.

71

EXCEL RADNO OKRUŽENJE Excel se pokreće preko Start menija (Start - All Programs - Microsoft office - Microsoft Excel 2003) ili pomoću ikonice na desktopu. Pokretanjem Excela na ekranu se prikazuje prozor sledećeg izgleda: 1. Naslovna linija 2. Linija menija 3. Standardni toolbar 4. Toolbar za formatizovanje 5. Referenca ćelije 6. Formula bar 7. Zaglavlje redova 8. Zaglavlje kolona 9. Tabela (ćelije) 10. Jezičci radnih listova 11. Statusna linija 12. Skrol bar 13. Task panel

KRETANJE KROZ ĆELIJE Najčešći način prelaska iz jedne ćelije u drugu jeste da kliknete na sredinu ćelije u kojoj želite da radite. Takođe, možete koristiti način kretanja pomoću strelica na tastaturi. Ako koristite tastaturu možete koristiti i taster Enter, ili kombinaciju Shift + Enter za premeštanje iznad trenutno aktivne ćelije.

Za kretanje udesno ili ulevo možete koristiti tastere Tab ili kombinaciju Shift + Tab. Ako kliknete u referencu ćelije i otkucate željenu adresu (npr: B18) pa pritisnete taster Enter na tastaturi, ta ćelija će postati aktivna. Kombinacijom tastera na tastaturi CTRL + Home učinićete aktivnom ćeliju A1, a sa CTRL + End poslednju ćeliju tabele u kojoj ste otkucali neki sadržaj.

SELEKCIJA ĆELIJA Ako formatizujete ćelije, formatizovanje će se odnositi na aktivnu ćeliju, ali i na selektovan opseg ćelija. Prvi način selektovanja jeste selektovanje prevlačenjem, počev od sredine prve ćelije pa do poslednje ćelije koju treba selektovati. Isto možete postići ako pritisnete taster Shift i odgovarajuće strelice na tastaturi. Celu kolonu selektujete klikom na slovnu oznaku željene kolone u zaglavlju kolona, a red klikom na broj željenog reda u zaglavlju reda. Ako prevlačite preko željenih brojeva redova ili slova kolona, selektovaćete više susednih redova ili kolona. Selekciju opsega možete postići i klikom na oznaku početnog reda ili kolone ili klikom na željenu ćeliju, a zatim upotrebom tastera Shift na tastaturi i klikom na oznaku poslednjeg reda ili kolone ili klikom na poslednju ćeliju koju želimo da selektujemo. Ako umesto tastera Shift upotrebite taster CTRL , selektovaćete tačno te kolone, redove ili ćelije na koje ste kliknuli, čime selektujete nezavisne ćelije (na primer prvu i treću kolonu i peti red). Klikom na sivo polje levo od slova A (oznaka kolone), a iznad broja 1 (oznaka reda) selektujete sve ćelije jednog radnog lista, celu tabelu. Ako želite selekciju opsega, možete u referencu ćelije da otkucate adresu početne ćelije od koje želite selekciju i adresu završne ćelije i te dve adrese odvojite simbolom dve tačke (:) pa nakon toga pritisnete Enter. Isto možete postići pomoću Go to opcije iz Edit menija. U prozoru koji se otvori otkucajte adresu prve ćelije u opsegu, zatim dve tačke pa adresu poslednje ćelije u opsegu.

72

UNOS PODATAKA Da biste otkucali neki sadržaj u određenu ćeliju, morate tu ćeliju učiniti aktivnom. Ako je ćelija aktivna, biće uokvirena debljom linijom, a u statusnoj liniji pisaće Ready. Dok kucate, u ćeliji će se videti kursor, a u statusnoj liniji će pisati Enter. Po završetku kucanja, unos završavate upotrebom jednog od načina za kretanje. Ako ste u toj ćeliji imali već otkucan sadržaj taj sadržaj će automatski biti zamenjen otkucanim. U slučaju da umesto tastera za kretanje upotrebite taster Esc kursor će nestati, a sadržaj ćelije će ostati nepromenjen. Ako želite da otkucate isti tekst u više ćelija treba prvo da selektujete željene ćelije, zatim da otkucate sadržaj i na kraju pritisnete na tastaturi CTRL + Enter. Redosled koraka je bitan jer ako prvo kucate pa tek onda selektujete, imaćete sadržaj otkucan samo u jednoj ćeliji.

Ako treba da otkucate tekst u više redova iste ćelije, da biste prešli u naredni red iste ćelije, upotrebite na tastaturi kombinaciju tastera ALT + Enter.

Da biste ispravili otkucani sadržaj neke ćelije, učinite je aktivnom (kliknite na nju), a zatim kucajte tekst sa tastature.

Za brisanje sadržaja ćelije, ćeliju učinite aktivnom ili selektujte više ćelija čiji sadržaj želite da obrišete i upotrebite taster Delete na tastaturi. Ako želite da obrišete ćelije, redove ili kolone prvo ih selektujte, zatim kliknite desnim tasterom miša na bilo koju selektovanu ćeliju. U kontekstnom meniju koji se prikazao odaberite stavku Delete. U slučaju da brišete samo jednu ćeliju, red ili kolonu ne morate da je selektujete, možete odmah kliknuti desnim tasterom miša na željenu ćeliju, oznaku reda ili kolone i upotrebom stavke Delete ih obrisati. UBACIVANJE KOLONA I REDOVA U Excel tabeli možete insertovati (dodati) kolonu između dve postojeće: potrebno je da kliknete desnim tasterom miša na oznaku kolone u zaglavlju kolona.

Otvorićete kontekstni meni u kojem treba da odaberete stavku Insert. Levo od kolone na koju ste kliknuli prikazaće se nova, prazna kolona. Ako ste selektovali više kolona insertovaćete (ubacićete) onoliko kolona koliko ste selektovali. Insertovanje redova se radi na potpuno isti način samo što treba kliknuti na oznaku reda.

Ako u nekoj ćeliji otkucate sadržaj koji je širi od širine ćelije izgledaće kao da se taj sadržaj proširio u susednu ćeliju, što nije tačno. Da biste proširili kolonu kliknite dva puta na liniju koja razdvaja dve kolone u zaglavlju kolona. Pokazivač miša će biti oblika dvostruke crne strelice. Kolona levo od te linije će automatski biti podešena. Umesto dvostrukog klika možete uraditi i prevlačenje i sami podesiti potrebnu širinu. Navedeno važi i za redove.

73

FORMATIZOVANJE ĆELIJE U toolbar-u za formatiranje nalaze se alatke koje omogućavaju osnovna formatizovanja. Formatizovanje se primenjuje na aktivnu ćeliju, odnosno na prethodno selektovan opseg ćelija.

Padajućim menijem Font koji se nalazi na početku toolbar-a možete promeniti font. Sledeći padajući meni Font size koristimo za izbor veličine karaktera. Tasteri oblika slova B (bold), I (Italic) i U (Uderline) koriste se za boldovanje, kosa slova i podvučena slova. Sledeća tri tastera služe za poravnanje sadržaja ćelije, sa leve strane (Align Left), centriramo sadržaj ćelije (Centar) ili poravnamo sa desne strane (Align Right).

Ako želimo da više ćelija spojimo u jednu treba da selektujemo željene ćelije i upotrebimo taster Merge and Center. Istim tasterom razdvajamo jednu ćeliju napravljenu od više ćelija u više ćelija. prikazaćete oznaku valute.

Sledećih pet tastera odnose se na formatizovanje brojeva. Klikom na taster Currency na kome je znak $ ili novac

Taster Percent Style na kome je oznaka % pretvara broj u procenat. Taster Comma Style ceo broj će pretvoriti u decimalni sa dve decimale u kojem je decimalna vrednost 0. Naredna dva tastera (Increase Decimal i Decrease Decimal) koristimo za povećanje odnosno smanjenje broja decimalnih mesta.

Ako želite da otkucate broj koji ima decimalnu vrednost koja nije nula, otkucajte ga tako što ćete za decimalni simbol upotrebiti na tastaturi tačku koja se nalazi na numeričkom delu tastature (sa desne strane). Decrease Indent i Increase Indent koriste se za pomeranje sadržaja ćelije u levo odnosno u desno. Kada odštampamo tabelu urađenu u Excelu videćemo samo sadržaj ćelija. Linije koje standardno vidimo na ekranu se ne štampaju. Da biste odštampali i linije morate ih nacrtati klikom na taster Borders tačnije na trouglić tog tastera. Zatim treba da kliknete na onaj taster koji simbolizuje tip linije i mesto gde će biti povučene. Prethodno treba da selektujete željene ćelije, a tasteri simbolizuju uokvirene linije, donju, levu, desnu, unutrašnje... Poslednja dva tastera toolbar-a za formatizovanje na kojima se nalazi kantica odnosno slovo A, koristimo da bismo obojili površinu ćelija (Fill Color), odnosno sadržaj ćelija (Font Color). Ako želite da prebacite formatizovanje sa ćelije učinite tu ćeliju aktivnom.

Ostale mogućnosti se nalaze u prozoru Format Cells koji prikazujete upotrebom stavke Cells u meniju Format. U ovom prozoru postoji nekoliko kartica. U prvoj kartici Number definišete tip sadržaja selektovanih ćelija. Stavka Number definiše da se u ćeliji nalazi broj. Pomoću Decimal Places određujete broj decimalnih mesta, a ček boksom Use 1000 Separator ubacujete u broj separtor hiljada, symbol koji odvaja mesto hiljada ili miliona, od ostatka broja. Pomoću stavke Currency definišete broj uz koji će biti prikazana oznaka valute. Text koristimo za ćelije u kojima je broj koji ne tretiramo kao broj (npr.: broj 007 treba da bude prikazan sa nulama i ako ne izaberete tekstualni tip ćelija, Excel će izbrisati nule).

74

Drugom karticom, Alignment, definišete odgovarajući raspored sadržaja ćelije. Padajućim menijem Horizontal definišete horizontalno poravnanje, a Vertical, vertikalno. Pomoću Indent definišete koliko će tekst ćelije biti pomeren u desno. Delom prozora Orientation možete pomeranjem crvenog malog romba iskositi sadržaj ćelije ili klikom na polje u kojem je vertikalno ispisano Text, postaviti vertikalno sadržaj ćelije. Čekboksom Wrap text postižete da reči koje ne mogu da stanu u tekući red ćelije budu prebačene u sledeći red iste ćelije. Shrink to fit sadržaj ćelije proporcionalno će smanjiti da tačno stane u ćeliju bez promene njene veličine. Merge cells spaja više selektovanih ćelija u jednu.

Karticom Font menjate parametre fonta u selektovanim ćelijama. Možete promeniti font, stil (bold, italic, reggular), veličinu karaktera. Padajućim menijem Underline birate liniju podvlačenja, a Color boju karaktera. Efektom Strikethrough precrtavate sadržaj ćelije. Superskript se koristi za eksponent (a2), a Subscript za indeks (H20).

Karticu Border koristimo za crtanje unutrašnjih i okvirnih linija ćelija. U desnom delu prozora Style, biramo izgled linije, padajućim menijem Color, boju linije, a klikom na odgovarajuće tastere u delu prozora Border postavljamo izabrane linije na selektovane ćelije (gornja, donja, leva, desna, unutrašnje ili kose linije). U delu Presets možemo da ukinemo sve linije selektovanih ćelija (None) ili postavimo sve okvire (Outline) ili sve unutrašnje (Inside) linije. Kartica Patterns koristi se da bismo obojili površinu ćelije. Klikom na No Color ukidamo boju ćelije. Padajućim menijem Pattern možemo da, preko ćelije postavimo tačkice ili crtice, kao i da izaberemo boju tih tačkica i crtica. Datoteka koju dobijamo kada sačuvamo rezultat rada u Excelu zovemo „radna sveska“. Reč je o instrukcijama Save ili Save as i Open.

Do ovih akcija dolazite preko File menija, ili preko odgovarajućih ikonica u prvom toolbar-u. Save i Save as se koriste za čuvanje radne sveske, a Open za otvaranje.

75

FORMULE Excel ima mogućnost da izračuna vrednost matematičke formule. Formula se dobija tako što sadržaj ćelije započne znakom jednakosti (=). Kao operatori u formuli, koriste se standardni matematički: za sabiranje (+), oduzimanje (–) deljenje (/), množenje (*). U formula baru ćete moći da vidite samu formulu, a u ćeliji njen rezultat. Redosled i prioritet izvršavanja operacija je isti kao i u matematici.

KOPIRANJE I PREMEŠTANJE PODATAKA Ako želite da premestite ili kopirate sadržaj ćelija u neke druge ćelije prvo selektujte željene ćelije. Na raspolaganju su „prevlačenja“ i Clipboard. Kod prevlačenja je bitno da postavite pokazivač miša na potrebnu poziciju i da obradite pažnju na oblik pokazivača miša. Kod premeštanja prevlačenjem pokazivač treba da postavite na bilo koju okvirnu liniju aktivne ili selektovanih ćelija. Pokazivač miša će biti oblika četvorostruke crne ćelije. Posle toga jednostavno prevucite sadržaj ćelija u željene ćelije. Za kopiranje ponovite prethodno opisani postupak, ali prilikom prevlačenja držite pritisnut taster CTRL na tastaturi. Bitan je još jedan način upotrebe ovakve vrste prevlačenja. Otkucajte u dve susedne ćelije dva broja (npr: 1 i 2). Selektujte te dve ćelije. Postavite pokazivač miša na tačkicu u donjem desnom uglu selektovanih ćelija i prevucite na dole. Dobićete redne brojeve, a razlika između dva susedna broja definisana je preko prva dva broja koja ste otkucali. Za kopiranje i premeštanje možete koristiti instrukcije Cut, Copy i Paste. Instrukcije se nalaze u Edit meniju na i u toolbar-u.

KREIRANJE GRAFIKONA

Da biste napravili grafikon treba prvo da selektujete podatke koje želite da prikažete grafički. Ako grafikon pravite samo od nekih kolona tabele selektujte samo te kolone ili npr. samo prvu kolonu tabele i željene kolone tabele. Posle selekcije kliknite na ekranski taster Chart Wizard u standard toolbar-u.

Klikom na taster Chart Wizard otvarate prozor u kojem, kroz četiri koraka, postavljate osnovne parametre grafikona. U levom delu birate tip grafikona, a u desnom podtip. Pritisnite ekranski taster Press and Hold to View Sample, da biste videli izgled svog grafikona. Klikom na ekranski taster Next prelazite na drugi korak. U sledećem koraku možete u polju Data range uneti adrese drugih ćelija od kojih pravite grafikon. Opcijama Series in Row, Column birate da li će prikaz grafikona biti po redovima ili kolonama. Kliknite na ekranski taster Next za prelazak na treći korak.

U ovom prozoru postoji šest kartica. Na prvoj kartici Titles definišete nazive koji će se prikazati na grafikonu. Nazivi koje kucate biće prikazani na mestu na kojem će se nalaziti kada završite sa kreiranjem grafikona. Karticom Axes definišete da li će se prikazivati vrednosti na osama X, Y i Z.

76

Karticu Gridlines koristimo da odredimo koje koordinatne linije želimo na zidovima grafikona i to posebno za svaku osu. Karticom Legend određujemo da li će se na grafikonu videti legenda (Show legend), kao i poziciju legende na grafikonu. U kartici Data Labels birate da li će se na grafikonu prikazivati nazivi serija (Series name), kategorija (Category name), vrednosti (Value), procenat učešća (Percentage). Poslednja kartica Data Table koristi se za prikaz tabele sa podacima (Show data table) ispod samog grafikona. Kliknite na ekranski taster Next. U njemu definišete na kojem radnom listu će se prikazati grafikon. Opcijom As new sheet tražite da se grafikon smesti na novi radni list. Kliknite na ekranski taster Finish i grafikon će se prikazati na izabranom radnom listu.

77

INTERNET I SOCIJALNE MREŽE U SLUŽBI SESTRINSTVA INTERNET - Najpopularnija definicija Interneta je „mreža svih mreža“. Internet predstavlja globalnu računarsku mrežu, tj. mrežu računara (hostova), kojoj može pristupiti gotovo svaki stanovnik planete. Internet (engl. Net –mreža) danas čine milioni računara širom Zemlje, a ceo projekat je započet šezdestih godina prošlog veka, pod okriljem Agencije za napredne odbrambene istraživačke projekte (Advanced Research Projects Agency, DARPA) američkog sekretarijata odbrane. Prva mreža računara koja je omogućavala razmenu informacija je nazvana ARPANET. Osnovna namena ARPANET-a je bila održavanje vojnih komunikacija u slučaju nuklearnog napada, ali je ubrzo počela da se koristi i u mirnodopske svrhe. Računari velikih nacionalnih laboratorija su povezani, što je omogućilo bržu i sigurniju razmenu podataka u naučnim istraživanjima. Slobodna, javna upotreba ove tehnologije počela je devedesetih godina. Godine 1994. 3 miliona ljudi je koristilo Internet, za samo 4 godine taj broj je porastao do 100 miliona, a procenjuje se da Internet danas koristi više od milijardu ljudi. Najveći broj korisnika je iz Severne Amerike i sa Dalekog Istoka, ali razvoj bežičnih tehnologija utiče na porast dostupnosti Interneta u manje razvijenim zemljama sa lošijom infrastrukturom (u Africi, Aziji, Latinskoj Americi). Za razliku od ostalih mreža kod kojih je upravljanje mrežom strogo kontrolisano, kontrola Internet sadržaja je decentalizovana – svaki korisnik može dozvoliti ostalima upotrebu svojih resursa u onoj meri u kojoj to želi. Ta „anarhija“ je jedna od najvećih vrednosti Interneta.

78

WWW (World Wide Web) - Intenet prevashodno omogućava pristup velikom broju najarazličitijih informacija i olakšava komunikaciju. Postoji veliki broj Internet usluga – servisa, koje običan korisnik može veoma lako iskoristiti. Najpopularniji su World Wide Web (WWW), elektronska pošta (e-mail) i ćaskanje (chat). World Wide Web (WWW ili Web) predstavlja globalni virtuelni informacioni prostor, na kome se mogu pronaći i postaviti sopstveni podaci, koristeći uređaje koji imaju mogućnost konektovanja na Internet (računari, mobilni telefoni, PDA uređaji, i drugi). Web se sastoji od velikog broja dokumenata najrazličitijeg sadržaja (tekst, slika, animacija, audio i video zapis), koji se nalaze na računarima nazvanim Web serverima. Ovi dokumenti se nazivaju Web prezentacije ili Web stranice. Sadržaj Web stanice je moguće videti pomoću nekog od Internet pregledača (browser-a), kao što je Internet Explorer, Opera, FireFox i može se kopirati i štampati (vodeći računa o autorskim pravima). Svakoj stranici se pristupa pomoću njene jedinstvene Web adrese. Popularnosti Weba najviše je doprineo postojanje hiperlinkova. Hiperlinkovi ili hiperveze, (hyperlink) predstavljaju veze između dokumenata Weba. Jednostavnim klikom na hiperlink (link), prelazi se na drugu stranicu, što je maksimalno pojednostavilo upotrebu. Pretraživači Veliku ulogu takođe imaju i mašine za pretraživanje (search engine). Pretraživač je Web stranica koja sadrži bazu podataka o sadržaju drugih stranica. Unošenjem ključne reči i/ili fraze za pretragu, kao rezultat daje spisak svih onih stranica koje sadrže zadati kriterijum. Tako se dobija lista stranica koje sadrže željene podatke, a da pri tome korisnik nije morao da zna tačne adrese tih stranica. Ovim se skoro sasvim uklanja bilo kakva prepreka između korisnika i podataka koji ga interesuju. Popularni svetski pretraživači su Google (www.google.com, Yahoo! (www.yahoo.com), ili domaći: Krstarica ( www.krstarica.com).

Na kraju, važno je istaći razliku: Internet (Net) predstavlja grupu računara (hostova) povezanih kablovima ili radiotalasima, dok World Wide Web (Web) predstavlja grupu dokumenata (Web stranica) međusobno povezanih hiperlinkovima.

E-mail i chat - E-mail i ćaskanje (chat) omogućavaju laku komunikaciju između korisnika. Email podrazumeva slanje poruka kao kod klasične pošte – pošiljalac može poslati poruku u bilo kom trenutku i ona će čekati primaoca u njegovom poštanskom sandučetu, dok je za ćaskanje potrebno da oba sagovornika budu na vezi (online) i primalac i pošiljac će razmenjivati poruke u realnom vremenu (real time, bez zastoja). Veliki broj programa omogućava korišćenje slušalica, mikrofona i kamere u toku ćaskanja. Chat prozori

79

POMOĆ POČETNICIMA: Kako napraviti besplatan E-mail nalog? Danas mnogi pretraživači nude uslugu korišćenja besplatne e-mail adrese. Od stranih poznatiji su Google mail (Gmail), MSN (Hotmail) i Yahoo. Isto tako svaki od pretraživača Vam omogućava da napravite više e-mail adresa u slučaju da vam jedna nije dosta. Za primer izrade e-mail adrese prikazaćemo Vam Gmail. Način izrade gotovo je identičan za sve.

Upišite u pretraživač Gmail pa kliknite na prvi rezultat koji vam ispiše. Na desnoj strani će biti dva pravougaonika od kojih se gornji koristiti za pristup e-mail adresi a donji za otvaranje novog e-mail računa. Pošto Vam je ovo prvi put da pravite e-mail adresu kliknite na Otvori račun u donjem pravougaoniku. U sledećem koraku će vas pitati da:

80

Obratite pažnju na dva polja: 1) Željeno ime za prijavu (login): Ovdje upišite željeno ime vaše e-mail adrese. To može biti nesto tipično kao „ime.prezime“, „prezime.ime“ ili nešto izmišljeno. Upisano ime će dobiti dodatak @gmail.com tako da o tome ne trebate voditi računa. Nemojte zaboraviti proveriti dostupnost, te ukoliko je vaše ime već zauzeto promenite ga i nastavite sa ispunjavanjem. 2) Polje Ostanite prijavljeni obavezno isključite ukoliko ne ispunjavate ovaj formular kod kuće, u protivnom će svako moći pristupiti vašem Gmail računu. Kada ispunite sva polja pritisnite dugme na dnu Prihvatam. Izradi moj račun.

Korišćenje Gmail računa Vašu upravo napravljenu Gmail adresu možete korisiti na bilo kom računaru koji ima pristup internetu. U pretraživaču (browseru) pristupate tako što upišete Gmail i uđete u prvi rezultat ili jednostavno kliknete Gmail dugme ponuđeno na početnoj stranici Google-a. Ovde isto trebate pripaziti na opciju Ostanite prijavljeni. Ukoliko pristupate e-mail računu sa posla, fakulteta ili nekog javnog mesta budite sigurni da ste je isključili jer će u protivnom svako moći pristupiti vašem e-mail računu. I za kraj kliknite na dugme Prijava kako bi pristupili vašoj upravo kreiranoj Gmail adresi.

81

SOCIJALNE – DRUŠTVENE MREŽE Socijalne mreže su jedan od načina komunikacije u 21. veku. Socijalno umrežavanje je grupisanje pojedinaca u određene grupe, kao što su sela, manje organizacije i slično. Iz toga zaključujemo da je socijalno umrežavanje moguće lično, posebno na radnim mestima, fakultetima, ipak većina ljudi to radi na mreži - online. Jedan od razloga za to je internet koji je ispunjen milionima ljudi koji su u potrazi za drugim ljudima, traže nova poznanstva, žele da okupe i podele informacije o onome što ih zanima. Teme i interesi su različiti, zbog toga socijalne mreže i okupljaju ljude iz raznih životnih oblasti. Internet socijalne mreže se zasnivaju na web stranicama koje se često koriste. Te web stranice su poznate kao socijalni servisi. Jedini cilj socijalnih web sajt servisa je da objedinjuju što više korisnika na jednom mestu. U zavisnoti od sajta, mnogi od ovih sajtova dele slična mišljenja sa samim korisnicima, bilo da se radi o nekom hobiju, politici i slično.

Kao što je pomenuto, društvena mreža često podrazumeva grupisanje određenih pojedinaca ili organizacija. Iako postoji veliki broj društvenih mrežnih sajtova koji se fokusiraju na određene interese, postoje i drugi koji nemaju taj cilj. Sajtovi bez cilja se često nazivaju „tradicionalnim“ sajtovima društvenog umrežavanja i obično su otvoreni za sve članove. To znači da svako može postati član, bez obzira na njegov hobi, verovanje, ili razmišljanje. Međutim, kada smo u ovoj online zajednici, možemo da počnemo da kreiramo sopstvenu mrežu prijatelja i eliminisanje članova koji ne dele zajedničke interese i ciljeve.

Trebamo biti svesni da postoje opasnosti u vezi sa socijalnim umrežavanjem, uključujući krađu podataka i viruse, koji su u porastu. Slabe šifre su velika opasnosti, kao i činjenica da se jedna ista šifra koristi za sve online servise. Usledili su primeri napada korišćenjem socijalnih mreža i skretanje pažnje na krađu identiteta putem socijalnih mreža. Često se može iz javno dostupnih informacija o korisniku naslutiti šifra. Najpoznatije internet socijalne mreže su: Facebook, My Space, YouTube, Twitter, LinkedIn i još mnogo drugih, manje zastupljenih na našim prostorima.

Društveni networking je postao sinonim za Web 2.0. On označava aktivno učešće u virtuelnim zajednicama, tj. skup korisnika zajedničkih interesa okupljenih oko nekog internet servisa (blogovi, forumi, i ostalo). Blog je termin koji se odnosi na lični dnevnik pisan na webu sa obrnuto-hronološki poređanim sadržajem. Na termin blog se nadovezuju blogosfera – zajednica internet korisnika koji učestvuju u stvaranju blogova, bloger – autor bloga i blogovanje – učestalo pisanje bloga i komentarisanje tuđih. Unutar blogova postoje mobilni blogovi prilagođeni pisanju i čitanju putem mobilnog telefona, PDA uređaja i slično. Bitno mesto u društvenoj interakciji zauzimaju i forumi (javno diskutovanje o određenim temama putem Interneta) zatim instant razmena poruka ili chat sa važnom karakteristikom –razmenom poruka u realnom vremenu. YouTube je sličan servis za objavljivanje, pregled i razmenu, kao i komentarisanje videozapisa.

RAZVOJ SOCIJALNIH MREŽA Komunikacija preko „news“ grupa se vremenom proširila na generalnu upotrebu i postala jedan od najpopularnijih oblika internet druženja i javnih rasprava. Nešto kasnije razvijaju se i popularizuju IM klijenti, chat dodaci unutar web portala te forumi neznatno drugačiji od današnjih. Ti programi i dodaci su pružali „pristojne“ mogućnosti profilisanja korisnika i same komunikacije sa svetom. Međutim, zbog niskih brzina internet konekcije, nedostatka memorijskog prostora uslužnih servera i tehnoloških ograničenja, istinsko virtuelno druženje nije bilo izvodivo. Ovi problemi su posebno došli do izražaja na našim prostorima i tek u

82

prethodnih nekoliko godina su prevaziđeni. Evolucijom spomenutih tehnologija došlo je do rapidnog povećanja interesa korisnika (čiji je broj godinama eksponencijalno rastao) koje ni danas ne jenjava. Svakim danom sve je više i više korisnika koji su zainteresovani za razne vidove komunikacije kao i načina sopstvene promocije na bilo koji način. Besplatno postavljanje slika i video klipova, te pisanje blogova i upravljanje sadržajem postali su novi načini komunikacije. Takva komunikacija je bila određena od strane web servisa koji su sistemski integrisali sve navedene tehnologije od blogova i „chata“ do video i foto sistema i od spomenutih komponenti napravili kompaktan sistem društvene mreže. Današnje društvene mreže su u najvećoj meri besplatne, tek neke od njih naplaćuju dodatne usluge. Naravno te dodatne usluge nisu obavezne, ali kada uzmemo koliko je broj korisnika na internetu naplaćivanjem i sasvim simbolične naknade može se doći do primamljive svote novca. Jedini preduslov za korišćenje internet socijalnih mreža je što brža internet veza, a ponegde i periferni uređaji poput web kamere ili „headseta‘‘. Zavisno od našeg izbora na koji način ćemo da komuniciramo sa svetom. Socijalne mreže (social networks) i socijalni marketing putem interneta je novi način komunikacije i promovisanja putem interneta koji se pokazao veoma uspešnim u praksi. Za običnog korisnika socijalni marketing putem internet socijalnih mreža je pomalo neshvatljiv. Većinu korisnika i ne interesuje takvo nešto kada pristupa internet socijalnoj mreži. Sa druge strane, onaj ko se bavi socijalnim marketingom veoma dobro zna na koji način da izvuče korist preko njega i kolika je njegova snaga. Neki čak misle da je takav marketing puno jači od onoga putem medija a potpuno je besplatan.

PRIVATNOST Društvene mreže koristi veliki broj ljudi i samim tim ukoliko želite da zaštitite privatnost svojih podataka, morate biti obazrivi koje informacije delite. Morate paziti na svaku fotografiju, svaku ličnu informaciju, svaki video… Sve što objavite na Facebook-u automatski pripada ovoj kompaniji, svaka fotografija, svaka informacija! Možete ugasiti vaš nalog na ovoj društvenoj mreži, ali sve vaše informacije koje ste delili ostaju sačuvane i skladištene na njihovim serverima. Facebook ima pravo upotrebe nad svim podacima. Svaki Vaš korak na Facebook-u je više nego vidljiv. Ukoliko, primera radi, ostavite komentar nečijeg statusa, fotografije, veze, osim onoga čiji je profil, informaciju o komentaru dobija i svako ko je tagovan(označen) na slici, a ako se komentari nagomilaju - informaciju dobijaju i svi prijatelji tagovanih osoba. Ukratko, jedan komentar može biti viđen i od onih za koje smo svesni, i za koje nismo. NAJPOZNATIJE INTERNET SOCIJALNE MREŽE Broj socijalnih mreža na internetu iz dana u dan raste. Socijalne mreže moraju da budu kreirane na taj način da privuku što više korisnika. Među socijalnim mrežama neprestano se vodi borba. Primer toga su najpoznatije socijalne mreže Facebook i MySpace. Nekada veoma popularna mreža MySpace je sada poražena od strane Facebook-a. Broj članova se na MySpace-u smanjuje dok se na Facebook-u povećava. Najpoznatije i najpopularnije internet socijalne mreže su: Facebook, LinkedIn, MySpace, Twitter, Blogovi, YouTube, Last.fm, Google Buzz…

Facebook Facebook je najpopularnija društvena mreža na svetu. Skoro svi ljudi koje poznajemo imaju otvoren profil na Facebook-u. Facebook je društvena mreža osnovana 2004. godine. Njegov osnivač je Mark Zuckerberg, a kao koautori se navode njegovi prijatelji Dustin Moskowitz i Chris Hughes. „Online“ verzija izašla je 4. februara 2004. godine. Isprva je zamišljen kao social networking site za studente harvardskog univerziteta, no ubrzo je proširio primenu na

83

sve američke univerzitete, zatim na srednje škole, a danas deluje kao društvena mreža generalne upotrebe. Saradnjom Zuckerberga sa bivšim suosnivačem sistema za deljenje sadržaja „Napster“ ostvareno je prvo ulaganje u projekat. Prvi ulagač bio je suosnivač kompanije „PayPal‘‘, Peter Thiel, koji je uložio 500.000 dolara u projekat. „Online“ verzija za sve korisnike izašla je u septembru 2006. godine, a celokupni kapital uložen u projekat iznosio je 525 miliona dolara. Zuckerberg je dobio dve velike ponude za prodaju Facebook-a, od kojih je jedna bila ponuda kompanije „Yahoo“ za iznos od jednu milijardu dolara, te kompanije „Viacom“ za iznos od 750 miliona dolara, međutim obe ponude su odbijene. Po svojoj popularnosti i uticaju može se nazvati i vodećom društvenom mrežom pošto ima najveći trend rasta.

Prema poslednjim statistikama broji oko 500 miliona registrovanih korisnika, od kojih je veliki deo stalno aktivan. Izuzev običnih usluga poput blogova, pisanja o događanjima, uključivanja u grupe, pisanja na „zid‘‘, postavljanja slika i video klipova, on svojim korisnicima nudi i RSS pretplate na željene vesti i primanje poruka. Facebook je vrlo podesan i za integraciju drugih foto, video i „social bookmarking“ servisa, sa njim verno sarađuju Flickr, YouTube i mnogi drugi. U beskrajnim opcijama podešavanja Facebook je omogućio korisniku da može maksimalno prilagoditi način korišćenja servisa svojim željama i potrebama. Facebook-u se može pristupati i preko mobilnih telefona, a tim putem mogu se čak objavljivati i slike i video. Profil se ne može menjati u dizajnerskom smislu. Dostupan je tek „default“-ni predlog, predodređen za standardizaciju i onemogućenje kiča. POMOĆ POČETNICIMA: Kako otvoriti profil na Facebook-u? Da bi ste se registrovali na Facebook, u petraživač upišite www.facebook.com. Sada je potrebno da popunite potrebne podatke na desnoj strani, a ako želite da vam je facebook stranica na srpskom jeziku u donjem levom uglu odaberite srpski jezik (uputstva u nastavku će biti za engleski jezik). Nakon što ste ispunili sve potrebne podatke kliknite na Sign Up

Ime

Prezime

E-mail adresa

Ponovo ukucajte svoj e-mail

Šifra koju ćete koristiti za Facebook

Odaberite pol (male-muški, female-ženski) Datum rođenja

84

Nakon što ste uneli potrebne podatke prepišite reči sa slike u polje ispod i kliknite na Sign Up. U nastavku će Vam biti ponuđeni neki korisnici koje možete dodati kao prijatelje, ali to slobodno preskočite ukoliko želite i kliknite na Skip. Sada vam se nudi mogućnost da pronađete prijatelje preko e-mail kontakata. Ovo je korisna stvar jer na brz način možete pronaći poznanike. Ukoliko želite da ih pronađete kliknite na Find Friends ispod e-maila koji Vam je prikazan.

Ukoliko ne želite, klikite na Skip this Step kao što je prikazano na slici. U sledećem koraku možete uneti podatke o završenoj srednjoj školi, fakultetu i zaposlenju. Ako želite, ispunite potrebne podatke i kliknite na Save & Continue. Ali možete preskočiti i ovaj deo tako što ćete kliknuti Skip. Sada bi vam se opet mogle ponuditi neke osobe da ih dodate za prijatelje, ali slobodno kliknite na skip. Nakon toga imate mogućnost da odaberete sliku profila.

Da biste to uradili kliknite na Upload a Photo i pronadite sliku na računaru koju želite postaviti za profil sliku te kliknite na Save & Continue ili, ako želite, možete preskočiti i ovaj korak tako što ćete kliknuti na Skip. To bi bilo to! Uspešno ste otvorili facebook profil. Još samo kliknite na link koji vam je poslat na e-mail i možete početi da koristite svoj novootvorenim profil. I upamtite, ono što ne biste rekli ili pokazali potpunom neznancu na ulici, nemojte stavljati ni na facebook!

85

YouTube YouTube (Jutjub) je popularni internet servis za razmenu video sadržaja gde korisnici mogu postavljati, pregledati i ocenjivati video materijale. Za postavljanje materijala potrebna je registracija, dok za pregledanje nije, izuzev sadržaja koji nije primeren za osobe mlađe od 18 godina. Prema pravilima korišćenja, korisnici mogu postavljati vlastite originalne snimke i snimke za koje imaju dopuštenje vlasnika autorskih prava, a zabranjeno je postavljanje pornografskog sadržaja, nasilja, sadržaja koji podržava kriminalne radnje, sadržaja s ciljem osramoćenja, klevete i reklama. YouTube zadržava pravo na korišćenje, menjanje i brisanje postavljenog materijala. Izumitelji YouTubea su Chad Hurley, Steve Chen i Jawed Karim, bivši zaposleni firme PayPal. Domen „YouTube.com“ aktiviran je februara 2005. godine, a tokom narednih meseci stranica je razvijana. U maju 2005. godine stranica je javnosti ponuđena na uvid, a šest meseci kasnije službeno je otpočela s radom. YouTube je pokrenut privatnim sredstvima, a 2006. godine najavljeno je da će firmu preuzeti Google za 1,65 milijardi dolara u deonicama. Ugovor je zaključen, a u njemu stoji da YouTube zadržava svojih 67 zaposlenih i da nastavlja raditi nezavisno od Googlea. YouTube je kao besplatan medij postao sredstvo promovisanja anonimnih filmskih autora i muzičara koji su ovim putem stekli popularnost i probili se u tradicionalne medije poput radija i televizije. Moć YouTubea prepoznali su i političari. Tako su kandidati za američke predsedničke izbore 2008. godine koristili YouTube kao medij za predsedničku kampanju. Iako YouTube ne dopušta postavljanje sadržaja zaštićenog zakonom o autorskim pravima SAD i uporno ga briše, takav sadržaj se neprestano pojavljuje. Tu spadaju televizijske emisije, reklame, muzički spotovi, snimci koncerata, isečci iz filmova i TV serija i dr. Ukoliko ih vlasnik autorskih prava ne prijavi, jedini način na koji YouTube otkriva takav sadržaj je putem ključnih reči i oznaka (tagova) koji su postavljeni uz njega.

YouTube za reprodukciju video materijala koristi Macromedia FlashPlayer koji je jednostavan za korišćenje. Potrebno je instalirati Flash plug-in za internet pregledač, a smatra se da ga ima instalirano oko 90% računara povezanih na internet. Korisnici mogu slati video materijal u wmv (Windows Media Video), avi (Audio Video Interleave), mov (QuickTime Movie) i mpeg (Moving Picture Experts Group) formatima koje YouTube automatski pretvara u flv (Flash Video) format. Skidanje video materijala je onemogućeno, ali postoje aplikacije i ekstenzije za internet pregledače koje to omogućavaju.

Za profesiju medicinskih sestara je važno to da se veliki broj edukativnih materijala može pronaći ili postaviti na YouTube-u. To su različite vrste uputstava (tutorijala), seminara, praktičnih prikaza, kao i veliki broj reklamnog materijala za različite škole. Na ovom sajtu može se pronaći ogroman broj sadržaja povezanih sa medicinom. Veliki broj sadržaja posvećen je pacijentima, gde se u video materijalu jednostavnim jezikom, propraćeno slikama ili video klipom, objašnjava procedura, bolest i sl. Sa druge strane, zdravstvenim profesionalcima je omogućeno da pronađu video zapise nekog npr. hirurškog ili anesteziološke postupka koji rade kolege na drugom kraju sveta. Pretraživanje ovih sadržaja je vrlo jednostavno: po ključnoj reči, što znači da je dovoljno da ukucate šta Vas tačno interesuje, a pretraživač će Vam prikazati sve video zapise povezane sa Vašom reči. Na žalost, mali broj sadržaja je na srpskom jeziku, ali poznavaocima engleskog će se ponuditi ogroman broj medicinskih video klipova. Ovaj podatak svakako ostavlja prostora domaćim profesionalcima da na YouTube postave sadržaje kojim će promovisati svoj način rada i na taj način omogućiti kolegama širom sveta da se upoznaju sa pojedincima ili ustanovama u našoj zemlji.

86

POMOĆ POČETNICIMA: Kako pronaći sadržaj na YouTube-u? U internet pregledač ukucajte www.youtube.com Kao što je već objašnjeno, u pretraživač ukucajte željenu reč pretrage: Primer: Ukoliko Vas interesuju sadržaji vezani za sestre intenzivnih nega i anestezije, ukucajte critical care nurses (med. sestre koje neguju kritčno obolele) i ponudiće Vam se video klipovi „Jedan dan medicinske sestre u nezi kritično obolelih“, „Sestre kritično obolelih u St. Francis bolnici“, „Legenda o med. sestri kritično obolelih“, „E-učenje sestara kritično obolelih“, „Šta radi medicinska sestra kritično obolelih“. Ukoliko kliknete na posledji navedeni video klip, pojaviće Vam se tzv. Plejlista (playlist - zbir sličnih sadržaja koje je onaj ko ih je postavljao povezao) gde će se naći video edukacija o postavljanju Swan-Ganz katetera, intubacija u toku opšte anestezije, plasiranje centralne venske linije, bronhoskopija i drugo.

UTICAJ INTERNETA I SOCIJALNIH MREŽA NA PROFESIONALNI RAD, RAZVOJ I PROMOCIJU SESTRINSTVA

Centalna tema komunikologije danas, jeste implikacija virtuelnog komuniciranja putem Interneta na društvenost pojedinca, odnosno na njegove socijalne i komunikacione učinke. Internet je svakako napravio revoluciju, omogućivši nastanak i razvoj fundamentalno novog oblika komunikacione prakse (virtuelno, cyber komuniciranje), a socijalne mreže (Facebook, Tweeter, LinkedIn...) su napravile svoju revoluciju u okviru interneta.

Potrebno je prikazati mogućnosti interneta i socijalnih mreža u promociji i unapređenju profesionanog rada medicinskih sestara i tehničara na globalnom nivou. Sama logika kojom se vežu kontakti jednog korisnika sa kontaktima drugog korisnika u društvenu virtuelnu strukturu koju povezuju specifične međuzavisnosti kao što su vrednosti, ideje, prijateljstvo, ali i ekonomski ili profesionalni interesi konstantno se usavršava, a samim tim povećava se i relevantnost interneta i socijalnih mreža u kreiranju globalne zajednice (komune) medicinskih sestara koja pruža nepregledni niz profesionalnih izazova. Imajući u vidu gore navedeno, sprovedeno je istraživanje o uticaju interneta i socijalnih mreža na sestrinsku zajednicu u regionu. Cilj sprovedenog istraživanja bio je da definiše odnos medicinskih sestara iz regiona (Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine) prema mogućnostima korišćenja interneta u profesionalne svrhe.

Kao alat u ovom istraživačkom radu korišćen je anketni upitnik sastavljen od 10 pitanja sa ponuđenim odgovorima koji je distribuiran isključivo putem e-maila i najpopularnije socijalne mreže Facebook-a na individualne e-mail adrese medicinskih sestara ili sestrinske grupe čiji su kreatori iz Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine na www.facebook.com. Ispitanik ima mogućnost da putem linka, anonimno, jednokratno odgovori na pitanja postavljena na web adresi nakon čega ne može ponovo pristupiti anketi sa iste IP adrese. Do jula 2011, nakon mesec dana od slanja prvog linka, anketu je popunilo 108 ispitanika, od čega 11 putem odgovora na e-mail (od 58 poslatih), a 97 putem Facebooka. Anketa će biti zatvorena 15.09.2011. nakon čega će se izvršiti evaluacija rezultata. U dosadašnjem istraživanju može se uočiti izuzetna pasivnost medicinskih sestara u participiranju u strukovnom angažovanju putem Interneta. Zbog velike popularnosti i frekventnosti, te odlične profilizacije korisnika, socijalne internet mreže postaju rudnik zlata za promociju svih vidova usluga, proizvoda, ali i strukovnih aktivnosti. Ekonomski giganti već maksimalno koriste sve potencijale

87

weba i socijalnih mreža te po ugledu na njih, lideri sestrinske profesije mogu iskoristiti ovaj metod komunikacije za ostvarivanje profesionalnih ciljeva.

Prikazom mogućnosti weba i socijalnih mreža, ali i tema privatnosti i negativnih uticaja, treba ciljano ukazati na trenutnu situaciju u regionu i probuditi uspavanu populaciju medicinskih sestara, koja, uglavnom nezadovoljna trenutnim položajem,defanzivna i uplašena novog vremena i promena, pasivno posmatra i izbegava da paticipira.

88

INFORMACIONO – KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJE I KONTINUIRANA MEDICINSKA EDUKACIJA Osoba koja je usvojila jedan stepen znanja nemože računati da će joj to znanje biti dovoljno za ceo život. Tempo kojim se potrebno znanje menja zavisi od struke, ali računa se da u proseku za 5 godina znanje koje nosimo iz obrazovanja nije dovoljno za obavljanje posla. Količina informacija koju zdravstveni radnici moraju usvojiti brzo raste. Količina znanja na planeti Zemlji se duplira svakih 7 godina, a svakog dana nastane otprilike 10 000 naučnih radova! Zdravstveni sistem se veoma brzo menja. Svedoci smo svakodnevnog napredovanja u nauci i tehnologiji što za posledicu ima uvođenje novih dijagnostičkih i terapijskih procedura u čijem izvođenju učestvuju medicinske sestre. Susretanje sa novim zahtevima u profesiji trebao bi da bude osnovni motiv za kontinuirano učenje. Učenje kroz iskustvo je dragoceno ali nije dovoljno. Brzo zastarevanje znanja i tehnologije rada uslovljava neophodnost stvaranja planiranog sistema stručnog usavršavanja. Korišćenje aktuelnih informacija pomaže sestrama da pruže kvalitetniju zdravstvenu negu primenom teorijskog znanja u praksi. Bez obzira kojom vrstom stručnih poslova se bavi, sestra mora pratiti razvoj i dostignuća zdravstvene nege kao najšire discipline svoje struke. • •

Ako medicinske sestre ne prate novine u svojoj struci postepeno se javlja osećanje nekompetentnosti, nezadovoljstva i ugroženosti što se vremenom pretvara u otpor svakoj promeni. Nasuprot tome, stalno usavršavanje i naučnoistraživački rad u svojoj profesiji, stvara otvorenost prema novinama i osećanje sigurnosti i kompetentnosti.

Sadržaji i načini stručnog usavršavanja zavise od potrebe radnog procesa i interesovanja medicinskih sestara. Pored stručno profesionalnih sadržaja medicinske sestre treba da prate i sadržaje iz veštine komuniciranja, organizacije rada, informatike, metodologije istraživanja, pedagoško - psihološke, kao i sadržaje iz opšte kulture. To je neophodno da bi mogle adekvatno odgovoriti na savremene zahteve profesije odnosno da bi zadovoljstvo pacijenata pruženom zdravstvenom negom bilo na visokom nivou. Informaciono komunikacione tehnologije danas, dijagnostiku, negu i lečenje pacijenata čine kvalitetnijim i kompetentnijim, ali ujedno i komplikovanijim ukoliko se posmatra obim i sadržaj usluga i potreba za kontinuiranim sticanjem neophodnog znanja iz domena primene IKT u medicini. IKT u medicini ne samo da su unapredile rad sa pacijentima već su svoju primenu pronašle i u tehnikama i metodama kontinuirane edukacije zdravstvenih radnika što dodatno uvećava potrebe za proširenjem znanja zdravstvenih radnika na upotrebu IKT u izradi i prezentaciji stručnih saznanja koje su u obavezi preneti na ostale članove medicinskog tima.

Pojavom jeftinih ličnih računara pojavljuju se materijali za učenje koji koriste mogućnost izrade lekcija koje osim teksta nose i zvuk, sliku ili filmske zapise, ali i mogućnost da se naprave interaktivni obrazovni materijali i testovi znanja i veština. Ovi obrazovni materijali su se u početku distribuirali na disketama, kasnije na kompakt diskovima i putem Interneta. Učenje uz pomoć računara dobija naziv elektronsko učenje.

89

E-učenje Osnovna definicija e-učenja definiše ga kao „...korišćenje multimedija i Interneta u svrhu poboljšanja kvaliteta učenja - omogućavanjem pristupa udaljenim izvorima i uslugama i omogućavanjem saradnje i komunikacije i na daljinu." (ETF - E-learning Strategy Task Force).

Elektronsko učenje (e-učenje ili engl. e-learning) danas sve češće susrećemo u praktičnoj primeni. Osim osnovne upotrebe multimedija i interneta u sklopu svakodnevnog formalnog obrazovanja, danas se putem sistema e-učenja omogućava i organizacija konferencija, kao i tzv. E-learning akademije, on-line obrazovanje zaposlenih u nekim preduzećima, kao i različiti komercijalni kursevi. Današnje doba modernih tehnologija i globalizacije donosi brze promene u svim aspektima ljudskog života. Svakim danom stvaraju se nove informacije, a opšti razvoj kontinuirano zahteva nova znanja i veštine. Javlja se potreba za što bržim, pravovremenim obrazovanjem, koje će istovremeno biti otvoreno i široko dostupno.

Početak obrazovanja na daljinu na akademskom nivou dogodio se u SAD krajem 19. veka, kada je pokrenuto više inicijativa za obrazovanje putem dopisnih studija. Već početkom 20. veka pažnja je usmerena ka kreiranju novih pedagoških modela za dopisne studije, kao i standardima kvaliteta za njihovu realizaciju. Računarska tehnologija omogućila je interaktivno obučavanje u obrazovanju na daljinu koje je vođeno posebno dizajniranim obrazovnim softverom (engl. courseware), a prvi takvi sistemi pojavili su se približno 1960. godine. Poseban napredak u korišćenju računara u svrhu obrazovanja omogućila je tehnologija multimedijalnog CD-ROM-a, a svojevrsna tehnološka i pedagoška revolucija u obrazovanju na daljinu nastupila je s razvojem Interneta. Današnji oblici e-učenja obuhvataju različite aspekte korišćenja informacionokomunikacionih tehnologija u obrazovanju, pa zavisno od intenziteta i načina korišćenja IKT-a razlikujemo nekoliko oblika e-učenja: • klasična nastava - nastava u učionici (f2f ili face-to-face); • nastava uz pomoć IKT-a - tehnologija u službi poboljšanja klasične nastave (ICT supported teaching and learning); • hibridna ili mešovita nastava - kombinacija nastave u učionici i nastave uz pomoć tehnologija (hybrid, mixed mode ili blended learning); • online nastava - nastava je uz pomoć IKT-a u potpunosti organizovana na daljinu (fully online). Dizajniranje i izrada kvalitetnog i funkcionalnog sistema za e-obrazovanje po pravilu zahteva znatna sredstva, mnogo vremena i truda, pogotovo ukoliko se želi celi nastavni predmet staviti na internet. Ulaganja u pripremu za on-line izvođenje jedne nastavne jedinice obično su višestruko veća nego kod off-line nastave uživo. Zbog svega toga vrlo je važno u konkretnoj situaciji pre uvođenja sistema e-učenja razmotriti njegove prednosti i nedostatke.

PREDNOSTI E-učenje omogućava korisnicima kvalitetno učestvovanje u nastavi i kada to pitanje udaljenosti, rasporeda i sličnih okolnosti praktično čine nemogućim. Široka dostupnost istovremeno omogućava i istovremeno učešće velikog broja korisnika. U potpunosti modernizovana e-učionica otvorena je 24 sata dnevno, što omogućava najefikasnije moguće korišćenje vremena. Korisnici sami biraju kada će i kako pristupiti e-učenju budući da imaju stalan pristup materijalima i nastavi koju pohađaju. E-učenje putem interneta omogućava posebno dinamičnu interakciju između instruktora i polaznika, kao i polaznika međusobno. Svaki pojedinac doprinosi nastavi pokretanjem, odnosno učešćem u raspravama koje se tiču dotične teme. U sklopu sistema lako je omogućena integracija i pristup drugim izvorima bitnim za gradivo koje se podučava. 90

NEDOSTACI E-učenje zahteva od korisnika određena znanja i veštine kako bi se mogli njime koristiti. Bez određene računarske pismenosti, gradivo integrisano u sklopu elektronskog sistema učenja postaje potpuno beskorisno. Osim tih znanja, za sprovođenje e-nastave bitno je i da svaki od korisnika ima za to određenu opremu.

Ni najkvalitetnija oprema na kojoj se izvodi e-nastava nije stopostotno pouzdana. Čak ni kada mogući tehnički problemi ne dovedu do prekida u izvođenju e-nastave, svakako će doprineti padu koncentracije korisnika, a samim tim i padu kvaliteta e-učenja.

Omogućavanjem samostalnijeg određivanja načina i vremena učenja, e-učenje svojim učenicima donosi i veću odgovornost. U određenim oblicima e-učenja oni se sami moraju motivisati, individualno procenjivati potrebu za učenjem, što može dovesti do različitih rezultata i objektivno slabog napretka u procesu učenja.

Jedan već razrađen sistem e-učenja nailazi na probleme s autorskim pravima za sadržaje određenog kursa i slično, kao i na pojavu ostalih nelojalnih ili pak kvalitetnijih kurseva drugih autora. Sistem zahteva određenu tehničku podršku, koja košta, kao i stalan razvoj u skladu s razvojem tehnologije koja se koristi.

E - UČENJE U SESTRINSTVU Primena e-učenja zahteva razvoj modela koji podrazumeva odabir i stvaranje platforme za e-učenje, stvaranje i tehnološko prilagođavanje multimedijalnih nastavnih modula, stvaranje i upravljanje jedinstvenim katalogom nastavnih modula, planiranje akcije obuke, definisanje puteva obuke i kontinuirano obrazovanje u medicini, identifikovanje nivoa nastave i tehnološke složenosti podrške alata, deljenje organizacionih i metodoloških modela, obuka trenera, administriranje, praćenje napretka aktivnosti i merenje efektivnosti obuke. Alati uz pomoć kojih se može realizovati kvalitetno e-učenje su sledeći: • E-mail – Prijava za kurs, edukativni material Vam može biti poslat putem elektronske pošte a Vi možete poslati popunjene upitnike, testove i sl. • Grupe za diskusiju, forumi - Ove grupe se formiraju na internetu i u okviru njih možete poslati pitanje ili komentar, dobiti odgovor ili pročitati pitanja i odgovore drugih. • Sobe za ćaskanje-chat rooms - Chat će omogućiti da svom mentoru, nastavniku ili edukatoru u realnom vremenu postavite pitanje. Takođe, možete diskutovati i sa ostalim studentima ili polaznicima kursa. Potreban je samo jedan uslov, da su i oni, kao i Vi, online i dostupni za chat. • Video streaming – može obezebediti da čitavo predavanje ili praktičnu nastavu pratite putem interneta, kada se ona realizuje istovremeno na drugoj lokaciji. • Videokonferencija - omogućava studentima da putem kamere montirane na kompjuter edukatora prate njegovo izlaganje i eventualno postavljaju pitanja, koristeći pri tom softver za videokonferenciju. • Web sajtovi – sve komponente gradiva mogu se postaviti na web sajt i tako omogućiti studentima da se edukuju u skladu sa sopstvenim obavezama, u vreme kada to njima odgovara.

Uprkos svim prednostima e-učenja, ono danas ne može zameniti klasičan pristup učenju i obrazovanju. Posebno u dubljem razmatranju širenja najrazvijenijeg oblika e-učenja (onog u potpunosti organizovanog na daljinu), javljaju se pitanja relativnog kvaliteta rezultata, kao i samog toka takvog učenja i individualizacija celog procesa. „Suprotno onom što često čujemo, elearning nije samo alat, zapravo uopšte nije alat. E-learning je vrsta komunikacijskog kanala, kanala kroz koji se odvija učenje. Poput komunikacije licem u lice, poput štampe ili telefona. Poput TV i audio-video sistema.“ (E-learning's greatest hits", Clive Shepherd).

91

E-učenje, skraćenica elektronskog učenja, podrazumeva obezbeđivanje obrazovanja i obuke na Internetu ili na svetskoj komunikacionoj mreži. Uticaj mreža i Interneta na medicinu je nesumnjivo od izuzetne važnosti. Internet pruža brojne prednosti u poređenju sa drugim medijima: pruža pristup velikoj količini informacija ranije poznatim samo pojedinim sestrama, fleksibilan je čime se omogućava korišćenje slika ili videa i omogućava povezivanje veb lokacija na određenu temu, čime se doprinosi daljem proširenju znanja.

Možemo sa slobodom reći da je elektronsko učenje postalo naša svakodnevnica jer se sa njim susrećemo kroz sve oblike elektronskih medija i komunikacija. Kroz sisteme e-učenja danas je moguće organizovati e-konferencije, e-learning akademije online, različite vrste webinara... U sestrinskoj profesiji, racionalizacija vremena i efikasnost uz uštedu materijalnih sredstava su postali imperativi u svakodnevnom radu. Stoga se ističu prednosti e-učenja u kontinuiranoj medicinskoj edukaciji jer omogućava široku dostupnost i istovremeno učešće velikog broja korisnika. Iako su u svetu odavno poznate Internet akademije sestrinstva, različiti kursevi iz oblasti obrazovanja sestara, možemo reći da je informatizacija sestrinske profesije u našoj zemlji na vrlo nezavidnom nivou.

UINARS se našlo među prvima koji su prepoznali problem i dali konstruktivan i moderan predlog za njegovo prevazilaženje. Prvi koraci e-learninga kroz stručno i profesionalno osposobljavanje sestara i tehničara napravljeni su akreditacijom on-line testa „Bolničke infekcije i mere prevencije“. Ovaj test se polaže u e-učionici UINARS, otvorenoj 24 sata, na web stranicama www.uinars.rs. Omogućava kvalitetnu edukaciju i kada pitanje udaljenosti, rasporeda i sličnih okolnosti to praktično čine nemogućim. Prateći jednostavna uputstva možete pristupiti on-line testu čijim rešavanjem dobijate priliku da steknete 10 KME bodova. Osluškujući potrebe medicinskih sestara i tehničara, shvatili smo da je danas, u teškoj materijalnoj i socijalnoj situaciji u kojoj se sestrinstvo Srbije nalazi, veliki problem svih koleginica i kolega odlazak na stručne skupove, koji vrlo često ne pružaju ni minimum kvaliteta, a iziskuju značajan utrošak vremena i novca. Stoga je UINARS tim, integrisao stručna i profesionalna znanja sa naprednim informaciono-komunikacionim tehnologijama i rešio problem omogućivši svim medicinskim sestrama i zdravstvenim tehničarima edukaciju u najkomfornijim uslovima - iz svog doma. Na ovaj način obrađena je česta problematika, dati odgovori na pitanja u skladu sa najmodernijim saznanjima nauke i omogućena je svim kolegama i koleginicama kvalitetna edukacija, uz minimalne troškove. Edukacija medicinskih sestra i tehničara se promenila, kao uostalom što su se promenile i medicinske sestre i tehničari. Sestre koje se edukuju sve češće su u zrelim godinama, zaposlene, sa složenim porodičnim obavezama, a vrlo često žive udaljene od škole ili kursa koje bi pohađale. E-učenje je popunilo ovu prazninu. Ubrzan napredak medicinskih znanja i zdravstvenih tehnologija povećao je nivo zahteva za edukacijom medicinskih sestara. Kako formalno obrazovanje, stečeno u školama, vrlo često ne može da odgovori ovim zahtevima alternativni metod je e-učenje. E-učenje podrazumeva i sve vidove pretrage i čitanje ili gledanje različitih stručnih sadržaja putem weba. Internet je danas omogućio pronalaženje stručnih članaka, publikacija iz najrazličitijih oblasti medicine i sestrinstva, pregled video materijala i tutorijale najrazličitijih praktičnih veština putem Youtuba. Brze promene na polju informaciono komunikacionih tehnologija primorale su obrazovne i druge institucije da razmišljaju o različitim načinima nastave i učenja u formalnom i neformalnom okruženju. Osim toga poznato je da zbog brzog napretka nauke i tehnologije znanje stečeno u školama postaje vrlo brzo zastarelo, tako da doživotno učenje postaje suštinska alternativa. Kao posledica toga predstoji nam brz razvoj i

92

korišćenje novih obrazovnih pristupa, kao što su e-učenje, simulacija, virtuelne realnosti, i drugo. Oni su doneli revoluciju u učenju i obrazovanju uopšte. Nove nastavne tehnike su, kao i Internet, dvosmerne, kolaborativne i interdisciplinarne. Simuliranje okruženja iz realnog sveta, učenje prema sopstvenom ritmu i obezbeđivanje pristupa većem broju informacija u mnogome poboljšava kvalitet učenja. Kompjuterski pomognuto učenje CBET (computer based education and training) ili korsver (courseware) poseduje neke teorijske prednosti u odnosu na tradicionalne metode edukacije. Korsver obezbeđuje veću autonomnost studenata i omogućava individualizaciju procesa edukacije, što znači da studenti mogu da uče u sopstvenom ritmu i to one stvari koje ih interesuju. Učenje je interaktivno jer korsver omogućava korisnicima da skoro trenutno dobiju informacije povezane sa određenim pitanjima ili akcijama koji treba da preduzmu i ohrabruje aktivne učesnike u procesu učenja. Kombinacijom različitih multimedijalnih tehnika olakšano je pamćenje. Video sekvence praćene glasom i pisanim tekstom, grafički prikazi i slike traže različite tipove memorije. Takođe, sekvence se mogu ponavljati sve dok se ne savladaju, odnosno nauče određenu oblast. Korsver omogućava studentima simulaciju eksperimentalnih situacija koje nisu moguće u kliničkom okruženju ili mogu da povrede pacijente (hirurške procedure ili reanimacija pacijenta, npr). Na polju simulacija posebno je interesantna primena virtuelne realnosti. Veoma važna karakteristika korsvera je ta da proces učenja može biti povezan sa povremenim testiranjem znanja koje je student prihvatio. Ovo omogućava da napredak u savladavanju gradiva može biti testiran u svako doba, a eventualne greške mogu biti korigovane odmah bez čekanja na rezultate ispita.

93

E-učenje podrazumeva i upotrebu elektronskih aplikacija u procesu učenja, kao što su: computer based training, web based training, virtual classrooms, digital collaboration. Computer Based Training (CBT) je aplikacija ili skup aplikacija zahvaljujući kojima se isporučuje edukacioni sadržaj putem računara. Uključuje lekcije, vežbe, simulacije i testiranje. Web Based Training (WBT) je aplikacija ili skup aplikacija pomoću kojih se vrši isporuka edukacionih sadržaja putem web-a. Često uključuje linkove ka drugim edukacionim izvorima. Virtual Classroom je online mesto na kome predavači i studenti mogu sinhronizovano komunicirati.

VIRTUELNE BIBLIOTEKE su direktorijumi koji sadrže skup resursa koje su bibliotekari pažljivo odabrali i složili na logičan način. Internet stranice virtuelnih biblioteka su obično procenjivane od strane nekoga ko je stručan za tu oblast i one poseduju hijerarhijski organizovane informacije prema temama i kategorijama kako bi se olakšalo pretraživanje. Većina ima mogućnost jednostavnog pretraživanja. Kod nas je najpoznatija virtuelna biblioteka nešeg okruženja http://www.biblioteke.org.rs, a u svetu postoji mnogo virtelnih biblioteka od kojih su najpoznatije: Academic Info: Your Gateway to Quality Educational Resources www.academicinfo.net, Infomine www.infomine.ucr.edu, The Internet Public Library www.ipl.org, Librarians Index to the Internet www.lii.org Library Spot www.libraryspot.com, World Wide Web Virtual Library www.vlib.org. Academic Info je online obrazovanje - resursni centar sa velikim predmetnim vodičima, obilje online stepena, online kursevi učenja na daljinu i informacije iz selekcije online akreditovanih škola. Njihova misija je da pruži slobodne, nezavisne i tačne informacije i resurse za potencijalne i aktuelne studente (i drugih istraživača). Academic Info je osnovan 1998. godine od strane Majk Madina (Mike Madin), bibliotekara koordinator, a sada ga vodi više saradnika na www.academicinfo.net Harvard Law biblioteka.

MOODLE sistem za upravljanje učenjem Moodle spada u besplatne sisteme za upravljanje učenjem, ali to što je slobodan za preuzimanje ne umanjuje njegov značaj. Za on lajn nastavu u hibridnom učenju koristićemo Moodle kao platformu za učenje. Moodle nije virtuelna učionica, jer učenik i profesor nisu istovremeno na virtuelnom času. To je sistem za upravljanje učenjem, koji pomaže učenicima da što lakše savladaju željenu oblast. Vezano za svaku oblast imaju testove, kvizove i druga sredstva koje će im pomoći u daljem radu.

VIRTUELNA UČIONICA – WizIQ Danas preko Interneta virtuelne učionice pohađa preko 500.000 studenata u 128 zemalja sveta. Predavači na Virtuelnim učionicama omogućavaju da sam proces sticanja znanja bude ugodan i zanimljiv. Oni su otvoreni za svakoga, bez obzira na pol, broj godina, nacionalnost, finansijsko stanje pojedinca ili bilo koji drugi faktor koji bi pojedincu onemogućio njegovo obrazovanje ako on želi da se edukuje. WiZiQ je platforma za online nastavu i učenje, koja pruža besplatne virtuelne učionice i okruženje za nastavnike za interakciju online i mogućnost da podučavaju učenika u realnom vremenu. Nastavnici takođe mogu da prave profil, izraditi raspored dostupnosti, kreiranje interaktivnih pitanja i testova, komuniciraju u zajednicama, kao i održavaju sadržaj biblioteka, koji je povezan sa njihovim profilima, slanjem PowerPoint prezentacije, Word i drugim formatima datoteka. U ovoj online sesiji, oni koriste audio-video konferencije, tekstualne, tablu za pisanje i deljenje sadržaja mogućnosti. Nema troškova za korišćenje virtuelne učionice. Sednice se snimaju i dostupne su online na WiZiQ-u, kojima se mogu pristupiti za kasnije razmatranje.

VIRTUELNA UČIONICA - DimDim DimDim učionica jako je lepa, jednostavna i dozvoljava prisustvo 20 osoba, ako se besplatno registrujete (free). Tokom nastave, možete koristiti „čet“ (chat) prozor sa desne strane. Za časove na DimDim platformi uvek je potreban skajp, pošto je kvalitet i brzina audio signala kako čas odmiče sve lošiji. U sredini ekrana nalaze se alati za obeležavanje, kao što su olovka (pencil), gumica (eraser), marker (highlighter), tekst (text), i

94

različiti oblici. Koji god alat da izaberete, malo niže videćete paletu boja koju možete koristiti da bi časovi bili raznobojniji.

TELESNI SIMULATORI (body simulators) prave se od mehaničkih delova, koji treba verno da predstave strukturu tela, i od elektronskih delova čiji je zadatak da simuliraju procese koji se odvijaju u telu (npr. tok krvi). Simulacije su kao stvarno iskustvo koje oponaša proces ili uslove rada koji se nemogu ili nesmeju uvežbavati u realnoj situaciji, jer neiskustvo može dovesti do rizika po pacijenta. Prvi telesni simulator za simulaciju nege bolesnika za obuku medicinskih sestara uveden je 1911. godine. Prvi anatomski model čovečijeg tela (telesni simulator) napravljen je 1960. zodine za uvežbavanje mera kardio-pulmonalno-cerebralne reanimacije. Tvorci ovog telesnog simulatoru su Dr Asmund Laerdal i Dr Bjorn Lind. 1969. godine SimOne razvio se kao prvi kompjuter po tipu simulatora pacijenata kao ekvivalentan uređaj. U proteklih 100 godina koliko je prošlo od prve simulator lutke do danas telesni simulatori su zahvaljujući napredku tehnologije izuzetno napredovali tako da sada u upotrebi postoje sledeći telesni simulatori: 1. Simulator lutke za učenje KPCR; 2. Lutke za edukaciju medicinskih postupaka; 3. Lutke za negu pacijenata; 4. Simulacijski i edukativni softveri; 5. Modeli organa i delova tela za edukaciju. Edukacija zdravstvenih radnika na simulator lutkama obezbeđuje sigurnu i profesionalnu zdravstvenu zaštitu obolelima, a zdravstveni radnici kroz pružanje visoko realistične simulacije pored medicinske intervencije uvežbavaju i timski rad, hijerarhiju i komunikacijske veštine. HAPTIČKI INTERFEJS je uređaj koji dozvoljava kompjuteru da omogući osjećaj dodira korisnicima u virtuelnom okruženju (haptika-dodir). Haptički interfejsi su robotizovani uređaji koji silu tela daju kao informaciju na displeju, force feedback (sile povratne sprege). Haptički interfejsi obezbeđuju pažljivu kontrolu force feedback prstima korisnika pa tako daju osjećaj dodirivanja objekata u virtuelnom okruženju i time pojačavaju realnost virtuelnog okruženja. REALAN PROSTOR

VIRTUALAN PROSTOR

Haptički interfejsi omogućavaju veoma laku i efikasnu edukaciju u oblasti medicine. Jedna od važnijih prednosti edukacije putem haptike je ta što se radom sa virtuelnim objektima i instrumentima, koji u potpunosti simuliraju realne objekte i instrumente, simuliraju odgovarajući procesi.

Haptički uređaji dozvoljavaju korisnicima da dodiruju, osjećaju i manipulišu trodimenzionalnim objektima u virtuelnom okruženju i teleoperacionim sistemima. Mnogo jednostavniji kompjuterski interfejs uređaji, kao miš i džojstik, predstavljaju samo ulazne uređaje, tj. njihova namena je usmeravanje korisničkih fizičkih manipulacija ali ne obezbeđuju manuelnu povratnu spregu. Rezultat je razmena informacija u jednom smeru, od periferije do kompjutera. Haptički uređaji su ulazno - izlazni uređaji, njihova namena usmerena je na korišćenje fizičkih manipulacija (ulaz) i obezbeđivanje osećaja realnog dodira, koordinisanog sa događajima na ekranu.

Haptički trening (uvežbavanje) je tehnika u medicinskim procedurama koja koriste za precizno i efektno uvežbavanje bez upotrebe glasovnih ili vizuelnih instrukcija. Ova tehnika daje mogućnost korisniku da „dobije osećaj“ uspešnog izvršenja kompleksnih zadataka. U kombinaciji sa

95

virtuelnim okruženjem mogla bi biti paradigma treninga posebno za kompleksne zadatke. Veruje se da uloga haptike u mnogome produžava ulogu simulacija u medicini.

Ovakvim treningom izbegava se rizik od usporavanja hirurške procedure, sa kojim sa srećemo u tradicionalnom treningu. Koristeći laparoskopski interfejs koji upravlja rukama korisnika, ograničava njegove pokrete, vodi ruke kroz ispravnu proceduru, uspeh korektnog izvršenja bilo koje zadate procedure je zagarantovan. Dajući korisniku direktan osećaj uspešnog izvršenja kompleksnog zadatka, prevazilaze se mnoge prepreke verbalnog i vizuelnog treninga. Nadamo se da će i naš obrazovni sistem, koji obezbeđuje formalnu edukaciju sestara, uskoro prepoznati benefite e-učenja i inkorporirati ga u nastavne metode, a sadržaje prilagoditi novom vremenu i novim tehnologijama. Ako se pitate: "Šta ako edukujem svoje zaposlene, a oni me napuste?" Bolje se upitajte: "Šta ako ih ne edukujem, a oni mi ostanu?"

INFORMACIONO – KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJE U SLUŽBI IZRADE I PREZENTACIJE STRUČNOG RADA Pisanje stručnog rada treba shvatiti kao deo obrazovnog procesa, kao mogućnost da kroz samostalnu istraživačku delatnost naučite nešto više i detaljnije, kao i mogućnost da svoja nova znanja podelite sa svojim kolegama. Danas nije više problem pripremiti i uraditi stručni rad ili korisnu i lepu brošuru, priručnik, uputstvo, časopise i drugo. Sasvim je dovoljno da poznajete kompjuterske programe za obradu teksta.

Postoji veliki broj programa za unos i obradu teksta (tzv. tekst procesori ili editori teksta) koji se koriste za razne operativne sisteme. Notepad – se koristi za kreiranje jednostavnih tekstualnih fajlova. On je jedan od osnovnih editora teksta. Tip njegovih dokumenata, odnosno fajlova, je .txt Notepad ne može da obrađuje tabele, slike. Primena Notepad-a kao jednostavnog priručnog alata za unos samo teksta je značajnija nego za obradu zahtevnijeg dokumenta koji se želi štampati. Sledeća aplikacija koja se automatski instalira sa Windows-om, a služi za obradu teksta, je WordPad. Ona ima više mogućnosti od Notepad-a (unos slika, i ostalog). U ovoj aplikaciji se kreiraju fajlovi sa .rtf ekstenzijom. Ova aplikacija se može koristiti za kreiranje poslovnih dokumenata i amatersku obradu teksta. Nalazi se u sklopu podmenija Accessories. Ovo su bile aplikacije koje se nalaze na svakom PC-u sa Windows operativnim sistemom. Ako želite neku profesionalnu aplikaciji za obradu teksta onda je morate kupiti i instalirati na vaš računar.

Trenutno najpopularniji program za obradu teksta je Microsoft Word (MS Word). Microsoft Word može da otvori fajlove kreirane i u nekim drugim programima (Notepad, WordPad...). Tip njegovih fajlova je doc. Osim Word-a, postoji još profesionalnih tekst procesora za Windows: SciWord, OpenOffice, StarOffice, QuarkXPress, Adobe PageMaker,... Zadnja dva programa se više koriste za pripremu za štampu (časopise, knjige ...) dokumenata urađenih u drugim programima.

MS Word – tekst processor - MS Word je deo softverskog paketa Microsoft Office. Postoje razne verzije ovog paketa i same aplikacije, a aktuelne su: 2000, 2003, 2007, XP i druge. Microsoft Word je profesionalni program namenjen prvenstveno za obradu tekstualnih dokumenata (tekst procesor). Pored izuzetnih mogućnosti u pogledu obrade teksta, ovaj program poseduje raznovrsne mogućnosti kreiranja tabela, formula i grafika. U poslovnom savremenom svetu prezentacije su postale uobičajen način za predstavljanje radova, izvođenje nastave, predstavljanja poslova, projekata, rešenja, ideja, ... Svrha prezentacije

96

- ono što se prezentacijom želi postići - može biti: da informiše i objasni (spoznaja i razumevanje), da uveri (prihvatanje ideja), i/ili da motiviše (davanje razloga za akciju). Način na koji se nešto prezentuje je veoma važan. Upravo zbog toga postoje razne aplikacije za kreiranje prezentacije koje omogućavaju efektno i dopadljivo prezentovanje raznih informacija.

Popularna aplikacija za kreiranje računarskih prezentacija je Microsoft PowerPoint (MS PowerPoint). Microsoft PowerPoint je program koji omogućava korisniku da dizajnira prezentaciju koja sadrži višestruke slajdove. Da bi se izradila dobra prezentacije nije dovoljno (kao što se nažalost često misli) samo dobro poznavanje programa za izradu prezentacije. Priprema prezentacije podrazumeva poznavanje bar osnovnih pravila za njenu izradu, detaljno poznavanje materijala koji treba da se izloži kao, kreativnost i izbor načina na koji će se on izložiti. Danas je osnovni element svake prezentacije slajd - računarski generisana slika. (slide). Pod ovim nazivom se originalno smatrao snimak na pozitiv filmu uramljen u dijgram i namenjen za prikazivanje na dijaprojektoru. Ovi slajdovi mogu da sadrže slike, tekst, video klipove i slične vrste informacija. MSPowerPoint je koristan za držanje seminara, održavanje nastave, konferencija i drugih javnih nastupa zato što korisnik može upotrebiti tekst na ekranu da se podseti o informacijama koje se prenose publici kao i da prenese i objasni grafike, dijagrame i slične podatke. Default-ni tip PowerPoint fajlova je .ppt. PowerPoint omogućava da se prezentacija snimi i u drugim formatima. USVAJANJE ZNANJA

USAVRŠAVANJE VEŠTINA NA LUTKI

KLINIČKO ISKUSTVO

SIMULACIJE U TIMU

KOMPJUTERSKE SIMULACIJE

97

PRAVILA ZA PISANJE ELEKTRONSKE POŠTE Dok pripremate svoj stručni rad neophodne su konsultacije sa koautorima kao i komunikacija sa ostalim koleginicama, kolegama i saradnicima koje se danas isključivo odvijaju preko elektronske pošte (e-mail). Zbog toga je od izuzetnog značaja da poznajete i poštujete osnovna pravila pisanja elektronske pošte. Elektronska pošta, odnosno e-mail poruke postaju sve dominantnija forma komunikacije u zemljama širom sveta. Postoje određeni profesionalni standardi koji se očekuju prilikom korišćenja elektronske pošte i to su pre svega: Budite koncizni i jezgroviti. Neka e-mail ne bude duži nego što treba. Zapamtite da je čitanje email-a teže nego čitanje štampane komunikacije, pa preduge poruke mogu biti jako obeshrabrujuće po čitaoca. Pošto se e-mail smatra brzim načinom komunikacije, on zahteva različitu vrstu pisanja nego što je to slučaj sa pismima. Ako neka osoba dobije e-mail koji izgleda kao knjiga, postoji verovatnoća da će ostati nepročitan. U jednoj e-mail poruci se usredsredite na jednu temu, kad god je to moguće.

Vodite računa o pravopisu, gramatici i znacima interpunkcije. Ovo pravilo nije važno samo zato što nevođenje računa o pravopisu, gramatici i znacima interpunkcije odaje loš utisak o vama, već i ne prenosi poruku na odgovarajući način. E-mail bez tački ili zareza je teže čitati, a ponekad može i da se izmeni značenje teksta. Ako vaš sistem za slanje elektronske pošte ima opciju za proveru pravopisa, zašto je ne koristiti?

Pažljivo koristite skraćenice i znakove. U profesionalnim e-mail-ovima bolje ne koristite skraćenice. Primalac možda nije upućen u značenje skraćenica. Isto važi i za znakove, kao što je smeško :-). Jedno korisno praktično pravilo glasi: ako ste u bilo kakvoj dilemi da primalac možda neće znati što to znači, bolje ga je ne koristiti. Koristite naslov e-mail-a na smislen način. Pokušajte da koristite naslove e-mail-a na način smislen za primaoca, kao i za vas. Na primer, ako pošaljete e-mail sekretaru udruženja u kome tražite informacije o kongresu, najbolje je pomenuti stvaran naziv teme, npr. „Zdravstvena zaštita za decu“, nego da samo naslovite e-mail sa „Informacije o kongresu“. To će komunikaciju učiniti jasnijom, kao i olakšati pretraživanje e-mail-ova u dolaznoj pošti i kod pošiljaoca i kod primaoca.

Koristite odgovarajuću strukturu i izgled teksta. Budući da je teže čitanje sa ekrana nego sa papira, struktura i izgled teksta su izuzetno važni za e-mail poruke. Pišite u kraćim pasusima i ostavite po prazan red između svakog pasusa. Kada želite da ukažete na razne stvari, označite ih brojevima ili svaku stavku posebno označite da bi se zadržala dobra preglednost. Izbegavajte korišćenje znakova koji mogu odvući pažnju čitaoca.

Odgovorite brzo. Ljudi šalju e-mail jer žele da dobiju brz odgovor. Da ne žele brz odgovor, poslali bi dopis ili faks. Zato na svaki e-mail treba odgovoriti najkasnije u roku od 24 sata, a poželjno bi bilo tokom istog radnog dana. Ako je e-mail komplikovan ili okolnosti nalažu da odgovorite kasnije, samo pošaljite e-mail u kome kažete da ste primili e-mail i da ćete odgovoriti u najkraćem roku. Takav postupak će umiriti pošiljaoca i obično će učiniti da bude strpljiviji. Odgovorite na sva pitanja i predupredite dalja pitanja. U e-mail-u treba odgovoriti na sva postavljena pitanja i treba pretpostaviti dodatna pitanja. Ako ne odgovorite na sva pitanja iz prvobitnog mejla, dobijaćete dodatne mejlove vezano za neodgovorena pitanja, što neće samo predstavljati gubitak vremena za vas i za pošiljaoca, već će i izazivati značajne frustracije. Nadalje, ako predupredite relevantna pitanja, primalac će vam biti zahvalan na efikasnosti i uviđavnosti.

98

Potpisujte e-mail-ove kontakt detaljima. Da bi osigurali da ljudi znaju ko ste, na kom ste mestu u organizaciji i kako da komuniciraju sa vama na razne načine, uvrstite potpis na kome se nalazi i vaša funkcija/zvanje i kontakt detalji (uključujući i poštansku adresu, websajt i brojeve telefona). Nemojte preterano koristiti opciju prioritetno (high priority). Ako previše koristite opciju „high priority“ ona će izgubiti svoju funkciju kad vam stvarno bude zatrebala. Osim toga, čak iako je poruka prioritetna, vaša poruka će se doživljavati pomalo agresivnom ako je označite sa „high priority“. Još i više nego opciju „high priority“ izbegavajte korišćenje reči „hitno“, „važno“ i sličnih u naslovu e-mail-a. Koristite ih isključivo ako se radi o izuzetno hitnoj ili važnoj poruci ili će inače postati besmislena.

Ne pišite VELIKIM SLOVIMA. AKO PIŠETE VELIKIM SLOVIMA, TO SE TUMAČI KAO DA VIČETE, što može iritirati primaoca i podstaći neželjeni odgovor.

Pročitajte e-mail pre nego što ga pošaljete. Mnogo ljudi se ne potrude da pročitaju e-mail pre nego što ga pošalju, što se da zaključiti po mnogobrojnim pravopisnim i gramatičkim greškama u e-mail-ovima. Osim toga, ako pročitate vaš e-mail očima primaoca to će vam pomoći da pošaljete efektniju poruku i izbegnete nesporazume i neodgovarajuće komentare. E-mail komunikacija ne može da prenese one nijanse značenja koje postoje u verbalnoj komunikaciji. Kada pregledate svoj e-mail pre nego što ga pošaljete, zapamtite da se ton ne čuje u e-mail-u. Koristite gotove obrasce za odgovore koje često koristite. U vašem radu dobijaćete često ista pitanja, na primer, instrukcije kako se stiže do vaše kancelarije. Sačuvajte takve odgovore kao obrasce i „zalepite“ ih u poruku kada su vam potrebni.

Ne izostavljajte redosled poruka. Kada odgovarate na e-mail, uključite i izvornu poruku u vaš odgovor. Drugim rečima, kliknite dugme „Reply“ (odgovori), umesto „New Mail“ (novi mejl). Ako ljudi dobijaju mnogo mejlova ne mogu da se sete svakog pojedinačnog. Obezbeđivanjem „redosleda poruka" osiguraćete da primaoci ne moraju da gube vreme na traženje originalnog email-a i da se podsećaju njegovog konteksta da bi ga razumeli i na odgovarajući način odgovorili.

Ne zaboravite da e-mail nije privatna stvar. Ne zaboravite da se e-mail može proslediti u izvornom obliku tako da i neželjena publika može da vidi šta ste napisali. Nehotice i sami možete nešto poslati pogrešnoj osobi, pa se uvek trudite da sadržaj bude profesionalan da bi izbegli neugodne situacije. Osim toga, nikada ne pravite klevetničke, seksističke ili rasističke komentare u e-mailu, čak ni kao šalu.

Ne koristite e-mail kao izgovor da izbegavate lični kontakt. Ne zaboravite vrednost kontakta licem u lice ili glasovne komunikacije. E-mail komunikacija nije prikladna kada se šalju zbunjujuće ili emotivne poruke. Prisetite se momenata kada ste čuli nekog da ljutito kaže: „Pa, poslao sam ti e-mail“. Ako imate problem sa nekim, lično razgovarajte sa tom osobom. Ne koristite e-mail da izbegnete neprijatnu situaciju ili da pokrijete grešku.

99

TERMINOLOŠKI REČNIK MEDICINSKE INFORMATIKE U literaturi posvećenoj medicinskoj informatici, može se primetiti veliki broj pojmova za koje profesionalci iz ove oblasti najčešće koriste izvorne (engleske) termine, bilo zbog toga što ne postoje odgovarajući prevodi ili (češće) usled lične udobnosti. Priprema ovog priručnika namenjenog sestrama, zahtevala je pažljiviji pristup terminologiji iz oblasti informatike, pre svega, jer je reč o oblasti s kojom se medicinske sestre i tehničari tek upoznaju, a zatim i zbog pretpostavke da se svi potencijalni korisnici ne služe engleskim jezikom. Pored toga, zahvaljujući velikom napretku koji je postignut u informatici i računarstvu (teorija, tehnologija, primena) širila se i informatička i računarska terminologija. Mnogi od termina često se prevode i koriste na različite načine, što unosi nedoumicu i otežava razumevanje stručnih tekstova. U ovom rečniku najčešće korišćenih termina iz oblasti primene informatike u medicini i zdravstvu objašnjeni su samo ključni pojmovi, koje su autori Jelena Marinković, Snežana Simić, Zoran Božović, Milutin Dačić i Nikola Kocev predstavili u članku „Mali rečnik informatike u medicini i zdravstvu”. Lista termina je dopunjena terminima koji se mogu naći u svakodnevnom slengu, ali i stručnoj literaturi za medicinske sestre i tehničare.

Cilj ovog pojmovnika nije bio da (po svaku cenu) teži pronalaženju ili, čak kreiranju informatičkog ili kompjuterskog „novogovora“. Pošlo se od pretpostavke da je veći broj obuhvaćenih termina nastao na određenom (engleskom) govornom području, te da je praktično upotreba istih, u izvornom obliku, učinila svoje. Termini, čija univerzalnost i nedvosmisleno značenje u njihovom izvornom obliku (engleskom) ne ostavlja mesta bilo kakvoj dilemi, objašnjeni su opisom pojma ili funkcije i nisu bukvalno prevođeni. Korisnicima se ostavlja na volju, da po sopstvenom izboru (u cilju zadovoljavanja ličnih ili drugih pobuda), upotrebljavaju već postojeće ili čak „kreiraju“ nove prevode ovih termina. Terminološki rečnik sastoji se iz dva dela, prvog s pojmovima ili odrednicama na našem jeziku, engleskih originalnih termina i objašnjenja, pre u obliku opisa a ne strogih definicija i drugog, registra englesko - srpskih termina. Svaki pojam u terminološkom rečniku naveden je i u izvornom obliku na engleskom jeziku (kurzivom), kao i eventualni sinonimi na engleskom jeziku ili eventualne opšte prihvaćene skraćenice (jer se ne može izgovarati kao reč) ili akronimi (može se izgovarati kao reč). Ako postoji više definicija u smislu opštosti ili oblasti korišćenja, one su u odrednicama označene rednim brojevima. ALGORITAM - Algorithm - Skup dobro definisanih pravila za rešavanje nekog problema u konačnom broju „koraka“. U medicini sinonim za algoritam je klinički protokol, koji predstavlja detaljan opis „koraka“ potrebnih u lečenju bolesnika pod određenim okolnostima, da bi se došlo do odluke koja pruža najveću korist uz najmanji rizik.

ANALIZA ODLUČIVANJA - Decision analysis - Donošenje odluka uočavanjem i procenom mogućih alternativa u odnosu na izglednost ishoda, sa jedne strani i njihove cene i koristi, sa druge strane. Primenljiva je u nizu odluka, koje treba doneti o različitim aspektima lečenja bolesnika: dijagnostičkim postupcima, terapijskom tretmanu i prognozi bolesti, i drugom.

ANALIZA SISTEMA - System analysis - 1. Ispitivanje različitih elemenata sistema s namerom da se utvrdi mogućnost uklapanja predloženih rešenja u sistem i njihovog uticaja na poboljšanje sistema; 2. Analiza neke aktivnosti, čiji je cilj da se tačno odrede zahtevi sistema, najbolji način ostvarenja i način na koji računar može da pomogne u njihovom ostvarenju; 3. Bilo koja formalna analiza, čija je svrha da ukaže na tok delovanja sistematskim ispitivanjem ciljeva, troškova i rizika alternativnih pristupa ili strategija, sa planiranjem novih, ukoliko se ispitivani pokažu nezadovoljavajućim.

100

ATRIBUT – Atribute - Bitna osobina objekta, koju u okviru nekog modela treba predstaviti. U statistici ova se osobina naziva obeležjem ili slučajno promenljivom veličinom.

BAJT – Byte - Niz od osam bitova (23), koji se najčešće koristi pri predstavljanju pojedinačnih ASCII - karaktera (v. Standard, Znak). Kapacitet memorije računara, npr., izražava se kilobajtima, megabajtima i gigabajtima.

BAZA PODATAKA - Database (dejtabejz) - Kolekcija uskladištenih podataka, po pravilu organizovana u polja (field), zapisi (record) i datoteke (file). Praćena je opisom i shemom. Više međusobno povezanih baza podataka čine banku podataka (databank). BAZA ZNANJA - Knowledge base - Kolekcija uskladištenih činjenica, heuristika i modela, koje koristimo pri rešavanju problema. Najčešće se susreće u kontekstu ekspertnih sistema, u kojima baza znanja može izražavati pravila i iskustva stručnjaka u datoj oblasti.

BEŽIČNA MREŽA (Vajrles) - Wi-Fi, (Wireless) - Bežična mreža je bežična mreža gde se podaci imeđu dva ili više računara prenose pomoću radio frekvencija (RF) i odgovarajućih antena. Koristi se u LAN mrežama (WLAN), ali se u poslednje vreme sve češće koristi i za pristup WAN mreži - internetu. Wi-Fi je brand Wi-Fi Alianse koja propisuje standarde i izdaje certifikate za sve Wi-Fi uređaje. BIT - Binary digit (Bit) - Skraćenica za binarnu cifru. Označava: 1. bilo koju od dve cifre binarnog sistema, 0 ili 1, koje se u računarstvu koriste za predstavljanje brojeva, znakova i naredbi; 2. osnovnu jedinicu informacije, koja je potrebna da bi se napravila razlika između dva događaja iste verovatnoće. Osnova binarnog sistema (binary system), odnosno brojnog sistema, sa osnovom 2. BLOK-DIJAGRAM - Flowchart Grafički prikaz toka nekog procesa.

BOLNIČKI INFORMACIONI SISTEM (BIS) - Hospital information system (HIS) - Sistem za upravljanje informacijama koje su zdravstvenim radnicima u bolnicama potrebne da bi uspešno, delotvorno i efikasno pružali zdravstvenu zaštitu. Potpun sistem sastoji se od pet podsistema, za svaku od osnovnih funkcija bolnice: zajedničke aktivnosti u okviru bolnice (zakazivanje, prijem i otpust korisnika); poslovno-finansijska delatnost; komunikaciju i umrežavanje (u bolnici i/ili van nje); podsistem medicinske dokumentacije (organizovanje, prikupljanje, čuvanje i prikazivanje medicinskih informacija) i podsistem za medicinsku podršku (podrška zdravstvenim radnicima u interpretaciji medicinskih podataka i donošenju odluka). Najpoznatiji bolnički informacioni sistemi su TMIS,(timis - The Technicon Medical Information System), HELP, COSTAR i PROMIS (Problem-Oriented Medical Information System).

CENTRALNA (procesorska) JEDINICA - Central processing unit (CPU) - Glavni operativni deo računara s funkcijom izvršioca programa, koji je smešten u glavnoj memoriji računara. Sastoji se od radne memorije, kontrolne, upravljačke i aritmetičke jedinice.

ČIP - Chip - Neformalan naziv za integrisano kolo. Predstavlja implementaciju određene funkcije elektronskog kola smeštanjem svih komponenata neophodnih za njenu realizaciju u jedno kućište.

DATOTEKA - File (fajl) - Kolekcija uređenih zapisa u bazi podataka koja se može formirati, pretraživati, ažurirati, obrađivati, reorganizovati, brisati i uništavati. Ažuriranje datoteke (file updating) najčešća je operacija i predstavlja menjanje skupa vrednosti u datoteci, bez promene njene organizacije ili semantike.

101

DONOŠENJE ODLUKA U KLINIČKOJ PRAKSI - Clinical decision making - Primena analize odlučivanja u kliničkim uslovima sa ciljem da se medicinski i drugi podaci koriste za procenu verovatnoće različitih ishoda u slučajevima kada su moguće alternativne odluke u dijagnostici ili terapiji (npr. hirurška intervencija ili konzervativni tretman, u lečenju ishemije miokarda).

“DRVO” ODLUČIVANJA - Decision tree - Dijagram u obliku stabla s granama (drvo - engl. tree) pomoću koga su prikazane mogućnosti ishoda u vezi s različitim slučajnim događajima i s različitim izborom aktivnosti. Kvantitativno izražena moguća rešenja za svaku pojedinačnu fazu procesa razmatranja problema, koja mogu da se povežu u niz grana s hijerarhijskim nizom mogućnosti.

EKSPERTNI SISTEM (Ekspertski sistem) - Expert system - Računarski program koji koristi znanja stručnjaka - specijalista (eksperta), u određenoj oblasti i koji može da primeni to znanje u cilju uspešnog rešavanja problema iz te oblasti na način koji bi se smatrao inteligentnim kada bi te iste probleme rešavao čovek, ekspertni sistem za medicinsku dijagnostiku u oblasti interne medicine, npr.

ENTITET – Entity - Predstavlja objekte modela i odnose među njima, a opisan je nizom atributa, različitih osobina ili svojstava.

ELEKTRONSKO UČENJE (e-učenje) – E-learning - E-learning: definicija "...korišćenje multimedija i Interneta u svrhu poboljšanja kvaliteta učenja - omogućavanjem pristupa udaljenim izvorima i uslugama i omogućavanjem saradnje i komunikacije na daljinu." (ETF - Elearning Strategy Task Force). Osim osnovne upotrebe multimedija i interneta u sklopu svakodnevnog formalnog obrazovanja, danas se putem sistema e-učenja omogućava i organizacija konferencija, kao i tzv. E-learning akademije, online obrazovanje zaposlenih u ustanovama i različiti KME programi. FLEŠ MEMORIJA (USB stik) – Flash memory (USB stick) - Fleš memorija (USB stik) je vrsta EEPROM (Electrically-Erasable Programmable Read-Only Memory) memorije. Fleš memorija se koristi tamo gdje je bitno da su podaci pohranjeni na fizički što manjem mediju (mp3 plejeri, USB stikovi i drugo). Spada u grupu spoljnih memorija, i ne zahteva dodatne drajvere za rad od Windowsa 98 pa na dalje. U sebi ima Fleš memoriju (nalazi se na maloj štampanoj ploči), zatvorenu plastičnim ili metalnim kućištem.

HARDVER (Tehnička osnova računarskog sistema, Oprema) - Hardware - Fizički (mehanički i elektronski) deo računarskog sistema, koji obuhvata centralnu jedinicu, uređaje za skladištenje, uređaje za ulaz i izlaz i sredstva za razmenu i prenos podataka na daljinu. HIPOTEZA - Hypothesis - 1. Pretpostavka, nastala posmatranjem ili razmišljanjem, sa predviđanjima, koja su podložna opovrgavanju; 2. Svaka pretpostavka izražena na način koji omogućuje testiranje i odbacivanje.

INDEKS - Index - Skup ukazivača u obliku specifičnih znakova ili termina, koji se može koristiti za prepoznavanje mesta zapisa u datotekama.

INFORMACIJA - Information Skup poruka, podataka i znanja koji čine osnovu za donošenje odluka. Informacije se mogu stvarati, prenositi, skladištiti, pronalaziti, primati, kopirati, obrađivati, uništavati. Svaka informacija sagledava se s obzirom na: cilj njenog stvaranja; uticaj koji vrši na primaoca; oblast iz koje potiče; strukturu i značaj; medijum; količinu, rezoluciju i preciznost.

INTERAKTIVAN - Interactive - Sistem ili režim rada sa trenutnim odzivom na instrukcije operatora ili nekog drugog spoljašnjeg sistema.

102

INFORMACIONI SISTEM (IS) - Information system (IS) - Uređen i organizovan sistem postupaka i metoda za prikupljanje, obradu, skladištenje i razmenu informacija u cilju upravljanja (nadzora, izveštavanja, odlučivanja i planiranja) nekim drugim sistemom. Kompatibilna sinteza hardvera, softvera, lajfvera i orgvera. Informacioni sistemi se klasifikuju po obimu, oblasti primene, vrsti podataka i stepenu složenosti.

INFORMACIONI SISTEM MEDICINSKE EDUKACIJE - Medical education information system Računarski podržan sistem za prikupljanje, analizu i korišćenje medicinskih i administrativnih podataka iz procesa medicinske edukacije u cilju unapređenja procesa sticanja znanja i obnavljanja (usavršavanja) rutina. Ti sistemi su: CBX (Computer-based Examination), TIME (Technological Innovations in Medical Education) ili GUIDON (Teaching knowledge). INFORMACIONI SISTEM MEDICINSKIH ISTRAŽIVANJA - Medical research information system Računarski podržan sistem za prikupljanje, analizu i skladištenje medicinskih podataka iz prakse ili istraživanja u svrhu unapređenja medicinske nauke i znanja, koje lekari koriste kod lečenja bolesnika. Poznatiji informacioni sistemi medicinskih istraživanja su: MEDLOG(Microcomputerbased version of Time Oriented Database), ARAMIS (The American Rheumatism Association Medical Information System) i CLINFO+ (System for Clinical Research).

INFORMATIKA - Information science - Nauka koja se bavi zakonitostima stvaranja, prenosa i obrade informacija. Sam pojam nastao je spajanjem termina „informacija“ i „automatika“ (na francuskom govornom području INFORmation autoMATIQUE) i uglavnom se odomaćio u Evropi. U SAD češće je u upotrebi pojam „computer science“ kada se govori o primeni elektronskih računara za rešavanje numeričkih problema, i „information science“ kada se govori o korišćenju informacija u sklopu bibliotečkih, dokumentacijskih i drugih informacionih sistema.

INFORMACIONO - KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJE - Information and communications technology - predstavljaju spektar međusobno povezanih tehnologija. Prema definiciji Svetske banke, informaciono-komunikacione tehnologije se sastoje od hardvera, softvera, mreža i medija namenjenih za sakupljanje, smeštanje, procesuiranje, prosleđivanje i prezentaciju informacija (glasovnih, podataka, tekstualnih i slikovnih).

INFORMATIČKA TEHNOLOGIJA (IT) - Information technology IT - Oprema i postupak (skup postupaka) koji se koristi u radu sa informacijama.

INTERFEJS (Veza) - Interface - Veza između sistema, uređaja ili programa koja se uspostavlja u cilju međusobne komunikacije. Korisnički interfejs (user interface) je program koji omogućava vezu korisnika i računarskog sistema, operativni sistem, npr.

INTERNET je javno dostupna globalna paketna mreža podataka koja zajedno povezuje računare i računarske mreže korišćenjem istoimenog protokola (internet protokol = IP). To je „mreža svih mreža“ koja se sastoji od miliona kućnih, akademskih, poslovnih i vladinih mreža koje međusobno razmenjuju informacije i usluge kao što su elektronska pošta, chat i ostalo. INŽENJERSTVO ZNANJA - Knowledge Egineering - Oblast veštačke inteligencije koja se bavi projektovanjem i razvojem ekspertnih sistema.

ISTORIJA BOLESTI - Medical history form - Obrazac u koji se beleže podaci o korisniku (porodična i socijalna anamneza, prošli medicinski događaji, i drugo.). U informacionim sistemima danas se često koristi Problemski orijentisana istorija bolesti (Problem-oriented medical record) u kojoj su anamneza, fizikalni nalazi i laboratorijski rezultati korisnika prikazani tako da daju zbirni pregled problema, a ne bolesti. Sadrži subjektivne, objektivne i značajne

103

negativne podatke, razmatranja i zaključke, kao i dijagnostičke i terapeutske planove u odnosu na svaki problem.

ULAZ, ULAZNI UREĐAJ - Input, Input devices - Skup informacija koji se unosi u računarski sistem u cilju dalje obrade. Ulazni uređaj je uređaj za unos podataka, programa ili signala u sistem. To su tastatura, terminali za prikupljanje podataka, jedinice za prepoznavanje govora, čitači kartica ili čitači dokumenata,...

IZLAZ, IZLAZNI UREĐAJI - Output, Output devices - Rezultat obrade podataka sa prezentacijom u obliku štampanog otiska, slike na ekranu, magnetnog zapisa na disku ili traci. Izlazni uređaji pretvaraju električne signale (informacije u računaru) u oblik koji može postojati ili biti detektovan izvan računara. Najčešće su to : štampač, jedinice vizuelnog ili zvučnog prikaza (monitor, zvučnici), crtač, spoljašnji memorijski mediji ili veza sa drugim računarskim sistemima.

JEZICI - Language - Sredstva za komunikaciju. Programski jezik (programming language) je notacija za precizan opis računarskih programa ili algoritama, tj. veštački jezik sa strogo definisanom semantikom (značenja dodeljena simbolima ili skupu simbola u jeziku) i sintaksom (pravila koja određuju dozvoljene simbole i pravila za konstrukciju jezika). Postoje i jezici baza podataka (database language), klasa jezika koji se koriste za definisanje i pristupanje bazama podataka, jezik za opis podataka (data description language), jezik za projektovanje programa (program design language). Pored programskih postoje i formalni jezici (formal language), i naravno, prirodni (natural) jezici. KLJUČNA REČ - Keyword - Reč koja najadekvatnije izražava analizovani sadržaj i ključne pojmove u tekstu obrađenog naučno - stručnog dokumenta. Upotrebljavaju se u potrebnom (na osnovu analize sadržaja) broju. Dubina indeksiranja je prosečan broj ključnih reči po jednom dokumentu.

KOD - Code - Pravilo za transformisanje poruke iz jednog simboličkog oblika u drugi bez gubitka informacije. Proces transformisanja zove se enkodiranje, a obrnut postupak dekodiranje. Sheme kodiranja (coding scheme) predstavljaju sistem klasifikacije objekata i entiteta (kao što su bolesti, procedure, simptomi) korišćenjem konačnog skupa numeričkih ili alfanumeričkih karaktera.

KOMUNIKACIJA - Communication - Uspostavljanje informacione veze između dva sistema koji imaju sposobnost primanja, slanja, obrađivanja i skladištenja fizičkih, hemijskih ili bioloških signala. Između pojedinih sistema mogu se uspostaviti različiti komunikacioni odnosi u zavisnosti od smera kretanja signala, partnera u komunikacionom procesu (čovek-čovek, čovekračunar, računar-računar) i vrsti informacija koje se prenose (podaci ili naredbe). Komunikacioni sistem omogućava izvoru informacije da istu prenese do odredišta, uz odgovarajuću pouzdanost i efikasnost. Struktura komunikacionih veza može biti puna, zvezdasta, lančana ili prstenasta.

KORISNIČKI PROGRAMI - Utility programs - Skup uslužnih programa koji su deo svakog računarskog sistema, a obezbeđuju raznovrsne opštekorisne funkcije (programi za kopiranje i brisanje datoteka, programi za pripremu ili obradu teksta i slika, i ostali).

LAJFVER (Kadrovi) – Lifeware - Tim stručnjaka koji stvara i održava informacioni sistem i skup korisnika informacionog sistema.

MEDICINSKA INFORMATIKA - Medical informatics - Nauka koja izučava zakonitosti stvaranja, prenosa, obrade i korišćenja informacija, podataka i znanja u cilju rešavanja medicinskog problema. PORUKA - Message - Informacija koja se prenosi.

104

MEMORIJA (Pamćenje, Skladište, Spremište) - Memory - Uređaj ili medijum koji može zadržavati i čuvati informaciju, podatke i programe, radi njihovog kasnijeg pronalažanje. Postoji: radna memorija računara koja se sastoji od slučajnopristupne (RAM) i jedinočitljive (ROM) memorije; pomoćna memorija bilo aktivnog tipa (magnetni disk) ili arhivskog (magnetne trake ili optički diskovi) spremišta i virtualna memorija. RAM (Random-access memory) je akronim za slučajno-pristupnu memoriju računara, koja može biti čitana i u koju se podaci mogu upisivati. Koristi se za pohranjivanje rezultata izračunavanja, kao i programa i podataka koji su u trenutnoj upotrebi. ROM (Read-only memory) je akronim za jedinočitljivu memoriju, deo memorije računara koja može biti samo čitana ali u koju se ništa ne može upisivati. META ANALIZA - Meta analysis - Jedna od metoda sinteze informacija. Statistička metoda koja kombinuje rezultate različitih studija. Kvalitativna komponenta meta analize obuhvata primenu utvrđenih kriterijuma kvaliteta (npr. kompletnost podataka, odsustvo pristrasnosti) a kvantitativna podrazumeva udruživanje numeričkih informacija. Sadrži aspekte i opšteg pregleda i udruživanja podataka, ali kazuje više nego i jedan od ovih procesa zasebno.

MODEM - Modulator-Demodulator (Modem) - Uređaj (od reči MOdulator-DEModulator) koji pretvara digitalni signal računara u električni koji je podesan za prenošenje (slanje - primanje) signala. NEPREKIDNI IZVOR NAPAJANJA (UPS) - Uninterruptable Power Supply (UPS). Uređaj koji omogućava napajanje elektronske opreme „čistom“ strujom i stabilnim naponom, propisanim od strane proizvođača. U slučaju prestanka spoljnog napajanja određeno vreme daje dovoljno struje (pomoću ugrađene baterije) da zaštiti kako sam hardver, tako i podatke i rezultate trenutnog rada i time omogući pravilno isključivanje bez posledica.

OBJEKT - Object. - Struktura podataka (sa hijerarhijski složenim opisom) i skup aktivnosti sa njom.

OBRADA PODATAKA - Data processing. Pretvaranje podataka u oblik koji je pogodan za korišćenje i čuvanje. Može da se obavlja ručno, mehanički, pomoću kartičnih uređaja ili elektronski. Računarska obrada podataka može biti serijska, multiprogramska, simultana, daljinska i distribuirana. Ovaj pojam često se šire koristi da označi i statističku analizu podataka pomoću računarskih programa.

OPERATIVNI SISTEM (OS) - Operating system (OS) - Program za konfigurisanje hardvera, korisničko - računarski interfejs, koji omogućava izvršenje svih navedenih zahteva, odnosno upotrebu korisničkog i aplikativnog softvera. Najrasprostranjeniji, kod personalnih računara, su: WINDOWS, MAC i dr. ORGVER (Organizacioni postupci, Organizacija) - Orgware - Skup postupaka, metoda i načina usklađivanja i povezivanja hardvera, softvera i lajfvera u skladnu i delotvornu celinu.

PODATAK, PODACI - Datum, data Činjenica/e, zapažanje/a. Evaluira/ju se da bi postao/li informacija/e. Organizuju se (struktuira se ulaz, izlaz, skladištenje, pronalaženje i zahvat), obrađuju, povezuju i prenose. U medicini, pojedinačno zapažanje (broj eritrocita određenog ispitanika u određeno vreme) ili skup pojadinačnih zapažanja (merenje istog parametra kod ispitanika u različita vremena - telesna temperatura u toku tri dana ili merenje različitih parametara u isto vreme - telesna masa, šećer u krvi ili kombinacija prethodna dva).

PRETRAŽIVANJE - Search - Lociranje infromacija u datoteci pozivanjem na specijalno polje svakog zapisa, zvano ključ (key field), u cilju otkrivanja zapisa sa datim ključem.

105

PREVODILAC - Translator - Program za konverziju naredbi iz jednog u drugi programski jezik (kompilator, npr.). Prevođenje podataka (data translation) je proces pretvaranja podataka iz oblika koji koristi jedan sistem u oblik koji zahteva neki drugi sistem. PROCESOVANJE ZNANJA - Knowledge Processing - Aktivnost, koja se u oblasti računarstva bavi razvojem i primenom „inteligentnih“ računarskih sistema.

PROJEKTOVANJE SISTEMA - System design - Aktivnost, kojom se na osnovu identifikovanog skupa zahteva, projektuje odgovarajući sistem. Implementacija (implementation) predstavlja aktivnost transformisanja datog projekta sistema u njegovu radnu verziju, a evaluacija (evaluation) procenu ishoda primene tog sistema.

PROGRAM - Program. - 1. Formalni skup odgovarajućih postupaka u cilju sprovođenja neke aktivnosti; 2. Niz naredbi (uputstava) kojima se nalaže računaru da izvede željeni redosled radnji u cilju rešavanja određenog problema; 3. Skup iskaza, kojim se usmerava rad računarskog sistema. Računarski program (computer program) je poseban skup instrukcija za izvršenje matematičkih i logičkih operacija računara. PROGRAMIRANJE - Programming - Izrada (stvaranje) programa, koji obuhvata niz neophodnih aktivnosti, uključujući analizu potreba i sve etape projektovanja i implementacije.

PROGRAMI PRIMENE - Application programs Računarski programi, projektovani tako da izvrše zahteve korisnika ili grupe korisnika. Horizontalni (široko primenljivi u različitim oblastima, baze podataka, npr.) i vertikalni (primenljivi u vrlo određenim, specifičnim oblastima).

RAČUNAR (Kompjuter) - Computer - Uređaj ili sistem koji je u stanju da obavlja određeni niz operacija na eksplicitno definisan način. Programira se nizom operacija, a koristi se za obradu i čuvanje različitih podataka. Osnovne komponente su fizički uređaji - hardver i programi ili uputstva - softver, koji se koriste za izvršavanje zadatka. Osnovna struktura računara (computer architecture) obuhvata organizaciju memorije, sheme za dekodiranje podataka i instrukcija te kontrolne mehanizme za izvođenje računskih operacija. Centralni računar (mainframe computer) je višekorisnički, sa sposobnošću opsluživanja većeg broja korisnika istovremeno, a lični računar (personal computer, PC, pi - si, u žargonu) je opšte namene i jednokorisnički (ne može opsluživati više korisnika istovremeno, sem ako nije deo računarske mreže). RAČUNARSTVO - Computer Science - 1. Nauka o računarima; 2. Nauka o principima na kojima se zasniva računar.

RAČUNARSKA MREŽA - Computer network - Hardversko - softverski sistem za uspostavljanje (ili prekid) komunikacije između terminala ili/i računara. Protokol (skup pravila ili konvencija) mreže određuje način pripreme, slanja i primanja podataka između njenih čvorova (računara, terminala). Topologija mreže predstavlja konfiguraciju fizičkih veza između njenih čvorova. Lokalne mreže (LAN - Local area network) obuhvataju manje područje i obično imaju manji broj članova (čvorova) dok velike mreže (WAN - Wide area network) obuhvataju široko područje i imaju veći broj članova (čvorova). Najpoznatija velika mreža, sa slobodnim pristupom korisnika širokog područja je INTERNET.

RAČUNARSKI SISTEM - Computer system - Integrisana celina koju zajedno čine računarski hardver i softver. Ovim sistemom, koji može biti distribuiran (nezavisni računari dele iste podatke, programe i druge resurse), modularan ili centralizovan, upravlja korisnik.

RADNA STANICA - Workstation - Računarski sistem, projektovan da podrži pojedinačne korisnike. Specijalizovan hardver i softver omogućuju ili olakšavaju rešavanje problema i obrade informacija u različitim oblastima.

106

RAD U REALNOM VREMENU (Rad u stvarnom vremenu) - Real time mode - Aktivnost vezana za vođenje određenog procesa, koje se obavlja u vremenu trajanja tog procesa.

REČ - Word - Niz bitova koje hardver tretira kao celinu. Osnovna jedinica podataka u memoriji, koja se sastoji od unapred određenog broja bitova i znakova (koji određuju dužinu reči), a potrebno je obraditi kao celinu. Nove generacije računara koriste reči dužine 16, 32 ili više bita, za razliku od nekadašnjih, čije su reči bile najviše 8 bita.

SIGNAL - Signal - Podatak u vidu niza vrednosti jedne veličine koji je zapisan u funkciji vremena. Analogni signal (analog signal) ima kontinuiran skup vrednosti (EEG ili EKG, npr.) a digitalni signal (digital signal) ima pridružen skup diskretnih vrednosti (nuklearna magnetna rezonanca, kompjuterizovana tomografija ili gama kamera, npr.). SIMULACIJA - Simulation - Korišćenje modelovanog sistema (matematičkog ili animalnog modela, npr.) radi oponašanja delovanja stvarnog sistema.

SISTEM ZA UPRAVLJANJE BAZOM PODATAKA - Database management system (DBMS) Programski sistem koji podržava rad sa bazama podataka. Omogućuje rukovanje pozivima za pristup bazi podataka od strane programa primene i/ili krajnjih korisnika i održavanje integriteta baze podataka. Konvencionalno se razlikuju tri klase ovih sistema, koji podržavaju hijerarhijske, mrežne i relacione baze podataka.

SISTEM - System - Sistem je skup elemenata međusobno povezanih u uređenu celinu. Element sistema ima određene osobine i funkcije koje su u vezi sa osobinama i funkcijama drugih elemenata u sistemu. U biologiji - skup organa (nervni sistem) koji zajednički obavljaju neku funkciju. Veze među elementima jednog ili više sistema mogu biti materijalne, energetske i informacione. Struktura sistema je skup veza između elemenata sistema. Svaki sistem se može shematski prikazati: ulazom, izlazom, procesom ili transformacijom i povratnom spregom. U računarstvu najčešće označava povezan skup hardverskih jedinica, skup programa, ili skup i jednih i drugih.

SISTEMI ZA PODRŠKU ODLUČIVANJU (Decision Support Systems) su interaktivni, fleksibilni i adaptivni računarski informacioni sistemi za podršku u rešavanju nestrukturiranih poslovnih problema, u cilju poboljšanja procesa odlučivanja, a kao nadgradnja više različitih disciplina – na prvom mestu menadžmenta i informatike. Sistemi za podršku odlučivanju su informacioni sistemi koji treba da podržavaju poslovne procese donošenja odluka i predstavljaju spoj informacionih sistema, primene niza funkcionalnih znanja i donošenja odluka. Ovi sistemi treba da obezbede menadžeru tačnu, pravovremenu i relevantnu informaciju. Sistemi za podršku odlučivanju podržavaju sve faze procesa odlučivanja od faze formulacije problema, preko projektovanja, izbora, do implementacije. Ovi sistemi podržavaju, a ne zamenjuju donosioca odluke. SESTRINSKA INFORMATIKA – Nursing informatics - Sestrinska informatika je primena računarske tehnologije u svim područjima rada medicinske sestre , sestrinskoj službi, edukaciji sestara, istraživanjima u sestrinstvu. (Scholes i Barber, 1980. na svetskom kongresu medicinske informatike MEDINFO ’80).

TELENEGA - Tele-care - Telenega označava korišćenje telekomunikacionih sistema za pružanje daljinske asistencije u terapiji pacijenata, terapija pacijenata van fizičkih okvira zdravstene ustanove. Ovi servisi se široko koriste za monitoring starijih osoba ili obolelih u njihovim kućama, monitorisanje fizioterapeutskih postupaka, mentalnih bolesti i stanja hroničnih pacijenata.

107

SOFTVER (Programi za rad računarskog sistema, Programi) - Software - Programi, rutine i metode koje izvršava računarski sistem a vezane su za organizovanje, upravljanje, obrađivanje i korišćenje rezultata obrade podataka i informacija. Sistemski softver (operativni sistem i prevodioci) je esencijalni pratilac hardvera i obezbeđuje delotvornost čitavog računarskog sistema, programi primene i korisnički programi nalaze široku primenu u različitim okruženjima.

STANDARD - Standard - Međunarodno priznata, obznanjena i objavljena sistematizacija. Javno dostupna definicija hardvera ili softvera koja je rezultat internacionalnog, nacionalnog ili drugog dogovora. U računarstvu, na primer, akronim ASCII (American Standard Code for Information Interchange) je dogovoreni sedmobitni kod za prikazivanje alfanumeričkih i drugih simbola. Standarde u oblasti računarstva utvrđuju ANSI, Američki nacionalni institut za standarde (American National Standards Institute) i Međunarodna organizacija za standardizaciju, ISO (International Organization for Standards). Bez ovih standarda bila bi neizvodljiva elektronska komunikacija podataka različitih korisnika iz različitih zemalja.

STATISTIČKI PAKET PROGRAMA - Statistical package - Skup programa koji koristi statitičke metode za analizu podataka i izveštavanje o rezultatima. Najčešće korišćeni statistički paketi programa u medicini su: SAS (Statistical Analysis System), SPSS (espieses - Statistical Package for Social Sciences) i BMDP (biemdipi - Biomedical Data-Analysis Package). VALIDACIJA - Validation. Sve vrste provera, kojima se sistem podvrgava.

VEŠTAČKA INTELIGENCIJA - Artificial Intelligence - Oblast računarstva, koja obuhvata rad na osposobljavanju računara da simulišu inteligentno ponašanje, tj. da podražavaju ljudske, intelektualne funkcije.

INTERNET STRANICE (web stranice, web sajt ili www stranice) – Web pages (web site, world wide web –www) se sastoje od niza HTML/XHTML dokumenata kojima se može pristupiti uz pomoć web pregledača (browsera). Web je jedan od servisa Interneta, koji upravo služi za prezentaciju web stranica pomoću HTTP protokola. U srpskom sajber slengu ne postoje različiti izrazi za engleske nazive web site i web page, tako da je ponekad nejasno odnosi li se izraz 'web stranice' samo na dokumente (web page) ili na kolekciju dokumenata i resursa koji čine web site, pa većina radije koristi engleske izraze za stranicu (page - HTML dokument) i stranice (site kolekcija HTML dokumenata i multimedijalnih resursa).

ZAKLJUČIVANJE - Inference - Donošenje suda (odluke) na osnovu aksioma i zapažanja. U statistici, npr, donošenje suda (kao čin uopštavanja) na osnovu podataka iz uzorka, obično uz izračunavanje stepena neizvesnosti.

ZAŠTITA PODATAKA - Data protection - Hardversko - softverski mehanizam za čuvanje (pohranjenih) podataka od neželjenih promena („virusa“, programa koji mogu da bespovratno unište delove softvera, pohranjene podatke pa čak i neke hardverske delove računara) ili neovlašćenog pristupa (reguliše se zakonima). Posebno je značajna u medicini i zdravstvu, zbog imperativa o integritetu i poverljivosti podataka ovog tipa. ZDRAVSTVENI INFORMACIONI SISTEM (ZIS) - Health information system (HIS) - Integrisani komunikacioni računarski sistem za razmenu informacija u procesu zdravstvene zaštite, čiji su korisnici (svi) zdravstveni radnici i (svi) korisnici zdravstvene zaštite. Po obimu lokalni, institucionalni, regionalni, nacionalni i internacionalni, a po strukturi centralizovani i distribuirani. ZDRAVSTVENI KARTON - Medical record - Dokument sa podacima o pacijentu u toku korišćenja primarne zaštite, a ne hospitalizacije. Podaci sadržani u zdravstvenom kartonu mogu biti: klinički, demografski, sociokulturni, sociološki, administrativni i bihevijoralni.

108

REGISTAR ENGLESKO - SRPSKIH TERMINA Algorithm - Algoritam Application programs - Programi primene Argument - Argument Artificial Intelligence - Veštačka inteligencija Bibliographic database - Baza biomedicinskih naučnih informacija Binary digit (Bit) - Bit Biomedical bibliographic database processing - Obrada naučnih i stručnih dokumenata Biomedical Information Science - Biomedicinska naučna informatika Byte - Bajt Central processing unit (CPU) - Centralna (procesorska) jedinica Character - Znak (Karakter) Chip- Čip Classification - Klasifikacija Classification of diseases - Klasifikacija bolesti Clinical decision making - Donošenje odluka u kliničkoj praksi Code - Kod Compact-disc read-only memory (CD-ROM) - Kompaktni optički disk (CD-ROM) Communication - Komunikacije Computer - Računar (Kompjuter) Computer-based bibliographic retrieval - Bibliografsko-pretraživački sistem podržan računarom Computer graphics - Računarska grafika Computer network - Računarska mreža Computer Science - Računarstvo Computer system - Računarski sistem Contex - Kontekst Data processing - Obrada podataka Data protection - Zaštita podataka Data structure - Struktura podataka Database - Baza podataka Database management system (DBMS) - Sistem za upravljanje bazom podataka Datum, data - Podatak, podaci Decision analysis - Analiza odlučivanja Decision Support Systems - Sistemi za podršku odlučivanju Decision tree - Drvo odlučivanja Document - Dokument Documentation - Dokumentacija E learning - E učenje Element - Element Electronic mail - E mail, Elektronska pošta Entity - Entitet Evaluation - Evaluacija Expert system - Ekspertni sistem (Ekspertski sistem) Factor - Faktor (Činilac)

109

File - Datoteka Flash memory (USB stick) - Fleš memorija (USB stik) Flowchart - Blok-dijagram Function - Funkcija Graph - Graf Hardware - Hardver (Tehnička osnova računarskog sistema, Oprema) Health informatics - Zdravstvena informatika Health information system - Zdravstveni informacioni sistem (ZIS) Heuristic - Heuristika Hospital information system (HIS) - Bolnički informacioni sistem (BIS) Hypothesis - Hipoteza Index - Indeks Inference - Zaključivanje Information - Informacija Information science - Informatika Information system - Informacioni sistem Information and communications technology (ICT) - Informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) Information technology (IT) - Informatička tehnologija (IT) Input, Input device - Ulaz, Ulazni uređaj Interactive - Interaktivan Interface - Interfejs (Veza) Instruction - Naredba Iteration - Iteracija Keyword - Ključna reč Knowledge base - Baza znanja Knowledge Egineering - Inženjerstvo znanja Knowledge Processing - Procesovanje znanja Language - Jezici Lifeware - Lajfver (Kadrovi) Medical education information system - Informacioni sistem medicinske edukacije Medical informatics - Medicinska informatika Medical history form - Istorija bolesti Simulation - Simulacija Signal - Signal Software - Softver (Programi za rad računarskog sistema, Programi) Standard - Standardi Statistical package - Statistički paket programa System - Sistem System analysis - Analiza sistema System design - Projektovanje sistema System life-cycle - Životni ciklus sistema Tele-care - Telenega Terminal - Terminal Translator - Prevodilac Uninterruptable Power Supply (UPS) - Neprekidni izvor napajanja (UPS) Utility programs - Korisnički programi

110

Validation - Validacija Web pages (web site, world wide web –www) - Internet stranice (web stranice, web sajt ili www stranice) Wireless , Wi-Fi - Bežična mreža (Vajrles) Word - Reč Workstation - Radna stanica Medical record - Zdravstveni karton Medical research information system - Informacioni sistem medicinskih istraživanja Memory - Memorija (Skladište, Spremište) Message – Poruka Meta analysis - Meta analiza Minimal data set - Minimalni skup podataka Model - Model Modulator-Demodulator (Modem) - MODEM Neural net - Neuronska mreža Nursing informatics - Sestrinska informatika Object - Objekt Operating system (OS) - Operativni sistem (OS) Orgware - Orgver (Organizacioni postupci) Output, Output device - Izlaz, Izlazni uređaj Parameter - Parametar Process - Proces Program - Program Programming - Programiranje Real time mode - Rad u realnom vremenu (Rad u stvarnom vremenu) Relation - Relacija Search - Pretraživanje

111

R e fe re n ces 1. P. Dovijanić, Organizacija zdravstvene delatnosti i ustanova, Beograd: Agora, 1995. 2. J.H. van Bemmel, M.A.Musen, Handbook of Medical Informatics, Heidelberg: Springer, 1997. 3. A Standardization Work Programme for "Learning and Training Technologies & Educational Multimedia Software", Workshop Agreement CWA 14040:2000 E, CEN October 2000. 4. M. Obradović,»Informacioni sistem za podršku odlučivanju u farmakoterapiji«, Zbornik radova sa II naučno stručnog skupa – IT “97, Žabljak: 1997. 5. M. Obradović, „ICT servisi u primarnoj zdravstvenoj zaštiti“, Podgorica: Sekretarijat za razvoj -“08., 2008. 6. Tehnologije u medicini - Prof.Dr Sci. Darko PETKOVIĆ, dipl.inž. Viši asistent Mr Sci. Suad SIVIĆ, Dr.med. Univerzitet u Zenici 2005. 7. Medicinska informatika - nastanak naziva i njegovo značenje Prof. dr. sc. Gjuro Deželić - Škola narodnog zdravlja “Andrija Štampar” Medicinskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu- 2004. Medix. 8. Modeli e-health komunikacije u zdravstvenom sistemu - Milovan Obradović, Vojnomedicinska akademija, Beograd 2009. 9. Zakon o elektronskom dokumentu Republike Srbije 10. Virtuelna komunikacija u budućnosti – upotreba i zloupotreba, Tanja Tatomirović, Fakultet politčkih nauka, Beograd www.scribd.com 11. WEB medicina - webmedicina.org 12. Strangelove, M. (1994), “The Internet, electric gaia and the rise of the uncensored self. ComputerMediated Communication Magazine” www.sunsite.unc.edu 1994 13. Zbornik radova XXV Simpozijum PosTel o novim tehnologijama u poštanskom i telekomunikacionom saobraćaju 2007. 14. Slobodan Lazarević (2003), “Hakerski rečnik” 15. Lea, M., & Spears, R. (1995). “Love at first byte? Building personal relationships over computer networks” MacKinnon, R. (1997), “Journal of Computer Mediated Communication, 2 (4).” 16. Miroljub Radojković, Mirko Miletić (2006), “Komuniciranje, mediji i društvo” Nikola Marković (2008), “Internet i privatnost”, prezentacija sa predavanja na FPN 17. Patient Care Technology and Safety, Gail PowellCope;1 Audrey L. Nelson;2 Emily S. Paterson.3 1 Gail Powell-Cope, Ph.D., A.R.N.P., F.A.A.N.Research Enhancement Award Program in Patient Safety Technology, James A. Haley Veterans Hospital, Tampa, FL. 2 Audrey L. Nelson, Ph.D., R.N., F.A.A.N. 18. Patient Safety Center of Inquiry, James A. Haley Veterans Hospital, Tampa, FL. 3 Emily S. Patterson, Ph.D., research scientist, 19. Industrial and Systems Engineering, Getting at Patient Safety (GAPS) Center, Cincinnati VAMC, Ohio State University, Columbus, OH.

20. Hyman WA. Errors in use of medical equipment. In: Bogner MS, editor. Human error in medicine . Hillsdale, NJ: Lawrence Erlbaum; 1994. pp. 327–347. 21. ECRI Institute. Medical device safety reports. 2006 22. Institute of Medicine. Keeping patients safe: transforming the work environment of nurses. Washington, DC: 2004. 23. Nadzam DM, Mackles RM. Promoting patient safety: is technology the solution? Jt Comm J Qual Improv. 2001;27:430–6 24. Fuhrer MJ, Jutai JW, Sherer MJ, et al. A framework for the conceptual modeling of assistive technology device outcomes. Disabil Rehabil. 2003;25:1243–51 25. Stone RI, Wiener JM. Who will care for us: addressing the long-term care workforce crisis. Bethesda, MD: The Urban Institute and the American Association of Homes and Services for the Aging; 2001. 26. Samore MH, Evans RS, Lassen A, et al. Surveillance of medical device-related hazards and adverse events in hospitalized patients. JAMA. 2004 27. Han YY, Carcillo JA, Venkataraman ST, et al. Unexpected increased mortality after implementation of a commercially sold computerized physician order entry system. Pediatrics. 2005;116:1506–12. 28. Patterson ES, Cook RI, Render ML. Improving patient safety by identifying side effects from introducing bar coding in medication administration. J Am Med Inform Assoc. 2002;9:540–53. 29. Green SA. The evolution of medical technology. Clin Orthop Relat Res. 2001;385:260–6. 30. Patterson ES, Rogers ML, Chapman RJ, et al. Compliance with intended use of bar code medication administration in acute and long-term care: an observational study. Hum Factors. 2006; 31. Patterson ES, Rogers ML, Render ML. Fifteen best practice recommendations to improve the effectiveness of bar code medication administration. Jt Comm J Qual Saf. 2004 32. Ammenwerty E, Iller C, Mahler C. IT-adoption and the interaction of task, technology and individuals: a fit framework and a case study. BMC Med Inform 2006 33. Collins JW. Safe lifting policies. In: Nelson AL, editor. Handle with care: a practice guide for safe patient handling and movement . New York: Springer Publishing; 2005. pp. 151–162. 34. Zitzelsberger HM. Concerning technology: thinking with Heidegger. Nursing Philosophies. 2004 35. Nelson AL, Baptiste A. Evidence-based practices for safe patient handling and movement. Online J Issues Nurs. 2004; www.nursingworld.org 36. Bell F. Ergonomic aspects of equipment: patient lifting devices. Int J Nurs Stud. 1987;24:331–7. 37. International Ergonomics Association. What is ergonomics? [Accessed May 18, 2007]. Available at:http://www.iea.cc/browse.php?contID=what_is_erg onomics.

38. Gosbee JW, Gosbee LL, editors. Using human factors engineering to improve patient safety. Oakbrook Terrace, IL: Joint Commission Resources; 2005. 39. Verza R, Carvalho ML, Battaglia MA, et al. An interdisciplinary approach to evaluating the need for assistive technology reduces equipment abandonment. Mult Scler. 2006 40. Squires M, Bieslada D, Fanizza R, et al. New approaches to improving patient safety: strategy, technology and funding. Healthc Q. 2005 41. Karwowski W. Ergonomics and human factors: the paradigms for science, engineering, design, technology and management of human compatible systems. 2005 42. Wogalter MS, Mayhorn CB. Providing cognitive support with technology-based warning systems. Ergonomics. 2005 43. Burns-Bolton L. Technology drill down. Podium presentation at the Nurse Work Environment Innovation Summit; 2007 Jan 30–Feb1; Oakland, CA. 44. Sorkin RD, Woods DD. Systems with human monitors: a signal detection analysis. Hum Comp Inter. 1985 45. Monk A, Hone K, Lines L, et al. Towards a practical framework for managing the risks of selecting technology to support independent living. Appl Ergon. 2006;37:599–606. 46. Joint Commission on Accreditation of Healthcare Organizations. Healthcare at the crossroads: strategies for addressing the evolving nursing crisis. Author: 2002. 47. Bahlman DT, Johnson FC. Using technology to improve and support: communication and workflow processes. AORN J.2005;82:56–73. 48. Razvoj i perspektive bežičnih i mobilnih komunikacija Dr Slavko Pokorni, dipl.ing 2010 49. Nelson AL, Powell-Cope G, Gavin-Dreschnack D, et al. Technology to promote safe mobility in elderly. Nurs Clin North Am.2004;39:649–71. 50. Powell-Cope G, Baptiste A, Hoffman S, et al. The use of height-adjustable low beds in healthcare. 2005 51. World Health Organization. Medical devices and equipment. [Accessed March 21, 2006]. Available at:http://www.who.int/medical_devices/en/ 52. Pizzi LT, Goldfarb NI, Nash DB. Making health care safer: a critical analysis of patient safety practices Evidence Report/Technology Assessment Number 43 (Prepared by University of California at San FranciscoStanford University Evidence-based Practice Center under Contract No 290-97-0013) Rockville, MD: Agency for Healthcare Research and Quality; Jul, 2001. 53. DeRosier J, Stalhandske E, Bagian JP, et al. Using health care failure mode and effect analysis: the VA National Center for Patient Safety’s prospective risk analysis system. Jt Comm J Qual Improv. 2002;28:248–67. 209. 54. Battles JB, Kanki BG. The use of socio-technical probabilistic risk assessment at AHRQ and NASA. In: Spitzer C, Schmocker U, Dang VN,

55. 56. 57. 58. 59. 60. 61. 62. 63. 64.

65.

66. 67.

68. 69. 70. 71. 72. 73. 74.

editors. Probabilistic safety assessment and management. 4 . Berlin: Springer; 2004. Marx DA, Slonim AD. Assessing patient safety risk before the injury occurs: an introduction to sociotechnical probabilistic risk modeling in healthcare. Qual Safe Health Care. 2003 Gosbee JW. Who left the defibrillator on? In: Gosbee JW, Gosbee LL, editors. Using human factors engineering to improve patient safety. Oakbrook Terrace, IL: Joint Commission Resources; 2005. Thomson O’Brien MA, Oxman AD, Haynes RB, et al. Local opinion leaders: effects on professional practice and health care outcomes. Cochrane Database Syst Rev. 2000;(2):CD000125. Review. Patterson ES, Rogers ML, Render ML. Simulationbased embedded probe technique for humancomputer interaction evaluation. Cognition, Technology, and Work. 2004 Problem Reports: ECRI problem reporting system. Health Devices. 2002;31:37–8. Wears RL, Berg M. Computer technology and clinical work: still waiting for Godot. JAMA. 2005 Van Cott H. Human factors: their causes and reduction. In: Bogner MS, editor. Human error in medicine . Hillsdale, NJ: Lawrence Erlbaum; 1994 Tehnologije u medicini - Prof.Dr Sci. Darko Petković, dipl.inž. Viši asistent Mr Sci. Suad Sivić, Dr.med. Univerzitet u Zenici zdravstveni fakultet 2005. Medicinska informatika - nastanak naziva i njegovo značenje Prof. dr. sc. Gjuro Deželić - Škola narodnog zdravlja “Andrija Štampar” Medicinskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu- 2004. Medix. American Nursing Informatics Association. (2001, October). Nursing Infomatics. Retrieved 2004 Chastain, A. Ruth. (2003). Nursing Informatics: Past, Present and Future. Tennessee Nurses Association. Retrieved February 20, 2004, Thede, Linda Q. (2003). Informatics and nursing: opportunities & challenges (2nd ed.). pp. 3-22. Philadelphia: Lippincott Williams & Wilkins. Yensen, Jack.. (2002). Nursing Informatics Map. Retrieved February 20, 2004 Haptički Interfejsi - Everin Čekić, Vesna Đurišić, Velibor Leković, Dragan Perović, Elektrotehnički fakultet, Podgorica Vol. 5, Ref. F-4, p. 493-495, 2006. Modeli E-health komunikacije u zdravstvenom sistemu - Milovan Obradović, vojnomedicinska akademija, beograd 2009. Zakon o elekronskom dokumentu Republike Srbije Kako prevazići otpor promenama? Paunić Sanja, eZbornik sažetaka, III Kongres UINARS, 8. i 9.04.2011, Beograd, str. 113-114 Sestrinska informatika – uključi se! Paunić Sanja, eZbornik sažetaka, III Kongres UINARS, 8. i 9.04.2011, Beograd, str. 115-116 E-poslovanje: menadžment, tehnologije, aplikacije Vidas-Bubanja Marijana, Beogradska poslovna škola, Beograd 2007. www.uinars.rs, Osnovi informatike www.scribd.com

75. Medicinska informatika - Jelena Erić – Marinković, Nikola Kocev 76. Stav zdravstvenih djelatnika prema postupku informatizacije bolničkih ustanova - Gordana Marić Brumini, Doktorska disertacija, Rijeka, 2007 77. Od informacije do znanja - Helena Velić i sarad. www.mathos.hr/~hvelic/seminar/HELENA.pp 78. Mali rečnik informatike u medicini i zdravstvu Jelena Marinković, Snežana Simić, Zoran Božović, Milutin Dačić, Nikola Kocev www.mf-foca.com/malirecnik-informatike.pdf 79. Wikipedia, slobodna enciklopedija, hr.wikipedia.org, sr.wikipedia.org, en.wikipedia.org/ 80. Projekat telepatološke mreže XXV Simpozijum o novim tehnologijama u poštanskom i telekomunikacionom saobraćaju. PosTel 2007, Beograd, 11. i 12. decembar 2007. Branimir Reljin, Vojin Ćućuz, www.postel.sf.bg.ac.rs/downloads 81. Uvođenje informatičke tehnologije u sestrinstvo, Gordana Brumini, www.zvu.hr, 82. Internet socijalne mreže i društvo, Antun Laslo www.medijskakultura.org 2011 83. Uticaj interneta i socijalnih mreža na profesionalni rad, razvoj i promociju sestrinske struke, apstrakt, Paunić Sanja, prijava za Kongres Hrvatske udruge informatike u sestrintvu 2011. 84. Facebook nalog - www.zaneupucene.com 85. Edukacija i nove tehnologije. kompjuterski pomognuto učenje, korsver VNS Dr sc Kocev Nikola, Zdravstvena informatika za studente užih specijalizacija 2009/2010 86. E-learning tools for education: regulatory aspects, current applications in radiology and future prospects, Pinto A, Selvaggi S, Sicignano G, Vollono E, Iervolino L, Amato F, Molinari A, Grassi R.,Unità Operativa a Struttura Complessa di Radiologia Generale e di Pronto Soccorso, Dipartimento di Diagnostica per Immagini, Azienza Ospedaliera di Rilievo Nazionale, A. Cardarelli, Napoli, Italy. 87. Edukacija iz vašeg doma: E – Learning, Gordana Dragošev, Paunić Sanja, e-Zbornik sažetaka, III Kongres UINARS, 8. i 9.04.2011, Beograd, str. 118-120 88. Inovacija u doživotnom obrazovanju, Posted on August 1, 2010 by admin, http://www.eucenje.com/, 89. E-learning in nursing education--challenges and opportunities Peter Kokol, Helena Blazun, Dusanka Micetić-Turk, Patricia A Abbott, University of Maribor, University College of Nursing Studies, zitna ulica 15, Slovenia. Studies in health technology and informatics. 02/2006; 122:387-90. 90. E-learning, Ljiljana Bodrožić: www.fesb.hr 2011 91. E-learning i što bismo njime mogli u hrvatskoj, Jasna Tingle, 55. kolokvij Knjižnice IRB-a, 2005. 92. E- učenje, Wikipedia, www.hr.wikipedia.org 93. Edukacija i nove tehnologije. kompjuterski pomognuto učenje, korsver VNS Dr sc Kocev Nikola, Zdravstvena informatika za studente užih specijalizacija 2009/2010 94. Implementacija sestrinske dokumentacije u informacijski zdravstveni sustav i utjecaj na

kvalitetu zdravstvene njege, Marija Ljubičić, diplomski rad, Zdravstveno veleučilište, Zagreb, 2010. 95. Čukljek Snježana. Osnove zdravstvene njege. Zagreb: Zdravstveno veleučilište,2005. 96. Fučkar Gordana. Proces zdravstvene njege. Zagreb: Medicinski fakultet Sveučilišta u Zagrebu, 1992. 97. Kalauz Sonja. Orlić-Šumić Marija. Šimunec Dragica. Nursing in Croatia: Past, present, and future. Croat Med J 2008;49: 298-306. 98. Brown Pam. Florence Nightingale. Zagreb: Illyricum, 3P&T. 1995. 99. York university - Department of Mathematics and Statistics. Florence Nightingale's Statistical Diagrams. www.math.yorku.ca 100. Johns Hopkins university - School of nursing. Hopkins nurses find illumination from the “Lady with the Lamp”. 101. Matulić Tonči., Identitet, profesija i etika sestrinstva. Bogoslovska smotra 2007; 77 3: 727-744 http://hrcak.srce.hr/file/35480 102. Henderson Virginia. Osnovna načela zdravstvene njege, Zagreb: Hrvatska udruga za sestrinsku edukaciju, 1994. 103. Luić Ljerka. Što zapravo znači integracija u integriranom zdravstvenom informacijskom sustavu?. Hrvatski časopis za javno zdravstvo 2005; 104. Mrakovčić Nataša. Sestrinska dokumentacija. www.medri.hr 2009. 105. Čukljek Snježana. Teorija i organizacija u zdravstvenoj njezi - nastavni tekstovi. Zagreb: Zdravstveno veleučilište, 2008. 106. Petrak Jelka. Znanstveno istraživački rad u sestrinstvu - Evidence based care –nastavni tekstovi. Zagreb: Zdravstveno veleučilište, 2008. 107. Šokota Anita. Kalauz Sonja. Lijekovi – oblici i primjena. Zagreb: Zdravstveno veleučilište. Naklada Slap, 2008. 108. Prlić Nada. Zdravstvena njega. Zagreb: Školska knjiga, 1999. 109. Kalauz Sonja. Osnove menadžmenta - nastavni tekstovi. Zagreb: Zdravstveno veleučilište, 2007. 110. Kalauz Sonja. Upravljanje kvalitetom u zdravstvenoj njezi - nastavni tekstovi. Zagreb: Zdravstveno veleučilište, 2008. 111. AKAZ-Agencija za kvalitet i akreditaciju u zdravstvu u Federaciji Bosne i Hercegovine. Šta su indikatori izvedbe (izvršenja, performanse)? 2009. 112. Kalauz Sonja. Upravljanje resursima u zdravstvenoj njezi – nastavni tekstovi. Zagreb: Zdravstveno veleučilište, 2009. 113. Mravinac Martina. Mrkuš Sebastijan. Baždarić Ksenija. Bilić Zulle Lidija. Petrovečki Mladen. Elektronički zdravstveni zapis – središnji dio informacijskog sustava. www.medri.hr 2009. 114. Stevanović Ranko. Integralni informacijski sustav Hrvatski časopis za javno zdravstvo 2005; 115. Deželić Đuro. Medicinska informatika. Zagreb: Hrvatsko društvo za medicinsku informatiku, 1997. 116. Kern Josipa. Medicinsko informatičke metode. Zagreb: Medicinska naklada, 2003.

117. Kern Josipa. Zdravstvo digitalnog doba. Hrvatski časopis za javno zdravstvo 2005 118. Opća deklaracija o ljudskim pravima. http://www.ffzg.hr/hre-edc/Deklaracijaljp.pdf 2009. 119. Kern Josipa. Mrkota Mladen. Zaštita podataka u medicini i zdravstvu. www.snz.hr 2009. 120. Zakon o informacijskoj sigurnosti. Narodne novine. 2007 121. Hrvatska udruga medicinskih sestara (ur). Međunarodna klasifikacija sestrinske prakse. Zagreb: Med-ekon d.d. i Kikagraf d.o.o., 2003. 122. Hrvatska komora medicinskih sestara. Sestrinska lista. www.hkms.hr 2009. 123. Vuković Dinka. Uvođenje integriranog bolničkog informacijskog sustava. Medix 2004;10 54/55 124. Mahler Cornelia at all. Effects of a computer – based nursing documentation system on the quality of nursing documentation. J. Med. Syst. 2007, 31: 274 – 282. 125. Stanić Arsen. Stevanović Ranko. Zdravstveni informacijski sustavi. Hrvatski časopis za javno zdravstvo 2005; 126. Brumini Marić Gordana. Stav zdravstvenih djelatnika prema postupku informatizacije bolničkih ustanova. Rijeka: Medicinski fakultet Sveučilišta u Rijeci, 2007. 127. Ljubičić Marija. Proces sestrinske skrbi kod bolesnika oboljelih od ishemične bolesti srca. Split: Medicinski fakultet Sveučilišta u Splitu, 2005. 128. Cheevakasemsook Aree Chapman Ysanne. Francis Karen. Davies Carmel. The study of nursnig documentation complexities. International Journal of NursnigPractice 2006; 12: 366 – 374 129. Moody E. Linda. Slocumb Elaine, Berg Bruce. Jackson Dona. Electronic health records documnetation in nursing: Nurses' perceptions, attiudes and preferences www.medscape.com 130. Hafernick Deborah. Charting the course for Nursing: Who benefits when documentation is complete. www.twlk.com 2009. 131. New frontiers for nursing and health care informatics, Heimar F. Marin, International Journal of Medical Informatics (2005) 74, 695—704 132. Informatics: "The Tiger Project", DuLong, D., OJIN: The Online Journal of Issues in Nursing. Vol. 13 No 2. March 31, 2008, 133. Developing curriculum in nursing informatics in Europe, John Mantas, University of Athens, Laboratory of Health Informatics, PO Box 77313, GR-17510 Athens, Greece, 1998 134. Hrvatska Udruga informatike u sestrinstvu http://www.himss.org/ASP/index.asp 135. Zdravstveni informacioni sistem, savremena organizacija zdravstva, Nikola Puđa, Vršac, 2006

136. Implementacija sestrinske dokumentacije u informacijski zdravstveni sustav i utjecaj na kvalitetu zdravstvene njege, Marija Ljubičić, Diplomski rad, Zdravstveno veleučilište u Zagrebu, 2010. 137. Informacioni sistemi za bolnice i klinike www.medisoft.biz 138. Zdravstveni informacijski sustav, elektroničko poslovanju u zdravstvu www.medri.uniri.hr 139. Zdravstveni informacijski sustav – Medicinski fakultet rijeka www.medri.uniri.hr 140. Results of a Delphi Study to Determine Informatics Competencies for Nurses at Four Levels of Practice ** Please see full length article in Nursing Research, Nov/Dec 2002, Initial panel work available in Journal of Nursing Education, Oct 2001, 303-316 Results of a Delphi Study to Determine Informatics Competencies for Nurses at Four Levels of Practice Nancy Staggers, PhD, RN, FAAN, Carole A. Gassert, PhD, RN, FAAN, FACMI, Christine Curran. PhD, RN, CAN The authors would like to extend their gratitude to other expert panel members and the experts participating as pilot subjects: Barbara Carty, EdD, RN; Sue Grobe, PhD, RN, FAAN; Mary McAlindon, PhD, RN; Ramona Nelson, PhD, RN; Rita Snyder-Halpern, PhD, RN, C, and Cheryl B. Thompson, PhD, RN. A very special acknowledgement is made to Melody Rydgren, MS, RN whose participation in this work and obvious dedication to nursing informatics was remarkable 141. Lawrence O. Gostin et al., "Privacy and Security of Personal Information in a New Health Care System," Journal of the American Medical Association, 2003 142. Kodeks medicinske etike i lekarske komore Srbije, član 6- Lekarska tajna 143. Managing Information Security Risks: The OCTAVE Approach, Christopher Alberts and Audrey Dorofee, Addison Wesley Professional, 2002, p 152 144. Office paket - prilagođeno potrebama KBC-a, Uputstvo za korišćenje, Škola računara Vinča, 2010. 145. Easy Microsoft Office Word 2003, Que, 2003. 146. Excel 2003 Bible Book, Wiley, 2003 147. Sams Teach Yourself Microsoft Office Word 2003 in 24 Hours, Heidi Steele, 2003 148. Vodič za autore stručnih usmenih i poster prezentacija U SUSRET EVROPSKOM KONGRESU – Gordana Dragošev i saradici 2011.

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 614.2:004

ДРАГОШЕВ, Гордана, 1972Osnovi informatike i tehnologije u sestrinstvu : kompjuter član profesionalnog tima / Gordana Dragošev, Sanja Paunić, Marko Jovanović. - Niš : Udruženje medicinskih sestara - tehničara intezivnih nega, anestezije i reanimacije Srbije, 2011 (Niš : Control P). - 111 str. : ilustr. ; 21 cm Tiraž 1.000. - Registar. - Bibliografija: str. [112-115].

ISBN 978-86-88679-02-2 1. Паунић, Сања, 1983- [аутор] 2. Јовановић, Марко, 1985- [аутор] a) Здравство - Информациона технологија COBISS.SR-ID 185901836

10.

IKT VEŠTINA ZA 21. VEK INFORMACIONO – KOMUNIKACIONO – TEHNOLOŠKE VEŠTINE KOJE MORAJU POZNAVATI I PRIMENJIVATI MEDICINSKE SESTRE 21. VEKA

Elektronska dokumentacija, E-obrazovanje, edukacija i obuka, kompjuterske kartoteke su prisutna realnost. Moraæete da steknete nekoliko informatièkih veština, a u cilju prilagoðavanja stalnim promenama u sestrinskoj profesiji. Deset informatièkih veština koje morate steæi i savladati. 1.

Veština unosa i obrade teksta. To je osnovna veština 21. veka za sve. Ako nemate barem osnovu ove veštine, ubrzo æete postati nekopetentni za rad.

2.

Veština u korišæenju kalkulacijskih tabela. Sposobnost izrade i upravljanja informacijama u ovim tabelama je neophodna u medicini.

3.

Veština korišæenja programa elektronske pošte (e-mail). Èak i naj obiènije informacije se danas šalju putem e-maila. Da, to je brži naèin da razmenite poruke i iskustva sa drugom sestrom, lekarom, ustanovom. Gde god bili i u bilo koje doba.

4.

Veština korišæenja kompjuterskih prezentacija i multimedijalnih nastavnih programa. Veæ sada kontinuirana edukacija je ono što morate sprovoditi. Vi morate poznavati tehnologiju da bi mogli da predstavite svoje znanje, da budete u ulozi uèenika, ali i uèitelja. Zato vam treba veština izrade kompjuterskih prezentacija.

5.

Veština upotrebe interneta. Moguænosti pristupu i evaluaciji informacija preko interneta su neogranièene. Pronalažanje taènih, ažuriranih informacija sve je važnije.

6.

Veština u korišæenju baza podataka - pristup, ulaz i preuzimanje podataka. Baze podataka su jednostavno kolekcije informacija. Veština je sortiranje informacija da bi dobili ono što Vam treba. Svi podaci u zdravstvenim ustanovama poèinju da se skladište u kompjuterske baze podataka.

7.

Dobre istraživaèke veštine. Sposobnost da sprovedete istraživanje koristeæi internet i baze podataka je od suštinskog znaèaja. Postoji mnogo informacija koje Vam mogu pomoæi da poboljšate negu i leèenje pacijenata. Morate znati kako da im pristupite.

8.

Veština korišæenja sistema podrške odluèivanju (decision support systems). Kompjuterski algoritamski sistemi posebno razvijeni za svaku oblast, pomažu vam da sagledate sve pozitivne i negativne stvari neke planirane aktivnosti kroz kompjutersku simulaciju.

9.

Veština u korišæenju kompjuterskih aplikacija za planiranje i dokumentovanje medicinskog tretmana. Kako se sve više i više primenjuju elektronski zapisi u zdravstvu, tako je sposobnost korišæenja ovih aplikacija za unos u zdravstvene evidencije vrednija.

10.

Veština edukacije i obrazovanja. Vi ste odgovorni za svoje obrazovanje. Medicina æe nastaviti da se tehnološki razvija i integriše. Informatika je deo toga. Samo oni koji imaju sposobnost i spremnost da uèe i održe korak sa stalnim promenama mogu nastaviti dalje

Informatika u sestrinstvu zvuèi komplikovanije nego što jeste. Pomoæu raèunara planirate negu, dokumentujete uraðeno, proraèunavate upotrebu lekova, dobijate informacije o bolestima i naèinu leèenja i nege iz bilo kog dela sveta. Komunicirate sa drugim èlanovima ogromne sestrinske zajednice u svim oblastima života i rada. Informatièke veštine su od suštinske važnosti za sestrinsku praksu današnjice.