OSNOVE REBT

Oblast psihoterapije doivela je revoluciju. Traeci efikasnije psiholoke pristupe, psiholozi su pronalazili reenje u kognitivno-bihejvioralnoj terapiji (KBT). Racionalno-emotivno Racionalno-emot ivno bihejvioralna terapija (REBT), orginalni KBT pristup, bio je revolucionaran revoluc ionaran kada je prezentovan naucno-strucnoj javnosti sredinom pedesetih godina dvadesetog veka. Uticajniji nego ikad, ovaj pristup se sve vie razvija i raste. REBT je sveobuhvatan pristup pomaganja ljudima da promene svoje disfunkcionalne emocije i ponaanja, pokazujuci im kako da postanu svesni svojih uverenja i stavova koji stvaraju ova neeljena psihicka stanja, i kako da promene ova disfunkcionalna uverenja i stavove. Proces promene je edukativan, tako da omogucava klijentima da pomau sami sebi cak i kada je formalna terapija zavrena. Ovaj samopomauci aspekt REBT-a predstavlja jednu od najvecih snaga terapije uskladjene sa zahtevima savremenog drutva. Uz ucenje klijenata kako da upravljaju svojim ivotima, REBT terapeuti koriste brojne terapijske tehnike, ukljucujuci razumevanje ivotne filozofije svojih klijenata, emocionalno saosecanje i strategije reavanja problema. est principa lei u osnovi REBT-a: 1. Osecamo ono ta mislimo, odnosno kognicija najvie odredjuje ljudske emocije. Ne cine nas dogadjaji sami po sebi tunim, ljutim ili anksioznim, vec nas ono to mi govorimo sebi o tim dogadjajima uvodi u naa emocionalna stanja. Ljudi koji su socijalno fobicni nisu uznemireni zbog ponaanja drugih ljudi, vec sami sebe uznemiravaju govoreci sebi da ce ih drugi odbaciti, povrediti ili biti zli prema njima, te da oni ne mogu podneti takvo njihovo ponaanje. p onaanje. 2. Mi uznemiravamo sebe pogrenim razmiljanjem. Nai emocionalni poremecaji uzrokovani su disfunkcionalnim razmiljanjima kao to su preterivanje, crno-belo razmiljanje, pojednostavljivanje, rigidno miljenje, preterane generalizacije, skakanje na zakljucak, itd. 3. Menjanje naeg razmiljanja promenice naa osjecanja. Poto nas misli uznemiravaju, smisleno je raditi na promeni naih razmiljanja o sebi, drugima i svetu. Umesto da sebi govori da ce ga razgovaranje sa osobama suprotnoog pola samo dovesti do odbacivanja i da je to uasno, klijenta moemo ohrabriti da testira u realnosti da li je to zaista toliko uasno kao to to on ili ona pretpostavljaju. 4. Iracionalna uverenja imaju razlicite uzroke. Albert Ellis je cesto isticao

da ljudska bica lako usvajaju iracionalna uvjerenja. Medjutim, iako okolina, kultura i genetika igraju znacajnu ulogu u razvijanju iracionalnih uverenja, mi smo ti koji imamo tendenciju da sebe uznemiravamo na razne nacine. 5. Iako ucenje iz prolosti moe biti znacajno za ucenje iracionalnih uvjerenja, REBT smatra vanim uocavanje nacina na koje mi sada uznemiravamo sebe svojim uvjerenjima. Ljudi imaju tendenciju da neprestano uznemiravaju sami sebe na razne nacine. REBT uci klijente kako da otkriju uverenja o sebi, drugima i svetu koja su naucili u prolosti i procjene da li su ona tacna i korisna u dananjosti. 6. Uverenja se mogu menjati. Poto su ljudi prirodno skloni da razvijaju iracionalna uverenja, menjanje uverenja je nekada teko i zahteva upornost, zbog cega je REBT vrlo aktivna i direktivna terapija. REBT se uspeno primenjuje za pomaganje ljudima sa veoma razlicitim klinickim i neklinickim problemima: Depresija Generalizovana anksioznost i specificni poremecaji anksioznosti, ukljucujuci napade panike, opsesivno-kompulzivni poremecaj, agorafobiju i druge specificne fobije Poremecaji ishrane Ovisnost Hipohondrija Posttraumatski stresni poremecaj (PTSD) Poremeceni bracni odnosi Seksualne disfunkcije Ljubomora Kontrola besa (Anger management) Poremecaj kontrole impulsa Antisocijalna ponaanja Poremecaji licnosti Oporavak od seksualnog zlostavljanja Prilagodjavanje na hronicne zdravstvene probleme, fizicke onesposobljenosti ili mentalne poremecaje Kontrola bola (Pain management) Kontrola stresa (Stress management) Poremecaji ponaanja kod dece i adolescenata Problemi u partnerskim i porodicnim odnosima Problemi separacije (prekid ljubavne veze, razvod, smrt bliske osobe)

REBT se takodje koristi za podsticanje licnog razvoja i samoaktualizacije (ostvarivanje licnih potencijala). Sadri detaljne principe (kao to su prosvecujuci interes za sebe, samoprihvatanje, preuzimanje rizika) koji mogu biti upotrebljeni za pomaganje ljudima u razvijanju funkcionalnije filozofije ivljenja i ponaanja u skladu sa njom. Sve cece se koristi za vecu efikasnost na radnom mjestu. Neke korisne stvarcice iz REBT-a...ovo je iz prirucnika za terapeute, ali meni je korisno, nadam se da ce biti i vama - REBT je psiho-edukacioni pristup terapiji. Posao terapeuta je da pomogne klijentu da nauci osnovne principe racionalnog zivljenja i kako da ih primenjuje u svakodnevnom zivotu. -Pokazite svojim klijentima da mogu biti fleksibilni i strastveni u isto vreme. - Pomozite svojim klijentima da vide da niste vi taj koji ce im reci sta da rade ili sta da misle. Radije, neka vas vide kao nekog ko ce im pomoci da shvate opcije koje imaju i u koje mogu da veruju, i koje su najverovatnije emocionalne, bihejvioralne i mislene posledice ovih uverenja. Kada klijent jednom to shvati, vas posao je da mu pomogne da izabere uverenja koja ce im najbolje pomoci da postignu zdrave emocionalne, bihejvioralne i mislene ciljeve. - Pomozite svojim klijentima da uvide da vi ne samo da im nece isprati mozak, vec zelite da ih naucite da razmisljaju sami za sebe i da imaju izbor sta ce da osecaju i kako ce delati. - Naucite svoje klijente da je preosetljivost, osetljivost + uznemirenost. Pomozite im da budu osetljivi bez osecaja uznemirenosti. - Naucite svoje klijente da razumeju da kada ih neki neugodan dogadjaj uznemiri, oni sami sebe dodatno povredjuju i dodaju jos bola na bol prouzrokovan spoljasnjim dogadjajem. - Neki klijenti verovatno misle da je jedina alternativa sebicnosti potpuna nesebicnost. Objasnite tim klijentima da koncept prosvecene brige o sebi predstavlja zdravu alternativu pomenutim dvema nezdravim alternativama. - Naucite svoje klijente pravilo iz bejzbola - ako ste nesto u zivotu radili tri puta i nije vam uspelo, vreme je da promenite pristup. - Naucite svoje klijente da ljudi koji su psihicki zdravi zele mnogo, ali im  je potrebno vrlo malo. - Naucite klijente da razumeju da je jedina produktivna stvar koju mogu da urade povodom svoje proslosti je da se ne uznemiravaju oko nje i da uce iz proslih iskustava. - Klijenti vrlo cesto dolaze na terapiju da potraze pomoc oko prakticnih problema. Pomozite im da uvide da ce najbolje biti opremljeni da se suoce sa ovim problemima, kada se jednom rese uznemiravajucih

emocija koje imaju povodom tih problema. - Vodite racuna o tome da razjasnite klijentu da biti emocionalno odgovoran ne ukljucuje okrivljavanje samog sebe za nastanak emocionalnih problema koje ima. Oni jesu odgovorni, ali ne zasluzuju osudu. - Kada pomazete klijentu da identifikuje uznemirujuce emocije, imajte sledecih osam emocija u vidu : anksioznost, depresija, krivica, sramota, bol, nezdrav bes, nezdrava ljubomora, nezdrava zavist. - Klijenti nemaju samo problema zato sto imaju nezdrave negativne emocije; oni imaju problema zato sto nisu iskusili ydrave negativne emocije koje su primerene i odgovaraju negativnim zivotnim dogadjajima. - Pitajte svoje klijente koliko brzo zele im bude bolje - veoma brzo, umereno brzo ili sporo. Zatim, zapitajte ih da li zele da uloze veoma veliki napor, umereno veliki napor ili mali napor da se promene. Pokazite klijentima koji zele da im veoma brzo bude bolje uz ulaganje vrlo malo napora, da ocekuju magiju.Generalno, brzina poboljsanja kod klijenta, je u direktnoj proporciji sa kolicinom napora koji su spremni da uloze da sebi pomognu. ..... ta su iracionalna uverenja? Iracionalna uverenja su : - Poruke o ivotu koje aljemo sami sebi koje nas spreavaju da se razvijamo u emocionalnom smislu - Scenariji koje imamo u svojoj glavi o tome kako verujemo da bi ivot  Ätrebao³ da izgleda za nas i za druge - Neosnovani stavovi, miljenja i vrednosti kojih se drimo, a koji nisu u skladu sa tim kakav je svet zaista - Skup negativnih reakcija koje inimo po navici kada se naemo u stresnoj situaciji ili pred nekim stresnim dogaajem - Stereotipni nain reavanja problema koji primenjujemo kada smo suoeni sa ivotnim pritiscima - Ideje, oseanja, verovanja, naini razmiljanja, stavovi, sklonosti, predrasude ili vrednosti na kojima smo odgajeni. Naviknuti smo na to da ih koristimo kada se suoavamo sa problemima u ivotu danas, ak iako nisu produktivni i ne pomau nam da doemo do pozitivnog reenja koje nam pomae da se razvijamo - Samo-poraavajui nain delovanja. Na povrini ovo ponaanje moe delovati kao prigodno u datoj situaciji, ali zapravo rezultira u neutralnim ili negativnim posledicama - Naini razmiljanja, oseanja ili delovanja Äpo navici³ koji na due

staze nisu efikasni - Kontraproduktivni nain razmiljanja, koji nam na kratke staze daje sigurnost i komfort, ali, ili ne reava ili produbljuje problem gledano na due staze - Negativni ili pesimistiki nain gledanja na neophodna ivotna iskustva kao to su gubici, konflikti, preuzimanje rizika, odbijanje ili prihvatanje promene - Preterano optimistino ili idealistiko gledanje na neophodna ivotna iskustva kao to su gubici, konflikti, preuzimanje rizika, odbijanje ili prihvatanje promene - Emocionalna opravdanja za preuzimanje ili izbegavanje akcije kada se suoimo sa izazovom. Kada se preputamo emocijama to ne rezultira nikakvim linim dobitkom, ve pre linim tegobama ili gubicima - Uobiajeni nain razmiljanja koji nas ini u oima drugih tvrdoglavima, bandoglavima, preterano temperamentnim, svaalaki raspoloenim ili rezervisanim - Naini razmiljanja o samom sebi koji su van konteksta realnih injenica, a koji rezultuju ili potcenjivanjem ili precenjivanjem samog sebe - Naini kojima dovodimo sebe u zabunu o namerama drugih kada umeamo i svoje unutranje probleme - ivotne poruke koje su nam prenesene formalno ili neformalno od strane drutva, kulture, zajednice, rase, etnike grupe, suseda, crkve, socijalne mree, porodice, vrnjaka, kole, kolega ili roditelja. One nisu produktivne u reavanju trenutnih problema ili kriza, ali mi smo nespremni da ih promenimo ili ih odbacimo. Ove poruke mogu biti vrlo  jasne ili deo naeg podsvesnog - Zakljuci o ivotu koje smo doneli tokom vremena ivei u iracionalnom okruenju koje nismo identifikovali kao iracionalno (npr. uverenja koja se razviju kada ste lan porodice koja ivi pod visokim stresom) - Standardi koji nam predstavljaju potporu i na osnovu kojih smo uili kako se deluje, u ta se veruje, i kako se izraavaju ili doivljavaju oseanja. Kada ih se pridravamo, ovi standardi ipak ne dovode do zadovoljavajuih reenja trenutnih problema - Ritualni naini na osnovu kojih zasnivamo odnose sa drugim ljudima, a koji rezultuju neproduktivnim vezama i poveanim emocionalnim stresom - Nemetodina, neproduktivna i nerealna oekivanja koje postavljamo drugima i samima sebi, a koja garantovano nee moi da se ispune i koja rezultuju u ouvanju negativnog koncepta o sebi

eki primeri iracionalnih uverenja

N

Negativna iracionalna uverenja o samima sebi : - Ne zasluujem pozitivnu panju od drugih - Ne bi trebalo da optereujem druge svojim problemima i strahovima - Ja sam ubre - Ja sam nekreativna, neproduktivna, neefiksna i netalentovana osoba - Ja sam bezvredan - Ja sam najgori primer na celoj zemlji - Nisam u mogunosti da reim svoje probleme - Ja imam tako mnogo problema, bolje bi bilo da odmah odustanem - Ja sam toliko glup za stvari, nikada neu moi da reim neto tako komplikovano kao to je ovo - Ja sam najrunija, najneprivlanija, debela, odvratna osoba egativna iracionalna uverenja o drugima :

N

- Niko ne brine ni o kome drugom - Svi mukarci su neiskreni i ne moe im se verovati - Uspena veza je trik, ne moe imati kontrolu nad tim kako e se stvari odvijati - Ljudi e pokuati da dobiju sve to mogu od tebe, uvek na kraju bude zloupotrebljen - Ljudi su tako bandoglavi i svojevoljni, nikada nisu voljni da sasluaju drugi nain gledanja na stvari - Osuen si na to da bude povreen u vezi, nema svrhe da pokuava da to promeni - U svim borbama neko ispadne luzer, zato izbegavaj borbe po svaku cenu - Nije bitno ko si ti zaista ve ono to ini da bi privukao drugu osobu - Ono to je vano u ivotu je ta drugi misle o tebi - Postoji potreba da stalno bude na oprezu sa drugima kako bi se osigurao da ne bude povreen Iracionalna uverenja o drugim temama : - Postoji samo jedan nain na koji stvari mogu da se odrade - Rad je kazna i ovek mora da je istrpi zato to je ovek - Porodica koja se moli zajedno uvek ostaje zajedno - Uvek se uvati od sila zla je jedini nain da se ivi ivot - Postoji uvek dva izbora : pravi i pogrean, belo ili crno, pobeda ili poraz, prolazak ili padanje, rast ili stagnacija - Kada si jednom venan i ima decu, tek tada si deo ljudske rase - Hendikepirana osoba je nesavrena, treba je saaljevati i ostaviti na

ivotnom putu - Priznavanje greke je poraz ili znak slabosti - Pokazivati bilo kakvu vrstu emocija je pogreno, znak slabosti i nije doputeno - Traenje pomoi od nekog drugog je priznavanje da smo slabi, i predstavlja poricanje stvarnosti da si samo ti onaj koji moe reiti svoje probleme K

ako prepoznati iracionalna uverenja?

- Kada otkrijemo da se vrtimo u krugu prilikom pristupanja nekom problemu - Kada svaki pokusaj da se problem rei rezultuje u manjem ili veem pogoranju problema - Kada tiho patimo nad nekim problemom due vreme, a ipak jo nismo preduzeli korake da potraimo pomo - Kada se odluimo za kreativni nain reavanja problema, pa ipak se oseamo nesposobnim da primenimo reenje problema - Kada smo izabrali nain na koji emo reiti problem i shvatimo da smo veoma nesreni takvim razvojem dogaaja, pa ipak izbegavamo da razmislimo o alternativama - Kada smo uplaeni nekog naina za reavanje problema zato to oseamo jako veliku krivicu ukoliko postupimo tako - Kada shvatimo da smo opsednuti problemom, pa ipak ne preduzimamo nita da ga reimo - Kada se oseamo zakoeni kada se suoimo sa problemom - Kada otkrijemo da je jedini nain na koji se nosimo sa problemom tako to ga izbegavamo, negiramo ga, ignoriemo ga, beimo od njega, ili mu okreemo lea - Kada sagledavamo obe strane nekog problema, ali ipak nismo sposobni da donesemo odluku K

oje su prednosti osporavanja naih iracionalnih uverenja?

Osporavanjem svojih iracionalnih uverenja, sposobni smo da : - Odblokiramo emocije o nama samima i naim problemima - Postanemo produktivni i realistini ljudi koji reavaju probleme - Stiemo kredibilitet kod drugih i kod nas samih - Dobijamo jasnou, svrhu i ozbiljne namere kad pristupamo svojim problemima - Smanjujemo strah od krivice ili od povreivanja drugih ljudi kada reavamo probleme - Identifikujemo barijere i prepreke koje najpre moramo ukloniti pre nego to pristupimo reavanju problema

- Postajemo iskreniji prema sebi i iskreniji o naim problemima - Stavljamo problem u realistinu perspektivu u skladu sa njegovom vanou, intenzitetom, i mogunou za reavanjem - Odvajamo oseanja od sadraja problema - ivimo bogatije, autentine ivote - Sagledavamo ivot iz zdravije perspektive, sa veim znaenjem i pravcem - Ouvamo smisao za humor u prisustvu problema i njihovih reenja - Prepoznajemo svoju vrednost i dobrotu i odvajamo ih od greaka koje smo napravili u ivotu - Opratamo sebi i drugima greke - Pruamo sebi i drugima nenost, ljubaznost, i razumevanje u tekim vremenima - Dobijamo oseaj svrhe i red u ivotu kad reimo probleme - Oseamo se produktivno dok naporno radimo na svojim problemima - Potujemo svoja prava i prava drugih u reavanju problema - Razjanjavamo svoja oseanja povodom tueg ponaanja bez barijere samocenzure ili straha od odbijanja - Dobijamo Äwin-win³ reenje za problem, koje ukljuuje nas sa drugima i ini nas otvorenim za kompromise oraci koje moemo preduzeti u osporavanju iracionalnih uverenja K

orak 1 : Da li je moda razmiljanje ili reavanje problema blokirano postojanjem iracionalnog uverenja? Razmislite o konkretnom problemu i odgovorite na sledea pitanja. 1) Da li se vrtim u krugu pokuavajui da reim ovaj problem? 2) Da li postoji neto u meni to me spreava ili koi da uinim neophodne korake povodom ovog problema? 3) Da li me ometaju misli o tome ta bih ja ili neko drugi trebao uiniti, misliti ili oseati u ovoj situaciji? 4) Da li uhvatim sebe kako kaem da bi ova situacija Ätrebala da bude takva i takva³ i imam problem da prihvatim da je takva kakva je? 5) Da li koristim fantazije ili magina razmiljanja kada razmiljam o ovom problemu? Da li se nadam da e se nekim udom reiti? 6) Da li sam optereen strahom od toga ta e drugi misliti o meni dok radim na ovom problemu? 7) Da li znam ta je reenje ovog problema, ali sam paralisan kada treba da ga primenim? 8) Da li koristim dosta Äda, ali...³ prilikom razmiljanja o ovom problemu? 9) Da li mi je lake da odugovlaim, izbegavam, skreem sebi panju, ignoriem ili beim od ovog problema? K

10) Da li mi ovaj problem uzrokuje dosta tegoba i predstavlja muenje za mene i druge, ali ipak se oseam zakucanim kada pokuavam da ga reim? orak 2 : Ako ste odgovorili sa Äda³ na sva prethodna pitanja u Koraku 1, verovatno se suoavate sa problemom ili situacijom u kojoj neko iracionalno uverenje zamagljuje razmiljanje. Sledea stvar koju treba da uradite je pokuaj identifikovanja blokirajueg iracionalnog uverenja. Odgovorite na sledea pitanja u svom dnevniku. 1) Da li je ovo blokirajue uverenje neto u ta verujem celog ivota? 2) Da li ovo blokirajue uverenje dolazi od uenja mojih roditelja, crkve, porodice, vrnjaka, posla, drutva, kulture, zajednice, etnike grupe ili socijalne mree? 3) Da li ovo se ovo uverenje uvek javlja kada pokuavam da reim ovaj problem ili problem slian njemu? 4) Da li je ovo uverenje neto to mi je pomoglo da uspeno reim ovakve probleme u prolosti? 5) Da li ovo uverenje ini da se oseem neiskrenim prema sebi povodom mog problema? 6) Da li ovo uverenje stvara oseaj imobilizovanosti time to mi nabija oseaj krivice ili strah od odbacivanja u mojoj glavi kada pokuavam da reim ovaj problem? 7) Da li ovo uverenje moe da se formulie u jedno-dve reenice? 8) Da li ovo uverenje predstavlja konzistentnu tvrdnju kada se ja suoavam sa ovim problemom ili pokazuje tendenciju da se menja, tj. bude promenljivo kako ovaj problem postaje jasniji? 9) Da li ovo blokirajue uverenje predstavlja opipljivo tvrenje ili je  jednostavno oseaj ili intuicija? 10) Mogu li da izrazim iracionalno uverenje? Ako da, napiite ga u svoj dnevnik ± ÄMoje iracionalno uverenje je....³ K

orak 3 : Kada ste jednom identifikovali svoje blokirajue uverenje u Koraku 2, testirajte njegovu racionalnost. Odgovorite na sledea pitanja sa da ili ne. 1) Da li postoji realna osnova da podri ovo uverenje kao uvek istinito? 2) Da li ovo uverenje podstie lini razvoj, emocionalnu zrelost, nezavisnost u razmiljanju i delovanju, kao i stabilno mentalno zdravlje? 3) Da li e mi ovo uverenje, ukoliko mu se priklonim, pomoi da prevaziem ovaj i budue probleme u mom ivotu? 4) Da li e ovo uverenje, ukoliko mu se priklonim, rezultovati samoporaavajuim ponaanjem? 5) Da li ovo uverenje titi mene i moja prava kao osobe? 6) Da li mi ovo uverenje pomae da se iskreno i otvoreno poveem sa drugima, tako da nastane zdrav poetak jednog meuljudskog odnosa? K

7) Da li mi ovo uverenje pomae u tome da budem kreativan i racionalan u reavanju problema kao i da identifikujem niz alternativa od kojih mogu da izaberem neko sopstveno reenje u skladu sa mojim prioritetima? 8) Da li ovo uverenje gui moja razmiljanja i sposobnost da reim problem do take kada se oseam potpuno imobilizovanim? 9) Kada kaete drugima ovo uverenje, da li vas oni podravaju zato to  je to verovanje koje ima cela vaa porodica, vrnjaci, crkva ili zajednica? 10) Da li je ovo uverenje apsolutistiko? Da li je crno ili belo, da ili ne, pobeda ili poraz, bez opcija u sredini? Zdravi odgovori su : 1 ± ne, 2 ± da, 3 ± da, 4 ± ne, 5 ± da, 6 ± da, 7 ± da, 8 ± ne, 9 ± ne, 10 ± ne. Ukoliko niste u mogunosti da date zdrav odgovor na jedno ili vie pitanja u Koraku 3, tada je najverovatnije vae blokirajue uverenje iracionalno. orak 4 : Kada ste jednom utvrdili da je blokirajue uverenje iracionalni, spremni ste da ga osporite. Odgovorite na sledea pitanja u svom dnevniku. 1. Kako se oseam kad razmiljam o ovom uverenju? 2. Da li postoji neto u realnosti da podri ovo uverenje kao istinito? 3. ta u realnosti podrava nedostatak apsolutne istinitosti u ovom uverenju? 4. Da li ovo uverenje deluje kao istinito samo kada ja govorim, mislim ili doivljavam oseanja povodom ovog problema? 5. ta je najgore to moe da mi se desi, ako se ne pridravam ovog uverenja? 6. Koje pozitivne stvari mi se mogu desiti ukoliko ne posluam ovo uverenje? 7. Koje bi bilo prikladno, realistino uverenje kojim mogu da zamenim ovo iracionalno? 8. Kako bih se oseao kad bih ovim novim uverenjem zamenio staro blokirajue uverenje? 9. Kako u se ja razvijati i kako e moja prava i prava drugih biti zatiena ovim novim uverenjem? 10. ta me spreava u tome da prihvatim alternativno uverenje? 11. Kada ste jednom odgovorili na ova pitanja, zamenite uverenje i postupajte u skladu sa njim ± ÄMoje novo, racionalno, zdravo uverenje  je....³ K

orak 5 : Ukoliko i dalje imate potekoe u reavanju problema, vratite se na Korak 1 i ponite iz poetka. K

Osnovni sadraji srenog i zdravog ivljenja Samo-prihvatanje. Zdravi ljudi biraju da prihvate sebe bezuslovno, umesto da sebe odmeravaju, ocenjuju ili pokuavaju da dokau svoju vrednost. Preuzimanje rizika. Emocionalno zdrave osobe biraju da preuzmu rizik i imaju avanturistiki duh u pokuaju da uine ono to ele da uine, a da nisu ludo i nepromiljeno odvani. Bez utopistikih ideja. Malo je verovatno da emo dobiti sve elimo ili emo moi da izbegnemo sve to doivljavamo bolno. Zdravi ljudi ne gube vreme pokuavajui da dostignu nedostine ciljeve, ili nerealnu perfekciju. Visoka tolerancija na frustraciju. Zdravi ljudi razumeju da postoje dve vrste problema sa kojima e se susresti : oni, povodom kojih e moi neto da uine i oni, povodom kojih se nita ne moe uiniti. Kada se jednom napravi ova razlika, jedini cilj je pokuavanje promene onih uslova koji su nam mrski, a koje moemo da promenimo i prihvatanje onih uslova u kojima ivimo, a koje ne moemo promeniti. Prihvatanje svoje odgovornosti u stresu. Radije nego to e kriviti druge osobe, svet ili sudbinu za nesrene okolnosti, zdrave individue prihvataju da veliki deo odgovornosti u tome kako misle, oseaju se ili ponaaju snose sami. Sopstveni interesi. Emocionalno zdrave osobe imaju tendenciju da svoje interese stavljaju za nijansu ispred svih tuih interesa. Oni se rtvuju u odreenom stepenu za one do kojih im je stalo, ali ne u prevelikoj meri i nikako u potpunosti. Drutveni interesi. Emocionalno zdrave osobe biraju da ive u drutvenim grupama, i ine to na nain koji im je ugodan i koji ini da se dobro i sreno oseaju, pri emu je njihov izbor da se ponaaju moralno, tite tua prava i pomau u opstanku drutva u kojem ive. Usmerenost na sebe. Dobro je iveti u kooperaciji sa drugim osobama, ali je najbolje da osoba prihvati da primarnu odgovornost za svoj ivot nosi sama, umesto da zahteva ili ima potrebu za podrkom i negom drugih.

olerancija. Od pomoi je dozvoliti ljudima (sebi i drugima) da imaju pravo da gree. Nije dobro ohrabrivati loe ponaanje, ali nema potrebe da se osobe osuuju ili da sami sebe krivimo i osuujemo zbog toga to smo uinili neto loe. Fleksibilnost. Zdrave individue pokazuju tendenciju ka fleksibilnosti u miljenju, nasuprot tome da imaju krute stavove, da su osobe sa predrasudama i nepromenljivim stavovima, koja mogu da redukuju uslove za srean ivot. Prihvatanje nesigurnosti. ivimo u fascinantnom svetu punom mogunosti i ansi; apsolutna izvesnost najverovatnije ne postoji. Zdrave individue tee ureenosti i kontroli u odreenom stepenu, ali ne zahtevaju savrenu izvesnost. Posveenost. Veina ljudi osea da je srenija kada je vitalno posveena neemu izvan samog sebe. Prisustvo najmanje jednog snanog kreativnog interesa i nekog znaajno uea u ljudskom ivotu, pokazuje se da obezbeuju strukturu jednog srenog svakodnevnog ivota.