Osnove Planiranja Saobracaja I Blok Deo 1

 

OSNOVE PLANIRANJA SAOBRAĆ AJA AJA Prof. dr Jadranka Jovi ć  ć 

2010/2011

 

PRAVILA IGRE Prisustvo predavanju: bodova Prisustvo vežbama: 155bodova Kolokvijumi: bodova (ukupno 20 bodova) Godišnji rad:2x10 20 bodova Semi Se mina nars rski ki ra rad: d: 10 10 bodo bodova va Pismeni ispit: 20 bodova Usmeni ispit: 20 bodova Minimalno 40 bodova za izlazak na ispit Maksimalno 110 bodova

 

I BLOK OSNOVE PLANIRANJA SAOBRAĆAJA

 

Definicije

• Šta je pla lanniran anjje sa saoobr braaćaja? • Šta je je S TR TR AN T? ĆR AO BS RPAO AJ? • TRANSPORTNI PR PROCES •• • • • •

Ćanje S AaOjeBR Aetan AJNI Šta Št kret kr je u PROCESI plan pl aner ersk skom om sm smis islu lu?? Sta je mobilnost? Zašt Za štoo nas nasta taje je po potr treb ebaa za za tra trans nspo port rtom om?? Karakteristike kretanja (transporne potrebe) Štaa je pu Št puto tova vanj njee u pl plan aner ersk skom om sm smis islu lu??

 

Definicija i značenje termina •   Nebrižljiva  i neprecizna  upo upotr treba eba sva svakod kodne nevno vnogg či  bez fiksiranog zna č  čenja  e   nja ,  jezika (tj. upotreba re č  uz mno mnogo go podraz podrazume umevano vanog) g) može može ozbiljn ozbiljnoo da ometa napredak saznanja i često vodi nepotrebnim raspravama. • koristiti Jezičke čtermine možemo i korektno To ak i da ne umemorazumeti da ih definišemo.  je sposobnost u koju nas upu upućuje tek čke veštine i zahteva prilično sistematsko razvijene jeziobrazovanje

 

Tri najčešća razloga da se termini definišu 1) Da bi se poboljšao i obogatio rečnik – da bi se neko uveo u značenje i up upotrebu termina koji su mu nepo pozzna natti. 2) Da bi se el eliminisale jezičke dvosmislenosti i neodređen enoost stii pris isuutne u jez jezik ikuu. 3) Da bi se redukovala nejasnoća izraza npr. „inteligentno”, „elegantno”, „jestivo”, koji su podložni subjektivnoj interpretaciji.

 

Šta je TRANSPORT?  – Transportovanje i teret tereta, a, odnosno njihovo ljudi premeštanje sa mesta na mesto, kao i transport informacija i energije sa jednog mesta na drugo, predstavlja jedan specifičan proces pro ces - transp transportn ortnii proces proces..  – U osnovi ovog procesa jjeste este dislokacija ili premeštanje ljudi, robe, vesti ili energije.

 

Šta je SAOBRAĆAJ?  – Saobra jej mrež usmereno kretanje zajednioćaj koj mr ežii sao saobr bra aćajnica.voznih jedinica na čko  – “Negativna” posledica transporta.

 

TRANSPORTNI PROCES Svaki vid transporta ima svoje specifičnosti koje, pre svega, proizilaze iz razlike u samim sredstvima transportnog rada i transportnim putevima kojima se ta sredstva kreću, jer se kod pojedinih vidova transporta zajedno sa teretom i putnicima kreću i transportna sredstva. Izuzetak  je cevni transport, transport energije i transport informacija.

 

ĆAJNI PROCESI SAOBRA OBUHVATAJU: • Prog Program ramira iranje nje,, planir planiran anje, je, oorg rgani anizov zovanj anje, e, upra upravlj vljanj anjee i kontrolu kretanja transportnih jedinica na određenoj ćajnoj saobra • U tom tom cil cilju ju mogu momreži. gu se izdvo izdvojit jitii faz fazee ost ostva varen renja ja ovog ovog zadatka: planiranje i programiranje saobraćaja na ćajnom sistemu, odre saobrakretanja i režimđenom koordinacije i kontrolaorganizacija funkcionisanja sistema, uključujući i javnu bezbednost.

 

Zašto transportom? nastaje potreba za

 

justo dsokrn eaakra tispo vnoode stilapLro rost rna rasp dela stanovanje

obrazovanje

posao

odmor kupovina

 

Potr Po treb ebaa za kre kretanj tanjem em? ?

 

Prema kom cilju?

Prodavnica 1  0 m  1  5 0 0 m

3000m

Prodavnica 2

2 0  00    0  m 

Prodavnica 3

 

kojim načinom?

Pešice@ Cjdjlmpn@ Lpmjnb@  Bvupcvtpn@  Bvupcvtpn @

prodavnica 3

 

kojim putem?

1

prodavnica 3

2

 

U koje vreme?

? ?

?

 

Kara Ka rakt kter eris isti tike ke kr etan anja (tra (t rans nspo portn rtni i zaht zakret htev evi) i) ja • • • • • • •

Obim u 24 sata Mobilnost Prostorna raspodela Raspodela po svrhama Raspodela po načinu Vremenska ra raspodela i Rasp Raspod odel elaa po po mre mreži ži sao saobraćajnica

 

PARAMETRI KVALITETA TRANSPORTNOG SISTEMA • Transport je uslužna delatnost • Korisnika transportnog ssiistema nnee interesuje prevozna tehnologija. On je zainteresovan za kvalitet transportne usluge kojividmože da mu obezbedi određeni prevoza. • Koji Koji su to pa para ram metri etri (ind (indik ikat ator ori)i)

 

Za korisnika su od značaja sledeće osobine prevoznog sistema: Kapacitet-odnosno Kapacitet -odnosno zadovoljenje transportne usluge po količini u potrebno vreme potrebno vreme na odredenom odredenom pravcu, pravcu,

 

Za korisnika su od značaja sledeće osobine prevoznog sistema: Brzina prevoza - odnos odnos vrem vremee traj trajanj anjaa prev prevoza oza računajući od mesta polaska (vrata) do odredišta, uključujući prilazak transportnom sistemu, čekanje na voznu jedinicu, trajanje ukrcavanja i iskrcavanja presedanja (pretovara), kao i terminalnih vremena na kraju transportnog procesa.

 

Za korisnika su od značaja sledeće osobine prevoznog sistema: Pouzdanost-podrazumeva garantovanje određenog vremena Pouzdanost-podrazumeva transporta koje se unapred može predvideti, tako da se pouzdano može odrediti vreme stizanja na cilj. U javnom prevozu to je garantovanje reda vožnje.

 

Za korisnika su od značaja sledeće osobine prevoznog sistema: Komfor-podrazumeva široku skalu uslova pod kojima se Komfor-podrazumeva transportna usluga obavlja, počev od uslova prilaska transportnom sistemu do uslova u vozilu, načina plaćanja usluge usluge i dr. Kod Kod JPP JPP se uključuje i udobnost putnika u pogledu ventilacije, grejanja, ćnostiosoblja mogu udobnog ljubaznost i dr.sedenja, strukture i koncentracije putnika,

 

Za korisnika su od značaja sledeće osobine prevoznog sistema: Bezbednost-podrazumeva verovatnoću da se prevoz obavi bez Bezbednost-podrazumeva nezgode odnosno bez štetnih posledica,

 

Za korisnika su od značaja sledeće osobine prevoznog sistema: korisnika je ukupan ukupan iznos direktnih direktnih i indirektnih indirektnih Ekonomičnost - za korisnika troškova koje treba platiti za obavljanje prevoza. Naravno direktni trošak korisnika je prihod za prevoznika.

 

Za korisnika su od značaja sledeće osobine prevoznog sistema: Ekologija - polut olutan antiti i glob global alno no zagre agreva vanj njee

 

Za korisnika su od značsistema: aja sledeće osobine prevoznog sigurno nost st i vandr vandred edne ne si situa tuaci cije je Sigurnost - lična sigur

 

II BLOK ORGANIZACIJA PLANIRANJA

 

č 

Organizacija planerskog postupka je po  etna karika u lancu planerskog posla. Od procesa prikupljanja podataka, njihove analize i izvla č  e i  h zaklju č a čenja   nja odgovaraju ć ć ih č aka,   ka, zavisi i kvalitet celog daljeg toka pa i predloga rešenja.

Treba obezbediti u startu jasne odgovore na pitanja: Ko? Šta? Kada? Zašto? Čime?

 

Organizovani pristup planerskom postupku zahteva da se još u prvoj fazi razjasni sledeće:

• Šta Šta su su cil cilje jevi vi plan planiriran anja ja,, ko ko ih ih pos posta tavl vlja ja i kakva je hijerarhija ciljeva?

 

Organizovani pristup planerskom postupku zahteva da se još u prvoj fazi razjasni sledeće:

• Kakv Kakvii su su rok rokoovi u koji kojima ma je potr potreb ebno no ciljeve ostvariti?

 

Organizovani pristup planerskom postupku zahteva da se još u prvoj fazi razjasni sledeće:

• Rasp Raspol olož oživ ivaa sred sredst stva va u okvi okviru ru koji kojihh planiranje treba realizovati.

 

Organizovani pristup planerskom postupku zahteva da se još u prvoj fazi razjasni sledeće:

• Kakva ograničenja ili uslovljenosti postoje u pogledu ostvarivanja ciljeva?

 

Organizovani pristup planerskom postupku zahteva da se još u prvoj fazi razjasni sledeće: • Utvrd Utvrdititii da da lili post postoj ojii jjas asno no sagl sagleda edana na politi politika ka u socijalnom privrednom područ ja, • D efi efinisa satti sa sai daš da šnje nje i budrazvoju uće prostorne granice područ ja za koje se plan priprema, • Kakve su mogućnosti za formiranje radnog tima, a kakve obaveze u pogledu saradnje odgovarajućih institucija i pojedinaca.

 

ZAŠTO SE PRISTUPA PLANIRANJU? 1) Javljaju se određen enii simp imptom omii 2) Istekla je važnost postojeće planske dokumentac dokume ntacije ije (istekao (istekao pe perio riodd važen važenja ja GUP-a) GUP-a) 3) Nalažu novi propisi i procedure (procedure propisane od usaglašenih zahteva EU, usaglašava se sa regionalnim ili širim prostorima) 4) Zahtevi za planiranje kapitalnih zahvata (metro, Evropski koridori, autoputevi, železnica, vodeni putevi...)

 

Simptomi Planerski proces najčešće je pokrenut upravo radi nezadovoljstva postojećim č stanjem, pri emu koje se polazi od jasno uočljivih činjenica definišu stanje u vidu simptoma bolesti od kojih boluje saobraćajni sistem područ ja, kao što su:

 

Zagušene ulice i zastoji

 

Parkirana vozila na svim slobodnim površinama

 

Zagađenost okoline bukom i gasovima

 

Predugačkonaputovanje povratkuna posao ili

 

Česte saobraćajne nezgode

 

Dugačke kolone vozila na određenim potezima i sl.

 

Otežano snabdevanje

 

Dijagnoza

Kroz opis i analizu stanja potrebno je doći do đivanja uspostavljanja odnosno do utvr mogućih uzrokadijagnoze, koji su uticali na takvo stanje, a zatim i do izdvajanja onih čiji je uticaj na posledice

najznačajniji.

Uspostavljanje dijagnoze je prvi preduslov adekvatnog lečenja koje će da dovede do ozdravljenja saobraćajnog sistema ili da spreči dalja pogoršanja stanja.

 

Često brzopleto su prisutne tendencije se ovalefaza presko čenju, obavi i da se odmahdapristupi a dači ili nisu razjašnjeni uzroci bolesti.

Pogrešno lečenje, poznato je, može dovesti do pogoršanja.

 

Uzroci nezadovoljavajućeg stanja Mogu se razlikovati dve osnovne grupe uzroka: • Koji proističu iz neuskladen neuskladenog og prostor prostornog nog razme razmeštaj štajaa aktivnosti,

• Koji proističu iz neadekvatno organizovanog sistema prevoza.

 

•

Uzroci mogu biti: preve prevelik likaa konce koncent ntrac racija ija aktiv aktivno nosti sti na malo malom m pros prostor toru, u,

nepo neevelik povo volj rraz azme štaj ajlnosti aakt ktiv ivnnzbo osti osti,g, neod •• preve pr likiljan i an stepe stepen nmešt mobi mo bilno sti zbog neodgov govara araju juće organizacije aktivnosti, • preveliki st stepen ko korišćenja individualnih vozila, • nedov nedovolj oljno no rraz azvij vijen en ili neefi neefika kasan san siste sistem m mas masovn ovnog og prevo pr evoza za i raz razvoz vozaa te tere reta ta,, • nizak nizak nivo nivo usl usluge uge ili visoka visoka ce cena na pr prevo evoza za u JMP JMP,, • nedo nedovo voljljna na pr prop opus usna na spos sposob obno nost st saob saobra raćajne • mreže, nead neadek ekva vatn tnii rež režim im ili ili rreg egul ulis isan anje je saob saobra raćaja, itd.

 

• Pojave sla slabos ostti koj koje se uočavaju u saobraćaju mogu, dakle, biti posledica stanja u nekoj drugoj oblas ob lastiti ili il(na i nneus euskla ženog ogu industriju inves investitira ranja nja ra ranij nijem em periodu pr. klažen previše ili uu stanove, premalo u mrežu ili garaže) ili koncepcije prostornog razmeštaja (samo jedan gradski centar, nepovezanost sa regionom i sl.) ili posledica teritorijalne podeljenosti nadležnosti i donošenja odluka čije se negativne posledice kasnije odraze u saobraćaju (pojedine zajednice donose č jima). koje imaju uticaja i na susednimsvoje podruodluke

 

Lekovi Izbor lekova je veliki i potrebno je dobro poznavati pozitivne i neželjene efekte. Za izbor leka pored visokog stepena potrebansavesnosti je i visok stepen znanja ne samo iz uske čne oblasti većstruka. stru  i iz komplementarnih

 

Lekkovi mogu Le ogu biti: iti: • izvr izvršit šitii novi pla planski nski razme razmeštaj štaj ak aktivn tivnosti osti ra radi di smanjenja obima prevoza, • povo povoljni ljnije je razm razmest estiti iti ind industr ustriju iju sa veli velikom kom koncentracijom zaposlenih, • sma smanjit njitii gust gustinu inu st stano anovanj vanjaa ili rad radnih nih me mesta, sta,

 

• obezbediti nedostajuće delove mreže, • ostvarit ostvaritii sa savremenij vremeniji,i, efik efikasniji asniji i brzi sistem masovno masovnogg prevoza putnika, • izgr izgradit aditii robne termi terminale nale i skladiš skladišta ta na odgovar odgovaraju ajućim površinama, • povećati kapacitet saobraćajne mreže na potrebnim odsecima, • izm izmeni enititi re režim žim saobr saobraaćaja, • denivelisati određene raskrsnice, • uves uvestiti sve svetlos tlosnu nu signali signalizaci zaciju, ju, • izgr izgradit aditii sistem sistem gar garaža, aža, itd.

 

Faze planiranja saobraćaja: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Defi Defini nisa sanj njee cil cilje jeva va i met metod odol olog ogijijee pla plani nirranja anja Formiranje in informacione os osnove Analiza i ocena postojećeg stanja Prognoza oza tran transspor portnih potreb trebaa (modeli delirranje je)) Generisanje rešenja Vrednovan ovanjje i iz izbo borr op optima imalno lnog reš rešeenja nja Izrada ppllanskih do dokumenata

8. Usvajanje i pr primena plana

 

Definisanje metodologije i ciljeva izrade studije

Algoritam Algori tam planira planiranja nja saobraćaja

 

Podaci koji reprezentuju stanje

Algoritam Algori tam planira planiranja nja saobraćaja

 

Analiza stanja

Algoritam Algori tam planira planiranja nja saobraćaja

 

Definisanje željenog stanja

Algoritam Algori tam planira planiranja nja saobraćaja

 

Prognoza transportnih potreba

Algoritam Algori tam planira planiranja nja saobraćaja

ć

 

Generisanje rešenja

Algori Alg oritam tam planira planiranja nja

saobraćaja

 

Vrednovanje i izbor rešenja

Algori Alg oritam tam planira planiranja nja

saobraćaja

 

Izrada plana Algori Alg oritam tam planira planiranja nja

saobraćaja

 

III BLOK INFORMACIONA OSNOVA

 

Planiriran Plan anje je sa saob obra raćaja se mora shvatiti kao multidisc mult idisciplin iplinaran aran i veoma veoma složeni složeni proces proces koji započin inje je st stva vara ranj njem em info inform rmac acio ione ne osn osnoove o karakteri kara kteristika stikama ma transport transportnog nog sistema sistema - o karakteristikama kretanja ljudi i tereta (transportnim potrebama), o saobraćajnoj in infr soaobr (trfras aastr nstruk puktu ortturi norij ipsao nubra dia),ćkaajnooimo ssioscteiom-eukuonc.eilini prostornim karakteristikama, karakteristikama, koje su od uticaja na transportni sistem.

 

FORMIRANJE INFORMACIONE OSNOVE Od kvaliteta podataka koji reprezentuju postoje ć ć e   stanje zavisi ć  a će   kvalitet celokupnog posla, odnosno saobra ć ć ajnog   jnog rešenja .

Informaciona osnova se stvara putem: • sistematizovanja postojećih podataka iz dostupnih izvora i • saobraćajnih istraživanja U saobra ć  ajnom planiranju važne su informacije o:  ć ajnom

- Karateristikama prostora (nameni i gustini korišćenja zemljišta), - Privredi i stanovništvu i sl. - Saobraćajnoj infrastrukturi

Kara Ka rakt kter eris istitika kama ma tran transp spor ortn tnih ih zaht zahtev evaa  

ćranja posebnih U postu postupku pkusaobra plani planiran ajnjaih jav javlja islja tražse ivanpotr pjaotreb , eba najčeš zaćeorga organi venizo zzovan anvanjem ih jem za kara ka rakte kteriristi stike ke trans transpo portn rtnih ih zahte zahteva. va.

Podaci o ppotreba ostojećem stanju, analiza prognoza transportnih se obavljaju na nivou stanja manjih i prostornih  jedinica , nego što je definisano područ je.

 

- najmanja najmanja jedinic jedinicaa posmatran posmatranja ja 1-10 osoba, osoba, Porodica

Popisni ili statistički krug

- pros prosto torn rnaa je jedi dini nica ca koju koju je jeda dann po popi pisi siva vač  može da obiđe za jedan dan i obuhvata nekoliko desetina porodica (obično 20-40),

Statistička zona - najmanja najmanja pros prostorn tornaa jedinica jedinica za za koju se prati statistika i formira se po čitavom nizu statističkih kriterija (obično 200 200 - 300 300 poro porodic dica) a),,

 

Saobraćajna zona - najmanja prostorna jedinica posmatranja za upoređivanje kretanja na područ ju - jedna ili više statistički kihh zona zona,, ob obuh uhvat vataa 500 500 – 1500 1500 domaćinstava. Granične zone idu saobraćajnicama. Saobraćajni distrikt - preds predstav tavlja lja zbi zbirr viš višee sao saobr braaćajnih zona u cilju  jasnijeg grafičkog predstavljanja saobraćajnih parametara

 

Mesna zajednica - prostorno-politička celina celina koja koja obuhvata obuhvata socio socio ekonom ekonomsku sku skupinu ljudi koji zajedno zadovoljavaju svoje interese. Može da se poklapa sa saobraćajnim distriktom (eventualno i sa saobraćajnom zonom)

Opština -saosnovn osn ovnaa dru društve štveno-p no-polit olitiička zajednica znatnim nivoom samostalnosti – (najčešće 50000 50000 - 100000 100000 stan stanovni ovnika) ka)

Zajednica opština - gradsk gradskaa ili region regionalna alna zajed zajednica, nica, sa sa zajedničkim interesom, - pokraji pokrajine, ne, repub republike like su su autonomn autonomnee društveno-političke jedinice višeg ranga

 

ćih manjih • uvek Graniceo ce vebroj jedinicajedinica treba da sadrži su formirane u većoj jedinici. tako da se

• Defifinnisan sanje jed jedinic nica za zavisiće u velikoj meri od prostornog nivoa na kome se mogu dobiti još uvek pouzdani podaci. • Pre podele, utvrđuju se kriterijumi koji se baziraju na uvidu u raspolozive raspol ozive podatke po pojedinim pojedinim prostornim prostornim jedinicama jedinicama i mogućnosti uklapanja različitih sistema podele kao što su: opšti statistički, evidencija građana i vozila, elektrodistribucija, osiguranja, odbrana, policijska i druge, koje se koriste u saobranarodna ćajnom planiranju. • Kod grado radova va pose posebn bnoo tre treba ba vodi vodititi računa o granicama postojećeg užeg i šireg područ ja, granici opštine, granici protezanja budućeg grada, koji može izaći iz postojećih granica.

 

ćajne zone se formiraju Gradske saobra formiraju prema sledećim kriterijumima:

1.Poštuje se homogenost zone u odnosu na sadržaj zone

 

ćajne zone se formiraju prema Gradske saobra sledećim kriterijumima:

2.Poštuju se prirodne i vestačke granice (vodotokovi, magistrale, železničke pruge i sl.)

 

ćajne zone se formiraju Gradske saobra formiraju prema sledećim kriterijumima:

3.Svaka zona je okružena mrežom saobraćajnica

 

ćajne zone se formiraju Gradske saobra formiraju prema sledećim kriterijumima:

4.Poštuj 4.Pošt ujuu se zonsk zonskee podele podele iz iz postoj postojeećih planova

 

ćajne zone se formiraju Gradske saobra formiraju prema sledećim kriterijumima:

5.Oformljeni 5.Oformlje ni zonski zonski sistem sistem mora mora imati imati u vidu i buduću namenu površina

 

SOCIOEKONOMSKI PODACI demografski (broj stanovnika i broj domaćinstava ) i

ekonomski (ukupan broj podaci zaposlenih po zoni rada, broj zaposlenih po zoni stanovanja, stepen motorizacije i dohodak

po domaćinstvu )

 

PODACI O NAMENI POVRŠlNA Podaci o nameni površina i korišćenja zemljišta, odnose se na funkcionalnu podelu po aktivnostima i na intenzitet korišćenja površina. Oni obuhvataju: • broj zaposlenih, zaposlenih, odnosno broj radnih mesta po zonama rada, • intenzitet korišćenja zemljišta (broj stanova, indeks đenostiradnog izgra itd.), prostora po delatnostima • površine • površine školskih prostora,

• površine prostora specijalne namene, namene,

 

Pod Po dac acii o tr tran ansp spo ort rtno nojj pon onu di di:podaci : Najobimniju grupu podataka ine o komponentama ču si siste stema ma.. To To su poka pokazat zatel eljiji vezan vezanih ih za: za: •• •

vozni uličnupark, mrežu, javni prevoz putnika,

• •

prostor za parkiranje vozila i term te rmin inal alee i sl. sl. Utvrđuju se iz iz ve već ustaljenih izvora (evidencija o registraciji vozil vo zila,p a,pre revoz voznic nicka ka pred preduze uzeca ca,, ka katas tastar tar uli ulične mreže, statističke službe službe i sl.), ili ili snimanjem snimanjem na terenu (lokacije (lokacije I karakte kar akteris ristike tike termina terminala, la, prosto prostorr za parkir parkiranje anje i ssl.). l.).

 

Poda odaci o trans ansportnim tnim potr potreebama: ama: Karakt Kara kter eris istitike ke kret kretan anja ja i pu puto tova vanj nja: a: - mobilnost i obim , - prostorna raspodela , - vremenska raspodela, - raspodela kretanja po svrhama, - raspodela kretanja po načinu

 

Podaci o tra transportnim potrebama ama Kako formirati bazu podataka o transportnim zahtevć  a im na istraž neraživa komivanj ponjim dima  ruča   ju? ćim  ajnim Saobra  ajn ist !!! !!! Metodologija saobraćajnih istraživanja sadrži: -

Defi Defini nisa sanj njee ka kale lend ndar araa istr istraž aživ ivan anja ja Definisanje veličine uzorka za istraživanje Defi Defini nija jasa sanj njee meto metoda da za svak svakoo od istr istraž aživ ivan anja ja Defin Definisa isanje nje terito teritoririjal jalne ne obuh obuhva vatno tnosti sti istra istraži živan vanja ja Defi Defini nisa sanj njee vre vreme mens nske ke obuh obuhva vatn tnos ostiti istr istraž aživ ivan anja ja

- Form Formiriran anje je obra obrasc scaa za anke ankete te i broj brojan anje je - Obuka i odabi dabirranje anke nketar tara - Definisanje načina obrade podataka

 

SAOBRAĆAJNA ISTRAŽIVANJA

Kod definisanja vrste i obima ćajnih istraživanja saobra morapotrebnih se ići na dva nivoa obuhvatnosti i detaljnosti: •

•

Moraju se razraditi saobraćajna istraživanja o tr tran anspo sport rtnim nim zahte zahtevi vima ma lju ljudi di i teret tereta, a, koja koja opterećuju tr trans anspor portn tnii sis siste tem, m, plano planom m de defifinis nisano anog, g, podr po druc ucja ja (lok (lokal alna na kret kretan anja ja). ).-- pros prosto torn rnoo de deta taljljno no Istražuju se transportni zahtevi koji poticu iz spoljljnih spo nih zonazona- tzv. tzv. ciljn ciljnaa i ttra ranz nzitn itnaa puto putovan vanja. ja.

 

SAOBRAĆAJNA ISTRAŽIVANJA Tipične istraživačke aktivnosti u saobraćajnom planiranju su: Anketa domaćinstava u gradu o dnevnim kretanjima ljudi. Anketa spoljašnjih putnika na putničkim terminalima u gradu. Anketa putnika i tereta na kordonima oko grada ili regije. Anketa javnih prevoznika tereta gradu. Snimanje Snim anje param parametara etara saobr. saobr. toka tokau na mreži saobra saobraćajnica. Brojanje Broj anje saobr. saobr. na raskrsni raskrsnicama cama i pregradn pregradnim im linijam linijama. a. Br Broj ojan anje sa r.ana sp jasn kordon onu u Broja ro jan nje saob puobr. tnik tnika naspol teolja rmi rm isnem naem li lim makord

 

SAOBRAĆAJNA ISTRAŽIVANJA Ponekad se primenjuje niz specifičnih saobraćajnih anketa kao što su: Anketa vlasnika putničkih automobila, Anketa vlasnika teretnih automobila, Anketa gostiju hotela o kretanjima, Anketa na parkiralištima, Anketa putnika na stanicama javnog gradskog prevoza itd. Anketa vozača taksija i dr.