Oskar Vajld - Zlocin Lorda Artura Sevila

Oskar Vajld - ZLOČIN LORDA ARTURA SEVILA Studija o dužnosti Bilo je poslednje primanje kod ledi Vindermr pre Uskrsa i u Bentik Hausu bila je veća gužva nego obično. Došio je šest ministara sa zvezdama i lentama, sa jutarnjeg prijema kod predsednika Donjeg doma, sve lepe žene bile su u najelegantnijim haljinama, a u dnu galerije slika stajala je princeza Sofija od Karlsrue, krupna žena tatarskog izgleda, crnih sitnih očiju, sa divnim smaragdima, govoreći lošim francuskim jezikom vrlo glasno i smejući se napadno svemu što bi joj rekli. Bio je to zaista izvanredno šarolik skup. Velelepne žene perova Ijubazno su ćaskale sa vatrenim radikalima, krajevi frakova narodnih propovednika češali su se o frakove poznatih skeptika, čitava gomila bisbupa pratila je neku temeljnu primadonu iz sobe u sobu, na stepeništu je stajailo nekoliko članova Kraljevsike akañamiije koji su se izdavali za umetnike, a kažu da je u jedan mah trpezarija bila prepuna genija. Bila je to zaista jedna od najuspelijih večeri ledi Vindermir, i princeza je ostala skoro do pola dvanaest. Čim je ona otišla, ledi Vindermir se vrati u galeriju slika, gde je neki slavni politički ekonomist dostojansitveno otojašnjavao naučnu teoriju muzike nekom ozlojeñenom virtuozu iz MaSarske, i poče da razgovara sa vojvotkinjom od Peislija. Ledi je izgledala čudesno lepa sa svojim prekrasnira vratom boje slonovače, krupnim plavim očima boje nezaboravka i teškom punñom zlatine fcose. Ta kosa je bila or pur1 a ne ona bleda boja slame koja danas bespravno prisvaja Ijupko ime zlata, već onog zlata što je utkano u sunčeve zrake ili skriveno u retlkom ćilibaru davala je mjenam liou neišto kao izgled svetice i ne raalo draži grešnice. Predstavljala je zanimIjivu psihološku studiju. Raruo je otkrila značajnu istinu da ndšta toliko ne liči na čednost kao nepromišljenost, pa je nizom lakomislenih. ludorija, od ikojih je polovina bila sasvim bezazlena, stekla sva preimućstva jedne ličnosti. Monjala je muža vdše puta Debret joj je zaista pripisavao tri braka. Ali pošto nikad nije menjala ljubavnika, svet je odavno prestao da je ogovara. Bilo joj je sad četrdeset godina, nije imala dece i posedovala je neumornu strast za uživanjem koja je tajna očuvanja mladosti. Najednom ona oštro preñe pogledom po sobi i zapita jasnirn kontraailtom Gde je mioj hiromant? Vaš šta, Gledis? uzviknu vojvotkinja trgnuvši se nehotice. Moj hiromant, vojvotkinjo, Ne rnogu sad bez njega da živim. Draga Gledis, vii ste uvek tako originalni promrmlja vojvotkinja pofcušavajući da se seti šta je u Stvari hiromant, madajući se da to nije isto što i hiroipodist.2 On redovno dolazi dvaput nedeljno da mi gleda u dlan piroduži ledi Vindermir i neobično je zanimljiv. Blagi bože reče u sebi vojvotkinja, ipak je on neka vrsta hiropodiste. Kakav užas! Nadam se da je bar Stranac. Onda to ne bi bilo tako loše. Moram vam ga svakako prediStaviti. Da mi ga predstavite! uzviknu vojvotkinja. Nećete valjda da kažete da je on ovde? i poče da traži svoju malu lepezu od kornja Cisto zlato.

Operator žuljeva, specijallsta za bolesti ruku i nogu. čevine i veoma dotrajao šal od čipke, kako bi bila spremna da se u trenutku izgubi. Razurae se da je ovde. Ni u snu mi ne bi pailo na pamet da prirediim prijem bez njega. On kaže da moja ruka izrazito pokazuje moju dušu, i kad bl moj padac bio samo raalčics kraći, ja bih foila neizlečivi pesimist i otišla bih u manastir. Ah, tako! reče vojvotkinja osetivši veliko olakšanje. On, znaoi, predskazuje sreću? I nesreću odgovori ledi Vindermir koliko ih god hoćete. Dogodiine će mi, na primer, pretiti velika opasnost, kako sa kopna tako i sa mora, pa sam odlučila da živim u balonu i da se svako veče snabdevam hranom pomoću kotarice koju bih spuštala na zemlju. Sve ja to napisano na mome miallom prstu ili na dlanu, ne znam baš tačno gde. Ali, Gledis, to je svakako izazivanje Proviñenja. Draga vojvotkirujio, Proviiñenje rnože bez suminje odoleti is!kušenju ovog puta. Mislira da bi trebalo da svako da da mu se gleda u dlan jednorn mesečno kalko bi znao šta ne treba da čitni. Razume se, čovek to ipak čini, ali je tako prijatno biti opomenut. A sad, ako neko ne ode i odmah dovede gospodina Podžersa, učiniću to sama. Dopustite ña odetm ja, ledi Vindermir reče jedan visoki, lepi mladić koji je tu stajao slušajući razgovor s lakim osmehom. Najlepše vam zahvaljujem, lorde Arture, ali se bojim da ga nećete prepoznati. Ako je tako izvanradan kao što vi kažete, ledi Vindermir, moram ga prepoznati. Recite mi kako izgdeda i ja ću vam ga odmah dovesti. Pa, on uoipšte ne liči na hiromanta. Hoću da kažem da nije tajanstven, ni ezoteričan, niti izgleda romantično. On je mali, punačak, sa smešnom ćeliom i velilktim, zlatom luokvireralkn naočarima. Nešto izmeñu porodičnog Jekara i seoskog advokata. Zaista mi je veoma žao, ali nisam ja za to kriva. Svet je tako nezgodan. Svi moji pijanisti izgledaju sasvim kao peisniioi, a svi moji pesnici izgledaju baš kao da su pijanisti. Sećam se kako sam prošle sezone pozvala na večeru nekog veoma strašnog zaverendka, čoveka koji je bacio u vazduh toliko svetai uvek nosio pancir košulju i boñež u rukavu od košulje, a kad je došao, znate 11 da je izgledao baš kao neki dobri stari popa koji je zbijao šale eslo veče. O, da, bio je veoma zabavan i tome slično, ali ja sam bila strašno razočarana a kad sam ga zapitala za pancir košulju, samo se nasmejao i rekao da je isuviše hladna da bi se niosila u Engleskoj. A, evo gospodina Podžersa! Gospodine Podžerse, želim da gledate u dlan vojvotkinji od Peislija. Vojvotkinjo, morate skinuti rukavicu. Ne, ne levu ruku, desnu. Draga Gledis, zaista ne znam da li je to na svome mestu reče vojvotkinja otkopčavajući polako prilično prljavu rukavicu od! jareće kože. To se može reći za sve što je zanimljivo reče ledi Vindermir. On a jait le monde ainsi.1 Ali vas moram piredstaviti. Vojvotkinjo, ovo je gospodin Podžers, moj omiljeni hiromant. Gospodine Podžerse, ovo je vojvotkinja od Peislija, i ako joj kažete da ima veći mesečev breg no ja, nikad vam više neću verovati. Uverenia sam, Gledis, da tako nešto ne postaji na mome dlanu reče vajvotkinja ozbiljno.

Vaša milost je sasvim u pravu reče gospodin Podžers gledajući u malu ruku sa kratkim četvrtastim prstima. Mesečev breg nije razvijen. Meñutim linija života je izvrsna. Budite ljubazni pa savijte zglavak. Hvala. Tri jasne linije na rascette2! Doživećete duboku starost, vojvotkdnjO, i bićete veoma srećni. Ambicija Takav je svet. Deo dlana gde se seku tri linije. sasvim umerena, linija intelekta nije preuveLičana, linija srca... Molim vas, gospodine Podžerse, budite sad indiskretni! uzviknu ledi Vindermir. Ništa mi ne bi pričinilo veće zadovoljstvo reče gospoidin Podžers poklonivši se da je vojvotkinja ikad takva bila, ali mi je žao što moram reći da vidim veliku stalnost u Ijubavi udruženu sa jakim osećanjem dužoiosti. Gospodine Podžerse, molim vas nastavite reče vojvotkinja sasvim zadovoljna. Stedljivost nije najmanja vrlina vaše milosti nastavi gospodin Podžers, a ledi Vindermir dobi napad smeha. Štedljivost je vrlo dobra stvar primeti vojvotkinja samozadoTOljno. Kad sam se uidala za Peislija, imao je jedanaest zamkova i ni jednu jedinu kuću pogodnu za stanovanje. A sad on ima dvanaest kuća i ni jedan zsamak! uzviknu ledi Vindermir. Pa, draga moja volim... reče vojvotkinja ja Udobnost rece gospodin Podžers i moderina dostignuća, i toplu vodu u svakoj spavaćoj sobi. Vaša milost je potpuno u pravu. Udobnost jie jeñino što nam naša civiilizaoija može da pruži. Gospodine Podžerse, odlično ste pročitald vojvotkinjin karakter, a sad to morate učiniti i sa ledi Florom. I kao odgovor na domaćičin osmeh znak glavom, visoka devojka crvene škotske kose i malo pogurenih pleća iziñe nespretno iza sofe i pruži dugu, košoatu šaku čiji su prsti bili kao lopatice. Ah, pijanisitkinija! Vidiim reče gospodin Podžers izvrsna pijanistkinja ali možda jedva muzikalna. Veoma uzdržljiva, veoma poštena i mnogo voli životiruje. Sasvim tačno!uzvikntu vojvotkinja okrećući se ledi Vindermir potpuno tačno! Flora drži dva tuceta ovčarskih pasa u Makloskiju, a našu kuću u gradu pretvorila bi u menažeriju kad bi joj otac fo dopustio. Pa, ba!š to ja činim. sa svojom kućom svakog četvrtka uveče uzviknu ledi Vindermir smejući se samo što ja više volim lavove no ovčarske pse. Tu grešite, ledi Vindermir reče gospodin Podžers i pompezno se pokloni. Ako jedna žena ne ume svoje pogreške da učini dražesnim, ona je samo žertka bio je odgovor. Ali morate još nekome pogledati u dlan. Hajde, ser Tomase, pokažite svoj dlan gospodimi Podžersu. I neki stari gospodin dobroćudna izgleda, u belom prsluku, pmiñe ds pruži zdepañtu rapavu šafeiKsa vrlio ñugdim srednjim. prstom. Avanturistička priroda četird duga putovanja u prošlosti a jedno tek predstoji. Doživeo tri ibrodoloma. Ne, samo dva, ali na sledećem putovanju preti opasnost od ibrodoloma. ITbeñeni konzervativac, veoma tačan i poseduje stnast za sfcupljainje retkosti. Preboleo tešku ibolest izmeñu šesnaeste i oeamnaeste godiine. Oko tridesete nasledio dmanje. Mrzi mačke i radikale.

Izvanredno! uzviknu ser Tomas. Morate svakako pogledati u dlan i mojoj ženi. Vašoj drugoj ženi creče gospodin Podžers mirnio, držeći još uvek ser Tomaeovu šaku. Vašoj drugoj ženi. Biću očaran. Ali ledi Marvel, melanholična žena mrke kose i sentimentallnih itrepavica, odlučno je odbila da se iznose njena prošlost ild budućnost a ništa što je bilo U inoći ledi Vindermir nije moglo da navede gospodina Kolova, ruskog ambasadora, čak ni rukavicu da skine. U stvari, izgledalo je da se mnogi piaše da se suoče sa čudnim čovečuljkom stereotipna osmeha, zlatnim naočarima i svetlim, sitniim, roalo izbuljenim očima. A kad je sirotoj ledi Fermor otvoreno pred svima rekao da nimalo ne mari zia muziku a da neobično voli inu zioare, svi su osetidi da je hiromanitija veoma opasna nauka i da je ne treba podsticati izuzev tete tete. Meñutim, lord Artur Sevil koji nije ništa znao o nesrećnoj agodi ledi Fermor, a koji je posmatrao gospodima Podžersa sa velikim interesovanjem, bio je beskrajno radoznao da i njemu poigleda u dlan, ali pošto se nekako stideo da se ističe, prešao je u sabu i prišao ledd Vindermir pocrvenevši šarmantno, zapitao je da li ona misli da 6e gospodin Podžers imati nešto protiv. Razume se da neće reče ledi Vindermir zabo je iovde. Svi moji lavovi, lorde Arture, dresirani su i skaču kroz obruče kad god zatražim. Ali vas moram unapred opomenuti da ću sve reći Sibili. Ona će doći sutra kod mene na ručak da razgovaramo o šeširima, pa ako gasipodin Podžers otkrije da imate rñavu narav, ili da ste skloni kostobolji, ild da imate ženu koja ždvi u Bejsvoteru, bez sumnje 6u joj sve to neći. Iiord Artur se nasmeši i odmahnu gilavom Ne bojim se. Sibila me poznaje isto tako dobro kao i ja nju. Ah! pomialio md je žao što to čujem. Prava osnova za brak je uzajamno nerazumevanje. Ne, nisam uopšte oinična, samo imiam iskustva, što je, meñutim, skoro ista stvar. Gospoddne Podžerse, lord Artur umire od želje da mu gledate u dlan. Nemojte mu reći da je veren sa jednom od najlepših devojaka u Londonu, jer to je bilo objavljeno pre mesec dana u Morning Postu. Draga ledi Vindermir uzviknu markiza od Džedberga molim vas neka gospodin Podžers ostane ovde još malo. Baš mi je sad rekao da ću otići u glumice, a to me veoma zanima. Ledi Džedberg, ako vam je to rekao, onda ću ga svakako dovesti. Hodite odmah ovamo, gospodine Poidžerse, da pogfledate u dlan lordu Arturu. Dobro rdče ledii Džedberg napućivši se malo i ustade sa sofe kad mi ne dozvolja vate da odem u glumiice, morate mi svakaJko dozvoliti da budem u publici. Svi ćemo biti publika reče ledi Vindermir. A sad, gospodine Podžerse, svakako nam recite nelto lepo. Lord Artur je jedan od mojih naroSitih ljubimaca. Ali kad gospoñin Podžers pogleda u dlan lorda Artura, čudno preblede i ne reče ništa. Kao da se strese, a njegove velike guste obrve gr čevito su se trzale na neki čudan, razdražujući način, kao kad je zbunjen. A onda mu po žutom čelu izbiše krupne graške znoja, kao otrovna rosa, a debeli prsti mu še ohladiše i ovlažiše. Lordu Artupu nisu promakli ovi čuñni zna ci uzbuñenja, i prvi put u svom životu i sam

oseti strah. Nešto ga je gonilo da pobegne ali se uzdrža. Bolje je da dozna najgore, ma šta to bilo, nego da ostane u groznoj neizvesnosti. Ja čekam, gospodine Podžerse reče on. Svi čekamo viknu ledi Vindermir na svioj brz i nestrpljiv način, ali hiromant ništa ne odgovori. Uverena sam da će i Artur u glumce reče ledi Džedberg pa se posle vaše grdnje gospodin Podžers boji da mu to kaže. Iznenada gospodin Podžers ispusti desnu šaku lorda Artura i uze mu levu, pa se saže tako nisko da je ispita da su mu zlatni okviri naočara skoro dodirivali dlan. Za trenutak m,u lice postade bela maska užasa, aili on birzo povrati hladnokrvnost i pogledavši u ledi Vindermir, reče sa usiljenim osmehom To je ruka jednog šarmantnoig mladića. Razume se da jeste! odgovori ledi Vindermir. Ali da li će on biti i šarmantan muž? To bi htela da znam. Svi šarmantni ljudi to jesoi reče go spodin Podžers. Ne mislim da muž treba da bude isuviše zanosan prošaputa ledi Džedberg zamišljeno. To je veoma opasno. Drago moje dete, oni nisu nikad suviše zanosni uzviknu ledi Vindermir. Ali ja hoću da čujem pojedinosti. Jedino su one zanimljive. Šta će se dogoditi lordu Arturu? Pa, u toiku sledećih nekoliko meseci lord Artur će ići na put... Oh, da, na svadbeni put, svakako! I izgubiće jednog roñaka. Ne svoju sestru, nadam se? reče ledi Džedberg žalosnim glasom. Nikako svoju sestru odgovori gospodin Podžers odmahnuvši rukom. Samo nekog dalekog roñaka. Pa, ja sam strašno razočarania reče ledi Vindermir. Neću sutra imatd baš ništa da ispričam ledi Sibili. Danas niko ne mari za daleke roñake. Izišli su iz mode pre mnogo godina. Ipak pratpostavljam da bi dobro bilo da ima crne svile pri ruci. Uvek dobro doñe za crkvu. A sad hajdemo da večeramiO. Sdgurno su sve pojeli, ali možda ćemo naći tople supe. Fransoa je nekada spravljao izvrsnu supu, ali sada je toliko uzbuñen zbog politike da nisam nikad sasvim sigurna u njega. Zaišta bih želela da general Bulanže bude miran. Vojvotkinjo, svakako ste umorni. Ni najmanje, draga Gledis odgovori vojvotkinja gegajući spe prema vratima. Odlično sam se zabavljala, a hiropodist, hoću da kažem biromant, veoma je zanlmljiv. Floro, gde bi mogla biti moja lepeza od kornjačevine? Oh, veliko vam hvala, ser Tomase. Floro, a moj čipkani šal? I vrlo stvorenje najzad uspe da siñe niz stepenice a da ne ispusti svoju bočicu sa mirisoin više od dva puta. Za sve to vreme lord Artur Sevil stajao je poired kamina sa istdm osećaniem straha, sa istim mučnim osećanjem predstojećeg zla. Tužno se nasmešio na svoju sestru kad je prominula pored njega držeći pod ruku lorda Plajmdejla, ljupka u ružičastom brokatu i biserima, a jedva je čuo ledi Vindermir kad ga je pozvala da poñe za njom. Mislio je na Sibilu Merton, i pomisao da bi ih nešto moglo razdvojiti, irautbila mu je oči suzama.

Gledajući ga, čovek bi rekao da je Nemezida ukrala Paladinititi pokaziala mu Gorgonmu glavu. Izgledao je kao skamenjen a setoo lice mu je bilo kao od mermera. On je živeo finim i rasfcošnkn životom bogatog mladića visokog roda, izvrsnim životom bez niskih briga, u divnoj dečačkoj bezlbrižnosti. A sad je prvi put postao svestan strašne tajanstvenosti Sudbine, užasnog zna čenja Kobi. Kako sve to izgleda ludo i čudovišno! Da li je na njegovoj ruci napisana, slovima koja on ne zna ali koja neko drugi može da pročita, neka strašna tajna greha, neki krvavi znak zločina? Zar ne postojd izlaz? Zar smo samo šahovske figure boje pokreće neviñljiva sila, posuñe koje grnčar oblikuje po svojoj ćudi, za čast ili sram? Razum mu se bunio protiv toga a ipak je osećao da neka nesreća lebdi nad njim i da je iznenada pozvan da nosi nepodnošljiv teret. Glumci su srećni. Oni mogu da bAraju da li ee se pojaviti u tragediji ili komediji, da li će patiti ili se veseliti, smejati se ili suze prolivati. Ali u životu je drukčije. Većina muškaraca i žena su primorani da igraju uloge za koje nemaju talenta. Naši Gildesterni igraju Hamleta, a naši Hamleti moraju da zbijaju šale kao princ Hal. Svet je pozornica, ali su uloge rñavo podedjene. Iznenada gospodin Podžers uñe u sobu. Trže se kad ugleda lorda Artura, a njegovo grubo, debelo lice dobi neku zelenožutu boju. Pogledi im se susretoše i za iremitak nastade tišina. Vojvotkinja je zaboravila ovde rukavicu, lorde Arture, pa me je zamolila da joj je donesem progovori najzad gospodin Podžers. Ah, eno je na sofi. Laku noć. Gospodine Podžersa, zabtevam da mi otvoreno odgovorite na pitanje koje ću vam postaviti. Drugi put, lorde Arture, vojvotkinja je nespokojna. Na žalost, moram da idem. Nećete otići. Vojvotkinji se ne žuri. Lorde Arture, dame ne treba ostavljati da čekaju reče gospodin Podžers osmehnuvši se slaibo. Lepi pol je aklon nestrpljenju. Lepo izvajane usne lorda Artura iskriviše se u ljutitom preziru. U torn trenutku mu je sirota vojvotkinja izgledala sasvim beznačajna. On priñe gospodinu Podžersu i ispruži ruku. Recite mi šta ste ovñe videli reče. Recite istinu. Moram je znati. Ja nisam dete. Gospodin Podžers zatrepta iza zlatom uokvirenih naočara i premesti se s noge na nogu dok su mu se prsti nervozno igrali upadljivim lancem džepnog sata. Lorde Arture, šta vas nagoni da mislite da sam na vašem dlanu video više no što sam vam rekao? Znam da jeste i zahtevam da mi kažete šta je to. Platiću vam. Daću vam ček na sto funti. Zelene oi blesnuše za trenutak pa se opet uigasiiše. Gineja? reče najzad gospodin Podžers tiho. Svakako. Sutra ću vam poslati ček. Koji je vaš klub? Ne pripadam nijediiiom Mubu. To jest bar za sad. Moja adresa je... ali dozvolite da vam dam svoju posetnicu. I gospodin Podžers izvadi iz džepa na prsluku posetniou sa zlatnim okvkom i pruži je lordu Arturu uz dubok poklon. Na njoj je pisalo Gospodin Septimus Podžers, pirofesionalni hinomant, ulica Vest Mun 1.030. Primam od deset do četiri prošaputa gospoidin Podžens mehanički. Porodicama dajem popust. Brzo! uzviknu lord Artur veoma bled i ispruži ruku.

Gospodin Poñžers se obazre nervozno i navuče teške zastore na wata. Lorde Arture, bolje je da sednete jer će to potrajati. Požurite, gospodine ponovi lord Artur i ljutito lupi nogom o uglačani pod. Gospodin Podžers se nasmeši, izvuče iz džepa malo uveličavajuće staklo i pažljivo ga obrisa maramioom. Spreman sam reče. Deset minuta kasnije, lica pobelelog od užasa, očiju podivljalih od bola, ne videći i ne čujući ništa, izleteo je lord Artur iz kuće ledi Vindermir, krčeći sebi put kroz gomdlu lakeja u krznenim kaputima, koji su stajali pred kućom pod velikim tremom od prugastog platna. Noć je bila hladna i gasne svetiljke oko trga treperile su i žmirkale na oštrom vetru. Ali njegove ruike su bile vrele od groznice a čelo gorelo kao vatra. Išao je i išao skoro kao da je pdjan. Jedan policajac ga radoznalo zagieda, a neki prosjak koji se izvukao ispod nekog svoda da traži milostinju, preplaši se kad ugleda nesreću veću od svoje. Jednom zastade pod svetiljkom i pogleda u ruke. Učini mu se da već vidi krvavu mrlju i slab uzvik mu se ote sa uzdrhtalih usana. Ubistvo! to je hiromant video. Ubistvo! Činilo mu se da i sama noć to zna i da mu usamiljeni vetar zavija to na uvo. Mračni uglovi ulica bili su ispunjani uibistvom. Ono mu se kezilo sa krovova kuća. Najpre stiže do parka čija mračna šuma kao da ga opčini. Nasloni se umorno na ogradu rashlañujući čelo o vlažno gvožñe i osluškujući treptavu tišinu drveća. Ubistvo! Ubistvo! ponavljao je kao da će mu to ublažiti stravu te reči. Stresao se na zvuk svog roñenog glasa, pa ipak se skoro nadao da ća ga Eho čuti i probuditi zaspali grad. Osećao je ludu želju da zaustavi ma kog prolaznika i da mu se poveri. A onda proñe kroz Oksfordsku ulicu u male sramne uličice. Dve žene nafrakana lioa pod smevala su mu se dok je prolazio. Iz jednog mračnog dvorišta čule su se psovke i udarci praćeni prodoirniini krioima, a na jednom vlažnom pragu ugleda šćućurene, pogrbljene prilike sirotinje i starosti. Obuze ga čudno sažaljenje. Da li su ova deca greha i bede predodreñena za ono što su, kao i on za ono što je? Da li su i oni, kao on, samo lutke u jednoj čudovišnoj predstavi? A ipak nije ga pogañala tajna, već lakrdija patnje njena potpUna nekoirisniost, njena groteskna besmislenost. Kako sve izgleda nepovezano! Kako je sve bez harmonije! Bio je zapanjen neskladom izmeñu plitkog optirnizma dana i stvarniih činjenica postojanja. Bio je još vrlo mlad. Posle izvesnog vremena nañe se pred crkvom u Merilbonu. Tiha ulica izgledala je kao dugačka trakia uglačaniog sreibra, išarana tu i tamo tamnim arabesfeama treperavih senki. U daljini se savijala linija žmirkavih gasnih svetiljki, a ispred jedne male kiuće opasane zidom stajala je usamljena kočija u kojoj je spavao kočijaš. On se žurno uputi u pravcu Portland Plejsa, osvrćući se s vremena na vreme kao da se plašio da ga neko prati. Na uglu Ulice Rič stajala su dva čioveka i čitala neki mali plakat na oglasnoj tabli. Podstaknut čudnom radoznalošću, on preñe ulicu. Kad se približiio, ugleda ornim slovima štaimpanu reč Ubistvo. Trže se, a tamno rumenilo mu obld obraze. Bio je to oglas kojim je nuñena nagrada za ma kakvo obaveštnje koje bd dovelo do hapšenja nekog čoveka srednjeg rasta, izmeñu tridesete i četrdesete godine starosti, u poluciilindru, crnom kaputu, kockastim pantalonama, sa ožiljkom na desnom obrazu. Pročitao je to nekoliko puta i pitao se da li 6e uhvatiti

nesrećnka i kako je stekao ožiljak. Možda će jednog dana i njegovo ime biti na plakatima izlepljenim po zidovima Londona. Možda će jednog dana i njegova glava biti ucenjena. Pri toj pomisli smuči mu se od užasa. Okrete se na petama i odjuri u noć. Nije znao kuda je išao. Nejasno se sećao lutanja kroz lavirinte prljavih kuća, a bila je uvelifco zora kad se najzad našao na Pikadiliju. Idući kući prema Belgreiv skveru, sretao je velika feola na putu za trg Kovent Garden. Kooijaši u belim kočijama, prijatnih preplanulih lica i oštre kovrdžave kose, išli su odlučrum, krupnim koracima, pucajući bičevima i dozivaj.ući se s vremena na vreme. Na ogromnom sivom konju, voñi povorke koja je tandrkala, sedeo je bucmast dečak sa kitom jagorčevine za pohaibanim šeširom, držeći se čvrsto malim rukama za grivu, i srnejao se. A velika brda povrća azgledala su. kao gomile žada prema jutarnjem nebu, kao gomiie zelenog žada prema ružičastim liaticama neke čudesne nuže. Lord Artur se oseti neobično ganut, ne zmajući ni sam eašto. Bilo je nečeg u nežnoj Ijupfcosti zoTe, što mu je izgledaio neizrecivo dirljivo i on pomisli na sve dane koji su svitali u lepoti a zalazili u buri. I ovi seljaci sa svojim grubim veselim glasovima i bezbrižnim ponašanjem, kakav oni neofoičan London vide! London bez greha noći i dima dania, bled grad sličan utvari, napušteni grad grobova! Pitao se šta li misile o njemu i da li išta znaju o njeigovom sjaju i sramu, o njegovim neobuzdanim, vatrenim zadovoljstvima, o strašooj gladi, o svemu što on stvara i unišfcava od jutra do mralka. Verovatno je on za njih samo trg gde donose svoje plodove na prodaju i gde se zadržavaju najviše po nekolifco časOtva, napuštajući ulice još tihe, kuće još uspavane. Pričinjavalo otnu je zadovoljstvo da ih posmatra kako prolaze. Sirovi, u fceškim, potkovanim ookulama i nezgrapna koraka, donosili su sa sobom nešto od Arkadije. Osećao je da žive u prirodi i da ih je ona ruaučila miiru. Zavideo im je na svemu što nisu znali. Kad je stigao na Belgreiv ñkver, nebo je bilo biledo.plavo a ptioe su počele da cvrkuću u vrtovima. Kad se lord Artur probudio, bilo je dvanaest oasova, a podnevno sunce prodiralo je kroz svilene zavese boje slonovače. On ustade i pogleda kroz prozor. Mutna izmaglica zapare lebdela je nad velikim giradom, a krovovi kuća izgledali su kao tamno srebro. U itreperavom zelenilu skvera trčlkarala su deca toao beli leptiri, a pločnik je bio prepun sveta koji je išao u Park. Nikad mu život nije izgledao miliji, nikad mu zlo nije ižgledalo dalje. Sobar inu donese šolju čokolade na poslužavniku. Pošto je popi, razmače teški plišani zastor boje breskve i uñe u kupatilo. Svetlost se blago prikradala odozgo kroz tanke ploče prozirinog oniksa, a voda u mermernom bazenu svetluoala je kao mesečev kamen. Žurno se bućnu u vodu, a proMadni taDasiići mu dodirnuše vrat i kosu, zatim zagnjuri glavu kao da hoće da zbriše mrlju neke sramne uspomene. Kad je izišao, oseoao se skoro umiren. U tom trenutku njime zavlada osećanje iziujzetnog fizičkog zadovoljstva, kao što se često dogaña kod osetljivih pniroda, jer čula, kao vatra, miogu da očiste kao što mogu i da unište. Bosle doručka on se izviali na divan i zapali cigaretu. Na policd kamiina, uoikvirena finim starim ibrokatom, stajala je velika fotografija Sibile Merton, kakvu ju je prvi put video na balu ledi Noel. Njena mala glava izvanrednog oblika bila je malo nagnuita na jednu stranu, kao da tanki vrat, sličan trski, jedva podnosi teret tolike lepote. Usne su joj bile malo rastavljene i kao da siu

bile stvorene za slatku muziku i sva nežna čistota devojaštva ziačuñeno je gledala iz sanjalačkih očiju. U mekoj, priljubljenoj haljini od krepdešina, a velikom lepezom u obliku lista, 2 ZLočln lorña Antura SeviEia izgledala je kao jedna od onih neižnih, malih figura fcoje se nalaze u maslinjacima kod Tanagre, a bilo je nečeg od grčke ljupkosti u irjenom držanju. A ipak niije bila petite1. Bila je samo savršeno proporcionalna što je retkost u jednom dobu kad je tolifco mnogo žena dli iznad prirodne veličine ili su beznačajne. Kad je lord Artur sad pogleda, ispuni ga strašno sažaljenje koje raña ljiubav. Osećao je, da bi, ženeći se njome dok mu nad glavom lebdi kob ubistva, počinio izdajstvo ravno Judinom, greh veći no ijedan o korne su Bordžije ikad sanjale. Kako bi mogli biti srećni kad on može biti pozvan svakog trenuiika da izvrši stnašno proročanstvo koje mu je ispisano na ruci? Kakvim bi načdnom života mogli da žive dok sudbina drži taj strašni udes na svojim terazijama? Venčanje se mora odložiti po svaku cemu. To je čvrsto odlučio. Mada je žarko voleo devojku i mada mu je pri samom dodiru njenih prstiju, kad su sedeli zajedno, treperio svaki živac od izvanredne radosti, dpak je jasno video svoju dužnost i bio potpuno svestan činj enice da nema prava da se oženi dok ne izvrši ubistvo. Kad to učini, moći će da stane pred olfcar sa Siblloim Mertion i preda svoj život u njene ruke bez straha da oini zlo. Kad to učini, rnoćd će da je uzme u naručje, svestan da ona nikad neće morati da crveni zlbog nijega, nikad da saginje glavu zbog stida. Ali to miona najpre da učiini, a što pre, to bolje za oboje. Mnogi ljudi u njegovom. položaju pre bi izabrali cvetnu stazu odlaganja no strme visine dužnosti, ali lord Artur je bio isuviše savestan da bi stavio zadovoljstvo iznad principa. Njegova ljubav nije bila samo strast, a Sibila je bila za njega simbol svega što je dobro i plemenito. Za trenutok ga oibuze prirodna odvratnost prema onome što se od njega tražilo ida učini, ali to Maia. je brzo prošlo. Srce mu je govorilo da to nije greh već žritva. Razum ga je podsećao da nema drugog izlaza. Imao je da bira izmeñu života za sebe i života za druge, i imada je zadatak koji je bio pred njim bez svake sumnje strašan, ipakje zniao da ne sme dozvoliti da sebičnost trijumfuje nad ljubavlju. RaMije ili kasnije svi smo pozvani da odlučujemo o istoj stvari svima mam se isto pitanje postavlja. Lordu Arturu je ono postavljeno rano pre no što mu je prinoda ibdla pakvarena opreznim cinizmorn zrelog doba, ili srce nagriženo plitkim, modernim egotizmom naših dana, i zato nije ofclevao da izvirši svoju dužnost. Srećonn za njega, nije bio samo sanjalica ili besposleni diletant. A da je bio takav, on bi oklevao, kao Hamlet, i dopiustio da mu neodilučnost osujeti cilj. Ali on je u suštini bio praktičan. Za njega je život bio više akcija no irazmišljanje. Imao je ono što je najreñe zdrav razum. Divlja, burna osećanja prethodne noći bila su sasvim prošla i gledao je skoro sa osećanjem stida na svoja ludia lutenja krioz ulice, na pomamnu duševnu patnju. Baš ta iskrenost njegovih patnji čimila je da su mu sad izigledale nestvarne. Čudio se kako je mogao da bude toliko glup da viče i besni protiv nečeg što je neizbežno. Jedino pitanje koje izgleda da ga je malo mučilo bilo je koga da uibije jer nije bio slep prema činjanici da ubistvo, kao religije paganskog sveta, zahteva žrtvu isto tako fcao i sveštenika. Pošto nije bio

genije, niije imao neprijatelja i zaista osećao je da ovo nije čas za zadovoljavanje neke lične uvrede ili netrpeljivosti, jer je misija koju treba da izvrši velika i ozbiljnia svečanost. U skladu s tim napravio je spisak prijatelja i roñaka na listu beležnice, i posle pažljivog razmatranja odlučio se za ledi Klementinu Bičem, dragu staru damu, koja je statnovala u Ulici Kerzon i bila mu dalja rioñaka po majci. Veoma je voleo ledi Klem, kako su je svi zvali, pa 2 19 pošto je i sam bio virlo bogat, jer je nasledio celo imanje lorda Ragbija kad je postao punoletan, nije postojala mogućraost da izvuče ma kakvu vulgarnu novčarau korist od njene sinrti. U stvari, što je više mislio o tome, sve više mu se činiilo da je ona baš prava osoba, i osećajući da bi svako odlaganje bdlo nepošteno prema Sibili, odlučio je da odmah učini što je potrebm. Prvo što je treibalo da učini jeste da plati hiromantu. Zato on sede za mali šeratonski pisaći sto koji je stajao kod prozora, izivuče ček na sto pet funti, isplativ na zahtev gospodina SeptimUisa Podžersa, i, stavljajući ga u omot, reče sobanu da ga odnese u Vest Mun ulicu. Zatim telefonira u štale po svoja kola i otouče se za izlaak. Napuštajući sobu, pogleda sliku Sibile Merton i zakle se, ma šta se dogodilo, da joj nikad neće reći šta je za nju učinio, nego da će tajnu svoga samopožnfcvovanja uvek sfcravaiti u srcu. Na putu za ðakingam zaustavi se pred prodavniooiin cveća i posla Sibili lepu korpu narcisa sa divnim belim laticama i riazrogačenim fazanskim ofiima, a pošto je stigao u klub, uputi se pravo u biblioteku, zazvoni i naredi kelneru da mu. donese limunadu sa sodom knjigu o toksikologiji. Bilo mu je potpuno jasno da je otrov najibolje sredstvo za ovaj mučni posao. Sve što bi ličilo na lično nasilje bilo mu je krajnje odvratno iuiostalom nije želeo da ubije ledi Klementinu na naoin koji bi mogao privući pažnju javnosti, kao što je mrzeo pomisao da bude smatran jednim od lavovia ledi Vindermrr, ili da vidi svoje ime na stupcima vulgarne društvene štampe. Morao je da misli i na Sifoilinog oca i majku, koji su bili prilično staroimodni i koji bi se možda protivili braku iako bi bilo ičeg što bi ličilo na skandal, mada je bio uveren da bi oni, kad bi im ispričaiO ceo sluoaj, bili prvi koji bd dostojno cenili motive kojima se rukovodio. Sve je, dakle, govorilo u prilog otrova. On je bez bedan, siguran i tih i otklanja svaku potrebu muonih seana prema kojima je, kao većina Engleza, gajio ukorenjenu odvratnost. Meñutim, on nije imao pojma o nauci o otrovima, a kako kelner izglada indje bio u stanju da išta drugo nañe u foiblioteci izuzev Rafovog Vodiča i Bejlijevog Magazina, on sam pregleda police sa knjdgama i najzad prionañe lepo povezano izdanje Farmakopeje i pirimerak Erskinove Toksikologije, koju je izdao ser Metju Rid, predsednik Kraljevskie akadeniije lekara i jedan od najstarijih članova Bakingamskog kluiba, greškom izabran umesto nekog drugog. Ta pogreška je toliko razbesnela Komitet da su ga, kad se pojavio pravi čovek, odbili jednodušno. Lorda Artuna su prilifino zbunili stručni izrazi u obe knjige, i već je zažalio što u Oksfordu nije poklanjao veću pažnju klasičnim jezicima kad u drugoj Erskinoivoj svesei naiñe na veoma zanimljiv i potpun opñs ssvojstava akondtina, napisan prilično jasnim eingleskim jezikom. Učini mu se da je to baš otrov koji mu je potreban. Deluje brzo, skoro itreinutno, potpuno je bezbolan. a ako se uzine u kapsuli od želatina, kako preporučuje ser Metju, nije ni neukusan. On zapisa na manžeti kolika je količina potrebna za smirtnu dozu,

vrati knjige na mesto i uputi se Sent Džemsovoin ulicom u veliku aipoteku Pestl i Hambd. Gospodiin Pestl, kaji je uvek liično usluživao aristoikratiju, bio je veoma iznenañen kad je čuo šta lord Artur traži, i sa puinio poštovanja prošaputao je nešto o lekarskom, receptu. Meñutim, čim mu je lord Antur objasnio da mu je otrov ipotreiban za velikog norveškog buldoga koga mora da se oslobodi jer pokazuje prve znake Ibesinila i koji je već dvaput ujeo kočijaša za Mst noiga, izjavi da je potpuno zadovioljan, pohvali lorda Artura zbog izvanrednog poznavanja nauke o otrovima i odmah rnu dade otrov. Lord Artur stavi kapsulu u lepu, malu srebrnu boimbonijeru koju je video u jednom izlogu u Ulici BOnñ, baci ružnu apotekarevu kutiju i odmiah se odveze kod ledi Klementine. Pa, monsieur le mauvais sujet1 povika stara gospoña dok je on ulazio u sobu zašto me nisi tako dugo posećivao? Moja draga ledi Klem, nemam slobodnog ni jednog trenutka reče lord Artur smešeći se. Hoćeš da kažeš da si po ceo dan sa gospoñioom Sibilom Merton i da provodiš vreme u kupovanju platoa i razgovoru o glupostima? Ne mogu da shvatim zašto svet diže toliku galamu kad se ženi i udaje. U moje vreme niije naim ni na pamet padalo da se zbog toga milujemo i guamo javno ili privatno. Uveravam vas, ledi Klem, da nisam video Sibilu dvadeset četiri časa. Koliko je meni poznato, Oiia sad potpuno pripada svojim roodiskinjama. Svakako, to i jeste jedini razlog što sd došao da posetiš jednu ružnu staru ženu kao što sam ja. Čudim se što muškarci ne shvataju opomenu. On a fait des folies pour moig2, a evome sad, jadno, reumatično stvorenje sa rñavom naravi. Da nije drage ledi. Džensn, koja mi šalje najgore francuske romane koje tmiože da pronañe, ne znam kako bdh utucala dan. Leikari nisu ni za šta izuzev da izvuku honorar. Ne mogu oak ni gorušicu da mi izleče. Ledi Klem, ja sam vam doneo lek za to reče lord Artur ozbiljno. Izvanredan je. Pronašao ga je neki Amerikanac. Arture, ne foih rakla da volim američke pronalasike. Sasvim sam sigurna da ih ne volim. Nedavno sam čitala neke američke romane, i potpuno su besmisleni. Oh. Iedi Klem, ali ovo uopšte nije besmislica! Uveravam vas da je to odličan lek. Morate obećati da oete ga probati. I lord Artur izvadi iz džepa malu kutiiju i predade joj je. Nevaljalče. Zbog mene su se člnile gluposti. Pa, kutija je divna, Artura. Je li to zaista poklon? To je veoma lepo od tebe. A je li ovo taj izvanreñni lek? Izgleda kao bombona. Odmah ću je pojesti. Blagi bože! ledi Klem povika lord Artur hvatajući je za ruku to ne smete nikako učiniti. To je homeopatski lek i ako ga uzmete kad nemate gorušicu, mogao bi vam mnogo naškoditi. čekajte dok ne dobijete napad, pa ga onda uzmite. Iznenadiće vas rezultat. Volela toih da ga odmah uzmem reče ledi Klem držeći prema svetlosti malu providnu kapsulu u kojoj je plivao mehur tečnog akonitina. Uverena sam da je to izvrsoio. Jer, istinu govoreći, mada mrzim lekare, ja volim lekove. Ipak ću ga ostaviti do sledećeg napada. A kad će fco biti? zapita lord Artur nestrpljivo. Hoće li biti uskoro?

Nadam se da neće ove sedrnice. Juče ujutru mi je bilo veoma rñavo. Ali čovek nikad ne zraa. Znači da ste sigurni da ćete imati napañ pre kraja ovog meseoa, leñi Klem? Bojim se da je tako. Katoo si danas saosećajan, Arture! Sibila zaista dobro utie na tebe. A sad moraš da bežiš, jer imam večeru sa nekim veoma dosadnim svetom koji neće razgovarati o skandalima, pa ako ne budem sad spavala, znam da neću biti u stanju da ostanem budna za vreme večere. 2bogom, Arture, pozdravi Sibilu, i veliko ti hvala na američkom feku. Ledi Klem, nećete zaJboraviti da ga uzmete, zar ne? reče lord Antur dižući se sa stolice. Naravno da neću, šašavi dečače. Mislim da je veoma Ijubazno od tebe što misliš na mene. i pisaću ti ako mi još bude potreban. Lord Artur iziñe iz kuće u odličnom raspoloženju i sa osećanjem Ogrominog olakšanja. Te noći je razgovarao sa Sibilom Merton. Isprioao joj je kako je iznenada dospeo u veoma težak položaj iz koga mu ni čast ni dužnost ne dozvoljavaju da se povuče. Rekao joj je da venčanje mora da se odloži, jer dok se ne oslobodi ove strašne. zamršene situacije, on nije sdobodan oovek. Preklinjao ju je da mu veruje i da nikako ne sumnja u buduonost. Sve će biti u redu, ali je potrebno strpljenje. To se dogodilo u zimskoj bašti u kući gospodima Mertona u Park Lejnu, gde je lord Artur večerao kao i obično. Sibila inije nikad izgledala srećnija, i za tremitak je lord Artur došao u iskušenje da postupi kukavicki, da napiše pismo ledi Klementini da mu vrati pilulu, i da dopusti da se obavi veneanje kao da na svetu i ne postoji gospodin Podžers. Meñutim njegova bolja priroda brzo preovlada. i čak kad mu se Sibila bacila plačući u naručje, nije se pokolebao. Lepota koja imu je uzibunila čula, dotakla se i njegove savesti. Osećao je da bi bilo pogrešno upropastiti tako lep život zlbog nekoliko meseci zadovoljstva. Ostao je sa Sibilom skoro do ponoći, tešeći je i dopuštajući da bude tešen, a rano sledećeg jutm otputovao je u Veneciju, pošto je prethodno napisao muško, odlučno pismo gospodinu Mertonu da je potrebno da se venčanje odloži. U Veneciji se sreo sa svojim bratom, lordom SBrbitonom, koji, je došao sa Krfa na svojoj jahti. Dvojica mladića provela su zajedno divne dve nedelje. Ujaitru su jahali Lidom ili klizili zelenim kanalom u svojim dugačkim crnim giondolama. Poslepodne su obično primali goste na jahti, a uveče su večeravali koid Florijana i pušili bezbro cigareta na Piaoi. Ipak, lord Artur nije bik srećan. Svakog dana proačavao ja čitulje u Tajmsu očekujući da vidi belešku o smirti ledii Klemeatine, ali svafcog dana je doživljavao mzočaranje. Počeo e da se plaši da joj se dogodila neka nezgoda i često je žalio što ju je sprečio da uzme akonitin kad je toliko želela da mu isproba dejstvo. I Sibilina pisma, mada puna ljubavi, poverenja i nežnosti, oesto su bila tužna, i ponekad je mislio da je od nje razdvojen zauvek. Posle četrnaest dana lordu Serbitonu je dosadila Venecija, i on odluči da otplovi obalom do Ravene, jer je čuo da se u Pineti održava veliki lov na tetrebe. Lord Artur nije hteo ni da ourje da i on poñe, ali Seribiton, koga je on naobično voleo, ubedi ga najzad da će, ako ostane sam kod Danielija, umreti od dosade, i tako oni krenuše petnaestog ujutru po jakom severoistočnom vetru i prilično uzburkanom moru. Provodili su se odlično, a slobodan život na čistom vazduhu

povratio je boju obrazima lorda Artura, ali oko dvadeset drugog on postade nestrpljiv zbog ledi Klementine, i uprkos protivljenju lorda Serbitona, vrati se vozom u Veneciju. Čim je iz gondole kročio na hotelsko stependšte, vlasniik hotela mu iziñe u susret sa svežnjem telegrama. Lord Artur mu ih istrže iz ruke i poče da ih otvara. Sve je potpuno uspelo. Ledi Klementina je sasvim iznenada umrla sedamnaestog uveče! Prva misao m,u je bila Sibila, i on joj posla telegram da se odmah vraća u London. Zatim naredi sobaru da rau spakuje stvari za noćni brod, posla gondolijeriiina napojnicu pet puta veću no što je stvarna cena i otrča u svoj salon laka koraka i bodra srca. Tamo su ga čekala tri pisma. Jedno je bilo od Silbile, piino saosećaruja i saučešća. Druga dva su bila od majke i ledi Klemerutininog advokaita. Izgleda da je stara dama to veče bila na večeri kod Vojvotkinje i oduševila svakog svojom duhovitošću, ali je otišla nešto ranije žaleći se na gorušicu. Ujutru su je našli mrtvu u postelji, a bilo je očisgledno da nije imala boloive. Odmah su po slaii po ser Metjua Riña, ali razume se da se ništa nije moglo učiniti biće sahranjena dvadeset drugog na Bošan Kalkotu. Nekoliko dana pred smrt napisala je testament i ostavila lordu Arturu malu kuću u Ulici Kerzon, sav nameštaj, lične stvari i slike izuzev zbirke minijatura koju je ostavila svojoj sestrd, ledi Margareti Raford, i ogrliice od ametista koju je ostavila Sibili Merton. Imovina nije bila od velike vrednosti, ali gospodim Mensfild, advofcat, neobdčno je želeo da se Lord Artur, ako je moguće, wati odmah, pošfo je Mlo mmogo nepilaćenih računa, a ledi Klementina nikad nije vodila knjige. Lord Artur je bio veoma dirnut što ga se ledi Klementena setila i osetio je da gospadin Podžers snosi veliku odgovornost. Meñutim, liubav prema Sibili nadvladala je svako drugo osećanje, a svest da je izvršio svoju dužnost umirivala ga je i tešila. Kad je stigao na Čering Kros, bio je potpuno srećan. Mertonovi su ga primili veoma ljubazno. Sibili je morao obećati da više raikad ineće dopustiti da se išta ispreči izmeñu njih, i venčanje je zakazano za sedmi juni. Život mu je opet izgledao svetao i lep, a stara veselost mu se povrattbla. Meñutim, jednog dana dok je sa ledi Klemenfcininim ajdvobatom i Sibdlom preturao po kući u Ulici Kerzon, palio svežnjeve izbledelih pisairriia i istresao fdoke Sa kojeikakvim otpacima, mlada devojka najedn.om uzviknu usbićeno. Sta si to pronašla, Sibila? zapita lord Artur podižući pogled sa svog posla i smešeći se. Ovu divnu, malu sirebrnu bombonijefru, Arture. Nije li neobdčna holandska? Molim te, pokloni mi je! Znam da mii ametisti neće pristajati dok nta preñem osamdesetu. Bila je to kutija sa akonitinom. Lord Artur se trže, a slabo rumenilo mu obli obraze. Bio je skoro potpuno zaboravio šta je učdnio i tičini mu se čudan sticaj okolnosti da Sibila, zbog koje je prošao kroz sve to strašno nespokojstvo, bude prva koija će ga na to podsetitii. Sibila, razume se da ću ti je pokloniti. Ja sam je pokloniio sdrotoj ledi Klem. Oh! hvala, Arture. A mogu li da uzmem i bomibonu? Ndsam imala pojma da je ledd Klemenitdna volela slatkiše. Mislila sam da je daleko vdše intelektualna. Lord Artur smrtno preblede, a strašna misao mu proñe kroz glavu. Bombonu, Sibdla? Šta hoćeš da kažeš? reče tihim, promuklim glasom.

Ima U njoj jedna bombona. Izigleda sasvim stara i prašnijava, i ne pada mi ni na pamet da je pojedein. Šta tii je, Arture? Kako sd bled! Iiord Artur jurnu kroz sobu i zgrabi kutiju. Unutra je bila kapsula boje ćdldbara a u njoj kapljica otrova. Ledi Klementina je ipak umrla prirodnom smrću! Udarac zbog ovag otkrića bio je skoro isuviše veliki. On zavitla kapsulu u vatru i sruči se na sofu sa uzvikorn ačajanja. Gospodin Merton je bio mnogo zabrinut što je venčainje pomoivo odgoñeno, a ledd Džulija, koja je vć bila poručdla haljinu za venčanje, čindla je sve što je fodlo u njenoj moći da natera Sibilu da raskine veridbu. Meñutim, iako je Sibila mnogo volela majfcu, položila je ceo svoj život u ruke lorda Artura nikakvo nagovaranje ledi Džuldje ne bi je moglo naterati da se pokoleba u svom poverenju. Što se tiče lorda Artura, nsjemiu je bdlo potrebno nekoldko dana da savlaida strašno razočaranje, a jedno vreme živai su mu bdli sasvim popustili. Meñutim, brzo mu se povratio zdrav razuim, a zdrav, prak. tičan duh nije ga dugo ostavio u nedoumdci šta treba da čini. Pošto je sa otrovom doživeo potpunii neuspeh, dinjamt ili neka diruga vnsta eksplaziiva je očdgledno ono čime treba da pokuša. U vezi s tim opet je pregledao listu prijatelja roñaka i, posle pažljivog razmatraraja odlučio je da tbacd u vazduh svoga ujatka, dekana od Čioestera. Deikan, čovek valdke kulture i učenostd, neotoičnio je vodeo časovnike i imaio izvanrednu zbinku satova od petnaestog veka pa do danas. Lordu Arturai je izgledalo da mu ova strast dobrog defcana Pruža izvnsnu mogućnost da sprovede svoj plan. Druga je stvar kako da doñe do paiklene mašine. U tom pogleñu londonstoi adresar mu nije davao ndkakva obaveštenjja, a osećao je da bi mu mialo koinistilo da se zbog toga obrati Skoitland Jandju, jer izgleda da onii nikad niišfta niisu znali o kretanju dinamitiske settate sve dok se ne bi desila neika eksplozJija, a čak i onda ne toaš mnoigo. Odijednom se setdo svoga prijatelja Ruvalova, mladog Rusa vrito revolucionamiih stremljenja, sa kojim se upoznao prošle zime kod ledi Vindemiir. Smatralo se da grof Huvalov piše život Petra Velikog i da je došao u Englesku da prouči dokuimenta koja se odnoise na carev boravak u ovoj zemlji, kad je bio ibrodograiditelj. Ali postojaia je opšta sumnja da je on agent nihiliista, a bilo je lizvan svake suimnje da ruska ambasada ne gleda blagonaklomo na njegovo prisustvo u Londonu. Lord Artuir je oseićo da je baiš on čovek kakav mu je potreban, li jednog jutra se odvezao do njegovog stana u Blumbzberiju, da zatraži ad njega savet i pomoć. Znači, ozbiiljno ste se bacili ma poiitiku? reče grof Ruvalov kad mu je tord Artrur objasnio cilj svoje posete. Ali lord Artur je mrzeo svateo razmetanje osetio se obavezan da m,u prizna da ga sooijalna ipdtanja nii najmanje ne zanimaju i da mu je paklena mašina potrebna za jednu fiistO porodičnu stvar koja se tiče samo njega. Grof Ruvalov ga je zaouñeno posmatrao nekoliko trenutaka, pa pošto je video da sasvim ozjbiljno mdislii, napisa adresu na komiadu papira, stavi svoje inicijale i pruži irau je preko stola. Dragi moj, Skotland Jard bi mnogo dao da doizna itu aidrasu. Neće je doznai uzivikinu lord Artur smejući se, i pošto se toplo rukovao sa naladim Rusoim, strča miz stepefnidce, pogleda u papir i naredi kočijaSu da myzi u Soho sfever.

Tu je otpusrtiiio ikočijaša i pošao pešike Grčfcoim ulicom. do mesta koje se zvalo Bejls Kort. Prošao je ispod nekag svoda i našao se u čudnom slepom sokačefcu u kome je očdgledno Mla naka francuisika perionica rulblja, jer je čitava mreža užadi bila razapeta od kuiće do kiuće, a belo rublje se lepršalo na jutarnjem vazduhu. On doñe tačnio do kraja uiice i zakuoa na vnaita jedne zelene kućdce. Rošto je malo čekao, za to vreme se svi prozori načičkaše licima, vrata mu otvoiri neki prillično čupav stranac, koji ga na vrlo rñavom eogleskom jeziifcu zapita šta hoće. Lord Ar,tur otlu predade papir koji mu je dao grof Ruvalov. Kad čovek to vide, pokloni se i uvede loirda Anttura u veoma pohiabain sallon u pnizemlaiu, a kroz nelkoliko trenutaka uipade u sobu her Vinkedkopf kako siu ga availi u Engleskoj sa salvetom obo vrata, umrljanim od viina i viljuškom u levoj ruci. Gnof iRuvaliov imi je dao preporufeu za vias reče lard Artur poktoMvSi se ja želm da obavim s vaona kratalk irazgoviar o nekom poslu. Zovem se Smit, gospodin Robert Smdt, 4 potreibno mi je da me snaibdete jadnim časoviiilkoim sa elksploziviom. Milo mi je što sam vas tnpoznao, lorde Arture reče dabroćudni mali Nemac smejući se. Nemojte se uznemiravati, moja je dužnost da svakog poznajem, a sećam se da sam vas video jedne večerd kod ledi VindeTmir. Nadam se da je mjeino gospodsitvo sasvim dabro. Imate li nešto protiv da seddte sa mnom dok ne zaVirškn daručak? Imam iziwnsrm pastetu, a moji prijatelji su toliiko ljubazni da tvrde da je moje rajnsko vino bolje nego u nemačkoj ambasadi. I pre no što je lord Artur došao k sebi od iznenañenja što ga je Nemac prepoznao, našao se u drugoi sobi, pijuckao izvrsno markobrinersko vino iz bledožute čaše sa carskim monogramom, i najiprijateljskije ćaskao sa čuvenim zaveremikom. Časovnioi sa eksplozivom. reče her Vinkelkopf nisu baš pogodni za izvoz u inositranstvo, jer, ako čak i uspeju da proñu kroz carinu, železnički saobraćaj je taiko neredovan da oni obično eksplodiraju pre no što stignu na mesto opredeljenja. Meñutim, ako vam je potreban jedan za domaćU upotrebu, imain nešto odličino i jemčim da ćete biti zadovoljni ishodom. Mogu li da pitam kome je namenjen? Ako je za poliiciju iii ma zia ikoga ko ima veze sa Skotland Jardom, bojim se da ne mogu ništa uoiniti za vas. Engleskii detektivi su zaista naši inajbolji prijatelji, i uvek sam se uveravao da ikad se oslonimo na njihovu glupost, možemo da činimo tačno ono što hoćemo. Ne bih rnogao da se lišim nijednog od ntjih. Uveravam vas reče tord Artur da to uopšte nema nikakve veze sa policijom. U stvari, časovniik je namenjen dekanu od Čičestera. Bože miJj, nisam imao pojmia da ste toliko religioznd, lorde Arture. Malo je danas takvih mladiića. Bojim se da me precenjujete, her Vinkelkopfe reče lord Artur pocrvenevši. U stvari ja nlišta ne znam o teologiiji. Dakle, istvar je sasvim privatna? Sasvim privatna. Her Vinkelkopf sleže rameiiima, iziñe iz sobe i posle nekolikiO minuta se vrati sa okruglrm komadom dinamita veličine jednog penija i lepim malim francuisikim časovndkom ukrašenim figurom od zlatne bronze koja gazi aždaju tiranije. Lice lorda Artura sinu kad to ugleda. 30

To je baš ono što mi je potrebrao uzvlknu a sad mi pokažite kako radi. To je moja tajna odgovori her Vinkelkopf posmatrajući svoj pronalazak sa opravdanim ponasom. Recite mi kad želite da eksplodira i ja 6u podesiti mašinu za taj trenutak. Dakle, danas je utorak, a ako biste ga odmah poslali... Nemoguće. Imam mnogo važnog posla da svršiim za moje prijatelje u Moskvi. Ali bih ga mogao poslati sutra. Oh, biće to sasvkn na vreme! reče lord Artur učtivo ako ga pošaljete sutra uveče ili u četvrtak ujutru. Neka eiksplodira, recimo u petak tačno u poidne. Dekan je u to vreme uvek kod kuće. Petak u podne ponovi her Vinkelkopf i zapisa nešto u veliku poslovnu knjigu koja je stajala na pisaćem stolu pored kamina. A sad reče loird Artuir dižući se rniolim vas, recite mii koliiko sam vam dužan. T.o je takva sitnica, lorde Arture, da mi se i ne naplaćuje. Dinamit je sedam šilinga i šest penija, časovniik tri funte i deset šilinga i poštarina oko pet šilinga. Ja sain samo presrećan da nešto učinim za ma koga prijatelja grofa Ruvalova. Ali, vaš trud her Vinkelkopfe? Oh, nrje to ništa! Za mene je to zadoVOljsbvo. Ne radiim za novac. Živitm potpuno za svoju umetnost. Lard Artur položi na sto četiri funte, dva šilinga i šest penija, zahvali se malom Nemcu na ljulbaznosti, i pošto je uspeo da odbije poziv da se upozna sa nekim anarhistima na čaju sledeće subote, napusti kuću i uputi se u Park. Sledeća dva dana proveo je u najvećem uzbuñenju, a u petak u dvanaeet časova odvezao se u klub da čeka vesti. Celo poslepodne tupavi vratar je primao telegrame iz raznih krajeva zemlje o rezultatima konjskih trka, presudama u brakorazvodnim parnicatmia, o vremenu i lome ñlično, dok je traka otkucavala dosadne pojedinoisti o sednici u Donjern domu koja je trajala celu noć o maloj panici na berzi. U četiri sata su stigle večernje novine i lord Artur iščeze u bdlbliotakai sa PelMelom SentDžemsom Globom i Ehom na veliko gnušanje pufeovnika Gudčajlda, kioji je hteo da prooita izveštag o svom govaru ikoji je održao toga jutra u domu kmdonskog predsednika opštine, o južruoafričkim misijama i preporueio da se u svakoj pokrajini postavi crni episkop, a zbog neeega knao je predrasude u pogledu Ivning njusa. Meñutim, ni, u jiednim novinama nije bilo ni najmanje aluzije na Čioester, i lord Artar je osećao da mu je poikušaj propao. Bio je to strašan uidarac za njega i neko vreime je biio sñsviLm oibeisihraibren. Her Vinkelkopf, koga je poisetio sladećeg danas mnogo se izvinijavao i poniidiio ee da ga snabde drugim časovnikom besplatoo ffli saruduikom nitroglicerinskih bomibi po ceni koštanja. Ali on je izgubio svako poverenje u eksiploizive, a i sam her Vinkedikiopf mu je priznao da je danais sve iskvareno, da se čaik rui diniamit ne mtože ñobiiti u čistom stanju. Meñuitim, iatoo je mald Nerriac dopuštao da se nešto moglo1 poikvariti u mašineriiji, nije gutoio nadu da oasovrallk ipak može eksplodirati i naveo slučaj nekog barometra, koji je jednom poslao vojnom guverneru u Oidesd s tim da eksplodira kroz dest dana, a efksplodirao je tek posle tri meseca. Ono, isfcina je da je kad je eksplodirao razneo u paramparčad samo sobaricu, jer je guvemer otišao iz grada šest nedelja pre toga, ald se bair pokazalo da je dinamiit kao razorna snaga, kad je pod kointrolom mašiiinjerije,

moćno, iako pomalo netačno sredstvo. Ovako razmišljanje je malo uteMlo lorda Artura, ali mu je bilo eiuñenio da se čaik i u to razočara, jer posde dva daina, dok se penjao uz stepenice, pozvia ga vdjvotkinja u svorj budoar i pokaza mu pismio koije je ibaš primiila iz deikanoviog doma. Džejn piše dražesna pisma reče voj votkiinja. Moraš da prooitaš ovo poslednje. Dobro je baš kao i romiani koje nam šalje Mjudi. Lord Artur joj uze pismo iz ruke. Ono je glasilo Dekanat u Čičesteru, dvadeset sedmi maj Najdraža tetka, Mnogo vam hvala na flanelu koji ste poslali za dobrotvarno društvo Corkas, a takoñe i na platnu. Patipuno se silažeim sa vama da je glupo što i oni hoće da se lepo oblače, ali danas je svafco tateo raidifcaian i bezbožan da je teško doteazati dm da ne trabia da poikušavaju da se oiblaiče fcao viiiše klase. Siguma sam da ne znaim oeimu sve to vañii. Kao što tata često govioiri u sviajiim priopavedima, mi žliivkno u doba bezverja. Mruogo smo se zabavljali sa časovnikom kojli je neiki napazinati ipoštovalac poslao tati ipnošlog četvrHka. Stigao je iiz Londona u drvenoj kutiji uz plaćenu poštarinu, a tata misli da ga je marao potslati neitoo teo je oitao njegovu anačajniu prapaved Da lli je raziuadanioet slolboda?, jer se na wrbu časovniika nalazd figura žene sa kapom Slobode na glavii, kako taba kaže. Ja ne smateam da je baš prikiadna, afld tata kaže da je isforijska, pa pretpostavljaim da je taiko. Parker ga je otpaikovao, a tata ga je stavio na ikaimin u biblioteoi, a u petak ujutnu svi smo tu sedelii, kad, baš kaid je časovnik otkucao dvanaest, čusmo neko zujanje, iz postolja figuire lizlbi oiblaaić diima, li boginja slobode pade i razfoi nos o rešetku kamina! Marija se baš Uplaila, ali to je bilo tafeo stnašno da smo se Džems ja toikotali, a čak se i tata zabavljao. Kad srao ga Pregiedali, videli smo da je to budiilniik, da, aiko se navije na odreñen sat stavi malo bainuta pod mali čekić, eksplodiraće kad god zaželite. Tata je rekao da ne sme ostati u biblioteci jer diže lanmu, pa ga je 3 Zločin larña Artura Regi oñneo u učioruicu i ništa druigo ne radi već po ceo dan pravi male eksplozdje. Šta mdsiite, da li bi Artur voleo da dotaije takav časovnik kao svadbeni dar? Pretpostavljam da su u modi u Londonu. Tata kaže da će oni počiniti mnogo dobra jer pokazuju da sloboda ne može da tiraje već da moira pasti. Tata kaže da je sloboda izmišljena u doba Francuske revoluoije. Kako je to strašno! Moram sad da ddem u Dorkas, gde ću. da iim pročdtam vaše veoma poučno pismo. Kako je istjnita, draga tetka, vaša miisao, da oni, s obzirom na njilioiv položaj u životu, nose ono što im ne priličii. Moram da kažem da je besmislana njihova briga o haljinama kad ima tako mnogo važnijih stvari na ovom svetu, kao i na onom. Miilo mi je što vam je haljana od šarenog pupiina ispala tako dobro i što vam se oiipka nije poeeipala. U sredu, kod episkopa, noiSiću haljinu od žutog satina kiaju ste mi tako ljajbazno poklonili, i mislim da će lepo izgledatii, Da ld biste vi steviili mašine dli ne? Dženings kaže da svako danas nosi mašne i da podcuknja mora bdti nabrana. Begi je baš sad napiavio još jednu eksploziju i tata je naredio da se časovnik odnese u štalu. Čini mi se da mu se tako više ne dopada ka.o u početku, mada je veorna polaskan što su mu poslali tako lepu i duhovitu igračku. To pokazuje da svet čita njegove

piropovedj i ima koristi od njih. Tata vas mnogo pozdravlja, čemu se pridružuju Džems, Regi i Marija. U nadi da je čika Sasilova kostobolja popustila, verujte mi, draga tetka, ostajem uvek vaša odana nećaka Džejn Persi PS Molim vas pišite mi o mašnama. Dženings tvrdi da su u modi. Lord Artur je izigledao taifco ozbiljan i ne srećan zbog pisma da vojvotkrnja pršte u smeh. Dragi moj Arture uzviknu ona ni kad ti više neću pokazati pismo mlade devojke! Ali šta da joj oñgovorim za časovnik? Mislim da je to divan pronalazak, volela bih da i ja imam jedan. Ne cenim ih mnogo reče lord Artur osmehnuvši se tužno, i pošto poljubi majku, iziñe iz soibe. Kad se popeo u svaju soibu, baci se na sofu, a očd mu se napuniše suzama. Učinio je sve što je mogao da izvrši to ubistvo, ali ofoa pokušaja su propala bez njegove krivice. Poikušao je da izvrši svoju dužnost, ali izgleda kao da se sama sudbina pokazala izdajnikom. Tištalo ga je osećanje da su dobre namere jalove a pokušaj da bude lukav uzaludan. Možda bi bilo bolje da do svadbe uopšte ne doñe. Sibila bi patila, to je istina, ali patnja ne može stvarno da naškodi tako plemenitoj prirodi kao što je njena. A što se njega tiče, šta to mari? Uvek se vodi neki rat u kome čovek može da pogine, uvek postoji nešto za šta čovek rnože da žrtvuje svoj život, a pošto mu život ne pričinjava radost, tako mu ni smrt ne zadaje strah. Neka mu sudbina odredi udes. Neće se ni pamaći da joj poimogne. U pola osam se obuikao i otišao u klub. Tamo je bio Serbiton u nekoim društvu mladića, pa je on morao da večera s njima. Njihov beznačajan razgovor i prazne šale nisu ga zanimali, i čkn je poslužena kafa, on ih je napustio, izmislivši neki sastaaak samo da bi se izvukao. Kad je izlazio iz kLuba, vratar mu predade pisrrto. Bilo je od her Vinkelkopfa. Pozivao ga je da ga poseti sutra uveče i vidi kišobran koji eksplodira čim se otvori. To je njajnoviji pronalazak koji je baš stigao iz Ženeve. On iscepa pismo na paraimparčad. Odlučio je da viiše ne pokušava sa efcsperimenfcima. Odlu.tao je na kej Temze i satkna sedeo pored reke. Mesec je virio kroz grivu tamnih oiblaka kao lavovo ofco, a bezbroj zvezda se osulo po šupljem nebesfcom svodu kao zlatna prašina prosuta po punpurnom kubetu. S vremena na vreme bi se neka barka otisnula 3. 35 na muteu refcu i oitploviila nilz viokiu, železnički sigruali su bili čas zelenii čas erveni, dak su viozovi, zviždeći, jurili preko mosta. Posle nekog vremena Lzbi ponoć na vdisokoj vestainsteiriskotj kuli, a od svakog udarca zvuenog zvottia fcao da je noć podirbtavaila. Zatim se pogasiše železiničtoi signali, ostade saimio jedna lampa koja je svetiucaila kao veldiki rubin na džinovskoj katarci, a buka grada se uitiša. U dva čaisa on ustade i uiputi se ka Blekfrajersu. Kako je sve izgledalo nestvarno! Kao netoi čuñan san! Ruiće na idrugoj obali reke kao da su sagrañene oñ mraka. Reklo bi se da su srebro i semka izruova stvorile svet. Ogiromiia feujpola katedrale svetog Pavla sijala je kao mehur u mriačniom viazduhu. Dok se pipibližavao obettiiisfcu inaizvanoim Kleopatrina igla, utgledao je neikog čoveika koji se nasloinio prelkio ograde, a kad je prišao bliže, čovk podiže pogied i svetlost plinslke avetilijke pade m.u na Jice.

Bio je to goispodin Podžers, hiromiant! Niko ne bd mogao da ne iprepoznia defoelo opušteno lioe, zlatom uokvirene naočari, balesno slab osmeh, oulna uista. Lord Artur zastade. Sinu mu sjajna misao, i on mu se polako1 prikrade iza leña. U tren oka zgrabio je goapodina Podžersa za noge i bacio ga u Teinzu. Grulba psovka, jak pljesak i sve se umliri. Loird Artur pogleda zalbirimiuto prefeo ograde ali od hiromanta nije bilo ni traga, samo se ailiindair vrteo u krug u virtlogu mesečinom obasjane vode. Pasle neikog vramana i on potonu i više se nije video nikaikav taag od gospodina Podžersa. Jednoim mu se učini da je ugledao debelu inuanu ptriliku kako Me ka stepenicama pored moBta i ofoiuze ga strašno Oisećanje neuspeha, ali to je bio samo odsjaij, i kad je mesec izišao iza ofolaka, nestade ga. Najzad izgleda da je davršiiio nareñeinje sudbine. Duboko odahnu sa olakšanjeim ia SibliMnio ime mu doñe na usne. Da li ste neSto ispustili, gospodine? ču iznemada glais iza sebe. On se okrete i ugleda policajca sa fenjerom u ruci. Ništa zinačajno, naredniiče odgovori smešećli se, pozva kola koja su baš prolazila, Uskoči u njih i naredi kočijašu da vozi u Belgreiv skver. Sledeoih nefcoliko daina žijveo je izaneñu straha i nade. Bilo je trenutaka kad je skoro očekivao da mu goapodin Podžers uñe u sobu, a opet drugi put bi osećao da Buidbina ne može da bude tako nepravedna prema njemu. Dvaput je išao do hipomantoviog stana u Vest Mun uliou, ali nije mogao da se oidluči da zazvoni. Čezmuo je za IzveBnošću i plašio se nje. Najzad je došla. Sedeo je u klubu u sobi za pušenje, pio čaj i sa priličnom dosadom slušao Serbitona kaiko prlča o najnovijoj šaljivoj pesmi u Veselom pozorištu, kad uñe kelner sa večemjim novinama. On uze Sent Džems i poče ravnodušno pregledati stranice kad mu se pogled zaustavi na 5d nasknvu SAMOUBISTVO JEDNOG HIROMANTA Preblede od uzbuñenja i poče da čita Ju5e ujutru u sedaim časova, telo gospodina Septimiuisa R. Poidžersa, poznatog biromanta, izbaclila je voda na obalu u Grinviiču, baš ispreñ batñla Šiip. Nesrećni goapodin je nestao pre nekoliko dana i u hiiromantskim krugovima vladala je prilična zabrinutost. Pretpostavlja se da je izvršio samoubistvo u nastupu duševnog rastrojstva prouzroloovanog preteranim radom, a takvo migljenje potvmiila je isitraga danas poslepodne. Ooiapodin Podžers je baš završio podrobnu rasipravu o ljuidskoj mci, koja će uskoro biti štarapana i bez sumnje će privući veliku pažmju. Pokojnik je irnao šezdeset pet godina i izgteda da niije imiao rodbdne. Lorñ Artur je izleteo iz kluba sa novinama u ruci, na veliku zapanjenost vratara koji je uzalud pokušavao da ga zauetavi, i odmah se odvezao u Park Lejn. Sibila ga je ugledala sa prozora i nešto joj je govorilo da on donosi dobre vesti. Istrčala mu je u susret, a kad mu je ugleñala lice, znala je ña je sve u redu. Draga moja Sibila uzviknu lord Artur hajde da se venčamo sutra! Luckasti ñečače! Pa ni kolač još nije poručen! reče Sibila smejući se kroz suze. Kada su se, posle tri nedelje venčali, kateñrala svetog Petra bila je prepuna elegantnog sveta. Svečanu službu služio je veoma impresivno dekan od Čičestera, a svi su se složili da nikad nisu videli lepšd par nego što su mlada i mladoženja. Meñutim, oni su bili više nego lepi bili su srećni. Nijednog trenutka lord Artur nije zažalio sve što je prepatio zbog Sibile, a ona mu je pružila najbolje što žena može dati čoveku obožavanje, nežnost i Ijubav. Njima stvarnost nije ubila bajku. Uvek su se osećali mladi.

Posle nekoliko godina, pošto im se rodilo ñvoje lepe dece, ledi Vindermir je došla da ih posetd u Alton Pajori, divnaj staroj kući koju je vojvoda poklonio sinu kao svadbeni dar i dok je jednog popodneva sedela sa ledi Artur pod lipom u vrtu, posmatrajući malog dečaka i devojčicu kako se igraju pto stazi oivičenoj ružama, kao ćudljivii sunčevi zraci, ona iznenada uhvati za ruku svoju domaćicu i zapita je Sibila, da li ste sirećni? Draga leñi Vindermir, naravno da sam srećna. Zar vi niste? Ja, Sibila, nemam vremena da budem srečna. Uvek mi se dopada osoba koja mi je poslednja predstavljena, ali, Izao po pravilu, čitn nekoga upoznam, odmah mi dosadi. Zar vas ne zañovoljavaju vaši lavovi, ledi Vindermir? Ne, draga! Lavttvi su dobri saimo za jednu sezcmu. Čim im se podseku grive, postaju najdosañnija stvoremja. Uostalom, omi se ponašaju veoma rñavo ako ste zaista ljubazni prema njima. Sećate li se onog odvratnog gospodina Podžersa? Bio je strašna varalica. Naravno, to mu uopšte nisam zamerala, pa čak i kad je hteo da pozagmi novac od mene, oprostila sam mu, ali nisam mogla ña podnesem, da mi se udvara. Zbog njega sam zaista oimrzla hiromantiju. Sad se bavim Mepatiiorn. Mnogo je zanimljivije. Ovde ne simetj ništa govoriti protiv hiromantiie, ledi Vindermir. To je jedini preñmet s koiim Artur ne voli da se svet šali. Uveravam vas da on to saisvim ozbilino misli. Sibila, nećefe valjda da kažete da on veruje u to? Evo ga, ledi Vindermiir, pa ga pitaite. I lord Artuir doñe sa velikim buketom žutih ruža i ñecom koja su poigravala oko njega. Lorde Arture? Moldm, ledd Vindermir. Nećete valjda reći da verujete u hiromantiju? Dabome dia verujem reče mladi čovek smeše6i se. Ali zašto? Jer njoj dugujem za svu srefru u životu proSaiputa i baci se u pletenu nasloniaču. Dragi moj lorde Arture, šta jorj dugujete? Sibilu reče predajući žerui ruže i posmatrajući njene Ijubičaste oči. Kakva besmislica! uzviknu ledd Vindermir. Nikad u životu nisam čula taikvu besmislicu. KENTERVILSKI DUH Materijalističkoidealistička romansa Kad je gospodiin Hajreim B. Otis, američki poslanik, kupio kenervilskii zamak, svi su mu goTOnili ña je to velika luiñost, jer je izvam svake sumnje dia se u tome mestu pojavljuju duhovi. U stvari, sam lord Kentervil, eoveik izvanredno častan, srnatrao je svojom dužnošću da tu činjenicu pomene gospodinu Otisu prilikom pogañamja. Ni namia baš nije stalo do toga da živimo u toim zamku reče lord Kentervil otkako je sestra moie babe, udovica, vojvotkinja od Boltona bila preiplašena i dobila napad od koga se, u stvaTd, nije nikad oporavila, jer su joj se nike skelefca spustile na ramena dok se oblačila za večeru, i ja bih hteo da vam kažem, gospoñine Otise, da je duha viñelo nefcolifco živih članoiva mojie poirodice, kao Ovdašniji paroh, prečasni otac AujguBtus Dernpje, član

Kraljevskog koleñža u Kembrldžu. Posle toga nesrećnog dogañaijia niko od mlañe posluge nije hteo ña ostane kod nas u službi, a ledi Kentervil je često vrlo malo sipavala noću zbog taianstvenih Sumbva koji su iñolaaili iiz hodnika i biblioteke. Dragi lorde oñgovori poslaniiik kupuieim nameštag zajedno sa duhom po procenii. Dolaziin iz moderne zemlje u fccnjoij itma ssvega što se novcem može kupiti i sa svima našim okretnim mlañim ljuñima koji slikaju Stari svet crvenom bojom i odvode vaše najbolje glumice i primadone, smatram da bismo mi, ako bi u Evropa postojalo tako nešto kao što su duhovi, irr.ali u najkraćem vremenn u nekom javnom muzeju III na vašarskim prpdstavama. Bojim se da taj duh postoji reče lorñ Kentervil smešećii se aiada je možda odoleo ponudama vaših predii7mljivih impresarija. Dobro je poznat već tri veka, u stvari od 1584, i uvek se pojavljuje yred smrt nekog od članova naše porodice. Pa, što se troga tiče, lorde Kentervile, to činii i porodični Lakar. Ali, gospodine, tako nešto kao što je duh ne postoji, a smatram da prirodni zakoiii važp i za britansku aristokratiju. Vi ste u Americi zaista vrlo prirodni odgovmri lord Kentervil, koji nije sasvim razumeo poslednju primedbu gospodina Otisa a ako vi nemate ništa protiv duha u kući, onda je sve u redu. Samo morate imadi na umu da sam vas upozorio. Posle nekoliko nedelja kupovina je zaključena, a pri kraju sezone poslanik i njegova porodica odoše u Kentervil Čeijis. Gospoña Otis, koja je kao gospoñica Lukrecija R. Tapan iz Pedeset treće zapadne ulice, blla čuvena njujorška lepotica, sada je bila veoma lepa sredovečna žena, divnih očiju i izvanrednog profila. Mnoge američke dame, kad napuste rodnu zemlju, dobijaju izgled hroničnih bolesnica, jer misle da je to oblik evropske otmenosti, ali gospoña Otis niie nikada pala u takvu grešku. Imala je sjajan fizički sastav i zaista bila izvanreñno puna voIje za životom. U stvari, u mnogo čeimu bila je prava Engleskinja i služila kao odličan primer činjenice da mi danas imamo zaista sve zajedničko sa Amerikom. izuzev, razunie se, jezika. Njen stariji sin, kome su roditelji u trenutku patriotskog nadahnuća dali ime Vašington, što on nikad nije prestajao da žali, bio je plavokos, prilično lep mladić, koji se kvalifikovao za američku dipiomatiju pošto je najbolje igrao nemačke valcere tri sezone uzastopce u Njuport Kasinu, a čak je i u Londonu bio poznat kao odličan igrač. Jedine slabosti su mu bile gardenije i plemstvo. Inače je bio izvanredno pametan. Gospoñica Virdžinija E. Otis bila je devoićica od petnaest godiina, vitka i ljupka kao srna, a divna sloboda blistala je u rujeniin krupnim plavim očkria. Bila je izvamredna amazonka. i jednom se utrkivala na svom poniju sa starim lordom BLltonom, ñva puta oko parka, i pobedila za dužinu i po baš ispreñ Ahilove statue, na ogromno oduševljenje mladog vojvode od Češajra koji ju je zaprosio na licu mosta, zbog čega su ga njegovi tutori još te iste noći vratili u Itn, u koledž, sveg u suzama. Posle Virdžinije su dolazili blizanci koje su obično zvali Zvezde i pruge1, pošto su uvek lepršali. Bili su to diiivni dečaci, i sa izuzetkom cenjenog poslanika, jedinii pravi republikanci u porodici. Pošto je Kentervil Čejs udaljen sedam milja od Askota, najbliže želemifike stanice, gospodin Otis je telegrafisao da ih aačekaju jedna kola, i orai se povezoše doibro raspaToženi. Bilo je divno julsko veče i vazduh je odisao

mirisom borovih šuma. S vremena na vreme čuli bi šumskog goluba kako iHnilno guče, ili bi spazili, duboko u šuštavoij paprafti, blistave fazanove grudi. Dok su prolazili, male veverice su izvirivale na njih sa bukava, a zečevi su bežali kroz šiprag i preko mahovimastih brežuljaka, sa uzñignutim belim repićima. Meñutim, kad su ušli u aleju koja vodi za Kentervil Čeis, nebo se odiednom naoblači. neka čudna tišitna kao da zavlada ataioisferom, veliko jato čavki prelete tiho iznad njihovih glava i, pre nego što stigoše do kuće, pade nekoliko krupnih kapi kiše. Na stepenicama ih je dočekala neka starica, uredno obučena u crnu svilu, sa belom kapom i keceljom. Bila je to gospoña Amni, nastojnica. koju je gospoña Otis, na iskrenu molbu ledi Kentervil, pristala da zadrži na njenom ranijem položaju. Dok su silazili s kola, ona se svakom Aluzija na američku zastavu. Prim. prev. 43 od njih duboko pofclond i reiče na uñan starinski način Dobro nam doSli u Kentervil Čejs. Idiiići za njom, prošli su kroz lep hol u tijudorskom stilu i ušli u biblioteku, dugačku, nisku soibu obtoženu crnam hraistovincttn, na čijem je krarju bfo veliki prozor od obojenog stakla. Tu su našii čaj positavljen za njih, i pošto su skinuli agrtače, posedald su i počeli da razgledaju ofeolo dok ih je gospoña Amnii posiuždvala. Odjednom goBpoña Otiis prtiimeti taimraocrvemu mrljiu na podiu ispred kamiina i, potpuino nesvesna šta ta mrlja znači, reče gospoñi Amni Borjlim se da je tamo nešto pnosuito. Da, goHpoño adgovoni sitara nastojniiea tihim glasom krv je prosuta na toime mestu. Rafeo je to strašno! uzvikniu gospoña Otis. Niinalo ne violiim krvave mrlje oi dnevriBOJ sobd. To se tnora odmah ufelotniiiti. Stairica se nasmeši i odgovord iisitñm lihim, tajamstvemdim. glasom To je krv ledli Eleonoire od Kenterviila. koju je baš na tome mestu uibio njen tnuž ser Sajmon od Kentervila, 1575. godine. Ser Sajmon je živeo još devet godina posle njene smnti i iznenada nestao piod vrlo tajanBtveniim dkolnoisrtima. Njegovo telo nilje niikad bilo pronañeno, ali se njegov grešni duh još uvek pojavljuje u zamku. Toj se mrlji dive turisti i ostali i ona se ne može ukloraiti. Sve je to besmMica! povaika Vašington Otis. PinkertoniOV čuveni odstranjivač mrlja i Paragonov deterdžent uMkmiće to za tren oka! I pre no što je preplašena nastojnica uspela da se umeša, on kleče i poče brzo da briše pod nekim štapićem koijd je izgledao kao neko crno sredstvo za ulepšavanje. I kroz nekoliko trenutaka niije bilo nd traga od krvave mirlije... Znao saim da će Pinkerton to očistiiti! uzviknu pobednički pogledavši svoju porodiou koja mu še divila. Ali tek što je izgovorio ove reči, strašna munja osvetli užasnog udara groma svl gospoña Amini pade u nesvest. Kakva čudovišna klima! reče amertčki poslaniJk mirno, palećd indijsku cigaru. Izgleda mi da je stara zemlja toiliko prenaseljena da nema dovodjno lepog vremenia za svakoga. Uvek sam bio mdšljenja da je iseljavanje jedini spas za Englesku. Dragi rnioj Hajireme povika gospoña Otis šta ćemo sa ženom koja pada u nesvest?

Odbdjati joj od plate bao za lomljenje posuña odgovioirti poslanik. Posie toga neće padati u nesveBt. I zaisita, kroz nekoliko trenutaka gospoña Ammi doñe k sebi. Meñutim, nije bdlo nikakve sumnje da je izvanredno uzbuñena, i strogo je opamenula gospodina Otisa da se čuva da neka nevolja ne zadesi kuću. Gospodine, videla sam. svojim ooima takve stvari od kojih bd se svakom hrdšćaniinu podiigda kosa na glavd, a mnoge i mnoge noći ndsam oka sklopila zlbog strašnih stvari koje se ovde dogañaiju. Meñuitim, gioispodiin Otiiis i njegovia žena toplo su uverilii poštemu dušu da ise ne plaše duhova i, pošto je izmolila blagoisdov iproviñenja za niovog gospodara i gaspodardcu, i uredila da joj se poveća plata, stana nastojnioa odgega u svoijiu sobu. Nepogoda je toesnela oele te noći ali se ništa naroćito nije dagodilo. Meñutiim, kad su sledećeg jutra sišli na doručak, opet su niašli na podiu strašniu krvavu mirljiu. Misilim da za to nije kriv Paragonov deterdžent reoe Vašdng.tioin jer sam ga isprobao na svemu. T.o mćra da je duh. On ponavo očisti mrlju, ali sledećeg jutra ona se opet pojavdla. Trećeg juitra ije opet bila tamo mada je biblioitelka bila zakljiučana cele noći, a zaključao ju je lično Otils i kljiuič odneo gore. Sad je c la porodica bila sasvim zainteresovana gospodin Otis poče da sumnja da je blo isuviše dogmaitičan u svom pobijanju postojanja duhova, gospoña Otis je izrazila nameru da se upiše u spiritistdčko društvo, a Vašdngton je pripremio dugačko pismo gospodd Majers i Podmor o temi Stalnost krvavih mrlija u vezi sa zločdnom. Od te noći se više ndje sumnjalo da utvare objektivno postoje. Dan je bk topao i sunčan a predveče, po hladovini, cela porodica iziñe da se provaza. Vratili su se kući oko devet časova na laku večeru. Razgovor se nije uopšte voddo o duhovima, tako da nije bilo 6ak nii onih osnovnih uslava predosećanja koja tako često prethode pojavi psihičkog fenomena. Predmeti o kajima se razgavaralo bili su, što sam kasnije saznao od gospodima Otoiisa, samo orui kojd sačinjavaju obićan razgovor kulturnih Amerikanaca iz boljdh krugova, kao što je ogromna nadmoćnost gospoñice Fani Davenport kao glumdce nad Sarom Bernar, o tome kako je teško nabaviti mlad kukuruiz ild kolač od heljide i kačamaik čak i u najboljim engleskim kućama o značaju Bostona u razvitku svetske duše, o preimuiĆBitvu sdstema izdavanja priznanica za prtljag prilikom putovanja železnicom, o tome kako je prdjatan njujorški naglasak u poreñenju sa londonsikim otezanjem. Nije uopšte bilo rečd o natpiriroidnome, niti je iko pomenuo ser Sajmona od Kentervdla. U jedanaest časova poroddca se povukla na spavanje, a oiko pola dvanaest sva su svetla bdla pogašena. Malo posle toga gospodina Otisa je probudki nekd čudan šum u hodniku ispred njegove sobe. Čulo se nešto kao zveket metala i izgledalo je kao da se svakog trenutka sve više približutje. Qn odmah ustade, upali šibicu i pogleda na časovnik. Bilo je tačno jedan sat. Bio je sasvdm mjiran, opipao je puls koji ndje bio uopšte ubrzan Neobični zvuk se i dalije ouo a pored toga on jasruo ču koirake. Navuče papuče, izvadi iz svog toaletnog stola malu duguljastu bocu i otvori vrata. Pred sobom ugleda, pri bledoj mesečini, starca strašnog izgleda. Oči su mu bile užareno ugljevlje, duga seda kosa padala mu je na ramena u dugim zamršenim pramenovima, odeća staromodnog kroja bila mu je prljava i dscepana, a oko zglabova na rukama i oko gležnjeva visdli su mu tešfci i zarñald okovi.

Dragi gospodine reče gospodin Otis zaista moram da zahtevam od vas da podmažete te lance, pa sam vam u tu svrhu doneo bočicu ulja poznatog pod imenom Temend rajzing san labrikejtora. Kažu da potpuno dajstvuje posle prve upoitrebe, a ima o tome nekoliko potvrda na omotu, od strane nekih najpoznatijdh naših sveštenika. Ostavdću vam ga ovde pored sveća za spavaću sobu, i biću srećan da vam dam još ako vam bude potrebno. S ovim rečima paslanik Sjedinjenih Država položi bocu na mermerni sto i, zatvoirivši vrata, Ode na počinak. Kentervilski duh se potpuno ukoči za trenutak od istinske indignaciije zatim, tresnuvši bocu snažno o uglačani pod, pojuri niz hodnik stenjUĆi šupljim glasom i zračećd avetinjsku zelenu svetlost. Ali baš kad je stdgao do vrha velikog hrasitovog stepeništa, jedna se vrata širom otvoriše, dve male prilike, obučene u beio pojaviše se, a jedan veliki jastuk fijuknu pored njegove glave! Očdgledno nije bilo vremena za gubljenje i zato, usvojivši četvrtu dimenzdju prostora kao sredstvo za bekstvo, on se izgubi kroz drvetom obložene zidoive, a u kućd zavlada potpuni mir. Pošto je stigao u malu tajnu sobu u levom krilu zamka, on se nasloni na mesečev zrak da bi povratio dah i poče da razmatra i shvata svoj položaj. Nikad u toku svoje sjajne i neprekddne karijere od trista godina nije bio tako grubo uvreñen. Sećao se vojvotkinje udovice koju je smrtno preplašio dok je stajala pred ogledalom u čipkama i dijamantima četiri služavke koje su do bile tagterione naipade kad itm se samo iisikezio kroz zavese jedne od spaviaflih soba za goste, paroha čiju je sveću ugasio kaid se ovaj jedne noći kasno vraćao iz bibliateke i kojd je od tada bio pod negom ser Viljema Gala, pravi mučenik usled nervndh poremećaja i stare gospoñe od Tremujiaka koja je, pošto se jednog jutra ranoprobudila i ugledala koistur kaji je sedeo u naslonjači pored vabre čitao njen dnevnik, bila prikovana za postelju čest nedelja usled zapaljenja mozga, a kad se oparavdla, pomirila se sa crkvom i prakdnula svaku vezu sa onkn poznatim sikeptikom gospodinom Volterom. Sećao se one strašne noći kad su ponočnog lorda od Kentervila zatekli u njegovoj sobi kako se davi žandarmom karo, koga je napola progutao, i koji je, pred samu smrt, priznao da je tom istom kartom prevario Čarlsa Džemsa Foksa i izvukao mu pedeset hiljada fumti, i kleo se da ga je duh naterao da je proguta. Seoao se sad svih svojih velikih podviga, od nadzornika posluge koji se ubio u ostavi zato što je video zelenu ruku kako lupa na prozorsko okno, do lepe ledi Statfild koja je bila primoraina da usvek ruoai crnu somotsku traku oko vrata da bd sakrila ožiljke pet prstiju koji siu progo.reli njeinu belu kožu, koja se najzad udavila u rilbnijakiu na krajiu Kraljevog šetališta. Sa oduševljeinim samoljubljem pravog umetnillaa sećao se svojih najslavniijdh predstava i gorko se u sebi nasmešio kad se setio svoje poslednje večeri u ulozd Crveoog Rubena ili Ugušene bebe, svog debdja kao Gaunt Gibon, sisač krvd iz Beksli Moora, i užasa kioji je izazvao jedne lepe junske večeri samo time što se kuglao sopatveniim kostima na igraliištu za terails. I posle svega toga da doñu neki bedni moderni Amerikanoi da mu nuide ulje za podmazivanje i da ga gañaju jastucima! To je sasvim nepodnošljivo. Uostalom, ni sa jednim duhom u istoriji nije se postupalo ovako. Preima fcome, odlučio je da se osveti, pa je do zare duboko razmišljao. Sledećeg jojitra, kad se porodica Otis okupila za doručfcom, priilično se razgovaralo o duhu. Poslamik Sjeidinjenih Država bio je malo uznemiren što

njegov poklon nije iprimljen. Xe želkn rekao je da duhu nanesem ma kakvu ličniu uvireidu, i mioram reći, atko se uzme u obzir koliiko je dugo on u ovqj fcući, ne smatram ña je ni najmianje uotivo gañati ga jastucima. Bila je to vrtlo umesna primedba, na koju, žao md je što to rooram da kažem, blizanci prsnuše u gramioglasian smeh. S druge strane nastavio je alko duh neće da upotrebljava ulje za podma2vainije, moramo mu oduzetii lance. Bilo hi sasvim nemoguće spavati uz takvu buku tepred spavaćih soiba. Meñutim, ostatak nadelje nisu bili uznemiravairui jedimo što je izazivalo njihovu pažnju bilo je atalno dbnavljanje knvave mirlje na podu biiblioteike. To je zaista bdlo vrio čudno, jer je vrata uveik zaključavao goepodifn Otis, a prozori su bili čvrsto zatvoreni. Kameleonska boja mrlje taikoñe je izaziviala irmogo komentara. Nekih jutajra je biila tamnoorvena koro indijski, ponekad svetlocrvena, nekañ Ijuibioasta, a jedmonn kad su sišli na porodičnu molitvu u skladu sa jednostavinim obreditaa slobadne ameriičke reformisiane apiskopalne cnkve, bila je svetlazelena kao smaragd. Ove kalleidioskoipislke promene su, priroidno, veoma mnago zalbavljale oelu poroddou, pa siu se i opiklade slohodiia zaključivale svako veče. Jedina osoba koja nije učeBtvOvala u ovoij šali biila je mala Vliindžiniija toooa je, usled nekog neolbjašnijdivoig raiziloiga, bdla uvek prilično zalbrdinuta kad gad bd ugledala fcrvavu mrlju, a onog jutra kad je bila sinaragdino zelena, zamalo što nije zaplakala. Duh se po idrugi put pojavio u nedelju uveče. Odmah po doiaskiu na sipavatnlje bili su iznenada uznoiruiireni sitoahotviiitim tresikoim u holu. Sjurivšd se u hol, viideid su da se jedan veldki stardn 4 Zločin lnrña Artura Sevila49 ski ofelop otkačio od postolja i pao na kiameni pod, dok je kentervilski duh sedeo u nasloiijači sa visakim naslonom i trljao kolena sa izrazom žestokog bola na licu. Blizanci, koji su poneli praćke, odmah izbaciiše na njega dve kuglice sa takvom preciznošću kakva se može postići samo dugim i pažlijivim vežlbanjem na učitelju pisanja, dk je poslanik Sjedinjenih Država uperio na njega revolveT i pozvao ga, u skladu sa kalifornijskom etikeoijam, da diigne ruke u viis. Duh se trže sa divljim knikom besa i projuri krOZ nrjih kao magla, uigasivši uz puit sveću Vašingtona Otisa, ostavljajući ih tako sve u potpunom mraku. Kad je stigao na vrh stepeništa, pribra se i odluči da prsne u svoj čuveni demooski smeh. On mu je u mnogim prilikama bio izvanrednio korisitan. Kažu da je zfoog njega perika lorda Rejkera osedela za jednu noć, a tri francuske guvernante ldi Kentervil dale otkaz pre isteika meseoa. Tak se on smejao tkn najjezivijiim smehom dok js stara zasvoñena tavanica odizvanjala, ali čim je taj strašni Oidjek zamro, otvoriše se jedna vrata i gospoña Otis se pojavi u svetloplavom ogrtaču. Bojim se da ste daleko od toga da se dobro osećate, pa sam vam donela boou tinkture doiktora Dobela. Afco je u pitanju rñavo varenje, videćete da je to odličan lek. Dwh je besno prostreli poigledom i poče odmah da se pniprema da se pretvori u velikog crnog psa, ostvarenje po kome je zaslužno bio čuven i kome je porodični lekar uvek pripisivao stalnu blesavost ujaka lorda Kentervila, prečasnog Tomasa Hortona. Ali ga bat koraka, koji su se približavali, osujeti u toj svirepoj nameri, pa se morao zadovoljdti time da postane bledo

fosforescentan i iščezne sa dufooikom grobnom jekoim baš kad su mu se približili blizanci. Kad je stigao u btoju sobu, bio je potpuno slomljen i postao je plen najjačeg uzbuñenja. Vulgarnost blizanaca i prostački materijalizam gospoñe Otis, prirodno, mnogo su ga naljutili, ali ono što ga je najviše ražalostilo bilo je to što nije mogao da nosi gvozdeni oklop. Nadao se da će čak i moderni Amerikanci biti uzbuñeni pojavom Sablasti u oklopu, ako ne iz pametnijeg razloga, a ono bar iz poštovanja prema njihovom nacionalnom pesniku Longfelou, nad čijom je ljupkom i privlačnom poezijom skratio mnoge dosadne časove kad su Kentervilovi bili u gradu. Uostalom, bilo je to njegovo sopstveno odelo. Nosio ga je sa uspehom na Kenilvortskom turniru i zbog njega dobio visoke pohvale ni od koga manje već od same Devičanske kraljice. Ipak, kad ga je sad navukao, pa je pod teretom ogromnog grudnog oklopa i čelične kacige i srušdo se teško na kameni pod, ozbiljno ogulio kožu sa oba kolena i povredio zglob desne ruke. Sledećih nekodiko dana bio je mnogo bolestan i nije se micao iz svoje sobe, izuzev da održava krvavu mrlju u pristojnom stanju. Ali pošto se dobro čuvao, ozdravio je odlučio da i po treći put pokuša da uplaši poslanika Sjedinjenih Država i njegovu porodicu. Za svoije pojavljivanje izabrao je petak, sedamnaestog avgusta, i najveći deo toga dana proveo je u pregledaiiju garderobe, odlučivši se najzad za veliki šešir opuštenog oboda sa crvenim peram, mrtvački pokrov nabran oko vrata i ručnih zglobova, i zarñali mač. Predveče poče pljusak, podiže se vetar od koga su se svi prozori i vrata na staroj kući tresili i kloparali. U stvari, bilo je baš onakvo vreme bafcvio je on voleo. Ovakav mu je bio plan akcije. Trebalo je da se došumja do sobe Vašingtona Otisa, da mu se iskezi sa podnožja postelje i da se tri puta ubode nožem u grlo uz zvuke tihe muzike. Bio je naročito kivan na Vašingtona Otisa, jer je dobno znao da on stalno uklanja čuvenu kentervilisku krvavu mrlju Pinkertonovim deterdžentom. Pošto tog lakomislenog i bezočnog mladića bude doveo do stanja bedne 4. 51 preplašenosti, produžiće u sdbu u kojoj spavaju poslanik Sjedinjenih Država i ajegava žena njoj će Hpaishiti na čelo svoju hladnu ii lepljdvu rulkiu dofc će na uivo rujenog uzdmMalog muža šištata užasne tagne mptvačnice. Što se tiče male Virdžinije, nije se još odlučio. Nikad ga ni na kogd načdn nije uvredila, a bila je lepa i otmena. Pomislio je da bi nekolilko šupljih jecaja iz garderoibe foili više nego dovoljnd, iM, ako je to ne probujdi, smogao bi njen pokriviač da opipa sviojiim rautmiaitiiioniim ptratima. Sto se tiče blizanaca, bio je ovrsto rešen da im očita lakñiju. Pre svega će, naravno, da dm sedne na gnuda da fod izazvaio gušeće osećaraje košmara. Zaitifm će, pošto su im postelje blizoi jedna drugqj, stati izmeñu njih u obliku zelemag ledenog leša doik ne dbamiru od straha, a naijzaid će abaoiti sa eabe mrtvacki pokxov i pužiti po soibi sa izbeijenim tooistima i kolutati jedniim okom, u uiozd Nemiog Danijela, ili Kostura samoubice, toojom je više nego jedatnput proiizvao veliki utisak i koju je smatrao potpuno ravinom svojoj slavnoj ulozi Martina Maraijiaika, ili Maskirane tajne. U poila jedanaesit je čuo kako je porodica otišla na spavanje. Neko vreme su ga uznemiravali divljd krioi smeha blizanaoa koji su se, sa bezbirižnom veselošću ñaka, očigladno zaibaVljali pred pavanje, ali u jedanaest i četvrt sve je bilo Mlio kaid iiztoi poaioić, on feraniu. Sova je uldiarala krilima o prozorska

okna, gavran je graktao iz staire tiise, a vetar zavijao oiko ikuće kao izgubljena duša ali porodica Otis spavala je nesvasna svoije auñbe i duh je mogao da čuje ujednačeno hrkanje poslaniika Sjediiinjeinlih Država kaje je nadviisivalo šum toiše i nepogode. Qn se išiunija iz drvene ciplate na ziñu, sa zlim OBinehoim na okrutnim, smežuirandim ustima, i mesec sakni svoje lice iza oblaka kad se on prošunja pored velikog, izbočenog prozora na kome su ibtili viitismutd grbovi, njegovi i njegove ubijene žene, ukrašeni zlatom i azuiroin. Klizio je sve dalije kiao zla sein, i izgledalo je fcao da ga se i sama pomroina gnuša idok kroz niju prolazi. Jednom mu se tučinii da neiko viiče, i on zastade. Ali to je bio satmo lavež pBia sa Crvene farme, i nastavi puit imnnJijajUĆi čudne pBovke iz šesnaestog veka i s vremena na vreme vitlajući zarñalim maoem feroz poinoonii vazduh. Najzad Btože do ugla hodinifea fcoijd je vodio u isobu nesrećniog Vašingtona. Tu se zaustavd za trenutak dok mu je vetar rarsiio duige, sede ptraimaniove kose i savijao u groitesikine i fanitastične nalbore bezimeni užas mrtvačlkog pokrova. Tad časovinilk izibi četvrt on oseti da je fcuonuo ča. Prdgiušeno se zacereka i zañe za ugao. Ali tek što je to lUčiinio, sa žalosniim uzvikom užasa ustuknu i safcri poibeleio lice U dugačke, kioiščate ruke. Prad njdm je stajala užasna arvet, nepomična kao kdp i čudovišna kao san ludaka! Glava joj je bila ćelava i sjajna, ldce oikritglo, defoeio i foelo, a grozan smeh kao da joj je isforivio crte u večno kežaruje. Iz očiju su joj se pTOBdpali crvani zraci, uista su joj bila kao Mrok zapailijen iburuar, a strašno odelo, slično njegovom, obavijalo je titansko telo nemom belinom. Na gruidima joj je bfo plaJkat isa čudnim stanirusikaiin slovima, spteak srama možda, neki zapis neolbuadianih grehova, strašmi apisak zlofiina, a u desnoj ruci je visoko držala nekakav jatagan od soajnog čelika. Pošto nilkad randje nije video duha, on se, piriTOdno, strašno uplašio, i bacivši drugi brz pogled na užasnog fantoma, pabeže u Bvoiju sobu kaskaijUići u svom dugačkoim pdkrovu hodmikom i najzad ispustivši zarñali mač u ministrove čdzme, gñe ga je ujutru nalao naidzorndfc posluge. Kad je ñtigao u svoj prdvatni stan, baci se na miailiu Biannaniicu i salkri liice pod poktrivač. Meñuitiim, posle neikog vremena, povrati mu se stari, hrabri kenterviilsfci duh, i on oidluči da čim svane, ode i razgovara sa druigim dubom. Prema torae, baš kad je zora Bfreforom oiviMa bregove, on se vrati na ono mesto gde je prvi put ugledao jezivog fantoma, osećajući da je ipak bolje što postoje dva duha i da će, pomoću svog novog prijatelja, možda moći bolje da se uhvati ukoštac sa blizancima. Meñutim, kad je stigao na to mesto, dočeka ga strašan prizor. Očgledno se nešto dogodilo aveti, jer joj je svetlost potpuno iščezla iz šupljih očiju, sjajni mač joj je ispao iz ruke, a ona se naslonila na zid u napregnutom i neudobnom položaju. On jurnu i zgrabi je u naručje, kad, na njegov užas, glava joj spade i otkatrlja se na pod, telo se savi i on viñe da čvrsto drži belu krevetsku zavesu sa četkom na dugačkoj dršci i kuhinjsku sataru, a da mu šuplja repa leži kod nogu! Pošto nije bio u stanju da shvati ovaj zagonetni preobražaj, on zgrabi plakat grozničavom brzinom i na njemu, pri sivoj jutarnj0j svetlosti pročita ove strašne refii OTIS DUH Jedina prava i originalna avet. Čuvaj se imitacija. Svi ostali su falsifikatl.

Sve mu je sad bilo jasno. Podvalili su mu, on je pobeñen i nadmudren. Vrati mu se stari kentervalski pogled, zaškrguta bezubiim desnima i podižući sfnežu.raiiu ruku visoko iznad glave, zakle se, po sLikovitoj frazeologiji stare škole, da će, kad se petao dva puta oglasi svojom veselom trubom, krvava dela biti počinjena i Ubistvo ušetati nemim korakom. Tek što je izrekao svoju strašnu zakletvu, kad, sa orvenog fcrova neke daleke kuće, zakukureka petao. On se nasmeja dUigim, tihim, gorkim osmehoim i počeka. Čekao je sat za satom, ali petao zbog nekog čudnog uzroka, ne kukureknu po drugi put. Najzad, u pola osam, dolazak sobarica primora ga da odustane od ovog strašnog bdenja i on odgega u svoju sobu razraišljajući o praznim nadama 1 osujećenim. name rama. Tu je pregledao nekoliko knjiga o starom viteštvu, koje je mnogo voleo, i u njima nañe da je, u svakoj prilicd u kojoj je uipotrebio ovu zakletvu, petao zakukuirekao i po drugi put. Neka je prokleta ta nevaljala ptica promuca. Bilo je dana kad bih mu svojim snažnim kopljem prerezao grkljan i naterao ga da kukuriče za mene pa makar crkao! Zatim se povuče u udoban mrtvački kovčeg od olova i ostade tamo do večeri. Sledećeg dana duh je bio vrlo slab i umoran. Strašno uzibuñenje koje je doživljavao posleidnje četiri nedelje počelo je da pokazuje svoje dejstvo. Živci su mu bili potpuno rastrojeni, pa se trzao na najmanji šum. Pet dana je ostao u svojoj sobi i najzad je odlučio da se okane krvave mrlje na podu biblioteke. Ako je porodica Otis ne želi, jasno je da je ne zaslužuje. To su, očigledno, Ijudi čiji se život odvija na niskom, materijalnom planu i potpuno su nespiosobna da ocene simboličku vrednost čulnih fenomena. Pitanje fiantazmičkiih utvara i razvoj zvezñanih tela su, naravno, sasvim druga stvar, i zaista nisu pod njegovom kontrolom. Njegova je sveta dužnoet da se jedanput nedeljpo pojavljuje u hodniku i da blebeće sa velikog izbočenog prozora svake prve i treće srede u mesecu, i on nije video kako bi mogao časno izbeći svoje obaveze. Isfcrna je da mu je život bio vrlo rñav, ali, s druge strane, bio je najsavesnijA u svemu što je u vezi sa natprirodnim. U skladu s tim, sledeće tri subote krstario je hodnikom, kao obiono, izmeñu ponoći i tri časa ujutru, preduzimajući svaku moguću Predootrožnost da ga niti ko vidi nitii čuje. Skidao je čizme, gazio što je moguće lakše po starjn crvotočnim daskama, nosio veliM crni kadifeni ogrtač i brižljivo upotrebljavao ulje Rajzing san labrikejtor za podmazivanje svojih lanaca. Monaim priznati da je sa mnogo muke pristao ña upatrdbi ovaj posleidnji način zašttte. Ipak, jedtie noći, dok je porodica bila za večerom, ušunjao se u spavaću sobu gospodina Otilsa i uzeio bocu. U početlkiu se osećao mailio pomižan, ali je kasniije foio dovaljno pametan da uviidi dia se mnogo može reći u korist pronalaisfca i on mu je doneikle dobro poslužio. Ali uprfeas svemu 1111311 ga ostavljali na miru. Konopoi su stalno brli zaitegnuti preiko bodoika, o kqje ee spoticao u mraku i jelraom, obuičen kao Crini Isak, ili Lovac Hoglijsfcih šuma gadno je pao, nagazajvši na klraalrjku koju bu bliZianci mapraivili ad uiaza u soibu a tapetama do vrha hrastovih stepenica. Ova poslednja uvrieda ga je tako razbesnela da je odilučio da uloži krajnji napor da povrati svoje dostoj anstvo i društvend paložaj, i Teši se da sledeće noći poseti bezobrazne mlaJde Etonce u svoijoj čuvenoj ulozi Bezbrižnog Ruperta, ili ErfLa bez glave.

Tako prerušen nije se pojavljivao više od sedamdeset godina u stvari, nije se pojavljivao od onda kad je tako preplašio lepu ledi Barbaru Moiddš da je izneinaña rasfcinula veridbu isa dedom siaidašnjeig torda Kentervilia i pobegla u Gretna Grin sa lepim Džekom Kestltonom 12javivši da je ništa na svetu ne bi moglo navesti da se uda za člania poradiice koja dopušta tako strajšnCttn fatntoinu da se šeta po tenasi u piraskozorje. Posle toga jadnog Džeka je ubio lord Kenitervil u dvoiboiju na Vandsvortskoij poljani, a ledii Barbari je prapuiklo srce u Tanbridž Velsu pre no što se navršila godina dana, tako da je to bio veliki uspeh u svakom pogledu. Meñutim, bilo je to izvamredlno tešfco imaiskitranje, ateo smem da upoittreibiim talj pazorišni izoraz u vezii sa jeñnom od najvećih miisiteriija natprirodtiog ili, da se naučnije izrazim, višeprirodnog sveta, i bila su mu potrebna puna tri časa da se pripremi. Najzad je sve Mlo gotovo i on je bio vrlo zaidovoljan sTOjim iizgledcnm. Visoke kožne oizme za jahanje bile su saimo malo pTevelike za njega, a pronašao je samo jedan od dva velika pištolja kuburaša, ali, uglavnom bio je sasvim zadovoljan i u jedan i četvrt posle ponoći on se izvuče iz drvene oiplate nia ziclu i odšuiuja hodaiikom. Kad je stigao u sobu u kojoj su bili blizanci i koja se zvala plava spavaća soba zbog boje zarvesa, našao je vrarta Oldškrinulta. U želji da njegov ulazak bude upečatlijiv, on ih irom otvori, kad ise jedan težak bokal vode sru5i pravo na rijega pokvasivši ga do gole kože, i pade nekoiliko iinča pored njegavog leviog ramema. U isitom trenutlku on ču prigušene krike smeha kaji su dolazili iz velike posteloe. Udarac je bio toliko velikd za njegov nervni siistem da on pobeže naitrag u svoju sobu što je brže mogao, a sutradan je pao u posteijiu zfoog ozibiljnjog nazeba. Jedino što ga je tešilo u celoj ovoj stvari bilo je to što nije poneo svoju glavu jer, da je to učinio, posledice bi mogle biti vrlo ozbiljne. Sad je izguibio sviatou nadu da će ikad uplašiti vu neučtivu američku porodicu, pa se, po pravilu, zadavoiljavao time šbo se šuoojao po hodniikiu u lakiim papučama, virata tivioeinog debelom maramom, iz straha od promaje, sa malitm pištoIjem u iruci, u slučaju da ga blizanci napadnu. Poslednji udarac primio je devetnaestog septembra. Sišao je u veliki hol na ulazu, uveren da ga tu mho tneće uznemliravati, i zaibaviljao se praveći satirične primedibe na velike fotogtrafije poslanika Sjedinjenih Država i njegove žene, koje su sad ziauzimale meista porodičnih portreta Kentervila. Bio je odeven iedniostavno aid ureidno u dug mrtvaki piokrov išaran b.uñem sa grbolja, vilice je podvezao kiomadom žutog platna i nosio je mali fenjer i grobarski ašov. U stvari, bio je oibučen kao Džounes Beizgrobniflc, ili KradIjiviac leševa iz Čertsi Barna, jedmo od njegovih najiznačajnijih oitellovljeirija, koga su Kentervilovi imali dosta razloga da se sećaju, jer je bilo stvarnd uzrok njihove svañe sa susedom, lordom Rafordom. Bilo je oko dva i četvrt izjutra, i koliko je on mogao da utwdi, niko se nije micao. Me ñutim, dok je išao prema biblioteci da vidi ima li traga od krvave mrlje, odjednom iz nekog mračnog ugla skočiše na njega dve prilike koje su besno mahale rukama iznad glava i vikale ihuiu! njemu u uvo. U panici, koja je, poñ ovakvim okolnoistimi, bila prirodna, on pojuri ka stepenicama, ali ga tamo dočeka Vašington Otis sa velikim baštenskim šmrkom. Pošto je tako bio opkoljen sa svih strana neprijateljima i doveden skoro u bezizlazan položaj, on išeeze u veliku gvozdenu peć, koja, na njegovu sreću, nije bila podložena, i morao je da se probija kući kroz čañave dimnjake

da bi najzad stigao u svoju sobu u strašnom stanju prljavštine, nereda i očajanja. Posle ovoga niko ga više nije video u noćnim ekspedicijama. Blizanci su ga očekivali nekoliko puta, i svake noći su posipali ljuske od oraha po svim prolazima na veliki jed svojih roditelja i posluge, ali sve uzalud. Bilo je sasvim očigledno da su njegova osećanja bila toliko povreñena da se više neće pojavljivati. Stoga se gospodin Otis opet prihvatio svog velikog rada na istorijd demokratske partije, kojim se bavio već nekoliko godina. Gospoña Otiis je organizovalć izvanredan ofoed na kome su se služila jela od školjki, na ogromno zaprepašćenje cele okoline. Deoaci su igrali lakros1, juker2, poker i druge američke nacionalne igre, a Virdžinija je jahala na svom poniju stazama u pratnji mladog vojvode od ČešajTa, koji je došao da provede poslednju nedelju raspusta u Kentervil Čejsu. Vladalo je opšte mišljenje da dh je duh naipustio, i zaista, gospodin Otis je napisao pismo u tom smislu lordu Keatervilu, koji je, u odgovoru, izrazio svoje veltko zadovoljstvo zbog te vesti i poslao najlepša čestitanja poslanikovoj cenjenoJ gospoñi. Igra sa kartama. Igra sa kartama. Ali Otisovi su se varali, jer je duh još uvek bio u kući, i mada sad skoro invalid, ne bi nikako pristao da se stvar svrši na ovome, naročito kad je čuo da se meñu gostima nalazi mladi vojvoda od Cešajra, aiji se prauiak lorñ Frencis Stilton jednom kladio sa pukovnikom Kerberijem u sto gineja da će se kockati sa kentervilskim duhom, ali je sutradan nañen kako leži na podu sobe za kartanje u tako bespomoćnom paralitičnom stanju da, iako je doživeo duboku starost, nikad više nije bio u stanju da izgovori išta drugo izuzev dupla šestica. U to vreme je taj dogañaj bio dobro poznat, mada je, naravno, sve učinjeno da se zataška iz poštovanja prema osećanjima dvaju plemićkih porodica ali se potpun opis tog dogañaja može naći u trećoj knjizi lorda Tatla Uspomene Princa Regenta i njegovih prijatelja. Zbog toga je, prirodno, duhu bilo veoma stalo da pokaže kako ruije izgubio uticaj na Stiltonove, sa kojima je, u stvari, bio u dalekom srodstvu, pošto se njegova bliska roñaka udala en secondes noces1 za viteza od Balklija, od koga, kao što je poznato, vode poreklo vojvode od Cešajra. Zbog toga se pripremao da se pojavi pred Virdžinijinim malim ljubavnikom u svojoj slavnoj ulozi Kaluñeravampira, ili Beskrvnog Beneddktinca, predstavi tako stravičnoj da kad ju je stara ledi Startap videla, što se dogodilo fatalne noći uoči Nove godine, 1764, počela je da pušta tako prodorne krike kogi su se završili žestokim napadom apopleksije, i za tri dana je umrla, pošto je prethodno lišila nasledstva Kentervilove, svoje najbliže roñake, i sav novac ostavila svom londonskom apotekaru. Ali u poslednjem trenutku ga strah od blizanaca spreči da napusti svoju sobu, i mali vojvoda je mirno spavao ispod velikog svoda u kraljevskoj spavaćoj sobi i sanjao Virdžiniju. Po drugl put. Nekoliko dana posle ovog dogañaja Virdžindja i njen kavaljer kovrdžave kose izjahaše na Broklijske livade, gde je ona, prolazeći kroz šiblje, toliko pocepala svoju odeeu da je, na povratku kuići, odlučila da uñe sporednim stepenicama kako je nifco ne bi video. Dok je trčala pored sobe sa tapetama čija su vrata slučajno bila otvorena, uičM jtoj se da je videla neikoga unutra, i pomislivši da je to služavka njene majke, koja ie ponekad ovñe doilazila sa svojim radom, proviri unutra da je zamoli da joj okrpi odeću. Meñutim, na njeno veliko

iznemañenje, tamo je bio glavom kentervilsfci diuh! Sedeo je pored prozora posmatrajući kako opalo zlato sa požutelog drveća leti kroz vazduh i crveno lišće Ludo podgrava duž dugačke staze. Glavu je naslonio na ruiku, a ceo rau je izgiled odaivao krafjnju potišteinoist. Zaista je izgledao tako nesrećan i tako oronuo da je mala Virdžinija, čija je prva misao bila da pobegne i da se zaključa u svoju sobu, bila ispunjena žalošću i odlučila da pokuša da ga uteši. Njen hod je bio tako lak a njegova tuga tako duboka da nije oseitdo njeno prisuStvo dok mu se nije Obratila. Meai vas je mnogo žao relfela je ali inoja se braća vraćaju u Itn siura, a onda, ako se budete lepo ponašali, niko vas neće uznemliravati. Besmisleno je tražiti od mene da se lepo ponašam odgovori on pogledavši u čudu lepu devojčicu koja se aisudiila da miu se obrati sasvim besmisleno. Ja moram da zveckam svojim lancima, da ječiin kroz ključaonice i tumaram 110ću, ako ste na to misliili. To je jedind razlog moga positojanja. To nije nikakav razlog za postojanje, a vi znate kako ste bili rñavi. Prvog dana kad smo stigli, gospoña Amni nam je rekla da ste ubili ženu. Pa, ja to priznajem reče duh drsko ali to je bila čisto porodična stvar i raikoga se više nije ticala. Veotma je grešno ubiti ma koga reče Virdžiaija, koja se ponekad odlikovala ljupkom puritaotiskom ozbiljnošću, nasleñenom od nekog starog pretka iz Nove Engleske. Oh, ja mrziiin jevtinu strogost apstraktne etike! Mofja žena je bila veomia prosta, nikad mi nije dobro štirkala akovratnike i nije imala pojma o kuvanju. Jednom sam ulovio jelena u Holijskim šumama, divnog dvogodca, a znate li kaiko ga je iznela na sto? Uostalom, nije to sad važno, jer je sve bo prošlo, ali ne mislitn da je bilo baš lepo od njene braće da me umore glañu, pa baš ialko isam je ubiio. UmoriAi glañu? Oh, gospodine Duše, hoću da kažem ser Sajmone, jeste li gladni? Imam u toribi jedan senidvič. Hoćete li da gia uzmete? Ne, hvala, sad nikad ništa ne jedem ali to je u svakoin. slučaiju ljubaz.no oid vas, i vi ste mnoigo boli negio os4a!li članovi vaše strašne, neučtive, vulgarne, nečasne porodice. Prestanite! povika Virdžihija lupivši nogom o pod vi ste neuetivi, strašni i vulgarni a što se tiče nečasnosti, dobro znate da ste vi ufcrali botjice iz moje kutije u nameri da doterate omu smešnu krvavu mrlju u biblicrteci. Najpre ste mi uzeli sve crvene boje zaijedno sa skeriBtinom, tako Ja više nisam mogla da slikam zalaske sunca, onda ste mi uzeli simaragdnoizelenu i žutu, najzad mi je ostala samo indigo i bela kineska boja pa sam mogla da slikam samo prizore na mesečini koje nije nikako lafco naslikati a kogi uvek izazivaju tugu kad se u njih gleda Nikad vam ništa nisam učinila mada sam bila vrlo ljuta, a cela ta stvar je bila veoma smešna ko je ikad čuo o knvi smaragodnazelene borje? Pa, šta sam drugo mogao da činim? reče duh prilično blago. Danas je vrlo teško jer ja netnam suza, i da se moliite sa mnoin za moju dušu, jer ja nemam vere, a onda, ako ste uvek bili umiilni, dofori i plememiti, Anñeo Smrti će se smilovati na mene. Videćete sitrašne prilike u raraku, i zli glasovi će vam šaiptati na uvo, ali vam oni neće nauditi jer čistotu malog deteta sile Pakla ne mogu da nadvladaju.

Viirdžimija ne odgovori niišta, a ñuh je kršio ruke u divljem očajanju, gledajući u njenu sagnutu ziatnu glavu. Odjednom ona ustade, veoma bleda i sa nekom čudnom svetlošću u oeima. Ne bojim se piroigovcml odliiono i molieu Anñela Sinrti da se smiluje na vas. On ee podiže sa svog sedišta, jedva čujno uzvikrnu od radiosti i, uzevši joj ruku, saže se sa Sitarinstkom oftmenošću i poljubi je. Prsti su mu bili hladni kao led, a usne vrele kao žar, ali se Virdžinija ne pokoleba kad je povede kroz tamnu sctbu. Na izbledeloj zelenoj tapeti bili su izvezeni mali lovci. Oni duhnuše u svoje male, kićankama uikrašene rogOVe i mahnuše joj ručicama da se wati. Vrati se, mala Virdžinijo, vrati se! ali duh joj još čvršće steže ruku, a oina zaitvoiri oči da ih ne viidi. Strašne živiotinje sa gušterskim repoviinia i izbuljenikn očima žmirkale su rua niju sa ferezbarenog kamina šaputale Ouvai se, mala Viridžiiniijo, ouvag se! Možda te više nikad nećeimo vfidetii. Asli duh je kliziio sve brže, a Vdrdžinija nije slušala. Kad su sitjiigili do kraja sotoe, on zastade i promrmlja nelke reči feoje ona nije mogia da raiauine. Otvorivši oii, vide katoo zdd lagaruo dščezava kao magla, a velika crna peoina ise pojavljuje pred njom. Dočeka ih oštar, Madan vetar i ona osati kako je nešto voiče za haljiiiu. Brzo, brzo povika duh ili će biti prekasno i za tren oka se zid zatvotri za njima, a soba sa tapetama ostade prazoia. Posle deset minuta zaz,vamlo je za čaj i pašto Virdžinija nije sišla, gospoña Otis posla jednog od lakeja da je pozove. On se brzo vratio i rekao da nije nigde mogao da pranañe gospoñicu Virdžiniju. Pošto je ona imala običaj ña svake večeri iziñe u vrt da nabere cveće za sto, gospoña Otis se nije u početku uopšte uzmemiravala, ali kad je izbilo šest časova a Virdžinija se nije pojavila, ona se ozbiljno zabrinu i posla dečake da je potraže dok su ona i gospodin Otis pretražili svaku soibu u kuoi. U pola sedam dečaci su se virattli refcli da nilsu nigde mogli da nañu ni traga od svoje sestre. Tad nastade opšte uzbuñenje i nisu znadi šta da oine kad se gospodin Otis iznenada seti da je pre nekoliko dana dao dozvolu ijednoj grupi Cigana da se ulogori u parku. Zato oidimah poñe u Blekfel Holou, gde je znao da se Cigami nalaze, zajedno sa svajim najstarijim sinom i dvojicom slugu sa imanja Mali vojvoja od Cešajra, potpuno izbezumljen od brige, uporno je malio da i an poñe s njima, ali gospodin Otis mu rtije dozvolio jer se plašio da će doći do ituče. Meñutim, kad su stigli na lice mesta, oktriiM su da su Cigani otišli, a bilo je očiglednio da su nestali prilično iznenada jer je vatra još uvek gorela, a nekoliko tanjdira ležalo na travi. Pošto je poslao Vašingtona sa onom dvojicom slugu da pretraže ceo okrug, on otrča kući i uputd telegrame svim policijlskim inspektonima u tom kraju da potraže devajčicu koju su oteli dkitnice ili Cigand. Zatiim naredi da mu se osedla konj, i pošto je naterao ženu i dečake da sednu i večeraju, odjaha askotškim drumom u prataji jednog konjušara. Meñutim, nije odmakao ni nekoliko milja kad začu kako neko galopira za njim, i osvrnuvši se, ugleda malog viojviodu na pomju, zasjapurena lica i gologlavog. Veoma mi je žao, gospodine Otise pirogovoni dečak dašćući ali ja ne mogu da večeram dok ne pronañemo Virdžinijiu. Modim vas, nemojte se ljutiti na mene, da ste nam prošle godine dopustili da ise verdmo, ne bi uopšte bilo ove nevolje. Nećete mi narediti da se vratiim, zar ne? Ne mogu se vratiti! Neću da se vratim! 5 Zločin lorña Artura Sevila 65

Poslanik ruije mogao a da se ne nasmeši na ovog lepog, mladog mangupa, a piulično ga je dirnula nfjagova odanost Vdrdžiniji pa ga, nagmivšd se malo sa konja, potapša ljubazno po ramenima i reče Dolbro, Sesdile, ako nećeš da se vratiš, onda moraš poći sa mnoim, ali ti moram kupliti šešir iu Askotu. Oh, nek ide šešir do ñavola! Meni je potrebna Virdžinija! uzviiknu mali vojvoda smejući se, i zajedno adgaiopiraše u pravcu železnioke stanice. Tu je gospodin Otis pitao šefa stanice da li je iko ko bi odg.ovarao Virdžinijinom opisiu viñen na peronu, ali ndje doznao ništa. Sef stanice je, meñutim, uputio telegraime na sve strane i uveravao ga da će budno motriti na nju. A onda, pošto je kupio šešir za malog vojvodu kod nekog trgovca koji je baiš zatvarao radnju, goBpodin Otis odjaha za.Beksil, selo udaljeno četiri milje, za koje je čuo da je doibro poiznato preibivalište Cigana, jer je pored njega velika poljana. Tamo su probudlli seoskog policajca, ali od njega nisi ništa Baznali i, pošto ñu projahali celu poljanu, okreniiše konje u pravcu kuće stigoše u Kentervil Čejis ako jedanaest časova, mrtvi umoirni i gotovo sLortlljena srca. Viašington i blizanci su ih čekali na kapiji sa fenjerima jer je aleja bila vrlo mračna. Nije bilo nikakvog traga od Virdžinije. Oigani su uhvaćeni na BroMirjskim poIjanama, ali oina nije biila s njima, a svoj iznenadni Odlazak su objasnili time što su pobrkali dafcum Kortoinskog vašara, pa eu požurili iz straha da ne zakasne. U stvari, vest o Vindžinijinom nestanku ih je baš ražalostšila, jer su bili vrlo zahvalni gospodinu Otisu što im je dozvolio da logoruju u njegOTom parku, pa mjih oetvorica zaostaše da pomogniU u traženju. Rifonjak je pregledan i celo imanje detalj.no pretreseno, aili bez ikakvog rezultata. Bilo je očigledno da je, bar za tu noć, Virdžinija iagubljena za njih i obuzett dubokom tugam, gospodin Otis i dečaoi poñoše prema kući praćeni konjušarem koji je vodio dva konja i ponñjja. U holu zatekoše gruipu preplašene poislluge, a na sofi u biblioteci ležala je jadna gospoña Ofe, sfeoro izibezumljena od straha i brige, a stara nastojnica trljala joj je čelo kolonjskom vodom. Gospadin Otis je odmah upomo naistojao da ona nešto pojede i nairedio da se spretmi večera za sve njih. Bio je to tužan obed jer je jedva iko progovorio kioju reč, a čak su se i blizanci prestrašili i primirili, jer su mnogo voleli svoju sestru. Posle večeire, uprkos molbama malog voijvode, gospodin Otis naredd svima da idu na spavanje rekavši im da se te noći ne može više ndšta uoiniti, a da će on sutra ujutru poslñti itelegram Sfcoitland Jardu da odmah pošalju nekoliko detektiva. Baš kad su silazili iz trpezariie, aaisovnik na kuli poče da izbija ponoć, a kad poslednji udar odzvoni, začuše neki tresak i iznenadni vrisak kućom se prolomi strašna grmIjavina, nadzemaljska muzika razleže se kroz vazduh, jedna daščica na vrhu stepeništa dolete sa treskom, a na odmoaištu, veoma bleda i bela, sa kovčežićem u iruoi, pojavi se Vindžmija. Odmah svi pojuriše k njoij. Gospoña Otis je strasno zagrii, vajvoda je obaisu vatrenim poljupoirna, blizanci izvedoše divlju ratničku igru oko cele gr upe. Zaboga, dete gde si bila?! reče gospodin Otis prilično Ijutito, mdsileći da je ona zbdjala s njima neku budalastu šalu. Sesil i ja smo projahaili celu okdlinu u potrazi za tobom, a tvoja mati se srnrtno uplašila. Ndkad više ne smeš zbijaiti talkve šale. Izuzev na duhov račun! Izuzev na duhov raLun! pnaderaše se blizanoi trčkarajući naofcolo.

Mila moja, hvala bogu što smo te našli nikad se više ne smeš micati od inene šaputala je gospoña Obis ljubeći uzñrhtalo dete i gladećii jo zarnršenu zlatnu kosu. Tata reče Virdžinija mirno bila sam sa duhom. On je mrtav, i moraš doći da ga 5 67 vidiš. On je bio vrlo rñav, ali se zaista pokajao za sve što je učinio i, pre nego što je umro, dao md je ovu kutiju divnog nakita. Cela porodica je gledala u nju u nemom zaprapašćenju, ali je Virdžinija bila sasvim pribrana i ozbiljna, i okrenuvšd se, povede ih kroz otvor na zidu koji je vodio u uski tajni hodnik, a Vašingboin je nosdo za njdma uipaljenu sveću kojU je uizeo sa stola. Najzad stigoše do velikih hrastovih vrata okovanih zarñalim ekserima. Kad ih Virdžinija dodirnu, vrata se otvoriše na svoijim teškim šankama i oni se nañoše u maloj, niskoj sobd sa zasvoñenam tavanicom i malim prozorom sa rešetfcama. U zidu je bio pričvršćen jedan ogroman gvozdeni prsten za koji je lancima bio prikovan skelet ispružen celom dužinom po kamenom podu izgledalo je kao da pakušava da dohvati svajim ñugaokim prstima bez mesa jedan starinski tanijir i krčag kojd su bili postavljeni izvan njegovog domašaja. Krčag je očigledno nekad bio pun vode, jer je izruutra bio pofcriven zelenom buñi. Na tanjiru je bila samo gomila prašine. Virdžinija kleče pored kostora i sklopiivši nxke poče tiho da se moli dok su ostali gledali u čudnu, strašnu tragediju, čija im je tajna bila sad otkrivena. Gle! iznenada povika jedan od blizanaca koji je gledao kroz proaor da bi Otknio u kom se krilu zgrade nalazi soba. Gle! Staro suvo bademovo drvo je procvetalo. Lepo mogu da vidim cvetove na mesečini. Bog mu je oprostio ireče Virdžinija ozbiljno, podižući se na noge, a neka lepa svetLost kao da joj obasja lice. Pa, td si anñeo! povika mladi vojvoda, zagrli je i poljubi. četiri dana posle ovdh neobionih dogañaja jedna pogrebna povorka krete iz Kentervil Čejsa u jedanaest časova uveče. Mrtvaoka kola je vuklo osain crnih konja koji su imald na glavama velike perjanice od nojevoj perja, a olovni kovčeg bio je pokriven bogatim puTpurnidm pokrovom na kome je bio zlatom izvezen grb Kentervilovih. Pored kola su išle sluge sa upaljenim buktinjama i cela povorka je bdla čudesno upečatljiva. Lord Kentervil, koji je došao iz Velsa da prisustvuje pogrebu, bdo je glavnd lOŽailošćeni i sedeo je u prvim kočijama sa malom Virdžinijom. Iza njih su išli poslandk Sjedinjeiiih Državia i njegova žena, zatim Vašington i tri dečaka, a u poslednjim koičijama bila je gospoña Amnii. Po opštem mišljanju, pošto je ona više od pedeset godina svoga života trpela strah od duha, imala je pravo da prdsustvuje ovom poslednjem činu. U dnu groblja, ispod starog tisovog drveta, iskopan je dubok grob, a službu je vrlo impresivno služio prečasni Augustus Dampje. Posle završene cereononije, prema jednom starom običaju koji je poštovan u poradici Kentervil, sluge pogasiše buktinje, a kad je kovčeg spuštan u grob, Virdžinija priñe i položi na njega veliki krst napravljen od belih i ružičastih cvetova badema. Dok je to činila, mesec izañe iza oblaka i obasja nemom srebrnom. svetlošću malo groblje, a iz nekog uidaljenog česfcara slavurj oitpoče svoju pesmu. Ona se seti duhovog opisa Vrta Smrti, oči joj se zamagliše suzama i teško da je progovorila koju reč na povratku kući. Sledećeg jutra, pre nego što je lord Kentervil otišao u grad, gospodin Otis je razgovarao sa njim o niakitu kojd je duh dao Virdžiniiji. Nakit je zaiista bio

izvanredain, naročiito jedna ogrldca od rubina, stare venecijanske izrade, koja je predstavljala divain primerak umetničkog rada iz šesnaestog veka, a celokiupna vrednost nakita bila je tako velika da je gospodin Otis bio u velikoj nedoumici da 11 da dozvoli svojoj kćeri da ga primi. Dragi lorde rekao je znam da se u ovoj zemlji neotuñivost svajine odnosi na nakit isto kao i na zemlju, i da su ovi dragulji, ili bi trehalo da su, naeledstvo vaše porodice. Prema toime, ja vas molim da ih ponesete u Lonñon i ña ih jednostavno smatrate delom vaše imovine koji vam je vraeen pod izvesnim neobdčnim okolnostima. Što se tioe moje kćeri, ona je samo dete, i još uvek, milo mi je da kažem, pokazuje malo interesovanja za takav nakit beskorisnog luksuza. Takoñe me je obavestila gospoña Otis, koja je, mogu da kažem, veliki autonitat kad je u pitanju umetnost a ona je imala privilegiju da provede nekoliko zima u Bostanu dok je bila devojka da ovo drago kamenje ima veliku novčanu vrednost i kad bi se iznelo na prodaju, dosfciglo bi visoku cetrau. Pod ovaikvim akolnostima, lorde Kentervile, uveren sam da ćete uvideti kako bi mi bilo nemoguće da dopustim da ostane u posedu ma kog člana mpje porodice i, zaista, sve te beskonisne drangulije i igračke, ma kako pogodne ili potrebne za održavanje dostojanstva britanske aristokratije, bile bi sasvim neprikladne meñu omima koji su vaspitani na strogim, ali veruijem besmrtoim pirinoipiina republikanske jednostavnosti. Možda bi trebalo ña napomenem da je Virdžiniji neobično stalo da joj dozvilite da zadrži kutiju kao uspomenu na vašeg nesrećnog ali zavedenog pretka. Pošto je kutija vrlo stara i, shodno tome, prilično pohabana, možda ćete biti raspoloženi da se odazovete njenoj molbi. Sto Be mene tiče, priznajem ña sam priliŠno izmenañen što moje dete izražava naklonost prema srednjovekovlju u rna kom oblilku, i moigu to jediino da objasaim činjeMicoin što je Virdžinija roñena u jednom od loaidanskih predgraña kratko vreme po povratku gospoñe Dtis sa poita u Atinu. Lord Kentervil je veoma ozbiljno saslašao govor vrlog posilanlka, gladeći s vremena na vreme sade brfcove da bi sateniO inehotičan osmeh kad je gospoñln Otis završio, on mu srdačno steže ruku i reče Dragi moj gospodine, vaša šarmantna ćerčica učinila je mome nesrećnom pretfeu, ser Sajmonu, vrlo veliku uslugu, i ja 1 moja poroidica mnogo joj dugujemo zbog njeoe hrabrosti i odvažnosti. Nakit je očigledno njen i, bogami, verujern da kad bi ja bio toliko bez srca da joj ga oduzmem, onaj zli starac bi se podigao iz groba u roku od petnaest dana i pretvorio foi mi život u pafcao. A što kažete da nakit spada u nasledstvo, ništa se ne smatra nasledstvom što nije ixneto u testament ili neku drugu zabonsiku Ispravu, a postoijainje fnaMta bilo je potpuno nepoznato. Uveraviaim vas da na taj nakit nemam više prava od vašeg nastojnika poshige, a kad gospoñica Virñžinija adraste, biće joj inilo da nosi lepe stvari. Uostalom, gospodine Otise, vi zaboravljate da ste kupili nameštaj zajedno sa duhom po proceni, i sve što je pripadalo duhu odmah prelazi u vašu svojinu, jer ma ikakvu da je aktivnost ser Sajmon ispoiljavao u hodnicima noću, sa gledižta zakona on je stvarno toio mrtav, i vi ste buipovinom došli do njegove imoivane. Gospodin Otis je bio prilično potišten zbog ovog odbijanja lorda Kentervila i miolio ga je da ponovo razmotoi svoju odluku, ali diobroćudni per je ostao nepokolebljiv i najzañ je privoieo poslanifca da dopusti gvojoj kćeri da zañrži

poklon koji je dobila od duha a kad je u piraleće 1890. godine mlada vojviotkdnija od Češajra prediStavljena u kraljičinam prrom salonu prilikom svoje isvañbe, njen makit je bio predmet opžteg divljenja. Jer Virdžinija je dobila plemstvo, što je nagrada swim dobrim malim Amerikainkama, i uidala se za svog ljubljenog čim je ovaj stekao punioletstvo. Oboje su bili tafco dražesni i toliko su se voleli da je svako bio oduševiljen što su se uizeli, izuzev, čudno je reći. lifino gogpodina Otisa i stare markize Dambltoo, koja je pokušala da uhvati mladog vojvodu za jednu od svojih sedam neudatih kćeri i a tn svrhu priredila ništa manje nego tri akupe e čere. Gospodin Otis je, u stvari, mnogo voleo mladog vojvodu, ali je teorijsiki bio protiv plemićkih titula i, da uipotrebimo njegove sopstvene reči, njega ne napušta strah da će, pod uticajima aristorkatije koja voli zadovoljstva, pravi principi repuibliikanske jednostaivniosti bliti aaboiravljend. Meñutim, sva njegova negodovanja su potpuno pala u vtodu i verurjam da kad je vodio kćer pod ruku u crkvi Sent Džordž na Hanover skveru, nije bilo ponosnijeg čoveka od njega širom cele Engleske. Vojvoda i vojvotkinja posle medenog meseca odoše u Kentervil Cejs, i istog dana kaid su stigli, odšetaše potslepodne do usamljenog groblja pored borove šutme. U početku je bilo mnogo teškoća oko natpisa na grobu ser Sajmoina, ali najzad je odlučeno da se urežu samo inicijali starog gospodina i stihovi sa prozora biblioteke. Vojvoitkinja je idonela divne ruže koje je rasula po grobu, i pošto su stajali neko vreme, uputiše se u porušenu staru opatiju. Tu vo.jvotkinja sede na jedan srušen stub, dok je njen muž ležao pored njenih nogu, pušio cigaretu i gledao u njene lepe oči. Oidjednom on baoi cigaretu, uze je za ruku i reče Virdžinija, žena ne trñba da ima tajni pred svojim inužem. Dragi Sesile! Ja ništa ne krijem od tebe. Kriješ oidgovori on ismešeći se. Nikad mi nisi rekla šta se dogodilo kad si bila zaključana sa ñuhom. To nisam rekla nikome, Sesile reče Vindžinija ozbiljno. Znam, ald foi mogla re6i meni. Sesile, molim te nemoj da me pitaš jer ti to ne mogu reći. Jañmi ser Sajmon! Ja mu mnogo dugujem. Da, nemoj se smejati, Sesile, zaLsta je tako. On mi je pokazao šta je Zivot, a šta znači Smrt i zašto je Ljubav jača oñ oboje. Vojvoda ustade i sa ljubavlju poljubi svoju ženu. Možeš čuvati svoju tajnu dokle god čuvam tvoje srce prošaputa on. Sesdle, omo je uvek pripadalo tebi. A ti ćeš je otkriti jednog dana našoj deci. zar ne? Virdžiniju obli rumen. SFTNGA BEZ TAJNE Skica Jeñno poslepodne sedeo sam ispred Cafe de la Paix, posmatraio sjag i bedu pariskog života i uz čašu vermuta čudio se neobičnoj panorami oholosti i siromaštva preda mnom, kad začuh da me nebo zovnu po imenu. Okretoh se i ugledah lorda Merčisona. Nismo se videli otkako smo bili u koladžu zajedno, pre skoro deset godina, pa sam se mnogo obradovao ovom susretu i mi se toplo rukovasmo. U Oksfordu smo bili veliki prij.atelji.Voleo sam ga bezgranično bdo je tako lep, veseo i častan. Imali smo abičaj da govorimo o njemu kako bi bio najbolji čovek da ndje uvek govorio istinu, ali ja misilim da

smo ga, u stvari, još više cenili baš zbog njegove iskrenosti. Pirimetio sam da se innogo izmenio. Izgledao je zabrimit zbunjen, i kao da ga je rnučila neka sumnja. Osećao sam da nije u pitanju moderni skpeticizam, jer Merčison je bio najratreniji torijevac i veroivao je u Pentateuh1 tolliko čvrsto koliko je verovao i u Dom perova zato sam zaključio da je u pitanju žena i zaptao ga da li se već oženio. Ne razumem dovoljno žene odgovorio je. Dragi moj Džeralñe rekao sam žene su zato ña ih volimo a ne da ih razumemo. Ne mogu da volim kad nemam poverenja oñgovorio je. Džeralde, izgleda mi da imaš neku tajnu! uzviknuh. Ispričaj ini je. Prvih pet knjiga Starog zaveta. Hajde da se provozamo odgovoi on ovde je isuviše velika gužva. Ne, nećemo žute kočije, ma koju drugu boju eno, one tamnozelene biće dobre. I kroz nekoliko trenutaka mi smio kaskali bulevaroin u pravcu Madlene. Kuda ćemo? upitao sam. Kud god ti hoćš! odgovorio je Hajdemo u restoran u Bulonjskaj šuma tamo ćemo večerati, a ti eeš mi ispričati sve o sebi. Hoeu da oujem najpre o tebi rekao sam. Ispričaij mi svoju tajnu. On izvuče iz džepa male korice od safijana sa srebrnom kopčom i predade mi ih. Otvorio sam ih. Unutra je bila fotografija jedne žene. Bila je visoka, vitka i oudno živopisna sa svojim velikim zamagljenim očima i raspuštenom kosom. Izgledala je kao ia je vidovita, i bila je uvijena u bogato krzno. Sta miisiliš o tome licu? zapitao je. Da li je iskreno? Pažljivo sam ga posmatrao. Izgledalo mi je kao lice nekoga ko ima neku tajnu, ali da li je ta tajna dobra ili rñava, nisain mogao reći. Njegova lepota je bila satkana od mnogih tajni lepota, u stvari, unutrašnja a ne spoljna a nejasni smešak koji je poigravao oko usana bio je isuviše tanan da bi bio ljubak. Pa uzviknu on nestrpljivo šta kažeš? Ona je ðokonda u samurovini odgovorio sam. Ispričaj rni sve o njoj. Ne isaida reče on. Posle večere i poče da govori o dfDUgilm stvairima. Kad nam je kelner doneo kafu i cigareite, poidsetio siam Džeralda na injagovo obećanje. On se diiže sa sedišta, prošeta dvatri puita po sobi i, zavalivši se u fotelju, ispriča mi isledeće Jedno veče, ofco pet časova, išao sam Ulicom Bond. Bdlo je tako mnogo kočija da je saobraća skoro zastao. Uz pločnik su stajala jedna mala, žuta, zatvorena kola koija su, ne znam zašto, privukla mojai pažniju. Kad sam prolazio pored njih, na prozoru se pojavi lice čiju sam ti sldfcu pokazao. Zanelo me je odcmah. Mislio sam na njega celu tu noć i ceo sledećd dan. Dutao sam goredole po tom prokletom šetalištu, zavirivao u svaku kočiju i čekao žuta kola ali nisam mogao da pronañem ma belle inconnue1, i najzad sam počeo da mislim da je ona samo san. Otprilike nedelju dana posle toga bio sam na večeri kod madam Rastej. Večera je zakazana za osam časova ali bilo je pola devet a mi smo još uvek čekali u salonu. Najzaid sluga otvori vrata i prijavi ledi Olroj. Bila je to žena koju sam tražio. Ušla je veoma laigano, izgledala je kao mesečev zrak u sivoj

čipki i, na moju ogromnu radost, jia sam bio odreñen da je povedem na večeru. Pošto smo seli, rekao sam sasvim nevino Ledi Olroj, čini mi se da sam vas nedavno video u Ulici Bond. Ona preblede i reče mi tihim glasom Molim vas, ne govorite tako glasno, mogu vas čuti. Bio saim nesrećan zbog tako rñavog početka i počeh razgovor o francuskim pozorišniim komadiima. Ona je govorila vrlo malo, uvek istim, tihim, melodiičnim glasom, i izgledalo je kao da se boji da neko ne prisluškuje. Zaljuibio sam se ludo, strasno, a neodreñena atmosfera tajanstvenosti, koja ju je otoružavala, podsticala je u mend najvatreniju radoznalost. Kad je odlazila, što je učinila odmah posle večere, zapitao sam je da ld bih mogao da je posetim. Oklevala je za trenutak, pogledala okolo da nema koga u blizini, a onda rekla. Možete, sutra u četvrt do pet. Molio sam madam Rastej da mi kaže nešto o njoj ali sve što sam mogao saznati bilo je da je udovica i da ima lepu kuću u Pank Lejnu a pošto neki učeni gnjavator zaipoče disertaciju o udovicama, navodeći kao priimer da one duže žive jer su sposobmije za bralk, ja se pozdravih i odoh kući. Moju lepu neznanku. Sledećeg dana stgao sam u Park Lejn tano u zakazano vreme, ali njen sluiga mii reče da je ledi Olrorj baš izišla. Otišao sam u klub potpuno nesrećatn i veoma zbiHijem, i posle ñiugog razmišljainja napisao sam joj pisino u kome sam je zamolio da mi dopusti da je poisekn dnugi put. Nekoliko dana nije bilo odgovora, ali najzad doibiii jedno piisamce, u kome me otoaveštava da će biti kod feuće u nedelju u četiri, i uz njega ovu neoibičnu napomenu Molim vas da mi više ne pišete na avu adresu objasniau vaim kada se budemo videlA. U nedelju me je priimila i biia sarvršeno dražesna ali kad sam polazio, zamolila me je da, atoo joj apet buideim pisao, upuMm pismo na sledeću adresu Gosjpoña Noks, ljuibaanošću Vitejkerove knjažare, UTca Grin. Ima razloga zbog kojih ne mogu da primam pima u svoJoj kući relkla ini je. Gele te sezone sam je često viñaio, ali atmosfera tajainisitvenosti je nijje ruibad napUŠtala. Ponekaid sam pomišljao da je u vlasti nekog čoveka, ali iagledala je tako nepristopačna da u to nisam mogao poverovati. Zaiista mi je bilo tešlko da doñem do ma kakvog zakljuička, jer ona je biiia kao oni čudni kristali koji se vide po muzejima, čas jasni, a čas mutni. Najzad sarn Odluoio da je pitam da li bi htda da bude moja žena. Bio sam biolestan i umioran od te neprestane tajamstvenosti kojom je olbavijala sve moje posete i ono nefealiko pilsama koje sam joj napisaio. Pisao sam joj preko knjižare i zapitao je da li bi me mogla primiti sledećeg ponedeljka u šest. Oidgovorila mi je potvrdno i ja sam bio na sedmom nebu od sreće. Bio sam zaluñen njom uprikos taganstveiiosti, mislio sam tad baš zbog nje, sad to vidim. Ne, ne tajanstvenost, ženu sam voleo. Tajanstvenost me uzinemirajvala, dovodila do kLdlla. Zašto me je slučajnost navela na njjetn trag? Znači, razjasnio si je? uzviiknuh. 78 Bojim se da jesain odgovori on. Ustaloitn, suidi sam. Kad je došao ponedelijak, otišao sam na ručak kod ujaka, i lOiko četiri sata našao sain se u Meribon uilici. Kao što znaš, moj ujak stanuje u Ridžemt Parku. Želeo sam da iziñem na Pikadili, te poñem prečicom kroz mnoštvo bednih uličica. Odjednom ugledah ispred sebe ledi Olroj. Išla je veioma brzo pokrivena dubokim velom. Kad je stigla do posledaje kuće, popela se uz stepenice, izvadila ključ, otključala vrata i ušla. Evo tajne, rskoh u seibi. Požurio sam i osmotrio kuću. Izgledala je kao kuća u kojoj ima stanava za izdavanje. Na

pragu je ležala maramica koju je ona ispustila. Podigao sam je i stavio u džep. Zatim sam počeo da razmišljam šta da oinim. Došao sam do zaMjučka da nemam pravo da je špijuniram i odvezao sam se u klub. U šest časova sam otišao ikod nje. Ležala je na soii u haljiini od isrdbrnatste materije ukrašene nekim čudnim dragim kamenjem koje je uvek niosdla. BMa je ddvna. Neobično sam srećna što vas vidim, rekla je. Nisam izlazila ceo dan. Gledao sam je zaprepašćeno, i izvadivši maramicu iz džepa, pružih joj je. Izgubili ste je u Ulici Kamnor danas poslepoidne, ledi Olroj, rekao sam vrlo miirno. Ona me pogleda u strahu, ali ne pokuša da uzme maramicu. Šta ste tamo radili? zapiitao sam. KakTO piravo vi imate da me ispitujete? odgovori onia. Pravo čaveka koji vas voli, oidgovorio sam. Došao sam ovde da vas pdtam da li hoćete da budete moja žena. Ona pokri lice srirkama i briznu u plač. Morate mi reći, produžio sam. Ona ustade i, gledajući me pravo u lice, reče Lorde Merčisone, nemam ništa ña vam kažem. Išli ste da se sastanete sa nelkim, povikah to je vaa tajna. Ona Btrašno preblede i reče Nisam t9a ni sa kim da se sastanem. Zar ne možete da mi kažete istinu? uzviknuo sam. Rekla tn je, oidgovori ana. Bio sam besan, pomaman. Ne znam šta 9am gavortio, ala znam da sam joj rekao strašne reči. Najzad ieleteh iz kuće. Sledećeg dana dobio sam pismo od nje. Vratio sam ga neotvoreno, i otpuitovao u Norvešfcu sa Alenom Kolvilam. Posle mesec dana vrati sam se prvo što sam video u Morning Postu bila je vest 0 smiiti ledi Olroj. Nazebla je u Operi i za pet dana umnla od zapaljenja pluća. Zatvorio sam se 1 nisam hteo nikora da vidim. Voleo sam je tako sikno, talko lutdo. Blagi bože! Kako sam voleo tai ženu! Išao si u cmu ulicu, u onu kuću? upitao sam. Išao sam odgovori on. Jedraog dana otišao sam u Ulicu Kamnor. Nisam mogao da ne odein. Mučila me je sumnja. Zakuoao sam na virata i jedna žena pristojna izgleda otvori rai. Ritao sam je da li ima sobe za izdavanje. Pa, gospodine, odgovori ona, saloiii treba da su izdati, ali već tri meseca nisam vMela gospoñu koja ih je zakupila, a pošto kiirija nije plaćena, mogu ih vama izdati. Je li ovo ta gospoña? upitah je pokaziujući fotografiju. To je ona, zaista! uzviknu žena. A kad će se ona vratiti, gospodine? Gospoña je umrla, odgovorih. Oh, gospodkie, ta valjda nije. Bila je moj najbolji stanar. Plaćala mi je tri gineje nedelono samo zato što je ponekać sedela u mojim salonima. Da li se sastajala sa nekim ovde? upitao sam. Ali žena me je uveravala da nije, da je uvek dolazila sama i nije primala nikoga. Pa šta je, zaboga, radila ovde? uzviknuli. Samo je sedela u salonu, gospodine, čitala knjige a ponekad piia čaj, odgovorila je žena. NiSiam znao šta da kažem, dao sam joij savirin1 i otišao. Sad mi reci, šta ti misliš o svemu tome? Td ne veruješ da je žena rekla istinu? Verujem. Zašto je onda ledi Olroj odlaziila tamo? Engleski zlatni novac 20 šilinga. i fcrpama teake cjpele su mu ibile sve u zakrpama. Jednorn rufcam. se oslanjao na grub štap, dok je u drugog držao pohaban šešir proseći milostinju. Kakav zapainjujući model! prošaputa Hjui dok se rukovao sa prijateljem.

Zapanjujući model? povika Trevor iz sveg glasa. Talko je! PToisjaci kao što je on ne sreću se svaki dan. A trouvaille, mon ćher1, živi Velaskez! Boiga mu! Kalkvu bi sliku Rembrant napravio! Jadirui starac! reče Hjui kako nesrećan izgleda! Ali pretpoBtavljam da je za vas slikare njegovo lice pravo bogatetvo? Svakako odgiovori Trevor nećeš tražiti da jeidan pnosjak izgleda srećan? Koliko model ñahije za poziranje? zapita Hjui pošto se udobno smestio na divan. Sdling na sat. A koliko ti dobljaš za sLiku, Alene? Za ovu ću dobiti dve hiljade. Fuinto? Gineja. Slikarima, pesnicima i lekarima se uvek plaća u ginejaina. Pa, mislim da bi trebalo da model dobije procemat uzviknu Hjui smejući se. Njegov posao je dsto toliko težak koliko i tvoj. Glupost, glupost! Pogledaj koliko muke imam samo doik stavim boje, a stajati ceo dan pored stalka! Lako je tebi, Hjui, da govoriš, ali uveravam te da ima trenuitaka kaña umetnost skoro dositiže dostojanstvo maniuelnog rada. Ali dosta je brbljanja imam mnogo posla. Pripali cigaretu i ćuti. Posle nekog vremena uñe sluga i saopšti Trevaru da uramljivač slika hoće s njim da razgovara. Hjui, nemoj da pobegneš reče iziaze6i. Odmah ću se vratiti. l Otkriće, prijatelju. Stari prosjak iskoristi Trevorovo oñsustvo da se malo oñmori na drvetnoj klupi koja je stajala iza njega. Izglañao je tako izigubljen i jadan ña Hjiii nijje mogao da ga ne sažaljerva, i opipa džepove da vidi koliko imia novca. Sve što je našao faio je jedan suveren i nekolifco bakarnih novoića. Jaidni starac poimslio je njemu je novac potrebndjii nego meni, ali to značii da se dve nedelje ne vozim koilima, i ptfiñe prosjaku i tutau mu navac u rufeu. Starac se trže, a jedva viñljiv ismešak mu preñe preko smežuiraniih uisana. Hvaia, gospodine, hvala. Utom stiže TreVor i Hjui se pozdrarvi, pocrvenevši malo zlboig onoga što ge uiainio. Dan je proveo kod Lamre, koja ga je Ijupfco ukorAla zbog raaipanja, a zatim je morao da se vrati pešike. Iste večeri oko jedanaesit časova svraitio je u kluib Palet i tamo našao Trevora koji je sedeo sam u sobi za pušenje i pio bdlo rajnisko vino i mkieralnu vodu. Pa, Alene, da li si završio orau sliku? upiita paleći dgaretu. Završtio i uramio, mladiću! odgovori Trevor. Uzgred budi rečemo, izvršio si jedno osvajanje. Potpuno si osvojio onaj stari model koga si video. Morao satm mu sve ispričati o tebi ko si, gde staniuješ, kollki ti je prihod, kakvi su. ti izgledi... Dragi Alene uzviiknu Hjui kad se vrafcim koići, sigurno ću ga naći kako me čeka. Ali ti se, svakako, šališ. Jadni stankelja! Voleo bih da moigu nešto da uSiniim za njega. Mis.lim da je sitirašino što neko mora da bude tako neisrećan. Kod buće imam gomile stare odeće mdsliiš 11 da bi mogao nešto od toga da upotrabi? Njegove su rite bile u raspadanju. Ali on izgleda sjajno u rujiima reče Trevor. Ni za šta na sivetu ga ne bih naslikao u fraku. Ono što td nazivaš ritatma, ja nazivam

ramamtičnošću. Qno što tebi izgleda siromaštvo, za mene je ždvopisnioist. Uostalom, saopštiću mu tvojju ponudu. Alene reče Hjui ozbiljno vi slikari ste bez srca. Srce umetoika je njegova glava odgovori Trevor. Uostalom, naš poisao je da predstavljamo sveft onakvim kakvim ga vidimo, a ne da ga popravljamo kako mi hoćemo. A chacun son metter1. A sad mi reei kako je Laura. Stari model se mnogo raspitivao o njoj. Nećeš valjda reći da si mu pričao o njoj? Raauime se da jesam. Sve zna o nepopustljivcan puikovraifeu, diivnoj Lauri i o deset hiljada ftmti. Ti si tome starom prosjaku ispričao sve moje privatne stvairi! uzviknu Hjui, sav ctven i foesan. Dragi moj mladiću reče Trevor smešeći se onaj stari prosjak, kako ga ti nazivaš, jeste jedan od najbogatijih ljudi u Evropi. Sutra bi mogao da kupi ceo London a da ne prekorači svoj konlo. U svakoj prestonici ima kuću, jede iz zlatnih tanjira, kad god hoće može da spreči Rusiju da uñe u rat. Za ime božje, šta hoćeš da kažeš? uzviknu Hjui. Ono što kažem reoe Trevor. Čovek koga si danas video u ateljeu jeiste baron Hausberg. On je moj dobar prijatelj, kupuje sve moje slike i tome slično, a pre mesec dana dao mi je nalog da ga naslikam kao prosjaka. Que voulezvous? La fantaisie dun milionnaire2. I moram reći da je veličanstveno izgledao u svojim ritama, ili je možda tačnije reoi u mojim ritama to je jedno staro odelo koje sam kupio u Španiji. Baron Hausberg! uzviknu Hjui. Blagi bože! Ja sam mu dao suveren! i sruši se u fotelju, prava slika preneraženosti. Svako rañii svoj zaniat. 9ta bd hteo? Cud miilionara. Dao sd mu suveren! uzviknu Trevor i pršte u grohcrtan smeh. Dragi moj mladiću, nikañ ga više nećeš videti. Son affaire cest largent des autres1. Alene, mislim da si mi to mogao kazati reče Hjui zlovoljno a ne da dopustiš da pravim talkvu budalu od sebe. Pa, pre svega, Hjui, niikad mi nije palo na pamet da ti ddeš okolo i tako bezbrižno deliš milostinrju. Mogao bih da razumem da si pioljubio neki leip model, ali da daješ stnveren jednom ružnom fco, bogami, ne! Osim toga, činjenica je da, u stvari, nisam danas bio kod kuće ni za koga. A kad si ti došao nisam znao da li bd Hausbergu bilo po volji da spomenem njegovo ime. Znaš i sam da nije bio propisno obučen. Za kakvog 11 me zvekana smatra! reoe Hjui. Ni u kom slučaju. Posle tvog odlaska bio je odlično raspaložen. Prigušeno se smejao i trlljao sitare smežurane ruke. Nisam mogao da shvatem zašto ga je toldko zanimalo da sazna sve o tebi, ali sad shvatam. Uložiće tvoj suveren, Hjui, na tvoje iine, platiće ti interes svakih šest me.seci i imaće izvrsnu priou koju će pričati posle večere. Ja sam ñavolski nesrećan progunña Hjui. Najbolje će biti da idem na spavanje. A ti, dragi Alene, nemoj to da pričaš nikome. Ne bih smeo da se pokažem na šetalištu. Gluipost! Tu se ogleda tvoj filantropski duh u najpovoljnijem svetlu. I nemoj da bežiš. Zapali još jednu digaretu i možeš da pričas o Lauri koliko god hoćeš.

Ali Hjul nije bteo da ostane, već ode ku6i vrlo nesrećan, ostavljajuići Alena Trevora u napadima smeha. Njegov posao je tuñi novac. Dragi moj Džeralde odgovorio sam ledi Olroj je bila samo žena koja je patila od manije za tajanstvenošou. Iznatjmila je te sobe zato što je uživala da odlazi tamo pod velam, uobražaivajući da je heiroina. Imala je strast za tajnom, a bila je samo Sfinga bez tajne. Da li zaisa tafco misliš? Ubeñen sam u to odgovorio sam. On izvadi korice od safijana, otvori ih i poglada fotografiju. Ma neće biti? reče najzad. 6 Zločin lorda Artura Sevila PRIMERNI MILIONAR Beleška o divljenju Ako nefco nije bogat, netna smisla da bude privlačan. Romantika je privdlegija bogatih, a ne zaniimatije nezapioslemih. Siroimah fereba da bude praktičan i prozaiičan. Bolje je imati stalan prihod nego biti neodoijiv. Ovo su velike istine modernog života koje Hjuii Erskin nije nikad shvaitio. Jadni Hjui! U intelektualinom smislu, treba priznati, nikad nije bio od velikog značaja. Nikad u svom životu nije izrekao ništa blistavo, pa čak ni zajedljivo. Ali je zato bio izvanredno lep, kovrdžave kose, oisfo izvajanog profila i sivkasitih oaiju. Bio je poidljednako omiljen, kako fcod miušikaraca tako i koñ žena, svestraino ofoirazOvan, znao je sve izuzev kako da zarañuje novac. Otac mu je ostavio u nasledstvo svoj konjanički mač i Istoriju španskog rata u petnaest svezaka. Hjui je salblju obesio iznad ogledala, a knjige stavio na policu izmeñu Rafovog Vodiča i Bejlijevog Magazina i živeo od dve stotine fumti godišnje, koje mu je davala jedna stara teltka. Pokušao je sve. Šest meseci je igrao na berzd ali šta je leptir meñu bikovima i medvedima? Nešto duže je bio trgovac čajem, ali su ga petoo1 i sušong brao zamorili. Zatim je pokušao da prodaje opact šeri. I to nije išlo šeri je bio malo preopar. Najzad nije bio mišta, divan, zaludan mladić1 mvršenog profila i bez zanimanja. Vrsta čaja. Vrsta čaja. Da bi zlo bilo veće, bio je zaljufoljen. Devoijika koiju je voileo bila je Laura Marton, kći pukavniika u penziji, kojd je u Iodiji izgubio drtbro raspoloženje i dobro varenje i više ih nikad nije pavratio. Laura je oibožavala Hjuija, a on je bio spremaTi da ljubi vezice na njenim cipelama. Bili su najlepši par u Loodonu, a niu imali ni prebijene pare. Pukovnik je mnogo voleo Hjuija, ali o veridbi nije hteo ni da čuje. Doñi, mladiću, kad budeš imao deset hiljada fuinti svoga novca, pa ćemo onda videti imao je običaj da kaže. A Hjui je bio vrlo mrzovoljan tih dana i odlazio je Lauri da ga teši. Jednog jutra, na putu za Holand Park, gde su Mertonovi živeli, svratio je da poseti svog dobrog prijatelja Alena Trevora. Trevar je Ibio slikar. Istina, malo ljudi danas iabegnu da to ne budu. Ali on je bio i utmeitailk, a umetoici su prilično retki. Po spoljašnosti je bio čudno grub momiak, pegava lica i riñe, čupave brade. Meñutim, s kičiicom u ruci bio je prarvi majstor, i slike su. mu bile mnogo tražene. Hjui ga je veoma privlačio, u početku, mora se priznati, satno zbog spoljašnjeg šarma. Imao je otoičaj da kaže da jedini ijudi koje treba jedaii slikar da poznaje jesu oni koji su bete1 i lepi, Ijudi koje je umetničko uživanje gledati, a s njima razgovarati imtelektualni odrnoir.

Kiicoši i ljupke žene vladaju svetom, ili bi bar trebalo da vladaju. Ali faaid je iboije upoznao Hjuija, zavoleo ga je ifito toliko i zbog njegovog biistrog, živahnog duha i pilemenite, bezbrižne prirode i dozivolio mu je stalan pristup u svcj atelje. Kad je Hjui ušao, zatekao je Trevora bako završava jednu izvanrednii sliku prosjaka u prirodnoj veličini. Sam prosjak stajao je na uadiignuitom postolju u uglu ateljea. Bio je to usahnuo starac, lica kao smežurani petrgament i veoma žalosnog izraza. Preko ramena mu je bio prebačen grub, mrk ogrtač sav u ritama Glup. ni, raspusnifiki život njegovih drugova nije radovoljavao prefinjenu umetničku prirodu 60veka stvorenog za nešto drugo. Ubrzo mu je služba dosadila. Umetnoet, govori nam on rečima koje još ttvek diraju mnoge svojom vatrenom iskrenošću i neobičnom strašću, umetnost je dostigla svoga begunca pod njenim čistim i uzvišenim uticajem nezdrave magle su prooišćene moja osećanja, sasušena, vrela i potamnela obnovila je hladna, nova svežiina, jednoetavna i lepa prostosrdačnima. Ali nije samo umetnost bila uzrok promend. Vodsvortova dela, nastavlja on, učinila su rrmogo na smirivanju zbrkanog vrtloga koji neiabežno prati iznenadne promene. Nad njima sam prolio isuze sreće i zahvalnosti. Prema tome, on je napustio vojsku sa njenim surovim kasarnskim životom i neotesanim menzaškim reklankazala, i vratio se u Linden Haus, ispunjen novoroñenim oduševljenjem za kuituru. Teška bolest, kojOiin je, po njegovim rečima, bio slomIjen kao posudaod gline, skrhala ga je jedno vreme. Njegov nežni sastav, ma koliko ravnodušan prema nanošenju bola drugima, bio je preosetljiv na bol. Uzmicao je od patnje kao od nečega što unakazuje i osakaćuje ljudski život i izgleda da je lutao kroz anu stašnu dolinu 1116130111011 e iz koje tako mnogo velikih, možda još većih duhoiva, nikad nije izišlo. Ali on je bio mlad imao je svega dvadeset pet godina i usikoro je izišao iz tih močvara, kako ih je nazivao, u širine humanističke kulture. Dok se oparavlijiao od bolesti koja ga je skoiro dovela do ivice sinrti, u njemu se začela misao da se lati literaitiure kao uimetnosti. Ja kažem sa Džonom Vudvilom, uzvikuje on, za bogove je da iive u takvom elementu, da gledaju, slušaju i piia valjane stvari Ove visoke i burne naslade života Nemaiju smirenost smrtnog. Nemoguće je ne osetifi da su stih.avi izraz čoveka sa istinskom strašou za literaturom. Gledati, slušati i pisati valjane stvari to je ibio mjegov oilj. Skot, uredniik Londonskog časopisa, podstakntit genijem mladog čovieka dili pod uticajem čudne apčiwjenoStti koju je izazivao kod svakoga ko ga je poznavao, pozvao ga je da napiše seriju članaka o umetaosti, i on je počeo, pod nizom fantastičnih pseudonima, da doprinosi literaturi svoga dofoa. Janus Vederkok, Egomet Bonmo i Van Vinkvums su neke od maski koje je izabrao da bi saikrio svoju ozbiljnost ili otkrio svoju lakomislenOBt. Maska nam pofcazuije više nego lice. Ovo maskirainge pojaeavalo je njegovu ličnost. Izgleda da je za neverovatno kratfeo vreme postigao svoj cilj. Čarls Lem. govori o ljubaznom, veseiom Veinrajtu čija je proza osobita. Čujeimo da na ručku aaibavljd Melknidijja, Džona Forstera, Maginia Telfoirda, ser Ventviorta Dilka, pesnika, Džona Klera i druge. Kao i Dizraeii, odluSio je da zaprepašćuje grad kicoišlukom, i njegovo lepo prstenje, njegova igla za kravatu u obliku antiičke kameje i svetložute rukavice od jareće kože bili su dobro poznati, a Hezlit ih je

smatrao znaoima novog manira u književnosti svojom gustom koivrdžarvoim kosom, divnim očima i lepim belim ruikama on se opasno i čudesno razlikovao od ostalih. Bilo je u njemu ruečeg od Balzakovog Liisijena Rilbamprea. Ponekad nas je podsećao na Zilijena Sorela. De Kvimsi ga je jednoim video. Bilo je to na večeri kod Čarlsa Lema. U društvu, s?ve ljiudi od pera, sedeo je ubioa, priča nam i nastavlja da opisuje kako je toga dana bio balestan i mrzeo lica svih tih rnuškaraca i žena, a ipak je uhvatio isebe kako a intelektualnim interesovanjem gleda preko stola u mladog pisca ispod oijeg mu je izveštačenog ponašanja izgledalo da leži tako mnogo neizveštačene osatljivcstli, i nazmiišlja kako bi iznenadno nicanje iiuteresovanja druge vrste izme niilo njegovio raspoloženje da je znao kakav strašan greh, gost kome je Lem poklanjao tohk pažnje, već tada nosio na duši. Njegovo životno delo može se sasvim pr.rodno podeliti na tni poglavlja koja predlaže gospodin Svinbern, a može se priznati da, ako ostavimo po strand njegova postignuća u oblasti trovanja, ono što nam je stvarno ostavio teško da opravdava njegov ugled. Ali samo ćifta pribegava ocenjivanju ličnosti prema vulgarnotm merilu stvairanja. Ovom mladom kicošu bilo je više stalo da bude neko nego da učini nešto. On je znao da je sam život umetnost i da ima svoje stilove isto kao umetnost koga hoće da ga izrazi. Niti je njegov rad nezanimljiv. Oujemo kako se Viljem Blejk zaiistavio pred jednom od njegovih slika u Kraljevskoj akademiji i izjavio da je vrlo lepa. Njegovi eseji predočavaju mnogo toga što je od tada ostvareno. Izgleda da je predosetio neke od slučajeva u modernoj umetnosti koje mnogi smatraju bitnim. On piše o ðokondi, ranim francuskim pesnicima i italijanskoj renesansi. Voli grčko drago kamenje, persijske tepihe, prevode Kupida i Psihe iz. Elizabetinog doba, Hipnerotomakiju, poveze knjiga, rana izdanja i šifove sa velikim margdnama. Vrlo je osetljiv na lepotu stvari koje ga okružuju i nikad xnu nije dosta opisivanja soba u kojima živi ili u kojima bi voleo da živi. Posedovao je čudnu ljubav prema zelenoj boji, koja je kod pojedinaca uvdk znak tananog umeitničkog temperamenta, a koja kod naroda kažu da označava mlitavost, ako ne dekadenciju morala. Kao 1 Bodler, neobično je voleo mačke a kao Gotje, bio je očaran onim slatkim, mermeriiim čudovištem oba pola koje još uvek možemo videti u Firenoi ili u Luvru. Naravno, mnogo štošta u njegovim opisima i pneñlozima za dekoraciju pokazuje da se oije sasvim oslobodio lažnog ukusa svoga doba. Ali je jasno da je on bio jedan od prvih koji je znao, zaista, šta je osnovni ton estetskog elklektizma, to jest istinska harmonija svih uistinu lepih stvari bez obzira na doba ili mesito, šfcolu ili Hiaiiiir. Uvideo je da prilifcom ukrašavanja sobe, koja služi za život u njoj, a ne za izložbu, ne tretoa težiti nekoij arheološikoj rekoinstrufkciji prošlosti niti se opterećivati nekom čudnom poitrbom za istonijiskom taičnošću. Bio je pcrtipiuno u pravu u svome uimetniakocm shvaitanju. Sve lepe stvari pripadaju istom dobu. Zato u njegovoj biblioteci, kako je on opisuje, mi nalazimo finu grčku vazu od gline sa izvrsno nasldkanim figurama i jedva vidljivo xoikoql leipo utisnuto sa strane, a iza nje ofoešenu gravuru Delfijska Sibila od Mikelandjela, ili Pastoralu od ðorñona. Ovde je komad Florentinske majolike, a tamo grulba lampa iz neke stare rimske grobnice. Na stolu leži molitvenik u koricama od čistog

pozlaćenog srebra ukrašenim čudnim napisima i posutim maiim brilijantima i ruibinima, a odmah do njega šćućurilo se malo, ružno čudovište, Lar, možda iskopan na sunčanim poljimia ždtorodne Sicilije. Neke tamne antičtoe bronze stoje preina bledoin sjaju dva prekrasna raapeća, jedno izvajano od slanovače a drugo od voaka. On ima svoje tanjiriće od Tasijeviih dragulja, m.aiu bombonjeru. iz doba Luja Četmaestog sa minijaturom oñ Petitoa, svoje vdsoko cenjene mrke čajnike od filigrana, lisnicu od safijana boje limuna i žuitozelenu stoliciu. Čovek ga može zamisliti kako leži okružan knjigama, figurama i gravurama, pravi virtuoz, redak znalac, i prelistava svoju divnu zbirku Marka Antonija i Ternerovu Liber Studiorum, koju je vatreno obožavao, ili kako pomoću lupe ispituje neke antičke nakite i kameje, Alelksandrovu glavu na caiiksu od dva sloja ili onaj divni altissimo relievo Jupiteirov na kornalinu. Uvek je bio vdiki ljubitelj gravura i daje neke Lepo. Sutrañan ujutru dok je bio za doruOt sluga 11111 donese posetnicu na kojoj je pisa Gospodin Gistav Noden, de la part de1 gos dina bairona Hausberga. Pretpostavljam da je došao po izvinjenje pomisli Hjui i naredi sluzi da uvede posetioca. U sobu uñe jedan stard gospodm sa zlatniin naočarima i sedom kosom i reče sa lakim francuskim naglaiskom Imam li čast da razgovaram sa gospodinom Erskinom? Hjui se pokloni. Doiazim od barona HaUsberga produži on. Baron Molim vats, gospoñine, da mu prenesete moje najiskrenije izvinjenje promuca Hjui. Baron reče stari gospodin kroz smešak me je ovlastio da vam predam ovo pismo i pniži mu zapečaćen omot. Na omotu je pisalo Svadbeni poklon Hjuiu Erskinu i Launi Merton, od jednog starog prosjalka, a uimuitra je bio čelk na deset hiljada funti. Kad su se venčali, Alen Trevor je bio dever, a baran je održao govor na svadbenom ručku. MiMonari modeli su prilično retki primetio je Alen ali, bogami, primerni milionari su još reñi! Oñ strane. PERO, OLOVKA I OTROV Studija u zelenom Umetniciirna i ljudima od pera stalno se prebacuje da im neñostaje celovitost i potpunost prirode. To je, po piravdlu, neizbežno. Koncentracija vizije i intenzitet cilja, koji karakterišu umatniku prirodu, sami po sebi su način ograničenija. Oniima koji se bave lepotom oblika sve drugo ne izgleda od ne!kog značaja. Ipak ovo pravilo ima mnogo izuzetaka. Rubens je bio ambasador, Gete državni savetnik, a Milton latinski sekretar Kromveiov. Sofdkle je dbavljao grañanske dužnosto u svom gradu humoristi, esejisti i pisci romama moderne Amerike izgleda da ne žele niišta više no da postanu diplomatski predstarvindoi swje zamlje. A prijatelj Čarlsa Lema, Tomas Grifite Veinrajt, predmet ove kratke monografdje, mada izvamredino uonetnifike pnirode, sledio je mnoge majstore više nego umetnost pošto je bio ne samo pesnik, slikar, umetnički kritičar, slkupljač starina, prozni pisac, amater u

lepim. stvainima i diletant u izvrsnjim, već i falsifikator ne baš male i obične sposobnosti, a kao domišljat i slkriven trovač skoro bez takmaca, kako u ovom tako u ma kom drugom dobu. Ovaj izvanredni oovek, tako moćan. sa perom. oloivkom i otrovom, kao što je lepo o njemu rekao jedan vdiiki peisniik našeg doba, roñen je u Čizviku 1794. Otac mu je bio sin uglednog prvozastupnika Grej Ina i Hefton Gardena. Matt mu je bila kćd čuvenog doktora Grifitsa, urednika i osnivaiča Mesečne revije, otr.taka Tomasa onog slavnog knjižara za koga je Džonson rekao da nije bio samo fanjižar nego džentlmen koji se bavio knjigama, prijatelj Goldsmita i Vedžvuda, i jedan. od najpoznatijih Ijudi svoga doba. Goapoña VeinTajtt je umrla na poroñaiju u cvetu mladosti u dvadeset prvoj godini, a posmrtni oglas u Džentlmenovom časopisu govori nam o njenoj dobroćudnoj naravi i priličnom obrazovanju, i dodaje nefcako neobično da se smatra da je razumervala pisanje gospodina Loka tako dobro kako možda nijedina živa osoba oba pola. Njegov otac je ubcrzo uroro posle svoje mlade žene, a dete izgleda da je odgajao njegov deda, a kad je ovaj umro 1803, njegov ujak Džordž Edvard Grifits, koga je on kasnije otrovao, Dečaštvo je proveo u Linden Hausu u Tarnhem Grinu, jednoj od mnogih lepih džoirdžijanskih grañevina, koje na nesreću nestaju pred upadima 6iftiraskih gradiitelja, i zahvaljUJući njenim divnim vrtovima i gusto zasañenom parku, u njemu se razvila ona jednostavna i strasna Ijubav prema prirodi, koja ga kroiz ceo život nije napuštala i koja ga je načinila tako neobično podložnim duhovnim uticajima Vodsvortove poezdje. Školovao se u akademiji Carlsa Bernija na Hameremitu. Gospodin Berni bio je sin jednog istoričara muzike i blizak roñak umetriički obdarenog dečaka, kome je bilo suñeno da postane jedan od njegovih najznačajnijih učenika. Izgleda da je on bdo prilično teulturan čovek, i godinama je gospodin Veinrajt sa mnogo ljubavi često govorio o njemu kao filozofu, arheologu, izvrsnom učitelju koji, iako e cenio intelektualnu stranu vaspitanja, nije zaboravljao značaj ranog moralnog obrazoivanja. Kad gospodina Bemija on je najpre pokazao svoij umeteički dar, a gospodin Hezlit nam kaže da njegova školska ortanka još urvek postoji i pakazuje vellku obdarenost i prirodno osećanje. Meñutim, pre toga izgleda da je, ponesen dečačkiim snovima o romantičnosti i viteštv.u vojničkog života, potstao nrladi gardista. Ali bezbriž vrlo kordsne predloge o najboljim načinima da se napravi zibirka. Zaista, anada je potpuno cenio modenniu umetnost, nikad nije gubio iz vida značaj reproduikcilj a velikih remekdeila prošlosti, i sve što oii govori o vrednosti gipsaiiih figura jeste sasvim izvanredno. Kao umetoički knitičar prvenstveno se interesovao za složene utiske koje stvara jedno umetničko delo, a svakako da prvi teorak u estetskoj kritici jeste shvatiti sopstvene uitiake. Nije uopšite mario za apstraktine diskusije o prirodi lepog, a istorijski metod, koji je kasnije urodio tako bogatim plodom, nije pripadao njegovom dobu, ali on nije nikad guibio iz vida veliku istinu da se Uitnetnast, pre svega, ne obraća niti intelektu, niti osećanjima već čisto umetničkom teinperamentu, i on više no jednom ttkazuje da taj temperament, taj ukus, kako ga on naziva, pošto je nesvesno voñen i usavršavan čestim doidiriom sa najboljim delima, postaje na kraju oblik ispravnog rasuñivanja. Naravno, postoiji moda u umetnosti, kao što postoji moda u oblačenju, a

možda se niko od nas nikad ne može sasvim osloboditi uticaja obioaja i luticaja novoga. On svakaiko da nije mogao, i iskreno prizinaje kako je teško daneti pravednu ocenu savremenih dela. Ali, u celini, njegov je ukuis bio dobar i zdraiV. Diviio se Temenu i Konsiteblu u vreme kad niisu bili tako mnogo cenjeni kao danas i uvideo da za najvišu umetnoist u silikanju pejzaža nije dovoljna samo trudoljubivost i tačno kopiranje. O Kromovoj slici Pustara u blizir. Norviča napOminije da ona pokazuje kolik istančano zapažanje elemenata, u njihovom divljem stanju, miože da učini za najnezanimljhrtja ravnicu, a o uobičajenoj vrsti pejzaža doba kaže da je to samo nabrajanje hnU dolina, panjerva, žbunova, vode, livada. i kuća malo više nego topografija. nriri mape u slikama, na kojoj ne postoje 7 Zločin lorda Artura Sevila 9 skovd, magle, veliki siunčevi zraci koji se probijaju kroz napukle oiblaike, svetlost zvezda, nepogode, sav najdragoceniji materijal jednog pravog slikara. Potpuno je mrzeo ono što je očigledno i obično u umetnoBti, dolk je bio očaran da ugosti Vilkija veeerom, toliko je malo mardo za ser Dejvidove sliiike koliko i za pesme gospodina Kreba. Niije bio natelonjen imitatoriakitn i reallistiokim tendenicijama svoga doba, i otvoreno nam kaže da njegovo veliiko divljenje Fuzeliju proističe uglavnom iz Skijenice što malii Švajcarac nije smatrao neophodnim da jedan utmetnilk slika samo ono što vidi. Kvaliteti koje je tražlio u jednoj slici jesu kompoziciija, lapota i dostojanstvo linije, bogatstvo boja i snaga imagiinaoije. S druige strane, on nije bio dototrinar. Smatram da se o jednom umetničikom delu ne može suditi drukčije nego po Zakionima izvedeiniim iz nijega samog da li je ono ili nilje doSiledno samom sebi, pitanje je. To je jedan od njegOivih izvrsnih aforizama. A u kritioi slfkara tako različitih, kao što su Lendsir i Martin, Stothard i Etu, on. pokaauje, da upotrebim već Masionu fraziu, da pokušava da vidi objekat kakav sam po sebi zaista jeste. Meñutim, kao što sam ranije podvukao, on se nikad ne oseća sasvdm lagodno u svoijoj kritici o savr0m1n.OTn stvaranju. Sadašnjos.t je, kaže on, za mene tako prijatna zibrka kao Ariosto prilikom pirviog čitanja Moderne stvari me zasilepljujiu. Moram da ih gledarn kroz teleskop Vremena. Elija se žali da je za njega vrednost pesme u rukopisu neizvesna štampa, kao što on izvrsno kaže, to rešava. Pedeset godina či ne to isto sa slikom. On je srećniji kad piše o Vatou, i Lankreu, Rubensu i Dorñonu, o Rembrantu, Koreñu i Miikelanñelu, a najsrećniji kad piše na grSke teme. Gotika ga nije mnogo zanimala, ali klasiena umetnost i umetnoist renesanse bile su mu uvek drage. Uviñao je šta bi naša engleska škola mogla da dobije studiranjem grčkih uzora i nikad mu niije dosta ukazivanja mladoitn studentu iia umetničke mogućnosti koje su latentne u helenskom menneriu i helenskim metodama rada. U njegovim suñiovima o veMlkim litaiijanskiim rnajstortima, kaže De Kviinsi, izgleda da je ton iskranositi i uroñene osetljivoisti, kao kod nekoga ka govori za sebe, a ne samo ono što je pročitao u knjigama. Najveću pohvalu koju mu možemo dati jeste to što je pokušao da oživi stil kao svesnu tradicdju. Ali oii je urviñao da nikakva predavanja o umetnoisti ili umetoiički kongresi, ili planovi za unapreñenje lepe umetnosti nikad neće dati takav rezultat. Ljudi, kaže osn vrlo miuidro i u pravom duhu Toijnbi Hola, moraju uvek imati najbolje iiizore stalno pred očima.

Kao što se i može očekivati od nekoga ko je slikar, on je često veoma stručan u svojim kritikama o umetnosti. O Tintoretovoj slici Sveti Dorñe osloibaña egipatsiku princezu od aždaje. on kaže Safotrina haljiina, topio prevuoena taimmoplaivom bojoim, oidwojana je od bledoeelenkaste poKadine jarkocrvenim šalom i pune boje i jednoga i druigoiga prekrasno se odbijaju na nližem planu od matarije obojene kao purpurno jezaro od pilaviičastaga gvoedenog sveičevog lofeloipa, uz ipotpiuniu navinotežu žive aeuinnoplave zavese na prednjem ptlanu u senfcama divlje šuime boije iindjiga tooja oknužuje ziamak. A na. drugom mestu ueeno govori o prefinrjenoim Šiiavionu, razinioibonfnom kaio leja lala, sa bogatim izlomljenim prelivima, o sjajnom portretu, značajnom po morbidezza1, od retkog Moronija, i o drugoj slici sočne boje mesa. Ali, po pravilu, sa svojjim utiscima o delu postupa kao celovit umetnik i pokušava da te utiske pretvori u reči, da pruži, tako reći, knji Tananost. ževni ekvdvalent za imaginativni i intelektualni utisak. Bio je jedan od prvih koji je negovao ono što se naziva umetnifika književnost devetnaestog veka, oblik književnosti koji je u gospodinu Raskinu i gospodinu Brauningu našao dva najsavršenija predstavnika. Njegov opis Lankreovog Repas Italien, u kome crnakosa devojka, zaljubljena u nestaškrk, leži na travi poprskanoj margaretama, jeste u neku ruku vrlo šarmantan. Evo njegovog opisa Rembrantovog Raspeća. On je izvanredno karaikteirističan za njegov stil Tama crna, zloslutna tarrua prekriva ceiki sceniu samo iznad proiklete šume, kao kroz nakiu strašnu pukotiniu na turobnoj tavanici, paplava kiše xplj,usak, bezibojna voda sdiiva se svam silinom, šireći jezivu avetinjsku svetlost, iižasniju čak nego apipljivia noć. ZemIja već brefcoe potrruulo i brzo! Poitamneilii krst dirhti! Vetrovi siu prestali vaeduh je stao iispod njihovih nogu poitmula tutnjiaiva, neki od ane bedne gomile počinju da beže niizbrdo. Konjd su nainjiušili užais i posfcaju neulcnoitiivi zbog straha. Brzo se približava trenutak kada, skono pnesaivijen niadvoje od isiopeitlveine težtoe, giubeći svast zbog gutttka krvi kaja teče u uslkirn potoičiićiimia dz Njegovih raisečeniih vena dok miu bb siiepooičniice grudi kuipaiju u znoju a cnni jezik siuši od jake samrtne groznice, Isius uzvikuje Zedan saim. Smrtonosno sdrće mu piimoise. Glava mu je klanula, a svato telo visi neasetljivo na krstu. Jarko crveni plamen suklja fcroz vazduh i nestaje stene Karmela i Lefoanana puoaju nadvioje crni uskamešani talasS mora uzdižu se visabo. Zeimlja se atvaira i grobovi izkbacuiju svoje stanovniike. Mrtvi i žiivi se mašajiu u napiirodnu zajadnicu i žure kmotz sveti graid. Tamo ih očekujiu nova zlokoibna pradsfcaizamja. Zastar na hrarnu nepro bojoi zastor pocepam je slkroz nadvoje, S to strašno sikroviište koje sadrži hebrejske mistenije Ikobnl luk sa stolorvtima i sedmiostriukiaTi katndelabrom osvetlgeno je nezemalijskim plamanoviiima goimiili koju je Bog napustio. Remibramt niije nitead obojio ovu sikicu i bio je potpumo u pravu. Izigubila bii svu privlačnost gulbiflkom onog Bbunjiuijiućag vela nejasnostt koji omogućuje tako prostoiain damašaj u korne ma šta koja oseća sumirnju može da razrnišlja. Sada je to fcao nešto sa drmgog sveta. Duiboka provailiija je liizmeñu nae. Ne možemo je shvatiti

tedom. Možemio joj se pnilbližiti saano duhoim. U ovom napisanom odlomku plsac nam sa opšitava, sa strahopoštovanjem i poštovanjem, da ima mnogo strašnog i vrlo mnogo onoga što je užasno ali ne beiz izvesnog surovog oblika moći, ilii, u svakom sluoaju, izvesne surove žestine reoi, osobina koju ovo doba treba visoko da ceni, jer to je njegov glavni neidostatak. Meñutim, pri jatnije je preći na ovaj opis slike Kefalus i Prokrida od ðulija Romana Treiba pnočitaM MožnjsoTO oplakivanje Biona, lepog pasffira, ipre no što se pogleda ova slilka, dli da se prostudiira ñlika kao priprema zsa oplablivianje. Imamo islkoiro istu lifeu u oboma. Za obema ŽTtvama vJisoibi gajwi i šumski doliovi šumore cvetovi ispuštaju tužan miris iz svojdh pupoljaka slavuj tiuži na kršu, a lastavica u vijugaviim dolinaroa saijiri i fauni u tamnoj senoi ječe, izvarske niimfe u šumi tope se u voñama punim suza. Ovce 4 feoze napuštaju paišnjake, a gorske nimfe koje vole da se penju na najnetpristupačnioe vrhove najstrmijih stena beže dole od pesime boTOTO koji se udvaraiju veteu dok se dirijade saviijajiu sa gfana gustog drveća, a reke tuže za belom Prokridiom, sa mnogttm potooima koji jecaju. Ispunjavajućd glasom okean koji se vidi u daljini. Na Himetusu otaraslom majčinom ñušicom pčele su se ućutale zvuk roga Aurorine ljubavi neće više rastemivati hlañni sumrak rua vrhu Himetusa. U prednjem planu našag preñmeta jeste travam pokrivena i suncem spržena obala, razrovana rupama i ispupčenjima ikao talasi, još neravnija od minogog korenja, o fcoije se noge sapliću i panjeva drveća iprerano iposečenog sekirom, iz kojih su panovo izbili svettazeleni izdanci. Na desnoj strand ova se obala uzñiže pniliično iznienadno u jedan gust gaij, kroz kojl ne rnože ña se probije nijedna zvezda na eijem ulazu sedi ošamućeni kralj Tesalije i diži meñu kolenima to telo boje stonovače koje je, samo db pre jednog trenutka, razidvajalo rapave grane glatbim čelom, gazffito pio tonju cveću izbodenim stopalom a sad bespamoćno. teško, bez ikiakvog pofcreta OSiim što povetairac ipotdrugljivo podiže njenu gustu kosu Iz gusibo abijienih grana aaiprqpašćane iniimife feviiruju sa glasnta pofviciimia. Satiri u jelenskoj koži nastapaijiu toršljanom ovetnčainii A čudna žalost im je na licima mogaitiim. Leleps leži u poñnožju, a njegovo teško disanje pokazuje brzi korak smrti. Na drugoj stnani gnuipe Čedna Ljubav opništenih krila upraviila je strelu na grupu šumskog sveta koja se približuje, faune, ovnove, koize, satire i satiremajke koje čvršće privijaju decu svojim plašljivim rakama, koje žure sleva udubljenom stazom izmeñu prednjeg plana i stenovitog zida, na čijem rLajnžem grebenu ouvaoka potoka ptosiipa iz svoje urine žalofone vode. Ianad i dalje od Epidrijade, još jedna žena, nameštauei kovrdže, pojavljiuje se izmeñu lazoin ukrašenib. stulbova jedinog nepodsečanog luga. Centar slike je ispunjen senoviitim liivadama koje se spuštaju do ušća reke na dirragoo stariaini je ogromna sbaga okeana, sa čiijeg dna, uigaaiilja zveada, Aiuirora besno Izvozi iatove fenaz moir viodu da ipoismaftiiia samrtne muke svoje supaimice. Kad bi se ovaj opis pažljivo ponovo napisao, bio bi sasvim lep. Zamisao da se od slike napravi pesma u prozft, izvrsna je. Veliki deo najbolje moderne

književnosti nastaje sa istim ciljem. U jednom ružnom i razumnom dobu, umetnosti ne pozajmlfjuju od života, već jedna od druge. I nijiegove iiafclonosti su bile izvanredno raznovrene. Na pinimer, sve što je ibiio u vezi sa pozornicom veoma ga je zanimalo, i čvrsto je podržavao potreibu arheoiloške tačnosti u kostimima scenSktm dekoracijama. U jednom od svojih eseija kaže U umetnosti sva što zasluižuje da se uopšte uradi, treba ga uraditi dobro, i ukazuje da ako jednom ñopustimo da se uvuku anahrtenizmi, postaje teško odreditl gde da se povuče granica. U književnosti, opet, kao lord Bekonsfild u jednoj čuvenoj prilici, bio je na strarri anñela. On je bio jedan od prvih koji se divio Kitsu i Seliju ustreptalo osetljivi i poetični Šeli, kako ga on naziiva. Njegovo divljenje Vodsvortu bilo je iskreno i duboko. Potpuno je cenio Viljema Blejka. Jedan od najboljih primeraka Pesme nevinosti i islkustva specijalno je izrañen za njega. Voleo je Alena Karijea, Ronsara, dramatičare Elizaibetinog dolba, Čosera, Čepmana i Petrarku. Za njega su sve vrste umetnosti bile jedno. On primaćuje veoma mudro Naši kritičani izgleda da Ibaš nisu svesni identičnosti prvoibitnih začetaka poezije i slikarstva i činjenice da svalki istinsfci napreidak u lozfoiiljnom proučavanju jedine vrste umetnosti istovremeno raña sraemerno savršenstvo u drugoj, i na nekom drugom mestu kaže da, ako čovek koji se ne divi Mikelanñelu govori da voli Miltona, obmanjuje ili sebe ili svoje slušaoce. Prema svojim drugovima saradnicima u Londonskom magazinu uvek je bio veoma velikodušan, i hvali Beri Konvola, Alena Karuingema, Hezlita, Eltona i Lo Hatna bez trunke pakosti jednog prijatelja. Neke od njegovih sikica o Čarlsu Lemu su divne na svoj način, sa veštinom pravog komedijaša pozajmljuje stil od svog predmeta Šta miogu da kiažem o tebi viiše no što svli znaju? Da si imao veselost dečaka i učenost čoveka srce tako nežno da uvek izaziva siuize u očima. Kako bi on duhovito pogrešno shvatio vašu miisao i umetao neku ideju najpodesnije u napodesan čas. Njegov nausiJjen govor bio je sažet. kao njagoivii omiiljanji elizabetanci, čak dio nerazUimljivosti. Kao zrna fflmoig alata njegove rečenice bi se tanjile u oele listove. Imao je malo miilosti preima lažnoj slavi, a jetka primedba na potražnju za genijima bila je uvek na dnevnom redu. Secr Tamias Brauin bio rruu je prisnii pirijatelj taikoñe i Berton i stari Fuler. U ljiibavnom raispaloženju zaibavljao se sa otnom neuporedijivam voJTOtkinjom o kofjoj se poprilično zuckalo i pomoću Bomoinotvih i FlečeroVih komedija, feoje su bdle u jeku, izazñvao je lake snove. Nadahmuto je sipao krdtičke atazije o njdraa, ali je bilo dobro pustiti ga da sam izabere igru kaid neko drugi pooeo da gavori, 6ak o priznatirn ljubimcima, bio je sklon da ga prdktoe iiij balje reći, da se prikači, tako da je bilo teško odrediti da li je to nerazumevainje iilii ñdba. Jedne noći kod Ca, pameiKuti dramatičard bili su u izvesnom trenuitteu predmet ćasikanja. Gaspodiii hvailio je podignuti sitil jedne tragedije ne znam tačno koje, ali ga je odmah dočefeao Elija, koji mu je rekao Ništa to ne vredli, najbolja je bila liiričnost liričnost. Jedna strana njegove književne karijere za služuje specijalnu pažnju. Može se reći da mu savremena žurnalistika duguje kao nijednom čo veku na početku ovog veka. Bdo je pionir azijske

proze, i oduševljavao se sliikoitiiim epitetima i pompeznim preterivanjima. Imati tako krasan stil da sakriva predmet jeste jedno od najviših dostignuća značajne i mnogo cenjene škole vodećih pisaca Flit Strita, za koju se može reći da je pronalazak Janusa Veñerkoka. Takoñe je uvideo da je stalnim ponavljanjem sasvim lako zainteresovati javnost za svoju ličnost, i u svojim sasvim novinarskim člancima ovaj izvanredni mladić obaveštava svet šta je večerao, gde kupuje odeću, koja vina voli, u kakvom je zdravstvenom stanju, baš kao da piše nedeljne dopise za neke populame novine našeg doba. Pošto je ovo bdña najmanje vredna oblast njegovog rada, imala je najvidnrji uticaj. Današnji publicista je čovek feoji dosañuje zajednici detaljima iz svog privatnog žiivota. Kao većina izvešlačenog sveta, mnogo je vo leio prirodu. Visoko eenim tri stvari, kaže aa negde, da dokono señim na nekoj uzvišici odakle se pruža bogat pogled, da budem u senci gustog ñrveća dok oko mene sija suince i ña uživam u samoći sa svešću da je neko u blizini. Sva ta uživanja pruža mi selo. Piše o luitanjima preko mirisne žutilovke i vresa, ponavljajući Kolinsovu Odu večeri, da bi uhvatio lepotu fcrenutika o zagnjurivanju lica u leju jagorčevine, vlažne od majske rose, i o zadovoljstvu kad ugleda stoku mirisnog daha kako se lagano vraća kuoi kroz sumrak, i feañ začuje daleki zvuk medenice. Njegova rečenica jagliika ija na svoioj hlañnoj postelji oñ zemlje, kao usamljena ðorñoiiova slika na tamnorj hrastovoj ploči, neabično je karakteristična za njegov temperament, a ovaj odlomaik prilično je lep na sroj aiačin Kraitka mefea trava bila je pdkiiivena margaretama onalkvim kafeve ljudi u našam gradu nazivaju bele rade gaisitim fcao zvezde na letnjam nebu. Oštro gafeanje zaposlenih vrama ñopiiralo je, prttjatoo ufblaženo iz tamnog brestovog gaja u daljini, a u intetrvailima se 105 čuo glas dečaka koji tera ptice sa tek zasejanib polja. Plave dubime su boje najtamnijeg ultramariina, nd dblačka na tihom nebu samo se iviooim horizomita šari svetla, tapla iamiaglica, prema kojoj se obližnje salo sa starom kamenom crkvom oštro ocntava sa zaslapljujućom bdinoin. Mislio isam na Vodsfvartorve Stihove napisane u martu. Meñutim, ne omemio zaboraviti da je ovaj obrazovani mladić koji je napisao ove redove i koji je bio tako podložan uticaju Vodsvorta bio takoñe, kao što sam rekao na poeetku ovog memoara, jedan od najprevejanijih i najtajnijih trovaea ovog ili ma kog doba. On nam ne kaže kako je prvi put privučen na svoj čudni greh, a dnevnik u kome je pažljivo zapisivao rezultate svog strašnog eksperimenta i metode koje je primenjivao nesrećom je izgubljen. Čak i u kasnijim danima, uvek je ćutke prelazio preko toga i više voleo da govori o Izletu i Pesmama zasnovanim na ljubavi. Meñutim, nema nikakve sumnje daje otrov koji je on upotrebljavao bio strihnin. U jednom od lepih prstenova, kojima se mnogo ponosio i kajd su ñlužili da istaknu lep oblik njegovih nežnih ruku boje slcmovače, nosio je kristale indijskog nux vomica, za koji nam jedan od njegovih biografa kaže da je sikoro bez ukusa, teško ga je otikrrti i u sfcanju je da se skoro beskrajno rastvara. Njegovih ubistava, kaže De Kvinsi bilo je vdše no što dh je ikad sudski otkriveno. Bez suminje da je tako, a neka su od njih vredna pomena. Prva žrtva bio je njegov ujak, gospodin Tomas Grifits. Otrovao ga je 1829. da bi se dočepao Linden Hausa, mesta za koje je uvek bio mnogo vezan. U avgustu siedeće godine otrovao je gospoñu Aberkromibi, majku svoje žene, a u decembru otrovao je divnu Helenu

Aberkromibi, svoju svastiku. Nije utvrñeno zašto je ubio gospoñu Aberkrombii. Moglo je to bdti iz kaprica, ili da oživi neiko grozno osećanje sile u sabi, ili što je nešto sumnjao, ili bez ikakvog razloga. Ali ubistvo Helene Aberkombi izvršild su on i njegova žena zbog isuime od 18.000 funti, na koju su osigurali nien život u raznim kancelarijama. To se dogodilo pod sdedećim okoinostima. Dvanaestog decembra, on, žena i dete došli su iz Linden Hausa u London i uzeli stan u broju 12 Kondit uiica, Ridžent ulioa. Sa njima su bile dve sestre, Helena i Madlena Aberkrombi. Četrnaestog uveče svi su otišli u pozorište, a za veoeroin, te iste noći, Heleni je pozlilo. Sledećeg dana bilo joj je izvanredmo zlo i pozvali su doktora Lokoka sa Hanover skvera da je pregleda. Zivela je do ponedeljfea, dvadieisetog deoembra, kada su joj posle doktorove jutamje posete, gospodin i gospoña Veinraj!t doneli otrovan žele, a onda izišli u šetnju. Kad su je vratdli, Helena Absrkrombi je mntva. Imala je dvadeset godina i bila visoka, ljupka devojka plave kose. Još uvek postoji jeñan njen vrlo tep poirtret koji je crvenom kredom izradio njen zet i koji pokazuje koliko je njegov umetnički stil bio pod uiticajem ser Tomasa Lorensa, slikara čijem se radu on uvelk mnogo divio. De Kwixusi kaže da gospoña Veinirajt nije, u stvari, bila posvećena u ubistvo. Nadajmo se da nije. Greh treba da bude usarnljen i da nema saučesnika. Osiguravajuća društva, sumnjajući u stvarno stanje stvari, odbila su ña isplate osiguranje na osnovu stručnog abjašnjenja da je u pitanjcu netačno predstavljanje slučaja i nedostatak uñela, i sa netoibičnoin hrabrošću trovač je preduzeo akaiju u Sudu pravičinosti prativ Imperije, pošto se podrazumeva da svi slučajevti trñba da se rešavaju prema jednoj odluci. Meñutim, do suñenja je došlo posle pet godiina, kada je, posle jedne rasprave, najzad doneta presuda u borist osiguravajućih društava. Sudija je bio lord Ablinger. Egomet Bonmoa su zastupali gospodin Erl i ser Viljem Folet, a državni tužilac i ser Frederik Polok, 107 protivničku stranu. TužiSac, na žalost, nije mogao da prisustvuje nijednom suñenju. Odbijanje društava da mu isplate 18.000 funti dovelo ga je u naibolnije novčane nepriliike. U stvari, nekoliko meseei posle ubistva Helene Abenkromibi, zibog duga, bio je uhapšen na ulici u Londonu dok je pravio serenadu lepoj fcćeri jednog od svojih prijatelja, Ova tešfcooa je iprebroñena, ali odmah posle toga setio se da je bolje da otputuje u inostranstvo dok ne nañe ireko praktično rešenje da se poravna sa svajiim poveriocima. Zibog toga je otputovao u Bolonju da poseti oca mlade dame o kojoj je reč, i dok je tamo boravio, nagovarao ga je da osigura živtot kod društva Pelikan na tri hiljade lira. Čim su potrebne formalnosti bile svršene i polisa napravljena, nasuo mu je nekolalko kristaila strihnina u kafu dok su zajedno sedeli jednom posle večere. On lično nije imao od toga nilkakvu novčanu ktirist. Cilj mu je bio samo da se osveti prvom oiguTavajućem društvu što je odbilo da plati cenu njegovog greha. Prijatelj mu je urairo sledećeg dana u njegovom prisustvu, a on je odmah otišao iz Bolonje na put po živopisnoj Bretanji i bio jedno vreme gost nekog starog francuskog džentlmena koji je imao tepu kuću u Sent Omeru. Odatle se preseldo u Pariz, gde je ostao nekoliko goñlina živeći luksuzno, kako nekl kažu, dok drugi govore o njegovom šunjanju okolo sa otrovom u džepu, a svi feoji su ga poznavali plašili su ga se. U Englesku se tajno vratio 1837. goñine. Neki čuñno lud zanos doveo ga je natrag. Došao je za ženom koju je voleo. Bilo je to u junu, a nastanio se u jednom od hotela na Kovent Gardenu.

Dnevna soba mu je bila u prizemlju, i on je mudro držao spuštene fcapike na prozorima iz straha da ga ne ugledaju. Trinaest godina pre toga, kada je pravio svoju lepu zbirku majoEke i Marka Antonija, falsifikovao je imena svojih staratelja na punomoćju, što mu je omotgućilo da doñe do nešto novca koji je nasledio od majke, i uneo u bračnl ugovor. Znao je da je falsifikat otkniven i da povratkom u Englesku dovodi svoj život u opasnost. Ipak se vratio. Da li se treba tome čuditi? Pričalo se da je žena bila vrlo lepa. Uz to, nije ga vodela. Bio je otkriven pukim slučajem. Nefca galama na ulici privukla mu je pažnju, i, zbog umetničkog interesovanja za moderan život, otvorio je za trenutak prozorske kapike. Neko je spolja povdkao. Ono je Veinrajt, falsifikator. Bio je to Forester, tajni agent. Petog juna izveden je pred glavni krivični sud. U Tajmsu se pojavio sledeći izveštaj o sudkom postupku Pred gospoldlimom sudSjoim Voganom i gospoñinocn AiDdetnsonom, Toraas Grifits Veinrajt, eitar četrdeBet dve goiddne, gospodBikog izgleda, nosi ibrkove, ojpitužen je za falsifikovanje i izdiavanje aekog pnuruomoćja na 2.259 funffi, sa namerom da ipravani guveirnera i Englesku bainiku. Biilo je ipet opbužbi proiv zaitvoreinika iizijavio je da se nii ipo jedmofj ne oseća krtviin kad je bio izveden pred goiapodinia olana siuda Arabina u tafeu juto. Meñutim, kada je iizveden preñ sudije, tmolio je da mu se dopusti da povuoe prathoñinii iskaz, a onda je lizjaviiiLa da se oseća koviim za dve oiptužbe koje ruisu bitne. Pošto je zastupnik bamke oibjasaio da postoje još tei optužtoe, iali da bainka ne želii da proliva ikriv, pmizaainije ñveju manjih opiteižbi je lUineto u zapdstiiik, a zatvtaraniika je vrbavni sudija na kraju oisiuidio na doživiotaio iizgnamstvo. Vraćen je u Njugejt, kao pripremu za iseljenje u kolonije. U jednom čudnom odlomku u jednom od njegovih ranijih eseja on je zamišljao sebe kako leži u tamnici osuñen na smrt, jer nije bdo u stanju da se odupre iskušenju da ukrade neke spise Marka Antonija iz Britanskog muzeja da bi upotpuinio svoju zbirku. Presuda 109 koja mu je sad izrečena foiila je za čovefca njegove Ikulture jedan ablilk smrti. 2alio se gorko svojim prijateljima i ukazivao, nLko može pomisliti, sa mnogo razuma, da je novac bio u stvari njegov, pošto ga je nasleñio od majke, a da je falsifikat, takav kakav je foio, izvršen pre trinaest godina, šfco je, da upotrdbim njegovu frazu, bar circonstanca attenuante. Nepromenljivost ličnosti je vrlo suptUan metafizički prablem i nesumnjivO je da engleski zakon to pitanje rešava, u pnavñm smislu reči, nadvojenatroje. Meñutim, ima nečeg dramatičnog u čdnjenici da mu je ova teška kazna izrečena za nešto što, ako se setimo njegovoig faitalnog uticaja na prozu modernog novinarstva, zaista nije najveći od njegovih grehova. Etok je bfe u zatvoru, na njega su slučajno naišli Dilkens, MekrMi i Heblot Braun. Oni su išli kroz londonske zatvore u ipotrazi za umetničkim efelktima, i u Njugejtu su iznenada ugledali Veinrajita. Dočeao ih je izaziivačkim pogledom, kaže nam Forester, ali Melkridi je foio užasnut što je prepoznao čovska koga je doibro poznavao ranijih godina i za čijim je stolom večerao Drugi su bili rañoznaliji, i njegova ćelija je izvesno vreme bdla neka vrsta rnodernog sastajališta. Mnogi ljudi od pera odlazili su u posetu svome starora

književnom kolegi. Ali on nije više bilo ljubazni, bezbnižni Janus kome se divio Čarls Lem. Izgleda da je postao sasvim ciničan. Agentu nekog osiguravajućeg društva, koji je došao da ga poseti jedno poslepodne i mislio da će poboljšati stvar ako istakne da je zločin, ipak, rñava špekulacija, odgovorio je Gospodine, vi ljudi iz Sitija pireduzimate špekulacije i rizikujete. Neke od vaših špekulaćija uspeju, a neke propadaju. Dogodlo se da je moja propala a vaša uspela. To je, gospodine, jdina razTika izmeñu moga posetioca i mene. Ali, gospodine, reći ću vam nešto u čemti sarn do kraja uspeo. Odlučio sam da ikroz život održim položaj džentlrnena. 110 Štaino sam to cinio. To činim jcnš uvek. Ovde je običaj da ujutru svaki zatvorenik počisti ćeliju kad na njega doñe red. Ja sam u ćeliji zajedno sa jednim zidarem i jednim čistačem, ali oni mi još nikada nisu ponudili metlu. Kad mu je jedan prijatelj prebacib za ubistvo Helene A.berkrouabi, on je slegao ramenima i rekao Da, bilo je to strašno, ali dmala je veoma debele zglobove. Iz Njugejta je prebačen u zatvor u Portsmautu, a odatle sa još tri stotine zatvorenika poslat brodom Suzan u zemlju Van Diemen. Izgleda da mu je plovidba tila najodvratnija, i u pismu jednom prijatelju ogorčeno govori o sramoti da drug pesnika i umetnika bude primoran da se druži sa seoskim klipanima. Izraz koji je uipotrebio za svoje sapatnike ne treba da nas iznenañuje. Retko je u Engleskoj zločin rezultat greha. Skoro je uvek posledica izgladnjavanja. Na brodu, verovatno, nije bilo nikoga u kome bi našao odgovarajućeg slušaoca, ili bar psihološki zanimljivu prirodu. Meñutim, Ijubav prema umetnosti nije ga rtilkad napustUa. U Hobart Taunu otvorio je atelje i vratio se skiciranju i slikairju portreta, a njegov govor i maniri izgleda da nisu izgubili privlačnost. A nije se okanuo ni navike trovanja, i zabeležena su dva slučaja u kojima je pokušao da smakne ljude koji su ga uvredili. Ali izgleda da mu je ruka izgubila veštinu. Oba njegova pokušaja su doživela potpun neuspeh i 1844, pošto je bio potpuno nezadovoljan tasmanijskim društvom, predao je molbu guverneru naselja, ser Džonu Erdiju Vilmotu, ga mu da otpusnicu. U toj molbi govori o sebi da je mučen idejama koje se bora za spoljni otolik i ostvarenje, da mu je anemogućeno da bogati znanje i da je lišen korisnog, pa čak i pristojnog govora. Meñutim, njegova molba je odbijena i Kolridžov drug se utešio pravljenjem onih čudesnih Paradis Artificiels, čija je tajna poznata samo pušačima opijuma. 111 Lmro je od apopleksije 1852, a jedino živo biće pored njega bila je mačka, prema kojoj je pokazivao izvanrednu naklonost. Njegovi zločini izgleda da su imali značajno dejstvo na njegovu umetnost. Oni su davali jaku ličnu notu njegovom stilu, kvalitet koji je njegovom ranijem radu svakako nedostajao. U belešci uz Dikensov život Forster pominje da je 1847. godine ledi Blesington primila od svog brata, majora Pauela, koji je bio na vojnoj dužnosti u Hobart Taunu, jedan portret u ulju neke mlade dame, izrañen njegovom veštom kičicom i kažu da je uspeo da izrazi svoju sopstvenu grešnost na portretu jedne ljupke, dobrodušne devojke. Gospodin Zola, u jednom od svojih romana, opisuje mladića koji, pošto je izvršio ubistvo, pooinje da se bavi umetnošću, i Slika zelenkaste impreskmističke portrete potpuno čestitog sveta, koji su svi dmali čudnu sličnost sa njegovom žrtvom. Razvitek stila gospodina Veinrajta izgleda mi daleiko suptilniji i sugestiviniji.. Čovek može da zamislii jednu jaku ličnost koja je izirasla iz greha.

Ova čudna i neodoljiva ličnost koja je nekoliko godina zasenjivala književni London i napravila tako sjajan debut u životu i književnosti predstavlja, nesumnjivo, najinteresantniju studiju. Gospodin V. Keri Hezlit, njegov poslednji biograf, kome dugujem mnogo činjenica iz ove monografije, čija je mala knjiga na svoj način zaista neproceiijiva, smatra da je njegova ljubav prema umetnosti i prirodi bila samo pretvaranje i razmetljivost, dok su mu ostali poricali svaku književnu sposobnost. Meni se oini da je to plitko ili bar pogrešno gledište. Činjenica da je čovek trovač ne govori ništa prativ njegove proze. Domaee vrline nisu stvarna osnova umetnosti mada mogu da posluže kao odlična refclama za drugorazredne umetnike. Moguće je da je De Kvinsi preuveličavao njegove kritičarske sposoibnosti, ija ne mogu da ne ponovim da u njegovim objavlje nim radovima ima mnago toga što je isuviše poznao, isuviše opšte, isuviše novinarsko, u rñavom smislu te rñave reči. Tu i tamo, on je očigledno banalan u izražavanju, a uvek mu nedostaje uzdržljivost pravog umetnika. Ali za neke njegove nedostatke moramo kriviti vreme u kome je živeo i najzad, proza koju je Čarls Lem smatrao osobitom nije od male istorijske važnosti. Izgleda mi sasvim izvesno da je njegova ljubav prema umetnosti i prirodi bila iskrena. Nema bitnog neslaganja izmeñu zločina i umetnosti. Mi ne možemo ponovo da napišemo celu istoriju da bismo zadovoljili naše moradno osećanje za ano što bi trebalo da bude. Prirodno, on je isuviše blizak našem vremenu da bismo bili u stanju da stvorimo ma kakav čisto umetnički sud o njemu. Nemoguće je ne osetiti jafco predubeñenje prema čoveku koji bi mogao da otruje lorda Tenisona, ili gospodina Gledstona, ili upravnika Baljola. Ali da je on nosio odeću dnikčiju no što je naša i da je govorio jezikom drukčijim no što je naš, da je živeo u carskom Rimu, ili u vreme italijanske renesanse, ili u Španiji sedamnaestog veka, ili u ma kojoj zemlji ili u ma kom veku, samo ne u ovom veku i u ovoj zemlji, md bismo foili u stanju da doñemo do ocene potpuno bez predrasuda o njegovom mestu i vrednosti. Znam da ima mnogo tstoričara, ili bar onih koji pišu o istorijskim temama, koji još uvek misle da je potrebno da primenjuju moralne sudove na istoriju i koji dele pohvale ili pokude sa svečanim samozadovoljstvom profesora od uspeha. To, meñutim, nije pametna navika, i samo pokazuje da moralni instinkt može biti doveden do tako visokog savršenstva da će se pojavljivati gde god nije potreban. Niko sa pravim osećanjem za dstoriju i ne sanja da okrivljuje Nerona, ili da grdi Tiberija, ili da osučtuje Cezara Bardžiju. Ove ličnosti su postale kao marionete. One nas mogu ispunjavati strahom, užasorn ild čuñenjem, ali nam ne mogu naško B Zločin lorda Artura Sevila 113 diti. One nisu u neposredndm odnosima sa nama. Nemamo zašto ña ih se bojimio. One su prešle u oblast umetnosti i nauke, a ni umetnost ni nauka ne znaju ništa o morailnom odobravanju ili neodobravanju. A to se jednog dana može dogoditi i sa prijateljem Čarlsa Lema. U ovom trenutku osećam da je on malo isuviše moderan da se o njemu govori u onom lepom duhu nezainteresovane radoznalosti, feome dugujemo tolilko mnogo privlačnih studija o velikim zločincima italijanske renesanse iz pera gospodina Džona Edingtona Sajmondsa, gospoñice A. Meri, F. Robinson, gospoñice Vernon Li i oistaldh izvrsnih pisaca. Meñutim, umtnost ga niije zaboravila. On je glavni junak Dikensovog dela Hunted Dawn, Varni Bulverove Lukrecije i zadovoljstvo

je zabeležiti da je roman odao izvesnu poštu onome ko je bio tako moćan sa perom, olovkom i otrovom. Biti zanimljiv za roman, značajnije je nego fiinjenica da postojiš.