Oskar Davico - Pesma

.·•

·ем.

ће, свеједно. Али. неће.

Вековић осети поново страх. Да се не би одао, ус­ Пред њим

се, преко опаљ.ене Пилсудскове улице,

Поче да је rледа да би заборавио Мићу, одагнао мржњу и страх. На nлатоу се леnезасто отварао крвоток црног rрања. Зашто крвоток? То није слика крвотока У сун­ Ьерастим бронхијама, то је голо rр~ње букве и "!~какво га nорећење неће учинити реалнИЈИМ и сличНИЈИМ го­ лом rрању букве. Тај црни спарушени, rоли дрворед

Задрхта и онда се нагло смири. Не, мене неће. А и да хо­ Вековић се увреди због те своје подле, детиљасте мисли. Како сме да тако шта nомисли! Окрећући се смирен,

2

16

Вековићу

се

учинило

да

му

је плоча стола, као и обично, и сад претрnана рукохm­ сима у току, алц: се сети да је на пустој руж:ичастој пло-

Оскар Давичо

VI

17

чи у подне видео плавичасти правоуrаоник Аниноr mrcмa

је дубоко, недокучиво, у пределима унутрашљим, затво­

Мићи, виде ra, преDе руком nреко очију, поrледа и не виде више Анино хmсмо, неrо црно уоквирену посмрт· ницу. Да, позив rocnoћe Урошевић да сутра у десет при­ суствује поrребу њеноr мужа, покојноr Ypt?ЦI.a,. rенерал.а у пензији и члана Српске краљевске академије. Мића је седео у фотељи и смешећи се љуnко, про­ дужавао да ћути. Али та љупкост је штит и Вековићу се

ре~ сазнању дpyror човека. То је и узнемиравало. Та

сад чииило да зна шта је то Ану привукАо Мићи. Она је открила испод тоr штита стрiLЬИВОr СПОIКОјства, ста~ ложене концентрације и mпомоr осмеха, ДИВЈоу, стра­

таЈна картотека с незнаним чињеницама на основу којих

се судило. Неприступачна. Узнемиравала је. Али не вИ­ ше. И и е сада. Мирио се да буде убијен. Ана га је оста­ вИАа, песме више не може да IШШе, а због неколико кур­

ви сличних nраљи, не вреди мноrо живети. Не вреди. Не

вреди. Опет се иа,ьути иа себе због подле инсинуације:

-

Смета и теби!

-

рече Мића.

-И мени?

нечему и њу морала да подсети ·на Вековићеву, на моју

Ве~овић задрхта, аЛи одмах савлада тај трептај. ТрептаЈ радости? Зашто радости? Како се није раније сетио! Па Мића је забранио себи љубав. Не nриличи

давну силовитост, обуздану само во.ы>м· да mппем песме.

револуциоиару.

сну, запеиушаиу рушилачку бунтарску сиаrу која је по

Као што је и мене сад подсетио на младост. Моју див­

-И теби!

љу младост. Код Миће је ту див,ьииу кротщ> 15ем воље

-

подрећене правилима прављења револуције, Сва разли­

ка. Минус ши nлус

ro...",.e.

И, зачудо, од тоrа Вековићу

Не! Мени не смета!

Седео је окренут лећима стојећој лампи, лице му је било у сенци и Мића му није могао да саглеДа nраве

би и лакше и, у исти мах, теже. Ми смо, у сваком случа­ ју, тип мушкарца који се свића Ани. И ја, дакле! Минус

мис.ли, радост и ЖеЈоу да

одговори Мића стрп,ьиво.

---:

тридесет и пет-шест rодина.

после оноr што си урадио данас у nодне на тавану

...

То. Силовитоет која је кадра да начини свако наси­ ље друrом и себи. Муrпкост. Мића је и даље седео без покрета (као траб,ьива звер nред скок). Али лице му је било у ставу мирно (само лице, јер је седео).

Испод коже није био тако мирЗIН, Нешто ra је тонило да ћутн и седи с лицем војника у ставу мирно, неко у њему самом наредио му је то,

убедивши

ra да би тако требало да се држи свако ко хоће револупиј