Osetljiva Istina - John Le Carre

John le Car​r é

OSETLJIVA ISTINA John le Car​r é A De​li​ca​te Truth 2012 S en​g le​skog pre​veo Dan​ko Je​šić

SADRŽAJ OSE T LJI VA IS T I NA 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Za​hval​nost

Za VDžC Ni​jed​na zi​ma osu​je​ti​ti ne​će na​stu​pa​nje pro​le​ća. Don

Ako čo​vek go​vo​ri is​ti​nu, pre ili ka​sni​je, bi​će u to​me za​te​čen. Oskar Vaj​ld

1. Na dru​g om spra​tu bez​lič​nog ho​te​la u bri​tan​skoj ko​lo​ni​ji Gi​bral​tar, okre​tan i žu​star pe​de​set​pe​to​g o​di​šnjak ne​u​mor​no je ho​dao po so​bi. Nje​g o​ve iz​r a​zi​to bri​tan​ske, pri​jat​ne cr​te li​ca, ko​je su uka​zi​va​le na čo​ve​ka vred​nog po​što​va​nja, ot​kri​va​le su ras​pa​lji​vu na​r av na ivi​ci tr​pe​lji​vo​sti. Ra​se​jan pro​fe​sor, čo​vek bi po​mi​slio, po​sma​tra​ju​ći nje​g o​vu knji​šku po​g r​blje​nost i dug ko​r ak, ne​mi​r an pra​men pro​se​de ko​se ko​ji je po​ku​ša​vao da ukro​ti ner​vo​znim po​kre​ti​ma ko​šča​tog zglo​ba. Ve​ći​na lju​di iz​ve​sno ne bi ni pret​po​sta​vi​la, čak ni u naj​lu​đim sno​vi​ma, da je on bri​tan​ski dr​žav​ni slu​žbe​nik sred​njeg ran​g a, od​vu​čen od svog sto​la u jed​nom od bez​lič​nih ode​lje​nja Mi​ni​star​stva spolj​nih po​slo​va Nje​nog ve​li​čan​stva, i po​slat na ve​o ​ma po​ver​ljiv i iz​u​zet​no ose​tljiv za​da​tak. Nje​g o​vo na​vod​no ime, ka​ko je ne​pre​sta​no po​na​vljao se​bi, bi​lo je Pol, a pre​zi​me – ni​je ga bi​lo te​ško za​pam​ti​ti – An​der​son. Kad je uklju​čio te​le​vi​zor, na ekra​nu je pi​sa​lo: Do​bro do​šli, go​spo​di​ne Po​le An​der​so​ne. Za​što ne bi​ste uži​va​li u bes​plat​nom ape​ri​ti​vu pre ve​če​re, u go​sti​o​ni​ci Lord Nel​son! Znak uz​vi​ka, ume​sto mno​g o pri​klad​ni​jeg zna​ka pi​ta​nja, če​sto je iza​zi​vao ne​la​g o​du nje​g o​voj sit​ni​ča​vo​sti. Na se​bi je imao ho​tel​ski ba​de​man​til, be​li fro​tir​ski, i to sve vre​me od utam​ni​če​nja; ski​dao ga je sa​mo kad bi uza​lud po​ku​šao da za​spi ili ono jed​nom kad se po​peo na sprat, u glu​vo do​ba, i sam jeo u re​sto​ra​nu na kro​vu, za​pah​nut mi​r i​som hlo​r a s ba​ze​na na tre​ćem spra​tu zgra​de pre​ko​pu​ta. Kao i ve​ći​na os​ta​lih stva​r i u so​bi, ba​de​man​til, pre​kra​tak za nje​g o​ve du​g e no​g e, za​u​da​r ao je na us​ta​jao dim ci​g a​r e​ta i osve​ži​vač va​zdu​ha s mi​r i​som la​van​de. Dok je ho​dao, od​luč​no je iz​r a​ža​vao ose​ća​nja pre​ma sa​mom se​bi, bez ogra​ni​če​nja uo​bi​ča​je​nih za nje​g ov zva​ni​čan ži​vot, a na li​cu mu se u jed​nom tre​nut​ku ogle​da​la is​kre​na zbu​nje​nost kad je mr​ko po​g le​dao u ve​li​ko ogle​da​lo vij​ci​ma pri​čvr​šće​no za ka​r i​r an ta​pet. Po​vre​me​no bi se obra​ćao se​bi s olak​ša​njem ili pod​sti​caj​no. Mo​žda i po​lu​g la​sno? Ka​kve to ima ve​ze kad se na​la​ziš u pra​znoj so​bi, gde ni​ko ne mo​že da te ču​je, osim fo​to​g ra​fi​je u bo​ji na​še dra​g e mla​de kra​lji​ce na sme​đem ko​nju? Na pla​stič​nom sto​lu na​la​ze se os​ta​ci bez​u​ku​snog sen​dvi​ča i na​če​ta bo​ca mla​ke ko​ka-ko​le. Ma​da mu je to te​ško pa​lo, od​lu​čio je da ne pi​je al​ko​hol ot​ka​ko je u ovoj so​bi. Kre​vet, ko​ji je za​mr​zeo kao ni​je​dan do​tad, bio je do​volj​no ve​lik za še​sto​r o. Do​volj​no je bi​lo da leg​ne pa da mu se sve smu​či. Na jar​ko​cr​ve​nom po​stelj​nom pre​kri​va​ču od ve​štač​ke svi​le be​za​zle​no je le​žao mo​bil​ni te​le​fon, ko​ji je, čvr​sto je ve​r o​vao u to, bio ši​fro​van i ma​da je ma​lo ve​r o​vao u ta​kve stva​r i, pret​po​sta​vljao je da je ta​ko. Kad god bi pro​šao po​kraj nje​g a, po​g le​dao bi ga s pre​ko​r om, žud​njom i ra​zo​ča​r a​njem. Sa ža​lje​njem vas oba​ve​šta​vam, Po​le, da će​te, to​kom mi​si​je, bi​ti pot​pu​no li​še​ni ko​mu​ni​ka​ci​je, osim za po​slov​ne po​tre​be, upo​zo​r io ga je, s te​škim ju​žno​a​frič​kim na​g la​skom, glas Eli​o ​ta, sa​mo​pro​g la​še​nog te​r en​skog ko​man​di​r a. Ako to​kom va​šeg od​su​stva va​šu div​nu po​ro​di​cu za​de​si ne​ka ne​vo​lja, mo​gu da se obra​te ode​lje​nju za zdrav​stve​nu za​šti​tu, ko​je će stu​pi​ti u kon​takt s va​ma. Je​sam li bio ja​san, dra​gi moj Po​le? Je​si, Eli​o ​te, ma​lo-po​ma​lo po​sta​ješ sve ja​sni​ji. Dok je pri​la​zio pre​ve​li​kom pro​zo​r u na su​prot​nom kra​ju so​be, mr​ko je po​g le​dao uvis, kroz pr​lja​ve za​ve​se u le​g en​dar​nu Gi​bral​tar​sku ste​nu, ko​ja je, mr​tvač​ki ble​da, na​bo​r a​na i da​le​ka, uz​vra​ti​la mr​šte​njem, po​put be​sne udo​vi​ce. Ipak je, iz na​vi​ke i s ne​str​plje​njem po​g le​dao na tu​đi ruč​ni sat na svo​joj ru​ci i upo​r e​dio ga sa ze​le​nim broj​ča​ni​kom na ra​dio-bu​dil​ni​ku po​r ed kre​ve​ta. Ruč​ni sat je bio od če​li​ka, sa cr​nim broj​ča​ni​kom, za​me​na za zlat​ni kar​ti​je ko​ji mu je vo​lje​na su​pru​g a po​klo​ni​la za dva​de​set​pe​to​g o​di​šnji​cu, za​hva​lju​ju​ći nov​cu na​sle​đe​nom od jed​ne od mno​g ih pre​mi​nu​lih te​ta​ka. Ali sa​če​kaj ma​lo! Pol ne​ma že​nu, do​đa​vo​la! Pol An​der​son ne​ma ni že​nu ni ćer​ku. Pol An​der​son je pro​kle​ti pu​sti​njak!

– Ne mo​g u da do​zvo​lim da no​siš to, Po​le dra​g i – re​kla je maj​čin​ski bri​žna že​na, nje​g o​va vr​šnja​ki​nja, jed​nom odav​no u ne​koj ku​ći od cr​ve​ne ci​g le u pred​g ra​đu, bli​zu aero​dro​ma Hi​trou, gde su ga ona i nje​na se​strin​ski ra​spo​lo​že​na ko​le​g i​ni​ca obla​či​le za ovu ulo​g u. – Ne s tim le​pim ugra​vi​r a​nim ini​ci​ja​li​ma, zar ne? Mo​r ao bi da ka​žeš ka​ko si ga ukrao ne​kom ože​nje​nom, zar ne, Po​le? Pri​hva​ta​ju​ći ša​lu, od​lu​čan da, kao i uvek, bu​de do​bar mo​mak, po​sma​trao je dok je ona is​pi​si​va​la Pol na na​lep​ni​ci i od​la​g a​la u sef nje​g ov zlat​ni sat i bur​mu, na ne​ko vre​me, ka​ko je re​kla. * Ka​ko sam, za​bo​g a, za​vr​šio u ovom pa​klu? Je​sam li sam sko​čio ili su me gur​nu​li? Ili je bi​lo ma​lo od obo​je? Opi​ši, dok pra​viš ne​ko​li​ko od​me​r e​nih kru​g o​va po so​bi, pre​ci​zne okol​no​sti ne​ve​r o​vat​nog pu​to​va​nja od bla​že​ne jed​no​lič​no​sti do sa​mi​ce na bri​tan​skoj ko​lo​ni​jal​noj ste​ni. * – I, ka​ko je tvo​ja si​r o​ta dra​g a že​ni​ca? – pi​ta ne baš sa​svim uve​la le​de​na kra​lji​ca iz ka​drov​ske slu​žbe, bez ika​kvog ra​zlo​g a zvuč​no pre​kr​šte​ne u „ljud​ske re​sur​se”, po​što ga je bez ob​ja​šnje​nja po​zva​la u svo​je oda​je u pe​tak uve​če, kad svi do​bri gra​đa​ni hi​ta​ju ku​ći. Njih dvo​je su sta​r i ne​pri​ja​te​lji. Ako i ima​ju ne​što za​jed​nič​ko, to je on​da ose​ćaj da je ta​kvih kao što su njih dvo​je os​ta​lo vr​lo ma​lo. – Hva​la ti, Odri, ni​je ni​ma​lo rđa​vo, na sre​ću – od​g o​va​r a on, uz ne​po​ko​le​blji​vu po​vr​šnost ko​ju ču​va za ta​kve su​sre​te opa​sne po ži​vot. – Dra​g a je​ste, ali ni​je si​r o​ta. Još uvek je u pu​noj re​mi​si​ji. A ti? Pu​caš od zdra​vlja, re​kao bih? – Da​kle, mo​žeš da je os​ta​viš – na​g o​ve​šta​va Odri, ne ha​ju​ći za lju​ba​zno pi​ta​nje. – Ni za ži​vu gla​vu! Ka​ko to mi​sliš? – od​luč​no is​tra​ja​va na ša​lji​vom to​nu. – Evo ka​ko: da li bi vo​leo da pro​ve​deš če​ti​r i su​per​taj​na da​na u ino​stran​stvu, u bla​g o​tvor​noj kli​mi, eto, mo​žda, i pet? – Hva​la ti, Odri. Sa​svim slu​čaj​no, to me ve​o ​ma za​ni​ma. Na​ša od​r a​sla ćer​ka je tre​nut​no kod nas, ta​ko da po​g od​ni​ji tre​nu​tak ni​si mo​g la da iza​be​r eš, ako se uz​me u ob​zir da je ona le​kar – ni​je odo​leo da se ne po​hva​li, ali Odri ni​je bi​la ni​ma​lo za​di​vlje​na do​stig​nu​ći​ma nje​g o​ve ćer​ke. – Ne znam šta je po​sre​di i ne tre​ba da znam – re​kla je kao da od​g o​va​r a na pi​ta​nje ko​je joj ni​je po​sta​vlje​no. – Na spra​tu se na​la​zi mlad i ži​va​han mi​ni​strov po​moć​nik po ime​nu Kvin, mo​žda si čuo za nje​g a. Že​li od​mah da te vi​di. Za​du​žen je za čist​ke, za slu​čaj da vest o to​me ni​je sti​g la do da​le​kih pu​sto​po​lji​na Ode​lje​nja za lo​g i​stič​ko pla​ni​r a​nje; ne​dav​no je do​šao iz Mi​ni​star​stva od​bra​ne, što mu baš i ne ide u pri​log, ali ta​ko je ka​ko je. O če​mu to ona ble​be​će? Na​rav​no da je to sti​g lo do nje​g a. Či​ta on no​vi​ne, zar ne? Gle​da Dnev​nik. Fer​g us Kvin, po​sla​nik, Fer​g i za jav​nost, škot​ski kav​g a​dži​ja, sa​mo​pro​g la​še​na in​te​lek​tu​al​na gro​ma​da iz re​do​va No​vih la​bu​ri​sta. Na te​le​vi​zi​ji je re​čit, ra​to​bo​r an i uz​ne​mi​r u​juć. Šta​vi​še, po​no​si se što jav​no kri​ti​ku​je vla​di​nu bi​r o​kra​ti​ju – po​hval​no, gle​da​no iz​da​le​ka, ali ni​ma​lo pri​jat​no ako si i sam vla​din bi​ro​kra​ta. – Kad ka​žeš sad, mi​sliš od​mah, Odri? – Ta​ko sam ja ra​zu​me​la kad mi je re​kao sme​sta. Mi​ni​star​sko pre​dvor​je je pra​zno, oso​blje je dav​no oti​šlo. Mi​ni​star​ska vra​ta od ma​ha​g o​ni​ja, čvr​sta kao od če​li​ka, od​škri​nu​ta su. Da po​ku​ca i sa​če​ka? Ili da po​ku​ca i uđe? Od​lu​ču​je se za obo​je; ču​je: – Ne stoj​te ta​mo. Uđi​te i za​tvo​r i​te vra​ta za so​bom. – Ušao je. Krup​no te​lo ži​vah​nog mla​dog mi​ni​stra pri​te​šnje​no je tam​no​pla​vim ve​čer​njim sa​ko​o m. Sto​ji, s

mo​bil​nim te​le​fo​nom na uve​tu, is​pred mer​mer​nog ka​mi​na pu​nog cr​ve​ne pa​pir​ne fo​li​je, ko​ja opo​na​ša pla​men. Kao na te​le​vi​zi​ji, i uži​vo je na​bi​jen i de​be​lo​vrat, s krat​kom ri​đom ko​som i br​zim po​hlep​nim oči​ma na bok​ser​skom li​cu. Iza nje​g a uz​di​že se če​ti​r i me​tra vi​sok por​tret ne​kog osam​na​e​sto​ve​kov​nog gra​di​te​lja car​stva, u he​lan​ka​ma. U tre​nut​ku na​pe​to​sti ko​ju je že​leo da pre​ki​ne, po​r e​đe​nje iz​me​đu dva ta​ko ra​zli​či​ta mu​škar​ca pro​sto je ne​i​zbe​žno. Ma​da se Kvin svim si​la​ma upi​nje da se po​na​ša kao čo​vek iz na​r o​da, obo​ji​ca de​lu​ju na​bu​si​to; obo​ji​ca su pre​ba​ci​la te​ži​nu na jed​nu no​g u, dru​g u sa​viv​ši u ko​le​nu. Spre​ma li se ži​vah​ni mla​di mi​ni​star da kre​ne u ka​zne​ni po​hod na mr​ske Fran​cu​ze? Ho​će li on, u ime No​ve la​bu​r i​stič​ke par​ti​je, pod​sta​ći lu​dost bez​um​ne sve​ti​ne? Ne ra​di ni​šta od to​g a, ali uz su​mor​no: Po​zva​ću te ka​sni​je, Bre​de, iz​g o​vo​r e​no u mo​bil​ni te​le​fon, pri​la​zi vra​ti​ma, za​klju​ča​va ih i okre​će se. – Re​kli su mi da ste is​ku​san pri​pad​nik Slu​žbe, je li ta​ko? – pi​tao je op​tu​žu​ju​će, bri​žlji​vo ne​g o​va​nim gla​zgov​skim na​g la​skom, po​što ga je od​me​r io od gla​ve do pe​te i ta​ko, na​i​zgled, po​tvr​dio svo​je naj​g o​r e stra​ho​ve. – Hlad​no​kr​van, šta god to zna​či. Dva​de​set go​di​na po​tu​ca​nja po ino​stran​stvu, pre​ma iz​ve​šta​ju Ode​lje​nja za ljud​ske re​sur​se. Ret​ko po​u​zdan, ni​je ga la​ko uz​dr​ma​ti. Le​po re​če​no. Ma​da ja ni​sam sklon da po​ve​r u​jem u sve što se ov​de pri​ča. – Le​po od njih – od​g o​va​r a on. – A vi ste pri​ze​mlje​ni. Se​di​te u ka​sar​ni. Po​sla​li su vas u pen​zi​ju. Že​ni​no zdra​vlje vas je spu​ta​lo, je​sam li u pra​vu, mo​li​ću le​po? – Ali sa​mo po​sled​njih ne​ko​li​ko go​di​na, mi​ni​stre – baš vam hva​la na onom po​sla​li vas u pen​zi​ju – i dra​g o mi je što mo​g u da ka​žem da sam slo​bo​dan kao pti​ca. – A tre​nut​no rad​no me​sto vam je… Pod​se​ti​te me, mo​lim vas. Ta​man da mu od​g o​vo​r i i is​tak​ne mno​g e od​g o​vor​no​sti, mi​ni​star ga ne​str​plji​vo pre​ki​da: – Do​bro. Evo mog pi​ta​nja. Je​ste li ima​li ika​kvog ne​po​sred​nog is​ku​stva s oba​ve​štaj​nim ra​dom? Lič​nog – upo​zo​r a​va, kao da bi​lo šta što se ti​če is​klju​či​vo nje​g a mo​že da ne bu​de lič​no. – U kom smi​slu ne​po​sred​nog, mi​ni​stre? – Taj​ne ope​r a​ci​je, šta dru​g o? – Sa​mo kao kraj​nji ko​r i​snik, avaj. Po​ve​r e​me​ni ko​r i​snik pro​i​zvo​da. Ni​kad ih ni​sam po​kre​tao, ako je to bi​lo va​še pi​ta​nje, mi​ni​stre. – Čak ni dok ste se po​tu​ca​li po tom ino​stran​stvu, ka​ko sam čuo, ma​da se ni​ko ni​je po​tru​dio da mi na​ve​de kon​kret​ne ze​mlje u ko​ji​ma ste bi​li? – Avaj, mo​ja pre​ko​mor​ska za​du​že​nja uglav​nom su bi​la eko​nom​ske, tr​g o​vač​ke ili pak kon​zu​lar​ne pri​r o​de – ob​ja​šnja​va on, pri​be​g a​va​ju​ći kit​nja​stom iz​r a​ža​va​nju ko​jim se slu​ži kad god se ose​ća ugro​že​no. – Oči​g led​no je da sam, s vre​me​na na vre​me, imao pri​stup po​ne​kom taj​nom iz​ve​šta​ju – ni​šta pre​te​r a​no va​žno, na​g la​sio bih. To je, na​ža​lost, sve. No mi​ni​stra kao da je ohra​bri​lo to po​manj​ka​nje za​ve​r e​nič​kog is​ku​stva, jer mu je osmeh, po​ma​lo za​do​vo​ljan, za​i​g rao na ši​r o​kom li​cu. – Ali sva​ka​ko ste po​u​zda​ni, zar ne? Ne​o ​pro​ban, ali po​u​zdan, ko​li​ko zna​mo. – Pa, čo​vek vo​li da ta​ko mi​sli o se​bi – us​le​di ne​si​g u​r an od​g o​vor. – Je​ste li se ikad su​sre​li sa PT-om? – Opro​sti​te? – Pro​tiv​te​r o​r i​zmom, za​bo​g a! Je​ste li ili ni​ste? – obra​ćao mu se kao glu​pa​nu. – Na​ža​lost, ni​sam, mi​ni​stre. – Ali sta​lo vam je do to​ga, zar ne? – Do če​g a tač​no, mi​ni​stre? – tru​di se da po​mog​ne. – Do do​bro​bi​ti na​še ze​mlje, za bo​g a mi​lo​g a! Do be​zbed​no​sti na​ših su​na​r od​ni​ka, gde god da se

na​la​ze. Do na​ših os​nov​nih vred​no​sti u opa​snim vre​me​ni​ma. Ukrat​ko, do na​šeg na​sle​đa, ako vam je dra​že – upo​tre​bio je tu reč kao uda​r ac na to​r i​jev​ce. – Ni​ste ne​ki mli​ta​vi kan​ce​la​r ij​ski li​be​r al, ko​ji po​taj​no po​dr​ža​va pra​vo te​r o​r i​sta da raz​ne​su je​be​ni svet u pa​r am​par​čad, na pri​mer. – Ne, mi​ni​stre, sa​svim iz​ve​sno ni​sam – mr​mlja on. Ali mi​ni​star na​sta​vlja, kao da ni​je ni pri​me​tio nje​g o​vu ne​la​g o​du: – Do​bro, on​da. Ako bih vam re​kao da za vas ima iz​u​zet​no ose​tljiv za​da​tak spre​ča​va​nja te​r o​r i​stič​kog na​pa​da na na​šu otadž​bi​nu, ne bi​ste od​mah po​be​g li, zar ne? – Na​pro​tiv. Bio bih… pa… – Šta bi​ste bi​li? – Za​do​vo​ljan. Po​ča​stvo​van. Po​no​san, za​pra​vo. No po​ma​lo i iz​ne​na​đen, na​r av​no. – Iz​ne​na​đen či​me, mo​li​ću le​po? – uvre​đe​no će mi​ni​star. – Pa, ni​je mo​je da bri​nem o to​me, mi​ni​stre, no ipak, za​što baš ja? Si​g u​r an sam da Slu​žba ima do​volj​no lju​di s od​g o​va​r a​ju​ćim is​ku​stvom. Fer​g us Kvin, čo​vek iz na​r o​da, pri​la​zi pro​zo​r u i pr​ko​sno is​tu​r e​ne bra​de iz​nad lep​tir-ma​šne, či​ji čvor ne​u​r ed​no vi​r i iz na​bo​r a​ne ko​že na po​tilj​ku, za​mi​šlje​no po​sma​tra zla​tan šlju​nak Gar​dij​skog ko​njič​kog ma​nje​ža u su​ton. – Ako bih vam re​kao da do kra​ja ži​vo​ta ne sme​te ni reč​ju ni de​lom ni​ti na bi​lo ko​ji dru​g i na​čin da ot​kri​je​te či​nje​ni​cu ka​ko je iz​ve​sna pro​tiv​te​r o​r i​stič​ka ope​r a​ci​ja čak i raz​ma​tra​na, a nek​mo​li iz​vr​še​na – be​sno tra​ži iz​laz iz ver​bal​nog la​vir​ni​ta u ko​ji je uveo se​be – da li bi vas to pri​vu​klo ili od​bi​lo? – Mi​ni​stre, ako me sma​tra​te od​g o​va​r a​ju​ćom oso​bom, ra​do ću pri​hva​ti​ti za​da​tak, ka​kav god da je. I sve​ča​no vam se za​kli​njem da će to za​u​vek os​ta​ti taj​na – is​traj​no će on, ma​lo se raz​g ne​viv​ši što ovaj pre​i​spi​tu​je nje​g o​vu oda​nost. Sle​g av​ši ra​me​ni​ma u naj​bo​ljem čer​či​lov​skom ma​ni​r u, Kvin os​ta​de po​kraj pro​zo​r a, kao da ne​str​plji​vo če​ka da fo​to​g ra​fi za​vr​še po​sao. – Po​sto​je iz​ve​sne pre​pre​ke ko​je tre​ba pre​mo​sti​ti – oz​bilj​no iz​ja​vlju​je, gle​da​ju​ći svoj odraz. – Ne​ki ve​o ​ma va​žni lju​di iz ove uli​ce – on mah​nu bi​kov​skom gla​vom ka Da​u​ning stri​tu – tre​ba da nam da​ju odo​bre​nje. – Kad ga do​bi​je​mo – ako ga do​bi​je​mo – bi​će​te oba​ve​šte​ni. Na​kon to​g a, dok god ja bu​dem sma​trao da tre​ba, bi​će​te mo​je oči i uši na te​r e​nu. Ne​ma ulep​ša​va​nja iz​ve​šta​ja, ja​sno? Ni​šta od va​šeg di​plo​mat​skog uvi​ja​nja ili pre​ne​ma​g a​nja. Ne dok sam ja na​dle​žan, mo​li​ću le​po. Da​va​će​te mi ne​i​zme​nje​ne iz​ve​šta​je, re​al​nu sli​ku i po​g led na okol​no​sti oči​ma sta​r og pro​fe​si​o ​nal​ca, ka​kav ve​r u​jem da je​ste. Je li to ja​sno? – Sa​vr​še​no, mi​ni​stre. Pot​pu​no vas ra​zu​mem – glas kao da mu do​pi​r e iz uda​lje​nog obla​ka. – Ima​te li ne​kog Po​la u po​r o​di​ci? – Opro​sti​te, mi​ni​stre? – Bo​g a mu! Pi​ta​nje je jed​no​stav​no, zar ne? Ima​te li u po​r o​di​ci ne​kog mu​škar​ca ko​ji se zo​ve Pol? Da ili ne. Bra​ta, oca, šta ja znam? – Ni​jed​nog. Ni​ka​kvog Po​la, na​ža​lost. – A Po​lin? Žen​ska ver​zi​ja. Po​let, sve​jed​no? – Za​si​g ur​no ne. – A An​der​sona? Ne​ma​te ni An​der​so​na? Bar po žen​skoj li​ni​ji? – Ni to ne​mam, ko​li​ko je me​ni po​zna​to, mi​ni​stre. – A vi ste u do​broj for​mi. Fi​zič​ki. Od na​por​ne šet​nje po ne​r av​nom te​r e​nu ne​će vam kle​ca​ti ko​le​na, kao ne​ki​ma odav​de? – Žu​stro ho​dam. I ba​vim se vr​tlar​stvom – iz is​tog uda​lje​nog obla​ka. – Sa​če​kaj​te da vas po​zo​ve čo​vek po ime​nu Eli​o t. Eli​o t će bi​ti vaš pr​vi kon​takt.

– A da li je tom Eli​o ​tu to ime ili pre​zi​me, pi​tam se – čuo je se​be ka​ko se smi​r e​no ras​pi​tu​je, kao da je reč o ka​kvom ma​ni​ja​ku. – Ot​kud, je​bo​te, ja to znam? On ra​di u pot​pu​noj taj​no​sti, pod okri​ljem or​g a​ni​za​ci​je po​zna​te kao Etič​ka re​še​nja. No​vi mom​ci, i u ran​g u naj​bo​ljih na tom po​lju, ta​ko mi je pre​neo struč​ni sa​vet​nik. – Opro​sti​te mi, mi​ni​stre. A ko​je bi to po​lje bi​lo? – Pri​vat​ne be​zbed​no​sne slu​žbe. Gde vi ži​vi​te? To je da​nas glav​na stvar. Rat vo​de kom​pa​ni​je, ako ni​ste pri​me​ti​li. Dr​žav​ne voj​ske su pro​pa​le. Glo​ma​zne, lo​še opre​mlje​ne, je​dan za​po​ved​nik na ne​ko​li​ko voj​ni​ka na te​r e​nu, a ko​šta​ju či​ta​vo bo​g at​stvo. Pro​ve​di​te ne​ko​li​ko go​di​na u Mi​ni​star​stvu od​bra​ne, ako mi ne ve​r u​je​te. – Oh, ve​r u​jem vam, mi​ni​stre – od​vra​ti, za​pre​pa​šćen tim opanj​ka​va​njem bri​tan​ske voj​ske, ali ne​str​pljiv da udo​vo​lji mi​ni​stru. – Po​ku​ša​va​te da pro​da​te ku​ću. Zar ne? Ha​r ou ili ta​ko ne​ka​ko. – Ha​r ou, tač​no – sad pre​va​zi​la​zi iz​ne​na​đe​nje. – Se​ver​ni Ha​r ou. – Pro​ble​mi s nov​cem? – Oh, ne, na​pro​tiv, da se ma​lo po​hva​lim! – uz​vi​ku​je, za​hva​lan što se, ma​kar tre​nut​no, vra​tio na ze​mlju. – Imam ma​lu ušte​đe​vi​nu, a mo​ja že​na je do​bi​la skrom​no na​sled​stvo, uklju​ču​ju​ći i ku​ću u pro​vin​ci​ji. Na​me​r a​va​mo da pro​da​mo dom u Ha​r o​uu dok su ce​ne do​bre, i da ži​vi​mo skrom​no, dok ne na​đe​mo traj​no re​še​nje. – Eli​o t će re​ći da že​li da ku​pi va​šu ku​ću u Ha​r o​uu. Ne​će po​me​nu​ti da je iz Etič​kih ni​ti išta slič​no. Vi​deo je oglas u iz​lo​g u agen​ci​je za ne​kret​ni​ne ili ta​ko ne​što, vi​deo ju je spo​lja, svi​de​la mu se, ali vo​leo bi da po​pri​ča o de​ta​lji​ma. Pre​dlo​ži​će vre​me i me​sto sa​stan​ka. Vi tre​ba da pri​hva​ti​te pre​dlog. Ta​ko ti lju​di ra​de. Ima​te li još ne​ko pi​ta​nje? Da li je do​sad išta i pi​tao? – U me​đu​vre​me​nu, po​na​šaj​te se pot​pu​no uo​bi​ča​je​no. Ni​kom ni re​či. Ni na po​slu, ni​ti kod ku​će. Je li vam to ja​sno? Ni​je ja​sno. Ni​ko​me to još od Ada​ma ni​je ja​sno. Ali uz​vra​tio je usrd​nim, zbu​nje​nim da na sve to; os​ta​lo mu je ne​ja​sno se​ća​nje na po​vra​tak ku​ći te is​te ve​če​r i, po​sle okre​plju​ju​ćeg bo​r av​ka u klu​bu u Pal Ma​lu, kao i sva​kog pet​ka. * Nag​nut nad ra​ču​na​r om, dok su mu su​pru​g a i ćer​ka ve​se​lo ča​vr​lja​le u dru​g oj so​bi, Pol An​der​son pre​tra​žu​je Etič​ka re​še​nja. Mi​sli​te li na Etič​ka re​še​nja iz Hju​sto​na u Tek​sa​su? Po​tvr​đu​je, u po​tra​zi za do​dat​nim in​for​ma​ci​ja​ma. S no​vim me​đu​na​rod​nim ti​mom je​din​stve​no obu​če​ni geo​po​li​tič​kih mi​sli​la​ca, mi u Etič​koj nu​di​mo ino​va​tiv​ne, pro​mi​šlje​ne i sme​le pro​ce​na ri​zi​ka za ve​li​ke po​slov​ne ili na​ci​o​nal​ne or​ga​ni​za​ci​je. Po​no​si​mo se po​šte​njem, mar​lji​vo​šću i kom​pju​ter​skim ve​šti​na​ma. U sva​kom tre​nut​ku su vam do​stup​ni za​šti​ta ili pre​go​va​ra​či s ot​mi​ča​ri​ma. Mar​lon će od​go​vo​ri​ti na va​ša lič​na i po​ver​lji​va pi​ta​nja. Imejl adre​sa i po​štan​ski fah ta​ko​đe u Hju​sto​nu, u Tek​sa​su. Te​le​fon​ski broj za bes​plat​ne po​zi​ve Mar​lo​nu. Bez ime​na di​r ek​to​r a, slu​žbe​ni​ka, sa​vet​ni​ka ili „je​din​stve​no obu​če​nih geo​po​li​tič​kih mi​sli​la​ca”. Ne​ma Eli​o ​ta, bi​lo da mu je to ime ili pre​zi​me. Etič​ka re​še​nja u sa​sta​vu su kom​pa​ni​je Spen​ser

Har​di hol​din​gs, mul​ti​na​ci​o ​nal​ne kor​po​r a​ci​je ko​ja tr​g u​je naf​tom, pše​ni​com, drv​nom gra​đom, go​ve​di​nom, ne​kret​ni​na​ma, ali i ne​pro​fit​nim ak​ci​ja​ma. Is​ta kom​pa​ni​ja po​dr​ža​va evan​g e​li​stič​ke fon​da​ci​je, ver​ske ško​le i mi​si​o ​nar​ski rad. Za vi​še in​for​ma​ci​ja o Etič​kim re​še​nji​ma une​si​te svo​ju lo​zin​ku. Po​što lo​zin​ku ne​ma, a pri​de ima uti​sak da ne​o ​vla​šte​no pri​stu​pa po​da​ci​ma, pre​ki​da pre​tra​ži​va​nje. Pro​la​zi jed​na sed​mi​ca. Sva​kog ju​tra, za do​r uč​kom, či​ta​vog da​na na po​slu, sva​ko ve​če kad se vra​ti s po​sla, po​na​ša se pot​pu​no uo​bi​ča​je​no, ka​ko mu je na​lo​že​no, i če​ka taj va​žan po​ziv, ko​ji će se do​g o​di​ti ili ne​će, ili će se do​g o​di​ti kad ga naj​ma​nje oče​ku​je: ta​ko je i bi​lo jed​nog ra​nog ju​tra, dok je nje​go​va že​na spa​va​la oma​mlje​na le​ko​vi​ma, a on pe​tljao po ku​hi​nji u ka​r i​r a​noj ko​šu​lji i so​mot​skim pan​ta​lo​na​ma, pe​r u​ći su​do​ve od si​noć i go​vo​r e​ći se​bi ka​ko mo​r a da se po​bri​ne za trav​njak iza ku​će. Te​le​fon za​zvo​ni, on se ja​vlja, ve​se​lo ka​že do​bro ju​tro; zo​ve ga Eli​o t, ko​ji je, na​vod​no, vi​deo oglas u iz​lo​gu agen​ci​je za ne​kret​ni​ne i vr​lo je za​g re​jan za ku​po​vi​nu ku​će. Osim što se ne zo​ve Eli​o t već Ili​ot, za​hva​lju​ju​ći ju​žno​a​frič​kom na​g la​sku. * Da li je Eli​o t član no​vog me​đu​na​rod​nog ti​ma je​din​stve​no obu​če​nih geo​po​li​tič​kih mi​sli​la​ca iz Etič​kih re​še​nja? Mo​g u​će je, ma​da ni​je oči​g led​no. U jed​no​stav​noj kan​ce​la​r i​ji, u jed​noj uskoj spo​r ed​noj uli​ci, ne​da​le​ko od Pa​ding​ton strit gar​den​sa, gde su dva mu​škar​ca se​de​la sat i po ka​sni​je, Eli​o t no​si oz​bilj​no ne​delj​no ode​lo i kra​va​tu s be​ba​ma pa​do​bran​ci​ma. Ka​ba​li​stič​ki pr​ste​no​vi ukra​ša​va​ju mu tri naj​de​blja pr​sta ma​ni​ki​r a​ne le​ve ša​ke. Ima sjaj​nu će​lu, ma​sli​na​stu ko​žu, ro​ša​vo li​ce i za​stra​šu​ju​će mi​ši​će. Ne​do​ku​čiv po​g led mu čas upit​no od​me​r a​va go​sta u ne​mir​nim na​le​ti​ma, čas pre​la​zi pre​ko pr​lja​vih zi​do​va. Nje​g ov en​g le​ski je​zik ta​ko je is​tan​čan i kit​njast da bi čo​vek po​mi​slio ka​ko je do​bi​jao na​g ra​de za tač​nost i iz​g o​vor. Va​de​ći go​to​vo nov bri​tan​ski pa​soš iz fi​o ​ke, Eli​o t li​znu pa​lac i po​če ne​haj​no da ga li​sta. – Ma​ni​la, Sin​g a​pur, Du​bai: to su sa​mo ne​ki od le​pih gra​do​va u ko​ji​ma ste pri​su​stvo​va​li sa​stan​ci​ma sta​ti​sti​ča​r a. Ra​zu​me​te li to, Po​le? Pol ra​zu​me to. – Ako ne​ki ra​do​zna​lac bu​de se​deo po​r ed vas u avi​o ​nu i ras​pi​ti​vao se za​što ide​te na Gi​bral​tar, re​ci​te mu da je u pi​ta​nju još je​dan sa​sta​nak sta​ti​sti​ča​r a. Po​sle to​g a mu ka​ži​te da gle​da svo​ja je​be​na po​sla. Mno​g i na Gi​bral​ta​r u se koc​ka​ju pre​ko in​ter​ne​ta, i ni​je baš sve za​ko​ni​to. Or​g a​ni​za​to​r i koc​ka​nja ne že​le da nji​ho​vi slu​žbe​ni​ci pri​ča​ju. Sad mo​r am da vas pi​tam, Po​le, ve​o ​ma is​kre​no, mo​lim vas, bri​ne li vas ne​što u ve​zi s va​šim la​žnim iden​ti​te​tom? – Pa, mo​žda me ne​što bri​ne, Eli​o ​te – pri​zna​je, po​sle kra​ćeg raz​mi​šlja​nja. – Re​ci​te, Po​le. Slo​bod​no. – Pa, po​što sam Bri​ta​nac – i dr​žav​ni slu​žbe​nik s iz​ve​snim is​ku​stvom – to što ula​zim na bri​tan​sku te​r i​to​r i​ju kao ne​ko dru​gi po​ma​lo je… – tra​žio je pra​vu reč –… pro​kle​to je sum​nji​vo, da bu​dem is​kren. Eli​o ​to​ve sit​ne okru​g le oči po​no​vo su ga gle​da​le, ne​tre​mi​ce. – Mi​slim, zar ni​sam mo​g ao da odem bez la​žnog pred​sta​vlja​nja i pre​u​zmem ri​zik? Svi zna​mo da ću mo​r a​ti da se pri​ta​jim. Ali ako se do​g o​di da, upr​kos naj​bo​ljim oče​ki​va​nji​ma, sret​nem ne​kog ko​g a po​zna​jem, ili ne​kog ko me​ne po​zna​je, kad smo već kod to​g a, on​da ma​kar mo​g u da bu​dem to što je​sam.Ho​ću da ka​žem, da bu​dem ja, ume​sto… – Ume​sto če​g a, Po​le? – Pa, ume​sto da se pre​tva​r am ka​ko sam ne​ki la​žni sta​ti​sti​čar po ime​nu Pol An​der​son. Mi​slim, ko

bi po​ve​r o​vao u ta​kvu glu​pa​vu pri​ču ako sa​vr​še​no do​bro zna ko sam? Mi​slim, is​kre​no, Eli​o ​te – ose​ćao je ka​ko mu se obra​zi ru​me​ne – voj​ska Nje​nog ve​li​čan​stva ima pro​kle​ti zdru​že​ni štab na Gi​bral​ta​ru. Da ne po​mi​njem go​mi​lu pri​pad​ni​ka Mi​ni​star​stva spolj​nih po​slo​va i ogrom​nu osma​trač​ku sta​ni​cu. I cen​tar za obu​ku spe​ci​jal​nih je​di​ni​ca. Do​volj​no je da sa​mo je​dan mo​mak iz​ne​na​da na​i​đe i za​g r​li me kao dav​no iz​g u​blje​nog dru​g a​r a i ja sam… pa, pro​pao. A šta ja znam o sta​ti​sti​ci? Ni da bek​nem. Ne bih da os​po​r a​vam va​šu struč​nost, Eli​o ​te. I na​r av​no da ću ura​di​ti sve što tre​ba. Sa​mo pi​tam. – Da li je to sve što vas bri​ne, Po​le? – Za​bri​nu​to je pi​tao Eli​o t. – Na​r av​no. To je sve. Sa​mo sam pi​tao. – I za​ža​lio, ali ka​ko da se čo​vek od​r ek​ne lo​g i​ke? Eli​o t obli​zu​je us​ne, mr​šti se i pa​žlji​vo od​me​r e​nim en​g le​skim od​g o​va​r a: – Is​ti​na je, Po​le, da ni​kog na Gi​bral​ta​r u ne​će bo​le​ti du​pe ko ste sve dok im po​ka​zu​je​te svoj bri​tan​ski pa​soš i dr​ži​te obo​r e​nu gla​vu. Ipak, va​ša mu​da će bi​ti u pro​ce​pu ako se do​g o​di naj​g o​r e, što je već mo​ja bri​g a. Haj​de da raz​mo​tri​mo pret​po​stav​ku da se ope​r a​ci​ja ne okon​ča ona​ko ka​ko su za​mi​sli​li struč​ni pla​ne​r i, ko​ji​ma, s po​no​som, pri​pa​dam. Da nas ne​ko ni​je iz​dao, upi​ta​će se oni. I ko je taj obra​zo​va​ni dr​ka​dži​ja An​der​son, ko​ji je po či​tav bo​g o​vet​ni dan či​tao knji​g e u svo​joj ho​tel​skoj so​bi, pi​ta​će se. Gde da na​đe​mo tog An​der​so​na, na te​r i​to​r i​ji ko​ja ni​je ve​ća od je​be​nog te​r e​na za golf? Ako se to de​si, re​kao bih da će vam bi​ti dra​g o što ste pro​me​ni​li iden​ti​tet. Je​ste li sad za​do​volj​ni, Po​le? Sre​ćan kao svi​nja u bla​tu, Eli​o ​te. Ne mo​g u da bu​dem sreć​ni​ji. Ni​sam sav svoj, sve mi iz​g le​da kao san, ali sam uz te​be do kra​ja. No on​da, pri​me​tiv​ši da je Eli​o t po​ma​lo za​mi​šljen i stra​hu​ju​ći da će se kroz de​talj​no uput​stvo ko​je će us​le​di​ti pro​vu​ći i ne​ka lo​ša vest, po​ku​ša​va da se zbli​ži s njim: – I ka​ko se ta​ko vi​so​ko​kva​li​fi​ko​van tip po​put vas, Eli​o ​te, uk​la​pa u sve ovo, ako smem da pi​tam? Kroz Eli​tov glas pro​ve​ja​va pro​po​ved​nič​ko li​ce​mer​je: – Is​kre​no vam za​hva​lju​jem na tom pi​ta​nju, Po​le. Ja sam voj​nik; to je moj ži​vot. Bo​r io sam se u ve​li​kim i ma​lim ra​to​vi​ma, uglav​nom u Afri​ci. To​kom tih po​du​hva​ta imao sam do​volj​no sre​će da na​le​tim na čo​ve​ka či​ji su oba​ve​štaj​ni iz​vo​r i le​g en​dar​ni, da ne ka​žem stra​ho​vi​ti. Nje​g o​vi kon​tak​ti ši​r om sve​ta ot​kri​va​ju mu po​dat​ke do ko​jih ni​ko dru​g i ne mo​že da do​đe, uve​r e​ni da će nji​ho​ve in​for​ma​ci​je ko​r i​sti​ti ra​zvo​ju de​mo​krat​skih i slo​bo​dar​skih prin​ci​pa. Ope​ra​ci​ja di​vlji​na, či​je ću vam po​je​di​no​sti usko​r o ot​kri​ti, plod je nje​g o​vih raz​mi​šlja​nja. Eli​o ​to​va po​no​sna iz​ja​va iza​zva​la je oči​g led​no, ma​da po​ma​lo udvo​r ič​ko pi​ta​nje: – Smem li da pi​tam, Eli​o ​te, ima li taj ve​li​ki čo​vek ime? – Po​le, vi i ja smo, od​sad i za​u​vek, po​r o​di​ca. I za​to ću vam, bez us​te​za​nja, s pu​no po​ve​r e​nja re​ći da je os​ni​vač i po​kre​tač Etič​kih re​še​nja go​spo​din Džej Kri​spin. Po​vra​tak u Ha​r ou, cr​nim tak​si​jem. Eli​o t ka​že: Od​sad ču​vaj​te sve ra​ču​ne. Pla​ti tak​si​sti, sa​ču​vaj ra​čun. Po​tra​ži Dže​ja Kri​spi​na na gu​glu. Džej ima de​vet​na​est go​di​na i ži​vi u Pejn​to​nu, u De​vo​nu. Ko​no​ba​r i​ca je. Džej Kri​spin, pro​i​zvo​đač fur​ni​r a, ro​đen je u Šor​di​ču, 1900. Džej Kri​spin agen​ci​ja za mo​de​le, glum​ce, mu​zi​ča​r e i ple​sa​če. Ali o Dže​ju Kri​spi​nu, po​kre​tač​koj sna​zi Etič​kih re​še​nja i tvor​ca Ope​ra​ci​je di​vlji​na, ni re​či. * Sto​je​ći po​no​vo is​pred ogro​mnog pro​zo​r a u ho​tel​skom za​tvo​r u, čo​vek ko​ji se​be mo​r a da na​zi​va Po​lom umor​no je iz​r e​kao bu​ji​cu be​smi​sle​nih psov​ki, vi​še u sa​vre​me​nom du​hu ne​g o u sop​stve​nom. Je​bi​ga, za​tim dva​put je​bi​ga. Za​tim još je​bi​ga, is​pu​šte​nih u ka​no​na​di psov​ki usme​r e​nih pre​ma mo​bil​nom te​le​fo​nu na kre​ve​tu i na kra​ju mol​ba: Zvo​ni, pro​kle​ti​njo ma​la, zvo​ni – sa​mo da bi ot​krio ka​ko ne​g de u nje​g o​voj gla​vi, ili van nje, taj is​ti mo​bil​ni te​le​fon vi​še ni​je nem i od​g o​va​r a mu iz​lu​đu​ju​ćim di​dli-a,

di​dli-a, di​dli-a, di-de-do. Os​tao je kraj pro​zo​r a, uko​čen u ne​ve​r i​ci. To je de​beo bra​dat Grk iz su​sed​ne so​be, ko​ji pe​va pod tu​šem. To su na​pa​lje​ni lju​bav​ni​ci s gor​njeg spra​ta: on ste​nje, ona je​či, me​ni se pri​vi​đa. Že​leo je sa​mo da ode na spa​va​nje i pro​bu​di se kad sve bu​de go​to​vo. No sa​da je već po​r ed kre​ve​ta, pri​bli​ža​va ši​fro​va​ni te​le​fon uve​tu, ali iz ne​kog uvr​nu​tog ose​ća​ja da mo​r a da bri​ne o be​zbed​no​sti, ne pro​g o​va​r a. – Po​le? Je​ste li ta​mo, Po​le? To sam ja. Kir​sti, se​ća​te li se? Kir​sti, po​vre​me​na nad​zor​ni​ca ko​ju ni​kad ni​je vi​deo. Zna joj sa​mo glas: dr​zak, za​po​ved​nič​ki, a os​ta​lo je za​mi​slio. Po​ne​kad se pi​ta ni​je li pri​me​tio pri​g u​šen au​stra​lij​ski na​g la​sak – u skla​du s onim Eli​o​to​vim ju​žno​a​frič​kim. Po​ne​kad se pi​ta i ka​kvo se te​lo kri​je iza tog gla​sa, a po​ne​kad kri​je li se išta iza nje​g a. Već je uo​čio njen oštar ton, na​g o​ve​štaj ne​ke no​vo​sti: – Je​ste li do​bro, Po​le? – Ve​o ​ma do​bro, Kir​sti. A i vi ste, pret​po​sta​vljam? – Je​ste li sprem​ni za ma​lo noć​nog po​sma​tra​nja pti​ca, po​seb​no so​va? To je bio deo be​smi​sle​nog la​žnog iden​ti​te​ta Po​la An​der​so​na – ho​bi mu je bio or​ni​to​lo​g i​ja. – On​da imam ve​sti za vas. Po​kre​će​mo ma​ši​ne​r i​ju. Ve​če​r as. Ro​zma​ri​ja je na​pu​sti​la lu​ku i kre​nu​la za Gi​bral​tar pre pet sa​ti. Ala​din je za ve​če​r as pri​pre​mio ve​li​ko oku​plja​nje, za​ka​zao je go​sti​ma ve​če​r u u ki​ne​skom re​sto​r a​nu u Kvin​svej ma​r i​ni. Sme​sti​će go​ste, a on​da će na​sta​vi​ti sam. Sa​sta​nak s Me​še​ta​rom je po​tvr​đen za 23.30. Ka​ko bi bi​lo da do​đem po vas u ho​tel u 21.00? To vam je de​vet uve​če. Mo​že? – Kad se sa​sta​jem sa Dže​bom? – Što pre – od​g o​vo​r i​la je, još oš​tri​je, kao i uvek kad se po​me​ne Džeb. – Sve je uta​na​če​no. Vaš pri​ja​te​lj Džeb će vas če​ka​ti. Obu​ci​te se za po​sma​tra​nje pti​ca. Ne od​ja​vljuj​te se iz ho​te​la. Ja​sno? Sve je bi​lo ja​sno još pre dva da​na. – Po​ne​si​te pa​soš i nov​ča​nik. Ured​no spa​kuj​te stva​r i, ali os​ta​vi​te ih u so​bi. Os​ta​vi​te ključ na re​cep​ci​ji, kao da će​te se ka​sno vra​ti​ti. Že​li​te li da če​ka​te na ho​tel​skim ste​pe​ni​ca​ma ka​ko se ne bi​ste za​dr​ža​va​li u pre​dvor​ju, gde bi tu​r i​sti zu​r i​li u vas? – Do​bro. Ura​di​ću ta​ko. Do​bar pre​dlog. – Tra​ži​te sja​jan nov te​r e​nac to​jo​ta. Na cr​ve​nom nat​pi​su na su​vo​za​če​voj stra​ni ve​tro​bran​skog sta​kla pi​še KON​FE​REN​CI​JA. Tre​ći put ot​ka​ko je do​šao ona je na​va​lji​va​la da us​kla​de sa​to​ve, što je sma​trao be​smi​sle​nim u ovo do​ba kvarc​nih me​ha​ni​za​ma, sve dok ni​je shva​tio da i sam to ra​di sa sa​tom po​r ed kre​ve​ta. Još sat i pe​de​set dva mi​nu​ta do po​la​ska. Pre​ki​nu​la je ve​zu. Vra​tio se u sa​mi​cu. Je​sam li to stvar​no ja? Da, je​sam. To sam ja, s po​u​zda​nim ru​ka​ma, ko​je se zno​je. Os​vr​nuo se oko se​be, sa za​tvo​r e​nič​kom zbu​nje​no​šću, gle​da​ju​ći će​li​ju ko​ja mu je po​sta​la dom: knji​g e ko​je je po​neo i ni​je sti​g ao da pro​či​ta ni re​dak. Knji​g a o Fran​cu​skoj re​vo​lu​ci​ji, Saj​mo​na Ša​me, Mon​te​fjo​r e​o ​va bio​g ra​fi​ja Je​r u​sa​li​ma: do​sad bi već, u bo​ljim okol​no​sti​ma, pro​g u​tao obe. Pri​r uč​nik o me​di​te​r an​skim pti​ca​ma ko​ji su ga na​te​r a​li da pro​či​ta. Po​g led mu je od​lu​tao pre​ma glav​nom ne​pri​ja​te​lju: fo​te​lji ko​ja smr​di na mo​kra​ću. Pre​se​deo je po​la pro​šle no​ći u njoj, po​što u kre​ve​tu ni​je mo​g ao da se svr​ti. Da po​no​vo sed​ne? Da po​ča​sti se​be još jed​nim gle​da​njem Ru​ši​te​lja bra​na? Ili bi mo​žda Hen​ri V Lo​r en​sa Oli​vi​jea bio us​pe​šni​ji u ube​đi​va​nju bo​g a ra​ta da oče​li​či sr​ce nje​g o​vog voj​ni​ka? Ili da po​gle​da od​lo​mak iz me​kog por​ni​ća ko​ji je cen​zu​r i​sao Va​ti​kan, ka​ko bi raz​buk​tao sta​r i pla​men? Otva​r a​ju​ći ras​kli​ma​tan or​mar, iz​va​dio je ze​len ko​fer s toč​ki​ći​ma Po​la An​der​so​na, iz​le​pljen put​nič​kim na​lep​ni​ca​ma i pun đu​bre​ta ko​je je odr​ža​va​lo la​žni iden​ti​tet pu​tu​ju​ćeg sta​ti​sti​ča​r a po​sma​tra​ča

pti​ca. Za​tim je seo na kre​vet, gle​da​ju​ći ka​ko se ši​fro​va​ni te​le​fon pu​ni, jer ga je mo​r io ne​i​zle​čiv strah da će ga iz​da​ti u ključ​nom tre​nut​ku. * U lif​tu ga je ne​ki sre​do​ve​čan par u ze​le​nim ode​li​ma pi​tao da li je sti​g ao iz Li​ver​pu​la. Avaj, ni​je. On​da je do​šao s gru​pom? Na​ža​lost, ne; a ko​ja je to gru​pa? On​da im se smu​čio nje​g ov ot​men glas i ek​scen​trič​na opre​ma za bo​r a​vak u pri​r o​di, te su ga os​ta​vi​li na mi​r u. Sti​g av​ši u pri​ze​mlje, ule​teo je u me​tež i bu​ku. Sve​tle​ći nat​pis me​đu ven​či​ći​ma sa ze​le​nim tra​ka​ma i ba​lo​ni​ma pod​se​tio ga je da je Dan Sve​tog Pa​tri​ka. Ne​ko je na škri​pa​voj har​mo​ni​ci svi​r ao ir​sku na​rod​nu mu​zi​ku. Raš​ču​pa​ni mu​škar​ci i že​ne u ze​le​nim še​ši​r i​ma gi​nis su ple​sa​li. Ne​ka pi​ja​na že​na, s na​kri​vlje​nim še​ši​r om, uhva​ti​la ga je za gla​vu, po​lju​bi​la u us​ta i re​kla mu da je di​van deč​ko. Pro​bi​ja​ju​ći se kroz go​mi​lu i iz​vi​nja​va​ju​ći se, do​speo je do ho​tel​skih ste​pe​ni​ca, gde je po​do​sta go​sti​ju če​ka​lo na svo​je au​to​mo​bi​le. Du​bo​ko je udah​nuo i ose​tio mi​r is lo​vo​r a i me​da po​me​šan s iz​duv​nim ga​so​vi​ma. Iz​nad nje​g a, ma​g lo​vi​te zve​zde me​di​te​r an​ske no​ći. Bio je ode​ven ona​ko ka​ko su mu re​kli: te​ške či​zme, i ne za​bo​ra​vi​te ve​trov​ku, Po​le, me​di​te​ran​ske no​ći zna​ju da bu​du pro​hlad​ne. U unu​tra​šnjem dže​pu ve​trov​ke, iz​nad sr​ca, na​la​zio se su​per​ši​fro​va​ni te​le​fon. Ose​ćao je ka​ko mu pri​ti​ska le​vu bra​da​vi​cu, no ipak je opre​zno opi​pao džep. Bli​sta​vi te​r e​nac to​jo​ta pri​dru​žio se vr​sti pri​sti​g lih ko​la, i da, bio je plav, i da, na su​vo​za​če​voj stra​ni ve​tro​bra​na imao je cr​ve​nu na​lep​ni​cu s nat​pi​som KON​FE​REN​CI​JA. Dva be​la li​ca na​pred; vo​zač, mla​dić s na​o ​ča​r i​ma. Že​na sit​na i žu​stra, is​ko​či​la je kao iz čam​ca i oto​vri​la zad​nja vra​ta. – Vi ste Ar​tur, zar ne? – vik​nu​la je s au​stra​lij​skim na​g la​skom. – Ne, ja sam Pol. – Oh, ta​ko je, vi ste Pol! Iz​vi​ni​te. Ar​tur je sle​de​ći. Ja sam Kir​sti. Dra​g o mi je što smo se upo​zna​li, Po​le. Us​ka​či​te! Ugo​vo​r e​na be​zbed​no​sna igra. Uo​bi​ča​je​no pre​te​r i​va​nje, ali ne​ma ve​ze. Usko​čio je i bio je sam na zad​njem se​di​štu. Vra​ta su se za​lu​pi​la uz tre​sak i te​r e​nac je pro​šao iz​me​đu be​lih stu​bi​ća, iz​bi​ja​ju​ći na kal​dr​mi​san put. – A ovo je Han​si – re​kla je Kir​sti, pre​ko na​slo​na svog se​di​šta. – Han​si je deo ti​ma. Uvek bu​dan – je li ta​ko, Han​si? To je nje​g ov mo​to. Ho​ćeš li po​zdra​vi​ti ovog go​spo​di​na, Han​si? – Do​bro do​šli, Po​le – re​kao je Uvek Bud​ni Han​si, ne okre​ću​ći gla​vu. Mo​žda ame​r ič​ki na​g la​sak, mo​žda ne​mač​ki. Rat sad vo​de kom​pa​ni​je. Dok su se vo​zi​li iz​me​đu vi​so​kih ka​me​nih zi​do​va, iz​ne​na​da je po​čeo da upi​ja zvu​ko​ve i pri​zo​r e: tre​šta​nje dže​za iz obli​žnjeg ba​r a, de​be​le en​g le​ske pa​r o​ve ko​ji se na​li​va​ju jef​ti​nim pi​ćem za sto​lo​vi​ma u ba​šti, sa​lon za te​to​vi​r a​nje s is​te​to​vi​r a​nim tor​zom u far​me​r i​ca​ma spu​šte​nog stru​ka, fri​zer​ski sa​lon s fri​zu​r a​ma iz še​zde​se​tih, po​g r​bljen sta​r ac s jar​mul​kom, ko​ji gu​r a deč​ja ko​li​ca, i su​ve​nir​ni​ca u ko​joj se pro​da​ju fi​g u​r i​ce hr​to​va, fla​men​ko igra​či​ca i Isu​sa s apo​sto​li​ma. Kir​sti se okre​nu​la da ga po​g le​da na oskud​noj sve​tlo​sti. Ko​šča​to li​ce bi​lo joj je pe​g a​vo. Krat​ka cr​na ko​sa, za​vu​če​na pod še​šir. Bez šmin​ke i bez​i​zra​znog po​g le​da: ili bez​i​zra​znog za nje​g a. Bra​du je na​slo​ni​la na sa​vi​je​nu ru​ku dok ga je za​g le​da​la. Te​lo ne​r a​spo​zna​tlji​vo pod de​be​lom ve​trov​kom. – Je​ste li os​ta​vi​li sve stva​r i u so​bi, Po​le? Ka​ko smo vam re​kli? – Sve spa​ko​va​no, ka​ko ste re​kli. – Uklju​ču​ju​ći i knji​g u o pti​ca​ma? – Uklju​ču​ju​ći i nju. Uš​li su u mrač​nu spo​r ed​nu uli​cu. Pro​pa​li kap​ci, mal​ter ko​ji se kru​ni, gra​fi​ti na ko​ji​ma pi​še BRI​-

TAN​CI, IDI​T E KU​ĆI! Po​vra​tak pod sjaj sve​ta​la gra​da. – I ni​ste se od​ja​vi​li iz ho​te​la? Mo​žda gre​škom, ili ta​ko ne​što? – Pre​dvor​je je bi​lo kr​ca​to lju​di​ma. Ni​sam mo​g ao da se od​ja​vim ni da sam hteo. – A šta je s klju​čem? U mom je dže​pu, do​vra​g a. Ose​ćao se kao ma​lo​um​nik kad joj ga je spu​stio na dlan i gle​dao ka​ko ga pre​da​je Han​si​ju. – Ide​mo u obi​la​zak, ja​sno? Eli​o t ka​že da vam po​ka​že​mo te​r en, ka​ko bi​ste ste​kli uvid u oko​li​nu. – Do​bro. – Ide​mo do Gor​nje ste​ne, a us​put svra​ća​mo u Kvin​svej ma​r i​nu. Ono ta​mo je Ro​zma​ri​ja. Do​plo​vi​la je pre sat vre​me​na. Vi​di​te li je? – Vi​dim. – Ala​din se uvek usi​dri ta​mo, a ono su nje​g o​ve ste​pe​ni​ce do mo​la. Ni​ko ne sme da ih ko​r i​sti osim nje​g a: ima ne​kret​ni​ne ov​de. Na bro​du je, a nje​g o​vi go​sti ka​sne, još uvek se spre​ma​ju pred is​kr​ca​va​nje na oba​lu i od​la​zak na ve​če​r u u ki​ne​ski re​sto​r an. Svi raz​g le​da​ju Ro​zma​ri​ju, pa mo​že​te i vi. Sa​mo bu​di​te opu​šte​ni. Ne​ma za​ko​na ko​ji za​bra​nju​je ne​haj​no raz​g le​da​nje ve​li​čan​stve​ne jah​te od tri​de​set mi​li​o ​na do​la​r a. Je li to uz​bu​đe​nje pred lov? Ili sa​mo olak​ša​nje što je iza​šao iz za​tvo​r a? Ili je to sa​mo mo​g uć​nost da slu​ži svo​joj ze​mlji ona​ko ka​ko ni​je ni sa​njao? Šta god da je, ob​u​zeo ga je ta​las pa​tri​o t​skog za​no​sa dok se pri​dru​ži​vao tra​g o​vi​ma ve​kov​nih bri​tan​skih im​pe​r i​ja​li​stič​kih osva​ja​nja. Sta​tue ve​li​kih ad​mi​r a​la i ge​ne​r a​la, to​po​vi, ut​vr​đe​nja i be​de​mi, gla​sne pro​ti​va​vi​o n​ske si​r e​ne ko​je usme​r a​va​ju na​še sto​ič​ke bra​ni​o ​ce do naj​bli​žeg sklo​ni​šta, rat​ni​ci na​lik na gur​ke ko​ji sto​je, s ba​jo​ne​ti​ma na pu​ška​ma, is​pred gu​ver​ne​r o​ve re​zi​den​ci​je, po​li​caj​ci u ši​r o​kim bri​tan​skim uni​for​ma​ma: sve je to deo i nje​g o​ve pro​šlo​sti. Čak su mu i gro​zni re​do​vi pro​dav​ni​ca s pr​že​nom ri​bom i krom​pi​r i​ći​ma, iz​g ra​đe​nih u ele​g ant​nim ku​ća​ma sa špan​skim fa​sa​da​ma, iz​g le​da​li kao po​vra​tak ku​ći. Kra​tak po​g led na to​po​ve, pa na rat​ne spo​me​ni​ke, je​dan bri​tan​ski, je​dan ame​r ič​ki. Do​bro do​šli u Oušn vi​lidž, pa​klen ka​njon stam​be​nih zgra​da s bal​ko​ni​ma od pla​vog sta​kla, ko​ji na​li​ku​ju oke​an​skim ta​la​si​ma. Ula​ze na pri​vat​ni pri​laz s ka​pi​jom i pri​jav​ni​com; ču​va​r a ni​g de ne​ma. Is​pod, šu​ma be​lih jar​bo​la, sve​čan te​pi​hom pre​kri​ven kej, niz bu​ti​ka i ki​ne​ski re​sto​r an, gde je Ala​din re​zer​vi​sao vr​hun​sku ve​če​r u. A na mo​r u, ra​sko​šna Ro​zma​ri​ja, osve​tlje​na lam​pi​o ​ni​ma. Pro​zo​r i na sred​njoj pa​lu​bi su za​mra​če​ni. Pro​zo​r i sa​lo​na pro​zir​ni. Sna​žni mu​škar​ci tu​ma​r a​ju iz​me​đu pra​znih sto​lo​va. Po​r ed bro​da, u pod​nož​ju po​zla​će​nih brod​skih ste​pe​ni​ca, ot​men gli​ser s dva čla​na po​sa​de u be​lim uni​for​ma​ma, če​ka da od​ve​ze Ala​di​na i nje​g o​ve go​ste na oba​lu. – Ala​din je u stva​r i Po​ljak iz me​šo​vi​tog bra​ka, ko​ji je uzeo li​ban​sko dr​ža​vljan​stvo – ob​ja​šnja​vao je Eli​o t u ma​loj so​bi u Pa​ding​to​nu. – Ala​din je Po​ljak, pr​ljav kao polj​ski klo​zet, da se ma​lo na​ša​lim. Ala​din je naj​ne​prin​ci​pi​jel​ni​ji je​be​ni tr​g o​vac smr​ću na sve​tu, a po​vrh sve​g a dru​ži se s naj​g o​r im ta​lo​gom me​đu​na​r o​dog dru​štva. Glav​ni pred​met u nje​g o​voj po​nu​di bi​će pre​pros, ako sam do​bro oba​ve​šten. Pre​pros, Eli​o ​te? – Po​sled​nji put ih je imao dva​de​set. Vr​hun​ska teh​no​lo​g i​ja, ve​o ​ma iz​dr​žlji​vi, ve​o ​ma smr​to​no​sni. Da​je vre​me​na Eli​o ​to​vom će​la​vom, su​pe​r i​o r​nom osme​hu i br​zom po​g le​du. – Pre​pros je, teh​nič​ki gle​da​no, pre​no​sni pro​tiv​va​zdu​šni si​stem, Po​le, a sam na​ziv pre​pros je ono što ja na​zi​vam akro​ni​mom. Kao oruž​je po​zna​to pod is​tim na​zi​vom, pre​pros je ta​ko la​g an da bi i de​te mo​g lo da ru​ku​je nji​me. Igrom slu​ča​ja, to je i pra​vo oruž​je ako raz​mi​šljaš da obo​r iš ne​na​o ​r u​žan avi​on. Ta​ko raz​mi​šlja​ju te usra​ne ubi​ce.

– A ima li Ala​din kod se​be, Eli​o ​te, te pre​pro​se? Sad? No​ću? Na bro​du? – pi​ta on, pra​ve​ći se ne​vešt jer se Eli​o ​tu to iz​g le​da naj​vi​še svi​đa. – Pre​ma po​u​zda​nim i ve​o ​ma po​ver​lji​vim po​da​ci​ma na​šeg vo​đe, pre​pro​si su deo ve​će po​šilj​ke ko​ja se sa​sto​ji od pro​tiv​ten​kov​skih mi​na i naj​bo​ljih ju​r i​šnih pu​ša​ka iz dr​žav​nih ar​se​na​la po​zna​tog zlog sve​ta. Kao u ču​ve​noj arap​skoj baj​ci, Ala​din je sa​krio bla​g o u pu​sti​nji, otud i iz​bor ime​na. Oba​ve​sti​će naj​bo​ljeg po​nu​đa​ča o tač​noj lo​ka​ci​ji kad – i tek kad – za​klju​či po​sao, u ovom slu​ča​ju, sa​mo s Me​še​ta​rom lič​no. Pi​taj​te me ko​ja je svr​ha sa​stan​ka Ala​di​na i Me​še​ta​ra i ja ću vam od​g o​vo​r i​ti da mu je cilj us​po​sta​vlja​nje odre​da​ba ugo​vo​r a, us​lo​va pla​ća​nja u zla​tu i mo​g u​će pro​ve​r e ro​be pre pri​mo​pre​da​je. * To​jo​ta je na​pu​sti​la ma​r i​nu i sti​g la do trav​na​tog kru​žnog to​ka, s pal​ma​ma i lju​bi​či​ca​ma. – De​ča​ci i de​voj​či​ce su na svo​jim me​sti​ma – Kir​sti je jed​no​lič​no iz​ve​šta​va​la pre​ko mo​bil​nog te​le​fo​na. De​ča​ci, de​voj​či​ce? Gde? Šta mi je to pro​ma​klo? Mo​r a da ju je pi​tao: – Dve gru​pi​ce od po če​ti​r i po​sma​tra​ča se​de u ki​ne​skom re​sto​r a​nu i če​ka​ju da se po​ja​vi Ala​di​no​vo dru​štvo. Dva pa​r a še​ta​ča. Je​dan tak​si i dvo​ji​ca mo​to​ci​kli​sta bi​će sprem​ni kad Ala​din na​pu​sti dru​štvo – iz​de​kla​mo​va​la je, kao da se obra​ća de​te​tu ko​je ni​je pa​zi​lo na ča​su. Us​le​di​la je na​pe​ta ti​ši​na. Mi​sli da sam bes​ko​r i​stan. Mi​sli da sam tu​pa​vi Bri​ta​nac u pru​g a​stim pan​ta​lo​na​ma ko​ji je upao ka​ko bi pra​vio ne​vo​lje. – I kad ću se upo​zna​ti sa Dže​bom? – na​va​lji​vao je, ne pr​vi put. – Vaš pri​ja​te​lj Džeb će bi​ti spre​man i če​ka​će vas na ugo​vo​r e​nom me​stu kao što sam vam re​kla? – Zbog nje​g a sam ov​de – re​kao je pre​g la​sno, ose​ća​ju​ći ka​ko ga ob​u​zi​ma oz​lo​je​đe​nost. – Džeb i nje​g o​vi lju​di ne mo​g u da kre​nu bez mo​je do​zvo​le. Ta​kav je bio do​g o​vor na po​čet​ku. – Sve​sni smo to​g a, hva​la vam, Po​le, a i Eli​o t je sve​stan to​g a. Što pre se vi i vaš pri​ja​te​lj Džeb sret​ne​te a dva ti​ma po​r a​zgo​va​r a​ju, br​že će​mo oba​vi​ti za​da​tak i vra​ti​ti se ku​ći. Ja​sno? Tre​bao mi je Džeb. Tre​bao mi je ne​ko od nje​g o​ve sor​te. Sa​o ​bra​ćaj je za​mro. Dr​ve​će je tu bi​lo ni​že, ne​bo ši​r e. Pri​se​ćao se ori​jen​ti​r a. Cr​kva Sve​tog Ber​nar​da. Dža​mi​ja Ibra​hi​ma el Ibra​hi​ma, s be​lim, osve​tlje​nim mi​na​r e​tom. Hram Na​še Go​spe od Evro​pe. Sva​ki od njih bio mu je ure​zan u se​ća​nje, za​hva​lju​ju​ći ne​haj​nom li​sta​nju ma​snog ho​tel​skog tu​r i​stič​kog vo​di​ča. A na mo​r u, flo​ta osve​tlje​nih usi​dre​nih bro​do​va. Ma​rin​ci će de​lo​va​ti s ko​mand​nog bro​da Etič​kih re​še​nja, re​kao je Eli​o t. Ne​bo je ne​sta​lo. Ovaj tu​nel ni​je tu​nel. To je na​pu​šte​no pro​tiv​va​zdu​šno sklo​ni​šte. Is​kri​vlje​ne gre​de, zi​do​vi blo​ko​va od šlja​ke i gru​ba li​ti​ca. Ne​o n​ske sve​tilj​ke leb​de iz​nad, be​le oz​na​ke na pu​tu dr​že ko​r ak s nji​ma. Ven​ci od cr​ne ži​ce. Znak na ko​jem pi​še: PA​ZI​T E NA ODRON! Ru​pe, po​to​či​ći sme​đe vo​de, gvo​zde​na vra​ta ko​ja vo​de ko zna ku​da. Da li je Me​še​tar pro​šao ovu​da da​nas? Da li se na​la​zi iza ne​kih vra​ta, s jed​nim od dva​de​set pre​po​sa? Me​še​tar ni​je sa​mo ve​o​ma va​žan, Po​le. Po re​či​ma go​spo​di​na Dže​ja Kri​spi​na, Me​še​tar je ne​mer​lji​vo va​žan, po​no​vo će Eli​o t. Stu​bo​vi kao ka​pi​ja u dru​g i svet uka​zu​ju se dok iz​la​ze iz utro​be Ste​ne i iz​bi​ja​ju na put uk​le​san u li​ti​cu. Sna​žan ve​tar uda​r a u ko​la, po​lu​me​sec se po​ja​vio na vr​hu ve​tro​bra​na, a to​jo​ta pri​sta​je uz obli​žnju ban​ki​nu. Is​pod njih, sve​tla na​se​lja na oba​li. Iza njih, špan​ske pla​ni​ne, cr​ne kao ka​tran. A na mo​r u, is​ta ne​po​kret​na flo​ta te​r et​nih bro​do​va. – Idi ivi​com pu​ta – na​r e​di Kir​sti. Han​si ga​si fa​r o​ve. – Uga​si mo​tor.

Uz ti​ho ko​tr​lja​nje toč​ko​va po tro​šnom as​fal​tu na​sta​vlja​ju put. Is​pred njih, dva​put je za​tre​pe​r i​la cr​ve​na ba​te​r ij​ska lam​pa, za​tim i tre​ći put, ma​lo bli​že. – Za​u​sta​vi se. Sta​li su. Kir​sti je na​g lo otvo​r i​la vra​ta, pu​šta​ju​ći hla​dan ve​tar unu​tra i bru​ja​nje mo​to​r a s mo​r a. Na dru​g oj stra​ni do​li​ne, oblak osve​tljen me​se​či​nom uvi​jao se uz pa​di​nu i ko​tr​ljao kao ba​r ut​ni dim iz​nad gre​be​na. Ne​ka ko​la su jur​nu​la iz tu​ne​la iza njih i spu​sti​la se ni​zbr​do, s upa​lje​nim fa​r o​vi​ma, os​ta​vlja​ju​ći iza se​be još ve​ću ta​mu. – Po​le, vaš pri​ja​te​lj je ov​de. Po​što ni​je vi​deo ni​ka​kvog pri​ja​te​lja, po​me​r io se pre​ma otvo​r e​nim vra​ti​ma. Is​pred nje​g a Kir​sti se na​g i​nja​la po​vla​če​ći svo​je se​di​šte kao da je​dva če​ka da ga pu​sti na​po​lje. Dok je spu​štao sto​pa​la na tlo, za​čuo je kri​ke be​sa​nih ga​le​bo​va i cvr​ča​nje cvr​ča​ka. Dve ru​ke u ru​ka​vi​ca​ma su se, iz mra​ka, pru​ži​le pre​ma nje​mu, da mu po​mog​nu. Iza sto​ji ma​li po​g r​blje​ni Džeb, sa iša​r a​nim li​cem, ko​je bli​sta is​pod po​dig​nu​te fan​tom​ke, s lam​pom na​lik na ki​klo​po​vo oko, pri​vr​šće​nom za če​lo. – Dra​g o mi je što te po​no​vo vi​dim, Po​le. Da vi​di​mo ho​će li ti ovo od​g o​va​r a​ti – pro​mr​mljao je, s je​dva pri​met​nim vel​škim na​g la​skom. – Me​ni je ve​o ​ma dra​g o što vi​dim te​be, Dže​be, mo​r am da ka​žem – od​g o​vo​r io je gor​lji​vo, pri​hva​ta​ju​ći na​o ​ča​r i i ste​žu​ći Dže​bo​vu ša​ku. To je bio Džeb ko​g a se se​ćao: sa​bran, smi​r en, sa​mo svoj. – Ka​kav ti je ho​tel, Po​le? – Rup​ča​g a. A tvoj? – Do​đi da vi​diš, čo​ve​če. Imam sve što po​že​lim. Ga​zi gde ja ga​zim. Sa​mo po​la​ko. A ako vi​diš ka​men ko​ji pa​da, oba​ve​zno se sag​ni. Je li to bi​la ne​ka ša​la? Na​sme​šio se, za sva​ki slu​čaj. To​jo​ta je iš​la ni​zbr​do, po​sao je oba​vljen, la​ku noć. Sta​vio je in​fra​cr​ve​ne na​o ​ča​r i i svet je po​stao ze​len. Ki​šne ka​pi, no​še​ne ve​trom, uda​r a​le su u sta​kla kao in​sek​ti. Džeb je ga​cao uz​br​do is​pred nje​g a, osve​tlja​va​ju​ći put ru​dar​skom lam​pom. Ni​je bi​lo dru​g e sta​ze osim one ko​jom je ho​dao. Ja sam u mo​čva​r i, s ocem, pro​bi​jam se kroz tri me​tra vi​so​ko ši​blje, osim što na ovom br​du ne​ma ši​blja, sa​mo upor​ni bu​se​no​vi tra​ve ko​ja mu se uvi​ja oko čla​na​ka. Ne​ke lju​de pred​vo​diš, a ne​ke sle​diš, imao je obi​čaj da ka​že nje​g ov otac, pen​zi​o ​ni​sa​ni ge​ne​r al. Pa, kad je Džeb u pi​ta​nju, sle​diš ga. Tlo se iz​r av​na​lo. Ve​tar je za​mi​r ao pa bi se po​no​vo raz​du​vao, a us​pon se se po​ve​ća​vao. Čuo je zvuk he​li​kop​te​r a. Go​spo​din Kri​spin će vam obez​be​di​ti pu​no​krv​nu ame​rič​ku po​dr​šku, iz​ja​vio je Eli​o t, po​no​san na kom​pa​ni​ju. Mno​go ve​ću ne​go što će​te ikad sa​zna​ti, Po​le. Ko​ri​sti​će​mo vr​hun​sku opre​mu, po​vrh sve​ga, i bes​pi​lot​nu iz​vi​đač​ku le​te​li​cu, što se pot​pu​no uk​la​pa u bu​džet. Us​pon je sad bio str​mi​ji, tlo je de​lom bi​lo sa​či​nje​no od pa​log ka​me​nja, a de​lom od pe​ska ko​ji je na​neo ve​tar. Sad je na​g a​zio na za​vr​ta​nj, ko​mad če​lič​ne šip​ke, glav​no si​dro. Jed​nom – ali Dže​bo​va ru​ka sprem​no mu je po​ka​za​la pre​pre​ku, deo me​tal​ne mre​že ko​ju je mo​r ao da pre​sko​či. – Uži​va​ćeš, Po​le. A gu​šte​r i ne uje​da​ju, ne na Gi​bral​ta​r u. Ov​de ih zo​vu scin​ko​vi, ne pi​taj me za​što. Ti si po​r o​di​čan čo​vek, zar ne? – I do​biv​ši spon​ta​no da: – Ko​g a imaš kod ku​će, Po​le? Bez uvre​de. – Že​nu i ćer​ku – od​g o​vo​r io je bez da​ha. – Ćer​ka je le​kar – mi​sle​ći, za​bo​g a, za​bo​r a​vio sam da sam Pol i sa​mac, ali bes​tra​g a. – A šta je s to​bom, Dže​be? – Sjaj​na že​na i sin, sle​de​će ne​de​lje pu​ni pet go​di​na. Sjaj​no de​te, baš kao i tvo​je, pret​po​sta​vljam. Ne​ki auto se po​ja​vio iz tu​ne​la iza njih. Spre​mao se da čuč​ne, ali Džeb ga je za​dr​žao, sti​snuv​ši ga ta​ko čvr​sto da je za​ste​njao. – Ni​ko ne mo​že da nas uoči ako se ne kre​će​mo – ob​ja​snio je is​tim opu​šte​nim vel​škim na​g la​skom. – Još sto me​ta​r a uz​br​do, po ve​li​koj str​mi​ni, ali ni​je to ni​šta za te​be, si​g u​r an sam. Ma​lo šet​nje, pa ide​mo ku​ći. Ta​mo su sa​mo tri mom​ka i ja – kao da ne​ma ra​zlo​g a za bri​g u.

A bog​me je str​mo bi​lo, sa žbu​njem i kli​za​vim pe​skom, i još jed​nom mre​žom ko​ju je va​lja​lo pre​ći, a Dže​bo​va ru​ka u ru​ka​vi​ci če​ka​la ga je, ako po​sr​ne, ali ni​je. Iz​ne​na​da su sti​g li. Tro​ji​ca u bor​be​noj opre​mi i sa slu​ša​li​ca​ma na uši​ma, je​dan vi​ši od os​ta​lih, se​de​la su na ša​tor​skom kri​lu, pi​ju​ći iz li​me​nih šo​lja i gle​da​ju​ći kom​pju​ter​ske mo​ni​to​r e, kao da gle​da​ju fud​bal su​bo​tom uve​če. Skro​vi​šte je sa​g ra​đe​no is​pod če​lič​nog ok​vi​r a mre​že. Zi​do​vi su bi​li od li​šća i gra​nja. Čak i s ne​ko​li​ko me​ta​r a uda​lje​no​sti, bez Dže​bo​vog vođ​stva, ve​r o​vat​no bi pro​šao po​r ed nje​g a. Kom​pju​ter​ski mo​ni​to​r i bi​li su pri​čvr​šće​ni za me​tal​ne ce​vi. Mo​r ao si da čki​ljiš u njih ka​ko bi ih vi​deo. Ne​ko​li​ko ma​g lo​vi​tih zve​zda sve​tle​lo je na kro​vu. Ne​ko​li​ko zra​ko​va me​se​či​na osve​tlja​va​lo je oruž​je ka​kvo ni​kad ni​je vi​deo. Če​ti​r i ran​ca s opre​mom na​la​zi​la su se po​r ed zi​da. – Ovo je Pol, mom​ci. Naš čo​vek iz mi​ni​star​stva – ka​zao je Džeb, dok ga je fi​ju​ka​nje ve​tra nad​ja​ča​va​lo. Je​dan po je​dan, mu​škar​ci su se okre​nu​li, ski​nu​li ko​žne ru​ka​vi​ce, žu​stro mu ste​g li ša​ku i pred​sta​vi​li se. – Don. Do​bro do​šli u Ric, Po​le. – En​di. – Ma​li​ša. Zdra​vo, Po​le. Us​pon ni​je bio na​po​r an? Ma​li​ša, jer je bio tri​de​se​tak cen​ti​me​ta​r a vi​ši od os​ta​lih; za​što ina​če? Džeb mu je do​dao šo​lju ča​ja. Za​sla​đen, sa kon​den​zo​va​nim mle​kom. Boč​ni otvor bio je pre​kri​ven li​šćem. Kom​pju​ter​ske ce​vi bi​le su pri​čvr​šće​ne is​pod nje​g a, omo​g u​ća​va​ju​ći ne​o ​me​tan po​g led niz pa​di​nu, sve do oba​le i mo​r a. S le​ve stra​ne is​ta cr​na br​da Špa​ni​je, sad ve​ća, i bli​ža. Džeb mu po​ka​zu​je mo​ni​tor na is​toj stra​ni. Ne​pre​stan sled sni​ma​ka sa skri​ve​nih ka​me​r a: ma​r i​na, ki​ne​ski re​sto​r an, lam​pi​o ​ni​ma osve​tlje​na Ro​zma​ri​ja. Pre​la​zi na drh​tav sni​mak, iz ru​ke, ki​ne​skog re​sto​r a​na. Ka​me​r a je u rav​ni s po​dom. Sa če​la du​g og sto​la po​red pro​zo​r a, de​beo pe​de​se​to​g o​di​šnjak, za​po​ved​nič​kog dr​ža​nja, u mor​na​r ič​kom sa​kou i sa sa​vr​še​nom ko​som, ne​što ob​ja​šnja​va lju​di​ma s ko​ji​ma ve​če​r a. S de​sne stra​ne, na​du​r e​na bri​ne​ta, upo​la mla​đa od nje​g a. Go​la ra​me​na, buj​ne gru​di, di​ja​mant​ska ogr​li​ca i sti​snu​te us​ne. – Ala​din je ner​vo​zan tu​pa​dži​ja, Po​le – po​ve​r a​va mu se Ma​li​ša. – Pr​vo se za​ka​čio sa še​fom sa​le, na en​g le​skom, jer ni​je bi​lo ja​sto​g a. Sad pri​ča de​voj​ci na arap​skom, a on je Po​ljak. Iz​ne​na​đen sam što joj ne pri​le​pi jed​nu za​u​šku zbog ta​kvog po​na​ša​nja. Ovo je kao kod ku​će, je li ta​ko, Dže​be? – Do​đi ova​mo za tre​nu​tak, Po​le, mo​lim te. Dok ga je Džeb vo​dio, s ru​kom na ra​me​nu, kre​nuo je pre​ma sred​njem mo​ni​to​r u. Sme​nju​ju se snim​ci iz va​zdu​ha i sa ze​mlje. Da li su to snim​ci iz bes​pi​lot​ne iz​vi​đač​ke le​te​li​ce, ko​ja je u ok​vi​r u bu​dže​ta go​spo​di​na Kri​spi​na? Ili iz he​li​kop​te​r a ko​ji je čuo ka​ko leb​di iz​nad njih? Niz be​lih ku​ća, oblo​že​nih da​ska​ma, po​dig​nu​tih na ivi​ci gre​be​na. Iz​me​đu njih, ka​me​ne ste​pe​ni​ce do oba​le. Ste​pe​ni​ce se spu​šta​ju do go​log pe​šča​nog po​lu​me​se​ca. Ka​me​na oba​la okru​že​na na​zu​blje​nim li​ti​ca​ma. Na​r an​dža​ste ulič​ne sve​tilj​ke. Pri​la​zni put ko​ji vo​di od ku​ća do glav​nog obal​skog pu​ta. Na pro​zo​r i​ma ne​ma sve​tla. Ni za​ve​sa. I kroz pro​r ez na sklo​ni​štu is​to na​se​lje, ja​sno vi​dlji​vo. – To je pred​vi​đe​no za ru​še​nje, Po​le – ob​ja​šnja​va mu Džeb, ša​pa​tom. – Ne​ka ku​vajt​ska kom​pa​ni​ja će iz​g ra​di​ti ka​zi​no i dža​mi​ju. Za​to su te ku​će pra​zne. Ala​din je di​r ek​tor te ku​vajt​ske kom​pa​ni​je. E sad, pre​ma onom što je re​kao go​sti​ma, ve​če​r as ima po​ver​ljiv sa​sta​nak s pre​du​zi​ma​čem. Ve​o ​ma plo​do​no​san. Za​dr​ža​će ma​lo pro​fi​ta za se​be, pre​ma re​či​ma nje​g o​ve de​voj​ke. Ni​kad ne bi po​mi​slio da je čo​vek kao Ala​din ta​ko ne​o ​pre​zan, ali je​ste. – Ra​zme​tlji​vac – ob​ja​snio je Ma​li​ša. – Ti​pi​čan je​be​ni Po​ljak. – Da li je Me​še​tar već u ku​ći? – pi​tao je. – Ako je​ste, ni​smo ga uo​či​li, Po​le, da se ta​ko iz​r a​zim – od​g o​vo​r io je Džeb, is​tim na​mer​no opu​-

šte​nim to​nom. – Ni​smo ga vi​de​li na​po​lju, a unu​tra ne​ma​mo ka​me​r e. Ni​je bi​lo mo​g uć​no​sti, ta​ko su nam re​kli. Pa ne mo​žeš da po​sta​viš ure​đa​je za sni​ma​nje u dva​de​set ku​ća od​jed​nom, zar ne, čak ni sa da​na​šnjom opre​mom. Mo​žda se po​taj​no kre​će iz ku​će u ku​ću, ka​ko bi sti​g ao na sa​sta​nak. Ne zna​mo, zar ne? Još uvek ne zna​mo. Če​ka​mo i po​sma​tra​mo i ne si​la​zi​mo, sve dok ne bu​de​mo pot​pu​no si​g ur​ni ko​g a ju​r i​mo, uto​li​ko pre što je reč o jed​nom od vo​đa Al Ka​i​de. Se​tio se Eli​o ​to​vog be​smi​sle​nog opi​sa is​te ne​u​hva​tlji​ve oso​be: U os​no​vi bih opi​sao Me​še​ta​r a kao vr​hun​skog dži​ha​di​stič​kog Ro​bi​na Hu​da, Po​le, da ne ka​žem kao obe​še​nja​ka. Klo​ni se svih vi​do​va elek​tron​ske ko​mu​ni​ka​ci​je, uklju​ču​ju​ći i mo​bil​ne te​le​fo​ne i na​i​zgled bez​o​pa​sne imej​lo​ve. Me​še​tar ko​ri​sti ku​ri​re, i to sa​mo po jed​nog, i ni​kad dva​put is​tog. – Mo​že da do​đe s bi​lo ko​je stra​ne, Po​le – ob​ja​šnja​vao je Ma​li​ša, mo​žda da bi ga uz​ne​mi​r io. – Pre​ko onih pla​ni​na. Bro​di​ćem iz Špa​ni​je. Ili mo​že da ho​da po vo​di, ako mu se proh​te. Zar ne, Dže​be? Džeb po​vr​šno kli​ma gla​vom. Džeb i Ma​li​ša, naj​vi​ši i naj​ni​ži u ti​mu; su​prot​no​sti se pri​vla​če. – Ili da po​taj​no do​đe iz Ma​r o​ka, pred no​sem obal​ske stra​že, zar ne, Dže​be? Ili da obu​če ode​lo ar​ma​ni, i do​le​ti avi​o ​nom, sa švaj​car​skim pa​so​šem. Ili da do​le​ti pri​vat​nim avi​o ​nom, što bih ja ura​dio, is​kre​no. Pr​vo bih na​r u​čio po​se​ban je​lov​nik i iz​u​zet​no zgod​nu stju​ar​de​su u mi​ni-suk​nji. Taj Me​še​tar ima pa​r a kô ple​ve, pre​ma na​šim vr​hun​skim iz​vo​r i​ma, zar ne, Dže​be? Gle​da​no s mo​r a, pot​pu​no za​tam​nje​ne ku​će de​lo​va​le su za​stra​šu​ju​će pod noć​nim ne​bom, oba​la je bi​la cr​na ni​či​ja ze​mlja, pu​na oš​trih ste​na i us​ko​vi​tla​ne mor​ske pe​ne. – Ko​li​ko ima lju​di u brod​skom ti​mu? – pi​tao je. – Eli​o t ni​je bio si​g u​r an. – Iz​bro​ja​li smo osmo​r i​cu – od​g o​vo​r io je Ma​li​ša, pre​ko Dže​bo​vog ra​me​na. – De​ve​to​r i​ca, kad se bu​du vra​ća​li na brod s Me​še​ta​rem. Bar se ta​ko na​da​ju – do​dao je su​vo. Za​ve​re​ni​ci će bi​ti ne​na​o​ru​ža​ni, Po​le, go​vo​r io je Eli​o t. Ta​kvo po​ve​re​nje vla​da me​đu tim pro​klet​ni​ci​ma. Bez pi​što​lja, bez te​lo​hra​ni​te​lja. Ušu​nja​će​mo se unu​tra, zgra​bi​ti svog čo​ve​ka i ot​per​ja​ti kao da ni​kad ni​smo bi​li ta​mo. Dže​bo​vi mom​ci gu​ra​ju sa kop​na, Etič​ka re​še​nja vu​ku s mo​ra. Po​no​vo po​r ed Dže​ba, vir​nuo je kroz pro​r ez u osve​tlje​ne te​r et​ne bro​do​ve, a on​da po​g le​dao sre​di​šnji ekran. Je​dan te​r et​njak je bio po​da​lje od os​ta​lih. Pa​nam​ska za​sta​va le​pr​ša​la je na kr​mi. Na pa​lu​bi je ne​ka sen​ka pro​ma​kla po​r ed di​za​li​ce. Gu​me​ni ča​mac kla​tio se iz​nad vo​de, s dvo​ji​com lju​di u nje​mu. Još uvek ih je gle​dao kad je ši​fro​va​ni mo​bil​ni te​le​fon za​svi​r ao glu​pa​vu me​lo​di​ju. Džeb mu ga je is​trg​nuo iz ru​ke, uti​šao ton i vra​tio mu ga. – Je li to Pol? – Pol ov​de. – Ov​de De​vet​ka. Je li sve u re​du? De​vet​ka. Da li me ču​je​te? A ja ću bi​ti De​vet​ka, sve​ča​no je re​kao mi​ni​star, kao ne​ki bi​blij​ski pro​r ok. Ne​ću bi​ti Al​fa, što je re​zer​vi​sa​no za zgra​du ko​ja vam je cilj. Ne​ću bi​ti Bra​vo, što je re​zer​vi​sa​no za va​šu lo​ka​ci​ju. Bi​ću De​vet​ka, što je ši​fra va​šeg ko​man​dan​ta, i raz​go​va​ra​ću s va​ma pre​ko po​seb​no ši​fro​va​nog te​le​fo​na, ge​ni​jal​no po​ve​za​nog s va​šim ope​ra​tiv​nim ti​mom, po​sred​stvom po​ja​ča​nog LRP-a, što je, ako vas za​ni​ma, skra​će​ni​ca za lič​ni ra​dio-pri​jem​nik. – Ču​jem vas ja​sno i gla​sno, De​vet​ko, hva​la. – Je​ste li na po​lo​ža​ju? Je​ste? Od​sad od​g o​va​r aj​te krat​ko. – Je​sam. Ja sam va​še oči i uši. – Do​bro. Re​ci​te mi šta tač​no vi​di​te oda​tle. – Gle​da​mo pra​vo niz pa​di​nu, u ku​će. Od​li​čan po​lo​žaj. – Ko je ta​mo? – Džeb, tri nje​g o​va čo​ve​ka i ja. Pa​u​za. Ne​ki pri​g u​šen mu​ški glas.

Po​no​vo mi​ni​star: – Zna li ne​ko za​što Ala​din još uvek ni​je iza​šao iz ki​ne​skog re​sto​r a​na? – Ka​sno su po​če​li da je​du. Oče​ku​je​mo da kre​ne sva​kog ča​sa. To je sve što smo ču​li. – A od Me​še​ta​ra ni tra​ga ni gla​sa? Je​ste li pot​pu​no si​g ur​ni u to? Je​ste? – Ni tra​g a. Si​g u​r an sam. Da. – Naj​ma​nja vi​zu​el​na na​zna​ka, ko​li​ko god ne​ja​sna – naj​ma​nji na​g o​ve​štaj – mo​g uć​nost da ste ga ugle​da​li… Ti​ši​na. Da li se to gu​bi po​ja​čan sig​nal LRP ili Kvin? –… oče​ku​jem da me oba​ve​sti​te od​mah. Ja​sno? Vi​di​mo sve što vi vi​di​te, ali ne ta​ko ja​sno. Mo​tri​te pa​žlji​vo. Ja​sno? – kao da je već umo​r an od od​la​g a​nja. – Čim iza​đe na vi​de​lo, je​bo​te! – Da, ta​ko je. Na vi​de​lo. Mo​tri​mo. Ja mo​trim. Don je po​di​g ao ru​ku ka​ko bi pri​vu​kao pa​žnju. U cen​tru gra​da, je​dan kom​bi se pro​bi​ja kroz noć​ni sa​o ​bra​ćaj. Na kro​vu ima tak​si oz​na​ku i put​ni​ka na zad​njem se​di​štu, i je​dan po​g led je do​vo​ljan ka​ko bi se uve​r io da je put​nik krup​ni, ve​o ​ma ži​vah​ni Ala​din, Po​ljak za ko​g a Eli​o t ka​že da je pr​ljav kao polj​ski klo​zet. Dr​ži mo​bil​ni te​le​fon uz uvo i, kao u ki​ne​skom re​sto​r a​nu, žu​stro ma​še slo​bod​nom ru​kom. Ka​me​r a ko​ja ga pra​ti okre​će se, lu​du​je. Ekran se za​cr​ni. He​li​kop​ter pre​u​zi​ma sni​ma​nje, fo​ku​si​r a kom​bi, kao da spu​šta ore​o l na nje​g a. Po​no​vo se uklju​ču​je ka​me​r a sa ze​mlje. Tre​pe​r a​va sli​či​ca te​le​fo​na, u le​vom gor​njem uglu ekra​na. Džeb do​da​je Po​lu slu​ša​li​cu. Je​dan Po​ljak raz​g o​va​r a s dru​g im. Na​i​zme​nič​no pri​ča​ju i sme​ju se. Ala​di​no​va le​va ša​ka iz​vo​di lut​kar​sku pred​sta​vu na zad​njem sta​klu kom​bi​ja. Ve​se​lo polj​sko ča​vr​lja​nje za​me​nje​mo je ne​o ​do​bra​va​ju​ćim gla​som žen​skog pre​vo​di​o ​ca: – Ala​din pri​ča s bra​tom Jo​ze​fom u Var​ša​vi – ka​že žen​ski glas pre​zri​vo. – Raz​g o​vor je vul​g a​r an. Pri​ča​ju o Ala​di​no​voj de​voj​ci, že​ni s bro​da. Zo​ve se Imel​da. Ala​di​nu se smu​či​la Imel​da. Imel​da mno​g o pri​ča. Os​ta​vi​će je. Jo​zef mo​r a da ide u Bej​r ut. Ala​din će mu pla​ti​ti da do​đe iz Var​ša​ve. Ako Jo​zef do​đe u Bej​r ut, Ala​din će ga upo​zna​ti s mno​g im že​na​ma ko​je će ra​do spa​va​ti s njim. Sad Ala​din ide da po​se​ti po​seb​nu pri​ja​te​lji​cu. Po​seb​nu taj​nu pri​ja​te​lji​cu. Mno​g o vo​li tu pri​ja​te​lji​cu. Ona će za​me​ni​ti Imel​du. Ni​je na​tmu​r e​na, ni​je kuč​ka, ima ve​o ​ma le​pe gru​di. Mo​žda će joj ku​pi​ti stan na Gi​bral​ta​r u. To je ve​o ​ma do​bro, mo​že da se od​bi​je od po​r e​za. Ala​din sad mo​r a da ide. Ta pri​ja​te​lji​ca će mu otvo​r i​ti vra​ta pot​pu​no go​la. Ala​din joj je to na​r e​dio. La​ku noć, Jo​ze​fe. Tre​nu​tak op​šte zbu​nje​no​sti, ko​ji pre​ki​da Don: – Ne​ma on je​be​nog vre​me​na za tu​ca​nje – pro​ša​pu​ta be​sno. – Čak ni on. Ogla​sio se En​di, pod​jed​na​ko ljut: – Nje​g ov tak​si je skre​nuo na po​g re​šnom me​stu. Za​što li je to ura​dio? – Uvek ima vre​me​na za tu​ca​nje – is​pra​vio ih je od​luč​no Ma​li​ša. – Ako Bo​r is Be​ker mo​že da opa​li ne​ku ri​bu u pla​ka​r u ili ne​kom slič​nom me​stu, on​da Ala​din mo​že da po​je​be ne​što dok ide da pro​da pre​pro​se svom pri​ja​te​lju Me​še​ta​ru. Lo​g ič​no. To je ma​kar bi​lo tač​no; ume​sto da skre​ne de​sno pre​ma tu​ne​lu, kom​bi je skre​nuo le​vo, vra​tiv​ši se u cen​tar gra​da. – Zna da ga pra​ti​mo – pro​mr​mljao je očaj​no En​di. – Sra​nje. – Ili se pre​do​mi​slio, do​đa​vo​la – do​da​je Don. – Taj ne mi​sli, pri​ja​te​lju. On je kao jed​no​sprat​ni​ca. Sve je u pri​ze​mlju – Ma​li​ša će. Ekran je po​si​veo, za​tim po​be​leo, pa mr​tvač​ki po​cr​neo.

KONTAKT PRIVREMENO IZGUBLJEN Svi su po​g le​da​li u Dže​ba, ko​ji je ti​ho mr​mljao vel​škim pe​vu​še​ćim iz​g o​vo​r om u mi​kro​fon na gru​di​ma: – Šta ste ura​di​li s njim, Eli​o ​te? Mi​slio sam da je Ala​din su​vi​še de​beo da bi​ste ga iz​g u​bi​li. Pa​u​za i šum iz Do​no​vog pri​jem​ni​ka. Eli​o ​tov mr​zo​volj​ni ju​žno​a​frič​ki glas, tih i brz: – Ima ne​ko​li​ko stam​be​nih zgra​da s pod​zem​nim ga​r a​ža​ma. Mi​sli​mo da je ušao u jed​nu i iza​šao kroz dru​g u. Tra​ži​mo. – Da​kle, zna da ga pra​ti​te – Džeb. – To nam ne ide u pri​log, zar ne, Eli​o ​te? – Mo​žda zna, mo​žda je to iz na​vi​ke. Bu​di ta​ko lju​ba​zan da mi sja​šeš s gr​ba​če, va​ži? – Ako smo ot​kri​ve​ni, bo​lje da se pa​ku​je​mo, Eli​o ​te. Ne bi va​lja​lo da upad​ne​mo u zam​ku, ako oni zna​ju da do​la​zi​mo. Već smo ima​li ta​kav slu​čaj, hva​la le​po. Su​vi​še smo ma​to​r i za to. Šum, ali bez od​g o​vo​r a. Džeb po​no​vo: – Ni​si se se​tio da, ko​jim slu​ča​jem, sta​viš pre​daj​nik na tak​si, Eli​o ​te? Mo​žda je pro​me​nio vo​zi​lo. Jed​nom ili dva​put sam čuo da je to ne​ko ra​ni​je iz​veo. – Je​bi se. Ma​li​ša u svo​joj ulo​zi Dže​bo​vog be​snog dru​g a i bra​ni​o ​ca, po​me​r a mi​kro​fon od us​ta: – Mo​r a​ću da do​ve​dem u red tog Eli​o ​ta kad se ovo za​vr​ši – iz​ja​vi. – Raz​g o​va​r a​će​mo le​po, ti​ho i ra​zum​no, a on​da ću mu na​bi​ti tu glu​pu ju​žno​a​frič​ku gla​vu u du​pe, i kraj. Šta ka​žeš, Dže​be? – Mo​žda, Ma​li​ša – ti​ho je re​kao Džeb. – A mo​žda i ne​ćeš. Za​to za​če​pi, ako ne​maš ni​šta pro​tiv. * Ekran je po​no​vo oži​veo. Noć​ni sa​o ​bra​ćaj se pro​r e​dio, ali ne​ma ore​o ​la iz​nad pra​znog kom​bi​ja. Ši​fro​va​ni te​le​fon po​no​vo tre​pe​r i. – Vi​di​te li ne​što što ja ne vi​dim, Po​le? – op​tu​žu​ju​će. – Ne znam šta vi vi​di​te, De​vet​ko. Ala​din je raz​g o​va​r ao s bra​tom, za​tim je pro​me​nio pra​vac kre​ta​nja. Zbu​nje​ni smo. – I mi smo, bu​di​te si​g ur​ni u to. Mi? Ti i ko još? Osmi​ca? De​set​ka? Ko ti to ša​pu​će u uvo? Do​da​je ti ce​du​lji​ce, dok raz​g o​va​r aš sa mnom? Te​r a te da me​njaš ton i po​či​nješ iz​no​va? Go​spo​din Džej Kri​spin, naš kom​pa​nij​ski ge​ne​r al i iz​vor po​da​ta​ka? – Po​le? – Da, De​vet​ko? – Mo​tri​te pa​žlji​vo. Daj​te mi iz​ve​štaj, mo​lim vas. Od​mah. – Ra​spra​vlja​mo o to​me da li je Ala​din ut​vr​dio da ga pra​ti​mo. – I po​sle kra​ćeg raz​mi​šlja​nja: – I da li ide da po​se​ti no​vu de​voj​ku ume​sto da ode na sa​sta​nak s Me​še​ta​rom – od​g o​va​r a, sve za​di​vlje​ni​ji sop​stve​nim sa​mo​po​u​zda​njem. Ko​me​ša​nje. Sve je ti​ho. Po​no​vo ša​pu​ta​nje. Smet​nje na ve​zi. – Po​le? – Da, De​vet​ko. – Sa​mo ma​lo. Sa​če​kaj​te. Ov​de su ne​ki lju​di ko​ji mo​r a​ju da raz​g o​va​r a​ju sa mnom. Pol če​ka. Lju​di ili čo​vek? – Do​bro! Pro​blem re​šen – mi​ni​star Kvin po​no​vo ja​snim gla​som – Ala​din ni​je – po​na​vljam ni​je – kre​nuo da po​je​be ne​kog, mu​ško ili žen​sko. To je či​nje​ni​ca. Je li vam to ja​sno? – ne če​ka od​g o​vor. – Te​le​fon​ski po​ziv bra​tu ko​ji smo ču​li bio je var​ka ka​ko bi po​tvr​dio sa​sta​nak s Me​še​ta​rom pre​ko ne​o ​-

be​zbe​đe​ne ve​ze. Čo​vek s dru​g e stra​ne ni​je nje​g ov brat. To je bio Me​še​ta​rov po​sred​nik. – Po​no​vo do​šap​ta​va​nje u po​za​di​ni. – Do​bro, nje​go​va ve​za. Bi​la je to Ala​di​nov ve​za – na​vi​ka​va se na reč. A te​le​fon​ska ve​za je po​no​vo mr​tva. Još sa​ve​ta? Ili taj lič​ni ra​dio-pre​daj​nik ni​je do​volj​no po​ja​čan? – Po​le? – De​vet​ko? – Ala​din je sa​mo re​kao Me​še​ta​ru da sti​že. Upo​zo​r io ga je. Do​bi​li smo to di​r ekt​no od iz​vo​r a. Mo​lim vas da to pre​ne​se​te Dže​bu. Sa​mo što je to i pre​neo Dže​bu, Don je po​no​vo po​di​g ao ru​ku. – Ekran dva, še​fe. Ku​ća se​dam. Ka​me​r a na oba​li. Sve​tlo u pri​ze​mlju, le​vi pro​zor. – Ta​mo, Po​le – do​da​je Džeb. Džeb je čuč​nuo po​r ed Do​na. Ču​če​ći iza njih, Pol vi​r i iz​me​đu nji​ho​vih gla​va i is​pr​va ne vi​di o ko​jem se sve​tlu ra​di. Sve​tla su ple​sa​la na pro​zo​r i​ma u pri​ze​mlju, ali to su bi​li odra​zi usi​dre​ne flo​te. Ski​da​ju​ći na​o ​ča​r i i na​pre​žu​ći vid, gle​da po​no​vljen uve​ćan sni​mak pro​zo​r a u pri​ze​mlju ku​će broj se​dam. Ave​tinj​ski snop sve​tla upe​r en uvis kao sve​ća, po​me​r a se po so​bi. Dr​ži ga ave​tinj​ska be​la ru​ka. Ka​me​r e s kop​na pre​u​zi​ma​ju pri​ču. Da, eno po​no​vo sve​tla. A ave​tinj​ska ru​ka na​r an​dža​sta je od na​tri​jum​skih si​ja​li​ca ko​je go​r e duž pri​la​za. – Ušao je, zar ne? – Don pro​g o​va​r a pr​vi. – Ku​ća se​dam. Pri​ze​mlje. Upa​lio je je​be​nu ba​te​r ij​sku lam​pu jer ne​ma stru​je. – Ali zvu​či čud​no​va​to ne​u​be​đe​no. – To je Ofe​li​ja – krat​ko će Ma​li​ša, na​či​ta​ni. – U je​be​noj spa​va​ći​ci. Ho​će da se ba​ci u Sre​do​zem​no mo​r e. Džeb se us​pra​vio ono​li​ko ko​li​ko mu do​zvo​lja​va ni​zak svod skro​vi​šta. Spu​šta fan​tom​ku, pra​vi šal od nje. Na ave​tinj​skom ze​le​nom sve​tlu, nje​g o​vo li​ce uma​za​no bo​jom iz​ne​na​da iz​g le​da de​ce​ni​ju sta​r i​je. – Da, Eli​o ​te, i mi smo to vi​de​li. Je​ste, ta​ko je, ne​ki čo​vek. Ali ko je on, pi​tam se. Da li je po​ja​ča​ni zvuč​ni si​stem stvar​no po​kva​r en? Iz jed​ne slu​ša​li​ce, ču​je Eli​o ​tov ra​to​bo​r an glas. – Dže​be? Dže​be, po​tre​ban si mi. Je​si li ta​mo? – Slu​šam te, Eli​o ​te. Sad je ju​žno​a​frič​ki na​g la​sak ve​o ​ma iz​r a​žen, ve​o ​ma po​u​čan: – Imam na​r e​đe​nje da – od pre je​dan mi​nut, tač​no – po​dig​nem bor​be​nu go​to​vost svog ti​ma i spre​mim ga za hit​no ukr​ca​va​nje. Do​bio sam i uput​stva da iz​vu​čem svo​je nad​zi​r a​če iz cen​tra gra​da i da ih gru​pi​šem kod Al​fe. Pri​la​zi Al​fi bi​će po​kri​ve​ni par​ki​r a​nim kom​bi​ji​ma. Vas će​mo an​g a​žo​va​ti po po​tre​bi. – Ko to ka​že, Eli​o ​te? – To je bor​be​ni plan. Je​di​ni​ce s mo​r a i kop​na se pri​bli​ža​va​ju jed​ne dru​g i​ma. Do​đa​vo​la, Dže​be, zar si za​bo​r a​vio svo​ja je​be​na na​r e​đe​nja? – Vr​lo do​bro znaš ka​kva su mo​ja na​r e​đe​nja, Eli​o ​te. Ona​kva ka​kva su bi​la od po​čet​ka. Ot​krij, ob​ra​di i okon​čaj. Ni​smo ot​kri​li Me​še​ta​ra, vi​de​li smo sve​tlost. Ne mo​že​mo da ga ob​r a​di​mo dok ga ne pro​na​đe​mo, a bez PID-a ne mo​že​mo ni​šta. PID-a? Ma​da je mr​zeo skra​će​ni​ce, si​nuo mu je od​g o​vor: po​zi​tiv​na iden​ti​fi​ka​ci​ja. – I za​to ne​ma okon​ča​nja i ne​ma pri​bli​ža​va​nja – go​vo​r io je Džeb Eli​o ​tu is​tim mir​nim gla​som. – Ne dok se ja ne sa​g la​sim. Ne​će​mo da pu​ca​mo jed​ni u dru​g e u mra​ku, hva​la le​po. Po​tvr​di da si me ra​zu​meo, mo​lim te. Eli​o ​te, je​si li čuo šta sam ti re​kao? Još uvek ne​ma od​g o​vo​r a, ali ogla​ša​va se uz​bu​đe​ni Kvin. – Po​le? To sve​tlo u ku​ći se​dam. Je​ste li ga vi​de​li? Je​ste li bud​no mo​tri​li? – Je​sam. Da. Bud​no. – Jed​nom?

– Ve​r u​jem da sam ga vi​deo dva​put, ali ne​ja​sno. – To je Me​še​tar. Me​še​tar je ta​mo. U ovom tre​nut​ku. U ku​ći se​dam. On dr​ži ba​te​r ij​sku lam​pu, ho​da so​bom. Vi​de​li ste mu ru​ku. Pa zar ni​ste? Vi​de​li ste je, za​bo​g a. Ljud​sku ru​ku. Svi smo je vi​de​li. – Vi​de​li smo ru​ku, ali tek je tre​ba iden​ti​fi​ko​va​ti, De​vet​ko. Još uvek če​ka​mo da se Ala​din po​ja​vi. Iz​g u​bi​li smo ga, i ne​ma na​g o​ve​šta​ja da ide ova​mo. – Pri​me​tiv​ši Dže​bov po​g led, do​da​je: – A če​ka​mo i do​kaz da je Me​še​tar na li​cu me​sta. – Po​le? – Ov​de sam, De​vet​ko. – Mi pri​la​g o​đa​va​mo plan. Vaš po​sao je da mo​tri​te ku​će. Po​seb​no ku​ću se​dam. To je na​r e​đe​nje. Dok mi pri​la​g o​đa​va​mo plan. Ja​sno? – Ja​sno. – Ako vi​di​te ne​što ne​u​o ​bi​ča​je​no go​lim okom, što je pro​ma​klo ka​me​r a​ma, mo​r am to od​mah da znam. – Ne​sta​je i vra​ća se. – Sjaj​no oba​vlja​te po​sao, Po​le. To ne​će os​ta​ti ne​pri​me​će​no. Pre​ne​si​te i Dže​bu. To je na​r e​đe​nje. Oni su se smi​r i​li, ali on je uz​ne​mi​r en. Ala​di​nov trik s ne​sta​ja​njem mu​čio je sve u sklo​ni​štu. Eli​o t mo​žda pre​me​šta svo​je va​zdu​šne ka​me​r e, ali one još uvek sni​ma​ju grad, pra​te​ći na​su​mič​no ret​ke au​to​mo​bi​le i na​pu​šta​ju​ći ih. Nje​g o​ve kop​ne​ne ka​me​r e sni​ma​ju čas ma​r i​nu, čas ulaz u tu​nel, čas de​lo​ve pra​znog obal​skog pu​ta. – Haj​de, ga​de smr​dlji​vi, po​ja​vi se! – Don će, na Ala​di​nov ra​čun. – Su​vi​še je za​u​zet za​ba​vom, du​pe​g la​vac po​hot​ni – do​da​je En​di, se​bi u bra​du. Ala​din je ne​u​ni​štiv, Po​le, upor​no će Eli​o t dok se​di za svo​jim sto​lom u Pa​ding​to​nu. Ne mo​že​mo da upre​mo pr​stom u nje​ga. Ot​po​ran je na va​tru, na met​ke. To je sve​ča​no obe​ća​nje ko​je je go​spo​din Kri​spin dao svom ve​o​ma va​žnom do​u​šni​ku, a kad go​spo​din Kri​spin da reč do​u​šni​ku, to je sve​ti​nja. – Še​fe – po​no​vo će Don, ovog pu​ta po​di​žu​ći obe ru​ke. Ne​ki mo​to​ci​kli​sta se pro​bi​ja po​moć​nim pri​la​zom, po​vre​me​no ablen​du​ju​ći. Bez ka​ci​g e je, oko vra​ta ima cr​no-be​lu ma​r a​mu. De​sna ša​ka mu je na upra​vlja​ču, a le​vom dr​ži ne​što što iz​g le​da kao vre​ća. Ma​šu​ći vre​ćom u po​kre​tu, po​ka​zu​ju​ći je, iza​zi​va​ju​ći, gle​da me. Vi​tak, uskog stru​ka. Ma​r a​ma mu za​kla​nja do​nji deo li​ca. Dok se pri​bli​ža​va sre​di​štu na​se​lja, po​di​že de​snu ša​ku s upra​vlja​ča i ste​že je u re​vo​lu​ci​o ​nar​ni po​zdrav. Kad je sti​g ao do kra​ja pri​la​za, kao da je na​u​mio da se uklju​či na obal​ski put, pre​ma ju​g u. Iz​ne​na​da skre​će na se​ver, gla​ve po​g nu​te iz​me​đu ruč​ki upra​vlja​ča, ma​r a​ma vi​jo​r i iza nje​g a i on, ubr​za​va​ju​ći, hi​ta pre​ma špan​skoj gra​ni​ci. Ali ko​g a je bri​g a za tvr​do​g la​vog mo​to​ci​kli​stu, kad nje​g o​va cr​na vre​ća le​ži, kao ko​lač od šlji​va, na​sred pri​la​za, tač​no is​pred vra​ta ku​će broj se​dam? * Ka​me​r a se okre​nu​la pre​ma njoj. Uve​li​ča​va je. Sve vi​še. Obič​na cr​na pla​stič​na ke​sa, ve​za​na uz​i​com ili ra​fi​jom. Ke​sa za sme​će. Ke​sa za sme​će s fud​bal​skom lop​tom, ljud​skom gla​vom ili bom​bom. Sum​njiv pred​met ko​ji, ako ga vi​di​te ka​ko bez nad​zo​r a le​ži na že​le​znič​koj sta​ni​ci, pri​ja​vi​te ne​kom, ako ni​ste mno​g o sti​dlji​vi. Ka​me​r e se tak​mi​če ko​ja će bo​lje da ga sni​mi. Snim​ci iz va​zdu​ha, pra​će​ni krup​nim pla​no​vi​ma sa ze​mlje i ši​r o​ko​u​g a​o ​nim snim​ci​ma na​se​lja, sme​nju​ju se vr​to​g la​vom br​zi​nom. Ta​mo na mo​r u, he​li​kop​ter se spu​stio ni​sko iz​nad ko​mand​nog bro​da, šti​te​ći ga. U skro​vi​štu, Džeb go​vo​r i mir​no: – To je ke​sa, Eli​o ​te, eto šta je – nje​g ov vel​ški glas je naj​ti​ši i naj​u​por​ni​ji. – To je sve što zna​mo. Ne zna​mo

šta je u njoj, ne mo​že​mo da ču​je​mo, ne mo​že​mo da na​mi​r i​še​mo, zar ne? Iz nje ne ku​lja ze​len dim, ne vi​r e ži​ce ni an​te​ne, a ni ti ih ne vi​diš. Mo​žda je to ne​ki kli​nac ko​ji ba​ca đu​bre na za​bra​nje​nom me​stu… Ne, Eli​o ​te, ne mi​slim da to ra​dim, hva​la le​po. Mi​slim da će​mo je os​ta​vi​ti ta​mo gde je​ste i sa​če​ka​će​mo da vi​di​mo šta će se s njom de​si​ti, ako ne​maš ni​šta pro​tiv, kao što će​mo če​ka​ti i Ala​di​na. Je li to elek​tron​ska ili ljud​ska ti​ši​na? – To je nje​g ov pr​ljav veš – do​ba​cu​je Ma​li​ša, ve​o ​ma ti​ho. – Ne, Eli​o ​te, ne​će​mo to da ura​di​mo – po​na​vlja Džeb, znat​no oš​tri​je. – A sva​ka​ko ne​će​mo oti​ći da vi​di​mo šta je u toj vre​ći. Ne​će​mo uop​šte di​r a​ti tu vre​ću, Eli​o ​te. To bi mo​g lo da bu​de upra​vo ono što oni oče​ku​ju: že​le da nas iz​ma​me, za slu​čaj da smo ov​de. Ali mi ni​smo ov​de, zar ne? Ma​kar kad su u pi​ta​nju ta​kvi mam​ci. Što je još je​dan do​bar ra​zlog da to ne di​r a​mo. Po​no​vo pa​u​za, ovog pu​ta du​ža. – Ima​mo do​go​vor, Eli​o ​te – na​sta​vlja Džeb, nad​ljud​ski str​plji​vo. – Mo​žda si to za​bo​r a​vio. Kad ze​malj​ski tim ot​kri​je me​tu, si​ći će​mo s br​da, tek ta​da, ne pre to​g a. A tvoj mor​ski tim do​la​zi s mo​r a, i okon​ča​će​mo po​sao. Ta​kav je do​g o​vor. Mo​r e je tvo​je, kop​no je na​še. A ta vre​ća je na kop​nu, zar ne? Me​tu ni​smo ot​kri​li, a ja ne že​lim da gle​dam na​še ti​mo​ve ka​ko ula​ze u mrač​nu zgra​du sa svih stra​na, a da ni​ko ne zna ko nas ta​mo če​ka. Tre​ba li to da ti po​no​vim, Eli​o ​te. – Po​le? – Da, De​vet​ko? – Šta vi mi​sli​te o toj vre​ći? Re​ci​te mi od​mah. Pri​hva​ta​te li Dže​bo​va ob​ja​šnje​nja? – Ako vi ne​ma​te bo​lje, De​vet​ko, pri​hva​tam – od​vra​ća čvr​sto, ali s po​što​va​njem, opo​na​ša​ju​ći Dže​bov ton. – To bi mo​g lo da bu​de upo​zo​r e​nje Me​še​ta​ru da po​beg​ne. Šta mi​sli​te o to​me? Da li se iko me​đu va​ma se​tio to​g a? – Si​g u​r an sam da su svi to pa​žlji​vo raz​mo​tri​li, kao i ja. Ipak, vre​ća bi mo​g la da bu​de i sig​nal za Ala​di​na da je be​zbed​no i da mo​že da uđe. Ili bi mo​g la da bu​de sig​nal da ne ula​zi. Mi​slim da je to pu​ko na​g a​đa​nje. Su​vi​še je na​teg​nu​to, ako me​ne pi​ta​te – okon​čao je odva​žno, čak do​da​ju​ći: – U ovim okol​no​sti​ma, Dže​bov stav mi de​lu​je kao kraj​nje ra​zu​man, ako smem da pri​me​tim. – Ne po​puj​te mi. Če​kaj​te da vam se ja​vim. – Na​r av​no. – I bez je​be​nog na​rav​no! Ve​za je pot​pu​no za​mr​la. Ne​ma vi​še ti​hog di​sa​nja, po​za​din​skog šu​ma. Sa​mo du​g a ti​ši​na iz mo​bil​nog te​le​fo​na ko​ji je sve ja​če pri​ti​skao na uvo. * – Je​bem ti! – žu​stro će Don. Po​no​vo su se sva pe​to​r i​ca oku​pi​la oko uskog pro​r e​za kad je ne​ki auto s upa​lje​nim fa​r o​vi​ma iz​le​teo iz tu​ne​la i po​ju​r io pre​ma ni​zu ku​ća. To je Ala​din, u svom kom​bi​ju, ka​sni na sa​sta​nak. Ni​je. To je pla​vi te​r e​nac to​jo​ta, bez nat​pi​sa KON​FE​REN​CI​JA. Kri​vu​da​ju​ći si​la​zi s obal​skog pu​ta, ule​će na po​moć​ni pri​laz i ide pra​vo pre​ma cr​noj vre​ći. Ka​ko se pri​bli​ža​va, vra​ta se otva​r a​ju, ot​kri​va​ju​ći Han​si​ja s na​o ​ča​r i​ma, po​g nu​tog za vo​la​nom, i dru​g u pri​li​ku, ne​o ​dre​đe​nu, mo​žda je to Kir​sti, nag​nu​ta kroz otvo​r e​na vra​ta, jed​nom ru​kom gr​če​vi​to se dr​ži za ruč​ku, a dru​g om po​ku​ša​va da do​hva​ti vre​ću. Vra​ta to​jo​te po​no​vo se za​lu​pe. Ubr​za​va​ju​ći, te​re​nac na​sta​vlja na se​ver i ne​sta​je iz vi​do​kru​g a. Vre​ća na​lik na ko​lač od šlji​va je ne​sta​la. Pr​vo pro​g o​va​r a Džeb, mir​ni​je ne​g o ikad.

– Je​sam li ja to upra​vo vi​deo tvo​je lju​de, Eli​o ​te? Ka​ko uz​i​ma​ju vre​ću? Eli​o ​te, mo​lim te, mo​r am da raz​g o​va​r am s to​bom. Eli​o ​te, mi​slim da me ču​ješ. Oče​ku​jem ob​ja​šnje​nje, mo​li​ću. Eli​o ​te? – De​vet​ko? – Da, Po​le? – Iz​g le​da da su Eli​o ​to​vi lju​di uze​li vre​ću – tru​de​ći se da zvu​či ra​zbo​r i​to, kao Džeb: – De​vet​ko? Je​ste li ta​mo? De​vet​ka se po​la​ko ja​vlja, kre​šta​vim gla​som: – Do​ne​li smo od​lu​ku, je​bo​te. Ne​ko je mo​r ao to da ura​di, zar ne? Mo​lim vas, oba​ve​sti​te Dže​ba. Od​mah. Od​lu​ka je do​ne​ta. I spro​ve​de​na. Po​no​vo je ne​stao. Ali sa​da se ogla​sio Eli​o t, raz​g o​va​r a s ne​kom že​nom s au​stra​lij​skim na​g la​skom i po​be​do​no​sno pre​no​si po​r u​ku ši​r oj jav​no​sti: – U vre​ći se na​la​ze na​mir​ni​ce? Hva​la ti, Kir​sti. U vre​ći se na​la​zi di​mlje​na ri​ba, ču​ješ li to, Dže​be? Hleb. Arap​ski hleb. Hva​la ti, Kir​sti. Šta još ima ta​mo? Vo​da. Mi​ne​ral​na vo​da. Me​še​tar vo​li mi​ne​ral​nu. Čo​ko​la​da. Mleč​na čo​ko​la​da. Sa​mo ma​lo, hva​la, Kir​sti. Je​si li čuo, Dže​be? To ko​pi​le je sve vre​me ta​mo, a nje​g o​vi dru​g a​r i ga hra​ne. Ula​zi​mo, Dže​be. Is​pred se​be imam po​tvr​đe​na na​r e​đe​nja. – Po​le? Ali to ni​je mi​ni​star Kvin, ali​jas De​vet​ka. To je Dže​bo​vo na​po​la za​cr​nje​no li​ce, beo​nja​če su mu kao u ru​da​r a, sa​mo što su nje​g o​ve ble​do​ze​le​ne. A Dže​bov glas, mi​r an kao i ra​ni​je, obra​ća mu se: – Ne bi tre​ba​lo to da ra​di​mo, Po​le. Pu​ca​će​mo na du​ho​ve u mra​ku. Eli​o t ne​ma poj​ma o to​me. Mi​slim da se sla​žeš sa mnom. – De​vet​ko? – Šta je sad, do​đa​vo​la? Oni ula​ze! Šta vas sad mu​či, čo​ve​če? Džeb zu​r i u nje​g a. Ma​li​ša zu​r i u nje​g a, pre​ko Dže​bo​vog ra​me​na: – De​vet​ko? – Šta je? – Re​kli ste mi da bu​dem va​še oči i uši. Mo​g u sa​mo da se sa​g la​sim sa Dže​bom. Ni​šta što sam vi​deo ili čuo ne oprav​da​va ula​zak u ovom tre​nut​ku. Da li je ti​ši​na na​mer​na ili teh​nič​ka? Džeb od​seč​no kli​ma gla​vom. Ma​li​ša se pre​zri​vo sme​ši, Eli​o ​tu ili Kvi​nu, ili sve​mu to​me. A od mi​ni​stra, za​ka​sne​lo br​blja​nje: – Taj čo​vek je ta​mo, je​bo​te! – Po​no​vo je ne​stao. Vra​ća se. – Po​le, pa​žlji​vo me slu​šaj​te. To je na​r e​đe​nje. Vi​de​li smo čo​ve​ka u arap​skoj ode​ći. I vi ste ga vi​de​li. Me​še​tar. Ta​mo je. Ima arap​skog mom​ka ko​ji mu do​no​si hra​nu i vo​du. Šta Džeb još ho​će? – Ho​će do​kaz, De​vet​ko. Ka​že da mu to ni​je do​volj​no. Mo​r am da ka​žem da se sla​žem s njim. Džeb po​no​vo kli​ma gla​vom, žu​stri​je ne​g o pr​vi put, po​no​vo uz Ma​li​ši​nu po​dr​šku, a on​da i os​ta​lih dru​g o​va. Be​le oči sve če​tvo​r i​ce gle​da​ju ga kroz fan​tom​ke. – De​vet​ko? – Slu​ša li ta​mo iko mo​ja na​r e​đe​nja? – Mo​g u li da se obra​tim? – Br​že to ma​lo! Go​vo​r i za za​pi​snik. Od​me​r a​va sva​ku reč: – De​vet​ko, mo​ja pro​ce​na je da u skla​du sa svim ra​zum​nim me​r i​li​ma ana​li​ze ima​mo niz ne​do​ka​za​nih pret​po​stav​ki. Džeb i nje​g o​vi lju​di ima​ju ve​li​ko is​ku​stvo. Oni sma​tra​ju da za​sad ne​ma​mo do​volj​no do​ka​za. Kao va​še oči i uši na li​cu me​sta, mo​r am da se sa​g la​sim s nji​ma. Po​no​vo ti​hi gla​so​vi, za​tim du​bo​ka mr​tva ti​ši​na, sve dok se Kvin ne vra​ti, pi​ska​vo i raz​dra​žlji​vo: – Me​še​tar je ne​na​o ​r u​žan, je​bo​te. Ta​kav je bio nje​g ov do​g o​vor s Ala​di​nom. Ne​na​o ​r u​žan i sam, je​dan na je​dan. On je po​zna​ti te​r o​r i​sta s go​mi​lom nov​ca i mno​g o ne​pro​cen​lji​vih po​da​ta​ka ko​je će​mo iz​vu​ći iz nje​g a, i spre​man je za če​r u​pa​nje. Po​le?

– Tu sam, De​vet​ko. Tu sam, ali gle​dam u ekran s le​ve stra​ne, kao i svi os​ta​li. U kr​mu ko​mand​nog bro​da. U sen​ku po​kraj nje​g a. U gu​me​ni ča​mac ko​ji plu​ta na vo​di. U osam po​g r​blje​nih pri​li​ka u nje​mu. – Po​le? Daj​te mi Dže​ba. Dže​be, je​ste li tu? Že​lim da me sa​slu​ša​te, obo​ji​ca. Dže​be i Po​le. Slu​ša​te li me? Slu​ša​ju. – Slu​šaj​te me. – Već su re​kli da slu​ša​ju, ali ne​ma ve​ze. – Šta mi​sli​te, ka​ko će iz​g le​da​ti ako po​mor​ski tim ugra​bi tro​fej i od​ne​se ga na brod i van te​r i​to​r i​jal​nih vo​da pa ga pre​da is​tra​ži​te​lji​ma dok vi se​di​te na tom br​du? Za​bo​g a, Dže​be, re​kli su mi da ste te​ški za sa​r ad​nju, ali po​mi​sli​te na ulog, čo​ve​če! Na ekra​nu, gu​me​ni ča​mac vi​še se ne vi​di po​r ed bro​da. Dže​bo​vo li​ce obo​je​no rat​nič​km bo​ja​ma is​pod sti​snu​te fan​tom​ke iz​g le​da kao drev​na rat​na ma​ska. – Pa, pret​po​sta​vljam da ne​ma svr​he da bi​lo šta ka​žem, Po​le, sad kad ste vi re​kli svo​je? – ti​ho je ka​zao. Ali Pol ni​je re​kao sve, ili ni​je ni​je re​kao do​volj​no. Ipak je, za​ču​do, sprem​no pro​g o​vo​r io, bez pe​tlja​nja, bez ok​le​va​nja. – Uz du​žno po​što​va​nje, De​vet​ko, ovo ni​je, po mo​joj pro​ce​ni, do​volj​no da kop​ne​ni tim kre​ne u ak​ci​ju, ni kop​ne​ni ni bi​lo ko​ji dru​g i, kad smo već kod to​g a. Je li ovo naj​du​ža ćut​nja u nje​g o​vom ži​vo​tu? Džeb ču​či, okre​nut le​đi​ma, pe​tlja ne​što oko ran​ca s pri​bo​r om. Iza nje​g a, lju​di su već us​ta​li. Je​dan od njih – ni​je si​g u​r an ko​ji – po​g nuo je gla​vu i kao da se mo​li. Ma​li​ša je ski​nuo ru​ka​vi​ce i na​i​zme​nič​no li​že vr​ho​ve pr​sti​ju. Kao da je mi​ni​stro​va po​r u​ka nji​ma za​zvu​ča​la mno​g o ta​jan​stve​ni​je. – Po​le? – Go​spo​di​ne? – Mo​lim vas da ra​zu​me​te da ja ni​sam te​ren​ski za​po​ved​nik u ovoj si​tu​a​ci​ji. Voj​ne od​lu​ke su u is​klju​či​voj na​dle​žno​sti naj​vi​šeg ofi​ci​r a na li​cu me​sta, kao što zna​te. Ipak, mo​g u da pre​po​ru​čim. I za​to će​te oba​ve​sti​ti Dže​ba da sam, na os​no​vu ope​r a​tiv​nih po​da​ta​ka ko​ji​ma ras​po​la​žem, pre​po​ru​čio, ali ni​sam na​re​dio, da od​mah po​kre​ne Ope​ra​ci​ju di​vlji​na. Od nje​g a za​vi​si da li će to ura​di​ti. Ali Džeb je, čuv​ši deo po​r u​ke, i ne že​le​ći da sa​slu​ša os​ta​tak, već ne​stao u mra​ku sa svo​jim dru​g o​vi​ma. * Čas s in​fra​cr​ve​nim na​o ​ča​r i​ma, čas bez njih, zu​r io je u gust mrak, ali ni​je vi​deo ni Dže​ba ni nje​g o​ve lju​de. Na pr​vom ekra​nu, ča​mac se pri​bli​ža​vao oba​li. Mo​r e je uda​r a​lo u ka​me​r u, cr​ne ste​ne su se pri​bli​ža​va​le. Dru​g i ekran je bio crn. Po​g le​dao je tre​ći. Ka​me​r a je zu​mi​r a​la ku​ću se​dam. Ula​zna vra​ta su bi​la za​tvo​r e​na, pro​zo​r i i da​lje bez za​ve​sa i ne​o ​sve​tlje​ni. Ni​je vi​deo ave​tinj​sko sve​tlo u ne​po​zna​toj ru​ci. Osam ma​ski​r a​nih mu​ška​r a​ca u cr​nom is​kr​ca​va​li su se iz gu​me​nog čam​ca, po​ma​žu​ći je​dan dru​g om. Sad su dvo​ji​ca kle​ča​la, pro​ve​r a​va​ju​ći oruž​je. Još tro​ji​ca su uš​la u ka​dar, i ne​sta​la. Ka​me​r a je pre​šla na obal​ski put i niz ku​ća, pri​ka​zu​ju​ći ula​zna vra​ta. Vra​ta ku​će se​dam bi​la su otvo​r e​na. Na​o ​r u​ža​na sen​ka sta​ja​la je po​kraj njih. Dru​g a na​o ​r u​ža​na sen​ka je pro​šla kroz njih; tre​ća, vi​ša sen​ka uš​la je za njom: Ma​li​ša.

Ta​man na vre​me, ka​me​r a je pri​ka​za​la sit​nog Dže​ba ka​ko se ge​g a po​put vel​škog ru​da​r a i ne​sta​je niz osve​tlje​no ste​pe​ni​šte, pre​ma oba​li. Nad​ja​ča​va​ju​ći fi​juk ve​tra, ču​je se lup​ka​nje, kao da pa​da​ju do​mi​ne: jo​še jed​nom is​ti zvuk, za​tim ti​ši​na. Uči​ni​lo mu se da je čuo po​vik, ali bio je su​vi​še na​pet da bi bio si​g u​r an. Mo​žda je to sa​mo ve​tar. Ili sla​vuj. Ne, bi​la je to so​va. Sve​tla na ste​pe​ni​štu su se uga​si​la, a za nji​ma i na​r an​dža​ste ulič​ne sve​tilj​ke, duž pri​la​za. Kao da su po​ve​za​na, dva pre​o ​sta​la kom​pju​ter​ska mo​ni​to​r a su se za​cr​ne​la. Is​pr​va je od​bio da pri​hva​ti jed​no​stav​nu is​ti​nu. Sta​vio je in​fra​cr​ve​ne na​o ​ča​r i, ski​nuo ih, za​tim ih po​no​vo sta​vio na oči i pri​ti​skao kom​pju​ter​sku ta​sta​tu​r u, po​ku​ša​va​ju​ći da oži​vi ekra​ne. Ni​je us​peo. Je​dan mo​tor je za​štek​tao, ali to je mo​g la da bu​de i li​si​ca, ne​ki auto ili van​brod​ski mo​tor gu​me​nog čam​ca. Na ši​fro​va​nom mo​bil​nom te​le​fo​nu pri​ti​snuo je 1 za Kvi​na i do​bio upo​r an elek​tron​ski je​caj. Iza​šao je iz skro​vi​šta i, ko​nač​no se is​pra​viv​ši, stre​sao se od hlad​nog noć​nog va​zdu​ha. Ne​ki auto je iz​le​teo iz tu​ne​la, is​klju​čio fa​r o​ve i za​u​sta​vio se, uz škri​pu gu​ma, na ivi​ci obal​skog pu​ta. De​set ili dva​na​est mi​nu​ta, ni​šta. Za​tim, iz mra​ka, Kir​stin au​stra​lij​ski glas ga do​zi​va. On​da je ugle​dao i sa​mu Kir​sti. – Šta se, za ime sve​ta, do​g o​di​lo? – pi​tao je. Uve​la ga je na​trag u sklo​ni​šte. – Mi​si​ja okon​ča​na. Svi pre​sreć​ni. De​le se po​hva​le – re​kla je. – Šta je s Me​še​ta​rom? – Re​kla sam da su svi pre​sreć​ni, zar ne? – Da​kle, uhva​ti​li su ga? Od​ve​li su ga na brod? – Od​mah od​je​bi​te odav​de i pre​sta​ni​te da po​sta​vlja​te pi​ta​nja. Vo​dim vas do ko​la, ko​la idu na aero​drom, ka​ko je i pla​ni​r a​no. Avi​o n če​ka. Sve je u re​du, sve je pro​šlo kao po lo​ju. Od​mah po​la​zi​mo. – Da li je Džeb do​bro? A nje​g o​vi lju​di? Je​su li do​bro? – Sreć​ni i ve​se​li. – A šta je s ovim? – mi​slio je na me​tal​ne ku​ti​je i ra​ču​na​r e. – To će ne​sta​ti za tri se​kun​de, čim mi od​je​be​mo odav​de. Sad, po​la​zi​te. Već su se spo​ti​ca​li i kli​za​li pre​ma do​li​ni, dok ih je mor​ski ve​tar ši​bao, a zvuk mo​to​r a s mo​r a po​sta​jao gla​sni​ji od sa​mog ve​tra. Ne​ka ve​li​ka pti​ca – mo​žda orao – iz​le​te​la je iz žbu​na pred nje​g o​vim no​g a​ma, be​sno kre​šte​ći. Još jed​nom je za​peo o pro​se​če​nu mre​žu i sa​mo ga je žbu​nje spa​slo. Ob​r e​li su se na pu​stom obal​skom pu​tu, za​di​ha​ni, ali za​ču​do ži​vi i zdra​vi. Ve​tar se smi​r io, ki​ša je pre​sta​la. Ne​ki auto se za​u​sta​vio po​r ed njih. Dvo​ji​ca u či​zma​ma i tre​ner​ka​ma su iz​le​te​la iz nje​g a. Kli​ma​ju​ći gla​vom Kir​sti, ali ne i nje​mu, po​tr​ča​li su pre​ma br​du. – Daj​te mi in​fra​cr​ve​ne na​o ​ča​r i – re​kla je. Dao joj ih je. – Ima​te li kod se​be ne​ke pa​pi​r e – ma​pe, bi​lo šta odan​de? Ni​je imao. – Bi​lo je us​pe​šno. Zar ne? Bez žr​ta​va. Sjaj​no smo oba​vi​li po​sao. Svi mi. I vi. Je li ta​ko? Da li je re​kao ta​ko je? Vi​še ni​je ni va​žno. Ne po​g le​dav​ši ga, kre​nu​la je za onom dvo​ji​com.

2. Jed​ne sun​ča​ne ne​de​lje, tog is​tog pro​le​ća, tri​de​se​tjed​no​g o​di​šnji bri​tan​ski dr​žav​ni slu​žbe​nik, ko​me su pred​vi​đa​li sjaj​nu bu​duć​nost, se​deo je sam u ba​šti skro​mnog ita​li​jan​skog ka​fea u lon​don​skom So​hou, spre​ma​ju​ći se da iz​ve​de špi​jun​ski po​du​hvat, ta​ko ne​ču​ven da bi ga, ako ga ot​kri​ju, to ko​šta​lo ka​r i​je​r e i slo​bo​de: kon​kret​no, spre​mao se da uz​me sni​mak ko​ji je ne​o ​vla​šće​no na​pra​vio u kan​ce​la​r i​ji mi​ni​stra za ko​jeg je ra​dio i tre​ba​lo je da ga sa​ve​tu​je naj​bo​lje što mo​že s ob​zi​r om na svo​je iz​u​zet​ne spo​sob​no​sti. Zvao se To​bi Bel i bio je pot​pu​no sam u svo​jim zlo​či​nač​kim raz​mi​šlja​nji​ma. Ni​je ga kon​tro​li​sao ni​je​dan zli ge​ni​je, ni​je​dan ga​zda, pro​vo​ka​tor ni​ti opa​ki ma​ni​pu​la​tor, na​o ​r u​žan ak​tov​kom pu​nom nov​ča​ni​ca od sto do​la​r a, ko​ji če​ka iza ugla, ni​ka​kav ak​ti​vi​sta sa ski​ja​škom ma​skom. Bio je, u tom smi​slu, čo​vek ka​kvog se naj​vi​še pla​še u sa​vre​me​nom sve​tu: ne​ko ko sa​mo​stal​no od​lu​ču​je. Ni​je ni​šta znao o pred​sto​je​ćoj taj​noj ope​r a​ci​ji na Gi​bral​ta​r u; a ipak, to muč​no ne​zna​nje do​ve​lo ga je u sa​da​šnji po​lo​žaj. Ni po po​ja​vi ni po pri​r o​di ni​je bio pred​o ​dre​đen za iz​daj​ni​ka. Čak i sad, dok je raz​mi​šljao o svo​jim zlo​či​nač​kim pla​no​vi​ma, os​tao je onaj pri​sto​jan, mar​ljiv, ve​dar, iz​r a​zi​to am​bi​ci​o ​zan, in​te​li​g en​tan mo​mak, ka​kvim su ga ko​le​g e i po​slo​dav​ci sma​tra​li. Bio je kru​pan, ne po​seb​no zgo​dan, ra​zba​r u​še​ne sme​đe ko​se, ko​ju ni če​ša​lj ni​je mo​g ao da ukro​ti. Imao je do​sto​jan​stve​no dr​ža​nje, to je bi​lo ne​po​bit​no. Na​da​r en mo​mak ko​ji je obra​zo​va​nje ste​kao u dr​žav​noj ško​li, bio je je​di​nac mar​lji​vih za​na​tli​ja s ju​žne oba​le En​g le​ske, ko​ji su od​u​vek po​dr​ža​va​li La​bu​r i​stič​ku stran​ku – otac sta​r e​ši​na lo​kal​ne me​to​di​stič​ke cr​kve, maj​ka pu​nač​ka ve​se​la že​na ko​ja je stal​no go​vo​r i​la o Isu​su – iz​bo​r io se za svo​je me​sto u Mi​ni​star​stvu spolj​nih po​slo​va i Ko​mon​vel​ta, pr​vo kao slu​žbe​nik, a on​da je, po​sle ve​čer​nje ško​le, kur​se​va je​zi​ka, in​ter​nih is​pi​ta i dvod​nev​nog te​sta li​der​stva, do​šao na sa​da​šnju po​želj​nu po​zi​ci​ju. To​bi je, ka​ko iz​g le​da, po​sti​g ao vi​še na en​g le​skoj dru​štve​noj le​stvi​ci ne​g o što je za​slu​ži​vao po​r e​klom, no za to je, po mi​šlje​nju nje​g o​vog oca, bio is​klju​či​vo za​slu​žan sve​ti čo​vek To​bi​jas, či​je su ču​de​sne vr​li​ne za​pi​sa​ne u drev​nim spi​si​ma. To​bi​je​vu am​bi​ci​ju po​kre​tao je ne​o ​spo​r an cilj. Nje​g o​vi škol​ski dru​g o​vi su sa​mo že​le​li da za​r a​đu​ju no​vac. Ne​ka ih. To​bi je, ma​da mu je skrom​nost za​bra​nji​va​la da to de​talj​no ob​r a​zlo​ži, že​leo da do​pri​ne​se ne​čim – ili, ka​ko je, po​ma​lo po​sti​đe​no, re​kao svo​jim is​pi​ti​va​či​ma, da se pri​dru​ži stva​r a​nju iden​ti​te​ta svo​je ze​mlje u post​ko​lo​ni​jal​nom, post​hlad​no​r a​tov​skom sve​tu. Da se on pi​ta, odav​no bi uki​nuo bri​tan​ski si​stem pri​vat​nog ško​lo​va​nja, uki​nuo bi i sve po​vla​sti​ce plem​stvu, a mo​nar​hi​ju po​slao bes​tra​g a. I upr​kos tim bun​tov​nim mi​sli​ma, am​bi​ci​o ​zni mo​mak u nje​mu znao je da naj​pre mo​r a da na​pre​du​je u si​ste​mu ko​ji sa​nja da sru​ši. Mo​r a​će da na​pre​du​je i u iz​r a​ža​va​nju, ma​da je, u ovom tre​nut​ku, go​vo​r io sa​mo se​bi. Kao ro​đe​ni lin​g vi​sta, s lju​ba​vlju pre​ma rit​mu ko​ju je na​sle​dio od oca, i go​to​vo ne​pod​no​šlji​vom sve​šću o obe​lež​ji​ma en​g le​skog je​zi​ka, mo​r ao je ne​i​zbe​žno da uk​lo​ni po​sled​nje os​tat​ke dor​set​skog mu​mla​nja, u ko​rist sred​njo​en​g le​skog iz​g o​vo​r a, svoj​stve​nog oni​ma ko​ji su od​lu​či​li da im po​r e​klo ne bu​de pre​pre​ka. S pro​me​nom u gla​su, do​šla je i po​ste​pe​na pro​me​na u na​či​nu ode​va​nja. Sve​stan da je pi​ta​nje da​na ka​da će sva​kod​nev​no pro​la​zi​ti kroz ka​pi​ju Mi​ni​star​stva spolj​nih po​slo​va, s la​ko​ćom li​de​r a no​sio je pan​ta​lo​ne od ke​pe​r a, ko​šu​lje ras​kop​ča​nih krag​ni i ne​u​pa​dljiv crn sa​ko, da bi do​dao ma​lo le​žer​ne zva​nič​no​sti. Ono što ta​ko​đe ni​je bi​lo oči​g led​no po​sma​tra​či​ma bi​la je či​nje​ni​ca da je dva sa​ta ra​ni​je, de​voj​ka s ko​jom je tri me​se​ca ži​veo, oti​šla iz nje​g o​vog sta​na u Aj​ling​to​nu, za​kli​nju​ći se ka​ko ni​kad vi​še ne že​li da ga vi​di. A ipak, taj tra​g i​čan do​g a​đaj ga ni​je obes​hra​brio. Ako je po​sto​ja​la ve​za iz​me​đu Iza​be​li​nog od​la​ska i zlo​či​na ko​ji se spre​mao da po​či​ni, on​da se ona mo​žda kri​la u nje​g o​voj na​vi​ci da le​ži bu​dan,

raz​mi​šlja​ju​ći o svo​jim taj​nim za​ni​ma​nji​ma. Is​ti​na je, po​vre​me​no su, to​kom no​ći, ne​o ​dre​đe​no raz​g o​va​r a​li o mo​g uć​no​sti ra​stan​ka, ali od​ne​dav​no sve če​šće. Pret​po​sta​vljao je da će se ona uju​tro, kao i uvek, pre​do​mi​sli​ti, ali ovog pu​ta je mi​sli​la oz​bilj​no. Ni​je bi​lo ur​la​nja, ni su​za. Po​zvao joj je tak​si, ona se spa​ko​va​la. Tak​si je sti​g ao, on joj je po​mo​g ao da iz​ne​se ko​fe​r e. Bri​nu​la se za svi​len kom​plet ko​ji je os​tao na he​mij​skom či​šće​nju. Uzeo je po​tvr​du od nje i obe​ćao da će joj ga po​sla​ti. Bi​la je ble​da. Ni​je se os​vr​nu​la, ma​da je na ra​stan​ku re​kla: – Is​kre​no, To​bi, ti si po​ma​lo hla​dan, zar ne? – i on​da je oti​šla, na​vod​no kod se​stre u Sa​fok, ma​da je pret​po​sta​vljao da ona ima još ne​do​vr​še​nog po​sla, bu​du​ći da je ne​dav​no na​pu​sti​la mu​ža. A To​bi je, pod​jed​na​ko ne​po​ko​le​bljiv, kre​nuo pe​ši​ce na ka​fu i kro​a​san u So​hou, kao uvod u te​šku kra​đu. I sad se​di tu, pi​juc​ka ka​pu​či​no na ju​tar​njem sun​cu i od​sut​no gle​da u pro​la​zni​ke. Ako sam ta​ko hla​dan, ka​ko sam se​be do​veo u ovu si​tu​a​ci​ju? Zbog od​g o​vo​r a na to i po​ve​za​na pi​ta​nja, mi​sli su mu se okre​nu​le, po na​vi​ci, ka Džajl​su Ou​kli​ju, nje​g o​vom ta​jan​stve​nom men​to​r u i sa​mo​pro​g la​še​nom za​štit​ni​ku. * Ber​lin Ne​i​sku​san di​plo​ma​ta Bel, za​me​nik se​kre​ta​r a, upra​vo je sti​g ao u bri​tan​sku am​ba​sa​du, na svo​je pr​vo rad​no me​sto u ino​stran​stvu. Rat u Ira​ku pre​ti. Bri​ta​ni​ja ga je po​dr​ža​la, ma​da to po​r i​če. Ne​mač​ka ho​da po ivi​ci. Džaj​ls Ou​kli, si​va emi​nen​ci​ja am​ba​sa​de – pro​do​r an, vra​g o​last Ou​kli, pre​ma​zan svim ma​sti​ma, ka​ko se to ka​že – šef je To​bi​je​vog od​se​ka. Ou​kli​jev po​sao, me​đu mno​štvom dru​g ih, ma​nje ja​snih, bio je da nad​g le​da do​sta​vlja​nje bri​tan​skih oba​ve​štaj​nih po​da​ta​ka ne​mač​kim sa​r ad​ni​ci​ma. To​bi je bio član nje​g o​vog ti​ma. Već je so​lid​no sa​vla​dao ne​mač​ki. Kao i uvek, br​zo uči. Ou​kli ga je uzeo pod svo​je, vo​dio ga po mi​ni​star​stvi​ma i otva​r ao mu vra​ta, ko​ja bi mu ina​če os​ta​la za​tvo​r e​na zbog ni​skog po​lo​ža​ja u hi​je​r ar​hi​ji. Je​su li To​bi i Džaj​ls špi​ju​ni? Ni​ka​ko! Oni su vr​hun​ske bri​tan​ske di​plo​ma​te, ko​je su se, kao i mno​g i dru​g i, ob​r e​le na ne​pre​g led​nom tr​ži​štu oba​ve​štaj​nih po​da​ta​ka slo​bod​nog sve​ta. Je​di​ni pro​blem je to što se To​bi, sve du​blje pro​di​r u​ći u unu​tra​šnje kru​g o​ve, sve vi​še gnu​šao pred​sto​je​ćeg ra​ta. Sma​trao ga je ne​za​ko​ni​tim, ne​mo​r al​nim i osu​đe​nim na pro​past. Nje​g o​va ne​la​g o​da po​ja​ča​na je sa​zna​njem da su i oni naj​tro​mi​ji me​đu nje​g o​vim škol​skim dru​g o​vi​ma iza​šli na uli​ce, iz​r a​ža​va​ju​ći ne​za​do​volj​stvo. Kao i nje​g o​vi ro​di​te​lji, ko​ji su, kao hri​šćan​ski pri​stoj​ni so​ci​ja​li​sti, ve​r o​va​li da je cilj di​plo​ma​ti​je spre​ča​va​nje ra​ta, a ne nje​g o​vo po​spe​ši​va​nje. Maj​ka mu je po​sla​la očaj​nič​ki imejl: To​ni Bler – ne​kad njen idol – sve nas je iz​dao. Nje​g ov otac, stro​g im me​to​di​stič​kim gla​som, op​tu​žu​je Bu​ša i Ble​r a za greh gor​do​sti i na​me​r a​va da na​pi​še pa​r a​bo​lu o dva pa​u​na ko​ja se, op​či​nje​na sop​stve​nim odra​zi​ma, pre​tva​r a​ju u le​ši​na​r e. Ni​ma​lo ni​je čud​no što, uz ta​kve gla​so​ve ko​ji mu bru​je u gla​vi, To​bi od​bi​ja da pe​va rat​ne sla​vo​poj​ke baš Nem​ci​ma, mo​le​ći ih da se pri​dru​že ple​su. I on je gla​sao za To​ni​ja Ble​r a, a sad jav​ne is​tu​pe svog pre​mi​je​r a sma​tra ne​i​sti​ni​tim i muč​nim. A po​sle po​kre​ta​nja Ope​ra​ci​je irač​ka slo​bo​da, pro​klju​ča. Me​sto do​g a​đa​ja je Ou​kli​je​va di​plo​mat​ska vi​la u Gri​ne​val​du. Po​noć je, dok se još jed​na na​por​na mu​ška ve​če​r a za gnja​va​to​r e pri​bli​ža​va kra​ju. To​bi je ste​kao pri​li​čan broj pri​ja​te​lja me​đu Nem​ci​ma u Ber​li​nu, ali njih ve​če​r as ne​ma za sto​lom. Ne​ki na​po​r an sa​ve​zni mi​ni​star, po​g ub​no tašt ti​tan rur​ske in​du​stri​je, na​sled​nik Ho​en​co​ler​no​vih, i če​tvo​r i​ca po​sla​ni​ka gre​ba​to​r a, ko​nač​no su po​zva​li svo​je vo​za​če. Ou​kli​je​va že​na Her​mi​o ​na, po​što je, na​li​va​ju​ći se dži​nom, nad​g le​da​la pri​pre​me u ku​hi​nji, oti​šla je u kre​vet. U dnev​noj so​bi, To​bi i Džaj​ls Ou​kli raz​g o​va​r a​ju o ve​če​r a​šnjem oku​plja​nju, tra​že​ći bi​lo ka​kav znak ne​či​je ne​pro​mi​šlje​no​sti.

Iz​ne​na​da, To​bi gu​bi kon​tro​lu: – E, stvar​no, je​bi, tu​caj i ka​r aj ovu pro​kle​tu stvar – iz​ja​vlju​je on, sa​suv​ši u gr​lo ča​šu Ou​kli​je​vog ve​o ​ma sta​r og kal​va​do​sa. – A šta je tač​no ta pro​kle​ta stvar? – pi​ta Ou​kli, pe​de​set​pe​to​g o​di​šnji vi​le​njak, opu​šte​no is​te​žu​ći krat​ke no​g e, što ra​di kad god ga ob​u​zme ne​la​g o​da. S ne​po​ko​le​blji​vom uljud​no​šću, Ou​kli sa​slu​ša To​bi​ja, pa uz​vra​ti, sta​lo​že​no i lju​ba​zno, ali jet​ko: – Sa​mo na​pred, To​bi. Pod​ne​si os​tav​ku. Po​dr​ža​vam tvo​ja ne​zre​la mi​šlje​nja. Ni​jed​na su​ve​r e​na na​ci​ja, kao što je na​ša, ne bi tre​ba​lo da uđe u rat pod la​žnim iz​g o​vo​r i​ma, bar ne pod vođ​stvom dva fa​na​tič​na ego​ma​ni​ja​ka, ko​ji osim to​g a ne​ma​ju ni​šta za​jed​nič​ko. A za​si​gur​no ne bi tre​ba​lo da ube​đu​je​mo os​ta​le su​ve​r e​ne na​ci​je da pra​te naš sra​man pri​mer. I za​to, daj os​tav​ku. Ti si upra​vo ono što je Gar​di​ja​nu po​treb​no: još je​dan iz​g u​bljen glas ko​ji od​je​ku​je u di​vlji​ni. Ako ni​si sa​g la​san s po​li​ti​kom vla​de, ne po​ku​ša​vaj da je pro​me​niš. Na​pu​sti brod. Na​pi​ši ve​li​ki ro​man o ko​jem si uvek sa​njao. Ali To​bi​ja ni​je bi​lo la​ko obes​hra​bri​ti. – A gde, do​đa​vo​la, ti se​diš, Džajl​se? I ti si se pro​ti​vio to​me kao i ja. Kad su pe​de​set dva na​ša pen​zi​o ​ni​sa​na am​ba​sa​do​r a pot​pi​sa​la pi​smo u ko​jem ka​žu da je to go​mi​la sra​nja, du​bo​ko si uz​dah​nuo i re​kao mi ka​ko bi vo​leo da si i ti u pen​zi​ji. Mo​r am li da če​kam do še​zde​se​te go​di​ne da bih pro​g o​vo​r io? To po​ku​ša​vaš da mi ka​žeš? Dok ne do​bi​jem ple​mić​ku ti​tu​lu i pen​zi​ju i ne po​sta​nem pred​sed​nik me​snog golf klu​ba? Da li je to oda​nost ili strah, Džajl​se? Ou​kli​jev mač​ji osmeh omek​šao je kad je, spo​je​nih vr​ho​va pr​sti​ju, opre​zno sro​čio od​g o​vor. – Pi​taš se gde ja se​dim. Eto, za sto​lom za sa​stan​ke. Uvek za sto​lom. La​skam, ra​spra​vljam se, ura​zu​mlju​jem, ube​đu​jem, na​dam se. Ali ne oče​ku​jem. Dr​žim se sve​te di​plo​mat​ske dok​tri​ne ume​r e​no​sti u sve​mu, i pri​me​nju​jem je na uža​sne zlo​či​ne sva​ke na​ci​je, uklju​ču​ju​ći i svo​ju. Os​ta​vljam ose​ća​nja is​pred vra​ta pre ne​g o što uđem u sa​lu za sa​stan​ke i ni​kad ne iz​la​zim u žur​bi, osim ako mi ta​ko ni​je na​re​đe​no. Po​no​san sam što sve ra​dim na​po​la. Po​ne​kad – a ovo bi mo​g lo da bu​de ta​kvo vre​me – iz​ne​sem opre​zan de​marš na​šim uva​že​nim še​fo​vi​ma. Ali ni​kad ne po​ku​ša​vam da za je​dan dan po​no​vo iz​gra​dim Vest​min​ster​sku pa​la​tu. Ni​ti bi, uz opa​snost da is​pad​neš na​do​bu​dan, ti to tre​ba​lo da ra​diš. I dok je To​bi po​ku​ša​vao da od​g o​vo​r i, na​sta​vio je. – Još ne​što, dok smo sa​mi, ako smem. Mo​ja vo​lje​na su​pru​g a Her​mi​o ​na mi ka​že, u svoj​stu po​sma​tra​ča ber​lin​skih di​plo​mat​skih ne​sta​šlu​ka, da odr​ža​vaš ne​pri​klad​nu ve​zu sa part​ner​kom ho​land​skog voj​nog ata​šea, ko​ja je oz​lo​g la​še​na dro​lja. Je li to is​ti​na? To​bi​je​vo po​sta​vlje​nje u bri​tan​sku am​ba​sa​du u Ma​dri​du, u ko​joj se iz​ne​na​da uka​za​la po​tre​ba za po​moć​ni​kom ata​šea s voj​nim is​ku​stvom, us​le​di​lo je me​sec da​na ka​sni​je. * Ma​drid Upr​kos raz​li​ci u po​lo​ža​ju i go​di​na​ma, To​bi i Džaj​ls su os​ta​li bli​ski. Da li je to bi​lo po​ve​za​no s Ou​kli​je​vim uti​ca​jem, ili je bi​lo či​sta slu​čaj​nost, To​bi je mo​g ao sa​mo da na​g a​đa. Iz​ve​sno je da se Ou​kli za​u​zi​mao za To​bi​ja ona​ko ka​ko ne​ke sta​r i​je di​plo​ma​te sve​sno ili ne​sve​sno po​du​pi​r u omi​lje​ne mla​de ko​le​g e. Raz​me​na po​da​ta​ka iz​me​đu Lon​do​na i Ma​dri​da ni​kad ni​je bi​la ta​ko če​sta i va​žna. Te​ma ni​je vi​še bio Sa​dam Hu​se​in i nje​g o​vo ne​u​hva​tlji​vo oruž​je za ma​sov​no uni​šte​nje, već no​vo po​ko​le​nje dži​ha​di​sta, iz​ni​klo kao po​sle​di​ca na​pa​da Za​pa​da na ze​mlju ko​ja je, do ta​da, bi​la jed​na od se​ku​lar​ni​jih na Bli​skom is​to​ku – is​ti​na su​vi​še bol​na da bi je kriv​ci pri​zna​li. I ta​ko je dvo​jac na​sta​vio. To​bi je, u Ma​dri​du – svi​đa​lo mu se to ili ne, a uglav​nom mu se svi​đa​lo – po​stao glav​ni igrač na tr​ži​štu oba​ve​štaj​nih po​da​ta​ka i sva​ke ne​de​lje je pu​to​vao u Lon​don, gde je Ou​kli leb​deo iz​me​đu kra​lji​či​nih špi​ju​na na jed​noj oba​li re​ke i kra​lji​či​nog Mi​ni​star​stva spolj​nih po​slo​va

na dru​g oj. U ši​fro​va​nom raz​g o​vo​r u u za​šti​će​nim pro​sto​r i​ja​ma u po​dru​mu Vajt​ho​la, no​va pra​vi​la po​stu​pa​nja s osum​nji​če​nim za​to​če​nim te​r o​r i​sti​ma opre​zno su od​ba​ci​va​na. Pot​pu​no ne​ve​r o​vat​no, ima​ju​ći u vi​du To​bi​jev po​lo​žaj, on pri​su​stvu​je to​me. Ou​kli je glav​ni. Reč po​ja​ča​va​nje, ne​kad ko​r i​šće​na da pre​ne​se du​hov​no uz​bu​đe​nje, uš​la je u no​vi ame​r ič​ki reč​nik, ali nje​no zna​če​nje os​ta​je na​mer​no ne​pre​ci​zno za ne​u​pu​će​ne, ko​ji​ma pri​pa​da i To​bi. Ipak, on je sum​nji​čav. Da li su ta ta​ko​zva​na no​va pra​vi​la u stva​r i ona sta​r a var​var​ska, osve​že​na i po​no​vo us​po​sta​vlje​na, pi​tao se? A ako je u pra​vu, u šta sve vi​še ve​r u​je, ka​kva je mo​r al​na ra​zli​ka, ako je ima, iz​me​đu čo​ve​ka ko​ji sta​vlja elek​tro​de i čo​ve​ka ko​ji se​di za sto​lom i pre​tva​r a se da ne zna šta se do​g a​đa? Ali kad je To​bi, ple​me​ni​to se tru​de​ći da po​mi​r i to pi​ta​nje sa svo​jom sa​ve​šću i va​spi​ta​njem, od​lu​čio da ga po​sta​vi, Džajl​su, či​sto aka​dem​ski, na​r av​no, to​kom pri​jat​ne ve​če​r e u Ou​kli​je​vom klu​bu, pri​re​đe​ne u čast To​bi​je​vog no​vog uz​bu​dlji​vog ime​no​va​nja u bri​tan​skoj am​ba​sa​di u Ka​i​r u, Ou​kli, za ko​ga ne​ma taj​ni, od​g o​va​r a svo​jim ču​ve​nim po​kro​vi​telj​skim osme​hom i skri​va se iza omi​lje​nog La Roš​fu​koa: – Li​ce​mer​je je da​nak ko​ji po​r ok pla​ća vr​li​ni, dra​g i moj. Bo​jim se da je to naj​vi​še što mo​že​mo u ne​sa​vr​še​nom sve​tu. A To​bi se za​do​volj​no sme​je Ou​kli​je​voj du​ho​vi​to​sti i oš​tro go​vo​r i se​bi da mo​r a da pri​hva​ti kom​pro​mis – dra​gi moj je sad po​stao traj​ni do​da​tak Ou​kli​je​vom reč​ni​ku, i do​dat​ni do​kaz, ako je i bio po​tre​ban, nje​g o​ve na​r o​či​te pri​vr​že​no​sti svom šti​će​ni​ku. * Ka​i​r o To​bi Bel je lju​bi​mac bri​tan​ske am​ba​sa​de – pi​taj​te bi​lo ko​g a, od am​ba​sa​do​r a, pa na​ni​že! Šest me​se​ci kur​sa arap​skog i, ko bi to re​kao, taj mo​mak ga već na​po​la go​vo​r i! Raz​g o​va​r a s egi​pat​skim ge​ne​ra​li​ma i ni​kad ne iz​no​si ne​zre​lo lič​no mi​šlje​nje – fra​za ko​ja mu se traj​no ure​za​la u svest. Oz​bilj​no shva​ta po​sao za ko​ji je, go​to​vo slu​čaj​no, po​stao struč​njak; raz​me​nju​je oba​ve​štaj​ne po​dat​ke s egi​pat​skim ko​le​g a​ma; i po na​r e​đe​nju im da​je ime​na egi​pat​skih is​la​mi​sta u Lon​do​nu, ko​ji ku​ju za​ve​r e pro​tiv re​ži​ma. Vi​ken​dom uži​va u ve​se​lom ja​ha​nju ka​mi​la s do​bro​ćud​nim voj​nim sta​r e​ši​na​ma i taj​nim po​li​caj​ci​ma i u ra​sko​šnim za​ba​va​ma sa su​per​bo​g a​ta​ši​ma, u nji​ho​vim do​bro ču​va​nim pu​stinj​skim ku​ća​ma. U zo​r u, po​sle oči​ju​ka​nja s nji​ho​vim oča​r a​va​ju​ćim ćer​ka​ma, vo​zi se ku​ći, sa za​tvo​r e​nim pro​zo​r i​ma, ka​ko ne bi ose​ćao smrad za​pa​lje​ne pla​sti​ke i tru​le hra​ne, dok na obo​du gra​da odr​pa​ne deč​je ave​ti i nji​ho​ve umo​ta​ne maj​ke pre​tu​r a​ju po pr​lja​vim pro​stran​stvi​ma raz​ba​ca​nog đu​bre​ta. A ko je sve​ti​o ​nik u Lon​do​nu ko​ji upra​vlja prag​ma​tič​nom tr​g o​vi​nom ljud​skim sud​bi​na​ma, ša​lje pri​jat​na pi​sma po​dr​ške ak​tu​el​nom še​fu Mu​ba​r a​ko​ve taj​ne po​li​ci​je? Ni​ko dru​g i do Džaj​ls Ou​kli, vr​hun​ski tr​g o​vac in​for​ma​ci​ja​ma u Mi​ni​star​stvu spolj​nih po​slo​va i pra​vi ma​her. I za​to ni​kog ne iz​ne​na​đu​je, osim mo​žda mla​dog Be​la, što če​ti​r i me​se​ca pre lo​kal​nih iz​bo​r a, dok ši​r om Egip​ta na​r od​ni pro​te​sti zbog Mu​ba​r a​ko​vog pro​g o​na Mu​sli​man​ske bra​će po​ka​zu​ju zna​ko​ve pre​r a​sta​nja u na​si​lje, To​bi tre​ba da se vra​ti u Lon​don i po​no​vo do​bi​je una​pre​đe​nje; po​sta​je lič​ni se​kre​tar, nad​zor​nik i po​ver​ljiv sa​vet​nik no​vo​po​sta​vlje​nog po​moć​ni​ka mi​ni​stra ino​stra​nih po​slo​va, Fer​gu​sa Kvi​na, čla​na par​la​men​ta, ko​ji je do​šao iz Mi​ni​star​stva od​bra​ne. * – S ovog me​sta, vas dvo​ji​ca mi iz​g le​da​te kao sa​vr​šen par – ka​že Da​ja​na, nje​g o​va no​va di​r ek​tor​ka re​gi​o ​nal​nih slu​žbi, dok mu​ški na​sr​će na sen​dvič s tu​nje​vi​nom, sa šved​skog sto​la u In​sti​tu​tu za sa​vre​me​-

nu umet​nost. Sit​na je, le​pa i in​dij​skog po​r e​kla, i iz​r a​ža​va se ep​skim ana​hro​ni​zmi​ma iz pan​džab​ske ofi​cir​ske men​ze. Njen sti​dljiv osmeh, s dru​g e stra​ne, pri​kri​va gvo​zde​nu vo​lju. Ne​g de ima mu​ža i dvo​je de​ce, ali ih ne po​mi​nje u rad​no vre​me. – Obo​ji​ca ste mla​di za svo​je po​slo​ve – do​bro, on je de​set go​di​na sta​r i​ji – i obo​ji​ca ste am​bi​ci​o ​zni – iz​ja​vlju​je, ne​sve​sna da se taj opis od​no​si i na nju. – I nek te ne za​va​r a iz​g led. On je si​r o​vi​na, uda​r a u ta​lam​ba​se rad​nič​ke kla​se, ali je i biv​ši ka​to​lik, biv​ši ko​mu​ni​sta i no​vi la​bu​r i​sta – ili ono što je od to​g a os​ta​lo, sad kad im je za​štit​nik oti​šao na bo​g a​ti​ju is​pa​šu. Pa​u​za za za​mi​šlje​no žva​ka​nje. – Fer​g us mr​zi ide​o ​lo​g i​ju i mi​sli da je iz​u​meo prag​ma​ti​zam. I na​r av​no, mr​zi to​r i​jev​ce, ma​da je uglav​nom ve​ći de​sni​čar od njih. Ima oz​bilj​nu po​dr​šku u Da​u​ning stri​tu, i ne mi​slim sa​mo na krup​ne zver​ke već i na dvo​r a​ne i ma​ni​pu​la​to​r e. Fer​g us je nji​hov deč​ko i oni će ga po​dr​ža​va​ti dok god bu​de tu. Pro​a​tlant​ski do sr​ži, ali ako Va​šing​ton mi​sli da je on pra​vi hit, za​što bi​smo se ža​li​li? Evro​skep​tik, to se pod​r a​zu​me​va. Ne vo​li nas si​r o​ti​nju, ali ko​ji po​li​ti​čar vo​li? A sa​mo ga slu​šaj kad za​tru​bi o ra​tu pro​tiv te​ro​ri​zma. To je ne​u​ku​sno i ne​ma po​tre​be da te​bi go​vo​r im ka​ko to ner​vi​r a pri​stoj​ne Ara​pe. Već su mu to re​kli. Tvoj po​sao će bi​ti uo​bi​ča​jen. Za​le​pi se uz nje​g a i ne do​zvo​li da pra​vi još glu​po​sti. – Još glu​po​sti, Da​ja​na? – pi​ta To​bi, već za​bri​nut zbog ne​kih pri​lič​no gla​snih pri​ča ko​je kru​že u Vajt​ho​lu. – Za​ne​ma​r i to u pot​pu​no​sti – na​r e​đu​je mu stro​g o, po​sle još jed​ne pa​u​ze za ubr​za​no žva​ka​nje. – Ako bi​smo su​di​li o po​li​ti​ča​r i​ma na os​no​vu to​g a šta su ura​di​li ili ni​su ura​di​li u Min​star​stvu od​bra​ne, on​da bi​smo obe​si​li po​la bu​du​će vla​de. – A po​što je pri​me​ti​la da je To​bi još uvek gle​da: – Čo​vek je na​pra​vio bu​da​lu od se​be i do​bio pac​ku. Slu​čaj okon​čan. – A on​da: – Iz​ne​na​đu​je sa​mo to što je, pr​vi put u ži​vo​tu, Mi​ni​star​stvo od​bra​ne us​pe​lo da za​ta​ška ka​ta​stro​fa​lan skan​dal. Tim re​či​ma, Da​ja​na je te gla​si​ne zva​nič​no pro​g la​si​la mr​tvim i sa​hra​nje​nim – sve dok, u za​vr​šnom go​vo​r u, dok su pi​li ka​fu, ni​je od​lu​či​la da ih eks​hu​mi​r a pa po​no​vo za​ko​pa. – A za slu​čaj da ti ne​ko ka​že dru​g a​či​je, i Mi​ni​star​stvo od​bra​ne i Mi​ni​star​stvo fi​nan​si​ja su spro​ve​li ve​li​ku unu​tra​šnju is​tra​g u, ne​mi​lo​srd​nu, i jed​no​gla​sno za​klju​či​li da Fer​g us ni za šta ni​je kriv. U naj​g o​rem slu​ča​ju, do​bio je lo​še sa​ve​te od bes​ko​r i​snih sa​r ad​ni​ka. Što je me​ni bi​lo do​volj​no, a ve​r u​jem da je do​volj​no i te​bi. Za​što me ta​ko gle​daš? Ni​je je sve​sno gle​dao na odre​đen na​čin, ali si​g ur​no je mi​slio ka​ko se ta da​ma pre​vi​še bu​ni. * To​bi Bel, no​vo​po​sta​vlje​ni lič​ni se​kre​tar no​vo​po​sta​vlje​nog mi​ni​stra pre​u​zeo je du​žnost. Fer​g us Kvin, po​sla​nik, za​o ​sta​li Ble​r ov pri​sta​li​ca u no​voj eri Gor​do​na Bra​u​na, mo​žda na pr​vi po​g led ni​je bio ona vr​sta mi​ni​stra ko​g a bi To​bi oda​brao za še​fa. Je​di​nac iz sta​r e gla​zgov​ske in​že​njer​ske po​r o​di​ce ko​ja je za​pa​la u te​ško​će, Fer​g us se is​ta​kao to​kom stu​di​ja kao le​vi​čar, pred​vo​de​ći pro​test​ne šet​nje, su​ko​blja​va​ju​ći se s po​li​ci​jom i fo​to​g ra​fi​šu​ći se za no​vi​ne. Po​što je di​plo​mi​r ao eko​no​mi​ju na Edin​bur​škom uni​ver​zi​te​tu, ne​stao je u ma​g li škot​skih la​bu​r i​sta. Tri go​di​ne ka​sni​je, po​ma​lo ne​o ​bja​šnji​vo, po​ja​vlju​je se na Fa​kul​te​tu po​li​tič​kih na​u​ka Džon F. Ke​ne​di, na Har​var​du, gde upo​zna​je svo​ju bu​du​ću su​pru​g u, bo​g a​tu, ali pro​ble​ma​tič​nu Ka​na​đan​ku. Vra​ća se u Škot​sku, gde mu je već obez​be​đe​no me​sto. Par​tij​ski struč​nja​ci za od​no​se s jav​no​šću br​zo pro​ce​nju​ju da je nje​g o​va su​pru​g a ne​po​de​sna za pri​ka​zi​va​nje. Go​vor​ka se o al​ko​ho​li​zmu. Mi​šlje​nja o nje​mu ko​ja je To​bi sku​pio na vajt​hol​skom tr​ži​štu in​for​ma​ci​ja bi​la su, u naj​bo​ljem slu​ča​ju, iz​me​ša​na: – Br​zo či​ta iz​ve​šta​je, ali do​bro se ču​vaj​te ako od​lu​či da po​stu​pi u skla​du s nji​ma – sa​ve​tu​je je​dan ve​te​r an iz Mi​ni​star​stva od​bra​ne, pot​pu​no ne​zva​nič​no. A biv​ša po​moć​ni​ca, Lu​si: – Ve​o ​ma

drag, ve​o ​ma šar​man​tan kad je to po​treb​no. – A kad ni​je, pi​ta se To​bi. – On jed​no​stav​no ni​je s na​ma – in​si​sti​r a ona, mr​šte​ći se i iz​be​g a​va​ju​ći nje​g ov po​g led. – Ta​mo je ne​g de, bo​r i se pro​tiv svo​jih de​mo​na. – Ali ka​kvi su to de​mo​ni i ka​ko se bo​r i pro​tiv njih, to Lu​si ni​je že​le​la ili ni​je mo​g la da ka​že. Na pr​vi po​g led, ipak, re​klo bi se da je sve ka​ko tre​ba. Fer​g us Kvin, is​ti​na, ni​je lak čo​vek, ali To​bi ni​šta dru​g o ni​je ni oče​ki​vao. Mo​že da bu​de mu​dar, tu​pav, raz​dra​žljiv, ne​va​spi​tan i za​di​vlju​ju​će uvi​đa​van, i to sve u ro​ku od ne​ko​li​ko sa​ti, čas te oba​si​pa pa​žnjom, a čas se mr​šti i za​klju​ča​va iza te​ških vra​ta od ma​ha​g o​ni​ja, sa slu​žbe​nom po​štom. Po pri​r o​di je si​le​dži​ja i, kao što je po​zna​to, ne kri​je pre​zir pre​ma vla​di​nim slu​žbe​ni​ci​ma; čak i naj​bli​ži sa​r ad​ni​ci ni​su po​šte​đe​ni oš​trih re​či. Ali naj​ve​ći pre​zir ču​va za vajt​hol​sku oba​ve​štaj​nu ho​bot​ni​cu, ko​ju sma​tra pre​na​du​va​nom, eli​ti​stič​kom, sa​mo​ži​vom i ro​bom sop​stve​ne ta​jan​stve​no​sti. A sve je po​sta​lo ne​zgod​ni​je ot​ka​ko je, kao deo ti​ma, Kvin oba​ve​zan da pro​ce​nju​je pri​mlje​ne oba​ve​štaj​ne po​dat​ke iz svih iz​vo​ra i pod​no​si pre​dlo​ge za da​lje sla​nje na​dle​žnim slu​žba​ma. Što se ti​če skan​da​la u Mi​ni​star​stvu od​bra​ne ko​ji ni​kad ni​je po​sto​jao, kad god bi To​bi ose​tio že​lju da to is​tra​ži, na​le​teo bi na zid ću​ta​nja, na​mer​no po​dig​nut sa​mo zbog nje​g a: slu​čaj okon​čan, dru​že… iz​vi​ni, ma​to​ri, ne smem da pri​čam… A jed​nom, iako je po​sre​di bio sa​mo ne​ki hva​li​sav slu​žbe​nik iz fi​nan​sij​skog ode​lje​nja, dok su pet​kom uve​če pi​li pi​vo u Šer​lo​ku Holm​su – „iz​vu​kao se s pljač​kom, zar ne?” Alar​me mu je u pot​pu​no​sti uklju​čio tek mr​ski Gre​g o​r i, ko​ji je slu​čaj​no seo po​kraj nje​g a, na jed​nom do​sad​nom sa​stan​ku Ko​mi​te​ta za ka​drov​ska i upra​vljač​ka pi​ta​nja. Gre​g o​r i, kru​pan i do​sa​dan čo​vek, ko​ji iz​g le​da sta​r i​ji ne​g o što je​ste, To​bi​jev je vr​šnjak i na​vod​ni su​par​nik. Ali svi zna​ju da, kad god su njih dvo​ji​ca kan​di​da​ti za ne​ko upra​žnje​no me​sto, To​bi os​ta​vlja Gre​g o​r i​ja iaza se​be. Ta​ko je mo​g lo da bu​de i u ne​dav​nom nad​me​ta​nju za me​sto lič​nog se​kre​ta​r a no​vog mi​ni​stra, osim što su gla​si​ne tvr​di​le ka​ko ne​ma pra​vog nad​me​ta​nja. Gre​g o​r i je dve go​di​ne ra​dio u Mi​ni​star​stvu od​bra​ne, što ga je, go​to​vo sva​kod​nev​no, do​vo​di​lo u kon​takt s Kvi​nom, dok je To​bi bio ne​o ​ka​ljan – od​no​sno ni​je imao ta​kav sum​njiv pr​tljag iz pro​šlo​sti. Sa​sta​nak se za​vr​šio bez pra​vog za​ključ​ka. Pro​sto​r i​ja se pra​zni. To​bi i Gre​g o​r i os​ta​ju za sto​lom, na os​no​vu pre​ćut​nog do​g o​vo​r a. Za To​bi​ja je ovo do​bro​do​šla pri​li​ka da po​ja​ča ogra​du; Gre​g o​r i je zlo​volj​ni​ji. – Do​bro se sla​že​mo s kra​ljem Fer​g i​jem, je li ta​ko? – ras​pi​tu​je se on. – Do​bro, hva​la, Gre​g o​r i, baš do​bro. Ne​ko​li​ko sit​ni​jih ne​su​g la​si​ca, ali to je i bi​lo oče​ki​va​no. Ka​ko da​nas iz​g le​da bi​ti glav​ni se​kre​tar? Mo​r a da je pri​lič​no uz​bu​dlji​vo. Ali Gre​g o​r i ni​je rad da raz​g o​va​r a o ži​vo​tu glav​nog se​kre​ta​r a, što sma​tra lo​ši​jom po​zi​ci​jom od lič​nog se​kre​ta​r a no​vog mi​ni​stra. – Pa, pa​zi sa​mo da ne iz​ne​se kan​ce​la​r ij​ski na​me​štaj na spo​r ed​ni iz​laz, to je sve što ću ti re​ći – ka​že mu, s oz​bilj​nim osmej​kom. – Za​što? Zar se ti​me ba​vi? Iz​no​si na​me​štaj? Ima​će ma​lo pro​ble​ma da iz​ne​se svoj no​vi sto niz tri spra​ta, čak i on! – od​g o​va​r a To​bi, od​lu​čan da ne us​ta​ne. – I još uvek te ni​je za​vr​bo​vao za jed​nu od svo​jih ve​o ​ma pro​fi​ta​bil​nih kom​pa​ni​ja? – Te​be je​ste? – Ni slu​čaj​no, sta​ro mom​če – s ne​o ​če​ki​va​nom sr​dač​no​šću – ne me​ne. Ja sam os​tao čist. Ma​lo je do​brih lju​di, ka​žem ja. Dru​g i ni​su bi​li ta​ko opre​zni. Tad je To​bi bez upo​zo​r e​nja iz​g u​bio str​plje​nje, što mu se obič​no do​g a​đa​lo u Gre​g o​r i​je​vom dru​štvu. – U stva​r i, šta to, do​đa​vo​la, po​ku​ša​vaš da mi ka​žeš, Gre​g o​r i? – za​ni​ma ga. A kad je sve što do​bi​je sa​mo još je​dan Gre​g o​r i​jev ši​r ok i lenj osmeh: – Ako me upo​zo​r a​vaš – ako je to ne​što što bi tre​ba​lo da znam – re​ci od​mah ili idi u je​be​ne ljud​ske re​sur​se.

Gre​g o​r i je iz​g le​dao kao da raz​mi​šlja o tom pre​dlo​g u. – Pa, re​kao bih da još uvek mo​žeš da se obra​tiš svom an​đe​lu ču​va​r u, Džajl​su, ako je u pi​ta​nju ne​što što bi tre​ba​lo da znaš, zar ne? * Sa​mo​lju​biv ose​ćaj svr​sis​hod​no​sti sad je ob​u​zeo To​bi​ja, ko​ji, čak ni nak​nad​no, dok je se​deo za kli​ma​vim sto​lom na sun​ča​nom ploč​ni​ku u So​hou, ni​je mo​g ao u pot​pu​no​sti da oprav​da se​be. Mo​žda je, raz​mi​šljao je, sa​mo lju​tit što su mu us​kra​ti​li is​ti​nu ko​ja mu sle​du​je i ot​kri​li je oni​ma oko nje​g a. A si​g ur​no bi raz​mi​slio o to​me, po​što mu je Da​ja​na na​r e​di​la da se za​le​pi za svog no​vog še​fa i spre​či ga da pra​vi br​ljo​ti​ne, jer je imao pra​vo da sa​zna ka​kve je br​ljo​ti​ne taj čo​vek pra​vio u pro​šlo​sti. Po​li​ti​ča​r i, pre​ma nje​g o​vom skrom​nom po​zna​va​nju te sor​te, po​na​vlja​ju gre​ške. Ako bi i kad bi Fer​g us Kvin po​gre​šio u bu​duć​no​sti, To​bi bi mo​r ao da ob​ja​sni za​što je pu​stio še​fa s uz​i​ce. A što se ti​če Gre​g o​r i​je​vog ru​g a​nja da bi tre​ba​lo da otr​či do svog an​đe​la ču​va​ra Džajl​sa Ou​kli​ja – to ne do​la​zi u ob​zir. Da je Džaj​ls že​leo da To​bi zna ne​što, on bi mu to re​kao. A ako mu Džaj​ls ni​je re​kao, ni​šta na sve​tu ne bi mo​g lo da ga na​te​r a na to. A ipak je ne​što dru​g o, ne​što du​blje i pro​ble​ma​tič​ni​je, mu​či​lo To​bi​ja. To je bi​la go​to​vo pa​to​lo​ška po​vu​če​nost nje​g o​vog še​fa. Šta li, za ime sve​ta, ra​di čo​vek ta​ko na​i​zgled ek​stro​ver​tan, po či​tav dan, za​tvo​r en u pri​vat​noj kan​ce​la​r i​ji, s kla​sič​nom mu​zi​kom ko​ja tre​šti i vra​ti​ma za​klju​ča​nim ne sa​mo za spolj​ni svet već i za sop​stve​no oso​blje? Šta se na​la​zi u tim de​be​lim, lič​no do​sta​vlja​nim, dvo​stru​ko za​pe​ča​će​nim ko​ver​ti​ma od ma​snog pa​pi​r a, ko​ji do​la​ze iz spo​r ed​nih pro​sto​r i​ja u Da​u​ning stri​tu, oz​na​če​nih sa stro​go lič​no i po​ver​lji​vo, ko​je Kvin do​bi​ja, pot​pi​su​je pri​jem​ni​cu i, po​što ih pro​či​ta, vra​ća po onim od​luč​nim ku​r i​r i​ma ko​ji su ih i do​ne​li? Ni​sam is​klju​čen sa​mo iz Kvi​no​ve pro​šlo​sti već i iz nje​g o​ve sa​da​šnjo​sti. Pr​vo od​la​zi kod Ma​ti​ja, is​ku​snog špi​ju​na, biv​šeg ko​le​g e iz am​ba​sa​de u Ma​dri​du, s ko​jim re​dov​no ide na pi​će. Ma​ti tre​nut​no če​ka no​vo za​du​že​nje, u glav​nom šta​bu svo​je slu​žbe, na dru​g oj oba​li re​ke, u Voks​ho​lu. Mo​žda će zbog pri​nud​ne ne​ak​tiv​no​sti bi​ti pre​du​sre​tlji​vi​ji ne​g o ina​če. Iz ne​po​zna​tih ra​zlo​g a – To​bi sum​nja na ope​r a​tiv​ne – Ma​ti je član Lans​da​un klu​ba na Tr​g u Ber​kli. Sa​sta​ju se da od​i​g ra​ju par​ti​ju sk​vo​ša. Ma​ti je kra​kat, će​lav, s na​o ​ča​r i​ma i gvo​zde​nim zglo​bo​vi​ma. To​bi gu​bi če​ti​r i pre​ma je​dan. Tu​ši​r a​ju se, pa sed​nu u bar po​r ed ba​ze​na i gle​da​ju le​pe de​voj​ke. Po​sle is​pra​znih raz​g o​vo​r a, To​bi pre​la​zi na stvar: – Re​ci mi, Ma​ti, po​što ni​ko dru​g i ne​će. Šta se to lo​še do​g o​di​lo u Mi​ni​star​stvu od​bra​ne kad je moj mi​ni​star bio na če​lu? Ma​ti po​la​ko kli​ma iz​du​že​nom, ja​r e​ćom gla​vom. – Da, do​bro. Ne​ma mno​g o to​g a da se ka​že, zar ne? – ka​že ne​r a​spo​lo​že​no. – Tvoj čo​vek se za​le​teo, na​ši su mu spa​sli gla​vu, a on nam to ni​kad ni​je opro​stio – jad​na bu​da​la. – Ka​ko ste mu spa​sli gla​vu, za​bo​g a? – Po​ku​šao je to da pro​g u​r a sam, zar ne? – ka​že Ma​ti pre​zri​vo. – Šta? Ko​me? Ma​ti če​še će​la​vu gla​vu i po​no​vo ka​že: – Da, do​bro. Ni​je to moj te​r en, znaš. Ni​je mo​ja oblast. – Znam to, Ma​ti. Pri​hva​tam to. Ni​je ni mo​ja oblast. Ali ja sam nje​g ov je​be​ni ču​var, zar ne? – Svi ti lo​bi​sti i pro​dav​ci oruž​ja vred​no ra​de u pu​ko​ti​na​ma iz​me​đu in​du​stri​je oruž​ja i ku​pa​ca – ža​li se Ma​ti, kao da je To​bi​ju po​znat taj pro​blem. Ali ni​je, i za​to če​ka na​sta​vak: – Ov​la​šće​ni su, na​r av​no. To je sa​mo deo pro​ble​ma. Ov​la​šće​ni da op​ljač​ka​ju Mi​ni​star​stvo fi​nan​si​ja, pod​mi​te zva​nič​ni​ke, po​nu​de im de​vo​ja​ka ko​li​ko že​le, od​mo​r e na

Ba​li​ju. Ov​la​šće​ni su da ra​de pri​vat​no, jav​no, ka​ko god že​le, sve dok ima​ju do​zvo​lu vla​de, a svi je ima​ju. – A Kvin se uhva​tio u ko​lo s nji​ma, to mi go​vo​r iš? – Ni​šta ti ja ne go​vo​r im – oš​tro od​g o​va​r a Ma​ti. – Znam. Dru​g a​či​je ni​sam ni shva​tio. Kvin je krao. Je li to po​sre​di? Do​bro, ne baš krao, ali pre​u​sme​r a​vao fon​do​ve na iz​ve​sne pro​jek​te u ko​ji​ma je imao in​ter​es. On ili nje​g o​va že​na. Ili nje​g ov ro​đak. Ili nje​g o​va tet​ka. Je li to po​sre​di? Uhva​ti​li su ga, vra​tio je pa​r e, re​kao mno​g o mi je žao, i sve je gur​nu​to pod te​pih. Je​sam li bli​zu? Na​pu​pe​la de​voj​ka ska​če u vo​du, pra​će​na gla​snim sme​hom. – Po​sto​ji je​dan lji​g a​vac po ime​nu Kri​spin – Ma​ti mr​mlja se​bi u bra​du. – Je​si li čuo za nje​g a? – Ni​sam. – Pa ni​sam ni ja, i bio bih ti za​hva​lan da to ne za​bo​r a​viš. Kri​spin. Ga​dan mo​mak. Iz​be​g a​vaj ga. – Iz ne​kog po​seb​nog ra​zlo​g a? – Ni​šta odre​đe​no. Is​ko​r i​sti​li smo ga za ne​ko​li​ko po​slo​va, za​tim smo ga od​ba​ci​li kao vruć krom​pir. Na​vod​no je po​vu​kao za nos tvog čo​ve​ka dok je bio u Mi​ni​star​stvu od​bra​ne. To je sve što znam. Mo​žda su to obič​ne glu​po​sti. Sad mi sja​ši s le​đa. Po​sle to​g a Ma​ti je na​sta​vio za​mi​šlje​no da gle​da le​pe de​voj​ke. * I kao što se to u ži​vo​tu če​sto do​g a​đa, ot​ka​ko je Ma​ti po​me​nuo Kri​spi​na, To​bi ne mo​že da ga za​bo​r a​vi. Na kok​te​lu za oso​blje vla​de, dve si​ve emi​nen​ci​je raz​g o​va​r a​ju: „Šta se do​g o​di​lo s onim gov​na​r om Kri​spi​nom, kad smo već kod to​g a?” „Vi​deo sam ga ka​ko se vr​zma oko Do​ma lor​do​va pre ne​ki dan, ne znam oda​kle mu hra​brost.” Ali kad je To​bi pri​šao, na​g lo su pre​šli na raz​g o​vor o kri​ke​tu. Na sa​mom kra​ju me​đu​mi​ni​star​ske kon​fe​r en​ci​je o oba​ve​štaj​nom ra​du sa sa​r ad​ni​ci​ma iz ne​pri​ja​telj​skih ze​ma​lja, tom pre​zi​me​nu je do​da​to i po​čet​no slo​vo ime​na: Na​daj​mo se da va​ši lju​di ne​će bi​ti no​vi Džej Kri​spin, pra​snuo je di​r ek​tor iz Mi​ni​star​stva unu​tra​šnjih po​slo​va na svog mr​skog par​nja​ka iz Mi​ni​star​stva od​bra​ne. No da li je to sa​mo Džej od slo​va Dž? Ili je Džej ime, kao Džej Gets​bi? Po​sle po​la no​ći pro​ve​de​ne u pre​tra​zi in​ter​ne​ta, dok se Iza​bel du​r i​la u spa​va​ćoj so​bi, To​bi ni​šta ni​je sa​znao. Po​ku​ša​će s Lo​r om. * Lo​r a je ge​ni​je iz Mi​ni​star​stva fi​nan​si​ja, ima pe​de​set go​di​na, ne​ka​da​šnji post​di​plo​mac Ol so​ul​sa, buč​na, bri​ljant​na i uvek sjaj​no ra​spo​lo​že​na. Kad je ne​na​ja​vlje​no do​šla u bri​tan​sku am​ba​sa​du u Ber​li​nu, kao vo​đa iz​ne​nad​nog re​vi​zor​skog ti​ma, Džaj​ls Ou​kli je na​r e​dio To​bi​ju da je iz​ve​de na ve​če​ru i odu​še​vi je to​li​ko da joj spad​nu ga​će. On ga je po​slu​šao, ma​da ne do​slov​no, i to ta​ko us​pe​šno da su se nji​ho​ve po​vre​me​ne ve​če​r e na​sta​vi​le i bez Ou​kli​je​vog na​r e​đe​nja. Sreć​na okol​nost je da je sad To​bi na re​du. Bi​r a Lo​r in omi​ljen re​sto​r an ne​da​le​ko od Kin​g s ro​u​da. Kao i obič​no, ode​ve​na je upa​dlji​vo; dug ogr​tač, per​le i na​r u​kvi​ce i broš ve​li​či​ne ta​nji​r a. Lo​r a vo​li ri​bu. To​bi na​r u​ču​je bran​ci​na pe​če​nog u so​li, za dve oso​be, i sku​po vi​no. Lo​r a, u uz​bu​đe​nju, do​di​r u​je nje​g o​ve ša​ke pre​ko sto​la i tre​se ih kao de​te ko​je igra uz mu​zi​ku. – Ču​de​sno, To​bi, dra​g i – br​blja – a i bi​lo je kraj​nje vre​me – gla​som ko​ji od​je​ku​je kao to​pov​ska palj​ba po re​sto​r a​nu; a on​da po​cr​ve​ni zbog svo​je gla​sno​sti i na​sta​vlja mr​mlja​ju​ći.

– Pa, ka​ko je bi​lo u Ka​i​r u? Je​su li do​mo​r o​ci upa​li u am​ba​sa​du i hte​li da ti na​bi​ju gla​vu na ko​lac? Bi​la sam pot​pu​no pre​stra​vlje​na. Sve mi is​pri​čaj. A po​sle pri​če o Ka​i​r u, mo​r a da sa​zna sve o Iza​bel, jer, kao i uvek, in​si​sti​r a na svom pra​vu da bu​de dra​ga Sa​ve​ta: – Vr​lo slat​ko, vr​lo le​po i na​iv​no – za​klju​ču​je kad ga je ču​la. – Sa​mo se na​iv​ko že​ni sli​kar​kom. Ti io​na​ko ni​kad ni​si ra​zli​ko​vao pa​met i le​po​tu, a ve​r o​vat​no je i da​lje ta​ko. Si​g ur​na sam da ste vas dvo​je sa​vr​šen par – za​klju​ču​je, uz još je​dan na​let sme​ha. – A taj​ni puls ve​li​ke na​ci​je, Lo​r a? – ras​pi​tu​je se ne​haj​no To​bi, po​što Lo​r a ne​ma lju​bav​ni ži​vot o ko​jem bi mo​g li da raz​g o​va​r a​ju. – Ka​ko je u pre​sve​tim oda​ja​ma Mi​ni​star​stva fi​nan​si​ja ovih da​na? Lo​r i​no ši​r o​ko li​ce se iz​o ​bli​ču​je, uz oča​jan glas: – Su​mor​no, dra​g i moj, gro​zno. Pa​met​ni smo i do​bri, ali ne​ma​mo do​volj​no oso​blja i nov​ca i že​li​mo naj​bo​lje svo​joj ze​mlji, što je ve​o ​ma sta​r o​mod​no. No​vi la​bu​r i​sti vo​le ve​li​ku po​hle​pu, a ve​li​ka po​hle​pa ima voj​sku ne​mo​r al​nih advo​ka​ta i ra​ču​no​vo​đa na ras​po​la​g a​nju, i pla​ća ih bo​g a​to da nas sa​te​r a​ju u ćo​šak. Ne mo​že​mo da se nad​me​će​mo; su​vi​še su ve​li​ki da bi pro​pa​li i su​vi​še ve​li​ki da im se su​prot​sta​vi​mo. Sad sam te one​r a​spo​lo​ži​la. Do​bro. I ja sam ne​r a​spo​lo​že​na – ka​že ona, ot​piv​ši do​bar gu​tljaj vi​na. Sti​že ri​ba. Sve​ča​na ti​ši​na dok ko​no​bar va​di ko​sti i de​li ri​bu. – Dra​g i moj, ka​kvo uz​bu​đe​nje – dah​će Lo​r a. Pri​hva​te se je​la. Ako To​bi že​li da po​ku​ša, sad je pri​li​ka. – Lo​r a. – Dra​g i. – Ko je, pri​vat​no, Džej Kri​spin? I šta mu zna​či to Džej? Iz​bio je ne​ki skan​dal u Mi​ni​star​stvu od​bra​ne kad je Kvin bio ta​mo. Kri​spin je bio ume​šan u to. Ču​jem nje​g o​vo ime sa svih stra​na, ali dr​že me u ne​zna​nju i to me pla​ši. Ne​ko mi ga je čak opi​sao kao Kvi​no​vog go​spo​da​r a iz sen​ke. Lo​r a ga gle​da ve​o ​ma bli​sta​vim oči​ma, skre​će po​g led, on​da ga opet po​g le​da, kao da ni​je za​do​volj​na onim što vi​di. – Je​si li me za​to po​zvao na ve​če​r u, To​bi? – De​li​mič​no. – U pot​pu​no​sti – is​pra​vlja ga, go​to​vo uz​di​šu​ći. – A mi​slim da je tre​ba​lo da bu​deš do​volj​no pri​sto​jan da to pri​znaš. Pa​u​za, dok se obo​je pri​bi​r a​ju. Lo​r a na​sta​vlja: – Dr​že te u ne​zna​nju iz ve​o ​ma do​brog ra​zlo​g a, jer ne tre​ba to da znaš. Fer​g us Kvin je do​bio no​vu pri​li​ku. Ti si deo nje. – Ali sam i nje​g ov ču​var – od​g o​va​r a pr​ko​sno, po​vra​tiv​ši hra​brost. Nov du​bok uz​dah, oštar po​g led, pre ne​g o što obo​r i po​g led. – Re​ći ću ti po​ne​što – od​lu​či ko​nač​no. – Ne sve, ali sva​ka​ko vi​še ne​g o što bi tre​ba​lo. Us​pra​vlja se na sto​li​ci i kao po​sti​đe​no de​te go​vo​r i u ta​njir. Kvin je za​ba​sao u mo​čva​r u, ka​že ona. Mi​ni​star​stvo od​bra​ne je bi​lo u kri​zi i pre ne​g o što je on do​šao. Mo​žda To​bi to već zna? Zna. Po​la slu​žbe​ni​ka ni​je zna​lo da li on ra​di za kra​lji​cu ili pro​i​zvo​đa​če oruž​ja, ni​ti im je bi​lo va​žno, sve dok ih pod​ma​zu​ju. Mo​žda To​bi i to zna? Zna. Čuo je od Ma​ti​ja, i ne pre​ćut​ku​je to. Ona ne oprav​da​va Fer​g u​sa. Ka​že da je Kri​spin bio u pred​no​sti i če​kao ga je. Ok​le​va​ju​ći, po​no​vo po​se​že za To​bi​je​vim ša​ka​ma, i ovog pu​ta ih tap​še stro​g o, u rit​mu re​či ko​jim ga ko​r i. – A re​ći ću ti šta si ti ura​dio, zli čo​ve​če – kao da je To​bi lič​no Kri​spin – na​pra​vio si svo​ju špi​jun​sku mre​žu. Baš u mi​ni​star​stvu. Dok su svi na​o ​ko​lo pro​da​va​li oruž​je, ti si pro​da​vao ne​o ​bra​đe​ne oba​ve​štaj​ne po​dat​ke: pra​vo s po​li​ce, di​r ekt​no do kup​ca, bez po​sred​ni​ka. Ne​i​zme​nje​ne, ne​pro​ve​re​ne, ne​pro​ku​va​ne i po​vrh sve​g a, ne​dir​nu​te bi​r o​krat​skim ru​ka​ma. To je bi​la mu​zi​ka za Fer​g u​so​ve uši. Da li još uvek slu​ša mu​zi​ku u kan​ce​la​r i​ji?

– Uglav​nom Ba​ha. – A ti si Džej, kao Le​no – do​da​je ona, u iz​ne​nad​nom od​g o​vo​r u na pret​hod​no pi​ta​nje. – A Kvin je ku​po​vao od nje​ga? Ili nje​g o​va kom​pa​ni​ja? Lo​r a po​no​vo ot​pi​ja vi​no, od​ma​hu​je gla​vom. To​bi po​no​vo po​ku​ša​va: – Da li je ro​ba bi​la do​bra? – Bi​la je sku​pa, ta​ko da je sva​ka​ko bi​la do​bra, zar ne? – Ka​kav je on, Lo​r a? – in​si​sti​r a To​bi. – Tvoj mi​ni​star? – Ne! Džej Kri​spin, na​r av​no. Lo​r a du​bo​ko udi​še. Glas joj je od​lu​čan, go​to​vo be​san: – Sa​mo me slu​šaj, dra​g i, ho​ćeš li? Skan​dal u Mi​ni​star​stvu od​bra​ne je go​tov, Džej Kri​spin je ta​da za​u​vek iz​ba​čen iz svih vla​di​nih zgra​da, pod pret​njom smr​ću. U tom smi​slu mu je po​sla​to oš​tro zva​nič​no pi​smo. Ni​kad vi​še ne​će kro​či​ti u hod​ni​ke Vajt​ho​la ili Vest​min​ste​r a. – Još je​dan uz​dah. – Na​dah​nju​ju​ći mi​ni​star, ko​jem imaš čast da slu​žiš, s dru​ge stra​ne, ka​kav god da je si​le​dži​ja, pre​šao je na sle​de​ći ni​vo svo​je uva​že​ne ka​r i​je​r e, ve​ru​jem uz tvo​ju po​moć. Ho​ćeš li mi sad, mo​lim te, do​ne​ti ka​put? Po​sle ne​de​lju da​na po​kaj​nič​kog iz​je​da​nja, To​bi​ja je mu​či​lo is​to pi​ta​nje: ako je skan​dal u Mi​ni​star​stvu od​bra​ne okon​čan, a Kri​spin vi​še ni​kad ne​će kro​či​ti u hod​ni​ke Vajt​ho​la ili Vest​min​ste​ra, ka​ko on​da taj pro​klet​nik lo​bi​ra u Do​mu lor​do​va? Pro​la​zi šest ne​de​lja. Stva​r i na po​vr​ši​ni iz​g le​da​ju ne​za​ni​mlji​vo. To​bi pi​še go​vo​r e, a Kvin ih iz​g o​va​r a s ube​đe​njem, čak i kad ne​ma ni​čeg u šta bi mo​g ao da bu​de ube​đen. To​bi sto​ji po​r ed Kvi​na na pri​je​mi​ma i mr​mlja mu ime​na stra​nih zva​nič​ni​ka ko​ji pri​la​ze. Kvin ih po​zdra​vlja kao sta​r e pri​ja​te​lje. Ali Kvi​no​va ne​pre​sta​na taj​no​vi​tost do​vo​di ne sa​mo To​bi​ja već i os​ta​lo oso​blje do ivi​ce oča​ja​nja. Ra​zo​ča​r a​no bi iza​šao s ne​kog sa​stan​ka u Vajt​ho​lu – u Mi​ni​star​stvu unu​tra​šnjih po​slo​va, s po​moć​ni​ci​ma mi​ni​sta​r a, ili iz Lo​r i​nog Mi​ni​star​stva fi​nan​si​ja – ig​no​r i​sao svoj slu​žbe​ni au​to​mo​bil, za​u​sta​vio tak​si i ne​stao bez ob​ja​šnje​nja, do su​tra​dan. Ot​ka​zi​vao bi di​plo​mat​ske sa​stan​ke, ne oba​ve​stiv​ši o to​me se​kre​ta​r i​cu, spe​ci​jal​ne sa​vet​ni​ke pa čak ni lič​nog se​kre​ta​r a. Be​le​ške u dnev​ni​ku ko​ji dr​ži na sto​lu bi​le su ta​ko ne​ja​sne da je To​bi mo​g ao da ih de​ši​fru​je sa​mo uz ne​volj​nu Kvi​no​vu po​moć. Jed​nog da​na je taj dnev​nik ne​stao. Ali tek to​kom pu​to​va​nja u ino​stran​stvo ta Kvi​no​va ta​jan​stve​nost po​pri​ma u To​bi​je​vim oči​ma tam​ni​je to​no​ve. Od​bi​ja​ju​ći go​sto​prim​stvo bri​tan​skih am​ba​sa​do​r a, Kvin, na​r od​ni po​li​ti​čar, vi​še vo​li da od​se​da u ra​sko​šnim ho​te​li​ma. Kad fi​nan​sij​sko ode​lje​nje Mi​ni​star​stva spolj​nih po​slo​va za​ku​ka, Kvin od​g o​va​r a da će pla​ća​ti iz svog dže​pa, što iz​ne​na​đu​je To​bi​ja, po​što je, kao i mno​g i bo​g a​ta​ši, Kvin oz​lo​g la​še​na škr​ti​ca. Ili mo​žda ne​ki taj​ni da​r o​da​vac pla​ća Kvi​no​ve tro​ško​ve? Za​što bi ina​če imao po​seb​nu kre​dit​nu kar​ti​cu za pod​mi​r i​va​nje ho​tel​skih tro​ško​va i za​kla​njao je te​lom kad se To​bi pri​bli​ži? U me​đu​vre​me​nu, Kvi​nov tim sti​če kuć​nog du​ha. * Bri​sel Vra​ća​ju​ći se u ho​tel u šest uve​če, po​sle du​g og da​na na​te​za​nja sa zva​nič​ni​ci​ma NA​T O-a, Kvin se ža​li na stra​šnu gla​vo​bo​lju, ot​ka​zu​je za​ka​za​nu ve​če​r u u bri​tan​skoj am​ba​sa​di i po​vla​či se u svo​ju so​bu. U de​set sa​ti, po​sle že​sto​kog pre​i​spi​ti​va​nja, To​bi od​lu​ču​je da od​g o​vo​r i na iza​zov i ras​pi​tu​je se za še​fo​vo zdra​vlje. Ja​vlja mu se te​le​fon​ska se​kre​ta​r i​ca. Nat​pis NE UZ​NE​MI​RA​VAJ vi​si na mi​ni​stro​vim vra​ti​ma. Po​sle kra​ćeg pre​mi​šlja​nja, si​la​zi u pre​dvor​je i po​ve​r a​va svo​ju za​bri​nu​tost re​cep​ci​o ​ne​r u. Da

li su iz so​be do​pi​r a​li ne​ki zna​ci ži​vo​ta? Da li je mi​ni​star na​r u​čio da mu do​ne​su hra​nu u so​bu, po​slao ne​kog po as​pi​r in ili – po​što je Kvin ču​ve​ni hi​po​hon​dar – po​slao po le​ka​r a? Re​cep​ci​o ​ner je zbu​njen: – Ali me​sje mi​ni​star je oti​šao iz ho​te​la u svo​joj li​mu​zi​ni, pre dva sa​ta – uz​vi​ku​je oho​lim bel​g ij​skim fran​cu​skim je​zi​kom. Sad je To​bi zbu​njen. Kvi​no​va li​mu​zi​na? On ne​ma li​mu​zi​nu. Je​di​na li​mu​zi​na je am​ba​sa​do​r ov rols, ko​ji je To​bi ot​ka​zao u Kvi​no​vo ime. Ili je Kvin ipak oti​šao na onu ve​če​r u u am​ba​sa​di? Re​cep​ci​o ​ner ga is​pra​vlja. Li​mu​zi​na ni​je bi​la rols-rojs, go​spo​di​ne. Bio je to si​tro​en, a on lič​no po​zna​je vo​za​ča. On​da mi, mo​lim vas, tač​no opi​ši​te šta se do​g o​di​lo – spu​šta dva​de​set evra na re​cep​ci​o ​ne​r ov otvo​ren dlan. – Vr​lo ra​do, go​spo​di​ne. Cr​ni si​tro​en za​u​sta​vio se is​pred ula​za, u is​to vre​me kad je me​sje mi​ni​star iza​šao iz sred​njeg lif​ta. Čo​vek bi re​kao da je me​sje mi​ni​star već bio oba​ve​šten o do​la​sku ko​la. Dva go​spo​di​na su se po​zdra​vi​la u pre​dvor​ju, uš​la u ko​la i od​ve​zla se. – Mi​sli​te na ne​kog go​spo​di​na ko​ji je iza​šao iz ko​la da ga sa​če​ka? – Sa zad​njeg se​di​šta cr​nog si​tro​e​na. Bio je put​nik, oči​g led​no, a ne ne​ki slu​g a. – Mo​že​te li da opi​še​te tog go​spo​di​na? Re​cep​ci​o ​ner se lec​nuo. – Pa, da li je bio be​lac? – pi​ta ne​str​plji​vo To​bi. – U to ne​ma sum​nje, go​spo​di​ne. – Ko​li​ko mu je go​di​na? Re​cep​ci​o ​ner bi re​kao da je go​spo​din ot​pri​li​ke mi​ni​strov vr​šnjak. – Je​ste li ga ra​ni​je vi​đa​li? Da li re​dov​no do​la​zi ova​mo? – Ni​kad ga ni​sam vi​deo, go​spo​di​ne. Pret​po​sta​vljam da je di​plo​ma​ta, mo​žda ne​ki ko​le​g a. – Vi​sok, ni​zak, ka​ko je iz​g le​dao? Re​cep​ci​o ​ner po​no​vo ok​le​va. – Kao vi, sa​mo ma​lo sta​r i​ji, kra​ća ko​sa, go​spo​di​ne. – A na kom je​zi​ku su raz​g o​va​r a​li? Je​ste li ih ču​li? – Na en​g le​skom, go​spo​di​ne. Do​brom en​g le​skom. – Ima​te li pred​sta​vu ku​da su oti​šli? Je​ste li sa​zna​li ku​da idu? Re​cep​ci​o ​ner je po​zvao po​trč​ka, dr​skog kon​g o​an​skog cr​nog de​ča​ka u cr​ve​noj uni​for​mi, s okru​glim še​ši​r om. Po​trč​ko tač​no zna ku​da su oti​šli: – U re​sto​r an Pom di pa​ra​di, ne​da​le​ko od pa​la​te. Tri zve​zdi​ce. Gran​de ga​stro​no​mie! To​li​ko o Kvi​no​voj stra​šnoj gla​vo​bo​lji, mi​sli To​bi. – Ka​ko mo​žeš da bu​deš to​li​ko si​g u​r an? – pi​ta po​trč​ka, ko​ji ner​vo​zno ska​ku​će, že​le​ći da po​mog​ne. – Ta​ko su re​kli vo​za​ču, go​spo​di​ne! Čuo sam sve! – Ko je to re​kao vo​za​ču? Šta mu je re​kao? – Go​spo​din ko​ji je do​šao po va​šeg mi​ni​stra! Seo je po​r ed vo​za​ča i re​kao: „Sad ide​mo u Pom di pa​ra​di”, dok je za​tva​r ao vra​ta. Od re​či do re​či, go​spo​di​ne! To​bi se okre​nuo pre​ma re​cep​ci​o ​ne​r u: – Re​kli ste da je go​spo​din ko​ji je do​šao po mi​ni​stra se​deo po​za​di. Sad ču​jem da je se​deo na​pred kad su od​la​zi​li. Da ni​je go​spo​din ko​ji ga je sa​če​kao bio te​lo​hra​ni​te​lj? Ali ma​li kon​g o​an​ski po​trč​ko je u cen​tru pa​žnje i ne​ma na​me​r u to da pro​pu​sti: – Ni​je mo​g ao dru​ga​či​je, go​spo​di​ne! Tri oso​be po​za​di, s ot​me​nom da​mom: to ne bi bi​lo pri​klad​no! Da​ma, mi​sli očaj​no To​bi. Ne​moj mi re​ći da ima​mo i taj pro​blem. – A o ka​kvoj da​mi go​vo​r i​mo? – pi​ta on, ve​se​lo, ali sti​snu​ta gr​la.

– Bi​la je sit​na i ve​o ​ma ljup​ka, go​spo​di​ne, ve​o ​ma na​o ​či​ta. – A ko​li​ko je go​di​na ima​la, ako smem da pi​tam? Po​trč​ko se ne​u​stra​ši​vo na​sme​šio: – To za​vi​si od to​g a o kom de​lu da​me go​vo​r i​mo, go​spo​di​ne – od​g o​va​r a on i be​ži pre ne​g o što ga stig​ne re​cep​ci​o ​ne​r ov bes. Ali su​tra uju​tro, kad je To​bi po​ku​cao na mi​ni​stro​va vra​ta, pod iz​g o​vo​r om da do​no​si Kvi​nu ne​ko​li​ko la​ska​vih bri​tan​skih no​vin​skih čla​na​ka ko​je je od​štam​pao s in​ter​ne​ta, ni​je vi​deo ni​ka​kvu da​mu, ni mla​du ni sta​r u, da se​di i do​r uč​ku​je iza ne​pro​zir​nog sta​kla sa​lo​na, kad je mi​ni​star od​seč​no otvo​r io vra​ta, uzeo pa​pi​r e i za​lu​pio mu vra​ta is​pred no​sa. To je sen​ka ne​kog mu​škar​ca: us​pra​van, krat​ke ko​se, pro​seč​ne vi​si​ne, u sa​vr​še​nom cr​nom ode​lu i s kra​va​tom. Kao vi, sa​mo ma​lo sta​r i​ji, a ko​sa mu je kra​ća, go​spo​di​ne. * Prag Na iz​ne​na​đe​nje svog oso​blja, mi​ni​star Kvin je​dva če​ka da pri​hva​ti go​sto​prim​stvo bri​tan​ske am​ba​sa​de u Pra​g u. Am​ba​sa​dor​ka, ne​dav​no sti​g la u Mi​ni​star​stvo spolj​nih po​slo​va iz fi​nan​sij​skog sve​ta, sta​ra je Kvi​no​va pri​ja​te​lji​ca sa Har​var​da. Dok je Fer​g us bio na post​di​plom​skim stu​di​ja​ma po​li​tič​kih na​u​ka, Ste​fa​ni je ma​g i​stri​r a​la po​slo​va​nje. Kon​fe​r en​ci​ja, ko​ja se odr​ža​va​la u ču​ve​nom zam​ku, po​no​su Pra​g a, pro​te​g la se na dva da​na kok​te​la, ruč​ko​va i ve​če​r a. Te​ma je bi​la po​bolj​ša​nje oba​ve​štaj​ne ve​ze iz​me​đu čla​ni​ca NA​T O-a, ko​je su ne​kad bi​le pod so​vjet​skom ša​pom. Do pet​ka uve​če, de​le​g a​ti su oti​šli, ali Kvin os​ta​je još jed​nu noć sa sta​r om pri​ja​te​lji​com da, po Ste​fa​ni​nim re​či​ma, uži​va u ma​loj pri​vat​noj ve​če​ri sa stu​dent​skom ko​le​gi​ni​com, što je zna​či​lo da mu To​bi ni​je po​tre​ban. To​bi pro​vo​di ju​tro spre​ma​ju​ći na​crt iz​ve​šta​ja o kon​fe​r en​ci​ji, a po​pod​ne še​ta​ju​ći se pra​škim bre​žulj​ci​ma. Uve​če se, odu​še​vljen le​po​ta​ma gra​da, še​ta po​r ed Vl​ta​ve, lu​ta kal​dr​mi​sa​nim uli​ca​ma, uži​va u ve​če​r i. Vra​ća​ju​ći se u am​ba​sa​du, iz pu​kog za​do​volj​stva od​lu​ču​je se za du​ži put po​r ed zam​ka i pri​me​ću​je da sve​tla u so​bi za sa​stan​ke na pr​vom spra​tu još uvek go​r e. S uli​ce ne​ma do​bar po​g led, a do​nji deo svih pro​zo​r a je od ne​pro​zir​nog sta​kla. Ipak, kad se pop​ne na bre​žu​ljak i prop​ne na pr​ste, vi​di obri​se ne​kog mu​škar​ca, ko​ji go​vo​r i s uz​dig​nu​te go​vor​ni​ce. Pro​seč​ne je vi​si​ne. Dr​ža​nje mu je us​prav​no; br​zo po​me​r a vi​li​cu; iz​g le​da – ma​da To​bi​ju ni​je ja​sno šta ga je na​ve​lo na taj za​klju​čak – pre​po​zna​tlji​vo bri​tan​ski, mo​žda zbog po​kre​ta ru​ka​ma, ko​ji su upr​kos od​seč​no​sti i žu​stri​ni, ne​ka​ko uz​dr​ža​ni. Po is​tom me​r i​lu, To​bi za​klju​ču​je da on go​vo​r i na en​g le​skom. Da li je To​bi po​ve​zao? Ne još. Ne u pot​pu​no​sti. Po​g led mu je pre​vi​še za​u​zet pu​bli​kom. Reč je o dva​na​e​sto​r o lju​di, udob​no sme​šte​nih u ne​u​si​ljen krug oko go​vor​ni​ka. Vi​de im se sa​mo gla​ve, ali To​bi la​ko pre​po​zna​je še​sto​r i​cu me​đu nji​ma. Če​tvo​r i​ca su za​me​ni​ci še​fo​va ma​đar​ske, bu​g ar​ske, ru​mun​ske i če​ške voj​ne oba​ve​štaj​ne slu​žbe, ko​ji su, sa​mo šest sa​ti ra​ni​je, iz​r a​zi​li do​ži​vot​nu na​klo​nost To​bi​ju, pre ne​g o što su se ukr​ca​li u svo​je avi​o ​ne ili slu​žbe​na ko​la, ka​ko bi oti​šli ku​ći. Dve pre​o ​sta​le gla​ve, ko​je su bli​zu jed​na dru​g oj i odvo​je​ne od os​ta​lih, pri​pa​da​ju bri​tan​skoj am​ba​sa​dor​ki u Če​škoj Re​pu​bli​ci i nje​nom sta​r om dru​g u s Har​var​da, Fer​g u​su Kvi​nu. Iza njih, na sto​lu se na​la​ze os​ta​ci ra​sko​šnog šved​skog sto​la, ko​ji je, ve​r o​vat​no, za​me​nio ma​lu ve​če​r u za Fer​g u​sa. Pet mi​nu​ta ili ma​lo du​že – ni​je bio sve​stan ko​li​ko je vre​me​na pro​šlo – To​bi je sta​jao na bre​žulj​ku, ig​no​r i​šu​ći noć​ni sa​o ​bra​ćaj, zu​r e​ći uvis u osve​tlje​ne pro​zo​r e zam​ka, usred​sre​đen na pri​li​ku za go​vor​ni​com: na vit​ko us​prav​no te​lo, bes​pre​kor​no cr​no ode​lo i od​seč​ne, na​g la​še​ne ge​sto​ve ko​ji​ma is​ti​če svo​ju va​tre​nu po​r u​ku. Ali ka​kva je po​r u​ka tog ta​jan​stve​nog pro​po​ved​ni​ka? I za​što mo​r a da je pre​no​si ov​de, a ne u am​ba​sa​di?

I za​što do​bi​ja ta​ko oči​g led​nu po​dr​šku bri​tan​skog mi​ni​stra i bri​tan​ske am​ba​sa​dor​ke? I ko je taj čo​vek ko​ji de​li taj​ne s mi​ni​strom, čas u Bri​se​lu, čas u Pra​g u? * Ber​lin Po​što je odr​žao šu​pa​lj go​vor, ko​ji je na​pi​sao To​bi, pod na​slo​vom Tre​ći na​čin: dru​štve​na prav​da i nje​na evrop​ska bu​duć​nost, Kvin ve​če​r a pri​vat​no, u ho​te​lu Ad​lon, s ne​i​me​no​va​nim go​sti​ma. Na​kon dnev​nih za​du​že​nja, To​bi se​di u ba​šti ka​fea Ajn​štajn, ća​ska​ju​ći sa sta​r im pri​ja​te​lji​ma Hor​stom i Mo​ni​kom i nji​ho​vom če​tvo​r o​g o​di​šnjom ćer​kom Elom. To​kom pet go​di​na ko​li​ko su se To​bi i Horst po​zna​va​li, Horst je br​zo na​pre​do​vao u ne​mač​kom Mi​ni​star​stvu spolj​nih po​slo​va, do po​lo​ža​ja slič​nog To​bi​je​vom. Upr​kos oba​ve​za​ma oko de​te​ta, Mo​ni​ka ra​di tri da​na ne​delj​no za ne​ku hu​ma​ni​tar​nu or​g a​ni​za​ci​ju ko​ju To​bi ve​o ​ma ce​ni. Ve​čer​nje sun​ce je to​plo, ber​lin​ski va​zduh čist. Horst i Mo​ni​ka go​vo​r e se​ver​no​ne​mač​kim di​ja​lek​tom, ko​ji To​bi naj​bo​lje po​zna​je. – Da​kle, To​bi – ka​že Horst, ne baš to​li​ko opu​šte​no ko​li​ko bi že​leo. – Tvoj mi​ni​star Kvin je obr​nu​ti Karl Mar​ks, ka​ko ču​je​mo. Šta će nam dr​ža​va, kad pri​vat​ni pre​du​zet​ni​ci mo​g u da nam obez​be​de po​sao? U va​šem no​vom bri​tan​skom so​ci​ja​li​zmu su​vi​šne su bi​r o​kra​te kao što smo ti i ja. Ne​si​g u​r an na šta Horst ci​lja, To​bi oko​li​ša: – Ne se​ćam se da sam to uba​cio u nje​g ov go​vor – ka​že, sme​ju​ći se. – Ali iza za​tvo​r e​nih vra​ta, to je ono što nam po​r u​ču​je, zar ne? – na​va​lju​je Horst, ma​lo ti​še. – A ja te pi​tam, To​bi, pot​pu​no ne​zva​nič​no, po​dr​ža​vaš li pre​dlog go​spo​di​na Kvi​na? Ni​je ne​pri​klad​no ima​ti mi​šlje​nje, re​kao bih. Imaš pra​vo na ne​zva​nič​no mi​šlje​nje o ne​kom pre​dlo​g u. Ela bo​ji di​no​sa​u​r u​sa. Mo​ni​ka joj po​ma​že. – Hor​ste, to je špan​sko se​lo za me​ne – ti​ho se bu​ni To​bi. – Ko​ji pre​dlog? Ko ga je iz​neo? U ve​zi sa čim? Horst iz​g le​da ne​o ​dluč​no, a on​da sle​že ra​me​ni​ma. – Do​bro. Mo​g u li on​da da ka​žem svom še​fu da lič​ni se​kre​tar mi​ni​stra Kvi​na ne zna ni​šta o to​me? Ti ne znaš da tvoj mi​ni​star i nje​g ov na​da​r e​ni po​slov​ni part​ner pri​ti​ska​ju mog še​fa da ne​zva​nič​no ulo​ži no​vac u ne​ku pri​vat​nu kom​pa​ni​ju ko​ja je spe​ci​ja​li​zo​va​na za iz​ve​snu dra​g o​ce​nu ro​bu? Mo​g u li to zva​nič​no da mu ka​žem, To​bi? – Ka​ži svom še​fu šta god že​liš. Zva​nič​no ili ne​zva​nič​no. A on​da mi ka​ži o ka​kvoj se ro​bi ra​di. Vr​hun​skim in​for​ma​ci​ja​ma, od​g o​va​r a Horst. Po​zna​ti​jim kao oba​ve​štaj​ni po​da​ci. Pri​ku​plje​ni i ra​se​ja​ni sa​mo u pri​vat​noj sfe​r i. Ne​i​zme​nje​ni. Po​da​ci ko​je vla​di​na ru​ka ni​je ni ta​kla. A taj nje​g ov na​da​r e​ni po​slov​ni part​ner? Ima li on ime? – To​bi, u ne​ve​r i​ci. Kri​spin. Pri​lič​no ube​dljiv tip, ka​že Horst. Pra​vi En​g lez. * – Tob. Sa​mo tre​nu​tak, go​spo​di​ne, ako do​zvo​lja​va​te. Od po​vrat​ka u Lon​don, To​bi se za​te​kao u ne​mo​g u​ćem škrip​cu. Zva​nič​no ni​šta ne zna o mi​ni​stro​-

voj na​vi​ci da me​ša pri​va​tan po​sao sa zva​nič​nim du​žno​sti​ma, a da ne po​mi​nje​mo skan​dal u Mi​ni​star​stvu od​bra​ne. Ako To​bi ode kod re​g i​o ​nal​nog di​r ek​to​r a, ko​ji mu je iz​r i​či​to za​bra​nio da se ba​vi ta​kvim pi​ta​nji​ma, iz​da​će Ma​ti​je​vo i Lo​r i​no po​ve​r e​nje. A To​bi je, kao u uvek, u di​le​mi. Lič​ne am​bi​ci​je mu mno​g o zna​če. Po​sle go​to​vo tri me​se​ca na me​stu lič​nog mi​ni​stro​vog se​kre​ta​r a, ne že​li da ugro​zi ve​zu ko​ju je us​po​sta​vio s njim, ka​kva god da je ta ve​za i ko​li​ko god da je krh​ka. Bo​r io se s tim mi​sli​ma kad je, u če​ti​r i sa​ta jed​nog po​pod​ne​va te ne​de​lje, pri​mio po​znat po​ziv pre​ko mi​ni​stro​vog te​le​fo​na. Vra​ta od ma​ha​g o​ni​ja po​no​vo su od​škri​nu​ta. Po​ku​ca, gur​ne ih i uđe. – Za​tvo​r i​te vra​ta, mo​lim vas. Za​klju​čaj​te. Za​tva​r a, za​klju​ča​va. Mi​ni​star je su​vi​še lju​ba​zan da bi se ose​ćao pri​jat​no: a po​seb​no kad on ve​se​lo us​ta​ne od sto​la i de​čač​ki za​ve​r e​nič​ki od​ve​de ga do pro​zo​r a. Nov mu​zič​ki ure​đaj, nje​g ov po​nos, svi​r a Mo​car​ta. Uti​ša​va ga, ali ne pot​pu​no. – Ka​ko ide kod vas, Tob? – Sve je u re​du, hva​la na pi​ta​nju. – Tob, pla​šim se da ću vam uni​šti​ti još jed​no ve​če. Je​ste li sprem​ni na to? – Na​r av​no, mi​ni​stre. Ako je ne​o p​hod​no – mi​sle​ći, za​bo​g a, Iza​bel, po​zo​r i​šte, ve​če​r a, ne opet. – Ve​če​r as se sa​sta​jem sa čla​nom kra​ljev​ske po​r o​di​ce. – Bu​kval​no? – Fi​g u​r a​tiv​no. Ali ve​r o​vat​no znat​no bo​g a​ti​jim. – Ki​kot. – Po​mo​zi​te mi da mu uka​žem po​što​va​nje, po​ka​ži​te se, idi​te ku​ći. – Da se po​ka​žem, mi​ni​stre? – Po​ve​za​ni kru​g o​vi, Tob. Po​sto​ji mo​g uć​nost da vas po​zo​vu da se ukr​ca​te na je​dan ve​o ​ma taj​ni brod. Vi​še ne mo​g u da vam ka​žem. Da se ukr​ca? Ko će ga po​zva​ti? Ka​kav brod? Či​ji brod? – Mo​g u li da sa​znam ime​na tih uva​že​nih po​se​ti​la​ca, mi​ni​stre? – Ni slu​čaj​no – sa​u​če​snič​ki bli​stav osmeh – raz​g o​va​r ao sam sa ču​va​r em na ka​pi​ji. Dva po​se​ti​o ​ca za mi​ni​stra, u se​dam sa​ti. Bez ime​na, bez po​da​ta​ka. Go​to​vo do po​la de​vet, bez upi​si​va​nja. Raz​go​va​rao sa ču​va​rem? Taj čo​vek ima pet ili šest po​moć​ni​ka pri ru​ci, ko​ji je​dva če​ka​ju da raz​go​va​r a​ju sa ču​va​r em u nje​g o​vo ime. Iz​la​ze​ći iz kan​ce​la​r i​je, To​bi oku​plja ne​o ​dluč​no oso​blje. Džu​di, ko​ja za​ka​zu​je sa​stan​ke, do​bi​la je mi​ni​stro​va ko​la i hit​no je po​sla​ta u Fort​nam da ku​pi dve bo​ce dom pe​ri​njo​na, te​g lu pa​šte​te od gu​šči​je dži​g e​r i​ce, pa​šte​tu od di​mlje​nog lo​so​sa, li​mun i bru​ske​te. Mo​r a da ko​r i​sti svo​ju kre​dit​nu kar​ti​cu, a mi​ni​star će joj na​dok​na​di​ti. Oli​vi​ja, ko​ja vo​di ra​ču​na o dnev​nim oba​ve​za​ma, zo​ve men​zu i po​tvr​đu​je da dve bo​ce i dve te​g le, ne​po​zna​tog sa​dr​ža​ja, tre​ba da se dr​že na le​du do se​dam sa​ti, pod us​lo​vom da obez​be​đe​nje po​tvr​di da je sve ka​ko tre​ba. Obez​be​đe​nje po​tvr​đu​je, uz gun​đa​nje. U men​zi će obez​be​di​ti ko​fu s le​dom i bi​ber. Tek kad se sve to oba​vi, pre​o ​sta​lo oso​blje mo​že da ode ku​ći. Sam za svo​jim sto​lom, To​bi se pre​tva​r a da ra​di. U 6 i 35 si​la​zi do men​ze. U 6 i 40 vra​ća se u pre​dvor​je, gde ma​že pa​šte​tu od gu​šči​je dži​g e​r i​ce i pa​šte​tu od di​mlje​nog lo​so​sa na bru​ske​te. U 6 i 55 mi​ni​star do​la​zi iz svog sve​ti​li​šta, s odo​bra​va​njem pre​g le​da hra​nu i sta​je pred vra​ta pred​so​blja. To​bi sto​ji iza nje​g a, s le​ve stra​ne, omo​g u​ća​va​ju​ći ta​ko mi​ni​stru da se ru​ku​je de​snom ru​kom. – Bi​će ta​čan. Uvek je ta​kav – obe​ća​va Kvin. – A i ona, lut​ki​ca. Ta​kva je ka​kva je, ali de​li nje​g o​ve sta​vo​ve. I ui​sti​nu, kad Big Ben ot​ku​ca, ču​ju se ko​r a​ci u hod​ni​ku, dva pa​r a, je​dan te​žak i spor, dru​g i lak i ne​mi​r an. Mu​ška​r ac ho​da is​pred že​ne. Kad je sat ot​ku​cao po​sled​nji put, za​ču​lo se i ku​ca​nje na vra​ti​ma pred​so​blja. To​bi kre​će, ali već je ka​sno. Vra​ta se otva​r a​ju i ula​zi Džej Kri​spin.

Pre​po​zna​va​nje je tre​nut​no i ne​o ​po​zi​vo, i ta​ko oče​ki​va​no da de​lu​je opu​šta​ju​će. Džej Kri​spin, gla​vom i bra​dom, a i bi​lo je kraj​nje vre​me. Džej Kri​spin, ko​ji je iza​zvao ne​i​zre​civ skan​dal u Mi​ni​star​stvu od​bra​ne i ko​ji ni​kad vi​še ne​će kro​či​ti u hod​ni​ke Vajt​ho​la i Vest​min​ste​r a; ko​ji je do​če​kao Kvi​na u pre​dvor​ju ho​te​la u Bri​se​lu, ko​ji je se​deo na su​vo​zač​kom se​di​štu si​tro​e​na ko​ji ih je od​ve​zao u Pom di pa​ra​di, ko​ji je do​r uč​ko​vao s njim u ho​tel​skoj so​bi i dr​žao go​vor s go​vor​ni​ce u Pra​g u; ne nje​g ov duh, već on lič​no. Mu​ška​r ac pra​vil​nih cr​ta li​ca i krat​ke ko​se, pri​lič​no zgo​dan, pot​pu​no po​vr​šan; ukrat​ko, mu​ška​r ac ko​g a je la​ko pro​zre​ti; za​što on​da, za ime sve​ta, Kvin ne mo​že da ga pro​zre? Uz Kri​spi​no​vu le​vu ru​ku, dr​že​ći se za nje​g a dra​g u​lji​ma ukra​še​nom ša​kom, ko​r a​ča sit​na že​na u ha​lji​ni od ru​ži​ča​stog ši​fo​na, s od​g o​va​r a​ju​ćim še​ši​r om i ci​pe​la​ma s vi​so​kim pot​pe​ti​ca​ma i di​ja​mant​skim kop​ča​ma. Go​di​ne? To za​vi​si od to​ga o kom de​lu da​me go​vo​ri​mo, go​spo​di​ne. Kvin je s po​što​va​njem pri​hva​tio nje​nu ru​ku i ne​spret​no se na​klo​niv​ši, sag​nuo ve​li​ku bok​ser​sku gla​vu. Ali Kvin i Kri​spin su sta​r i dru​g a​r i: vi​di sa​mo to opu​šte​no ru​ko​va​nje, mu​ško tap​ša​nje po ra​me​ni​ma u pred​sta​vi ko​ju iz​vo​de Džej i Fer​g us. Sad je do​šao red da pri​me​te To​bi​ja. Kvin ve​li​ko​du​šno pre​u​zi​ma tu oba​ve​zu: – Mej​si, do​zvo​li mi da ti pred​sta​vim svog dra​g o​ce​nog lič​nog se​kre​ta​r a, To​bi​ja Be​la. To​bi, uka​ži​te po​što​va​nje go​spo​đi Spen​ser Har​di iz Hju​sto​na u Tek​sa​su, po​zna​ti​ju svet​skoj eli​ti kao je​din​stve​na go​spo​đi​ca Mej​si. Do​dir na To​bi​je​vom dla​nu je kao iz​ma​g li​ca. Du​bok ju​žnjač​ki glas ko​ji mr​mlja: – Zdra​vi mi bi​li, go​spo​di​ne Bel! – pra​ćen za​vod​nič​kim po​vi​kom: – Hej, slu​šaj, Fer​g u​se, ja sam je​di​na le​po​ti​ca ov​de! – što iza​zi​va na​le​te uli​zič​kog sme​ha ko​jem se To​bi pre​du​sre​tlji​vo pri​dru​žu​je. – To​bi, upo​znaj​te mog sta​r og pri​ja​te​lja Dže​ja Kri​spi​na. Sta​r og pri​ja​te​lja od… ot​kad, do​đa​vo​la, Džej? – Dra​g o mi je što sam vas upo​znao, To​bi – Kri​spin go​vo​r i ot​me​nim en​g le​skim naj​bo​lje vr​ste, sr​dač​no hva​ta​ju​ći To​bi​je​vu ša​ku, i ne pu​šta​ju​ći je gle​da ga upor​nim po​g le​dom kao da ka​že: mi smo lju​di ko​ji vla​da​ju sve​tom. – Me​ni je dra​g o što sam vas upo​znao – iz​o ​sta​vlja go​spo​di​ne. – A šta mi to tač​no ra​di​mo? – Kri​spin će, još uvek ste​žu​ći nje​g o​vu ru​ku. – On je moj lič​ni se​kre​tar, Džej! Re​kao sam ti. Po​ve​zan sa mnom du​šom i te​lom, i mar​ljiv do ko​ske. Je li ta​ko, Tob? – Tek od​ne​dav​no ra​di​mo ovaj po​sao, zar ne, Tob? – ko​nač​no mu pu​šta ru​ku, ali za​dr​ža​va ono mi, jer su oni dva sta​r a znan​ca. – Tri me​se​ca – mi​ni​strov glas uz​bu​đe​no tre​pe​r i. – Po​če​li smo is​to​vre​me​no. Je li ta​ko, Tob? – A gde ste ra​ni​je ra​di​li, ako smem da pi​tam? – Kri​spin će, umi​ljat kao mač​ka i jed​na​ko po​u​zdan. – Ber​lin. Ma​drid. Ka​i​r o – od​g o​va​r a To​bi, s na​g la​še​nom le​žer​no​šću, pot​pu​no sve​stan da bi tre​ba​lo da se po​ka​že i od​lu​čan da to ne ura​di. – Kud god da su me po​sla​li, u stva​r i – su​vi​še si je​be​no bli​zu. Iz​la​zi iz mog va​zdu​šnog pro​sto​ra. – Tob je na​pu​stio Egi​pat upra​vo kad su se na ob​zor​ju uka​za​le Mu​ba​r a​ko​ve ma​le lo​kal​ne ne​vo​lje, zar ne, Tob? – Ta​ko iz​g le​da. – Je​ste li ga če​sto vi​đa​li? – Kri​spin se sr​dač​no ras​pi​tu​je, iz po​g le​da mu iz​bi​ja is​kre​no sa​o ​se​ća​nje. – Ne​ko​li​ko pu​ta. Iz da​lji​ne – uglav​nom sam imao po​sla s nje​go​vim mu​či​te​lji​ma. – Šta mi​sli​te, ka​kvi su mu iz​g le​di? Pre​sto mu se dr​ma, ko​li​ko sam čuo. Voj​ska je raz​bi​je​na, Mu​sli​man​ska bra​ća lu​pa​ju na vra​ta: ni​sam si​g u​r an da bih vo​leo da bu​dem na me​stu si​r o​tog Ho​sni​ja. To​bi još uvek tra​ži pri​g o​dan blag od​g o​vor, kad mu iz​ne​na​da go​spo​đi​ca Mej​si pri​tek​ne u po​moć: – Go​spo​di​ne Bel. Pu​kov​nik Ho​sni Mu​ba​r ak je moj pri​ja​te​lj. On je i pri​ja​te​lj Ame​r i​ke, i bog ga je po​-

slao na Ze​mlju da sklo​pi mir sa Je​vre​ji​ma, bo​r i se pro​tiv ko​mu​ni​zma i is​lam​skih te​r o​r i​sta. Svi ko​ji za​go​va​r a​ju pad Ho​sni​ja Mu​ba​r a​ka u ovim te​škim vre​me​ni​ma pra​ve su Ju​de, li​be​r a​li i iz​da​ji​ce, go​spo​di​ne Bel. – A šta je s Ber​li​nom? – na​ba​cu​je Kri​spin, kao da se ovaj is​pad ni​je do​g o​dio. – To​bi je bio u Ber​li​nu, dra​g a. Bio je ra​spo​r e​đen ta​mo. Ta​mo gde smo bi​li pre ne​ko​li​ko da​na. Se​ćaš li se? – po​no​vo se obra​ća To​bi​ju – Kad je to tač​no bi​lo? Dr​ve​nim gla​som, To​bi re​ci​tu​je da​tu​me kad je bio u Ber​li​nu. – Ka​kva je to vr​sta po​sla bi​la, ili vam ni​je do​zvo​lje​no da o to​me pri​ča​te? – na​g o​ve​štaj. – De​voj​ka za sve, u stva​r i. Šta god da je tre​ba​lo – od​g o​va​r a To​bi, pot​pu​no le​žer​no. – Ali vi ste is​prav​ni – ni​ste je​dan od njih? – upu​ću​je To​bi​ju za​ve​r e​nič​ki osmeh. – Mo​r a da je​ste, ina​če ne bi​ste bi​li ov​de; bi​li bi​ste na dru​g oj oba​li re​ke – is​ku​san po​g led pre​ma je​din​stve​noj go​spo​đi​ci Mej​si iz Hju​sto​na u Tek​sa​su. – Po​li​tič​ko ode​lje​nje, u stva​r i. Op​šta za​du​že​nja – od​g o​va​r a To​bi is​tim dr​ve​nim gla​som. – Pa nek sam pro​klet! – Okre​će se odu​še​vlje​no pre​ma go​spo​đi​ci Mej​si: – Dra​g a, kar​te su na sto​lu. Mla​di To​bi je bio je​dan od pa​met​nih de​ča​ka Džajl​sa Ou​kli​ja, to​kom pri​pre​ma za Irač​ku slo​bo​du. De​ča​ka? Je​bi se. – Po​zna​jem li go​spo​di​na Ou​kli​ja? – ras​pi​tu​je se go​spo​đi​ca Mej​si, pri​bli​ža​va​ju​ći se da bo​lje po​gle​da To​bi​ja. – Ne, dra​g a, ali ču​la si za nje​g a. Ou​kli je bio onaj hra​bar mo​mak ko​ji je po​veo po​bu​nu u Mi​ni​star​stvu spolj​nih po​slo​va. Upu​tio za​jed​nič​ku pe​ti​ci​ju na​šem mi​ni​stru spolj​nih po​slo​va, mo​le​ći ga da ne na​pa​da Sa​da​ma. Je​ste li mu vi to na​pi​sa​li, To​bi, ili su Ou​kli i nje​g o​vi paj​ta​ši to sa​mi skle​pa​li? – Za​si​g ur​no ni​sam na​pi​sao ni​šta slič​no, i ni​kad ni​sam čuo za ta​kvo pi​smo, ako je ikad i po​sto​ja​lo, u šta oz​bilj​no sum​njam – za​pa​nje​ni To​bi iz​g o​va​r a pot​pu​nu is​ti​nu, dok se pred njim, ko zna ko​ji put, uka​zu​je za​g o​net​ka zva​na Džaj​ls Ou​kli. – Pa, bla​g o va​ma, ako je ta​ko – ka​že Kri​spin ne​haj​no i, okre​ću​ći se pre​ma Kvi​nu, os​ta​vlja To​bi​ja da raz​mi​šlja na mi​r u o is​tim pra​vim le​đi​ma ko​ja je ugle​dao kroz mleč​no sta​klo u mi​ni​stro​vom apart​ma​nu u Bri​se​lu, i po​no​vo kroz pro​zor zam​ka u Pra​g u. * Žur​no uz po​moć gu​gla tra​ži go​spo​đu Spen​ser Har​di iz Hju​sto​na u Tek​sa​su, udo​vi​cu i je​di​nu na​sled​ni​cu po​koj​nog Spen​se​r a K. Har​di​ja III, os​ni​va​ča Kom​pa​ni​je Spen​ser Har​di, mul​ti​na​ci​o ​nal​ne kor​po​r a​ci​je sa se​di​štem u Tek​sa​su, ko​ja tr​g u​je svim i sva​čim. Pod svo​jim omi​lje​nim na​dim​kom, go​spo​đi​ca Mej​si je iza​bra​na za re​pu​bli​kan​sku do​bro​tvor​ku go​di​ne; pred​sed​ni​ca je udru​že​nja Ame​rič​ka le​gi​ja za Hri​sta; po​ča​sna pred​sed​ni​ca udru​že​nja ne​pro​fit​nih or​g a​ni​za​ci​ja ko​je po​dr​ža​va​ju pra​vo na ži​vot i po​ro​dič​ne vred​no​sti; pred​sed​ni​ca Ame​rič​kog in​sti​tu​ta za is​lam​sku svest. I ne​što što je iz​g le​da​lo kao da je ne​dav​no do​da​to: pred​sed​ni​ca i di​r ek​tor​ka pot​pu​no ne​po​zna​te or​g a​ni​za​ci​je Etič​ka re​še​nja. Vi​di, vi​di, mi​slio je: va​tre​na ver​ni​ca i fa​na​tič​na mo​r a​list​ki​nja. Ne​ma šan​se. Ni u snu. * Da​ni​ma i no​ći​ma, To​bi je pre​mi​šljao šta mu va​lja či​ni​ti. Da otr​či do Da​ja​ne i sve joj ka​že? – Ni​sam te po​slu​šao, Da​ja​na. Znam šta se do​g o​di​lo u Mi​ni​star​stvu od​bra​ne i sad se to po​no​vo do​g a​đa. – Ali to što se do​g o​di​lo u Mi​ni​star​stvu od​bra​ne nje​g a se ne ti​če, kao što ga je Da​ja​na od​luč​no oba​ve​sti​la. A Mi​ni​star​stvo spolj​nih po​slo​va ima mno​g o pa​kle​nih ja​ma za ne​za​do​volj​ni​ke i tu​ži​ba​be. U me​đu​vre​me​nu, zle slut​nje se um​no​ža​va​ju iz da​na u dan. Da li je to Kri​spi​no​vo de​lo, mo​že sa​mo

da pret​po​sta​vlja, ali ka​ko ina​če ob​ja​sni​ti pri​met​no mi​ni​stro​vo hla​đe​nje pre​ma nje​mu? Dok ula​zi u nje​g o​vu pri​vat​nu kan​ce​la​r i​ju ili iz​la​zi iz nje, Kvin ga je​dva i gle​da. Vi​še ga ne zo​ve Tob, već To​bi, što je pro​me​na ko​ju bi ra​ni​je po​zdra​vio. Sad ne. Ne ot​ka​ko je pro​pu​stio da se po​ka​že i da bu​de po​zvan na iz​ve​sni ve​o​ma taj​ni brod. Do​la​zni te​le​fon​ski po​zi​vi gla​ve​ši​na iz Vajt​ho​la, ko​ji su do​sad ru​tin​ski iš​li pre​ko lič​nog se​kre​ta​r a, sad su pre​ba​če​ni na mi​ni​strov sto, po​sred​stvom jed​ne od ne​ko​li​ko no​vih te​le​fon​skih li​ni​ja. Po​r ed na​g la​še​no obe​le​že​nih ku​ti​ja iz Da​u​ning stri​ta, ko​je sme da otva​r a sa​mo Kvin, tu su i za​pe​ča​će​ni cr​ni pa​ke​ti iz ame​r ič​ke am​ba​sa​de. Jed​nog ju​tra, su​per​čvrst sef ta​jan​stve​no se po​ja​vlju​je u pri​vat​noj kan​ce​la​r i​ji. Sa​mo mi​ni​star zna kom​bi​na​ci​ju. A pro​šlog vi​ken​da, kad je Kvin tre​ba​lo slu​žbe​nim ko​li​ma o da ode u vi​ken​di​cu, ni​je tra​žio od To​bi​ja da mu spa​ku​je va​žne do​ku​men​te u ak​tov​ku. Ura​di​će to sam, hva​la, To​bi, i iza za​klju​ča​nih vra​ta. I bez sum​nje, kad Kvin stig​ne ta​mo, za​g r​li​će svo​ju ka​nad​sku su​pru​g u al​ko​ho​li​čar​ku, za ko​ju su par​tij​ski struč​nja​ci za od​no​se s jav​no​šću za​klju​či​li da je ne​po​de​sna za jav​no po​ka​zi​va​nje, po​ma​zi​će svog psa i ćer​ku, i još jed​nom se za​klju​ča​ti i pro​či​ta​ti do​ku​men​te. I za​to iz​g le​da kao čin bož​jeg pro​vi​đe​nja kad Džaj​ls Ou​kli, sad ot​kri​ven kao taj​ni au​tor pe​ti​ci​je mi​ni​stru spolj​nih po​slo​va pro​tiv lu​dač​kog na​pa​da na Irak, po​zo​ve To​bi​ja na nje​g ov blek​be​r i, i pre​dlo​ži mu da odu na ve​če​r u: – Za​mak Ou​kli​je​vih, 7 i 45. Obu​ci se ka​ko že​liš i os​ta​ni po​sle na kal​va​do​su. Mo​že? Mo​že, Džajl​se. Pri​sta​jem, ma​kar to zna​či​lo da ću pro​pu​sti​ti još jed​nu po​zo​r i​šnu pred​sta​vu. * Pen​zi​o ​ni​sa​ne bri​tan​ske di​plo​ma​te, vra​će​ne u otadž​bi​nu, ima​ju obi​čaj da pre​tvo​r e svo​je ku​će u ko​pi​je stra​nih. Ta​ko je i s Džajl​som i Her​mi​o ​nom. Za​mak Ou​kli, ka​ko je Džaj​ls od​lu​čio da ga na​zo​ve, ve​li​ka je vi​la iz dva​de​se​tih go​di​na, na obo​di​ma Haj​g ej​ta, ali mo​g la bi da bu​de i nji​ho​va re​zi​den​ci​ja u Grin​val​du. Spo​lja, is​ta ve​li​ka ka​pi​ja i sa​vr​šen šljun​ča​ni pri​laz, bez ko​r o​va; unu​tra, is​ti iz​g re​ba​ni na​me​štaj u sti​lu či​pen​dejl, te​pi​si od zi​da do zi​da i do​sta​va por​tu​g al​ske hra​ne. Os​ta​li go​sti na ve​če​r i su sa​vet​nik iz ne​mač​ke am​ba​sa​de i nje​g o​va že​na, šved​ski am​ba​sa​dor u Ukra​ji​ni i ne​ka fran​cu​ska pi​ja​nist​ki​nja po ime​nu Fi​fi i njen lju​bav​nik Žak. Fi​fi, ko​ja je op​sed​nu​ta al​pa​ka​ma, dr​ži ban​ku. Al​pa​ke su naj​u​vi​đav​ni​je ži​vo​ti​nje na pla​ne​ti. Čak se i raz​mno​ža​va​ju ve​o ​ma pa​žlji​vo. Sa​ve​tu​je Her​mi​o ​ni da na​ba​vi par. Her​mi​o ​na ka​že da bi on​da sa​mo bi​la lju​bo​mor​na na njih. Po​sle ve​če​r e, Her​mi​o ​na na​r e​đu​je To​bi​ju da po​đe s njom u ku​hi​nju, na​vod​no da bi joj po​mo​g ao oko ka​fe. Ek​scen​trič​na, vi​žlja​sta Ir​ki​nja ko​ja go​vo​r i pri​g u​še​no, zna​čaj​nim gla​som, dok joj sme​đe oči igra​ju u rit​mu re​či. – Ona Iza​bel ko​ju je​beš – za​r i​va mu prst iz​me​đu dug​ma​di na ko​šu​lji i go​li​ca ma​lje na gru​di​ma vr​hom la​ki​r a​nog nok​ta. – Šta s njom? – Da li je uda​ta kao ona ho​land​ska dro​lja s ko​jom si bio u Ber​li​nu? – Iza​bel i njen muž su se odav​no ras​ta​li. – Je li pla​vu​ša, kao i ona dru​g a? – Slu​čaj​no je​ste, pla​vu​ša je. – Ja sam pla​vu​ša. Je li ti maj​ka bi​la pla​vu​ša? – Za​bo​g a, Her​mi​o ​na. – Ja​sno ti je da iz​la​ziš is​klju​či​vo s uda​tim že​na​ma, jer mo​žeš da ih vra​tiš kad za​vr​šiš s nji​ma, zar ne? Ni​šta mu ni​je ja​sno. Da li mu ona to go​vo​r i da mo​že i nju da po​zaj​mi pa da je vra​ti Džajl​su, kad

za​vr​ši s njom? Bo​že sa​ču​vaj. Ili ga je ona to – mi​sao ko​ja mu je pa​la na pa​met dok je pi​juc​kao ka​fu u ba​šti ka​fea u So​hou i raz​mi​šljao o pro​la​zni​ci​ma – sa​mo omek​ša​va​la za ro​šti​lj na ko​ji će ga ba​ci​ti njen muž? * – Je​si li le​po pro​ća​skao s Her​mi​o ​nom? – pri​ja​telj​ski pi​ta Džaj​ls iz svo​je fo​te​lje, si​pa​ju​ći To​bi​ju po​pri​lič​nu ko​li​či​nu ve​o ​ma sta​r og kal​va​do​sa. Svi go​sti su oti​šli. Her​mi​o ​na je oti​šla na spa​va​nje. Za tre​nu​tak se vra​ća​ju u Ber​lin, gde se To​bi upra​vo spre​ma da iz​ne​se svo​je ne​zre​lo mi​šlje​nje, a Ou​kli se spre​ma da ga pre​ko​r i. – Sjaj​no, kao i uvek, hva​la, Džajl​se. – Da li te je po​zva​la u Morn ovog le​ta? Morn, njen za​mak u Ir​skoj, gde na​vod​no vo​di svo​je lju​bav​ni​ke. – Ne bih re​kao, kad bo​lje raz​mi​slim. – Od​mah pri​hva​ti, moj ti je sa​vet. Pre​lep po​g led, pri​stoj​na ku​ća, le​po mo​r e. Lov, ako to vo​liš, ali ja ne vo​lim. – Zvu​či sjaj​no. – Ka​ko lju​bav​ni ži​vot? – ne​i​zbe​žno pi​ta​nje, kad god se sret​nu. – Do​bro, hva​la na pi​ta​nju. – Još uvek Iza​bel? – Baš ta​ko. Ou​kli vo​li da me​nja te​me bez upo​zo​r e​nja i oče​ku​je da To​bi to pri​hva​ti. Za​sad mu us​pe​va. – On​da, dra​g i moj, gde li je sad tvoj lju​ba​zni no​vi šef? Svu​da ga tra​ži​mo. Po​ku​ša​li smo da ga po​zo​ve​mo na raz​g o​vor, pre ne​ki dan. Ta svi​nja nas je ot​ka​či​la. Ti mi, pret​po​sta​vlja To​bi, pred​sta​vlja​ju Zdru​že​nu oba​ve​štaj​nu ko​mi​si​ju, či​ji je Ou​kli ne​ka vr​sta ne​zva​nič​nog čla​na. No To​bi ne pi​ta ka​ko je to mo​g u​će. Da li čo​vek ko​ji na​pi​še bun​tov​nič​ko pi​smo mi​ni​stru spolj​nih po​slo​va, mo​le​ći ga da ne na​pa​da Sa​da​ma, ta​ko sti​če me​sto u naj​taj​ni​jim od​bo​r i​ma vla​de? Ili ga tre​ti​r a​ju, ka​ko ne​ke dru​g e gla​si​ne go​vo​r e, kao ov​la​šće​nog di​si​den​ta, čas opre​zno odo​bra​va​nog, čas za​bra​nji​va​nog? To​bi je pre​stao da se ču​di ne​lo​g ič​no​sti​ma u Ou​kli​je​vom ži​vo​tu, mo​žda za​to što je pre​stao da se ču​di i sop​stve​nim ne​lo​g ič​no​sti​ma. – Čuo sam da je moj mi​ni​star mo​r ao hit​no u Va​šing​ton – od​g o​va​r a opre​zno. Opre​zno jer, šta god eti​ka Mi​ni​star​stva spolj​nih po​slo​va na​la​g a​la, on je još uvek, na ne​ki na​čin, lič​ni mi​ni​strov se​kre​tar. – Ali te​be ni​je po​veo sa so​bom? – Ne, Džajl​se. Ni​je ovog pu​ta. – Vo​dao te je po Evro​pi sa so​bom. Za​što ne i u Va​šing​ton? – To je bi​lo tad. Pre ne​g o što je po​čeo da or​g a​ni​zu​je svo​je vre​me bez me​ne. Oti​šao je sam u Va​šing​ton. – Znaš da je oti​šao sam? – Ne, ali pret​po​sta​vljam. – Za​što pret​po​sta​vljaš? Oti​šao je bez te​be. To je sve što znaš. U cen​tar Va​šing​to​na ili u pred​g ra​đe? Pred​gra​đe zna​či Len​g li u Vir​dži​ni​ji, se​di​šte CIA. To​bi je po​no​vo mo​r ao da pri​zna ka​ko ne zna. – Da li se po​ča​stio le​tom pr​ve kla​se Bri​tiš er​vej​za, u du​hu škot​ske šte​dlji​vo​sti? Ili se zlo​pa​ti u onoj eko​nom​skoj, si​r o​tan? Po​pu​šta​ju​ći i pro​tiv svo​je vo​lje, To​bi je du​bo​ko uz​dah​nuo: – Pret​po​sta​vljam da je od​le​teo pri​vat​-

nim avi​o ​nom. Ta​ko je i ra​ni​je išao ta​mo. – A kad je to bi​lo? – Pro​šlog me​se​ca. Oti​šao je še​sna​e​stog, vra​tio se osam​na​e​stog. Pri​vat​nim avi​o ​nom. Iz Nort​hol​ta. – Či​jim avi​o ​nom? – To je pret​po​stav​ka. – Ali os​no​va​na. – Sa​mo znam da ga je pri​vat​na li​mu​zi​na od​ve​zla do Nort​hol​ta. Ne ve​r u​je slu​žbe​nim ko​li​ma. Mi​sli da je ne​ko ozvu​čio ko​la, ve​r o​vat​no ti, i da vo​za​či pri​slu​šku​ju. – A li​mu​zi​na je u vla​sni​štvu…? – Go​spo​đe Spen​ser Har​di. – Iz Tek​sa​sa. – Re​kao bih. – Bo​lje po​zna​toj kao ne​pri​stoj​no bo​g a​ta go​spo​đi​ca Mej​si, no​vo​pe​če​na do​bro​tvor​ka kraj​nje de​sni​ce ame​r ič​kih re​pu​bli​kan​ca, pri​ja​te​lji​ca de​sni​čar​skih udru​že​nja, stra​ha i tre​pe​ta za is​lam, ho​mo​sek​su​al​ce, abor​tus i, re​kao bih, kon​tra​cep​ci​ju. Tre​nut​no ži​vi na Tr​g u La​un​des u Lon​do​nu. Po​se​du​je po​lo​vi​nu zgra​de. – Ni​sam to znao. – O, da. Jed​na od nje​nih mno​g ih re​zi​den​ci​ja ši​r om sve​ta. To je, da​kle, da​ma, ko​ja je obez​be​di​la li​mu​zi​nu tvom lju​ba​znom no​vom še​fu ka​ko bi se od​ve​zao do aero​dro​ma Nort​holt. Je li to ona? – Je​ste, Džajl​se, je​ste. – A po tvo​joj pro​ce​ni, avi​o n ko​ji ga je od​ve​zao u Va​šing​ton pri​pa​da toj da​mi? – Pret​po​sta​vljam. – Bez sum​nje ti je po​zna​to i da je go​spo​đi​ca Mej​si za​štit​ni​ca iz​ve​snog Dže​ja Kri​spi​na, zve​zde u us​po​nu sve ve​ćeg tr​ži​šta pri​vat​nih voj​nih pre​du​zi​ma​ča? – Ma​nje-vi​še. – Džej Kri​spin i go​spo​đi​ca Mej​si ne​dav​no su svra​ti​li na dru​že​nje u pri​vat​nu kan​ce​la​r i​ju Fer​g u​sa Kvi​na. Je​si li pri​su​stvo​vao tom sve​ča​nom do​g a​đa​ju? – Do​ne​kle. – I ka​ko je pro​šlo? – Iz​g le​da da sam za​br​ljao. – S Kvi​nom? – Sa svi​ma nji​ma. Bi​lo je pri​če o po​zi​vu na ne​ki brod. Ni​su me po​zva​li. – Sma​traj se sreć​nim. Da li je Kri​spin od​le​teo u Va​šing​ton sa Kvi​nom, u avi​o ​nu go​spo​đi​ce Mej​si? – Ne​mam poj​ma. – Da li je i da​ma po​šla? – Džajl​se, jed​no​stav​no ne​mam poj​ma. Sve su to pret​po​stav​ke. – Go​spo​đi​ca Mej​si ša​lje svo​je te​lo​hra​ni​te​lje kod Hant​sma​na u Se​vil rou, da na​ba​ve pri​stoj​nu ode​ću. Je​si li to znao? – Za​pra​vo, ne, ni​sam. – On​da po​pij ma​lo kal​va​do​sa i re​ci mi, za pro​me​nu, šta znaš. * Spa​sen od izo​la​ci​je po​lu​in​for​ma​ci​ja i sum​nji ko​je ni​je mo​g ao ni sa kim da po​de​li, To​bi se za​va​li u fo​te​lji i uži​va u bla​g o​de​ti​ma is​po​ve​sti. Iz​no​si, sa sve ve​ćim ra​zo​ča​r a​njem, svo​je vi​đe​nje Pra​g a i Bri​-

se​la, i pri​se​ća se Hor​sto​vog is​pi​ti​va​nja te​r e​na u ba​šti ka​fea Ajn​štajn, sve dok ga Ou​kli ne pre​ki​ne: – Da li ti ime Bre​dli He​ster zvu​či po​zna​to? – Re​kao bih da zvu​či! – Če​mu po​dru​g lji​vost? – On je kuć​ni lju​bi​mac pri​vat​ne kan​ce​la​r i​je. Že​ne ga obo​ža​va​ju. Mu​zi​čar Bred, ta​ko ga zo​vu. – Go​vo​r i​mo o is​tom Bre​dli​ju He​ste​r u, re​kao bih: po​moć​ni​ku ata​šea za kul​tu​r u u ame​r ič​koj am​ba​sa​di? – Baš ta​ko. Bred i Kvin su za​lju​blje​ni​ci u mu​zi​ku. Ima​ju za​jed​nič​ki pro​je​kat – trans​a​tlant​sku raz​me​nu uni​ver​zi​tet​skih or​ke​sta​r a. Idu za​jed​no na kon​cer​te. – Ta​ko pi​še u Kvi​no​vom dnev​ni​ku? – Kad sam ga po​sled​nji put vi​deo. Pi​sa​lo je – To​bi od​g o​va​r a, sme​še​ći se kad se pri​se​ti buc​ma​stog ru​ži​ča​stog li​ca Bre​da He​ste​r a, s pre​po​zna​tlji​vom otr​ca​nom ku​ti​jom za in​stru​men​te, ka​ko žen​ska​stim na​g la​skom s Is​toč​ne oba​le raz​g o​va​r a sa že​na​ma dok če​ka da bu​de pri​mljen. Ali Ou​kli​ja ni​je raz​ne​ži​la ta be​za​zle​na sli​ka: – A svr​ha tih če​stih po​se​ta pri​vat​noj kan​ce​la​r i​ji su raz​g o​vo​r i o mu​zič​koj raz​me​ni, ka​žeš ti. – To je re​do​van sa​sta​nak, je​di​na ne​delj​na oba​ve​za ko​ju Kvin ni​kad ne pro​pu​šta. – Da li imaš uvid u za​pi​sni​ke s nji​ho​vih raz​g o​vo​r a? – Za​bo​g a, ne. Bred se bri​ne o to​me. Ima svo​je lju​de. Što se Kvi​na ti​če, nji​hov pro​je​kat je ne​zva​ni​čan, ne ba​vi se nji​me u rad​no vre​me. Nje​mu u pri​log ide to što je ve​o ​ma od​lu​čan kad je to u pi​ta​nju – za​vr​ša​va To​bi, us​po​r a​va​ju​ći kad uhva​ti Ou​kli​jev le​den po​g led. – A ti pri​hva​taš tu be​smi​sli​cu? – Da​jem sve od se​be. U ne​do​stat​ku ne​čeg dru​g og – ka​že To​bi i na​g ra​đu​je se​be opre​znim gu​tlja​jem kal​va​do​sa, dok Ou​kli raz​g le​da le​vu na​dla​ni​cu, okre​ću​ći bur​mu, pro​ve​r a​va​ju​ći da ni​je te​sna. – Ho​ćeš da ka​žeš da ti ni​šta ni​je sum​nji​vo kad go​spo​din Bre​dli He​ster, po​moć​nik ata​šea za kul​tu​ru, do​đe sa svo​jom ku​ti​jom za in​stru​men​te ili šta već no​si sa so​bom? Ili od​bi​jaš da po​sum​njaš? – Sum​njam sve vre​me – od​g o​va​r a na​du​r e​no To​bi. – Ali ka​kva ko​r ist od to​g a? Ou​kli za​ne​ma​r u​je ovo. – Pa, To​bi, ne že​lim da te za​va​r a​vam. Go​spo​din ata​še za kul​tu​r u He​ster ni​je baš ta​ko be​za​zlen klovn ka​kvim ga ti sma​traš. On je oz​lo​g la​šen pro​da​vac oba​ve​štaj​nih po​da​ta​ka, kraj​nje de​sni​čar​ske ori​jen​ta​ci​je, re​ha​bi​li​to​van, ne svo​jom že​ljom, i pre​ba​čen u pred​stav​ni​štvo CIA u Lon​do​nu, po na​r e​đe​nju gru​pe bo​g a​tih ame​r ič​kih kon​zer​va​tiv​nih evan​đe​li​sta, ube​đe​nih da CIA vo​de sim​pa​ti​ze​r i is​la​mi​sta i li​be​r al​ni pe​de​r i, gle​di​šte ko​je pri​hva​ta i tvoj no​vi lju​ba​zni šef. Pri​vid​no je za​po​slen u ame​r ič​koj vla​di, ali u prak​si ra​di za po​lu​le​g al​nu kom​pa​ni​ju voj​nih pre​du​zi​ma​ča, ko​ja se kri​je pod ime​nom Etič​ka re​še​nja, iz Tek​sa​sa ili ne​kog dru​g og me​sta. Je​di​ni vla​snik i iz​vr​šni di​r ek​tor te kom​pa​ni​je je Mej​si Spen​ser Har​di. Ona je, ka​ko se is​po​sta​vlja, pre​ne​la svo​ja ov​la​šće​nja na iz​ve​snog Dže​ja Kri​spi​na, s ko​jim te​r a ke​r a. Džej Kri​spin je, po​r ed to​g a što je spo​so​ban ži​g o​lo, bli​zak pri​ja​te​lj tvog uva​že​nog mi​ni​stra, a ovaj je iz​g le​da na​me​r io da pre​va​zi​đe mi​li​ta​r i​stič​ki za​nos ko​ji je bio obe​lež​je nje​g o​vog biv​šeg ve​li​kog vo​đe, bra​ta Ble​r a, ma​da ne, ka​ko iz​g le​da, i nje​g o​vog ne​sreć​nog na​sled​ni​ka. Ako Etič​ka re​še​nja ikad bu​du u pri​li​ci da pot​po​mog​nu bed​ne na​po​r e na​ših na​ci​o ​nal​nih oba​ve​štaj​nih agen​ci​ja or​g a​ni​zu​ju​ći pri​vat​no fi​nan​si​r a​ne taj​ne ope​r a​ci​je, tvoj pri​ja​te​lj mu​zi​čar će bi​ti za​du​žen za lo​g i​stič​ku po​dr​šku. I dok je To​bi raz​mi​šljao o to​me, Ou​kli je, kao i obič​no, pro​me​nio te​mu: – Ne​g de u sve​mu to​me po​sto​ji ne​ki Eli​ot – raz​mi​šlja on. – Da li ti je to ime po​zna​to? Eli​o t? Ne​ko ga je ne​o ​pre​zno po​me​nuo pred to​bom? Pri​slu​ški​vao si kroz klju​ča​o ​ni​cu? – Ne pri​slu​šku​jem kroz klju​ča​o ​ni​ce. – Na​r av​no da pri​slu​šku​ješ. Al​ban​sko-grč​ki pre​beg, ne​kad je se​be na​zi​vao Egle​si​jas, biv​ši pri​pad​-

nik ju​žno​a​frič​kih spe​ci​jal​nih sna​g a, ubio je ne​kog ti​pa u ne​kom ba​r u u Jo​ha​nes​bur​g u i do​šao u Evro​pu iz zdrav​stve​nih ra​zlo​g a? Taj Eli​o t? Je​si li si​g u​r an? – Je​sam. – Stor​mont-Tej​lor? – ne odu​sta​je Ou​kli, is​tim sa​nji​vim to​nom. – Na​r av​no! – s olak​ša​njem uz​vik​ne To​bi. – Svi po​zna​ju Stor​mont-Tej​lo​r a. I ti ga po​zna​ješ. On je me​đu​na​r od​ni advo​kat – bez​u​spe​šno opi​su​ju​ći za​pre​pa​šću​ju​će zgod​nog Ro​ja Stor​mon​ta-Tej​lo​r a, kra​lji​či​nog sa​vet​ni​ka i te​le​vi​zij​skog ido​la, s buj​nom se​dom gri​vom i pre​te​snim far​me​r i​ca​ma, ko​g a je pro​te​klih me​se​ci tri​put – ili će bi​ti če​ti​r i pu​ta? – kao i Bre​dli​ja He​ste​r a, Kvin sr​dač​no do​če​kao, pre ne​g o što ga je uveo iza vra​ta od ma​ha​g o​ni​ja. – A ka​kav to, pre​ma tvom mi​šlje​nju, Stor​mont-Tej​lor ima po​sao s tvo​jim lju​ba​znim no​vim še​fom? – Kvin ne ve​r u​je vla​di​nim advo​ka​ti​ma, pa je tra​žio ne​za​vi​sno mi​šlje​nje od Stor​mont-Tej​lo​r a. – A o ka​kvom se to kon​kret​nom pi​ta​nju, ako slu​čaj​no znaš, Kvin kon​sul​tu​je s odva​žnim i na​o ​či​tim Stor​mont-Tej​lo​r om, ko​ji je, gle ču​da, bli​zak pri​ja​te​lj Dže​ja Kri​spi​na? Na​pe​ta ti​ši​na, dok se To​bi pi​ta či​je se po​na​ša​nje ov​de pre​i​spi​tu​je – nje​g o​vo ili Kvi​no​vo. – Ka​ko, je​bo​te, ja to da znam? – lju​ti​to pi​ta, na šta Ou​kli sa​o ​se​ćaj​no od​g o​va​r a: – Da, ka​ko? Po​no​vo ti​ši​na. – Pa, Džajl​se – ko​nač​no ka​že To​bi, ko​ji uvek pr​vi pre​ki​da ti​ši​nu u ova​kvim si​tu​a​ci​ja​ma. – Pa, šta, dra​g o mom​če? – Ko je, do​đa​vo​la – ili šta je, do​đa​vo​la – Džej Kri​spin u ce​loj ovoj pri​či? Ou​kli uz​di​še i sle​že ra​me​ni​ma. Mr​zo​volj​no pru​ža ne​do​r e​čen od​g o​vor: – Ko je bi​lo ko od nas? – pi​ta, ne oče​ku​ju​ći od​g o​vor, pa na​du​r e​no sta​ne da iz​la​že: – Tre​ći sin ot​me​ne an​g lo​a​me​r ič​ke po​r o​di​ce. Naj​bo​lje ško​le. Send​herst iz dru​g og po​ku​ša​ja. De​set go​di​na lo​šeg voj​ni​ko​va​nja. Pen​zi​ja u če​tr​de​se​toj. Re​kli su nam svo​je​volj​no, ali sum​njam u to. Ma​lo ber​za. Iz​ba​čen. Ma​lo špi​ju​na​ža. Iz​ba​čen. Šu​nja se uz na​šu na​bu​ja​lu in​du​stri​ju pro​tiv​te​r o​r i​zma. Is​prav​no pri​me​ću​je da su pri​vat​ni pru​ža​o ​ci od​bram​be​nih us​lu​g a u us​po​nu. Na​nju​šio je no​vac. Kre​će u to. Zdra​vo, Etič​ka re​še​nja i go​spo​đi​ce Mej​si. Kri​spin šar​mi​ra lju​de – na​sta​vlja sa ogor​če​nom zbu​nje​no​šću. – Sve vr​ste lju​di, stal​no. Sa​mo bog zna ka​ko mu to us​pe​va. Is​ti​ni za vo​lju, mno​g o ra​di u kre​ve​tu. Ve​r o​vat​no u oba prav​ca – ali to je nje​g o​va stvar. Ipak kre​vet ni​je sve, je li ta​ko? – Ne, ni​je – sa​g la​san je To​bi, s ne​la​g o​dom po​mi​sliv​ši na Iza​bel. – I ka​ži mi – na​sta​vlja Ou​kli, još jed​nom ne​na​ja​vlje​no pro​me​niv​ši te​mu – šta te je spo​pa​lo da pro​vo​diš dra​g o​ce​ne sa​te kra​lji​či​nog vre​me​na pre​tu​r a​ju​ći po ar​hi​vi Prav​nog ode​lje​nja i va​de​ći do​si​jee o ta​ko op​skur​nim me​sti​ma kao što su Gre​na​da ili Di​je​g o Gar​si​ja. – Mi​ni​stro​va na​r e​đe​nja – od​g o​va​r a To​bi, ko​ji se tru​di da ga vi​še ni​šta ne iz​ne​na​di, ni Ou​kli​je​vo sve​zna​nje ni nje​g o​va sklo​nost da va​di kar​te sa dna špi​la. – Na​r e​đe​nja ko​ja ti je lič​no dao? – Da. Ka​zao je da tre​ba da mu spre​mim iz​ve​štaj o nji​ho​vom te​r i​to​r i​jal​nom in​te​g ri​te​tu. Bez zna​nja Prav​nog ode​lje​nja ili po​seb​nih sa​vet​ni​ka. U stva​r i, bez iči​jeg zna​nja – do​da​je kad je raz​mi​slio o to​me. – Za​ve​di kao naj​stro​žu taj​nu, do​ne​si mi do po​ne​delj​ka u de​set uju​tro, bez gre​ške. – A ti si pri​pre​mio ta​kav do​ku​ment? – Po ce​nu iz​g u​blje​nog vi​ken​da, da. – A gde je? – Od​bi​jen. – Što zna​či? – Moj iz​ve​štaj je oti​šao na usva​ja​nje, ni​je usvo​jen, od​bi​jen je. Pre​ma Kvi​no​vim re​či​ma.

– Da li bi ti sme​ta​lo da me po​ča​stiš krat​kim pre​g le​dom nje​g o​vog sa​dr​ža​ja? – Bio je to sa​mo sa​že​tak. Os​nov​ne stva​r i. To je mo​g ao da ura​di i ne​ki stu​dent. – Is​pri​čaj mi, on​da, te os​nov​ne stva​r i. Za​bo​r a​vio sam ih. – Hi​lja​du de​vet​sto osam​de​set tre​će, po​sle ubi​stva mark​si​stič​kog pre​mi​je​r a Gre​na​de, Ame​r i​kan​ci su iz​ne​na​da iz​vr​ši​li in​va​zi​ju na to ostr​vo. Na​zva​li su to Ope​ra​ci​ja ne​za​dr​živ gnev. Uglav​nom smo mi bi​li be​sni. – Ka​ko to? – Bi​lo je to na​še par​če ze​mlje. Biv​ša bri​tan​ska ko​lo​ni​ja, sad čla​ni​ca Ko​mon​vel​ta. – A Ame​r i​kan​ci su ga oku​pi​r a​li. Sram ih bi​lo. Na​sta​vi. – Ame​r ič​ki špi​ju​ni – iz tvog vo​lje​nog pred​g ra​đa – ma​šta​r i​li su o to​me ka​ko će Ka​stro upo​tre​bi​ti aero​drom u Gre​na​di kao lan​sir​nu ram​pu. To je bi​lo sra​nje. Bri​tan​ci su po​mo​g li iz​g rad​nju tog aero​dro​ma i ni​su baš bi​li za​do​volj​ni kad im je re​če​no da je to pret​nja za Ame​r i​ku. – A naš od​g o​vor, ukrat​ko? – Re​kli smo Ame​r i​kan​ci​ma, mo​lim vas, bu​di​te ta​ko do​bri da ni​kad vi​še ne ura​di​te ni​šta slič​no na na​šoj te​r i​to​r i​ji bez pret​hod​ne do​zvo​le, ili će​mo se još vi​še na​lju​ti​ti. – A oni su od​go​vo​ri​li? – Da se je​be​mo. – A je​smo li? – Ame​r ič​ki od​g o​vor je bio do​bro pro​mi​šljen – pri​be​g a​va sar​ka​stič​nom di​plo​mat​skom to​nu. – Naš uti​caj u ze​mlja​ma Ko​mon​vel​ta bio je ta​ko ma​li da je Stejt de​part​ment sma​trao da nam či​ni us​lu​g u što ga uop​šte po​mi​nje. To ra​de sa​mo kad im od​g o​va​r a, a u slu​ča​ju Gre​na​de im ni​je od​g o​va​r a​lo. – I opet su nam re​kli da se je​be​mo? – Ne baš. Ma​lo su se po​vu​kli i skle​pan je ne​ki spo​r a​zum. – S ka​kvim učin​kom? Na​sta​vi. – Ubu​du​će, ako Ame​r i​kan​ci na​me​r a​va​ju da uči​ne ne​što dra​ma​tič​no na na​šem te​r e​nu – re​ci​mo, da iz​ve​du spe​ci​jal​nu ope​r a​ci​ju pod pla​štom po​ma​g a​nja po​tla​če​nom sta​nov​ni​štvu i slič​no – mo​r a​ju pr​vo le​po da nas za​mo​le, do​bi​ju na​šu pi​sme​nu do​zvo​lu, po​zo​vu nas da uče​stvu​je​mo u ak​ci​ji i po​sle sve​g a po​de​le ro​bu s na​ma. – Pod ro​bom mi​sliš na oba​ve​štaj​ne po​dat​ke? – Da, Džajl​se. Baš to mi​slim. To je dru​g o ime za oba​ve​štaj​ne po​dat​ke. – A Di​je​g o Gar​si​ja? – Di​je​g o Gar​si​ja je bio pre​dlo​žak. – Za šta? – Za​bo​g a, Džajl​se! – Ni​sam opre​mljen pret​hod​nim zna​njem. Mo​lim te, mi re​ci šta si tač​no ka​zao svom lju​ba​znom no​vom še​fu. – Ot​ka​ko smo im po​slu​šno ra​se​li​li Di​je​g a Gar​si​ju to​kom še​zde​se​tih go​di​na, Ame​r i​kan​ci ima​ju na​šu do​zvo​lu da ga ko​r i​ste kao is​po​moć za svo​je taj​ne ope​r a​ci​je, ali sa​mo pod na​šim us​lo​vi​ma. – Taj​ne za Bri​tan​ce, u ovom slu​ča​ju, re​kao bih. – Da, Džajl​se. Vi​dim da ti ni​šta ne pro​mi​če. Di​je​g o Gar​si​ja os​ta​je bri​tan​ska te​r i​to​r i​ja, ta​ko da mo​ra da bu​de taj​no za Bri​tan​ce. To i sam znaš, re​kao bih? – Ne nu​žno. Džajl​sov prin​cip je da, pri​li​kom pre​g o​va​r a​nja, ni​kad ne po​ka​zu​je ni​ma​lo za​do​volj​stva. To​bi ga je po​sma​trao ka​ko to ra​di u Ber​li​nu. Sad ga gle​da ka​ko to ra​di nje​mu. – Da li je Kvin raz​g o​va​r ao s to​bom o po​je​di​no​sti​ma tog iz​ve​šta​ja?

– Ni​je ih bi​lo. – Haj​de. To bi bi​lo uč​ti​vo. Šta je s pri​me​nom gra​nad​skog is​ku​stva na zna​čaj​ni​je bri​tan​ske te​r i​to​r i​je? To​bi od​ma​hu​je gla​vom. – Da​kle, ni​je raz​g o​va​r ao s to​bom, ma​kar u naj​o p​šti​jim cr​ta​ma, o do​brim i lo​šim stra​na​ma ame​rič​ke in​va​zi​je na te​r i​to​r i​ju bri​tan​ske kru​ne? Na os​no​vu onog što si mu is​ko​pao? – Ni po​me​na. Dram​ska pa​u​za, u Ou​kli​je​voj re​ži​ji. – Da li taj iz​ve​štaj ima ne​ko na​r a​vo​u​če​ni​je? – Ima ka​kav-ta​kav za​klju​čak, ako to pi​taš. – A on gla​si? – Bi​lo ka​kva jed​no​stra​na ak​ci​ja Ame​r i​ka​na​ca na bri​tan​skoj te​r i​to​r i​ji mo​r a da se za​kla​nja iza bri​tan​skog smo​kvi​nog li​sta, ina​če ne​će bi​ti mo​g u​ća. – Hva​la ti, To​bi. I šta, ili ko, po tvom mi​šlje​nju, sto​ji iza ove is​tra​g e? – Is​kre​no, Džajl​se, ne​mam poj​ma. Ou​kli po​di​že po​g led pre​ma ne​be​si​ma, on​da ga spu​šta i uz​di​še: – To​bi. Dra​g o mom​če. Za​u​zet mi​ni​star ne na​la​že na​da​r e​nom mla​dom lič​nom se​kre​ta​r u da pre​ko​pa​va pra​šnja​ve ar​hi​ve u po​tra​zi za pre​se​da​nom, a da pret​hod​no ne iz​ne​se svoj rat​ni plan po​me​nu​tom po​dre​đe​nom. – Ovaj to i te ka​ko ra​di, do​đa​vo​la! I evo Džajl​sa Ou​kli​ja, sa​vr​še​nog po​ke​r a​ša. Ska​če na no​g e, do​si​pa To​bi​ju kal​va​dos, se​da i iz​ja​vlju​je ka​ko je za​do​vo​ljan. – I re​ci mi – po​ver​lji​vo će, sad kad su po​no​vo opu​šte​ni – šta bi, za ime sve​ta, čo​vek tre​ba​lo da po​mi​sli o čud​no​va​toj že​lji tvog lju​ba​znog no​vog še​fa ko​ju je iz​neo ve​o ​ma za​u​ze​tom Ode​lje​nju za ljud​ske re​sur​se? I kad se To​bi po​no​vo po​bu​ni – ali ovog pu​ta mli​ta​vo jer, uo​sta​lom, ta​ko su opu​šte​ni – ka​ko ne​ma poj​ma o če​mu to Ou​kli go​vo​r i, na​g ra​đen je za​do​volj​nim ki​ko​ta​njem. – Tra​ži ne​kog ni​sko​le​ta​ča, To​bi! Haj​de! Tra​ži ne​kog ni​sko​le​ta​ča. Mo​ra da znaš za to! Po​la na​šeg spo​sob​nog oso​blja pa​da na nos od po​sla, tra​že​ći mu pra​vu oso​bu. Zo​vu na​o ​ko​lo, tra​že pre​po​r u​ke. Ne​kog ni​sko​le​ta​ča? U jed​nom tre​nu, To​bi​jev um se bo​r i s ave​ti ne​u​stra​ši​vog pi​lo​ta ko​ji le​ti is​pod ra​da​r a u jed​nom od ne​sta​ju​ćih bri​tan​skih pro​tek​to​r a​ta. A mo​r a da je ne​što od to​g a re​kao na​g las, jer se Džaj​ls go​to​vo na​sme​jao i za​kleo se ka​ko je to naj​sme​šni​ja stvar ko​ju je čuo u po​sled​nje vre​me. – Ni​sko​le​tač za ra​zli​ku od vi​so​ko​le​ta​ča, dra​g o mom​če! Po​u​zda​nog ne​am​bi​ci​o ​znog čo​ve​ka iz re​do​va na​še dra​g e slu​žbe! Po​treb​ne kva​li​fi​ka​ci​je: pri​klad​no ne​u​spe​šna ka​r i​je​r a, pro​tra​će​na pri​li​ka za na​pre​do​va​nje. Pra​va te​g le​ća ra​g a iz Mi​ni​star​stva spolj​nih po​slo​va, bez ke​r e​fe​ka, ne​po​sred​no pred pen​zi​jom. Ti kroz dva​de​set osam go​di​na ili ta​ko ne​što – za​vr​ša​va, za​dir​ku​ju​ći ga. Da​kle, to je to, mi​sli To​bi, usrd​no se tru​de​ći da pri​hva​ti Džajl​so​vu ma​lu ša​lu. Go​vo​r i mi, na naj​o ​ba​zri​vi​ji na​čin, da se Fer​g us Kvin, ne za​do​vo​lja​va sa​mo ti​me što me dr​ži u ne​zna​nju već ak​tiv​no tra​ži mo​ju za​me​nu: i to ne bi​lo ka​kvu za​me​nu, već ne​kog ne​am​bi​ci​o ​znog, ko​ji će bi​ti to​li​ko upla​šen za svo​ju pen​zi​ju da će se po​vi​ja​ti ka​ko god mu na​r e​di nje​g ov lju​ba​zni no​vi šef. * Njih dvo​ji​ca sto​je je​dan po​r ed dru​g og na vra​ti​ma, če​ka​ju To​bi​jev tak​si, na me​se​či​ni. To​bi ni​kad ni​je vi​deo is​kre​ni​je Ou​kli​je​vo li​ce – ni​ti ra​nji​vi​je. Raz​i​g ra​nost u nje​g o​vom gla​su, ma​le ukra​sne no​te, ne​-

sta​le su; za​me​ni​lo ih je dra​ma​tič​no upo​zo​r e​nje: – Šta god da sme​r a​ju, To​bi, ti ne tre​ba da im se pri​dru​žiš. Ako ne​što ču​ješ, za​be​le​ži, po​ša​lji mi SMS na broj ko​ji već imaš. To je za ni​jan​su be​zbed​ni​je ne​g o imejl. Re​ci da te je os​ta​vi​la de​voj​ka i da mo​r aš da mi se is​pla​češ na ra​me​nu, ili ne​ku ta​kvu glu​post. – I kao da ni​je to do​volj​no na​g la​sio: – Ne​moj ni po ko​ju ce​nu da po​sta​neš deo to​g a, To​bi. Ne pri​staj ni na šta, ni​šta ne pot​pi​suj. Ne​moj ni na ko​ji na​čin da po​sta​neš sa​u​če​snik u to​me. – Sa​u​če​snik u če​mu, Džajl​se, sto mu mu​ka? – Kad bih znao, ti bi bio po​sled​nja oso​ba ko​joj bih re​kao. Kri​spin te je osmo​trio i, sre​ćom, ni​je mu se svi​de​lo ono što je vi​deo. Po​na​vljam: sma​traj se sreć​nim što ni​si pro​šao taj test. Da je bi​lo dru​ga​či​je, sa​mo bog zna ka​ko bi se sve za​vr​ši​lo. Tak​si sti​že. Za​ču​do, Ou​kli mu pru​ža ru​ku. To​bi je pri​hva​ta i ot​kri​va da je mo​kra od zno​ja. Pu​šta je i ula​zi u tak​si. Ou​kli ku​ca na pro​zor. To​bi ga otva​r a. – Sve je pla​će​no una​pred – br​blja Ou​kli. – Sa​mo mu daj na​poj​ni​cu od jed​ne fun​te. Ka​ko god bi​lo, ne pla​ćaj dva​put, dra​g o mom​če. * – Tra​žim sa​mo ma​lo, go​spo​da​ru To​bi, va​še lju​ba​zno​sti! Či​ta​va ne​de​lja je, ne​ka​ko, pro​šla. Iza​be​li​no ne​za​do​volj​stvo zbog To​bi​je​vog za​ne​ma​r i​va​nja pre​r a​slo je u ogor​čen bes. Nje​g o​va iz​vi​nje​nja – ku​kav​na i smu​še​na – sa​mo su je do​dat​no ras​pa​li​la. S Kvi​nom se i da​lje ni​je mo​g lo, čas se ula​g i​vao To​bi​ju bez pra​vog ra​zlo​g a, čas ga je ig​no​r i​sao, a on​da bi ne​stao, bez ob​ja​šnje​nja, po či​tav dan i os​ta​vio ga da sam sre​đu​je stva​r i. A u če​tvr​tak, to​kom ruč​ka, sti​g ao je pri​g u​šen Ma​ti​jev po​ziv: – Ona par​ti​ja sk​vo​ša ko​ju ni​kad ni​smo od​i​g ra​li. – Šta je s njom? – Ni​je se do​g o​di​la. – Mi​slim da smo se već sa​g la​si​li u ve​zi s tim. – Sa​mo pro​ve​r a​vam – re​če Ma​ti i pre​ki​de ve​zu. De​set je uju​tro, još je​dan pe​tak i po​znat po​ziv ko​jeg se To​bi pri​bo​ja​vao, za​čuo se pre​ko in​ter​fo​na. Ho​će li ga bra​ni​lac rad​nič​ke kla​se po​sla​ti u Fort​nam po još ma​lo šam​panj​ca? Ili se spre​ma da mu ka​že da se, iako ce​ni To​bi​je​ve spo​sob​no​sti, spre​ma da ga za​me​ni ne​kim ko ni​sko le​ti i nu​di mu slo​bo​dan vi​kend, ka​ko bi se opo​r a​vio od za​pre​pa​šće​nja? Ve​li​ka vra​ta od ma​ha​g o​ni​ja su od​škri​nu​ta, kao i ra​ni​je. Ula​zi, za​tva​r a ih i – oče​ku​ju​ći Kvi​no​vo na​r e​đe​nje – za​klju​ča​va. Kvin je za sto​lom, iz​g le​da kao pri​r od​na ne​po​g o​da. Obra​ća mu se zva​nič​nim to​nom, onim ko​ji ko​r i​sti kad go​stu​je na te​le​vi​zi​ji. Pot​pu​no je za​bo​r a​vio na gla​zgov​ski na​g la​sak: – Na​ža​lost, mo​r a​ću da po​r e​me​tim va​še pla​no​ve za kra​tak od​mor s bo​ljom po​lo​vi​nom, To​bi – iz​ja​vlju​je, us​pe​va​ju​ći da na​g o​ve​sti ka​ko je To​bi sam za to kriv. – Ho​će li vam to stvo​r i​ti ne​vo​lje? – Ni​ka​kve, mi​ni​stre – od​g o​va​r a To​bi, u mi​sli​ma se opra​šta​ju​ći od krat​kog od​mo​r a u Da​bli​nu, i ve​r o​vat​no i od sa​me Iza​bel. – Pod ve​li​kim sam pri​ti​skom da su​tra odr​žim ov​de iz​u​zet​no stro​g o taj​ni sa​sta​nak. U ovoj pro​sto​ri​ji. Sa​sta​nak od naj​ve​ćeg dr​žav​nog zna​ča​ja. – Že​li​te da pri​su​stvu​jem, mi​ni​stre? – Na​pro​tiv. Ni​ka​ko ne mo​že​te da mu pri​stu​stvu​je​te, hva​la le​po. Ne​ma​te odo​bre​nje; va​še pri​su​stvo je kraj​nje ne​po​želj​no. Ne shva​taj​te to lič​no. Ipak, još jed​nom mi je po​treb​na va​ša po​moć oko pri​pre​ma. Ovog pu​ta ne​ma šam​panj​ca, avaj. A ni gu​šči​je dži​g e​r i​ce. – Shva​tam.

– Sum​njam. Bi​lo ka​ko bi​lo, za ovaj sa​sta​nak ko​ji mi je na​met​nut, po​treb​no je pre​du​ze​ti iz​u​zet​ne be​zbed​no​sne me​r e. Že​lim da vi, kao moj lič​ni se​kre​tar, to oba​vi​te. – Na​r av​no. – Zvu​či​te zbu​nje​no. Za​što? – Ne zbu​nje​no, mi​ni​stre. Sa​mo… ako je vaš sa​sta​nak ta​ko ta​jan, za​što uop​šte mo​r a da se odr​ži ov​de? Za​što ne van kan​ce​la​r i​je? Ili u za​šti​će​noj pro​sto​r i​ji na spra​tu? Kvin na​g i​nje svo​ju ve​li​ku gla​vu, nju​še​ći ne​po​slu​šnost, za​tim se pri​si​lja​va da od​g o​vo​r i: – Za​to što je moj ve​o ​ma upo​r an po​se​ti​lac – po​se​ti​o ​ci, mno​ži​na, u stva​r i – u pri​li​ci da dik​ti​r a pra​vi​la, a mo​ja du​žnost kao mi​ni​stra je da mu udo​vo​ljim. Je​ste li spo​sob​ni za to, ili da po​tra​žim ne​kog dru​g og? – U pot​pu​no​sti sam spo​so​ban, mi​ni​stre. – Vr​lo do​bro. Zna​te, pret​po​sta​vljam, za iz​ve​stan spo​r e​dan ulaz ko​ji vo​di u ovu zgra​du, iz zgra​de Ko​njič​ke gar​de? Za do​sta​vu raz​ne ro​be? Ze​le​na me​tal​na vra​ta sa re​šet​ka​ma? To​bi zna za ta vra​ta, a po​što ni​je bio ono što za​stup​nik na​r o​da na​zi​va tr​g ov​cem, ni​je bio u pri​li​ci da ih ko​r i​sti. – Zna​te li za onaj hod​nik u pri​ze​mlju ko​ji vo​di do njih? Upra​vo is​pod me​sta gde sto​ji​mo? Dva spra​ta ni​že? – već gu​be​ći str​plje​nje. – Kad ula​zi​te na glav​ni ulaz, za​bo​g a, s de​sne stra​ne pre​dvor​ja. Pro​la​zi​te tu​da sva​kog da​na. Zna​te li? Da, zna za taj hod​nik. – Su​tra uju​tro, u su​bo​tu, mo​ji go​sti – mo​ji po​se​ti​o​ci, ja​sno? – ka​ko god da na​zi​va​ju se​be – po​no​vo zvu​či ne​za​do​volj​no – sti​ći će do spo​r ed​nog ula​za, u dve tu​r e. Odvo​je​no. Jed​ni za dru​g i​ma, s ve​o ​ma krat​kim raz​ma​kom. Pra​ti​te li me? – Pra​tim vas, mi​ni​stre. – Dra​g o mi je. Od 11.45 do 13.45, tač​no – sa​mo ta dva sa​ta, ja​sno? – spo​r ed​ni ulaz će bi​ti bez ču​va​ra. Ni​je​dan od pri​pad​ni​ka obez​be​đe​nja ne​će bi​ti na du​žno​sti to​kom tih sto dva​de​set mi​nu​ta. Sve vi​deo-ka​me​r e i be​zbed​no​sne na​pra​ve ko​je po​kri​va​ju taj spo​r ed​ni ulaz, i put ko​ji vo​di od tog ula​za do ove pro​sto​r i​je, bi​će is​klju​če​ne. De​ak​ti​vi​r a​ne. Uga​še​ne. Sa​mo ta dva sa​ta. Lič​no sam to ure​dio. Ne mo​ra​te ni​šta da ra​di​te tim po​vo​dom, za​to i ne po​ku​ša​vaj​te. Sad me do​bro slu​šaj​te. Mi​ni​star po​di​že če​tvr​tast mi​ši​ćav dlan do To​bi​je​vog li​ca i de​mon​stra​tiv​no ste​že ma​li prst pal​cem i ka​ži​pr​stom dru​g e ru​ke: – Kad stig​ne​te su​tra u de​set sa​ti, idi​te pra​vo u Slu​žbu obez​be​đe​nja i po​tvr​di​te da su mo​je na​r ed​be da se na​pu​sti i ot​klju​ča spo​r ed​ni ulaz i da se is​klju​če svi si​ste​mi za nad​zor pra​vil​no shva​će​ne te da će se po nji​ma po​stu​pi​ti. Pr​ste​njak. Ve​o ​ma de​be​la bur​ma, s kr​stom Sve​tog En​drua, ugra​vi​r a​nim u tam​no​pla​voj bo​ji. – U 11.50, idi​te do spolj​ne stra​ne spo​r ed​nog ula​za, kroz zgra​du Ko​njič​ke gar​de i uđi​te u zgra​du kroz po​me​nu​ta vra​ta, ko​ja će bi​ti ot​klju​ča​na u skla​du s mo​jim na​r e​đe​nji​ma. Za​tim pro​du​ži​te hod​ni​kom u pri​ze​mlju, pro​ve​r a​va​ju​ći us​put da hod​nik i zad​nje ste​pe​ni​šte ko​je vo​di na sprat ni​čim ni​su za​pre​če​ni. Pra​ti​te li me? Sred​nji prst: – On​da na​sta​vi​te uo​bi​ča​je​nim rit​mom i, po​na​ša​ju​ći se kao mo​je za​mor​če, na​sta​vi​te uza spo​r ed​no ste​pe​ni​šte do od​mo​r i​šta – ne vr​daj​te i ne pra​vi​te pa​u​ze za pi​ša​nje, sa​mo ho​daj​te – dov​de. On​da po​tvr​di​te obez​be​đe​nju, pre​ko in​ter​fo​na, da ste sti​g li ne​o ​pa​že​no. Do​g o​vo​r io sam se s nji​ma, i po​na​vljam, ne ra​di​te ni​šta osim onog što sam vam re​kao da ura​di​te. To je na​r e​đe​nje. To​bi ot​kri​va da je do​bio je​dan od še​fo​vih iz​bor​nih osme​ha: – Da​kle, To​bi. Re​ci​te mi da sam vam uni​štio vi​kend, ona​ko ka​ko su ga oni uni​šti​li me​ni. – Ni​po​što, mi​ni​stre. – Ali? – Pa, jed​no pi​ta​nje.

– Ko​li​ko god že​liš. Sa​mo na​pred. U stva​r i, imao je dva. – Ako smem da pi​tam, mi​ni​stre, gde će​te vi bi​ti? Vi lič​no. Dok ja – ok​le​va – spro​vo​dim sve te pro​ve​r e. Iz​bor​ni osmeh se ši​r i. – Re​ci​mo da ću gle​da​ti svo​ja je​be​na po​sla, mo​že li ta​ko? – Gle​da​će​te svo​ja po​sla ot​ka​ko stig​ne​te, mi​ni​stre? – Moj ra​spo​r ed će bi​ti bes​pre​ko​r an, hva​la na pi​ta​nju. Ima​te li još pi​ta​nja? – Pa, sa​mo sam se pi​tao, mo​žda bez os​no​va: ka​ko će va​ši go​sti iza​ći? Re​kli ste da će si​stem bi​ti ne​ak​ti​van dva sa​ta. Ako dru​g a oso​ba sti​že ne​po​sred​no po​sle pr​ve, a si​stem se ak​ti​vi​r a u 13 i 45, to vam os​ta​vlja je​dva de​ve​de​set mi​nu​ta za sa​sta​nak. – De​ve​de​set mi​nu​ta će bi​ti do​volj​no. Ne bri​ni​te o to​me – osmeh je sad bli​stav. – Je​ste li pot​pu​no si​g ur​ni u to? – na​va​lju​je To​bi, ob​u​zet po​tre​bom da pro​du​ži raz​g o​vor. – Na​rav​no da sam pro​kle​to si​g u​r an. Ne se​ki​r aj​te se! Ne​ko​li​ko ru​ko​va​nja i ide​mo ku​ći. * Is​tog da​na, u vre​me ruč​ka, To​bi Bel se is​kra​de od svog sto​la, po​hi​ta niz Klaj​vo​ve ste​pe​ni​ce i za​u​zme po​lo​žaj iza ve​li​kog pla​ta​na na obo​du par​ka Sent Džej​ms, spre​man da na​pi​še hit​nu SMS po​r u​ku Ou​kli​ju. Ot​ka​ko mu je Kvin iz​neo svo​je čud​no​va​te na​lo​g e, raz​mi​šljao je o mno​g im ver​zi​ja​ma. Ali go​vor​ka se da obez​be​đe​nje pra​ti lič​nu ko​mu​ni​ka​ci​ju ko​ja se oba​vlja iz zgra​de, a To​bi ne​ma na​me​r u da to pro​ve​r a​va. Pla​tan mu je sta​r i pri​ja​te​lj. Ras​te na jed​nom uz​vi​še​nju, ne​da​le​ko od Berd​kej​dž vo​ka i Spo​me​ni​ka žr​tva​ma ra​ta. Sto me​ta​r a da​lje, pro​zo​r i Mi​ni​star​stva spolj​nih po​slo​va mr​ko ga gle​da​ju, ali pri​su​stvo ro​da, di​vljih pa​ta​ka, tu​r i​sta i ma​ma s be​ba​ma u ko​li​ci​ma li​ša​va ih zlo​be. Oko i ru​ka su mu mir​ni kao ka​men dok dr​ži blek​be​r i is​pred se​be. Kao i nje​g ov um. To je is​ti​na ko​ja zbu​nju​je To​bi​ja, pod​jed​na​ko kao što za​di​vlju​je nje​g o​ve po​slo​dav​ce, to što je imun na kri​zu. Iza​bel mo​žda su​r o​vo ana​li​zi​r a nje​g o​ve ne​do​stat​ke: si​noć je to is​crp​no oba​vi​la. Po​li​cij​ska i va​tro​g a​sna ko​la mo​g u da za​vi​ja​ju uli​ca​ma, dim mo​že da ku​lja iz obli​žnjih ku​ća, raz​be​sne​li na​r od da mar​ši​r a: sve se to do​g a​đa​lo u Ka​i​r u. Ali kri​za je, kad na​stu​pi, To​bi​je​vo pri​r od​no okru​že​nje, a upra​vo je na​stu​pi​la. Re​ci da te je os​ta​vi​la de​voj​ka i da mo​r aš da mi se is​pla​češ na ra​me​nu, ili ne​ku ta​kvu glu​post. Uro​đe​na pri​stoj​nost mu na​la​že da ne po​mi​nje uza​lud Iza​be​li​no ime. Lu​i​za mu pa​da na pa​met. Da li je bio s ne​kom Lu​i​zom? Br​za pro​ziv​ka ga uve​r a​va ka​ko ni​je. On​da će po​me​nu​ti nju: Džajl​se, Lu​i​za me je upra​vo os​ta​vi​la. Očaj​nič​ki mi je po​tre​ban sa​vet. Mo​že​mo li hit​no da raz​go​va​ra​mo? Bel Pri​ti​sni sla​nje. Pri​ti​sne pa po​g le​da u ču​ve​ne pro​zo​r e Mi​ni​star​stva spolj​nih po​slo​va, sa pro​zir​nim za​ve​sa​ma. Da li je Ou​kli sad ta​mo, žva​će sen​dvič za sto​lom? Ili se za​klju​čao u ne​ku pod​zem​nu pro​sto​r i​ju, sa Zdru​že​nom oba​ve​štaj​nom ko​mi​si​jom? Ili u be​zbed​no​sti Tre​ve​lers klu​ba, sa os​ta​lim si​vim emi​nen​ci​ja​ma, pra​vi no​ve kar​te sve​ta to​kom opu​šte​nog ruč​ka? Gde god da si, za​bo​g a, pro​či​taj mo​ju po​r u​ku što pre i od​g o​vo​r i mi, jer je moj lju​ba​zni no​vi šef si​šao s uma. * Pro​šlo je se​dam bes​ko​nač​no du​g ih sa​ti, a još uvek ni gla​sa od Ou​kli​ja. To​bi se​di za sto​lom, u dnev​noj so​bi svog sta​na na pr​vom spra​tu, u Aj​ling​to​nu, pre​tva​r a​ju​ći se da ra​di, dok Iza​bel zlo​kob​no pe​tlja po

ku​hi​nji. Po​r ed le​vog lak​ta na​la​zi mu se mo​bil​ni te​le​fo​na, po​r ed de​snog fik​sni, a is​pred nje​g a na​crt do​ku​men​ta ko​ji je Kvin po​r u​čio, o mo​g uć​no​sti​ma za pri​vat​no i dr​žav​no part​ner​stvo u Za​li​vu. U te​o ​r i​ji, pre​pra​vlja ga. U stvar​no​sti, mi​sli​ma pra​ti Ou​kli​ja kroz sve mo​g u​će ver​zi​je nje​g o​vog rad​nog da​na i mo​li ga da se ja​vi. Još dva​put je po​slao po​r u​ku: jed​nom čim je iza​šao iz kan​ce​la​r i​je, a dru​g i put kad je iza​šao iz sta​ni​ce me​troa Ejn​džel, pre ne​g o što je sti​g ao ku​ći. Ni​je mo​g ao da shva​ti za​što je sop​stve​ni stan sma​trao ne​si​g ur​nim me​stom za sla​nje tek​stu​al​nih po​r u​ka Ou​kli​ju, ali ta​ko je bi​lo. I sad se rav​na pre​ma is​tim ogra​ni​če​nji​ma, kad za​klju​či da, ko​li​ko god mu je ta po​mi​sao ne​pod​no​šlji​va, mo​r a da po​zo​ve Ou​kli​ja na kuć​ni broj. – Idem sa​mo da ku​pim bo​cu vi​na – ka​že Iza​be​li, kroz otvo​r e​na ku​hinj​ska vra​ta, i sti​že do hod​ni​ka pre ne​g o što ona stig​ne da od​g o​vo​r i ka​ko u kre​den​cu ima​ju sa​svim do​bru bo​cu vi​na. Na uli​ci, ki​ša plju​šti, a on se ni​je se​tio da uz​me ki​šni man​til. Pe​de​se​tak me​ta​r a da​lje, za​svo​đen pro​laz vo​di do na​pu​šte​ne liv​ni​ce. Ula​zi u za​klon i oda​tle zo​ve ku​ću Ou​kli​je​vih. – Ko je, to, do​đa​vo​la? Her​mi​o ​na, be​sna. Da je ni​je pro​bu​dio? U ovo do​ba? – To​bi Bel, Her​mi​o ​na. Stvar​no mi je žao što te uz​ne​mi​r a​vam, ali is​kr​slo je ne​što pri​lič​no hit​no, pa sam hte​la na​krat​ko da po​pri​čam sa Džajl​som. – Pa, na​ža​lost, ne mo​žeš na​krat​ko da po​pri​čaš sa Džajl​som, ni na​krat​ko ni na​du​g ač​ko, To​bi. Kao što, pret​po​sta​vljam, vr​lo do​bro znaš. – To je sa​mo po​sao, Her​mi​o ​na. Is​kr​slo je ne​što hit​no – po​no​vio je. – Do​bro, sa​mo ti igraj svo​je ma​le igre. Džaj​ls je u Do​hi, i ne pre​tva​r aj se da ni​si znao. Po​sla​li su ga u cik zo​r e na ne​ku kon​fe​r en​ci​ju ko​ja je na​vod​no tre​ba​lo da bu​de ot​ka​za​na. Do​la​ziš li da me vi​diš ili ne? – Oni? Ko​ji oni? – Šta je s to​bom? Oti​šao je, zar ne? – Ko​li​ko će os​ta​ti ta​mo? Je​su li mu re​kli? – Do​volj​no du​g o da do​bi​ješ ono što že​liš, to je si​g ur​no. Vi​še ne​ma​mo stal​nu po​slu​g u. Pret​po​sta​vljam da si i to znao, zar ne? Do​ha: tri sa​ta una​pred. Od​luč​no pre​ki​da ve​zu. Do​đa​vo​la s njom. U Do​hi ve​če​r a​ju ka​sno, ta​ko da su de​le​g a​ti i do​sto​jan​stve​ni​ci još uvek na ve​če​r i. Po​g r​bljen u pro​la​zu, po​zi​va de​žur​nog slu​žbe​ni​ka u Mi​ni​star​stvu spolj​nih po​slo​va i ču​je iz​ve​šta​čen glas Gre​g o​r i​ja, ne​u​spe​šnog pre​ten​den​ta na nje​g ov po​sao. – Zdra​vo, Gre​g o​r i. Mo​r am da stu​pim u ve​zu s Džajl​som Ou​kli​jem, pri​lič​no je hit​no. Hit​no je oti​šao u Do​hu na ne​ku kon​fe​r en​ci​ju i iz ne​kog ra​zlo​g a ne od​g o​va​r a na po​r u​ke. U pi​ta​nju je lič​na stvar. Mo​žeš li da mu ka​žeš da sam ga tra​žio? – Lič​na stvar? Na​ža​lost, te​ško, sta​r i moj. Ne na​se​daj. Os​ta​ni mi​r an. – Jel’ od​seo u am​ba​sa​di? – To za​vi​si od nje​g a. Mo​žda vo​li ve​li​ke sku​pe ho​te​le kao ti i Fer​g us. Ula​že nad​ljud​ski na​por da ne pra​sne. – Pa, bu​di lju​ba​zan i daj mi broj re​zi​den​ci​je, ho​ćeš li? Mo​lim te, Gre​g o​r i? – Mo​g u da ti dam broj am​ba​sa​de. Oni će te pre​ba​ci​ti. Iz​vi​ni, sta​r i. Če​ka​nje, dok Gre​g o​r i tra​ži broj, To​bi sma​tra na​mer​nim. Po​zi​va ga i ja​vlja mu se ne​pri​ja​tan žen​ski glas, ko​ji mu go​vo​r i, pr​vo na arap​skom, pa na en​g le​skom, da za pod​no​še​nje za​hte​va za vi​zu tre​ba lič​no da do​đe u bri​tan​ski kon​zu​lat u rad​no vre​me i bu​de spre​man na du​g o če​ka​nje. Ako že​li da stu​pi u kon​takt s am​ba​sa​do​r om ili ne​kim čla​nom nje​g o​vog oso​blja, tre​ba da os​ta​vi po​r u​ku sad.

Os​ta​vlja je: – Po​r u​ka za Džajl​sa Ou​kli​ja, ko​ji je na kon​fe​r en​ci​ji u Do​hi. – Pa​u​za. – Džajl​se, po​slao sam ti ne​ko​li​ko po​r u​ka, ali iz​g le​da da ih ni​si do​bio. Imam oz​bilj​ne lič​ne pro​ble​me, i po​treb​na mi je tvo​ja po​moć, što pre. Mo​lim te, po​zo​vi me u bi​lo ko​je do​ba da​na ili no​ći, na ovaj broj, ili na kuć​ni. Vra​ća​ju​ći se u stan, pre​ka​sno shva​ta da je za​bo​r a​vio da ku​pi bo​cu cr​nog vi​na po ko​ju je kre​nuo. Iza​bel pri​me​ću​je to, ali ni​šta ne go​vo​r i. * Ju​tro je, ne​ka​ko, sva​nu​lo. Iza​bel spa​va po​kraj nje​g a, ali on zna da će, ako na​pra​vi sa​mo je​dan ne​o ​pre​zan po​kret, njih dvo​je vo​di​ti lju​bav ili će se po​sva​đa​ti. No​ćas su ra​di​li i jed​no i dru​g o, ali to ni​je spre​či​lo To​bi​ja da dr​ži blek​be​r i po​r ed kre​ve​ta i pro​ve​r a​va po​r u​ke, s ob​r a​zlo​že​njem da je na de​žur​stvu. Ni​šta od to​g a ni​je mu za​u​sta​vi​lo raz​mi​šlja​nja, a re​šio je bio da će da​ti Ou​kli​ju vre​me​na do de​set uju​tro, kad se oba​ve​zao da oba​vi onu smi​ca​li​cu, po mi​ni​stro​vom na​lo​g u. Ako Ou​kli do ta​da ne od​g o​vo​r i na po​r u​ku, do​ne​će iz​vr​šnu od​lu​ku: ta​ko dra​stič​nu da se stre​sao na sa​mu po​mi​sao na to, a za​tim po​ku​šao to tre​zve​no da sa​g le​da. I šta je vi​deo u mi​sli​ma, u fi​o ​ci s de​sne stra​ne svog sto​la u pro​sto​r i​ja​ma mi​ni​star​stva? Pre​kri​ve​no bu​đi, ze​le​nom pa​ti​nom i, ma​kar sa​mo u nje​g o​voj ma​šti, miš​jim iz​me​tom. Ogro​man sta​r in​ski mag​ne​to​fon iz do​ba Hlad​nog ra​ta – apa​r at ta​ko dre​van i ne​zgra​pan, ta​ko su​vi​šan u do​bu mi​ni​ja​tur​ne teh​no​lo​g i​je da vre​đa sa​vre​me​nog čo​ve​ka: iz tih ra​zlo​g a je, ako ne iz dru​g ih, To​bi upor​no za​hte​vao da ga uk​lo​ne, jer bi​lo ko​ji mi​ni​star ko​ji ima po​tre​bu da po​taj​no sni​mi ne​ki raz​go​vor u svo​joj kan​ce​la​r i​ji, ima na ras​po​la​g a​nju ve​li​ki iz​bor ve​o ​ma dis​kret​nih na​pra​va. Ali sve do​sad – za​hva​lju​ju​ći pro​vi​đe​nju ili ne​čem dru​g om – nje​g o​ve mol​be su os​ta​le ne​u​sli​še​ne. A pre​ki​dač ko​jim se po​kre​će to ču​do​vi​šte? Iz​vu​ci fi​o ​ku iz​nad, opi​paj de​snom ru​kom, i eto ga: oš​tra ne​pri​ja​telj​ska iz​bo​či​na, po​sta​vlje​na na sme​đu ba​ke​lit​nu po​lu​lop​tu, go​r e – is​klju​či​va​nje, do​le – sni​ma​nje. * Osam i pe​de​set. Ni gla​sa od Ou​kli​ja. To​bi vo​li do​bro da do​r uč​ku​je, ali tog su​bot​njeg ju​tra ni​je gla​dan. Iza​bel je ro​đe​na glu​mi​ca, te iako ni​je ni ta​kla svoj do​r u​čak, po​na​ša se po​mir​lji​vo i že​li da mu pra​vi dru​štvo i gle​da ga dok je​de ku​va​no ja​je. Ume​sto da ule​ti u još jed​nu ra​spra​vu, on ku​va ja​je i je​de ga, zbog nje. Nje​no ra​spo​lo​že​nje mu je sum​nji​vo. Kad god bi, su​bo​tom, re​kao ka​ko mo​r a da svra​ti u kan​ce​la​r i​ju da ne​što ura​di, de​mon​stra​tiv​no je os​ta​ja​la u kre​ve​tu. Tog ju​tra – ma​da bi, da je sve ka​ko tre​ba, uži​va​li u za​jed​nič​kom vi​ken​du, ot​kri​va​li ča​r i Da​bli​na – ona je lju​ba​zna i pu​na ra​zu​me​va​nja. Dan je sun​čan, i za​to od​lu​ču​je da kre​ne ra​ni​je i pe​ša​či do po​sla. Iza​bel ka​že da je šet​nja upra​vo ono što mu je po​treb​no. Pr​vi put ga pra​ti do vra​ta, ne​žno ga lju​bi, za​tim ga gle​da dok si​la​zi ni​za ste​pe​ni​ce. Da li mu po​ka​zu​je da ga vo​li, ili če​ka da va​zduh bu​de čist? * De​vet i pe​de​set dva. Ou​kli se još ne ja​vlja. Po​što je ne​pre​sta​no mo​trio svoj mo​bil​ni te​le​fon dok je pre​br​zo ho​dao po​lu​pra​znim lon​don​skim uli​ca​ma, To​bi se pri​bli​ža​va Berd​kej​dž vo​ku kroz Mal i, us​kla​đu​ju​ći ko​r ak s tu​r i​sti​ma, pri​la​zi ze​le​nim spo​r ed​nim vra​ti​ma, s me​tal​nim re​šet​ka​ma. Pri​ti​ska kva​ku. Ze​le​na vra​ta po​pu​šta​ju.

Okre​će im le​đa i s od​g lu​mlje​nom le​žer​no​šću gle​da zgra​du Ko​njič​ke gar​de, Lon​don​sko oko, gru​pu ti​he ja​pan​ske de​ce i uz po​sled​nje, očaj​nič​ko pre​kli​nja​nje – ve​li​ko sta​blo pla​ta​na, iz či​je sen​ke je ju​če po​slao Džajl​su pr​vu od po​r u​ka na ko​je mu ovaj ni​je od​g o​vo​r io. Još je​dan mo​le​ćiv po​g led na blek​be​r i go​vo​r i mu da su nje​g o​ve mo​li​tve ne​u​sli​še​ne. Is​klju​ču​je te​le​fon i od​la​že ga u mrak unu​tra​šnjeg dže​pa. * Po​što je iz​veo be​smi​sle​ne ma​ne​vre ko​je je za​hte​vao mi​ni​star, To​bi sti​že u pre​dvor​je lič​ne kan​ce​la​r i​je i po​tvr​đu​je zbu​nje​nim ču​va​r i​ma da je us​pe​šno iz​ma​kao nji​ho​voj pa​žnji. – Kao da ste od sta​kla, go​spo​di​ne Bel. Vi​deo sam pra​vo kroz vas. Pri​ja​tan vi​kend. – I va​ma, hva​la. Nag​nut nad sto​lom, ohra​bren je na​le​tom ogor​če​nja. Džajl​se, ti si me na​te​r ao na ovo. Sto je la​žno ot​men: imi​ta​ci​ja an​ti​kvi​te​ta, sa plo​čom oblo​že​nom ko​žom. Se​da na sto​li​cu i na​g i​nje se pa otva​r a ve​li​ku do​nju de​snu fi​o ​ku. Ako po​sto​ji deo nje​g a ko​ji se još uvek mo​li da je Mi​ni​star​stvo ra​da ne​kim ču​dom pri​hva​ti​lo, to​kom no​ći, nje​g o​ve za​hte​ve, nek se vi​še ne mo​li. Kao za​r đa​la rat​na ma​ši​ne​r i​ja na ne​kom za​bo​r a​vlje​nom boj​nom po​lju, sta​r in​ski mag​ne​to​fon le​ži tu gde je le​žao i de​ce​ni​ja​ma ra​ni​je, če​ka​ju​ći po​ziv ko​ji ni​ka​ko da stig​ne; no da​nas je, evo, sti​g ao. Ume​sto ak​ti​va​ci​je gla​som, mag​ne​to​fon ima taj​mer sli​čan onom na mi​kro​ta​la​snoj peć​ni​ci u nje​g o​vom sta​nu. Drev​ne špul​ne su go​le. Ali dve ogrom​ne tra​ke u pra​šnja​vim ce​lo​fan​skim pa​ko​va​nji​ma le​že sprem​ne na po​li​ci iz​nad. Go​r e – is​klju​či​va​nje. Do​le – sni​ma​nje. I sa​če​kaj do su​tra, kad ću do​ći po te​be, ako do​tad ne bu​dem u za​tvo​r u. * I su​tra ko​nač​no sti​že, a Iza​bel je oti​šla. Bi​lo je to da​nas, ove ne​ve​r o​vat​no sun​ča​ne pro​leć​ne ne​de​lje, cr​kve​na zvo​na su po​zi​va​la gre​šni​ke da do​đu u So​ho i po​ka​ju se, a To​bi Bel, sa​mac već tri sa​ta, još uvek je se​deo za svo​jim sto​lom u ba​šti ka​fea pi​ju​ći tre​ću – ili je to bi​la pe​ta? – ka​fu tog ju​tra, hra​bre​ći se da po​či​ni ne​po​vra​tan čin iz​da​je, ko​ji je pla​ni​r ao i od ko​jeg je stre​peo ce​lu noć: to jest, da se vra​ti u mi​ni​stro​vu kan​ce​la​r i​ju, uz​me tra​ku i iza​đe iz Mi​ni​star​stva spolj​nih po​slo​va, pred oči​ma obez​be​đe​nja, u ma​ni​r u naj​o ​pa​ki​jeg špi​ju​na. Još ima iz​bo​r a. Raz​mi​šljao je i o to​me, to​kom du​g e be​sa​ne no​ći. Jer sve dok se​di za ovim li​me​nim sto​lom, mo​že da tvr​di ka​ko se ni​šta ne​pri​klad​no ni​je do​g o​di​lo. Ni​je​dan ra​zu​man pri​pad​nik obez​be​đe​nja ne bi ni po​mi​slio da pro​ve​r i drev​ni mag​ne​to​fon, ko​ji tru​ne na dnu fi​o ​ke. A u ma​lo ve​r o​vat​nom slu​ča​ju da je tra​ka ot​kri​ve​na, pa, imao je spre​man od​g o​vor: to​kom stre​snih pri​pre​ma za ul​tra​taj​ni sa​sta​nak od ne​mer​lji​vog na​ci​o ​nal​nog zna​ča​ja, mi​ni​star Kvin se se​tio pri​kri​ve​nog au​dio-si​ste​ma i na​lo​žio To​bi​ju da ga uklju​či. Ka​sni​je, pre​za​u​zet dr​žav​nič​kim po​slo​vi​ma, Kvin će po​r e​ći da je iz​dao ta​kvo na​r e​đe​nje. Ali ta​kva ne​do​sled​nost, za one ko​ji ga po​zna​ju, ne bi bi​la ni​ma​lo ne​o ​bič​na; a za one ko​ji se se​ća​ju ne​vo​lja Ri​čar​da Nik​so​na su​vi​še pre​po​zna​tlji​va. To​bi je po​g le​dom po​tra​žio zgod​nu ko​no​ba​r i​cu i ugle​dao je kroz vra​ta ka​fi​ća, na​slo​nje​nu na šank, ka​ko oči​ju​ka s ko​no​ba​r om. Ljup​ko mu se na​sme​ši​la i pri​šla mu, sad oči​ju​ka​ju​ći s njim. Us​tao je, gle​da​ju​ći ka​ko sre​ćan svet pro​la​zi po​kraj nje​g a. Skre​ćem le​vo pre​ma Mi​ni​star​stvu, idem u za​tvor. Skre​ćem de​sno pre​ma Aj​ling​to​nu, idem ku​ći, u bla​g o​slo​ve​no pra​zan stan. Ali već je, u sun​ča​no ju​tro, od​luč​no ho​dao pre​ma Vajt​ho​lu.

– Vra​ti​li ste se, go​spo​di​ne Bel? Baš vas mal​tre​ti​r a​ju – ka​že sta​r i​ji ču​var, ko​ji vo​li da ća​ska. Ali oni mla​đi sa​mo zu​r e u mo​ni​to​r e. Vra​ta od ma​ha​g o​ni​ja su za​tvo​r e​na, ali ne ve​r uj ni​kom: Kvin je mo​žda do​šao ra​ni​je ili je, ko​li​ko je To​bi​ju po​zna​to, os​tao tu ce​lu noć, šu​r u​ju​ći sa Dže​jom Kri​spi​nom, Ro​jem Stor​mont-Tej​lo​r om i Mu​zi​ča​r em Bre​dom. Po​ku​cao je na vra​ta, uz​vik​nuo: – Mi​ni​stre? – i po​no​vo po​ku​cao. Ne​ma od​g o​vo​r a. Pri​šao je svom sto​lu, otvo​r io do​nju fi​o ​ku i uža​snut, uo​čio upa​lje​nu lam​pi​cu. Dra​gi bo​že: ne​ko je to mo​gao da pri​me​ti! Pre​mo​tao je tra​ku, iz​va​dio je iz le​ži​šta, is​klju​čio mag​ne​to​fon i taj​mer. S tra​kom is​pod pa​zu​ha kre​će na​zad, ne za​bo​r a​vlja​ju​ći da ve​se​lo mah​ne sta​r i​jem ču​va​r u i ne​r a​spo​lo​že​no klim​ne gla​vom mla​đim ču​va​r i​ma. * Pro​šlo je sa​mo ne​ko​li​ko mi​nu​ta, ali To​bi je već uto​nuo u mi​r an san, i ne​ko vre​me je mir​no sta​jao, dok je sve pro​mi​ca​lo po​kraj nje​g a. Kad se pro​bu​dio, shva​tio je da se na​la​zi na To​ten​hem kort ro​u​du, gle​da iz​lo​g e pro​dav​ni​ca po​lov​ne elek​tron​ske ro​be i po​ku​ša​va da odre​di u ko​joj od njih ima naj​ma​nje iz​g le​da da pro​da​vac za​pam​ti tri​de​se​to​g o​di​šnja​ka u ši​r o​kom cr​nom sa​kou i pan​ta​lo​na​ma od ke​pe​r a, ko​ji že​li da, za keš, ku​pi po​lo​van ve​li​ki mag​ne​to​fon. A ne​g de us​put, mo​r a da je za​stao kod ban​ko​ma​ta, ku​pio pri​me​r ak Ob​zer​ve​ra, i tor​bu s bri​tan​skom za​sta​vom, jer se tra​ka na​la​zi u njoj, iz​me​đu stra​ni​ca no​vi​na. I ve​r o​vat​no je već svra​tio u dve ili tri pro​dav​ni​ce pre ne​g o što je za​vr​šio kod Azi​za, ko​ji ima bra​ta u Ham​bur​g u, a taj brat pre​vo​zi po​lov​nu elek​tron​sku ro​bu u La​g os, u kon​tej​ne​r i​ma. Sta​r i fri​ži​de​r i, ra​ču​na​r i, ra​dio-apa​r a​ti i ogrom​ni mag​ne​to​fo​ni: mo​mak mno​g o vo​li te stva​r i, i ta​ko je Aziz u skla​di​štu sku​pio sva​šta, če​ka​ju​ći bra​ta da do​đe po njih. A To​bi je, za​hva​lju​ju​ći ču​de​snoj sre​ći i upor​no​sti, po​stao vla​snik ko​pi​je hlad​no​r a​tov​skog mag​ne​to​fo​na iz do​nje de​sne fi​o ​ke svog sto​la, osim što je ova ver​zi​ja bi​la ot​me​no bi​ser​no​si​va i na​la​zi​la se u ori​g i​nal​noj ku​ti​ji, što ju je, sa ža​lje​njem je ob​ja​snio Aziz, či​ni​lo ko​lek​ci​o ​nar​skim pri​mer​kom i de​set fun​ti sku​pljom, a bo​jim se da će bi​ti i do​dat​nih še​sna​est fun​ti za adap​ter, ako že​li​te da ga ko​r i​sti​te. Dok je iz​no​sio svoj plen na uli​cu, To​bi​ju se obra​ti​la ne​ka sta​r i​ca ko​ja je za​tu​r i​la me​seč​nu kar​tu za pre​voz. Ot​krio je da ne​ma sit​ni​nu, te ju je za​pre​pa​stio nov​ča​ni​com od pet fun​ti. Dok je ula​zio u stan, na​g lo ga je za​u​sta​vio Iza​be​lin mi​r is. Vra​ta spa​va​će so​be bi​la su od​škri​nu​ta. Ner​vo​zno ih je gur​nuo, a za​tim je od​g ur​nuo i vra​ta od ku​pa​ti​la. Sve je u re​du. To je sa​mo njen mi​r is. Za​bo​g a. Bo​lje bi​ti opre​zan. Po​ku​šao je da uklju​či mag​ne​to​fon na ku​hinj​skom sto​lu, ali kabl je bio pre​kra​tak. Do​neo je pro​du​žni iz dnev​ne so​be i pri​klju​čio ga. Grok​ću​ći i cvi​le​ći, bu​di​stič​ki to​čak ži​vo​ta po​čeo je da se okre​će. * Znaš li šta si ti, zar ne? Ti si pro​kle​ta ma​la šmi​zla. Bez na​slo​va, bez špi​ce. Bez umi​r u​ju​će uvod​ne mu​zi​ke. Sa​mo mi​ni​stro​va ne​o ​me​ta​na sa​mo​za​do​volj​na iz​ja​va, iz​r e​če​na u rit​mu nje​g o​vih ci​pe​la iz​r a​đe​nih po me​r i kod Lo​ba, po ce​ni od hi​lja​du fun​ti po sto​pa​lu, dok ide pre​ma svo​joj kan​ce​la​r i​ji, ve​r o​vat​no pre​ma svom sto​lu. Ti si šmi​zla, ja​sno? Znaš li ti, uop​šte, šta je to šmi​zla? Ne znaš. Pa, to je za​to što si mno​g o glu​pa, zar ne?

S kim, do​đa​vo​la, raz​g o​va​r a? Da li sam sti​g ao pre​ka​sno? Je​sam li po​g re​šno po​de​sio taj​mer? Ili se Kvin obra​ća svo​joj žen​ki te​r i​je​r a, Pi​pi, iz​bor​nom po​ma​g a​lu ko​je po​vre​me​no do​no​si ka​ko bi za​ba​vio že​ne? Ili je za​stao is​pred ura​mlje​nog ogle​da​la, vr​ši no​vo​la​bu​r i​stič​ku pro​ve​r u pred ogle​da​lom i us​put iz​go​va​r a mo​no​log? Pri​pre​ma mi​ni​star​skog gr​la. Kvin ima na​vi​ku da se na​ka​šlja​va pre sa​sta​na​ka, a on​da is​pi​r a us​ta li​ste​ri​nom, po​r ed otvo​r e​nih vra​ta to​a​le​ta. Oči​g led​no je da je šmi​zlu – ko god da je ona ili on – iz​g r​dio u od​su​stvu, ve​r o​vat​no pred ogle​da​lom. Škri​pa​nje ko​že dok se​da na svoj pre​sto, na​r u​čen u Ha​rod​su, is​tog da​na kad je stu​pio na du​žnost, uz nov plav te​pih i ne​ko​li​ko ši​fro​va​nih te​le​fo​na. Ne​o ​dre​đe​no gre​buc​ka​nje oko sto​la. Ve​r o​vat​no pe​tlja oko če​ti​r i pra​zne cr​ve​ne mi​ni​star​ske ku​ti​je za po​štu, ko​je stal​no dr​ži pri ru​ci, za ra​zli​ku od onih pu​nih, ko​je To​bi ne sme da otva​r a. Da. Do​bro. Dra​g o mi je što si do​šao. Žao mi je što sam ti sje​bao vi​kend. Žao mi je i što si ti sje​bao moj, kad smo već kod to​g a, ali te​bi se je​be za to, zar ne? Ka​ko si? Da li je go​spo​đa su​pru​g a u do​broj for​mi? Dra​g o mi je što to ču​jem. A klin​ci? Šut​ni ih u du​pe u mo​je ime. Ko​r a​ci se pri​bli​ža​va​ju, is​pr​va ti​hi, a on​da sve gla​sni​ji. Pr​va stran​ka do​la​zi. Ko​r a​ci su pro​šli kroz ne​ču​van, ne​za​klju​čan spo​r ed​ni ulaz, kroz ne​nad​g le​da​ne hod​ni​ke, pa uza ste​pe​ni​ce, bez pa​u​ze za pi​ša​nje: upra​vo ka​ko je To​bi ura​dio ju​če, u ulo​zi mi​ni​stro​vog za​mor​ca. Pri​bli​ža​va​ju se pred​so​blju. Sa​mo je​dan par. Tvr​di đo​no​vi. Opu​šte​no, bez žur​be. To ni​su mla​de no​g e. A ni​su ni Kri​spi​no​ve. Kri​spin mar​ši​r a kao voj​nik. Ove su mir​ne. To su no​g e ko​je ne žu​r e, mu​ške su i – To​bi ne zna za​što to mi​sli, ali ta​ko je – pri​pa​da​ju stran​cu. Pri​pa​da​ju ne​kom ko​g a ni​je upo​znao. Kod ula​za u pred​so​blje ok​le​va​ju, ali ne ku​ca​ju. Te no​g e su do​bi​le uput​stvo da ne ku​ca​ju. Pro​la​ze kroz pred​so​blje, pro​la​ze – maj​ko mo​ja! – na po​la me​tra od To​bi​je​vog sto​la i mag​ne​to​fo​na ko​ji me​lje unu​tra, s upa​lje​nom lam​pi​com. Te no​g e na​pre​du​ju. Ula​ze bez ku​ca​nja, ve​r o​vat​no jer im je ta​ko re​če​no. To​bi če​ka na škri​pu mi​ni​stro​ve sto​li​ce – ne ču​je je. Na​krat​ko ga ob​u​zmu uža​sne mi​sli: šta ako je po​se​ti​lac, kao ata​še za kul​tu​r u He​ster, po​neo svo​ju mu​zi​ku? Sav us​pa​ni​čen, če​ka. Ne​ma mu​zi​ke, sa​mo Kvi​nov glas: – Ni​su vas za​u​sta​vlja​li? Ni​ko vas ni​šta ni​je pi​tao? Ni​je vas gnja​vio? Mi​ni​star se obra​ća ni​žem od se​be, ne​kom ko​g a po​zna​je odra​ni​je. Kao kad se mi​ni​star obra​ća To​bi​ju to​kom vi​ken​da. – Ni​ko me ni​je ni za​u​sta​vljao ni gnja​vio, mi​ni​stre. Sve je pro​šlo kao po lo​ju, dra​g o mi je što to mo​g u da ka​žem. Još jed​nom sam sa​vr​še​no do​ka​skao. Još jed​nom? Kad je pret​hod​ni put sa​vr​še​no do​ka​skao? I u če​mu je štos s tim ko​njič​kim alu​zi​ja​ma? To​bi ni​je imao vre​me​na za na​g a​đa​nje. – Iz​vi​ni​te što sam vam sje​bao vi​kend – go​vo​r i Kvin, u po​zna​tom re​fre​nu. – Ni​je do me​ne, u to vas uve​r a​vam. U pi​ta​nju su ko​le​ba​nja na​šeg ne​u​stra​ši​vog pri​ja​te​lja. – Ne​ma to ni​ka​kve ve​ze, mi​ni​stre, uve​r a​vam vas. Ni​sam imao ni​ka​kve dru​g e pla​no​ve do raš​či​šća​va​nja ta​va​na, i ve​r uj​te mi, pre​sre​ćan sam što sam to iz​be​g ao. Hu​mor. Bez re​ak​ci​je. – Vi​de​li ste Eli​o ​ta, da​kle. Sve je pro​šlo ka​ko tre​ba. Ob​ja​snio vam je po​je​di​no​sti. Da? – Si​g u​r an sam da mi je Eli​o t re​kao sve što je mo​g ao, mi​ni​stre. – Ka​že se: Sve što tre​ba da znam. Šta mi​sli​te o nje​mu? – ne če​ka​ju​ći od​g o​vor. – Do​bar mo​mak kad stva​r i za​g u​ste, ta​ko mi ka​žu. – Sa za​do​volj​stvom pri​hva​tam va​še mi​šlje​nje o nje​mu.

Eli​ot, se​ća se To​bi, al​ban​sko-grč​ki ot​pad​nik… biv​ši pri​pad​nik ju​žno​a​frič​kih spe​ci​jal​nih je​di​ni​ca… ubio ne​kog ti​pa u ba​ru… do​šao u Evro​pu, iz zdrav​stvenh ra​zlo​ga. Ali do​sad je bri​tan​ska ži​vo​ti​nja do​brog nju​ha u To​bi​ju ana​li​zi​r a​la po​se​ti​o ​čev glas, a sa​mim tim i po​se​ti​o ​ca. Sa​mo​u​ve​r en čo​vek iz sred​nje ili vi​še kla​se, obra​zo​van i smi​r en. Ali ono što ga iz​ne​na​đu​je je​ste ve​se​lost. Uti​sak da se taj čo​vek za​ba​vlja. Mi​ni​star po​no​vo, ba​ha​to: – A vi ste Pol, zar ne? Ta​ko sam ra​zu​meo. Ne​ka vr​sta na​uč​ni​ka. Eli​o t je sve to smi​slio. – Mi​ni​stre, ve​li​ki deo me​ne je bio Pol An​der​son još od na​šeg po​sled​njeg sa​stan​ka, i os​ta​će Pol An​der​son, sve dok se za​da​tak ne za​vr​ši. – Da li vam je Eli​o t ka​zao za​što ste da​nas ov​de? – Da se ru​ku​jem s vo​đom na​še ma​le bri​tan​ske pri​vre​me​ne je​di​ni​ce, i da ću bi​ti vaš cr​ve​ni te​le​fon. – To ste sa​mi smi​sli​li, zar ne? – Kvin će, tre​nu​tak ka​sni​je. – Šta sam smi​slio, mi​ni​stre? – Taj iz​raz, za​bo​g a. Cr​ve​ni te​le​fon? Vi ste ga smi​sli​li. Pot​pu​no sa​mi? Da ili ne? – Ako ni​je su​vi​še bez​vre​dan. – Re​kao bih da je vi​še ne​g o ade​kva​tan. Mo​žda ću ga čak upo​tre​blja​va​ti. – Bi​ću po​la​skan. I da​lje ti​ši​na. – Ti ti​po​vi iz spe​ci​jal​nih je​di​ni​ca zna​ju da bu​du po​ma​lo uo​bra​že​ni – ka​že Kvin, ni​ko​me po​seb​no. – Že​le da im sve bu​de is​ec​ka​no, sa​žva​ka​no i po​slu​že​no pre ne​g o što uju​tro us​ta​nu iz kre​ve​ta. To se ra​ši​r i​lo po či​ta​voj ze​mlji, ako me​ne pi​ta​te. Že​na vam je i da​lje do​bro, zar ne? – Sjaj​no, s ob​zi​r om na okol​no​sti, hva​la na pi​ta​nju, mi​ni​stre. I ni​kad se ne ža​li, ako smem da ka​žem. – Da, pa, že​ne. Do​bro im to ide, zar ne? Zna​ju ka​ko da se no​se sa tim stva​r i​ma. – Ui​sti​nu zna​ju, mi​ni​stre. Ui​sti​nu zna​ju. Što je znak za do​la​zak dru​g e stran​ke: još je​dan par no​g u. Ove su la​ke i od​luč​ne. Upra​vo kad je na​me​r a​vao da ih pri​pi​še Kri​spi​nu, To​bi br​zo shva​ta da je po​g re​šio: – Džeb, go​spo​di​ne – na​ja​vlju​ju no​ge, na​g lo se za​u​sta​vlja​ju​ći. * Da li je to šmi​zla ko​ja je sje​ba​la Kvi​nov vi​kend? Ka​ko god bi​lo, po Dže​bo​vom do​la​sku, na sce​nu stu​pa dru​g i Fer​g us Kvin. Ne​ma bez​volj​nog du​r e​nja, a ume​sto nje​g a na​stu​pa ne​u​si​ljen, ne​po​sre​dan gla​zgov​ski čo​vek iz na​r o​da, na šta nje​g o​vo iz​bor​no te​lo uvek na​sed​ne. – Dže​be! Ta​ko tre​ba. Baš, baš sjaj​no. Ve​o ​ma sam po​no​san, ui​sti​nu. Da pr​vo ka​žem ka​ko u pot​pu​no​sti de​lim va​šu za​bri​nu​tost, je li ta​ko? A ov​de smo da to re​ši​mo ona​ko ka​ko ume​mo. Pr​vo lak​ši deo. Dže​be, ovo je Pol, ja​sno? Po​le, upo​znaj​te Dže​ba. Vi​di​te je​dan dru​g og. Vi​di​te me​ne. Ja vi​dim obo​ji​cu. Dže​be, sto​ji​te u mi​ni​stro​voj lič​noj kan​ce​la​r i​ji, mo​joj kan​ce​la​r i​ji. Ja sam mi​ni​star u kra​ljev​skoj vla​di. Po​le, vi ste uva​žen dr​žav​ni slu​žbe​nik, s ve​li​kim is​ku​stvom. Bu​di​te do​bri i po​tvr​di​te to ov​de pri​sut​nom Dže​bu. – Po​tvr​đu​jem bez za​dr​ške, mi​ni​stre. I dra​g o mi je što sam vas upo​znao, Dže​be – ču​je se ka​ko se ru​ku​ju. – Dže​be, vi​de​li ste me na te​le​vi​zi​ji, ka​ko obi​la​zim bi​r ač​ku je​di​ni​cu, po​sta​vljam pi​ta​nja u Do​njem do​mu, i ta​ko to. Če​kaj svoj red, Kvi​ne. Džeb je čo​vek ko​ji raz​mi​šlja pre ne​g o što od​g o​vo​r i.

– Pa, sad, po​se​tio sam va​šu in​ter​net stra​ni​cu, da bu​dem is​kren. Vr​lo im​pre​siv​no. Je li to vel​ški iz​g o​vor? Si​g ur​no je​ste: vel​ško rit​mič​no za​pe​va​nje. – A ja sam pro​či​tao sko​r o ceo vaš do​si​je, Dže​be, i is​kre​no vam go​vo​r im ka​ko vam se di​vim i po​štu​jem vas, vas i va​še lju​de, a po​vrh sve​g a, pot​pu​no sam uve​r en da ste svi ve​o ​ma, ve​o ​ma spo​sob​ni. E sad: od​bro​ja​va​nje je već po​če​lo, i sa​svim je ra​zu​mlji​vo i is​prav​no što vi i va​ši lju​di že​li​te da bu​de​te sto od​sto si​g ur​ni u bri​tan​sku ko​man​du i kon​tro​lu. Mu​če vas bri​g e ko​je, u po​sled​njem tre​nut​ku, že​li​te da uk​lo​ni​te: pot​pu​no ra​zu​mlji​vo. A imam ih i ja. – Ša​la. – Da​kle. Do​zvo​li​te mi da po​me​nem ne​ko​li​ko sit​ni​ca ko​je me mu​če i da vi​di​mo gde smo sad, va​ži? Kvin ho​da, glas mu se po​ja​ča​va i sti​ša​va ka​ko se pri​bli​ža​va pre​i​sto​r ij​sko​im mi​kro​fo​ni​ma i uda​lja​va se od njih, sa​kri​ve​nih u dr​ve​nim zid​nim oblo​g a​ma nje​g o​ve kan​ce​la​r i​je: – Pol će bi​ti vaš čo​vek na te​r e​nu. Za po​če​tak. Uo​sta​lom, to ste i tra​ži​li, je li ta​ko? Ni​je ni pri​klad​no ni​ti po​želj​no da ja, kao mi​ni​star spolj​nih po​slo​va, da​jem ne​po​sred​na voj​na na​r e​đe​nja čo​ve​ku na te​r e​nu, ali vi će​te, na sop​stve​ni za​htev, ima​ti lič​nog, ne​zva​nič​nog sa​vet​ni​ka, pri​sut​nog Po​la, uvek pri ru​ci, da vam po​mog​ne i po​sa​ve​tu​je vas. Kad vam Pol pre​ne​se na​r e​đe​nje, to će bi​ti na​r e​đe​nje s vr​ha. To će, dru​g im re​či​ma, bi​ti im​pri​ma​tur – odo​bre​nje – iz​ve​snih lju​di ov​de. Da li po​ka​zu​je na Da​u​ning strit dok to go​vo​r i? Zvuk po​kre​ta to na​g o​ve​šta​va. – Da vam ob​ja​snim to ova​ko, Dže​be. Ovaj ma​li cr​ve​ni ure​đaj ov​de, po​ve​zu​je me di​r ekt​no s tim lju​di​ma. Ja​sno? Pa, pri​sut​ni Pol će bi​ti naš cr​ve​ni te​le​fon. Ko​li​ko To​bi zna, Fer​g u​su Kvi​nu ni​je pr​vi put da bez​o ​bra​zno ukra​de ne​či​ju re​če​ni​cu, ne po​me​nuv​ši od ko​g a ju je pre​u​zeo. Da ne če​ka na apla​uz ko​ji je iz​o ​stao? Ili ga ne​što u Dže​bo​vom iz​r a​zu li​ca te​ra da na​sta​vi? Bi​lo ka​ko bi​lo, str​plje​nje ga iz​da​je: – Za​bo​g a, Dže​be. Po​g le​daj​te se sa​mo! Do​bi​li ste ga​r an​ci​je. Pol je ov​de. Do​bi​li ste ze​le​no sve​tlo, a mi smo još ov​de, dok je​be​ni sat ot​ku​ca​va. O če​mu mi, uop​šte, raz​go​va​ra​mo? Ali Dže​bov glas ne po​ka​zu​je da je taj čo​vek pod pri​ti​skom: – Sa​mo sam po​ku​šao da raz​g o​va​r am o to​me s go​spo​di​nom Kri​spi​nom, zna​te – ob​ja​šnja​va, umi​r u​ju​ćim vel​škim rit​mom. – Ali on ni​je že​leo da me sa​slu​ša. Pre​za​u​zet je. Re​kao je da bi to tre​ba​lo da sre​dim s Eli​o ​tom, po​što je on ime​no​van za ko​man​dan​ta ope​r a​ci​je. – A šta, do​đa​vo​la, fa​li Eli​o ​tu? Ka​žu mi da je pr​vo​kla​san. Pr​vo​kla​san. – Pa, ni​šta, u stva​r i. Osim što su ti iz Etič​kih no​va sor​ta za nas. A pri​tom ra​di​mo na os​no​vu nji​ho​vih po​da​ta​ka. I pri​r od​no je što smo mi​sli​li da je bo​lje da do​đe​mo kod vas, da nas vi uve​r i​te, re​ci​mo. Ali pret​po​sta​vljam da ne​ma ra​zlo​g a za​ma​r a​ti se ti​me kad je reč o Kri​spi​no​vim mom​ci​ma, zar ne? Oni su Ame​r i​kan​ci i ne​nad​ma​šni su, za​to su i oda​bra​ni, pret​po​sta​vljam. Ve​li​ki no​vac je na sto​lu ako ova ope​r a​ci​ja us​pe, a po​vrh sve​g a, me​đu​na​r od​ni su​do​vi ne sme​ju ni da ih pip​nu. Ali mo​ji mom​ci su Bri​tan​ci, zar ne? Kao i ja. Mi smo voj​ni​ci, a ne pla​će​ni​ci. I ne vo​li​mo da se​di​mo u ha​škom za​tvo​r u, na ne​o ​dre​đe​no vre​me, jer smo uče​stvo​va​li u ne​za​ko​ni​tom lo​vu na lju​de i nji​ho​vom iz​r u​če​nju u ne​ki lo​gor, zar ne? [ 1] Po​r ed to​g a, iz​bri​sa​ni smo iz broj​nog sta​nja pu​ka, ka​ko bi na​še uče​stvo​va​nje lak​še mo​g lo da se po​r ek​ne. Puk mo​že u sva​kom tre​nut​ku da ope​r e ru​ke od nas ako ope​r a​ci​ja ne us​pe. Bi​će​mo obič​ni kri​mi​nal​ci, a ne voj​ni​ci, ka​ko mi to vi​di​mo. * Tu je To​bi, ko​ji je sve vre​me žmu​r io ka​ko bi bo​lje za​mi​slio taj pri​zor, pre​mo​tao tra​ku una​zad i po​no​vo pu​stio is​ti deo, za​tim, na​g lo us​ta​ju​ći, uzeo be​le​žni​cu pu​nu Iza​be​li​nih žvr​ljo​ti​na, ot​ce​pio ne​ko​li​ko pr​vih li​sto​va i na​žvr​ljao na​po​me​ne kao što su kraj​nja pre​da​ja, SAD, ne​na​da​ma​šni i me​đu​nar. prav​da.

* – Je li go​to​vo, Dže​be? – pi​ta Kvin, to​nom sve​tač​ke uvi​đav​no​sti. – Ne​ma​te vi​še pi​ta​nja? – Pa, imam ne​ka do​dat​na, kad me već pi​ta​te, mi​ni​stre. Jed​no od njih je i na​dok​na​da ne​pre​dvi​đe​nih tro​ško​va. Dru​g o je me​di​cin​ska eva​ku​a​ci​ja u slu​ča​ju da bu​de ra​nje​nih. Ne mo​že​mo sa​mo da le​ži​mo ta​mo, zar ne? Obru​ka​li bi​smo se, bi​lo da smo mr​tvi ili ra​nje​ni. Za​tim, šta će bi​ti s na​šim že​na​ma i de​com, re​ci​mo? To je još jed​no pi​ta​nje, ako se uz​me u ob​zir da vi​še ni​smo „pri​pad​ni​ci pu​ka”, dok se ovo ne za​vr​ši. Ne sme​ta da pi​tam, ma​da su to vi​še re​to​r ič​ka pi​ta​nja – za​vr​ša​va, to​nom ko​ji To​bi​ju zvu​či po​ma​lo su​vi​še po​pus​tljiv. – Ni​su ni​ma​lo re​to​r ič​ka, Dže​be – Kvin ne​g o​du​je. – Upra​vo obrat​no, ako smem da pri​me​tim! Da vam pot​pu​no otvo​r e​no ka​žem – gla​zgov​ski na​g la​sak čo​ve​ka iz na​r o​da pri​klad​no uz​le​će dok Kvin ula​zi u ra​zme​tlji​vo tr​g o​vač​ko ra​spo​lo​že​nje – prav​na za​vr​zla​ma ko​ju ste po​me​nu​li de​talj​no je pro​mi​šlje​na na naj​vi​šem ni​vou i pot​pu​no od​ba​če​na. Iz​ba​če​na s te​r e​na. Bu​kval​no. Ko ju je od​ba​cio? Roj Stor​mont-Tej​lor, ha​r i​zma​tič​ni te​le​vi​zij​ski advo​kat, to​kom jed​ne od broj​nih ne​o ​ba​ve​znih po​se​ta lič​noj kan​ce​la​r i​ji? – A re​ći ću vam i za​što je od​ba​če​na, ako vas za​ni​ma, Dže​be, na šta ima​te pu​no pra​vo, ako smem da do​dam. Jer ni​je​dan bri​tan​ski tim ne​će uče​stvo​va​ti u či​nu kraj​nje pre​da​je. Tač​ka. Bri​tan​ski tim će bi​ti sme​šten na dra​g o​ce​nom bri​tan​skom tlu. Is​klju​či​vo. Vi će​te šti​ti​ti bri​tan​ske oba​le. Po​vrh sve​g a, ova vla​da je zva​nič​no, na svim ni​vo​i​ma, od​bi​la bi​lo ka​kvu mo​g uć​nost ume​ša​no​sti svo​jih gra​đa​na u ne​za​ko​ni​ta hap​še​nja i iz​r u​če​nja, u pro​šlo​sti, sa​da​šnjo​sti ili bu​duć​no​sti. To je po​stu​pak ko​jeg se gnu​ša​mo i ko​ji bez​u​slov​no osu​đu​je​mo. Ono što ame​r ič​ki tim ra​di pot​pu​no je dru​g a stvar. U To​bi​je​voj raz​i​g ra​noj ma​šti, mi​ni​star je ov​de upu​tio Dže​bu zna​ča​jan mrk po​g led, za​tim je od​mah​nuo ri​đo​ko​som gla​vom, ra​zo​ča​r a​no, kao da ka​že: kad bih sa​mo smeo da pri​čam o to​me. – Vaš za​da​tak je, Dže​be, po​na​vljam, da za​r o​bi​te ili ne​u​tra​li​še​te, uz mi​ni​mal​nu pri​me​nu si​le, VZM – brz pre​vod, ve​r o​vat​no zbog Po​la – ve​o​ma zna​čaj​nu me​tu, ja​sno? Me​tu, ne te​r o​r i​stu, ma​da je ovog pu​ta to slu​čaj​no is​to, či​ja je gla​va uce​nje​na na ve​o ​ma vi​sok iz​nos, jer je bio do​volj​no ne​pro​mi​šljen da upad​ne na bri​tan​sku te​r i​to​r i​ju. – Kvin je na​g la​ša​vao pre​dlo​g e, što je To​bi​ju bio ja​san znak nje​g o​ve ne​si​g ur​no​sti. – Ta​mo će​te oti​ći in​kog​ni​to i ne​će​te se pri​ja​vi​ti lo​kal​nim vla​sti​ma, spro​vo​de​ći naj​vi​ši ste​pen be​zbed​no​snih me​r a. Kao i Pol. Cilj će​te os​tva​r i​ti pr​ti​stu​pa​njem VZM-u s kop​na, a is​to​vre​me​no će se na​še brat​ske ne​bri​tan​ske sna​g e pri​bli​ži​ti s mo​r a, u bri​tan​skim te​r i​to​r i​jal​nim vo​da​ma, ko​li​ko god Špan​ci tvr​di​li su​prot​no. Ako taj ne​bri​tan​ski po​mor​ski tim svo​je​volj​no od​lu​či da po​taj​no od​ve​de ili iz​vu​če me​tu iz​van na​še na​dle​žno​sti – od​no​sno, van bri​tan​skih te​r i​to​r i​jal​nih vo​da – ni vi lič​no, kao ni bi​lo ko​ji član va​šeg ti​ma, ne​će​te bi​ti ume​ša​ni u to. Da ukrat​ko po​no​vi​mo: vi ste kop​ne​na za​štit​na je​di​ni​ca, za​du​že​na za od​bra​nu su​ve​re​ne bri​tan​ske te​ri​to​ri​je na pot​pu​no le​ga​lan i le​gi​ti​man na​čin, u skla​du s me​đu​na​r od​nim za​ko​ni​ma, i ni na ko​ji na​čin ni​ste od​g o​vor​ni za ono što pro​i​stek​ne iz te ope​r a​ci​je, bez ob​zi​r a na to da li na se​bi ima​te uni​for​mu ili ci​vil​no ode​lo. Ci​ti​r am vam prav​no tu​ma​če​nje ko​je mi je iz​neo naj​ve​r o​vat​ni​je naj​bo​lji i naj​struč​ni​ji me​đu​na​r od​ni advo​kat u ovoj ze​mlji. Po​no​vo se po​ja​vlju​je, u To​bi​je​voj ma​šti, odva​žni i zgod​ni Roj Stor​mont-Tej​lor, kra​lji​čin sa​vet​nik, či​ji su sa​ve​ti, pre​ma re​či​ma Džajl​sa Ou​kli​ja, za​pa​nju​ju​će ne​o ​pre​zni. – Ho​ću da ka​žem, Dže​be – gla​zgov​ski iz​g o​vor sad je oset​no pro​po​ved​nič​ki – oku​pi​li smo se ov​de, dok uve​li​ko tra​je od​bro​ja​va​nje do da​na de, vi kao kra​lji​čin voj​nik, ja kao kra​lji​čin mi​ni​star, a Pol, re​ci​mo… da, Po​le? – Kao vaš cr​ve​ni te​le​fon? – pre​du​sre​tlji​vo će Pol. – Ho​ću da ka​žem, Dže​be: čvr​sto uko​paj​te pe​te u tu dra​g o​ce​nu bri​tan​sku ste​nu, pre​pu​sti​te os​ta​lo Eli​o ​tu i nje​g o​vim mom​ci​ma, i sve će bi​ti po za​ko​nu. Bra​ni​li ste su​ve​r e​nu bri​tan​sku te​r i​to​r i​ju, po​ma​-

ga​li ste u hap​še​nju po​zna​tog kri​mi​nal​ca, kao i os​ta​li. Šta će se do​g o​di​ti s tim po​me​nu​tim kri​mi​nal​cem kad na​pu​sti bri​tan​sku te​r i​to​r i​ju – i bri​tan​ske te​r i​to​r i​jal​ne vo​de – ni​je va​ša bri​g a, ni​ti bi tre​ba​lo da bu​de. Ni​kad. * To​bi je is​klju​čio mag​ne​to​fon. – Bri​tan​ska ste​na? – pro​ša​pu​tao je na​g las, s gla​vom me​đu dla​no​vi​ma. S ve​li​kim „S” ili ma​lim, mo​li​ću le​po? Po​no​vo slu​ša, uža​snut i u ne​ve​r i​ci. Za​tim i tre​ći put, dok po​no​vo žvr​lja ne​što po Iza​be​li​noj be​le​žni​ci. Ste​na. Sa​mo ma​lo. Ta dra​go​ce​na bri​tan​ska ste​na, u ko​ju tre​ba čvr​sto uko​pa​ti pe​te: mno​g o dra​g o​ce​ni​ja od Gra​na​de, gde su ve​ze s Bri​ta​ni​jom bi​le ta​ko ne​znat​ne da su ame​r ič​ke tru​pe ta​mo mo​g le da upad​nu bez na​ja​ve. Na sve​tu po​sto​ji sa​mo jed​na ste​na ko​ja is​pu​nja​va ta​ko stro​g e us​lo​ve, a po​mi​sao da će ta ste​na po​sta​ti po​pri​šte ne​za​ko​ni​te ope​r a​ci​je ko​ju će iz​ve​sti raz​r e​še​ni bri​tan​ski voj​ni​ci i ame​r ič​ki pla​će​ni​ci, prav​no za​šti​će​ni, bi​la je ta​ko ču​do​vi​šna, ta​ko ne​ču​ve​na da je To​bi, upr​kos svim onim uput​stvi​ma ko​ja je do​bio u Mi​ni​star​stvu spolj​nih po​slo​va, o od​me​r e​nom, ne​pri​stra​snom po​na​ša​nju u svim si​tu​a​ci​ja​ma, mo​g ao sa​mo tu​po da zu​r i u ku​hinj​ski zid pre ne​g o što je sa​slu​šao os​ta​tak. * – Pa, ima​te li još ne​ko za​ni​mlji​vo pi​ta​nje, ili smo za​vr​ši​li? – sr​dač​no će Kvin. To​bi u svo​joj ma​šti, kao i Džeb, gle​da u iz​vi​je​ne obr​ve i mra​čan po​lu​o ​smeh, ko​ji ka​že ka​ko je mi​ni​star, ma​da i da​lje uč​tiv, is​tro​šio vre​me pred​vi​đe​no za njih. Da li je Džeb za​stra​šen? Ne, pre​ma To​bi​je​vom mi​šlje​nju, ni​je. Džeb je voj​nik, i ume da pre​po​zna na​r e​đe​nje. Džeb zna kad sme da go​vo​r i, a kad ne sme. Džeb zna da je od​bro​ja​va​nje po​če​lo i da ga če​ka po​sao. Sad tek do​la​zi ono go​spo​di​ne: za​hva​lan sam mi​ni​stru na iz​dvo​je​nom vre​me​nu, go​spo​di​ne. Za​hva​lan sam na prav​nom tu​ma​če​nju ko​je je pru​žio naj​bo​lji i naj​struč​ni​ji me​đu​na​r od​ni advo​kat u ze​mlji, go​spo​di​ne. Pre​ne​ću svo​jim lju​di​ma Kvi​no​vu po​r u​ku. Ne mo​g u da go​vo​r im u nji​ho​vo ime, ali mi​slim da će se ose​ća​ti bo​lje u ovoj ope​r a​ci​ji, go​spo​di​ne. Nje​g o​ve za​vr​šne re​či is​pu​nja​va​ju To​bi​ja uža​som: – I ve​o ​ma mi je dra​g o što sam te upo​znao, Po​le. Vi​de​će​mo se kad do​đe vre​me, ka​ko se obič​no ka​že. A Pol, ko god da je on – ta​ko oči​g le​dan ni​sko​le​tač, sad kad se ta mi​sao po​ja​vi​la u uz​bur​ka​nom To​bi​je​vom umu – šta li on ra​di ili ne ra​di dok mi​ni​star si​pa ča​r ob​nu pra​ši​nu Dže​bu u oči? Ja sam vaš cr​ve​ni te​le​fon, tih dok ne za​zvo​ni. * Ne oče​ku​ju​ći da ču​je išta vi​še od ko​r a​ka na od​la​sku, To​bi se po​no​vo usred​sre​đu​je. Ko​r a​ci utih​nu, vra​ta se za​tva​r a​ju i za​klju​ča​va​ju. Škri​pa ci​pe​la lob pri​bli​ža​va se sto​lu. – Džej? Da li je Kri​spin sve vre​me bio ta​mo? Krio se u pla​ka​r u, pri​slu​ški​vao kroz klju​ča​o ​ni​cu? Ne. Mi​ni​star raz​g o​va​r a s njim pu​tem jed​ne od di​r ekt​nih te​le​fon​skih li​ni​ja. Glas mu je lju​ba​zan, go​to​vo po​ni​zan.

– Bli​zu smo, Džej. Ma​lo ce​pi​dla​če​nja, kao što se i oče​ki​va​lo. Ro​je​va for​mu​la je pot​pu​no us​pe​la… Na​r av​no da ne, sta​r i! Nit sam mu po​nu​dio nit je on tra​žio. Da je tra​žio, re​kao bih mu: „Iz​vi​ni, dru​ška​ne, to ni​je moj po​sao. Ako mi​sliš da imaš pra​vo na to, pi​taj Dže​ja.” Ve​r o​vat​no sma​tra da je on ma​lo iz​nad tvo​jih lo​va​ca na uce​nje​ne gla​ve… – Iz​ne​na​da pra​snu, de​li​mič​no od be​sa, a de​li​mič​no od olak​ša​nja: – Ako ne​što ne mo​g u da pod​ne​sem, to je da mi po​pu​je je​be​ni vel​ški pa​tu​ljak! Smeh od​je​ku​je iz da​lji​ne, pre​ko te​le​fo​na. Pro​me​na te​me. Ču​ju se mi​ni​stro​va: Da i Na​rav​no: –…a Mej​si je sa​g la​sna s tim, zar ne? Još uvek je s na​ma, ne pra​vi pro​ble​me? Do​bra cu​r a… Du​g a ti​ši​na. Kvin po​no​vo, ovog pu​ta po​ni​zno: – Pa, ako Bre​do​vi lju​di to že​le, pret​po​sta​vljam da to mo​r a​ju i da do​bi​ju… do​bro, da, oko če​ti​r i… šu​ma ili Bre​do​va ku​ća?… Šu​ma mi mno​g o vi​še od​go​va​r a, da bu​dem is​kren, mno​g o je mir​ni​je… Ne, ne, hva​la, bez li​mu​zi​ne. Do​ći ću obič​nim cr​nim tak​si​jem. Vi​de​će​mo se oko če​ti​r i. * To​bi je seo na ivi​cu kre​ve​ta. Na čar​ša​vi​ma tra​g o​vi nji​ho​vog po​sled​njeg sno​ša​ja bez lju​ba​vi. Na blek​be​r i​ju po​r ed nje​g a tekst po​sled​nje po​r u​ke Ou​kli​ju, po​sla​te pre sat vre​me​na: Lju​bav​ni ži​vot uni​šten, hit​no mo​ra​mo da raz​go​va​ra​mo, To​bi. Me​nja čar​ša​ve. Iz​no​si Iza​be​li​no sme​će iz ku​pa​ti​la. Pe​r e su​do​ve od si​noć. Pro​li​va os​ta​tak cr​nog vi​na u su​do​pe​r u. Po​na​vljaj za mnom: od​bro​ja​va​nje je već po​če​lo… je​be​ni sat ot​ku​ca​va… vi​de​će​mo se kad do​đe vre​me, ka​ko se to obič​no ka​že, Po​le. Kad je to vre​me? Si​noć? Su​tra uve​če? A od​g o​vo​r a na po​r u​ku još ne​ma. Pra​vi omlet. Os​ta​vlja po​lo​vi​nu. Uklju​či te​le​vi​zor, na​le​će na jed​nu od ma​lih bož​jih iro​ni​ja. Roj Stor​mont-Tej​lor, kra​lji​čin sa​vet​nik, naj​pre​ve​ja​ni​ji na​ma​zan​ko u po​slu, u pru​g a​stoj ko​šu​lji s be​lom ras​kop​ča​nom krag​nom, po​pu​je o os​nov​nim ra​zli​ka​ma iz​me​đu pra​va i prav​de. Uz​i​ma as​pi​r in. Leg​ne na kre​vet. Mo​r a da je sa​svim ne​na​da​no za​spao, jer ga bu​di zvuk po​r u​ke s mo​bil​nog te​le​fo​na, kao po​žar​ni alarm: Sa​ve​tu​jem ti da traj​no za​bo​ra​viš tu da​mu. Bez pot​pi​sa. Od​g o​va​r a, be​sno i ne​pro​mi​šlje​no: Ne​ma šan​se. Su​vi​še mi je je​be​no va​žno. Mo​ra​mo od​mah da raz​go​va​ra​mo. Bel. * Sav ži​vot se za​u​sta​vio. Po​sle bez​g la​ve jur​nja​ve, iz​ne​nad​no, bes​kraj​no, ja​lo​vo če​ka​nje. Se​di ceo dan za svo​jim sto​lom is​pred mi​ni​stro​ve kan​ce​la​r i​je. Te​melj​no pre​g le​da imej​lo​ve, pri​ma te​le​fon​ske po​zi​ve, raz​g o​va​r a, je​dva po​zna​ju​ći svoj glas. Džajl​se, gde li si, za​bo​ga? Uve​če, kad bi tre​ba​lo da sla​vi po​vra​će​no mo​ma​štvo, le​ži bu​dan, če​znu​ći za Iza​be​li​nim br​blja​njem i ute​hom nji​ho​ve te​le​sno​sti. Slu​ša zvu​ke bez​bri​žnih pro​la​zni​ka, na uli​ci is​pod pro​zo​r a i že​li da bu​de je​dan od njih; za​vi​di sen​ka​ma na pro​zo​r u pre​ko​pu​ta, za​klo​nje​nom za​ve​sa​ma.

Jed​nom ga je – da li je to bi​lo pr​ve ili dru​g e no​ći – iz dre​me​ža na​g lo pro​bu​di​la za​ču​đu​ju​će me​lo​dič​na pe​sma ne​kog mu​škog ho​r a ko​ji je tvr​dio – kao da se obra​ća baš To​bi​ju – ka​ko je​dva če​kam tog svi​ta​nja sat, ne​str​pljiv sam da po​đem u rat. Ube​đen da lu​di, pri​la​zi pro​zo​r u i vi​di, do​le, ne​ko​li​ko ave​tinj​skih lju​di u ze​le​nom, ko​ji no​se fe​nje​r e. I nak​nad​no se se​ća da je Sve​ti Pa​trik te da pe​va​ju Voj​ni​ko​vu pe​smu, a u Aj​ling​to​nu ima do​sta Ira​ca: što ga po​vre​me​no pod​se​ća na Her​mi​o ​nu. Da po​ku​ša po​no​vo da je po​zo​ve? Ne​ma šan​se. Što se ti​če Kvi​na, mi​ni​star je vo​ljom pro​vi​đe​nja oti​šao na jed​no od svo​jih ne​o ​bja​šnji​vih od​su​sta​va, ovog pu​ta po​du​že. Vo​ljom pro​vi​đe​nja… ili zlo​slut​no? Sa​mo jed​nom se ogla​sio: jed​nog po​pod​ne​va po​zvao je To​bi​ja na mo​bil​ni te​le​fon. Glas mu me​tal​no od​je​ku​je, kao da go​vo​r i iz pra​zne pro​sto​r i​je. Zvu​či go​to​vo ra​stro​je​no: – Je​ste li to vi? – Ja sam, mi​ni​stre. Bel. Iz​vo​li​te? – Sa​mo mi re​ci​te ko me je tra​žio, to je sve. Oz​bilj​ni lju​di, ne ološ. – Pa, da bu​dem is​kren, mi​ni​stre, sko​r o ni​ko. Te​le​fon​ske li​ni​je su bi​le za​ču​đu​ju​će mir​ne – što je su​šta is​ti​na. – Ka​ko to mi​sli​te, za​ču​đu​ju​će? Ka​ko za​ču​đu​ju​će? Šta je tu čud​no? Ni​šta se čud​no ne do​g a​đa, ču​je​te li me? – Ni​sam ni​šta slič​no ni na​g o​ve​stio, mi​ni​stre. Sa​mo da je taj mir… ne​u​o ​bi​ča​jen? – Pa, ne​ka ta​ko os​ta​ne. Što se ti​če Džajl​sa Ou​kli​ja, stal​nog iz​vo​r a To​bi​je​vog oča​ja​nja, i on je bio ne​u​hva​tljiv. Pre sve​g a, pre​ma re​či​ma nje​g o​ve po​moć​ni​ce Vik​to​r i​je, još uvek je u Do​hi. On​da je po ceo dan, a mo​žda i ce​lu noć, na kon​fe​r en​ci​ji i ni​ko ne sme da ga uz​ne​mi​r a​va. A kad To​bi pi​ta da li se ta kon​fe​r en​ci​ja odr​ža​va u Lon​do​nu ili Do​hi, ona dr​sko od​g o​va​r a ka​ko ni​je ov​la​šće​na da iz​no​si po​je​di​no​sti. – Pa, je​ste li mu re​kli da je hit​no, Vik​to​r i​ja? – Na​r av​no da je​sam, do​đa​vo​la. – A šta je on ka​zao? – Da hit​no ne mo​r a uvek da bu​de i va​žno – od​g o​vo​r i​la je bez​o ​bra​zno, bez sum​nje ci​ti​r a​ju​ći še​fa od re​či do re​či. Pro​la​zi dva​de​set če​ti​r i sa​ta pre ne​g o što ga ona po​zo​ve pre​ko lo​ka​la, ovog pu​ta ljup​ka i ve​dra: – Džaj​ls je sad u Mi​ni​star​stvu od​bra​ne. Vo​leo bi da raz​g o​va​r a s va​ma, ali će se ve​r o​vat​no za​dr​ža​ti. Da li bi​ste ika​ko mo​g li da se sa​sta​ne​te s njim is​pred Mi​ni​star​stva, u po​la se​dam, a za​tim da se pro​še​ta​te po​red re​ke dok još ima sun​ca? Mo​že. * – A ka​ko si ti to sve čuo? – ras​pi​tu​je se Ou​kli ne​haj​no. Ho​da​li su po​r ed re​ke. Cvr​ku​ta​ve de​voj​či​ce u suk​nji​ca​ma pro​šle su po​r ed njih, ru​ku pod​r u​ku. Ve​čer​nji sa​o ​bra​ćaj je bio ha​o ​ti​čan. Ali To​bi ni​je čuo ni​šta osim svog su​vi​še kre​šta​vog gla​sa i Ou​kli​je​vih opu​šte​nih upa​di​ca. Po​ku​šao je da ga gle​da u oči, ali ni​je mo​g ao. Ou​kli​je​va vi​li​ca bi​la je čvr​sto sti​snu​ta. – Da ka​že​mo da sam na​čuo po​ne​što – re​kao je To​bi ne​str​plji​vo. – Ka​kve to ve​ze ima? Kvin je za​bo​r a​vio ne​ki otvo​r en do​si​je. Čuo sam ga ka​ko ša​pu​će pre​ko te​le​fo​na. Ti si me sa​ve​to​vao da ti ka​žem ako išta bu​dem čuo, Džajl​se. Sad ti go​vo​r im! – A kad sam ti to sa​ve​to​vao, dra​g i moj? – U svo​joj ku​ći. U zam​ku Ou​kli. Po​sle ve​če​r e na ko​joj smo raz​g o​va​r a​li o al​pa​ka​ma. Se​ćaš li se?

Re​kao si mi da os​ta​nem na ča​ši​ci kal​va​do​sa. I os​tao sam. Džajl​se, ka​kvo je ovo sra​nje? – Čud​no. Ne se​ćam se ta​kvog raz​g o​vo​r a. Ako se i do​g o​dio, što po​r i​čem, on​da je bio pot​pu​no pri​va​tan, pod uti​ca​jem al​ko​ho​la i u okol​no​sti​ma ko​je ne vre​di po​mi​nja​ti. – Džajl​se! Ali to je bio Ou​kli​jev zva​ni​čan glas, za za​pi​snik; i Ou​kli​je​vo zva​nič​no li​ce, bez ika​kve mi​mi​ke. – Sva​ki da​lji na​g o​ve​štaj da je tvoj mi​ni​star, ko​ji je, ko​li​ko znam, pro​veo opu​šten i pot​pu​no za​slu​žen vi​kend na svom ne​dav​no ku​plje​nom ima​nju u Kot​svol​du, u dru​štvu bli​skih pri​ja​te​lja, bio uklju​čen u or​g a​ni​zo​va​nje tu​pa​ve taj​ne ope​r a​ci​je na oba​la​ma ne​ke su​ve​r e​ne bri​tan​ske ko​lo​ni​je je – če​kaj! – i kle​ve​ta i iz​da​ja po​ve​r e​nja. Pre​dla​žem ti da za​bo​r a​viš to. – Džajl​se. Ne ve​r u​jem da ovo slu​šam. Džajl​se! Uhva​tio je Ou​kli​ja za ru​ku i od​vu​kao ga do ogra​de. Ou​kli mr​ko gle​da To​bi​je​vu ru​ku; a on​da je ne​žno skla​nja. – Pre​va​r io si se si, To​bi. Da se ta​kva ope​r a​ci​ja od​i​g ra​la, zar mi​sliš da bi na​še oba​ve​štaj​ne slu​žbe, uvek bud​ne za opa​snost od pri​vat​nih voj​ski ko​je vr​šlja​ju, pro​pu​sti​le da me oba​ve​ste? Ka​ko me ni​su oba​ve​sti​le, to se sto​g a oči​g led​no ni​je ni do​g o​di​lo. – Mi​sliš da špi​ju​ni ne zna​ju? Ili na​mer​no skre​ću po​g led? – se​ća se Ma​ti​je​vog te​le​fon​skog po​zi​va. – Šta mi to go​vo​riš, Džajl​se? Ou​kli se is​tr​g ao iz sti​ska i pro​du​žio, kao da uži​va u ži​vah​nom pri​zo​r u po​r ed re​ke. Ali glas mu je be​ži​vo​tan, kao da či​ta s „idi​o ​ta”: – Ka​žem ti, uz pu​no na​g la​ša​va​nje svog či​na, da tu ne​ma ni​šta što bi ti tre​ba​lo da znaš. Ni​je bi​lo ni​čeg što tre​ba da znaš, ni​ti će ikad bi​ti ne​čeg što tre​ba da znaš, osim ma​šta​ri​ja tvog pre​na​pe​tog mo​zga. Ču​vaj to za svoj ro​man, i na​sta​vi s po​slom. – Džajl​se – pre​kli​njao je To​bi, kao u snu. Ali Ou​kli​je​ve cr​te li​ca, ko zna po ko​ju ce​nu, po​ka​zi​va​le su upor​no, go​to​vo stra​stve​no, po​r i​ca​nje. – Šta, Džajl​se? – lju​ti​to je pi​tao. – Ovo ti ne go​vo​r i moj pre​na​pe​ti mo​zak. Slu​šaj: Džeb. Pol. Eli​ot. Bred. Etič​ka re​še​nja. Ste​na. Pol je iz na​šeg Mi​ni​star​stva spolj​nih po​slo​va. On je uva​žen slu​žbe​nik. Naš ko​le​g a. Ima bo​le​snu že​nu. On je ni​sko​le​tač. Pro​ve​r i iz​ve​štaj o bo​lo​va​nji​ma i na​ći ćeš ga. Džeb je Vel​ša​nin. Nje​g ov tim je iz na​ših spe​ci​jal​nih sna​g a. Iz​bri​sa​ni su iz broj​nog sta​nja pu​ka ka​ko bi mo​g li da po​r i​ču ume​ša​nost. Bri​tan​ci de​lu​ju s kop​na, Kri​spin i nje​g o​vi pla​će​ni​ci s mo​r a, uz ma​lu po​moć Bre​da He​ste​r a i uz da​r e​žlji​vu nov​ča​nu po​dr​šku go​spo​đi​ce Mej​si i prav​ne sa​ve​te Ro​ja Stor​mont-Tej​lo​r a. U ti​ši​ni ko​ja je bi​la na​g la​še​na ža​mo​r om oko njih, Ou​kli je i da​lje uko​če​no zu​r io u re​ku, osme​hu​ju​ći se. – Sve si to sa​znao iz de​li​ća raz​g o​vo​r a ko​ji ni​je tre​ba​lo da pri​slu​šku​ješ, ali ipak si to ura​dio? Iz za​tu​r e​nih do​si​jea s na​lep​ni​ca​ma i upo​zo​r e​nji​ma ko​ji su slu​čaj​no do​spe​li u tvo​je ru​ke. Iz ne​o ​pre​znog raz​g o​vo​r a lju​di za​kle​tih na taj​nost ko​ji su slu​čaj​no ot​kri​li svo​je pla​no​ve. Ka​ko si ti sna​la​žljiv, To​bi. Pri​se​ćam se da si mi re​kao ka​ko ne pri​slu​šku​ješ kroz klju​ča​o ​ni​ce. Za tre​nu​tak sam ste​kao ve​o ​ma živ uti​sak da si pri​su​stvo​vao tom sa​stan​ku. Ne​moj – na​r e​dio je, i za tre​nu​tak su obo​ji​ca za​ću​ta​li. – Slu​šaj me, dra​g i moj – na​sta​vio je, mno​g o bla​že. – Ka​kvu god in​for​ma​ci​ju mi​sliš da po​se​du​ješ – uz​bu​nju​ju​ću, du​ho​vi​tu, elek​tron​sku, ne pri​čaj mi o to​me – uni​šti je pre ne​g o što ona uni​šti te​be. Sva​kog da​na, svu​da po Vajt​ho​lu, iz​no​se se i na​pu​šta​ju idi​o t​ski pla​no​vi. Mo​lim te, za​r ad svo​je bu​duć​no​sti pri​hva​ti ovo kao je​dan od ta​kvih pla​no​va. Da li je taj ka​me​ni glas za​drh​tao? Uz te us​ko​me​ša​ne sen​ke pe​ša​ka, fa​r o​ve i bu​ku reč​nog sa​o ​bra​ća​ja, To​bi ni​je mo​g ao da bu​de si​g u​r an. *

Sam u ku​hi​nji, To​bi je pr​vo pu​stio ana​log​ne tra​ke na svom mag​ne​to​fo​nu, is​to​vre​me​no pra​ve​ći di​g i​tal​nu ko​pi​ju. Pre​ba​cio je di​g i​tal​ni sni​mak na svoj ra​ču​nar, za​tim na me​mo​r ij​ski stik, kao re​zer​vu. On​da je sa​krio sni​mak što je bo​lje mo​g ao na svom ra​ču​na​r u, ma​da sve​stan da ni​šta ne​će bi​ti za​ko​pa​no do​volj​no du​bo​ko ako ga se teh​ni​ča​r i ikad do​ko​pa​ju, i je​di​no što će mo​ći da ura​di u tom ne​sreć​nom slu​ča​ju bi​će da raz​bi​je hard-disk če​ki​ćem i ras​pe ko​ma​di​će na sve stra​ne. Par​če​tom izo​lir-tra​ke, ko​ju je sa​svim zgod​no za​bo​r a​vio ne​ki maj​stor, pri​le​pio je me​mo​r ij​ski stik iza fo​to​g ra​fi​je s ven​ča​nja ba​be i de​de po maj​ci, ko​ja je vi​si​la u naj​tam​ni​jem uglu pred​so​blja, i opre​zno im ga po​ve​r io na ču​va​nje. Ka​ko da se ota​r a​si ori​g i​nal​ne tra​ke? Ni​je do​volj​no da iz​bri​še sni​mak. Ise​kao ju je na ko​ma​di​će, za​pa​lio u su​do​pe​r i, go​to​vo iza​zvav​ši po​žar u ku​hi​nji, za​tim je is​prao os​tat​ke u sliv​nik. Pet da​na ka​sni​je, po​sla​li su ga u Bej​r ut.

3. Sen​za​ci​o ​na​lan do​la​zak Ki​ta i Su​za​ne Pro​bin u za​ba​če​no se​lo Sent Pi​r an u Se​ver​nom Korn​vo​lu is​pr​va ni​je iza​zvao odu​še​vlje​nje ka​kvo je za​slu​žio. Vre​me je bi​lo gad​no, a ra​spo​lo​že​nje u se​lu u skla​du s tim: vla​žan fe​bru​ar​ski dan, pun ma​g le s mo​r a uz bat ko​r a​ka na se​o ​skim uli​ca​ma, ko​ji je zvu​čao kao pre​su​da. On​da, uve​če, u vre​me za od​la​zak u pab, uz​ne​mi​r u​ju​će ve​sti: Ci​g e su se vra​ti​le. Pri​ko​li​cu – no​vu, naj​ve​r o​vat​ni​je ukra​de​nu – s re​g i​star​skom oz​na​kom ne​kog me​sta iz dru​g og de​la ze​mlje, i za​ve​sa​ma na pro​zo​r i​ma, uo​čio je mla​di Džon Tre​g lo​u​en, iz oče​vog trak​to​r a, dok je vo​zio kra​ve na mu​žu. – Bi​la je ta​mo, ja​sno vi​dlji​va, na ima​nju, na is​tom me​stu kao i pro​šli put, po​r ed onog bo​r o​vog šu​mar​ka. – Je​si li vi​deo ne​ki ša​r en veš ko​ji se su​ši, Džo​ne? – Po ova​kvom vre​me​nu? Čak ni Ci​g e to ne ra​de. – Je​si li vi​deo de​cu, Džo​ne? – Ni​sam, ali ve​r o​vat​no se kri​ju dok se ne uve​r e da je be​zbed​no. – A ko​nje? – Ne​ma ko​nja – na​sta​vlja Džon. – Još uvek ne. – I sa​mo jed​na pri​ko​li​ca? – Če​kaj do su​tra, i ima​će​mo pet-šest ta​kvih gnja​va​to​r a, sa​mo če​kaj. I če​ka​li su. Su​tra​dan uve​če još uvek su če​ka​li. Uo​či​li su ne​kog psa, ali kru​pan žut la​bra​dor ne mo​že da bu​de ci​g an​ski pas; ovaj je bio u prat​nji ti​pa du​g og ko​r a​ka, u ši​r o​kom ka​pu​tu i ki​šnoj ka​ba​ni​ci do gle​žnje​va. A taj je li​čio na Ci​g u ko​li​ko je i nje​g ov pas li​čio na ci​g an​skog ke​r a – te su Džon Tre​g lo​u​en i nje​go​va dva bra​ta, ko​ji su bi​li na​me​r i​li da odu ta​mo i mir​no po​pri​ča​ju s nji​ma, kao i po​sled​nji put, odu​sta​li. Što je is​pa​lo do​bro, jer se, su​tra​dan uju​tro, kamp-pri​ko​li​ca sa za​ve​sa​ma, re​g i​stra​ci​jom iz dru​g og kra​ja ze​mlje i žu​tim la​bra​do​r om za​u​sta​vi​la is​pred po​šte, s uljud​nim pa​r om pen​zi​o ​ni​sa​nih stra​na​ca, ko​ji su bi​li div​ni, pre​ma re​či​ma po​štan​ske slu​žbe​ni​ce – a njoj su stran​ci svi ko​ji ima​ju do​volj​no dr​sko​sti da do​đu is​toč​no od re​ke Ta​mar. Ni​je iš​la ta​ko da​le​ko da ka​že ka​ko su bi​li ot​me​ni, ali iz nje​nog opi​sa je iz​bi​jao na​g o​ve​štaj da su ti lju​di na me​stu. Ali to ni​je od​g o​vor na ne​do​u​mi​cu, zar ne? Ni pri​bli​žno. I ne na​g o​ve​šta​va ga. Jer ot​kud bi​lo ko​me pra​vo da kam​pu​je na ima​nju, da poč​ne​mo od to​g a? Ko im je do​zvo​lio? Ko​man​dan​to​vi tu​pa​vi iz​vr​ši​o ​ci te​sta​men​ta iz Bod​mi​na? Ili oni lu​ka​vi advo​ka​ti iz Lon​do​na? A šta ako oni sad pla​ća​ju naj​am? Šta bi to zna​či​lo? To bi zna​či​lo još jed​no pro​kle​to me​sto za kam​po​va​nje, a ima​mo ih već dva i ne mo​že​mo da ih po​pu​ni​mo, čak ni u se​zo​ni. A da pi​ta​ju te ulje​ze, ne bi bi​lo pri​klad​no, zar ne? Tek kad se kamp-pri​ko​li​ca po​ja​vi​la u auto-ser​vi​su Be​na Pejn​te​r a, ko​ji pro​da​je opre​mu za kuć​ne maj​sto​r i​je, a vi​sok, ko​ščat i ve​seo še​zde​se​to​g o​di​šnjak is​ko​čio iz nje, na​g a​đa​nja su na​g lo pre​ki​nu​ta: – Opro​sti​te, go​spo​di​ne. Da vi ni​ste, ko​jim slu​ča​jem, Ben? – po​či​nje on, na​g i​nju​ći se pre​ma Be​nu, osam​de​se​to​g o​di​šnja​ku, ko​ji je, kad je u for​mi, vi​sok je​dva me​tar i pe​de​set. – Je​sam – pri​zna​je Ben. – Pa, ja sam Kit. Be​ne, tre​ba​ju mi ve​li​ke ma​ka​ze za se​če​nje ži​ce. Alat​ka ko​ja bi mo​g la da pre​se​če ovo​li​ko de​be​lu če​lič​nu šip​ku – ob​ja​šnja​va, pra​ve​ći pr​sten pal​cem i ka​ži​pr​stom.

– Be​ži​te iz za​tvo​r a, da​kle? – ras​pi​tu​je se Ben. – Pa, ne od​mah, Be​ne, hva​la na pi​ta​nju – od​g o​va​r a po​me​nu​ti Kit, uz ras​ka​la​šno ha! – Po​sto​ji je​dan ve​li​ki ka​ta​nac na vra​ti​ma šta​le, zna​te. Ne​sa​vla​div, za​r đao, a klju​ča ni​g de. Ne​kad je oči​g led​no vi​sio na ku​ki za klju​če​ve, ali vi​še ne vi​si. A ve​r uj​te mi, ne​ma ni​čeg glu​pljeg od pra​zne ku​ke za klju​če​ve – iz​ja​vlju​je usrd​no. – Štal​ska vra​ta na vla​ste​lin​skom ima​nju, pret​po​sta​vljam da o nji​ma pri​ča​te, je li ta​ko? – ka​že Ben, po​sle du​žeg raz​mi​šlja​nja. – Upra​vo ta – sa​g la​san je Kit. – Tre​ba​lo bi da je pu​na pra​znih bo​ca, mi​slim, ta šta​la, ko​li​ko ja po​zna​jem ko​man​dan​ta. – Sa​svim je mo​g u​će. I na​dam se da ću vr​lo sko​r o na​pla​ti​ti ka​u​ci​ju za njih. I Ben raz​mi​šlja o to​me. – Ka​u​ci​ja se vi​še ne pla​ća, ne​ma ka​u​ci​je. – Pa, do​bro, valj​da ne​ma. Za​to ću da ih od​ve​zem u fa​bri​ku za re​ci​kla​žu – str​plji​vo će Kit. Ali ni to ne za​do​vo​lja​va Be​na: – Sa​mo mi​slim da ne bi tre​ba​lo da vam dam te ma​ka​ze, zna​te? – uz​vra​ća, po​sle još jed​ne du​g e pa​u​ze. – Po​g o​to​vo sad kad ste mi re​kli za šta vam tre​ba​ju. Za vla​ste​lin​sko ima​nje. Ti​me bih vam sa​mo išao na​r u​ku. Osim ako ste vla​snik je​be​nog me​sta. Kit oči​g led​no ok​le​va, jer ne že​li da obru​ka sta​r og Be​na, ali na kra​ju ob​ja​šnja​va ka​ko on lič​no ni​je vla​snik vla​ste​lin​skog ima​nja, ali da nje​g o​va dra​g a Su​za​na je​ste. – Ona je bra​ta​ni​ca po​koj​nog ko​man​dan​ta, zna​te, Be​ne. Pro​ve​la je ov​de naj​lep​še go​di​ne svog de​tinj​stva. Ni​ko od os​ta​lih čla​no​va po​r o​di​ce ni​je že​leo da pre​u​zme ima​nje, ta​ko da su ga iz​vr​ši​te​lji te​sta​men​ta pre​pu​sti​li na​ma, da po​ku​ša​mo. Ben raz​mi​šlja o to​me. – Ona je Kar​dju, da​kle, zar ne? Va​ša su​pru​g a? – Pa, bi​la je, Be​ne. Sad je Pro​bin. Pro​bin je već tri​de​set tri ve​li​čan​stve​ne go​di​ne, s po​no​som to ka​žem. – Ona je Su​za​na, da​kle? Su​za​na Kar​dju, ko​ja je ja​ha​la u lo​vu kad je ima​la de​vet go​di​na? Iza​šla je pred go​spo​da​r a, lo​vo​ču​var je mo​r ao da joj ob​u​zda​va ko​nja. – To mi li​či na Su​za​nu. – Nek sam pro​klet – ka​že Ben. Ne​ko​li​ko da​na ka​sni​je, u po​štu je sti​g lo zva​nič​no pi​smo, i oda​g na​lo sve pre​o ​sta​le sum​nje. Ni​je bi​lo na​slo​vlje​no na ne​kog sta​r og Pro​bi​na, već na ser Kri​sto​fe​ra Pro​bi​na, a pre​ma re​či​ma Džo​na Tre​glo​u​e​na, ko​ji ga je pro​ve​r io na in​ter​ne​tu, ser Kri​sto​fer je bio ne​ka​kav am​ba​sa​dor ili iza​sla​nik za ne​ko​li​ko ostr​va u Ka​r i​bi​ma, ko​ja bi još uvek tre​ba​lo da bu​du bri​tan​ska, a imao je i me​da​lju ko​jom je to mo​g ao da do​ka​že. * I od to​g a da​na, Kit i Su​za​na, ka​ko su sa​mi in​si​sti​r a​li da ih zo​vu, ni​su mo​g li da ura​de ni​šta po​g re​šno, čak i da su pri​sta​li​ce dru​štve​ne jed​na​ko​sti u se​lu že​le​le da bu​de dru​g a​či​je. Dok je ko​man​dant u svo​jim po​znim go​di​na​ma bio za​pam​ćen kao usa​mlje​ni čo​ve​ko​mr​zac i pi​ja​nac, no​vi sta​nov​ni​ci vla​ste​lin​skog ima​nja uklju​či​li su se u se​o ​ski ži​vot s ta​kvim po​le​tom i do​brom vo​ljom da ni oni naj​o ​g or​če​ni​ji ni​su to mo​g li da po​r ek​nu. Ni​je bi​lo va​žno to što je Kit, go​to​vo svo​je​r uč​no, ob​na​vljao ku​ću: sva​kog pet​ka je u se​o ​skom do​mu, s ke​ce​ljom oko po​ja​sa, slu​žio ve​če​r u star​ci​ma i os​ta​jao da ope​r e su​do​ve. A Su​za​na, za ko​ju se pri​ča da je bo​le​sna, ali se to ne vi​di, ve​r o​vat​no po​ma​že u pri​ku​plja​nju sred​sta​va za de​cu ili sre​đu​je cr​kve​no knji​g o​vod​stvo s vi​ka​r om, po​što im je knji​g o​vo​đa umro, ili je u os​nov​noj ško​li, po​ma​že oko kon​cer​ta, ili je u cr​kve​noj sa​li, po​ma​že u pri​pre​mi pi​jač​nog da​na ili pak do​vo​zi us​kra​će​-

nu grad​sku de​cu do nji​ho​vih se​o ​skih do​ma​ći​na, na jed​no​ne​delj​ni od​mor da​le​ko od gra​da, ili vo​zi ne​či​ju su​pru​g u u Tre​li​ske u Tru​r u, da obi​đe bo​le​snog mu​ža. A oho​lost? – za​bo​r a​vi​te na to, ona je baš kao vi i ja, iako je plem​ki​nja. Ako bi Kit išao u ku​po​vi​nu i pri​me​tio ne​kog na dru​g oj stra​ni uli​ce, čo​vek je mo​g ao da se kla​di da će se on pro​bi​ti kroz sa​o ​bra​ćaj, s po​dig​nu​tom ru​kom, i s ve​li​kim za​ni​ma​njem se ras​pi​ta​ti o to​me ka​ko nje​g o​va ćer​ka pro​vo​di go​di​nu pa​u​zi​r a​nja od stu​di​ja ili ka​ko je ne​či​ja že​na po​sle smr​ti oca – sr​da​čan do kraj​no​sti, bez ika​kve sum​nje, i ni​kad ne za​bo​r a​vlja ime​na. A tek Emi​li, nji​ho​va ćer​ka, ko​ja je le​kar u Lon​do​nu, ma​da to ni​ko na pr​vi po​g led ne bi po​g o​dio; kad god do​đe, une​se ve​dri​nu oko se​be, pi​taj​te Džo​na Tre​g lo​u​e​na, ko​ji pa​da u ne​svest sva​ki put kad je vi​di, iz​mi​šlja sva​ko​ja​ke bo​lo​ve i pat​nje sa​mo da bi ga ona le​či​la! Sva​ko ima pra​vo da se na​da, ta​ko ka​žu. I za​to ni​kog ni​je iz​ne​na​di​lo, osim mo​žda sa​mog ser Kri​sto​fe​r a Pro​bi​na, kad su mu uka​za​li ne​ču​ve​nu, je​din​stve​nu čast i iza​bra​li ga, kao pr​vog čo​ve​ka ko​ji ni​je iz Korn​vo​la, za glav​nog klju​ča​r a i kne​za ha​la​bu​ke, i to na go​di​šnjem va​ša​r u go​spo​di​na Bej​li​ja, ko​ji se, pre​ma drev​nom obi​ča​ju, odr​ža​va na Bej​li​je​voj utri​ni, u se​lu Sent Pi​r an, pr​ve ne​de​lje po​sle Us​kr​sa. * – Sa​vet go​spo​đe Mar​lou je: ne​o ​bič​no, ali ne ne​r a​zum​no – re​kla je Su​za​na, ogle​da​ju​ći se u ve​li​kom ogle​da​lu i go​vo​r e​ći kroz otvo​r e​na vra​ta Ki​tu, ko​ji se obla​čio. – Mo​r a​mo da sa​ču​va​mo do​sto​jan​stvo, šta god to zna​či​lo. – Da​kle, ni​šta od mo​je suk​nje od tra​ve – do​vik​nuo je ra​zo​ča​r a​no Kit. – Ipak, go​spo​đa Mar​lou zna naj​bo​lje – do​dao je utu​če​no. Go​spo​đa Mar​lou je bi​la po​sta​r i​ja da​ma pa​zi​ku​ća s po​la rad​nog vre​me​na, ko​ju su na​sle​di​li od ko​man​dan​ta. – I za​pam​ti da ni​si sa​mo glav​ni klju​čar – upo​zo​r i​la ga je Su​za​na, kli​ma​njem gla​ve odo​bra​va​ju​ći svoj iz​g led. – Ti si i knez ha​la​bu​ke. Oče​ku​ju da bu​deš du​ho​vit. Ali ne pre​vi​še du​ho​vit. I bez tvo​jih ma​snih vi​ce​va. Bi​će tu i me​to​di​sta. Gar​de​r o​ba je bi​la je​di​na pro​sto​r i​ja u ku​ći za ko​ju se Kit za​kleo da je ne​će pod​vr​ći svom pri​stu​pu „ura​di sam”. Svi​de​le su mu se iz​ble​de​le vik​to​r i​jan​ske ta​pe​te u toj oda​ji, glo​ma​zan sta​r in​ski pi​sa​ći sto u ni​ši, oro​nu​li pro​zor ko​ji gle​da pre​ma voć​nja​ku. A tog da​na, o, ra​do​sti, sta​r e kru​ške i ja​bu​ke bi​le su u cva​tu, za​hva​lju​ju​ći to​me što ih je Al​bert, su​prug go​spo​đe Mar​lou, pra​vo​vre​me​no ore​zao. Ne ra​di se o to​me da je Kit jed​no​stav​no do​šao na ko​man​dan​to​vo me​sto. Do​dao je on i ne​što svo​je. Na vi​so​koj dr​ve​noj ko​mo​di s fi​o ​ka​ma sta​ja​la je sta​tua po​be​do​no​snog voj​vo​de od Ve​ling​to​na, bli​sta​ju​ći iz​nad po​g nu​tog na​tmu​r e​nog Na​po​le​o ​na: Kit ju je ku​pio na pa​r i​skom bu​vlja​ku, kad je pr​vi put išao u ino​stran​stvo. Na zi​du je vi​sio cr​tež ko​za​ka voj​ni​ka ko​ji za​r i​va ko​plje u gr​kljan ne​kom tur​skom ja​ni​ča​r u: ku​plje​no u An​ka​r i, gde je bio pr​vi se​kre​tar za tr​g o​vi​nu. Otva​r a​ju​ći or​man u po​tra​zi za ne​čim ne​o ​bič​nim, ali ne i ne​r a​zum​nim, pu​stio je da mu po​g led od​lu​ta pre​ko us​po​me​na iz di​plo​mat​ske pro​šlo​sti. Dnev​ni cr​ni frak i pru​g a​ste pan​ta​lo​ne? Mi​sli​li bi da sam pro​kle​ti gro​bar. Ve​čer​nji frak? Mi​sli​li bi da sam šef sa​le. I to po ovoj vru​ći​ni, jer dan je, upr​kos pred​vi​đa​nji​ma, osva​nuo ve​dar i vreo. Odu​še​vlje​no je uz​vik​nuo: – Eu​re​ka! – Ni​si u ka​di, zar ne, Pro​bi​ne? – Da​vim se, ta​la​sam, i sve to! Po​žu​te​li slam​na​ti še​šir iz kem​brič​kih da​na pri​vu​kao mu je pa​žnju kao i pru​g ast sa​ko iz is​tog vre​me​na: sa​vr​šen za moj sta​r in​ski iz​g led. Sta​r o​mod​ne be​le suk​ne​ne pan​ta​lo​ne upot​pu​ni​će uti​sak. Zrn​ce lu​do​sti do​da​će sta​r in​skim šta​pom za ho​da​nje sa sre​br​nom dr​škom, ko​ji je ne​dav​no ku​pio. Kad je po​-

stao ple​mić, ot​krio je be​za​zle​no za​do​volj​stvo u no​še​nju šta​pa za ho​da​nje. Ni​je​dan od​la​zak u Lon​don ni​je bio pot​pun bez po​se​te pro​dav​ni​ci go​spo​di​na Džejm​sa Smi​ta, u Nju Oks​ford stri​tu. I ko​nač​no – ura! – dre​ča​ve ča​r a​pe ko​je mu je Emi​li po​klo​ni​la za Bo​žić. – Em? Gde li je ta de​voj​ka? Emi​li, od​mah mi do​ne​si svog naj​bo​ljeg pli​ša​nog me​du! – Na​po​lju je, še​ta Ši​bu – pod​se​ti​la ga je Su​za​na iz spa​va​će so​be. Ši​ba, nji​hov žu​ti la​bra​dor. De​li​la je s nji​ma po​sled​nje ime​no​va​nje. Vra​tio se u gar​de​r o​bu. Da bi na​g la​sio dre​ča​ve ča​r a​pe, iz​lo​ži​će se mu​ka​ma i obu​će na​r an​dža​ste mo​ka​si​ne od pre​vr​nu​te ko​že ko​je je ku​pio u Bod​mi​nu, na let​njoj ras​pro​da​ji. Pro​bao ih je i za​ste​njao. Ka​kve ve​ze ima? Iz​u​će ih pre ve​če​r e. Oda​brao je ne​o ​pi​si​vu kra​va​tu, na​vu​kao sa​ko, obuo mo​ka​si​ne i opro​bao svoj ša​ljiv glas: – Da t’ pi​tam, Su​ki, du​šo, mož’ bi​ti da ti znaš di sam met​nô svo​je pro​kle​te be​le​ške za go​vor? – re​kao je, sto​je​ći na vra​ti​ma, pod​bo​čen, kao naj​ve​ći ki​coš. Za​tim je za​stao, spu​stio ru​ke po​r ed te​la, za​di​vljen. – Sve​ca mu sve​tog. Su​ki, dra​g a. Ale​lu​ja! Su​za​na je sta​ja​la is​pred ve​li​kog ogle​da​la, od​me​r a​va​ju​ći se​be pre​ko ra​me​na. No​si​la je cr​nu ha​lji​nu za ja​ha​nje, či​zme svo​je po​koj​ne tet​ke i be​lu čip​ka​nu blu​zu s uštir​ka​nim oko​vrat​ni​kom. Pri​ku​pi​la je se​du ko​su u stro​g u pun​đu i pri​čvr​sti​la je sre​br​nom uko​sni​com. Pre​ko to​g a je sta​vi​la ma​li crn ci​lin​dar, ko​ji je tre​ba​lo da iz​g le​da ble​sa​vo, ali Kit je bio pot​pu​no oča​r an. Ta ode​ća joj je pri​sta​ja​la, taj pe​r i​o d joj je pri​sta​jao, taj še​šir joj je pri​sta​jao. Bi​la je le​pa še​zde​se​to​g o​di​šnja Korn​vol​ka iz svog vre​me​na, a to vre​me je bi​lo pre sto go​di​na. Naj​bo​lje od sve​g a bi​lo je to što bi čo​vek re​kao da ni​je​dan dan u ži​vo​tu ni​je bo​lo​va​la. Pre​tva​r a​ju​ći se ka​ko se sne​bi​va da joj pri​đe, Kit je te​a​tral​no za​stao u do​vrat​ku. – Ti ćeš uži​va​ti u to​me, zar ne, Ki​te? – re​kla je Su​za​na oz​bilj​no, gle​da​ju​ći u ogle​da​lo. – Ne bih vo​le​la ka​ko ra​diš sve ovo da bi me​ni udo​vo​ljio. – Na​rav​no da ću uži​va​ti, dra​g a. Bi​će ur​ne​be​sno. I stvar​no je ta​ko mi​slio. Ako bi to usre​ći​lo sta​r u Su​ki, obu​kao bi ba​let​sku ha​lji​ni​cu i is​ko​čio iz tor​te. Du​g o su ži​ve​li po nje​go​vom, a sad će ži​ve​ti po nje​nom, ma​kar ga to ubi​lo. Uhva​tio ju je za ru​ku, pa je s po​što​va​njem pri​neo us​na​ma, za​tim ju je po​di​g ao kao da će za​ple​sa​ti me​nu​et s njom, a on​da kre​nuo s njom pre​ko ra​za​str​tog naj​lo​na, niz ste​pe​ni​šte do pre​dvor​ja, gde je sta​ja​la go​spo​đa Mar​lou, dr​že​ći dve ki​ti​ce lju​bi​či​ca, omi​lje​nog cve​ća go​spo​di​na Bej​li​ja. Po​r ed nje je us​prav​no sta​ja​la nji​ho​va ne​nad​ma​šna ćer​ka Emi​li u ča​pli​nov​skim ri​ta​ma, s pri​ba​da​ča​ma i ofu​ca​nim po​lu​ci​lin​drom, Emi​li, ko​ja se tek ne​dav​no opo​r a​vi​la od ka​ta​stro​fal​ne lju​bav​ne ve​ze. – Je li sve u re​du, ma​ma? – upi​ta ona žu​stro. – Je​si li po​ne​la pi​lu​le? Po​šte​dev​ši Su​za​nu od​g o​vo​r a, Kit se po​tap​ša po dže​pu sa​koa. – A ste​zalj​ku, za sva​ki slu​čaj? Po​tap​ša se po dru​g om dže​pu. – Je si li ner​vo​zan, ta​ta? – Pre​stra​vljen. – I tre​ba da bu​deš. Ka​pi​ja ima​nja je otvo​r e​na. Kit je za tu pri​li​ku oprao ka​me​ne la​vo​ve na ka​pi​ji. Ko​sti​mi​r a​ni ra​do​znal​ci već se še​ta​ju Mar​ket stri​tom. Emi​li pri​me​ti me​snog le​ka​r a i nje​g o​vu že​nu, i ve​što im se pri​klju​či, os​ta​vlja​ju​ći ro​di​te​lje da pro​du​že sa​mi; Ki​tov slam​na​ti še​šir sme​šno se kri​vi le​vo-de​sno, a Su​za​na opo​na​ša kra​ljev​sko ma​ha​nje, dok njih dvo​je de​le po​hva​le, sva​ko na svo​joj stra​ni: – Za​bo​g a, Pe​g i dra​ga, to je ne​i​zre​ci​vo ljup​ko! Gde li si sa​mo na​šla ta​ko di​van sa​ten? – uz​vi​ku​je Su​za​na po​štan​skoj slu​žbe​ni​ci. – Da ga je​beš, Bi​li. Ko​g a si sa​krio is​pod tog ču​da? – mr​mlja Kit, go​to​vo ša​pa​tom, na uvo krup​nom go​spo​di​nu Old​su, me​sa​r u, ko​ji je do​šao kao arap​ski princ s tur​ba​nom.

U vr​to​vi​ma ku​ći​ca, cve​to​vi nar​ci​sa, la​la, for​si​ti​ja i bre​sk​ve di​žu gla​ve pre​ma pla​vom ne​bu. Na cr​kve​nom tor​nju vi​jo​r i cr​no-be​la korn​vol​ska za​sta​va. Gru​pa de​ce sa za​štit​nim ka​ci​g a​ma ja​še ko​nje, ko​ji ka​ska​ju uli​com u prat​nji stra​šne Po​li iz ško​le ja​ha​nja Gre​ne​ri. Pro​sla​va je su​vi​še buč​na za vo​de​ćeg ko​nja i on se tr​za, ali Po​li je tu, da zgra​bi ular. Su​za​na smi​r u​je ko​nja, za​tim ja​ha​ča. Kit je uhva​ti za mi​ši​cu i ose​ća ka​ko joj sr​ce lu​pa, dok s lju​ba​vlju pri​ti​ska nje​g o​vu ša​ku na svo​ja re​bra. Evo ga sad, mi​sli Kit, sav uz​bu​đen. Raz​dra​g a​na go​mi​la, be​li ko​nji ko​ji đi​pa​ju na li​va​da​ma, ov​ce ko​je mir​no pa​su na br​du, čak i no​vi bun​g a​lo​vi ko​ji na​r u​žu​ju do​nji deo Bej​li Hi​la: ako ovo ni​je ze​mlja ko​ju su vo​le​li i ta​ko joj du​g o slu​ži​li, šta je on​da? Eto to je ve​se​la je​be​na En​g le​ska, eno Lo​r e je​be​ne Aš​li, pi​va i pi​te i po​kli​ča za Korn​vol, a su​tra uju​tro, svi ti div​ni, lju​ba​zni lju​di hva​ta​će jed​ni dru​g e za gu​šu, je​ba​će tu​đe že​ne i ra​di​će sve ono što ra​de lju​di u ce​lom sve​tu. Ali da​nas je dr​žav​ni pra​znik, i ko je je​dan biv​ši di​plo​ma​ta da se ža​li što je ukra​sni pa​pir lep​ši od po​klo​na? Po​r ed sto​la na ra​skla​pa​nje sto​ji Džek Pejn​ter, ri​đo​ko​si sin Be​na iz ser​vi​sa, s na​r a​me​ni​ca​ma i stet​so​nom. Po​r ed nje​g a se​di de​voj​ka u vi​lin​skoj ha​lji​ni s kri​li​ma, i pro​da​je kar​te za če​ti​r i fun​te po oso​bi. – Za te​be je bes​plat​no, Ki​te, sto mu mu​ka! – ur​la raz​dra​g a​no Džek. – Ti si je​be​ni knez, čo​ve​če, is​to va​ži i za Su​za​nu! Ali Kit, ob​u​zet ra​do​šću, ne že​li ni da ču​je za to: – Mo​žda i je​ste bes​plat​no, Džek, hva​la ti! Ali ja sam iz​u​zet​no da​r e​žljiv. A i mo​ja dra​g a že​na – od​g o​va​r a i, ona​ko sre​ćan, va​di nov​ča​ni​cu od de​set fun​ti, a ku​sur od dve fun​te uba​cu​je u ku​ti​ju za po​moć ži​vo​ti​nja​ma. Ko​la sa se​nom su sprem​na. Na njih su na​slo​nje​ne tra​ka​ma ukra​še​ne mer​de​vi​ne. Su​za​na se dr​ži jed​nom ru​kom, dru​g om pri​dr​ža​va rub ja​ha​će suk​nje, i pe​nje se, uz Ki​to​vu po​moć. On sprem​no pru​ža ru​ke da joj po​mog​ne. Če​ka da joj se di​sa​nje smi​r i. Smi​r u​je se. Sme​ši se. Ha​r i Tre​g en​za, gra​di​te​lj ko​jem mo​že​te da ve​ru​je​te i ču​ve​no spa​da​lo, no​si dže​la​to​vu ma​sku i ma​še dr​ve​nom ko​som, obo​je​nom u sre​br​no. Po​r ed nje​g a je su​pru​g a, sa zeč​jim uši​ma. Po​r ed njih sto​ji ovo​g o​di​šnja kra​lji​ca va​ša​r a, obli​ne joj ki​pe iz ha​lji​ne. Do​di​r u​ju​ći slam​na​ti še​šir, Kit ka​va​ljer​ski lju​bi obe da​me u ob​r a​ze i udi​še nji​hov mi​r is ja​smi​na. Drev​ne or​g u​lji​ce svi​r a​ju Dej​zi, Dej​zi, od​go​vo​ri mi, mo​lim te. Ži​vah​no se osme​hu​ju​ći, če​ka da ga​la​ma pre​sta​ne. Ne pre​sta​je. Ma​še ru​ka​ma, mo​le​ći za ti​ši​nu, sme​ši se. Uza​lud. Iz unu​tra​šnjeg dže​pa sa​koa va​di be​le​ške za go​vor ko​je mu je Su​za​na ple​me​ni​to ot​ku​ca​la na ma​ši​ni, pa ma​še i pa​pi​r om. Par​na ma​ši​na is​pu​šta svi​r ep pi​sak. Te​a​tral​no uz​di​še, okre​će se pre​ma ne​bu, mo​le​ći da mu se smi​lu​je, za​tim se okre​će ka oku​plje​ni​ma, ali bu​ka ne pre​sta​je. Po​či​nje. Pr​vo mo​r a da za​ur​la ono što on ve​se​lo na​zi​va cr​kve​nim upo​zo​r e​nji​ma, ma​da su to kraj​nje ne​du​hov​na pi​ta​nja po​put pro​ble​ma jav​nih to​a​le​ta, par​king pro​sto​r a i pro​sto​r a za pre​svla​če​nje be​ba. Da li ga iko slu​ša? Su​de​ći po li​ci​ma oku​plje​nih oko ko​la sa se​nom, ne slu​ša. Na​bra​ja ne​se​bič​ne do​bro​volj​ce ko​ji su ra​di​li noć i dan da bi se ovo ču​do os​tva​r i​lo, i po​zi​va ih da se sa​mi ja​ve. Kao da či​ta ime​na iz te​le​fon​skog ime​ni​ka. Or​g u​lji​ce su po​no​vo za​svi​r a​le. Ti si i knez ha​la​bu​ke. Oče​ku​ju da bu​deš du​ho​vit. Brz po​g led pre​ma Su​ki: ne​ma zna​ko​va po​g or​ša​nja. A Emi​li, nje​g o​va vo​lje​na Em: vi​so​ka i opre​zna, sto​ji, kao i uvek, po​da​lje od go​mi​le. – I na kra​ju, pri​ja​te​lji mo​ji, pre ne​g o što si​đem – ma​da bi tre​ba​lo da bu​dem ve​o ​ma pa​žljiv dok to ra​dim! – ne​ma re​ak​ci​je – za​do​volj​stvo mi je, i ve​o ​ma ve​se​la du​žnost, da vas za​mo​lim da tro​ši​te svoj te​ško za​r a​đe​ni no​vac ne​ra​zum​no, da bez​ob​zir​no oči​ju​ka​te s tu​đim že​na​ma – po​že​leo je da to ni​je ka​zao – da pi​je​te, je​de​te i uži​va​te. I za​to hip-hip – ski​da še​šir i ba​ca ga uvis – hip-hip! Su​za​na je po​di​g la ci​lin​dar, da bi se pri​dru​žio nje​g o​vom slam​na​tom še​ši​r u. Gra​di​te​lj ko​jem ne bi​ste sme​li da ve​ru​je​te ne mo​že da po​dig​ne dže​lat​sku ma​sku pa za​to di​že sti​snu​tu pe​sni​cu u ne​na​mer​ni ko​mu​ni​stič​ki po​zdrav. Pri​lič​no za​ka​sne​lo ura za​g r​mi iz zvuč​ni​ka, kao smet​nja na ve​za​ma. Uz po​vi​ke

Živ nam bio, le​po​ta​ne i Ta​ko va​lja, go​lu​be, Kit se za​hval​no spu​šta niz mer​de​vi​ne, pu​šta štap za ho​da​nje da pad​ne na tlo i pru​ža ru​ke da bi uhva​tio Su​za​nu za bo​ko​ve. – Pre​le​po, ta​ta! – ka​že Emi​li, iskr​snuv​ši po​r ed Ki​ta, s nje​g o​vim šta​pom za ho​da​nje. – Ho​ćeš li ma​lo da sed​neš, ma​ma, ili ši​baš da​lje? – upo​tre​bi​la je po​r o​dič​ni iz​r az. Su​za​na, kao uvek, ši​ba da​lje. * Kra​ljev​ski obi​la​zak na​šeg Kne​za i nje​g o​ve go​spe po​či​nje. Pr​vo pre​g le​da​ju te​r et​ne ko​nje. Su​za​na, de​voj​ka sa se​la, te​pa im, bez us​tru​ča​va​nja ih ma​zi i tap​še ih po sa​pi​ma. Kit se te​a​tral​no di​vi nji​ho​voj opre​mi. Do​ma​će po​vr​će u naj​bo​ljem iz​da​nju. Kar​fi​o l, ko​ji me​šta​ni zo​vu bro​ku​li: ve​ći od fud​bal​ske lop​te, čist kao su​za. Do​ma​ći hleb, si​r e​vi i med. Pro​ba​ju tur​ši​ju: blju​ta​va je, ali oni se i da​lje sme​še. Pa​šte​ta od di​mlje​nog lo​so​sa je iz​vr​sna. Mo​li Su​ki da ku​pi ma​lo. Ona ku​pu​je. Za​dr​ža​va​ju se na iz​lo​žbi cve​ća. Su​za​na zna ime sva​kog cve​ta. Na​le​ću na Ma​kin​ta​je​r o​ve, dvo​je ra​zo​ča​r a​nih u ži​vot. Biv​ši uz​g a​ji​vač ča​ja, Džor​dž, dr​ži na​pu​nje​nu pu​šku po​red kre​ve​ta, za dan kad se ma​se oku​pe pred nje​g o​vom ka​pi​jom. Nje​g o​va že​na Li​di​ja mr​zi se​lo. Pri​la​zi im, s is​pru​že​nim ru​ka​ma: – Džor​dže! Li​di​ja! Dra​g i mo​ji! Ču​de​sno! Pre​div​na ve​če​r a kod vas, pre ne​ko ve​če. Sad je red na nas! S olak​ša​njem pri​la​zi za​sta​r e​lim vr​ša​li​ca​ma i par​nim ma​ši​na​ma. Su​za​na ni​ma​lo upla​še​na stam​pe​dom de​ce u ša​r o​li​kim ko​sti​mi​ma, od Bet​me​na do Osa​me. Kit vi​če na Dže​r i​ja Per​tvi​ja, se​o ​skog Ro​mea, ko​ji se​di na svom trak​to​r u, s in​di​jan​skom pe​r u​škom: – Sto​ti put te pi​tam, Dže​r i, kad ćeš nam po​ko​si​ti je​be​ni ma​njež? – Do​da​je Su​za​ni, u po​ve​r e​nju: – Pro​klet bio ako pla​tim tom tu​pa​dži​ji pet​na​est fun​ti na sat kad je ce​na dva​na​est. Su​za​nu je za​sko​či​la Mar​džo​r i, bo​g a​ta ras​pu​šte​ni​ca. Mar​džo​r i je ba​ci​la oko na tro​šne sta​kle​ne ba​šte u ogra​đe​nom vr​tu vla​ste​lin​skog ima​nja, za svoj Klub or​hi​de​ja, ali Su​za​na po​do​zre​va da je ras​pu​šte​ni​ca ba​ci​la oko na Ki​ta. Di​plo​ma​ta Kit pri​ska​če u po​moć: – Su​ki, dra​g a, žao mi je što te pre​ki​dam; Mar​džo​r i, iz​g le​daš iz​u​zet​no za​no​sno, ako smem da pri​me​tim; ma​la dra​ma, du​šo. Sa​mo ti to mo​žeš da re​šiš. Si​r il, cr​kve​ni sta​r e​ši​na i vo​de​ći te​nor u ho​r u, ži​vi s maj​kom, uz za​bra​nu ne​nad​g le​da​nog kon​tak​ta sa škol​skom de​com; Ha​r old, pi​ja​ni zu​bar, ra​no pen​zi​o ​ni​san, vla​snik le​pe ku​će sa slam​na​tim kro​vom ne​da​le​ko od Bod​min ro​u​da, je​dan sin mu je na odvi​ka​va​nju, že​na u de​pre​si​ji. Kit ih sve raz​dra​g a​no po​zdra​vlja, kre​će na Iz​lo​žbu umet​no​sti i za​nat​stva, plod Su​ki​ne za​mi​sli. Ve​li​ki ša​tor je mir​no uto​či​šte. Di​vi se ama​ter​skim ak​va​r e​li​ma. Za​bo​r a​vi ta​le​nat, naj​va​žni​ji je trud. Ide do dru​g og kra​ja ša​to​r a, si​la​zi s trav​na​tog bre​žulj​ka. Rub slam​na​tog še​ši​r a mu se use​kao u če​lo. Mo​ka​si​ne od pre​vr​nu​te ko​že ga žu​lja​ju, kao što je i pred​vi​deo. Emi​li je u uglu vid​nog po​lja, pa​zi na Su​za​nu. Ula​zi u ko​nop​cem ogra​đen deo iz​lo​žbe sta​r ih za​na​ta. * Da li Kit ose​ća je​zu kad uđe ova​mo, ne​či​je pri​su​stvo, ne​ki mig? Ma​lo su​tra: on je u ra​ju, i tu na​me​r a​va da os​ta​ne. Ob​u​zi​ma ga onaj re​dak ose​ćaj či​stog za​do​volj​stva kad sve ide ka​ko tre​ba. Gle​da, s bez​g ra​nič​nom lju​ba​vlju, svo​ju že​nu u ja​ha​ćem ode​lu i ci​lin​dru. Mi​sli na Emi​li, i na to ka​ko je pre sa​mo me​sec da​na bi​la ne​u​te​šna, a da​nas se us​pra​vi​la i sprem​na je da osvo​ji svet. Mi​sli mu za​do​volj​no je​zde, kao i nje​g ov po​g led, pri​ko​van za naj​da​lju tač​ku ogra​đe​nog pro​sto​r a i, na​i​zgled svo​je​volj​no, za pri​li​ku ne​kog mu​škar​ca.

Po​g r​blje​nog. Ve​o​ma po​g r​blje​nog mu​škar​ca. Da li je traj​no po​g r​bljen, ili se sa​mo na​čas po​g r​bio, u tom tre​nut​ku ni​je mu po​zna​to. Mo​žda i ni​je po​g r​bljen, mo​žda sa​mo se​di ili ču​či na bra​ni​ku put​nič​kog kom​bi​ja. Kao da ne ma​r i za po​dnev​nu že​gu, na se​bi ima bli​stav i dug smeđ ko​žni ka​put s po​dig​nu​tom krag​nom. Še​šir ši​r o​kog obo​da, ta​ko​đe ko​žni, ni​zak, s ma​šnom na​pred, vi​še pu​r i​tan​ski ne​g o ka​u​boj​ski. Cr​te li​ca, ono što Kit mo​že da ra​za​zna u sen​ci obo​da, upa​dlji​vo oda​ju sit​nog sre​do​več​nog bel​ca. Upa​dlji​vo? Ot​ku​da ta iz​ne​nad​na upa​dlji​vost? Šta je to ta​ko upa​dlji​vo u ve​zi s njim? Ni​šta. Ne​ma spo​r a da je ne​zna​nac ne​o ​bi​čan. I si​tan. U dru​štvu krup​nih si​tan se is​ti​če. No to ga ne či​ni po​seb​nim, već sa​mo lak​še uoč​lji​vim. Kr​par, bi​la je pr​va Ki​to​va od​luč​no bez​bri​žna po​mi​sao: kad li je po​sled​nji put vi​deo pra​vog kr​pa​ra? U Ru​mu​ni​ji, pre pet​na​est go​di​na, kad je slu​žbo​vao u Bu​ku​r e​štu. Mo​žda se i okre​nuo pre​ma Su​za​ni da to ka​že. Ili je sa​mo po​mi​slio da se okre​ne pre​ma njoj, jer je sad po​čeo da se za​ni​ma za kom​bi tog mom​ka, ko​ji mu ni​je bio sa​mo rad​no me​sto, već i skro​man dom – vi​deo je plin​ski šted​njak, kre​vet na sprat i niz lo​na​ca i pri​bo​r a za ku​va​nje, po​me​ša​nih s kle​šti​ma, svr​dli​ma i če​ki​ći​ma; a na jed​nom zi​du, ušta​vlje​ne ži​vo​tinj​ske ko​že, ko​je su mu ve​r o​vat​no slu​ži​le kao te​pi​si kad, po​sle rad​nog vre​me​na, za​hval​no za​tvo​r i vra​ta ce​lom sve​tu. Ali sve je bi​lo ta​ko ured​no i pod ko​nac da bi čo​vek po​mi​slio ka​ko vla​snik mo​že da pro​na​đe bi​lo ko​ju stvar ve​za​nih oči​ju. Bio je ta​kva vr​sta čo​ve​čulj​ka. Ure​dan. Sta​bi​lan. No da li ga je Kit u tom tre​nut​ku ja​sno pre​po​znao? Za​si​g ur​no ni​je. Ose​ćao je oko se​be ne​što je​zi​vo, pod​mu​klo. Ose​ćao je ka​ko se iz​ve​sni de​li​ći se​ća​nja, ko​ji su se po​me​r a​li kao če​sti​ce u ka​le​i​do​sko​pu, skla​pa​ju u odre​đe​nu ša​r u, is​pr​va ne​r a​spo​zna​tlji​vu, a on​da – ali sa​mo de​li​mič​no – uz​ne​mi​r u​ju​ću. Ose​ćao je za​ka​sne​lu spo​zna​ju, ko​ju je iz​g o​vo​r io nje​g ov unu​tra​šnji glas – a on​da ju, po​ste​pe​no, bo​ja​žlji​vo, i ne​r a​spo​lo​že​no – pri​hva​tio. Kao da je fi​zič​ki pro​šao kroz po​je​di​no​sti ko​je su mu os​ta​le ne​ja​sne u se​ća​nju. De​be​lju​ška​sti Fi​lip Pe​plou, uprav​nik fi​nan​sij​skog fon​da i vi​ken​daš, kao da je upao u tu sli​ku, u prat​nji svog no​vog tro​fe​ja, me​tar i osam​de​set cen​ti​me​ta​r a vi​so​ke ma​ne​ken​ke, u ar​le​kin​skim he​lan​ka​ma. Čak i uz ra​zor​nu olu​ju ko​ja mu je tut​nja​la u gla​vi, Ki​tu ni​je pro​ma​kla le​pa de​voj​ka, ko​ja je go​vo​r i​la: Da li bi Kit i Su​za​na hte​li ve​če​ras da svra​te na pi​će? To bi bi​lo su​per​i​ška, sa​mo do​đi​te, po​sle se​dam, ne mo​ra​te po​seb​no da se obla​či​te, ro​šti​lja​nje ako ne štrc​ne ki​ša. Na to je Kit, ma​lo pre​te​r u​ju​ći da bi na​dok​na​dio zbu​nje​nost, čuo se​be ka​ko go​vo​r i ne​što kao: Stvar​no bi​smo vo​le​li, de​voj​ko od me​tar i osam​de​set, ali do​la​zi nam či​ta​va bu​lu​men​ta na ve​če​ru, da nas ka​zni za gre​he – bu​lu​men​ta je Ki​tov i Su​za​nin in​ter​ni iz​r az za lo​kal​ne do​sto​jan​stve​ni​ke, sa sklo​no​šću pre​ma sta​r e​šin​skom ode​va​nju. Pe​plou i tro​fej su on​da oti​šli, a Kit se vra​tio di​vlje​nju ala​tu ne​po​zna​tog kr​pa​r a, ako je to ono či​me se ne​zna​nac ba​vio, dok je još uvek od​bi​jao da pri​zna ne​pri​hva​tlji​vo. Su​za​na sto​ji po​r ed nje​g a, ta​ko​đe gle​da alat. Po​do​zre​va, ali ni​je si​g u​r an, da ga je ona već bi​la gle​da​la. Uo​sta​lom, za​to su i do​šli: po​g le​da​ju, odu da​lje, za​tim još ma​lo gle​da​ju. Sa​mo što ovog pu​ta ni​su oti​šli. Sta​ja​li su, ra​me uz ra​me, i gle​da​li, ali i pre​po​zna​li – Kit je pre​po​znao, od​no​sno do​ku​čio da taj čo​vek uop​šte ni​je kr​par, da ni​kad to ni​je ni bio. A za​što li je, do​đa​va​la, ikad i po​mi​slio da je u pi​ta​nju kr​par, to već ni​ko ne zna. Taj tip je je​be​ni se​dlar, za​bo​g a! Šta li mi je bi​lo na pa​me​ti? Pra​vi se​dla, grom ga spa​lio, uz​de! Ak​-

tov​ke! Đač​ke tor​be! Tor​bi​ce, nov​ča​ni​ke, žen​ske tor​be, pod​me​ta​če! Ne kr​pi lon​ce i šer​pe, ni​kad to ni​je ni ra​dio! Sve oko tog čo​ve​ka bi​lo je od ko​že. Čo​vek u ko​ži ko​ji re​kla​mi​r a svoj pro​i​zvod. Bio je ma​ne​ken. Zad​nji deo kom​bi​ja bio mu je mod​na pi​sta. Sve ovo Kit do tog tre​nut​ka ni​je mo​g ao da pri​hva​ti, kao što ni​je mo​g ao da pri​hva​ti pot​pu​no oči​gle​dan nat​pis, ru​kom is​pi​san zlat​nim slo​vi​ma na bo​ku kom​bi​ja: DŽE​BO​VI PRED​ME​T I OD KO​ŽE; mo​g li su da ga vi​de svi oni ko​ji ima​ju oči, sa pe​de​set ili mo​žda sto ko​r a​ka. A is​pod nat​pi​sa, ma​njim, ali pod​jed​na​ko či​tlji​vim slo​vi​ma, na​po​me​na: Pro​da​ja u kom​bi​ju. Bez te​le​fon​skog bro​ja, bez adre​se, imej​la ili ne​čeg slič​nog, bez pre​zi​me​na. Sa​mo Džeb i pro​da​ja u nje​g o​vom kom​bi​ju. Je​zgro​vi​to i ne​dvo​smi​sle​no. Ali za​što je Ki​tov ina​če go​to​vo ne​po​g re​šiv in​stin​kt pre​r a​stao u an​ar​hič​no, pot​pu​no ne​r a​zum​no po​r i​ca​nje? I za​što je ime Džeb, sad kad je pri​stao da ga uoči, iz​g le​da​lo kao naj​ne​za​mi​sli​vi​je, naj​ne​o d​go​vor​ni​je kr​še​nje slu​žbe​ne taj​ne na ko​je je na​i​šao u svo​joj ka​r i​je​r i? * A ipak je​ste. Ce​lo te​lo mu je go​vo​r i​lo da je​ste. Sto​pa​la su mu go​vo​r i​la da je​ste. Utr​nu​la su u te​snim mo​ka​si​na​ma. Nje​g ov sta​r i kem​brič​ki sa​ko go​vo​r io je da je​ste. Le​pio mu se za le​đa. Usred že​g e, hla​dan znoj pro​bio mu je pa​muč​nu ko​šu​lju. Da li je ovo sa​da​šnjost ili pro​šlost? Bi​la je to is​ta ko​šu​lja, is​ti znoj, is​ta vre​li​na na oba me​sta: ov​de i sad na Bej​li​je​voj utri​ni, uz zvu​ke or​g u​lji​ca, i na ne​kom br​du u Sre​do​ze​mlju, usred no​ći, uz zvu​ke brod​skih mo​to​r a. A ka​ko su dva po​u​zda​na, pro​dor​na, sme​đa oka mo​g la da os​ta​r e, na​bo​r a​ju se i iz​g u​be ži​vot​ni sjaj u be​smi​sle​no krat​kom raz​do​blju od tri go​di​ne? Čo​vek po​r ed kom​bi​ja po​di​g ao je gla​vu, i to ne do​po​la, već pot​pu​no, sve dok mu se obod ko​žnog še​ši​r a ni​je na​kri​vio, ot​kriv​ši iz​mu​če​no, ko​šča​to li​ce, ja​sno vi​dlji​vo – iz​r az ko​jeg iz​ne​na​da ni​je mo​g ao da se ra​to​si​lja – is​pi​je​ne ja​g o​di​ce, od​luč​nu bra​du i če​lo pro​ša​r a​no mre​žom is​tih tan​kih li​ni​ja ka​kve su mu iz​bra​zda​le uglo​ve oči​ju i us​ta, vu​ku​ći ih na​do​le, te je iz​g le​dao kao očaj​nik. A te oči, ne​kad ta​ko hi​tre i mu​dre, kao da su iz​g u​bi​le po​kre​tlji​vost, jer kad su ugle​da​le Ki​ta, ni​su se ni po​me​r i​le, ne​tre​mi​ce su zu​r i​le, ta​ko da je je​di​ni na​čin da odvo​je po​g led je​dan od dru​g og bio da Kit to ura​di; što je za​si​g ur​no ura​dio, okre​nuv​ši gla​vu pre​ma Su​za​ni i re​kav​ši: – Pa, dra​g a, evo nas, ka​kav dan, e, ka​kav dan! – ili ne​što pod​jed​na​ko be​smi​sle​no, i ta​ko​đe pot​pu​no ne​u​o ​bi​ča​je​no za nje​g a, jer se za​r u​me​nje​na Su​za​na zbu​nje​no na​mr​šti​la. Ni​je pre​sta​la da se mr​šti ni kad je ču​la tih vel​ški glas, bez​u​spe​šno se mo​le​ći da ga ne ču​je: – Pa, Po​le. Baš ne​o ​bič​na slu​čaj​nost, re​kao bih. Ni​je​dan od nas ni​je to oče​ki​vao, zar ne? Ma​da su se te re​či za​r i​le u Ki​to​vu gla​vu kao ra​fal, Džeb mo​r a da ih je iz​g o​vo​r io ve​o ​ma ti​ho, jer Su​za​na – za​hva​lju​ju​ći ne​sa​vr​še​no​sti ma​log slu​šnog apa​r a​ta ko​ji je no​si​la is​pod ko​se, ili ne​pre​sta​noj bu​ci va​ša​r i​šta – ni​je ih ču​la; opre​de​li​la se da is​ka​že pre​na​g la​še​no za​ni​ma​nje za ve​li​ku tor​bu s po​de​si​vim ka​i​šem. Zu​r i​la je u Dže​ba pre​ko bu​ke​ta lju​bi​či​ca, osme​hi​va​la mu se su​vi​še ši​r o​ko i bi​la pre​vi​še lju​ba​zna i sr​dač​na za Ki​tov ukus, što je, u stva​r i, bi​la po​sle​di​ca nje​ne sti​dlji​vo​sti, ma​da ni​je ta​ko iz​gle​da​lo. – Da​kle, vi ste lič​no Džeb, zar ne? Pra​vi. Šta joj, do​đa​vo​la, zna​či to pra​vi, po​mi​slio je Kit, iz​ne​na​da be​san. Pra​vi u po​r e​đe​nju sa čim? – Ni​ste za​me​na ili dvoj​nik ili ne​što slič​no? – na​sta​vi​la je, kao da joj je Kit pre​dlo​žio da ob​ja​sni svo​je za​ni​ma​nje za tog ti​pa. A Džeb je nje​na pi​ta​nja shva​tio ve​o ​ma oz​bilj​no: – Pa sad, Džeb mi ni​je pra​vo ime, pri​zna​jem – od​g o​vo​r io je, na​po​kon skre​nuv​ši po​g led s Ki​ta i gle​da​ju​ći Su​za​nu, s is​tom upor​no​šću. Do​da​ju​ći s re​-

či​to​šću ko​ja se za​r i​la Ki​tu pra​vo u sr​ce: – Ali ime ko​je su mi na​de​nu​li bi​lo je ta​ko du​g o, is​kre​no, da sam od​lu​čio da ga do​bra​no skra​tim. Da se ta​ko iz​r a​zim. No Su​za​na je bi​la ra​spo​lo​že​na za pi​ta​nja: – A gde ste, za ime sve​ta, na​šli ta​ko ču​de​snu ko​žu, Dže​be? Za​i​sta je pre​le​pa! Na to je Kit, pre​ba​civ​ši mo​zak na di​plo​mat​skog au​to​pi​lo​ta, na​ja​vio da i on iz​g a​r a od že​lje da po​sta​vi is​to pi​ta​nje: – Da, ui​sti​nu, oda​kle vam ta iz​vr​sna ko​ža, Dže​be? A on​da se Džeb za​mi​sli nad oni​ma ko​ji su po​sta​vi​li pi​ta​nja, kao da pro​ce​nju​je ko​me da dâ pred​nost. Od​lu​ču​je se za Su​za​nu: – Da, pa, to je, u stva​r i, ko​ža ru​skog ir​va​sa, go​spo​đo – ob​ja​šnja​va, što Ki​tu već iz​g le​da kao ne​pod​no​šlji​va us​lu​žnost, i ski​da jed​nu ži​vo​tinj​sku ko​žu sa zi​da pa je s lju​ba​vlju pro​sti​r e pre​ko kri​la. – Iz​va​đe​na iz olu​pi​ne dan​skog bro​da ko​ji je po​to​nuo u Pli​mu​tu 1786, ka​ko su mi re​kli. Plo​vio je od San​kt Pe​ter​bur​g a do Đe​no​ve, zna​te, i tra​žio za​klon od olu​ja s ju​g o​za​pa​da. Svi zna​mo za njih, zar ne, mi iz ovih kra​je​va? – ka​že, gla​de​ći ko​žu pre​pla​nu​lom ma​lom ša​kom. – Ma​da ko​ži to ni​je sme​ta​lo, zar ne? Ne​ko​li​ko ve​ko​va u sla​noj vo​di, to je baš ono što ti se svi​đa – na​sta​vio je čud​no​va​to, kao da se obra​ća lju​bim​cu. – Ve​r o​vat​no su po​mo​g li i mi​ne​r a​li u omo​ta​či​ma, ako smem da pri​me​tim. Ali Kit je znao da se Džeb, prem​da je dr​žao slo​vo Su​za​ni, u stva​r i obra​ća nje​mu, igra na kar​tu Ki​to​vog za​pre​pa​šće​nja, ra​zo​ča​r a​nja i na​pe​to​sti, i – da, i nje​g o​vog stra​ha – ne​o ​bu​zda​nog stra​ha, ali od če​g a, tek je mo​r ao da do​ku​či. – A va​ma je ovo po​sao, zar ne, Dže​be? – ras​pi​ti​va​la se Su​za​na, pre​u​mor​na i sto​g a po​pus​tlji​va. – To vam je os​nov​ni po​sao? Ni​je vam to ne​pri​ja​vlje​na de​lat​nost ili do​dat​ni po​sao, ili pla​ća​te stu​di​je od to​g a? To vam ni​je ho​bi, već ži​vot​ni po​ziv. To je ono što že​lim da znam. Džeb je mo​r ao du​bo​ko da se za​mi​sli nad tim ve​li​kim pi​ta​nji​ma. Nje​g o​ve sit​ne sme​đe oči okre​nu​le su se pre​ma Ki​tu, tra​že​ći po​moć, za​dr​ža​le se na nje​mu, za​tim se okre​nu​le, ra​zo​ča​r a​no. Ko​nač​no je uz​dah​nuo i od​mah​nuo gla​vom kao čo​vek ne​za​do​vo​ljan so​bom. – Pa, pret​po​sta​vljam da sam imao još ne​ko​li​ko mo​g uć​no​sti, kad sad raz​mi​slim o to​me – ka​zao je. – Bo​r i​lač​ke ve​šti​ne? U po​sled​nje vre​me su ve​o ​ma po​pu​lar​ne, zar ne? Lič​na za​šti​ta, re​kao bih – do​dao je, na​kon još jed​nog du​g og zu​r e​nja u Ki​ta. – Pra​će​nje bo​g a​tih kli​na​ca uju​tro u ško​lu. Vra​ća​nje ku​ći, uve​če. Do​bro se pla​ća, ka​žu. Ali ko​ža – po​no​vo je po​g la​dio ko​žu – uvek sam vo​leo kva​li​tet​nu ko​žu, kao i moj otac. Ne​ma ni​čeg bo​ljeg, da vam ka​žem. No da li se na to sveo moj ži​vot? Pa, ži​vot je ono što vam pre​o ​sta​je – uz još je​dan ne​tre​mi​čan po​g led pre​ma Ki​tu, oš​tri​ji. * Iz​ne​na​da se sve ubr​za​lo, sve je oti​šlo bes​tra​g a. Su​za​ni​ne oči su upo​zo​r a​va​ju​će za​bli​sta​le. Obra​zi su joj se že​sto​ko za​cr​ve​ne​li. Pre​tu​r a​la je po mu​škim nov​ča​ni​ci​ma, ne​zdra​vom br​zi​nom, pod sum​nji​vim iz​g o​vo​r om da je Ki​tu usko​r o ro​đen​dan. I bio je, ali tek u ok​to​bru. Kad ju je pod​se​tio na to, ona se su​vi​še sr​dač​no na​sme​ja​la i obe​ća​la da će ga, ako od​lu​či da ku​pi je​dan, ču​va​ti na dnu fi​o ​ke. – Ša​vo​vi, Dže​be, je​su li ruč​ni ili ma​šin​ski? – br​blja​la je, za​bo​r a​vlja​ju​ći na Ki​tov ro​đen​dan i im​pul​siv​no uz​i​ma​ju​ći tor​bu ko​ja joj se ra​ni​je svi​de​la. – Ruč​ni, go​spo​đo. – A to je ce​na, zar ne, še​zde​set fun​ti? Re​kla bih da je to ve​o​ma sku​po. Džeb se okre​će pre​ma Ki​tu: – Naj​bo​lje što mo​g u, na​ža​lost, Po​le – ka​zao je. – Ne​ki od nas te​ško ži​ve, ne​ma​ju pen​zi​je ko​je se us​kla​đu​ju s ras​tom ce​na i slič​no. Da li je Kit u Dže​bo​vim oči​ma vi​deo mr​žnju? Bes? Oča​ja​nje? A šta li je Džeb vi​deo u Ki​to​vim oči​ma? Zbu​nje​nost? Ili ti​hu mol​bu da ga ne zo​ve Pol pred Su​za​nom? Ali Su​za​na, šta god da je ču​la ili

pre​ču​la, vi​še ni​je mo​g la da pod​ne​se: – Da​kle, uze​ću je – iz​ja​vi​la je. – Bi​će sa​svim do​bra za mo​je ku​po​vi​ne u Bod​mi​nu, zar ne, Ki​te? Ve​li​ka je i ima le​po ra​spo​r e​đe​ne pre​g ra​de. Vi​di, ima čak i ma​li džep za kre​dit​nu kar​ti​cu. Mi​slim da je še​zde​set fun​ti sa​svim ra​zum​na ce​na. Zar ne, Ki​te? Na​r av​no da je​ste! Re​kav​ši to, iz​ve​la je ne​što ta​ko ne​ve​r o​vat​no, ta​ko pro​vo​ka​tiv​no da je to sme​sta po​ti​snu​lo sve sta​le bri​g e. Spu​sti​la je svo​ju sa​svim upo​tre​blji​vu tor​bu na sto i, kao uvod u pre​ko​pa​va​nje u po​tra​zi za nov​cem, ski​nu​la ci​lin​dar i da​la ga Dže​bu, da ga pri​dr​ži. Da je ras​kop​ča​la blu​zu, ne bi, pre​ma Ki​to​vom os​tra​šće​nom mi​šlje​nju, mo​g la da bu​de otvo​r e​ni​ja. – Slu​šaj, ja ću to pla​ti​ti, ne bu​di luc​ka​sta – po​bu​nio se, pla​še​ći ne sa​mo Su​za​nu već i se​be svo​jom že​sti​nom. A Dže​bu, ko​ji je de​lo​vao spo​koj​no: – Go​to​vi​na, pret​po​sta​vljam? Ra​di​te sa​mo s go​to​vi​nom – op​tu​žu​ju​će – ne pri​ma​te če​ko​ve, kar​ti​ce ni​ti slič​na po​ma​g a​la? Po​ma​ga​la? O če​mu on to tr​tlja? Ja​g o​di​ce kao da su mu bi​le le​plji​ve kad je iz​va​dio iz nov​ča​ni​ka tri nov​ča​ni​ce od dva​de​set fun​ti i spu​stio ih na sto: – Evo ti, dra​g a. Po​klon za te​be. Tvo​je us​kr​šnje ja​je, s ne​de​lju da​na za​ka​šnje​nja. Uba​ci sta​r u tor​bu u no​vu. Na​rav​no da će sta​ti. Evo – oba​vio je to za nju, ni​ma​lo ne​žno. – Hva​la vam, Dže​be. Od​lič​na stvar. Od​lič​no je što ste do​šli. Na​dam se da će​mo se ov​de vi​de​ti i sle​de​će go​di​ne. Za​što pro​kle​ti tip ni​je uzeo svoj no​vac? Za​što se ni​je na​sme​šio, klim​nuo gla​vom, re​kao hva​la ili ži​vi bi​li – ura​dio ne​što, kao sva​ko nor​mal​no ljud​sko bi​će, ume​sto da po​no​vo sed​ne i po​me​r a no​vac ko​šča​tim ka​ži​pr​stom, kao da je mi​slio da je la​žan, ili da ga ne​ma do​volj​no, ili da je ne​ča​sno za​r a​đen, ili šta god da je, do​đa​vo​la, mi​slio, po​no​vo za​klo​njen od po​g le​da svo​jim pu​r i​tan​skim še​ši​r om? I za​što je Su​za​na, sad gro​zni​ča​vo, sta​ja​la ta​mo bu​da​la​sto mu se ce​r e​ći, ume​sto da re​a​g u​je na Ki​to​vo že​sto​ko ci​ma​nje nje​ne mi​ši​ce? – To ti je dru​g o ime, zar ne, Po​le? – Džeb se ras​pi​ti​vao mir​nim vel​škim gla​som. – Pro​bin? Ono ko​je je gr​me​lo iz zvuč​ni​ka. To si ti? – Da, ui​sti​nu. Ali mo​ja dra​g a su​pru​g a je po​kre​tač​ka sna​g a u ovim stva​r i​ma. Ja je sa​mo pra​tim – do​dao je Kit, pru​ža​ju​ći ru​ku da uz​me njen ci​lin​dar, kad je uvi​deo da je još uvek čvr​sto u Dže​bo​voj ru​ci. – Upo​zna​li smo se, zar ne, Po​le? – ka​zao je Džeb, s po​g le​dom u ko​jem su se me​ša​le pod​jed​na​ke ko​li​či​ne bo​la i op​tu​ži​va​nja. – Pre tri go​di​ne. Iz​me​đu če​ki​ća i na​kov​nja, ka​ko se to ka​že. – A kad je Kit po​g le​dao u ze​mlju da bi iz​be​g ao nje​g ov ne​tre​mi​čan po​g led, po​ja​vi​la se ma​la gvo​zde​na ša​ka, ko​ja je ste​za​la obod še​ši​r a ta​ko sna​žno da mu je no​kat na pal​cu po​be​leo. – Zar ne, Po​le? Bio si moj cr​ve​ni te​le​fon. Go​to​vo iz​bez​u​mljen kad je vi​deo Emi​li, ka​ko se, kao i obič​no, po​ja​vlju​je ni​o t​ku​da i pri​la​zi maj​ci, Kit je pri​zvao po​sled​nje os​tat​ke la​žnog sa​mo​po​u​zda​nja: – Ima​te po​g re​šnog čo​ve​ka, Dže​be. Svi​ma se to do​g a​đa. Gle​dam vas, i ne iz​g le​da​te mi ni​ma​lo po​zna​to – gle​da​ju​ći u Dže​bo​ve ne​po​pus​tlji​ve oči. – Cr​ve​ni te​le​fon mi ni​šta ne zna​či, na​ža​lost. Pol? – pot​pu​na mi​ste​r i​ja. Ali do​bro. I da​lje us​pe​va​ju​ći da se sme​ši, zbu​nje​no se na​sme​jao dok se okre​tao pre​ma Su​za​ni: – Dra​g a, ne sme​mo vi​še da se za​dr​ža​va​mo. Tvo​ji tka​či i grn​ča​r i ni​kad nam ne​će opro​sti​ti. Dže​be, dra​g o mi je što smo se upo​zna​li. Vr​lo po​uč​na pri​ča. Žao mi je zbog ne​spo​r a​zu​ma. Še​šir mo​je že​ne, Dže​be. Ni​je na pro​da​ju, sta​r o mom​če. Odav​no je u po​r o​di​ci. – Če​kaj​te. Džeb je pu​stio še​šir i pri​neo ru​ku ras​kop​ča​nom ko​žnom ka​pu​tu. Kit je stao is​pred Su​za​ne. Ali je​di​no smr​to​no​sno oruž​je ko​je se po​ja​vi​lo u Dže​bo​voj ru​ci bi​la je tam​no​pla​va be​le​žni​ca. – Za​bo​r a​vio sam da vam dam ra​čun, zar ne? – pri​me​tio je, na​r u​g av​ši se svo​joj ne​smo​tre​no​sti. – Onaj po​r e​ski in​spek​tor bi me ubio, ne​g o šta. Spu​šta​ju​ći be​le​žni​cu na ko​le​no, oda​brao je stra​ni​cu, po​bri​nuo se da in​di​g o bu​de na me​stu i po​čeo

da pi​še iz​me​đu li​ni​ja, sme​đom voj​nom olov​kom. A kad je za​vr​šio – a to mo​r a da je bio ve​o ​ma de​ta​ljan ra​čun, su​de​ći po to​me ko​li​ko mu je vre​me​na po​treb​no da se is​pi​še – is​ce​pao je stra​nu, pre​sa​vio ju je i pa​žlji​vo spu​stio u Su​za​ni​nu no​vu tor​bu. * U di​plo​mat​skom sve​tu ko​jem su, do​ne​dav​no, pri​pa​da​li Kit i Su​za​na, kao nje​g o​vi oda​ni gra​đa​ni, zna​lo se šta je dru​štve​na oba​ve​za. Tka​či su se oku​pi​li da na​pra​ve sta​r in​ski ra​zboj? Su​za​na mo​r a da vi​di ka​ko taj ra​zboj ra​di, a Kit mo​r a da ku​pi ko​mad ruč​no tka​nog plat​na, tvr​de​ći ka​ko mu baš to tre​ba da mu kom​pju​ter ne bi vi​še kli​zao po sto​lu; ne ma​r i što ni za ko​g a taj ne​su​vi​sli ko​men​tar ni​je imao smi​sla, po​seb​no za Emi​li, ko​ja je, ni​kad pre​da​le​ko, ća​ska​la s ne​kom de​či​com. U grn​čar​skoj ša​tri, Kit se​da za grn​čar​ski to​čak i br​lja, dok se Su​za​na do​bro​ćud​no sme​je nje​g o​vim po​ku​ša​ji​ma. Tek kad su oba​vi​li te po​sled​nje ri​tu​a​le, naš knez i nje​g o​va go​spa opra​šta​ju se i uz pre​ćut​no odo​bre​nje od​la​ze sta​zom ko​ja vo​di is​pod sta​r og že​le​znič​kog mo​sta, duž po​to​ka i do spo​r ed​nog ula​za na ima​nje. Su​za​na je ski​nu​la še​šir. Kit je mo​r ao da joj ga po​ne​se. Za​tim se se​tio da i sam ski​ne svoj slam​na​ti še​šir, spo​jio ih duž obo​da pa ih ne​spret​no po​neo za​jed​no sa ot​me​nim šta​pom za ho​da​nje sa sre​br​nom dr​škom. Dru​g om ru​kom je dr​žao Su​za​nu pod​r u​ku. Emi​li je kre​nu​la za nji​ma, a on​da se pre​do​mi​sli​la, pa im do​vik​nu​la kroz sa​vi​je​ne ša​ke da će se vi​de​ti ka​sni​je na ima​nju. Tek kad su za​šli u za​klon že​le​znič​kog mo​sta, Su​za​na se okre​nu​la pre​ma mu​žu. – Ko je, za ime sve​ta, bio onaj čo​vek? Onaj za ko​g a si re​kao da ga ne po​zna​ješ. Džeb. Ko​žar. – Pot​pu​no ne​po​znat – uz​vra​tio je Kit od​luč​no, od​g o​va​r a​ju​ći na pi​ta​nje ko​jeg se uža​sa​vao. – Ne​mam pred​sta​vu ko je on. Iz​vi​ni. – Na​zvao te je Pol. – Je​ste, i tre​ba​lo bi ga osu​di​ti zbog to​g a. Na​dam se da će to je​be​no i ura​di​ti. – Je​si li ti Pol? Je​si li bio Pol? Za​što mi ne od​g o​va​r aš, Ki​te? – Ne mo​g u, eto za​što. Dra​g a, mo​r aš da za​bo​r a​viš to. Ni​kud nas ne​će odve​sti. Ne mo​g u. – Iz be​zbed​no​snih ra​zlo​g a? – Da. – Re​kao si mu da ni​kad ni​si bio ni​či​ji cr​ve​ni te​le​fon. – Da. Je​sam. – Ali bio si. On​da kad si oti​šao na taj​nu mi​si​ju, ne​kud gde je to​plo, i vra​tio se s iz​g re​ba​nim no​g a​ma. Emi​li je bi​la kod nas, spre​ma​la je spe​ci​ja​li​stič​ki is​pit iz trop​skih bo​le​sti. Že​le​la je da ti da in​jek​ci​ju pro​tiv te​ta​nu​sa. Od​bio si. – Ni​je tre​ba​lo ni to​li​ko da ti ka​žem. – Ali je​si. Za​to ne​moj sa​da da po​r i​češ. Oti​šao si da bu​deš slu​žbe​ni cr​ve​ni te​le​fon i ni​si že​leo da ka​žeš ko​li​ko du​g o ni ku​da, ot​krio si sa​mo da je ta​mo to​plo. Bi​le smo za​di​vlje​ne. Pi​le smo u tvo​je ime: „Ži​veo naš cr​ve​ni te​le​fon”. Ta​ko je bi​lo, zar ne? Ne​ćeš to po​r e​ći? I vra​tio si se iz​g re​ban i re​kao da si pao u žbu​nje. – Je​sam. Ta​ko je. Žbu​nje. Is​ti​na. A kad je to ni​je za​do​vo​lji​lo: – Do​bro, Su​ki. Do​bro. Slu​šaj. Bio sam Pol. Bio sam nje​g ov cr​ve​ni te​le​fon. Da, bio sam. Pre tri go​di​ne. I bi​li smo rat​ni dru​g o​vi. Bi​la je to naj​bo​lja stvar ko​ju sam ura​dio to​kom či​ta​ve ka​r i​je​r e, i to je sve što ću ti ikad re​ći. Taj si​r o​ti mo​mak se pot​pu​no ras​pao. Je​dva sam ga pre​po​znao.

– Iz​g le​dao je kao do​bar čo​vek, Ki​te. – On je vi​še od to​g a. On je sa​vr​še​no pri​sto​jan, hra​bar čo​vek. Ili je to bio. Ni​sam u sva​đi s njim. Upra​vo obrat​no. Bio je moj… ču​var – ka​zao je, u tre​nut​ku ne​pro​mi​šlje​ne is​kre​no​sti. – No ti si ipak po​r e​kao da ga po​zna​ješ. – Mo​r ao sam. Ni​sam imao iz​bo​r a. Čo​vek je pre​te​r ao. Či​ta​va ope​r a​ci​ja je bi​la… pa, pot​pu​no taj​na. Po​mi​slio je da je naj​g o​r e pro​šlo, ali ni​je ra​ču​nao na Su​za​ni​nu upor​nost. – Evo šta ni​ma​lo ne ra​zu​mem, Ki​te. Ako je Džeb znao da la​žeš, a i ti si znao da la​žeš, za​što si to mo​r ao da ura​diš? Ili si sla​g ao sa​mo zbog me​ne i Emi​li? Ura​di​la je to, šta god da je u pi​ta​nju. Oprav​da​va​ju​ći se be​som, pro​g un​đao je: – Mi​slim da ću oti​ći i ra​spra​vi​ti s njim, ako ti ne sme​ta – i ne​du​g o za​tim, tut​nuo joj je še​ši​r e u ru​ke i od​ju​r io sta​zom, sa šta​pom za ho​da​nje, ne ma​r e​ći za pra​sta​r i nat​pis OPA​SNOST, pre​šao pre​ko kli​ma​vog pe​šač​kog mo​sta i kroz bre​zov šu​ma​r ak do do​njeg de​la Bej​li​je​ve utri​ne; pre​sko​čio je ogra​du upav​ši u blat​nja​vu ba​r i​cu pa po​hi​tao uz​br​do, oda​kle je ugle​dao obo​r en ša​tor sa iz​lo​žbom za​na​ta i ru​ko​tvo​r i​na i iz​la​g a​če, ko​ji su s vi​še ener​g i​je ne​g o što su je po​ka​za​li tog da​na ra​stu​r a​li ša​tre, te​zge i sklo​pi​ve sto​lo​ve i uba​ci​va​li ih u kom​bi​je: a ta​mo, me​đu kom​bi​ji​ma, pra​zno me​sto, baš to pra​zno me​sto, gde je, sa​mo po​la sa​ta ra​ni​je, sta​jao Dže​bov kom​bi; vi​še ga ni​je bi​lo. To ni​ma​lo ni​je spre​či​lo Ki​ta da se sju​r i niz pa​di​nu, ma​šu​ći ru​ka​ma la​žno ve​seo: – Dže​be! Dže​be! Gde li je, do​đa​vo​la, Džeb? Da li je ne​ko vi​deo Dže​ba, pro​dav​ca ko​že? Oti​šao je pre ne​g o što sam sti​gao da mu pla​tim, si​r o​ti tu​pan… hr​pa nov​ca os​ta​la mi je u dže​pu! Zna​te li gde je Džeb? A vi? – is​pa​lio je niz ja​lo​vih mol​bi dok je za​g le​dao par​ki​r a​ne kom​bi​je i ka​mi​o ​ne. Ali do​bio je sa​mo lju​ba​zne osme​he i od​ma​hi​va​nje gla​vom: ne, Ki​te, iz​vi​ni, ni​ko ne zna ku​da je oti​šao Džeb, ni​ti gde ži​vi, kad smo već kod to​g a, ni​ti ka​ko se pre​zi​va, kad bo​lje raz​mi​slim, Džeb je usa​mlje​nik, uč​tiv, ali ne i čo​vek ko​ji bi se mo​g ao na​zva​ti go​vor​lji​vim – smeh. Je​dan iz​la​g ač mi​slio je ka​ko ga je vi​deo na va​ša​r u u Ko​ve​r a​ku, pre ne​ko​li​ko ne​de​lja; dru​g i je re​kao ka​ko ga se se​ća iz Sent Os​te​la, pro​šle go​di​ne. Ali ni​ko ni​je znao nje​g o​vo pre​zi​me, ni​ko ni​je imao broj te​le​fo​na, ni​ti broj re​gi​star​skih ta​bli​ca. Ve​r o​vat​no je ra​dio ono što i dru​g i tr​g ov​ci, ka​za​li su: vi​deo bi oglas, pla​tio do​zvo​lu za pro​da​ju na ula​zu, par​ki​r ao se, tr​g o​vao i oti​šao da​lje. – Iz​g u​bio si ne​kog, ta​ta? Emi​li, tač​no po​kraj nje​g a – ta de​voj​ka je pro​kle​ti duh. Mo​r a da je tra​ča​r i​la sa štal​skim de​voj​ka​ma, iza bok​so​va za ko​nje. – Da. U stva​r i je​sam, dra​g a. Dže​ba, ko​ža​r a. Onog od ko​jeg je tvo​ja ma​ma ku​pi​la tor​bu. – Šta že​li? – Ni​šta. Ja… – zbu​nio se. – Du​g u​jem mu no​vac. – Pla​tio si mu. Še​zde​set fun​ti. U dva​de​se​ti​ca​ma. – Da, pa, to je bi​lo ne​što dru​g o – iz​vla​čio se, iz​be​g a​va​ju​ći njen po​g led. – Na​mi​r i​va​nje sta​r og du​ga. Pot​pu​no dru​g a​či​je – on​da, br​blja​ju​ći ka​ko mo​r a da raz​go​va​ra s ma​mom, vra​tio se sta​zom i kroz ogra​đen vrt do ku​hi​nje, gde je Su​za​na, uz po​moć go​spo​đe Mar​lou, sec​ka​la po​vr​će, pri​pre​ma​ju​ći ve​če​r u za „bu​lu​men​tu”. Ig​no​r i​sa​la ga je, ta​ko da je po​tra​žio uto​či​šte u tr​pe​za​r i​ji. – Mi​slim da ću sa​mo da iz​g lan​cam sre​bro – iz​ja​vio je, do​volj​no gla​sno da ga ona ču​je i ka​že mu ne​što, ako že​li. Ali ona je oću​ta​la. Dan ra​ni​je oba​vio je ve​li​ki po​sao glan​ca​ju​ći ko​man​dan​to​vu zbir​ku sta​r og sre​bra – sveć​nja​ke pol stor, sla​ni​ke he​ster bejt​men, i sre​br​nu kor​ve​tu sa za​sta​vi​com, ko​ju su mu po​vo​dom od​la​ska s du​žno​sti po​klo​ni​li ofi​ci​r i i po​sa​da po​sled​njeg bro​da ko​jim je ko​man​do​vao. Iz​g lan​cav​ši sva​ki ko​mad ne​ve​se​lim po​kre​tom sre​br​ne kr​pe, si​pao je se​bi ve​li​ku ča​šu vi​ski​ja, oti​šao na sprat i seo za sto u svo​joj gar​de​r o​bi, pri​pre​ma​ju​ći se da oba​vi sle​de​će za​du​že​nje te ve​če​r i: kar​ti​ce za se​de​-

nje. U uo​bi​ča​je​nim okol​no​sti​ma is​pi​si​va​nje tih kar​ti​ca bi mu pred​sta​vlja​lo za​do​volj​stvo, po​što su to bi​le nje​g o​ve zva​nič​ne po​ziv​ni​ce, pre​o ​sta​le od po​sled​nje du​žno​sti u ino​stran​stvu. Ste​kao je na​vi​ku da po​taj​no gle​da ka​ko ne​ko od nje​g o​vih go​sti​ju okre​će kar​ti​cu, pre​la​zi pr​stom pre​ko is​pup​če​nih slo​va i či​ta ča​r ob​ne re​či: ser Kri​sto​fer Pro​bin, vi​so​ki iza​sla​nik Nje​nog kra​ljev​skog ve​li​čan​stva. Ve​če​r as se ni​je ra​do​vao to​me. Ipak, sa spi​skom go​sti​ju pred so​bom i ča​šom vi​ski​ja na​do​hvat ru​ke, na​sta​vio je mar​lji​vo – mo​žda isu​vi​še mar​lji​vo – da ra​di. – Onaj tip Džeb je oti​šao – re​kao je na​mer​no ne​haj​no, ose​ća​ju​ći Su​za​nu iza se​be. – Po​ku​pio pr​nje. Ni​ko ne zna ko je on, si​r o​ti čo​vek. Sve je to ve​o ​ma bol​no. Vr​lo uz​ne​mi​r a​va​ju​će. Oče​ku​ju​ći ute​šan do​dir ili le​pu reč, pre​stao je da ra​di, kad je Dže​bo​va tor​ba pa​la, uz tre​sak, na sto is​pred nje​g a. – Po​g le​daj unu​tra, Ki​te. Raz​dra​že​no na​g i​nju​ći otvo​r e​nu tor​bu pre​ma se​bi, pre​tu​r ao je po njoj, sve dok ni​je na​pi​pao čvr​sto sa​vi​je​nu stra​ni​cu pa​pi​r a na li​ni​je, na ko​jem je Džeb na​pi​sao ra​čun. Ne​spret​no ga je otvo​r io, i jed​na​ko drh​ta​vom ru​kom pri​neo sto​noj lam​pi: Za jed​nu ne​vi​nu že​nu - ni​šta. Za jed​no ne​vi​no mr​tvo de​te - ni​šta. Za jed​nog voj​ni​ka ko​ji je oba​vio svo​ju du​žnost - sra​mo​ta. Za Po​la - ple​mić​ka ti​tu​la. Kit je to pro​či​tao, za​tim se za​g le​dao u po​r u​ku – to vi​še ni​je bio do​ku​ment, već ne​što gad​no. Za​tim ju je ra​ši​r io na sto​lu, me​đu kar​ti​ca​ma za se​de​nje, i po​no​vo je pro​u​čio, za slu​čaj da mu je ne​što pro​ma​klo, no is​po​sta​vi​lo se da ni​je. – To jed​no​stav​no ni​je tač​no – čvr​sto je re​kao. – Taj čo​vek je oči​g led​no bo​le​stan. Za​tim je za​g nju​r io li​ce u ša​ke i pro​tr​ljao ga, a po​sle ne​kog vre​me​na pro​ša​pu​tao: – Dra​g i bo​že. * A ko je bio taj go​spo​dar Bej​li, ako je ikad po​sto​jao? Po​šten korn​vol​ski sin na​šeg se​la, ako slu​ša​te ver​ni​ke, sin ne​kog se​lja​ka ko​g a su ne​pra​ved​no obe​si​li zbog kra​đe ov​ce na Us​krs, na za​do​volj​stvo opa​kog vr​hov​nog su​di​je u Bod​mi​nu. Sa​mo što go​spo​dar Bej​li za​pra​vo ni​je bio obe​šen, ili bar ni​je umro obe​šen, su​de​ći po ču​ve​nom Bej​li​je​vom per​g a​men​tu ko​ji se na​la​zi u ka​pe​li. Se​lja​ci su bi​li ta​ko be​sni zbog ne​pra​ved​ne pre​su​de da su ga ski​nu​li s ve​ša​la usred no​ći, je​su va​la, i oži​ve​li ga naj​bo​ljom ja​bu​ko​va​čom. Se​dam da​na ka​sni​je, mla​di go​spo​dar Bej​li, uzeo je oče​vog ko​nja i od​ja​hao u Bod​min, i jed​nim za​ma​hom ko​se od​se​kao je gla​vu is​tom onom opa​kom su​di​ji, i ne​ka je, go​lu​be moj – ili bar ta​ko pri​ča​ju. Sve je to tra​bu​nja​nje, po mi​šlje​nu Ki​ta, is​to​r i​ča​r a ama​te​r a, ko​ji se u ret​kim ča​so​vi​ma do​ko​li​ce za​ba​vljao is​tra​ži​va​njem te pri​če: sen​ti​men​tal​no vik​to​r i​jan​sko ble​be​ta​nje naj​g o​r e vr​ste, ni​ma​lo pot​kre​plje​no do​ka​zi​ma u me​snim ar​hi​va​ma. Os​ta​la je či​nje​ni​ca da su to​kom mno​g ih go​di​na, po ki​ši i sun​cu, u ra​tu i mi​r u, do​bri lju​di Sent Pi​ra​na za​jed​no pro​sla​vlja​li čin iz​vr​še​nja smrt​ne ka​zne bez pret​hod​nog su​đe​nja. *

Te is​te no​ći, dok je le​žao bu​dan i zbu​njen po​r ed us​nu​le že​ne, iz​mu​čen ogor​če​njem, sum​njom u se​be i is​kre​nom za​bri​nu​to​šću za biv​šeg rat​nog dru​g a ko​ji je, iz ne​po​zna​tog ra​zlo​g a, pao ta​ko ni​sko, Kit je raz​mi​šljao o na​r ed​nom po​te​zu. Noć se ni​je za​vr​ši​la s ve​če​r om: a ka​ko je i mo​g la? Po​sle ra​spra​ve u nje​g o​voj gar​de​r o​bi, Kit i Su​za​na je​dva da su ima​li vre​me​na da se pre​svu​ku pre ne​g o što su ko​la po​če​la da se par​ki​r a​ju is​pred ku​će. Ali Su​za​na ni​je os​ta​vi​la ni​ma​lo sum​nje u to da će i po​sle ve​če​r e bi​ti ne​pri​ja​telj​ski ra​spo​lo​že​na pre​ma nje​mu. Emi​li ni u bo​lja vre​me​na ni​je ima​la ni​ka​kve pri​ja​telj​ske ili zva​nič​ne du​žno​sti, te se iz​vu​kla, iz​g o​va​r a​ju​ći se da ide na ne​ku za​ba​vu u pa​r o​hij​skom do​mu, jer io​na​ko ne mo​r a da se vra​ti u Lon​don do su​tra uve​če. Za tr​pe​za​r ij​skim sto​lom, Kit je bri​lji​r ao, pot​po​mog​nut sa​zna​njem da mu se svet sru​šio pred oči​ma, ma​da se po​na​šao ne​pre​dvi​di​vo dok je oča​r a​vao gra​do​na​čel​ni​cu s de​sne stra​ne i go​spo​đu Al​der​man s le​ve po​je​di​no​sti​ma iz svog ži​vo​ta i do​stig​nu​ća kra​lji​či​nog iza​sla​ni​ka u ne​kom ka​r ip​skom ra​ju: – Mo​ja vi​te​ška ti​tu​la? Pot​pu​na slu​čaj​nost! Ni​ka​kve ve​ze sa za​slu​g a​ma. Či​sta pa​r a​da. Kra​lji​ca je bi​la u re​g i​o ​nu i uvr​te​la je se​bi u gla​vu da svra​ti kod lo​kal​nog pre​mi​je​r a. Bi​la je to mo​ja pa​r o​hi​ja i, bin​g o, do​bio sam ti​tu​lu za​to što sam se za​te​kao na pra​vom me​stu u pra​vo vre​me. A ti si, dra​g a – gre​škom uz​i​ma​ju​ći ča​šu s vo​dom i na​zdra​vlja​ju​ći Su​za​ni pre​ko ni​za ko​man​dan​to​vih sveć​nja​ka pol stor – po​sta​la div​na go​spa P., ona​kva ka​vom sam te ja od​u​vek i sma​trao, uo​sta​lom. Ali i dok ob​u​zet oča​ja​njem iz​g o​va​r a te sve​ča​ne re​či, u gla​vi ču​je Su​za​nin glas, a ne svoj. Sa​mo jed​no že​lim da znam, Ki​te: da li su ne​ka ne​du​žna že​na i de​te umr​li, a mi po​sla​ti na Ka​r i​be da bi nas ućut​ka​li, i da li je taj si​r o​ti voj​nik u pra​vu? I na​r av​no, čim je go​spo​đa Mar​lou oti​šla ku​ći, a po​sled​nja ko​la ne​sta​la iz vi​do​kru​g a, Su​za​na se uki​pi​la u pre​dvor​ju, če​ka​ju​ći nje​g ov od​g o​vor. Kit kao da ga je ne​sve​sno pri​pre​mao, to​kom ve​če​r e, jer ga je iz​g o​vo​r io kao port​pa​r ol Mi​ni​star​stva spolj​nih po​slo​va ko​ji da​je zva​nič​nu iz​ja​vu – i ve​r o​vat​no je Su​za​ni to zvu​ča​lo is​to to​li​ko uver​lji​vo. – Evo mo​je za​vr​šne re​či na tu te​mu, Su​ki. To je ono​li​ko ko​li​ko smem da ti ka​žem, a ve​r o​vat​no i mno​g o vi​še. – Da li je ra​ni​je ko​r i​stio tu re​če​ni​cu? – Ta taj​na ope​r a​ci​ja u ko​joj sam imao čast da uče​stvu​jem, ka​sni​je je bi​la opi​sa​na re​či​ma lju​di ko​ji su je pla​ni​r a​li – lju​di na naj​vi​šim po​lo​ža​ji​ma – kao pot​pu​na po​be​da bez pro​li​va​nja kr​vi, nad iz​ve​snim ve​o​ma zlim lju​di​ma. – Tra​čak ne​u​me​sne iro​ni​je iz​bi​ja mu iz gla​sa, a on uza​lud po​ku​ša​va da ga po​ti​sne: – A ko​li​ko znam, mo​žda nam je upra​vo mo​ja skrom​na ulo​g a u toj ope​r a​ci​ji obez​be​di​la po​lo​žaj, jer su ti is​ti lju​di lju​ba​zni po​sve​do​či​li ka​ko sam pri​lič​no do​bro oba​vio po​sao, ali da bi do​de​la ode​li​ko​va​nja, na​ža​lost, bi​la su​vi​še upa​dlji​va. Ipak, ni​je to bio ra​zlog ko​ji mi je iz​ne​lo Ka​drov​sko ode​lje​nje kad su mi po​nu​di​li po​lo​žaj; na​gra​da za du​go​di​šnju slu​žbu bi​lo je nji​ho​vo ob​r a​zlo​že​nje, ma​da ni​su mo​r a​li mno​g o da me ube​đu​ju, ni me​ne, a ni te​be, ko​li​ko se se​ćam – opro​sti​va za​je​dlji​vost. – Da li su lju​di iz Ka​drov​skog, ili iz Ljud​skih re​sur​sa, ili ka​ko god da da​nas vo​le da zo​vu se​be, bi​li sve​sni mo​je ulo​g e u iz​ve​snoj ne​i​zre​ci​vo ose​tlji​voj ope​r a​ci​ji? Is​kre​no sum​njam u to. Pret​po​sta​vljam da ni​su zna​li ni ovo što ti znaš. Da li ju je ube​dio? Kad je Su​za​na ova​kva, sva​šta mo​že da se do​g o​di. Ob​u​zi​ma ga ner​vo​za; sta​r a gre​ška: – Slu​šaj, dra​g a, kad se sve za​vr​ši, ko​me ćeš ve​ro​va​ti? Me​ni i vo​de​ćim lju​di​ma iz Mi​ni​star​stva spolj​nih po​slo​va, ili jed​nom ve​o ​ma tu​žnom biv​šem voj​ni​ku, ko​g a je na​pu​sti​la sre​ća? Oz​bilj​no raz​mi​šlja o nje​g o​vom pi​ta​nju. Od​me​r a​va ga. Li​ce joj je bez​i​zra​zno, ali i ru​me​no, od​luč​no, lo​mi mu sr​ce svo​jom ne​po​ko​le​blji​vom pra​vič​no​šću, li​ce že​ne ko​ja je bi​la stu​dent ge​ne​r a​ci​je na prav​nom fa​kul​te​tu, ali se pra​vom ni​kad ni​je ba​vi​la, do​sad; li​ce že​ne ko​ja je gle​da​la smr​ti u oči, pro​la​zi​la kroz gol​g o​tu le​če​nja i pri​tom ima​la sa​mo jed​nu bri​g u: ka​ko će se Kit sna​ći bez nje?

– Je​si li ih pi​tao – te ko​ji su to is​pla​ni​r a​li – da li je pro​šlo bez žr​ta​va? – Na​r av​no da ni​sam. – Za​što? – Jer lju​di ne vo​le kad os​po​r a​vaš nji​ho​vo po​šte​nje. – Da​kle, sa​mi su ti re​kli. Baš tim re​či​ma? Ope​ra​ci​ja je okon​ča​na bez žr​ta​va… baš ta​ko? – Da. – Za​što? – Da bi me umi​r i​li, pret​po​sta​vljam. – Ili da bi te za​va​r a​li. – Su​za​na, sram te bi​lo! Ili sram bi​lo me​ne?, pi​ta se ma​lo​du​šno, pr​vo be​sno otr​čav​ši u svo​ju gar​de​r o​bu, za​tim se ne​pri​met​no od​šu​njav​ši do svo​je stra​ne kre​ve​ta, gde sat za sa​tom oja​đe​no zu​r i u po​lu​mrak, dok Su​za​na spa​va ne​po​mič​no, opi​je​na ta​ble​ta​ma: kad u jed​nom tre​nut​ku sva​ne ne​u​mit​na zo​r a, on ot​kri​va da je ne​sve​snim raz​mi​šlja​njem do​neo na​i​zgled spon​ta​nu od​lu​ku. * Be​šum​no us​ta​je iz kre​ve​ta i šu​nja se hod​ni​kom, za​tim obla​či fla​nel​ske pan​ta​lo​ne i sport​ski sa​ko, ski​ne mo​bil​ni te​le​fon s pu​nja​ča i uba​ci ga u džep sa​koa. Za​stao je is​pred Emi​li​ne so​be i os​lu​šnuo da li je bud​na, pa ka​ko ni​šta ni​je čuo, na pr​sti​ma je si​šao ni​za ste​pe​ni​ce, do ku​hi​nje, da sku​va ka​fu, ključ​ni pred​u​slov za os​tva​r e​nje glav​nog pla​na, no uto je čuo ćer​ku ka​ko mu se obra​ća s otvo​r e​nih vra​ta pre​ma voć​nja​ku. – Imaš li ma​lo i za me​ne, ta​ta? Emi​li se vra​ća iz ju​tar​nje šet​nje sa Ši​bom. U bi​lo ko​joj dru​g oj pri​li​ci Kit bi uži​vao u opu​šte​nom raz​g o​vo​r u s njom, ali ne i tog ju​tra; ipak je br​zo seo za sto od bo​r o​vi​ne, na​spram nje. Us​put je uo​čio tra​čak na​me​r e na nje​nom li​cu i znao je da se vra​ti​la iz šet​nje na Bej​li Hi​lu kad je ugle​da​la sve​tlo u ku​hi​nji. – Da li bi mi re​kao šta se tač​no do​g a​đa, ta​ta? – oš​tro je pi​ta​la, sli​ka i pri​li​ka svo​je maj​ke. – Šta se do​g a​đa? – ne​u​ver​ljiv osmeh. – Ot​kud ti to da se ne​što do​ga​đa? Tvo​ja ma​ma spa​va, ja pi​jem ka​fu. Ali ni​ko ne mo​že da na​sa​ma​r i Emi​li. Ne u po​sled​nje vre​me. Ne na​kon što ju je ona pro​pa​li​ca Ber​nard pre​va​r io. – Šta se do​g o​di​lo ju​če na va​ša​r u? – na​va​lji​va​la je. – Po​r ed kom​bi​ja onog ko​ža​r a. Po​zna​ješ tog čo​ve​ka, ali ni​si že​leo to da pri​znaš. Na​zvao te je Po​lom i sta​vio ne​ku ogav​nu po​r u​ku u ma​mi​nu tor​bu. Kit je odav​no odu​stao od po​ku​ša​ja da pro​klju​vi go​to​vo te​le​pat​sku ko​mu​ni​ka​ci​ju iz​me​đu svo​je že​ne i ćer​ke. – Da, pa, na​ža​lost, to je ne​što o če​mu ti i ja ne sme​mo da raz​g o​va​r a​mo – od​g o​vo​r io je ne​si​g ur​no, iz​be​g a​va​ju​ći njen po​g led. – A ne mo​žeš da raz​g o​va​r aš o to​me ni s ma​mom. Je li ta​ko? – Da, ta​ko je, Em, ka​ko iz​g le​da. I zbog to​g a mi ni​je ni​ma​lo lak​še ne​g o njoj. Na​ža​lost, u pi​ta​nju je oz​bilj​na slu​žbe​na taj​na. Tvo​ja maj​ka je sve​sna to​g a. I pri​hva​ta to. Kao što bi i ti mo​r a​la. – Pa​ci​jen​ti mi oda​ju taj​ne. Ne ot​kri​vam ih na​o ​ko​lo. Za​što mi​sliš da bi ma​ma pri​ča​la na​o ​ko​lo? Ću​ti kao za​li​ve​na. Ću​tlji​vi​ja je ne​g o ti po​ne​kad. Vre​me je da na​g la​si ne​ke stva​r i: – Za​to što su ovo dr​žav​ne taj​ne, Emi​li. Ne mo​je i maj​či​ne. Po​ve​re​ne su me​ni i ni​kom vi​še. O to​me mo​g u da raz​g o​va​r am is​klju​či​vo s oni​ma ko​ji su u to već upu​će​ni.

A njih je, mo​r am da ka​žem, ve​o​ma ma​lo. I uz ta​ko le​po iz​r a​že​no sa​mo​sa​ža​lje​nje, us​tao je, po​lju​bio je u te​me, oti​šao pre​ko dvo​r i​šta do im​pro​vi​zo​va​ne kan​ce​la​r i​je, za​klju​čao vra​ta i uklju​čio kom​pju​ter. Mar​lon će od​go​vo​ri​ti na va​še lič​ne i po​ver​lji​ve upi​te. * Sa Ši​bom, ko​ja se po​no​sno vo​zi u zad​njem de​lu go​to​vo no​vog len​dro​ve​r a za ko​ji je us​tu​pio sta​r u kamp-pri​ko​li​cu, Kit od​luč​no vo​zi uz Bej​li Hil, sve dok ne stig​ne na odre​di​šte na na​pu​šten vi​di​ko​vac, s kelt​skim kr​stom i po​g le​dom na ju​tar​nju ma​g lu ko​ja se di​že u do​li​ni. Pr​vi po​ziv je osu​đen na pro​past, što je i pret​po​sta​vljao, ali pro​fe​si​o ​nal​na eti​ka i ose​ćaj ugro​že​no​sti spre​ča​va​ju ga da odu​sta​ne. Na cen​tra​li Mi​ni​star​stva spolj​nih po​slo​va ja​vlja mu se od​luč​na že​na, ko​ja za​hte​va da joj po​no​vi svo​je ime, ja​sno i gla​sno. Po​slu​šao ju je, i do​dao vi​te​šku ti​tu​lu, za sva​ki slu​čaj. Po​sle če​ka​nja ta​ko du​g og da je po​mi​slio da pre​ki​ne ve​zu, is​ta že​na ga oba​ve​šta​va da pre​đa​šnji mi​ni​star Fer​g us Kvin već tri go​di​ne ni​je na toj du​žno​sti – što i Kit do​bro zna, ali ga to ne spre​ča​va da je pi​ta da li ima nje​g ov broj i ov​la​šće​nje da mu pre​no​si po​r u​ke. Da li bi ser Kri​sto​fer – ko​nač​no i to da ču​je, hva​la le​po! – že​leo da raz​go​va​r a sa de​žur​nim slu​žbe​ni​kom? Ne, hva​la, ser Kri​sto​fer ne bi že​leo, od​vra​tio joj je, na​g o​ve​stiv​ši da de​žur​ni slu​žbe​nik ne za​do​vo​lja​va ne​o p​ho​dan ni​vo be​zbed​no​sti. Pa, po​ku​šao sam, i to je za​be​le​že​no. Sad ide te​ži deo. Va​di list pa​pi​r a na ko​jem je za​pi​sao Mar​lo​nov broj te​le​fo​na i uno​si ga u svoj mo​bil​ni, po​ja​ča​va ton do kra​ja, jer mu je sluh ma​lo os​la​bio, i br​zo, iz stra​ha da se ne pre​do​mi​sli, pri​ti​ska dug​me za po​ziv. Dok je na​pe​to slu​šao zvo​nja​vu, pre​ka​sno se se​tio ko​je je do​ba da​na u Hju​sto​nu, i uka​zu​je mu se sa​nji​vi Mar​lon, ka​ko pip​ka po​r ed kre​ve​ta, tra​že​ći te​le​fon. Me​đu​tim, ja​vlja mu se sr​da​čan glas ne​ke tek​sa​ske go​spo​đe. – Za​hva​lju​je​mo vam što ste po​zva​li Etič​ka re​še​nja. Za​pam​ti​te: na​ma je va​ša be​zbed​nost na pr​vom me​stu! On​da gla​sna voj​na mu​zi​ka i Mar​lo​nov ra​zme​tljiv ame​r ič​ki glas: – Zdra​vo! Ov​de Mar​lon. Lju​ba​zno vam na​po​mi​nje​mo da će vaš upit uvek os​ta​ti po​ver​ljiv, u skla​du s na​šim na​če​li​ma po​šte​nog i dis​kret​nog po​slo​va​nja. Iz​vi​nja​va​mo se što tre​nut​no ne​ma ni​kog ko bi mo​gao da pri​hva​ti vaš lič​ni i po​ver​lji​vi po​ziv. Ako že​li​te da vam se ja​vi vaš po​u​zda​ni sa​vet​nik, mo​li​mo vas da po​sle sig​na​la os​ta​vi​te krat​ku po​ru​ku, ne du​žu od dva mi​nu​ta. Da li je Kit spre​mio krat​ku po​r u​ku, ne du​žu od dva mi​nu​ta? To​kom du​g e no​ći, za​si​g ur​no je​ste. – Ov​de Pol, mo​r am da raz​g o​va​r am s Eli​o​tom. Eli​o ​te, Pol ov​de, upo​zna​li smo se pre tri go​di​ne. Is​kr​slo je ne​što ne​pri​jat​no, ne mo​jom kri​vi​com, mo​r am da ka​žem. Hit​no mo​r am da raz​g o​va​r am s va​ma, oči​g led​no ne sa svog kuć​nog te​le​fo​na. Ima​te broj mog mo​bil​nog, is​ti je kao ne​ka​da, ni​je ši​fro​van, na​r av​no. Haj​de da što pre za​ka​že​mo sa​sta​nak. Ako ne mo​že​te da do​đe​te, mo​žda mo​že​te da me po​ve​že​te s ne​kim ko je ov​la​šćen za raz​g o​vor. Mi​slim na ne​kog ko zna po​za​di​nu sve​g a i mo​že da is​pu​ni ne​ke pri​lič​no uz​ne​mi​r u​ju​će pra​zni​ne. Ne​str​plji​vo oče​ku​jem vaš po​ziv. Hva​la vam, Pol. S ose​ća​jem da je do​bro oba​vio ose​tljiv po​sao, za ma​nje od dva mi​nu​ta, pre​ki​da ve​zu i kre​će sta​zom, u prat​nji Ši​be. Ali po​sle ne​ko​li​ko sto​ti​na me​ta​r a, ob​u​zi​ma ga ma​lo​du​šnost. Ko​li​ko će mo​r a​ti da če​ka? I po​vrh sve​g a, gde da če​ka? U Sent Pi​r a​nu ne​ma mo​bil​ne mre​že ni​jed​nog pro​vaj​de​r a. Ako sad ode ku​ći, sa​mo će raz​mi​šlja​ti o to​me kad će po​no​vo da iza​đe. Oči​g led​no, ka​sni​je će mo​r a​ti že​ni i ćer​ki da is​pri​ča ne​ku pri​klad​nu pri​ču o onom što je sa​znao, ali ne dok to ne sa​zna. Osim to​g a, tre​ba mu pri​kla​dan iz​g o​vor da os​ta​ne do​stu​pan Mar​lo​nu, a van do​me​ta že​ne i ćer​ke. Taj iz​g o​vor bi mo​g ao da bu​de do​sad​ni advo​kat iz Tru​r a ko​g a je ne​dav​no unaj​mio da raz​r e​ši ne​ke sit​-

ne pro​ble​me oko po​r o​dič​nih fon​do​va. Re​ci​mo, na pri​mer, da je ne​što is​kr​slo: za​pe​tlja​no prav​no pi​ta​nje ko​je tre​ba hit​no pre​tre​sti? I re​ci​mo da je Kit, do​ne​dav​no za​u​zet, pot​pu​no za​bo​r a​vio na sa​sta​nak, sve do​sad? To bi mo​g lo da pro​đe. Sa​da mo​r a da po​zo​ve Su​za​nu, za šta mu tre​ba mno​g o hra​bro​sti, no spre​man je na to. Po​zvao je Ši​bu, vra​tio se u len​dro​ver, uba​cio mo​bil​ni te​le​fon u fu​tro​lu, upa​lio mo​tor, i u tom tre​nut​ku tr​g la ga je za​g lu​šu​ju​ća zvo​nja​va te​le​fo​na. – Da li je to Kit Pro​bin? – go​vo​r i ne​ki mu​ški glas. – Ov​de Pro​bin. Ko je to? – od​vra​tio je, žur​no uti​ša​va​ju​ći ton. – Ov​de Džej Kri​spin iz Etič​kih re​še​nja. Čuo sam ču​de​sne pri​če o va​ma. Eli​o t je tre​nut​no van do​me​ta, usred lo​va je, ka​ko mi to ka​že​mo. Mo​g u li ja da ga za​me​nim? Za ne​ko​li​ko se​kun​di, stvar je re​še​na: sa​sta​će se. I to ne su​tra, već ve​če​r as. Ne​ma oko​li​ša​nja, ne​ma pre​ne​ma​g a​nja. Po​šten bri​tan​ski glas obra​zo​va​nog čo​ve​ka, jed​nog od nas, glas u ko​jem ne​ma ni​ma​lo prav​da​nja, što mno​g o go​vo​r i. To je čo​vek ko​g a bi, u dru​g a​či​jim okol​no​sti​ma, ra​do upo​znao – o če​mu je ured​no iz​ve​stio Su​za​nu od​g o​va​r a​ju​ćim ši​fro​va​nim iz​r a​zi​ma dok se užur​ba​no obla​čio ka​ko bi sti​g ao na voz u de​set i če​tr​de​set je​dan, sa sta​ni​ce u Bod​mi​nu. – I bu​di jak, Ki​te – mo​li​la ga je Su​za​na, gr​le​ći ga svom sna​g om svog one​mo​ća​log te​la. – Ne ka​žem da si sla​bić. Ni​si. Sa​mo si su​vi​še blag, la​ko​ve​r an i odan. Ve​r o​vat​no je i Džeb bio odan. Re​kao si da je​ste. Zar ne? Da li je to re​kao? Ve​r o​vat​no je​ste. Ali opet, ka​ko joj je mu​dro od​vra​tio, lju​di se me​nja​ju, dra​ga, čak i naj​bo​lji me​đu na​ma, znaš. A ne​ki od nas skre​nu s pu​ta. – I pi​taj Go​spo​di​na Zna​čaj​nog, ko go da je on, bez oko​li​ša​nja: „Da li je is​ti​na ono što je si​r o​ti Džeb re​kao i da li su ne​ka ne​vi​na že​na i nje​no de​te stra​da​li?” Ne za​ni​ma me šta se do​g o​di​lo, znam da ni​kad ne​ću ni sa​zna​ti. Ali ako je ono što je Džeb na​pi​sao na onoj pro​kle​toj ce​du​lji is​ti​na, i ako smo za​to do​bi​li Ka​r i​be, mo​r a​mo da se su​o ​či​mo s tim. Ne mo​že​mo da ži​vi​mo u la​ži. Zar ne, dra​g i? Ili mo​žda sa​mo ja ne mo​g u? – do​da​la je, kao da se nak​nad​no se​ti​la. Emi​li je još od​luč​ni​ja, dok su pri​la​zi​li sta​ni​ci: – O če​mu god da se ra​di, ta​ta, ma​mi su po​treb​ni is​kre​ni od​g o​vo​r i. – Kao i me​ni! – od​bru​sio joj je, na​čas ob​u​zet be​som i ogor​če​njem, zbog če​g a je od​mah za​ža​lio. * Ho​tel Ko​not u lon​don​skom Vest En​du ni​je bio sme​štaj po Ki​to​vom uku​su, ali dok je se​deo sam, me​đu užur​ba​nim ko​no​ba​r i​ma u post​mo​der​ni​stič​koj ra​sko​ši nje​g o​vog sa​lo​na, po​že​leo je da je​ste; u tom slu​ča​ju ne bi oda​brao sta​r o se​o ​sko ode​lo i sme​đe ci​pe​le ko​je je uzeo iz gar​de​r o​be. – Ako moj avi​o n bu​de ka​snio, sa​mo ka​ži​te da če​ka​te me​ne, ka​ko bi se po​bri​nu​li za vas – ob​ja​snio je Kri​spin, ne tru​de​ći se da po​me​ne oda​kle do​la​zi nje​g ov avi​o n. I na​r av​no, kad je Kit pro​mr​ljao Kri​spi​no​vo ime še​fu sa​le u cr​nom ode​lu, ko​ji je iz​g le​dao kao ne​ki ču​ve​ni di​r i​g ent na po​di​ju​mu, ovaj se na​sme​šio: – Dug put ste pre​va​li​li, zar ne, ser Kri​sto​fe​r e? Pa, Korn​vol i je​ste da​le​ko. Šta mo​g u da vam po​nu​dim, na ra​čun go​spo​di​na Kri​spi​na? – Ča​jem, ali ja ću ga pla​ti​ti. Go​to​vi​nom – od​g o​vo​r io je uko​če​no Kit, od​lu​čan da sa​ču​va ne​za​vi​snost. Ali čaj se u Ko​no​tu ne shva​ta ola​ko. Kit je mo​r ao da pri​sta​ne na šik i šok po​pod​nev​ni čaj, i iz​g le​da bes​po​moć​no dok ko​no​bar do​no​si tor​te, ko​la​če i sen​dvi​če s kra​stav​cem, po ce​ni od tri​de​set pet fun​ti bez na​poj​ni​ce. Če​ka.

Ne​ko​li​ko mo​g u​ćih Kri​spi​na ula​zi, ig​no​r i​še ga, pri​dru​žu​je se dru​g i​ma ili se dru​g i pri​dru​žu​ju nji​ma. Na os​no​vu onog sna​žnog, za​po​ved​nič​kog gla​sa ko​ji je čuo pre​ko te​le​fo​na, spon​ta​no tra​ži čo​ve​ka ko​jem ta​kav glas pri​sta​je: sa ši​r o​kim ra​me​ni​ma, mo​žda, ve​o ​ma sa​mo​u​ve​r e​nog, si​g ur​nog ko​r a​ka. Se​ća se Eli​o ​to​vog odu​še​vlje​nog ve​li​ča​nja svog po​slo​dav​ca. Ner​vo​zno se pi​ta ka​kvo bi ze​malj​sko oblič​je mo​g la da pre​u​zme ta​kva ha​r i​zma​tič​na si​la. I ni​je pot​pu​no ra​zo​ča​r an kad ot​men če​tr​de​set​pe​to​g o​di​šnjak pro​seč​ne vi​si​ne, u do​bro skro​je​nom si​vom pru​g a​stom ode​lu, ti​ho sed​ne po​kraj nje​g a, ru​ku​je se s njim i pro​mr​mlja: – Re​kao bih da me​ne če​ka​te. Džej Kri​spin je pra​vi ugla​đen En​g lez, ka​ko mu i glas go​vo​r i. Glat​ko iz​bri​jan, ured​no pod​ši​ša​ne, za​če​šlja​ne buj​ne ko​se i sa​mo​u​ve​r e​nog osme​ha, Kri​spin je mu​ška​r ac za ko​g a bi Ki​to​vi ro​di​te​lji re​kli da je le​po ra​zvi​jen. – Ki​te, ve​o ​ma mi je žao zbog ovo​g a – iz​ja​vlju​je taj sa​vr​še​no po​de​šen glas, s is​kre​no​šću ko​ja pro​di​r e Ki​tu pra​vo u sr​ce. – Ka​kve ste sa​mo ne​vo​lje do​ži​ve​li. Za​bo​g a, šta to pi​je​te… ni​je valj​da čaj?! – I dok ko​no​bar je​zdi po​kraj njih: – Vi ste čo​vek za vi​ski. Ov​de ima​ju pri​lič​no pri​sto​jan ma​ka​lan. Od​ne​si sve ovo, ho​ćeš li, Lu​i​đi? I do​ne​si nam dve ča​še vi​ski​ja sta​r og osam​na​est go​di​na. Si​paj do​sta. Led? Bez le​da. So​da i vo​da po​seb​no. – Dok ko​no​bar od​la​zi: – I slu​šaj​te, mno​g o vam hva​la što ste do​šli. Uža​sno mi je žao što ste mo​r a​li da pro​đe​te kroz to. * Da​nas Kit ni​po​što ne bi pri​znao da ga je pri​vu​kao Džej Kri​spin, ni​ti da je na nje​g o​vu pro​ce​nu na bi​lo ko​ji na​čin uti​cao iz​u​ze​tan šarm tog čo​ve​ka. Od po​čet​ka je tvr​dio ka​ko je ga​jio naj​du​blje sum​nje pre​ma tom ti​pu, i za​dr​žao ih to​kom ce​log sa​stan​ka. – A ži​vot u za​ba​če​nom Korn​vo​lu vam od​g o​va​r a, zar ne? – ne​o ​ba​ve​zno će Kri​spin dok če​ka​ju pi​će. – Ne pa​ti​te za sve​tlo​šću ve​le​g ra​da? Ja bih po​lu​deo po​sle ne​ko​li​ko ne​de​lja. Ali to je moj pro​blem, ta​ko mi ka​žu. Ne​i​zle​čiv sam ra​do​ho​li​čar. Bez da​r a da se za​ba​vim. – Po​sle ovog ma​log po​ve​r a​va​nja: – A Su​za​na je bo​lje, na​dam se? – pi​ta, kraj​nje za​bri​nu​tim gla​som. – Ne​u​po​re​di​vo bo​lje, hva​la na pi​ta​nju, ne​u​po​r e​di​vo. Pri​ja joj se​o ​ski ži​vot – od​g o​va​r a Kit ne​spret​no, ali šta bi dru​g o tre​ba​lo da ura​di kad ga čo​vek pi​ta? I ne​r a​spo​lo​že​no, tru​de​ći se da pre​u​sme​r i tok raz​g o​vo​r a: – A gde je va​še se​di​šte? Ov​de u Lon​do​nu ili… pa, Hju​sto​nu, pret​po​sta​vljam? – Oh, za​bo​g a, Lon​don, gde dru​g o? Je​di​no pra​vo me​sto, ako me​ne pi​ta​te… osim Korn​vo​la, oči​gled​no. Ko​no​bar se vra​tio. Pre​ki​nu​li su raz​g o​vor dok je si​pao pi​će po Kri​spi​no​vim uput​stvi​ma. – In​dij​ske ora​he, ne​što za gric​ka​nje? – pi​ta Kri​spin Ki​ta. – Ili ne​što ma​lo kon​kret​ni​je, po​sle pu​to​va​nja? – Hva​la vam, sve je u re​du – od​vra​ća, ne spu​šta​ju​ći gard. – Pri​čaj​te, on​da – ka​zao je Kri​spin, kad je ko​no​bar oti​šao. Kit je pri​čao. A Kri​spin je slu​šao, nje​g o​vo le​po li​ce zgr​či​lo se od usred​sre​đe​no​sti, ured​no pod​ši​ša​na gla​va mu​dro je kli​ma​la, ka​ko bi na​g la​sio da je upo​znat s pri​čom; čak i da ju je ra​ni​je čuo. – A on​da, is​te ve​če​r i, na​šao sam ovo, vi​di​te – Kit će, s ne​g o​do​va​njem u gla​su, dok va​di tam​no​smeđ ko​ve​r at iz dže​pa sa​koa; pru​žio je Kri​spi​nu ta​nak pa​pir na li​ni​je, ko​ji je Džeb is​ce​pao iz svo​je be​le​žni​ce. – Po​g le​daj​te to, mo​li​ću le​po – na​g la​sio je, gle​da​ju​ći Kri​spi​no​vu ma​ni​ki​r a​nu ša​ku ka​ko uz​i​ma pa​pir, dvo​stru​ke man​žet​ne od sve​tlo​sme​đe svi​le i zlat​nu iz​g ra​vi​r a​nu dug​mad; po​sma​trao ga je ka​ko se za​va​lju​je u sto​li​ci i, dr​že​ći pa​pir obe​ma ru​ka​ma, pro​u​ča​va ga s mir​no​ćom ne​kog an​ti​kva​r a, ko​ji pro​ve​r a​va vo​de​ni žig.

I da li je iz​gle​dao kao kri​vac, dra​gi? Da li je iz​gle​dao za​pre​pa​šće​no? Ka​ko je iz​gle​dao? Ali Kri​spin, ko​li​ko je Kit mo​g ao da raz​lu​či, ni​je ni​ka​ko iz​g le​dao. Ni​je​dan mi​šić na li​cu ni​je mu za​i​g rao, ša​ke mu se ni​su že​sto​ko tre​sle; sa​mo je bes​po​moć​no od​mah​nuo le​po pod​ši​ša​nom gla​vom, uz ofi​cir​ski glas. – Pa, baš mi vas je žao, Ki​te. Za​i​sta mi vas je žao. Pro​kle​to gro​zna si​tu​a​ci​ja, ui​sti​nu. A i va​ša si​r o​ta Su​za​na. Ogav​no. Kroz šta li je ona sa​mo pro​šla, bog zna. Ho​ću da ka​žem, ona je pre​tr​pe​la naj​ve​ći uda​r ac. Ne sa​mo za​to što ni​je zna​la oda​kle je on i za​što je do​šao već sto​g a što je bi​la sve​sna da ni​šta ne sme da pi​ta. Ka​kvo ma​lo gov​no. Opro​sti​te mi. Za​bo​ga! – sr​di​to je re​kao, ti​him gla​som, po​ti​sku​ju​ći na​let ogor​če​nja. – A ona stvar​no mo​r a da do​bi​je is​kren od​g o​vor – na​va​lji​vao je Kit, re​šen da ne odu​sta​je. – Ona mo​ra da zna šta se do​g o​di​lo, ko​li​ko god da je to lo​še. Kao i ja. Uvr​te​la je se​bi u gla​vu da je mo​je po​sta​vlje​nje na Ka​r i​bi​ma bi​lo na​čin da me ućut​ka​ju. Čak je, pot​pu​no ne​na​mer​no, za​r a​zi​la i na​šu ćer​ku tom ide​jom. To ni​je baš pri​jat​na in​si​nu​a​ci​ja, kao što pret​po​sta​vlja​te – po​ma​lo ohra​bren Kri​spi​no​vim sa​o ​se​ćaj​nim kli​ma​njem gla​vom – ni​je baš sre​ćan na​čin da se pro​ve​de pen​zi​ja: sma​tra​te da ste ura​di​li do​bar po​sao za do​mo​vi​nu, a on​da ot​kri​je​te da je to bi​la var​ka da se pri​kri​je, pa, ubi​stvo, da ne oko​li​šam – za​stao je da ko​no​bar po​r ed njih pro​ve​ze ko​li​ca s ro​đen​dan​skom tor​tom s jed​nom sve​ći​com. – Do​daj​te to​me či​nje​ni​cu da je je​dan pr​vo​kla​san voj​nik uni​štio ceo ži​vot zbog to​g a. To je ne​što što Su​zan ne​će ola​ko pri​hva​ti​ti, jer ima obi​čaj da se vi​še bri​ne o dru​g i​ma ne​g o o se​bi. Evo šta že​lim da vam ka​žem: mo​r a​mo da sa​zna​mo či​nje​ni​ce, bez ulep​ša​va​nja. Da ili ne. Is​kre​no. Obo​je. Svi mi. Sva​ko bi to že​leo. Žao mi je zbog to​g a. Za​što žao? Žao mu je što ga je iz​dao glas, što se za​ja​pu​r io? Ni​ma​lo mu ni​je žao. Ko​nač​no se raz​be​sneo, i ta​ko i tre​ba. Su​ki bi ga po​hva​li​la. Kao i Em. A pri​zor ovog ti​pa, Dže​ja Kri​spi​na, ka​ko sa​mo​za​do​volj​no kli​ma le​pom gla​vom s ta​la​sa​stom ko​som raz​lju​tio bi ih kao što je i nje​ga po​čeo da lju​ti. – Po​vrh sve​g a, ja sam is​pao zli​ko​vac u ovoj pri​či – ve​li​ko​du​šno će Kri​spin, to​nom čo​ve​ka ko​ji pri​zna​je kri​vi​cu. – Ja sam zli​ko​vac ko​ji je or​g a​ni​zo​vao sve to, unaj​mio hr​pu jef​ti​nih pla​će​ni​ka, pre​va​r io Len​g li i na​še spe​ci​jal​ne je​di​ni​ce da nam obez​be​de po​dr​šku i ko​man​do​vao jed​nom od naj​ve​ćih ope​r a​tiv​nih br​ljo​ti​na svih vre​me​na. Je li ta​ko? I još sam po​ve​r io po​sao bes​ko​r i​snom ofi​ci​r u ko​me fa​li da​ska u gla​vi i pu​stio da lju​di iz​r e​še​ta​ju ne​vi​nu maj​ku i de​te. To ho​će​te da mi ka​že​te, ili sam ne​što pro​pu​stio? – Slu​šaj​te, ni​sam re​kao ni​šta od to​g a… – Ne, Ki​te, ni​ste ni mo​r a​li. Džeb je re​kao, a vi ste po​ve​r o​va​li. Ne mo​r a​te da me la​že​te. Ži​veo sam s tim tri go​di​ne, i mo​g u da ži​vim još tri – od​vra​tio je bez trun​ke sa​mo​sa​ža​lje​nja, ili je Kit ni​je čuo. – A Džeb ni​je je​di​ni, da bu​dem po​šten. U mom po​slu ima raz​nih: ti​po​vi s post​tra​u​mat​skim po​r e​me​ća​jem, stvar​nim ili iz​mi​šlje​nim, ne​za​do​volj​ni ot​prem​ni​na​ma, pen​zi​ja​ma, fan​ta​zi​r a​ju o se​bi, iz​mi​šlja​ju ži​vot​ne pri​če i tr​če kod advo​ka​ta ako ih ne ućut​kam na vre​me. Ali ovo ma​lo ko​pi​le je pri​ča za se​be, ve​r uj​te mi. – Uz​dr​žan uz​dah, još jed​no tu​žno kli​ma​nje gla​vom. – Sjaj​no je oba​vio po​sao tog da​na, taj Džeb, pr​vo​kla​sno. Za​to je sve ovo još stra​šni​je. Ve​o ​ma je uver​ljiv. Ša​lje sr​ce​pa​r a​ju​ća pi​sma svom po​sla​ni​ku, mi​ni​stru od​bra​ne, ko​me god že​li​te. Otrov​ni pa​tu​ljak, ta​ko ga zo​ve​mo u glav​noj kan​ce​la​r i​ji. Pa, ne​ma ve​ze. – Još je​dan uz​dah, go​to​vo ne​ču​jan. – A vi ste pot​pu​no si​g ur​ni da je taj su​sret bio slu​ča​jan? Ni​je vas ne​ka​ko pro​na​šao? – Či​sta slu​čaj​nost – in​si​sti​r ao je Kit, s vi​še uve​r e​nja ne​g o što je ose​ćao. – Da li su va​še lo​kal​ne no​vi​ne ili ra​dio u Korn​vo​lu na​ja​vi​li da će ser Kri​sto​fer i le​di Pro​bin mo​žda uka​za​ti čast za​jed​ni​ci i do​ći na va​šar? – Vr​lo je mo​g u​će. – Mo​žda je to od​g o​vor.

– Ni​ka​ko – od​g o​vo​r io je od​luč​no Kit. – Džeb ni​je znao ka​ko se zo​vem dok se ni​je po​ja​vio na va​ša​r u i sa​brao dva i dva – dra​g o mu je što zvu​či pre​zri​vo. – Ni​je bi​lo va​ših sli​ka? – Mi ih ni​smo vi​de​li. Da ih je bi​lo, go​spo​đa Mar​lou bi nam re​kla. Na​ša do​ma​ći​ca – odva​žno je od​vra​tio, pa do​dao, ka​ko bi de​lo​vao uver​lji​vi​je: – Da je ne​što i pro​pu​sti​la, ne​ko iz se​la bi se već po​bri​nuo da joj to ka​že. Ko​no​bar ih je pi​tao da li že​le još jed​no pi​će. Kit je od​bio, ali Kri​spin je pri​hva​tio, a Kit se ni​je po​bu​nio. – Že​li​te li, uop​šte, da ču​je​te ne​što o na​šem po​slu, Ki​te? – pi​tao je Kri​spin kad su po​no​vo os​ta​li sa​mi. – Ni​sam si​g u​r an da bi tre​ba​lo. Ni​je to moj po​sao. – Pa, ja mi​slim da bi tre​ba​lo. Ne​ma sum​nje da ste sjaj​no ra​di​li u Mi​ni​star​stvu spolj​nih po​slo​va. Mar​lji​vo ste ra​di​li za kra​lji​cu, za​r a​di​li pen​zi​ju i ti​tu​lu. Ali kao pr​vo​kla​san dr​žav​ni slu​žbe​nik, bi​li ste onaj ko​ji omo​gu​ća​va da se ne​što os​tva​r i… do​bro ste to ra​di​li, pro​kle​to do​bro. Ni​kad ni​ste bi​li iz​vr​ši​lac. Ni​ste bi​li ono što bi​smo na​zva​li lo​vac sa​ku​pljač u kor​po​r a​tiv​noj pra​šu​mi. Je li ta​ko? Pri​znaj​te. – Či​ni mi se da ne znam na šta ci​lja​te – pro​g un​đao je Kit. – Go​vo​r im o pod​sti​ca​ju – ob​ja​snio je Kri​spin str​plji​vo. – Go​vo​r im o onom šta na​g o​ni pro​seč​nog Džo​na Smi​ta da us​ta​ne iz kre​ve​ta uju​tro: no​vac, pr​lja​va lo​va, kin​ta. A u mom po​slu – ne i u va​šem – po​sta​vlja se pi​ta​nje ko će da do​bi​je naj​ve​ći ko​mad ko​la​ča po​sle us​pe​šne ope​r a​ci​je kao što je Di​vlji​na. I ta​ko se ra​đa ne​za​do​volj​stvo. Sve do tač​ke kad ti​po​vi kao što je Džeb po​mi​sle da tre​ba da im pri​pad​ne po​la dr​žav​nog tre​zo​r a. – Kao da za​bo​r a​vlja​te da je Džeb bio voj​nik – os​tra​šće​no će Kit. – Bri​tan​ski voj​nik. I da je po​me​nuo lov​ce na uce​ne, sa​svim slu​čaj​no. Pod​no​sio ih je, ali to je bi​lo naj​vi​še što je mo​g ao. Po​no​sio se ti​me što je kra​lji​čin voj​nik, i to mu je bi​lo do​volj​no. Re​kao sam šta sam že​leo. Iz​vi​ni​te zbog to​g a – za​vr​šio je, još uvek raz​dra​žen. Kri​spin je bla​g o kli​mao gla​vom, kao čo​vek či​ji su se naj​g o​r i stra​ho​vi po​tvr​di​li. – Oh, za​bo​g a. Oh, Dže​be. Oh, čo​ve​če. Stvar​no je to re​kao, zar ne? Bo​že me sa​klo​ni! – Pri​brao se. – Kra​lji​čin voj​nik ne vo​li pla​će​ni​ke, ali že​li ogro​man ko​mad pla​će​nič​kog ko​la​ča? Svi​đa mi se to. Sva​ka čast, Dže​be. Li​ce​mer​je je do​se​g lo no​ve gra​ni​ce. A kad ne do​bi​je ono što že​li, okre​ne du​pe i za​se​r e prag Etič​kih re​še​nja. Ka​kvo ma​lo dvo​lič​no… – iz pri​stoj​no​sti ni​je do​vr​šio. No Kit ni​je do​zvo​lio da ga to od​vra​ti od nje​g o​vog na​u​ma: – Slu​šaj​te, sve to ne​ma ve​ze s te​mom. Ni​sam do​bio od​g o​vor, zar ne? Ni ja, ni Su​za​na. – Na šta tač​no, sta​r i moj? – pi​tao je Kri​spin, još uvek se bo​r e​ći da po​be​di de​mo​ne ko​ji ga pro​g o​ne. – Od​g o​vor po ko​ji sam do​šao, do​đa​vo​la. Da ili ne? Za​bo​r a​vi​te na​g ra​de, uce​ne i slič​no. Ba​ci​te dim​nu za​ve​su na to i od​g o​vo​r i​te mi na pi​ta​nja, pr​vo: da li je ope​r a​ci​ja pro​te​kla bez žr​ta​va? Da li je iko na​stra​dao? Ako je​ste, ko je to bio? Ne​ma ve​ze je​su li ti lju​di ne​vi​ni ili kriv​ci: je​su li ubi​je​ni? A dru​go – iz​g u​bio je ra​čun, no ipak je upor​no na​sta​vio – da li je ubi​je​na ne​ka že​na? I da li je ubi​je​no nje​no de​te? Ili bi​lo ko​je de​te? Su​za​na ima pra​vo da zna. Kao i ja. I obo​je mo​r a​mo da zna​mo šta da ka​že​mo ćer​ki, jer je i Emi​li bi​la tu. Na va​ša​r u. Ču​la ga je. Ču​la je ne​što što ni​je sme​la da ču​je. Od Dže​ba. Ni​je nje​na kri​vi​ca što se to de​si​lo. Ni​sam si​g u​r an šta je sve ču​la, no i to je bi​lo do​volj​no. – I kao da se pre​do​mi​šlja, jer se sti​deo re​či ko​ji​ma se opro​stio od Emi​li na že​le​znič​koj sta​ni​ci: – Pri​slu​ški​va​la je, ve​r o​vat​no. Ne kri​vim je. Ona je le​kar. Do​bro za​pa​ža. Mo​r a da bu​de pa​žlji​va. To joj je u opi​su po​sla. Kri​spin je iz​g le​dao iz​ne​na​đe​no, čak po​ma​lo po​vre​đe​no, kad je ot​krio da su ta pi​ta​nja još uvek ak​tu​el​na. Ali od​lu​čio je da od​g o​vo​r i: – Haj​de pr​vo da po​g le​da​mo vaš slu​čaj, Ki​te, ho​će​mo li? – lju​ba​-

zno je pre​dlo​žio. – Zar stvar​no mi​sli​te da bi vam do​bri sta​r i MSP dao to na​me​šte​nje – tu čast – da je bi​lo kr​vo​pro​li​ća na Ste​ni? Da ne po​mi​njem Me​še​ta​ra, ko​ji je ot​pe​vao sve što zna is​tra​ži​te​lji​ma na ne​po​zna​toj lo​ka​ci​ji? – Mo​žda i bi – re​kao je tvr​do​g la​vo Kit, ne os​vr​ću​ći se na to što je mr​ski uljez upo​tre​bio skra​će​ni​cu MSP. – Da me ućut​ka​ju. Da me sklo​ne s li​ni​je va​tre. Da me spre​če da ble​be​ćem. Mi​ni​star​stvo spolj​nih po​slo​va je u svo​je vre​me ra​di​lo i go​r e stva​r i. Su​za​na mi​sli da je to mo​g u​će. Kao i ja. – On​da mi či​taj​te s usa​na. Is​pod na​tu​šte​nih obr​va, Kit je ra​dio upra​vo to. – Ki​te. Ta​mo je bi​lo nu​la, po​na​vljam: nu​la iz​g u​blje​nih ži​vo​ta. Že​li​te li da vam još jed​nom po​no​vim? Ni​jed​na kap kr​vi ni​je pro​li​ve​na, ni​či​je. Ni​je bi​lo mr​tve de​ce i maj​ki. Je​ste li sad uve​r e​ni? Ili mo​ram da za​mo​lim re​cep​ci​o ​ne​r a da do​ne​se Bi​bli​ju? * Pe​ša​če​nje od Ko​no​ta do Pal Ma​la te bla​g e pro​leć​ne ve​če​r i bi​lo je za Ki​ta ma​nje za​do​volj​stvo, a vi​še tu​žna pro​sla​va. Džeb, taj si​r o​ti mo​mak, oči​g led​no je bio pri​lič​no opa​ljen u gla​vu. Kit je pa​tio zbog nje​g a: biv​ši sa​bo​r ac, hra​bar biv​ši voj​nik ko​ji je pod​le​g ao po​hle​pi i ne​prav​di. Pa, on ga je upo​znao kad je bio bo​lji čo​vek, čo​vek vre​dan po​što​va​nja, pra​vi vo​đa. Ako se, ko​jim slu​ča​jem, po​no​vo sret​nu – da​le​ko bi​lo, ali ako se sret​nu – ne​će mu pru​ži​ti pri​ja​telj​sku ru​ku. A što se ti​če slu​čaj​nog su​sre​ta na va​ša​r u, ni​je se oba​zi​r ao na Kri​spi​no​ve sum​nje. Bi​la je to či​sta slu​čaj​nost. Naj​ve​ći glu​mac na sve​tu ne bi mo​g ao da od​g lu​mi taj skr​han iz​r az li​ca, dok je zu​r io u nje​g a iz svog kom​bi​ja. Džeb je mo​žda psi​ho​ti​čan, mo​žda pa​ti od post​tra​u​mat​skog sin​dro​ma ili ima ne​ku dru​g u di​ja​g no​zu bom​ba​stič​nog na​zi​va ka​kve se u po​sled​nje vre​me ta​ko ola​ko ko​r i​ste. Ali za Ki​ta će on os​ta​ti Džeb ko​ji ga je do​veo do vr​hun​ca ka​r i​je​r e, i ni​šta ne​će mo​ći to da pro​me​ni, tač​ka. S tim od​luč​nim za​ključ​kom na umu za​pu​tio se u spo​r ed​nu uli​cu da te​le​fo​ni​r a Su​za​ni, i ma​da je bio ne​str​pljiv, stre​peo je od to​g a, ot​ka​ko je na​pu​stio ho​tel. – Sve je ka​ko tre​ba, Su​ki, za​i​sta – bri​žlji​vo je bi​r ao re​či jer je, kao što je Emi​li ne​lju​ba​zno is​ta​kla, Su​za​na vi​še bri​nu​la za be​zbed​nost ne​g o on. – U pi​ta​nju je ve​o ​ma bo​le​sna oso​ba, ko​ja je tra​g ič​no za​stra​ni​la i ne ra​zli​ku​je is​ti​nu od ma​šte, znaš? – Na​sta​vio je: – Ni​ko, po​na​vljam: ni​ko ni​je po​vre​đen tom pri​li​kom. Su​ki? Je​si li tu? Oh, za​bo​g a, ona pla​če. Ne pla​če. Su​ki ni​kad ne pla​če. – Su​ki, dra​g a, ni​je bi​lo ne​sre​će. Ni u mno​ži​ni. Sve je u re​du. Ni​jed​no de​te ni​je po​vre​đe​no. Ni​ti maj​ka. Naš pri​ja​te​lj s va​ša​r a je po​re​me​ćen. On je si​r o​ti hra​bri mo​mak s men​tal​nim i nov​ča​nim pro​ble​mi​ma, i mo​zak mu je pot​pu​no zbr​kan. Čuo sam to od glav​nog čo​ve​ka. – Ki​te? – Šta je, du​šo? Ka​ži mi. Mo​lim te. Su​za​na? – Do​bro sam, Ki​te. Sa​mo sam ma​lo umor​na. Sad mi je bo​lje. Još se ni​je ras​pla​ka​la? Su​ki? Ni za ži​vu gla​vu. Ne sta​r a Su​ki. Ni​kad. Na​me​r a​vao je da po​zo​ve Emi​li, ali kad je bo​lje raz​mi​slio, od​lu​čio je da to os​ta​vi za su​tra. * U nje​g o​vom klu​bu se pi​jan​či​lo. Sta​r i dru​g a​r i su ga po​zdra​vi​li, pla​ti​li mu kri​g lu, a on​da i on nji​ma. Bu​bre​zi i sla​ni​na na du​g om sto​lu, ka​fa i por​to u bi​bli​o ​te​ci, da sve bu​de ka​ko va​lja. Lift ni​je ra​dio, ali se on la​ko po​peo na če​tvr​ti sprat i opre​zno, pi​pa​ju​ći, sti​g ao do svo​je spa​va​će so​be, ne obo​r iv​ši us​put ni​je​dan pro​kle​ti apa​r at za ga​še​nje po​ža​r a. Ali mo​r ao je da opi​pa​va po zi​du ka​ko bi pro​na​šao pre​ki​dač

za sve​tlo, ko​ji mu je stal​no iz​mi​cao, i dok ga je tra​žio, pri​me​tio je da u so​bi ima mno​g o sve​žeg va​zdu​ha. Da li je nje​g ov pret​hod​nik, gru​bo kr​še​ći klup​ska pra​vi​la, pu​šio i os​ta​vio otvo​r en pro​zor ka​ko bi sa​krio do​ka​ze? Ako je ta​ko, Kit je na​me​r a​vao da na​pi​še oš​tro pi​smo se​kre​ta​r u. A kad je ko​nač​no pro​na​šao pre​ki​dač i upa​lio sve​tlo, ta​mo na fo​te​lji, is​pod otvo​r e​nog pro​zo​r a, u ot​me​nom tam​no​pla​vom sa​kou s be​lom ma​r a​mi​com u gor​njem dže​pu, se​deo je Džeb.

4. Smeđ ko​ve​r at A4 for​ma​ta pao je, li​cem na​do​le, na oti​r ač sta​na To​bi​ja Be​la u Aj​ling​to​nu, u tri i dva​de​set u su​bo​tu uju​tro, ne​du​g o po nje​g o​vom po​vrat​ku iz za​do​vo​lja​va​ju​ćeg, ali na​por​nog bo​r av​ka u bri​tan​skoj am​ba​sa​di u Bej​r u​tu. Od​mah je, uz​bu​njen, uzeo ba​te​r ij​sku lam​pu s noć​nog or​ma​r i​ća i na pr​sti​ma se za​pu​tio pre​ko pred​so​blja pre​ma zvu​ku ti​hih ko​r a​ka ko​ji si​la​ze ni​za ste​pe​ni​ce i za​tva​r a​ju ula​zna vra​ta. Ko​ve​r at je bio od de​be​log ma​snog pa​pi​r a, i bez mar​ke. LIČ​NO I PO​VER​LJI​VO pi​sa​lo je ve​li​kim slo​vi​ma u le​vom gor​njem uglu. Adre​sa Uva​že​ni T. Bel, stan 2, bi​la je na​pi​sa​na kur​zi​vom, ne​po​zna​tim en​g le​skim ru​ko​pi​som. Cr​na klap​na bi​la je dvo​stru​ko pre​le​plje​na le​plji​vom tra​kom, a kra​je​vi su bi​li za​le​plje​ni na pred​nju stra​nu. Ni​je bi​lo ime​na po​ši​lja​o ​ca, a ako je za​sta​r e​lo uva​že​ni tre​ba​lo da ga umi​ri, ima​lo je pot​pu​no su​pro​tan efe​kat. Sa​dr​žaj ko​ver​ta je, na​i​zgled, bio ta​nak – te je za​klju​čio da je to pi​smo, a ne pa​ket. Ali To​bi je s obu​ke znao da ek​plo​ziv​ne na​pra​ve ne mo​r a​ju da bu​du ne​zgrap​ne da bi ti raz​ne​le ša​ke. Ni​je se ču​dio što mu je pi​smo do​sta​vlje​no na pr​vi sprat, u ovo do​ba. Vi​ken​dom je ka​pi​ja zgra​de če​sto ot​klju​ča​na no​ću. Hra​bre​ći se​be, uzeo je ko​ve​r at, dr​že​ći ga u is​pru​že​noj ru​ci, za​se​kao ga ku​hinj​skim no​žem i ot​krio još je​dan, adre​si​r an is​tim ru​ko​pi​som: Za uva​že​nog T. Be​la. LIČ​NO. I unu​tra​šnji ko​ve​r at je bio za​tvo​r en le​plji​vom tra​kom. Unu​tra su bi​la dva gu​sto is​pi​sa​na li​sta pla​vog pa​pi​r a za be​le​ške, bez da​tu​ma. Upu​će​no iz Vla​ste​lin​skog ima​nja, Sent Pi​ran, Bod​min, Korn​vol Dra​gi moj Be​le, Opro​sti​te na ovom za​ku​ku​lje​nom pi​smu i taj​no​vi​tom na​či​nu is​po​ru​ke. Mo​ja sa​zna​nja go​vo​re da ste, pre tri go​di​ne, bi​li lič​ni se​kre​tar iz​ve​snog mi​ni​stra. Ako vam ka​žem da ima​mo za​jed​nič​kog pri​ja​te​lja po ime​nu Pol, na​slu​ti​će​te pri​ro​du mo​je za​bri​nu​to​sti i shva​ti​će​te za​što ne mo​gu de​talj​no da vam pi​šem. Ob​reo sam se u ve​o​ma oz​bilj​noj si​tu​a​ci​ji, te ne​mam dru​gog iz​bo​ra do da se po​zo​vem na va​še ljud​ske in​stink​te i za​mo​lim vas za pot​pu​nu po​ver​lji​vost. Mo​lim vas da se sa​sta​ne​mo, što pre, ra​di​je u za​bi​ti Se​ver​nog Korn​vo​la ne​go u Lon​do​nu, kad god vam od​go​va​ra. Bez ika​kve na​ja​ve, bi​lo imej​lom, te​le​fo​nom ili po​štom – to ni​je ni po​treb​no ni po​želj​no. Na​ša ku​ća se tre​nut​no re​no​vi​ra, ali ima​mo do​volj​no me​sta da vas ugo​sti​mo. Do​sta​vljam vam ovo na po​čet​ku vi​ken​da, u na​di da će to ubr​za​ti va​šu po​se​tu. Sr​dač​no, Kri​sto​fer (Kit) Pro​bin P. S. Pri​lo​že​na je ma​pa i uput​stvo ka​ko da nas pro​na​đe​te. K. P. P. P. S. Do​bio sam va​šu adre​su od jed​nog biv​šeg ko​le​ge, pod la​žnim iz​go​vo​rom. K. P.

Dok To​bi či​ta ovo, ob​u​zi​ma ga ne​ka uz​vi​še​na, pra​ved​nič​ka smi​r e​nost. Tri go​di​ne je če​kao na ova​kav znak, i evo ga sad, le​ži pred njim, na ku​hinj​skom sto​lu. Čak i u naj​g o​r im tre​nu​ci​ma u Bej​r u​tu, is​pu​nje​nim stra​hom od bom​bar​do​va​nja, kid​na​po​va​nja, po​li​cij​skog ča​sa, ubi​sta​va i taj​nih sa​sta​na​ka s ne​pre​dvi​di​vim vo​đa​ma mi​li​ci​ja – ni​je pre​sta​jao da raz​mi​šlja o ope​ra​ci​ji ko​ja ni​kad ni​je iz​vr​še​na, i o onom ne​o ​če​ki​va​nom za​o ​kre​tu Džajl​sa Ou​kli​ja. Od​lu​ka Fer​g u​sa Kvi​na, ve​li​ke na​de moć​ni​ka u Da​u​ning stri​tu, ob​ja​vlje​na tek ne​ko​li​ko da​na po​sle To​bi​je​vog pre​me​šta​ja u Bej​r ut, da na​pu​sti po​li​ti​ku i pri​hva​ti po​sao voj​nog sa​vet​ni​ka u Emi​r a​ti​ma obez​be​di​la je ma​te​r i​jal lov​ci​ma na tra​če​ve, ali ni​je is​pli​va​lo ni​šta kon​kret​no. Još uvek u kuć​nom ogr​ta​ču, To​bi je od​ju​r io do ra​ču​na​r a. Kri​sto​fer (Kit) Pro​bin, ro​đen 1950, za​vr​šio fa​kul​tet Marl​bo​ro u Kem​bri​džu, po​seb​no se is​ti​cao u ma​te​ma​ti​ci i bio​lo​g i​ji, za​slu​žio je je​dan osku​dan pa​sus u knji​zi Ko je ko. Ože​njen Su​za​nom, de​vo​jač​ko Kar​dju, ima jed​nu ćer​ku. Slu​žbo​vao u Pa​r i​zu, Bu​ku​r e​štu, An​ka​r i, Be​ču, za​tim imao raz​na za​du​že​nja u ze​mlji, pre ne​g o što je po​stao vi​so​ki ko​me​sar za Ka​r i​be. Do​bio vi​te​šku ti​tu​lu to​kom oba​vlja​nja te du​žno​sti, pen​zi​o ​ni​san pre go​di​nu da​na. Uz taj be​za​zlen za​pis, bra​na ne​do​u​mi​ce se uru​ši​la. Da, ser Kri​sto​fe​r e, ui​sti​nu ima​mo za​jed​nič​kog pri​ja​te​lja po ime​nu Pol! I da, Ki​te, ui​sti​nu na​slu​ću​jem pri​r o​du va​še za​bri​nu​to​sti i shva​tam za​što ne sme​te da pi​še​te op​šir​no! I ni​ma​lo ni​sam iz​ne​na​đen što ko​r i​šće​nje imej​la, te​le​fo​na i po​šte ni​je ni po​treb​no ni po​želj​no. Jer Pol je Kit, a Kit je Pol! A vas dvo​ji​ca ste ni​sko​le​tač i cr​ve​ni te​le​fon, i obra​ća​te se mo​jim ljud​skim in​stink​ti​ma. Pa, Ki​te… od​no​sno, Po​le… ni​ste im se uza​lud obra​ti​li. * Kao sa​mac u Lon​do​nu, To​bi se za​kleo da ni​kad ne​će ku​pi​ti auto. Tre​ba​lo mu je de​set ne​i​zdr​žlji​vih mi​nu​ta da na in​ter​ne​tu pro​na​đe red vo​žnje že​le​zni​ce, i još de​set da or​g a​ni​zu​je pre​voz od sta​ni​ce u Bod​mi​nu. U pod​ne je se​deo u va​g on-re​sto​r a​nu gle​da​ju​ći rav​na po​lja Vest Kan​tri​ja ka​ko pro​mi​ču ta​ko spo​r o da se po​bo​jao da na odre​di​šte ne​će sti​ći pre su​mra​ka. Ipak, u ka​sno po​pod​ne vo​zio je ogrom​nu li​mu​zi​nu s la​ba​vim kva​či​lom i lo​šim vo​la​nom, kroz uske sta​ze ta​ko ob​r a​sle ra​sti​njem da su pod​se​ća​le na tu​ne​le kroz ko​je se pro​bi​ja​ju zra​ci sun​če​ve sve​tlo​sti. Usko​r o je ugle​dao na​zna​če​ne ori​jen​ti​r e: gaz, oš​tru kri​vi​nu, usa​mlje​nu te​le​fon​sku go​vor​ni​cu, znak za sle​pu uli​cu i, ko​nač​no, ta​blu na ko​joj je pi​sa​lo SENT PI​RAN, 3 KI​LO​ME​T RA. Spu​stio se ni​za str​mo br​do i pro​šao kroz po​lja ku​ku​r u​za i re​pe, oi​vi​če​na ka​me​nim ogra​da​ma. Ne​ko​li​ko se​o ​skih ku​ća uka​za​lo se pred njim, za​tim i ne​ko​li​ko mo​der​nih bun​g a​lo​va, on​da ni​ska ka​me​na cr​kva i se​o ​ska uli​ca; a na kra​ju uli​ce, na ma​lom uz​vi​še​nju, vla​ste​lin​sko ima​nje, ru​žna ze​mljo​po​sed​nič​ka ku​ća iz de​vet​na​e​stog ve​ka, sa stu​bo​vi​ma na tre​mu, ogrom​nom gvo​zde​nom ka​pi​jom iz​me​đu dva pom​pe​zna stu​ba s ka​me​nim la​vo​vi​ma na vr​hu. To​bi ni​je us​po​r io kod pr​vog skre​ta​nja. Bio je čo​vek iz Bej​ru​ta, na​vi​kao da pri​ku​plja ra​spo​lo​ži​ve in​for​ma​ci​je pre ugo​vo​r e​nog sa​stan​ka. Bi​r a​ju​ći sta​zu ko​ja je nu​di​la pre​la​zak pre​ko br​da, usko​r o je vi​deo ne​ko​li​ko ko​sih kro​vo​va pre​kri​ve​nih cre​pom od škri​lja​ca, mer​de​vi​ne po​lo​že​ne na kro​vo​vi​ma, niz ru​šev​nih sta​kle​ni​ka i šta​lu sa sat-ku​lom, na ko​joj ni​je bi​lo sa​ta. U dvo​r i​štu je sta​ja​la me​ša​li​ca za be​ton i hr​pa pe​ska. Ku​ća se tre​nut​no re​no​vi​ra, ali ima​mo do​volj​no me​sta da vas ugo​sti​mo. Po oba​vlje​nom iz​vi​đa​nju, od​ve​zao se do glav​ne uli​ce u se​lu i krat​kim iz​r o​va​nim dru​mom sti​g ao do tre​ma vla​ste​lin​ske ku​će. Po​što ni​je bi​lo zvo​na, već sa​mo me​sin​g a​nog zve​ki​r a, buč​no je po​ku​cao i za​čuo la​vež i že​sto​ko lu​pa​nje iz sre​di​šta ku​će. Vra​ta su se otvo​r i​la, a ne​u​stra​ši​va že​ni​ca od še​zde​se​tak

go​di​na stro​g o ga je osmo​tri​la pro​nic​lji​vim pla​vim oči​ma. Od​me​r io ga je i tam​no​smeđ la​bra​dor ko​ji je sta​jao po​r ed nje. – Ja sam To​bi Bel. Mo​g u li da raz​g o​va​r am sa ser Kri​sto​fe​r om – ka​zao je, na šta se nje​no is​pi​je​no li​ce raz​vu​klo u to​pao i pri​lič​no lep osmeh. – Na​rav​no, To​bi Bel! Zna​te, za tre​nu​tak sam stvar​no po​mi​sli​la da ste pre​mla​di da bi​ste mo​g li da bu​de​te on. Iz​vi​nja​vam se. Ta​ko je to kad čo​vek os​ta​r i. Ov​de je, dra​gi! To je To​bi Bel! Gde li je taj čo​vek? Ve​r o​vat​no u ku​hi​nji. Mu​či se sa sta​r om fu​r u​nom. Ki​te, pre​sta​ni već jed​nom da lu​paš i do​đi, dra​gi! Ku​pi​la sam mu one pla​stič​ne štit​ni​ke za uši, ali ih ne no​si. Či​sta mu​ška tvr​do​g la​vost. Ši​ba, po​zdra​vi To​bi​ja. Ne sme​ta vam da vas zo​vem To​bi, zar ne? Ja sam Su​za​na. Le​po, Ši​ba! Oh, za​bo​g a, tre​ba​lo bi je oku​pa​ti. Lu​pa​nje je pre​sta​lo. Blat​nja​vi la​bra​dor onju​šio je To​bi​je​vu bu​ti​nu. Pra​te​ći Su​za​nin po​g led, zu​r io je u sla​bo osve​tljen ka​me​nom po​plo​čan hod​nik. – To je stvar​no on, dra​g a? Si​g ur​na si da je to pra​vi čo​vek? Znaš da čo​vek ni​kad ne mo​že da bu​de pre​vi​še opre​zan. Mo​žda je no​vi vo​do​in​sta​la​ter. Po​sle tri go​di​ne če​ka​nja, To​bi je čuo glas pra​vog Po​la. – Na​rav​no da je pra​vi čo​vek, dra​g i! – do​vik​nu​la mu je Su​za​na. – I pro​sto če​zne za tu​ši​r a​njem i že​sto​kim pi​ćem po​sle du​g og pu​to​va​nja, zar ne, To​bi? – Je​ste li do​bro pu​to​va​li, To​bi? La​ko ste pro​na​šli put i ta​ko to? Uput​stva vas ni​su od​ve​la u ćor​so​kak? – Sa​vr​še​no do​bro! Va​ša uput​stva su bi​la za​di​vlju​ju​će tač​na – do​vik​nuo je To​bi, pod​jed​na​ko sr​ča​no, kroz pra​zan hod​nik. – Daj​te mi tri​de​set se​kun​di da ope​r em ru​ke i iz​u​jem ove či​zme, i do​la​zim. Bu​ji​ca vo​de iz sla​vi​ne, pi​šta​nje, gr​g o​r e​nje ce​vi. Od​me​r e​ni ko​r a​ci pra​vog Po​la pri​bli​ža​va​ju se ka​me​nim po​dom. I ko​nač​no i on lič​no, pr​vo obris, za​tim pri​li​ka u rad​nič​kom kom​bi​ne​zo​nu i sta​r im pa​ti​ka​ma, bri​še ru​ke ku​hinj​skom kr​pom, pre ne​g o što obe​ma ša​ka​ma sti​sne To​bi​je​vu. – Pro​kle​to do​bro što ste do​šli – ka​že va​tre​no. – Ne mo​g u da vam ka​žem ko​li​ko nam to zna​či. Raz​bo​le​li smo se od bri​g e, zar ne, dra​g a? Ali pre ne​g o što je Su​za​na mo​g la da po​tvr​di, vi​so​ka vit​ka že​na od tri​de​se​tak go​di​na, tam​ne ko​se i krup​nih oči​ju kao u Ita​li​jan​ke po​ja​vi​la se ni​o t​kud i sta​la po​r ed Ki​ta. A po​što je iz​g le​da​la za​in​te​r e​so​va​ni​je da osmo​tri To​bi​ja ne​g o da ga po​zdra​vi, nje​g ov pr​vi uti​sak bio je da je ona ne​ka slu​žav​ka, ili stu​dent​ki​nja na raz​me​ni. – Po​ne​li ste čet​ki​cu za zu​be? – pi​tao je Kit. – Bra​vo! U ko​li​ma je? Do​ne​si​te svo​je stva​r i, a ja ću vam po​ka​za​ti so​bu. I, dra​g a, spre​mi nam ne​ku mu​šku ve​če​r u, ho​ćeš li? Mo​mak je si​g ur​no iz​g lad​neo po​sle pu​to​va​nja. Ne​ka pi​ta go​spo​đe Mar​lou će ga okre​pi​ti. * Glav​no ste​pe​ni​šte bi​lo je ne​do​vr​še​no, ta​ko da su ko​r i​sti​li sta​r o ste​pe​ni​šte za po​slu​g u. Bo​ja na zi​do​vi​ma tre​ba​lo bi da je su​va, ali bo​lje je ne di​r a​ti ih, re​kao je Kit. Ona že​na je ne​sta​la. Iz pe​r i​o ​ni​ce do​pi​r u zvu​ci ku​pa​nja Ši​be. – Em je le​kar – iz​ne​na​da je re​kao Kit dok su se pe​li, gla​som ko​ji je od​je​ki​vao ste​pe​ni​štem. – Spe​ci​ja​li​zi​r a​la je u Sent Bar​tu. Stu​dent ge​ne​r a​ci​je, lju​bi je ta​ta. Bri​ne se o si​r o​ma​šni​ma i bo​le​sni​ma u Ist En​du, bla​g o nji​ma. Ov​de je pod ma​lo ne​r a​van, pa pa​zi​te gde sta​je​te. Sti​g li su do spra​ta s ni​zom vra​ta. Kit je otvo​r io sred​nja. Krov​ni pro​zo​r i gle​da​li su na ogra​đen vrt. Ured​no na​me​šten kre​vet. Na pi​sa​ćem sto​lu, pa​pir i he​mij​ske olov​ke.

– Vi​ski u bi​bli​o ​te​ci, čim na​pu​de​r i​še​te nos – do​vik​nuo je Kit s vra​ta. – Šet​nja pre ve​če​r e, ako ste ra​spo​lo​že​ni. Lak​še je raz​g o​va​r a​ti kad že​ne ni​su tu – do​dao je s ne​la​g o​dom. – I opre​zno s tu​šem, ne​kad kre​ne sa​mo vru​ća vo​da. Ula​ze​ći u ku​pa​ti​lo i spre​ma​ju​ći se da se svu​če, To​bi se pre​pla​šio kad je za​čuo ur​la​nje be​snih gla​so​va kroz vra​ta. Vra​tio se u spa​va​ću so​bu, i za​te​kao Emi​li u tre​ner​ci i pa​ti​ka​ma, s da​ljin​skim upra​vlja​čem u ru​ci, ka​ko sto​ji is​pred te​le​vi​zo​r a me​nja​ju​ći ka​na​le. – Mi​sli​la sam da je bo​lje da pro​ve​r im da li ra​di – ob​ja​sni​la je pre​ko ra​me​na, ne tru​de​ći se da uti​ša te​le​vi​zor. – Ov​de smo na stra​noj te​r i​to​r i​ji. Ni​ko ne sme da ču​je o če​mu se raz​g o​va​r a. A i zi​do​vi ima​ju uši, a mi ne​ma​mo te​pi​he. Te​le​vi​zor je još uvek gr​meo, a ona se pri​bli​ži​la. – Je​ste li vi do​šli ume​sto Dže​ba? – upi​ta​la je, gle​da​ju​ći ga pra​vo u li​ce. – Ko​g a? – Dže​ba. Dž-E-B-A. – Ne. Ne, ni​sam. – Po​zna​je​te li Dže​ba? – Ne. Ne po​zna​jem. – Pa, ta​ta ga po​zna​je. To je ve​li​ka taj​na. Sa​mo što ga Džeb zo​ve Pol. Tre​ba​lo je da do​đe pro​šle sre​de. Ni​je se po​ja​vio. Vi spa​va​te u nje​g o​vom kre​ve​tu, u stva​r i – do​da​la je, još uvek ga gle​da​ju​ći sme​đim oči​ma. Na te​le​vi​zi​ji, vo​di​te​lj ne​kog kvi​za je po​mah​ni​tao. – Ne po​zna​jem Dže​ba i ni​kad ni​sam upo​znao ni​ka​kvog Dže​ba – opre​zno je od​g o​vo​r io To​bi, od​me​r e​nim gla​som. – Ja sam To​bi Bel, ra​dim u Mi​ni​star​stvu spolj​nih po​slo​va. – Za​mi​slio se, pa do​dao: – Ali sam i obi​čan gra​đa​nin, šta god da to zna​či​lo. – I šta ste sad? – Obi​čan gra​đa​nin. Gost va​še po​r o​di​ce. – Ali ne po​zna​je​te Dže​ba? – Ni kao gra​đa​nin, ni kao slu​žbe​nik Mi​ni​star​stva spolj​nih po​slo​va. Mi​slio sam da smo to raz​ja​sni​li. – Pa za​što ste on​da do​šli? – Vaš otac mo​r a da raz​g o​va​r a sa mnom. Ni​je mi re​kao o če​mu. Opu​sti​la se, ali sa​mo ma​lo: – Mo​ja maj​ka je bes​kraj​no dis​kret​na. Osim to​g a, bo​le​sna je i ne re​a​gu​je do​bro na uz​bu​đe​nje, što je pra​va ne​sre​ća, jer mu je pre​vi​še iz​lo​že​na. I za​to se pi​tam, je​ste li do​šli da po​g or​ša​te stva​r i ili da ih po​bolj​ša​te? Ili ni to ne zna​te? – Bo​jim se da ne znam. – Da li Mi​ni​star​stvo spolj​nih po​slo​va zna da ste ov​de? – Ne. – Ali u po​ne​de​ljak će zna​ti. – Mi​slim da ne bi tre​ba​lo to da pret​po​sta​vlja​te. – Za​što? – Za​to što pr​vo mo​r am da sa​slu​šam va​šeg oca. Raz​dra​g a​ni po​vi​ci s te​le​vi​zo​r a, dok ne​ko osva​ja mi​li​o n fun​ti. – Ve​če​r as će​te raz​g o​va​r a​ti s mo​jim ocem, a uju​tro će​te oti​ći. Je li ta​ko? – Ako do ta​da oba​vi​mo po​sao. – U Sent Pi​r a​nu se dr​ži ju​tar​nja slu​žba. Mo​ji ro​di​te​lji će bi​ti u cr​kvi u de​set. Ta​ta je za​me​nik cr​kve​nog sta​r e​ši​ne ili cr​kve​njak, ili ta​ko ne​što. Ako za​vr​ši​te pre ne​g o što njih dvo​je odu u cr​kvu, mo​že​-

te da os​ta​ne​te da upo​r e​di​mo be​le​ške. – Bi​će mi dra​g o, ako to bu​de iz​vo​dlji​vo. – Šta to zna​či? – Ako vaš otac že​li da raz​g o​vor os​ta​ne po​ver​ljiv, on​da mo​r am da po​štu​jem nje​g o​vo po​ve​r e​nje. – Šta ako ja po​že​lim da raz​g o​va​r a​mo u po​ve​r e​nju? – On​da ću po​što​va​ti i va​še po​ve​r e​nje. – U de​set sa​ti. – U de​set. Kit je sta​jao u pre​dvor​ju, dr​že​ći još jed​nu ve​trov​ku: – Da li bi vam sme​ta​lo da ma​lo od​lo​ži​mo vi​ski? Pri​bli​ža​va se ne​vre​me. * Ho​da​li su na​to​plje​nim ogra​đe​nim vr​tom, Kit je no​sio sta​r i ja​se​nov štap za ho​da​nje, Ši​ba je iš​la za njim, a To​bi je ga​cao za nji​ma u po​zaj​mlje​nim či​zma​ma, ko​je su mu bi​le pre​ve​li​ke. Pre​šli su pre​ko pri​la​za oi​vi​če​nog zum​bu​li​ma, pa pre​ko kli​ma​vog mo​sta s nat​pi​som OPA​SNOST. Ka​me​na sta​za pre​tvo​r i​la se u otvo​r e​nu pa​di​nu. Dok su se pe​li, za​pad​ni ve​tar im je na​no​sio sit​nu ki​šu na li​ce. Na vr​hu bre​žulj​ka na​la​zi​la se klu​pa, ali bi​la je su​vi​še mo​kra da bi se​li, pa su sta​ja​li, de​li​mič​no okre​nu​ti je​dan pre​ma dru​g om, čki​lje​ći zbog ki​še. – Je li sve u re​du? – pi​tao je Kit, mi​sle​ći, ve​r o​vat​no: da li vam sme​ta što sto​ji​mo na ki​ši? – Na​r av​no. Svi​đa mi se – re​kao je uč​ti​vo To​bi, Kit je za​ću​tao kao da je sku​pljao hra​brost, a on​da je po​čeo. – Ope​ra​ci​ja di​vlji​na – za​r e​žao je. – Gro​mo​g la​san us​peh, re​kli su nam. Pi​će za sve. Ti​tu​la za me​ne, una​pre​đe​nje za vas, jel​da? Za​stao je, mr​šte​ći se. – Opro​sti​te – ka​zao je To​bi. – Zbog če​g a? – Ni​kad ni​sam čuo za Ope​ra​ci​ju di​vlji​na. Kit je zu​r io u nje​g a, lju​ba​znost mu je iš​če​za​va​la s li​ca. – Di​vlji​na, za ime sve​ta, čo​ve​če! Kraj​nje taj​na ope​r a​ci​ja! Sa​r ad​nja dr​ža​ve i pla​će​ni​ka u ot​mi​ci va​žnog te​r o​r i​ste – a ka​ko je To​bi i da​lje de​lo​vao zbu​nje​no, do​dao je: – Slu​šaj​te. Ako po​r i​če​te da ste ikad ču​li za to, za​što ste uop​šte do​šli ova​mo? Za​tim je sta​jao mr​ko gle​da​ju​ći, dok mu se ki​ša sli​va​la niz li​ce, i če​kao na To​bi​jev od​g o​vor. – Znam da ste bi​li Pol – ka​zao je To​bi, is​tim od​me​r e​nim to​nom ko​jim je raz​g o​va​r ao s Emi​li. – Ali ni​kad ni​sam čuo za Ope​ra​ci​ju di​vlji​na, sve dok je vi ni​ste po​me​nu​li. Ni​kad ni​sam vi​deo ni​ka​kva do​ku​men​ta u ve​zi s tim. Ni​kad ni​sam pri​su​stvo​vao sa​stan​ci​ma. Kvin me je is​klju​čio iz sve​g a. – Ali bi​li ste nje​g ov lič​ni se​kre​tar, za​bo​g a! – Da. Za​bo​g a, bio sam nje​g ov lič​ni se​kre​tar. – Šta je s Eli​o ​tom? Je​ste li ču​li za Eli​o​ta? – Sa​mo po​sred​no. – Kri​spin? – Da, čuo sam za Kri​spi​na – pri​znao je To​bi, is​tim urav​no​te​že​nim to​nom. – Čak sam ga i upo​znao. I čuo sam za Etič​ka re​še​nja, ako vam to zna​či. – Džeb? Šta je sa Dže​bom? Je​ste li ču​li za Dže​ba? – Čuo sam to ime. Ali ni​sam čuo za Di​vlji​nu, i još uvek če​kam da mi ka​že​te za​što ste me po​zva​li ova​mo.

Ako je to tre​ba​lo da smek​ša Ki​ta, ni​je us​pe​lo. Za​bi​ja​ju​ći štap u ba​r u pra​vo is​pred se​be, za​g r​meo je, nad​ja​ča​va​ju​ći ve​tar: – Re​ći ću vam za​što ste ov​de. Ov​de je Džeb par​ki​r ao svoj pro​kle​ti kom​bi! Ta​mo do​le! Tra​g o​vi gu​ma os​ta​li su dok ih kra​ve ni​su iz​g a​zi​le. Džeb. Vo​đa na​še hra​bre bri​tan​ske prat​nje. Mo​mak ko​g a su ba​ci​li na đu​bri​šte jer je re​kao is​ti​nu. Pot​pu​nu is​ti​nu. A vi ne​ma​te ni​ka​kve ve​ze s tim, pret​po​sta​vljam? – Baš ni​ka​kve – od​g o​vo​r io je To​bi. – On​da mo​žda mo​že​te da mi ka​že​te – pre​dlo​žio je Kit, ma​lo ma​nje lju​ti​to: – pre ne​g o što je​dan od nas po​lu​di, ili obo​ji​ca: ka​ko to da ni​šta ne zna​te o Ope​ra​ci​ji di​vlji​na, a zna​te za Po​la i Dže​ba i os​ta​le, upr​kos či​nje​ni​ci da vas je mi​ni​star is​klju​čio iz sve​g a, u šta mi je je​be​no te​ško da po​ve​ru​jem? To​bi se za​ču​dio što ni​je ose​tio gri​žu sa​ve​sti, vać sa​mo pri​jat​nu ka​tar​zu kad je jed​no​stav​no od​g o​vo​r io: – Sni​mio sam vaš sa​sta​nak s mi​ni​strom. Onaj na ko​jem ste re​kli da ste nje​g ov cr​ve​ni te​le​fon. Kit je ne​ko vre​me raz​mi​šljao o to​me: – Za​što bi, do​đa​vo​la, Kvin to ra​dio? Ni​kad ni​sam vi​deo ta​ko ner​vo​znog čo​ve​ka. Da sni​ma sop​stve​ni taj​ni sa​sta​nak? Za​što? – Ni​je on sni​mao. Ja sam. – Za ko​g a? – Ni za ko​g a. Ki​tu je bi​lo te​ško da po​ve​r u​je u to: – Ni​ko vam ni​je na​re​dio da to ura​di​te? Ura​di​li ste to pot​pu​no sa​mi. U po​ta​ji? Bez iči​je do​zvo​le? – Baš ta​ko. – Kraj​nje ogav​no. – Da. Zar ne? – sa​g la​sio se To​bi. Vra​ća​li su se, Kit na​pred sa Ši​bom, a To​bi za nji​ma, na pri​stoj​noj uda​lje​no​sti. * Po​g nu​tih gla​va, se​li su za dug sto od bo​r o​vi​ne, pi​ju​ći Ki​to​vo naj​bo​lje vi​no i slu​že​ći se pi​tom od me​sa, ko​ju je na​pra​vi​la go​spo​đa Mar​lou, dok je Ši​ba želj​no gle​da​la iz svo​je kor​pe. Kit ni​ka​ko ni​je mo​gao da za​ne​ma​r i svo​je du​žno​sti do​ma​ći​na, a To​bi je, ka​kve god gre​he no​sio na du​ši, bio nje​g ov gost. – Ne za​vi​dim vam na pro​kle​tom Bej​r u​tu, ako smem da ka​žem – re​kao je uko​če​no, do​pu​nja​va​ju​ći To​bi​je​vu ča​šu. Ali kad se, u du​hu re​ci​pro​ci​te​ta, To​bi ras​pi​tao o Ki​to​vom bo​r av​ku na Ka​r i​bi​ma, od​luč​no je upo​zo​r en: – To ni​je do​bra te​ma u ovoj ku​ći, re​kao bih. Po​ma​lo bol​na tač​ka. Po​sle to​g a su se za​do​vo​lji​li ća​ska​njem o Mi​ni​star​stvu spolj​nih po​slo​va – ko su glav​ne fa​ce i da li će se Va​šing​ton ko​nač​no vra​ti​ti u Mi​ni​star​stvo, ili će ga da​ti ne​kom dru​g om aut​saj​de​r u. Ali Kit je br​zo iz​g u​bio str​plje​nje i usko​r o su ho​da​li pre​ko dvo​r i​šta, po plju​sku. Kit je išao na​pred, s ba​te​r ij​skom lam​pom, dok su pro​la​zi​li po​r ed go​mi​la pe​ska i ka​me​nih plo​ča. Za​pah​nuo ih je sla​dak mi​r is se​na kad su pro​šli po​r ed pra​zne ko​nju​šni​ce, na pu​tu pre​ma sta​r oj šu​pi za se​dla, sa zi​do​vi​ma od ci​g le, vi​so​kim za​svo​đe​nim pro​zo​r i​ma i gvo​zde​nim vik​to​r i​jan​skim ka​mi​nom, sprem​nim za lo​že​nje. A na sta​r in​skoj pre​si za ru​blje, ko​ja je slu​ži​la kao sto, sta​jao je sve​ža​nj pa​pi​r a A4, pa​ko​va​nje naj​bo​ljeg gor​kog pi​va i bo​ca vi​ski​ja, ne​o ​tvo​r e​na – sve sprem​no, pret​po​sta​vio je To​bi, ne u nje​g o​vu čast, već za Dže​ba, go​sta ko​ji se ni​je po​ja​vio. Kit je čuč​nuo i kre​snuo ši​bi​cu ka​ko bi za​pa​lio va​tru. – Ov​de se odr​ža​va Bej​li​jev va​šar – ka​zao je okre​nut pre​ma ka​mi​nu, du​g im ka​ži​pr​stom dža​r a​ju​ći va​tru. – Ni​ko ne zna kad je to po​če​lo. Či​sta glu​post. – I po​što je žu​stro du​nuo u žar: – Spre​mam se da pre​kr​šim sva​ko je​be​no pra​vi​lo u ko​je sam ve​r o​vao, za slu​čaj da ni​ste zna​li.

– Pa, on​da nas ima dvo​ji​ca, zar ne? – od​g o​vo​r io je To​bi. Ta​ko je me​đu nji​ma us​po​sta​vlje​no ra​zu​me​va​nje. * To​bi je do​bar slu​ša​lac i ne​ko​li​ko sa​ti je​dva da je pro​g o​vo​r io, osim što bi po​vre​me​no sa​o ​se​ćaj​no pro​mr​mljao ne​što. Kit je opi​sao ka​ko ga je Fer​g us Kvin za​vr​bo​vao, a za​tim i svoj sa​sta​nak s Eli​o ​tom. Od​le​teo je na Gi​bral​tar kao Pol An​der​son, ho​dao po mr​skoj ho​tel​skoj so​bi, ču​čao šću​ću​r en na br​du sa Dže​bom, Ma​li​šom, En​di​jem i Do​nom, i iz​neo ono što je vi​deo i čuo u ve​zi s Ope​ra​ci​jom di​vlji​na, i nje​nim na​vod​no ve​li​čan​stve​nim za​vr​šet​kom. Opi​sao je do​g a​đaj na va​ša​r u, stro​g o bi​r a​ju​ći re​či, hva​ta​ju​ći se​be u ma​lim gre​ška​ma i is​pra​vlja​ju​ći se, pre no što bi na​sta​vio. Opi​sao je, s mir​nom od​luč​no​šću, ma​da mu je to te​ško pa​lo, ka​ko je ot​krio Dže​bo​vu po​r u​ku, njen uti​caj na Su​za​nu i se​be. Otvo​r io je fi​o ​ku sto​la i uz žu​stro Uve​ri​te se i sa​mi, pru​žio mu ta​nak list pa​pi​r a na li​ni​je. Opi​sao je, s lo​še pri​kri​ve​nim gnu​ša​njem, sa​sta​nak sa Dže​jom Kri​spi​nom u Ko​no​tu, i umi​r u​ju​ći te​le​fon​ski po​ziv Su​za​ni, ko​ji mu je, kad se to​g a se​ti, iza​zvao vi​še pat​nje ne​g o bi​lo šta dru​g o. A sad je opi​si​vao svoj sa​sta​nak sa Dže​bom, u klu​bu. – Ka​ko je, do​đa​vo​la, znao da će​te pre​no​ći​ti ta​mo? – pre​ki​nuo ga je To​bi, po​ti​sku​ju​ći za​pre​pa​šće​nje, zbog če​g a se Ki​to​vo na​pa​će​no li​ce na​čas oza​r i​lo. – Pro​klet​nik me je pra​tio – ka​zao je po​no​sno. – Ne pi​taj​te me ka​ko. Či​ta​vim pu​tem odav​de do Lon​do​na. Vi​deo me je ka​ko se ukr​ca​vam na voz u Bod​mi​nu, i on je bio u tom vo​zu. Pra​tio me je do Ko​no​ta, ka​sni​je do klu​ba. Ne​pri​met​no – do​dao je s di​vlje​njem, kao da je ne​pri​met​nost ne​što pot​pu​no no​vo za nje​g a. * Klup​ska spa​va​ća so​ba ima je​dan kre​vet, umi​va​o ​nik s pe​ški​r om ve​li​či​ne džep​ne ma​r a​mi​ce i elek​trič​nu gre​ja​li​cu ko​ja je ra​di​la na nov​či​će, sve do is​to​r ij​ske od​lu​ke Ko​mi​te​ta da se tro​ško​vi gre​ja​nja uklju​če u ce​nu no​će​nja. Tuš-ka​bi​na je li​či​la na us​pra​vljen ko​fer od be​le pla​sti​ke, ugla​vljen u pla​kar. Kit je us​pe​šno pro​na​šao pre​ki​dač za sve​tlo, ali još uvek ni​je bio za​tvo​r io vra​ta so​be. Bez re​či je gle​dao Dže​ba ka​ko us​ta​je, pri​la​zi mu, uz​i​ma ključ so​be iz nje​g o​ve ru​ke, za​klju​ča​va vra​ta, spu​šta ga u džep ele​g ant​nog sa​koa i po​no​vo se​da po​kraj otvo​r e​nog pro​zo​r a. Na​r e​đu​je Ki​tu da uga​si sve​tlo. Kit ga po​slu​ša. Sad je je​di​ni iz​vor sve​tlo​sti od​sjaj lon​don​skog noć​nog ne​ba. Džeb tra​ži Ki​tov mo​bil​ni te​le​fon. Ovaj mu ga ćut​ke pru​ža. Ne obra​ća​ju​ći pa​žnju na po​lu​mrak, Džeb va​di ba​te​r i​ju, za​tim SIM kar​ti​cu, ve​što, kao da ra​skla​pa pi​što​lj, i ba​ca de​lo​ve na kre​vet. – Ski​ni sa​ko, mo​lim te, Po​le. Je​si li mno​g o pi​jan? Kit ne​ka​ko pre​va​li: Ne mno​go. Ime Pol ga za​bri​nja​va, ali ipak ski​da sa​ko. – Is​tu​ši​r aj se, ako že​liš, Po​le. Sa​mo os​ta​vi otvo​r e​na vra​ta. Kit ne že​li, ali se na​g i​nje iz​nad la​va​boa i umi​va se, za​tim bri​še li​ce i ko​su pe​ški​r om, u že​lji da se otre​zni, i usko​r o pri​me​ću​je da se za​i​sta otre​žnju​je. Na​pet um mo​že da ob​r a​di vi​še mi​sli is​to​vre​me​no, što Kit ne​sve​sno ko​r i​sti. Ula​že po​sled​nje na​po​r e da ube​di se​be ka​ko je Džej Kri​spin go​vo​r io is​ti​nu i ka​ko je Džeb pot​pu​ni lu​dak, na​da​r en za br​blja​nje, ka​ko je Kri​spin re​kao. Bi​r o​kra​ta u nje​mu pro​ce​nju​je naj​bo​lji na​čin de​lo​va​nja na os​no​vu ove ne​po​tvr​đe​ne pret​po​stav​ke. Da li da udo​vo​lja​va Dže​bu, po​nu​di mu sa​o ​se​ća​nje, me​di​cin​sku po​moć? Ili da ga – te​ško iz​vo​dlji​vo – uljulj​ka u sa​mo​za​do​volj​stvo i

is​trg​ne mu ključ iz ru​ke? Ili da mah​ni​to po​tr​či pre​ma otvo​r e​nom pro​zo​r u i stu​šti se niz po​žar​ne ste​pe​ni​ce? Is​to​vre​me​no u mi​sli​ma ša​lje Su​za​ni po​r u​ke lju​ba​vi i iz​vi​nje​nja, i mol​bu Emi​li da mu po​ka​že ka​ko se tre​ba po​na​ša​ti pre​ma bez​um​nim i po​ten​ci​jal​no na​sil​nim pa​ci​jen​tom. Dže​bo​vo pr​vo pi​ta​nje bi​lo je za​stra​šu​ju​će zbog mir​no​će s ko​jom je po​sta​vlje​no: – Šta ti je Kri​spin re​kao o me​ni, Po​le, u ho​te​lu Ko​not? Na to je Kit pro​mr​mljao ne​što u smi​slu ka​ko je Kri​spin sa​mo po​tvr​dio da je Ope​ra​ci​ja di​vlji​na bi​la ne​o ​spo​r an us​peh, oba​ve​štaj​ni po​du​hvat iz​u​zet​ne vred​no​sti i bez žr​ta​va: – Sve što je tre​ba​lo da bu​de, u stva​r i. I vi​še od to​g a – ši​r o​ko​g ru​do do​da​ju​ći – upr​kos onoj ogav​noj po​r u​ci ko​ju si na​pi​sao na ta​ko​zva​nom ra​ču​nu za tor​bu mo​je že​ne. Džeb zu​r i u Ki​ta, bez​i​zra​zno, kao da ga ni​je do​bro čuo. Mr​mlja se​bi u bra​du ne​što što Kit ne ču​je. On​da us​le​di tre​nu​tak ko​ji Kit, upr​kos svoj ne​sum​nji​voj objek​tiv​no​sti, ne mo​že do​bro da opi​še. Ne​ka​ko je Džeb pre​šao ma​li otr​can te​pih ko​ji ga je raz​dva​jao od Ki​ta. Ki​tu ni​je ja​sno ka​ko se on ob​r eo tu, dok ga Džed pri​bi​ja uz vra​ta, za​vr​nuv​ši mu ru​ku iza le​đa i ste​žu​ći ga za gr​lo, go​vo​r i mu ne​što u li​ce i te​r a ga da mu od​g o​vo​r i, uda​r a​ju​ći mu gla​vom u vra​ta. Kit sto​ič​ki opi​su​je na​r ed​ne do​g a​đa​je: – Tras! Gla​vom u vra​ta. Ne​bo se za​cr​ve​ne​lo. „Šta si ti do​bio od to​g a, Po​le?” Ka​ko to mi​sliš, pi​tam ja. „No​vac, šta si ti mi​slio?” Ni cvonj​ka, od​vra​tio sam mu. Uhva​tio si po​g re​šnog čo​ve​ka. Tras! „Ko​li​ki je bio tvoj deo ple​na, Po​le?” Tras! Ni​sam imao pro​kle​ti deo, re​kao sam mu, i ski​ni ru​ke s me​ne. Tras! Bio sam ljut na nje​g a. Ste​g ao mi je ru​ku kao kle​šti​ma. Ako na​sta​viš ta​ko, re​kao sam mu, slo​mi​ćeš mi je​be​nu ru​ku, a ni​je​dan od nas ne​će ima​ti ko​r i​sti od to​ga. Re​kao sam ti sve što znam, os​ta​vi me na mi​r u. Kit je gla​sni​je na​sta​vio, oda​ju​ći iz​ne​na​đe​nje i za​do​volj​stvo: – I ura​dio je to, pro​klet​stvo! Tek ta​ko. Pu​stio me je. Du​g o je zu​r io u me​ne, on​da se od​ma​kao, gle​da​ju​ći me ka​ko pa​dam na pod. On​da mi je po​mo​g ao da us​ta​nem, kao ne​ki je​be​ni sa​ma​r i​ća​nin. Ono što je us​le​di​lo, Kit je na​zvao pre​o ​kre​tom: Džeb je seo u fo​te​lju kao po​r a​žen bok​ser. Ali sad je Kit po​stao sa​ma​r i​ća​nin. Ne svi​đa mu se ka​ko se Džeb tre​se: – Kao da je je​cao. Gr​cao. Pa – lju​ti​to – ako ti je že​na bo​le​sna po​la svog ži​vo​ta, a ćer​ka ti je pro​kle​ta dok​tor​ka, ne se​diš sa​mo i zu​r iš, zar ne? Pre​du​zmeš ne​što. I ta​ko je Kit pi​tao Dže​ba, po​što su ne​ko vre​me se​de​li, sva​ki u svom uglu, mo​že li ne​što da ura​di za nje​g a; pa​lo mu je na pa​met – ma​da je tu mi​sao za​dr​žao za se​be – da u kraj​njem slu​ča​ju pro​na​đe sta​r u Em, ka​ko je upor​no zo​ve, i za​mo​li je da te​le​fon​ski na​r u​či lek kod naj​bli​žeg de​žur​nog apo​te​ka​r a. Ali Džeb je sa​mo od​mah​nuo gla​vom, us​tao, si​pao vo​du iz la​va​boa u ča​šu, po​nu​dio Ki​ta, ot​pio ma​lo i po​no​vo seo u svoj ugao. Za​tim je, po​sle ne​kog vre​me​na – mo​žda je pro​šlo ne​ko​li​ko mi​nu​ta, ka​že Kit – Džeb pi​tao, po​ma​lo ma​mur​nim gla​som, ima li tu ne​ke hra​ne. Ne ra​di se o to​me da je gla​dan, ob​ja​snio je – po​ma​lo po​no​sno, po Ki​to​vom mi​šlje​nju – već mo​r a da po​vra​ti sna​g u. Kit ža​li što ne​ma hra​nu kod se​be, ali nu​di mu da si​đe u pri​ze​mlje i vi​di mo​že li ne​što da iz​vu​če od noć​nog por​ti​r a. Džeb pri​hva​ta taj pre​dlog i po​no​vo du​g o ću​ti: – Iz​g le​dao je po​ma​lo iz​gu​blje​no, si​r o​tan. Ste​kao sam uti​sak da mu je po​be​g la ne​ka mi​sao i da mu je te​ško da je se pri​se​ti. Do​bro mi je po​znat taj ose​ćaj. Po​sle ne​kog vre​me​na, po​što je do​bar voj​nik, Džeb se pri​brao, iz​va​dio iz dže​pa ključ so​be i pru​žio ga Ki​tu. Kit je us​tao s kre​ve​ta, uzeo ga i sta​vio u džep sa​koa. – Mo​že li ma​lo si​r a? To bi bi​lo do​bro, ka​že Džeb. Ali ne​ki jef​tin, jer ne pod​no​si one bu​đa​ve. Kit mi​sli da je to sve što ovaj ima da ka​že, ali gre​ši. Džeb mo​r a da do​da ne​što pre ne​g o što Kit ode po sir: – To je ve​li​ka go​mi​la la​ži, Po​le – ob​ja​šnja​va upra​vo kad se Kit spre​ma da si​đe u pri​ze​mlje. – Me​še​tar ni​kad ni​je bio na

Gi​bral​ta​r u. Sve je to bi​lo iz​mi​šlje​no, znaš. I Ala​din, pa, ni​je ni na​me​r a​vao da se sa​sta​ne s njim, ni u jed​noj od onih ku​ća, zar ne? Kit je do​volj​no mu​dar da ću​ti. – Pre​va​r i​li su ga. Etič​ka re​še​nja. Pre​va​r i​li su tvog mi​ni​stra, go​spo​di​na Fer​g u​sa Kvi​na. Džej Kri​spin, ta sjaj​na oba​ve​štaj​na slu​žba od jed​nog čo​ve​ka. Od​ve​li su Kvi​na sta​zi​com i gur​nu​li ga s li​ti​ce, kao što su i nas od​ve​li, zar ne? Ni​ko ne že​li da pri​zna da su po​tro​ši​li ne​ko​li​ko mi​li​o ​na do​la​r a u go​to​vi​ni za go​mi​lu glu​po​sti, zar ne? Kit je pret​po​sta​vio da je ta​ko. Dže​bo​vo li​ce se vra​ti​lo u ta​mu; ti​ho se sme​jao ili – to je sa​mo Ki​to​va pret​po​stav​ka – ti​ho pla​kao. Kit ok​le​va kod vra​ta, ne že​le​ći da ga na​pu​sti, ali ne že​le​ći ni da se ba​vi nji​me. Dže​bo​va ra​me​na se smi​r u​ju. Kit za​klju​ču​je da mo​že da si​đe u pri​ze​mlje. * Kad se vra​tio iz po​tra​g e po utro​bi klu​ba, Kit je po​me​r io noć​ni sto​čić na sre​di​nu so​be i po​sta​vio po sto​li​cu sa obe stra​ne. Sta​vio je nož, hleb, pu​ter, če​dar, dve po​lu​li​tar​ske bo​ce pi​va i te​g lu tur​ši​je, ko​ju je noć​ni por​tir do​dao u za​me​nu za nov​ča​ni​cu od dva​de​set fun​ti. Hleb je bio be​li i već ise​čen na kri​ške za su​tra​šnji do​r u​čak. Džeb je spu​stio kri​šku na dlan, na​ma​zao je pu​ter, uzeo sir i se​kao ga dok ko​ma​di​ći ni​su pre​kri​li hleb. On​da je pre​ko to​g a sta​vio tur​ši​ju, uzeo još jed​nu kri​šku hle​ba i na​pra​vio sen​dvič, pa ga pa​žlji​vo ise​kao na če​tvr​ti​ne. Sma​tra​ju​ći ta​kvu pre​ci​znost ne​pri​r od​nom za pri​pad​ni​ka spe​ci​jal​nih je​di​ni​ca, Kit je to pri​pi​sao Dže​bo​vom men​tal​nom sta​nju i uzeo pi​vo. – I ta​ko smo se spu​sti​li ni​zbr​do, do ni​za ku​ća, zar ne? – Džeb na​sta​vlja, kad je uto​lio glad. – Ne​ma smi​sla da to ne ura​di​mo, zar ne? Pa, ma​lo smo ok​le​va​li, pri​r od​no. Ot​krij, ob​r a​di i okon​čaj? Pa, mo​žda ni​smo po​če​li, is​kre​no, ni​smo ima​li vi​so​ko mi​šlje​nje o En​di​ju, ko​ji je dav​no pre to​g a oba​vio ne​ki po​sao s Eli​o ​tom, a ni​smo se mno​g o os​la​nja​li ni na po​dat​ke ko​ji​ma je ras​po​la​g ao. Sa​fir, ta​ko se zvao iz​vor, pre​ma Eli​o ​to​vim re​či​ma na pri​prem​nom sa​stan​ku. – Ka​kvom to sa​stan​ku, Dže​be? – pre​ki​da ga Kit, be​san jer je shva​tio da na taj sa​sta​nak on ni​je bio po​zvan. – Sa​sta​nak u Al​g e​si​r a​su, Po​le – od​g o​va​r a str​plji​vo Džeb. – Pri​prem​ni. Na dru​g oj stra​ni za​li​va. Upra​vo pre ne​g o što smo se spre​ma​li da za​u​zme​mo po​lo​žaj na br​du. U jed​noj ve​li​koj pro​sto​r i​ji, iz​nad ne​kog špan​skog re​sto​r a​na, svi smo se pre​tva​r a​li da se ra​di o ne​kom po​slov​nom sa​ve​to​va​nju. Eli​ot je sta​jao na po​di​ju​mu, pri​čao nam je ka​ko će sve da iz​g le​da, nje​g ov na​vrat-na​nos oku​pljn tim ame​rič​kih ra​zboj​ni​ka se​di u pr​vom re​du, ne raz​g o​va​r a s na​ma, po​što smo mi re​dov​na voj​ska i Bri​tan​ci. Iz​vor Sa​fir ka​že ovo, iz​vor Sa​fir ka​že ono. Ili Eli​o t ka​že da on ka​že. Sve se svo​di na tvrd​nje iz​vo​r a Sa​fir, a ona je sa Ala​di​nom, na onoj luk​su​znoj jah​ti. Ona je Ala​di​no​va lju​bav​ni​ca i ne znam šta još sve ne, i ču​je sva ša​pu​ta​nja na ja​stu​ku. Či​ta mu imej​lo​ve pre​ko ra​me​na i pri​ča sve to svom pra​vom deč​ku u Bej​r u​tu, ko​ji to pre​no​si go​spo​di​nu Kri​spi​nu, i sve se svo​di na to, ot​pri​li​ke. Za​bo​r a​vi o če​mu pri​ča, pri​se​ća se, na​sta​vlja: – Sa​mo što se ni​je sve sve​lo na to, zar ne? Ne, ne. Mo​žda je ta​ko što se ti​če Etič​kih re​še​nja. Ali ne i za bri​tan​sku oba​ve​štaj​nu slu​žbu. Jer bri​tan​ska oba​ve​štaj​na slu​žba ne​će pri​sta​ti na to, jel’ ta​ko? Kao što ne​će ni voj​ska – ili ve​r o​vat​no ne​će. Voj​ska to ne vo​li – a ko vo​li? Ali ne že​li ni da pro​pu​sti ne​što. A ne vo​li ni po​li​tič​ki pri​ti​sak. I ta​ko se po​sti​že sta​r i do​bri bri​tan​ski kom​pro​mis: umo​či​će​mo pa​lac u vo​du, ali ne i či​ta​vo sto​pa​lo i on​da će​mo to po​r e​ći. A ja i mo​ji mom​ci, mi smo taj pa​lac, re​ci​mo. Pri​sut​ni Džeb će bi​ti za​po​ved​nik, jer je do​bri sta​r i Džeb po​u​zdan. Mo​žda po​ma​lo sit​ni​čav, ali s tim ne​u​stra​ši​vim pla​će​ni​ci​ma oko se​be još bo​lje što je ta​kav.

Ba​ka Džeb, ta​ko su me zva​li. Ni​je mi sme​ta​lo ako to zna​či da ne vo​lim ne​po​treb​ne ri​zi​ke. Džeb ot​pi​ja pi​vo, za​tva​r a oči i br​zo na​sta​vlja. – Ku​ća broj se​dam, ta​ko je tre​ba​lo da bu​de. Pa, mi​sli​li smo: haj​de da obi​đe​mo i še​sti​cu i osmi​cu, kad smo već tu, jed​na ku​ća po čo​ve​ku, a ja u od​stup​ni​ci, sve je io​na​ko po​ma​lo ne​smo​tre​no, uz Eli​o ​ta za vo​la​nom. Sve po​ma​lo li​či na Di​zni​lend, is​kre​no, po​la opre​me ne ra​di ka​ko bi tre​ba​lo, ali ko​g a je bri​g a? Ne​ma šan​se da te to​me uče na obu​ci, zar ne? Ali me​te ne​će bi​ti na​o ​r u​ža​ne, jel​da? Ta​ko tvr​de Eli​o ​to​vi sjaj​ni oba​ve​štaj​ni po​da​ci. Po​vrh to​g a, že​le​li smo sa​mo jed​nu me​tu, dru​g u ne sme​mo da di​r a​mo. I ta​ko mi uđe​mo is​to​vre​me​no u tri ku​će, da ih iz​ne​na​di​mo, ka​že​mo, i pre​tra​ži​mo so​bu po so​bu. Uhva​ti​mo svog čo​ve​ka, pro​ve​r i​mo da li je to pra​vi čo​vek, spa​ku​je​mo ga pre​ko bal​ko​na, do ti​ma na oba​li, sve vre​me vo​de​ći ra​ču​na da nam sto​pa​la bu​du čvr​sto na bri​tan​skom kop​nu. Stvar​no jed​no​stav​no. Ima​li smo pla​no​ve ku​ća, sve su bi​le is​te. Le​pa dnev​na so​ba s ve​li​kim bal​ko​nom, okre​nu​tim pre​ma mo​r u. Glav​na spa​va​ća so​ba s po​g le​dom na mo​r e i još jed​na ma​la, za de​te. Ku​pa​ti​lo i ku​hi​nja s tr​pe​za​ri​jom is​pod, a zi​do​vi tan​ki kao pa​pir, što smo zna​li iz de​talj​nog iz​ve​šta​ja agen​ta za ne​kret​ni​ne. Za​to, ako ne ču​je​te ni​šta osim mo​r a, pret​po​sta​vi​te da se kri​ju ili da ni​su tu; bu​di​te kraj​nje opre​zni, i ne ko​r i​sti​te oruž​je, osim za sa​mo​o d​bra​nu i be​ži​te oda​tle, što pre. Ni​je ni li​či​lo na pra​vu ope​r a​ci​ju, zar ne? Vi​še je iz​g le​da​lo kao be​smi​sle​na igra žmur​ki. Mom​ci uđu, sva​ki u jed​nu ku​ću. Ja os​ta​jem na​po​lju, pa​zim na ste​pe​ni​ce ko​je se spu​šta​ju pre​ma mo​r u. – Ne​ma ni​čeg ov​de. – To je Don, iz še​sti​ce. – Ne​ma ni​čeg ov​de. – En​di, iz osmi​ce. – Ov​de ima ne​čeg. – To je Ma​li​ša, iz sed​mi​ce. – Če​g a, Ma​li​ša? – Đu​bre​ta. – Ka​ko to, do​đa​vo​la, mi​sliš, deč​ko – đu​bre​ta? – Do​đi i uve​r i se, čo​ve​če. – Na​r av​no, mo​žeš da se po​tru​diš da ku​ća de​lu​je pra​zno, ali ku​ća se​dam bi​la je stvar​no pra​zna. Ni ogre​bo​ti​ne na par​ke​tu. Ni dla​či​ce u ku​pa​ti​lu. Is​to i u ku​hi​nji, pra​zna, ako se iz​u​zme pla​stič​na po​su​da na po​du, ru​ži​ča​sta, s ko​ma​di​ći​ma arap​skog hle​ba s pi​le​ti​nom, sit​no is​ki​da​nom kao za – tra​ži od​g o​va​ra​ju​će po​r e​đe​nje – kao za mač​ku, ma​če. – Ali mač​ka ne zvu​či ka​ko tre​ba: – Ili za šte​ne, ili ta​ko ne​što. A ta či​ni​ja, ru​ži​ča​sta, bi​la je to​pla. Da ni​je bi​la na po​du, pret​po​sta​vljam da bih raz​mi​šljao dru​g a​či​je. Ni mač​ke ni psi, ne​g o ne​što dru​g o. Sad ža​lim zbog to​g a. Da sam dru​g a​či​je raz​mi​šljao, mo​žda se to ne bi do​g o​di​lo, zar ne? Ali ni​sam. Mi​slio sam: mač​ka ili pas. I hra​na je bi​la to​pla. Ski​nuo sam ru​ka​vi​cu i opi​pao je. Te​le​sna tem​pe​r a​tu​r a. Ta​mo se na​la​zio ma​li pro​zor od mut​nog sta​kla, ko​ji je gle​dao na spolj​no ste​pe​ni​šte. Bio je od​škri​nut. Mo​r aš da bu​deš pa​tu​ljak da bi se pro​vu​kao kroz ta​ko ma​li otvor. Ali mo​žda tra​ži​mo pa​tulj​ka. Po​zo​vem Do​na i Ma​li​šu: pro​ve​r i​te spolj​ne ste​pe​ni​ce, ali ne si​la​zi​te na oba​lu, pod​se​ćam vas, jer ako ne​ko tre​ba da se bak​će s po​mor​skim ti​mom, to ću bi​ti ja. – Po​la​ko pri​čam, jer se ta​ko lak​še pri​se​ćam – ob​ja​šnja​va Džeb, iz​vi​nja​va​ju​ći se, dok Kit gle​da ka​ko mu se znoj sli​va niz li​ce, kao su​ze. – Me​ni to iz​g le​da kao jed​na, pa dru​g a stvar. Sve je po​seb​no. Ta​ko se to​g a se​ćam. Don od​la​zi. Ču​je to gre​ba​nje. Mi​sli da se ne​ko kri​je na ste​na​ma is​pod spolj​nog ste​pe​ni​šta. – Ne idi ta​mo, Do​ne – ka​žem mu. – Os​ta​ni tu, Do​ne, sti​žem. – Vo​ki-to​ki​ji su pra​va zbr​ka, is​kre​no. Sve ide pre​ko Eli​o ​ta. – Ima​mo sum​njiv do​g a​đaj, Eli​o ​te – ka​žem mu. – Spolj​no ste​pe​ni​šte u bro​ju se​dam. Is​pod. – Po​r u​ka pri​mlje​na, od​ja​va. Don sto​ji na stra​ži na vr​hu, po​ka​zu​ju​ći pal​cem na​do​le. Kit pot​pu​no ne​sve​sno, na​pra​vi is​ti po​kret pal​cem, dok je pre​pri​ča​vao Dže​bo​vu pri​ču, okre​nut pre​ma pla​me​nu. – I si​la​zim ni​za spolj​ne ste​pe​ni​ce. Je​dan ko​r ak, sta​nem. Dru​g i ko​r ak, sta​nem. Be​ton​ske su, bez ne​rav​ni​na. Ima jed​no skre​ta​nje, kao po​lu​o d​mo​r i​šte. I še​sto​r o na​o ​r u​ža​nih lju​di na oba​li is​pod me​ne, če​tvo​r i​ca le​že na sto​ma​ku, dvo​ji​ca kle​če, i još dvo​ji​ca u gu​me​nom čam​cu iza njih. Svi su u po​lo​ža​ju za pu​ca​nje, svi do jed​no​g a, pu​ške s pri​g u​ši​va​či​ma na go​tovs. A is​pod me​ne – baš is​pod mo​jih sto​pa​la – gre​ba​nje, kao ne​ki ve​li​ki pa​cov. A on​da i ti​ho ci​ju​ka​nje, ot​pri​li​ke. Ne gla​sno. Vi​še po​ti​snu​to, upla​še​no. A ja ne znam – i ni​kad ne​ću sa​zna​ti, zar ne? – da li je taj vri​sak is​pu​sti​la maj​ka ili de​te. A ne​će ni

oni, pret​po​sta​vljam. Ni​sam mo​g ao da pre​bro​jim met​ke… ko bi mo​g ao? Ali i sad mo​g u da ih ču​jem, kao od​jek u gla​vi kad ti va​de zub. Ta​mo je ona, mr​tva. Ne​ka mla​da mu​sli​man​ka, tam​no​pu​ta, u hi​dža​bu, ile​g al​na iz​be​g li​ca iz Ma​r o​ka, pret​po​sta​vljam, kri​je se u pra​znim ku​ća​ma, iz​dr​ža​va​ju je pri​ja​te​lji, raz​ne​ta, dok je dr​ža​la svo​ju ćer​ki​cu, ka​ko bi je za​šti​ti​la od me​ta​ka, de​voj​či​cu ko​joj je spre​ma​la hra​nu. Is​tu hra​nu za ko​ju sam mi​slio da je za ne​ku mač​ku, jer je bi​la na po​du, znaš. Da sam bo​lje raz​mi​slio, za​klju​čio bih da je to bi​lo de​te, zar ne? On​da bih mo​g ao da je spa​sem, pret​po​sta​vljam. A i nje​nu maj​ku. Sklup​ča​na na ste​na​ma, kao da na ko​le​ni​ma po​ku​ša​va da po​beg​ne od me​ta​ka ko​ji su je po​g o​di​li… mi​slim, maj​ka. A de​voj​či​ca le​ži van nje​nog do​ma​ša​ja, is​pred nje. Ne​ko​li​ci​na njih iz po​mor​skog ti​ma de​lu​je zbu​nje​no. Je​dan sto​ji, sa ša​kom pre​ko li​ca, kao da po​ku​ša​va da ga otrg​ne. Sve je utih​nu​lo, baš kad bi po​mi​slio da će se za​po​de​nu​ti do​bra sva​đa oko to​g a ko je od​g o​vo​r an, sve dok ne za​klju​če ka​ko ne​ma vre​me​na za to. To su obu​če​ni lju​di – u iz​ve​snom smi​slu, sva​ka​ko – i zna​ju šta da ra​de u kri​tič​nim si​tu​a​ci​ja​ma, do​bro, iako ne zna​ju ni​šta dru​g o. Ta dva te​la su sme​sti​li na gu​me​ni ča​mac i od​ve​zli na ko​mand​ni brod, br​že ne​g o što bi pre​ve​zli Me​še​ta​ra. I svi Eli​o ​to​vi mom​ci su bi​li na čam​cu, sva osmo​r i​ca. Dva mu​škar​ca zu​r e je​dan u dru​g og, pre​ko noć​nog sto​či​ća, baš kao što To​bi zu​r i u Ki​ta sad, Ki​to​vo uko​če​no li​ce ni​je osve​tlje​no od​sja​jem lon​don​ske no​ći, već va​trom iz ka​mi​na. – Da li je Eli​o t pred​vo​dio po​mor​ski tim? – Kit pi​ta Dže​ba. Džeb od​ma​hu​je gla​vom. – On ni​je Ame​r i​ka​nac, znaš, Po​le. Ne​ma imu​ni​tet. Ni​je mgao da bu​de iz​u​zet od pra​vi​la. Eli​o t je os​tao na ko​mand​nom bro​du. – Za​što su ti lju​di pu​ca​li? – pi​ta ko​nač​no To​bi. – Mi​sliš da mu ni​sam po​sta​vio to je​be​no pi​ta​nje? – raz​be​sneo se Kit. – Si​g u​r an sam da je​ste. Šta vam je od​g o​vo​r io? Ki​tu je tre​ba​lo ne​ko​li​ko du​bo​kih udi​sa​ja ka​ko bi smi​slio ver​zi​ju Dže​bo​vog od​g o​vo​r a. – Sa​mo​o d​bra​na – pra​snuo je. – Mi​sli​te, bi​la je na​o​ru​ža​na? – Ne, ne mi​slim! Ne mi​sli​mo ni Džeb ni ja. On je sa​mo na to mi​slio po​sled​nje tri go​di​ne, mo​že​te li to da za​mi​sli​te? Go​vo​r io se​bi da je kriv. Po​ku​ša​vao da sa​zna za​što. Zna​la je da je ne​ko ta​mo, ne​ka​ko ih je ot​kri​la – vi​de​la ili ču​la – i za​to je zgra​bi​la de​te i umo​ta​la ga u ogr​tač. Ni​sam ga pi​tao za​što je po​tr​ča​la do​le, ume​sto da ode pre​ma kop​nu. Da​no​noć​no je po​sta​vljao se​bi is​to pi​ta​nje. Mo​žda ju je kop​no pla​ši​lo vi​še od mo​r a. Ne​ko je uzeo nje​nu tor​bu s hra​nom, ali ko? Mo​žda je po​me​ša​la po​mor​ski tim s kri​jum​ča​r i​ma lju​di, is​tim onim ko​ji su je do​ve​li na Gi​bral​tar – ako je​su – mi​sli​la da su joj do​ve​li mu​ža, pa je otr​ča​la da ga po​zdra​vi. Džeb sa​mo zna da je str​ča​la ni​za ste​pe​ni​ce. No​si​la je de​te is​pod ogr​ta​ča. A šta je po​mor​ski tim mi​slio? Je​be​ni bom​baš sa​mo​u​bi​ca, do​la​zi da ih raz​ne​se. I ta​ko su je upu​ca​li. Pu​ca​li u de​te, dok je on po​sma​trao. „Mo​g ao sam da ih za​u​sta​vim.” To je sve što si​r o​ti bed​nik mo​že da ka​že se​bi kad ga mu​či ne​sa​ni​ca. * Pri​vu​čen sve​tli​ma ne​kog au​to​mo​bi​la u pro​la​zu, Kit je pri​šao pro​zo​r u i, sto​je​ći na vr​ho​vi​ma pr​sti​ju, na​pe​to zu​r io na​po​lje, sve dok sve​tla ni​su ne​sta​la. – Da li vam je Džeb re​kao šta se do​g o​di​lo s njim i nje​g o​vim lju​di​ma po​što se po​mor​ski tim vra​tio na brod s te​li​ma? – pi​tao je To​bi, iza nje​g o​vih le​đa. – Is​te no​ći su ot​plo​vi​li na Krit. Na ta​ko​zva​no sa​slu​ša​nje. Ame​r i​kan​ci su ta​mo ima​li je​be​nu ve​li​ku va​zdu​ho​plov​nu ba​zu, iz​g le​da. – Ko ih je sa​slu​šao?

– Lju​di u ci​vil​nim ode​li​ma. Is​pi​r a​nje mo​zga, ta​ko mi je zvu​ča​lo. Pro​fe​si​o ​nal​ci, to je sve što je re​kao. Dva Ame​r i​kan​ca, dva Bri​tan​ca. Bez ime​na, bez pred​sta​vlja​nja. Re​kao je da je je​dan od Ame​r i​ka​na​ca bio zde​pa​sto žen​ska​sto ko​pi​le. Pe​ško, pre​ma Dže​bo​vim re​či​ma. Taj pe​ško je bio naj​g o​r i. Ali bo​lje po​znat oso​blju lič​ne kan​ce​la​r i​je kao Mu​zi​čar Bred, mi​slio je To​bi. – Čim je bri​tan​ski bor​be​ni tim kro​čio na Krit, raz​dvo​ji​li su ih – na​sta​vio je Kit. – Džeb je bio vo​đa, ta​ko da su pre​ma nje​mu bi​li gru​bi. Re​kao je da je pe​ško ur​lao na nje​g a, kao Hi​tler. Po​ku​ša​vao je da ga ube​di da ni​je vi​deo ono što je vi​deo. Kad to ni​je upa​li​lo, po​nu​dio mu je sto hi​lja​da do​la​r a da ne br​blja. Džeb mu je re​kao da ih na​bi​je u du​pe. Mi​sli da je bio za​dr​žan u po​seb​nom pri​tvo​r u za ano​nim​ne za​tvo​r e​ni​ke u tran​zi​tu. Mi​sli da bi ta​mo sme​sti​li Me​še​ta​ra, da či​ta​va pri​ča ni​je bi​la sra​nje od sa​mog po​čet​ka. – Šta je sa Dže​bo​vim sa​bor​ci​ma? – upo​r an je To​bi. – S Ma​li​šom i os​ta​li​ma. Šta je bi​lo s nji​ma? – Ne​sta​li su. Džeb mi​sli da im je Kri​spin dao po​nu​du ko​ju ni​su mo​g li da od​bi​ju. Džeb ih ne kri​vi. Ni​je ta​kav tip. Po​šten je do ko​ske. Kit je za​ću​tao, pa je i To​bi ura​dio is​to. Još jed​nom su ne​ki fa​r o​vi osve​tli​li gre​de i ne​sta​li. – A sad? – pi​tao je To​bi. – Sad? Sad ni​šta! Ve​li​ka pra​zni​na. Džeb je tre​ba​lo da bu​de ov​de pro​šle sre​de. Do​r u​čak tač​no u de​vet uju​tro, a on​da na po​sao. Re​kao je da je ta​čan. Ni​sam sum​njao u to. Re​kao je da će pu​to​va​ti no​ću, be​zbed​ni​je je. Pi​tao me je mo​že li da sa​kri​je kom​bi u šta​li. Re​kao sam mu, na​r av​no, je​bo​te. Šta že​li za do​r u​čak? Kaj​g a​nu. Uvek mo​že da je je​de. Ja bih se ota​r a​sio že​na, na​pra​vi​li bi​smo kaj​g a​nu, on​da bi​smo za​pi​sa​li pri​ču: nje​g ov deo, moj deo. Sve po re​du. Ja bih bio pi​sar, ured​nik, pi​sac, i ne bi​smo žu​ri​li. Imao je taj do​kaz zbog ko​jeg je bio ve​o ​ma uz​bu​đen. Ni​je re​kao o če​mu se ra​di. Za​kop​čan do gr​la, ta​ko da ni​sam in​si​sti​r ao. Ne pri​ti​skaš ta​kvog čo​ve​ka. Ili će ga do​ne​ti, ili ne​će. Pri​hva​tio sam to. Na​pra​vi​ću pi​sa​ni iz​ve​štaj u ime obo​ji​ce, on će ga odo​bri​ti, pot​pi​sa​ti, a ja ću ga, kroz od​g o​va​r a​ju​će ka​na​le, pro​sle​di​ti do vr​ha. Ta​kav je bio do​g o​vor. Ru​ko​va​li smo se. Bi​li smo… – za​ću​tao je, zu​r e​ći u pla​men. – Sreć​ni kao svi​nje u bla​tu – ka​zao je ner​vo​zno, cr​ve​ne​ći. – Sprem​ni za bit​ku. Obo​dre​ni. Ne sa​mo on. Obo​ji​ca. – A za​što? – pi​tao je To​bi. – Jer smo ko​nač​no na​me​r a​va​li da ka​že​mo je​be​nu is​ti​nu, a zbog če​g a dru​g og? – be​sno je za​r e​žao Kit, ot​pio ma​lo vi​ski​ja i seo na sto​li​cu. – Tad sam ga po​sled​nji put vi​deo, ja​sno? – Ja​sno – sa​g la​sio se ti​ho To​bi, i us​le​di​la je du​g a ti​ši​na, sve dok Kit ni​je ne​r a​spo​lo​že​no na​sta​vio. – Dao mi je broj mo​bil​nog te​le​fo​na. Ne svoj. On ga ne​ma. Pri​ja​te​ljev. Sa​bor​čev. Je​di​nog ti​pa ko​me je ve​r o​vao. Bar do​ne​kle. Pret​po​sta​vljam da je to bio Ma​li​ša, jer su u sklo​ni​štu de​lo​va​li kao da se do​bro ra​zu​me​ju. Ni​sam pi​tao, to se me​ne ne ti​če. Ako os​ta​vim po​r u​ku, ne​ko će mu je pre​ne​ti. To je bi​lo je​di​no va​žno. On​da je oti​šao. Na​pu​stio klub. Ni​za ste​pe​ni​ce i na​po​lje, ne pi​taj​te me ka​ko. Mi​slio sam da će iza​ći po​žar​nim ste​pe​ni​ca​ma, ali ni​je. Sa​mo je oti​šao. Još je​dan gu​tljaj vi​ski​ja. – A vi? – ras​pi​ti​vao se To​bi, is​tim ti​him gla​som, pu​nim po​što​va​nja. – Vra​tio sam se ku​ći. A šta bih dru​g o? Ova​mo. Kod Su​za​ne, mo​je su​pru​g e. Obe​ćao sam joj da će sve bi​ti u re​du, ka​ko sad da joj ka​žem da ni​šta ni​je u re​du. Ne mo​že​te sla​g a​ti Su​za​nu. Ni​sam joj re​kao po​je​di​no​sti. Re​kao sam joj da će Džeb svra​ti​ti i da će​mo nas dvo​ji​ca to raz​ja​sni​ti. Su​za​na je to pri​hva​ti​la… na svoj na​čin. „Ako to zna​či raz​r e​še​nje, on​da do​bro, Ki​te.” Re​kao sam da zna​či, i njoj je to je bi​lo do​volj​no – za​vr​šio je ra​to​bor​no. Još jed​na stan​ka dok se Kit bo​r io sa se​ća​nji​ma. – Do​šla je sre​da. Pod​ne, Dže​ba još uvek ne​ma. Dva sa​ta, tri, još ga ne​ma. Po​zvao sam broj mo​bil​nog te​le​fo​na ko​ji mi je dao, ja​vi​la se te​le​fon​ska se​kre​ta​r i​ca, os​ta​vio sam po​r u​ku. Su​mrak, os​ta​vljam

još jed​nu po​r u​ku: Zdra​vo, ov​de Pol, po​no​vo. Sa​mo sam se pi​tao šta se do​go​di​lo s na​šim sa​stan​kom. Za​dr​žao je taj​no ime Pol. Iz be​zbed​no​snih ra​zlo​g a. Os​ta​vio sam mu broj fik​snog te​le​fo​na, jer ov​de ne​ma​mo sig​nal za mo​bil​ni. U če​tvr​tak os​ta​vljam još jed​nu je​be​nu po​r u​ku, do​bi​jam is​tu te​le​fon​sku se​kre​ta​r i​cu. Pe​tak uju​tro, u de​set, ne​ko se ja​vlja. Bo​že dra​gi! Sta​vio je ko​šča​tu ša​ku na do​nju vi​li​cu i dr​ži je ta​ko, pri​g u​šu​ju​ći bol ko​ji ne​će da umi​ne, jer naj​g o​re tek sle​di. * Kit ne se​di u svo​joj so​bi u klu​bu, slu​ša​ju​ći Dže​ba. Ne ru​ku​je se sa Dže​bom u lon​don​sko pra​sko​zor​je, ni​ti ga gle​da ka​ko si​la​zi ni​za ste​pe​ni​ce. Ni​je sre​ćan kao svi​nja u bla​tu ni​ti je obo​dren, iako je još uvek spre​man za bor​bu. Vra​tio se ku​ći i, po​što je pre​neo lo​še ve​sti Su​za​ni, uža​sno se bri​ne i se​ki​r a se, mo​le​ći se, iz sa​ta u sat, za za​ka​sne​li znak ži​vo​ta od Dže​ba. Ka​ko bi za​bo​r a​vio na to, šmir​g la dr​ve​ni pod po​r ed go​stin​ske so​be i ni​šta ne ču​je, ta​ko da, kad te​le​fon za​zvo​ni u ku​hi​nji, Su​za​na se ja​vi pa se pop​ne uza ste​pe​ni​ce i kuc​ne Ki​ta po ra​me​nu ka​ko bi mu pri​vu​kla pa​žnju. – Ne​ko te tra​ži, Po​le – ka​že ona, kad on is​klju​či bru​si​li​cu. – Ne​ka že​na. – Ka​kva že​na, za​bo​g a? – Kit će, već si​la​ze​ći u pri​ze​mlje. – Ne​će da ka​že. Mo​r a da raz​g o​va​r a lič​no s Po​lom – od​vra​ti Su​za​na, žu​r e​ći za njim. U ku​hi​nji, go​spo​đa Mar​lou, sva na​pe​ta, sre​đu​je cve​će po​r ed su​do​pe​r e. – Os​ta​vi​te nas sa​me, ako vam ne sme​ta, go​spo​đo M – na​r e​đu​je Kit. I če​ka da ona iza​đe, pa uz​me te​le​fon. Su​za​na za​tva​r a vra​ta za njom i sto​ji, uko​če​no, po​kraj nje​g a, ru​ku pre​kr​šte​nih na gru​di​ma. Te​le​fon ima zvuč​nik, za si​tu​a​ci​je kad Emi​li po​zo​ve. Su​za​na zna ka​ko on ra​di i uklju​ču​je ga. – Da li je to Pol, mo​lim? – obra​zo​van, sre​do​ve​čan žen​ski glas, po​slov​no ra​spo​lo​žen. – Ko je to? – opre​zno pi​ta Kit. – Ja sam dok​tor​ka Ko​ste​lo i zo​vem iz psi​hi​ja​trij​skog ode​lje​nja op​šte bol​ni​ce Ruj​slip, po za​hte​vu pa​ci​jen​ta ko​ji se pred​sta​vlja sa​mo kao Džeb. Da li raz​g o​va​r am s Po​lom? Su​za​na od​luč​no kli​ma gla​vom. – Ja sam Pol. Šta ni​je u re​du sa Dže​bom? Da li je do​bro? – Džeb ima iz​u​zet​nu pro​fe​si​o ​nal​nu ne​g u i do​brog je fi​zič​kog zdra​vlja. Ra​zu​me​la sam da oče​ku​je​te nje​g o​vu po​se​tu. – Da. Oče​ki​vao sam. Još uvek oče​ku​jem. Za​što? – Džeb me je za​mo​lio da is​kre​no raz​g o​va​r am s va​ma, u po​ve​r e​nju. Mo​g u li to da ura​dim? Vi ste stvar​no Pol? Su​za​na po​no​vo kli​ma gla​vom. – Na​r av​no da je​sam. Ja sam Pol. Sa​mo na​pred. – Pret​po​sta​vljam da zna​te da je Džeb men​tal​no bo​le​stan, već ne​ko​li​ko go​di​na. – Znam to. Šta s tim? – Džeb se, si​noć, do​bro​volj​no pri​ja​vio ov​de kao pa​ci​jent. Di​ja​g no​sti​ko​va​li smo mu hro​nič​nu ši​zo​fre​ni​ju i akut​nu de​pre​si​ju. Pod se​da​ti​vi​ma je i stal​nim nad​zo​r om. U lu​cid​nim tre​nu​ci​ma, naj​vi​še se bri​ne za vas. Za Po​la. – Za​što? Za​što bi bio za​bri​nut za me​ne? – gle​da Su​za​nu. – Ja bi tre​ba​lo da se bri​nem za nje​ga, za​bo​g a. – Džeb pa​ti od oz​bilj​nog sin​dro​ma kri​vi​ce, de​li​mič​no iza​zva​nim zlo​kob​nim pri​ča​ma za ko​je se pla​ši da ih je ši​r io me​đu pri​ja​te​lji​ma. Tra​žio je da to shva​ti​te ona​ko ka​ko je​ste: kao simp​to​me ši​zo​fre​-

ni​je, bez os​no​va u stvar​no​sti. Su​za​na mu po​tu​r a ce​du​lji​cu: po​se​ta? – Da, slu​šaj​te, dok​tor​ka Ko​ste​lo, evo o če​mu se ra​di, kad mo​g u da ga po​se​tim? Mo​g ao bih od​mah da sed​nem u ko​la, ako bi to po​mo​g lo. Mi​slim, kad je vre​me za po​se​te? Šta se do​g a​đa? – Ve​o ​ma mi je žao, Po​le. Bo​jim se da po​se​ta, u ovom tre​nut​ku, mo​že da na​ne​se oz​bilj​nu men​tal​nu šte​tu Dže​bu. On stra​hu​je za vas i ni​je spre​man za su​o ​ča​va​nje. Stra​hu​je? Za me​ne? Kit bi vo​leo da opo​vrg​ne te ne​ču​ve​ne pri​med​be, ali tak​ti​ka pre​o ​vla​da​va. – Pa, ima li Džeb još ne​ko​g a? – pi​ta, ovog pu​ta sam, bez Su​za​ni​nog pod​stre​ka​va​nja. – Ima li pri​ja​te​lje ko​ji ga po​se​ću​ju? Ro​đa​ke? Znam da ni​je baš dru​štven. Šta je s nje​g o​vom že​nom? – Raz​dvo​je​ni su. – Ni​i​je mi baš ta​ko re​kao, ali do​bro. Krat​ka ti​ši​na dok dok​tor​ka Ko​ste​lo oči​g led​no pro​ve​r a​va be​le​ške: – U kon​tak​tu smo s nje​g o​vom maj​kom – de​kla​mu​je. – Ako bu​de ne​kih pro​me​na, ne​kih od​lu​ka u ve​zi sa Dže​bo​vom te​r a​pi​jom i zdra​vljem, tre​ba ih pre​ne​ti maj​ci. Ona je i ov​la​šće​ni sta​r a​lac. S te​le​fo​nom pri​ti​snu​tim na uvo, Kit po​di​že ru​ku, i is​to​vre​me​no se, za​pre​pa​šće​no i s kraj​njom ne​ve​r i​com, okre​će pre​ma Su​za​ni. On je di​plo​ma​ta, ne​će se ta​ko la​ko pre​da​ti. – Pa, mno​g o vam hva​la, dok​tor​ka Ko​ste​lo. Vr​lo lju​ba​zno od vas. Ma​kar ima ne​kog od po​r o​di​ce ko se bri​ne o nje​mu. Mo​že​te li da mi da​te maj​čin broj te​le​fo​na? Mo​žda ona i ja mo​že​mo da po​r a​zgo​va​r a​mo. Ali dok​tor​ka Ko​ste​lo, ko​li​ko god da je lju​ba​zna, po​zi​va se na za​šti​tu po​da​ta​ka i ža​li što je oda​va​nje te​le​fon​skog bro​ja Dže​bo​ve maj​ke ne​što što u ovim okol​no​sti​ma ne sme da ura​di. Pre​ki​da ve​zu. Kit be​sni. Uz Su​za​nin ohra​bru​juć po​g led, po​zi​va 1471 i sa​zna​je da je po​zi​va​lac sa​krio broj. Po​zi​va In​for​ma​ci​je, do​bi​ja broj op​šte bol​ni​ce Ruj​slip, tra​ži psi​hi​ja​tri​ju i dok​tor​ku Ko​ste​lo. Bol​ni​čar ko​ji se ja​vio ni​je mo​g ao da bu​de pre​du​sre​tlji​vi​ji: – Dok​tor​ka Ko​ste​lo je na ne​kom kur​su, dru​g ar, vra​ća se sle​de​će ne​de​lje. – Ko​li​ko du​g o je od​sut​na? – Ne​de​lju da​na, dru​g ar. U stva​r i, on. Žo​a​kim. Zvu​či mi ne​mač​ki, ali dok​tor je Por​tu​g a​lac. Kit ne​ka​ko us​pe​va da os​ta​ne pri​bran. – A dok​tor Ko​ste​lo, sve to vre​me, ni​je svra​ćao u bol​ni​cu? – Ne, dru​g ar, žao mi je. Mo​že li ne​ko dru​g i da ti po​mog​ne? – Pa, da, u stva​r i, vo​leo bih da raz​g o​va​r am s jed​nim od va​ših pa​ci​je​na​ta, ti​pom po ime​nu Džeb. Sa​mo mu re​ci​te da ga zo​ve Pol. – Džeb? Ni​je mi po​zna​to, dru​g ar, sa​mo mal​či​ce… Dru​g i bol​ni​čar uz​i​ma te​le​fon, mu​ška​r ac, ali ni​je ta​ko lju​ba​zan: – Ov​de ne​ma Dže​ba. Ima​mo Džo​na i Dže​ka. Ta​kva ti je sud​bi​na. – Ali mi​slio sam da je on stal​ni pa​ci​jent – bu​ni se Kit. – Ne ov​de. Ne Džeb. Pro​baj u Sa​to​nu. Sad je i Ki​tu i Su​za​ni is​ta stvar pa​la na um: po​zva​ti Emi​li, br​zo. Naj​bo​lje da je Su​za​na po​zo​ve. Em je u po​sled​nje vre​me ma​lo za​je​dlji​va pre​ma Ki​tu. Su​za​na zo​ve Emi​li na mo​bil​ni te​le​fon, os​ta​vlja po​r u​ku. Do po​dne​va, Emi​li ih je dva​put po​zva​la. Re​zul​tat nje​nih ras​pi​ti​va​nja je sle​de​ći: dok​tor Žo​a​kim Ko​ste​lo se ne​dav​no pri​dru​žio psi​hi​ja​trij​skom ode​lje​nju u Ruj​sli​pu, na odre​đe​no vre​me, ali on je Por​tu​g a​lac, a po​ha​đa kurs za usa​vr​ša​va​nje en​g le​skog je​zi​ka. Da li je nji​ho​va dok​tor​ka Ko​ste​lo zvu​ča​la kao Por​tu​g al​ka?

– Ne, do​đa​vo​la, ni​je! – ur​la Kit na To​bi​ja, po​na​vlja​ju​ći od​g o​vor ko​ji je dao Emi​li, pre​ko te​le​fo​na, dok se še​ta pro​sto​r i​jom. – I bi​la je že​na, do​đa​vo​la, zvu​ča​la je kao uči​te​lji​ca iz Esek​sa, s me​tlom u gu​zi​ci, a Džeb ne​ma maj​ku, što mi je i re​kao. Ni​sam baš sklon in​tim​nim ot​kri​ći​ma, ali bio je kraj​nje is​kren, pr​vi put u tri pro​kle​te go​di​ne. Ni​kad ni​je upo​znao maj​ku, znao je sa​mo nje​no ime: Ka​r on. Po​be​gao je iz do​ma kad je imao pet​na​est go​di​na i pri​dru​žio se voj​sci. Sad mi re​ci da je sve to iz​mi​slio! * Red je na To​bi​ja da ode do pro​zo​r a i, os​lo​bo​đen Ki​to​vog op​tu​žu​ju​ćeg po​g le​da, pre​pu​sti se mi​sli​ma. – Kad se ja​vi​la ta dok​tor​ka Ko​ste​lo, je​si li joj dao ika​kav ra​zlog da po​mi​sli ka​ko joj ne ve​r u​ješ? – na​po​kon pi​ta. Pod​jed​na​ko du​g o Ki​to​vo raz​mi​šlja​nje: – Ne. Ni​sam. Igrao sam tu igru. – On​da je, što se ti​če nje, ili njih, mi​si​ja oba​vlje​na. – Ve​r o​vat​no. Ali To​bi ni​je za​do​vo​ljan tim ve​ro​vat​no: – Što se njih ti​če, ko god da su oni, vi ste na​sa​ma​r e​ni. Pre​va​r e​ni. Na​vu​če​ni – go​vo​r i sve uve​r e​ni​je. – Ve​r u​je​te u je​van​đe​lje po Kri​spi​nu, ve​r u​je​te dok​tor​ki Ko​ste​lo, čak i ako je po​g re​šnog po​la, i ve​r u​je​te da je Džeb ši​zo​fre​ni​čar i kom​pul​ziv​ni la​žov, i da je u izo​la​ci​ji, u psi​hi​ja​trij​skoj kli​ni​ci te ne mo​že da pod​ne​se po​se​te čo​ve​ka za ko​jeg stra​hu​je. – Ne, ni​sam – pra​sne Kit. – Džeb mi je go​vo​r io is​ti​nu. To je bu​kval​no iz​le​te​lo iz nje​g a. Mo​žda ga je raz​je​da​lo: to je dru​g a pri​ča. Čo​vek je ra​zu​man ko​li​ko vi ili ja. – Pot​pu​no pri​hva​tam to, Ki​te. Stvar​no – ka​že To​bi, naj​str​plji​vi​je što mo​že. – Ipak, zbog Su​za​ni​ne i va​še be​zbed​no​sti, sma​tram da po​zi​ci​ju ko​ju ste ve​o​ma ve​što obez​be​di​li u oči​ma pro​tiv​ni​ka, i te ka​ko vre​di sa​ču​va​ti. – Do​kad? – pi​ta Kit, ne​po​mir​lji​vo. – Dok ne pro​na​đem Dže​ba? Zar me ni​ste za​to po​zva​li ova​mo? Ili pre​dla​že​te da ga sa​mi po​tra​ži​te – i ta​ko, uz​g red, na​vu​če​te se​bi na vrat či​ta​vu ban​du? – in​si​sti​r a To​bi, ne vi​še ta​ko di​plo​mat​ski. A na to, u tom tre​nut​ku, Kit ne​ma uver​ljiv od​g o​vor, i za​to gri​ze us​nu i kri​vi li​ce, pa po​pi​je gu​tljaj vi​ski​ja. – Bi​lo ka​ko bi​lo, ima​te tu tra​ku ko​ju ste kri​šom sni​mi​li – gun​đa, gor​ko se te​še​ći. – Onaj sa​sta​nak u lič​noj kan​ce​la​r i​ji – Kvin, Džeb i ja. Sa​kri​li ste je ne​g de. To je do​kaz, ako za​tre​ba. To će vas po​to​pi​ti, na​r av​no. Mo​žda i me​ne. Ni​sam si​g u​r an da mi je sta​lo do to​g a. – Mo​ja tra​ka do​ka​zu​je na​me​ru – od​g o​va​r a To​bi. – Ne do​ka​zu​je da se ta ope​r a​ci​ja ikad od​i​g ra​la, a si​g ur​no ne do​ka​zu​je njen is​hod. Kit ne​volj​no raz​mi​šlja o to​me. – Da​kle, po​ku​ša​va​te da mi ka​že​te sle​de​će – To​bi kao da vr​da – Džeb je je​di​ni sve​dok puc​nja​ve. Je li ta​ko? – Pa, je​di​ni ko​ji je spre​man da pri​ča, ko​li​ko zna​mo – sa​g la​san je Kit, ne ra​du​ju​ći se onom što je upra​vo re​kao. * Ako je za​spao, ni​je bio sve​stan to​g a. U jed​nom tre​nut​ku, to​kom ne​ko​li​ko krat​kih sa​ti u kre​ve​tu, čuo je žen​ski vri​sak i pret​po​sta​vio da je to Su​zan. A po​sle vri​ska, užur​ba​ne ko​r a​ke po hod​ni​ku is​pod, to je si​g ur​no Emi​li, ko​ja žu​r i do maj​ke, te​o ​r i​ja stvo​r e​na na os​no​vu mr​mlja​nja ko​je je us​le​di​lo. I po​sle mr​mlja​nja, Emi​li​na lam​pa za​sve​tle​la je kroz pu​ko​ti​ne na pod​nim da​ska​ma – da li či​ta, raz​-

mi​šlja, ili os​lu​šku​je maj​ku? – sve dok on ili Emi​li ni​su za​spa​li, a pret​po​sta​vljao je da je on za​spao pr​vi, jer se ni​je se​ćao ga​še​nja sve​tla. A on​da se pro​bu​dio ka​sni​je ne​g o što je na​me​r a​vao i po​hi​tao u pri​ze​mlje, na do​r u​čak: ne​ma ni Emi​li ni Ši​be, sa​mo Kit, ode​ven za od​la​zak u cr​kvu, i Su​za​na sa še​ši​r om. – Bi​lo je to ve​o ​ma ča​sno od vas, To​bi – re​kla je Su​za​na, uhva​tiv​ši ga za ru​ku. – Zar ne, Ki​te? Kit se mno​g o za​bri​nuo, obo​je smo se za​bri​nu​li, a vi ste od​mah do​šli. I si​r o​ti Džeb je ča​stan čo​vek. A Kit ni​je vešt s lu​kav​stvi​ma, zar ne, dra​g i? Ne ka​žem da vi je​ste, To​bi, ni​ka​ko to ne mi​slim. Ali vi ste mla​di i pa​met​ni, ra​di​te u Mi​ni​star​stvu, i mo​že​te da se ba​vi​te ti​me, a da – osme​jak – ne iz​g u​bi​te pen​zi​ju. Sto​je​ći na ka​me​nom tre​mu, sr​dač​no ga je za​g r​li​la: – Mi ne​ma​mo si​na, zna​te, To​bi. Po​ku​ša​li smo, ali smo ga iz​g u​bi​li. Us​le​di​lo je Ki​to​vo džan​g ri​za​vo Ču​će​mo se. * To​bi i Emi​li su se​de​li u sta​kle​noj ba​šti, To​bi na sta​r oj plat​ne​noj sto​li​ci, a Emi​li na ple​te​noj sto​li​ci na su​prot​nom kra​ju. Oko te uda​lje​no​sti pre​ćut​no su se sa​g la​si​li. – Je li si​noć​ni raz​g o​vor s ta​tom bio us​pe​šan? – Ako mo​že ta​ko da se ka​že. – Mo​žda bi​ste že​le​li da ja pr​va pri​čam – pre​dlo​ži​la je Emi​li. – Ta​ko ne​će​te do​ći u is​ku​še​nje da ka​že​te ne​što zbog če​g a bi​ste za​ža​li​li. – Hva​la vam – ka​zao je uč​ti​vo To​bi. – Džeb i moj otac su na​me​r a​va​li da na​pra​ve do​ku​ment o svo​jim ju​nač​kim de​li​ma ne​po​zna​te pri​ro​de. Nji​hov do​ku​ment iza​zvao bi pra​vi ze​mljo​tres u zva​nič​nim kru​g o​vi​ma. Ka​ko su re​kli, skre​nu​li bi pa​žnju jav​no​sti. Pro​blem su ne​ka mr​tva že​na i nje​no de​te, pre​ma maj​či​nim re​či​ma. Ili mo​žda mr​tvi. Ili ve​ro​vat​no mr​tvi. Ne zna​mo, ali se pla​ši​mo naj​g o​r eg. Je​sam li bli​zu, za​sad? Po​što ju je To​bi sa​mo ne​mo gle​dao, ona je udah​nu​la i na​sta​vi​la: – Džeb se ni​je po​ja​vio. Da​kle, ni​šta od oba​ve​šta​va​nja jav​no​sti. Ume​sto to​g a, ne​ka že​na, ko​ja oči​g led​no ni​je le​kar i za ko​ju se is​po​sta​vi​lo da je mu​ška​r ac, te​le​fo​ni​r a Ki​tu, po​zna​tom kao Pol, i ka​že mu ka​ko je Džeb pri​mljen u psi​hi​ja​trij​sku bol​ni​cu. Is​tra​g a ot​kri​va da je to ne​i​sti​na. Ose​ćam se kao da raz​g o​va​r am sa​ma sa so​bom. – Slu​šam vas. – Džeb je, u me​đu​vre​me​nu, ne​stao. Ne​ma pre​zi​me, i ne​ma na​vi​ku da os​ta​vlja adre​su. Zva​nič​ni or​ga​ni is​tra​g e, kao što je po​li​ci​ja, ne​do​stup​ni su – a mi sla​ba​šne že​ne ne tre​ba da se pi​ta​mo za​što. Slu​ša​te me još, na​dam se? – Da. – A To​bi Bel je je​dan od li​ko​va u tom sce​na​r i​ju. Svi​đa​te se mo​joj maj​ci. Mom ocu ne, ali on vas vi​di kao nu​žno zlo. Da li je to za​to što sum​nja u va​šu pri​vr​že​nost ci​lju? – To mo​r a​te nje​g a da pi​ta​te. – Mi​sli​la sam da pi​tam vas. On oče​ku​je da mu pro​na​đe​te Dže​ba? – Da. – Obo​ji​ca to že​li​te? – Na ne​ki na​čin. – Mo​že​te li da ga pro​na​đe​te? – Ne znam. – Zna​te li šta će​te da ra​di​te kad ga pro​na​đe​te? Mi​slim, ako se Džeb spre​ma da ot​kri​je ne​ki ve​li​ki skan​dal, mo​žda će​te se pre​do​mi​sli​ti u po​sled​njem tre​nut​ku i od​lu​či​će​te da ga pre​da​te vla​sti​ma. Ho​će​te

li? – Ne. – A ja tre​ba da vam ve​r u​jem? – Da. – I ne tra​ži​te osve​tu? – Za​što bih, do​đa​vo​la, to ra​dio? – po​bu​nio se To​bi, ali Emi​li je lju​ba​zno za​ne​ma​r i​la taj ma​li iz​liv be​sa. – Imam broj nje​g o​vih re​g i​star​skih ta​bli​ca – re​kla je. Bio je zbu​njen. – Či​jih? – Dže​bo​vih. – Tra​ži​la je ne​što u dže​pu do​njeg de​la tre​ner​ke. – Fo​to​g ra​fi​sa​la sam nje​g ov kom​bi dok je mu​čio ta​tu na va​ša​r u. Fo​to​g ra​fi​sa​la sam i re​g i​star​sku na​lep​ni​cu – va​di aj​fon i pe​tlja s iko​ni​ca​ma – Va​ži dva​na​est me​se​ci, a iz​va​đe​na je pre osam ne​de​lja. – Za​što ni​ste da​li taj broj Ki​tu? – pi​ta za​be​zek​nu​ti To​bi. – Jer Kit uvek ne​što sje​be, a ne že​lim da mo​ja maj​ka pre​ži​vlja​va taj sje​ba​ni lov na čo​ve​ka. Us​ta​ju​ći s ple​te​ne sto​li​ce, pri​šla je i pri​ne​la te​le​fon do nje​g o​vog li​ca. – Ne​ću to da pre​sni​mim na svoj te​le​fon – ka​zao je. – Kit ne že​li elek​tro​ni​ku. A ni ja. Imao je olov​ku, ali ne i pa​pir. Da​la mu je list pa​pi​r a iz jed​ne fi​o ​ke. Za​pi​sao je re​g i​star​ski broj Dže​bo​vog kom​bi​ja. – Ako mi da​te broj svog mo​bil​nog te​le​fo​na, mo​žda mo​g u da vam ja​vim ka​ko na​pre​du​je mo​ja is​tra​g a – pre​dlo​žio je, sad pot​pu​no opo​r a​vljen. Da​la mu je broj svog mo​bil​nog te​le​fo​na. I to je za​pi​sao. – A mo​g li bi​ste da za​pi​še​te i moj broj u bol​ni​ci i ra​spo​r ed sme​na – ka​za​la je i gle​da​la ga ka​ko to do​da​je svo​joj zbir​ci. – Ali ne​će​mo pre​ko te​le​fo​na go​vo​r i​ti ni​šta odre​đe​no, ja​sno? – stro​g o ju je upo​zo​r io. – Bez mi​g o​va i na​g o​ve​šta​ja i lu​ka​vih do​sko​či​ca – pri​se​ća​ju​ći se be​zbed​no​sne obu​ke – a ako vam bu​dem slao SMS ili vam bu​dem os​ta​vljao po​r u​ku, bi​ću Bej​li, kao va​šar. Sleg​nu​la je ra​me​ni​ma, kao da mu udo​vo​lja​va. – Ho​ću li vas uz​ne​mi​r i​ti ako bu​dem zvao ka​sno uve​če? – pi​tao je na kra​ju, tru​de​ći se da zvu​či, pre sve​g a, još prak​tič​ni​je. – Ži​vim sa​ma, ako me to pi​ta​te – ka​za​la je. To je pi​tao.

5. U vo​zu ko​ji se spo​r o vra​ćao pre​ma Lon​do​nu, za​tim u svom sta​nu, u po​lu​snu i u au​to​bu​su ko​jim je išao na po​sao u po​ne​de​ljak uju​tro, To​bi Bel je ne pr​vi put u ži​vo​tu raz​mi​šljao o mo​ti​vi​ma za ugro​ža​va​nje ka​r i​je​r e i slo​bo​de. Ako nje​g o​va bu​duć​nost ni​kad ni​je bi​la sve​tli​ja, što su mu u Ljud​skim re​sur​si​ma stal​no po​na​vlja​li, za​što bi se vra​ćao u pro​šlost? Da li je imao po​sla sa svo​jom sta​rom sa​ve​šću – ili s ne​kom no​vo​ste​če​nom? I ne tra​ži​te osve​tu?, pi​ta​la ga je Emi​li: šta li je to tre​ba​lo da zna​či? Da li je ona to za​mi​šlja​la kao osve​tu pro​tiv svih Fer​g u​sa Kvi​no​va i Dže​jo​va Kri​spi​na na sve​tu, dvo​ji​ce ta​ko be​zna​čaj​nih lju​di u nje​g o​vim oči​ma, da ni​su vred​ni da se o nji​ma raz​mi​šlja? Ili je is​ka​zi​va​la ne​ke skri​ve​ne mo​ti​ve? Da ni​je Emi​li tra​ži​la osve​tu – pro​tiv svih mu​ška​r a​ca na sve​tu, uklju​ču​ju​ći i svog oca? Bi​lo je tre​nu​ta​ka kad je oda​va​la ta​kav uti​sak, kao i dru​g ih, is​ti​na krat​kih, kad je iz​g le​da​la kao da je na nje​g o​voj stra​ni, ko​ja god da je to stra​na. Upr​kos tom ja​lo​vom pre​i​spi​ti​va​nju – ili mo​žda baš zbog to​g a – To​bi​jev uči​nak pr​vog rad​nog da​na na no​vom rad​nom me​stu bio je za pri​mer. Do je​da​na​est sa​ti raz​g o​va​r ao je sa svim čla​no​vi​ma svog no​vog oso​blja, odre​dio im po​lja od​g o​vor​no​sti, su​zbio mo​g u​ća pre​kla​pa​nja i or​g a​ni​zo​vao sa​ve​to​va​nje i nad​zor. Do po​dne​va je, na sa​stan​ku me​na​dže​r a, iz​no​sio do​bro pri​hva​će​ne rad​ne za​dat​ke. Na pa​u​zi za ru​čak, se​deo je u kan​ce​la​r i​ji svo​je re​g i​o ​nal​ne di​r ek​tor​ke i jeo sen​dvič s njom. Tek kad je do​bro i te​melj​no oba​vio dnev​ne za​dat​ke, iz​g o​vo​r iv​ši se na ne​ki sa​sta​nak van zgra​de, oti​šao je au​to​bu​som do sta​ni​ce Vik​to​r i​ja, i oda​tle, na vr​hun​cu sa​o ​bra​ćaj​nog špi​ca, po​zvao sta​r og pri​ja​te​lja, Čar​li​ja Vil​kin​sa. * Sva​ka bri​tan​ska am​ba​sa​da tre​ba​lo bi da ima svog Čar​li​ja Vi​li​kin​sa, go​vo​r i​li su ne​kad u Ber​li​nu, jer ka​ko bi uop​šte ra​di​li bez tog lju​ba​znog, smi​r e​nog, še​zde​se​to​g o​di​šnja​ka, biv​šeg en​g le​skog po​li​caj​ca, ko​ji je po​la rad​nog ve​ka pro​veo kao di​plo​mat​sko obez​be​đe​nje? Stu​bić je na​le​teo na tvo​ja ko​la, uda​rio ih, baš kad si na​pu​štao kok​tel po​vo​dom Da​na pa​da Ba​sti​lje, u fran​cu​skoj am​ba​sa​di? Sram ga bi​lo! Ne​ki su​vi​še rev​no​stan ne​mač​ki po​li​ca​jac uvr​teo je se​bi u gla​vu da ti pro​ve​r i ni​vo al​ko​ho​la u kr​vi, dok vo​ziš? Slo​bo​da! Čar​li Vil​kins će u mi​r u raz​g o​va​r a​ti sa iz​ve​snim pri​ja​te​lji​ma u ne​mač​koj po​li​ci​ji i vi​de​će šta mo​že da se ura​di. Ali u To​bi​je​vom slu​ča​ju bi​lo je obr​nu​to, jer je on bio je​dan od ret​kih lju​di na ovom sve​tu ko​ji su us​pe​li da uči​ne us​lu​g u Čar​li​ju i nje​g o​voj že​ni Ne​mi​ci, Be​a​triks. Nji​ho​va ćer​ka, na​da​r e​na vi​o ​lon​če​list​ki​nja, ni​je ima​la aka​dem​ske kva​li​fi​ka​ci​je za au​di​ci​ju na ne​koj lon​don​skoj mu​zič​koj aka​de​mi​ji. Di​r ek​tor​ka aka​de​mi​je je, ka​ko se is​po​sta​vi​lo, bi​la naj​bo​lja pri​ja​te​lji​ca To​bi​je​ve tet​ke, ko​ja je i sa​ma pro​fe​sor​ka mu​zi​ke. Na br​zi​nu oba​vlje​ni te​le​fon​ski po​zi​vi, au​di​ci​ja ugo​vo​r e​na. Otad ni​je pro​šao ni​je​dan Bo​žić da To​bi, gde god da je na du​žno​sti, ne do​bi​je ku​ti​ju Be​a​trik​si​nih do​ma​ćih ko​la​ča i ukra​še​nu če​stit​ku, u ko​joj po​no​sno iz​no​se na​pre​dak svo​je bri​ljant​ne ćer​ke. A kad su se Čar​li i Be​a​triks do​sto​jan​stve​no po​vu​kli u Braj​ton, a ko​la​či i če​stit​ke na​sta​vi​li da pri​sti​žu, To​bi ni​kad ni​je pro​pu​štao da na​pi​še ne​ko​li​ko re​či za​hval​no​sti. * Ku​ća Vil​kin​so​vih u Braj​to​nu bi​la je ma​lo uda​lje​na od os​ta​lih, i kao da je bi​la pre​ne​ta iz Švar​cval​da. Le​je cr​ve​nih la​la oi​vi​ča​va​le su sta​zu do tre​ma ku​će u sti​lu Ivi​ce i Ma​r i​ce. Ba​šten​ski pa​tulj​ci u ba​var​skim na​r od​nim no​šnja​ma is​pr​si​li su se u za​kop​ča​nim sa​ko​i​ma, a kak​tu​si su pre​kri​va​li ogro​man pro​-

zor. Be​a​triks je na se​bi ima​la svo​ju naj​bo​lju ode​ću. Uz ba​den​sko vi​no i je​tre​ne kne​dli​ce, tro​je pri​ja​te​lja pri​ča​lo je o sta​r im vre​me​nim i sla​vi​lo mu​zič​ka do​stig​nu​ća ćer​ke Vil​kin​so​vih. A po​sle ka​fe i li​ke​ra, Čar​li i To​bi su se po​vu​kli u osa​mu zad​njeg dvo​r i​šta. – To je za jed​nu da​mu ko​ju po​zna​jem, Čar​li – ob​ja​snio je To​bi, za​mi​šlja​ju​ći, za​r ad pri​če, da je ta da​ma Emi​li. Čar​li Vil​kins se iza​zov​no na​sme​šio. – Ka​zao sam Be​a​triks: kod To​bi​ja je uvek u pi​ta​nju ne​ka da​ma. A ta da​ma, Čar​li – ob​ja​snio je, sad pri​klad​no cr​ve​ne​ći – iš​la je pro​šle ne​de​lje u ku​po​vi​nu i su​da​r i​la se s par​ki​r a​nim kom​bi​jem, i oz​bilj​no ga ošte​ti​la, što je bi​lo po​seb​no ne​zgod​no, jer na vo​zač​koj do​zvo​li ima već ve​li​ki broj ne​g a​tiv​nih po​e​na. – Sve​do​ci? – ras​pi​ti​vao se sa​o ​se​ćaj​no Čar​li Vil​kins. – Ni​je si​g ur​na. Bi​lo je to u pra​znom de​lu par​kin​g a. – Dra​g o mi je što to ču​jem – re​kao je Čar​li Vil​kins, po​ma​lo sum​nji​ča​vo. – I ni​su je sni​mi​le ka​me​re? – Ni​su – ka​zao je To​bi, iz​be​g a​va​ju​ći Čar​li​jev po​g led. – Ko​li​ko zna​mo, na​r av​no. – Na​r av​no – po​no​vio je uč​ti​vo Čar​li. A po​što je ona do​bra de​voj​ka, na​sta​vio je To​bi, i po​što joj sa​vest ne do​zvo​lja​va da za​spi dok ne pla​ti dug – ali ne mo​že da do​zvo​li se​bi da os​ta​ne bez do​zvo​le na šest me​se​ci, Čar​li – i po​što je bi​la do​volj​no pri​seb​na da za​pi​še broj ta​bli​ca kom​bi​ja, To​bi se pi​tao… do​bro, ona se pi​ta​la, da li po​sto​ji ne​ki na​čin – i ve​što je os​ta​vio ne​do​vr​še​nu re​če​ni​cu, če​ka​ju​ći da je Čar​li za​vr​ši. – A da li na​ša pri​ja​te​lji​ca ima ika​kvu pred​sta​vu ko​li​ko bi ta po​seb​na us​lu​g a mo​g la da nas ko​šta? – ras​pi​ti​vao se Čar​li, va​de​ći sta​r ač​ke na​o ​ča​r e da bi bo​lje osmo​trio ce​du​lji​cu ko​ju mu je To​bi dao. – Ko​li​ko god da ko​šta, Čar​li, ja ću pla​ti​ti – od​g o​vo​r io je ve​li​ko​du​šno To​bi, po​no​vo po​mi​nju​ći Emi​li. – Pa, u tom slu​ča​ju, bu​di lju​ba​zan i pri​dru​ži se Be​a​triks na ča​ši​ci, i sa​če​kaj me de​set mi​nu​ta – re​kao je Čar​li – ce​na će bi​ti dve​sta fun​ti za fond za udo​vi​ce i de​cu po​g i​nu​lih po​li​ca​ja​ca, sa​mo go​to​vi​na, bez pri​zna​ni​ce, a za me​ne ni​šta, zbog sta​r ih vre​me​na. I de​set mi​nu​ta ka​sni​je, kao što je obe​ćao, Čar​li mu je vra​tio ce​du​lju s ime​nom i adre​som, is​pi​sa​nim pa​žlji​vom po​li​cij​skom ru​kom, a To​bi je ka​zao: Fan​ta​stič​no, Čar​li, pre​div​no, bi​će odu​še​vlje​na, i mo​že​mo li da sta​ne​mo po​red ne​kog ban​ko​ma​ta na pu​tu do sta​ni​ce? Ali ni​šta od to​g a ni​je uk​lo​ni​lo sen​ku sum​nje ko​ja se po​ja​vi​la na, ina​če ve​drom, li​cu Čar​li​ja Vil​kin​sa, i ko​ja je još uvek bi​la tu kad su se za​u​sta​vi​li kod ne​ke ru​pe u zi​du, a To​bi bez re​či dao Čar​li​ju dve​sta fun​ti. – Taj go​spo​din ko​g a si me za​mo​lio da pro​na​đem – ka​zao je Čar​li. – Ne mi​slim na ko​la. Mi​slim na go​spo​di​na ko​me pri​pa​da​ju. On je Vel​ša​nin, su​de​ći po adre​si. – Šta je s njim? – Je​dan moj pri​ja​te​lj iz po​li​ci​je oba​ve​stio me je da do​tič​ni go​spo​din s ne​i​zgo​vo​r i​vom adre​som ima pri​lič​no ve​li​ki cr​ve​ni krug oko svog ime​na, da se me​ta​fo​r ič​no iz​r a​zim. – A to zna​či? – Ako vi​di ili ču​je tog go​spo​di​na, po​me​nu​ta slu​žba ne​će ni​šta pre​du​ze​ti, već će od​mah oba​ve​sti​ti naj​vi​še kru​g o​ve. Re​kao bih da mi ne​ćeš ot​kri​ti ra​zlo​g e za taj ve​li​ki cr​ve​ni krug, zar ne? – Iz​vi​ni, Čar​li. Ne mo​g u. – I to je sve, zar ne? – Na​ža​lost, je​ste. Par​ki​r a​ju​ći se is​pred že​le​znič​ke sta​ni​ce, Čar​li je is​klju​čio mo​tor, ali je os​ta​vio za​klju​ča​na vra​ta.

– Pa, i ja se pla​šim, si​ne – re​kao je stro​g o. – Za te​be. I za tvo​ju da​mu, ako ona uop​šte po​sto​ji. Jer kad za​tra​žim od svog pri​ja​te​lja u po​li​ci​ji ta​kvu us​lu​g u, a nje​mu gla​sna zvo​nja​va is​pu​ni uši, što se do​go​di​lo u slu​ča​ju tvog Vel​ša​ni​na, on mo​r a da raz​mi​šlja o svo​jim zva​nič​nim oba​ve​za​ma, zar ne? Bio je do​volj​no lju​ba​zan da mi to sa​o p​šti, u vi​du upo​zo​r e​nja. Ne mo​že sa​mo tek ta​ko da pri​ti​sne dug​me i po​beg​ne, zar ne? Mo​r a da za​šti​ti se​be. Da​kle, evo šta ti go​vo​r im, si​ne: po​lju​bi je u mo​je ime, ako po​sto​ji, i do​bro se ču​vaj, jer imam loš pred​o ​se​ćaj sad kad naš sta​r i pri​ja​te​lj Džaj​ls, avaj, vi​še ni​je s na​ma. – Ni​je s na​ma? Mi​sliš, mr​tav je? – uz​vik​nuo je To​bi, ig​no​r i​šu​ći nje​g o​vu na​zna​ku da je Ou​kli, na ne​ki na​čin, bio nje​g ov za​štit​nik. Ali Čar​li se već za​ki​ko​tao: – Za​bo​g a, ne! Mi​slio sam da znaš. Još go​r e. Naš pri​ja​te​lj Džaj​ls Ou​kli je po​stao ban​kar. A ti si mi​slio da je mr​tav. Jao me​ni, jao me​ni, če​kaj dok ka​žem Be​a​triks. U Džajl​sa čo​vek mo​že da se po​u​zda da će pra​vo​vre​me​no kli​snu​ti kroz obrt​na vra​ta, ka​žem ja. – Pa ti​še do​da​de, go​to​vo sa​o ​se​ćaj​no: – Oti​šao je ono​li​ko vi​so​ko ko​li​ko su mu do​zvo​li​li, pod​se​ćam te. Uda​r io je u ta​va​ni​cu, zar ne? Što se njih ti​če. Ni​ko ni​je že​leo da ga pu​sti na sam vrh, ne po​sle onog što se do​g o​di​lo u Ham​bur​gu, zar ne? Ni​kad ne znaš kad će ne​što da te sna​đe, je li ta​ko? Ali To​bi, ko​ji je ose​ćao muč​ni​nu od to​li​ko uza​stop​nih uda​r a​ca, ni​je znao šta da ka​že. Po​sle sa​mo ne​de​lju da​na od po​vrat​ka u Lon​don, po​sle či​ta​vog man​da​ta u Bej​r u​tu, to​kom ko​jeg je Ou​kli ne​stao u ne​po​zna​tom prav​cu, To​bi se pi​tao kad i gde će se nje​g ov biv​ši za​štit​nik po​ja​vi​ti, ako se uop​šte po​ja​vi. Pa, sad je do​bio od​g o​vor. Du​g o​g o​di​šnji ne​pri​ja​te​lj ban​ka​r a i nji​ho​vog ra​da, čo​vek ko​ji ih je na​zi​vao tru​to​vi​ma, pa​r a​zi​ti​ma, dru​štve​no bes​ko​r i​sni​ma i šte​to​či​na​ma za bi​lo ko​ju pri​stoj​nu eko​no​mi​ju, pre​šao je na stra​nu ne​pri​ja​te​lja. A za​što je Ou​kli to ura​dio, pre​ma re​či​ma Čar​li​ja Vil​kin​sa? Jer su mu​dra​ci u Vajt​ho​lu za​klju​či​li da Ou​kli ni​je is​pla​tiv. A za​što Ou​kli ni​je bio is​pla​tiv? Na​slo​nio je gla​vu na ja​stuk tvrd kao ka​men, u noć​nom vo​zu za Lon​don. Za​tvo​r i oči, ka​ži Ham​burg, i is​pri​čaj se​bi pri​ču ko​ju si se za​kleo da vi​še ni​kad ne​ćeš is​pri​ča​ti na​glas. * Ne​du​g o po do​la​sku u am​ba​sa​du u Ber​li​nu, To​bi se za​te​kao na noć​nom de​žur​stvu kad se ja​vio na​čel​nik ham​bur​ške po​li​ci​je, za​du​že​ne za nad​zor in​du​stri​je sek​sa u ham​bur​škoj če​tvr​ti cr​ve​nih fe​nje​r a. Na​čel​nik tra​ži da raz​g o​va​r a sa slu​žbe​ni​kom naj​vi​šeg ran​g a ko​ji je u tom tre​nut​ku u zgra​di. To​bi od​g o​va​r a ka​ko je on taj, što u tri uju​tro i je​ste. Zna​ju​ći da je Ou​kli oti​šao u Ham​burg ka​ko bi se obra​tio ve​li​čan​stve​nom sku​pu bro​do​vla​sni​ka, od​mah se za​bri​nuo. Bi​lo je pri​če da i To​bi kre​ne ka​ko bi ste​kao is​ku​stvo, ali Ou​kli je to iz​be​g ao. – U će​li​ji ima​mo jed​nog pi​ja​nog En​gle​za – ob​ja​šnja​va na​čel​nik, od​lu​čan da do​ka​že ka​ko iz​vr​sno go​vo​r i en​g le​ski. – Na​ža​lost, mo​r a​li smo da ga uhap​si​mo, jer je iza​zvao oz​bilj​ne ne​r e​de u okru​že​nju zna​čaj​nih lju​di. Osim to​g a, sav je iz​ra​na​vljen – do​da​je. – Po grud​nom ko​šu. To​bi pre​dla​že da na​čel​nik uju​tro po​zo​ve kon​zu​lar​no ode​lje​nje. Na​čel​nik od​g o​va​r a da ta​kvo od​la​ga​nje mo​žda ne bi bi​lo u in​te​r e​su bri​tan​ske am​ba​sa​de. To​bi pi​ta za​što. – Ovaj En​g lez ne​ma ni do​ku​men​ta, ni no​vac. Sve mu je ukra​de​no. A ne​ma ni ode​ću. Vla​snik lo​ka​la nam ka​že da su ga bi​če​va​li, uo​bi​ča​je​no, ali, na​ža​lost, iz​g u​bio je kon​tro​lu. Ipak, taj za​tvo​r e​nik nam ka​že ka​ko je on va​žan slu​žbe​nik va​še am​ba​sa​de, ne am​ba​sa​dor, već ne​što još va​žni​je. To​bi​ju tre​ba tri sa​ta da stig​ne do ula​znih vra​ta ham​bur​ške po​li​ci​je, po​što je vo​zio mak​si​mal​nom

br​zi​nom auto-pu​tem, kroz gu​stu ma​g lu. Ou​kli se​di, po​span u na​čel​ni​ko​voj kan​ce​la​r i​ji, u za​tvor​skoj pi​dža​mi. Nje​g o​ve ša​ke, okr​va​vlje​nih pr​sti​ju, ve​za​ne su za na​slon sto​li​ce. Us​ta su mu na​pu​će​na. Ako pre​po​zna​je To​bi​ja, ne po​ka​zu​je to. Ni To​bi ni​šta ne po​ka​zu​je. – Po​zna​je​te li ovog čo​ve​ka, go​spo​di​ne Bel? – ras​pi​tu​je se na​čel​nik, ve​o ​ma su​g e​stiv​nim to​nom. – Mo​žda ste za​klju​či​li ka​ko ga ni​kad u ži​vo​tu ni​ste vi​de​li, go​spo​di​ne Bel? – Taj čo​vek mi je pot​pu​no ne​po​znat – po​slu​šno od​g o​va​r a To​bi. – Ne​ka va​r a​li​ca, mo​žda? – na​g o​ve​šta​va na​čel​nik, ta​ko​đe pre​na​g la​še​no. To​bi za​klju​ču​je da je taj čo​vek za​si​g ur​no va​r a​li​ca. – On​da bi mo​žda tre​ba​lo da od​ve​de​te ovu va​ra​li​cu u Ber​lin i „pro​pi​sno” ga sa​slu​ša​te? – Hva​la vam. Ho​ću. Od po​li​cij​ske sta​ni​ce To​bi vo​zi Ou​kli​ja, ko​ji je i da​lje u za​tvor​skoj pi​dža​mi, do ne​ke bol​ni​ce, na dru​g om kra​ju gra​da. Ni​šta ni​je slo​mio, ali te​lo mu je pu​no sit​nih ra​na, ko​je iz​g le​da​ju kao tra​g o​vi bi​če​va​nja. U pre​pu​noj rob​noj ku​ći ku​pu​je mu jef​ti​no ode​lo, za​tim te​le​fo​ni​r a Her​mi​o ​ni da joj ob​ja​sni ka​ko je njen muž imao lak​šu sa​o ​bra​ćaj​nu ne​sre​ću. Ni​šta oz​bilj​no, ka​že, Džaj​ls je se​deo na zad​njem se​di​štu li​mu​zi​ne, bez ve​za​nog po​ja​sa. Dok se vra​ća​ju u Ber​lin, Ou​kli ne pro​g o​va​r a ni reč. Kao ni Her​mi​o ​na, kad do​đe da ga is​to​va​r i iz To​bi​je​vih ko​la. A ni To​bi ni​šta ni​je re​kao, kao ni Džaj​ls Ou​kli, sa​mo je os​ta​vio tri​sta evra u ko​ver​ti, ko​ju je To​bi pro​na​šao u svom po​štan​skom san​du​če​tu u am​ba​sa​di, kao na​dok​na​du za no​vo ode​lo. * – A ta​mo je spo​me​nik, gle​daj​te! – uz​vik​nu​la je Gvi​net, vo​zač, po​ka​zu​ju​ći de​be​lom ru​kom kroz pro​zor i us​po​r a​va​ju​ći da To​bi bo​lje po​g le​da. – Če​tr​de​set pet lju​di, tri​sta me​ta​r a is​pod, bo​že sa​ču​vaj. – Ko je to iza​zvao, Gvi​net? – Je​dan od​va​ljen ka​men, mom​če. Bi​la je po​treb​na sa​mo jed​na ma​la var​ni​ca. Bra​ća, oče​vi i si​no​vi. Po​mi​sli​te sa​mo na že​ne. To​bi je po​mi​slio. Po​sle još jed​ne be​sa​ne no​ći, i u su​prot​no​sti sa svim na​če​li​ma ko​je je sma​trao va​žni​ma od da​na kad je stu​pio u Mi​ni​star​stvo spolj​nih po​slo​va, re​kao je da ima stra​ho​vi​tu zu​bo​bo​lju, seo je u voz za Kar​dif, on​da u tak​si, na pet​na​e​sto​mi​nut​no pu​to​va​nje do onog što je Čar​li Vil​kins na​zvao Dže​bo​vom ne​i​zgo​vo​r i​vom adre​som. Do​li​na je bi​la gro​blje na​pu​šte​nih ug​lje​no​ko​pa. Stu​bo​vi pla​vo​cr​ne ki​še uz​di​za​li su se iz​nad ze​le​nih bre​žu​lja​ka. Vo​zi​la ga je krup​na pe​de​se​to​g o​di​šnja​ki​nja. To​bi je se​deo po​r ed nje, na pred​njem se​di​štu. Br​da su se pri​bli​ži​la, a put su​zio. Pro​šli su po​kraj fud​bal​skog igra​li​šta i ne​ke ško​le, a iza ško​le na​la​zio se tra​vom ob​r a​stao aero​drom, sru​šen kon​trol​ni to​r a​nj i os​ta​ci han​g a​r a. – Mo​lim vas da me os​ta​vi​te kod kru​žnog to​ka – ka​zao je To​bi. – Uči​ni​lo mi se da ste re​kli ka​ko po​se​ću​je​te pri​ja​te​lja – od​g o​vo​r i​la mu je Gvi​net, op​tu​žu​ju​ćim to​nom. – Ta​ko je. – Pa, za​što on​da da vas ne os​ta​vim is​pred pri​ja​te​lje​ve ku​će? – Jer že​lim da ga iz​ne​na​dim, Gvi​net. – U ovom me​stu ni​je os​ta​lo mno​g o iz​ne​na​đe​nja, mom​če – re​kla je, i da​la mu svo​ju vi​zit​kar​tu, da je po​zo​ve kad bu​de že​leo da se vra​ti. Ki​ša je po​če​la da ro​mi​nja. Ne​ki ri​đo​kos de​čak, od osam ili de​vet go​di​na, vo​zio je nov bi​cikl ta​mo-amo, svi​r a​ju​ći pra​sta​r om me​sin​g a​nom si​r e​nom, pri​čvr​šće​nom za gu​ver​nal. Cr​no-be​la go​ve​da pa​sla su me​đu šu​mom stu​bo​va. S le​ve stra​ne na​la​zio se niz mon​ta​žnih ku​ća sa ze​le​nim kro​vo​vi​ma i sa

šu​pom u dvo​r i​štu. Pret​po​sta​vio je da su to ne​kad bi​le ku​će ože​nje​nih rad​ni​ka. Broj de​set je bi​la po​sled​nja ku​ća u ni​zu. Be​li jar​bol na​la​zio se is​pred ku​će, ali na nje​mu ni​je bi​lo za​sta​ve. Po​di​g ao je za​sun na ka​pi​ji. De​čak na bi​ci​klu na​g lo se za​u​sta​vio iza nje​g a. Ula​zna vra​ta su bi​la od bru​še​nog sta​kla. Ni​je bi​lo zvo​na. Dok ga je de​čak po​sma​trao, po​ku​cao je na sta​klo. Po​ja​vi​la se sen​ka ne​ke že​ne. Vra​ta su se otvo​r i​la. Pla​vu​ša nje​g o​vih go​di​na, bez šmin​ke, sti​snu​tih pe​sni​ca i vi​li​ca, ve​o ​ma be​sna. – Ako si no​vi​nar, od​je​bi! Vas mi je pre​ko gla​ve! – Ni​sam no​vi​nar. – Ko​ji ku​r ac on​da ho​ćeš? – glas joj ni​je bio vel​ški, već sta​r o​mod​no bor​ben ir​ski. – Da li ste, ko​jim slu​ča​jem, vi go​spo​đa Ovens? – Šta ako je​sam? – Ja sam Bel. Pi​tao sam se da li bih mo​g ao da raz​g o​va​r am s va​šim mu​žem Dže​bom. Na​sla​nja​ju​ći bi​cikl na ogra​du, de​čak se pro​vu​kao po​kraj nje​g a i stao po​r ed one že​ne, jed​nom ru​kom je, po​se​siv​no, gr​le​ći oko stru​ka. – A o če​mu bi ti, je​bo​te, da raz​g o​va​r aš s mo​jim mu​žem Dže​bom? – Do​šao sam u ime pri​ja​te​lja, Po​la – oče​ki​vao je ne​ku re​ak​ci​ju, ko​ja je iz​o ​sta​la – tre​ba​lo je da se Pol i Džeb sa​sta​nu pro​šle sre​de. Džeb se ni​je po​ja​vio. Pol se bri​ne za nje​g a. Mi​sli da je do​ži​veo sa​o ​bra​ćaj​nu ne​sre​ću ili ta​ko ne​što. Ni​ko se ne ja​vlja na broj mo​bil​nog te​le​fo​na ko​ji mu je Džeb os​ta​vio. Bio sam na pu​tu ova​mo, te me je on za​mo​lio da pro​na​đem Dže​ba – ob​ja​snio je le​žer​no, naj​o ​pu​šte​ni​je što je mo​g ao. – Pro​šle sre​de? – Da? – Pre ne​de​lju da​na? – Da. – Šest je​be​nih da​na? – Da. – Gde je bio taj sa​sta​nak? – U nje​g o​voj ku​ći. – Gde je, je​bo​te, nje​g o​va ku​ća? – U Korn​vo​lu. Se​ver​nom Korn​vo​lu. Li​ce joj je uko​če​no, a i de​ča​ko​vo. – Za​što vaš pri​ja​te​lj ni​je sam do​šao? – Pol mo​r a da os​ta​ne kod ku​će. Že​na mu je bo​le​sna. Ne mo​že da je os​ta​vi – od​g o​vo​r io je To​bi, za​pi​tav​ši se ko​li​ko će mo​ći da na​sta​vi ova​ko. Kru​pan i ne​zgra​pan se​do​kos mu​ška​r ac u za​kop​ča​nom vu​ne​nom džem​pe​r u i s na​o ​ča​r i​ma po​ja​vio se iza nje, zu​r e​ći u nje​g a. – U če​mu je pro​blem, Bri​džid? – pi​tao je gr​le​nim gla​som, ko​ji je To​bi, svo​je​volj​no, pro​g la​sio se​ver​njač​kim. – Ovaj tra​ži Dže​ba. Nje​g ov pri​ja​te​lj Pol je imao sa​sta​nak sa Dže​bom u Korn​vo​lu, pro​šle sre​de. Za​ni​ma ga za​što se je​be​ni Džeb ni​je po​ja​vio, ako go​vo​r i is​ti​nu. Čo​vek je pri​ja​telj​ski spu​stio ru​ku na de​ča​ko​vu ri​đu gla​vu. – De​ni, mi​slim da bi tre​ba​lo da odeš kod Dže​ni da se igra​te. I ne sme​mo da pu​sti​mo go​spo​di​na da če​ka is​pred vra​ta, zar ne, go​spo​di​ne…? – To​bi. – A ja sam Ha​r i. Ka​ko ste, To​bi? Ko​sa ta​va​ni​ca, dr​že je gvo​zde​ni po​du​pi​r a​či. Li​no​le​um​ski pod bli​sta se od glan​ca​nja. U ku​hinj​skoj

ni​ši pla​stič​no cve​će na be​lom stol​nja​ku. A na sre​di​ni so​be, na​su​prot te​le​vi​zo​r a, dvo​sed i od​g o​va​r a​ju​će fo​te​lje. Bri​džid je se​la na na​slon jed​ne. To​bi je sta​jao na​spram nje, a Ha​r i je otvo​r io fi​o ​ku kre​den​ca i iz​va​dio de​be​lu voj​nu fa​sci​klu. Dr​že​ći je obe​ma ru​ka​ma, kao cr​kve​nu pe​sma​r i​cu, stao je is​pred To​bi​ja i udah​nuo, kao da će za​pe​va​ti. – Da​kle, je​ste li lič​no po​zna​va​li Dže​ba, To​bi? – re​kao je, kao me​r u pre​do​stro​žno​sti. – Ne. Ni​sam. Za​što? – Vaš pri​ja​te​lj Pol ga je po​zna​vao, ali vi ni​ste, je​sam li u pra​vu, To​bi? – kao da že​li da bu​de si​g u​ran. – Sa​mo moj pri​ja​te​lj – po​tvr​dio je To​bi. – Da​kle, vi ni​ste upo​zna​li Dže​ba. Ni​ste ga ni vi​de​li, ako smem da ka​žem. – Ta​ko je. – Pa, ovo će vas mo​žda za​pre​pa​sti​ti, To​bi, bez ob​zi​r a na to, a ne​ma sum​nje da će još vi​še za​pre​pa​sti​ti va​šeg pri​ja​te​lja Po​la, ko​ji, na​ža​lost, ni​je mo​g ao da do​đe. Ali si​r o​ti Džeb je tra​g ič​no di​g ao ru​ku na se​be pro​šlog utor​ka, i još uvek po​ku​ša​va​mo da se po​mi​r i​mo s tim, kao što pret​po​sta​vlja​te. Da ne po​mi​njem De​ni​ja, na​r av​no, ma​da se čo​vek po​ne​kad za​pi​ta da li de​ca bo​lje pod​no​se te stva​r i ne​g o mi od​r a​sli. – Do​volj​no je pi​sa​no o to​me u no​vi​na​ma, je​bo​te – re​kla je Bri​džid, ućut​ku​ju​ći To​bi​je​ve pri​g u​še​ne iz​r a​ze sa​u​če​šća. – Svi na je​be​nom sve​tu zna​ju sve o to​me, osim nje​g a i nje​g o​vog pri​ja​te​lja Po​la. – Pa, sa​mo u lo​kal​nim no​vi​na​ma, Bri​džid – is​pra​vio ju je Ha​r i, do​da​ju​ći To​bi​ju fa​sci​klu. – Ne či​ta​ju svi Ar​gus, zar ne? – I je​be​ni Iv​ning stan​dard. – Da, pa, ne či​ta​ju svi ni Iv​ning stan​dard, zar ne? Ne sad kad je bes​pla​tan. Lju​di vo​le da uži​va​ju u onom što ku​pu​ju, a ne u onom što im se nu​di bes​plat​no. Ta​kva je ljud​ska pri​r o​da. – Stvar​no mi je ve​o ​ma žao – pre​ki​nuo ih je To​bi, otva​r a​ju​ći fa​sci​klu i zu​r e​ći u is​eč​ke. – Za​što? Ni​si ga ni po​zna​vao, do​đa​vo​la – re​kla je Bri​džid.

RAT​NI​KO​VA POS​LED​NJA BIT​KA Po​li​ci​ja ne tra​ži dru​ge osum​nji​če​ne za smrt upu​ca​va​njem bi​vi​šeg pri​pad​ni​ka spe​ci​jal​nih je​di​ni​ca Dej​vi​da Dže​be​da​ju (Dže​ba) Oven​sa, sta​rog 34 go​di​ne, ko​ji je, pre​ma re​či​ma pa​to​lo​ga iz​gu​bio bit​ku pro​tiv post​tra​u​mat​skog sin​dro​ma i po​ve​za​nih obli​ka kli​nič​ke de​pre​si​je… HE​ROJ SPE​CI​JAL​NIH JE​DI​NI​CA OD​U​ZEO SE​BI ŽI​VOT …slu​žio je hra​bro u Se​ver​noj Ir​skoj, gde je upo​znao svo​ju su​pru​gu, Bri​džid, iz al​ster​ske po​li​ci​je. Ka​sni​je je slu​žio u Bo​sni, Ira​ku, Av​ga​ni​sta​nu… – Da li bi​ste že​le​li da te​le​fo​ni​r a​te svom pri​ja​te​lju, To​bi? – ka​zao je Ha​r i lju​ba​zno. – Ta​mo je sta​kle​nik, ako že​li​te pri​vat​nost, ima​mo do​bar sig​nal, za​hva​lju​ju​ći obli​žnjoj ra​dar​skoj sta​ni​ci, ta​ko da to i ne ču​di. Kre​mi​r a​li smo ga ju​če, zar ne, Bri​džid? Sa​mo po​r o​di​ca, bez cve​ća. Vaš pri​ja​te​lj ne bi bio po​zvan, ka​ži​te mu, ta​ko da ne​ma ra​zlo​g a da pre​ba​cu​je se​bi. – Šta ćeš još re​ći svom pri​ja​te​lju, go​spo​di​ne Bel? – pi​ta​la je Bri​džid. – Ono što sam pro​či​tao ov​de. To su gro​zne ve​sti. – Po​no​vo je po​ku​šao: – Uža​sno mi je žao, go​spo​đo Ovens. – A Ha​r i​ju: – Hva​la vam, ali mi​slim da bih ra​di​je da mu to lič​no sa​o p​štim. – Pot​pu​no ra​zu​mlji​vo, To​bi. I pri​stoj​no, ako smem da ka​žem. – Džeb je raz​neo se​bi mo​zak, go​spo​di​ne Bel, ako se to uop​šte ti​če tvog pri​ja​te​lja. U svom kom​bi​ju. To ni​su na​pi​sa​li u no​vi​na​ma; bi​li su uvi​đav​ni. Mi​sle da je to ura​dio u uto​r ak uve​če, iz​me​đu šest i de​set sa​ti. Par​ki​r ao se na uglu ne​kog po​lja bli​zu Gla​ston​be​r i​ja, u So​mer​se​tu, na me​stu ko​je zo​vu Le​vels. Šest​sto me​ta​r a od naj​bli​žeg na​se​lja – bro​ja​li su ko​r a​ke. Upo​tre​bio je smit i ve​son, 9 mm, svo​je omi​lje​no oruž​je krat​ke ce​vi. Ni​sam zna​la da je imao je​be​ni smit i ve​son, i kad smo već kod to​g a, mr​zeo je pi​što​lje, što je ne​o ​bič​no, ali na​šli su mu je​dan u ru​ci, ka​žu, krat​ka cev i ta​ko to. „Žao mi je što vas mu​či​mo, go​spo​đo Ovens, ali mo​že​te li zva​nič​no da ga iden​ti​fi​ku​je​te?” „Ne​ma ni​ka​kve mu​ke, po​li​caj​če. Kad god že​li​te. Od​ve​di​te me do nje​g a.” Kao da sam još po​li​caj​ka. Pra​vo kroz je​be​nu de​snu sle​po​o č​ni​cu. Ma​la ru​pa na de​snoj stra​ni, a na dru​g oj ni​je os​ta​lo mno​g o od nje​g o​vog li​ca. Ta​kve su te iz​la​zne ra​ne. Ni​je pro​ma​šio. Ne bi on to, ne Džeb. Uvek je bio do​bar stre​lac. Osva​jao je na​g ra​de moj Džeb. – Da, pa, pri​se​ća​nje na to ne​će ga oži​ve​ti, zar ne, Bri​džid? – ka​zao je Ha​r i. – Mi​slim da To​bi za​slu​žu​je šo​lju ča​ja, zar ne, To​bi? Pre​va​li​li ste to​li​ki put zbog pri​ja​te​lja, to se zo​ve oda​nost. I ko​mad De​ni​je​vog ko​la​ča, ko​ji si me​si​la s njim, Bri​džid. – Je​dva su do​če​ka​li da ga kre​mi​r a​ju. Sa​mo​u​bi​ce idu pre​ko re​da, go​spo​di​ne Bel, ako ikad bu​deš imao ta​kav pro​blem. – Us​ta​la je s na​slo​na fo​te​lje i is​tu​r i​la ku​ko​ve pre​ma nje​mu, iza​zo​vo​no i ujed​no pre​zri​vo. – Ima​la sam za​do​volj​stvo da ope​r em nje​g ov je​be​ni kom​bi, znaš? Čim su za​vr​ši​li s njim. „Evo, go​spo​đo Ovens, sad je sa​mo vaš.” Ve​o ​ma lju​ba​zni lju​di, da ti ka​žem, ti iz So​mer​se​ta. Ve​o ​ma uč​ti​vi pre​ma da​mi. Po​na​ša​li su se pre​ma me​ni i kao pre​ma ko​le​g i​ni​ci. Bi​lo ih je i ne​ko​li​ko iz Lon​do​na. Upra​vlja​li su ope​r a​ci​jom, za svo​ju se​o ​sku bra​ću. – Bri​džid mi ni​je te​le​fo​ni​r a​la, sve do ve​če​r i, ni​je že​le​la – ob​ja​snio je Ha​r i. – Imao sam dvo​čas. Zna​la je to, što je bi​lo ve​o ​ma uvi​đav​no od te​be, zar ne, Bri​džid? Ne mo​žeš da os​ta​viš pe​de​se​to​r o de​ce da jur​ca​ju dva sa​ta, zar ne? – Da​li su mi i svo​je je​be​no cre​vo za vo​du, što je bi​lo lju​ba​zno. Čo​vek bi po​mi​slio da je či​šće​nje

to​g a uklju​če​no u us​lu​g u, zar ne? Ali ne uz me​r e šted​nje, ne u So​mer​se​tu. „Je​ste li pot​pu​no si​g ur​ni da ste za​vr​ši​li s fo​r en​zi​kom?”, pi​ta​la sam ih, „jer ne bi va​lja​lo da spe​r em tra​g o​ve.” „Ima​mo sve tra​g o​ve ko​ji su nam po​treb​ni, go​spo​đo Ovens, hva​la vam, a evo vam i čet​ka za ri​ba​nje, za slu​čaj da vam za​tre​ba.” – Sa​mo mu​čiš se​be, Bri​džid – upo​zo​r io ju je Ha​r i, iz ku​hi​nje, pu​ne​ći čaj​nik i sta​vlja​ju​ći ko​la​če na ta​njir. – Ne mu​čim valj​da i go​spo​di​na Be​la? Po​g le​daj ga. On je pri​mer pri​bra​no​sti. Ja sam že​na ko​ja sa​zna​je stva​r i o svo​jem biv​šem mu​žu, on mi je pot​pu​ni stra​nac, znaš, go​spo​di​ne Bel. Do pre tri go​di​ne ve​o ​ma do​bro sam po​zna​va​la Dže​ba, a i De​ni. Čo​vek ko​g a smo po​zna​va​li pre tri go​di​ne ne bi se ubio je​be​nim pi​što​ljem krat​ke ce​vi, ni​ti du​g e ce​vi, kad smo već kod to​g a. Ni​kad ne bi os​ta​vio si​na bez je​be​nog oca ni​ti že​nu bez mu​ža. De​ni mu je bio sve. Čak i kad je Džeb je​be​no po​lu​deo, uvek je bi​lo: De​ni, De​ni. Da ti is​pri​čam ne​što o sa​mo​u​bi​stvi​ma, što ni​je op​šte​po​zna​to, go​spo​di​ne Bel? – To​bi​ja to ne za​ni​ma, Bri​džid. Si​g u​r an sam da je on do​bro oba​ve​šten mla​di go​spo​din, ko​ji po​zna​je psi​ho​lo​g i​ju i slič​no. Je​sam li u pra​vu, To​bi? – Sa​mo​u​bi​stvo je je​be​no ubi​stvo, eto šta je, go​spo​di​ne Bel. Ne​ma ve​ze što ubi​ješ se​be. Ra​di se o os​ta​lim lju​di​ma. Pre tri go​di​ne sam ima​la di​van brak, sa čo​ve​kom svo​jih sno​va. Ni​sam ni ja bi​la za ba​ca​nje, a on je bio do​volj​no do​bar da to če​sto po​mi​nje. Je​bo​zov​na sam i vo​leo me je do ko​ske, ili je bar ta​ko go​vo​r io. Ima​la sam ra​zlo​g a da mu ve​r u​jem. I još uvek mu ve​r u​jem. Vo​lim ga. Uvek ću ga vo​le​ti. Ali ne ve​r u​jem ko​pi​la​nu ko​ji se upu​cao da bi ubio nas, nje​g a i ne vo​lim. Mr​zim ga. Jer ako je to ura​dio, on​da je ko​pi​le, i ne za​ni​ma me nje​g ov je​be​ni ra​zlog. Ako je to ura​dio? Da li je to ako na​g la​si​la vi​še ne​g o što je na​me​r a​va​la? Ili se to sa​mo To​bi​ju uči​ni​lo? – A kad bo​lje raz​mi​slim, ne znam ni od če​g a je skre​nuo. Ni​kad ni​sam sa​zna​la. Imao je ne​ku ne​u​spe​šnu mi​si​ju. Do​šlo je do ne​kog po​g re​šnog ubi​stva. To je sve što znam. Po​sle to​g a, ni re​či. Mo​žda ti i tvoj pri​ja​te​lj Pol zna​te. Mo​žda je Džeb ve​r o​vao pri​ja​te​lju Po​lu ona​ko ka​ko ni​je ve​r o​vao me​ni, svo​joj je​be​noj že​ni. Mo​žda i po​li​ci​ja zna. Mo​žda či​ta​va je​be​na uli​ca zna, a De​ni, Ha​r i i ja smo je​di​ni is​klju​če​ni. – Raz​mi​šlja​nje o to​me ne​će ti po​mo​ći, Bri​džid – ka​zao je Ha​r i, otva​r a​ju​ći pa​ko​va​nje pa​pir​nih sal​ve​ta. – Ne​će po​mo​ći ni nje​mu, ne​će po​mo​ći De​ni​ju. A ve​r o​vat​no ne​će po​mo​ći ni To​bi​ju. Zar ne, To​bi? – pi​ta, do​da​ju​ći mu šo​lju ča​ja, s ko​la​čem na ta​nji​r i​ću, i sal​ve​tu. – Na​pu​sti​la sam je​be​nu po​li​ci​ju zbog Dže​ba, kad smo sa​zna​li da je De​ni na pu​tu. Iz​g u​bi​la sam plat​ni ko​e​fi​ci​jent i una​pre​đe​nje ko​je me je če​ka​lo. Obo​je smo bi​li pro​bi​sve​ti, Dže​bov otac je bes​ko​r i​sni bes​po​sli​čar, maj​ku ni​kad ni​je upo​znao, a ja ni​kad ni​sam sa​zna​la ko mi je otac, a ni je​be​na maj​ka. Ali mi će​mo bi​ti ka​ko va​lja, pri​stoj​ni lju​di, po sva​ku ce​nu. Za​vr​ši​la sam kurs fi​zič​kog obra​zo​va​nja, sve da bi​smo obez​be​di​li De​ni​ju dom. – A ona je naj​bo​lja na​stav​ni​ca fi​zič​kog ko​ju je ova ško​la ikad ima​la, ili će ima​ti, zar ne, Bri​džid? – ka​zao je Ha​r i. – Sva de​ca je vo​le, a De​ni je ne​i​zmer​no po​no​san na nju. Svi smo. – Šta vi pre​da​je​te? – pi​tao je To​bi Ha​r i​ja. – Arit​me​ti​ku, sve do na​pred​nog ni​voa, kad ima​mo uče​ni​ke za to, zar ne, Bri​džid? – re​če, do​da​ju​ći joj šo​lju ča​ja. – Da li je tvoj pri​ja​te​lj go​spo​din Pol iz Korn​vo​la ne​ki je​be​ni psi​hi​ja​tar, bez ko​jeg Džeb ni​je mo​gao, ili šta? – pi​ta​la je Bri​džid. – Ne. Ni​je psi​hi​ja​tar, na​ža​lost. – A ti ni​si no​vi​nar? Si​g ur​no? – Si​g ur​no ni​sam no​vi​nar.

– Pa, ako ti ne sme​ta što sam ra​do​zna​la, go​spo​di​ne Bel: ako ti ni​si no​vi​nar, a tvoj pri​ja​te​lj Pol ni​je psi​hi​ja​tar, ko ste vas dvo​ji​ca, je​bo​te? – Pa​žlji​vo, Bri​džid – ka​zao je Ha​r i. – Ja sam ov​de pot​pu​no pri​vat​no – re​kao je To​bi. – Šta si on​da pot​pu​no jav​no, ako smem da pi​tam? – Jav​no sam za​po​slen u Mi​ni​star​stvu spolj​nih po​slo​va. Ali ume​sto ek​splo​zi​je ko​ju je oče​ki​vao, do​bio je sa​mo uz​dr​žan kri​tič​ki po​g led. – A tvoj pri​ja​te​lj Pol? Da li je i on iz Mi​ni​star​stva spolj​nih po​slo​va? – ne​tre​mi​ce ga gle​da krup​nim i ze​le​nim oči​ma. – Pol je u pen​zi​ji. – A da li je Džeb po​zna​vao tog Po​la pre, re​ci​mo, tri go​di​ne? – Je​ste. – Pro​fe​si​o ​nal​no? – Da. – A da li bi nji​hov sa​sta​nak imao ve​ze s tim, Dže​bov i Po​lov, da Džeb ni​je se​bi raz​neo gla​vu dan ra​ni​je? Ne​što u ve​zi s po​slom, re​ci​mo, od pre tri go​di​ne? – Da. Imao bi – od​g o​vo​r io je mir​no To​bi. – To je bi​la ve​za me​đu nji​ma. Ni​su se do​bro po​zna​va​li, ali bi​li su na pu​tu da se spri​ja​te​lje. Njen po​g led je još uvek bio pri​ko​van za nje​g o​vo li​ce: – Ha​r i. Bri​nem se za De​ni​ja. Bu​di lju​ba​zan pa svra​ti kod Dže​ni da vi​diš da ni​je pao s je​be​nog bi​ci​kla. Tek ga je ju​če do​bio. * To​bi i Bri​džid su os​ta​li sa​mi, iz​me​đu njih je us​po​sta​vlje​no opre​zno ra​zu​me​va​nje, dok su če​ka​li ko će pr​vi pro​g o​vo​r i​ti. – Da li bi tre​ba​lo da po​zo​vem Mi​ni​star​stvo spolj​nih po​slo​va u Lon​do​nu, da te pro​ve​r im? – pi​ta​la je Bri​džid, pri​met​no opu​šte​ni​je. – Da tra​žim da mi po​tvr​de ka​ko je go​spo​din Bel ono za šta se pred​sta​vlja? – Mi​slim da se Dže​bu to ne bi svi​de​lo. – A tvom pri​ja​te​lju Po​lu? Šta je s njim? Da li bi se nje​mu svi​de​lo? – Ne bi. – A ni te​bi? – Do​bio bih ot​kaz. – Taj raz​g o​vor, ko​ji je tre​ba​lo da oba​ve. Da li je to bi​lo o iz​ve​snoj Ope​ra​ci​ji di​vlji​na, re​ci​mo? – Za​što? Da li vam je Džeb pri​čao o to​me? – O ope​r a​ci​ji? Ša​liš se. Usi​ja​nim kle​šti​ma ne bi​ste iz​vu​kli to iz nje​g a. Bi​la je sum​nji​va, ali ta​kav mu je bio po​sao. – Ka​ko sum​nji​va? – Džeb ni​je vo​leo pla​će​ni​ke, ni​kad. Oni ra​de sa​mo zbog uz​bu​đe​nja i nov​ca, go​vo​r io je. Mi​sle da su he​r o​ji, a u stva​r i su je​be​ne psi​ho​pa​te. „Bo​r im se za svo​ju ze​mlju, Bri​džid. Ne za ne​ke je​be​ne mul​ti​na​ci​o ​nal​ne kom​pa​ni​je, sa of​šor ban​kov​nim ra​ču​ni​ma.” Osim što ni​je re​kao je​be​ne, da bu​dem is​kre​na. Džeb je bio po​bo​žan. Ni​je pso​vao i ve​o ​ma ma​lo je pio. Bog zna ka​kva sam ja. Je​be​na pro​te​stant​ki​nja, ta​ko su mi re​kli. Ali mo​r a​la sam da bu​dem, zar ne, da bih ra​di​la u je​be​noj al​ster​skoj po​li​ci​ji? – A ono što mu se ni​je svi​đa​lo u Ope​ra​ci​ji di​vlji​na bi​lo je uče​stvo​va​nje pla​će​ni​ka? To je ta​da re​kao, za tu kon​kret​nu ope​r a​ci​ju?

– Sa​mo uop​šte​no. Sa​mo za pla​će​ni​ke. Hteo je da ih ski​ne s le​đa, ni​je vo​leo te dr​ka​dži​je. „To je još je​dan pla​će​nič​ki po​sao, Bri​džid. Da se čo​vek za​pre​pa​sti kad vi​di ko da​nas za​po​či​nje ra​to​ve.” – Da li je imao još ne​ke za​mer​ke u ve​zi s tom ope​r a​ci​jom? – Sum​nji​va je, ali ko ga je​be? – A po​sle? Kad se vra​tio, po​sle ope​r a​ci​je? Za​tvo​r i​la je oči, a kad ih je otvo​r i​la, kao da je po​sta​la dru​g a že​na – po​vu​če​na, pre​stra​še​na: – Bio je kao duh. Is​cr​pljen. Ni​je mo​g ao da dr​ži nož i vi​lju​šku. Stal​no mi je po​ka​zi​vao pi​smo iz svog vo​lje​nog pu​ka: hva​la ti i la​ku noć i se​ti se da si do​ži​vot​no ve​zan po Za​ko​nu o slu​žbe​noj taj​ni. Mi​sli​la sam da je vi​deo sve. Da smo obo​je vi​de​li sve. Se​ver​na Ir​ska. Krv i ko​sti na uli​ca​ma, ra​zmr​ska​na ko​le​na, bom​be, da​vlje​nja. Bo​že dra​g i. Ne​ko​li​ko pu​ta je du​bo​ko udah​nu​la, sa​bra​la se i na​sta​vi​la: – Sve dok jed​na kap ne pre​pu​ni ča​šu. Ona o ko​joj svi pri​ča​ju. Ona ko​ja je na​me​nje​na nje​mu i ko​ja ga ne os​ta​vlja na mi​r u. Jed​na su​vi​šna bom​ba na pi​ja​ci. Au​to​bus pun škol​ske de​ce ko​ji ek​splo​di​r a u pa​r am​par​čad. Ili mo​žda sa​mo mr​tav pas u jar​ku, ili po​se​ko​ti​na na ma​lom pr​stu ko​ja kr​va​r i. Šta god da je bi​lo, to mu je do​šlo gla​ve. Ni​je mo​gao da se od​bra​ni. Ni​je mo​g ao da gle​da one ko​je naj​vi​še vo​li na sve​tu bez mr​žnje što ni​smo pre​kri​ve​ni kr​vlju. Po​no​vo je za​sta​la, ovog pu​ta raz​r o​g a​čiv​ši oči, be​sna zbog ne​čeg što ona vi​di, a To​bi ne: – On nas je je​be​no pro​ga​njao! – iz​le​te​lo joj je, za​tim je pre​kor​no sta​vi​la ša​ku na us​ta. – Za Bo​žić, po​sta​vi​li smo je​be​ni sto za nje​g a. De​ni, ja, Ha​r i. Se​li smo, zu​r e​ći u pra​zno me​sto. De​ni​jev ro​đen​dan, is​to. Po​klo​ni na kuć​nom pra​g u, usred je​be​ne no​ći. Ka​kvu to bo​lest ima​mo ko​ja će ga za​r a​zi​ti ako uđe? Je​be​nu le​pru? To je nje​g o​va ku​ća, bo​g a mu. Zar ga ni​smo do​volj​no vo​le​li? – Si​g u​r an sam da je​ste – ka​zao je To​bi. – Ka​ko, je​bo​te, ti to znaš? – pi​ta​la je i se​la pot​pu​no mir​no, gri​zu​ći nok​te, za​g le​da​na ne​kud u pro​šlost. – A po​sao s ko​žom? – pi​tao je To​bi. – Gde je Džeb na​u​čio ko​žar​ski za​nat? – Od je​be​nog oca, šta si mi​slio? Bio je obu​ćar, kad se ni​je opi​jao do be​sve​sti. Ali to ni​je spre​či​lo Dže​ba da ga bes​kraj​no vo​li i ču​va nje​g ov je​be​ni alat u šu​pi, kao Sve​ti gral, kad je ba​r a​ba umr​la. Za​tim jed​ne no​ći – pra​zna šu​pa, ne​ma ala​ta, a ni Dže​ba. Is​to kao sad. Okre​nu​la se i po​g le​da​la ga, če​ka​ju​ći da on pro​g o​vo​r i. Opre​zno je to ura​dio: – Džeb je re​kao Po​lu ka​ko ima ne​ki do​kaz. O Ope​ra​ci​ji di​vlji​na. Na​me​r a​vao je da ga do​ne​se na sa​sta​nak u Korn​vo​lu. Pol ne zna šta je to. Pi​tao sam se zna​te li vi. Ra​ši​r i​la je dla​no​ve i zu​r i​la u njih, kao da či​ta sop​stve​nu sud​bi​nu, za​tim je us​ta​la, pri​šla ula​znim vra​ti​ma i otvo​r i​la ih: – Ha​r i! Go​spo​din Bel že​li da oda po​štu, ka​ko bi mo​g ao da pre​ne​se to svom pri​ja​te​lju Po​lu. I, De​ni, os​ta​ni kod Dže​ni dok te ne po​zo​vem, ču​ješ li me? – A To​bi​ju: – Vra​ti se ka​sni​je, bez Ha​r i​ja. * Ki​ša je po​no​vo po​če​la da pa​da. Na Ha​r i​je​vo na​va​lji​va​nje, To​bi je po​zaj​mio ki​šnu ka​ba​ni​cu i shva​tio da mu je pre​ma​la. Vrt iza ku​će bio je uzan, ali dug. Mo​kro ru​blje vi​si​lo je s ka​na​pa. Ma​la ka​pi​ja vo​di​la je do pu​sto​po​lji​ne. Pro​šli su po​kraj ne​ko​li​ko bun​ke​r a iz ra​ta, pre​kri​ve​nih gra​fi​ti​ma. – Pri​čam uče​ni​ci​ma ka​ko su ovo pod​set​ni​ci na ono za šta su se nji​ho​vi de​do​vi bo​r i​li – do​vik​nuo mu je Ha​r i, pre​ko ra​me​na. Sti​g li su do oro​nu​le šta​le. Vra​ta su bi​la za​klju​ča​na ka​tan​cem. Ha​r i je imao ključ. – Ne go​vo​r i​mo De​ni​ju da je ov​de, za​sad – ka​zao je is​kre​no Ha​r i. – I za​to ću vas za​mo​li​ti da ima​te

to na umu, kad se bu​de​te vra​ti​li u ku​ću. Na​me​r a​va​mo da ga po​nu​di​mo na pro​da​ju pre​ko Ibe​ja, kad se ova ha​la​bu​ka sti​ša. Čo​vek ne že​li da kup​ce od​vra​ti po​ve​zi​va​nje s tim, zar ne? – gu​r a​ju​ći vra​ta i os​lo​ba​đa​ju​ći ja​to ve​se​lih pti​či​ca. – Pod​se​ćam vas da je Džeb na​pra​vio do​bre iz​me​ne, mo​r am pri​zna​ti. Ma​lo je pre​te​r ao, po mom mi​šlje​nju. Ne bih to re​kao pred Bri​džid, na​r av​no. Ci​r a​da je bi​la pri​čvr​šće​na za tlo ko​či​ći​ma za ša​tor. To​bi je gle​dao dok je Ha​r i išao od ko​či​ća do ko​či​ća, sve dok ni​je os​lo​bo​dio jed​nu stra​nu ci​r a​de; za​tim je po​me​r io ci​r a​du i ot​krio ze​le​ni kom​bi i na​žvr​ljan nat​pis, zlat​no na ze​le​nom, DŽE​BO​VI PRED​ME​T I OD KO​ŽE, ve​li​kim slo​vi​ma, a is​pod, ma​njim Pro​da​ja u kom​bi​ju. Ig​no​r i​šu​ći Ha​r i​je​vu is​pru​že​nu ru​ku, To​bi je ušao u te​r et​ni deo kom​bi​ja. Dr​ve​na opla​ta, ne​ke plo​če uk​lo​nje​ne, dru​g e vi​se. Sto na ra​skla​pa​nje, po​dig​nut i ori​ban, dr​ve​na sto​li​ca, bez ja​stu​ka. Vi​se​ća mre​ža za spa​va​nje, ski​nu​ta i ured​no umo​ta​na. Go​le ori​ba​ne po​li​ce, pri​la​g o​đe​ne maj​sto​r u. Mi​r is sred​stva za de​zin​fek​ci​ju još uvek ni​je u pot​pu​no​sti nad​ja​čao vonj us​ta​ja​le kr​vi. – Šta se do​g o​di​lo s nje​g o​vim ir​va​so​vim ko​ža​ma? – pi​tao je To​bi. – Pa, bi​lo je naj​bo​lje da ih spa​li​mo, zar ne? – ob​ja​snio je ve​dro Ha​r i. – Ni​je bi​lo mno​g o to​g a što se mo​glo spa​sti, is​kre​no, To​bi, ima​ju​ći u vi​du ono što je si​r o​tan na​pra​vio od se​be. Ni​je pio, što bi mu po​mo​g lo da to ura​di i što je, ka​žu, ne​u​o ​bi​ča​je​no. Ali ta​kav je bio Džeb. Ni​je bi​r ao lak​ši put. Ni​kad. – I bez opro​štaj​ne po​r u​ke? – pi​tao je To​bi. – Sa​mo pi​što​lj u ru​ci i osam me​ta​ka u ok​vi​r u, što na​vo​di čo​ve​ka da se za​pi​ta šta li je na​me​r a​vao sa os​ta​lim me​ci​ma, po​što iz​vr​ši sa​mo​u​bi​stvo, re​kao bih – od​g o​vo​r io je Ha​r i, is​tim in​for​ma​tiv​nim to​nom. – Is​to kao i to što je ko​r i​stio po​g re​šnu ru​ku. Za​što, pi​tam se. Džeb je bio le​vo​r uk. Ali ubio se de​snom ru​kom, što bi se mo​g lo opi​sa​ti kao ne​o ​bič​nost. Ali Džeb je bio pro​fe​si​o ​nal​ni stre​lac, re​kli su mi. Pa i mo​r ao je da bu​de, zar ne? Ako je Džeb ta​ko od​lu​čio, mo​g ao je da se upu​ca sto​pa​lom, mo​g ao je Džeb to, pre​ma onom što mi je Bri​džid re​kla. Po​vrh to​g a, kad stig​neš do te tač​ke, ne pri​hva​taš ra​ci​o​nal​ne ar​g u​men​te, kao što svi zna​mo. A to je re​kla i po​li​ci​ja, vr​lo is​prav​no, po mom mi​šlje​nju, po​što ni iz​bli​za ni​sam struč​njak za to. To​bi je pro​na​šao udu​blje​nje, ši​r o​ko kao te​ni​ska lop​ti​ca, ali ne to​li​ko du​bo​ko, na po​lo​vi​ni dr​ve​ne oblo​g e, na​sred jed​ne stra​ni​ce kom​bi​ja, i opi​pao nje​g ov rub. – Da, pa – ob​ja​snio je Ha​r i – ta​kav me​tak je mo​r ao ne​kud da ode, što je sa​svim ra​zu​mlji​vo, ma​da čo​vek to ne bi po​ve​r o​vao, gle​da​ju​ći ne​ke da​na​šnje fil​mo​ve. Ne mo​že sa​mo da ne​sta​ne, zar ne, mi​slim, me​tak? Evo šta ja mi​slim: za​g i​tu​ješ ru​pu, išmir​g laš, ofar​baš i uz ma​lo sre​će, ni​ko ne​će pri​me​ti​ti. – A nje​g ov alat? Za ob​r a​du ko​že? – Da, pa to je šte​ta za sve za​in​te​r e​so​va​ne, mi​slim, alat nje​g o​vog oca, To​bi, kao i nje​g ov plin​ski šted​njak, ko​ji su ne​što vre​de​li. Na te​r en su pr​vi iza​šli va​tro​g a​sci, ni​sam si​g u​r an za​što, ali oči​g led​no ih je ne​ko po​zvao. Za​tim je do​šla po​li​ci​ja, za​tim hit​na po​moć. Ta​ko da čo​vek ne zna či​je pr​sti​će da kri​vi, zar ne? Ni​je po​li​ci​ja, u to sam si​g u​r an. Iz​u​zet​no po​štu​jem na​še ču​va​r e za​ko​na, vi​še ne​g o Bri​džid, da bu​dem is​kren, iako je ona bi​la jed​na od njih. Ipak, ta​ko je to u Ir​skoj, pret​po​sta​vljam. I To​bi je to pret​po​sta​vljao. – Ni​kad se ni​je sva​đao sa mnom, pod​se​ćam vas. Ni​ti je imao ra​zlo​g a. Sa Bri​džid je već dru​g a​či​je, što ni​je ni ču​do, s ob​zi​r om na nje​nu na​r av, zar ne? Ja sam do​bar pre​ma njoj, što se za Dže​ba ni​je uvek mo​g lo re​ći, ako će​mo is​kre​no. Za​jed​no su za​tvo​r i​li vra​ta kom​bi​ja, za​tim po​di​g li ci​r a​du, pre​ba​ci​li je pre​ko kom​bi​ja i pri​čvr​sti​li ko​nop​ce. – Mi​slim da Bri​džid že​li po​no​vo da raz​g o​va​r a sa mnom, na​sa​mo – ka​zao je To​bi. I ne​u​ver​lji​vo do​dao: – Ne​što u ve​zi s Po​lom, što ona sma​tra po​ver​lji​vim.

– Pa, Bri​džid je slo​bo​dan čo​vek, kao i svi mi – ka​zao je Ha​r i sr​dač​no, pri​ja​telj​ski po​tap​šav​ši To​bi​ja po ru​ci. – Sa​mo ne slu​šaj​te pre​vi​še pa​žlji​vo nje​ne sta​vo​ve o po​li​ci​ji, to vam sa​ve​tu​jem. Uvek po​sto​ji ne​ko ko​g a tre​ba kri​vi​ti u ova​kvim slu​ča​je​vi​ma, to je u ljud​skoj pri​r o​di. Dra​g o mi je što sam vas upo​znao, To​bi, i ve​o ​ma je pa​žlji​vo od vas što ste do​šli. I ne za​me​r a​te mi što vam ovo go​vo​r im, zar ne? Znam da je dr​sko. Sa​mo, ako se to do​g o​di, sa​svim slu​čaj​no, ali ni​kad se ne zna, da na​le​ti​te na ne​kog ko​me je po​treb​no do​bro odr​ža​va​no te​r et​no vo​zi​lo, opre​mlje​no po naj​vi​šim stan​dar​di​ma… pa, zna​te ko​me da se obra​ti​te, zar ne? * Bri​džid se sklup​ča​la u uglu so​fe, obu​hva​tiv​ši ko​le​na ru​ka​ma. – Je​si li išta vi​deo? – pi​ta​la je. – Da li je tre​ba​lo? – Krv mi ni​kad ni​je de​lo​va​la lo​g ič​no. Bi​lo je mr​lja svu​da po zad​njem bra​ni​ku. Re​kli su da je to krv. „A ka​ko je, do​đa​vo​la, ta​mo do​spe​la?”, pi​ta​la sam ih. „Kroz je​be​ni pro​zor i oko kom​bi​ja?” „Su​vi​še ste na​pe​ti, go​spo​đo Ovens. Pre​pu​sti​te is​tra​g u na​ma i po​pij​te šo​lju ča​ja.” Za​tim mi je pri​šao još je​dan tip, po​li​ca​jac u ci​vi​lu iz Lon​do​na, vešt s re​či​ma. „Sa​mo da vas umi​r i​mo, go​spo​đo Ovens, to na bra​ni​ku ni​je krv va​šeg mu​ža. To je cr​ve​na bo​ja. Mo​r a da je ne​što po​pra​vljao.” Pre​tre​sli su i či​ta​vu ku​ću. – Opro​sti​te? Ko​ju ku​ću? – Ovu je​be​nu ku​ću. U ko​joj sad se​diš, gle​da​ju​ći me, a šta si ti mi​slio? Sva​ku je​be​nu fi​o ​ku i or​ma​rić. Čak i De​ni​jev or​mar s igrač​ka​ma. Pre​tra​ži​li od vr​ha do je​be​nog dna, lju​di ko​ji zna​ju svoj po​sao. Dže​bo​vi do​ku​men​ti iz one fi​o ​ke. Šta god da je ta​mo bio os​ta​vio. Uze​li su ih i vra​ti​li, sko​r o is​to kao što su ih i za​te​kli. I ode​ću su nam pre​tre​sli. Ha​r i mi​sli da sam pa​r a​no​ič​na. Da u sve​mu vi​dim za​ve​r e. Za​je​bi ti to, go​spo​di​ne Bel. Pre​tre​sla sam vi​še ku​ća ne​g o što je Ha​r i po​jeo do​r u​ča​ka. Znam ka​ko ra​di po​li​ci​ja. – Kad su to ura​di​li? – Ju​če, je​bo​te. A šta si ti mi​slio? Dok smo kre​mi​r a​li Dže​ba, kad ina​če? Ne pri​ča​mo o je​be​nim ama​te​r i​ma. Zar te ne za​ni​ma šta su tra​ži​li? Pru​ža​ju​ći ru​ku is​pod so​fe, iz​vu​kla je smeđ ko​ve​r at, ne​za​le​pljen i gur​nu​la ga pre​ma nje​mu. Dve fo​to​g ra​fi​je A4, mat. Bez ok​vi​r a. Cr​no-be​le. Sla​ba re​zo​lu​ci​ja. Noć​ni snim​ci, ve​li​ko uve​ća​nje. For​mat ko​ji je pod​se​tio To​bi​ja na sve one mut​ne sli​ke ko​je je vi​deo; osum​nji​če​ne po​taj​no fo​to​gra​fi​sa​ne s dru​g e stra​ne uli​ce: osim što je ovo dvo​je osum​nji​če​nih bi​lo mr​tvo i le​ža​lo na ne​koj ste​ni, jed​no je bi​la že​na umo​ta​na u arap​sku odo​r u, a dru​g o iz​r e​še​ta​no de​te s na​po​la ot​ki​nu​tom no​g om, s lju​di​ma ko​ji sto​je oko njih u rat​noj opre​mi i s po​lu​a​u​to​mat​skim pu​ška​ma. Na pr​voj fo​to​g ra​fi​ji sto​ji ne​ki ne​i​den​ti​fi​ko​van mu​ška​r ac, ta​ko​đe u rat​noj opre​mi, okre​će pi​što​lj pre​ma že​ni, kao da že​li da je do​kraj​či. Na dru​g oj, ne​ki dru​g i mu​ška​r ac, i on u rat​noj opre​mi, kle​či na jed​nom ko​le​nu, s oruž​jem po​r ed se​be, li​ce je po​krio ša​kom. – Uze​la sam ih s me​sta gde je sta​jao plin​ski šted​njak pre ne​g o što su ga pro​bi​sve​ti ukra​li – Bri​džid je pre​zri​vo ob​ja​sni​la, od​g o​vo​r iv​ši na pi​ta​nje ko​je To​bi ni​je po​sta​vio. – Džeb je ta​mo bio pri​čvr​stio az​best​nu plo​ču. Ali az​best je još uvek bio ta​mo. Po​li​ci​ja je mi​si​li​la da je pre​tra​ži​la kom​bi, pre ne​g o što su mi ga os​ta​vi​li da ga ope​r em. Ali ja sam po​zna​va​la Dže​ba. Oni ni​su. Džeb je znao ka​ko da sa​kri​je ne​što. Te fo​to​g ra​fi​je su mo​r a​le da bu​du ne​g de, ma​da mi ih ni​kad ni​je po​ka​zao. Ni​je to ura​dio. „Imam do​kaz”, sa​mo je go​vo​r io. „Ta​mo je, cr​no na be​lo, sa​mo što ni​ko ne že​li da po​ve​r u​je u to.”

„Ka​kav do​kaz, je​bo​te?”, pi​ta​la sam. „Fo​to​g ra​fi​je sni​mlje​ne na me​stu zlo​či​na.” Ali pi​taš li ga ka​kav je to bio zlo​čin, on te sa​mo bez​i​zra​zno gle​da. – Ko ih je sni​mio? – pi​tao je To​bi. – Ma​li​ša. Nje​g ov dru​g ar. Je​di​ni ko​ji mu je os​tao po​sle mi​si​je. Je​di​ni ko​ji je bio uz nje​g a, po​što su os​ta​li bi​li za​stra​še​ni. Don, En​di, Ma​li​ša – svi su bi​li do​bri pri​ja​te​lji pre Di​vlji​ne. Ni​kad vi​še. Os​tao je sa​mo Ma​li​ša, sve dok se on i Džeb ni​su po​sva​đa​li i raz​i​šli. – Zbog če​g a su se sva​đa​li? – Zbog is​tih je​be​nih sli​ka ko​je dr​žiš u ru​ci. Džeb je tad još uvek bio kod ku​će. Bo​le​stan, ali ne​ka​ko je gu​r ao. Za​tim je Ma​li​ša do​šao da po​r a​zgo​va​r a s njim i gad​no su se po​sva​đa​li. Ma​li​ša je vi​sok me​tar i de​ve​de​set. Ali Džeb ga je po​du​hva​tio od​o ​zdo, sa​vio ga u ko​le​ni​ma i slo​mio mu nos. Kao iz pri​r uč​ni​ka, iako je bio mno​g o ni​ži od nje​g a. Čo​vek mo​r a to​me da se di​vi. – O če​mu je že​leo da raz​g o​va​r a sa Dže​bom? – O tim fo​to​g ra​fi​ja​ma, pre sve​g a. Ma​li​ša je do​tad stal​no pri​čao ka​ko će ih po​ka​za​ti mi​ni​stri​ma. Čak i me​di​ji​ma. Za​tim se pre​do​mi​slio. – Za​što? – Pot​ku​pi​li su ga. Voj​ni pre​du​zi​ma​či. Da​li su mi do​ži​vot​ni po​sao, pod us​lo​vom da dr​ži svo​ja glu​pa us​ta za​tvo​r e​nim. – Da li ti pre​du​zi​ma​či ima​ju ime? – Tu je ne​ki tip Kri​spin. Po​kre​nuo je tu bli​sta​vu no​vu kom​pa​ni​ju ame​r ič​kim nov​cem. Su​r o​vi pro​fe​si​o ​na​lac. Čo​vek bu​duć​no​sti, ako je ve​r o​va​ti Ma​li​ši. Voj​ska mo​že da se je​be. – A šta je Džeb mi​slio o nje​mu? – Da ni​je ni​ka​kav pro​fe​si​o ​na​lac. Avan​tu​r i​sti, ta​ko ih je zvao, i re​kao je Ma​li​ši da je i on je​dan od njih. Ma​li​ša je že​leo da im se i on pri​dru​ži, ve​r o​va​li ili ne. Po​ku​ša​li su da za​vr​bu​ju Dže​ba čim je mi​si​ja za​vr​še​na. Da ga ućut​ka​ju. Sad su po​sla​li Ma​li​šu da po​no​vo po​ku​ša. Do​neo je Dže​bu je​be​ni spo​r a​zum, već od​štam​pan. Sa​mo je tre​ba​lo da ga pot​pi​še, da vra​ti fo​to​g ra​fi​je i pri​dru​ži se toj kom​pa​ni​ji, i ne​bo je gra​ni​ca. Mo​g la sam da ka​žem Ma​li​ši da po​šte​di se​be pu​to​va​nja i slo​mlje​nog no​sa, ali on me ne bi po​slu​šao. U stva​r i, mr​zim tog je​be​nog čo​ve​ka. Mi​sli da je bož​ji dar za že​ne. Pip​kao me je kad god Džeb ni​je gle​dao. Po​vrh sve​g a, na​pi​sao mi je ula​g i​vač​ko pi​smo sa​u​če​šća, da se čo​vek is​po​vra​ća. Iz fi​o ​ke u ko​joj je dr​ža​la no​vin​ske is​eč​ke iz​va​di​la je ru​kom pi​sa​no pi​smo i po​ka​za​la mu ga. Dra​ga Bri​džid, Stvar​no mi je bi​lo žao kad sam čuo ve​sti o Dže​bu, kao što mi je žao što se sve me​đu na​ma za​vr​ši​lo Lo​še. Džeb je bio Naj​bo​lji me​đu Naj​bo​lji​ma, i uvek će bi​ti, bez ob​zi​ra na sta​re sva​đe, uvek će bi​ti u mom Se​ća​nju, kao što znam da će bi​ti i u tvom. Po​vrh to​ga, Bri​džid, ako ti ne​do​sta​je Lo​va za bi​lo šta, po​zo​vi pri​lo​že​ni broj mo​bil​nog te​le​fo​na i si​gur​no ću ti po​sla​ti. Po​vrh to​ga, Bri​džid, za​mo​li​ću te, lju​ba​zno, da sme​sta vra​tiš dve Sli​ke na po​zaj​mi​ci, ko​je su Lič​no vla​sni​štvo mo​je ma​len​ko​sti. Pri​la​žem adre​si​ran ko​ve​rat. U več​nom Bo​lu, Dže​bov sta​ri Drug, ve​ruj mi, Ma​li​ša. Ču​je se sva​đa is​pred ula​znih vra​ta: De​ni ima na​pad ur​la​nja, Ha​r i ga uza​lud ućut​ku​je. Bri​džid mo​r a da zgra​bi fo​to​g ra​fi​je.

– Smem li da ih za​dr​žim? – Smeš ku​r ac! – Smem li da ih ko​pi​r am? – Do​bro. Haj​de. Ko​pi​r aj ih – od​g o​va​r a, po​no​vo bez ima​lo ok​le​va​nja. Čo​vek iz Bej​r u​ta spu​šta fo​to​g ra​fi​je na sto i za​ne​ma​r iv​ši sa​vet ko​ji je dao Emi​li pre sa​mo ne​ko​li​ko da​na, fo​to​g ra​fi​še sli​ke svo​jim blek​be​r i​jem. Dok ih vra​ća, vi​r i pre​ko Bri​dži​di​nog ra​me​na u Ma​li​ši​no pi​smo, za​tim pre​pi​su​je broj nje​g o​vog mo​bil​nog te​le​fo​na u svo​ju be​le​žni​cu. – Ka​ko se Ma​li​ša pre​zi​va? – pi​ta, dok se bu​ka na​po​lju po​ja​ča​va. – Pajk. Za​pi​su​je i Pajk, za sva​ki slu​čaj. – Po​zvao me je dan ra​ni​je – ka​že ona. – Pajk? – De​ni, umuk​ni, je​bo​te! Džeb, ko bi dru​g i? U uto​r ak, u de​vet uju​tro. Ha​r i i De​ni su upra​vo bi​li oti​šli u ško​lu. Po​di​g la sam slu​ša​li​cu, Džeb je dru​g a​či​je zvu​čao ne​g o pret​hod​ne tri go​di​ne. „Pro​na​šao sam sve​do​ka, Bri​džid, naj​bo​ljeg ko​g a mo​žeš da za​mi​sliš. On i ja će​mo is​te​r a​ti stva​r i na či​stac, jed​nom za​svag​da. Ota​r a​si​će​mo se Ha​r i​ja, i čim za​vr​šim s ovim, po​če​će​mo sve iz​no​va: ti, ja i De​ni, kao ne​kad.” Eto ko​li​ko je bio de​pre​si​van ne​ko​li​ko sa​ti pre ne​g o što je raz​neo svo​ju je​be​nu gla​vu, go​spo​di​ne Bel. * Ako je de​ce​ni​ja di​plo​mat​skog ži​vo​ta iče​mu na​u​či​la To​bi​ja, to je bi​lo da sva​ku kri​zu po​sma​tra kao uo​bi​ča​je​nu i re​ši​vu. Dok se tak​si​jem vra​ćao u Kar​dif, u umu su mu klju​ča​li ne​o ​dre​đe​ni stra​ho​vi za Ki​ta, Su​za​nu i Emi​li; ža​lje​nje zbog Dže​ba i mo​zga​nje o vre​me​nu i me​to​di nje​g o​vog ubi​stva, o sa​u​če​sni​štvu po​li​ci​je u pri​kri​va​nju, ali na​i​zgled je bio is​ti onaj br​bljiv put​nik, a Gvi​net je bi​la is​ti br​bljiv vo​zač. Tek kad su sti​g li do Kar​di​fa, po​čeo je da raz​mi​šlja o od​lu​ka​ma, kao da ih je sve vre​me pri​pre​mao, što ui​sti​nu i je​ste ra​dio. Da li je pod pri​smo​trom? Ni​je još, ali ni​je za​bo​r a​vio upo​zo​r e​nje Čar​li​ja Vil​kin​sa. Na sta​ni​ci Pa​ding​ton pla​tio je vo​znu kar​tu go​to​vi​nom. Pla​tio je Gvi​net go​to​vi​nom i za​mo​lio je da ga sa​če​ka kod kru​žnog to​ka. Za​dr​žao je za se​be iden​ti​tet oso​be ko​ju po​se​ću​je, ma​da je znao da mu je trud uza​lu​dan. Naj​ve​r o​vat​ni​je je naj​ma​nje je​dan od Bri​dži​di​nih su​se​da do​bio za​du​že​nje da oba​ve​sti po​li​ci​ju, što zna​či da su ga oče​vi​ci i opi​sa​li; ipak, uz ma​lo sre​će, po​li​ci​ja će se svo​jom ne​spo​sob​no​šću po​sta​r a​ti da ovo po​tra​je ma​lo du​že. Po​što mu je tre​ba​lo vi​še go​to​vi​ne ne​g o što je pret​po​sta​vljao, ni​je imao dru​g og iz​bo​r a do da je po​dig​ne na ban​ko​ma​tu, i ta​ko ob​zna​ni svo​je pri​su​stvo u Kar​di​fu. Ne​ke ri​zi​ke je mo​r ao da pre​u​zme. U pro​dav​ni​ci elek​tron​ske ro​be, ne​da​le​ko od sta​ni​ce, ku​pio je no​vi hard-disk za svoj kuć​ni kom​pju​ter i dva po​lov​na mo​bil​na te​le​fo​na, je​dan crn, dru​g i sre​brn, s pri​pejd SIM kar​ti​ca​ma i ga​r an​to​va​no do kra​ja na​pu​nje​nim ba​te​r i​ja​ma. U sve​tu jef​ti​ne elek​tro​ni​ke, ka​ko je na​u​čio na kur​se​vi​ma iz be​zbed​no​sti, ta​kvi te​le​fo​ni su bi​li po​zna​ti kao po​tro​šni, zbog sklo​no​sti nji​ho​vih vla​sni​ka da ih ba​ca​ju po​sle ne​ko​li​ko sa​ti ko​r i​šće​nja. U omi​lje​nom ka​feu bes​po​sle​nih ži​te​lja Kar​di​fa, ku​pio je ka​fu i ko​lač i od​neo ih za sto u uglu. Za​do​vo​ljan što po​za​din​ski šum slu​ži svr​si, uku​cao je Ma​li​šin broj u sre​br​ni po​tro​šni te​le​fon i pri​ti​snuo ze​le​nu slu​ša​li​cu. To je bio Ma​ti​jev svet, a ne nje​g ov. Ali ob​r eo se na nje​g o​vom ru​bu i taj​no​vi​tost mu ni​je bi​la stra​na. Te​le​fon je zvo​nio i zvo​nio i ta​man je po​mi​slio da će mu se ja​vi​ti te​le​fon​ska se​kre​ta​r i​ca kad je

agre​si​van mu​ški glas za​r e​žao: – Pajk ov​de. Ra​dim. Šta ho​će​te? – Ma​li​ša? – Da, Ma​li​ša. Ko je to? To​bi​jev glas, li​šen ugla​đe​no​sti slu​žbe​ni​ka Mi​ni​star​stva spolj​nih po​slo​va: – Ma​li​ša, ov​de je Pit, iz Sa​ut vels ar​gu​sa. Zdra​vo. Slu​šaj​te, no​vi​ne spre​ma​ju pri​log o Dže​bu Oven​su, ko​ji se, na​ža​lost, ubio pro​šle ne​de​lje, kao što ve​r o​vat​no zna​te. Smrt na​šeg ne​o​pe​va​nog ju​na​ka i ta​ko to. Ču​li smo da ste mu bi​li do​bar pri​ja​te​lj, je li ta​ko? Re​ci​mo, naj​bo​lji pri​ja​te​lj? Nje​g ov or​tak i to. Mo​r a da ste ve​o ​ma tu​žni. – Ot​kud vam moj broj? – Ah, ima​mo mi svo​je me​to​de, zar ne? Slu​šaj​te, pi​ta​li smo se – moj ured​nik se pi​tao – mo​že​mo li da na​pra​vi​mo in​ter​vju, kao, ka​ko je Džeb bio do​bar voj​nik, Džeb u oči​ma naj​bo​ljeg dru​g a i slič​no, pre​ko ce​le stra​ne? Ma​li​ša? Je​ste li još uvek tu? – Ka​ko se pre​zi​va​te? – En​drus. – Da li je ovo zva​nič​no? – Pa, mi bi​smo vo​le​li da bu​de, na​r av​no. I li​cem u li​ce. Mo​že​mo da oba​vi​mo op​se​žno is​tra​ži​va​nje, ali to je uvek gu​blje​nje vre​me​na. Na​r av​no, ako po​sto​je ne​ki po​ver​lji​vi po​da​ci, po​što​va​će​mo to. Još jed​na du​g a ćut​nja, sa Ma​li​ši​nom ša​kom pre​ko te​le​fon​skog mi​kro​fo​na: – Da li vam od​g o​va​r a u če​tvr​tak? Če​tvr​tak? Sa​ve​sni dr​žav​ni slu​žbe​nik od​mah u mi​sli​ma pro​ve​r a​va svoj ra​spo​r ed. De​set uju​tro, sa​sta​nak za​po​sle​nih. Po​la je​dan, rad​ni ru​čak ofi​ci​r a za ve​zu u Lon​don​de​ri ha​u​su. – Mo​že u če​tvr​tak – od​g o​va​r a pr​ko​sno. – Kad ste mi​sli​li? Ne​ma šan​se da do​đe​te u Vels, pret​po​sta​vljam? – Lon​don. Ka​fić Zlat​no te​le, Mil Hil. Je​da​na​est uju​tro. Mo​že​te li? – Ka​ko ću vas pre​po​zna​ti? – Ja sam ke​pec. Osam​de​set cen​ti​me​ta​r a u či​zma​ma. I do​đi​te sa​mi, bez fo​to​g ra​fa. Ko​li​ko ima​te go​di​na? – Tri​de​set jed​nu – od​g o​vo​r io je pre​br​zo i po​že​leo da ni​je. * Dok se vo​zom vra​ćao na sta​ni​cu Pa​ding​ton, po​no​vo ko​r i​ste​ći sre​br​ni po​tro​šni te​le​fon, To​bi je po​slao pr​vu po​r u​ku Emi​li: hit​no mi tre​ba sa​vet, sma​traj ovaj broj sta​rim, van upo​tre​be, Bej​li. Sto​je​ći u hod​ni​ku, po​zvao je nje​nu or​di​na​ci​ju, za sva​ki slu​čaj, i do​bio te​le​fon​sku se​kre​ta​r i​cu: – Po​r u​ka za dok​tor​ku Pro​bin, mo​lim. Dok​tor​ko Pro​bin, ov​de je vaš pa​ci​jent Bej​li, že​lim da za​ka​žem pre​g led za ve​če​r as. Mo​lim vas, po​zo​vi​te me na ovaj broj, jer moj sta​r i broj vi​še ni​je u upo​tre​bi. Hva​la vam. To​kom na​r ed​nog sa​ta, či​ni​lo mu se da mi​sli sa​mo na Emi​li: što je zna​či​lo da je mi​slio na sve i sva​šta, od iz​da​je Džajl​sa Ou​kli​ja do dru​g ih stva​r i; ali kud god da je oti​šao, s njim je bi​la i Emi​li. Od​g o​vo​r i​la mu je na po​r u​ku, iako štu​r o, i to mu je po​pra​vi​lo ra​spo​lo​že​nje, mno​g o vi​še ne​g o što je mo​g ao da za​mi​sli: Ra​dim do po​no​ći. Tra​ži hit​nu slu​žbu ili tri​ja​žno ode​lje​nje. Bez pot​pi​sa. Čak ni slo​vo E. Kad se is​kr​cao na Pa​ding​to​nu, već je bi​lo osam sa​ti, ali do​tad je već imao no​vi spi​sak ope​r a​tiv​nih za​li​ha: ko​tur le​plji​ve tra​ke, pa​pir za uvi​ja​nje, šest oja​ča​nih ko​ve​r a​ta for​ma​ta A5 i ku​ti​ju pa​pir​nih ma​ra​mi​ca. Tra​fi​ka na sta​ni​ci je bi​la za​tvo​r e​na, ali u Prejd stri​tu je ku​pio sve što mu tre​ba, i do​dao oja​ča​nu ak​ten-ta​šnu, ne​ko​li​ko va​u​če​r a za do​pu​nu mo​bil​nog i pla​stič​nu fi​g u​r i​cu stra​ža​r a iz lon​don​skog Ta​-

u​e​r a u svo​ju zbir​ku. Taj stra​žar je bio čist vi​šak. Ono što je To​bi​ju tre​ba​lo bi​la je kar​ton​ska ku​ti​ja u ko​joj ga je ku​pio. * Nje​g ov stan u Aj​ling​to​nu na​la​zio se na pr​vom spra​tu ni​za po​ve​za​nih ku​ća iz osam​na​e​stog ve​ka, is​to​vet​nih, ako se iz​u​zme bo​ja ula​znih vra​ta, sta​nje pro​zor​skih ok​vi​r a i kva​li​tet za​ve​sa. Noć je bi​la su​va i ne​u​o ​bi​ča​je​no to​pla. Ho​da​ju​ći ploč​ni​kom na​su​prot ku​ći, To​bi je pr​vo pro​šao po​kraj nje, opu​šte​no tra​že​ći uo​bi​ča​je​ne zna​ke: par​ki​r a​na ko​la u ko​ji​ma ne​ko se​di, pro​la​zni​ke na uglo​vi​ma, ko​ji raz​g o​va​r a​ju mo​bil​nim te​le​fo​nom, lju​de u rad​nič​kim kom​bi​ne​zo​ni​ma ko​ji kle​če po​r ed tra​fo-sta​ni​ca. Kao i obič​no, u nje​g o​voj uli​ci je bi​lo sve​g a to​g a i još po​ne​čeg. Pre​la​ze​ći na svo​ju stra​nu, po​peo se uza ste​pe​ni​ce i ot​klju​čao ula​zna vra​ta, što je ti​še mo​g ao, a za​tim mir​no za​stao u pred​so​blju. Iz​ne​na​đen što je gre​ja​nje uklju​če​no, se​tio se da je uto​r ak, a utor​kom Lu​la, nje​g o​va či​sta​či​ca Por​tu​g al​ka, ra​di tu od tri do pet, što zna​či da joj je mo​žda bi​lo hlad​no. Ipak, Bri​dži​di​na smi​r e​na iz​ja​va da joj je ku​ća bi​la pro​fe​si​o ​nal​no pre​tra​že​na, od kro​va do po​dru​ma, još uvek mu je bi​la u mi​sli​ma, i bi​lo je pri​r od​no što je pri​me​tio taj ne​u​o ​bi​ča​jen de​ta​lj, dok je išao iz so​be u so​bu, nju​še​ći u po​tra​zi za ne​po​zna​tim mi​r i​si​ma, do​di​r u​ju​ći stva​r i, bez​u​spe​šno po​ku​ša​va​ju​ći da se se​ti ka​ko ih je os​ta​vio, otva​r a​ju​ći or​ma​r e i fi​o ​ke, bez re​zul​ta​ta. Na kur​se​vi​ma iz be​zbed​no​sti ko​je je po​ha​đao, re​kli su mu da pro​fe​si​o ​nal​ni tra​g a​či sni​ma​ju ono što ra​de, ka​ko bi mo​g li sve da vra​te na me​sto, i za​mi​šljao ih je ka​ko to ra​de u nje​g o​vom sta​nu. Ali tek kad je oti​šao da uz​me re​zerv​ni me​mo​r ij​ski stik ko​ji je, pre tri go​di​ne, za​le​pio iza ura​mlje​nje fo​to​g ra​fi​je sa svad​be maj​či​nih ro​di​te​lja, ob​u​ze​la ga je je​za. Sli​ka je vi​si​la ta​mo gde je od​u​vek bi​la: u de​lu sle​pog hod​ni​ka iz​me​đu dnev​ne so​be i ku​pa​ti​la. Sva​ki put kad je, to​kom go​di​na, mi​slio da je pre​me​sti, ni​je us​pe​vao da pro​na​đe mrač​ni​je ili ma​nje upa​dlji​vo me​sto i na kra​ju ju je os​ta​vio ta​mo gde je bi​la. A me​mo​r ij​ski stik je još uvek bio ta​mo, za​le​pljen slo​je​vi​ma izo​lir-tra​ke: bez vi​dlji​vih zna​ko​va da ga je ne​ko di​r ao. Pro​blem je u to​me što na sta​klu na sli​ci ni​je bi​lo pra​ši​ne, a po Lu​li​nim me​r i​li​ma, to bi bi​lo pr​vi put. Ne sa​mo sta​klo, već i ram. I ne sa​mo ram, već i vrh ra​ma, ko​ji se na​la​zi do​bra​no iz​nad do​ma​ša​ja sit​ne Lu​le. Da li se po​pe​la na sto​li​cu? Lu​la? Da li ju je, upr​kos na​vi​ci, ob​u​zeo na​g on da oba​vi ve​li​ko spre​ma​nje? Na​me​r a​vao je da je po​zo​ve, ali on​da je pra​snuo u smeh, shva​tiv​ši da se po​na​ša pa​r a​no​ič​no. Zar je stvar​no za​bo​r a​vio da je Lu​la oti​šla na od​mor, da ju je za​me​ni​la bes​kraj​no efi​ka​sni​ja i od​luč​ni​ja Ti​na, vi​so​ka či​ta​vih me​tar i še​zde​set pet? Još uvek se sme​ju​ći, ura​dio je ono što je i bio na​u​mio pre ne​g o što se za​o ​ku​pio uza​lud​nim po​slom. Ski​nuo je izo​lir-tra​ku i po​neo me​mo​r ij​ski stik u dnev​nu so​bu. * Kom​pju​ter mu je bio iz​vor ve​li​ke bri​g e. Znao je – to mu je stal​no od​je​ki​va​lo u gla​vi – da ni​je​dan kom​pju​ter ni​kad ni​je be​zbed​no me​sto za skri​va​nje. Ka​ko god da sa​kri​ješ taj​no bla​g o, da​na​šnji ana​li​ti​ča​r i će ga, ako ima​ju do​volj​no vre​me​na, is​ko​pa​ti. S dru​g e stra​ne, za​me​nji​va​nje sta​r og hard-di​ska no​vim ko​ji je ku​pio u Kar​di​fu ta​ko​đe je je bi​lo ri​zič​no: re​ci​mo, ka​ko da ob​ja​sni pri​su​stvo pot​pu​no no​vog di​ska, bez ika​kvog sa​dr​ža​ja? Ali sva​ko ob​ja​šnje​nje, ko​li​ko god da je ne​u​ver​lji​vo, zvu​ča​će mno​go bo​lje ne​g o tri go​di​ne sta​r i gla​so​vi Fer​g u​sa Kvi​na, Dže​ba Oven​sa i Ki​ta Pro​bi​na, sni​mlje​ni ne​ko​li​ko da​na ili čak sa​ti, pre po​čet​ka ka​sta​stro​fal​ne Ope​ra​ci​je di​vlji​na. Pr​vo tre​ba pro​na​ći taj​ni sni​mak u du​bi​na​ma ra​ču​na​r a. To​bi je to ura​dio. Za​tim je na​pra​vio još dve

ko​pi​je na po​seb​nim me​mo​r ij​skim sti​ko​vi​ma. Za​tim je tre​ba​lo iz​va​di​ti hard-disk. Os​nov​no oru​đe za tu ope​r a​ci​ju: ma​li od​vi​jač, os​nov​no po​zna​va​nje teh​ni​ke i ve​šti pr​sti. To​bi je pod pri​ti​skom, ali ima sve to. Sad uk​la​nja​nje hard-di​ska. Za to mu tre​ba ku​ti​ja od stra​ža​r a su​ve​ni​r a i pa​pir​ne ma​r a​mi​ce, za obla​ga​nje. Kao pri​ma​o ​ca na​vo​di vo​lje​nu tet​ku Ru​bi, advo​ka​ti​cu ko​ja ra​di u Der​bi​ši​r u, pod mu​že​vlje​vim pre​zi​me​nom, i za​to je, po nje​g o​vom mi​šlje​nju, be​zbe​dan pri​ma​lac. Krat​ka pra​te​ća po​r u​ka – Ru​bi vi​še ne bi ni oče​ki​va​la – pre​kli​nje je da ču​va po​šilj​ku kao oči u gla​vi, ob​ja​šnje​nja će us​le​di​ti. Za​pe​ča​ti ku​ti​ju, na​slo​vi na Ru​bi. Za​tim, za one cr​ne da​ne za ko​je se mo​lio da ni​kad ne do​đu, adre​si​r aj dva oja​ča​na ko​ver​ta na se​be, post re​stant po​šta u Li​ver​pu​lu i Edin​bur​g u. Br​zo pre​mo​ta​va​nje una​pred, na pri​zor To​bi​ja Be​la u bek​stvu, ko​ji sti​že, dah​ću​ći, na šal​ter glav​ne po​šte u Edin​bur​g u, dok ga si​le mra​ka pra​te u sto​pu. I ta​ko je os​tao tre​ći, pr​vo​bit​ni, ni​kom na​me​njen, me​mo​r ij​ski stik. Na kur​se​vi​ma iz be​zbed​no​sti, uvek su igra​li žmur​ke: Da​kle, da​me i go​spo​do, ima​te taj stro​go po​ver​ljiv i kom​pro​mi​tu​juć do​ku​ment u ru​ka​ma, a taj​na po​li​ci​ja vam lu​pa na vra​ta. Ima​te tač​no de​ve​de​set se​kun​di, pre ne​go što poč​nu da vam pre​tre​sa​ju stan. Od​ba​ci​te sva me​sta na ko​ja pr​vo po​mi​sli​te: NE iza boj​le​r a, NE is​pod la​ba​ve da​ske na po​du, NE na lu​ster, ni​ti u za​mr​zi​vač ili u pri​bor za pr​vu po​moć i ni u kom slu​ča​ju ne​moj​te da ga oka​či​te na ko​mad ka​na​pa i iz​ba​ci​te kroz ku​hinj​ski pro​zor. Pa gde, on​da? Od​g o​vor: na naj​o ​či​g led​ni​je me​sto ko​jeg mo​že​te da se se​ti​te, me​đu naj​o ​či​g led​ni​jim slič​nim pred​me​ti​ma. U do​nju fi​o ​ku u ko​mo​di, u ko​joj se tre​nut​no na​la​zi ne​sre​đe​no sme​će pu​no CD-ova iz Bej​r u​ta, po​r o​dič​nih fo​to​g ra​fi​ja, pi​sa​ma biv​ših de​vo​ja​ka i… da, čak i ne​ko​li​ko me​mo​r ij​skih sti​ko​va s ruč​no is​pi​sa​nim na​lep​ni​ca​ma, za​le​plje​nih na pla​stič​ne ku​ti​je. Jed​na mu je pri​vu​kla pa​žnju: DI​PLOM​SKA ŽUR​KA, BRI​STOL. Ski​nuo je na​lep​ni​cu, ob​mo​tao je oko tre​ćeg me​mo​r ij​skog sti​ka i uba​cio ga u fi​o ​ku, me​đu sme​će. On​da je od​neo Ki​to​vo pi​smo do su​do​pe​r e i za​pa​lio ga, usit​nio pe​peo i is​prao ga u sliv​nik. Za sva​ki slu​čaj je spa​lio i ko​pi​ju ugo​vo​r a za iz​naj​mlji​va​nje au​to​mo​bi​la na bod​min​skoj že​le​znič​koj sta​ni​ci. Za​do​vo​ljan, is​tu​ši​r ao se, pre​svu​kao i sta​vio dva po​tro​šna mo​bil​na te​le​fo​na u džep, spa​ko​vao ko​ver​te i pa​ket u tor​bu i, pri​me​niv​ši sa​vet Ode​lje​nja za be​zbed​nost, da ni​kad ne uđe u pr​vi tak​si ko​ji na​i​đe, za​u​sta​vio je ne dru​g i, već tre​ći i dao vo​za​ču adre​su mi​ni-mar​ke​ta u Svis ko​ti​džu, gde je po​sto​jao de​žur​ni po​štan​ski šal​ter. A ta​mo je, i da​lje opre​zan, po​no​vo za​u​sta​vio tak​si do sta​ni​ce Ju​ston, pa još je​dan do Ist En​da. * Bol​ni​ca se uz​di​za​la iz ta​me kao ne​ki ogro​man boj​ni brod, bli​sta​vih pro​zo​r a, mo​sto​va i ste​pe​ni​ca raš​či​šće​nih za ak​ci​ju. U dvo​r i​štu se na​la​zio par​king i če​lič​na skulp​tu​r a is​pre​ple​ta​nih la​bu​do​va. U pri​ze​mlju, bol​ni​ča​r i su iz ko​la hit​ne po​mo​ći pre​ba​ci​va​li na ko​li​ca po​vre​đe​ne, umo​ta​ne u cr​ve​nu će​bad, dok su za​po​sle​ni u bol​ni​ci, u be​lim man​ti​li​ma, bi​li na pa​u​zi za pu​še​nje. Sve​stan da vi​deo-ka​me​r e zu​r e u nje​g a sa sva​kog kro​va i ban​de​r e, To​bi se po​na​šao kao da je ne​str​pljiv u prat​nji pa​ci​jen​ta i ho​dao za​bri​nu​tog iz​r a​za li​ca. Pra​te​ći bol​nič​ka ko​li​ca, ušao je u bli​sta​vo pre​dvor​je, ko​je je iz​g le​da​lo kao ne​ka​kav sa​bir​ni cen​tar. Na jed​noj klu​pi se​de​la je gru​pa že​na sa za​r o​vi​ma; na dru​g oj, tri ve​o ​ma sta​r a mu​škar​ca s ple​te​nim ka​pi​ca​ma, nag​nu​ta nad bro​ja​ni​ca​ma. Ne​da​le​ko od njih, de​se​tak ha​si​da u za​jed​nič​koj mo​li​tvi. Šal​ter s in​for​ma​ci​ja​ma za pa​ci​jen​te, ali ta​mo ne​ma ni​kog. Znak ko​ji ga upu​ću​je pre​ma Ljud​skim re​sur​si​ma, Rad​nom pla​ni​r a​nju, Sek​su​al​nom zdra​vlju i Deč​jem bo​r av​ku, ali ni​šta o me​stu ku​da se za​pu​tio. Krup​no oba​ve​šte​nje: STOP! DA LI STE OV​DE ZBOG HIT​NOG SLU​ČA​JA? Ako i je​ste, ne​ma ni​kog da vam ka​že šta da ra​di​te. Oda​brav​ši naj​o ​sve​tlje​ni​ji, naj​ši​r i hod​nik, odva​žno je ho​dao po​r ed

pre​g ra​da za​klo​nje​nih za​ve​som, sve dok ni​je na​le​teo na po​sta​r i​jeg crn​ca, ko​ji je se​deo za sto​lom, is​pred kom​pju​te​r a. – Tra​žim dok​tor​ku Pro​bin – ka​zao je. A kad se se​da gla​va ni​je po​di​g la: – Ve​r o​vat​no je u ode​lje​nju za hit​nu po​moć. Mo​žda je na tri​ja​ži. Ov​de je do po​no​ći. Star​če​vo li​ce bi​lo je iz​bra​zda​no ple​men​skim oz​na​ka​ma. – Ov​de ne po​mi​nje​mo ime​na, sin​ko – ka​zao je, po​što je ne​ko vre​me pro​u​ča​vao To​bi​ja. – Tri​ja​ža, skre​ni​te le​vo i dru​g a vra​ta. Hit​na slu​žba, vra​ti​te se u pre​dvor​je, idi​te hod​ni​kom za hit​ne slu​ča​je​ve. – I vi​dev​ši da je To​bi iz​va​dio mo​bil​ni te​le​fon: – Ne​ma svr​he da zo​ve​te, sin​ko. Mo​bil​ni ov​de ne ra​de. Na​po​lju je već dru​g a pri​ča. U če​ka​o ​ni​ci is​pred tri​ja​že tri​de​se​to​r o lju​di je se​de​lo i zu​r i​lo u is​ti beo zid. Ne​ka stro​g a bel​ki​nja u ze​le​noj uni​for​mi, s elek​tron​skim klju​čem oko vra​ta, pro​u​ča​va​la je be​le​ške. – Re​kli su mi da dok​tor​ka Pro​bin že​li da me vi​di. – Hit​na slu​žba – od​g o​vo​r i​la je, obra​ća​ju​ći se be​le​žni​ci. Pod pru​g a​ma tu​žnog be​log sve​tla, još re​do​va pa​ci​je​na​ta zu​r i​lo je u za​tvo​r e​na vra​ta s nat​pi​som PRE​GLED. To​bi je uzeo broj i seo po​r ed njih. Osve​tlje​na ta​bla ob​ja​vlji​va​la je broj pa​ci​jen​ta ko​g a pre​g le​da​ju. Ne​ki su os​ta​ja​li po pet mi​nu​ta, ne​ki je​dva mi​nut. Iz​ne​na​da, do​šao je na red, a s dru​g e stra​ne sto​la gle​da​la ga je Emi​li, sa sme​đom ko​som ve​za​nom u rep i bez šmin​ke. Ona je le​kar, po​na​vljao je se​bi ute​šno, ce​lo po​pod​ne. Na​vi​kla je na to. Sva​kog da​na se su​o ​ča​va sa sa​mrt​ni​ci​ma. – Džeb je iz​vr​šio sa​mo​u​bi​stvo, dan pre ne​g o što je tre​ba​lo da do​đe u ku​ću va​ših ro​di​te​lja – po​čeo je, bez uvo​da. – Upu​cao se u gla​vu. – Ka​ko Emi​li ni​šta ni​je re​kla, upi​tao je: – Gde mo​že​mo da raz​g o​va​r a​mo? Li​ce joj se za​le​di​lo. Po​di​že sti​snu​te ša​ke i gur​ne pal​če​ve me​đu zu​be. Pro​g o​vo​r i​la je tek kad se pri​bra​la: – U tom slu​ča​ju, pot​pu​no sam ga po​g re​šno pro​ce​ni​la, zar ne? – ka​že. – Mi​sli​la sam da je on pret​nja za mog oca. Ni​je bio. Bio je pret​nja za se​be. Ali To​bi raz​mi​šlja: i ja sam te​be po​g re​šno pro​ce​nio. – Da li iko zna za​što se ubio? – pi​ta ga, bez​u​spe​šno po​ku​ša​va​ju​ći da se smi​r i. – Ni​je bi​lo ni po​r u​ke ni po​sled​njeg te​le​fon​skog po​zi​va – od​g o​va​r a To​bi, i sam po​ku​ša​va​ju​ći da se smi​r i. – I ni​kom se ni​je po​ve​r io, ko​li​ko nje​g o​va že​na zna. – Bio je ože​njen, da​kle. Si​r o​ta že​na – ko​nač​no pri​bra​na dok​tor​ka. – Udo​vi​ca i ma​li sin. Po​sled​nje tri go​di​ne ni​je mo​g ao da ži​vi ni s nji​ma ni bez njih. Pre​ma nje​nim re​či​ma. – I bez opro​štaj​ne po​r u​ke, ka​že​te? – Ta​ko iz​g le​da. – Ni​ko ni​je okri​vljen? Ni su​r o​vi svet? Ni​ko? Jed​no​stav​no se upu​cao. Tek ta​ko? – Na​i​zgled. – I to je ura​dio baš pre ne​g o što je tre​ba​lo da sed​ne s mo​jim ocem i oba​ve​sti jav​nost o ne​če​mu? – Ta​ko iz​g le​da. – Što ni​je ni​ma​lo lo​g ič​no. – Ni​je. – Da li je moj otac sa​znao za to? – Od me​ne ni​je. – Ho​će​te li da me sa​če​ka​te is​pred, mo​lim vas Pri​ti​ska dug​me na svom sto​lu, za sle​de​ćeg pa​ci​jen​ta.

* Dok su ho​da​li, na​mer​no su se dr​ža​li raz​dvo​je​no, kao dvo​je lju​di ko​ji su se po​sva​đa​li i če​ka​ju po​mi​r e​nje. Kad je ose​ti​la po​tre​bu da pro​g o​vo​r i, obra​ti​la mu se ve​o ​ma be​sno: – Da li je nje​g o​va smrt na​ci​o​nal​na vest? U no​vi​na​ma, na te​le​vi​zi​ji, i ta​ko da​lje? – Sa​mo lo​kal​ne no​vi​ne i Iv​ning stan​dard, ko​li​ko ja znam. – Ali mo​g lo bi da se pro​ši​r i sva​kog tre​nut​ka? – Pret​po​sta​vljam. – Kit ku​pu​je Taj​ms. – A on​da joj si​nu: – A ma​ma slu​ša ra​dio. Pro​laz ko​ji bi tre​ba​lo da bu​de za​klju​čan, ali ni​je, vo​di pre​ko ne​u​r ed​nog grad​skog par​ka. Gru​pa kli​na​ca s psi​ma se​di is​pod dr​ve​ta i pu​ši ma​r i​hu​a​nu. Na pro​ši​r e​nju iz​me​đu dve uli​ce uz​di​že se du​g a jed​no​sprat​ni​ca. Na ta​bli pi​še DOM ZDRA​VLJA. Emi​li je mo​r a​la da ga obi​đe, po​tra​ži slo​mlje​ne pro​zo​r e, dok ju je To​bi pra​tio. – Klin​ci mi​sle da ov​de dr​ži​mo le​ko​ve – ka​za​la je. – Ka​že​mo im da ni​je ta​ko, ali oni nam ne ve​r u​ju. Za​šli su u ni​zi​je vik​to​r i​jan​skog Lon​do​na s ku​ća​ma od ci​g a​la. Is​pod otvo​r e​nog zve​zda​nog ne​ba, pru​ža​ju se ni​zo​vi od po dve ku​će, na sva​kom pa​r u ogro​man za​jed​nič​ki dim​njak s vr​tom, po​de​lje​nim na​po​la. Otva​r a jed​nu ka​pi​ju. Spolj​no ste​pe​ni​šte vo​di do tre​ma na pr​vom spra​tu. Ona se pe​nje. On je pra​ti. Pod sve​tlo​šću s tre​ma vi​di ru​žnu si​vu mač​ku bez jed​ne pred​nje ša​pe ka​ko se tr​lja o nje​no sto​pa​lo. Ot​klju​ča​la je vra​ta i mač​ka je pro​ju​r i​la po​kraj nje. Uš​la je za njom, za​tim sa​če​ka​la nje​g a. – Ima hra​ne u fri​ži​de​r u, ako ste glad​ni – re​kla je, pa ne​sta​la u pro​sto​r i​ji za ko​ju je po​mi​slio da je nje​na spa​va​ća so​ba. I dok se vra​ta za​tva​r a​ju: – Pro​kle​ta mač​ka mi​sli da sam ve​te​r i​nar. * Ona se​di, s gla​vom me​đu ša​ka​ma, zu​r i u ne​po​je​de​nu hra​nu na sto​lu. Dnev​na so​ba oskud​no je na​me​šte​na, go​to​vo pra​zna: ma​ju​šna ku​hi​nja u jed​nom uglu, ne​ko​li​ko sta​r ih sto​li​ca i sto od bo​r o​vi​ne, ko​ji ujed​no slu​ži i kao rad​ni sto, i sta​r a so​fa. Ne​ko​li​ko me​di​cin​skih knji​g a, hr​pa afrič​kih ča​so​pi​sa. A na zi​du, fo​to​g ra​fi​ja Ki​ta di​plo​ma​te dok pre​da​je akre​di​ti​ve buj​noj pred​sed​ni​ci ne​ke ka​r ip​ske dr​ža​ve, a Su​za​na ih, sa ve​li​kim be​lim še​ši​r om, po​sma​tra. – Je​ste li vi ovo fo​to​g ra​fi​sa​li? – pi​tao je. – Za​bo​g a, ne. To je bio slu​žbe​ni fo​to​g raf. Iz fri​ži​de​r a je iz​va​di​la ko​mad ho​land​skog si​r a, ne​ko​li​ko pa​r a​daj​za, a iz za​mr​zi​va​ča hleb u kri​ška​ma, ko​ji je pre​pe​kla. I tri če​tvr​ti​ne bo​ce iz​ve​tre​log cr​nog vi​na, ko​je je on, uz nje​nu do​zvo​lu, si​pao u dve ze​le​ne ča​še. Na​vu​kla je bez​o ​blič​nu kuć​nu ha​lji​nu i rav​ne pa​pu​če, ali ni​je pu​sti​la ko​su. Kuć​na ha​lji​na je bi​la za​kop​ča​na do gle​žnje​va. Iz​ne​na​dio se kad je shva​tio ko​li​ko je vi​so​ka, iako je ima​la rav​ne pa​pu​če. I ka​ko do​sto​jan​stve​no ho​da. Ka​ko joj po​kre​ti, na pr​vi po​g led, iz​g le​da​ju ne​spret​no, a u stva​r i su, kad čo​vek raz​mi​sli, ve​o ​ma ot​me​ni. – A ona ko​ja se la​žno pred​sta​vi​la kao dok​tor​ka? – pi​ta ona. – Ko​ja je po​zva​la Ki​ta da mu ka​že ka​ko je Džeb živ, iako je tad već bio mr​tav? To ne bi za​ni​ma​lo po​li​ci​ju? – Za​sad ne. Ne. – Da li i Ki​tu pre​ti opa​snost od sa​mo​u​bi​stva? – Ni go​vo​r a – od​g o​va​r a čvr​sto, po​što je i sam po​sta​vljao se​bi to pi​ta​nje, ot​ka​ko je na​pu​stio Bri​dži​di​nu ku​ću. – Za​što?

– Sve dok ve​r u​je u pri​ču la​žne dok​tor​ke, ne pred​sta​vlja ni​ka​kvu opa​snost. To je bio cilj tog la​žnog po​zi​va. I za ime bo​g a, ne​ka na​sta​ve da ve​r u​ju ka​ko su ga os​tva​r i​li, ko go da su ti lju​di. – Ali Kit ne ve​ru​je. To je sta​r a pri​ča, ali on je po​na​vlja, zbog nje: – I re​kao je to na​g las, ali hva​la bo​g u, sa​mo naj​bli​žim i naj​dra​žim lju​di​ma, i me​ni. Ipak, pre​ko te​le​fo​na se pre​tva​r ao da ve​r u​je, i ta​ko tre​ba i da os​ta​ne. Mo​r a da odu​g o​vla​či, da se pri​ta​ji na ne​ko​li​ko da​na. – Do​kad? – Spre​mam do​ka​ze – ka​že To​bi, hra​bri​je ne​g o što se ose​ća. – Ne​ke de​li​će sla​g a​li​ce već imam. Dže​bo​va udo​vi​ca ima fo​to​g ra​fi​je ko​je mo​g u da bu​du ko​r i​sne. Na​pra​vio sam ko​pi​je. Da​la mi je i ime ne​kog ko bi mo​žda mo​g ao da po​mog​ne. Do​g o​vo​r io sam se s njim da se sa​sta​ne​mo. S ne​kim ko je bio uklju​čen u pr​vo​bit​ni pro​blem. – Je​ste li vi bi​li uklju​če​ni u pr​vo​bit​ni pro​blem? – Ne. Ja sam sa​mo slu​čaj​ni po​sma​trač. – A kad spre​mi​te do​ka​ze, šta će​te on​da? – Os​ta​ću bez po​sla, naj​ve​r o​vat​ni​je – ka​že on, i tru​de​ći se da se opu​sti, pru​ža ru​ku pre​ma mač​ki, ko​ja je sve vre​me le​ža​la kraj nje​nih no​g u, ali ona ga je ig​no​r i​sa​la. – U ko​li​ko sa​ti se bu​di vaš otac? – pi​ta. – Kit ra​no us​ta​je. Ma​ma du​g o spa​va. – Šta zna​či ra​no? – Oko šest. – A šta je s Mar​lo​u​o ​vi​ma? – Oh, oni us​ta​ju u cik zo​r e. Al​bert mu​ze kra​ve far​me​r u Fi​lip​su. – A ko​li​ko je vla​ste​lin​ska ku​ća uda​lje​na od ku​će Mar​lo​u​o ​vih? – Ni​ma​lo. To je sta​r a vla​ste​lin​ska ku​ći​ca. Za​što? – Mi​slim da bi Kit tre​ba​lo da sa​zna za Dže​bo​vu smrt, što pre. – Pre ne​g o što sa​zna od ne​kog dru​g og i ek​splo​di​r a? – Mo​že​te i ta​ko da ka​že​te. – Mo​g u. – Pro​blem je u to​me što ne mo​že​mo da ga zo​ve​mo na kuć​ni te​le​fon, kao ni na mo​bil​ni. A imejl za​si​g ur​no ne sme​mo da mu po​ša​lje​mo. I Kit je sa​g la​san s tim. Na​g la​sio je to u pi​smu. Za​stao je, oče​ku​ju​ći da ona pro​g o​vo​r i, ali ona ni​je ski​da​la po​g led s nje​g a, iza​zi​va​ju​ći ga da na​sta​vi. – I za​to pre​dla​žem da vi po​zo​ve​te go​spo​đu Mar​lou, čim se pro​bu​di​te, da je za​mo​li​te da ode do vla​ste​lin​ske ku​će i do​ve​de Ki​ta. Pod us​lo​vom da že​li​te lič​no da mu sa​o p​šti​te ve​sti, ume​sto da ja to ura​dim. – Šta da joj ka​žem? – Da te​le​fon u vla​ste​lin​skoj ku​ći ne ra​di. Ne mo​že​te da us​po​sta​vi​te ve​zu. Ne​ma ra​zlo​g a za pa​ni​ku, ali mo​r a​te da po​r a​zgo​va​r a​te s Ki​tom. Mi​slim da bi​ste mo​g li ne​što od ovog da upo​tre​bi​te. Be​zbed​ni​je je. Uze​la je cr​ni po​tro​šni te​le​fon i, kao da ni​kad do​tad ni​je vi​de​la mo​bil​ni, ra​do​zna​lo ga okre​ta​la du​gim pr​sti​ma. – Ako će vam bi​ti lak​še, mo​g u da os​ta​nem – ka​že on, po​ka​zu​ju​ći na po​ha​ba​nu so​fu. Gle​da ga, gle​da na sat: dva uju​tro. Do​no​si jor​g an i ja​stuk iz spa​va​će so​be. – Sad će va​ma bi​ti hlad​no – pri​g o​va​r a on. – Bi​će mi do​bro – od​g o​va​r a.

6. Upor​na korn​vol​ska ma​g la spu​sti​la se na do​li​nu. U po​sled​nja dva da​na ni​ko sa za​pad​ne stra​ne ni​je us​peo da se pro​bi​je. Za​svo​đe​ni pro​zo​r i od ci​g le, na šta​li od ko​je je Kit na​pra​vio kan​ce​la​r i​ju, tre​ba​lo bi da su pu​ni tek iz​r a​slog na​ne​tog li​šća. Ume​sto to​g a, bi​li su pre​kri​ve​ni smr​to​no​snom be​lim po​kro​vom: ili je nje​mu ta​ko iz​g le​da​lo, dok je ner​vo​zno ho​dao pro​sto​r i​jom, kao što je pre tri go​di​ne ta​ba​nao mr​skom za​tvor​skom so​bom na Gi​bral​ta​r u, če​ka​ju​ći po​ziv u boj. Bi​lo je po​la se​dam uju​tro, i još uvek je no​sio gu​me​ne či​zme ko​je je na br​zi​nu na​vu​kao dok je hi​tao pre​ko voć​nja​ka, na po​ziv go​spo​đe Mar​lou, ko​ja ga je mo​li​la da se ja​vi Emi​li, na os​no​vu sum​nji​ve tvrd​nje ka​ko ni​je mo​g la da do​bi​je kuć​ni broj. Nji​hov raz​g o​vor, ako se to ta​ko mo​že na​zva​ti, još uvek mu je bio u gla​vi, ali pot​pu​no is​pre​tu​r an: de​li​mič​no in​for​ma​ci​ja, de​li​mič​no opo​me​na, a sve za​jed​no, kao ubod no​žem u sto​mak. I kao i na Gi​bral​ta​r u, mr​mljao je i pso​vao za se​be, po​lu​g la​sno: Džeb. Za​bo​ga, čo​ve​če. Kraj​nja glu​po… Le​po nam je bi​lo kre​nu​lo… Sve je iš​lo ka​ko va​lja – sve to po​me​ša​no s psov​ka​ma ga​do​vi, pro​kle​te ubi​ce i slič​no. – Mo​r aš da se pri​ta​jiš, ta​ta, zbog ma​me, ne sa​mo zbog se​be. A i zbog Dže​bo​ve udo​vi​ce. Sa​mo ne​ko​li​ko da​na, ta​ta. Sa​mo ve​r uj u ono što ti je Dže​bov psi​hi​ja​tar ka​zao, iako to ni​je bio Dže​bov psi​hi​ja​tar. Ta​ta, da​ću slu​ša​li​cu To​bi​ju. On će ti ob​ja​sni​ti bo​lje ne​g o ja. To​bi? Šta li, do​đa​vo​la, ona ra​di s tom po​tu​lje​nom bi​tan​g om Be​lom, u šest uju​tro? – Ki​te? To sam ja, To​bi. – Ko ga je upu​cao, Be​le? – Ni​ko. Bi​lo je to sa​mo​u​bi​stvo. Zva​nič​no. Pa​to​log je to pot​pi​sao, po​li​ci​ja ni​je za​in​te​r e​so​va​na. Pa, tre​ba​lo bi da bu​du za​in​te​re​so​va​ni, do​đa​vo​la! Ali ni​je to ka​zao. Či​ni​lo mu se da u tom tre​nut​ku mno​go to​ga ni​je ka​zao, ako se iz​u​zme da, ne, o, da, ta​ko je, ja​sno. – Ki​te? – po​no​vo će To​bi. – Da. Šta je? – Re​kli ste mi da ste spre​ma​li na​crt ne​kog do​ku​men​ta, oče​ku​ju​ći Dže​bo​vu po​se​tu. Va​še vi​đe​nje onog što se do​g o​di​lo pre tri go​di​ne, i be​le​šku o va​šem raz​g o​vo​r u s njim u klu​bu, ko​je je on tre​ba​lo da pot​pi​še. Ki​te? – Šta ni​je u re​du s tim? Sve je is​ti​na, od re​či do re​či, či​ta​va pro​kle​ta stvar – od​g o​va​r a Kit. – Sve je u re​du, Ki​te. Si​g u​r an sam da će bi​ti iz​u​zet​no ko​r i​sno, kad do​đe vre​me za de​marš. Sa​mo… mo​že​te li da pro​na​đe​te ne​ko pa​met​no me​sto, da ga sa​kri​je​te na ne​ko​li​ko da​na? Da ga ni​ko ne pro​na​đe. Ne u sef ni​ti na ne​ko oči​g led​no me​sto. Mo​žda na ta​van ne​ke od po​moć​nih zgra​da. Ili će mo​žda Su​za​ni ne​što pa​sti na pa​met. Ki​te? – Je​su li ga po​ko​pa​li? – Kre​mi​r a​li. – To je bi​lo pro​kle​to br​zo, zar ne? Ko ih je na​g o​vo​r io na to? Još ma​lo mu​lja​nja, ka​ko mi se či​ni. Bo​že sve​mo​gu​ći. – Ta​ta? – Da, Em. Ov​de sam. Šta je bi​lo? – Ta​ta? Kao što je To​bi re​kao. Mo​lim te. Ne po​sta​vljaj pi​ta​nja. Ni​šta ne ra​di, pro​na​đi ne​ko be​zbed​no me​sto za svo​je knji​žev​no de​lo, i pa​zi na ma​mu. I os​ta​vi To​bi​ja da ra​di šta god da je na​u​mio, jer stvar​no da​je sve od se​be. Si​gu​ran sam da je ta​ko, po​tu​lje​na ba​ra​ba – ali uz​dr​žao se, što je iz​ne​na​đu​ju​će, ima​ju​ći u vi​du da

je, s na​stra​nim Be​lom, ko​ji mu go​vo​r i šta sme a šta ne sme da ra​di, s Emi​li, ko​ja ga zdu​šno po​dr​ža​va, s go​spo​đom Mar​lou, ko​ja pri​slu​šku​je is​pred vra​ta, i si​r o​tim Dže​bom, ko​ji je do​bio me​tak u gla​vu, mo​g ao sva​šta da ka​že. * Bo​r e​ći se da os​ta​ne tre​zven vra​tio se na po​če​tak. Sto​ji u ku​hi​nji go​spo​đe Mar​lou, u gu​me​nim či​zma​ma, ma​ši​na za pra​nje ru​blja je uklju​če​na, a on joj je re​kao da is​klju​či tu pro​kle​ti​nju, ina​če ne​će mo​ći da ču​je ni reč. Ta​ta, ov​de je Emi​li. Znam da je Emi​li, za​bo​ga! Je​si li do​bro? Šta se do​ga​đa? Gde si? Ta​ta, imam stvar​no tu​žne ve​sti za te​be. Džeb je mr​tav. Slu​šaš li me, ta​ta? Ta​ta? Bo​že sve​ti. Ta​ta? Iz​vr​šio je sa​mo​u​bi​stvo, ta​ta. Džeb se upu​cao. Sop​stve​nim pi​što​ljem. U kom​bi​ju. Ne, ni​je. Pro​kle​ta be​smi​sli​ca. Za​pu​tio se ova​mo. Kad? U uto​rak uve​če. Pro​šle ne​de​lje. Gde? U So​mer​se​tu. Ne​mo​gu​će. Ho​ćeš li da mi ka​žeš ka​ko je mo​gao da se ubi​je te ve​če​ri? Ona la​žna dok​tor​ka me je zva​la u pe​tak. Na​ža​lost, ta​ko je, ta​ta. Je​su li ga iden​ti​fi​ko​va​li? Da. Ko? Ni​je valj​da ona pro​kle​ta la​žna dok​tor​ka? Nje​go​va že​na. Bo​že sve​mo​gu​ći. * Ši​ba je cvi​le​la. Sag​nuv​ši se pre​ma njoj, Kit ju je ute​šno po​ma​zio, za​tim se za​g le​dao u da​lji​nu, slu​ša​ju​ći Dže​bo​ve opro​štaj​ne re​či, pro​mr​mlja​ne na ste​pe​ni​štu klu​ba, u pra​sko​zor​je: Po​ne​kad po​mi​sliš da si na​pu​šten. Iz​gna​nik, re​ci​mo. A maj​ka i nje​no de​te ti ne iz​bi​ja​ju iz gla​ve. Pa, vi​še se ne ose​ćam ta​ko? Ako vam ne sme​ta, ser Kri​sto​fe​re, ru​ko​va​ću se s va​ma. Pru​žio mi je ru​ku ko​jom se, na​vod​no, upu​cao. Do​bar čvrst sti​sak, uz: Vi​di​mo se u sre​du uju​tro, u vla​ste​lin​skoj ku​ći, a ja sam mu obe​ćao da ću mu na​pra​vi​ti kaj​g a​nu, ja​ja na nje​g ov om​ljen na​čin. I ni​je hteo da me zo​ve Kit, iako sam mu to re​kao. Mi​slio je da ta​ko ne is​ka​zu​je po​što​va​nje pre​ma nje​mu, ser Kri​sto​fe​r u. A ja ka​žem da ni​kad ni​sam ni za​slu​žio pro​kle​tu ti​tu​lu. On kri​vi se​be za zlo​čin ko​ji ni​je po​či​nio. A sad je okri​vljen za još je​dan užas ko​ji ni​je po​či​nio: za sa​mo​u​bi​stvo. A šta se od me​ne tra​ži? Mu​ku mu lju​tu. Da sa​kri​jem do​ku​ment u ne​kom se​ni​ku, da pre​pu​stim sve iz​o ​pa​če​nom Be​lu i za​tvo​r im svo​ja la​ja​va us​ta. Pa, mo​žda sam pre​du​g o ću​tao, do​đa​vo​la. Mo​žda je to moj pro​blem. Su​vi​še spre​man da br​bljam o stva​r i​ma ko​je ne vre​de ni gro​ša, ali ne ta​ko spre​man da po​sta​vim ne​ko​li​ko ne​pri​jat​nih pi​ta​nja, kao što su: Šta se do​go​di​lo na ste​na​ma iza ku​ća? Ili: Za​što sam do​bio do​bro na​me​šte​nje na Ka​ri​bi​ma kad po​sto​ji de​se​tak onih ko​ji to vi​še za​slu​žu​ju? Što je naj​g o​r e, ro​đe​na ćer​ka mu je re​kla da za​če​pi, pod vođ​stvom mla​dog Be​la, ko​ji iz​g le​da ume

da se​di na dve sto​li​ce i da se iz​vu​če – po​no​vo se raz​be​sneo – a iz​vla​či se i sa sta​r om Em, i ube​đu​je je, pot​pu​no ne​ra​zum​no, ka​ko mu se či​ni, da gu​r a nos u stva​r i o ko​ji​ma poj​ma ne​ma, ako se iz​u​zme ono što je na​ču​la ili sa​zna​la od maj​ke, a ni​je tre​ba​lo. I sa​mo da se zna: ako iko tre​ba da sa​o p​šti sta​r oj Em pr​ljav​šti​ne o Ope​ra​ci​ji di​vlji​na i po​ve​za​nim pi​ta​nji​ma, to si​g ur​no ne​će bi​ti iz​o ​pa​če​ni Bel, či​ja je je​di​na pre​po​r u​ka to što je špi​ju​ni​r ao sop​stve​nog mi​ni​stra, a ne​će bi​ti ni Su​za​na. To će bi​ti njen pro​kle​ti otac, i on će to ura​di​ti kad i ka​ko mu bu​de od​go​va​ra​lo. Dok su mu te ne​po​ve​za​ne mi​sli že​sto​ko od​je​ki​va​le u gla​vi, vra​ćao se ku​ći pre​ko ma​g lom pre​kri​ve​nog dvo​r i​šta. * Pri​kra​da​ju​ći se ka​ko ne bi pro​bu​dio Su​za​nu iz ju​tar​njeg sna, Kit se obri​jao i obu​kao tam​no grad​sko ode​lo, za ra​zli​ku od onog se​o ​skog, ko​je je gre​škom obu​kao za sa​sta​nak s onim gov​nom Kri​spi​nom, či​ju će ulo​g u u ovoj afe​r i iz​vu​ći na sve​tlo da​na, ma​kar ga to ko​šta​lo pen​zi​je i ti​tu​le. Ogle​da​ju​ći se u ogle​da​lu u gar​de​r o​bi, raz​mi​šljao je da li da do​da cr​nu kra​va​tu iz po​što​va​nja pre​ma Dže​bu i od​lu​čio: su​vi​še oči​g led​no, ša​lje po​g re​šnu po​r u​ku. Sta​r in​skim klju​čem, ko​ji je od​ne​dav​no do​dao na svoj pri​ve​zak, ot​klju​čao je fi​o ​ku u ko​man​dan​to​vom sto​lu i iz​va​dio ko​ve​r at u ko​ji je od​lo​žio Dže​bov be​dan ra​čun i, is​pod nje​g a, fa​sci​klu s do​ku​men​tom, na ko​joj je pi​sa​lo NA​CRT. Za​stav​ši za tre​nu​tak, ot​krio je, go​to​vo s olak​ša​njem, da ro​ni vre​le su​ze, od bo​la i gne​va. Brz po​gled na na​slov do​ku​men​ta, ipak, po​vra​tio mu je ra​spo​lo​že​nje i od​luč​nost: „Ope​ra​ci​ja di​vlji​na, pr​vi deo: sve​do​če​nje pred​stav​ni​ka vla​de Nje​nog ve​li​čan​stva na Gi​bral​ta​r u, u sve​tlu do​dat​nih in​for​ma​ci​ja ko​je je obez​be​dio ko​man​dir spe​ci​jal​nih je​di​ni​ca na te​r e​nu.” Dru​g i deo, na​slo​vljen „Sve​do​če​nje te​r en​skog ko​man​di​r a”, os​ta​će za​u​vek ne​za​vr​šen, ta​ko da će pr​vi deo mo​r a​ti da od​i​g ra dvo​stru​ku ulo​g u. Ti​ho ho​da​ju​ći pre​ko za​štit​nog naj​lo​na do spa​va​će so​be, po​g le​dao je, sti​de​ći se i di​ve​ći se, svo​ju us​nu​lu su​pru​g u, ali je do​bro pa​zio da je ne pro​bu​di. Sti​g av​ši u ku​hi​nju – i do je​di​nog te​le​fo​na u ku​ći s ko​jeg se mo​g lo te​le​fo​ni​r a​ti a da te ne ču​ju u spa​va​ćoj so​bi – ba​cio se na po​sao, sa pre​ci​zno​šću do​stoj​nom iz​o ​pa​če​nog Be​la. Po​zva​ti go​spo​đu Mar​lou. Zo​ve je, go​vo​r e​ći ti​ho; da, na​r av​no, bi​će joj ve​o ​ma dra​g o da spa​va u vla​ste​lin​skoj ku​ći, ko​li​ko god to Su​za​na bu​de že​le​la, jer to je naj​va​žni​je, zar ne? – a jel’ to te​le​fon u vla​ste​lin​skoj ku​ći pro​r a​dio, jer njoj zvu​či sa​vr​še​no is​prav​no? Po​zva​ti Vol​te​ra i Anu, do​sad​ne ali dra​ge pri​ja​te​lje. Zo​ve ih, bu​di Vol​te​r a, ali nje​mu to ne sme​ta. Da, na​r av​no da će on i Ana sa za​do​volj​stvom svra​ti​ti ve​če​r as i po​tru​di​će se da se Su​za​na ne ose​ti za​ne​ma​r e​no ako se Kit ne vra​ti sa po​slov​nog sa​stan​ka do su​tra, a da li Su​za​na gle​da Nju​ška​la na Ska​ju, jer oni gle​da​ju? Du​bo​ko udah​ne, se​da za ku​hinj​ski sto, ne​pre​sta​no pi​še, bez pre​prav​ki, pre​cr​ta​va​nja, na​po​me​na i os​ta​log: Dra​ga Su​ki, Mno​go to​ga je is​kr​slo u ve​zi s na​šim pri​ja​te​ljem iz voj​ske dok si ti spa​va​la, a kraj​nji re​zul​tat je da mo​ram da idem u Lon​don, što pre. Uz ma​lo sre​će, sve ću oba​vi​ti na vre​me i sti​ći ću na voz u pet sa​ti, ali ako ne bu​de ta​ko, pre​no​ći​ću u gra​du, čak i ako ne bu​dem us​-

peo da pro​na​đem slo​bod​nu so​bu. On​da se olov​ka za​huk​ta​la, a on ju je pu​stio: Naj​dra​ža mo​ja, ne​o​pi​si​vo te vo​lim, ali do​šlo je vre​me da us​ta​nem i us​pro​ti​vim se, a kad bi zna​la okol​no​sti, sve​srd​no bi me po​dr​ža​la. U stva​ri, ti bi to oba​vi​la mno​go bo​lje ne​go ja, ali vre​me je da bu​dem hra​bar kao ti, a ne sa​mo da iz​be​ga​vam met​ke. Iako mu se po​sled​nja re​če​ni​ca, kad ju je pro​či​tao, uči​ni​la lu​đom od os​ta​lih, ni​je imao vre​me​na za pre​pra​vlja​nje, ako na​me​r a​va da stig​ne na voz u osam i če​tr​de​set dva. Od​neo je pi​smo na sprat, spu​stio ga na naj​lon is​pred nji​ho​ve spa​va​će so​be i pri​ko​vao za pod dle​tom iz svo​je tor​be za alat od iz​ble​de​log plat​na. Pre​tu​r a​ju​ći po bi​bli​o ​te​ci, pro​na​šao je ne​u​po​tre​bljen slu​žbe​ni ko​ve​r at A4, uba​cio do​ku​ment u nje​ga i do​bro za​le​pio le​plji​vom tra​kom, kao ono pi​smo za mla​dog Be​la, pro​šle ne​de​lje. Vo​ze​ći pre​ko ve​tro​vi​tog me​se​če​vog pej​za​ža Bod​min Mu​r a, uži​vao je u zna​ci​ma slo​bo​de i le​bde​nja. Sa​mog na pe​r o​nu, me​đu ne​po​zna​tim li​ci​ma, ob​u​zeo ga je na​g on da otr​či ku​ći dok još ima vre​me​na, uz​me pi​smo, obu​če sta​r u ode​ću i ka​že Vol​te​r u, Ani i go​spo​đi Mar​lou da se ne za​ma​r a​ju. Ali po do​la​sku ek​spre​snog vo​za na sta​ni​cu Pa​ding​ton, to ra​spo​lo​že​nje je pro​šlo, i usko​r o se po​ča​stio bo​g a​tim en​g le​skim do​r uč​kom, ali uz čaj, a ne uz ka​fu, jer se Su​za​na bri​nu​la za nje​g o​vo sr​ce. * Dok je Kit hi​tao pre​ma Lon​do​nu, To​bi Bel je se​deo uko​če​no za sto​lom u svo​joj no​voj kan​ce​la​r i​ji, raz​mi​šlja​ju​ći o kri​zi u Li​bi​ji. Kr​sta su mu bi​la bol​no uko​če​na, za šta je mo​g ao da za​hva​li Emi​li​noj so​fi, te je po​pio ne​ko​li​ko ta​ble​ta pro​tiv bo​lo​va, s os​ta​ci​ma mi​ne​r al​ne vo​de, i ne​po​ve​za​no raz​mi​šljao o po​sled​njih ne​ko​li​ko sa​ti ko​je su pro​ve​li u nje​nom sta​nu. Po​što mu je do​ne​la jor​g an i ja​stuk, oti​šla je u spa​va​ću so​bu. Ali ubr​zo se vra​ti​la, ode​ve​na kao i ra​ni​je, a on je bio još bud​ni​ji i još na​pe​ti​ji ne​g o kad ga je os​ta​vi​la. Se​la je po​da​lje od nje​g a, pa ga za​mo​li​la da joj opi​še pu​to​va​nje u Vels, s vi​še po​je​di​no​sti. Po​slu​šao ju je, pre​te​r a​no pre​du​sre​tlji​vo. Že​le​la je su​r o​ve po​je​di​no​sti, i on joj ih je pru​žio: krv ko​ja ni​ka​ko ni​je mo​g la da do​pre ta​mo gde je do​pr​la, za ko​ju se is​po​sta​vi​lo da je, na​vod​no, cr​ve​na bo​ja; Ha​r i​je​va že​lja da pro​da Dže​bov kom​bi po naj​vi​šoj ce​ni; Bri​dži​di​no ne​u​me​r e​no ko​r i​šće​nje re​či je​be​no i nje​na ta​jan​stve​na pri​ča o Dže​bo​vom po​sled​njem ve​se​lom te​le​fon​skom po​zi​vu, po​sle sa​stan​ka s Ki​tom u klu​bu, u ko​jem je mo​li da se ota​r a​si Ha​r i​ja i spre​mi za nje​g ov po​vra​tak. Emi​li je str​plji​vo slu​ša​la, uglav​nom ga je sa​mo gle​da​la krup​nim sme​đim oči​ma, ko​je su u po​lu​mra​ku ra​nog ju​tra iz​g le​da​le zbu​nju​ju​će uko​če​ne. On​da joj je is​pri​čao o Dže​bo​voj tu​či sa Ma​li​šom zbog fo​to​g ra​fi​ja, i ka​ko ih je Džeb sa​krio, a Bri​džid ot​kri​la, i ka​ko je do​zvo​li​la To​bi​ju da ih fo​to​g ra​fi​še te​le​fo​nom. Na nje​no in​si​sti​r a​nje, po​ka​zao joj ih je, i gle​dao ka​ko joj se li​ce ko​či, kao što se bi​lo uko​či​lo u bol​ni​ci. – Šta mi​sli​te, za​što vam je Bri​džid ve​r o​va​la? – pi​ta​la je, na šta je on od​g o​vo​r io da je Bri​džid očaj​na i da je ve​r o​vat​no za​klju​či​la ka​ko je on po​u​zdan, ali to je iz​g le​da ni​je za​do​vo​lji​lo. Za​tim je pi​ta​la ka​ko je sa​znao Dže​bo​vo ime i adre​su, na šta je To​bi, ne po​mi​nju​ći Čar​li​je​vo ime, re​kao ka​ko su on i nje​g o​va su​pru​g a nje​g o​vi sta​r i pri​ja​te​lji, i ka​ko je jed​nom uči​nio us​lu​g u nji​ho​voj

mu​zi​kal​noj ćer​ki. – Is​po​sta​vi​lo se da je ona stvar​no na​da​r e​na vi​o ​lon​če​list​ki​nja – do​dao je bes​po​treb​no. Za​to mu je Emi​li​no sle​de​će pi​ta​nje zvu​ča​lo pot​pu​no ne​r a​zum​no: – Je​ste li spa​va​li s njom? – Za​bo​g a, ne! Ne​ču​ve​no! – ka​zao je, is​kre​no za​pre​pa​šćen. – Šta vas je, do​đa​vo​la, nag​na​lo na tu po​mi​sao? – Mo​ja maj​ka ka​že da ste ima​li mno​g o že​na. Ras​pi​ta​la se o va​ma kod že​na zva​nič​ni​ka iz Mi​ni​star​stva spolj​nih po​slo​va. – Va​ša maj​ka? – To​bi se ogor​če​no po​bu​nio. – Šta li tek te že​ne pri​ča​ju o va​ma, za​bo​g a? Na to su se obo​je na​sme​ja​li, ma​da ne​la​g od​no. Po​sle to​g a, Emi​li je sa​mo že​le​la da sa​zna ko je ubio Dže​ba, pod pret​po​stav​kom da je ubi​jen, što je To​bi​ja iza​zva​lo da pri​lič​no ne​u​me​r e​no osu​di si​ve emi​nen​ci​je, a on​da na​sta​vi s op​tu​ži​va​njem sve ve​ćeg kru​g a ne​vla​di​nih do​u​šni​ka u ban​kar​stvu, in​du​stri​ji i tr​g o​vi​ni, ko​ji su ima​li pri​stup iz​u​zet​no po​ver​lji​vim in​for​ma​ci​ja​ma, us​kra​će​nim ve​ći​ni za​po​sle​nih u Vajt​ho​lu i Vest​min​ste​r u. Dok je za​vr​ša​vao taj mu​čan mo​no​log, čuo je šest ot​ku​ca​ja sa​ta, i već je se​deo na so​fi, a ne le​žao, a Emi​li je uko​če​no se​de​la po​kraj nje​g a, s po​tro​šnim te​le​fo​ni​ma na sto​lu is​pred. Nje​no sle​de​će pi​ta​nje ima​lo je au​to​r i​ta​ti​van pri​zvuk: – Šta oče​ku​je​te da će​te iz​vu​ći od Ma​li​še kad se sret​ne​te s njim? – upi​ta​la je, i sa​če​ka​la da on smi​sli od​g o​vor, što je bi​lo te​ško, jer ga ni​je imao; uo​sta​lom, ni​je joj ka​zao, u stra​hu da će je upla​ši​ti, da će se sa​sta​ti s Ma​li​šom pod ma​skom no​vi​na​r a, pre ne​g o što se pri​ka​že u pra​vom sve​tlu. – Sa​mo ću da vi​dim ka​ko raz​mi​šlja – ka​zao je le​žer​no. – Ako je Ma​li​ša po​tre​sen Dže​bo​vom smr​ću ko​li​ko ka​že da je​ste, mo​žda će bi​ti spre​man da za​u​zme Dže​bo​vo me​sto i sve​do​či za nas. – A ako ne bu​de spre​man? – Pa, pret​po​sta​vljam da će​mo se sa​mo ru​ko​va​ti i ra​zi​ći. – To mi ne li​či na Ma​li​šu, na os​no​vu onog što ste mi re​kli o nje​mu – oš​tro je od​g o​vo​r i​la. U tom tre​nut​ku, ti​ši​na je na​dv​la​da​la nji​hov raz​g o​vor, a Emi​li je obo​r i​la po​g led i po​du​pr​la bra​du spo​je​nim dla​no​vi​ma, za​mi​šlje​na; pret​po​sta​vio je da se ona pri​pre​ma za te​le​fon​ski raz​g o​vor s ocem, ko​ji tre​ba da oba​vi po​sred​stvom go​spo​đe Mar​lou. Kad je is​pru​ži​la ru​ku, po​mi​slio je ka​ko je po​seg​nu​la za cr​nim po​tro​šnim te​le​fo​nom. Ali ume​sto to​g a, uhva​ti​la ga je za ru​ku i čvr​sto dr​ža​la kao da mu me​r i puls; on​da ju je, bez re​či i ob​ja​šnje​nja, pa​žlji​vo spu​sti​la u nje​g o​vo kri​lo. – U stva​r i, ne​ma ve​ze – pro​mr​mlja​la je ne​str​plji​vo, se​bi ili nje​mu; ni​je si​g u​r an. Da li joj tre​ba ute​ha u tre​nut​ku ne​si​g ur​no​sti, a su​vi​še je po​no​sna da bi pi​ta​la? Da li mu po​r u​ču​je da je mi​sli​la na nje​g a i za​klju​či​la da ni​je za​in​te​r e​so​va​na, te mu je pu​sti​la ru​ku? Ili je to bi​la za​mi​šlje​na ru​ka ne​kog sa​da​šnjeg ili biv​šeg lju​bav​ni​ka, za ko​jom je po​seg​nu​la iz na​pe​to​sti? To tu​ma​če​nje još uvek mu de​lu​je naj​u​ver​lji​vi​je dok se​di za svo​jim no​vim sto​lom na pr​vom spra​tu Mi​ni​star​stva spolj​nih po​slo​va, a sre​br​ni po​tro​šni mo​bil​ni te​le​fon u dže​pu sa​koa ve​se​lim zvu​kom na​ja​vlju​je po​r u​ku. To​bi u tom tre​nut​ku ni​je no​sio sa​ko. Pre​ba​cio ga je pre​ko na​slo​na sto​li​ce. Za​to je mo​r ao da se okre​ne i po​tra​ži ga s mno​g o vi​še po​le​ta ne​g o što bi uči​nio da je znao da Hi​la​r i, nje​g o​va za​stra​šu​ju​ća za​me​ni​ca, sto​ji na vra​ti​ma, za​hte​va​ju​ći nje​g o​vu pa​žnju. Ipak, ni​je se za​u​sta​vio, već ju je osme​hom za​mo​lio za str​plje​nje, iz​va​dio po​tro​šni te​le​fon iz dže​pa, raz​mi​slio ko​je od ne​po​zna​tih dug​ma​di da pri​ti​sne, pri​ti​snuo ga i, još uvek se sme​še​ći, pro​či​tao po​r u​ku: Ta​ta je na​pi​sao ma​mi ne​ko lu​do pi​smo i kre​nuo vo​zom za Lon​don. *

Če​ka​o ​ni​ca u Mi​ni​star​stvu spolj​nih po​slo​va bi​la je tam​ni​ca bez pro​zo​r a, s tvr​dim sto​li​ca​ma, sta​kle​nim sto​lo​vi​ma i do​sad​nim ča​so​pi​si​ma o bri​tan​skoj in​du​stri​ji. Na vra​ti​ma je sta​jao kru​pan cr​nac u sme​đoj uni​for​mi sa žu​tim epo​le​ta​ma, a za sto​lom je se​de​la bez​lič​na azij​ska go​spo​đa u is​to​vet​noj uni​for​mi. Me​đu Ki​to​vim sa​pat​ni​ci​ma bi​li su i bra​da​ti grč​ki sve​šte​nik i dve ogor​če​ne sta​r i​je go​spo​đe, ko​je su do​šle da se po​ža​le na tret​man u bri​tan​skom kon​zu​la​tu u Na​pu​lju. Bi​lo je kraj​nje ne​ču​ve​no da biv​ši vi​so​ki zva​nič​nik Mi​ni​star​stva – i glav​ni iza​sla​nik, kad smo već kod to​g a – mo​r a da če​ka ov​de, i kad do​đe vre​me, re​ći će šta mi​sli o to​me onom ko​me tre​ba. Ipak, is​kr​ca​va​ju​ći se na sta​ni​ci Pa​ding​ton, za​kleo se da će bez ob​zi​r a na sve os​ta​ti uč​tiv ali od​lu​čan, za​dr​ža​ti pri​su​stvo du​ha i za​r ad os​tva​r e​nja ve​ćeg ci​lja, ig​no​r i​sa​ti sve na​pa​de. – Zo​vem se Pro​bin – re​kao im je ve​se​lo, na ka​pi​ji, nu​de​ći vo​zač​ku do​zvo​lu, za slu​čaj da im je po​treb​na po​tvr​da. – Ser Kri​sto​fer Pro​bin, biv​ši vi​so​ki ko​me​sar. Da li se još uvek vo​dim kao pri​pad​nik slu​žbe? Iz​g le​da da ne. Pa, ne​ma ve​ze. Ka​ko ste? – Kod ko​g a ide​te? – Kod stal​nog pod​se​kre​ta​r a – da​nas bo​lje po​zna​tog, ko​li​ko sam čuo, kao iz​vr​šni di​r ek​tor – do​dao je po​pus​tlji​vo, pa​ze​ći da pri​kri​je kraj​nje ga​đe​nje pre​ma te​žnji Mi​ni​star​stva da po​sta​ne kom​pa​ni​ja. – Znam da je on krup​na zver​ka, a ja, na​ža​lost, ne​mam za​ka​za​no. Ali imam ve​o ​ma ose​tljiv do​ku​ment za nje​g a. Ako on ne mo​že, on​da za nje​g o​vog lič​nog se​kre​ta​r a. Pri​lič​no po​ver​ljiv, na​ža​lost, i pri​lič​no hi​tan – sve ve​se​lo iz​r e​če​no kroz ru​pu u zi​du od ar​mi​r a​nog sta​kla, dok je na dru​g oj stra​ni oz​bi​ljan mla​dić u pla​voj ko​šu​lji sa ši​r i​ti​ma uno​sio po​je​di​no​sti u kom​pju​ter. – Kit, ve​r o​vat​no me ta​ko zna​ju u nje​g o​voj lič​noj kan​ce​la​r i​ji. Kit Pro​bin. Je​ste li pot​pu​no si​gur​ni da ni​sam na spi​sku za​po​sle​nih? Pro​bin sa „i”. Čak i dok su ga tap​ka​li na​pra​vom slič​nom elek​trič​nom re​ke​tu za sto​ni te​nis, uze​li mu mo​bil​ni te​le​fon i ugu​r a​li ga u je​dan od sta​kle​nih or​ma​r i​ća s obe​le​že​nim klju​če​vi​ma, bio je pot​pu​no smi​r en. – Vi mom​ci ra​di​te sa​mo ov​de, ili se bri​ne​te i o os​ta​lim vla​di​nim zgra​da​ma? Ne​ma od​g o​vo​r a, ali on je i da​lje mi​r an. Čak i kad su po​ku​ša​li da mu uz​mu dra​g o​ce​ni do​ku​ment, os​tao je uč​tiv, ali ne​po​pus​tljiv. – Ne​ma go​vo​r a, na​ža​lost, dra​g i mo​ji, uz du​žno po​što​va​nje. Vi ima​te svo​ja za​du​že​nja, a ja svo​ja. Do​šao sam ova​mo čak iz Korn​vo​la da lič​no pre​dam ovaj ko​ve​r at, i ta​ko će i bi​ti. – Sa​mo že​li​mo da ga pro​vu​če​mo kroz rend​g en, go​spo​di​ne – ka​zao je čo​vek, po​što je po​g le​dao ko​le​g u. Kit je be​za​zle​no gle​dao dok su oni ru​ko​va​li slo​že​nom ma​ši​nom, a za​tim uzeo ko​ve​r at. – A vi be​še že​li​te da vi​di​te iz​vr​šnog di​r ek​to​r a lič​no, zar ne, go​spo​di​ne? – ras​pi​ti​vao se ko​le​g a, to​nom ko​ji je Kit la​ko mo​g ao da shva​ti kao iro​ni​čan. – Ui​sti​nu je ta​ko – od​g o​vo​r io je umor​no. – Ve​li​kog še​fa lič​no. Bio bih vam za​hva​lan ako bi​ste mu što pre pre​ne​li po​r u​ku. Je​dan od ču​va​r a je iza​šao iz ku​ći​ce. Dru​g i je os​tao i sme​šio se. – Do​šli ste vo​zom, zar ne? – Je​sam. – Je​ste li le​po pu​to​va​li? – Je​sam, hva​la. Ve​o ​ma pri​jat​no. – Ta​ko da​kle. Mo​ja že​na je iz Lo​stvi​ti​je​la. – Sjaj​no. Pra​va korn​vol​ska de​voj​ka. Ka​kva slu​čaj​nost. Pr​vi ču​var se vra​tio: ali sa​mo da ot​pra​ti Ki​ta do bez​lič​ne pro​sto​r i​je u ko​joj sad se​di, i se​deo je pret​hod​nih po​la sa​ta, be​sne​ći u se​bi, ali od​lu​čan da to ne po​ka​že. I sad je, ko​nač​no, nje​g o​vo str​plje​nje na​g ra​đe​no, jer ko to žu​r i pre​ma nje​mu, osme​hu​ju​ći se kao ši​pa​r i​ca; ni​ko dru​g i do Mo​li Kren​mor lič​no, nje​g o​va sta​r a pri​ja​te​lji​ca iz Ode​lje​nja za ne​pre​dvi​đe​ne

lo​g i​stič​ke tro​ško​ve, no​si bedž s ime​nom i go​mi​lu elek​tron​skih klju​če​va oko vra​ta, pru​ža mu ru​ku i ka​že: – Kit Pro​bin, div​no, div​no iz​ne​na​đe​nje! – a Kit joj uz​vra​ća: – Mo​li, za​bo​g a, baš te​be da sret​nem, mi​slio sam da si se pen​zi​o ​ni​sa​la pre hi​lja​du go​di​na, šta, za​bo​g a, ti ra​diš ov​de? – Do​la​zim po po​zi​vu, dra​g i – po​ve​r i​la mu je, ve​se​lim gla​som. – Kad god za​tre​ba, do​đem da po​mog​nem sta​r im pri​ja​te​lji​ma, ali te​bi po​moć ne tre​ba, sreć​ko​vi​ću, ti si ov​de po​slov​no, znam. Da​kle. Ka​kav je po​sao u pi​ta​nju? Imaš ne​ki do​ku​ment i že​liš da ga pre​daš lič​no Bo​g u. Ali to ne​će mo​ći, jer je on u Afri​ci – sa​svim za​slu​že​no, ako smem da do​dam. Ve​li​ka šte​ta, jer sam si​g ur​na da će po​be​sne​ti kad ču​je da ste se mi​mo​i​šli. Šta je po​sre​di? – Na​ža​lost, to je ne​što o če​mu ne smem da go​vo​r im čak ni te​bi, Mo​li. – Smem li, on​da, da od​ne​sem tvoj do​ku​ment u nje​g o​vu kan​ce​la​r i​ju i pro​na​đem pra​vog čo​ve​ka za to? Ne smem? Čak ni ako ti obe​ćam da ga ne​ću is​pu​šta​ti iz vi​da? Čak ni tad? Za​bo​g a – re​kla je, dok je Kit od​ma​hi​vao gla​vom. – Ima li ne​ki na​ziv taj tvoj ko​ve​r at? Ne​što što će iza​zva​ti uz​bu​nu na pr​vom spra​tu? Kit je već raz​mi​šljao o to​me. Taj​ni na​ziv je, na​po​kon, ono što mu ime go​vo​r i. Ah, a šta ako je taj​ni na​ziv sam po se​bi taj​na? Ako je​ste, on​da bi tre​ba​lo da po​sto​je taj​ni na​zi​vi za taj​ne na​zi​ve, i ta​ko une​do​g led. Is​to​vre​me​no, po​mi​sao da iz​br​blja sve​ti na​ziv Di​vlji​na u pri​su​stvu grč​kog sve​šte​ni​ka i dve be​sne da​me, bi​lo je vi​še ne​g o što je mo​g ao da pod​ne​se. – On​da im lju​ba​zno re​ci da mo​r am da raz​g o​va​r am s naj​vi​šim ov​la​šće​nim slu​žbe​ni​kom – ka​zao je, pri​ti​ska​ju​ći ko​ve​r at na gru​di. Evo nas, po​mi​slio je. * To​bi je, u me​đu​vre​me​nu, na​g on​ski po​tra​žio uto​či​šte u par​ku Sent Džej​ms. Sa sre​br​nim po​tro​šnim mo​bil​nim te​le​fo​nom pri​ti​snu​tim na uvo, sta​jao je po​g r​bljen is​pod is​tog pla​ta​na pod ko​jim je, sa​mo tri go​di​ne ra​ni​je, oda​ši​ljao ja​lo​ve mol​be Džajl​su Ou​kli​ju, oba​ve​šta​va​ju​ći ga o to​bo​žnjem ras​ki​du s ne​po​sto​je​ćom Lu​i​zom i mo​le​ći ga za sa​vet. Sad je slu​šao Emi​li, sve​stan da joj je glas mi​r an kao i nje​gov. – Ka​ko je bio ode​ven? – pi​ta. – Kom​plet​no. Tam​no ode​lo, naj​bo​lje cr​ne ci​pe​le, omi​lje​na kra​va​ta i tam​no​plav ki​šni man​til. I ni​je po​neo štap za ho​da​nje, što maj​ka sma​tra lo​šim zna​kom. – Da li je Kit re​kao va​šoj maj​ci da je Džeb mr​tav? – Ni​je, ali ja je​sam. Zbu​nje​na je i ve​o ​ma upla​še​na. Ne za se​be, već za Ki​ta. Len​dro​ver je na par​kin​g u, a ona mi​sli da je otac ku​pio pen​zi​o ​ner​sku po​vrat​nu kar​tu za pr​vi ra​zred. Voz je na vre​me kre​nuo iz Bod​mi​na i na vre​me sti​g ao na Pa​ding​ton. A ona je po​zva​la nje​g ov klub. Da ih za​mo​li da je po​zo​vu ako on do​đe. Re​kla sam joj da to ni​je do​volj​no. Ako se po​ja​vi, tre​ba oba​ve​zno da je po​zo​vu. Re​kla je da će im po​no​vo te​le​fo​ni​r a​ti. A on​da će mi se ja​vi​ti. – A Kit se ni​je ja​vljao ot​ka​ko je oti​šao? – Ni​je, i ne ja​vlja se na mo​bil​ni. – Da li je i ra​ni​je to ra​dio? – Od​bi​jao da raz​g o​va​r a s na​ma? – Po​na​šao se hi​r o​vi​to… od​la​zio bez na​ja​ve… uz​i​mao stva​r i u svo​je ru​ke… bi​lo šta. – Kad je moj vo​lje​ni biv​ši part​ner ot​ple​sao s no​vom de​voj​kom i po​lo​vi​nom mo​je hi​po​te​ke, ta​ta je na​pra​vio za​se​du is​pred nji​ho​vog sta​na. – A šta je on​da ura​dio?

– Bio je to po​g re​šan stan. Ra​zo​ča​r an što se vra​tio za svoj sto, To​bi gle​da, pre​stra​še​no, ve​li​ke za​svo​đe​ne pro​zo​r e Mi​ni​star​stva. Pri​dru​žu​ju​ći se na​mr​šte​noj hor​di u cr​no obu​če​nih dr​žav​nih slu​žbe​ni​ka ko​ji ho​da​ju Klaj​vo​vim ste​pe​ni​ca​ma, ose​ća is​ti na​let ner​vo​zne muč​ni​ne ko​ja ga je po​g o​di​la tog pre​le​pog pro​leć​nog ne​delj​nog ju​tra, pre tri go​di​ne, kad je do​šao ova​mo da uz​me svo​ju ne​le​g al​no sni​mlje​nu tra​ku. Na glav​nom ula​zu, pre​u​zi​ma pred​vi​đen ri​zik: – Ka​ži​te mi, mo​lim vas – po​ka​zu​ju​ći pro​pu​sni​cu ču​va​r i​ma – da li je je​dan pen​zi​o ​ni​san slu​žbe​nik po ime​nu ser Kri​sto​fer Pro​bin svra​ćao da​nas, ko​jim slu​ča​jem? – A da bi im po​mo​g ao: – P R O B I N. Če​ka​nje, dok ču​var po​g le​da u ra​ču​nar. – Ni​je pro​šao ovu​da. Mo​g ao je da uđe na ne​ki dru​g i ulaz. Da li je imao za​ka​zan sa​sta​nak? – Ne znam – ka​že To​bi i, vra​ća​ju​ći se na rad​no me​sto, i da​lje raz​ma​tra ka​ko se tre​ba po​sta​vi​ti pre​ma do​g a​đa​ji​ma u Li​bi​ji. * – Ser Kri​sto​fer? – Gla​vom i bra​dom. – Ja sam Asif Lan​ka​ster, iz kan​ce​la​r i​je iz​vr​šnog di​r ek​to​r a. Ka​ko ste, go​spo​di​ne? Lan​ka​ster je cr​nac, go​vo​r i man​če​ster​skim na​g la​skom i iz​g le​da kao da mu je osam​na​est go​di​na, ali Ki​tu, u po​sled​nje vre​me, svi lju​di ta​ko iz​g le​da​ju. Bez ob​zi​r a na to, mo​mak mu se od​mah do​pao. Ako je Mi​ni​star​stvo ko​nač​no otvo​r i​lo vra​ta svim Lan​ka​ste​r i​ma ovog sve​ta, raz​mi​šljao je ne​o ​dre​đe​no, on​da si​g ur​no mo​že da oče​ku​je ve​ću pa​žnju kad im bu​de re​kao ne​ko​li​ko is​ti​ni​tih stva​r i o nji​ho​vom vo​đe​nju Ope​ra​ci​je di​vlji​na i nje​nim po​sle​di​ca​ma. Sti​g li su do ne​ke sa​le za sa​stan​ke. La​g a​ne sto​li​ce. Dug sto. Ak​va​r e​li Je​zer​ske obla​sti. Lan​ka​ster pru​ža ru​ku. – Slu​šaj​te, mo​r am ne​što da vas pi​tam – ka​zao je Kit, čak ni sad pre​te​r a​no rad da se ra​sta​ne s do​ku​men​tom. – Je​ste li vi i va​ši lju​di upo​zna​ti s Ope​ra​ci​jom di​vlji​na? Lan​ka​ster ga je po​g le​dao, za​tim je po​g le​dao ko​ve​r at, a on​da is​kri​vio us​ne u osmeh. – Mi​slim da to mo​g u sa si​g ur​no​šću da po​tvr​dim – od​g o​vo​r io je i, oba​zri​vo uz​i​ma​ju​ći ko​ve​r at iz Ki​to​vog sti​ska, ne​stao u su​sed​noj pro​sto​r i​ji. * Pro​šlo je još de​ve​de​set mi​nu​ta, su​de​ći po zlat​nom sa​tu kar​ti​je ko​ji mu je Su​za​na po​klo​ni​la za dva​de​set​pe​to​g o​di​šnji​cu bra​ka, pre ne​g o što je Lan​ka​ster otvo​r io vra​ta ka​ko bi uveo sta​r i​jeg prav​nog sa​vet​ni​ka i svog po​moć​ni​ka. Za to vre​me, Lan​ka​ster je iz​la​zio naj​ma​nje če​ti​r i pu​ta, jed​nom da po​nu​di Ki​tu ka​fu, dru​g i put da je do​ne​se, i dva​put da ga uve​r i ka​ko se La​jo​nel ba​vi slu​ča​jem i ka​ko će do​ći čim on i Fren​sis sa​gle​da​ju do​ku​ment. – La​jo​nel? – Naš prav​ni sa​vet​nik. Pro​vo​di po​la sed​mi​ce u se​di​štu vla​de, a dru​g u po​lo​vi​nu kod nas. Ka​že da je bio po​moć​nik prav​nog ata​šea u Pa​r i​zu, u vre​me kad ste vi bi​li tr​g o​vač​ki sa​vet​nik ta​mo. – Vi​di, vi​di, La​jo​nel – ka​že Kit, raz​ve​dra​va​ju​ći se dok se pri​se​ća vred​nog, pri​lič​no ću​tlji​vog mla​di​ća s pla​vom ko​som i pe​g i​ca​ma, ko​ji je sma​trao pi​ta​njem ča​sti da ple​še s naj​pro​seč​ni​jim de​voj​ka​ma u pro​sto​r i​ji. – A Fren​sis? – pi​ta, pun na​de.

– Fren​sis je na​ša no​va di​r ek​tor​ka za be​zbed​nost, što pot​pa​da pod na​dle​žnost iz​vr​šnog di​r ek​to​r a. Ta​ko​đe je i prav​ni​ca, na​ža​lost. – Sme​šak. – Ne​kad je ra​di​la pri​vat​no, sve dok joj se ni​je raz​bi​stri​lo pred oči​ma, i sad je za​do​volj​na kod nas. Ki​tu je ka​sni​je bi​lo dra​g o što je to čuo, jer mu ina​če ne bi pa​lo na pa​met da je Fren​sis za​do​volj​na. Nje​no po​na​ša​nje, kad je se​la na​spram nje​g a, ne​sum​nji​vo bi opi​sao kao ža​lo​sno, uglav​nom za​hva​lju​ju​ći nje​nom cr​nom ode​lu, krat​koj ko​si i oči​g led​nom od​bi​ja​nju da ga gle​da u oči. La​jo​nel se, s dru​g e stra​ne, ma​da je pro​šlo dva​de​set go​di​na, i da​lje pro​na​šao uljud​no. Is​ti​na, pe​g i​ce su se pre​tvo​r i​le u sta​r ač​ke pe​g e, a pla​va ko​sa mu je ne​pri​jat​no ose​de​la. Ali bes​pre​ko​r an osmeh bio mu je bli​stav, a sti​sak ru​ke žu​star, kao i uvek. Kit se se​tio ka​ko je La​jo​nel ne​kad pu​šio lu​lu i pret​po​sta​vio je da je pre​stao. – Ki​te, baš mi je dra​g o što vas vi​dim – iz​ja​vio je, ma​lo mu se uno​se​ći u li​ce. – Ka​ko je u za​slu​že​noj pen​zi​ji? Bog zna ko​li​ko se ra​du​jem svo​joj! A ču​li smo i ve​li​čan​stve​ne stva​r i o va​šem na​me​šte​nju na Ka​r i​bi​ma. – Ti​še je do​dao: – Ka​ko je Su​za​na? Ka​ko ide s onim? Ma​lo se po​pra​vi​lo? – Mno​g o se po​pra​vi​lo. Da, do​bro je, hva​la le​po, da​le​ko bo​lje – od​g o​vo​r io je Kit. I pro​g un​đao: – Je​dva če​kam da za​vr​ši​mo s ovim, La​jo​ne​le. Obo​je. Ovo je bi​lo pri​lič​no na​por​no. Po​seb​no za Su​ki. – Da, pa, na​r av​no da smo pot​pu​no sve​sni to​g a, i vi​še smo ne​g o za​hval​ni na ve​o ​ma ko​r i​snom, da ne ka​žem, pra​vo​vre​me​nom do​ku​men​tu i na to​me što ste nam skre​nu​li pa​žnju bez… pa… ta​la​sa​nja – ka​zao je La​jo​nel, ne vi​še ću​tljiv, se​da​ju​ći za sto. – Zar ne, Fren​sis? I, na​r av​no – žu​stro otva​r a​ju​ći fa​sci​klu i va​de​ći fo​to​ko​pi​ju Ki​to​vog ru​kom pi​sa​nog do​ku​men​ta – ga​ji​mo naj​du​blje sa​o ​se​ća​nje. Ho​ću re​ći, mo​g u sa​mo da za​mi​slim kroz šta ste pro​šli. Si​r o​ta Su​za​na. Fren​sis, mi​slim da go​vo​r im i u tvo​je ime? Ako je i go​vo​r io, Fren​sis, na​ša di​r ek​tor​ka za be​zbed​nost, ni​čim to ni​je po​ka​za​la. I ona je li​sta​la fo​to​ko​pi​ju Ki​to​vog do​ku​men​ta, ali ta​ko pa​žlji​vo i spo​r o da se ser Kri​sto​fer za​pi​tao da li je na​u​mi​la da ga na​u​či na​pa​met. – Da li je Su​za​na ikad pot​pi​sa​la iz​ja​vu, ser Kri​sto​fe​r e? – upi​ta​la je, ne po​di​žu​ći gla​vu. – Ka​kvu iz​ja​vu? – uz​vra​tio je Kit, pr​vi put ne ce​ne​ći ono ser Kri​sto​fe​re. – Šta pot​pi​sa​la? – Iz​ja​vu o slu​žbe​noj taj​ni – gla​ve još uvek za​r i​ve​ne u do​ku​ment – ko​jom po​tvr​đu​je da je upo​zna​ta s us​lo​vi​ma i po​sle​di​ca​ma. – A La​jo​ne​lu, pre ne​g o što je Kit sti​g ao da od​g o​vo​r i: – Ili u nje​g o​vo vre​me to ni​je obu​hva​ta​lo part​ne​r e i brač​ne dru​g o​ve? Za​bo​r a​vi​la sam kad smo to tač​no uve​li. – Pa, ni ja ni​sam baš si​g u​r an – sprem​no će La​jo​nel. – Ki​te, šta vi zna​te o to​me? – Ne​mam poj​ma – za​g un​đao je Kit. – Ni​kad je ni​sam vi​deo da pot​pi​su​je ni​ka​kav do​ku​ment te vr​ste. Za​si​g ur​no mi ni​je re​kla ako ga je pot​pi​sa​la. – A po​što je ogro​man, du​g o po​ti​ski​van gnev iz​bio na po​vr​ši​nu: – Ka​kve, do​đa​vo​la, ima ve​ze da li ga je pot​pi​sa​la ili ni​je? Ni​je mo​ja gre​ška što je sa​zna​la to što zna. Ni​ti nje​na. Že​na je očaj​na. Ja sam oča​jan. Ona že​li od​g o​vo​r e. Svi ih že​li​mo. – Svi? – po​no​vi​la je Fren​sis, po​di​žu​ći ble​do li​ce pre​ma nje​mu, hlad​no, ali uz​ne​mi​r e​no. – Ko su to svi? Go​vo​r i​te li nam da je još ne​ko upo​znat sa sa​dr​ža​jem ovog do​ku​men​ta? – Ako i je​ste, to ni​je mo​ja kri​vi​ca – od​g o​vo​r io je be​sno Kit, okre​ću​ći se pre​ma La​jo​ne​lu, u po​tra​zi za mu​škom so​li​dar​no​šću. – A ni Dže​bo​va. Džeb ni​je bio br​blji​vac, dr​žao se pra​vi​la. Ni​je se obra​tio me​di​ji​ma, ni​ti je ura​dio išta slič​no. Os​tao je u ok​vi​r i​ma slu​žbe. Pi​sao je svom po​sla​ni​ku, svom pu​ku – a ve​r o​vat​no i va​ma, ko​li​ko ja znam – za​vr​šio je op​tu​žu​ju​ćim to​nom. – Da, pa, to je ve​o​ma bol​no i ve​o​ma ne​po​šte​no – sa​g la​sio se La​jo​nel, opre​zno do​di​r u​ju​ći dla​nom vrh raš​ču​pa​ne se​de ko​se, kao da je te​ši. – A mi​slim da smem da ka​žem ka​ko smo ve​o ​ma oz​bilj​no, to​kom po​sled​njih ne​ko​li​ko go​di​na, raz​ma​tra​li su​šti​nu ove ve​o​ma kon​tro​ver​zne, ve​o​ma slo​že​ne, vi​še​znač​ne – ka​ko da se iz​r a​zim, Fren​sis? – epi​zo​de. – A ko ste to vi? – pro​g un​đao je Kit, ali to pi​ta​nje kao da ni​ko ni​je čuo.

– I svi su bi​li ve​o ​ma ko​r i​sni i pre​du​sre​tlji​vi – zar ni​je ta​ko, Fren​sis? – na​sta​vio je La​jo​nel, i ute​šno štip​nuo do​nju us​nu. – Mi​slim, čak i Ame​ri​kan​ci, ko​ji su obič​no ve​o ​ma za​tvo​re​ni u ve​zi s tim – i na​r av​no da ni​je bi​lo zva​nič​nog raz​g o​vo​r a, a ka​mo​li ne​zva​nič​nog – da​li su ve​o​ma ja​snu iz​ja​vu, ogra​đu​ju​ći se od ika​kve na​zna​ke da je CIA mo​žda obez​be​di​la po​dr​šku – na če​mu smo im ve​o ​ma za​hval​ni, zar ne, Fren​sis? Po​no​vo se okre​nuo pre​ma Ki​tu: – I na​r av​no da smo oba​vi​li is​tra​g u. In​ter​nu, pod​r a​zu​me​va se. Ali te​melj​nu. Kao po​sle​di​ca to​g a, si​r o​ti Fer​g us Kvin je pao na svoj mač, što je – a mi​slim da ćeš se sa​g la​si​ti sa mnom, Fren​sis – bi​lo sa​svim oprav​da​no u to vre​me. Ali da​nas, ko još ra​di pra​ve stva​r i? Mi​slim, kad čo​vek po​mi​sli na po​li​ti​ča​r e ko​ji ni​su pod​ne​li os​tav​ke, a tre​ba​lo je, si​r o​ti Fer​g us iz​g le​da kao vi​tez bez ma​ne i stra​ha. Fren​sis, či​ni mi se da imaš ne​što da ka​žeš? Fren​sis je ima​la: – Ne ra​zu​mem, ser Kri​sto​fe​r e šta bi ovaj do​ku​ment tre​ba​lo da pred​sta​vlja? Da li je to op​tu​žba? Iz​ja​va sve​do​ka? Ili sa​mo sa​že​tak ne​čeg što vam je ne​ko ka​zao, a vi ste to pri​ja​vi​li po si​ste​mu uz​mi ili os​ta​vi, bez ika​kve oba​ve​ze sa svo​je stra​ne? – To je ono što je​ste, za​bo​g a! – od​g o​vo​r io je Kit, sad pot​pu​no be​san. – Ope​ra​ci​ja di​vlji​na je bi​la pot​pu​na br​ljo​ti​na. Pot​pu​na. Obe​ća​ni oba​ve​štaj​ni po​da​ci su bi​li či​sta glu​post, ubi​je​no je dvo​je ne​du​žnih lju​di, i ume​ša​ne stra​ne to pri​kri​va​ju već tri go​di​ne – uklju​ču​ju​ći, imam ra​zlo​g a da ve​r u​jem, i ovo me​sto. A je​di​ni čo​vek ko​ji je bio spre​man da pro​g o​vo​r i pre​r a​no je umro, što bi tre​ba​lo oz​bilj​no raz​mo​tri​ti. I te ka​ko oz​bilj​no – za​vr​šio je sr​di​to. – Da, pa, mi​slim da će​mo to za​ve​sti kao do​bro​volj​no pre​da​to sve​do​če​nje, u stva​r i – pro​mr​ljao je La​jo​nel, pri​sko​čiv​ši u po​moć Fren​sis. Fren​sis ni​je bi​la za​do​volj​na: – Da li bih pre​te​r a​la, ser Kri​sto​fe​r e, ako bih na​g o​ve​sti​la ka​ko je ceo te​r et va​šeg sve​do​če​nja o go​spo​di​nu Kri​spi​nu i dru​g i​ma za​sno​van na onom što vam je Džeb Ovens re​kao iz​me​đu je​da​na​est uve​če i pet uju​tro, te no​ći u va​šem klu​bu? Za tre​nu​tak za​ne​ma​r u​jem taj ta​ko​zva​ni ra​čun ko​ji je Džeb dao va​šoj že​ni, i ko​ji ste, ko​li​ko vi​dim, do​sta​vi​li u vi​du ne​ka​kvog pri​lo​g a. Za tre​nu​tak, Kit je iz​g le​dao su​vi​še za​pre​pa​šćen da bi od​g o​vo​r io. – Šta je s mo​jim pro​kle​tim sve​do​če​njem? Bio sam ta​mo, zar ne? Na br​du! Na Gi​bral​ta​r u. Mi​ni​strov čo​vek na te​r e​nu. Že​leo je moj sa​vet. Dao sam mu ga. Ne​moj​te mi re​ći ka​ko ni​ko ni​je sni​mao naš raz​g o​vor. Ni​je bi​lo do​volj​no ra​zlo​ga da se stu​pi u ak​ci​ju. Mo​je re​či, ja​sno i gla​sno. A Džeb se sa​g la​sio sa mnom. Svi su se sa​g la​si​li. Ma​li​ša, sva​ko od njih. Ipak su do​bi​li na​r e​đe​nje da to ura​de, i kre​nu​li su. Ne za​to što su ov​ce, već za​to što je to voj​nič​ka du​žnost! Ko​li​ko god ne​ko na​r e​đe​nje bi​lo pro​kle​to glu​po. A ovo je bi​lo. Pro​kle​to glu​po. Ni​je bi​lo os​no​va​nog ra​zlo​g a? Ne​ma ve​ze. Na​r e​đe​nja su na​r e​đe​nja – do​dao je, da na​g la​si. Fren​sis je po​mno či​ta​la dru​g u stra​nu Ki​to​vog do​ku​men​ta: – Ali za​si​g ur​no je sve što ste vi​de​li i ču​li na Gi​bral​ta​r u u pot​pu​no​sti od​g o​va​r a​lo iz​ve​šta​ju ko​ji su vam nak​nad​no da​li oni ko​ji su pla​ni​r a​li tu ope​r a​ci​ju, i bi​li u pri​li​ci da pro​ce​ne is​hod? A vi oči​g led​no ni​ste ima​li tu pri​li​ku, zar ne? Ni​šta ni​ste zna​li o is​ho​du. Jed​no​stav​no ste ču​li to od dru​g ih. Pr​vo ste po​ve​r o​va​li u ono što su vam re​kli pla​ne​r i. Za​tim ste po​ve​r o​va​li onom što vam je re​kao Džeb Ovens. Bez ika​kvih kon​kret​nih do​ka​za. Je​sam li u pra​vu? I ne da​ju​ći Ki​tu pri​li​ku da od​g o​vo​r i na pi​ta​nje, po​sta​vi​la je no​vo: – Mo​že​te li mi, mo​lim vas, re​ći šta ste sve po​pi​li pre ne​g o što ste te no​ći oti​šli u so​bu? Kit je za​stao, trep​nuo ne​ko​li​ko pu​ta, kao čo​vek ko​ji je iz​g u​bio pred​sta​vu o me​stu i vre​me​nu, i po​ku​ša​va da se po​vra​ti. – Ne mno​g o – ka​zao je. – Br​zo sam se otre​znio. Na​vi​kao sam da pi​jem. Kad do​ži​vi​te ta​kav šok, br​zo se otre​zni​te. – Da li ste uop​šte spa​va​li?

– Gde? – U klu​bu. U spa​va​ćoj so​bi. To​kom te no​ći i ra​nog ju​tra. Je​ste li spa​va​li ili ni​ste? – Ka​ko sam mo​g ao da spa​vam? Raz​go​va​ra​li smo sve vre​me! – Vaš do​ku​ment na​g o​ve​šta​va da je Džeb u zo​r u iza​šao iz klu​ba, ne zna​mo ka​ko. Da li ste se vra​ti​li na spa​va​nje, po​što je Džeb ta​ko ču​de​sno ne​stao? – Ni​sam ni spa​vao, te ni​sam mo​g ao ni da se vra​tim na spa​va​nje. A nje​g ov od​la​zak ni​je bio ču​de​san. Bio je pro​fe​si​o ​na​lan. On je bio pro​fe​si​o ​na​lac. Znao je sve taj​ne za​na​ta. – A kad ste se pro​bu​di​li – abra​ka​da​bra, on vi​še ni​je bio ta​mo. – Već je bio oti​šao, re​kao sam vam! Ni​je bi​lo pro​kle​tog abra​ka​da​bra! Bi​lo je to is​kra​da​nje. Taj tip je bio maj​stor is​kra​da​nja – kao da je iz​r e​kao ne​što za nje​g a pot​pu​no ne​po​zna​to. La​jo​nel se ume​ša, pri​stoj​ni La​jo​nel: – Ki​te, is​kre​no, sa​mo mi ka​ži​te ko​li​ko ste vi i Džeb po​pi​li te no​ći – ma​kar ot​pri​li​ke. Svi ne​r a​do go​vo​r e o to​me ko​li​ko mo​g u da po​pi​ju, ali ako že​li​mo da sa​zna​mo is​ti​nu, mo​r a​mo i da ka​že​mo is​ti​nu, ma ko​li​ko ne​pri​jat​na bi​la. – Pi​li smo mla​ko pi​vo – od​g o​vo​r io je pre​zri​vo Kit. – Džeb je svo​je sa​mo li​znuo. Je​ste li za​do​volj​ni? – Ali, u stva​ri – La​jo​nel će, gle​da​ju​ći u pr​ste ob​r a​sle ri​đim ma​lja​ma, a ne u Ki​ta – kad se sve uz​me u ob​zir, pri​ča​mo o dve kri​g le pi​va, zar ne? A Džeb, kao što ka​že​te, ni​je ne​ki pi​ja​nac – to jest, ni​je bio, si​r o​ti mo​mak – ta​ko da ste ve​r o​vat​no vi po​pi​li os​ta​lo. Zar ne? – Ve​r o​vat​no. Fren​sis je po​no​vo raz​g o​va​r a​la sa svo​jim be​le​ška​ma. – Da​kle, is​kre​no, dve kri​g le pi​va, po​sle pri​lič​no ve​li​ke ko​li​či​ne al​ko​ho​la ko​ju ste već po​pi​li to​kom ve​če​r e, da ne po​mi​njem dva du​pla osam​na​est go​di​na sta​r a vi​ski​ja ko​ja ste po​pi​li s Kri​spi​nom u Ko​no​tu, pre ne​g o što ste sti​g li do klu​ba. Sve za​jed​no, da ka​že​mo, osam​na​est do dva​de​set ča​ši​ca. Čo​vek bi mo​g ao da iz​vu​če ne​ki za​klju​čak i iz či​nje​ni​ce da ste, kad ste oti​šli do noć​nog por​ti​r a, za​tra​ži​li sa​mo jed​nu ča​šu. Da​kle, sa​mo za se​be. – Je​ste li nju​ška​li u mom klu​bu? To je pro​kle​to po​ni​ža​va​ju​će! Na​rav​no da je bi​la sa​mo jed​na ča​ša! Mi​sli​te li da sam že​leo da noć​ni por​tir zna ka​ko imam mu​škar​ca u svo​joj so​bi? S kim ste raz​g o​va​r a​li? Sa se​kre​ta​r om? Bo​že sve​mo​g u​ći! Obra​ćao se La​jo​ne​lu, ali La​jo​nel je po​no​vo tap​kao ko​su, a Fren​sis je na​sta​vi​la: – Ta​ko​đe smo do​bi​li po​u​zda​nu in​for​ma​ci​ju da je ne​mo​g u​će da bi​lo ko, ko​li​ko god je vešt u pri​kra​da​nju, uđe u pro​sto​ri​je va​šeg klu​ba, bi​lo kroz zad​nji ulaz za po​slu​g u ili kroz glav​ni ulaz, ko​ji je sve vre​me pod nad​zo​rom, i vra​ta​r a i ka​me​r a. Pri​tom, oso​blje klu​ba je obu​če​no i po​li​ci​ja ih je pro​ve​r i​la. Kit se bo​r io, gu​šio, po​zi​vao se na ra​zbo​r i​tost: – Slu​šaj​te, vas dvo​je. Ne is​pi​tuj​te me​ne. Is​pi​tuj​te Kri​spi​na. Is​pi​tuj​te Eli​o ​ta. Idi​te kod Ame​r i​ka​na​ca. Pro​na​đi​te onu la​žnu dok​tor​ku ko​ja mi je re​kla da je Džeb po​lu​deo, on​da kad je već bio mr​tav. – Za​stao je. Udah​nuo. Pro​g u​tao. – I pro​na​đi​te Kvi​na, gde god da je. Na​te​r aj​te ga da ka​že šta se stvar​no do​g o​di​lo ta​mo, na ste​na​ma iza ku​ća. Mi​slio je da je za​vr​šio, ali je shva​tio da ni​je: – I spre​mi​te se za pra​vu jav​nu is​tra​g u. Pro​na​đi​te po​ro​di​cu te si​r o​te že​ne i nje​nog de​te​ta i daj​te im ne​ku nak​na​du! A kad to ura​di​te, ot​krij​te ko je ubio Dže​ba, dan pre ne​g o što je tre​ba​lo da pot​pi​še moj do​ku​ment i na​pi​še svo​ju iz​ja​vu. – I po​ma​lo raz​dra​že​no: – I ne​moj​te, za​bo​g a, ve​r o​va​ti ni u šta što vam onaj šar​la​tan Kri​spin go​vo​r i. Čo​vek je ro​đe​ni la​žov. La​jo​nel je pre​stao da do​di​r u​je ko​su: – Da, pa, Ki​te, ne že​lim da na​g la​ša​vam ovo, ali ako se stva​r i za​ku​va​ju, vi će​te bi​ti u pri​lič​no ne​pri​jat​nom po​lo​ža​ju, is​kre​no. Jav​na is​tra​g a ta​kve vr​ste, za ka​kvu se za​la​že​te – ko​ja bi se oba​vi​la na os​no​vu va​šeg, pa, va​šeg do​ku​men​ta – pot​pu​no se ra​zli​ku​je od vr​ste ka​kvu Fren​sis i ja za​mi​šlja​mo. Bi​lo šta što se ma​kar i naj​ma​nje ko​si sa in​te​r e​sa​ma na​ci​o ​nal​ne be​zbed​no​sti – taj​ne ope​r a​ci​je, us​pe​šne ili ne, ne​za​ko​ni​ta hap​še​nja, bi​lo da su sa​mo pla​ni​r a​na ili os​tva​r e​na,

su​r o​vi me​to​di is​pi​ti​va​nja, na​ši ili ame​r ič​ki – sve to spa​da u slu​žbe​ne taj​ne, na​ža​lost, kao i oni ko​ji su u nji​ma uče​stvo​va​li – s po​što​va​njem je po​g le​dao pre​ma Fren​sis, na šta je ona is​pra​vi​la ra​me​na i spu​sti​la ša​ke na otvo​r e​nu fa​sci​klu, kao da je spre​ča​va da od​le​ti. – Du​žnost mi je da vas upo​zo​r im, ser Kri​sto​fe​r e – iz​ja​vi​la je – da ste u ve​o ​ma oz​bilj​nom po​lo​ža​ju. Da, pri​zna​jem da ste uče​stvo​va​li u iz​ve​snoj ve​o ​ma taj​noj ope​r a​ci​ji. Nje​ni tvor​ci su se raz​i​šli. Do​ku​men​ta​ci​ja je, osim ove va​še, ne​pot​pu​na. U ne​ko​li​ko do​ku​me​na​ta ko​ji su na ras​po​la​g a​nju na​šem ode​lje​nju ne po​mi​nju se ime​na uče​sni​ka – osim jed​nog. Va​šeg. Što zna​či da bi u bi​lo ka​kvoj kri​vič​noj is​tra​zi po​kre​nu​toj na os​no​vu ovog do​ku​men​ta, va​še ime iz​bi​lo u pr​vi plan, kao ime naj​vi​šeg bri​tan​skog zva​nič​ni​ka na te​r e​nu, a vi bi​ste mo​r a​li da od​g o​va​r a​te za to. La​jo​ne​le? – okre​nu​la se, lju​ba​zno, pre​ma nje​mu. – Da, pa, bo​jim se da su to lo​še ve​sti, Ki​te. A do​bre ve​sti su da​nas, da bu​dem is​kren, ve​o ​ma ret​ke. Uve​li smo no​va pra​vi​la u ve​zi s ose​tlji​vim pi​ta​nji​ma. Ne​ka se već pri​me​nju​ju. I, na​ža​lost, Di​vlji​na pod​le​že mno​g im no​vim pra​vi​li​ma. Što, na​ža​lost, zna​či da bi bi​lo ka​kva is​tra​g a mo​r a​la da se od​vi​ja iza za​tvo​r e​nih vra​ta. Ako vam to ne od​g o​va​r a – i ako od​lu​či​te da pod​ne​se​te tu​žbu – na šta, pri​r od​no, ima​te pra​vo – po​me​nu​to sa​slu​ša​nje spro​ve​li bi oda​bra​ni i ve​o ​ma pa​žlji​vo upu​će​ni ov​la​šće​ni advo​ka​ti, od ko​jih bi ne​ki, oči​g led​no, da​li sve od se​be da go​vo​r e u va​šu ko​r ist, a dru​g i ne bi. A vi – tu​ži​te​lj, ka​ko se ta​kvi lju​di čud​no​va​to na​zi​va​ju – bi​li bi​ste iz​ba​če​ni iz su​da, dok vla​da iz​no​si svo​ju od​bra​nu su​di​ji, ka​ko ne bi bi​la iz​lo​že​na ne​la​g od​nom su​če​lja​va​nju s va​ma ili va​šim pred​stav​ni​ci​ma. A pre​ma pra​vi​lu ko​je se tre​nut​no raz​ma​tra, sa​ma či​nje​ni​ca da se sa​slu​ša​nje odr​ža​va mo​g la bi da os​ta​ne taj​na. Kao i pre​su​da. Po​sle skru​še​nog osme​ha ko​ji na​g o​ve​šta​va još lo​ših ve​sti i tap​ka​nja ko​se, na​sta​vio je: – A on​da, kao što je Fren​sis is​prav​no re​kla, ako bi se ikad po​kre​nu​la kri​vič​na is​tra​g a pro​tiv vas, ceo pro​ces bi se od​vi​jao u pot​pu​noj taj​no​sti, sve do do​no​še​nja pre​su​de. Na​ža​lost, Ki​te – ude​lio mu je još je​dan sa​o ​se​ća​jan osmeh, ma​da ni​je bi​lo ja​sno da li sa​o ​se​ća sa za​ko​nom ili sa žr​tvom – ko​li​ko god to dra​kon​ski zvu​ča​lo, Su​za​na ne bi mo​ra​la da zna da vam se su​di, pod pret​po​stav​kom da do to​g a do​đe. Ili ma​kar dok vas ne pro​g la​se kri​vim – pod pret​po​stav​kom, opet, da ste kri​vi. Ta​mo bi bi​la ne​ka vr​sta po​r o​te – ali na​r av​no, taj​ne slu​žbe bi mo​r a​le te​melj​no da pro​ve​r e nje​ne čla​no​ve pre oda​bi​r a, što oči​g led​no um​no​go​me po​ve​ća​va iz​g le​de pro​tiv vas. A va​ma bi bi​lo do​pu​šte​no da vi​di​te do​ka​ze iz​ne​te pro​tiv vas, no na​ža​lost, ne bi​ste sme​li da ih po​de​li​te sa svo​jim naj​dra​ži​ma i naj​bli​ži​ma.Oba​ve​šta​va​nje jav​no​sti, sa​mo po se​bi, ne bi pred​sta​vlja​lo od​bra​nu, jer je – i nek za​u​vek os​ta​ne ta​ko, ako se ja pi​tam – oba​ve​šta​va​nje jav​no​sti opa​sna stvar. Na​mer​no vas ne šte​dim, Ki​te. Re​kao bih da i Fren​sis i ja mi​sli​mo da vam to du​g u​je​mo. Zar ne, Fren​sis? – Mr​tav je – pro​ša​pu​tao je ne​su​vi​slo Kit. A on​da, pla​še​ći se da to ni​je re​kao do​volj​no gla​sno: – Džeb je mr​tav. – Pra​va tra​g e​di​ja, da – sa​g la​si​la se Fren​sis, pr​vi put po​dr​žav​ši Ki​ta. – Ma​da mo​žda ne u okol​no​sti​ma ko​je vi na​g o​ve​šta​te. Na​ža​lost, ta po​ja​va je u po​r a​stu. Po​li​ci​ja ne​ma os​no​va za sum​nju, a ko smo mi da to os​po​r a​va​mo? U me​đu​vre​me​nu, vaš do​ku​ment će bi​ti za​ve​den u ar​hi​vu, u na​di da ni​kad ne​će bi​ti upo​tre​bljen pro​tiv nas. Ve​r u​jem da i vi de​li​te tu na​du. * Kad je sti​g ao do pod​nož​ja ve​li​kog ste​pe​ni​šta, Kit je iz​g le​da za​bo​r a​vio na ko​ju stra​nu da se okre​ne, ali sre​ćom, Lan​ka​ster je bio tu da ga od​ve​de do glav​ne ka​pi​je. – Ka​ko ste ono re​kli da se zo​ve​te, dra​g i moj mla​di​ću? – pi​ta ga Kit dok se ru​ku​ju. – Lan​ka​ster, go​spo​di​ne.

– Bi​li ste ve​o ​ma lju​ba​zni – ka​že Kit. * Vest da je Kit Pro​bin vi​đen u so​bi za pu​še​nje, u svom klu​bu u Pal Ma​lu – pre​ne​ta SMS-om, pre​ko Emi​li​nog cr​nog po​tro​šnog mo​bil​nog te​le​fo​na, za​hva​lju​ju​ći maj​či​noj do​ja​vi – za​te​kla je To​bi​ja upra​vo kad je se​dao za dug sto u sa​li za sa​stan​ke na tre​ćem spra​tu, da bi raz​g o​va​r ao o po​želj​no​sti uklju​či​va​nja u pre​g o​vo​r e s li​bij​skim po​bu​nje​ni​ci​ma. Sad ne mo​že da se se​ti ko​ji iz​g o​vor je upo​tre​bio da sko​či sa sto​li​ce i iza​đe. Se​ća se da je iz​va​dio sre​br​ni po​tro​šni mo​bil​ni te​le​fon iz dže​pa, pred svi​ma – ni​je imao iz​bo​r a – i pro​či​tav​ši po​r u​ku, re​kao: – Za​bo​g a, uža​sno mi je žao – za​tim ve​r o​vat​no do​dao ne​što o to​me ka​ko je ne​ko umro, jer ga je vest o Dže​bo​voj smr​ti još uvek mu​či​la. Se​ća se ka​ko se sju​r io ni​za ste​pe​ni​ce, po​r ed ne​ke ki​ne​ske de​le​g a​ci​je, za​tim tr​čao i ho​dao oko hi​lja​du me​ta​r a od kan​ce​la​r i​je do Pal Ma​la, sve vre​me gro​zni​ča​vo raz​g o​va​r a​ju​ći s Emi​li, ko​ja je na​pu​sti​la ve​čer​nju sme​nu i se​la u me​tro, idu​ći pre​ma par​ku Sent Džej​ms. Se​kre​tar klu​ba, ja​vi​la mu je pre ne​g o što je uš​la u voz, bar je odr​žao obe​ća​nje da​to Su​za​ni da će je oba​ve​sti​ti kad Kit stig​ne, ma​da ni​je bi​lo ono​li​ko uč​ti​vo​sti ko​li​ko bi se to od nje​g a oče​ki​va​lo: – Ma​ma je re​kla da go​vo​r io kao da je ta​ta ne​ki od​be​g li kri​mi​na​lac. Iz​g le​da da se po​li​ci​ja da​nas vr​zma​la u klu​bu, po​sta​vlja​ju​ći mno​g o pi​ta​nja o nje​mu. Re​kla je da to ima ve​ze s ne​čim što se zo​ve do​dat​na pro​ve​ra. Ko​li​ko je po​pio i da li je ne​ko bio u nje​g o​voj so​bi kad je ne​dav​no od​seo u klu​bu, ve​r o​va​li ili ne. I da li je pod​mi​tio noć​nog por​ti​r a da mu do​ne​se hra​nu i pi​će – o če​mu se tu, za ime sve​ta, ra​di? Dah​ću​ći od na​po​r a i pri​ti​ska​ju​ći sre​br​ni te​le​fon na uvo, To​bi je za​u​zeo ugo​vo​r en po​lo​žaj po​r ed osam ka​me​nih ste​pe​ni​ka is​pred ve​li​kih vra​ta Ki​to​vog klu​ba. I iz​ne​na​da je ugle​dao Emi​li ka​ko tr​či pre​ma nje​mu – Emi​li ka​kvu do​tad ni​je vi​deo – Emi​li tr​ka​či​ca, os​lo​bo​đe​no di​vlje de​te, dok joj je man​til le​pr​šao, tam​na ko​sa leb​de​la iza nje, na​spram olov​no​si​vog ne​ba. Po​pe​li su se uza ste​pe​ni​ce, To​bi je išao pr​vi. Pre​dvor​je je bi​lo mrač​no i mi​r i​sa​lo je na ku​pus. Se​kre​tar je bio vi​sok i su​vo​njav. – Vaš otac je oti​šao u bi​bli​o ​te​ku – oba​ve​stio je Emi​li, ma​lo​du​šnim na​zal​nim gla​som. – Da​me ne mo​g u da uđu ta​mo, na​ža​lost. Do​zvo​lje​no vam je da ula​zi​te u pri​ze​mlje, ali sa​mo po​sle po​la se​dam. – A To​bi​ju, po​što ga je osmo​trio: kra​va​ta, sa​ko, od​g o​va​r a​ju​će pan​ta​lo​ne. – Vi sme​te da uđe​te, ako ste nje​g ov gost. Da li će on po​tvr​di​ti da ste mu gost? Ig​no​r i​šu​ći pi​ta​nje, To​bi se okre​nuo pre​ma Emi​li: – Ne​ma po​tre​be da os​ta​je​te ov​de. Za​što ne za​u​sta​vi​te tak​si i sa​če​ka​te nas? Za sla​bo osve​tlje​nim sto​lo​vi​ma, me​đu hr​pa​ma drev​nih knji​g a, se​do​ko​si mu​škar​ci su pi​li i do​šap​ta​va​li se. Iza njih, u ni​ši pu​noj mer​mer​nih bi​sta, se​deo je Kit, sam, nag​nut nad ča​šu vi​ski​ja, ra​me​na su mu se tre​sla u rit​mu ne​u​jed​na​če​nog di​sa​nja. – Ja sam, Bel – šap​nuo mu je To​bi na uvo. – Ni​sam znao da ste član – od​g o​vo​r io je Kit, ne po​di​žu​ći gla​vu. – Ni​sam. Vaš sam gost. I za​to bih vo​leo da me ča​sti​te pi​ćem. Vot​ka, ako vam ne sme​ta. Ve​li​ka – re​kao je ko​no​ba​r u. – Na ser Kri​sto​fe​r ov ra​čun, mo​lim. To​nik, led, li​mun. – Seo je. – S kim ste raz​g o​va​ra​li u Mi​ni​star​stvu? – To se vas ne ti​če. – Pa, ni​sam si​g u​r an u to. Iz​ne​li ste im de​marš? Je​sam li u pra​vu? Kit i da​lje se​di po​g nu​te gla​ve. Ot​pio je po​ve​ći gu​tljaj vi​ski​ja: – Pro​kle​to us​pe​šan de​marš – pro​mr​ljao je. – Po​ka​za​li ste im svoj do​ku​ment. Onaj ko​ji se na​pi​sa​li dok ste če​ka​li Dže​ba.

S ne​o ​če​ki​va​nom žu​stri​nom, ko​no​bar je spu​stio To​bi​je​vu vot​ku na sto, za​jed​no s Ki​to​vim ra​ču​nom i olov​kom. – Sa​mo tre​nu​tak – re​kao mu je To​bi oš​tro, pa sa​če​kao da ko​no​bar ode. – Sa​mo mi, mo​lim vas, re​ci​te ovo. Da li ste u svom do​ku​men​tu po​me​nu​li me​ne? Mo​žda ste sma​tra​li ne​o p​hod​nim da se po​zo​ve​te na iz​ve​sne ne​le​g al​no na​pra​vlje​ne snim​ke? Ili na Kvi​no​vog biv​šeg lič​nog se​kre​ta​r a? Je​ste li, Ki​te? Kit od​ma​hu​je, još uvek po​g nu​tom gla​vom. – Da​kle, ni​ste me uop​šte po​mi​nja​li? Da li je ta​ko? Ili sa​mo od​bi​ja​te da od​g o​vo​r i​te? Ne​ma To​bi​ja Be​la? Ni​gde? Ni u do​ku​men​tu, ni u raz​g o​vo​r u s nji​ma? – Raz​go​vo​ru! – od​g o​vo​r io je Kit, pro​mu​klo se sme​ju​ći. – Je​ste li me po​me​nu​li? Da ili ne? – Ne! Ni​sam! Šta vi mi​sli​te o me​ni? Da sam pot​ka​zi​vač, i pro​kle​ta bu​da​la? – Ju​če sam vi​deo Dže​bo​vu udo​vi​cu. U Vel​su. Du​g o smo raz​g o​va​r a​li. Da​la mi je obe​ća​va​ju​će tra​go​ve. Kit je ko​nač​no po​di​g ao gla​vu, i To​bi je, na svo​ju sra​mo​tu, vi​deo su​ze u uglo​vi​ma nje​g o​vih cr​ve​nih oči​ju. – Vi​de​li ste Bri​džid? – Da. Ta​ko je. Vi​deo sam Bri​džid. – Ka​ko je ona, si​r o​ti​ca? Bo​že sve​mo​g u​ći. – Hra​bra, kao i njen muž. I de​čak je sja​jan. Upu​ti​la me je na Ma​li​šu. Ugo​vo​r io sam sa​sta​nak s njim. Ka​ži​te mi po​no​vo. Stvar​no me ni​ste po​me​nu​li? Ako je​ste, ra​zu​me​ću. Sa​mo mo​r am da znam. – Ne, i po​na​vljam, ne. Bo​že, ko​li​ko pu​ta mo​r am to da ka​žem? Kit je pot​pi​sao ra​čun i, od​bi​ja​ju​ći pru​že​nu To​bi​je​vu ru​ku, ne​si​g ur​no us​tao. – Šta, do​đa​vo​la, ra​di​te s mo​jom ćer​kom? – upi​tao je kad su se, ne​o ​če​ki​va​no, na​šli li​cem u li​ce. – Nas dvo​je se do​bro sla​že​mo. – Pa, gle​daj​te da ne ura​di​te ono što je ono gov​no Ber​nard ura​dio. – Če​ka nas. – Gde? Dr​že​ći sprem​nu ru​ku, To​bi je ot​pra​tio Ki​ta pre​ko bi​bli​o ​te​ke do pre​dvor​ja, po​r ed se​kre​ta​r a i ni​za ste​pe​ni​ce, gde je Emi​li če​ka​la po​r ed tak​si​ja; ne unu​tra, kao što joj je re​če​no, već sto​je​ći na ki​ši, str​plji​vo dr​že​ći otvo​r e​na vra​ta, da otac uđe. – Ide​mo pra​vo na sta​ni​cu Pa​ding​ton – ka​za​la je, kad se Kit sme​stio u tak​si. – Kit mo​r a da po​je​de ne​što pre spa​va​nja. Šta je s va​ma? – Odr​ža​va se ne​ko pre​da​va​nje u Če​tam ha​u​su – od​g o​vo​r io je. – Oče​ku​ju me ta​mo. – Raz​g o​va​r a​će​mo ve​če​r as. – Na​r av​no. Da vi​di​mo ka​ko sto​je stva​r i. Do​bra ide​ja – sa​g la​sio se, sve​stan da ga Kit mr​ko gle​da iz tak​si​ja. Da li ju je sla​g ao? Ne baš. Odr​ža​va​lo se ne​ko pre​da​va​nje u Če​tam ha​u​su i stvar​no su ga oče​ki​va​li, ali on se ni​je pri​ja​vio za uče​šće. Sme​šte​no iza sre​br​nog mo​bil​nog te​le​fo​na u dže​pu sa​koa – ose​ćao je ka​ko mu pri​ti​ska ključ​nu kost – na​la​zi​lo se pi​smo na kru​tom pa​pi​r u iz ne​ke ugled​ne ban​ke, ru​kom is​pi​sa​no i pre​da​to na glav​noj ka​pi​ji Mi​ni​star​stva spolj​nih po​slo​va, u tri po pod​ne. Tam​nim elek​tron​skim slo​vi​ma, za​hte​va​lo se To​bi​je​vo pri​su​stvo, u bi​lo ko​je do​ba do po​no​ći, u se​di​štu kom​pa​ni​je u Ka​na​r i vor​fu. Pot​pi​sao ga je Dž. Ou​kli, pot​pred​sed​nik. *

Hla​dan noć​ni va​zduh do​pi​r ao je s Tem​ze, go​to​vo od​no​se​ći smrad us​ta​ja​log du​van​skog di​ma ko​ji je leb​deo u sva​kom rim​skom lu​ku i vra​ti​ma u na​ci​stič​kom sti​lu. Na​tri​jum​ski od​sjaj tju​dor​skih fe​nje​r a, tr​ka​či u cr​ve​nim ma​ji​ca​ma, se​kre​ta​r i​ce u cr​nim uni​for​ma​ma, mu​škar​ci u pro​la​zu, s krat​kim fri​zu​r a​ma i ak​tov​ka​ma, tan​kim kao pa​pir, mi​mo​i​la​zi​li su se kao pan​to​mi​mi​ča​r i. Is​pred sva​ke osve​tlje​ne zgra​de i na sva​kom ulič​nom uglu, pri​pad​ni​ci obez​be​đe​nja, u ve​trov​ka​ma, od​me​r a​va​li su ga. Na​su​mi​ce oda​bi​r a​ju​ći jed​nog, To​bi mu je po​ka​zao za​g la​vlje pi​sma. – To mo​r a da je na Ka​na​da​skom tr​g u, dru​g ar. Pa, mi​slim da je​ste, ov​de ra​dim sa​mo go​di​nu da​na – do​dao je uz gla​san smeh, ko​ji ga je pra​tio uli​com. Pro​šao je is​pod pe​šač​kog mo​sta, i ušao u tr​žni cen​tar otvo​r en dva​de​set če​ti​r i sa​ta, ko​ji je nu​dio zlat​ne sa​to​ve, ka​vi​jar i vi​le na je​ze​r u Ko​mo. U pro​dav​ni​ci ko​zme​ti​ke, pre​le​pa de​voj​ka s ob​na​že​nim ra​me​ni​ma, po​zva​la ga je da omi​r i​še njen par​fem. – Zna​te li, ko​jim slu​ča​jem, gde se na​la​zi Atlan​tis ha​us? – ’Oće​te ne​što da ku​pi​te? – pi​ta​la je umi​lja​to, s polj​skim iz​g o​vo​r om. Ne​ka ku​la se iz​di​za​la pred njim, s bli​sta​vim sve​tli​ma. U nje​nom pod​nož​ju, ku​po​la na stu​bo​vi​ma. Na tlu, ma​son​ski zlat​ni mo​za​ik. A oko pla​ve ku​po​le, reč Atlan​tis. Iza ku​po​le, dvo​ja sta​kle​na vra​ta s iz​gra​vi​r a​nim ki​to​vi​ma, ko​ja su uz​dah​nu​la i otvo​r i​la se, kad im je pri​šao. Kru​pan be​lac iza ka​me​nog pul​ta do​dao mu je hro​mi​r a​nu pri​ba​da​ču i pla​stič​nu kar​ti​cu s nje​g o​vim ime​nom: – Sred​nji lift i ne​ma po​tre​be da išta pri​ti​ska​te. Pri​jat​no ve​če, go​spo​di​ne Bel. – I va​ma. Lift se po​di​g ao, za​u​sta​vio i otvo​r io is​pred zve​zda​ma oba​sja​nog am​fi​te​a​tra sa be​lim lu​ko​vi​ma i zve​zda​nim nim​fa​ma od be​log gip​sa. Iz sre​di​šta tog ne​be​skog svo​da, vi​sio je grozd osve​tlje​nih školj​ki. Is​pod njih – ili ka​ko se To​bi​ju či​ni​lo, me​đu nji​ma – ne​ki čo​vek je žu​stro ko​r a​čao pre​ma nje​mu. Osve​tljen ot​po​za​di, iz​g le​dao je vi​sok, čak za​stra​šu​juć, ali ka​ko se pri​bli​ža​vao, sma​nji​vao se, sve dok se Džaj​ls Ou​kli, u svo​joj no​vo​ste​če​noj di​r ek​tor​skoj sla​vi ni​je po​ja​vio pred njim: umo​r an osmeh us​pe​šnog čo​ve​ka, iz​bru​še​no te​lo ve​či​tog mla​di​ća, fi​na no​va tam​na ko​sa i sa​vr​še​ni zu​bi. – To​bi, dra​g i moj, ka​kvo za​do​volj​stvo! I ta​ko si br​zo do​šao. Dir​nut sam i po​ča​stvo​van. – Dra​g o mi je što te vi​dim, Džajl​se. * Kli​ma​ti​zo​va​na so​ba od pa​li​san​de​r a. Bez pro​zo​r a, bez sve​žeg va​zdu​ha, ne​ma ni da​na ni no​ći. Kad smo sa​hra​nji​va​li mo​ju ba​bu, u ta​kvoj smo so​bi se​de​li i raz​g o​va​r a​li s po​g reb​ni​kom. Sto i pre​sto od pa​li​san​de​r a. Is​pod njih, za smrt​ni​ke, sto​čić, ta​ko​đe od pa​li​san​de​r a i dve ko​žne fo​te​lje, s na​slo​ni​ma od pa​li​san​de​r a. Na sto​lu, po​slu​žav​nik od pa​li​san​de​r a, ve​o ​ma star kal​va​dos, tek na​če​ta bo​ca. Sve do​sad, je​dva da su po​g le​da​li je​dan dru​g og u oči. To​kom pre​g o​vo​r a, Džaj​ls to ne ra​di. – Da​kle, To​bi. Ka​ko lju​bav​ni ži​vot? – pi​ta ve​dro kad To​bi od​bi​je kal​va​dos i gle​da Ou​kli​ja ka​ko si​pa se​bi ča​ši​cu. – Do​bro, hva​la. Ka​ko je Her​mi​o ​na? – A ve​li​ki ro​man? Us​pe​šno za​vr​šen? – Za​što si me po​zvao, Džajl​se? – Iz is​tog ra​zlo​g a zbog ko​jeg si i do​šao, za​si​g ur​no – Ou​kli će, ne​za​do​volj​no se mr​šte​ći zbog ne​za​do​vo​lja​va​ju​ćeg ra​zvo​ja do​g a​đa​ja. – A ko​ji je to ra​zlog? – Iz​ve​sna taj​na ope​r a​ci​ja, smi​šlje​na pre tri go​di​ne, ali sre​ćom, kao što obo​ji​ca zna​mo ni​kad ni​je iz​ve​de​na. Mo​žda je to ra​zlog? – re​kao je Ou​kli, la​žno ve​seo.

Ali to vra​g o​la​sto ra​spo​lo​že​nje je ne​sta​lo. Ne​kad ži​vah​ne bo​r e oko us​ta i oči​ju sad su bi​le iz​vi​je​ne na​do​le, od stal​nog po​r i​ca​nja. – Mi​sliš na Di​vlji​nu – re​kao je To​bi. – Ako že​liš da se raz​ba​cu​je​mo dr​žav​nim taj​na​ma, da. Di​vlji​na. – Di​vlji​na je okon​ča​na. Kao i ži​vot dvo​je ne​vi​nih lju​di. Znaš to do​bro, kao i ja. – Ne​ma ni​ka​kve ve​ze da li ja znam ili ti znaš. Pi​ta​nje je da li svet zna za to, i da li bi tre​ba​lo da zna. A od​g o​vor na ta dva pi​ta​nja je, dra​g i moj – kao što je ja​sno i sle​poj kr​ti​ci, a ka​mo​li obu​če​nom di​plo​ma​ti kao što si ti – ve​o ​ma ja​san: ne, hva​la, ni​kad. Vre​me ne le​či u ta​kvim slu​ča​je​vi​ma. Za​g a​đu​je ra​nu. Na sva​ku go​di​nu zva​nič​nog bri​tan​skog po​r i​ca​nja do​daj sto​ti​ne de​ci​be​la jav​nog gne​va. Za​do​vo​ljan re​to​r ič​kom ra​sko​ši, na​sme​šio se ne​ve​se​lo, seo i če​kao apla​uz. A kad ga ni​je do​bio, po​ča​stio se gu​tlja​jem kal​va​do​sa i na​sta​vio: – Po​mi​sli na to, To​bi: go​mi​la ame​r ič​kih pla​će​ni​ka, uz po​moć bri​tan​skih spe​ci​jal​nih sna​g a i uz fi​nan​si​r a​nje re​pu​bli​kan​ske hri​šćan​ske de​sni​ce. A za​r ad bo​ljeg uti​ska, sve je to smi​slio sum​nji​vi voj​ni pre​du​zi​mač u do​slu​hu s os​ta​ci​ma va​tre​nih ne​o ​kon​zer​va​ti​va​ca iz na​šeg la​bu​r i​stič​kog vođ​stva, ko​je se mu​nje​vi​to osi​pa. A po​sle​di​ce? Una​ka​že​ni le​še​vi ne​du​žne mu​sli​man​ke i nje​ne ma​le ćer​ke. Da vi​diš ka​ko će to odu​še​vi​ti me​dij​sko tr​ži​šte! A što se ti​če ot​me​nog ma​log Gi​bral​ta​r a, s na​pa​će​nom mul​ti​et​nič​kom po​pu​la​ci​jom: po​vi​ci da ga vra​ti​mo Špa​ni​ji za​g lu​ši​va​li bi nas u na​r ed​nim de​ce​ni​ja​ma. Ako se to već ne do​g a​đa. – Pa? – Mo​lim? – Šta tre​ba da ura​dim? Iz​ne​na​da se Ou​kli​jev po​g led, ta​ko če​sto ne​u​hva​tljiv, za​le​pio za To​bi​ja stra​stve​no ube​dljiv: – Ne da ura​diš, dra​g i moj! Da ne ura​diš! Da se za​u​vek oka​niš to​g a! Pre ne​g o što bu​de pre​ka​sno. – Pre​ka​sno za šta? – Za tvo​ju ka​r i​je​r u – šta dru​g o? Odu​sta​ni od te pra​ved​nič​ke po​tra​g e za ne​u​hva​tlji​vim. To će te uni​šti​ti. Bu​di opet ono što si bio ne​kad. I sve će ti bi​ti opro​šte​no. – Ko ka​že da ho​će? – Ja. – I ko još? Džej Kri​spin? Ko? – Ka​kve ve​ze ima ko još? Ne​zva​nič​na gru​pa mu​drih lju​di, ko​ji​ma su na sr​cu in​te​r e​si ove ze​mlje, da li ti je to do​volj​no? Ne bu​di de​te, To​bi. – Ko je ubio Dže​ba Oven​sa? – Ubio ga? Ni​ko. Sam se ubio. Upu​cao se, si​r o​ti čo​vek. Go​di​na​ma je bio po​r e​me​ćen. Zar ti ni​ko to ni​je ka​zao? Ili je is​ti​na su​vi​še ne​zgod​na za te​be? – Džeb Ovens je ubi​jen. – Glu​post. Sen​za​ci​o ​nal​na glu​post. Za​što to go​vo​r iš? – Ou​kli je iza​zov​no is​tu​r io bra​du, ali glas mu vi​še ni​je bio ta​ko sa​mo​po​u​zdan. – Džeb Ovens je po​g o​đen u gla​vu pi​što​ljem ko​ji ni​je nje​g ov, po​g re​šnom ru​kom, dan pre ne​g o što je tre​ba​lo da se sa​sta​ne s Pro​bi​nom. Bio je ob​u​zet na​dom. Bio je ta​ko ob​u​zet na​dom da je po​zvao svo​ju že​nu, od ko​je se otu​đio, onog ju​tra kad je ubi​jen, da joj ka​že ka​ko ima na​de i ka​ko će njih dvo​je po​če​ti iz​no​va. Ko god da ga je ubio, na​šao je ne​ku dru​g o​r a​zred​nu glu​mi​cu da se pre​tva​r a da je le​kar​ka, iako se pod ime​nom ko​jim se pred​sta​vi​la kri​je mu​ška​r ac, što ona, na​ža​lost, ni​je zna​la – i po​zo​ve Pro​bi​no​vu ku​ću, po​sle Dže​bo​ve smr​ti, sa ve​se​lom po​r u​kom da je Džeb živ i da uži​va u psi​hi​ja​trij​skoj bol​ni​ci i ne že​li da raz​g o​va​r a ni sa kim. – Ko ti je is​pri​čao te glu​po​sti? – ali Ou​kli​je​vo li​ce ni​je bi​lo ta​ko si​g ur​no kao nje​g ov ton. – Po​li​cij​sku is​tra​g u su vo​di​li mar​lji​vi po​li​caj​ci u ci​vi​lu, iz Sko​tland jar​da. Za​hva​lju​ju​ći nji​ho​voj

mar​lji​vo​sti, ni​je​dan trag ni​je is​pi​tan. Ni​je bi​lo fo​r en​zič​ke is​tra​g e, za​ne​ma​r e​no je mno​g o pra​vi​la, a kre​ma​ci​ja je us​le​di​la ne​pri​r od​no br​zo. Slu​čaj za​klju​čen. – To​bi. – Mo​lim? – Pod pret​po​stav​kom da je to is​ti​na, za me​ne je sve to no​vo. Ni​sam imao poj​ma o to​me, ku​nem se. Re​kli su mi… – Oni? Ko su oni? Ko su, je​bo​te, oni? Šta su ti oni re​kli? Da je Dže​bo​vo ubi​stvo za​ta​ška​no i da svi idu ku​ći? – Shva​tio sam da se Ovens upu​cao u na​le​tu de​pre​si​je, ili ra​zo​ča​r a​nja, ili od če​g a god da je pa​tio… sta​ni! Šta to ra​diš? Sta​ni! To​bi je sta​jao na vra​ti​ma. – Vra​ti se. In​si​sti​r am. Se​di – Glas sa​mo što ga ni​je iz​dao. – Mo​žda sam po​g re​šno oba​ve​šten. Mo​gu​će je. Pret​po​sta​vljam. Pret​po​sta​vi​mo da si u pra​vu za sve što si re​kao. Ka​ži mi šta znaš. Mo​r a da po​sto​ji ne​ko ob​ja​šnje​nje. Uvek ga ima. Ni​šta ni​je ne​pro​men​lji​vo. Ne u stvar​nom sve​tu. Ne mo​že da bu​de. Se​di. Ni​smo za​vr​ši​li. Pod Ou​kli​je​vim mo​le​ći​vim po​g le​dom, To​bi se od​ma​kao od vra​ta, ali je od​bio da sed​ne. – Re​ci mi po​no​vo – na​r e​dio je Ou​kli, za tre​nu​tak po​vra​tiv​ši ma​lo sta​r og au​to​r i​te​ta. – Po​treb​ni su mi po​da​ci. Ko su tvo​ji iz​vo​r i? Sve su to gla​si​ne, ne​ma sum​nje. Ne​ma ve​ze. Ubi​li su ga. Oni zbog ko​jih si to​li​ko uz​bu​đen. Pret​po​sta​vi​mo da je ta​ko. I po​što smo pret​po​sta​vi​li, šta mo​že​mo da za​klju​či​mo na os​no​vu te pret​po​stav​ke? Do​zvo​li mi da ti ka​žem – re​či mu zvu​če kao dah​ta​nje – za​klju​ču​je​mo od​luč​no da je do​šlo vre​me da po​vu​češ ko​nji​cu iz bit​ke – pri​vre​me​no, tak​tič​ki, smi​r e​no, ča​sno, dok ima vre​me​na. De​tant. Pri​mir​je ko​je omo​g u​ća​va obe​ma stra​na​ma da raz​mo​tre po​lo​žaj i ohla​de gla​vu. Ne​ćeš se pre​da​ti – znam da to ne li​či na te​be. Sa​ču​va​ćeš mu​ni​ci​ju za ne​ki dru​g i dan – za dan kad bu​deš ja​či i kad bu​deš imao vi​še sna​g e. Ako na​sta​viš s ovim, bi​ćeš pa​r i​ja do kra​ja ži​vo​ta. Ti, To​bi! Baš ti! To ćeš bi​ti. Iz​g na​nik ko​ji je pre​r a​no ot​krio kar​te. Ni​si ti za to ro​đen – znam to bo​lje ne​g o iko. Či​ta​va ze​mlja va​pi za no​vom eli​tom. Pre​kli​nje. Za lju​di​ma kao što si ti – pra​vim mu​škar​ci​ma – pra​vim En​gle​zi​ma, ne​i​sk​va​r e​nim – do​bro, i sa​nja​r i​ma – ali s no​g a​ma na ze​mlji. Bel je pra​vi čo​vek, re​kao sam im. Ne​o p​te​r e​ćen um, či​sto sr​ce i te​lo. Ti ne znaš ni šta je pra​va lju​bav. Lju​bav kao što je mo​ja. Slep si za to. Ne​vin. Uvek si bio. Znam to. Ra​zu​mem to. Vo​leo sam te zbog to​g a. Jed​nog da​na, mi​slio sam, do​ći će kod me​ne. Ali za​pra​vo sam znao da ni​kad ne​ćeš do​ći. Već ta​da, Džaj​ls Ou​kli je raz​g o​va​r ao s pra​znom pro​sto​r i​jom. * To​bi le​ži u ta​mi, na svom kre​ve​tu, sa sre​br​nim mo​bil​nim te​le​fo​nom u ru​ci i slu​ša noć​ne zvu​ke s uli​ce. Če​kaj da stig​ne ku​ći. Noć​ni voz kre​će s Pa​ding​to​na u 11.45. Pro​ve​r io si, kre​nuo je na vre​me. Ona mr​zi tak​si. Mr​zi sve što si​r o​ti​nja ne mo​že da pri​u​šti. Za​to če​kaj. Pri​ti​ska ze​le​nu slu​ša​li​cu. – Ka​ko je bi​lo u Če​tam ha​u​su? – pi​ta ga po​spa​no. – Ni​sam oti​šao. – Šta si on​da ra​dio? – Svra​tio kod sta​r og pri​ja​te​lja. Po​r a​zgo​va​r ao. – O ne​čem po​seb​nom.? – O sve​mu i sva​če​mu. Ka​ko ti je otac? – Pre​da​la sam ga kon​duk​te​r u. Ma​ma će ga iz​vu​ći iz vo​za na dru​g om kra​ju.

Ne​ko gre​ba​nje, br​zo pre​ki​nu​to. Pri​g u​še​no mr​mlja​nje: – Skla​njaj se! – Pro​kle​ta mač​ka – re​kla je. – Sva​ku noć po​ku​ša​va da se pop​ne na moj kre​vet, a ja je gu​r am. A šta si ti po​mi​slio? – Ni​sam se usu​dio da mi​slim. – Ta​ta je uve​r en da imaš ne​ke na​me​r e sa mnom. Da li je u pra​vu? – Ve​r o​vat​no. Du​g a ćut​nja. – Šta je su​tra? – pi​ta ona. – Če​tvr​tak. – Tre​ba da se vi​diš s na​šim čo​ve​kom, jel​da? – Da. – Ja ra​dim u kli​ni​ci. Za​vr​ša​vam oko po​dne​va. On​da imam ne​ko​li​ko kuć​nih po​se​ta. – Mo​žda uve​če – ka​zao je on. – Mo​žda. – Du​g a ćut​nja. – Da li je ve​če​r as ne​što po​šlo po zlu? – Sa​mo moj pri​ja​te​lj. Mi​slio je da sam gej. – A ni​si? – Ne. Ne bih re​kao. – I ni​si pod​le​g ao iz lju​ba​zno​sti? – Ne, ko​li​ko se se​ćam. – Pa, on​da je sve u re​du, zar ne? Sa​mo na​sta​vi da go​vo​riš, že​leo je da joj ka​že. Ne mo​r aš da pri​čaš o svo​jim na​da​ma i sno​vi​ma. Pri​čaj o bi​lo če​mu. Sa​mo na​sta​vi da pri​čaš dok ne iz​ba​cim Džajl​sa iz gla​ve.

7. Na​g lo se pro​bu​dio, s ose​ća​nji​ma ko​jih je mo​r ao da se od​r ek​ne i ne​kih dru​g ih ko​ja je mo​r ao hit​no da oži​vi. Upr​kos Emi​li​nim ute​šnim re​či​ma, kad se pro​bu​dio, pred oči​ma je vi​deo Ou​kli​je​vo na​pa​će​no li​ce i pre​kli​nju​ći glas. Ja sam kur​va. Ni​sam znao. Znao sam, i vu​kao sam ga za nos. Ni​sam znao, a tre​ba​lo je. Svi su zna​li, osim me​ne. I naj​če​šće: po​sle Ham​bur​g a, ka​ko sam mo​g ao da bu​dem ta​kva pro​kle​ta bu​da​la – da go​vo​r im se​bi ka​ko sva​ki čo​vek ima pra​vo na svo​je ape​ti​te i ka​ko ni​ko ni​je po​vre​đen osim Džajl​sa? Is​to​vre​me​no, pro​ce​nji​vao je šte​tu ko​ju su in​for​ma​ci​je do​spe​le u Ou​kli​je​ve ru​ke na​ne​le, ili ni​su; i ko​li​ko su nje​g o​va taj​na pu​to​va​nja ugro​že​na. Ako je Čar​li Vil​kins, ili nje​g ov pri​ja​te​lj u po​li​ci​ji, bio Ou​kli​jev iz​vor, što je go​to​vo pri​hva​tio kao is​ti​nu, on​da su put u Vels i vi​đa​nje s Bri​džid bi​li ot​kri​ve​ni. Ali fo​to​g ra​fi​je ni​su ot​kri​ve​ne. Put do Ma​li​še ni​je ot​kri​ven. Da li je po​se​ta Korn​vo​lu ot​kri​ve​na? Mo​g u​će je, po​što je po​li​ci​ja, ili ne​ko sli​čan, vr​šljao po Ki​to​vom klu​bu i sad su ve​r o​vat​no sve​sni da je Emi​li do​šla da ga spa​se, u prat​nji ne​kog po​r o​dič​nog pri​ja​te​lja. I šta u tom slu​ča​ju? U tom slu​ča​ju, od​la​zak na sa​sta​nak s Ma​li​šom, pod ma​skom vel​škog no​vi​na​r a i ube​đi​va​nje da oba​ve​sti jav​nost, mo​žda ne bi bi​li naj​pa​met​ni​ji iz​bor. To bi mo​g ao da bu​de čin sa​mo​u​bi​lač​kog lu​di​la. Za​što on​da ne odu​sta​ne od či​ta​vog slu​ča​ja, na​vu​če čar​šav pre​ko gla​ve, pri​hva​ti Ou​kli​jev sa​vet i pre​tva​r a se ka​ko se ni​šta ni​je do​g o​di​lo? Ili, jed​no​stav​no re​če​no, pre​ki​ni da mu​čiš se​be pi​ta​nji​ma bez od​g o​vo​r a, idi u Mil Hil na sa​sta​nak sa Ma​li​šom, jer sve što ti je po​treb​no je​ste oče​vi​dac ko​ji je spre​man da pre​ži​vi i pro​g o​vo​r i. Ma​li​ša će pri​sta​ti, i ura​di​će​mo ono što su Džeb i Kit na​me​r a​va​li, ili će od​bi​ti i otr​ča​ti da ka​že Dže​ju Kri​spi​nu ka​ko je on do​bar mo​mak, a krov će se uru​ši​ti. Ali šta god da se de​si, To​bi će se ko​nač​no su​o ​či​ti s ne​pri​ja​te​ljem. * Po​zvao je Sa​li, svo​ju po​moć​ni​cu. Do​bio je nje​nu go​vor​nu po​štu. Do​bro. Po​de​si​ti glas da zvu​či kao da te​ško pa​ti: – Sa​li. To​bi ov​de. Pro​kle​ti um​njak me bo​li, na​ža​lost. Za​ka​zao sam kod zu​ba​r a za je​dan sat. Slu​šaj. Mo​r a​će da odr​že ju​tar​nji sa​sta​nak bez me​ne. Mo​žda Gre​g o​r i mo​že da me za​me​ni na sa​stan​ku NA​T O-a. Iz​vi​nja​vam se svi​ma, va​ži? Oba​ve​šta​va​ću te. Iz​vi​ni još jed​nom. Za​tim, prak​tič​no pi​ta​nje: šta će obu​ći pre​du​zi​mljiv pro​vin​cij​ski no​vi​nar kad kre​ne u Lon​don? Opre​de​lio se za far​mer​ke, pa​ti​ke i tan​ku ve​trov​ku, i – lep de​ta​lj, po nje​g o​vom mi​šlje​nju – ne​ko​li​ko he​mij​skih olo​va​ka, ko​je idu uz no​vi​nar​sku be​le​žni​cu iz nje​g o​vog sto​la. Ali kad je uzeo blek​be​r i, za​stao je, se​tiv​ši se da su tu Dže​bo​ve fo​to​g ra​fi​je, ko​je su ta​ko​đe i Ma​li​ši​ne. Od​lu​čio je da je bo​lje da ide bez njih. * Ka​fe-po​sla​sti​čar​ni​ca Zlat​no te​le na​la​zi se na sre​di​ni glav​ne uli​ce, sti​snu​ta iz​me​đu ha​lal me​sa​r e i ko​šer

de​li​ka​te​sne rad​nje. U ru​ži​ča​sto osve​tlje​nim iz​lo​zi​ma, ro​đen​dan​ske tor​te i one svad​be​ne, ukra​še​ne pu​sli​ca​ma ve​li​či​ne no​je​vog ja​je​ta. Me​sin​g a​na šip​ka de​li​la je ka​fić od pro​dav​ni​ce. To​li​ko je To​bi vi​deo s dru​g e stra​ne uli​ce, pre ne​g o što je skre​nuo u spo​r ed​nu ka​ko bi osmo​trio par​ki​r a​na ko​la, kom​bi​je i hor​de ju​tar​njih ku​pa​ca, ko​ji su is​pu​nja​va​li ploč​ni​ke. Pri​bli​ža​va​ju​ći se ka​feu dru​g i put, sad sa is​te stra​ne, To​bi je po​tvr​dio ono što je uo​čio pri​li​kom pr​vog pro​la​ska: da u to do​ba da​na ne​ma mno​g o go​sti​ju. Oda​brav​ši ono što su in​struk​to​r i na​zi​va​li te​lo​hra​ni​telj​skim sto​lom – u uglu, okre​nut pre​ma ula​zu – na​r u​čio je ka​pu​či​no i če​kao. U pro​dav​ni​ci s dru​g e stra​ne me​sin​g a​ne šip​ke, mu​šte​r i​je na​o ​r u​ža​ne pla​stič​nim hva​talj​ka​ma pu​ni​le su pa​pir​ne ku​ti​je ko​la​či​ma, po​stran​ce se kre​ću​ći po​kraj pul​ta i pla​ća​ju​ći ra​čun na ka​si. Ni​ko ni​je iz​gle​dao kao Ma​li​ša Pajk, vi​sok sto de​ve​de​set – ali Džeb ga je po​du​hva​tio od​o​zdo, sa​vio ga u ko​le​ni​ma, i slo​mio mu nos. De​set mi​nu​ta po​sle je​da​na​est sa​ti. Upla​šio se, za​klju​čio je To​bi. Za​klju​či​li su da je opa​san, i sad Ma​li​ša se​di u ne​kom kom​bi​ju, gla​ve upu​ca​ne po​g re​šnom ru​kom. Kru​pan će​lav čo​vek, s ro​ša​vim tam​nim li​cem i sit​nim okru​g lim oči​ma zu​r io je žud​no kroz iz​log: pr​vo u tor​te i ko​la​če, pa on​da u To​bi​ja, a sad po​no​vo u ko​la​če. Ne trep​će, mi​ši​ća​va ra​me​na. Ot​me​no tam​no ode​lo, bez kra​va​te. Uda​ljio se. Da li je iz​vi​đao? Ili je raz​mi​šljao da se po​ča​sti krem​pi​tom, a za​tim se pre​do​mi​slio, zbog li​ni​je? Za​tim je To​bi shva​tio da Ma​li​ša se​di po​kraj nje​g a. I da se Ma​li​ša, ve​ro​vat​no, sve vre​me vr​zmao po to​a​le​tu na dru​g om kra​ju ka​fi​ća, če​g a se To​bi ni​je do​se​tio, a tre​ba​lo je, no Ma​li​ša oči​g led​no je​ste. Iz​g le​dao je vi​ši od sto de​ve​de​set, ve​r o​vat​no jer je se​deo us​prav​no, spu​stiv​ši krup​ne ša​ke, na​po​la sti​snu​te, na sto. Imao je ma​snu cr​nu ko​su, krat​ko pod​ši​ša​nu po​za​di i sa stra​ne, i vi​so​ke ja​g o​di​ce, kao ne​ka film​ska zve​zda sa ugra​đe​nim osme​hom. Tam​na ko​ža bli​sta​la mu je kao da se po​sle bri​ja​nja is​tr​ljao na​sa​pu​nja​nom čet​kom za či​šće​nje nok​ti​ju. Imao je ma​lo udu​blje​nje na sre​di​ni no​sa, mo​žda us​po​me​na na Dže​ba. No​sio je sa​vr​še​no is​pe​g la​nu pla​vu ko​šu​lju od džin​sa, sa za​kop​ča​nim klap​na​ma na dže​po​vi​ma, u jed​nom su bi​le ci​g a​r e​te, a iz dru​g og je vi​r io če​ša​lj. – Vi ste Pit, zar ne? – pi​tao je gla​som ko​ji je do​pi​r ao iz uglo​va usa​na. – A vi ste Ma​li​ša. Šta že​li​te da pi​je​te? Ka​fu? Čaj? Ma​li​ša je iz​vio obr​ve i os​vr​nuo se, po​la​ko, po ka​feu. To​bi se pi​tao da li je uvek ta​ko te​a​tra​lan, ili čo​vek po​sta​ne ta​kav ako je vi​sok i uo​bra​žen. I dok se pi​tao, kra​jič​kom oka je ugle​dao, ili mu se uči​ni​lo, onog is​tog krup​nog će​lav​ka ko​ji se pre​do​mi​šljao u ve​zi s ko​la​či​ma ka​ko br​zo pro​mi​če po​kraj iz​lo​g a, upa​dlji​vo ne​za​in​te​r e​so​van. – Da vam ka​žem ne​što, Pi​te – re​kao je Ma​li​ša. – Šta? – Is​kre​no, ni​je mi baš pri​jat​no da se​dim ov​de, ako vam ne sme​ta. Vo​leo bih da ode​mo na ne​ko za​ba​če​ni​je me​sto. Da​le​ko od raz​u​zda​ne go​mi​le, ka​ko se ka​že. – Gde god vam od​g o​va​r a, Ma​li​ša. Sa​mo re​ci​te. – A vi ni​ste ne​ki mu​dri​jaš, zar ne? Re​ci​mo, ne​ma​te ne​kog fo​to​g ra​fa skri​ve​nog iza ugla, ili ne​što slič​no? – Čist sam kao su​za i pot​pu​no sam, Ma​li​ša. Sa​mo kre​ni​te – gle​da​ju​ći ka​ko se gra​ške zno​ja sku​plja​ju na Ma​li​ši​nom če​lu i ka​ko mu se ša​ka tre​se dok tra​ži ci​g a​r e​tu u dže​pu ko​šu​lje od džin​sa, pre ne​go što je po​no​vo spu​sti na sto, pra​znu. Ap​sti​nent​ska kri​za? Ili sa​mo te​ška noć? – Imam no​va ko​la iza ugla, audi. Par​ki​r ao sam se ra​ni​je, za sva​ki slu​čaj. I evo ka​ko će​mo, da ode​mo u ne​ki park, ili slič​no, i raz​g o​va​r a​mo ta​mo, gde nas ne​će la​ko pri​me​ti​ti, jer sam ja po​ma​lo upa​dljiv. Pot​pu​na i is​kre​na pri​ča, ka​ko se to ka​že. Za va​še no​vi​ne. Ar​gus, je li ta​ko? – Ta​ko je.

– Je​su li to ve​li​ke no​vi​ne, sa​mo lo​kal​ne, ili su, re​ci​mo, vi​še na​ci​o ​nal​ne, mi​slim, va​še no​vi​ne? – Lo​kal​ne, ali smo i na in​ter​ne​tu – od​g o​vo​r io je To​bi. – Ta​ko da se na​ku​pi do​sta či​ta​la​ca. – Pa, to je do​bro, zar ne? Da​kle, ne sme​ta vam? – gla​sno je šmrk​nuo. – Šta mi ne sme​ta? – Da ode​mo odav​de? – Na​r av​no da ne. To​bi je oti​šao do ka​se da pla​ti svoj ka​pu​či​no, što je po​tra​ja​lo, a Ma​li​ša je sta​jao iza nje​g a, kao sle​de​ća oso​ba u re​du, dok mu se znoj sli​vao niz li​ce. Ali kad je To​bi pla​tio, Ma​li​ša je išao is​pred nje​g a do iz​la​za, glu​me​ći te​lo​hra​ni​te​lja, a du​g e ru​ke je od​ma​kao od te​la, da na​pra​vi pro​laz. A kad je To​bi za​ko​r a​čio na ploč​nik, Ma​li​ša ga je če​kao, spre​man da ga pro​ve​de kroz gu​žvu: ali ne pre ne​g o što je To​bi, po​g le​dav​ši na​le​vo, po​no​vo pri​me​tio krup​nog će​lav​ka, lju​bi​te​lja tor​ti i ko​la​ča, ko​ji je, ovog pu​ta, sta​jao na ploč​ni​ku, okre​nut le​đi​ma, i raz​g o​va​r ao s dvo​ji​com, na​i​zgled pod​jed​na​ko od​luč​nih da iz​beg​nu nje​g ov po​g led. Ako je To​bi ikad po​mi​slio da tre​ba da po​beg​ne, on​da je to bi​lo u tom tre​nut​ku, jer mu je zna​nje ste​če​no na obu​ci go​vo​r i​lo: ne dvo​u​mi se, vi​deo si kla​sič​nu za​se​du, ve​r uj svo​jim na​g o​ni​ma i be​ži, jer ćeš za sat vre​me​na ili ma​nje bi​ti bos ve​zan za ne​ki ra​di​ja​tor. Ali nje​g o​va že​lja da ot​kri​je sve mo​r a da je nad​ja​ča​la te bri​g e, jer je već do​zvo​lio Ma​li​ši da ga ot​pra​ti iza ugla i u ne​ku jed​no​smer​nu uli​cu, gde se na​la​zio sja​jan plav audi, par​ki​r an na le​voj stra​ni, a tač​no iza nje​g a, crn mer​ce​des ka​r a​van. I po​no​vo bi nje​g o​vi in​struk​to​r i tvr​di​li ka​ko je to kla​sič​na zam​ka: jed​na ko​la za kid​na​po​va​nje i jed​na za po​te​r u. I kad je Ma​li​ša pri​ti​snuo dug​me na pri​ve​sku za da​ljin​sko ot​klju​ča​va​nje s me​tra uda​lje​no​sti i otvo​r io zad​nja vra​ta ume​sto su​vo​zač​kih, is​to​vre​me​no čvr​šće ste​žu​ći To​bi​ja za mi​ši​cu, a će​lav​ko i dvo​ji​ca dru​g a​r a do​šli iza ugla, sve pre​o ​sta​le sum​nje u To​bi​je​vom umu is​tog tre​na su za​mr​le. Bez ob​zi​r a na to, nje​g o​vo sa​mo​po​što​va​nje je za​hte​va​lo da pro​te​stu​je, ma​kar sa​mo ne​znat​no: – Že​li​te da se se​dim po​za​di, Ma​li​ša? – Imam još po​la sa​ta pla​će​nog par​kin​g a, zar ne? Šte​ta da pro​pad​ne. Mo​že​mo i ov​de da sed​ne​mo i raz​g o​va​r a​mo. Za​što da ne? To​bi je još uvek ok​le​vao, s pu​nim pra​vom, jer sa​svim je nor​mal​no da dvo​ji​ca mu​ška​r a​ca ko​ji že​le na​sa​mo da raz​g o​va​r a​ju u ko​li​ma, da​le​ko od onog što je Ma​li​ša na​zvao raz​u​zda​nom go​mi​lom, se​de na​pred. Ipak je ušao, a Ma​li​ša je ušao po​r ed nje​g a; će​lav​ko je is​tog tre​nut​ka seo za vo​lan i za​klju​čao sva če​tvo​r a vra​ta, dok su se, vi​de​lo se to u boč​nom spolj​nom re​tro​vi​zo​r u, nje​g o​va dva dru​g a​r a sme​šta​la udob​no u mer​ce​des. Će​lav​ko ni​je upa​lio mo​tor, ali ni​je ni okre​nuo gla​vu da po​g le​da To​bi​ja, od​lu​čiv​ši da ga po​sma​tra u re​tro​vi​zo​r u, krat​kim po​g le​di​ma okru​g lih oči​ju, dok je Ma​li​ša te​a​tral​no gle​dao kroz pro​zor u pro​la​zni​ke. * Će​lav​ko je spu​stio ša​ke na vo​lan, ali po​što mo​tor ni​je ra​dio a ko​la se ni​su kre​ta​la, to je iz​g le​da​lo čud​no. To su bi​le moć​ne ša​ke, ve​o ​ma či​ste i ukra​še​ne pr​ste​njem. Kao i Ma​li​ša, će​lav​ko je oda​vao uti​sak voj​nič​ke hi​g i​je​ne. Us​ne u re​tro​vi​zo​r u su mu bi​le ve​o ​ma ru​ži​ča​ste, i mo​r ao je da ih ov​la​ži je​zi​kom pre ne​g o što je pro​g o​vo​r io, što je na​g o​ve​sti​lo To​bi​ju da je ner​vo​zan, baš kao Ma​li​ša. – Go​spo​di​ne, ve​r u​jem da imam je​din​stve​nu čast da po​zdra​vim go​spo​di​na To​bi​ja Be​la iz Mi​ni​star​-

stva spolj​nih po​slo​va. Je​sam li u pra​vu, go​spo​di​ne? – ras​pi​ti​vao se s bes​pre​kor​nim ju​žno​a​frič​kim na​gla​skom. – Ve​r u​jem da je ta​ko – sa​g la​sio se To​bi. – Go​spo​di​ne, ja sa​me Eli​o t, i Ma​li​šin sam ko​le​g a. – Na​sta​vio je: – Go​spo​di​ne – ili To​bi, ako smem da bu​dem to​li​ko dr​zak – na​lo​že​no mi je da vam pre​ne​sem kom​pli​men​te go​spo​di​na Dže​ja Kri​spi​na, ko​me po​no​sno slu​žim. Že​li da vam se una​pred iz​vi​ni​mo za sve ne​pri​jat​no​sti ko​je ste do​sad do​ži​ve​li i uve​r a​va vas u svo​ju do​bro​na​mer​nost. Sa​ve​tu​je vam da se opu​sti​te, i ra​du​je se kon​struk​tiv​nom i pri​ja​telj​skom di​ja​lo​g u od​mah po do​la​sku na na​še odre​di​šte. Že​li​te li lič​no da raz​g o​va​r a​te s go​spo​di​nom Dže​jom Kri​spi​nom? – Ne, hva​la vam, Eli​o ​te. Mi​slim da mi je i ova​ko do​bro – od​g o​va​r a To​bi, pod​jed​na​ko uč​ti​vo. Al​ban​sko-grč​ki pre​beg, ne​kad je se​be na​zi​vao Egle​si​jas, biv​ši pri​pad​nik ju​žno​a​frič​kih spe​ci​jal​nih sna​ga, ubio je ne​kog ti​pa u ba​ru u Jo​ha​nes​bur​gu i do​šao u Evro​pu iz zdrav​stve​nih ra​zlo​ga? Taj Eli​ot? Pi​ta Ou​kli, dok pi​juc​ka​ju kal​va​dos po​sle ve​če​r e. – Put​nik se ukr​cao – go​vo​r i Eli​o t u mi​kro​fon i po​di​že pa​lac pre​ma boč​nom re​tro​vi​zo​r u, da​je znak lju​di​ma u cr​nom mer​ce​de​su iza njih. – Baš mi je žao si​r o​tog Dže​ba – To​bi le​žer​no ka​že Ma​li​ši, či​je se za​ni​ma​nje za pro​la​zni​ke po​ja​ča​va. Ali Eli​o t od​mah od​g o​va​r a: – Go​spo​di​ne Bel, sva​ki čo​vek ima svo​ju sud​bi​nu, sva​ki čo​vek ima svoj vek, da ta​ko ka​žem. Sve mu je za​pi​sa​no u zve​zda​ma. Ni​ko to ne mo​že da iz​beg​ne. Da li vam je udob​no, go​spo​di​ne? Mi vo​za​či po​ne​kad to ume​mo da za​bo​r a​vi​mo. – Vr​lo udob​no – ka​že To​bi. – A šta je s va​ma, Ma​li​ša? * Kre​nu​li su na jug, i To​bi se uz​dr​žao od raz​g o​vo​r a, što je ve​r o​vat​no bi​la mu​dra od​lu​ka, jer su je​di​na pi​ta​nja ko​jih je mo​g ao da se se​ti bi​la kao iz ne​ke noć​ne mo​r e: – Je​ste li vi lič​no ubi​li Dže​ba, Ma​li​ša? – Ili: – Ka​ži​te mi, Eli​o ​te, šta ste tač​no ura​di​li s te​li​ma te že​ne i nje​nog de​te​ta? – Za​tim su pro​šli kroz Ave​ni​ju Fic​džon i pri​bli​ži​li se obo​du šu​me Sent Džon. Da li je to, ko​jim slu​ča​jem, šu​ma ko​ju je Fer​gus Kvin po​mi​njao u svom po​slu​šnič​kom raz​g o​vo​r u s Kri​spi​nom, na ukra​de​nom snim​ku? –… do​bro, da, oko če​ti​ri… šu​ma mi vi​še od​go​va​ra… mir​ni​je je. U pro​la​zu je ugle​dao ka​sar​nu, ko​ju su ču​va​li bri​tan​ski voj​ni​ci s au​to​mat​skim pu​ška​ma, za​tim ne​ku ne​u​pa​dlji​vu ku​ću od ci​g a​la, ko​ju su ču​va​li ame​r ič​ki ma​r in​ci. Znak SLE​PA ULI​CA. Vi​le sa ze​le​nim kro​vo​vi​ma, sku​plje od pet mi​li​o ​na. Vi​so​ki zi​do​vi od ci​g a​la. Sta​bla mag​no​li​je u pu​nom cva​tu. Opa​li cve​to​vi tre​šnje le​že kao kon​fe​te na pu​tu. Dve ze​le​ne ka​pi​je, već se otva​r a​ju. A u boč​nom re​tro​vi​zo​r u, cr​ni mer​ce​des sa​mo što ih ne do​dir​ne. * Ni​je oče​ki​vao to​li​ko be​li​ne. Vo​zi​li su šljun​ča​nim kru​žnim pri​la​zom, oi​vi​če​nim be​lim ka​me​njem. Za​tim su se za​u​sta​vi​li is​pred ni​ske be​le ku​će, okru​že​ne ukra​snim trav​nja​kom. Beo kla​si​čan trem su​vi​še je ve​lik za ku​ću. Vi​deo-ka​me​r e zu​r e u njih sa gra​na. La​žni sta​kle​ni​ci od ta​mnog sta​kla pro​sti​r u se na obe stra​ne. Ne​ki čo​vek u ve​trov​ci i s kra​va​tom otva​r a ko​la. Ma​li​ša i Eli​o t iz​la​ze, ali svo​je​g la​vi To​bi od​lu​ču​je da če​ka dok ne do​đu po nje​g a. Sad, svo​je​volj​no iz​la​zi iz ko​la i opu​šte​no se pro​te​že. – Do​bro do​šli u dvo​r ac Kip, go​spo​di​ne – ka​že čo​vek u ve​trov​ci i s kra​va​tom, što To​bi sma​tra ne​ka​kvom ša​lom, sve dok ne vi​di me​sin​g a​ni štit po​r ed ula​znih vra​ta, ko​ji pri​ka​zu​je dvo​r ac kao ne​ku ša​hov​sku fi​g u​r u, s ukr​šte​nim ma​če​vi​ma.

Pe​nje se uza ste​pe​ni​ce. Dvo​ji​ca ga, iz​vi​nja​va​ju​ći se, pre​tre​sa​ju, uz​i​ma​ju mu he​mij​ske olov​ke, no​vi​nar​sku be​le​žni​cu i ruč​ni sat, za​tim ga pro​vo​de kroz elek​tron​sku ka​pi​ju i ka​žu: – Sve će vas če​ka​ti ov​de kad za​vr​ši​te sa​sta​nak sa še​fom, go​spo​di​ne. – To​bi od​lu​ču​je da se trg​ne. Ni​je on ni​či​ji za​r o​blje​nik, slo​bo​dan je čo​vek ko​ji ho​da bli​sta​vim hod​ni​kom sa špan​skim plo​či​ca​ma, ukra​še​nim sli​ka​ma cve​ća Džor​dži​je O’Kif. Vra​ta na obe stra​ne hod​ni​ka. Ne​ka su otvo​r e​na. Ve​se​li gla​so​vi do​pi​r u kroz njih. Is​ti​na, Eli​o t ho​da po​r ed nje​g a, ali ša​ke je smer​no sta​vio iza le​đa, kao da ide u cr​kvu. Ma​li​ša je ne​stao. Ne​ka le​pa se​kre​ta​r i​ca u du​g oj cr​noj suk​nji i be​loj blu​zi pro​la​zi hod​ni​kom. Eli​o ​tu opu​šte​no ka​že zdra​vo, ali sme​ši se To​bi​ju i, po​što je slo​bo​dan čo​vek, on joj uz​vra​ća osmeh. U be​loj kan​ce​la​r i​ji sa spu​šte​nom ta​va​ni​com od be​log sta​kla, oz​bilj​na se​do​ko​sa pe​de​se​to​g o​di​šnja​ki​nja se​di za sto​lom. – Ah, go​spo​di​ne Bel. Sva​ka čast. Go​spo​din Kri​spin vas oče​ku​je. Hva​la vam, Eli​o ​te, mi​slim da bi šef že​leo na​sa​mo da raz​g o​vo​r a s go​spo​di​nom Be​lom. A To​bi za​klju​ču​je, za se​be, ka​ko se ra​du​je raz​g o​vo​r u na​sa​mo sa še​fom. Ali avaj, kad je ušao u Kri​spi​no​vu ve​li​čan​stve​nu kan​ce​la​r i​ju, ose​ća sa​mo ra​zo​ča​r a​nje, slič​no ra​zo​ča​r a​nju ko​je je do​ži​veo pre tri go​di​ne, kad je ne​u​hva​tlji​va avet ko​ja ga je pro​g o​ni​la u Bri​se​lu i Pra​g u uš​la u Kvi​no​vu lič​nu kan​ce​la​r i​ju, dr​že​ći pod​r u​ku go​spo​đi​cu Mej​si, pred​sta​viv​ši se kao za​di​vlju​ju​će zgod​na, če​tr​de​se​to​g o​di​šnja te​le​vi​zij​ska ver​zi​ja pr​vo​kla​snog po​slov​nog di​r ek​to​r a, ko​ji je upra​vo us​tao iz sto​li​ce, s uve​žba​nom kom​bi​na​ci​jom pri​jat​nog iz​ne​na​đe​nja, de​čač​kog ne​sta​šlu​ka i mo​mač​kog pri​ja​telj​stva. – To​bi! Ka​kav na​čin da se sret​ne​mo. Pri​lič​no čud​no, mo​r am da ka​žem, da se pre​tva​r a​te ka​ko ste pro​vin​cij​ski no​vi​nar ko​ji pi​še či​tu​lju za si​r o​tog Dže​ba. Ipak, pret​po​sta​vljam da ni​ste mo​g li da ka​že​te Ma​li​ši da ste iz Mi​ni​star​stva spolj​nih po​slo​va. Pre​pla​ši​li bi​ste ga na​smrt. – Na​dao sam se da će mi Ma​li​ša pri​ča​ti o Ope​ra​ci​ji di​vlji​na. – Da, pa, ta​ko sam i mi​slio. Ma​li​ša je po​ma​lo utu​čen zbog Dže​ba, ra​zu​mlji​vo. Ni​je baš sav svoj, da vam ka​žem u po​ve​r e​nju. Ma​da vam ni​je mno​g o to​g a re​kao. To mu ne ide u pri​log. Ni​kom ne ide u pri​log. Ka​fa? Bez ko​fe​i​na? Čaj od na​ne? Ne​što ja​če? Ne oti​mam sva​kog da​na jed​nog od naj​bo​ljih kra​lji​či​nih slu​žbe​ni​ka. Do​kle ste sti​g li? – Sa čim? – Sa is​tra​g om. Mi​slio sam da o to​me raz​g o​va​r a​mo. Vi​de​li ste se s Pro​bi​nom, vi​de​li ste se s udo​vi​com. Udo​vi​ca vas je upu​ti​la na Ma​li​šu. Upo​zna​li ste Eli​o ​ta. Ko​li​ko vam to adu​ta os​ta​vlja u ru​ci? Sa​mo se sta​vljam na va​še me​sto – ob​ja​snio je lju​ba​zno. – Pro​bin? Sla​ba vaj​da. Ni​je vi​deo ni be​lu mač​ku. Sve os​ta​lo su či​ste gla​si​ne. Sud bi to od​ba​cio. Udo​vi​ca? Ucve​lje​na, pa​r a​no​ič​na, ra​stro​je​na – ni​šta od nje. Šta još ima​te? – Sla​g a​li ste Pro​bi​na. – I vi bi​ste to ura​di​li. To je bi​lo ko​r i​sno. Ili sta​r i do​bri MSP ni​je čuo za ko​r i​sne la​ži? Vaš pro​blem je što će​te usko​r o os​ta​ti bez po​sla, kad stva​r i kre​nu lo​še. Mi​slio sam da bih mo​g ao da vam po​mog​nem. – Ka​ko? – Pa, za po​če​tak, šta mi​sli​te o ma​lo za​šti​te i po​slu? – U Etič​kim re​še​nji​ma? – Oh, za​bo​g a, ti di​no​sa​u​r u​si – ka​zao je Kri​spin, uz smeh ko​ji je na​g o​ve​šta​vao ka​ko je za​bo​r a​vio sve u ve​zi s Etič​kim re​še​nji​ma, dok ga To​bi, slu​čaj​no, ni​je pod​se​tio na njih. – Ne​mam ni​ka​kve ve​ze s tom ra​bo​tom, hva​la bo​g u. Odvo​ji​li smo se na vre​me. Etič​ka re​še​nja su po​di​g la sto​li​ce na sto​lo​ve i ot​plo​vi​la na pu​či​nu. Ko ima de​o ​ni​ce, ima i oba​ve​zu. Oni ne​ma​ju ni​ka​kve vi​dlji​ve ni​ti skri​ve​ne ve​ze s dvor​cem Kip. – I ne​ma vi​še mis Mej​si? – Već odav​no, hva​la bo​g u. Ga​đa​la je Bi​bli​ja​ma so​ma​lij​ske bez​bo​žni​ke kad sam po​sled​nji put čuo

za nju. – A vaš pri​ja​te​lj Kvin? – Da, pa, žao mi je si​r o​tog Fer​g u​sa. Ipak, čuo sam da u nje​g o​voj par​ti​ji po​ku​ša​va​ju da ga vra​te, sad kad je si​šao s vla​sti, ste​kao dra​g o​ce​no mi​ni​star​sko is​ku​stvo, i ta​ko da​lje. Pod us​lo​vom da se od​rek​ne ne​o ​la​bu​r i​sta i svih nji​ho​vih de​la, na​r av​no, što on je​dva če​ka. Že​leo je da ra​di za nas, da vam ka​žem u po​ve​r e​nju. Mo​lio je na ko​le​ni​ma. Ali bo​jim se da, za ra​zli​ku od vas, on ni​je do​r a​stao to​me. – No​stal​g i​čan osmeh, u ime sta​r ih vre​me​na. – Uvek po​sto​ji ne​ki klju​čan tre​nu​tak kad se za​po​či​nje ovaj po​sao: da li da ri​zi​ku​je​mo ope​r a​ci​ju i na​sta​vi​mo ili da se po​vu​če​mo? Ima​te sprem​ne pla​će​ni​ke, obu​če​ne i sprem​ne za ak​ci​ju. Ima​te po​la mi​li​o ​na do​la​r a vred​ne oba​ve​štaj​ne po​dat​ke, no​vac ni​je pro​blem, ćup zla​ta od fi​nan​si​je​r a ako is​pu​ni​te svo​je, i odo​bre​nje od si​la ko​je tre​ba da vam ču​va​ju le​đa, ali ni​šta vi​še. Do​bro, bi​lo je ne​kih pro​ble​ma s oba​ve​štaj​nim iz​vo​r i​ma. A kad ih ne​ma? – A to se do​g o​di​lo s Di​vlji​nom? – Ot​pri​li​ke. – A ci​vil​ne žr​tve? – Sr​ce mi se ki​da. Uvek je ta​ko. Ne​sum​nji​vo naj​g o​r a stvar u na​šem po​slu. Kad god leg​nem u kre​vet, mi​slim o to​me. Ali šta je al​ter​na​ti​va? Daj​te mi bes​pi​lot​nu le​te​li​cu pre​da​tor i ne​ko​li​ko pro​jek​ti​la hel​fa​jer i po​ka​za​ću vam ka​ko iz​g le​da​ju pra​ve ci​vil​ne žr​tve. Že​li​te da se pro​še​ta​mo po vr​tu? Šte​ta je ne is​ko​r i​sti​ti ova​ko sun​čan dan. So​ba u ko​joj su se na​la​zi​li bi​la je po​la kan​ce​la​r i​ja, po​la sta​kle​nik. Kri​spin je iza​šao na​po​lje. To​bi ni​je imao dru​g og iz​bo​r a do da ga pra​ti. Vrt je bio ogra​đen i dug, opre​mljen u is​toč​njač​kom sti​lu, sa šljun​ča​nim sta​zi​ca​ma i po​to​či​ćem ko​ji se pre​li​vao pre​ko ka​me​na i is​ti​cao u je​zer​ce. Bron​za​na Ki​ne​ski​nja sa slam​na​tim še​ši​r om lo​vi​la je ri​bu za svo​ju kor​pu. – Je​ste li ikad ču​li za ma​lu fir​mu Ro​uz​torn pro​tek​šn ser​vis? – pi​tao je Kri​spin, pre​ko ra​me​na. – Vre​de oko tri mi​li​jar​de do​la​r a. – Ni​sam. – Pa, ras​pi​tao sam se o nji​ma, što je nor​mal​no, jer oni su na​ši vla​sni​ci – za​sad. Sa da​na​šnjom sto​pom ras​ta, ot​ku​pi​će​mo svo​je ak​ci​je za ne​ko​li​ko go​di​na. Če​ti​r i, naj​vi​še. Zna​te li ko​li​ko lju​di za​po​šlja​va​mo, ši​r om sve​ta? – Ne, na​ža​lost. – Šest sto​ti​na, u stal​nom rad​nom od​no​su. Pred​stav​ni​štva u Ci​r i​hu, Bu​ku​r e​štu, Pa​r i​zu. Sve od lič​ne za​šti​te, za​šti​te obje​ka​ta, do po​da​ta​ka o to​me ko špi​ju​ni​r a va​šu fir​mu ili ko vam je​be že​nu. Mo​že​te li da za​mi​sli​te ka​kve lju​de ima​mo na plat​nom spi​sku? – Ne. Ka​ži​te mi. Okre​nuo se, pod​se​tiv​ši ga na Fer​g u​sa Kvi​na, i po​čeo da na​bra​ja na pr​ste. – Pet še​fo​va stra​nih oba​ve​štaj​nih slu​žbi. Če​tvo​r i​ca još uvek ak​tiv​na. Pet biv​ših di​r ek​to​r a bri​tan​ske oba​ve​štaj​ne slu​žbe, svi pod ugo​vo​r om sa sta​r om fir​mom. Vi​še po​li​cij​skih na​čel​ni​ka i nji​ho​vih za​me​ni​ka ne​g o što mo​že​te da pret​po​sta​vi​te. Do​daj​te to​me i sva​kog ne​spo​sob​nja​ko​vi​ća iz Vajt​ho​la, ko​ji že​li da za​r a​di no​vac sa stra​ne, i ne​ko​li​ko de​se​ti​na lor​do​va i po​sla​ni​ka, što to je pri​lič​no ja​ka po​sta​va. – Si​g u​r an sam da je​ste – ka​zao je To​bi uč​ti​vo, pri​me​ću​ju​ći ka​ko je ne​ka​kvo ose​ća​nje iz​bi​lo iz Kri​spi​no​vog gla​sa, ma​kar to bi​lo sa​mo de​ti​nja​sto li​ko​va​nje, ko​je ne pri​li​či od​r a​slom mu​škar​cu. – Ako slu​čaj​no po​do​zre​va​te ka​ko je va​ša pre​div​na ka​r i​je​r a u Mi​ni​star​stvu spolj​nih po​slo​va za​vr​še​na, bu​di​te ta​ko lju​ba​zni i pra​ti​te me – na​sta​vio je pri​ja​telj​ski. – Ho​će​te li? *

Sto​je u so​bi bez pro​zo​r a, na​lik na ton​ski stu​dio, sa zi​do​vi​ma oblo​že​nim sun​đe​r i​ma i plat​ni​ma. Kri​spin pu​šta deo To​bi​je​vog ukra​de​nog snim​ka, s to​nom po​ja​ča​nim do kra​ja, onaj deo kad Kvin pri​ti​ska Dže​ba: – Ho​ću da ka​žem, Dže​be oku​pi​li smo se ov​de, dok uve​li​ko tra​je od​bro​ja​va​nje do da​na de, vi kao kra​lji​čin voj​nik, ja kao kra​lji​čin mi​ni​star… – Do​sta, ili že​li​te još? – pi​ta Kri​spin i, kad ni​je do​bio ni​ka​kav od​g o​vor, pre​ki​da sni​mak, se​da u ve​o ​ma mo​der​nu sto​li​cu za lju​lja​nje, po​r ed mu​zič​kog ure​đa​ja, dok se To​bi pri​se​ća Ti​ne: Ti​ne, pri​vre​me​ne por​tu​g al​ske spre​ma​či​ce, ko​ja je za​me​nji​va​la Lu​lu jer je ova na​pra​sno oti​šla na od​mor; Ti​na ko​ja je bi​la ta​ko vi​so​ka i sa​ve​sna da je obri​sa​la fo​to​g ra​fi​ju s de​di​nog i ba​bi​nog ven​ča​nja. Da sam bio ra​spo​r e​đen ne​g de u ino​stran​stvu, bio bih pot​pu​no si​g u​r an da ona ra​di za taj​nu po​li​ci​ju. Kri​spin se lju​ljao kao da je na lju​lja​šci, na​pred-na​zad, spu​šta​ju​ći oba sto​pa​la na de​beo te​pih. – Ka​ko bi bi​lo da vam to na​cr​tam? – pi​ta, i na​sta​vlja: – Što se ti​če na​šeg sta​r og do​brog MSP-a, vi ste sje​ba​ni. Čim mi pad​ne na pa​met da im po​ša​ljem ovaj sni​mak, iz​ba​ci​će vas. Ka​ži​te Di​vlji​na do​volj​no gla​sno, i si​r o​ta​ni​ma će za​kle​ca​ti ko​le​na. Po​g le​daj​te sa​mo šta je onaj tu​pan Pro​bin do​ži​veo. Kri​spin je za​u​sta​vio sto​li​cu i te​a​tral​no se na​mr​štio, za​g le​dan u da​lji​nu: – Haj​de da pre​đe​mo na dru​g i deo na​šeg raz​g o​vo​r a, onaj kon​struk​ti​van. Evo šta vam se nu​di, uz​mi​te ili os​ta​vi​te. Ima​mo svo​je advo​ka​te, pra​vi​mo stan​dard​ne ugo​vo​r e. Ali flek​si​bil​ni smo, ni​smo glu​pi, sva​ki slu​čaj po​sma​tra​mo po​seb​no. Ra​zu​me​te li me? Te​ško je re​ći. Zna​mo sve o va​ma, oči​g led​no. Ima​te svoj stan, na​sle​di​li ste ne​što ma​lo od de​de, ne mno​g o, ni​je baš da mo​že​te da dig​ne​te sve če​ti​r i uvis, ali ne bi​ste ni gla​do​va​li. MSP vam tre​nut​no pla​ća pe​de​set osam hi​lja​da, a idu​će go​di​ne to će po​r a​sti na se​dam​de​set pet, ako ne za​br​lja​te; ne​ma​te ve​ćih du​g o​va. He​te​r o​sek​su​a​lac ste, je​be​te šta stig​ne​te, ne​ma​te že​nu ko​ja bi vas u to​me spre​ča​va​la. Ne​ka sa​mo ta​ko os​ta​ne. Šta još ima​te što nam se do​pa​da? Do​bro zdra​vlje, uži​va​te u pri​r o​di, u do​broj ste kon​di​ci​ji, so​lid​nog an​g lo​sak​son​skog po​r e​kla, ne baš vi​so​kog, ali ste se po​pe​li na dru​štve​noj le​stvi​ci. Go​vo​r i​te tri je​zi​ka i ima​te pr​vo​kla​sne kon​tak​te u sva​koj ze​mlji gde ste slu​ži​li kra​lji​ci, a kod nas bi​ste od​mah za​r a​đi​va​li dvo​stru​ko vi​še ne​g o što vam ona pla​ća. Če​ka vas zlat​na če​stit​ka od de​set hi​lja​da onog da​na kad nam se pri​dru​ži​te kao iz​vr​šni pot​pred​sed​nik, ko​la po iz​bo​r u, i sve što ide uz to, zdrav​stve​no osi​g u​r a​nje, pu​to​va​nja po​slov​nom kla​som, tro​ško​vi za re​pre​zen​ta​ci​ju. Je​sam li iz​o ​sta​vio ne​što? – Da, u stva​r i. Je​ste. Mo​žda da bi iz​be​g ao To​bi​jev po​g led, Kri​spin ča​sti se​be okre​tom od tri​sta še​zde​set ste​pe​ni na svo​joj ve​o ​ma mo​der​noj sto​li​ci za lju​lja​nje. Ali kad se vra​tio, To​bi još uvek zu​r i u nje​g a. – Još mi ni​ste re​kli za​što me se pla​ši​te – po​ža​lio se, to​nom pre zbu​nje​nim ne​g o iza​zi​vač​kim. – Eli​o t je od​g o​vo​r an za fi​ja​sko na Gi​bral​ta​r u, ali ni​ste ga ot​pu​sti​li, za​dr​ža​li ste ga. Ma​li​ša mi​sli da bi mo​g ao da obe​lo​da​ni de​ta​lje, pa ste i nje​g a za​po​sli​li, ma​da je ko​ka​in​ski za​vi​snik. Džeb je i te ka​ko že​leo da obe​lo​da​ni de​ta​lje i ni​je že​leo da se za​po​sli, ta​ko da je mo​r ao da iz​vr​ši sa​mo​u​bi​stvo. Ali či​me vam ja pred​st​vljam pret​nju? Ni​čim. Za​što on​da do​bi​jam po​nu​du ko​ja se ne od​bi​ja? To ne​ma ni​ka​kvog smi​sla. Mo​žda va​ma ima? Ut​vr​div​ši da Kri​spin že​li da za​dr​ži za se​be svo​je ra​zlo​g e, na​sta​vlja: – Da​kle, mo​je vi​đe​nje va​še si​tu​a​ci​je je sle​de​će: Dže​bo​va smrt je bi​la br​ljo​ti​na, i ko god da vas je šti​tio do​sad, pre​do​mi​šlja se da li da vas i da​lje šti​ti. Že​li​te da pre​sta​nem da se ba​vim ovim, jer dok se ba​vim, opa​san sam za va​šu udob​nost i be​zbed​nost. I, u stva​r i, to je do​volj​no do​bar ra​zlog da na​sta​vim s tim. I za​to, ra​di​te šta vam je vo​lja s tim snim​kom. Ma​da pret​po​sta​vljam da ne​će​te ura​di​ti ni​šta, jer ste pre​pla​še​ni. * Svet je po​čeo da us​po​r a​va. Da li je ta​ko i za Kri​spi​na? Ili sa​mo za To​bi​ja? Us​ta​ju​ći, Kri​spin tu​žno

uve​r a​va To​bi​ja ka​ko je sve shva​tio ve​o ​ma, ve​o ​ma po​g re​šno. Ali ne​ma ljut​nje, i mo​žda će To​bi, kad bu​de ne​ko​li​ko go​di​na sta​r i​ji, ra​zu​me​ti ka​ko funk​ci​o ​ni​še stva​r an svet. Iz​be​g li su bru​ku ru​ko​va​nja. Da li bi To​bi vo​leo pre​voz do ku​će? Ne, hva​la. To​bi bi ra​di​je išao pe​ši​ce. I ide pe​ši​ce. Vra​ća se do O’Ki​fo​vog hod​ni​ka s plo​či​ca​ma, po​r ed od​škri​nu​tih vra​ta iza ko​jih se​de mla​di​ći i de​voj​ke, is​pred ra​ču​na​r a ili nag​nu​ti nad te​le​fo​ni​ma. Uz​i​ma svoj ruč​ni sat, he​mij​ske olov​ke i be​le​žni​cu od lju​ba​znih vra​ta​r a, za​tim ho​da šljun​ča​nom kru​žnom sta​zom i po​r ed pri​jav​ni​ce, kroz otvo​r e​nu ka​pi​ju, ne vi​dev​ši ni tra​g a od Ma​li​še, Eli​o ​ta ili au​di​ja ko​jim su ga do​ve​zli ova​mo, a ne​ma ni mer​ce​de​sa ko​ji ih je sle​dio. Na​sta​vlja da ho​da. Pro​šlo je vi​še vre​me​na ne​g o što je mi​slio. Po​pod​nev​no sun​ce je to​plo i pri​jat​no, a mag​no​li​je, kao i uvek u šu​mi Sent Džon u ovo do​ba go​di​ne, pra​znik su za oči. * To​bi ni​kad ni​je sa​znao, ni tad ni ka​sni​je, ka​ko je pro​veo na​r ed​nih ne​ko​li​ko sa​ti, ni​ti ko​li​ko ih je bi​lo. Da je raz​mi​šljao o svom ži​vo​tu, to se pod​r a​zu​me​va. Šta bi dru​g o ra​dio čo​vek dok ho​da od Sent Džo​na do Aj​ling​to​na ne​g o raz​mi​šljao o lju​ba​vi, ži​vo​tu, smr​ti i ve​r o​vat​nom kra​ju ka​r i​je​r e, da ne po​mi​nje​mo za​tvor. Emi​li je ve​r o​vat​no još u bol​ni​ci, pre​ma nje​g o​vim pro​r a​ču​ni​ma, i za​to je pre​r a​no da je zo​ve, a ni​je znao ni šta bi joj re​kao; osim to​g a, iz pre​do​stro​žno​sti je os​ta​vio sre​br​ni mo​bil​ni te​le​fon kod ku​će, a u te​le​fon​ske go​vor​ni​ce ne​ma po​ve​r e​nja, čak ni kad su is​prav​ne. I za​to ni​je po​zvao Emi​li, a ona mu je ka​sni​je to i po​tvr​di​la. Ne​ma sum​nje da je svra​tio u ne​ko​li​ko pa​bo​va, ali sa​mo zbog dru​štva obič​nih lju​di, po​što je to​kom kri​za i u oča​ja​nju od​bi​jao da pi​je, a imao je uti​sak da su ga uhva​ti​la oba ta sta​nja. Fi​skal​ni ra​čun ko​ji se ka​sni​je po​ja​vio u dže​pu nje​g o​ve ve​trov​ke uka​zi​vao je da je ku​pio pi​cu s do​dat​nom ko​li​či​nom si​r a. Ali kad i gde ju je ku​pio ni​je pi​sa​lo, a on se ni​je se​ćao da ju je po​jeo. Za​si​g ur​no je, bo​r e​ći se s ga​đe​njem i be​som, i od​lu​čan, kao i obič​no, da ih sve​de na pod​no​šljiv ni​vo, raz​mi​šljao o kon​cep​tu ba​nal​no​sti zla Ha​ne Arent, i ušao u ra​spra​vu, sa sa​mim so​bom, pi​ta​ju​ći se ka​ko se Kri​spin uk​la​pa u sve to. Da li je Kri​spin, po sop​stve​nom vi​đe​nju, tek je​dan od ver​nih slu​g a dru​štva, ko​ji ra​di pod pri​ti​skom tr​ži​šta? Mo​žda on ta​ko vi​di se​be, ali To​bi ga vi​di dru​g a​či​je. Što se ti​če To​bi​ja, Džej Kri​spin je obi​čan, dru​štve​no ne​u​ko​r e​njen, ne​mo​r a​lan, uver​ljiv, po​lu​o ​bra​zo​van, re​čit ve​či​ti pu​ber​te​tli​ja u ode​lu po me​r i, s ne​u​ta​ži​vom že​đi za nov​cem, mo​ći i po​što​va​njem, bez ob​zi​r a ka​ko do​la​zi do to​g a. Za​sad je do​bro. Upo​znao je ma​le Kri​spi​ne u sva​koj obla​sti ži​vo​ta i u sva​koj ze​mlji u ko​joj je slu​žbo​vao: sa​mo što do​sad ni​je sreo ni​jed​nog ko​ji se is​ta​kao kao tr​g o​vac ma​lim ra​to​vi​ma. U ne​u​ver​lji​vom na​po​r u da pro​na​đe oprav​da​nja za Kri​spi​na, To​bi se čak pi​tao da li je, ne​g de du​bo​ko, taj čo​vek sa​mo ve​o ​ma glup. Ka​ko bi ina​če ob​ja​snio br​ljo​ti​nu s Ope​ra​ci​jom di​vlji​na? A po​sle je od​lu​tao do ve​li​čan​stve​ne iz​ja​ve Fri​dri​ha Ši​le​r a da je ljud​ska glu​post ono pro​tiv če​g a su se bo​g o​vi uza​lud bo​r i​li. Ni​je ta​ko, po To​bi​je​vom mi​šlje​nju, i ne​ma oprav​da​nja ni za ko​g a, bi​lo da je reč o bo​g u ili čo​ve​ku. Ono pro​tiv če​g a su se bo​g o​vi i svi ra​zum​ni lju​di uza​lud bo​r i​li ni​je bi​la glu​post. Bi​la je to či​sta, ne​o d​g o​vor​na, pro​kle​ta ne​za​in​te​r e​so​va​nost za iči​je in​te​r e​se osim sop​stve​nih. A to je, ko​li​ko se se​ća, ono o če​mu je raz​mi​šljao dok je ula​zio u svo​ju ku​ću, peo se uza ste​pe​ni​ce do svog sta​na, ot​klju​ča​vao vra​ta i kre​nuo da upa​li sve​tlo, kad mu je ne​ko gur​nuo zgu​žva​nu mo​kru kr​pu u gr​lo i ve​zao mu ru​ke pla​stič​nom tra​kom iza le​đa i ve​r o​vat​no – ma​da u to ni​je bio si​g u​r an, ni​je to vi​deo ni​ti ka​sni​je pro​na​šao ne​ki trag, sa​mo se se​tio to​g a po le​plji​vom mi​r i​su – na​vu​kao gru​bu vre​ću pre​ko gla​ve, kao uvod u naj​g o​r e ba​ti​ne ko​je je mo​g ao da za​mi​sli. Ili je mo​žda – ka​sni​je je raz​mi​šljao – ta vre​ća bi​la oz​na​ka za ne​ku vr​stu ne​do​dir​lji​ve zo​ne za nje​go​ve na​pa​da​če, jer je je​di​ni deo te​la ko​ji mu je os​tao ne​dir​nut bi​lo nje​g o​vo li​ce. A ako je bi​lo ika​kve

na​zna​ke, tad ili ka​sni​je, ko ga je pre​tu​kao, bio je to ne​po​znat mu​ški glas bez na​g la​ska ko​ji je go​vo​r io: – Ne​moj​te da una​ka​zi​te pi​zdu – sa​mo​u​ve​r e​no, za​po​ved​nič​ki. Pr​vi udar​ci su, ne​sum​nji​vo, bi​li naj​bol​ni​ji i kraj​nje ne​o ​če​ki​va​ni. Dok su ga na​pa​da​či čvr​sto dr​ža​li, mi​slio je da će mu pu​ći kič​ma, a on​da i vrat. A on​da su od​lu​či​li da ga da​ve, za​tim su se, u po​sled​njem tre​nut​ku, pre​do​mi​sli​li. Po​tom su ga za​su​li ki​šom uda​r a​ca u sto​mak, bu​bre​g e, pre​po​ne, za​tim po​no​vo u pre​po​ne, bez pre​stan​ka, što se na​sta​vi​lo, ko​li​ko se se​ća, i po​što se one​sve​stio. Ali ne pre ne​g o što mu je is​ti ne​i​den​ti​fi​ko​va​ni glas šap​nuo na uvo, is​tim za​po​ved​nim to​nom: – Ne mi​sli da je ovo go​to​vo, sin​ko. To je sa​mo po​če​tak. Za​pam​ti to. * Mo​g li su da ga os​ta​ve u pred​so​blju, ili da ga ba​ce na ku​hinj​ski pod i os​ta​ve ga ta​mo, ali ko god da su bi​li, ima​li su odre​đen ni​vo. Mo​r a​li su da ga po​lo​že na kre​vet, pa​žlji​vo kao po​g reb​ni​ci, iz​u​ju mu pa​ti​ke i ski​nu ve​trov​ku, i po​bri​nu se da na noć​nom sto​či​ću po​r ed nje​g a bu​de bo​kal s vo​dom i ča​ša. Nje​g ov ruč​ni sat po​ka​zi​vao je pet sa​ti, ali ta​ko je bi​lo već ne​ko vre​me, ta​ko da je pret​po​sta​vio da je sat ko​la​te​r al​na šte​ta pre​bi​ja​nja. Da​tum je bio za​g la​vljen iz​me​đu dva bro​ja, a za​si​g ur​no je če​tvr​tak bio dan kad je ugo​vo​r io sa​sta​nak sa Ma​li​šom, a sa​mim tim i dan kad su ga za​sko​či​li i od​ve​zli u šu​mu Sent Džon, i mo​žda je – ali ko bi to mo​g ao da zna? – da​nas pe​tak, što zna​či da će se Sa​li, nje​g o​va po​moć​ni​ca, pi​ta​ti ko​li​ko du​g o će ga bo​le​ti taj um​njak. Ta​ma ko​ju je vi​deo kroz pro​zor bez za​ve​sa na​g o​ve​šta​va​la je noć, ali pi​ta​nje je da li se sa​mo nje​mu spu​sti​la noć ili i svi​ma os​ta​li​ma. Kre​vet mu je bio pre​kri​ven blju​vo​ti​nom, ko​je je bi​lo i na po​du, us​ta​ja​le i sve​že. Se​ća se i da je na​po​la pu​zio, na​po​la ba​u​ljao do ku​pa​ti​la, ka​ko bi po​vra​ćao u klo​zet​sku šo​lju, da bi ot​krio, kao i mno​g i hra​bri pla​ni​na​r i pre nje​g a, da je si​la​zak niz pla​ni​nu te​ži ne​g o us​pon uz nju. Zvu​ci lju​di i sa​o ​bra​ća​ja s uli​ce bi​li su pri​g u​še​ni, ali opet ni​je znao da li je to či​nje​ni​ca ili sa​mo nje​g ov uti​sak. Zvu​ci su za​si​g ur​no bi​li, pri​g u​še​ni, a ne pre​g la​sni, kao sva​ke ve​če​r i – pod pret​po​stav​kom da je stvar​no ve​če. I za​to je ra​ci​o ​nal​ni​je ob​ja​šnje​nje bi​lo da je sva​nu​lo, da on le​ži tu iz​me​đu dva​na​est i če​tr​na​est sa​ti, dre​ma​ju​ći i po​vra​ća​ju​ći, ili se jed​no​stav​no bo​r e​ći s bo​lom, što je pri​ča za se​be, i da ne​ma pred​sta​vu o pro​to​ku vre​me​na. Ma​lo-po​ma​lo je ot​kri​vao i po​ste​pe​no pro​na​la​zio iz​vor mja​u​ka​nja ko​je je do​pi​r a​lo is​pod kre​ve​ta. Bio je to sre​br​ni te​le​fon ko​ji je za​vi​jao. Sa​krio ga je iz​me​đu opru​g a i du​še​ka pre ne​g o što je kre​nuo da se na​đe sa Ma​li​šom, a za​što ga je os​ta​vio uklju​če​nog, bi​la je još jed​na mi​ste​r i​ja, kao oči​g led​no i sa​mom te​le​fo​nu, jer je nje​g o​vo za​vi​ja​nje po​sta​lo ne​u​ver​lji​vo i ubr​zo za​mr​lo. Za​to je sma​trao ne​o p​hod​nim da pri​ku​pi pre​o ​sta​lu sna​g u, sko​tr​lja se s kre​ve​ta i pad​ne na pod, gde će, sa​mo u svo​jim mi​sli​ma, umi​r a​ti ne​ko vre​me, pre ne​g o što pru​ži ru​ku pre​ma opru​g a​ma, po​dvu​če prst is​pod njih i os​lo​ni se na le​vu ša​ku, dok de​snom – oba​mr​lom i ve​r o​vat​no slo​mlje​nom – ne uhva​ti te​le​fon, uz​me ga i pri​ti​sne na gru​di, is​to​vre​me​no po​me​r a​ju​ći le​vu ša​ku i pa​da​ju​ći na pod. Po​sle to​g a, tre​ba​lo je sa​mo pri​ti​snu​ti ze​le​nu slu​ša​li​cu i re​ći zdra​vo, s ono​li​ko ve​dri​ne ko​li​ko je mo​g ao da is​ce​di iz se​be. A kad se ni​ko ni​je ja​vio a str​plje​nje ga iz​da​lo, str​plje​nje ili sna​g a, ka​zao je: – Do​bro sam, Emi​li. Po​ma​lo iz​u​bi​jan, to je sve. Sa​mo ne​moj da do​la​ziš. Mo​lim te. Za​r a​zan sam – pod tim je mi​slio ka​ko se sti​di se​be; Ma​li​ša je bio ne​u​speh; ni​šta ni​je po​sti​g ao, osim što je do​bio naj​g o​r e ba​ti​ne u ži​vo​tu; za​je​bao je stvar, baš kao i nje​g ov otac; a ko​li​ko zna, ovaj stan je pod pri​smo​trom i on je po​sled​nja oso​ba na sve​tu ko​g a bi ona tre​ba​lo da po​se​ti, bi​lo kao le​kar ili u ne​kom dru​g om svoj​stvu. On​da je, dok je pre​ki​dao ve​zu, shva​tio da ona io​na​ko ne bi mo​g la da do​đe, jer ne zna gde on ži​vi,

ni​kad joj to ni​je ka​zao, osim što je po​mi​njao Aj​ling​ton, a Aj​ling​ton se pro​te​že na ne​ko​li​ko kva​drat​nih ki​lo​me​ta​r a gu​sto na​se​lje​nog po​druč​ja, ta​ko da je bio be​zbe​dan. A i ona, svi​đa​lo joj se to ili ne. Mo​gao je da is​klju​či pro​kle​ti​nju i od​spa​va, što je i ura​dio, pa se po​no​vo pro​bu​dio, ovog pu​ta ne zbog te​le​fo​na, već zbog gro​mo​g la​snog lu​pa​nja u vra​ta – ko​je, po nje​g o​vom mi​šlje​nju, ni​je pro​i​zvo​di​la ljud​ska ru​ka ne​g o ne​ki te​žak pred​met – a on​da ga je usko​r o za​me​nio po​vi​šen Emi​lin glas, ve​o ​ma sli​čan gla​su nje​ne maj​ke. – Sto​jim is​pred tvo​jih vra​ta, To​bi – po​no​vi​la je, sa​svim iz​li​šno, dru​g i ili tre​ći put. – I ako usko​r o ne otvo​r iš, za​mo​li​ću su​se​da s do​njeg spra​ta da mi po​mog​ne da pro​va​lim. Zna da sam le​kar i čuo je lup​nja​vu iz tvog sta​na. Ču​ješ li me, To​bi? Pri​ti​skam zvo​no, ali ga ne ču​jem. Bi​la je u pra​vu. Zvo​no je emi​to​va​lo sa​mo ne​pri​jat​no kr​ča​nje. – To​bi, mo​lim te, do​đi do vra​ta. Sa​mo mi se ja​vi, To​bi. Ne že​lim da pro​va​lju​jem. – Za​ću​ta​la je. – Ili je ne​ko s to​bom? Ovo po​sled​nje pi​ta​nje bi​lo mu je pre​vi​še, i za​to je ka​zao: – Do​la​zim – i pro​ve​r io da li mu je šlic za​kop​čan, pre ne​g o što se po​no​vo sko​tr​ljao s kre​ve​ta i, na​po​la se va​lja​ju​ći po po​du, na​po​la pu​ze​ći, kre​nuo pro​la​zom s le​ve stra​ne, ko​ji je bio ume​r e​no čist. Sti​g av​ši do vra​ta, us​peo je da klek​ne i da se za​dr​ži u tom po​lo​ža​ju do​volj​no du​g o da iz​va​di ključ iz dže​pa, uba​ci u bra​vu i dva​put ga okre​ne le​vom ru​kom. * U ku​hi​nji je vla​da​la grob​na ti​ši​na. Kre​vet​ski čar​ša​vi su se spo​r o okre​ta​li u ma​ši​ni za pra​nje ru​blja. To​bi je se​deo go​to​vo us​prav​no u kuć​nom ogr​ta​ču, a Emi​li je, okre​nu​ta le​đi​ma, pod​g re​va​la li​men​ku pi​le​će su​pe ko​ju je ku​pi​la kad je iš​la da do​ne​se iz apo​te​ke le​ko​ve ko​je mu je sa​ma pre​pi​sa​la. Svu​kla ga je i opra​la mu na​g o te​lo s pro​fe​si​o ​nal​nom rav​no​du​šno​šću, pri​me​ću​ju​ći, bez ko​men​ta​r a, nje​g o​ve iz​u​zet​no na​te​kle ge​ni​ta​li​je. Po​slu​ša​la mu je sr​ce, iz​me​r i​la puls, pre​šla mu ru​kom pre​ko sto​ma​ka, po​tra​ži​la pre​lo​me i ošte​će​ne li​g a​men​te, za​sta​la kod raz​de​r o​ti​na na vra​tu od da​vlje​nja, sta​vi​la mu led na mo​dri​ce i da​la mu pa​r a​ce​ta​mol pro​tiv bo​lo​va, pa mu po​mo​g la da hra​mlje hod​ni​kom, s le​vom ru​kom oko nje​nog vra​ta i pre​ko ra​me​na, dok ga je de​snom dr​ža​la za de​sni kuk. Ali sve do​tad, je​di​ne re​či ko​je su raz​me​ni​li bi​le su: – Po​ku​šaj da se ne po​me​r aš, To​bi – ili – Ovo će te ma​lo za​bo​le​ti – i, ma​lo​pre – Daj mi ključ, i ne po​me​r aj se dok se ne vra​tim. Sad je po​sta​vlja​la te​ška pi​ta​nja. – Ko ti je ovo ura​dio? – Ne znam. – Znaš li za​što su to ura​di​li? To je bio sa​mo po​če​tak, mi​slio je. Da me upo​zo​r e. Da me ka​zne što sam bio ra​do​znao i spre​če me da ubu​du​će bu​dem ra​do​znao. Ali sve je to bi​lo su​vi​še ne​ja​sno, i su​vi​še du​g a pri​ča, ta​ko da ni​šta ni​je re​kao. – Pa, ko god da je to ura​dio, mo​r a da je ko​r i​stio bok​ser – re​kla je, kad joj je do​ja​di​lo da če​ka. – Mo​žda je sa​mo imao pr​ste​nje na ru​ka​ma – na​po​me​nuo je, se​tiv​ši se Eli​o ​to​vih ša​ka na vo​la​nu. – Do​zvo​li mi da po​zo​vem po​li​ci​ju. Smem li da ih po​zo​vem? – Ne​ma svr​he. – Za​što? Za​to što po​li​ci​ja ni​je re​še​nje, već pro​blem. Ali opet, te​ško je to iz​r e​ći, ta​ko da je ću​tao. – Sa​svim je mo​g u​će da imaš unu​tra​šnje kr​va​r e​nje sle​zi​ne, što mo​že da bu​de opa​sno po ži​vot – na​sta​vi​la je Emi​li. – Mo​r am da te od​ve​dem u bol​ni​cu na sni​ma​nje.

– Do​bro sam. Či​tav sam. Tre​ba​lo bi da ideš ku​ći. Mo​lim te. Mo​g u da se vra​te. Oz​bilj​no. – Ni​si či​tav, i po​treb​no ti je le​če​nje, To​bi – od​g o​vo​r i​la je na​bu​si​to, i raz​g o​vor je mo​g ao da se na​sta​vi ta​ko une​do​g led, da zvo​no na vra​ti​ma ni​je oda​bra​lo baš taj tre​nu​tak da za​kre​šti iz za​r đa​le me​tal​ne ku​ti​je iz​nad Emi​li​ne gla​ve. Pre​sta​la je da me​ša su​pu i po​g le​da​la je ku​ti​ju, za​tim ra​do​zna​lo u To​bi​ja, ko​ji je kre​nuo da sleg​ne ra​me​ni​ma, a on​da se pre​do​mi​slio. – Ne otva​r aj – ka​zao je. – Za​što? Ko je to? – Ni​ko. Ni​ko do​bar. Mo​lim te. I vi​dev​ši je ka​ko uz​i​ma klju​če​ve sa da​ske po​kraj su​do​pe​r e i kre​će pre​ma vra​ti​ma: – Emi​li. Ovo je mo​ja ku​ća. Pu​sti nek zvo​ni! Ali na​sta​vi​lo je da zvo​ni: dru​g o kre​šta​nje, du​že ne​g o pr​vo. – Je li to ne​ka že​na? – pi​ta​la je, još uvek na vra​ti​ma ku​hi​nje. – Ne​ma ni​ka​kve že​ne! – Ne mo​g u da se kri​jem, To​bi. I ne mo​g u da se pla​šim. Da li bi otvo​r io da si zdrav i da ja ni​sam ov​de? – Ne po​zna​ješ te lju​de! Po​g le​daj me! Ali od​bi​la je da bu​de za​stra​še​na. – Tvoj kom​ši​ja s do​njeg spra​ta si​g ur​no že​li da pro​ve​r i ka​ko si. – Emi​li, za​bo​g a! Ov​de se ne ra​di o pa​žlji​vim kom​ši​ja​ma! Ali ona je već oti​šla. Za​tvo​r e​nih oči​ju, za​dr​ža​vao je dah i os​lu​ški​vao. Čuo je okre​ta​nje klju​ča, čuo je njen glas, za​tim mno​g o ti​ši mu​ški glas, kao pri​g u​šen glas u cr​kvi, ali ni​je ga pre​po​znao, ma​da je ose​ćao da bi tre​ba​lo. Čuo je za​tva​r a​nje ula​znih vra​ta. Iza​šla je na​po​lje da raz​g o​va​r a s njim. Ali ko je to, do​đa​vo​la? Da li ju je od​vu​kao na​po​lje? Je​su li se vra​ti​li da se iz​vi​ne ili do​vr​še po​sao? Ili su mi​sli​li da su me gre​škom ubi​li, pa ih je Kri​spin po​slao da to ut​vr​de? Pod na​le​tom uža​sa ko​ji ga je ob​u​zeo, sve je bi​lo mo​g u​će. Još uvek je na​po​lju. Šta li ra​di? Zar mi​sli da je ne​r a​nji​va? Šta li su joj ura​di​li? Mi​nu​ti su kao sa​ti. Za​bo​ga! Ula​zna vra​ta se otva​r a​ju. Po​no​vo se za​tva​r a​ju. Spo​r i, od​luč​ni ko​r a​ci pri​bli​ža​va​ju se hod​ni​kom. Ne nje​ni. Za​si​g ur​no ne Emi​li​ni. Ta oso​ba je znat​no te​ža od nje. Uhva​ti​li su je i sad do​la​ze po me​ne! Ali to su bi​li Emi​li​ni ko​r a​ci: pro​fe​si​o ​nal​ne i de​lo​tvor​ne Emi​li. Kad se po​no​vo po​ja​vi​la, us​tao je sa sto​li​ce i os​la​njao se na sto, ka​ko bi sti​g ao do ku​hinj​ske fi​o ​ke i uzeo nož. Za​tim ju je vi​deo ka​ko sto​ji na vra​ti​ma, zbu​nje​no i dr​ži pa​ket umo​tan u smeđ pa​pir uve​zan ka​na​pom. – Ko je to bio? – Ne znam. Re​kao je da ćeš zna​ti o če​mu se ra​di. – Je​bo te bog! Uz​i​ma​ju​ći pa​ket, okre​nuo joj je le​đa – u stva​r i, bio je to ja​lov po​ku​šaj da je za​šti​ti za slu​čaj da do​đe do ek​splo​zi​je – i po​čeo gro​zni​ča​vo da pre​pi​pa​va pa​ket, u po​tra​zi za de​to​na​to​r i​ma, taj​me​r i​ma, ek​se​r i​ma ili ne​čim za šta su mi​sli​li da će po​ja​ča​ti uči​nak, kao što je pri​stu​pio Ki​to​vom noć​nom pi​smu, ali sa​da još pre​stra​vlje​ni​ji.

Ali je​di​no što je na​pi​pao, po​sle du​g e pre​tra​g e, bio je sve​ža​nj pa​pi​r a i ve​li​ka spa​ja​li​ca. – Ka​ko je iz​g le​dao? – pi​tao je za​di​ha​no. – Ni​zak. Do​bro ode​ven. – Sta​r ost? – Še​zde​se​tak. – Ka​ži mi šta je re​kao: nje​g o​ve re​či. – Imam pa​ket za svog pri​ja​te​lja i biv​šeg ko​le​gu To​bi​ja Be​la. On​da ne​što o to​me da li je do​šao na pra​vu adre​su… – Tre​ba mi nož. Do​da​la mu je nož i on je ra​se​kao pa​ket upra​vo ona​ko ka​ko je ra​se​kao Ki​to​vo pi​smo, sa stra​ne, i iz​va​dio umr​lja​nu fo​to​ko​pi​ju do​si​jea Mi​ni​star​stva spolj​nih po​slo​va s upo​zo​r e​nji​ma is​pi​sa​nim cr​nom, be​lom i cr​ve​nom bo​jom. Otvo​r io ga je i za​te​kao se​be ka​ko zu​r i, s ne​ve​r i​com, u sve​ža​nj li​sto​va spo​je​nih spa​ja​li​com, is​pi​sa​nih ured​nim, pre​po​zna​tlji​vim ru​ko​pi​som, ko​ji ga je pra​tio od na​me​šte​nja do na​me​šte​nja, po​sled​njih osam go​di​na. Na sa​mom vr​hu, u vi​du pro​prat​nog pi​sma, list pa​pi​r a bez za​g la​vlja, is​pi​san is​tim pre​po​zna​tlji​vim ru​ko​pi​som: Dra​gi moj To​bi, Ko​li​ko sam čuo, već si imao pred​i​gru, ali ne i za​vr​še​tak. Evo, sti​dim se zbog to​ga… Ni​je da​lje či​tao. Vra​ća​ju​ći po​r u​ku na vrh sve​žnja, po​mno je či​tao pr​vu stra​ni​cu: OPE​RA​CI​JA DI​VLJI​NA – PO​SLE​DI​CE I PRE​PO​RU​KE Sr​ce mu je tu​klo kao lu​do, di​sa​nje mu se ubr​za​lo i pi​tao se da li će, po​sle sve​g a, umre​ti. Mo​žda se i Emi​li to pi​ta​la, jer je pa​la na ko​le​na po​r ed nje​g a. – Otvo​r i​la si vra​ta. Šta se on​da do​g o​di​lo? – pro​mu​cao je, gro​zni​ča​vo li​sta​ju​ći stra​ni​ce. – Otvo​r i​la sam vra​ta – sad ne​žno, da mu udo​vo​lji – on je sta​jao ta​mo. Iz​ne​na​dio se kad me je ugle​dao i pi​tao je da li si tu. Re​kao je da je biv​ši ko​le​g a i tvoj pri​ja​te​lj, i da ima pa​ket za te​be. – A šta si ti re​kla? – Re​kla sam da si tu. Ali da ti ni​je do​bro, i da sam ja tvoj le​kar. Da mi​slim da te ne tre​ba uz​ne​mi​ra​va​ti, on​da sam upi​ta​la mo​g u li ja da po​mog​nem? – A on… haj​de! – Pi​tao je šta ti je. Re​kla sam da mi je žao, ali da ne smem da mu ka​žem ni​šta bez tvo​je do​zvo​le, ali sad ti je bo​lje, os​ta​lo će se ut​vr​di​ti pri​li​kom da​ljih ana​li​za. I da se upra​vo spre​mam da po​zo​vem hit​nu po​moć, što je is​ti​na. Ču​ješ li me, To​bi? Čuo ju je, ali je us​put li​stao fo​to​ko​pi​r a​ne stra​ni​ce. – I šta on​da? – Iz​g le​dao je po​ma​lo za​te​če​no, za​u​stio je da ne​što ka​že, po​g le​dao me je po​no​vo – po​ma​lo su​znim oči​ma, re​kla bih – i on​da je pi​tao ka​ko se zo​vem. – Ka​ži šta je re​kao. Šta je tač​no re​kao? – Za​bo​ga, To​bi. – Ipak je od​g o​vo​r i​la: – Da li ću bi​ti bez​o​bra​zan ako upi​tam ka​ko se zo​ve​te? Je​si li

za​do​vo​ljan? – A ti si mu re​kla svo​je ime. Re​kla si Pro​bin? – Dok​tor​ka Pro​bin. Šta si oče​ki​vao da ka​žem? – gle​da​la je To​bi​ja ka​ko zu​r i u nju. – Le​ka​r i su is​kre​ni, To​bi. Pra​vi le​ka​r i da​ju svo​ja ime​na. Svo​ja pra​va ime​na. – Ka​ko je to pri​mio? – On​da mu lju​ba​zno re​ci​te ka​ko se di​vim nje​go​vom iz​bo​ru me​di​cin​skih sa​vet​ni​ka, a ja sam po​mi​sli​la da je to po​ma​lo dr​sko. Za​tim mi je dao ovaj pa​ket, za te​be. – Za me​ne? Ka​ko me je opi​sao? – Za To​bi​ja! Ka​ko si, je​bo​te, mi​slio da te je opi​sao? Tra​že​ći po​r u​ku ko​ju je sta​vio is​pod fo​to​ko​pi​r a​nih stra​na, pro​či​tao je os​ta​tak: … ne​ćeš se iz​ne​na​di​ti kad sa​znaš da sam za​klju​čio da, na​po​kon, kor​po​ra​tiv​ni ži​vot ni​je za me​ne, mi​slim da si sa​gla​san, i u skla​du s tim, na​gra​dio sam se​be du​gim na​i​me​no​va​njem u da​le​kim kra​je​vi​ma. Tvoj, kao i uvek, Džaj​ls Ou​kli P. S. Pri​la​žem me​mo​rij​ski stik, ko​ji sa​dr​ži is​ti ma​te​ri​jal. Mo​žda ćeš ga pri​dru​ži​ti onom za ko​ji pret​po​sta​vljam da ga već imaš. Dž. O. P. P. S. Mo​gu li, ta​ko​đe, da pre​dlo​žim da, šta god od​lu​čiš, ura​diš to br​zo, jer po​sto​je oz​bilj​ne na​zna​ke da će dru​gi bi​ti br​ži? Dž. O. P. P. P. S. Uz​dr​ža​ću se od na​še lju​blje​ne di​plo​mat​ske na​vi​ke da po​no​vim svo​je iz​ra​ze naj​du​bljeg uva​ža​va​nja, po​što znam da će pro​ći ne​pri​me​će​no. Dž. O. A u pro​zir​noj pla​stič​noj kap​su​li, za​le​plje​noj za vrh stra​ne – sa​svim si​g ur​no: me​mo​r ij​ski stik ured​no oz​na​čen sa IS​T I DO​KU​MENT. * Sta​jao je po​kraj ku​hinj​skog pro​zo​r a, ni sam ne zna​ju​ći ka​ko se ob​r eo ta​mo, kri​ve​ći vrat da po​g le​da na uli​cu. Emi​li je sta​ja​la po​kraj nje​g a, dr​že​ći ga za mi​ši​cu, da ne bi pao. Ali od Džajl​sa Ou​kli​ja, di​plo​ma​te ko​ji je sve ra​dio na​po​la, a ko​ji je ko​nač​no od​lu​čio da ne​što ura​di do kra​ja, ni​je bi​lo ni tra​g a. Ali ot​kud tu ra​dio-kom​bi Kvik-fi​ta, par​ki​r an sa​mo tri​de​se​tak me​ta​r a da​lje, na dru​g oj stra​ni uli​ce? I za​što su po​treb​na tro​ji​ca krup​nih mu​ška​r a​ca da za​me​ne pred​nji to​čak na ne​kom pe​žou? – Emi​li, mo​lim te. Uči​ni mi ne​što. – Po​što te od​ve​dem u bol​ni​cu. – Pre​tra​ži do​nju fi​o ​ku one ko​mo​de, i pro​na​đi me​mo​r ij​ski stik s mo​je di​plom​ske žur​ke u Bri​sto​lu. Mo​lim te. Dok je ona tra​ži​la, on je, na​sla​nja​ju​ći se na zid, sti​g ao do svog sto​la. Ne​po​vre​đe​nom ru​kom je uklju​čio kom​pju​ter, ali ni​šta se ni​je do​g o​di​lo. Pro​ve​r io je kabl, utič​ni​cu, po​no​vo po​ku​šao da ga uklju​či. Još uvek ni​šta. U me​đu​vre​me​nu, Emi​li​na po​tra​g a je da​la re​zul​ta​te. Pro​na​šla je me​mo​r ij​ski stik i dr​ža​la ga je u ru​ci.

– Mo​r am da idem – re​kao je, ne​spret​no ga uz​i​ma​ju​ći od nje. Sr​ce mu je po​no​vo tu​klo kao lu​do. Ose​ćao je muč​ni​nu, ali um mu je bio bi​star i pre​ci​zan. – Slu​šaj me, mo​lim te. U Ka​le​do​ni​jan ro​u​du po​sto​ji pro​dav​ni​ca Mi​mis. Pre​ko​pu​ta sa​lo​na za te​to​va​žu Di​vajn kan​vas i ne​kog eti​o p​skog re​sto​r a​na. – Za​što mu je sve bi​lo ta​ko ja​sno? Da li umi​r e? Po na​či​nu ka​ko je zu​r i​la u nje​g a, mo​žda i umi​r e. – Pa šta s tim? – pi​ta​la ga je. Ali nje​g o​ve oči su već gle​da​le na uli​cu. – Pr​vo mi ka​ži je​su li još uvek ta​mo. Tri rad​ni​ka ko​ja raz​g o​va​r a​ju o ne​kim glu​po​sti​ma. – Lju​di na uli​ci sve vre​me raz​g o​va​r a​ju o glu​po​sti​ma. Šta je s Mi​mis? Ko je ta Mi​mi? – In​ter​net ka​fe. Tre​ba​ju mi ci​pe​le. Uni​šti​li su mi kom​pju​ter. I tre​ba mi blek​be​r i, zbog adre​sa. Gor​nja le​va fi​o ​ka mog sto​la. I ča​r a​pe. Tre​ba​ju mi ča​r a​pe. On​da vi​di da li su oni lju​di još uvek ta​mo. Pro​na​šla je nje​g o​vu ve​trov​ku, ko​ja je bi​la zgu​žva​na ali či​ta​va, i spu​sti​la mu blek​be​r i u le​vi džep. Po​mo​g la mu je da obu​je ča​r a​pe i ci​pe​le, i oti​šla da vi​di je​su li oni lju​di još uvek ta​mo. Bi​li su. Re​kla je: – Ni​si u sta​nju to da ura​diš, To​bi – i po​mo​g la mu je da mu​ko​trp​no od​še​pa hod​ni​kom. – Sa​mo me spu​sti ni​za ste​pe​ni​ce. On​da idi. Ura​di​la si sve što si mo​g la. Bi​la si sjaj​na. Iz​vi​ni zbog ne​r e​da. * Ste​pe​ni​šte bi mo​žda bi​lo ma​nje ko​šmar​no da su mo​g li da se usa​g la​se gde da Emi​li sta​ne: iz​nad nje​g a, da mu po​mog​ne da ho​da ili is​pod nje​g a, da ga do​če​ka ako po​klek​ne? To​bi​je​vo mi​šlje​nje bi​lo je da je sta​ja​nje is​pod nje​g a be​smi​sle​no, ne bi mo​g la da iz​dr​ži nje​g o​vu te​ži​nu i on​da bi pa​li jed​no pre​ko dru​gog. Emi​li se us​pro​ti​vi​la i re​kla da ne​će mo​ći da ga za​u​sta​vi vi​ka​njem na uvo ako poč​ne da pa​da. Ali ti raz​g o​vo​r i su do​la​zi​li i od​la​zi​li u ble​sko​vi​ma iz​me​đu na​por​nog spu​šta​nja ni​za ste​pe​ni​ce i na uli​cu, za​tim raz​mi​šlja​nja – obo​je su raz​mi​šlja​li – za​što je​dan uni​for​mi​san po​li​ca​jac sto​ji na uglu Kla​ud​sli ro​u​da, jer ko još da​nas sma​tra be​za​zle​nim po​li​caj​ca ko​ji sto​ji sam na uli​ci? I – To​bi se pi​tao – za​što taj na​vod​ni tim iz Kvik-fi​ta ni​je još uvek pro​me​nio pro​kle​ti to​čak? Ali ka​kvo god da je bi​lo ob​ja​šnje​nje, mo​r ao je da sklo​ni Emi​li oda​tle, od sve​g a, za nje​no do​bro, jer po​sled​nje što je že​leo bi​lo je da od nje na​či​ni sa​u​če​sni​ka, što joj je ve​o ​ma ja​sno i po​tan​ko ob​ja​snio. I za​to ga je iz​ne​na​di​lo kad je ot​krio, dok se spre​mao da uđe u Ko​pen​ha​g en strit, i kre​ne ni​zbr​do, da ona ne sa​mo da je os​ta​la po​kraj nje​g a već ga je i na​vo​di​la, i ve​r o​vat​no ga i pri​dr​ža​va​la, jed​nom ru​kom ga dr​že​ći za pod​lak​ti​cu, kraj​nje ne​žen​stve​nom sna​g om, a dru​g om mu, gvo​zde​nim sti​skom, pri​dr​ža​va​la gor​nji deo le​đa, ve​što iz​be​g a​va​ju​ći mo​dri​ce, što ga je pod​se​ti​lo na to da je ona do​sad ve​o​ma do​bro upo​zna​la geo​g ra​fi​ju nje​g o​vog te​la. Bi​li su na ras​kr​sni​ci kad se on na​g lo za​u​sta​vio. – Sra​nje. – Šta je bi​lo? – Ne mo​g u da se se​tim. – Če​ga ne mo​žeš da se se​tiš, za ime sve​ta? – Da li je Mi​mis le​vo ili de​sno. – Če​kaj me ov​de. Po​sa​di​la ga je na klu​pu i on je zbu​nje​no če​kao dok je ona br​zo iz​vi​đa​la i vra​ti​la se s ve​šću da je Mi​mis ne​da​le​ko oda​tle, s le​ve stra​ne. Ali pr​vo je mo​r ao ne​što da joj obe​ća: – Ideš u bol​ni​cu čim ovo za​vr​ši​mo. Je​smo li se do​g o​vo​r i​li? Šta je sad? – Ne​mam je​be​ni no​vac.

– Pa ja imam. Mno​g o. Sva​đa​mo se kao sta​r i brač​ni par, po​mi​slio je, a ni u ob​r az se ni​smo po​lju​bi​li. Mo​žda je to re​kao na​g las, jer se ona sme​ši​la dok je otva​r a​la vra​ta mi​ni​ja​tur​ne ali bes​pre​kor​no či​ste pro​dav​ni​ce s ve​li​kim pul​tom od šper​plo​če, za ko​jim ni​je bi​lo ni​kog, i šan​kom na su​prot​nom kra​ju, s ka​fom i osve​že​nji​ma, i s po​ste​r om ko​ji vam nu​di da po​bolj​ša​te svoj ra​ču​nar, pro​ve​r i​te nje​g o​vo „zdra​vlje”, po​vra​ti​te iz​g u​blje​ne po​dat​ke i uk​lo​ni​te sve ne​pri​ja​telj​ske vi​r u​se. A is​pod tog po​ste​r a, šest kom​pju​ter​skih ka​bi​na i šest ko​r i​sni​ka u nji​ma, če​ti​r i crn​ca i dve pla​vu​še. Ni​jed​na slo​bod​na ka​bi​na, i za​to na​đi slo​bod​no me​sto i sa​če​kaj. I ta​ko je on seo za sto i če​kao dok Emi​li ni​je do​ne​la dva ča​ja i raz​g o​va​r a​la s me​na​dže​r om. Za​tim se vra​ti​la i se​la pre​ko​pu​ta To​bi​ja, dr​že​ći nje​g o​ve ša​ke pre​ko sto​la – ne sa​mo, že​leo je u to da ve​r u​je, iz me​di​cin​skih ra​zlo​g a – sve dok je​dan od mu​ška​r a​ca ni​je us​tao s bar​ske sto​li​ce, os​ta​viv​ši pra​znu ka​bi​nu. To​bi​ju se vr​te​lo u gla​vi, a pr​sti de​sne ša​ke su mu bi​li u lo​šem sta​nju, ta​ko da je Emi​li, na kra​ju, umet​nu​la me​mo​r ij​ske sti​ko​ve, dok je on či​tao adre​se iz svog blek​be​r i​ja: Gar​di​jan, Nju​jork taj​ms, Praj​vat aj, Re​priv, Ka​nal 4, BBC njuz, ITN, i na​po​kon – bez sve ša​le – Ode​lje​nje za me​di​je i in​for​ma​ci​je Mi​ni​star​stva spolj​nih po​slo​va Nje​nog ve​li​čan​stva. – I jed​na za mog oca – ka​za​la je i uku​ca​la Ki​to​vu imejl adre​su po se​ća​nju, pa pri​ti​snu​la po​ša​lji, po​što je do​da​la i adre​su svo​je maj​ke, za slu​čaj da se Kit još uvek du​r i u svom ša​to​r u i ne otva​r a imej​lo​ve. Za​tim se, nak​nad​no, To​bi se​tio fo​to​g ra​fi​ja ko​je mu je Bri​džid do​zvo​li​la da ko​pi​r a i in​si​sti​r ao je da Emi​li po​ša​lje i njih. Emi​li je još uvek to ra​di​la kad je To​bi za​čuo ur​la​nje si​r e​na i is​pr​va po​mi​slio da hit​na po​moć do​la​zi po nje​g a, i da je Emi​li ne​ka​ko us​pe​la da ih po​zo​ve, mo​žda dok su bi​li u sta​nu, kad je raz​g o​va​r a​la s Ou​kli​jem, is​pred vra​ta. Za​tim je za​klju​čio da ona ni​ka​ko ni​je mo​g la to da ura​di a da mu ne ka​že, jer ako je u ne​što bio si​gu​r an u ve​zi s Emi​li, to je da u njoj ne​ma ni gra​ma ne​i​skre​no​sti. Ako je Emi​li re​kla: – Po​zva​ću hit​nu po​moć kad za​vr​ši​mo po​sao u Mi​mi​su – on​da bi tek tad po​zva​la hit​nu po​moć, i ni ča​ska ra​ni​je. Sle​de​će što je po​mi​slio: do​la​ze po Džajl​sa, Džaj​ls se ba​cio pod au​to​bus; jer kad čo​vek kao što je Džaj​ls, kraj​nje po​me​ten, ka​že da će se​bi obez​be​di​ti na​i​me​no​va​nje u da​le​kim kra​je​vi​ma, mo​že​te to da shva​ti​te ka​ko že​li​te. On​da mu je pa​lo na pa​met da je, uklju​čiv​ši svoj blek​be​r i ka​ko bi pro​na​šao imejl adre​se i pre​ba​cio Bri​dži​di​ne fo​to​g ra​fi​je, po​slao sig​nal ko​ji sva​ko s od​g o​va​r a​ju​ćom opre​mom mo​že da pro​na​đe – po​no​vo je na​krat​ko po​stao Čo​vek iz Bej​r u​ta – i ako im du​ne, mo​g u da usme​r e ra​ke​tu po tom sig​na​lu i raz​ne​su gla​vu ne​sreć​nog ko​r i​sni​ka. Si​r e​ne su se um​no​ži​le, sad su bi​le gla​sni​je, pre​te​će su za​vi​ja​le. Is​pr​va mu se či​ni​lo da se pri​bli​ža​va​ju iz sa​mo jed​nog prav​ca. Ali ka​ko se hor pre​tva​r ao u za​vi​ja​nje, uz škri​pu koč​ni​ca, To​bi ni​je vi​še bio si​g u​r an u to – ni​ko ni​je mo​g ao da bu​de si​g u​r an, čak ni Emi​li – iz kog prav​ca do​la​ze.

Zahvalnost Za​hva​lju​jem De​ni​ju, Dže​si​ki i Ka​lu​mu za oži​vlja​va​nje mog is​tra​ži​va​nja na Gi​bral​ta​r u: le​ka​r i​ma Džejn Kri​spin, Ej​mi Frost i Džo​nu Ju​sta​su, za sa​ve​te iz me​di​ci​ne; no​vi​na​r u i pi​scu Mar​ku Ur​ba​nu, za ne​se​bič​ne sa​ve​te o voj​nim pi​ta​nji​ma; pi​scu, ak​ti​vi​sti i os​ni​va​ču Open de​mo​kra​si​ja, En​to​ni​ju Bar​ne​tu, što me je upu​tio u po​na​ša​nje no​vih la​bu​r i​sta u do​ba nji​ho​vog pa​da; Kler Al​g ar i nje​nim ko​le​g a​ma iz prav​ne fon​da​ci​je Ri​priv, što su me upu​ti​li u naj​no​vi​je na​pa​de bri​tan​ske vla​de na na​šu slo​bo​du, bez ob​zi​r a na to da li su ti na​pa​di već na sna​zi ili se tek pla​ni​r a​ju. Naj​vi​še že​lim da za​hva​lim Ker​nu Ro​su, biv​šem bri​tan​skom di​plo​ma​ti i di​r ek​to​r u ne​pro​fit​ne or​g a​ni​za​ci​je In​di​pen​dent di​plo​mat, ko​ji je na svom pri​me​r u do​ka​zao opa​sno​sti iz​no​še​nja ose​tlji​ve is​ti​ne vla​sti​ma. Bez Ker​no​vog pri​me​r a i nje​g o​vih je​zgro​vi​tih sa​ve​ta ova knji​g a bi bi​la mno​g o si​r o​ma​šni​ja.

BELEŠKE

1)

Iz​vor​ni iz​r az „ex​tra​o r​di​na​r y ren​di​ti​o n” na​ziv je za prak​su ne​za​ko​ni​tog, taj​nog od​vo​đe​nja za​r o​blje​ni​ka osum​nji​če​nih za te​r o​r i​zam ili kri​mi​nal u taj​ne za​tvo​r e i lo​g o​r e u ze​mlja​ma u ko​ji​ma vla​da​ju „la​ba​vi​ji” za​ko​ni o po​stu​pa​nju pre​ma za​tvo​re​ni​ci​ma. (Prim. prev.)