Oscar Wilde-Dusa Covjekova u Socijalizmu

Original title: Oscar Wilde The Soul of Man under Socialism First published in the Fortnightly Review, February 1891.

Izdavač se srdačno zahvaljuje na finansijskoj pomoći Ireland Literature Exchange (fond za prevode), Dablin, Irska. www.irelandliterature.com [email protected]

Oskar Vajld Duša čovekova u socijalizmu Sa engleskog preveo:

Dušan Maljković

2009 Karpos

G l a v n a p r e d n o s t uspostavljanja S o c i j a l i z m a nesu­ mnjivo je u činjenici da će nas on o s l o b o d i t i b e d n e n e o p h o d n o s t i da živimo za druge. N e o p h o d n o s t i koja t a k o t e g o b n o p r i t i s k a g o t o v o s v a k o g pri s a d a š n j e m stanju stvari. Z a i s t a , j e d v a d a joj iko m o ž e izmaći. U toku veka, veliki čovek od n a u k e k a o D a r v i n , veliki p e s n i k k a o K i t s , i s t a n č a n i kritički d u h k a o R e ­ n a n , 1 vrhunski u m e t n i k k a o Flober m o g a o je s vreme­ na na v r e m e da se o s a m i , držeći se dalje od d o m a š a j a b u č n i h zahteva d r u g i h , stajući „ p o d z a k l o n b e d e m a " k a k o Platon k a ž e . O s t v a r i l i s u t a k o savršenstvo o n o ­ ga u sebi, na svoju n e u p o r e d i v u dobrobit i na n e u p o redivu i trajnu dobrobit celog sveta. M e đ u t i m , to su izuzeci. Većina ljudi z a g o r c a sebi život n e z d r a v i m i preteranim d o b r o č i n s t v o m (altruism) — na to su zai­ sta p r i m o r a n i . O k r u ž e n i s u o d v r a t n i m s i r o m a š t v o m , odvratnom ružnoćom i odvratnom glađu. Neizbežno je da time b u d u d u b o k o p o g o đ e n i . Osećanja čovekova p o k r e ć u se brže od njegove mislenosti; i, k a o što s a m 1

Ernest Renan (1823—1892), francuski filozof i pisac. Bavio

se uglavnom kritikom crkve i političkom teorijom. Sve dalje primedbe u tekstu su p r i m e d b e prevodioca. 17]

pre izvesnog vremena naglasio u č l a n k u o ulozi kri­ tike, daleko je lakše saosećati sa o n i m a u patnji, ne­ goli biti sklon misli. S h o d n o t o m e , hvale v r e d n i m , ali p o g r e š n o u s m e r e n i m n a m e r a m a , oni se vrlo ozbiljno i vrlo osećajno posvećuju z a d a t k u izlečenja z â l a koja uviđaju. M e đ u t i m , njihovi melemi ne isceljuju, već s a m o produžuju bolest. D o i s t a , ti lekovi d e o su b o ­ lesti s a m e . O n i pokušavaju, p r i m e r a radi, d a reše p r o b l e m bede održavajući s i r o m a š n e u životu; ili ih zabavljaju, u slučaju onih najnaprednijih. M e đ u t i m , to nije rešenje — to s a m o p o v e ć a v a te­ š k o ć e . Ispravno je učiniti n a p o r i p o n o v n o s a g r a d i ­ t i društvo n a t a k v i m o s n o v a m a d a s i r o m a š t v o b u d e nemoguće. Vrline čovekoljublja s a m o su sprečile ostva­ renje t o g cilja. K a o š t o su najgori robovlasnici bili dobri p r e m a svojim r o b o v i m a i tako sprečili da u ž a s tog p o r e t k a s p o z n a j u oni koji su od njega s t r a d a l i i o n e m o g u ć i l i da ga r a z u m e j u oni koji su o njemu promišljali, t a k o , u s a d a š n j i m p r i l i k a m a u E n g l e s k o j , najviše štete n a n o s e ljudi koji pokušavaju da u č i n e najviše dobra. N a kraju s m o imali čitavu p o v o r k u oz­ biljnih poznavaoca t o g problema i života — školovanih ljudi iz 1st E n d a ( E a s t E n d ) — koji istupaju u javnosti, preklinjući zajednicu na suzdržavanje od nesebičnih poriva ka m i l o s r đ u , d o b r o n a m e r n o s t i i t o m e slično, jer takvo m i l o s r đ e u n i ž a v a i obeshrabruje. U p o t p u (8]

nosti su u pravu. M i l o s r đ e stvara m n o š t v o grehova. Valja i o v o reći: n e m o r a l n o je koristiti privatnu svojinu radi o l a k š a n j a stravičnih zâla, p o s l e d i c a in­ stitucije p r i v a t n o g vlasništva. T o j e i s t o v r e m e n o ne­ m o r a l n o i nepravično. N a r a v n o , S o c i j a l i z a m ć e sve o v o p r o m e n i t i . Lju­ di više neće živeti u s m r a d n i m s o b i č c i m a i smrdlji­ v i m dronjcima, odgajajući n e z d r a v u , izgladnelu d e c u u s r e d nepodnošljivog i p o t p u n o o d v r a t n o g ambijenta. S i g u r n o s t d r u š t v a neće zavisti, k a o d a n a s , o d vremen­ s k i h prilika. U k o l i k o z a v l a d a m r a z , s t o t i n e hiljada b e s p o s l e n i h r a d n i k a n e ć e lutati u l i c a m a u odvrat­ n o b e d n o m stanju, preklinjući svoje s u s e d e d a i m udele milostinju, skupljajući se ispred vrata o g a v n i h prihvatilišta ne bi li se d o k o p a l i korice hleba i nečistog prenoćišta. S v a k i član d r u š t v a učestvovaće u njego­ v o m o p š t e m blagostanju i sreći. A k o m r a z i n a s t u p i , n i k o m e neće z b o g t o g a biti gore. S d r u g e strane, S o c i j a l i z a m će predstavljati vrednost s a m p o sebi, zato što ć e dovesti d o I n d i v i d u a ­ lizma.2 Pretvarajući privatnu u d r u š t v e n u svojinu i s m e njujući s u p a r n i š t v o s a r a d n j o m , Socijalizam, K o m u n i ­ z a m , m a k a k o g a nazvali, o b n o v i ć e d r u š t v o d o ispra2

O s k a r Vajld u tekstu koristi velika slova za pojedine ap­

straktne imenice (Socijalizam, Individualizam kd). U prevodu s m o poštovali njegovu ortografiju. (9]

v n o g stanja p o t p u n o zdravog o r g a n i z m a i o s i g u r a č e materijalno blagostanje s v a k o g s v o g č l a n a . U stva­ ri, on će Ž i v o t u pružiti p o g o d n u o s n o v u i p o g o d ­ no okruženje. M e đ u t i m , da bi se Ž i v o t u p o t p u n o s t i razvio do najvišeg s t e p e n a savršenstva, p o t r e b n o je j o š nešto. I n d i v i d u a l i z a m . U k o l i k o je S o c i j a l i z a m au­ toritaran, a k o postoje V l a d e n a o r u ž a n e p r i v r e d n o m m o ć i k a o što su d a n a s naoružane političkom, ukoliko, rečju, b u d e m o i m a l i Industrijske Tiranije, o n d a ć e poslednje stanje čovekovo biti gore od prvog. Veliki broj ljudi k a d a r je i d a n - d a n a s da razvije izvesnu, veo­ m a ograničenu m e r u i n d i v i d u a l i z m a zahvaljujući p o ­ stojanju privatne svojine. O n i n e moraju d a zarađuju za život, ili su u m o g u ć n o s t i da biraju d e l o k r u g r a d a koji im o d g o v a r a i u k o m e uživaju. To su pesnici, fi­ lozofi, naučnici, ljudi od k u l t u r e — rečju, pravi ostva­ reni ljudi, preko kojih c e l o k u p n o C o v e č a n s t v o zadobija delimično ostvarenje. S d r u g e strane, postoji p u n o ljudi uvek na r u b u izgladnelosti jer n e m a j u s o p stveni imetak, n a g n a n i da rade poslove tegleće marve. Obavljaju d e l a t n o s t i p o t p u n o i m strane, p r i m o ­ rani b e s p o g o v o r n o m , n e r a z u m n o m , u n i ž a v a j u ć o m tiranijom n e m a š t i n e . To su siromasi, i m e đ u njima nema uzvišenog držanja, ljupkog govora, civilizacije, kulture, i s t a n č a n o s t i u uživanjima ili životne r a d o ­ sti. Covečanstvo crpi m n o g o u smislu materijalnog procvata od njihove zajedničke snage. M e đ u t i m , to [10]

su isključivo materijalni plodovi, a s i r o m a š a n čovek je s a m po sebi u p o t p u n o s t i beznačajan. J e d v a da pred­ stavlja beskrajno s i ć u š a n a t o m sile koja ga n i k a k o ne uvažava, već s l a m a : o d i s t a , o n a ga više voli skršenog, jer j e takav u m n o g o m e pokorniji. N a r a v n o , m o ž e se reći da I n d i v i d u a l i z a m stvoren u u s l o v i m a privatne svojine nije uvek, ili č a k po pravilu nije od izvrsne ili velelepne sorte, k a o i da siromasi imaju m n o g o vrlina, iako nemaju kulture ni ljupkosti. O b e tvrdnje s a s v i m s u tačne. Posedovanje privatnih d o b a r a često čini ljude d o z l a b o g a n e m o r a l n i m . N a r a ­ vno, t o j e j e d a n o d razloga z b o g kojih Socijalizam želi da se reši te institucije. U stvari, i m e t a k zaista predsta­ vlja n e u g o d n o s t . Pre nekoliko g o d i n a , ljudi koji su pu­ tovali u z d u ž i p o p r e k o ove zemlje, govorili su da svoji­ na n a m e ć e obaveze. G o v o r i l i su to često, n a d u g a č k o i naširoko, t a k o da je na kraju i C r k v a p o č e l a to da ponavlja. D a n a s se taj glas čuje sa svake govornice. I savršeno je istinit. Svojina ne s a m o da obavezuje, već o n a stvara toliko obaveza d a j e prava m u k a posedovati je u većem o b i m u . Iziskuje beskrajna potraživanja, beskrajne posvećenosti poslu, beskrajne brige. K a d a b i i m e t a k d o n o s i o s a m o uživanja, m o g l i b i s m o g a p o d n e t i — ali ga obaveze čine n e s n o s n i m . M o r a m o ga se resiti u interesu b o g a t i h . B e z ustezanja treba priznati vrline s i r o m a s i m a , ali o n e su žaljenja vredne. C e s t o n a m govore d a s u s i r o m a š n i zahvalni n a [11]

m i l o s r đ u . N e k i od njih bez s u m n j e j e s u , ali najbolji m e đ u njima n i s u n i k a d a zahvalni. O n i s u nezahvalni, nezadovoljni, neposlušni i b u n t o v n i . I imaju pravo da b u d u takvi. M i l o s r đ e doživljavaju k a o t r a g i k o m i č n i , n e p r i k l a d n i v i d d e l i m i č n e n a d o k n a d e ili b o l e ć i v o g davanja, koje često slede d r z a k p o k u š a j m i l o s r d n i k a d a zavede tiraniju n a d njihovim p r i v a t n i m ž i v o t i m a . Z a r d a b u d u zahvalni zbog m r v i c a palih s a b o g a t a š k i h trpeza? T r e b a l o bi da sede za s t o l o m i počinju to da shvataju. S t o se tiče nezadovoljstva, čovek zadovoljan t a k v i m okruženjem i t a k o b e d n i m n a č i n o m života bio bi savršeno beslovesan. U o č i m a p r o u č a v a l a c a istorije neposlušnost je i s k o n s k a ljudska vrlina. K r o z neposlušnost je ostvaren n a p r e d a k — n e p o k o r n o š ć u i p o b u n o m . P o n e k a d , siromasi s u p r e d m e t hvale z a r a d svoje štedljivosti. A l i preporučiti štednju s i r o m a š n o m groteskno je i uvredljivo. N a l i k je savetovanju č o v e k a koji u m i r e o d g l a d i d a m a n j e jede. Z a g r a d s k o g ili seoskog r a d n i k a štednja bi bila p o t p u n o n e m o r a l n a . Č o v e k ne bi trebalo da p o k a ž e da m o ž e živeti k a o bed n o hranjena životinja. T r e b a l o bi da odbije da t a k o živi, i da ili k r a d e ili zahteva socijalnu p o m o ć , što opet m n o g i smatraju v i d o m k r a đ e . U vezi sa prošenjem, si­ gurnije je prositi n e g o uzeti, ali je izvrsnije uzeti n e g o prositi. N e , s i r o m a h koji j e nezahvalan, n e č u v a r a n , nezadovoljan i b u n t o v a n jeste prava o s o b a i i m a m n o ­ go vrednog u sebi. U s v a k o m slučaju, on predstavlja (12]

zdrav protivglas. Vrle s i r o m a h e m o ž e m o sažaljevati, n a r a v n o , ali i m s e n i k a k o n e m o ž e m o diviti. S k l o ­ pili su lično primirje sa neprijateljem i za n e u k u s n i čorbuljak p r o d a l i prava koja im rođenjem pripadaju. S i g u r n o je i da su izuzetno glupi. M o g u u p o t p u n o ­ sti da r a z u m e m čoveka što prihvata z a k o n e koji štite privatno vlasništvo i p o d l e ž e p o r i v u g o m i l a n j a svojih d o b a r a , sve d o k j e s p o s o b a n d a p o d t i m u s l o v i m a ostvari n e k a k a v oblik bajnog i m i s a o n o g života. Ali mi je g o t o v o neverovatno k a k o čovek, k o m e je život u n a k a ž e n i k o j e m ga je z a k o n u č i n i o m r s k i m , m o ž e prećutno p o d r ž a v a t i njegov o p s t a n a k . I p a k , nije t e š k o t o m e n a ć i objašnjenja. J e d n o s t a ­ vno, b e d a i s i r o m a š t v o su u p o t p u n o s t i unižavajući, i u s p e š n o parališu prirodu čovekovu t a k o da ni jed­ n a k l a s a n i k a d a nije svesna s o p s t v e n o g stradanja. T o treba da im saopšte d r u g i ljudi, a njima se najčešće ne veruje. O p t u ž b e k r u p n i h p o s l o d a v a c a protiv agi­ tatora neupitno su istinite. Agitatori su g r u p a s m e t a l a koja se u sve m e š a , ljudi koji o d l a z e n e k o m savršeno zadovoljnom d r u š t v e n o m sloju i posipaju po njemu s e m e nezadovoljstva. Z a t o s u agitatori t a k o preko p o ­ trebni. U n a š e m n e p o t p u n o m stanju, b e z njih ne bi bilo napretka ka civilizaciji. R o p s t v o je iskorenjeno u Americi, ne k a o p o s l e d i c a delatnosti robova ili č a k naročite želje njih s a m i h da b u d u s l o b o d n i . U p o t p u ­ nosti je u k i n u t o s a s v i m n e z a k o n i t i m delanjem izve(131

snih agitatora u B o s t o n u i d r u g d e , agitatora koji nisu bili robovi ni robovlasnici, niti su z a i s t a i m a l i bilo k a k v e veze s a t i m pitanjem. B e z s u m n j e , abolicionisti su upalili zublje i započeli čitavu stvar. Zanimljivo je primetiti — ne s a m o da ih robovi n i s u značajnije p o d r ž a l i , n e g o abolicionisti t e š k o da su pridobili i njihovu n a k l o n o s t . K a d a s u s e n a i z m a k u rata robovi našli s l o b o d n i m , našli zaista toliko p o t p u n o slobod­ n i m d a s u bili s l o b o d n i i d a u m r u o d gladi, m n o g i o d njih g o r k o s u zažalili z b o g n o v o g stanja stvari. Z a mislioca, najtragičnija činjenica cele F r a n c u s k e revo­ lucije nije s m a k n u ć e Marije A n t o a n e t e zato što je bila kraljica, već dobrovoljni o d l a z a k izgladnelih seljaka Vandeje da g i n u z a r a d g n u s n o g cilja o d b r a n e feuda­ lizma. J a s n o je, d a k l e , d a n i k a k a v autoritarni Socijali­ z a m nije pravo rešenje. I d o k u s a d a š n j e m p o r e t k u v e o m a veliki broj ljudi m o ž e živeti ž i v o t o m koji p o seduje o d r e đ e n u m e r u s l o b o d e i izražaja i sreće, u režimu industrijsko-vojnom, ili u sistemu privredne tiranije, n i k o u o p š t e n e b i m o g a o i m a t i bilo k a k v u slobodu. D e o n a š e zajednice praktično je u r o p s t v u i to je žaljenja v r e d n o , ali je detinjasto predlagati p o ­ robljavanje c e l o k u p n e zajednice k a o rešenje. S v a k o m čoveku treba ostaviti s l o b o d u izbora z a n i m a n j a . N e sme biti izložen n i k a k v o m obliku prisile. U k o l i k o je to slučaj, njegov rad neće biti dobar za njega, neće biti [14]

d o b a r s a m po sebi, i neće biti d o b a r za d r u g e . P o d ra­ d o m prosto m i s l i m n a delatnost bilo koje vrste. T e š k o je i p o m i s l i t i da bi d a n a s bilo koji socija­ lista ozbiljno p r e d l a g a o d a k a k a v i n s p e k t o r s v a k o g jutra proverava da li je svaki g r a đ a n i n u s t a o i obavio o s a m sati f i z i č k o g p o s l a . C o v e č a n s t v o j e prevazišlo tu etapu, zadržavajući takav oblik života za ljude koje s a s v i m proizvoljno izabira da n a z o v e k r i m i n a l ­ c i m a . M e đ u t i m , m o r a m priznati d a m i s e m n o g a socijalistička stanovišta čine iskvarena i d e j a m a auto­ ritarnosti, a k o ne i stvarne prisile. N a r a v n o , autoritar­ nost i p r i n u d a ne d o l a z e u obzir. S v a k o udruživanje m o r a biti s a s v i m dobrovoljno. S a m o se u s l o b o d n o m udruživanju ljudi osećaju dobro. M o ž e se postaviti pitanje k a k o će I n d i v i d u a l i z m u , sada manje-više z a v i s n o m od postojanja privatne svo­ jine, koristiti njeno ukidanje? O d g o v o r je v e o m a jed­ nostavan. Istina je: u postojećim uslovima, nekolicina koja je p o s e d o v a l a vlastiti imetak, k a o š t o je Bajron, Seli, B r a u n i n g , Viktor I g o , B o d l e r i drugi, bila je u m o g u ć n o s t i da svoju ličnost ostvari s k o r o u p o t p u ­ nosti. N i j e d a n o d ovih ljudi n i k a d a nije n a j a m n o radio n i j e d a n j e d i n i d a n . Nije i h pritiskalo b r e m e siromaštva i bili su u o g r o m n o j prednosti. S a d a je pi­ tanje da li bi ukidanje takve p r e d n o s t i štetilo Indivi­ d u a l i z m u . Z a m i s l i m o d a j e d o t o g a došlo. Š t a s e t a d a dešava s a I n d i v i d u a l i z m o m ? K a k v u ć e korist imati [15]

o d toga? K o r i s t i ć e mu ovo — u n o v i m u s l o v i m a , Individuali­ z a m će biti d a l e k o slobodniji, d a l e k o istančaniji, i da­ leko snažniji n e g o što je s a d a . Ne g o v o r i m o velikom, u m a š t i ostvarenom Individualizmu p e s n i k a koje s a m p o m e n u o , već o v e l i k o m s t v a r n o m I n d i v i d u a l i z m u pritajenom, ali p r i s u t n o m u č o v e č a n s t v u u o p š t e . Priz­ navanje privatne svojine zaista je naštetilo Individua­ l i z m u i p o m r a č i l o ga, zamenjujući č o v e k a o n i m što poseduje. I n d i v i d u a l i z a m je na taj n a č i n d o s p e o na stranputicu. Cilj mu više nije bio lični rast, nego dobit. Č o v e k je t a k o p o m i s l i o da je najvažnije i m a t i , a nije znao da je najvažnije biti. Istinska savršenost čovekova ne leži u o n o m e š t o poseduje, već u o n o m e što jeste. Privatna svojina s k r h a l a je pravi i u s p o s t a v i l a lažni I n d i v i d u a l i z a m . J e d n o m delu zajednice o d s t r a n i l a g a je izgladnjivanjem. D r u g i d e o zajednice sprečen je u individualizmu t a k o što je sputavan i p o g r e š n o u s m e ravan. Z a i s t a , toliko je p o t p u n o čovekova ličnost obu­ zeta o n i m š t o p o s e d u j e d a s u zakoni E n g l e s k e oduvek strožije kažnjavali prekršaje protiv svojine negoli pro­ tiv ličnosti, a svojina je i dalje uslov ostvarivanja p u n o ­ pravnog državljanstva. T a k o d e , delatnost n e o p h o d n a da bi se n o v a c z a r a d i o v e o m a obeshrabruje. U zajed­ nici kao što je n a š a — g d e i m e t a k osigurava neizmerne prednosti, p o l o ž a j u d r u š t v u , čast, p o š t o v a n j e , titu­ le i prijatnosti slične vrste - čovek, po naravi ž u d a n , (16]

k a o svoj cilj postavlja gomilanje svojine. U p u š t a se u m u k o t r p a n i z a m o r a n p o s a o njenog prisvajanja d u g o n a k o n što i m a i više n e g o što želi, ili m o ž e da k o ­ risti ili da uživa, ili m o ž d a č a k i n a k o n što više ni ne z n a šta p o s e d u j e . Č o v e k je u stanju da se ubije radeći previše ne bi li o s i g u r a o sebi vlasništvo. Z a i s t a , u z i m a j u ć i u obzir o g r o m n e p r e d n o s t i koje o n o d o ­ nosi, teško da se t o m e m o ž e m o čuditi. Ž a l o s n o je što j e d r u š t v o s a g r a đ e n o n a t a k v i m temeljima d a čoveka primorava na učešće u poretku g d e ne m o ž e s l o b o d n o razvijati ono što je lepo, očaravajuće i z a n o s n o u nje­ m u , a u k o m e , u stvari, p r o p u š t a prave užitke i radost življenja. T a k o đ e , u p o s t o j e ć i m o k o l n o s t i m a , čovek je v e o m a nesiguran. Prebogati veletrgovac m o ž e biti - često i jeste - izložen- na m i l o s t i n e m i l o s t o n o m e č i m e ne m o ž e upravljati. U k o l i k o vetar j a č e d u n e , ili se v r e m e i z n e n a d a promeni, ili se desi n e k a o b i č n a n e z g o d a , njegove lađe m o g u potonuti, r a č u n m u s e m o ž e izjaloviti i on postaje siromah, i gubi društveni položaj. S a d , ništa ne bi trebalo da m o ž e č o v e k u nau­ diti s e m njega s a m o g . N i š t a n e b i trebalo d a g a m o ž e lišiti bilo čega. Č o v e k zaista i m a o n o što nosi u sebi. O n o v a n njega trebalo bi biti beznačajno. S t o g a , u k i d a n j e m privatnog vlasništa, i m a ć e m o pravi, divan, zdrav I n d i v i d u a l i z a m . N i k o n e ć e traćiti svoj život u g o m i l a n j u stvari i s i m b o l a stvari. Z i v e ć e m o . Ziveti je nešto najdragocenije na svetu. [17]

V e ć i n a ljudi postoji, i to je sve. Pitanje je da li s m o i k a d a videli p u n izraz ličnosti, sem na stvaralačko-maštovitom planu Umetnosti. U stvarnosti g a n i k a d a n i s m o sreli. C e z a r j e bio p o t p u n i savršen čovek, k a ž e M o m z e n . 3 Ali k a k o je t r a g i č n o nesiguran o n bio! G d e g o d čovek s p r o v o d i svoju vlast, t a m o m u s e o p i r u . C e z a r j e b i o s a s v i m savršen, ali s e njegovo savršenstvo uvek kretalo p o o p a s n o m p u t u . M a r k o Aurelije bio je savršen čovek, k a ž e R e n a n . O d i ­ sta, veliki car bio je takav. Ali k a k o su nepodnošljiva bila beskrajna iziskivanja njemu u p u ć e n a ! P o s r t a o j e p o d teretom imperije. B i o j e svestan k o l i k o j e j e ­ d a n čovek n e p o d e s a n da nosi breme A t l a s o v o i s v u težinu sveta. P o d savršenim čovekom p o d r a z u m e v a m čovekov razvoj u s a v r š e n i m o k o l n o s t i m a , o n o g a ko nije ranjen, o p h r v a n b r i g o m , obogaljen ili u opasnosti. Većina ljudi prisiljena je na p o b u n u . Polovina njiho­ ve snage straćena je u s u k o b i m a . Bajronova ličnost, na primer, strašno se trošila u borbi s g l u p o š ć u , licemerjem i filistarstvom E n g l e z a . T a k v e bitke ne d o ­ prinose uvek o s n a ž i v a n j u ličnosti, one č e s t o jačaju slabosti. Bajron n i k a d a nije m o g a o d a n a m p o d a r i sve što je bio u stanju da pruži. Seli je bolje p r o š a o . 3

Theodor M o m m s e n (1817—1903), nemački istoričar, prav­

nik, novinar, političar, arheolog i pisac. S m a t r a se najvećim klasičarem X I X veka. D o b i t n i k j e Nobelove n a g r a d e z a književnost 1902. g o d i n e . (18)

N a l i k Bajronu, n a p u s t i o j e E n g l e s k u što j e pre m o g a o . A l i o n nije b i o toliko p o z n a t . D a s u E n g l e z i i naj­ m a n j e znali k o l i k o je on zaista veliki p e s n i k ostrvili bi se na njega drvljem i k a m e n j e m , i učinili mu život što nepodnošljivijim. M e đ u t i m , on nije bio istaknu­ ta d r u š t v e n a figura i t a k o je u o d r e đ e n o j meri ovo izbegao. Č a k i k o d Selija, beleg b u n t o v n i š t v a i p a k je k a t k a d bio previše istican. Obeležje savršene ličnosti nije bunt, već mir. B i ć e velelepna — prava ličnost čovekova - k a d a je u g l e d a m o . R a š ć e p r i r o d n o i j e d n o s t a v n o , n a l i k cvetu, ili k a k o drvo raste. N i k a d a n e ć e biti u neskla­ d u . N i k a d a se neće s v a đ a t i ili raspravljati. N e ć e ništa dokazivati. Z n a ć e sve. Pa ipak, neće se zamajavati znanjem. Posedovaće m u d r o s t . N j e n a v r e d n o s t neće s e meriti materijalnim d o b r i m a . N e ć e i m a t i ništa. I p a k će posedovati sve i k a d a joj neko nešto o d u z m e i dalje će imati sve, toliko b o g a t a biće. N e ć e se na­ metati o s t a l i m a , ili o d njih tražiti d a b u d u k a o ona. Voleće ih, jer će biti drugačiji. I a k o se neće n a m e t a t i d r u g i m a , p o m o ć i ć e s v i m a , k a o š t o sve lepe stvari p o m a ž u s a m i m t i m što postoje. Ličnost čovekova biće predivna. Bajna k a o ličnost detetova. U njenom razvoju p o m o ć i će joj hrišćanstvo, a k o čovek to bude želeo; ali, u k o l i k o to ne želi, razviće se ništa manje sigurno. N e ć e se opterećivati prošlošću, niti će mariti da li se nešto d o g o d i l o ili nije. N e ć e (19)

priznavati n i k a k v e z a k o n e s e m svojih, ni j e d n u vlast s e m sopstvene. Ipak, voleće o n e koji s u nastojali d a je ojačaju i o njima će govoriti. J e d a n od njih bio je Hristos. „ S p o z n a j s a m o g s e b e " pisalo j e n a d v r a t i m a sta­ rog sveta. N a d k a p i j o m n o v o g sveta biće i s t a k n u t o „ B u d i o n o š t o jesi". I p o r u k a H r i s t o s a č o v e k u bila je j e d n o s t a v n a : „ B u d i o n o što jesi". U t o m e je tajna Hristova. K a d a Isus govori o s i r o m a š n i m a on prosto misli na ličnost, d o k govoreći o b o g a t i m a on prosto misli na ljude nerazvijenih ličnosti. I s u s se k r e t a o u zajednici koja je dozvolila g o m i l a n j e privatnog vlasništva b a š kao što to čini naša. Ali jevanđelje ne p r o p o v e d a da je u takvoj zajednici p r e d n o s t za čoveka život na o s k u d ­ noj, nezdravoj h r a n i , nošenje iscepane, istrošene o d e će, spavanje u o d v r a t n i m , n e u s l o v n i m b o r a v i š t i m a , a da je loše živeti u zdravim, prijatnim i pristojnim uslovima. T a k v o stanovište bilo bi p o g r e š n o t a m o i tada, a j o š je pogrešnije s a d a i u E n g l e s k o j , jer š t o s e više k r e ć e m o k a severu o n o materijalno, n u ž n o za život, postaje od sve presudnijeg značaja, a n a š e društvo je b e s k o n a č n o složenije, i i m a u sebi d a l e k o izraženije krajnosti — raskoši i siromaštine — n e g o ije­ dno društvo s t a r o g veka. Isus je hteo da k a ž e sledeće. Rekao j e čoveku: „ I m a š d i v n u ličnost. Razvij je. B u d i ono što jesi. Ne umišljaj da tvoje savršenstvo leži u [20]

g o m i l a n j u ili p o s e d o v a n j u spoljašnjih stvari. Tvoje savršenstvo je u tebi. K a d a bi to s p o z n a o , ne bi više hteo da budeš bogat. O b i č n a bogatstva m o g u ć e je ukrasti. S t v a r n a nije. U riznici tvoje d u š e postoje be­ skrajne vrednosti koje ti n i k o ne m o ž e o d u z e t i . S t o ­ ga, p o k u š a j da svoj život uobličiš t a k o da ti spoljašnje stvari ne m o g u nauditi. T a k o d e , probaj d a se r e s i š privatne svojine. Z a h t e v a o d tebe sebičnu preobuzetost, beskrajnu marljivost, večitu nepravdu. Privatni i m e t a k koči I n d i v i d u a l i z a m n a s v a k o m koraku". Tre­ b a primetiti d a Isus n i k a d a n e govori d a s u siroma­ si n u ž n o dobri, d o k su b o g a t i po pravilu loši. To ne bi bilo istinito. B o g a t i ljudi su k a o klasa bolji od si­ r o m a h a , moralniji, umniji, vaspitaniji. S a m o j e d n a k l a s a u zajednici misli više na n o v a c od b o g a t i h , a to su siromasi. S i r o m a š n i ni o č e m u d r u g o m ne m o g u da misle. U t o m e leži njihov j a d . I s u s zapravo k a ž e da čovek ne dostiže svoje savršenstvo o n i m što i m a , č a k ni o n i m što čini, već u p o t p u n o s t i o n i m što je­ ste. I t a k o je dobrostojeći m l a d i ć koji prilazi I s u s u predstavljen k a o p o t p u n o u z o r a n g r a đ a n i n koji nije prekršio ni j e d a n z a k o n svoje države, ni j e d n u od zapovesti svoje vere. V e o m a je u g l e d a n , u o b i č n o m smi­ slu ove neobične reči. Isus mu govori: „Trebalo bi da se odrekneš svoje imovine. K o č i te na p u t u ostvarenja tvog savršenstva. Prepreka je. B r e m e . Tvoja ličnost je ne treba. N a ć i ćeš ono što zaista jesi i ono što stvar[21]

no želiš u sebi, a ne van sebe". Svojim prijateljima g o ­ vorio je isto. B u d i t e ono što ste i ne brinite v e ć m a o n e č e m d r u g o m . Z a r j e išta važnije o d toga? Č o v e k j e po sebi p o t p u n . K a d a Isusovi sledbenici p o d u u svet, svet se s njima neće slagati. To je neizbežno. Svet mrzi I n d i v i d u a l i z a m . A l i to ne treba da ih onespokojava. T r e b a d a b u d u smireni i n a s e b e usredsredeni. A k o im neko o t m e o g r t a č treba da daju i kaput, s a m o da bi p o k a z a l i da su materijalne stvari nevažne. A k o ih ljudi nagrđuju, ne treba da uzvrate. S t a to znači? S t a g o d ljudi govorili o čoveku, to njega ne menja. On je o n o što jeste. J a v n o mnjenje je u p o t p u n o s t i bezvred n o . Č a k i k a d a ljudi p r i b e g n u ozbiljnom nasilju, ne treba nasiljem odgovoriti. Z n a č i l o bi to spustiti se na isti, n i z a k nivo. K o n a č n o , č a k i u zatvoru, čovek m o ž e biti s a s v i m s l o b o d a n . N j e g o v a d u š a m o ž e biti s l o b o d n a . N j e g o v a ličnost m o ž e biti bezbrižna. M o ž e biti spokojan. I z n a d svega, ne treba se m e š a t i u živote drugih ljudi i n i p o š t o im suditi. L i č n o s t je vrlo tajno­ vita stvar. I čovek ne m o ž e uvek biti d o b r o procenjen na osnovu o n o g a š t o čini. M o ž e se držati z a k o n a , ali i dalje biti b e z v r e d a n . M o ž e kršiti z a k o n , a da ipak bude dobar. M o ž e biti loš, a da nije učinio ništa loše. M o ž e počiniti k a k v u d r u š t v e n u nepravdu, a i p a k t i m prekršajem ostvariti svoje pravo savršenstvo. J e d n a žena uhvaćena je u preljubi. Nije n a m rečeno kakva je povest njene ljubavi, s a m o da je njena lju[22]

bav m o r a l a biti velika, jer Isus je k a z a o da su joj gresi oprošteni ne z b o g pokajanja, već s t o g a što je njena lju­ bav bila t a k o s n a ž n a i divotna. K a s n i j e , nešto pre smr­ ti, d o k je bio na gozbi, ž e n a je d o š l a i polila Ga s k u p o c e n i m m i r i s o m p o kosi. N j e g o v i prijatelji p o k u š a l i s u da se umešaju, govoreći da je to besmisleno rasipanje i d a j e n o v a c d a t z a miris trebalo utrošiti n a p o m o ć oni­ ma u bedi, ili na nešto t o m e slično. Isus se nije složio. I s t a k a o je da su materijalne p o t r e b e C o v e k a velike i v e o m a postojane, ali d a s u d u h o v n e potrebe čoveka j o š veće, k a o i da u j e d n o m b o ž a n s k o m trenu, birajući sopstveni izraz, ličnost m o ž e sebe načiniti savršenom. C a k i d a n a s , svet se i dalje klanja toj ženi k a o svetici. D a , u I n d i v i d u a l i z m u i m a m n o g o toga što navo­ di na razmišljanje. Na primer, u S o c i j a l i z a m u n e m a p o r o d i č n o g života. B r a k u s a d a š n j e m o b l i k u m o r a nestati zajedno sa u k i d a n j e m privatne svojine. To je deo p r o g r a m a . I n d i v i d u a l i z a m to prihvata i od t o g a stvara nešto dobro. O n pretvara ukidanje z a k o n s k i h ograničenja u oblik s l o b o d e koja će p o m o ć i p u n ra­ zvitak ličnosti i učiniti ljubav žene i m u š k a r c a j o š čudesnijom, l e p š o m i plemenitijom. I s u s je to z n a o . O d b a c i o je obaveze p o r o d i č n o g života, i a k o su u N j e ­ g o v o m v r e m e n u i zajednici o n e i m a l e vrlo i s t a k n u t oblik. „ K o j e m o j a majka? K o s u m o j a b r a ć a ? " rekao j e k a d a s u oni želeli d a s a N j i m razgovaraju. K a d a j e j e d a n sledbenik z a m o l i o da o d e i s a h r a n i o c a , N j e g o v [23]

zastrašujući o d g o v o r bio j e : „ N e k a m r t v i p o k o p a j u svoje m r t v e " . N i j e dozvoljao svojatanje t u đ e ličnosti. I t a k o bi čovek, života n a l i k H r i s t o v o m , b i o sa­ v r š e n o i p o t p u n o svoj. M o ž e biti veliki p e s n i k ili ve­ liki čovek n a u k e , m l a đ a n i s t u d e n t k a k v o g univerzi­ teta ili pastir koji čuva ovce u stepi, d r a m s k i pisac, n a l i k S e k s p i r u ili m i s l i l a c š t o o B o g u u m u j e , k a o S p i n o z a , dete koje se igra u b a š t i ili ribar što zaba­ cuje u m o r e svoje m r e ž e . N i j e v a ž n o ni ko je, ni š t a je, sve d o k ostvaruje savršenstvo svoje d u š e . S v a k o p o d r a ž a v a n j e života ili m o r a l a p o g r e š n o j e . U l i c a ­ m a J e r u s a l i m a d a n a s s e g e g a s a m o l u đ a k , noseći dr­ veni krst n a svojim r a m e n i m a . O n j e s i m b o l ž i v o t a u n a k a ž e n i h o p o n a š a n j e m . O t a c D a m i e n 4 bio j e na­ lik H r i s t o s u otišavši da živi sa g u b a v c i m a , jer je u takvoj službi s a s v i m ostvario o n o najbolje u sebi. M e đ u t i m , nije n i š t a više n a l i k o v a o H r i s t o s u o d Vagnera k a d a je svoju d u š u ostvario u m u z i c i , ili od Selija, k a d a j e svoju d u š u ostvario u p e s m i . N e p o ­ stoji s a m o j e d a n tip čoveka. Savršenstava je na broju koliko i nesavršenih ljudi. I d o k z a h t e v i m a m i l o s r đ a čovek m o ž e udovoljiti i o p e t ostati s l o b o d a n , d o t l e pred z a h t e v i m a p o s l u š n i š t v a n i k o n e m o ž e p o p u s t i t i 4

O t a c D a m i e n (1840—1889), katolički misionar poreklom

iz Belgije, kasnije i svetac. Poznat po tome š t o se pridružio leproznima u k a r a n t i n u na Havajima, z b o g čega je i pre­ minuo. (24]

i ostati s l o b o d a n ni u najmanjoj meri. S t o g a , d o I n d i v i d u a l i z m a treba stići p o s r e d s t v o m Socijalizma. K a o p r i r o d n i rezultat toga, D r ž a v a m o r a o d u s t a t i o d bilo k a k v e primisli d a v l a d a . M o r a s e t o g a odreći. J e r s e c o v e č a n s t v o m o ž e ostaviti n a m i r u , ali se č o v e č a n s t v o m ne m o ž e upravljati, k a o š t o je je­ d a n m u d a r čovek rekao m n o g o vekova pre H r i s t o s a . Svaki oblik vladavine p o k a z a o s e n e u s p e š n i m . D e s p o t i z a m je nepravedan p r e m a s v i m a , uključujući i de­ s p o t a , verovatno stvorenog za nešto bolje. Oligarhije su nepravedne p r e m a m n o g i m a , a ohlokratije p r e m a manjini. N e k a d a s u velike n a d e p o l a g a n e u d e m o kratiju, ali demokratija znači s a m o da n a r o d batinja n a r o d u i m e n a r o d a . T o saznanje j e n e o s p o r n o . M o ­ r a m reći da je bilo krajnje vreme da se to prizna, jer s v a k a vlast unižava. Ponižava one na vlasti, k a o i one n a d k o j i m a s e vlast sprovodi. K a d a j e nasilna, g r u b a i o k r u t n a , d o b a r u č i n a k koji stvara, ili m a k a r budi, jeste d u h p o b u n e i individualizma koji će je dokrajčiti. K a d a s e s p r o v o d i s a izvesnom d o z o m blagosti, u z na­ grade i priznanja, t a d a čini ljude strašno pokvareni­ m a . U t o m slučaju, ljudi su manje svesni izloženosti stravičnom pritisku i idu k r o z život u nekoj vrsti „zlat­ n o g kaveza", k a o pripitomljene životinje, ne shvatajući d a verovatno misle o n o što s u mislili d r u g i , d a žive p o m e r i l i m a d r u g i h ljudi, noseći zapravo o n o što

(25]

m o ž e m o zvati t u đ o m , već n o š e n o m o d e ć o m , n i k a d a svoji' ni za trenutak. „ K o želi biti s l o b o d a n " — k a ž e veliki mislilac — „ n e s m e se potčiniti". Potkupljujući ljude da joj se povinuju, vlast stvara vrlo g r u b u sortu preuhranjenog varvarizma. Z a j e d n o sa v l a š ć u nestaće i kažnjavanja. B i ć e to velika d o b i t - dobit o d neprocenjive vrednosti. D o k č i t a m o istoriju — ne iz pročišćenih izdanja za školarce i studentariju, već iz izvornih s v e d o č a n s t a v a s v a k o g v r e m e n a — i m a m o osećaj m u č n i n e n e z b o g z l o č i n a koji su p o č i n i l i o p a k i , već z b o g k a z n i koje su odredi­ li dobri. D r u š t v o beskrajno više čini s v i r e p i m redov­ no izvršenje k a z n i negoli p o v r e m e n a pojava zločina. Prema t o m e , što više k a ž n j a v a m o , više i z l o č i n a stva­ r a m o i v e ć i n a je m o d e r n i h z a k o n o d a v s t a v a to j a s n o uvidela i sebi za cilj postavila da umanji kažnjavanje što j e više m o g u ć e . G d e g o d j e zaista d o š l o d o toga, rezultati su uvek bili odlični. M a n j e k a z n i — m a n j e i zločina. T a m o g d e u o p š t e n e m a kažnjavanja nestaće i zločina. A k o se i pojavi, lečiće se, k a o v e o m a m u č a n oblik u m n o g p o r e m e ć a j a , brižnošću i d o b r o t o m . Jer, oni koje d a n a s z o v e m o z l o č i n c i m a to u o p š t e nisu. Izgladnelost, a ne greh, roditelj je savremenog zločina. Upravo to je razlog z b o g kojeg su naši k r i m i n a l c i k a o klasa tako p o t p u n o nezanimljivi s bilo koje p s i h o l o ­ ške tačke gledišta. N e m a tu čudesnih M a k b e t a i gro-

[26]

z o m o r n i h V o t r e n a . 5 S a m o s u o n o što b i obični, ugle­ d n i , n o r m a l n i ljudi bili k a d a n e b i i m a l i š t a d a j e d u . N a k o n u k i d a n j a p r i v a t n e svojine n e ć e biti p o t r e b e za z l o č i n o m , ni p o b u d e za njim. Z l o č i n će prestati da postoji. N a r a v n o , ne tiču se svi zločini privatne svojine. V i š e ceneći č o v e k a p o t o m e š t a i m a n e g o p o t o m e š t a jeste, takve zločine z a k o n E n g l e s k e kažnjava s n a j s t r o ž o m i najužasnijom s u r o v o š ć u , u k o l i k o izuz­ m e m o zločin u b i s t v a i a k o s m a t r a m o d a j e s m r t n a k a z n a g o r a od d o ž i v o t n e robije, s č i m se, verujem, ne slažu naši zločinci. I a k o zločin ne m o r a biti u vezi sa svojinom, on m o ž e n a ć i svoj u z r o k u b e d i , razjarenosti i p o t i š t e n o s t i izazvanoj n a š i m n e p r a v e d n i m si­ s t e m o m p r i v a t n o g vlasništva. S t o g a , u k i d a n j e m t o g režima, nestaće i z l o č i n a . K a d a s v a k i član zajednice i m a dovoljno d a p o d m i r i svoje p o t r e b e i k a d a m u sus e d n e s m e t a n a t o m p u t u , n i o n n e ć e i m a t i interesa d a d r u g o m staje n a p u t . K a o n e o b i č n o veliki izvor zločina u s a v r e m e n o m životu, l j u b o m o r a predstavlja emociju u s k o p o v e z a n u sa n a š i m p r e d s t a v a m a o svoji­ ni, o s u đ e n a na i z u m i r a n j e u S o c i j a l i z m u i Individua­ lizmu. O d i z v a n r e d n o g j e značaja d a p l e m e n a z a s n o ­ vana na k o m u n i z m u uopšte ne poznaju ljubomoru. S o b z i r o m da D r ž a v a neće upravljati, m o ž e se p o s t a ­ viti pitanje šta D r ž a v a treba da radi. D r ž a v a će biti d o -

5

Vautrin, lik iz Balzakove serije r o m a n a Ljudska komedija. (27]

brovoljno udruženje za organizaciju r a d a , p r o i z v o đ a č i dostavljač n e o p h o d n i h robâ. D r ž a v a treba da stvara korisno. P o j e d i n a c treba d a stvara lepo. K a k o s a m već p o m e n u o rad, n e m o g u d a n e k a ž e m d a s e d a n a s m n o g o b r o j n e b e d a s t o ć e pišu i govore u vezi sa d o ­ stojanstvom fizičkog rada. D o s t o j a n s t v o u o p š t e nije n u ž n o svojstvo fizičkog rada, i v e ć m a je u p o t p u n o s t i unižavajuće. U m n o j e i m o r a l n o štetno z a č o v e k a d a obavlja p o s a o b e z uživanja, i m n o g i oblici r a d a pre­ dstavljaju s a s v i m neprijatne delatnosti, i t a k v i m ih i treba smatrati. Č i s t i t i blatnjavo raskršće o s a m sati dnevno d o k d u v a istočni vetar o g a v n o j e z a n i m a n j e . Čistiti g a s a u m n i m , m o r a l n i m ili f i z i č k i m dostojan­ s t v o m izgleda mi n e m o g u ć e . Čistiti ga s r a d o š ć u bilo bi tek zastrašujuće. Č o v e k je stvoren za n e š t o bolje od okretanja i prevrtanja blata. Sve takve p o s l o v e treba da obavljaju m a š i n e . N e s u m n j a m d a ć e t a k o i biti. Sve d o d a n a da­ našnjeg, čovek je u izvesnoj meri bio rob m a š i n e . I m a nečeg t r a g i č n o g u činjenici da je p o č e o u m i r a t i od gladi č i m je i z u m e o m a š i n u za obavljanje njegovog posla. N a r a v n o , o v o je rezultat našeg svojinskog p o ­ retka i n a š e g s i s t e m a z a s n o v a n o g na s u p a r n i š t v u . J e ­ dan čovek poseduje m a š i n u koja obavlja p o s a o za pet stotina ljudi. K a o p o s l e d i c u t o g a i m a m o pet stotina ljudi bez posla, i k a k o nemaju posla, o n i postaju gla­ dni i počinju da k r a d u . J e d a n jedini č o v e k pribavlja (28)

sve što ta m a š i n a napravi i to zadržava za sebe, i p o ­ seduje p e t s t o t i n a p u t a više n e g o što b i trebalo d a i m a i verovatno, što je d a l e k o značajnije, m n o g o više n e g o što zaista želi. D a j e t a m a š i n a vlasništvo svih, svi bi od nje i m a l i koristi. Bila bi to o g r o m n a dobit za zajednicu. M a š i n e m o r a j u da obavljaju sav r a d koji nije u m n i , sav j e d n o l i č a n , d o s a d a n p o s a o , sav rad sa k o j e k a k v i m o d v r a t n i m s t v a r i m a u neprijatnim uslov i m a . M a š i n e moraju d a rade u r u d n i c i m a uglja u m e sto nas, obavljaju sve sanitarne usluge, b u d u ložači na p a r o b r o d i m a , čiste ulice, raznose p o r u k e k a d a su d a n i kišni, i rade sve što je d o s a d n o ili m u č n o . D a n a s su m a š i n e u s u p a r n i š t v u sa č o v e k o m . P o d p r a v i m okol­ n o s t i m a one će služiti čoveku. N e m a s u m n j e da je to b u d u ć n o s t m a š i n a , i k a o što drveće raste d o k seoski p o s e d n i k spava, m a š i n e će raditi sav n e o p h o d a n i ne­ prijatan p o s a o , d o k se C o v e č a n s t v o zabavlja ili uživa u kulturnoj razonodi, što je cilj čovekov; ili pravi lepe stvari, čita lepe knjige ili j e d n o s t a v n o razmišlja o sve­ tu sa divljenjem i uživanjem. S t i m u vezi, G r c i su bili u pravu. K u l t u r a i m i s a o postaju gotovo n e m o g u ć i u k o l i k o n e m a r o b o v a da rade ružne, o d v r a t n e i ne­ zanimljive poslove. L j u d s k o ropstvo je p o g r e š n o , ne­ p o u z d a n o i m o r a l n o kvari. B u d u ć n o s t sveta zavisi od m a š i n s k o g ropstva, o d robovanja m a š i n a . K a d a ljude od n a u k e ne b u d u više pozivali da u j a d u i b e d i 1st E n d a dele loš k a k a o i j o š goru ć e b a d izgladnelima, oni [29]

će uživati u dokolici i pronalaziti divne i č u d e s n e izu­ m e , na svoju i radost svih d r u g i h . Postojaće velike za­ lihe energije za svaki grad, a k o je p o t r e b n o i za s v a k u k u ć u , a o v u energiju će čovek pretvarati u t o p l o t u , svetlost ili kretanje, u s k l a d u sa svojim p o t r e b a m a . Nije li ovo Utopija? M a p a sveta na kojoj n e m a Utopije nije v r e d n a ni j e d n o g j e d i n o g p o g l e d a , jer izostavlja zemlju na koju se C o v e č a n s t v o n e p r e k i d n o iskrcava. I k a d a nju naseli, o n o g l e d a u daljinu, i k a d a spazi j o š bolju zemlju, opet ka njoj razapinje svoja jedra. P r o ­ gres jeste ostvarivanje niza Utopija. R e k a o s a m , d a k l e , d a ć e zajednica organizovanjem m a š i n s k e proizvodnje o b e z b e d i t i korisne stvari, a d a ć e lepe stvari praviti pojedinci. N e s a m o d a j e to n e o p h o d n o , već je j e d i n i m o g u ć i n a č i n na koji m o ž e m o ostvariti i j e d n o i d r u g o . Pojedinac koji m o ­ ra da izrađuje stvari za d r u g e , s o b z i r o m na njiho­ ve zahteve i želje, ne radi sa z a n i m a n j e m i s t o g a ne može u svoj rad uneti o n o najbolje u njemu. S d r u ­ ge strane, k a d a g o d zajednica ili njen m o ć n i d e o , ili kakva vlada p o k u š a d a zapovedi u m e t n i k u šta treba da radi, U m e t n o s t ili u p o t p u n o s t i iščezava, ili postaje šablonskom, ili se i z o p a č u j e u niski i neotesani oblik zanatstva. U m e t n i č k o delo jedinstveni j e p l o d jedin­ stvene prirode. N j e g o v a lepota proističe iz činjenice da je stvaralac o n o što jeste. To n e m a n i k a k v e veze sa činjenicom da d r u g i ljudi žele ono što žele. Z a i s t a , [301

u t r e n u t k u k a d a u m e t n i k o b r a ć a pažnju n a t o š u d r u g i žele i p o k u š a v a da o d g o v o r i na njihove zahte­ ve, on prestaje da b u d e u m e t n i k i postaje d o s a d a n ili p a k z a b a v a n zanatlija, p o š t e n ili n e p o š t e n trgovac. N e m a više prava d a s m a t r a sebe u m e t n i k o m . U m e t ­ n o s t je najsnažniji v i d i n d i v i d u a l i z m a koji svet p o z ­ naje. S k l o n s a m da k a ž e m - to je j e d i n i pravi vid in­ d i v i d u a l i z m a koji je svet i k a d a u p o z n a o . I a k o se m o ž e činiti d a zločin p o d o d r e đ e n i m o k o l n o s t i m a stvara i n d i v i d u a l i z a m , on m o r a r a č u n a t i na d r u g e ljude i sa njima i m a t i p o s l a . Z l o č i n se nalazi u oblasti akcije. M e đ u t i m , u m e t n i k m o ž e s a m d a uobliči k a k v u lepu stvar, b e z o d n o s a sa svojim bližnjima, bez bilo k a k v o g uplitanja sa strane, i a k o to ne čini s a m o z a r a d s o p stvenog užitka, on u o p š t e nije u m e t n i k . T r e b a primetiti d a j e U m e t n o s t zaista s n a ž n i oblik individualizma, navodeći javnost n a pokušaj d a j e p o ­ dredi svojoj vlasti, što je n e m o r a l n o koliko i s m e š n o , izopačuje koliko i ž a l o s n o . N o , to nije u celosti kri­ vica javnosti. O n a je o d u v e k i u s v a k o m d o b u loše odgojena. J a v n o s t s t a l n o traži d a U m e t n o s t b u d e p o ­ pularna, d a u g a đ a njenom n e d o s t a t k u u k u s a , laska njenoj nerazložnoj sujeti, govori joj o n o što je već čula, pokazuje o n o što bi joj već m o r a l o dosaditi, da je t r o m u zabavlja n a k o n o b i l n o g o b r o k a , skrene misli k a d a joj dozlogrdi vlastita g l u p o s t . U m e t n o s t n i k a d a n e b i trebalo d a nastoji d a b u d e p o p u l a r n a . J a v n o s t [31]

treba d a p o k u š a d a sebe n a č i n i u m e t n i č k o m . T u p o ­ stoji velika razlika. K a d a bi čoveku od n a u k e rekli da nalazi njegovih ogleda i zaključci do kojih je d o š a o treba d a b u d u takve vrste d a n e d o v o d e u pitanje uvreženo, n a r o d s k o shvatanje t o g p r e d m e t a , ili da ne d i r a u opšteprihvaćene p r e d r a s u d e , ili da ne v r e d a osećanja ljudi koji o nauci nemaju p o j m a , k a d a bi fi­ lozofu rekli da i m a s v a k o pravo da u m u j e u najvišim sferama misli sve d o k dolazi do istih z a k l j u č a k a koje imaju i oni koji n i k a d a n i s u razmišljali ni u k a k v i m sferama — p a , d a n a s bi se n a u č n i k i filozof t o m e sla­ tko nasmejali. A zaista n e m a ni nekoliko g o d i n a od k a d a su i filozofiju i n a u k u p o d v r g l i s v i r e p o m n a d ­ zoru javnosti, a zapravo n a d z o r u vlasti, vlasti o p š t e g neznanja zajednice ili zastrašivanju i pohlepi za m o ć i crkvene ili vladajuće klase. N a r a v n o , u velikoj s m o se meri resili svih p o k u š a j a delà zajednice ili C r k v e , ili V l a d e , da se m e s a u i n d i v i d u a l i z a m u m n o g mišljenja, ali i dalje postoje pokušaji da se upliću u individuali­ z a m u m e t n i č k e uobrazilje. U stvari, oni ne s a m o da su prisutni, već su n a p a d n i , uvredljivi i o k r u t n i . U Engleskoj su najbolje prošle u m e t n o s t i koje p u ­ bliku u o p š t e ne z a n i m a j u . Poezija je d o b a r primer. M o ž e m o i m a t i d o b r u poeziju u E n g l e s k o j , jer je p u ­ blika ne čita i s h o d n o t o m e na nju ne utiče. O n a voli da vređa pesnike jer su individualisti, ali k a d a to j e d n o m učini, ostavlja ih na m i r u . U slučaju r o m a n a i d r a m e , (32]

u m e t n o s t i koje p u b l i k u zaista z a n i m a j u , u č i n a k jav­ n o g mnjenja bio je u p o t p u n o s t i t r a g i k o m i č a n . Ni u j e d n o j zemlji ne objavljuje se t a k o loše p i s a n a proza, t a k o d o s a d n a , o t r c a n a delà u formi r o m a n a , t a k o b u dalaste, p r o s t a č k e d r a m e k a o u E n g l e s k o j . D r u g a č i j e ni ne m o ž e biti. M e r i l a publike su t a k v a da ih "niko n e m o ž e dostići. Biti p o p u l a r a n r o m a n o p i s a c isto­ v r e m e n o je o d v e ć l a k o i previše teško. L a k o je, jer su očekivanja publike što se tiče radnje, stila, p s i h o ­ logije, o d n o s a s p r a m života i p o i m a n j a književnosti na dohvat r u k e v e o m a n e t a l e n t o v a n i m i ponajviše n e p r o s v e ć e n i m u m o v i m a . O p e t je i teško, jer da bi i s p u n i o t a očekivanja u m e t n i k m o r a d a p o č i n i nasilje n a d s v o j o m p r i r o d o m , d a n e piše z a r a d u m e t n i č k o g užitka, već da zabavi p o l u o b r a z o v a n svet. M o r a o bi da p o t i s n e svoj i n d i v i d u a l i z a m , zaboravi svoju kultu­ ru, uništi svoj stil i o d r e k n e se svega v r e d n o g u sebi. U slučaju d r a m e , stvari stoje nešto bolje: istina je da p o z o r i š n a p u b l i k a voli ono što je o č i g l e d n o — ali ne voli ništa d o s a d n o — a burleska i farsa, dve najomi­ ljenije forme, izraziti su oblici u m e t n o s t i . Sjajno delo m o ž e nastati u s k l a d u sa pravilima burleske i farse, i u radu ovakve vrste u m e t n i k u je u Engleskoj dozvoljena velika s l o b o d a . T e k k a d a s t i g n e m o d o viših formi dra­ m e v i d i m o posledice javnog nadzora. P u b l i k a n i k a k o ne voli novitete. Izuzetno joj je o d b o j a n svaki pokušaj proširenja tematike umetnosti, a životnost i n a p r e d a k (331

u u m e t n o s t i u velikoj meri zavise od s t a l n o g širenja t e m a t s k o g o p s e g a . P u b l i k a ne voli novitete jer ih se pribojava. O n i za nju predstavljaju v i d Individualiz­ m a , potvrđivanje prava u m e t n i k a d a s a m o s t a l n o bira t e m u i obrađuje je k a k o izabere. P u b l i k a i m a pravo da se t a k o postavi. U m e t n o s t jeste I n d i v i d u a l i z a m , a In­ d i v i d u a l i z a m je sila koja remeti i razgrađuje. U t o m e leži njegova neprocenjiva v r e d n o s t . J e r on nastoji da poremeti tipizacije, ropstvo običajima, tiraniju navike i svođenje čoveka na nivo m a š i n e . U u m e t n o s t i pu­ blika prihvata ono što je bilo, ne zato što to voli, n e g o zato što to ne m o ž e da izmeni. U j e d n o m zalogaju guta svoje klasike i n i k a d a im ne oseti u k u s . P o d n o s i ih k a o k a k v u n e m i n o v n o s t , i k a k o ih ne m o ž e osuje­ titi, o njima n a k l a p a . Bilo to č u d n o ili ne, već k a k o ko to r a z u m e , ovakvo prihvatanje klasika n a n o s i veliku štetu. N e k r i t i č k o divljenje Bibliji i S e k s p i r u u E n g l e ­ skoj d o b a r je primer t o g a . S t o se Biblije tiče, mišljenje crkvenih vlasti ovde igra o d r e đ e n u u l o g u , te se time sada neću baviti. U slučaju S e k s p i r a s a s v i m je o č e v i d n o da publi­ ka ne vidi ni l e p o t e , ni n e d o s t a t k e njegovih k o m a ­ da. K a d a bi u v i đ a l a lepote, ne bi i m a l a ništa protiv razvoja d r a m e , a k a d a bi videla nedostatke — ni t a d a ne bi i m a l a n i š t a protiv o v o g razvitka. Činjenica je da publika upotrebljava klasike j e d n e zemlje k a o sred­ stvo za kočenje razvoja u m e t n o s t i . Srozava ih i pretva[34]

ra u m o ć n i k e . N j i m a se koristi k a o b a t i n o m , ne bi li sprečila s l o b o d u izražavanja L e p o t e u n o v i m oblicima. Večito zapitkuje p i s c a zašto ne piše k a o n e k o drugi, ili s l i k a r a z a š t o n e slika k a o neko d r u g i , zaboravljajući činjenicu da bi oni prestali biti u m e t n i c i k a d a bi tako nešto učinili. S v e ž v i d L e p o t e publici j e p o t p u n o o d v r a t a n i k a d a g o d se pojavi toliko je razljuti i zbu­ ni da uvek koristi dve g l u p e fraze — da je u m e t n i č k o delo s a s v i m nerazumljivo i da je u m e t n i č k o delo u p o t p u n o s t i n e m o r a l n o . Č i n i m i s e d a p o d t i m zapra­ v o p o d r a z u m e v a sledeće. K a d a k a ž e d a j e delo s a s v i m nerazumljivo, p u b l i k a misli da je u m e t n i k rekao ili napravio nešto lepo i novo. K a d a opisuje r a d k a o u p o t p u n o s t i n e m o r a l a n , misli da je u m e t n i k rekao ili napravio nešto lepo i istinito. Prvo se o d n o s i na stil, a d r u g o na t e m u . A l i p u b l i k a verovatno koristi ove reči vrlo n e o d r e đ e n o , k a o što o b i č n a rulja koristiti ka­ menje iz k a l d r m e . Na primer, u o v o m veku n e m a ni j e d n o g j e d i n o g p e s n i k a ili p r o z n o g p i s c a k o m e britan­ s k a j a v n o s t nije s v e č a n o dodelila d i p l o m u nemoral­ nosti. O v e d i p l o m e k o d nas s e računaju k a o formal­ no priznanje Književne akademije u Francuskoj, t a k o da je uspostavljanje slične institucije, na s v u sreću, u Engleskoj s a s v i m n e p o t r e b n o . N a r a v n o , j a v n o s t vrlo lakomisleno koristi tu reč. Bilo je za očekivati da će Vordsvorta proglasiti n e m o r a l n i m p e s n i k o m . O n j e

[35]

z a i s t a bio p e s n i k . A l i proglasiti Č a r l s a K i n g s l i j a 6 ne­ m o r a l n i m v e o m a j e neobično. N j e g o v a p r o z a nije naročito vredna. Pa ipak, eto te reči, a p u b l i k a je k o ­ risti k a k o najbolje zna i u m e . N a r a v n o , u m e t n i k t i m e nije u z n e m i r e n . Pravi u m e t n i k u p o t p u n o s t i veruje u sebe, jer je p o t p u n o svoj. M e đ u t i m , m o g u zamisli­ t i d a u m e t n i k , k a d a b i stvorio delo koje o d m a h p o s v o m pojavljivanju javnost p r e p o z n a , p r e k o s v o g m e ­ dija, š t a m p e , k a o rad v e o m a razumljiv i v i s o k o m o ­ ralan, p o č n e ozbiljno preispitivati da li je u stvaranju delà bio zaista i najmanje svoj, i s t o g a nije li rad njega sasvim nedostojan, da li je skroz-naskroz d r u g o r a z r e d a n ili je m o ž d a i b e z ikakve u m e t n i č k e vrednosti. M o ž d a s a m se ogrešio o p u b l i k u ograničavajući joj rečnik na „ n e m o r a l a n " , „nerazumljiv", „ e g z o t i č a n " i „nezdrav". Postoji j o š j e d n a reč k o j o m se služi — „mor­ bidno". P u b l i k a je ne rabi toliko često. Z n a č e n j e te reči toliko je j e d n o s t a v n o , te se pribojava da je u p o ­ trebi. I p a k je k a t k a d koristi i ona se m o ž e naći u p o ­ pularnim n o v i n a m a s vremena na vreme. N a r a v n o , ta reč dobija t r a g i k o m i č n i s m i s a o k a d a se p r i m e n i na u m e t n i č k o delo. S t a j e m o r b i d n o s t d r u g o d o e m o ­ cije ili m i s l i koje se ne m o g u izraziti? P u b l i k a je sva morbidna, jer n i k a d a ne nalazi pravi izraz ni za š t a .

6

Charles K i n g s l e y ( 1 8 1 9 - 1 8 7 5 ) , engleski univerzitetski pro­

fesor, istoričar i r o m a n o p i s a c . (361

U m e t n i k n i k a d a nije m o r b i d a n i m o ž e da izrazi sve. Stoji izvan svoje t e m e i njome oblikuje neuporedive i umetničke učinke. Nazvati umetnika morbidnim, jer m o r b i d n o s t čini s v o j o m t e m o m blesavo je koliko i nazvati S e k s p i r a l u đ a k o m zato što je n a p i s a o Kralja Lira. Sve u s v e m u , u m e t n i k u Engleskoj i m a koristi od takvih n a p a d a . N j e g o v a individualnost j e o s n a ž e n a . Postaje svoj sve više i potpunije. N a r a v n o , n a p a d i su v e o m a g a d n i , bezobzirni i p u n i prezira. M e đ u t i m , u m e t n i k n e očekuje m i l o s t o d p r o s t a č k o g d u h a , n i stil od m a l o g r a đ a n s k e p a m e t i . P r o s t a k l u k i g l u p o s t sastavni su d e o s a v r e m e n o g života, vidljivo prisut­ ni. Ž a l o s n o j e , ali oni su n a p r o s t o t u . I njih treba proučavati, k a o i sve ostalo. A u vezi sa s a v r e m e n i m novinarima, j e d i n o je p o š t e n o reći da se o n i uvek pri­ vatno izvinjavaju z b o g o n o g a što su protiv n e k o g na­ pisali u javnosti. U poslednjih nekoliko g o d i n a m o ž e se reći da su j o š dva prideva d o d a t a v e o m a o g r a n i č e n o m rečniku p o r u g e u m e t n o s t i kojim p u b l i k a raspolaže. J e d a n j e „nezdravo" („unhealthy"), d r u g i j e „egzotično". P o t o ­ njim p u b l i k a p r o s t o izražava bes kratkotrajne gljive p r e m a besmrtnoj, zanosnoj i i z v a n r e d n o ljupkoj orhi­ deji. To jeste pohvala, ali beznačajna p o h v a l a . R e č „nezdrav" ostavlja m e s t a razmatranju. Prilično je za­ nimljiva. U stvari, toliko je zanimljiva da ljudi koji je (37]

koriste ne znaju š t a znači. S t a ta reč znači? S t a je z d r a v o ili n e z d r a v o u m e ­ t n i č k o delo? Sve reči pripisane u m e t n i č k o m delu, u k o l i k o se koriste r a z u m n o , o d n o s e se na stil ili na temu, ili na oboje. S o b z i r o m na stil, zdrav u m e t n i č k i rad prepoznaje l e p o t u k o r i š ć e n o g materijala, bio on reč ili b r o n z a , b o j a ili slonovača, i služi se t o m lep o t o m k a o s a s t o j k o m u stvaranju e s t e t s k o g u č i n k a . S o b z i r o m na t e m u , zdravo u m e t n i č k o delo i m a te­ mu uslovljenu u m e t n i k o v o m p r i r o d o m i iz nje ne­ p o s r e d n o proizilazi. N a r a v n o , forma i sadržaj su u u m e t n i č k o m delu nerazdvojivi — oni uvek č i n e j e d n o . M e đ u t i m , m o ž e m o i h razlučiti u u m u razmatranja radi, ostavljajući po strani celinu e s t e t s k o g u g o đ a j a . S druge strane, nezdrav u m e t n i č k i rad stilski je otrcan, s t a r o m o d a n i priprost, a njegova t e m a n a m e r n o je iza­ brana, ne da bi u m e t n i k u njemu p r o n a š a o užitka, već zato što misli d a ć e m u p u b l i k a d o b r o platiti. Z a p r a v o , popularni r o m a n koji p u b l i k a s m a t r a z d r a v i m uvek je p o t p u n o nezdrava tvorevina, a p u b l i k a uvek naziva nezdravim r o m a n o m l e p o i zdravo delo u m e t n o s t i . N e treba d a p o m i n j e m d a se, n i n a trenutak, n e žalim na p u b l i k u i š t a m p u zato što p o g r e š n o koriste te reči. Ne v i d i m k a k o bi ih u o p š t e i upotrebljavali ispra­ vno, s o b z i r o m da im nedostaje razumevanje suštine Umetnosti. S a m o n a g l a š a v a m ovu zloupotrebu. S t o se tiče njenog p o r e k l a i značenja koje se iza t o g a krije, [38]

t o j e v e o m a j e d n o s t a v n o objasniti. O n a dolazi o d varv a r s k o g p o i m a n j a vlasti. O d prirocjne n e m o g u ć n o s t i zajednice iskvarene v l a š ć u da r a z u m e ili ceni Indivi­ d u a l i z a m . Rečju, ta z l o u p o t r e b a stiže od č u d o v i š n e i neznalačke stvari zvane J a v n o Mnjenje (Public O p i ­ nion), loše i d o b r o n a m e r n e d o k p o k u š a v a da upravlja j a v n i m p o s l o v i m a , a n e č a s n e i z l o n a m e r n e k a d a se upinje d a n a d g l e d a M i s a o ili U m e t n o s t . U i s t i n u , m o ž e se više t o g a reći u prilog fizičkoj sili javnosti, negoli u p r i l o g j a v n o m mnjenju. Prvo m o ž e biti ispravno. D r u g o m o r a biti b u d a l a s t o . C e s t o s e k a ž e d a sila nije a r g u m e n t . M e đ u t i m , t o zavisi o d t o g a š t a ž e l i m o d a d o k a ž e m o . M n o g i o d najvažnijih p r o b l e m a u nekoliko poslednjih vekova — k a o što je održanje lične vlasti u E n g l e s k o j , ili f e u d a l i z a m u Francuskoj — rešeni su isključivo u p o t r e b o m fizičke sile. R e v o l u c i o n a r n o nasilje s â m o m o ž e načiniti jav­ nost velikom i v e l i č a n s t v e n o m na trenutak. K o b a n je bio d a n k a d a j e j a v n o s t otkrila d a j e pero m o ć n i j e o d k a m e n j a iz k a l d r m e i da se o n o m o ž e načiniti o p a ­ s n i m k a o što j e u d a r a c c i g l o m . J a v n o s t j e z a tili č a s potražila novinara, p r o n a š l a ga i napravila po svojim u z u s i m a , i učinila ga radljivim i d o b r o p l a ć e n i m slu­ g o m . Velika je to šteta, i za j a v n o s t i za novinare. Iza b a r i k a d a m o ž e biti p u n o p l e m e n i t o g i j u n a č k o g . Ali šta je iza novinskih u v o d n i k a , s e m predrasude, g l u p o ­ sti, licemerja i brbljarija? K a d a se ovo četvoro u d r u ž i (39]

nastaje s t r a h o t n a sila, i n o v a vlast je t a k o o s n o v a n a . N e k a d a s u ljudi i m a l i m u č i l i š t a . D a n a s i m a j u š t a m p u . Z a s i g u r n o , to je n a p r e d a k . M e đ u t i m , to je i dalje loše, p o g r e š n o i obespokojavajuće. N e k o je — da li B e r k ? 7 — nazvao novinarstvo četvrtim s t a l e ž o m . Ne treba sumnjati d a j e svojevremeno bilo t a k o . A l i da­ nas je novinarstvo zapravo j e d i n i stalež. P r o ž d r a l o je ostala tri. Svetovni G o s p o d a r i ćute, D u h o v n i G o s p o ­ dari nemaju šta reći, a D o n j i D o m n e m a šta d a k a ž e , a i p a k to govori. N o v i n a r s t v o caruje. U A m e r i c i Pred s e d n i k v l a d a četiri g o d i n e , a N o v i n a r s t v o zanavek. Srećom, u Americi je N o v i n a r s t v o svoju vlast doteralo do najodvratnije i najsvirepije krajnosti. P r i r o d n a p o sledica t o g a bio j e n a s t a n a k d u h a p o b u n e . N o v i n a r ­ stvo ili ljude zabavlja, ili ga se gnušaju, u zavisnosti od svoje naravi. A l i o n o više nije prava sila, k a o n e k a d . N i k o j e n e u z i m a z a ozbiljno. S e m u m a l o b r o j n i m , dobro p o z n a t i m slučajevima, N o v i n a r s t v o u E n g l e ­ skoj nije d o g u r a l o do takve, preterane surovosti, te i dalje predstavlja v a ž a n činilac, o d i s t a z n a č a j n u silu. Strahovlada koju želi d a n a m e t n e p r i v a t n o m životu izgleda m i s a s v i m n e o b i č n o . Činjenica j e d a j a v n o s t poseduje n e z a s i t u r a d o z n a l o s t i h o ć e da d o z n a sve, 7

E d m u n d B u r k e (1729—1797), britanski državnik, poli­

tički teoretičar i filozof roden u D a b l i n u . S m a t r a se rodonačelnikom a n g l o - a m e r i č k e konzervativne m i s a o n e tra­ dicije. [40]

s e m o n o g zaista v r e d n o g znanja. S v e s n o t o g a , N o ­ v i n a r s t v o , n a v i k a n a l i k k a k v o m trgovcu, udovoljava njenim z a h t e v i m a . U v e k o v i m a p r e našeg, javnost je zabijala uši n o v i n a r i m a n a s t u b s r a m a . T o j e bilo zai­ sta g n u s n o . U o v o m veku, novinari su pribili svoje uši n a ključaonicu. T o j e d a l e k o gore. N o v i n a r i koje treba najviše kriviti nisu oni zabavni, saradnici t a k o z v a n e m o n d e n s k e š t a m p e , što ovo nedelo čini j o š g o r i m . Š t e t u prave ozbiljni, promišljeni, revnosni n o v i n a r i koji će svečano, k a o što d a n a s čine, razvlačiti pred o č i m a javnosti neki i s p a d iz privatnog života velikog d r ž a v n i k a , čoveka koji je p r v a k političke misli koliko i stvaralac političke sile, i pozivati javnost da o t o m e raspravlja, da se p o k a ž e n a d l e ž n o m u toj stvari, da k a ž e š t a o t o m e misli. I ne s a m o da k a ž e , već da to što govori sprovede u delo, da z a p o v e d a t o m čoveku u vezi sa s v i m o s t a l i m , da naređuje njegovoj stranci, da izdaje naloge njegovoj zemlji; zapravo, oni pozivaju javnost da učini sebe t r a g i k o m i č n o m , uvredljivom i š t e t n o m . Privatni životi ne bi smeli da se iznose u ja­ vnost. Ni najmanje se nje ne tiču. U Francuskoj je to bolje uređeno. Nije dozvoljeno j a v n o objavljivanje p o j e d i n o s t i sa suđenja u b r a k o ­ r a z v o d n i m p a r n i c a m a z a r a d zabave ili j a v n o g kritizerstva. Sve što j e javnosti dozvoljeno d a s a z n a jeste da je r a z v o d a bilo i da je o d o b r e n na z a h t e v jed­ n o g , d r u g o g ili o b a b r a č n a p a r t n e r a . U F r a n c u s k o j (41]

z a p r a v o ograničavaju novinara, a u m e t n i k u daju s k o r o savršenu s l o b o d u . O v d e dozvoljavamo bezuslovnu s l o b o d u novinaru, a u m e t n i k a u p o t p u n o ­ sti o g r a n i č a v a m o . E n g l e s k o j a v n o mnjenje takoreći p o k u š a v a da z a u z d a , o m e t e i izvitoperi s t v a r a o c a delà iz kojih ishodi lepota i primorava novinara da razvlači zaista ružne, odvratne ili č a k ogavne stvari po novina­ m a , t a k o da i m a m o najozbiljnije novinare na svetu i najnepristojnije novine. Govoriti o primoravanju nije preterivanje. M o g u ć e j e d a i m a novinara koji zaista uživaju u objavljivanju u ž a s n i h stvari, ili koji, z a r a d svog siromaštva, vide s k a n d a l e k a o o s n o v u z a s t a l a n izvor p r i h o d a . Uveren s a m da postoje i d r u g i novina­ ri, obrazovani i vaspitani, koji zaista ne vole da obja­ vljuju takve stvari, koji znaju da je to p o g r e š n o činiti. R a d e to s a m o z b o g nezdravih uslova u k o j i m a se bave svojim p o z i v o m , š t o ih primorava da javnosti d o b a ­ vljaju ono što javnost h o ć e , i da se t a k m i č e sa d r u g i m novinarima u što p o t p u n i j e m zadovoljenju prostačkog apetita svetine. O v a j položaj je unižavajući za s v a k o g obrazovanog č o v e k a i ne s u m n j a m da ga većina njih doživljava vrlo b o l n i m . N o , o s t a v i m o p o strani t u vrlo p o d l u s t r a n u ove teme i v r a t i m o se pitanju javne uprave u U m e t n o ­ sti. M i s l i m na n a r e d b e J a v n o g Mnjenja u m e t n i k u u vezi sa f o r m o m koju treba da koristi, n a č i n o m na koji treba da je koristi i materijalom sa k o j i m treba da (42]

radi. N a g l a s i o s a m da su u E n g l e s k o j najbolje prošle u m e t n o s t i koje p u b l i k u n e z a n i m a j u . M e đ u t i m , o n a se za d r a m u interesuje, i k a k o je izvestan n a p r e d a k načinjen u razvoju d r a m e t o k o m deset-petnaest g o ­ d i n a , v a ž n o je naglasiti da ovaj p o m a k u p o t p u n o s t i d u g u j e nekolicini u m e t n i k a - i n d i v i d u a l i s t a koji su o d ­ bili d a prihvate k a o merilo o p š t e p o m a n j k a n j e u k u s a , n e prihvatajući d a s e p r e m a U m e t n o s t i o d n o s e k a o p r e m a p u k o m pitanju p o n u d e i potražnje. S v o j o m č u d e s n o m i ž i v o p i s n o m l i č n o š ć u , s t i l o m koji istin­ ski sadrži vlastitu boju, svojom n e u b i č a j e n o m m o ć i u m a š t o v i t o m i u m n o m s t v a r a l a š t v u — a ne u mimikriji — g o s p o d i n I r v i n g 8 m o g a o je na n e o t e s a n način napi­ sati k a k a v priprosti k o m a d i i m a t i u s p e h a i novca ko­ liko s a m o poželeti m o ž e , d a m u j e cilj bio d a udovolji publici. Ali on je težio da ostvari svoje savršenstvo kao umetnik, p o d određenim okolnostima i u određenim o b l i c i m a U m e t n o s t i . U p o č e t k u se d o p a d a o nekoli­ cini, a s a d a je m n o g o b r o j n e izobrazio. K o d publike je stvorio o d r e đ e n i u k u s i n a k l o n o s t . O n a neizmerno ceni njegov u m e t n i č k i u s p e h . I p a k , često se p i t a m r a z u m e li p u b l i k a da je taj u s p e h p o s t i g n u t t i m e što on nije prigrlio njena merila, već je ostvarivao svoja. Prihvatajući merila publike, L i c e u m ( L y c e u m ) b i p o -

8

Irving W a s h i n g t o n ( 1 7 8 3 - 1 8 5 9 ) , američki pisac, esejista,

biograf i istoričar. (43)

s t a o n e k a vrsta d r u g o r a z r e d n e v a š a r s k e šatre, k a o što su d a n a s to neka p o s e ć e n a p o z o r i š t a u L o n d o ­ nu. R a z u m e l a to p u b l i k a ili ne, činjenica i p a k ostaje - u k u s i naklonosti stvoreni su k o d nje u izvesnoj meri i o n a m o ž e dalje da razvija ove osobine. Problem je što p u b l i k a ne postaje civilizovanijom, i a k o poseduje tu s p o s o b n o s t . S t a je u t o m e zaustavlja? M o r a m p o n o v o reći — zaustavlja je želja da spro­ v o d i vlast n a d u m e t n i k o m i d e l i m a u m e t n o s t i . I z ­ gleda k a o d a p u b l i k a u n e k a p o z o r i š t a , k a o što s u L i c e u m i H e j m a r k e t ( H a y m a r k e t ) , dolazi u p r a v o m raspoloženju. U o b a pozorišta radili su pojedini umetnici, k o j i m a je p o š l o za r u k o m da stvore u sopstvenoj publici — a s v a k o pozorište u L o n d o n u i m a svoju publiku — t a k v u sklonost da joj U m e t n o s t b u d e po u k u s u . A k a k v e je naravi ta sklonost? O d g o v o r je - sklonost ka prijemčivosti. I to je sve. A k o p r i s t u p i m o u m e t n i č k o m delu s a željom d a z a g o s p o d a r i m o n a d njim i u m e t n i k o m , p r i s t u p a m o u t a k v o m d u h u d a n e m o ž e m o primiti n i k a k v e u m e tničke utiske. U m e t n i č k o delo treba da v l a d a gle­ daocem, a ne g l e d a l a c u m e t n i č k i m d e l o m . G l e d a l a c treba d a b u d e prijemčiv. T r e b a d a b u d e k a o violi­ na koju će maestro svirati. S t o p o t p u n i j e m o ž e poti­ snuti sopstvene blesaste nazore, b u d a l a s t e predrasu­ de, svoje besmislice o t o m e šta U m e t n o s t treba ili ne treba da b u d e , verovatnije je da će r a z u m e t i i uvažiti [44]

u m e t n i č k o delo. N a r a v n o , ovo j e s a s v i m o č i g l e d n o u slučaju n e o t e s a n e pozorišne p u b l i k e u E n g l e s k o j . M e đ u t i m , isto važi i za t a k o z v a n e o b r a z o v a n e lju­ d e . O č e k i v a n o , svoje predstave o U m e t n o s t i z a d o bijaju od o n o g što je U m e t n o s t n e k o ć bila, d o k je nov u m e t n i č k i rad lep jer je ono što U m e t n o s t n i k a d a nije bila. Ocenjivati ga m e r i l i m a prošlosti znači ocenjivati ga m e r i l i m a od čijeg odbacivanja zavisi njegova stvar­ n a savršenost. N a r a v s p o s o b n a d a p r i m i — k r o z m e ­ dij stvaralačke uobrazilje i u u s l o v i m a s t v a r a l a č k i m i m a š t o v i t i m - nov i lep utisak j e d i n a je narav koja je u stanju da uvaži u m e t n i č k o delo. K o l i k o je ovo isti­ nito u slučaju doživljaja vajarstva i slikarstva, j o š je istinitije u doživljaju umetnosti k a k v a je d r a m a . S l i k a i s t a t u a n i s u u ratu s V r e m e n o m . Ne o b a z i r u se na njegovo proticanje. J e d a n jedini trenutak dovoljan je da bi se uvideo njihov sklad. D r u g a č i j e je u slučaju književnosti. T r e b a da p r o đ e izvesno v r e m e da bi se shvatila s k l a d n o s t njenih u m e t n i č k i h u č i n a k a . N a l i k t o m e , k a d a je o d r a m i reč, m o ž e se u p r v o m č i n u o d i ­ grati nešto čiju pravu u m e t n i č k u v r e d n o s t g l e d a l a c ne spoznaje sve do trećeg ili četvrtog čina. T r e b a li neko budalast da se z b o g toga razljuti, povikne, omete predstavu i g l u m c e dovede u n e l a g o d u ? N e . Pošten gledalac m i r n o sedi i s m i l i n o m o s e ć a čuđenje, radoz­ nalost i neizvesnost. Ne ide na predstavu da bi davao o d u š k a svojoj neotesanoj naravi, već da bi ostvario (48)

svoju u m e t n i č k u ć u d . N i j e p r e s u d i l a c u m e t n i č k o g delà, v e ć g a s p o s v e ć e n o š ć u r a z m a t r a . U k o l i k o j e d o ­ bro, g l e d a l a c u njemu g u b i sve n a g r đ u j u ć e samolju­ blje - u o b r a ž e n o s t svog neznanja ili s a m o d o p a d l j i v o s t s v o g znanja. T e š k o da je, izgleda m i , ovaj z a k l j u č a k o d r a m i s p o z n a t u dovoljnoj meri. K a d a bi Makbet bio p r i k a z a n prvi p u t p r e d s a d a š n j o m p u b l i k o m u L o n d o ­ n u m o g a o b i h s a s v i m r a z u m e t i z a š t o b i m n o g i o d pri­ sutnih oštro i ž u č n o prigovorili pojavljivanju veštica u p r v o m činu, njihovim g r o t e s k n i m r e č e n i c a m a i su­ m a n u t i m r e c i m a . M e đ u t i m , k a d a s e p r e d s t a v a završi, s p o z n a j e m o da je veštičji s m e h u Makbetu stravičan koliko i k i k o t l u d i l a u Liru, užasniji od smejanja J a gova u Otelu. Ni j e d n o m e od o n i h koji prate umet­ nost nije toliko p o t r e b n o savršeno stanje prijemčivosti k a o p o z o r i š n o m g l e d a o c u . K a d a p o k u š a d a zavlada n a d u m e t n i č k i m d e l o m , t o g trenutka postaje otvoreni neprijatelj U m e t n o s t i i s a m o g a sebe. U m e t n o s t to ne dotiče. O n s a m s t r a d a . S r o m a n o m stoji isto t a k o . P o g u b n a je vlast ja­ vnosti i

njeno

uvažavanje.

Tekerijev

9

Ezmond jeste

lepo u m e t n i č k o d e l o , jer j e p i s a n o z a r a d lične u g o d e . 9

William M a k e p e a c e Thackeray (1811-1863), engleski pisac

i satiričar. Svetsku slavu d o n e o mu je r o m a n Vašar taštine. U njemu je e p s k i m z a m a h o m satirički p r i k a z a o društvene prilike i sve važnije predstavnike engleskog g r a đ a n s k o g i aristokratskog društva. (46]

U o s t a l i m r o m a n i m a , u Pendenisu, u Filipu, č a k i u Vašaru taštine, on k a t k a d previše pažnje o b r a ć a na p u b l i k u , i svoj r a d kvari n e p o s r e d n o se dodvoravajući n a k l o n o s t i p u b l i k e , ili joj se neuvijeno r u g a . Pravi u m e t n i k s e n e obazire n a p u b l i k u . Z a njega o n a n e postoji. N e m a m a k o v n j a č u ili m e d e n j a k e k o j i m a ć e uspavati ili zasititi tu a ž d a h u . To prepušta p o p u l a r n i m romanopiscima. U Engleskoj danas i m a m o neuporedivo d o b r o g r o m a n o p i s c a , g o s p o d i n a D ž o r d ž a M e r e d i t a . 1 0 F r a n c u s k a i m a bolje u m e t n i k e , ali n e m a n i k o g čiji su p o g l e d i toliko široki, t a k o raznovrsni, t a k o isti­ niti u svojoj m a š t o v i t o s t i . U Rusiji neki p r i p o v e d a č i p o s e d u j u upečatljiviji osećaj za to š t a bi m o g l a biti patnja u prozi. M e đ u t i m , M e r e d i t u suvereno p r i p a d a filozofija u prozi. N j e g o v i likovi ne s a m o da žive, oni žive u misli. M o g u ć e ih je p o s m a t r a t i iz bezbroj u g l o ­ va. Sadržajno su izgrađeni. D u š a je u njima i o k o njih. D a j u se t u m a č i t i i s i m b o l i č n i su. S t v a r a l a c tih divnih, hitrih likova n a p r a v i o i h j e s v o g u ž i t k a radi. N i k a d a nije pitao p u b l i k u š t a želi, nije m a r i o da s a z n a š t a o n a h o ć e . N i k a d a joj nije dozvolio d a m u g o s p o d a r i ili d a n a njega bilo k a k o utiče, v e ć j e s a m o o s n a ž i v a o svoju ličnost i stvarao svoj i n d i v i d u a l n i o p u s . U p o č e t k u je bio u o s a m i . Nije se na to obazirao. O n d a mu je prišla

10

G e o r g e M e r e d i t h ( 1 8 2 8 - 1 9 0 9 ) , britanski r o m a n o p i s a c i

pesnik. [47J

nekolicina. T o g a nije p r o m e n i l o . S a d a i m a m n o g o pristalica. I dalje je isti, r o m a n o p i s a c b e z p r e m c a . N i s a d e k o r a t i v n o m u m e t n o š ć u nije drugačije. Verujem da se p u b l i k a srceparajuće tvrdoglavo drži ne­ p o s r e d n e tradicije Velike I z l o ž b e 1 1 m e đ u n a r o d n o g prostaštva, tradicije toliko grozne da su k u ć e u koji­ ma su ljudi živeli bile prikladne s a m o za slepce. Počele su da se prave lepe stvari, divne boje došle su n a m iz r u k u bojadžija, bajne m u s t r e iz glava u m e t n i k a i usta­ novljena je u p o t r e b a lepih stvari i njihova v r e d n o s t . J a v n o s t je zaista bila ogorčena. I z g u b i l a je p r i b r a n o s t i izrekla p u n o koještarija. N i k o nije za to m a r i o . N i k o m nije zafalila d l a k a s glave. N i k o nije prihvatio uticaj javnog mnjenja. I s a d a je gotovo n e m o g u ć e ući u neku m o d e r n u k u ć u , a da se ne primeti izvesno usvajanje dobrog ukusa, vrednosti ljupkog ambijenta, neki z n a k uvažavanja lepote. U stvari, kuće su d a n a s po pravilu dražesne. Ljudi su u velikoj meri civilizovani. Istini za volju, i p a k treba n a p o m e n u t i da n e o b i č a n u s p e h re­ volucije u u k r a š a v a n j u k u ć a , n a m e š t a j u i t o m e slično nije n a s t a o z b o g razvoja i s t a n č a n o g u k u s a većine u tim stvarima. R a z l o g t o m e j e činjenica d a s u zanatlije izuzetno cenile u ž i t a k u izradi lepog i p r o b u d i l e u sebi tako živu svest o o d v r a t n o s t i i neotesanosti o n o g a š t o 11

„Velika svetska izložba" („The G r e a t E x h i b i t i o n of the

Works of I n d u s t r y of all N a t i o n s " ) o d r ž a n a je u L o n d o n u , 1852. godine. (481

je javnost ranije htela, da su je j e d n o s t a v n o toga lišili. D a n a s j e s a s v i m n e m o g u ć e o p r e m i t i s o b u k a o što w t o radilo pre n e k o l i k o g o d i n a b e z o d l a s k a n a aukciju već k o r i š ć e n o g n a m e š t a j a iz n e k o g trećerazrednog ho­ tela. T a k v i p r e d m e t i s e više n e prave. M a koliko t o m e prigovarali, ljudi d a n a s moraju i m a t i n e š t o d r a ž e s n o u svojoj okolini. S r e ć o m po njih, p r e u z i m a n j e vlasti na o v o m p l a n u u m e t n o s t i u p o t p u n o s t i se neslavno završilo. Postoje tri vrste d e s p o t a . D e s p o t strahovlade n a d telom. D e s p o t k a o kakav tiranin duše. D e s p o t što surovo g o s p o d a r i i n a d d u š o m i n a d telom. Prvi je Kraljević. D r u g i j e P a p a . Treći j e N a r o d . Princ m o ž e biti prosvećen. M n o g i od njih su bili. I p a k u s v a k o m Princu i m a o p a s n o s t i . D o v o l j n o j e p o m i s l i t i n a D a n ­ tea, na gorkoj g o z b i u Veroni, na T a s a 1 2 u ćeliji lu­ d n i c e u Ferari. Bolje je za u m e t n i k a da ne živi sa Kraljevićima. P a p e m o g u biti prosvećene. M n o g e s u bili, č a k i oni loše. L o š e p a p e volele su L e p o t u sa g o ­ tovo i s t o m s t r a š ć u — ne, sa j e d n a k o m s t r a š ć u ! — sa k o j o m s u d o b r e p a p e mrzele M i s a o . Pokvarenjaštvu Papstva covečanstvo m n o g o duguje. D o b r o t a Papstva d u g u j e p u n o č o v e č a n s t v u . I p a k , iako j e V a t i k a n 12

T o r q u a t o T a s s o (1544—1595), kalijanski p e s n i k i autor

epa Oslobođeni Jerusalim, j e d n o g od najreprezentativnijih delà italijanske književnosti. Bio je uzor romantičarima, a njegova poezija inspirisala je G e t e a i Bajrona. (49)

z a d r ž a o b e s e d n i š t v o svojih g r o m o v a i i z g u b i o m o ć svojih m u n j a , bolje j e z a u m e t n i k a d a n e obitava m e d u P a p a m a . Papa je pred konklavom K a r d i n a l a rekao da obični z a k o n i i o b i č n a vlast nisu stvoreni za ljude k a o što j e C e l i n i . 1 3 M e đ u t i m , o n g a j e o s u d i o na zatvor i d r ž a o t a m o d o k se ovaj od b e s a nije razboleo i p o č e o i m a t i priviđenja — videvši z l a ć a n o s u n c e k a k o ulazi u njegovu ćeliju, p o s t a o je toliko opčinjen da se d a o u beg, puzajući od kule do kule, te je p a o z b o g vrtoglavice od jutarnjeg v a z d u h a i i s k a s a p i o se. V i n o g r a d a r ga je p o k r i o l i š ć e m vinove loze, i o d v e z a o kolicima o n o m e ljubitelju lepih stvari koji se za njega i pobrinuo. O p a s n o s t vreba i z Papa. S t o s e N a r o d a tiče, šta sa njim i n j e g o v o m vlašću? M o ž d a je o t o m e već dovoljno rečeno. V l a s t N a r o d a j e šlepa, gluva, g n u ­ sna, groteskna, tragična, zabavna, ozbiljna i s k a r e d n a . N e m o g u ć j e u m e t n i k o v život s N a r o d o m . Svi d e s p o t i potkupljuju. N a r o d p o t p l a ć u j e i p r i t o m svirepo p o ­ stupa. K o m u j e r e k a o d a vlada? Stvoren j e d a živi, sluša i voli. N e k o mu je učinio veliko zlo. N a r o d se unazadio o p o n a š a j u ć i svoje nadređene. U z e o je žezlo Kraljeviću. K a k o g a koristi? Preoteo j e Papi trostruku tijaru. K a k o treba d a iznese ovaj teret? N a r o d j e na­ lik klovnu slomljenog srca. Poput sveštenika je, d u š e 13

Benvenuto Cellini (1500—1571), renesansi vajar, zlatar i

pisac, autor verovatno prve moderne autobiografije — Moj život. (501

još nerođene. N e k a ga sažaljevaju svi ljubitelji Lepote. I a k o s a m N a r o d n e voli L e p o t u , i p a k n e k a m u bude dozvoljeno d a oplakuje s a m o g sebe. K o g a j e p o d u č i o majstorstvu tiranije? S t o g a , očigledno j e d a j e s v a k a vlast n a d u m e t n o š ć u loša. Ljudi se p o n e k a d raspituju koji oblik vladavine je najpodesniji za život u m e t n i k a . Na ovo pitanje postoji s a m o j e d a n odgovor. Najpodesniji oblik vlasti za umet­ n i k a je da vlasti n e m a . V l a d a v i n a n a d u m e t n i k o m i njegovom u m e t n o š ć u j e t r a g i k o m i č n a . U s t v r đ e n o j e d a s u p o d d e s p o t i z m o m u m e t n i c i proizveli d i v n a delà. N i j e s a s v i m tako. U m e t n i c i su posećivali d e s p o ­ te, ne k a o p o d a n i c i da bi ih ovaj ugnjetavao, već k a o lutajući čudotvorci, k a o z a n o s n a skitala, da bi uživali u svim č a r i m a gostoprimstva, i da bi izmolili svoj m i r i dozvolu da stvaraju. U prilog d e s p o t u treba reći da o n , k a o p o j e d i n a c , m o ž e biti kulturan, d o k rulja, k a o g n u s o b a , n e m o ž e . C a r i Kralj m o g u s e sagnuti d a p o d i g n u kist slikaru, ali se demokratija sagiba j e d i n o da bi g a đ a l a blatom. Pa ipak, demokratija ne m o r a da se saginje koliko i C a r . U stvari, k a d a h o ć e da n e k o g izblati, ne m o r a ni najmanje da se sagiba. M e đ u t i m , nije n e o p h o d n o razlikovati m o n a r h a od rulje — sva vlast j e d n a k o ne valja. M o g l o bi se j o š d o s t a t o g a reći. Tvrditi k a k o je re­ nesansa bila velika jer nije težila rešavanju društvenih problema, niti se t i m e u o p š t e bavila, n e g o je d o p u (51

stila p o j e d i n c u da se razvija s l o b o d n o , lepo i prirod­ no, te je s t o g a i m a l a velike umetnike-individualiste i velike ljude-individualiste. N a g l a s i t i da je L u j X I V , stvorivši m o d e r n u d r ž a v u , razorio i n d i v i d u a l i z a m u m e t n i k a i načinio sve stvari č u d o v i š n i m u njihovoj j e d n o l i č n o s t i ponavljanja, ž a l o s n o p r i l a g o đ e n e pra­ v i l i m a i uništio u celoj F r a n c u s k o j sve divne s l o b o ­ de izražavanja koje daruju tradiciji n o v u l e p o t u i sje­ dinjuju nove vidove u m e t n o s t i sa a n t i č k o m f o r m o m . A l i prošlost je beznačajna. Sadašnjost t a k o đ e . T r e b a se baviti b u d u ć n o š ć u . Jer prošlost je o n o što čovek nije s m e o da b u d e . S a d a š n j o s t je o n o što čovek ne treba da bude. Budućnost je ono što umetnici jesu.

'

N a r a v n o , neki će reći da je plan ovde izložen sa­ s v i m neizvodljiv i da je uperen protiv ljudske prirode. To je savršeno t a č n o . Neizvodljiv je i stoji n a s u p r o t ljudskoj prirodi. Z a t o je i v r e d a n sprovodenja, i to je r a z l o g z a š t o j e predložen. J e r š t a j e izvodljiv p l a n ? O n ili već postoji, ili se da izvesti p o d već p o s t o j e ć i m uslov i m a . M e đ u t i m , upravo s m o t i m u s l o v i m a protivni, i s v a k i plan koji njih prihvata p o g r e š a n je i b u d a l a s t . U s l o v i će nestati, a ljudska p r i r o d a će se izmeniti. J e ­ d i n o p o z n a t o o ljudskoj p r i r o d i jeste da se o n a menja. P r o m e n a j e j e d i n a o s o b i n a koja joj s e m o ž e pripisati. R e ž i m i koji se oslanjaju na nepromenjivost ljudske p r i r o d e propadaju. Luj X I V bio je u zabludi misleći da će ljudska priroda ostati zanavek ista. G r e š k e vlasti (52]

stvaraju rezultate vredne divljenja. T r e b a istaći d a I n d i v i d u a l i z a m n e d o l a z i čoveku s a bolećivim f r a z a m a o dužnosti, š t o n a p r o s t o znači ra­ diti k a k o drugi žele, zato što oni to žele. Ne prilazi mu ni sa g n u s n i m n a k l a p a n j i m a o s a m o ž r t v o v a n j u , tom z a o s t a t k u divljačkog kasapljenja. U stvari, Individua­ l i z a m ne dolazi čoveku ni sa k a k v i m zahtevima. Priro­ d n o i n e m i n o v n o proističe iz s a m o g čoveka. Težište je s v a k o g razvitka. Svaki o r g a n i z a m n a r a s t a zahvaljujući toj d e o b i {differentiation). To je savršenstvo svojstve­ n o s v a k o m v i d u života, k a k o m e s e svi oni upravljaju. S t o g a I n d i v i d u a l i z a m ne prisiljava č o v e k a ni na šta. N a p r o t i v , o n m u govori d a n e treba trpeti n i k a k v e p r i n u d e . N e p o k u š a v a d a ljude natera d a b u d u dobri, jer z n a d a s u dobri k a d a i h ostave n a m i r u . Č o v e k će s a m od s e b e razviti I n d i v i d u a l i z a m . Pitati da li je I n d i v i d u a l i z a m p r a k t i č a n isto je što i pitati da li je Evolucija p r a k t i č n a . Evolucija je z a k o n života, a n e m a evolucije o s i m p r e m a I n d i v u d u a l i z m u . G d e ne­ m a o v o g pravca, veštački j e zaustavljen razvoj ili j e reč o bolesti ili s m r t i . I n d i v i d u a l i z a m će biti i nesebičan i neizveštačen. Već s a m n a g l a s i o d a j e j e d n a o d p o s l e d i c a izuzetno snažne tiranije vlasti iskrivljenje pravog i j e d n o s t a v n o g s m i s l a reči i njihova u p o t r e b a da izraze o n o s u p r o t n o s v o m p r a v o m značenju. Istinito z a U m e t n o s t istini­ to je i za Ž i v o t . D a n a s , n e k o g nazivaju i z v e š t a č e n i m (S3]

a k o se oblači k a k o voli. A l i on se zapravo p o n a š a savršeno n o r m a l n o . Biti izveštačen u t a k v i m stvarima znači oblačiti se u s k l a d u sa n a z o r i m a bližnjih, čiji će stavovi verovatno biti krajnje glupi, zato što su stavo­ vi većine. Ili ga smatraju s e b i č n i m a k o živi na način koji mu se čini najpodesnijim za ostvarivanje njegove ličnosti u celosti, a k o je zaista o s n o v n i cilj njegovog života s a m o r a z v i t a k . Ali to je stil kojim svako treba da živi. Nije sebično živeti k a k o ž e l i m o , sebično je tražiti o d d r u g i h d a žive k a k o m i ž e l i m o . N e s e b i č n o je ostaviti d r u g e na m i r u i ne petljati se u njihov život. Sebičluk uvek p o k u š a v a da o k o sebe stvori p o t p u n u j e d n o o b r a z n o s t . N e s e b i č n o s t prepoznaje beskrajnu raznolikost k a o valjan razlog ushićenju, prihvata je, odobrava i u njoj uživa. Nije sebično misliti svojom glavom. N e misliti s v o j o m g l a v o m znači n e misliti uopšte. V e o m a j e sebično zahtevati o d bližnjega d a misli na isti način i i m a isto mišljenje k a o i m i . Z a š t o bi to radio? A k o u m e da misli, verovatno će misliti drugačije. A k o ne m o ž e da misli, č u d o v i š n o je tražiti da misli i najmanje. C r v e n a r u ž a nije sebična zato š t o želi d a b u d e crvena ruža. B i l o b i s t r a š n o s a m o ž i v o k a d a bi htela da sve cveće u bašti b u d e i crveno i ruža. U Individualizmu ljudi će biti s a s v i m prirodni i posve nesebični, z n a ć e recima pravi s m i s a o , i ostvarivaće sebe živeći s l o b o d n o i divno. N e ć e biti samoljubivi k a o d a n a s . J e r samoljubiv čovek d r u g i m a postavlja (541

zahteve, a Individualista to n e ć e želeti. U tome neće nalaziti u ž i t k a . K a d a čovek o s t v a r i Individualizam, s a o s e ć a ć e s a d r u g i m a s l o b o d n o i s p o n t a n o . D o dana d a n a š n j e g teško da je u o p š t e i razvijao saosećanje. S a o s e ć a s a m o sa o n i m a u boli, a saosećati sa njima nije najviši oblik saosećanja. S v a k o saosećanje je ispravno, ali saosećanje sa patnjom njegov je najmanje ispravan vid. I s k v a r e n o j e s a m o ž i v o š ć u . O l a k o postaje mor­ b i d n o . S a d r ž i izvesnu m e r u s t r a h a za s o p s t v e n u si­ gurnost. P l a š i m o se da ć e m o i s a m i p o s t a t i gubavci ili slepci, i da se niko o n a m a n e ć e starati. T a k o d e , veoma je ograničeno. Treba saosećati sa vaskolikim životom, ne s a m o sa njegovim r a n a m a i boljkama, već i sa ž i v o t n o m r a d o š ć u i l e p o t o m i s n a g o m i zdravljem i s l o b o d o m . S t o je saosećanje obuhvatnije, to je i teže. S v a k o m o ž e saosećati sa stradanjem s v o g prijatelja, ali saosećati sa njegovim u s p e h o m zahteva vrlo istančanu prirodu. Z a i s t a zahteva p r i r o d u i s t i n s k o g Indivudualiste. U s a d a š n j e m , p r e n a g l a š e n o m n a d m e t a n j u i borbi z a unapređenja, t a k v o saosećanje j e o č e k i v a n o retko, a u g u š e n o je i s v u d a raširenim, n e m o r a l n i m i d e a l o m j e d n o o b r a z n o s t i i prilagođavanja pravilima, m o ž d a najodvratnije p r i s u t n i m u E n g l e s k o j . N a r a v n o , uvek će biti saosećanja sa p a t n j o m . To j e j e d a n o d prvih čovekovih n a g o n a . D e l i m o g a s a p o j e d i n i m životinjama, t a k o z v a n i m v i š i m v r s t a m a . M e đ u t i m , treba u p a m t i t i — saosećanje sa r a d o š ć u (55)

povećava količinu sreće u svetu, d o k saosećanje sa patnjom zapravo ne umanjuje njen iznos. M o ž e učiniti d a ljudi bolje p o d n o s e zlo, ali zlo ostaje. N a u k a l e c i tuberkulozu, a ne saosećanje sa t u b e r k u l o z n i m bole­ s n i k o m . I k a d a S o c i j a l i z a m reši problem siromaštva, a N a u k a reši p r o b l e m bolesti, o p s e g dirljivog će se smanjiti i saosećanje će biti veliko, zdravo i s p o n t a n o . Č o v e k će se radovati d o k gleda srećne živote d r u g i h . Z a i s t a , p o m o ć u radosti, biće razvijen I n d i v i d u a ­ l i z a m b u d u ć n o s t i . H r i s t o s nije p o k u š a o d a obnovi d r u š t v o i s t o g a j e I n d i v i d u a l i z a m koji j e O n p r o p o v e d a o č o v e k u m o g u ć e ostvariti s a m o p a t n j o m i u s a m o ć i . Ideali koje d u g u j e m o H r i s t o s u ideali su č o v e k a s a s v i m i z o p š t e n o g iz d r u š t v a ili č o v e k a koji se d r u š t v u u p o t p u n o s t i odupire. Ali čovek je po pri­ rodi društven. Č a k j e i T e b a i d a

14

n a kraju naselje­

na. I a k o i s p o s n i k ostvaruje svoju ličnost, često je ta ličnost o s i r o m a š e n a . S d r u g e strane, s t r a š n a istina d a j e patnja j e d a n o d puteva k a ostvarenju čoveka, č u d e s n o je o p č i n i l a svet. Plitki govornici i p o v r š n i mislioci na p r o p o v e d a o n i c a m a i g o v o r n i c a m a često govore o t o m e k a k o svet o b o ž a v a užitke, i n a d t i m jadikuju. M e đ u t i m , retko su u istoriji sveta idea­ li bili s a z d a n i od radosti i lepote. S v e t o m je d a l e k o češće vladalo idolopoklonstvo patnje. Srednjovekovlje

14

Najjužnija oblast drevnog Egipta.

(56]

— sa svojim svecima i m u č e n i c i m a , ljubavlju prema kaštigovanju s a m o g sebe, s v o j o m divljom strašću za samokažnjavanjem, ranjavanjem n o ž e v i m a i šibanjem — jeste pravo hrišćanstvo i srednjovekovni Hristos je pravi H r i s t o s . K a d a j e renesansa o s v a n u l a n a d svetom i sa s o b o m donela nove ideale lepote života i rado­ sti življenja, ljudi nisu m o g l i r a z u m e t i H r i s t o s a . Č a k n a m i U m e t n o s t to p o k a z u j e . R e n e s a n s n i slikari prikazivali s u H r i s t o s a k a o m a l o g d e č a k a d o k s e igra sa d r u g i m d e č a k o m u palati ili vrtu ili d o k leži u m a j č i n o m naručju, smešeći se njoj, cvetu ili živopisnoj ptici; ili k a o plemenitu, dostojanstvenu priliku koja se o t m e n o kreće po svetu; ili k a o č u d e s n i lik što se u z a n o s u izdiže iz smrti u život. Č a k i k a d a su ga slikali raspetog, slikali s u g a k a o l e p o g B o g a k o g a s u zlotvo­ ri stavili na m u k e . Ali On ih nije previše zaokupljao. U s h i ć e n o su slikali m u š k a r c e i žene k o j i m a su se di­ vili i prikazivali lepote o v o g prekrasnog, zemaljskog sveta. N a s l i k a l i su m n o š t v o verskih slika — zapravo previše — a j e d n o l i č n o s t o b r a z a c a i m o t i v a z a m a r a i š k o d i u m e t n o s t i . T o j e p o s l e d i c a j a v n e vlasti n a d u m e t n o š ć u , žaljenja v r e d n a . Ali u m e t n i c i n i s u uneli d u š u u svoja delà. R a f a e l o je b i o veliki u m e t n i k k a d a j e n a s l i k a o portret p a p e . K a d a j e slikao M a d o n e i m a l o g I s u s a nije u o p š t e b i o veliki u m e t n i k . P r e d i v n a H r i s t o v a p o r u k a nije bila namenjena renesansi, jer je renesansa donela ideal u neskladu sa N j e g o v i m . Da [57]

b i s m o otkrili pravi prikaz H r i s t o s a m o r a m o se obra­ titi srednjovekovnoj u m e t n o s t i . On je izmrcvaren i iskasapljen, nije Ga lepo gledati, jer L e p o t a je radost; nije u l e p o m ruhu, jer i to m o ž e doneti radost. P r o ­ sjak je velelepne d u š e , g u b a v a c s d u š o m b o ž a n s k o m . Nije m u p o t r e b a n i m e t a k n i zdravlje - O n j e B o g što p a t n j o m ostvaruje svoje savršenstvo. Evolucija čoveka je spora. L j u d s k a je nepravda ve­ lika. N u ž n o je bilo predstaviti patnju k a o vid ostva­ renja s a m o g sebe. Č a k j e i d a n a s H r i s t o v n a u k n a n e k i m m e s t i m a u svetu n e o p h o d a n . S v a k i s t a n o v n i k m o d e r n e Rusije m o g a o je svoje savršenstvo ostvariti j e d i n o k r o z patnju. N e k o l i k o r u s k i h u m e t n i k a ostva­ rilo je sebe u U m e t n o s t i , u prozi srednjevekovnoj po osobenosti, jer je njeno preovladujuće obeležje ostva­ renje čoveka b o l o m . M e đ u t i m , za one koji nisu u m e t ­ nici, i za koje ne postoji drugačiji n a č i n života do o n o g stvarnog, činjeničkog, j e d i n o vrata b o l a v o d e k a savršenstvu. R u s koji srećno živi p o d s a d a š n j i m režimom u Rusiji m o r a ili verovati da čovek n e m a duše ili da nije v r e d n a razvoja a k o je i m a . N i h i l i s t a je pravi h r i š ć a n i n i o d b a c u j e svu vlast, jer z n a da je ona zla, i s d o b r o d o š l i c o m p r i m a na sebe sav bol, jer kroz njega ostvaruje svoju ličnost. H r i š ć a n s k i ideal je njegova istina. Hristos se i p a k nije b u n i o protiv vlasti. Prihvatio je vlast cezara i R i m s k o g carstva i plaćao je d a n a k . Tr(58

p e o je crkvenu vlast jevrejske vere i nije nasiljem o d g o ­ v a r a o n a njeno nasilje. K a o što s a m ranije rekao, O n nije i m a o n i k a k v i h p l a n o v a za o b n o v u d r u š t v a . Ali savremeni svet ih i m a . N a m e r a v a da ukine siromaštvo i patnje koje izaziva. Ž e l i da se reši b o l a i stradanja, koje bol sa s o b o m nosi. Taj z a d a t a k poverava sred­ s t v i m a Socijalizma i N a u k e . N a s t o j i da d o s t i g n e In­ d i v i d u a l i z a m izražen r a d o š ć u . O v a j I n d i v i d u a l i z a m biće širi, puniji i lepši n e g o ijedan I n d i v i d u a l i z a m do s a d a . Patnja nije završni v i d savršenstva. T e k je privremena b u n a protiv lošeg, nezdravog i nepraved­ n o g okruženja. K a d a se p o g r e š n o , bolest i nepravda uklone, neće joj više biti m e s t a . Patnja je obavila š t a je imala. B i o je to velik p o s a o , ali je on gotovo završen. D e l o k r u g stradanja s v a k i m j e d a n o m manji. Patnja neće nedostajati čoveku, jer nije s t r e m i o ni patnji, ni užitku, već n a p r o s t o Ž i v o t u . Težio je da živi p u n i m p l u ć i m a , p o t p u n o , savršeno. K a d a t o b u d e m o g u ć e , a da s a m nije s p u t a n i da ne sputava d r u g e , i k a d a sve njegove delatnosti b u d u prijatne, čovek će biti duševno i fizički zdraviji, civilizovaniji i više svoj. U ž i t a k je ispit Prirode, njen z n a k odobravanja. K a d a je čovek srećan, u s k l a đ e n je sa s a m i m s o b o m i svojom o k o l i n o m . Socijalizam, hteo-ne hteo, radi za savršeno s k l a d n i N o v i I n d i v i d u a l i z a m . G r c i s u njemu težili, ali ga nisu postigli s e m u M i s l i , jer su imali robove i hranili ih; renesansi je to bio cilj, ali ga nije p o t p u n o (59]

ostvarila s e m u U m e t n o s t i , jer je i m a l a robove i iz­ gladnjivala ih. I n d i v i d u a l i z a m će biti p o t p u n i njime će svaki čovek dostići svoje savršenstvo. N o v i Indivi­ d u a l i z a m je novi helenizam.

[60]

Indeks imena A Antoaneta Marija (Marie Antoinette)

14

Atlas 18 Aurelije M a r k o (Marcus Aurelius) 18

B Bajron (George Gordon Byron) 15, 18 Berk ( E d m u n d Burke) 40 Bodler (Charles-Pierre Baudelaire) 15 Brauning (Robert Browning)

15

c Carls Kingsli (Charles Kingsley) 36 Celini (Benvenuto Cellini) 50 Cezar (Gaius Julius Caesar) 18

D Damien (otac Damien) Darvin (Darwin) 7

24

F Flober (Gustave Flaubert) 7

H Hristos 2 0 , 23, 24, 25, 56, 57 [61]

I Irving (Washington Irving) 43

J Jago 46

K Kits (John Keats) 7 Kralj Lir 3 7 , 4 6

L Luj X I V (Louis X I V ) 5 2

M Makbet (Macbeth) 26, 46 Marija Antoaneta, vidi Antoaneta 14 Meredit Džordž (George Meredith) 47 Momzen (Theodor M o m m s e n ) 18

0 Otelo 46

P Platon 7

R Rafaelo (Raffaello) 57 Renan (Ernest Renan) 7, 18 (62]

s Šekspir (William Shakespeare) 24, 34, 37 Seli (Percy Bysshe Shelley) 15, 19, 24 Spinoza (Baruch Spinoza) 24

T Taso (Torquato Tasso) 49 Tekeri (William Makepeace Thackeray) 46

V Vagner (Richard Wagner) 24 Vandeja (Vendée) 14 Viktor Igo (Victor Hugo) 15 Vordsvort (William Wordsworth)

35

Votren (Vautrin) 27

[63]

biblioteka alografije objavljeno: S i g m u n d F r o j d — K r i t i č k e evaluacije (zbornik) Iv Levin Seksualnost i društvo kod pravoslavnih Slovena od X do X V I I I veka Mišel Fuko Volja za znanjem Fragmenta philosophica I (zbornik) Mišel Fuko Poredak diskursa D i o n Stjuart Mil Prirodno i neprirodno J a n Asman M o n o t e i z a m i jezik nasilja O s k a r Vajld D u š a č o v e k o v a u socijalizmu H o r a s Engdal Meteori

u najavi: Luj Altiser I d e o l o g i j a i d r ž a v n i ideološki a p a r a t i Fragmenta philosophica II Klaus Tevelajt Logical, Radical, Criminal Ernst Tugendhat O smrti Niklas L u m a n A r h i m e d i mi Rolan Bart Fragmenti ljubavnog govora Džudit Batler Nevolja s rodom Dordo Agamben H o m o Sacer Cvetan Todorov Strah od varvara

www.karposbooks.com

Oskar Vajld Duša č o v e k o v a u socijalizmu Izdavač K A R P O S , Loznica www. karposbooks.com Za izdavača Dubravka Prokić [email protected] Lektura i korektura Dejan Aničić Korice Vladimir Opsenica Dizajn i prelom Zoran Dobrilović [email protected] Štampa Z U H R A , Beograd Tiraž

500

i CIP - Katalogizacija u publikaciji : Narodna biblioteka Srbije, Beograd I VAJLD, Oskar Duša čovekova u socijalizmu / Oskar Vajld ; sa engleskog preveo Dušan Maljković. - Loznica : Karpos, 2009 (Beograd : Zuhra). - 57 str. ; 17 cm. (Biblioteka Alografije) ; Prevod delà: The Soul of Man under Socialism / Oscar Wilde. - Tiraž 500. i Napomene uz tekst. ! ISBN 978-86-85941-18-4 \ 141.8 i 821.111-83 j COBISS.SR-ID 167799564