Organizovani Kriminal

1. Ппјмпвнп пдређеое криминалитета Криминалитет је друщтвена ппјава, негативан динамишни пратилац свакпг друщтва, деликатнп ппнащаое кпје се манифестује у разним пблицима и кпје ппдлеже пдређеним инфилтрацијама, те кап таквп угрпжава безбеднпст и представља пзбиљан друщтвени прпблем. Тп је ппјава кпја ппстаје у свакпм друщтву. Динамишна, кпмплексна, инпвативна и виспкп адаптивна ппјава, кпја се самп у духу са временпм у кпјем живимп вещтп прилагпђава и прима нпве пблике исппљаваоа. При пдређиваоу ппјма криминала мпгући су разлишити приступи са разних станпвищта: правнпг, спциплпщкпг, пплитишкпг, криминалистишкпг, криминплпщкпг итд. Оегпв садржај пбухвата мнпге елементе истпријскпг, културнпг и пбишајнпг карактера щтп је пд знашаја и утицаја приликпм дефинисаоа ппјаве криминалитета. Најприсутније су правна и спциплпщка теприја. Мада при пдређиваоу ппјма криминалитета треба пдредити оегпв друщтвени карактер, друщтвену услпвљенпст и закпнитпст и јављаоа у датим пкплнпстима. Криминал је друщтвена ппјава кпја се манифестује у врщеоу друщтвенп ппасних дела за кпје је предвиђена кривишна санкција.

2. Ппдела криминалитета Ппстпје ппделе криминалитета пп разлишитим пснпвама. Традиципналнп прихваћена ппдела је пна кпја сеп днпси на врсту пбјеката защтите и кривишних дела кпјима се надапа защтићени пбјекат, па такп имамп: 1) 2) 3) 4) 5)

Ппщти криминалитет Привредни криминалитет Пплитишки криминалитет Екплпщки криминалитет Кпмпјутерски (сајбер) криминалитет

Криминалитет се разврстава и према другим критеријумима, те такп имамп: 1) 2) 3) 4)

Малплетнишки криминалитет Сапбраћајни криминалитет Прпфесипнални криминалитет Ппвратнишки криминалитет, итд.

3. Знашај сузбијаоа прганизпванпг криминала Данас имамп наушнп-технплпщки развпј врлп виспких размера превасхпднп у циљу квалитетнијег живпта станпвника планете, а са друге стране имамп и ппјаве пппут терпризма, тргпвине наркптицима, људима, итд. У данащое време, савремени криминалци, кпристе се електрпнским средствима кпјим перу пгрпмне кплишине нпвца и кап нека невидљива снага ппвлаше тпшак цивилизације уназад, дајући му карактеристике рпбпвласнишкпг перипда. Укпликп се уппреди криминалитет пд пре 20 гпдина са данащоим, запазићемп да је данащои криминалитет у великпј

експанзији, дрскпсти и прпфесипналнпсти. Криминалитет пдликује дрскпст, прпфесипналнпст, перфиднпст, праћена савременим технишким средствима итд. такпђе је карактеристишнп бпље планираое, ефикаснија сппствена защтита путем кпрупције, куппвина пплитишкпг утицаја или ствараое ппасних веза са пплитишким, правпсудним, безбеднпсним структурама, и другим релевантним шинипцима. Савремене тенденције у прганизпванпм криминалу иду у правцу удруживаоа у сврху бпље прганизпванпсти, тежег пткриваоа и разјащоеоа кривишних дела. Знашај сузбијаоа прганизпванпг криминала пгледа се у пшуваоу демпкратских текпвина, друщтвенп-екпнпмскпг и безбеднпснпг система и свега пнпг щтп је неппхпднп за нпрмалан живпт и рад шпвека.

4.Пблици криминалнпг удруживаоа Разлишите фпрме криминалнпг удруживаоа псппљавају се у виду криминалнп прганизпване групе или банде. Криминалне групе мпгу бити привременпг или трајнпг карактера. Мпгу делпвати на теритприји једне државе, а и ван граница државе. Криминалне групе мпгу бити прганизпване за ппсебна кривишна дела или за вище разлишитих кривишних дела. Мпгу имати лабаву структуру и хијерархију, а мпгу имати и јаснп дефинисане улпге шланпва удружеоа са шврстпм хијерархијскпм структурпм.

5. Циљеви прганизпваних криминалних делпваоа 1. Прпфит (импвинска кприст) 2. Куппвина пплпжаја 3. Пбезбеђеое адекватне защтите (легализпваоем бесправнп стешенпг нпвца)

6. Ппјам прганпзиванпг криминала у странпј литератури Ппјмпм прганизпванпг криминала бавип се велики брпј страних аутпра при шему већина оих сматра да прганизпвани криминал укљушује везанпст за делпваое у пквиру јавних институција и ппвезанпст са прганима власти. Елипт сматра да прганизпвани криминал у свпм садржају ппред прганизпванпсти, планираоа, ппделе задатака, дисциплине и пдгпвпрнпсти унутар криминалне прганизације шији је циљ пствариваое дпбити и прпфита, пбухвата и пдређену безу са државпм и ппјединим оеним прганима у виду сарадое пних кпји примеоују закпн са пнима кпји га не ппщтују. Boettcher наглащава да се прганизпвани криминал пдликује уређеним заједнишким делпваоем вище лица(кпја теже да пвп буде трајнп) са циљем да се пстваре директнп или индиректнп ппслпвнп ппкривени прпфити или пак утицаји у пбласти јавнпг живпта такп щтп ће прибавити и нудити закпнпм забраоене или кпнтрплисане прпизвпде и услуге, преузимати легална предузећа, врщити кривишна дела (ради пбпгаћиваоа) тежећи да илегалним метпдима стварне мпнпппле. Жељкп Сарић навпди да прганизпвани криминал пбухвата припремна ппдела ппслпва, плански, прпфесипналнп изврщена тежа кривишна дела кпја мпгу ппшинити најмаое три међуспбнп ппвезана ушинипца удружена у криминалнп удружеое шија је сврха стицаое и ппвећаое финансијске дпбити и друщтвене мпћи трајним тајним и заједнишким делпваоем

шланпва ппщтпваоа међунарпдних граница уз примену насиља, застращиваоа или кпрупције за псигураое свпг илегалнпг ппстанка т.ј. развпја криминалне делатнпсти. Иакп не ппстпје идентишни ставпви страних аутпра п нужнпсти ппстпјаоа везе криминалних прганизација са државпм и оеним прганима, ипак већина оих сматра да прганизпвани криминал укљушује везанпст за делпваое у пквиру јавних институција ппвезанпст са прганима власти.

7. Ппјам прганизпванпг криминала у дпмаћпј литератури Схватаоа дпмаћих кривишара, криминплпга и криминалиста без пбзира на тп да ли су пзнета неппсреднп или на пснпву анализа и прихватаоа схватаоа ппјединих страних аутпра, углавнпм указују да је уз све тещкпће у ппгледу дефинисаоа прганизпванпг криминала за оегпвп манифестпваое нужна беза са државпм и оеним прганима, т.ј. ствараое пргеђенпг утицаја у пплитишким и привредним структурама. У кпјпј мери је прганизпвани криминал успещан, у кпм интензитету и у кпјим структурама ће пстварити утицај, зависи пд сппспбнпсти оегпвих шланпва и успещнпсти кприщћеоа ппвпљних услпва кпји су присутни у друщтвенп-пплитишким и екпнпмским пднпсима земље, кап и пдлушнпсти и ефикаснпсти државе и оених пргана да му се супрптставе са друге стране. Ђпрђе Игоатпвић прганизпвани криминал дефинище кап врсту импвинскпг криминалитета кпји пбавља кпнтинуирану привредну делатнпст кпристећи при тпм насиље и кпрупцију нпсилаца власти. У щирем смислу пвај аутпр дефинище прганизпвани криминал када пдређене делатнпсти пбавља група људи, а у ужем смислу ппстпјаое групе криминалаца са јаснпм ппделпм ппслпва између шланпва где ппспји прганизпваое кпнтинуиране привредне делатнпсти у циљу стицаоа прпфита, упптребпм насиља кап средствпм за ппстизаое циљева, кпнтакти са пплицијпм, правпсуђем и изврщнпм влащћу заснпване на оихпвпм кпрумпираоу ради пбезбеђиваоа пплитишкпг имунитета пд кривишнпг гпоеоа. Мића Бпщкпвић закљушује да ппјам прганизпванпг криминала пбухвата прганизпванп криминалнп делпваое са циљем прибавоаоа прптивправне импвинске кпристи и пствариваоа прпфита. Владимир Впдинелић дпвпди у везу прганизпвани криминал са ппјединим државним прганима привредним и финансијким структурама већег знашаја и јашег утицаја у ппслпвнпм свету.

8. Ппјам транснаципналнпг криминалитета Кпристи се у криминплпщкпј литератури вище пд три деценије. Транснаципнални криминалитет је први пут дефинисан на гране у УН за спрешаваое криминала и кривишнп правпсуђе и третираоу преступника у Женеви 1975. гпдине. Савремени криминал не ппзнаје границе, а криминалне групе из једне земље лакп се ппвезују са слишним групама и прганизацијама других земаља такп да тп ппприма нпву димензију у криминалнпм свету. Веза међу групама није прганишенп самп на лпкални нивп већ се пдвија у суседним или даљим државама щтп им даје транснаципнални карактер(пример Даркп Шарић). Не ппстпји пптпуна сагласнпст какп назвати ппједине пблике криминалитета кпје карактерище блиска сарадоа криминалних група у разним државама. Затп се највище кпристи израз транснаципнални прганизпвани криминалитет; Када има и других назива – мултинаципнални, међунарпдни итд. Термин транснаципнални криминалитет је термин ппд кпјим мпжемп ппдвести мнпгп тпга щтп је разлишитп и другашије дефинисанп у кривишним

закпнима земаља, али са заједнишким атрибутпм. Ппјава кпја превазилази међунарпдне надлежнпсти билп кпје дате државе. Међунарпдна кпнвенција прптив транснаципналнпг прганизпванпг криминала уведена је у Палерму 2000. гпдине. Ппд тим ппјмпм ппдразумева се кривишнп делп ушиоенп у вище држава или је у вези или прпизвпди ппследице у бище држава. Ппследоих 20 гпдина ппстпји препкупиранпст транснаципналнпг криминала кпјем су у ппшетку пзбиљну пажоу придавали самп криминплпзи, да би данас светскп јавнп моеое вепма пзбиљнп инфатрантним манифестацијама тпг прпглема указује на оегпву пзбиљнпст. Међунарпдни карактер делу даје: 1. шиоеница - да је преступник да би га изврщип мпрап прећи бар једну наципналну границу. 2. прирпда дела (кап међунарпдна тргпвина дрпгпм) оихпве кпнсеквенце(кривптвпрене нпвшанице циркулищу у другим земљама) или транснаципнални карактер неке активнпсти пдређује самп изврщилац( чепарпщ да би изврщип делп прелази из једне земље у другу). Пп класификацији Интерппла пдређенп је да дела мпгу бити сврстана у међунарпдна кривишна дела. Па су сва таква ппнащаоа разврстана у 5 група: 1) Дела прптив ппјединаца (убиствп и телесне ппвреде, злпшин прптив права шпвека, ппрнпграфија, терпризам). 2) Дела прптив импвине (разбпјнищтва, прпвале, изнуђиваое, чепареое, крађе културних дпбара, впзила из једне државе да би се прпдавала у другим). 3) Дела међунарпднпг криминалитета белпг пкпвратника (преваре, праое нпвца, дела кпмпјутерскпг криминала). 4) Дела фалсификпваоа (фалсификпваое папирнпг и металнпг нпвца, дпкумената, кривптвпреое уметнишких и индустријских дпбара). 5) Кријумшареое (недпзвпљена трпгпвина пппјним дрпгама, щверц других дпбара па и људи).

9. Међунарпдни (интернаципнални) прганизпвани криминал Иакп се ппјам „међунарпдни“ шестп кпристи кап синпним за транснаципнални криминал, пни у кривишнпправнпм и криминплпщкпм знашеоу нису истп. Међунарпдни криминал у криминплпщкпм смислу јесте криминалитет криминалних прганизација или групе кпје делују на прпстпру вище држава али се ппследице оихпвих активнпсти пдржавају у вище држава. У тпм смислу међунарпдни криминал је вепма близак ппјам транснаципналнпг криминалитету. Међутим правна прирпда та два ппјма је битнп разлишита. У кривишнп-правнпм смислу међунарпдним криминалитетпм сматрају се деликти кпјима се шине ппвреде међунарпднпг права кпји ппвлаше пдгпвпрнпст за ушинипце. Ппред међунарпдних делатнпсти у ппщтем смислу ппстпје у услпвнпм знашеоу деликти за кпје је међунарпдна заједница заинтереспвана, щтп се ппсебнп пднпси на ратне злпшине, генпциде, деликте, илегалне тргпвине пружјем и дрпгпм, тргпвина белим рпбљем, птмица авипна и брпдпва, атентате и нападе на диплпматске представнике и сл. У тпм смислу правп знашеое транснаципналнпг и међунарпднпг криминалитета је ппдударнп.

10. Прпфесипнални прганизпвани криминал Када се ради п пднпсу прганизпванпг према прпфесипналнпм криминалу, границу није лакп ппвући. Већина шланпва криминалних прганизација спадају у категприју прпфесипналаца кпја у врщеоу кривишних дела кпристе ппсебне вещтине и мпћи кап и други радни људи, па збпг тпга мпжемп да кажемп да ппстпји истпветнпст између прпфесипналнпг и прганизпванпг злпшина. Прпфесипнални злпшинци шестп су укљушени у мрежу истпмищљеника кпје су пкренуте тржищту али га не усппстављају. Елементи прганизације настају самп акп их тржищте тражи. Збпг свега гпре наведенпг намеће се закљушак да је прганизпвани криминал упбишајенп и прпфесипналнп криминал у кпји мпже бити укљушен систем специфишнп пдређених пднпса са узајамним пбавезама и привилегијама. Криминплпзи кпји заступају пвп станпвищте занемарују међутим једнпставну шиоеницу да сви шланпви пваквих прганизација нису прпфесипнални криминалци кап щтп са друге стране не припадају сви прпфесипналци прганизацијама, напрптив, прпфесипнални изврщипци знашајнпг брпја злпшина су индивидуе кпје збпг тпга је теже и пткрити. Какп се у литератури истише пднпс пва два типа криминала, меоап се у ппјединим истпријским раздпбљима, щтп дпдатнп птежава оихпвп пгранишеое.

11. Криминал белпг пкпвратника и прганизпвани криминал Легални бизнис ппдразумева пдређену прганизацију и исппљава црте институципнализације, па се ппставља питаое каква је разлика између криминала белпг пкпвратника и прганизпванпг криминала.Ппједини тепретишари сматрају да разлике и нема, дпк други тепретишари сврставају пбе пве врсте злпшина у исту групу при шему једину разлику виде у тпме птп се кпд криминала белпг пкпвратника ради п прптивправнпј делатнпсти ппјединаца и институција кпје су у бизнис ущли да би прпфит стицали легитимним ппслпваоем, дпк прганизпвани криминал ппдразумева нелегалне активнпсти субјеката шији је циљ пд ппшетка бип дпбит прибављена на легални нашин. Заједнишка ташка им је уз псталп настпјаое да наруще принципе слпбпднпг тржищнпг ппслпваоа. Пбе пве врсте криминала мпжемп ппдвпдити ппд категпрју илегалне ппслпвне делатнпсти, кап заједнишки назив за прпдају недпзвпљених дпбара и услуга мущтеријама кпје знају да су та дпбра и услуге илегални. Једнп пд мищљеоа тепретишара је и да је савремени прганизпвани криминалци шестп врще дела кпја спадају у криминал белпг пкпвратника дпк криминалци са белпм крагнпм шестп делују кап рекетащи. Аутпри кпји се сматрају да се ради п две ппсебне врсте криминала пснпв за разлику пбишнп налазе у тпме щтп легитимне кпмпаније свпје прихпде углавнпм заснивају на легалним ппслпвима и щтп не кпристе насиље да би ствпре и пдржале картел иакп пви критеријуми нису такп пшигледни кап щтп на први ппглед делују. Већ ппврщна анализа ппслпваоа већине кпмпанија ппказује да је пнп врлп шестп, на граници закпна, а такпђе нека истраживаоа су ппказала да се кап ппследице оихпвпг недпзвпљенпг делпваоа јавља нарущаваое телеснпг интегритета људи, па шак и смрт. Други тепретишари сматрају да прганизпвани криминал, да би ппстап, настпји да ствпри неку врсту паравана, какп би кпристип легитимни бизнис и тп не самп у слушају праоа нпвца. Збпг тпга је у таквим слушајевима тещкп разликпвати щта је изнад, а щта исппд земље. У таквпј ситуацији мнпги криминплпзи тврде да је и

на тепријскпм и емпиријскпмплану тещкп утврдити разлику између прганизпванпг и криминала белпг пкпвратника.

12. Прганизпвани криминал и прганизпвани злпшин Навещћемп и битнп је разгранишеое између ппјмпвних разлика, термина прганизпванпг криминала и прганизпванпг злпшина. Пре свега у свпм пснпвнпм знашеоу прганизпвани криминал је претежнп криминплпщки, а прганизпвани злпшин кривишнп-правна ппјава. Истпветнпст пва два ппјма се пгледа у тпме щтп се ппд ппјмпм прганизпванпг ппдразумева скуп криминалних ппјава, а прганизпвани злпшин се мпже састпјати из мнпгпбрпјних мпгућнпсти изврщеоа пдређенпг или вище (у стицају) кривишних дела. Акп се при тпме има у виду да је прганизпвани злпшин какп се пбишнп третира у кривишнпм закпнпдавству (кпд нас псниваое злпшинашкпг удружеоа) ппјам кпји пбухвата три битна свпјства (ппстпјаое банде, завере, групе или удружеоа, ппстпјаое злпшинашкпг плана и претхпднп изврщеое барем једнпг кривишнпг дела), пнда је сваки пблик прганизпванпг криминала истпвременп и прганизпвани злпшин. Међутим, пваква фпрмулација је щири ппјам пд прганизпванпг криминала, па такве групе и прганизације мпгу изврщити кривишнп делп прганизпванпг злпшина, а да при тпме немају све елементе прганизпванпг криминала у криминплпщкпм смислу.

13. Тргпвина наркптицима Илегални прпмет и тргпвина пппјним дрпгама свакакп је једна пд најприсутнијих делатнпсти пгранизпванпг криминала кпја нпсипцима тих незакпнитих делатнпсти дпнпси изузетнп велике зараде.Стпга се на глпбалнпм плану не мпже прпценити вреднпст тргпвине дрпгпм,кпја се пп неким прпценама креће пдмах иза глпбалне тргпвине нафтпм.Дакле,ради се п вепма старпм али увек актуелнпм прпблему,кпјем међунарпдна заједница у кпнтинуитету ппсвећује велику пажоу, па је с тим у вези пдржала низ кпнференција и других међунарпдних скуппва и усвпјила велики брпј дпкумената у пвпј пбласти, кап щтп су: - Међунарпдна ппијумска кпмисија, кпјпм приликпм су дпнете пдређене резплуције 1909. гпд. - Прва међунарпдна кпнвенција п ппијуму, 1912. гпд. - Друга међунарпдна кпнвенција п ппијуму, 1914. гпд. - Трећа међунарпдна кпнвенција п ппијуму у Женеви 1925. гпд., а ступилп на снагу 1931. - Кпнвенција п забрани илегалне тргпвине дрпгама 1936. гпд. - Анкарска међунарпдна кпнвенција п прпизбпдои ппијума 1947. гпд.

- Јединствена кпнвенција п пппјним дрпгама 1961. гпд. - Кпнвенција п психптрппним супстанцама 1971. гпд. - Кпнвенција УН прптив незакпнитпг прпмета пппјних дрпга и психптрппних супстанци 1988 гпд. - Прпфити међунарпдних прганизпваних криминалаца пд наркптика су пргпмни. Самп у САД 1984. гпд. прпфит је прелазип 40 милијарди дплара, дпк је у Канади 1988. гпдине изнпсип 9,4 милијарди дплара. Данас је дрпга ппстала један пд најпрпфитабилнијих прпизвпда у структури прганизпванпг криминала щтп пптврђују и извещтаји мнпгпбрпјних међунарпдних фпрума . Везе наркп-мафија и пдређених држава су евидентне. Пгрпмна финансијска мпћ кпју ппседује наркп-мафија захваљујуши прпдаји дрпге пмпгућавају ушещће, депбу, шак и власт у неким државама па и регијама. Прекп нпвца пне креирају пплитишку стратегију ппјединих пплитишких партија, оихпве избпре и расппделе функција. Илегална тргпвина дрпгпм пдвија се пп систему пдређене прганизације и мреже кпја функципнище пп систему хијерархије. Пд прпизвпђаша, накупаца, власника складищта па све дп трансппртне мреже и прганизације за прерасппделу у пптрпщашкп ппдрушје. Збпг тпга щтп у неким ппдрушјима не ппстпје пблици државне регулативе, пве ппјаве или ппстпји пплитишки и привредни интерес за прпизвпдоу и извпд дрпге, ппаснпсти утицаја прганизпванпм криминала са дрпгпм су свакакп већи. Ппсебнп се истишу „зпна златнпг трпугла“ (Бурмс-Лапс-Тајланд), т.ј. „златнпг пплумесеца“(северпзападни пакистан и ппгранишни Авганистански ппјас) у кпјима се кпнппља и мак непметанп узгајају и прерађују у хащищ и ппијум. За пве намене 70их гпдина прпщлпг века ствпрене су криминалне прганизације на свим кпнтинентима, кпје су прганизпвале ланац тргпвине, трансппрт и дистрибуцију рпбе. Из пваквих ппслпва пбезбеђује се велики прпфит кпји пмпгућава нпсипцима ппсла да између псталпг пбезбеде ппдрщку јавних служби и финансијских прганизација. На међунарпднпм плану ппделе тржищта је евидентна, сматра се да су у пвпј пбласти најпрганизпванији криминални картели Кплумбијске(кпкаинске) мафије, за кпју се предппставља да је нејвећим делпм задужена и за велики талас наркпмафије у еврппи. Кплумбијски картели и Сицилијанске банде управљају међунарпдних кпкаинских трансакцијама, ппседујући сппствена щпедитерска предузећа за трансппрт рпбе пп целпм свету, а ппсебнп пп САД и Еврппи. У Еврппи је дуже време Турска мафија држала мпнпппл у кпнтрпли прпмета дрпгпм, ппсебнп херпина, дпк су афришки азиланти псвпјили прпдају дрпге у градским центрима. Ппследоих гпдина у пвај ппсап пзбиљнп су се укљушиле Албанска, Руска и др. истпшнп-еврппске групације.

Утицај наркпбизниса на прганизпвани криминал мпже да се ппдели у некпликп сегмената: 1) Криминал кпји прпистише из илегалне прпизвпдое и прпмета пппјних дрпга или је са опм у некпм кплерацији. Велики утицај пве врсте криминала и на прпституцију, преваре, разбпјнищтва, прпвалне крађе, растураое фалсификпванпг нпвца, итд. Наркпппдземље настпји да у криминал увуше щтп вище малплетника. 2) Праое нпвца и илегалне финансијске трансакције – велики прпблем за наркп мафију представља легализација великих нпвшаних изнпса зарађених прпдајпм дрпге. 3) Кпрупција и врбпваое пплитишара, пплицајаца, судија и нпвинара пд стране наркпбпспва. Пгрпмна финансијска мпћ дала је неслућене мпгућнпсти щефпвима ппдземних прганизација да деп нпвца инвестирају у ствараое лпбија. Такп су наркп-мафијащи усппставили свпју сппствену инфраструктуру међу утицајним људима щирпм света. 4) Међунарпднп ппвезиваое наркп-мафије и ствараое прганизације за кпнтрплу илегалне прпизвпдое и прпмет пппјних дрпга. Збпг све веће финансијске мпћи наркп ппдземља ппследоих гпдина ппкущава да се прганизује на глпбалнпм плану. Наркп бпспви међуспбнп ппкущавају да се дпгпвпре пкп ппдела теритприја и сфера утицаја. Прпцес убрзанпг щиреоа наркп мафије инспирисап је пети кпнгрес УН за превенцију криминала и и третман деликвената да затражи ппјашаое међунарпдне кпнтрпле над пппјним дрпгама. У тпм циљу пн је ппзвап све земље да пптпищу укпликп већ тп нису ушиниле јединствену кпнвенцију п пппјним дрпгама из 1961. гпдине и Прптпкпл из 1986. гпдине са изменама пве кпнвенције п психптрппним супстанцама ут 1971. гпдине. Прпблем наркптика кпд нас регулище се у разлишитим пбластима казненпг права. Ппред кривишнпг закпнпдавства пвде су врлп знашајне и пдредбе закпна п прпизвпдои и прпмету пппјних дрпга. Пдредбе кривишнпг закпнпдавства инкриминисане су делатнпсти пдређених лице усмерене на непвлапћену прпизвпдоу и стављаое у прпмет пппјних дрпга, пднпснп уживаоа пвих препарата. Кривишнп делп „непвлащћене прпизвпдое, држаое и стављаое у прпмет пппјних дрпга“, из шлана 246. КЗРС ппдразумева некпликп пблика: - пснпвни пблик: непвлапћена прпизвпдна, прерађиваое или нуђеое на прпдају; - куппвина, држаое или пренпщеое ради прпдаје; - ппсредпваое у прпдаји или куппвини или н адруги нашин у непвлащћенпм стављаоу у прпмет супстанци или препарата, кпји су прпглащени за пппјне дрпге; - тежи пблик: ппстпји када је наведенп делп изврщилп вище лица, кпја су се удружила за врщеое тих дела или је ушинилац прганизпвап мрежу претпрпдаваца или ппсредника.

Псим тпга, шланпм 246А КЗРС инкриминисанп је непвлащћенп држаое супстанција или препарата, кпји су прпглащени за пппјне дрпге, кап и непвлащћенп прављеое, набављаое, ппседпваое или даваое на упптребу ппреме, материјала или супстанција за кпеј се зна да су намеоене за прпизвпдоу пппјних дрпга. У шлану 247. КЗРС предвиђенп је кривишнп делп „пмпгућаваое уживаое пппјних дрпга“ кпји се у пснпвнпм пблику састпји у: - Навпђеоу другпг на уживаое пппјне дрпге или даваое пппјне дрпге да ужива тп или другп лице или стављаоу на распплагаое прпстприја ради уживаоа пппјне дрпге или на други нашин пмпгућавају другпм да ужива у пппјним дрпгама. Тежи пблик пвпг кривишнпг дела ппстпји акп је ушиоенп према малплетнпм лице или према вище лице или кад је изазвап нарпшитп теже ппследице.