Organizacija Gradjenja I - Odgovori Na Pitanja

1. Gradjevinsko preduzece kao sistem i osnovni pojmovi o sistemu. GraĎevinsko preduzeće predstavlja jedan složeni poslovni i proizvodni sistem koji se sastoji iz uzajamno zavisnih i povezanih delova koji su objedinjeni zajedničkim proizvodnim, poslovnim i razvodnim ciljevima. Najveći delovi preduzeća su njegovi podsistemi koji se javljaju u dva vida, kao funkcije i procesi. Polazne delove preduzeća sačinjavaju: čovek sa svojim radnim iskustvom, sredstva za rad (mašine) i predmet rada. Cilj graĎevinskog preduzeća je da na osnovu informacija, posredstvom energije i korišćenjem sredstava za rad kao i delovanja čovekovog rada vrši promene predmeta rada iz niže u višu upotrebnu vrednost, gde se kao krajnji proizvod dobija graĎevinski objekat. Karakteristične veličine sistema su: 1.ulaz; 2.izlaz; 3.stanje; 4. paramatri. 1.Ulazne veličine su ustvari spoljašnji faktori koji bitno utiču na ponašanje sistema i one se mogu podeliti na: ulazne veličine na koje se ne moze uticati – poremećaji; kontrolisane ulazne veličine ili upravljani ulazi – koje su u funkciji vremena U(t)= {U1(t)+ U2(t)+…+ Un(t)} 2.Izlazne veličine zavise od ulaznih veličina i stanja sistema i one su u funkciji vremena: Y(t)= {Y1(t)+ Y2(t)+…+ Yn(t)} Ulazne veličine su uzroci a izlazne posledice procesa u sistemu. 3.Stanje sistema predstavlja ponašanje sistema tokom vremena. Stanje sistema predstavlja minimalni skup podataka koji reprezentuje prošlost sistema i daje potrebne informacije o ponašanju sistema u budućnosti. U funkciji je vremena: X(t)= {X1(t)+ X2(t)+…+ Xn(t)} 4.Parametri sistema su konstante koje se ne menjaju tokom vremena ili se menjaju vrlo malo. One opisuju sam sistem. 2. Gradjevinska proizvodnja kao podsistem gradjevinskog preduzeca i kako se predstavlja i dati semu proizvodnje kao transformacionog procesa. Sta je organizacija strukture i organizacija procesa? Proizvodnja se moze predstaviti funkcijom Y=f(S,U), U-ulaz (material energija…) koji omogućuje realizaciju; Y-izlaz, gotov proizvod, posledica odvijanja procesa u sistemu; S-proizvodnja (transformacioni proces). Pojam organizacije predstavlja proučavanje i analiziranje svih uslova i svih uticaja pod kojima ce se objekat graditi i meĎusobnih odnosa i delovanja delova preduzeća. Organizacija u materijalnoj proizvodnji odnosi se na organizaciju strukture i organizaciju procesa. Organizaciju strukture označava meĎusobnu vezu i zavisnost elemenata proizvodnje (radna snaga, sredstvo za rad, predmet rada). Organizacija procesa ozvačava regulisanje proizvodnih aktivnosti u organizacionoj strukturi (rukovanje proizvodnjom, planiranje, izbor tehnologije, snabdevanje materijalom…). Šema proizvodnje:

3. Zadaci organizacije kod izgradnje gradjevinskih radova. Organizacija samog procesa graĎenja; podela radova po fazama i vrstama; proučavanje metoda rada i tehnologije; rešenje spoljnog transporta; izbor mehanizacije; snabdevanje materijalom, energijom i gorivom; proračun potreba u radnoj snazi; planiranje; pripremni radovi; šema ureĎenja gradilišta; šema upravljanja i rukovoĎenja; analize cene graĎevinskih radova i materijala; satnine radnika; predračun glavnih, pripremnih i predhodnih radova; potrebne mere zaštite na radu; dinamički finansijski plan. 4. Na cemu bazira savremena organizacija gradjevinske proizvodnje? Na primeni NOR-a i na primeni novih naučnih disciplina (teorija sistema, kibernetika, teorija verovatnoće i matematičke statistike); na primeni industrijski proizvedenih elemenata i industrijskih metoda; na korisćenju kompleksne mehanizacije radova i automatizacije; na većom kvalitetu izvršenja radova; široj primeni savremene tehnologije i savremenih materijala; kompletnija priprema pri izgradnji; nove metode i sredstva kod upravljanja i rukovoĎenja; potpuna zaštita radnika i sredstava; bolje korišćenje vremena resursa. Sve ovo se radi kako bi se za krajnji efekat dobilo smanjenje troškova proizvodnje, odnosno ekonomičniju i racionalniju proizvodnju. 5. Gde se organizacijska resenja za gradjenje gradjevinskih objekata nalaze i kada se formirao pojam organizacije, u kom veku i od koje reci je izvedena? Organizacijska rešenja za izradu graĎevinskih objekata se nalaze u posebnom elaboratu Projektu organizacije graĎenja u vidu proračuna, grafikona, dijagrama i tabela. Radi se o tačno utvrĎenoj metodologiji i redosledu, gde se razraĎuju svi elementi koji su vezani za izgradnju objekta i dobija se jedno moguće organizacijsko rešenje koje mora biti optimalno ili blisko optimalnom. Da bi se dobilo optimalno rešenje moraju se koristiti metode i principi NOR-a, kao i mnogih drugih nauka-matematike, fizike, psihologije, fiziologije, pravne i ekonomske nauke. Najranije začetke organizacije rada predstavlja upotreba primitivnih oruĎa u cilju osvajanja predmeta iz prirode. Organizacija dobija šire mogućnosti tek u uslovima kolektivnog rada. Zavisno od razvoja proizvodnih snaga tehničkog napredtka i usavršavanja sredstava za rad, razvoj organizacije može se posmatrati u odnosu na: zanatsku proizvodnju (V vek); manufakturnu proizvodnju (XVI-XVIII vek); industrijsku proizvodnju (kraj XVIII veka). 6. Koje osnovne principe naucnoistrazivackog rada je formulisao Rene Dekart? Princip evidencije: treba smatrati tačnim samo ono što se može i dokazati; Princip analize: svaki problem treba rasčlaniti na njegove sastavne delove i svaki deo treba proučavati za sebe; Princip sinteze: analizirane elemente treba postupno vezivati u jednu celinu, vodeći računa o meĎusobnim zavisnostima; Princip kontrole: zaključke treba donositi tek onda kada se detaljno provere predpostavke. Rene Dekart je formulisao 4 osnovna principa naučno-istraživačkog rada, koji su i danas aktivni, jer je u njihovoj osnovi metod indukcije (zaključivanje od posebnog prema opštem) i metod dedukcije (zaključivanje od opšteg prema posebnom). 7. Osnovne karakteristike funkcionalnog sistema organizacije. Frederik Tejlor se smatra tvorcem NOR-a i funkcionalnog sistema organizacije. Radio je kao šegrt, nekvalifikovani radnik, poslovoĎa, inžinjer i kao industrijski savetnik. Usled velikog iskustva mogao je da sagleda problem i slabosti organizacije rada. Tejlorove bitne koncepcije su usmerene na ostvarenje racionalne proizvodnje putem uštede u vremenu primenom boljih metoda rada i racionalnijih pokreta, alata, rasporeda. Na osnovu podele poslova izmeĎu radnika i rukovodioca i izdvajanja pripreme od izvršenja Tejlor je razradio funkionalnu organizaciju rada. Osnovni cilj je da svaki pojedinac ostvari maksimalni učinak. Ovo odvaja pripremu od same proizvodnje i uvodi 4 poslovoĎe: za pripremu; izvršenje radova; kontrolu kvaliteta; ispravnost mašina, ureĎaja i alata. Funkcionalna organizacija se zasniva na 4 službe: Služba pripreme: čiji je zadatak da obezbedi sve potrebne elemente da bi se proizvodnja mogla odvijati; Služba prizvodnje: koja se stara o racionalnom iskorišćenju radnika, mašina i alata; Služba kontrole: čiji je zadatak obezbeĎenje kvaliteta proizvodnje; Služba računovodstva: koja treba da utvrdi cenu proizvoda i da vodi svu potrebnu dokumentaciju.

8. Osnovne karateristike hijerarhijskog sistema organizacije. Anrifajl smatra se osnivačem hijerarhijskog sistema organizacije i NOR-a u evropi. Svoj radni vek proveo je uglavnom na rukovodećim mestima što mu je omogućilo da usavršava takav tip organizacije rada. Smatrao je da za dobru organizaciju preduzeća treba imati dobru administraciju. Prema njemu se svi poslovi mogu svrstati u 6 grupe: tehnički poslovi (proizvodnja, prefabrikacija i prerada); komercijalni poslovi (kupovina, prodaja i razmena); finansijski (obezbeĎenje i manipulacija kapitala); poslovi obezbeĎenja (zaštita ljudi i imovine); računovodstveni poslovi (statistika, prodajna cene, izrada bilansa); poslovi administracije (organizacija, predviĎanje (planiranje), komandovanje, koordinacija i kontrola). Od 1-3 grupe – proizvodni poslovi, poslovi kojima se stvaraju sredstva. Od 4-6 – neproizvodni poslovi. Fajlova koncepcija tzv. linijskog sistema rukovoĎenja omogućuje jasne hijerarhijske odnose jer svaki radnik dobija uputstva i nareĎenja za rad od rukovodioca, kome i odgovara za izvršenje svog zadatka. Hijerarhijski sistem ima za cilj da obezbedi maksimalan učinak preduzeća kao celine. Da bi se ostvario maksimalan učinak preduzeća administracija treba da se pridržava sledećih principa: principi statičkog karaktera i princip dinamičkog karaktera. U princip statickog karaktera spada: jedinstvo akcije; jedinstvo komande; kontinuitet komandovanja; hijerarhija; centralizacija. U princip dinamickog karaktera spada: inicijativa i odgovornost; autoritet; disciplina; red; tačnost; jedinstvo osoblja; ekonomičnost; budnost; pravičnost i predusretljivost; stabilnost osoblja; podreĎivanje ličnih interesa interesima celog preduzeća; brzina realizacije. 9. Osnovni principi i metodi NOR-a. Osnovni principi na kojima se bazira NOR su: Princip racionalizacije – princip stalnog usavršavanja i unapreĎenja proizvodnje, upravljanja i rukovanja. Cilj racionalizacije ili minimum rada je da se ostvari što veća produktivnost uz minimalne troškove. Da bi se ovaj cilj ostvario treba da se koristi što više savremenih mašina, nove tehnike, metoda i dostignuća. Ovaj princip se koristi putem: kvalitativne i kvantitativne analize. Kvalitativna analiza označava skup pravila, iskustva upozorenja, uputstva što sve treba da bude poznato kao odgovarajući organizacijski principi svakom licu koje se bavi problemima organizacije. Kvantitativna analiza podrazumeva korišćenje statističkih metoda (merenja, opažanja…) u organizaciji. Ove analize služe da se pomoću njih formiraju odreĎena merila-kriterijumi u cilju nalaženja što povoljnijeg organizacijskog rešenja. U tesnoj vezi sa principom racionalizacije je načelo optimuma. Za konkretne uslove i ograničenja u proizvodnji postoji samo jedno rešenje koje je najpovoljnije, i to rešenje je optimalno. Do optimalnog rešenja se dolazi obično matematičkim putem, ali je obično prihvatljivo umesto optimalnog i približno optimalno rešenje. OdreĎivanje optimalnog rešenja je upravljačka aktivnost i može da se prikaže kao tročlan skup U={M,F,L}. M-matematički model – predstavlja formalin opis sistema (problema) i postoje 2 postupka iznalaženja rešenja matematičkih modela: analitičkim putem – analitičko rešenje i primenom približnih numeričkih metoda – numeričko rešenje; F-funkcija cilja – (svaki zadatak mora da ima cilj) kod definisanja F polazi se od kvalitativnog (verbalnog) opisa cilja a zatim postupno prelazi na njegovo analitičko formulisanje; L-skup ograničenja je posledica prirode sistema (ograničenje resursa, karakteriskika mašina…) i utvrĎuje se za svaki cilj posebno. Princip ekonomije tj. formiranja i proveravanja organizacije u cilju povećanja produktivnosti rada i smanjenja troškova. Princip planiranja i evidencije koristi se u cilju utvrĎivanja vremenske zakonitosti odvijanja proizvodnje. Princip analize i sinteze; Princip kontrole i korigovanja. Metode istraživanja NOR-a su: empirijska i naucna metoda. Empirijska metoda koja se bazira na korišćenju stečenih iskustava uz korišćenje statike i teorije verovatnoće. Naučna metoda koja koristi naučna istraživanja i sastoji se iz 4 faze: jasna definicija cilja; usvajanje optimalne tehnologije; rasčlanjivanje tehnološkog procesa i izbor optimalnih sredstava; primena pogodnog sistema evidencije i kontrole, i analiza poslovanja radi postizanja optimalnih rezultata.

10. Razlika između pojma organizacije i pojma racionalizacije. U ostvarivanju proizvodnje treba se što racionalnije koristi ljudski rad i sredstva. Naučne metode koje obezbeĎuju racionalno korišćenje proizvodnih snaga čine pojam racionalizacije i istovremeno organizaciji rada daju naucni karakter. Racionalizacija predstavlja meru nivoa organizacije. Organizacija rada i racionalizacija su u suštini dva nerazdvojna pojma. Zadatak organizacije je da ostvari proizvodnju, a racionalizacije da tu proizvodnju učini ekonomičnijom, rentabilnijom i produktivnijom. Zbog ovih razloga organizacija rada i racionalizacija u savrmenoj proizvodnji čine jedinstvenu celinu pod nazivom Naučna organizacija rada (NOR). Organizacija rada se smatra naukom ako koristi naučne metode NOR-a. 11. Glavni zadaci NOR-a. Nalaženje i primena što racionalnijih metoda; priprema procesa proizvodnje u cilju optimalnog izvršenja; povećanje stručne i radne sposobnosti učesnika u proizvodnji; studija i organizacija radnih mesta; usavršavanje metoda i tehnologije rada; usavršavanje metoda normiranja rada; obezbeĎenje što povoljnijih radnih uslova; stalno usavršavanje kvaliteta proizvoda; naučno planiranje proizvodnje i praćenje rezultata; stalno usavršavanje metoda rukovoĎenja i upravljanja; smanjenje gubitka u proizvodnji; šira podela rada u proizvodnom procesu; što potpunija zaštita i bezbednost ljudi i radnih sredstava u proizvodnji. 12. Kibernetika i nauka o upravljanju. Kibernetika je nauka o upravljanju raznim sistemima: tehničkim, ekonomskim, biološkim…Osnivač ove naučne discipline je Norbert Wiener. Naziv je uzet prema grčkoj reči kobernetis što znači kormilar. Kibirnetika u prvi plan stavlja transformaciju informacije u procesu donošenja odluka. Za kibernetiku je suštinsko da istražuje procese kojima se upravljaju sistemi. Ona ne izučava sve sisteme, već samo sisteme sa upravljanjem. Jedan od najvaznijih principa o upravljanju je sistem povratne sprege. Povratna sprega je delovanje izlaznih veličina nekog sistema na njegove ulazne velicine.

Sistem u kome se za upravljanje ne koriste informacije iz izlaznog sistema, tj. postoji samo direktna sprega naziva se otvoren sistem upravljanja.

Kibernetika pomaže da se program – model koji u odreĎenim uslovima i ograničenjima omogućuje maksimalno realizovanje cilja uz optimalno angažovanje ulaza (radna snaga, sredstva za rad…). Kibernetika se deli na: teorijsku, tehničku i primenjenu. U sredstva kibernetike svrstavamo: matematički aparat i elektronske mašine. 13. Robotika (fleksibila industralizacija). Doba robotike je počelo 1960.god. kada je doslo do pojave i primene robota u industriji. Sa pojavom robota čovek se oslobaĎa napornog rada, štetnih i nepovoljnih uticaja na organizam. Primenom robota povećava se produktivnost rada u proizvodnji, ostvaruje se veća preciznost u radu i bolji kvalitet, postoji mogućnost daljinskog rukovanja, smanjen je škart i moguć je neprekidan rad. U proizvodnji se primenjuju 4 tipa robota: zglobni robot – koji ima najveću slobodu kretanja; robot koji radi po dekartovom koordinatnom sistemu; robot koji radi po cilindričnom koordinatnom sistemu; robot koji radi po polarnom

koordinatnom sistemu. Roboti mogu da rade u ciklusu koji se ponavlja, mogu da imaju operaterski karakter, postoje razumni roboti koji mogu da vrše identifikaciju. 14. Sta je proizvodnja (definicija, opsta izlaganja i dr.) i etape razvoja materijalne proizvodnje. Proizvodnja je proces u kome se material menja po svom obliku ili osobinama i prilagoĎava potrebama čoveka. U toku ostvarivanja proizvodnog procesa, transformacija materijala odvija se kroz dve tipične transformacije: transformacije energije i materijala. Nijedna od ove dve transformacije ne mogu da se posmatraju posebno jer se one istovremeno dešavaju. Razvoj materijalne proizvodnje moze da se sagleda kroz 8 etape: etapa pretežno ručnog rada uz korišćenje primitivnog oruĎa; ručnog rada sa složenim orudjem i životinjama; etapa kada se koriste najprostije mašine sa životinskim pogonom; početak korišćenja energije, vode i vetra; početak korišćenja uglja i složenih mašina; početak korišćenja automata tj. mašina sa više operacija; etapa automatizacije, koristi se sistem mašina; pojava elektronskih računara i doba kibernetike i robotike. 15. Elementi materijalne proizvodnje. Osnovni elementi materijalne proizvodnje su: rad, predmet rada i sredstva za rad. Rad je aktivnost čoveka kojom se uz pomoć sredstava za rad vrši promena na predmetu rada. Predmet rada je sve ono na šta je usmeren ljudski rad. Predmeti rada se nalaze u prirodi kakvi jesu ili su već bili podvrgnuti delovanju čoveka, kada su to sirovine, polufabrikata...Sredstva za rad, to je sve ono što čovek koristi da deluje na predmet rada i da ga oblikuje. 16. Unapredjenje proizvodnje. Da bi se proizvodnja unapredila neophodno je da se što detaljnije prouči i da se njome ovlada. Da bi se ovladalo proizvodnjom potrebno je da se uradi sledeće: tehnologija rada treba da se detaljno razradi i upozna; da se sagledaju proizvodne mogućnosti sredstava za rad; da se provere njihovi tehnički kvaliteti i mogucnosti za rad; da li su sredstva za rad odgovarajuća za izabranu tehnologiju; da se proveri stepen sihronizacije i usklaĎenosti svih učesnika u proizvodnji; da se utvrdi eventualno “usko grlo” u proizvodnji i sta je njegov uzrok; da se upoznaju forme organizacije i metode upravljanja. Unapredjenje proizvodnje je stalan proces u vremenu i prostoru i ostvaruje se kroz sva 3 osnovna elementa: rada, sredstava za rad i predmeta rada. UnapreĎenje proizvodnje se u graĎevinarstvu ostvaruje kroz: naučno-istraživački rad; stalno usavršavanje postojećih i uvoĎenje u proizvodnju novih mašina i uredjaja za rad; usavršavanje starih i nalaženje i primena novih tehnoloških procesa; otkrivanje i korišćenje novih vidova energije; usavršavanje konstrukcije; poboljšanje oblika i formi organizacije u preduzeću, na gradilištu; usavršavanje metoda upravljanja i rukovoĎenja i osposobljenost radne snage; permanentno stručno i radno osposobljavanje i poboljšanje kvalifikacione strukture svih zaposlenih u preduzeću; unapreĎenje proizvodnje putem inovacija, širom primenom naučnih dostignuća. UnapreĎenje proizvodnje tj. tehnička i tehnološki progres zavisan je od razvoja nauke i uvoĎenja u proizvodnju. UnapreĎenje se ostvaruje posredstvom brojnih standarda i propisa u pogledu kvaliteta. 17. Podela gradjevinske proizvodnje. GraĎevinska proizvodnja je poseban oblik materijalne proizvodnje čiji je osnovni cilj racionalna izgradnja graĎevinskih objekata. GraĎevinska proizvodnja moze da se podeli na sledeće gradnje: stambena gradnja; industrijska gradnja; sportska gradnja; društvena gradnja; saobraćajna gradnja; hidrogradnja; mostogradnja; tunelogradnja; vojna gradnja. Za rešavanje zadataka u graĎevinarstvu značajno je sledeće: stalno povećanje obima graĎevinske proizvodnje; povećanje produktivnosti rada; bolji kvalitet proizvodnje; skraćenje rokova graĎenja. 18. Karakteristike proizvodnje u gradjevinarstvu i povrsinske gradnje. Predmet rada u graĎevinskoj proizvodnji je pojedinačni graĎeniski objekat. Karakteristična je pojedinačna proizvodnja a serijska samo u pojedinim delatnostima. U graĎevinskoj proizvodnji organizacija proizvodnog procesa se kreće, dok je finalni proizvod nepokretan, ostaje u mestu. Po završetku objekta prestaje da postoji organizacija proizvodnje. Industrija ima mogućnost da stalno usavršava organizaciju dok u graĎevinarstvu uvek mora da se stvara nova i u graĎevinarstvu se proizvodnja ne vrši za tržište. Kontinuitet proizvodnje se prekida sezonskim uslovima proizvodnje, jer se zimi ne mogu izvoditi svi

graĎevinski radovi zbog mraza i vremenskih uslova. Proizvodnja nije koncentrisana na jednom prostoru, niti ograĎena u jednom fabričkom krugu. Pojedina gradilišta i graĎevinski pogoni mogu biti razmešteni po celoj zemlji, pa i inostranstvu. Gradjevinska proizvodnja je dinamičan proces koji stalno mora da se prilagoĎava uslovima koji se menjaju. U gradjevinarstvu razlikujemo: koncentričnu (grupnu) i linijsku (dužinsku) gradnju. Koncentrična gradnja je površinska gradnja, odvija se na jednom mestu i može biti gusto zbijena i razuĎena gradnja. Njene karakteristike su: prostorno je skoncentrisana na jednom mestu; pregledna je; odvijanje transporta je sa manjim transportnim momentom nego kod linijskih; ima povoljnije uslove za organizaciju gradilišta; lakse je snabdevanje sirovinama, energijom, vodom, materijalom. Linijska gradnja odlikuje se velikom dužinom i linijskim karakterom graĎenja i čestim pomeranjem radnog fronta. 19. Organizacijske etape gradjenja gradjevinskog objekta. Kod izgradnje graĎevinskih objekata razlikujemo 3 etape: etapu pripremnih radova; etapu glavnih radova; etapu završnih radova. Pripremni radovi su veoma važna etapa u procesu izgradnje bilo kog objekta. Ova etapa predstavlja pripremu za izvršenje glavnih radova. Kvalitetno odraĎeni pripremni radovi su garancija za izgradnju bilo kog objekta. Osnovni (glavni) radovi se odnose na izvršenje samog graĎevinskog objekta. Ova etapa je najvažnija i ima najveci znacaj. Za svoje izvršenje zahteva kompletno organizacijsko rešenje (tehnička dokumentacija) i tehnologiju izvršenja radova (detaljna tehnička i tehnološka studija). Za ovu etapu se teži izboru optimalnog organizacijskog rešenja. U završne radove spadaju radovi koji se obavljaju pri i po završetku izgradnje objekta i ovim radovima se uobličava objekat i oni su više estetskog karaktera. To su radovi kojima se omogućuje eksploatacija objekta, povezivanje na elektro, vodovodnu i druge mreže, uklanjanje privremenih objekata. 20. Objasniti šta je to proizvodni proces gradjevinskog objekta (sema). Sve tri organizacijske etape (pripremna, glavna i završna) zajedno čine proizvodni proces. Pod pojmom proizvodnog procesa ne treba shvatiti samo izgradnju objekta, već i njegovu obnovu, rekonstrukciju, promenu namene, rušenje, saniranje…Svi procesi (pojedinačni ili grupni, izvršavani naizmenično, istovremeno ili kombinovano) grupisani i odreĎeni redosledom izvršavanih kao celina predstavljaju proizvodni proces nekog objekta.

21. Objasniti sta je to pojedinacni proizvodni (grupni) proces. Primeri u gradjevinskoj praksi. Proizvodni proces izgradnje objekta treba da se organizuje, tj. da se objekat prouči, rasčlani na sastavne delove i analizira. Rasčlanjivanje proizvodnog procesa pocinje pojedinačnim (grupnim) proizvodnim procesom (PPP). Dalje se vrši rasčlanjivanje na kompleksne (složene) procese. Pojedinačni proizvodni proces predstavlja sastav više istorodnih teholoških i radnih kompleksnih procesa koji se od ostalih procesa razlikuju po nameni, svojstvima, izvršavanju, vrsti i obradi materijala. U graĎevinskoj proizvodnji primeri pojedinačnih procesa su: zemljani, betonski, armirački, zidarski i tesarski radovi.

22. Objasniti radni i tehnoloski proces, tehnologiju i tehnoloske metode. Radni proces predstavlja izvršenje same proizvodnje tj. dobijanje odreĎenog obima gotovog proizvoda ili delova proizvoda. Radni proces pokazuje kako čovek svojim radom, svojom energijom pomoću sredstava za rad deluje na predmet rada tj. promene materijala posredstvom čoveka za njegove potrebe. Tehnološki proces predstavlja skup tehnoloških elemenata koji izvršavani odreĎenim načinom, metodom, redosledom objašnjavaju tok rada. Tehnološki process ukazuje i na odgovarajuće potrebe po obimu, vrsti i nameni. Tehnologija je naučna disciplina koja proučava kako može da se izvrši rad, izvrši promena na materijalu, manipuliše materijalom i sve to sa ciljem da se dobije željeni proizvod ili neki obim proizvodnje ili šta je sve potrebno da se dobije željeni proizvod. Tehnologija predstavlja skup znanja o procesu i samoj organizaciji procesa. Tehnološka metoda je skup jednog ili više načina za obavljanje odgovarajućeg rada tj. dobijanje željenog proizvoda ili obima proizvodnje. Tehnološkom metodom se realizuje neki tehnološki process. 23. Kako se deli po opstoj podeli pojedinacni proizvodni (grupni) proces i sta je sta u toj podeli (dati definicije elemenata). Podela svakog pojedinačnog proizvodnog procesa po organizacijskoj strukturi odnosno složenosti počinje kompleksnim procesom. Dalje ovi procesi se dele na: jednostavne ili jednostruke procese, a svaki od njih se sastoji od operacija kao elementarni procesi. Kompleksni (složeni) proces je jedna tehnološka I radna celina sačinjena od više jednostavnih (jednostrukih) procesa. Svaki kompleksni proces ima svoju jedinicu 3 2 mere (m , m , m, kN, kg…). Jednostruki proces se sastoji iz više istorodnih i tehnološki povezanih operacija. Oni se uvek izvršavaju na istom radnom mestu. Svi elementi jednostrukog procesa mogu da se menjaju sem radnog mesta, odnosno radne dužine. Ovi procesi imaju svoju jedinicu mere, koja ne mora da je ista sa jedinicom mere kompleksnog procesa. Operacija je jedan nedeljiv elementarni proces, jedna jedinstvena tehnološka i radna celina. U toku izvršenja operacije ne može da se menja ništa što učestvuje i što čini tu samu operaciju. Operacija ima svoju jedinicu mere. Operacije u zavisnosti od broja izvršilaca mogu da budu pojedinačne i grupne. Operacije se dalje dele na proizvodne i neproizvodne. Proizvodne operacije su: operacije čijim se izvršenjem dobija odreĎena količina proizvoda. Neproizvodne operacije ne daju nikakav proizvod. To su operacije koje prate, pomažu ostvarenjem proizvodnih operacija. Operacija po svom obeležju može da bude radna i tehnološka. Tehnološka operacija se sastoji iz postupaka pokreta i mikropokreta. Postupak je skup raznih pokreta, koji se izvršavaju u tehnološkom nizu jedan za drugim. Pokretni se izvršavaju u kontinuitetu, jednovremeno i neprekidno. Mikropokreti mogu da budu: mikropokreti ruku, nogu, tela, glave… 24. Kako se deli jednostavni (obicni) proces, po kojim obelezjima, odnosno karakteristikama. Podela jednostrukog procesa vrši se po sledećim karakteristikama: prema značaju, tj. ulozi u izvršenju rada; po izvršenju u prostoru i vremenu; po redosledu izvršenja sastava procesa; po učešću rada u izvršenju. 25. Objasniti podelu jednostavnog (obicnog) procesa po znacaju, tj. ulozi u izvrsenju rada. Jednostruki (jednostavni) proces u okviru kompleksnog procesa se prema značaju, tj. ulozi u izvršenju rada može da bude: glavni (osnovni); pomoćni; pripremni; transportni. Glavni proces označava samo izvršenje, graĎenje graĎevinskog objekta, i on je neposredno vezan za dobijanje jedinice mere kojom se izražava sam kompleksni proces. Od glavnog procesa zavisi izbor tehnologije i izbor mehanizacije. Pomoćni procesi pomažu izvršenju kompleksnog procesa. Njihova karakteristika je što ne moraju ni da se izvršavaju i time ne sprečavaju izvršenje glavnog procesa. Tu spadaju: čišćenje, ravnanje podloge, skladiranje materijala…Pripremni procesi su procesi koji stvaraju uslove da se izvrši kompleksni proces (pr. izrada oplate da bi se izbetonirao neki element). Njihova jedinica mere ne mora da bude ista sa jedinicom mere kompleksnog procesa. Transportni procesi su procesi kojima se ostvaruje transport, prevoz, premeštanje materijala, odnosno sve što je potrebno za izvršenje kompleksnog procesa. Transport se vrši na odreĎenoj dužini, visini, dubini, po nagibu. Karakteristika transportnog procesa je da oni ne daju gotov proizvod, ali omogućavaju da se on dobije.

26. Objasniti podelu jednostavnog (obicnog) procesa po izvrsenju u prostoru i vremenu. Jednostruki (jednostavni) procesi po izvrsenju u prostoru i vremenu mogu da budu: naizmenični; praralelni; kombinovani. Kod naizmeničnog načina se po završetku jednog, pocinje da se izvršava drugi proces. Ovaj način se primenjuje samo u slučajevima kada je redosled uslovljen iz organizacijskih razloga, inače se izbegava jer je veoma nepovoljan i vremenski dug. Paralelni način izvršenja označava da se dva ili više jednostruka procesa odvijaju paralelno, ali na raznim radnim mestima ili delovi graĎevinskih objekata. Ovakav način izvršenja je najpovoljniji i vreme graĎenja je najkraće. Kombinovani način izvrsenja ukazuje da se jednostuki proces izvršava i naizmenično i paralelno, i on je najrasprostranjeniji u praksi. 27. Objasniti podelu jednostavnog (obicnog) procesa po tehnoloskom obelezju odnosno redoslednosti izvrsenja sastava procesa. Jednostruki (jednostavni) proces u zavisnosti od redosleda izvršenja mogu da budu: fiksni-sa nepromenljivim redosledom ostvarenja svog sastava; slobodni-sa promenljivim redosledom osvarenja svog sastava. Kod fiksnog jednostrukog procesa redosled njegovih operacija u njegovom sastavu ne može da se menja, tj. sve operacije se uvek izvršavaju istim redosledom. Sastav takvih procesa čini odreĎeni ciklus. Ciklus je skup vremena trajanja operacija ili postupaka izvršavanih neprekidno u nizu. Ciklus po vremenu trajanja nije ujednačen i poželjno je da što manje traje, jer se sa povećanjem broja ciklusa dobija veći učinak. Primer takvog procesa je iskop zemlje bagerom sa dubinskom kašikom. Kod jednostrukog procesa kao slobodnog redosled izvršenja procesa je promenljiv, proizvoljan. I u ovom slučaju rad se odvija u ciklusima. Primer slobodnog izvršenja sastava procesa je klasično zidanje zida opekom. 28. Objasniti podelu jednostavnog (obicnog) procesa po ucescu rada u izvrsenju. Jednostruki (jednostavni) proces po učešću rada u njihovom izvršenju mogu biti: automatizovani; mašinski; mehanizovani; ručni; aparaturni. Automatizovani procesi su oni kod kojih se rad izvršava radnim organom automatski, bez neposrednog učešća čoveka, tj. učešće čoveka se svodi na puštanje u rad, isključenje, kontrolisanje i nadgledanje (pr. spravljenje betona u fabric). Mašinski procesi su oni kod kojih se rad ostvaruje mašinom, a njom rukuje čovek. Čovek u vreme rada vrši samo pomoćne funkcije, dok sam rad vrši mašina. Mehanizovani procesi su oni kod kojih se samo energijom mišića dejstvuje na predmet rada preko oruĎa za rad, čiji radni organ vrši rad pod dejstvom energije stvorene u spoljnim energetskim izvorima (ugraĎivanje betona per-vibratorom). Ručni procesi su oni kod kojih se rad izvršava u potpunosti ručno ili pomoću ručnog alata. Rad se obavlja energijom mišića čoveka (pr. iskop zemlje ašovom). Aparaturni procesi spadaju u posebnu vrstu i oni se izvršavaju u specijalnim radnim ureĎajima kao što su peći, kade, sudovi…Učešće čoveka u njihovom izvršenju svodi se samo na regulisanje toka procesa prema potrebi. (pr. pečenje opeke u ciglarskoj peći). 29. U cemu je znacaj rasclanjivanja slozenog (kompeksnog) procesa i sta je u gradjevinskoj praksi kompleksni (slozen) proizvodni kao i jednostruki (obicni) proces. Značaj poznavanja strukture, odnosno organizacijske složenosti PPP je zbog proučavanja i analiziranja proizvodnih procesa u cilju veće racionalnosti. Rasčlanjivanje organizacionoj strukturi pojedinačnog proizvoda procesa do njegovih najmanjih sastavnih delova vrši se sa ciljem da se sagleda uzajamna zavisnost i meĎusobna povezanost, kao i značaj i uloga tih rasčlanjenih elemenata. Rasčlanjivanje po strukturi ima za graĎevinsku proizvodnju višestruki značaj: za izbor mašina, za izbor tehnologije, za planiranje dinamike rada, za izradu analize cene. U graĎevinskoj praksi kompleksni (složeni) i jednostruki (jednostavni) procesi su pozicije radova iz projektnog elaborata, odnosno predračuna radova sa tehničkim opisom izvršenja. Postupak rasčlanjavanja nije šablonski i zavisi od vrste objekta, načina izvršenja radova, sredstava za rad. 30. Sta su to dodirni procesi i operacije. Pojava dodirnih procesa i dodirnih operacija u izvršavanju rada je veoma česta. Smatra se da je njihova pojava u graĎevinskoj proizvodnji uvek posledica odreĎenih tehničkih, tehnoloških i organizacijskih nepovoljnosti, kao i postojećih uslova i ograničenja u proizvodnji tj. pri izvršenju rada. (pr. neusklaĎenost

kapaciteta mašina, nedostatak potrebnih mašina ili korišćenje neadekvatnih). Pojava dodirnih procesa i operacija u proizvodnji poznata je pod nazivom “usko grlo”, jer stvaraju zastoj i gubitke. Njihova pojava uvek zahteva tehnološku i organizacijsku studiju. Ukoliko je nemoguće otkloniti pojavu dodirnih operacija i procesa, onda treba nastojati da se maksimalno eliminiše njihov nepovoljni uticaj na proizvodnju, tj. da se svede na najmanju moguću meru. 31. Sta je racionalizacija proizvodnje (sta obuhvata i kako se sprovodi). Racionalizacija proizvodnje obuhvata poboljšanje uslova za ostvarenje proizvodnje u bilo kojoj oblasti privrede primenom odgovarajućih tehnoloških, tehničkih i organizacijskih mera. Cilj racionalizacije je da se gubici svedu na najmanju meru. Racionalizacija se sprovodi kroz: stalno usavršavanje tehnologije i organizacije proizvodnje i procesa; pronalaženje optimalnih odnosa izmeĎu elemenata proizvodnje; podelu rada; povoljnije i potpunije iskorišćenje sredstava za rad; potpunije planiranje i usklaĎivanje proizvodnih procesa; usavršavanje postojećih i nalaženje novih metoda upravljanja i rukovoĎenja; širu primenu računara u proizvodnji; efikasniji sistem informacije za praćenje proizvodnje i rezultata. Racionalizacija obuhvata: racionalizaciju proizvodnje; racionalizaciju rada radnika; racionalizaciju upravljanja. 32. Racionalizacija proizvodnih procesa i koja se nacela u praksi koriste. Racionalizacija proizvodnih procesa se sprovodi s ciljem da se neki odreĎeni rad ostvari uz minimum ulaganja rada i energije. Racionalizacija se ostvaruje primenom sledećih osnovnih nacela: načelo uklanjanja štetnih razmaka (svaki razmak koji je veći od neophodnog je štetan i uslovljava nepotrebno trošenje vremena i energije. Razmaci mogu biti prostorni i vremenski); načelo otklanjanja povratnih tokova (process se odvija neprekidnim tokom i u jednom smeru. Promenom smera dolazi do nepotpunog korišćenja kapaciteta kao i do gubitaka u energiji i vremenu); načelo težišta (izvori snabdevanja materijalom i energijom treba da se postave u težištu potrošnje kako bi troškovi transporta bili minimalni); načelo korišćenja sile gravitacije; načelo pripreme rada (pre početka rada treba predhodno izvršiti sve potrebne pripreme radi lakšeg izvoĎenja radova); načelo planiranja (planiranja) (da bi se rad nesmetano odvijao neophodno je pre njegovog početka utvrditi sve potrebe u sredstvima, vreme izvršenje rada, rasporeda i dinamike odvijanja); načelo podele rada i zaduženja (preterana zaduženja sprečavaju rukovodioca da se potpuno posveti svom zadatku, usled čega proizvodnja trpi i dolazi do gubitaka); načelo koordinacije (u upravljanju treba obezbediti punu koordinaciju meĎu svim službama preduzeća kao i meĎu svim proizvodnim jedinicama i pogonima); načelo ujednačenosti proizvodnje (ujednačenost proizvodnje omogućuje racionalno korišćenje svih kapaciteta, a na taj način i proizvodnju sa minimalnim ulaganjem sredstava); specijalizacija (na ovaj način se može ostvariti visokomehanizovana proizvodnja, visoka produktivnost, racionalnost i ekonomičnost); kooperacija (suština načela je u podeli rada tj. učešću specijalizovanih preduzeća za izvršenje kompleksnih zadataka); standardizacija (standardni proizvodi imaju nižu cenu jer je omogućena industrijska proizvodnja u velikim serijama. Važni su kod projektovanja jer omogućuju primenu savremenih industrijskih metoda proizvodnje). 33. Racionalizacija ljudskog rada. U oblasti ljudskog rada racionalizacija se ostvaruje primenom sledeće 4 grupe mera: organizaciono tehnička; organizaciono biološka; socijalno ekonomska; socijalno psihološka. U organizaciono-tehničku grupu mera dolaze sva proučavanja u vezi sa organizacijom rada, obezbeĎivanje sredstava i ureĎaja, a sve sa ciljem da se postigne veća produktivnost rada. Tu spadaju sledeće mere: racionalizacija radnih mesta (raspored sredstava za rad-optimalan); racionalizacija broja radnika (kategorizacija prema kvalifikaciji); kategorizacija radova (prema vrsti, težini, stepenu mehanizacije…); racionalizacija radnih alata;mehanizacija radnog procesa; opšte organizacione mere (radna disciplina, planiranje, evidencija…). Organizaciono-biološka grupa mera obuhvata one mere koje su u vezi sa fiziološko-biološkim osobinama čoveka tj. odnos izmeĎu fiziologije rada i materijalnih uslova. Te mere su: raspored rada i odmora, uticaj radnog ritma, uticaj automatizacije pokreta, optimalno opterećenje radnika, poboljšanje životnih uslova, higijenski uslovi na radnom mestu, profesionalna orjentacija. Grupa socijalno-ekonomskih mera obuhvata ispitivanje pravilnosti nagraĎivanja prema radu, postavljenih normi, efikasnost nagraĎivanja. Socijalno-

psihološka grupa mera obuhvata proučavanje uticaja koji povoljno deluju na psihu radnika, kao što je pravilan odnos, stimulisanje putem pohvala, odlikovanja, unapreĎenja… 34. Racionalizacija u oblasti upravljanja. U oblasi upravljanja u cilju povećanja racionalizacije treba primenjivati sve organizacione mere koje posredno ili neposredno utiču na povećanje produktivnosti bilo radnika kao pojedinaca ili preduzeća kao celine. Od primarne je važnosti pravilan raspored rada i pravilan raspored dužnosti i ovlašćenja. U ovoj oblasti moze veoma efikasno da se primeni sistem analize koja treba da obuhvati ceo aparat upravljanja, da ga rasčlani na sastavne delove i da se zatim izvrši proučavanje svakog pojedinačnog radnog mesta. 35. Koji su to kriterijumi racionalizacije proizvodnje i sta je to stepen racionalizacije. U oblasi racionalizacije proizvodnje imamo sledeće kriterijume: stepen racionalizacije proizvodnje – r; stepen ekonomičnosti proizvodnje – e; stepen produktivnosti – p; stepen rentabilnosti – ρ. Osnovni pokazatelj racionalizacije proizvodnje je stepen racionalizacije: r=R/E 3 2 R – obim osvarene proizvodnje (m , m , m, kom…) E – utrošena energija (kW, J, …) IzmeĎu ovih dveju veličina vladaju različiti odnosi. Povoljno je da R raste, E opada, tj. da r ima veću vrednost. 36. Sve o ekonomicnosti proizvodnje, sta je, cime se izrazava, sta je eoptimalno i eefektivno i dr. Ekonomičnost proizvodnje predstavlja stanje u nekoj proizvodnji i racionalizaciju izvršenja sa stanovišta ulaganja odnosno ukupnih troškova proizvodnje. Ekonomičnost proizvodnje znači odreĎivanje njene proizvodne efikasnosti. Osnovni pokazatelj ekonomičnosti je: e=R/Cu R – obim ostvarene proizvodnje; Cu – ukupni troškovi proizvodnje. Ukupni troškovi obuhvataju sve stvarne troškove koji se javljaju u proizvodnji. Cu=Cr+Cm+Cs (din) Cr – troškovi radne snage; Cm – troškovi materijala, energije, goriva; Cs – troškovi radnih sredstava. Povoljnija je ona proizvodnja gde je stepen ekonomičnosti e veći. Postoji samo jedna vrednost stepena ekonomičnosti koja odgovara optimalnim uslovima, i ta vrednost se označava sa eoptimalno. Ova vrednost je veća od svakog drugog stepena ekonomičnosti, I zato ona predstavlja teoretsku vrednost jer u praksi ne može da se ostvari. Sve ostale vrednosti stepena ekonomičnosti se označavaju sa eefektivno, i važi relacija: eoptimalno > eefektivno  eefektivno / e optimalno < 1.00 Ovaj odnos se karakteriše kao nivo organizacije proizvodnje, i treba nastojati da bude što blizi 1.00. 37. Sve o produktivnosti (sta je, vrste produktivnosti, fiktivna produktivnost, intenziviranje proizvodnje i dr.) Produktivnost je odnos izmeĎu postignute proizvodnje i sredstava uloženih da se ona ostvari. Ukoliko povećamo produktivnost više proizvodimo sa istim uloženim sredstvima. Opšti izraz za produktivnost je: p=R/F; R - obim ostvarene proizvodnje; F - masa uloženih sredstava (ljudski i mašinski rad, material, finansijska srestva…). Racionalizacija proizvodnje teži na povećanju produktivnosti. Na povećanje produktivnosti najveći zbnačaj imaju: organizacija proizvodnje, istraživanje, merenje i praćenje produktivnosti. Produktivnost se najefikasnij povećava primenom savremene tehnologije, uvoĎenjem novih materijala, novih metoda i povećanjem stepena mehanizacije. Produktivnost može da se poveća na dva načina: povećanjem osnovnih sredstava i proizvodnih kapaciteta; racionalnom upotrebom proizvodnih kapaciteta i sredstava. GraĎevinska produktivnost rada se izražava kao odnos količine proizvoda u jedinici vremena. Pgr=R/t; R – obim ostvarene proizvodnje; t - jedinica vremena. Ako se u praksi desi da se graĎevinska produktivnost (Pgr) povećala, a stepen racionalizacije (r) smanjio, jer se obim izvršene proizvodnje nije povećao, onda dolazi do fiktivnog povećanja produktivnosti jer je došlo do povećanja vrednosti proizvodnje (novčane), a nije došlo do povećanja obima proizvodnje. U graĎevinarstvu se često javlja potreba da se vrši inteziviranje proizvodnje (ubrzavanje) i to zbog loših vremenskih uslova, nedostataka finansijskih sredstava i dr. Ovim treba da se nadohnadi nešto što po planu nije izvršeno. Inteziviranje proizvodnje se predstavlja stepenom intenziteta i dat je relacijom: i=E/t; E - utrošena energija za izvršenje nekog rada; t - jedinica vremena za koju se utroši energija. IzmeĎu

stepena racionalizacije i stepena intenziteta se javlja relacija: g·i=R/E·E/t=R/t=Pgr - graĎevinska produktivnost. 38. Rentabilnost proizvodnje (sta je, kako se izrazava i dr.) Rentabilnost predstavlja odnos vrednosti ostvarene proizvodnje i troškova proizvodnje. To je isključivo finansijski pokazatelj. ρ=V/A; V-vrednost ostvarene proizvodnje; A-troškovi. Stepen rentabilnosti ρ može da ima povoljne i nepovoljne vrednosti što zavisi od niza faktora: organizacije, tehnologije, radne snage, mašina, materijala,…Sa porastom produktivnosti treba da raste i rentabilnost ali u zavisnosti od kretanja cena ove dve vrednosti mogu i suprotno da se ponašaju. Rentabilnost je od velikog značaja za svaku proizvodnju i samo rentabilna proizvodnja stvara veću akumulaciju. 39. Gubici u gradjevinskoj proizvodnji (opsta izlaganja i vrste gubitaka u proizvodnji). Osnovne organizacione mere kojima se efikasno omogućavaju racionalnost i ekonomičnost su one kojima se smanjuju gubici u proizvodnji. Bez obzira na nivo primenjene organizacije tokom proizvodnje nastaju manji ili veci gubici, što zavisi od uslova pod kojima se ona vrši. Suština organizacije rada je da se gubici u proizvodnji otklone ili svedu na najmanju moguću meru, i na taj način se smanjuje cena koštanja graĎevinskih objekata, poboljšava se kvalitet gradnje, povoljnije se koriste sredstva za rad. Gubici po svojoj prirodi mogu da se svrstaju u sledeće grupe: gubici radnog vremena; gubici radne u radu mašina i ureĎaja; gubici u materijalu; gubici u energiji; gubici organizacione prirode; gubici zbog više sile. U većini slučaja gubici su posledica organizacije i primenjene tehnologije. Svi gubici u proizvodnji se izražavaju kao finansijski gubici. Da bi smo neki gubitak otklonili potrebno je da znamo uzrok zbog kog je nastao. 40. Analiza cena gradjevinskih radova. Analiza cene graĎevinskih objekata treba da obuhvati sve elemente koji učestvuju u realizaciji. U praksi je najčešće u upotrebi kalkulativni faktor kojim se obuhvataju svi troškovi sem materijala i radne snage. Izraz za prodajnu cenu je sledeći: Pc=A+B+B·f=A+B·(1+f) [din/m]; Pc – prodajna cena neke pozicije; A – troškovi materijala; B – troškovi radne snage. Troškovi materijala i radne snage mogu direktno da se kalkulišu sa jedinicom mere pozicije i zato oni predstavljaju neposredne ili direktne troškove odnosno faktore. Režijski i drugi opšti poslovi, koji su obuhvaćeni kalkulativnim faktorom f, ne mogu neposredno da se kalkulišu. Oni se kao zajednički troškovi računaju za ceo objekat pa se kasnije srazmerno raspodeljuju na pozicije radova. Drugi način za dobijanje analize cene vodi računa o troškovima mehanizovanog rada i tada se primenjuje sledeći obrazac: Pc=(A+B+To)·(1+f) [din/m]; To – troškovi osnovnih sredstava; f – kalkulativni faktor (0.3-0.5). U ovom slučaju se režiski troškovi (kalkulativni faktor f) obračunavaju i na troškove materijala i osnovnih sredstava a ne samo na plate radnika, što je ispravnije. 41. Troskovi materijala (kod analize cene). Troškovi materijala, za neku poziciju rada, računaju se na osnovu utrošaka odreĎenih vrsta i količina materijala i njihove cene koštanja. Količina potrebnog materijala utvrĎuje se na osnovu prosečnih normi u graĎevinarstvu ili normi preduzeća. Materijal koji se troši da bi se dobila jedinica mere deli se na: osnovni, pomoćni i pogonski. Osnovni material je onaj koji se ugraĎuje u objekat i tu spadaju sirovine, poluproizvodi i gotovi proizvodi. Pomoćni material je onaj koji se ne ugraĎuje u objekat ali se koristi za izgradnju (drvena graĎa, skele…). Pogonski material je onaj koji se koristi za pogon mašina, ureĎaja i transportnih sredstava i eksploatacionih materijala (mazivo, ulje). Svaki materijal pored nabavne cene tereti se i troškovima spoljnog transporta. Kod računanja spoljnog transporta, koji obuhvataju sve vrste transporta koji mogu da se jave kao i pretovara i skladištenja. Ti troškovi se izražavaju kroz cenu koštanja jedinice mere nakog materijala. Kod računanja transporta mogu da se jave tri slučaja: da spoljni transport za svoj račun obavlja samo graĎevinsko preduzece koje izvodi radove; da spoljni transport za račun izvoĎača obavlja treće lice (specijalizovano preduzeće); da spoljni transport delimično obavlja izvoĎač radova, a delimično drugo preduzeće. 42. Neposredne bruto zarade. Neposredne bruto zarade predstavljaju zarade svih učesnika koji neposredno učesvuju u proizvodnom procesu uključujući i unutrašnji transport materijala na gradilište. Kao neposredni troškovi, obračunavaju

se za jedinicu mere pojedinih pozicija radova uz primenu prosečnih normi u graĎevinarstvu neposredne zarade radnika koje primaju na ruke i sve poreze i doprinose predviĎene zakonom. Bruto zarade za unutrašnji transport formiraju se na bazi prosečnih transportnih daljina za sve materijale koji se koriste na gradilištu. 43. Rezijski i drugi opsti troskovi. Režijski i drugi opšti troškovi sadrže sve zajedničke i opšte troškove koji se pojavljuju kod izgradnje nekog objekta, a koji ne mogu da se direktno kalkulišu na jedinicu mere pozicije radova. U režijske troškove spadaju sledeći troškovi: posredne zarade radnika; troškovi za osnovna sredstva (amortizacija, kamate, osiguranje); režija gradilišta (lični, materijalni, ostali troškovi: prevoz, kirije); pripremni i završni radovi; režija preduzeća; zakonske i ostale obaveze iz poslovanja preduzeća (porez, zdravsveno, socijalno); fondovi preduzeća (poslovni i rezervni fond); višak rada (dobit). 44. Racunanje faktora (koeficijenata) rezijskih i drugih opstih troskova. Faktor režijskih i drugih opštih troškova – kalkulativni faktor izražava se kao odnos ukupno iskalkulisanih režijskih i drugih troškova i neposredno bruto zarade za sve pozicije rada na obejtu. f=ΣR/ΣB; ΣR – ukupni režijski i drugi opšti troškovi; f – faktor režijskih i drugih opštih troškova; ΣB – ukupne neposredne bruto zarade Ovaj faktor može da se odredi tek onda kada su izračunati svi režijski i opšti troškovi i sve bruto zarade radnika. Razlikuju se neto i bruto factor (zavisi da li se računaju bruto ili neto zarade), zatim faktor za čisto ručni rad, faktor za čisto mašinski rad i faktor za ručno i mašinsko izvršenje. 45. Predmer i predracun radova. Predmer radova, kao osnovni oblik dokazne dokumentacije sa proračunom radova, važan je sastavni deo 2 3 glavnog projekta. U predmeru su sračunate količine pojedinih radova i izražene u m , m , kom… Predmer i predračun mogu da se rade zajedno ili odvojeno. Kada se predmer radi posebno od predračuna svaka pozicija treba da je obeležena istim rednim brojem u predmeru i predračunu. Obično se rade zajedno. Kod izrade predmera i predračuna posle naslova, za svaku poziciju treba dati jasan, precizan i kratak opis rada i materijala. Posle opisa pozicije, u produžetku, treba izraditi odgovarajući predmer sa sumom krajnje količine radova koja se množe sa cenom. Daje se i redosled po vrstama radova koje se treba držati kod izrade predmera i predračuna. I graĎevinski radovi: zemljani, zidarski, betonski i armirano-betonski, tesarski, pokrivački. II zanatski radovi: stolarski, bravarski, limarski, staklorezački, molersko-farbarski, parketarski, keramičarski, teracersko-fasaderski, kamenorezački, gipsarski i razni radovi. Na bazi predmera radova množenjem količina radova za pojedine pozicije sa jediničnim cenama, dobijenim na bazi analize cena, dobijamo novčane iznose po pojedinim vrstama radova. Ukupna investiciona suma za realizaciju objekta pored troškova graĎevinskih radova sadrži i sledeće: troškove projektovanja, troškove istražnih radova i ispitivanja, troškovi investiranja i troškove investitora i nadzora. 46. Opste izlaganje o pripremi gradjevinske proizvodnje i kako se priprema proizvodnje deli. Pod pripremom proizvodnje u graĎevinarstvu podrazumeva se kompleks organizacijskih, tehničkih, tehnoloških, ekonomskih i finansijskih akcija i mera koje se pred početak izgradnje nekog objekta izvršavaju. Krajnji cilj i rezultat pripreme proizvodnje je racionalno graĎenje objekta sa najmanjim utrošcima resursa za optimalno vreme izgradnje. Priprema proizvodnje deli se na: tehničku, operativnu i pripremnu. Tehnička priprema obuhvata proučavanje i analiziranje elemenata koji predstavljaju tehničke i tehnološke karakteristike proizvodnje. To su one mere koje vremenski nisu direktno vezane za proces proizvodnje. Zadaci tehničke pripreme su obezbeĎenje elemenata za normalno odvijanje proizvodnje (graĎenje objekta). Krajnji cilj ove pripreme je izrada projekata organizacije graĎenja. Operativna priprema služi direktno u operativne svrhe i ona obuhvata mere organizacione pripreme procesa graĎenja objekata: izradu operativnih planova; realizacija predhodnih i pripremnih radova; izradu detalja za pogone; nabavku materijala, kontrola i atestiranje; obuku radnika; obezbeĎenje i uključenje finansijskih sredstava.

47. Studija tehnoloskog procesa. Od niza tehnoloških procesa, kojim se može izvršiti neki kompleksni process, najvažnije je izabrati optimalan tehnološki proces, tj. onaj process čijom primenom će se ostvariti minimalni utrošak resursa (materijala, radne snage i energije). Da bi se utvrdio koji je tehnološki proces optimalan, u svakom konkretnom slučaju, mora da se sprovede odgovarajuća studija tehnološkog procesa. Studija tehnološkog procesa obuhvata: utvrĎivanje mogućih tehnoloških procesa na bazi dokumentacije; odreĎivanje kvalifikacione strukture radne snage; optimalni izbor mašina i ureĎaja; izbor najracionalnijeg sistema transporta i transportnih sredstava; raspored i organizacija radnih mesta; odreĎivanje radnog vremena potrebnog za izvršenje pojedinih operacija, postupaka. Kod studije tehnološkog procesa efikasno se mogu primeniti sledeće metode: metoda dijagrama toka i metoda karte procesa. 48. Metoda dijagrama toka. Kod ove metode tehnološki proces se prikazuje ucrtavanjem proizvodnih kapaciteta (mašina, ureĎaja, opreme), i prikazivanjem njihovog rasporeda kao i načina transporta materijala tj. toka ostvarenja procesa. Dijagram toka predstavljati presek ili situaciju objekta odnosno radova koji se izvode. Kod ove studije treba odrediti ključnu operaciju, to je ona operacija od koje zavisi izvršenje svih ostalih operacija i za čije je izvršenje angažovana ključna mašina. Ova metoda je pogodna za prikazivanje kontinualnih tehnološkip procesa, gde se predmet proizvodnje kreće a mašine i radnici ostaju na svojim mestima. Kod ove studije treba se pridržavati sledećeg: prvo treba odrediti ključnu operaciju i njen normalni učinak; zatim treba utvrditi maksimalni učinak ključne operacije; za svaku operaciju koja snadbeva ključnu operaciju ili obrnuto treba odrediti učinak koji je jednak ili veći od maksimalnog; gde se prelazi sa kontinualnog toka na periodičan treba predvideti tzv. regulatore proizvodnje tj. deponije ili silose radi eliminisanja mogućih zastoja u proizvodnji. 49. Metoda karte procesa. U mnogim tehnološkim procesima redosled operacija ne može da se prikaže pomoću metode dijagrama toka, pa se primenjuje metoda karte procesa. Kod karte procesa se umesto mašina i ureĎaja unose podaci o operacijama. Metoda karte procesa ima prednost kod procesa koji tek treba da se proučavaju, kod procesa koji treba da se poboljšavaju (uproste), kao i kod procesa koji imaju neuobičajan tok izvršenja. Karta procesa se radi na osnovu predhodnog rasčlanjivanja složenog procesa po strukturi na jednostavne procese i operacije. Karta procesa se sastoji iz niza operacija koje su date onim redom kako treba da se izvršavaju, tako da je odreĎivanje meĎuzavisnosti dosta lako i pregledno. Korišćenjem ovih simbola, pomoću karte procesa ceo tehnološki proces se prikazuje slikovito.

50. Znacaj normi (koje norme postoje, definicija normi i za sta norme sluze)? Norma je mera (kriterijum) za utrošak vremena, materijala i energije za dobijanje nekog proizvoda (jedinicu proizvodnje). Norma je pre svega vremenski kriterijum i postoje norme vremena, norme izrade (učinka) i norme utroška materijala (osnovnog, pomoćnog, pogonskog). Norme služe da se ostvari što veći obim proizvodnje a da ne doĎe do prekomernog utroška vremena, materijala i energije. Norma vremena označava vreme koje je potrebno da utroši prosečno osposoben izvršilac da bi ručnim ili mašinskim načinom rada, pri normalnim uslovima i normalnom naporu izvršio radni zadatak i dobio jedinicu mere proizvod uz odredjeni kvalitet. Norma vremena je promenljiva veličina i menja se sa promenom uslova rada a utvĎuje se merenjem. Koristi se u sledeće svrhe: kao kriterijum ostvarenog efekta rada; za obračun zarade radnika; za analizu cene koštanja jedinice mere proizvodnje; za

odreĎivanje vremena izvršenja pozicije rada; za utvrĎivanje structure radne snage, po vrsti i kvalifikaciji. Norma izrade predstavlja količinu proizvoda dobrog kvaliteta, izvršenu u jedinici vremena. Norma vremena i norma izrade su u odreĎenoj meĎuzavisnosti. Norma izrade (učinka) je obrnuto srazmerna normi vremena tako da što je norma vremena veća to je norma izrade manja i obrnuto. Gradjevinska norma utroška podrazumeva količinu materijala koja je potrebna za jedinicu proizvoda odreĎenog kvaliteta pri uslovima racionalnog iskorišćenja materijala. 51. Podela normi (kako se razvrstavaju u gradjevinskoj praksi i ukratko karakteristiku o svakom elementu pordele). U graĎevinskoj proizvodnji norme se dele po sledećim karakteristikama: po načinu utvrĎivanja; po obliku; u zavisnosti od broja izvršioca; u zavisnosti od namene. Po načinu utvrĎivanja norme se dele na: empirijske – koje se odreĎuju na osnovu iskustva; statističke – na osnovu statističkih podataka; tehničke – koje su najpreciznije i najrealnije; tehničke – odreĎuju se direktnim merenjem. Po obliku norme mogu biti elementarne i kompleksne. Elementarne norme se odnose na jednu operaciju koja je sastavni deo nekog tehnološkog procesa, retko se koriste samostalno već služe za dobijanje kompleksnih normi. Dok se kompleksne norme odnose na izvršenje većeg broja operacija, tj. složenog ili jednostavnog procesa, sadrži više elementarnih normi (koliko ima i operacija), nazivaju se i operativne norme. U zavisnosti od broja izvršilaca norme mogu biti: pojedinačne i grupne. Pojedinačne se odnose na jednog izvršioca, dok se gupne odnose na više izvršioca. U zavisnosti od namene tj. domena korišćenja graĎevinske norme se dele na prosečne norme u graĎevinarstvu i norme pojedinih preduzeća. Prosečne norme formirane su u period 1946.-1951.god. IzraĎene su na bazi dobre organizacije radnog mesta, rada pod normalnim uslovima prosečnog radnika, za klasičan način graĎenja sa korišćenjem standardnih materijala. Norme pojedinih preduzeća služe za interne potrebe preduzeća, za kalkulacije, obračun zgrada, planiranje I druge operativne potrebe. 52. Koji postupci snimanja, merenja utroska vremena postoje da bi se formirala proizvodna norma vremena. Pri merenju vremena meri se korisno, produktivno vreme, a isto tako i vreme koje se troši na neproduktivan rad. Obradom dobijenih rezultata dobija se proizvodna norma vremena. OdreĎibanje metoda za merenje vremena zavisi od mnogo faktora: specifičnosti operacije, tražene tačnosti, trajanja procesa i vremena koje treba da se snima, brzine snimanja, broja izvršilaca i elemenata koji se snimaju… Snimanje vremena vrši se direktno: za radnike pomoću: hronometra, običnog sata, filmske kamere, hronografa; za mašine pomoću: tahorgafa, specijalnih mernih satova tzv. kinclerovi satovi; Posredno (indirektno) merenje vremena vrši se pomoću dnevnih izveštaja sa gradilišta. 53. Sta su to proizvodne norme (znacaj, sadrzaj, primena i dr.)? Osnovni zadatak merenja vremena je stvaranje proizvodnih normi. Do proizvodnih normi dolazi se tehničkim normiranjem. Tehničkim normiranjem utvrĎuju se merila za utrošeno vreme rada i utrošeni material. Proizvodne norme su norme utroška vremena i materijala tj. merenje vremena rada i utroška materijala. Proizvodne norme služe: da se odrede odgovarajuće potrebe u vidu radne snage, mašina i materijala za proizvodnju, za utvrĎivanje cene konštanja radne snage, mašina i materijala, za utvrĎivanje produktivnosti i ekonomičnosti proizvodnje, za obračun plata i dr. Proizvodne norme vremena vezuju se za radnu gupu radnika kojom se odreĎuje i kvalifikacija radnika. Od radne grupe zavisi satnina radnika. U graĎevinarstvu postoje 8 grupa radnika gde se uz oznaku grupe obično daje i oznaka struke: A, M, B, Z, T : I i II grupa – nekvalifikovani radnici; III grupa – polukvalifikacioni radnici; IV, V, VI grupa – kvalifikacioni radnici; VII i VIII grupa – visokokvalifikacioni radnici. 54. Metode merenja radnog vremena. Za merenje vremena putem snimatelja pored navedenih metoda u izlaganju su obraĎene sledeće metode: hronometraža; fotopregled; metoda trenutnih opažanja; orjentaciono proveravanje normi; uprošćeno proveravanje normi; gradilišna norma; tehnička evidencija; matematičko-statistička metoda; metoda putem snimanja filma. Kod merenja vremena hronometrom meri se samo korisno vreme bez uzimanja u obzir gubitaka vremena. Merenje moze da se vrši po izboru ili neprekidno. Metoda

fotopregleda koristi se za izučavanje svih vrsta utrošenog radnog vremena, jer meri i produktivan i neproduktivan rad, pa je zato najčešće primenjena metoda za normiranje graĎevinskih radova. Razlikujemo: fotopregled radnog dana; individualni i grupni fotopregled. Metoda trenutnih opažanja zasniva se na posmatranju (snimanju) pojava, odnosno stanja u kojima se nalazi učesnik u odreĎenom trenutku. Posmatranje se vrši u odreĎenim intervalim vremena, kada se i zabeleži pojava pa se za merenje ne koristi sat. Ovo je matematičko-statistička metoda i do rezultata se dolazi primenom teorije uzoraka. Koristi se za sledeće namene: utvrĎivanje norme vremena; odreĎivanje stepena iskorišćenja kapaciteta u proizvodnji; odreĎivanje nivoa organizacije radnih mesta. 55. Sta je radno vreme, znacaj radnog vremena i sema radnog vremena za rucni rad. Radno vreme predstavlja skup koristnog (produktivnog) rada i gubitaka (neproduktivnog) rada.

Vreme utrošeno na produktivan rad ulazi u obračun norme dok vreme neproduktivnog rada ne ulazi. Vreme utrošeno na osnovni rad predstavlja čisto proizvodno vreme dok sva ostala vremena smanjuju čisto proizvodno vreme. Pri snimanju vremena obično se snimaju svi elementi da bi se video odnos produktivnog i neproduktivnog vremena. 56. Koji su sastavni delovi norme vremena? Norma vremena se sastoji iz više vrsta utroška vremena, od svih vrsta je najznačajnije proizvodno vreme. Pod proizvodnim vremenom podrazumeva se vreme koje se utroši da bi se dobio neki koristan, proizvodan rad. Proizvodno vreme (tp) se sastoji iz čistog proizvodnog vremena (tpo) i pomoćnog vremena (tpp). tp=tpo+tpp Pored ovih vremena javlja se i dopunsko vreme (Td) koje je neophodno za odmor radnika, i zbir ovog vremena sa proizvodnim daje korisno vreme (T k). Tk=tp+Td=tpo+tpp+Td U sastav norme ulazi i pripremno-završno vreme (Tz) pa je ukupno vreme (T u) jednako: Tu=Tk+Tz=tpp+tpo+Td+Tz Proizvodno vreme se zove i operativno i može da bude: minimalno (vreme koje utroši najiskusniji radnik) mintp, srednje (vreme koje ostvari grupa radnika srednje osposobljenosti) i tipsko ili merodavno (aritmetička sredina mintp i srtp. U konačno vreme ulazi srednja vrednost minimalnog i srednjeg vremena. srtp=((t1+t2+…+tn))/n; ttp=((srtp+mintp))/2 pa je konačno vreme: Tu=ttp+Td+Tz 57. Normiranje utroska materijala. Koje metode postoje, objasniti? Utrošak materijala se odreĎuje za jedinicu mere nekog proizvoda. Norma utroška meterijala podraumeva količinu odreĎenog materijala koji treba da se utroši da bi se dobila jedinica mere proizvoda zahtevanog kvaliteta. Norma sadrži količinu materijala kojom se dobija jedinica mere proizvoda kao i dopušteni rastur (otpadak) i gubitke koji se izražavaju procentualno. Norma utroška materijala može da se izrazi kao: Nm=Nn+Nr+Ng; Nm – puna norma utroška materijala, Nn – čista norma utroška materijala, Nr – dopuštena

količina otpadaka, Ng – dopušteni gubitak materijala. Postupak kod normiranja utroška materijala je sledeći: merenje utroška materijala, merenje otpadka, merenje količine proizvoda, utvrĎivanje tehnologije (prerada, obrada, transport, ugradnja…), odreĎivanje rastura kod transporta, prerade i ugraĎivanja. Norma utroška materijala utvrĎuje se: Nm=M/Q; M – količina utrošenog materijala sa gubicima, Q – količina izraĎenog proizvoda. Za normiranje utroška materijala koriste se sledeće metode: proizvodna metoda, labaratorijska metoda, računsko-analitička metoda, metoda tehničke evidencije. Kod proizvodne metode vrši se posmatranje i beleženje utroška materijala na licu mesta (gradilištu) postupak je sledeći: merenje utroška materijala, merenje otpadka, merenje količine proizvoda. Na osnovu dobijenih podataka utvrĎuje se norma utroška materijala. Utrošak materijala se utvrĎuje odreĎivanjem dopremljene količine materijala i upotrebljene odnosno preostale količine materijala. Utrošak materijala se dobija odreĎivanjem količine materijala koja se doprema na radno mesto i po završetku rada preostala količina materijala kao i rastur pa se na osnovu tih podataka dobija norma utroška materijala. Ova metoda se koristi kod radova manjeg obima. Labaratorijska metoda se primenjuje kod merenja utroška materijala na probnim telima (pr. betona, maltera…). Uzorci se izraĎuju u labaratorijama gde praktično nema rastura te se za dobijanje pune norme utrošak materijala uvećava za odreĎeni procenat. Kod računsko-analitičke metode norma utroška materijala se utvrĎuje na osnovu proučavanja projekata, delova objekta, detalja – putem proračuna. Koristi se za normiranje utroška komadnog materijala kao što su WC šolje, umivaonici, kade, vrata, prozori, opeka, blokovi, pločice… 58. Normiranje utroska energije, goriva. Koje metode postoje? Količina utroška energije, goriva za rad motora bilo koje mašine zavisi od snage motora mašine; vrste radnog režima; stpena opterećenja motora; radne osposobljenosti radnika; uslova radnog mesta i drugih faktora. Za utvrĎivanje utroška energije koriste se sledeće metode: pomoću instrumenata, gradilišna metoda i analitička metoda. Metoda pomoću instrumenta je najpotpunija i najtačnija. Merenje se vrši pomoću specijalnih instrumenata. Ovom metodom se odreĎuje stepen iskorišćenja motora, stepen sagorevanja goriva u motoru, potencijal motora…Gradilišna metoda se koristi obično na gradilištima, jer ne traži ni posebnu opremu, ni posebnu stručnost. Meoda se sastoji u sledećem: pre počeka se napuni rezervoar sa gorivom, mašina se uključi i posle nekoliko sati rada mašine izmeri preostalo gorivo. Norma utroška energije dobija se po obrascu: Ne=E/Q…E – ukupna količina utrošene energije (goriva); Q – količina izvršenog rada. Kod analitičke metode utrošak energije, goriva se odreĎuje računski na osnovu procenjenih uslova na mestu rada mašine i veličine otpora, stepena opterećenja, uzimajući u obzir snagu motora mašine i ostale tehničke karakteristike mašine. Utrošak energije se vezuje za jedinicu mere izvršenog posla. Merenje uvek zavisi da li je mašina ciklusnog ili kontinualnog načina rada. Norma utroška energije odreĎuje se za jedinicu vremena za koju se i odreĎuje učinak. 59. Opste izlaganje o nagradjivanju (sta je, koje elemente obuhvata i dr.)? NagraĎivanje predstavja nagradu učesniku u radu za izvršeni rad ili utrošeno vreme. Osnovni principi nagraĎivanja sastoje se u tome da se ono vrši proporcionalno izvršenom radu i kvalitetu. Nagradni sistem treba da je stimulativan, ne samo za pojedince, već i za grupe radnika. Stimulisanje može da se odnosi na: produktivnost rada, ostvarenje plana proizvodnje, kvalitet proizvoda ili proizvodnje…Nagradni sistem treba da obuhvati sledeće elemente: najnižu cenu rada (minimalnu zaradu), raspon u zavisnosti od kvalifikacije, društvenu koristnost rada, uslove rada na radnom mestu, minuli rad, socijalno i zdravstveno osiguranje, učešće u raspodeli dobiti. Svi sistemi nagraĎivanja mogu se podeliti u 2 grupe: sistem individualnih nagraĎivanja, sistem kolektivnog nagraĎivanja. 60. Sistem individualnog nagradjivanja? Kod sistema individualnog nagraĎivanja razlikujemo: nagraĎivanje po vemenu, nagraĎivanje po učinku, nagraĎivanje po komadu ili količini. NagraĎivanje po vremenu isključivo zavisi od vremena provedenog na radu i ne zavisi od radnog učinka. Nagrada za jedinicu vremena zavisi od kvalifikacije radnika, vrste posla i uslova pod kojim se vrši, računa se kao: N=s·t; s-nagrada za rad, za jedinicu vremena, t-vreme provedeno u radu. Ovaj rad je nestimulativan jer ne zavisi od efekta rada. NagraĎivanje prema učinku predstavlja stimulaciju za povećanje radnog učinka. Suština je da se ostvari što veći učinak. NagraĎivanje

po učinku polazi od nivoa aktivnosti radnika koja se smatra normalnom, a to je 100% ispunjene norme, izuzev plaćanja po komadu. Suština nagraĎivanja je davanje odreĎene premije za povećanu aktivnost, a to se izražava: N=s·t+p; p-iznos premije za povećanu aktivnost. Kod sistema gde se nagraĎivanje vrši linearno sa učinkom je N=s·t·k; k-koeficijent prebačaja norme. Kod nagraĎivanja po komadu u sklopu nagraĎivanja po učinku i po ovom načinu radnik prima odreĎeni iznos za svaki uraĎeni komad ili količinu posla koji je primljen od kontrole. Visina zarade se računa po obrascu: N=n·Pk; n-broj uraĎenih jedinica (komada), Pk-nagrada za uraĎenu jedinicu. Ovaj sistem je vrlo stimulativan i jednostavan a nedostatak mu je što favorizuje sposobne radnike. Nagrada je nezavisna od vremena provedenog na radu. NagraĎivanje po raznim drugim osnovama može da bude: premija za uštedu materijala; premija za stalnost zaposlenja u istom preduzeću; premija za racionalno korišćenje osnovnih sredstava i oruĎa; premija za naknadno stečene kvalifikacije (unapreĎenja). 61. Sistem kolektivnog nagradjivanja? Pored inividualnog stimuliranja traba da se javi i kolektivno stimuliranje jer na taj način može da se ostvari maksimalni efekat celog preduzeća. Najčešće primenjivani sistemi kolektivnog nagraĎivanja su: premija za kolektivni učinak, stimuliranje preko ekonomskih jedinica. Za obračun kolektivne premije kao osnova služi obrazac za obračun individualne zgrade radnika ukupne zarade radne brigade data je izrazom: Nu=ΣSi·ti+Pu; ΣSi·ti – visina osnovne zarade, Pu-ukupna premija brigade. Premija može da se podeli brigade: srazmerno visini osnovne nagrade ili srazmerno broju časova provedenih na radu. Ovaj system nagraĎivanja teži da eliminiše iz radne grupe sve one radnike koji ne ostvaruju ni prosečne rezultate. Stimuliranje preko ekonomskih jedinica zasniva se na aktivnosti celog preduzeća, tako što se ta aktivnost rasčlanjava na radne jedinice koje imaju svoju finansijsku i organizacijsku samostalnost. Stimulacija se vrši na bazi uporeĎenja planiranih i ostvarenih troškova. Što se isplata brže vršila po obavljenom poslu veći je efekat sistema nagraĎivanja. 62. Uvodna razmatranja o planiranju i koji principi treba da budu zastupljeni? Planiranje omogućuje sagledavanje budućih dogaĎaja i preduzimanja potrebnih mera da se one savladaju. PredviĎanje mera iz zakonitosti toka rada predviĎa se planom. Plan se daje u obliku pisanog elementa (elaborata) sa svim crtežima, šemama, tabelama, brojčanim podacima i uputstvima i sastavni je deo projekta organizacije graĎenja. Planiranje obuhvata sledeće: upoznavanje tehničke dokumentacije; izradu predmera radova; specifikaciju potreba u materijalu, mehanizaciji i radnoj snazi; redosled odvijanja planova; proračun vremena svake vrste rada i dinamiku odvijanja. Da bi planiranje bilo realno treba da odgovara proizvodnim mogućnostima preduzeća i da se bazira na konkretnim izvornim podacima. Prilikom planiranja treba s rukovoditi sledećim osnovnim principima: plan treba da odgovara proizvodnim mogućnostima; plan treba da omogući najracionalnije korišćenje sredstava; kroz plan treba težiti što većem jednovremenom izvršavanju; plan treba da zadovolji uslove tržišta; plan treba da obezbedi ujednačenu proizvodnju; svaki plan treba da je usaglašen sa proizvodnim planom preduzeća; treba koristiti savremene metode planiranja i organizacije rada. Polazna osnova za izradu plana je tehnička dokumentacija kao i detaljno poznavanje tehnologije i tehnoloških procesa. 63. Sta su to staticki planovi (polazne osnove, znacaj, namena, kako se rade)? Navesti primer. Statički planovi predstavljaju prvu fazu kod izrade planova. Oni predsavljaju bilans ukupnih potreba za izgradnju nekog graĎevinskog objekta (i to potreba u radnoj snazi i potreba u materijalu, energiji, mehanizaciji, finasijskim sredstvima). Na osnovu količine radova za svaku poziciju iz predmera rade se odgovarajuće potrebe koje se na kraju sumiraju. Do ukupnih potreba koji se dobijaju sumiranjem svih pozicija dolazi se kada se odgovarajuća kompleksna norma množi sa obimom radova. Razlikuju se statički planovi materijala, radne snage, goriva, energije, mehanizacije i finasijskih sredstava. 64. Dinamicki planovi (podela i dr.). Posle izrade statičkih planova pristupa se izradi dinamičkih planova u kojim se uvodi vreme kao factor tj. vrši se razrada plana u funkciji vremena. U dinamičkim planovima se prikazuje vremenski raspored izvršenja radova po pozicijama radova odnosno aktivnostima i vremenski raspored potreba. Dinamički planovi predstavljaju drugu fazu planiranja. Dinamički planovi se dele na: dinamičke okvirne planove,

dinamičke operativne planove. Dinamički okvirni planovi se izraĎuju na osnovu statičkih planova. Ovi planovi treba da prikažu najracionalnije odvijanje proizvodnje po vrsti radova, količini i vremenu. Ovi planovi se dele na: dinamičke planove izvršenja radova, dinamičke planove obezbeĎenja radnih kapaciteta i sredstava. Kod većih objekata često se rade i: dinamički planovi pripremnih radova i dinamički radovi pomoćnih pogona. Dinamički okvirni planovi prema vremenu za koje se rade se dele na: višegodišnje (razraĎuju se na godišnje (koliko godina traje izrada)) i jednogodišnje (razraĎuju se na kvartalne (tromesečne) koji se dalje razraĎuju na jednomesečne a ovi na desetodnevne i dnevne planove). Dinamički operativni planovi su najdetaljniji planovi i sadrže: vreme i vrstu izvršenja radova, broj i vrstu radnika, broj i vrstu mašina, potrebe u materijalu, potrebe u finansijskim sredstvima. Detaljno razraĎuju mesečni okvirni plan i njih radi šef gradilišta. Najvažniji zadatak operativnih planova je usklaĎivanje proizvodnje radi konačnog ostvarenja dinamičkog okvirnog plana. Operativni dinamički plan treba da sadrži: pregled planiranih radova po pozicijama sa količinama radova; plan potrebne količine materijala po vrsti i dinamikom isporuke; plan potrebne mehanizacije sa dinamikom angažovanja; plan radne snage po vrsti i kvalifikacijama. Kod izrade operativnih planova treba uneti i zalihe materijala na gradilištu, stanje angažovane radne snage i mehanizacije. Dinamički planovi imaju za cilj da odrede zakonitost toka odvijanja radova u funkciji vremena i da se sagledaju potrebe u resursima po pozicijama u funkciji vremena. 65. Dati sematski prikaz podele dinamickih planova.

66. Nacini prikazivanja dinamickih planova (samo navesti). Dati izlaganje i primer za numericki dinamicki plan izvrsenja radova? Dinamički planovi mogu biti: grafički i numerički. Grafički planovi mogu biti: paralelni (gantogram), ortogonalni, mrežni, ciklogramski. Numerički dinamički planovi se rade u više tabela. U ovim planovima se planirane količine koje treba uraditi u izabranim vremenskim intervalima, prikazuju brojčano po pojedinim pozicijama. Uz podatke o planiranim količinama unosi se kolona sa podacima o izvršenju kao i kolona koja izržava procenat izvršenja u odnosu na planiranu količinu. Ovi planovi obezbeĎuju dobru kontrolu planirane dinamike izvoĎenja radova, ali ne omogućavaju uvid u tačan početak i završetak radova kao i intezitet izvršenja radova. 67. Podloge za izradu dinamickih planova. Postoje sledeće podloge za izradu dinamičkih planova: tehnička dokumentacija; detaljno istraživanje terena i prilika za graĎenje; tehno-ekonomska proučavanja; situacioni plan gradilišta; projekat pripremnih radova; obezbeĎivanje mehanizacije i radne snage; obezbeĎivanje finansijskih sredstava; ugovor sa investitorom; statički planovi resursa; tabele radnika dana i mašina-dana.

68. Redosled razrade plana. Prva etapa izrade plana obuhvata proračun potreba u radnoj snazi, materijalu, mehanizaciji po pozicijama radova, na bazi predhodne studije tehnološkog procesa. Za proračun se koriste Prosečne norme u graĎevinarstvu. Druga etapa je izrada statičkih planova radne snage, materijala goriva i energije. Treća etapa je proračun parcijalnog vremena izvršenja svake pozicije. Na bazi podataka iz statičkog plana radne snage i količine radova proračunava se ukupan broj potrebnih radnih časova po kvalifikacijama tj. grupama radnika. Ceo postupak proračuna parcijalnog vremena izvršenja je zbog dobijanja tabele radnika dana i tabele mašino dana. 69. Kako se vreme (t=?) uvodi u dinamicki plan i sta je to parcijalno vreme trajanja izvrsenja pojedinih pozicija. Sta je tabela radnika dana i masino dana ( kako se formira, zasta sluzi i dr.)? U dinamički plan vreme se uvodi na bazi podataka iz statičkog plana gde se proračunava ukupan broj radnih časova bilo radne snage ili mehanizacije. Parcijalno vreme je vreme izvršenja neke pozicije rada gde pri proračunu parcijalnog vremena uzimaju u obzir i godišnji odmori, bolovanja, plaćena odsustva tako da se broj radnih časova dobijenih iz statičkog plana uvećavaju za 20%. Parcijalno vreme odreĎuje se na osnovu izraza: t=Q/(Nu·nsm·nh)………[radni dan] Q-količina radova odgovarajuće pozicije; Nukompleksna norma učinka; nsm-broj smena u random danu; nh-broj sati u smeni. Kada se ovo vreme podeli sa trajanjem smene dobija se broj radnika dana na osnovu koga se dobija sastav brigade uz korišćenje broja dana rada i na taj način se odreĎuju tabele radnika dana i mašino dana. Može se uraditi i jedinstvena tabela radnika dana i mašino dana. 70. Paralelni graficki plan (gantogram) i dinamicki planovi resursa kratko izlaganje sa grafickim prikazom. Gantogram se prikazuje za pojedine pozicije radova u vidu paralelnih linija (pravugaonika). Početak linije je početak rada, a kraj linije kraj rada. Ako su linije (pravugaonici) jednake debljine po celoj dužini onda one predstavljaju prosečne dnevne rezultate. U suprotnom se javlja neujednačeno dnevno planiranje radova. Promena dnevnih proseka je na mestima gde se menja debljina linije. Iznad linije se unose podaci o vremenu, a ispod linije broj učesnika u izvršenju. Na osnovu gantograma se rade dinamički planovi resursa u šta spadaju dinamički planovi radne snage, mehanizacije, materijala, finansijskih sredstava. Dinamički plan radne snage uvek se radi kao paralelni. Dinamički plan mehanizacije se radi kao paralelni ili brojčani. Dinamički plan materijala se radi ili samo kao brojčani ili kao brojčani I paralelni. Dinamički plan ulaganja finansijskih sredstava se radi nakraju.

71. Kriterijumi kvaliteta dinamickih planova izvrsenja radova? Ocena kvaliteta se vrši nakon izrade dinamičkih planova tj. dijagrama radne snage angažovanja mehanizacije, potreba u materijalu i ulaganja finansija. Ovi dijagrami služe kao kriterijum kvaliteta dinamičkog plana. Dijagram uključenja radne snage – ovaj dijagram treba postupno da raste i da svoju maksimalnu vrednost zadrži za što duži vremenski period, a pri završetku radova treba da opada. Ovaj dijagram ne sme da bude testerast. Dijagram ulaganja finansijskih sredstava – se radi na kraju posle izrade dinamičkih planova i kalkulacije cene koštanja pojedinih vrsta radova. Finansijski plan treba da zadovolji uslov da iznos interkalarne kamate bude što manji. Dijagram potreba materijala – treba da pokaže da su potrebe u materijalu ravnomerne u toku graĎenja. Dijagram uključenja mehanizacije – treba da ukaže na ravnomerno angažovanje mehanizacije, bez potrebe za naknadnim angažovanjem. Kriterijum gustine radova treba da ukaže na princip ravnomernosti izvršenja radova, ujednačenu gustinu a ne čestu promenu inteziteta gustine radova. 72. Sta je tehnika mreznog planiranja (TMP) i njene karakteristike – opsti uvodni prikaz? Sta su CPM i PERT kao metode tehnika mreznog planiranja (TMP)? TMP – obuhvata savremene analitičke metode planiranja i rukovoĎenja složenim projektima, poduhvatima i zamislima. Razvila se po teorijskim osnovama moderne algebre, teorije grafova i matematičke statistike. Zasniva se na celovitom predstavljanju planiranih zadataka pomoću mrežnog dijagrama. Prema terminologiji TMP mrežni dijagram predstavlja tehnološki model za izvršenje odreĎenog zadatka. Osnovne prednosti TMP metoda su: grafički način prikazivanja omogućuje preglednost tokom odvijanja radova; u mrežnom planu se označavaju kritične aktivnosti (od kojih zavisi rok izvršenja); omogućuje iznalaženje optimalnog roka; omogućuje nalaženje optimalnog roka tj. vremena sa najnižim troškovima; lako se vrše korekcije i dobija se jasan uvid gde je uzrok problema. Postoje dve osnovne metode: CPM metoda – metoda kritičnog puta – to je deterministička metoda i koristi se kod projekata gde vreme izvršenja radova može tačno da se utvrdi; PERT metoda (metoda ocene i revizije programa) – je probalistička metoda koja omogućuje da se računa i planira sa odreĎenim elementima slučajnosti, primenjuje se kod radova koji imaju istraživački karakter. 73. Faze rada kod TMP. Javljaju se 3 faze: analiza structure i crtanje mrežnog dijagrama (plana); analiza vremena; analiza troškova. Analiza strukture se sastoji u razradi tehnologije izvršenja radova na nekom objektu. Krajnji cilj ove faze je konstruisanje mrežnog plana. Ova faza predhodi ostalim dvema fazama i predstavlja kreativan posao. Analiza vremena – u ovoj fazi se daje vremenska dimenzija i potrebno je da se za svaku aktivnost utvrdi vreme izvršenja. Konačni cilj analize vremena je da se definiše kritičan put i da se da ukupno vreme trajanja projekata. Analiza vremena omogućuje da se kod nekritičnih aktivnosti odrede vremenske rezerve. Kritične aktivnosti nemaju vremensku rezervu, odvijaju se sukcesivno jedna za drugom i sačinjavaju kritičan put, koji predstavlja merodavno vreme za izvršenje celog projekta. Kod nekritičnih aktivnosti postoje vremenske reserve u izvršenju zadatka. Kod analize troškova se vrši proučavanje promene troškova u funkciji vremena. Postavaljaju se dva cilja: da se projekat izvede za najkraće vreme uz najmanje povećanje troškova; da se projekat izvrši uz minimalne troškove za optimalno vreme. 74. Analiza vremena kod TMP-a i nacini konstruisanja mreznih planova. Konstruisanje mrežnih planova vrši se: Pomoću strelica gde se svaka aktivnost predstavlja sa dva kruga izmeĎu kojih se nalazi orjentisana strelica. Levi krug predstavlja početni dogaĎaj, a desni završni dogaĎaj – aktivnost (završetak). Pomoću krugova – pri čemu se predstavljanje aktivnosti vrši samo jednim krugom. Prednosti ovog konstruisanja su veća jasnoća mrežnog plana i ušteda u vremenu. Pomoću kutija (pravougaonika) – ovaj način prikazivanja planova uslovljen je daljim razvojem TMP za potrebe rada na računarima i bolje se prikazuju odnosi meĎu aktivnostima.

75. Uporedni prikaz aktivnosti pomocu strelica, pomocu krugova i kutija. Aktivnost B počinje po završetku aktivnosti A

Dve paralelne aktivnosti počinju u isto vreme

Dve aktivnosti počinju po završetku predhodne

Aktivnost C počinje po završetku predhodne dve aktivnosti

Dve aktivnosti počinju i završavaju se u isto vreme a vezane su za predhodnu (PA) i narednu aktivnost (NA).

Aktivnost B počinje pre završetka aktivnosti A

Dve aktivnosti počinju nakon završetka predhodnih dveju

76. Pravila za konstruisanje mreznih planova. Pravila su sledeća: svaka aktivnost mora odpočeti i završiti se dogaĎajem; aktivnost koja treba da otpočne ili da se završi mora biti vezana za PA i NA; ako nema aktivnosti može da otpočne posle delimičnog završetka predhodne aktivnosti, onda se ona može podeliti na dve ili više aktivnosti; ako dve aktivnosti moraju da otpočnu ili da se završe u isto vreme uvode se tzv. prividne aktivnosti koje ne sadrže utrošak ni vremena ni resursa. Sledeći korak pri izradi mrežnih planova je numerisanje aktivnosti u mrežnom planu koji se obično vrši sa leve na desnu stranu i odozgo na dole. 77. Proracun vremena kod TMP pomocu tablice. Proračun pomoću tablice daje uvid u ukupnu slobodnu i vremensku rezervu baza za proračun su ulazni podaci oznaka aktivnosti, trajanje i odnos u mreži (PA, NA). Ovi podaci su potrebni i pri obradi mrežnih planova na računaru. Proračun je potpuno identičan kao napred-nazad. Postupak rada je sledeći: prvo se popune kolone za RP i RZ odozgo nadole. Na početku radova za prvu aktivnost nultog dana uzima se da je RP(1)=0. RP(i)=RZ(PA(i)); RZ=RP+ti; RP(i)=0; RZ(i)=ti; RZ(i)=max(RZ(PA)+ti); kada se doĎe do kraja, do zadnje aktivnosti izravnja se RZ=KZ, pa se računaju kasni završetak (KZ) i kasni početak (KP).

KZ(i)=minKP(NA(i)); KP=KZ-ti; KZ(n)= RZ(n); KP(n)= RZ-tn; KZ=min(KZ(NA)-tNA). Nakon ovoga pristupa se proračunu vremenskih rezervi RU i RS. RU=KZ-RZ=KP-RP; RS(i)=minRP(NA)- RZ(i); RS≤RU; RU=0=>RS=0. 78. Terminiranje mreznih planova. Rezultati mrežnog planiranja mogu se prikazati i paralelnim dinamičkim planom (gantogramom) sa kalendarskim danima što daje bolju preglednost odvijanja radova i meĎusobni odnos aktivnosti kao i kritičan put i vreme reserve. Kod terminiranja mrežnih planova mora da se izvrši proračun godišnjeg fonda radnog vremena, odnosno treba da se raspolaže hidrometeorološkim podacima za odgovarajuće područje, na bazi osmatranja za period od najmanje 10 godina i to o broju dana u mesecu kada su nepovoljni klimatski uslovi. Uzimaju se sledeći metereološki podaci: broj dana sa mrazom ispod -5ºC; broj dana sa snegom; broj dana sa hladnim vetrom; broj dana sa olujnim vetrom; broj dana sa kišom preko 2 10mm/m ; broj dana sa nesnosnom vrućinom. Na bazi ovih podataka dobija se broj narednih dana po mesecima. U terminskom planu (gantogramu) u gornjem delu se unose kalendarski dani po redu, a u poslednja dva reda kalendarsko izvršenje radova. U terminski plan se unose: datumi početka, završetka i značajni dogaĎaji. Kod izrade plana obično se unose RP (najraniji početci) aktivnosti. 79. Analiza vremena po metodi PERT? PERT metoda se zasniva na korišćenju teorije verovatnoće i matematičke statistike i primenjuje se uglavnom kod istraživačkih i razvojnih projekata čije trajanje ne može tačno da se odredi. Ova metoda se koristi kod složenih mrežnih planova i planova sa velikim brojem aktivnosti. Prvi korak za definisanje polaznih parametara sastoji se u odreĎivanju vremena trajanja svake pojedine aktivnosti. Javljaju se tri vremena: optimističko vreme (a) izvršenja pojedinih aktivnosti. To je najkraće moguće vreme za izvoĎenje neke aktivnosti i teško je izvodljivo; najverovatnije vreme izvršenja (m), to je vreme za koje bi se najverovatnije izvršila neka aktivnost; pesimističko vreme izvršenja (b), to je najduže vreme za izvršenje odreĎene aktivnosti. Kao merodavno se uzima vreme tzv. trostruka procena, te se očekivano vreme izvršenja (t) t=(a+4m+b)/6; a≤m≤b Posle uraĎene trostruke procene vrši se proračun kritičnog puta postupkom napred natrag pomoću kutija. Kod PERT metode nemora da bude zadovoljen uslov RZn=KZn, tj. mogu da se jave sledeći slučajevi za krajnji rok graĎenja (T). T>Tn – projekat se završava ranije; T=Tn – projekat se završava na vreme; T