ORGANIZACIJA GRADJENJA 2

INVESTITOR: „Graditelj Železnik – Savska terasa“ d.o.o Beograd, Visoka br.29

LOKACIJA:

grupacija KN 1 - GP 1.1, KP 2115/3 - KO Železnik, ulica Žarka Vasiljevića i Nova II, Beograd.

OBJEKAT:

Stambeno - poslovni

TEHNIČKI OPIS Uz glavni arhitektonsko građevinski projekat za izgradnju stambeno – poslovnog objekta, spratnosti Po + NPr + VPr + 4 + Pk u ulici Žarka Vasiljevića i Nova II na građevinskoj parceli GP 1.1 kojoj odgovara katastarska parcela 2115/3 KO Železnik, Beograd.

PLANSKI OSNOV: Regulacioni planstambenog kompleksa „ Radničko naselje“ u Železniku („Sl. list grada Beograda“ broj 24/95) Generalni plan grada Beograda („Sl. List grada Beograda“ broj 27/03, 25/05, i 63/09), projekat preparcelacije potvrđen od strane Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove, Sektor za urbanističko planiranje, Odelenje za pripremu urbanističkih projekata i lokacija ( Potvrda - IX-08 broj 350.15 – 41/2010 od 16.03.2010.godine) Informacija o lokaciji (IX-08 broj 350.4 – 3658/2010 od 03.09.2010.godine)-izdate od Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove, Sektor za sprovođenje planova Rešenje o lokacijskoj dozvoli (IX-15 broj 350.7-773/2011 od 12.12.2011.godine), izdatog od strane istog sekretarijata.

LOKACIJA: Na građevinskoj parceli GP 1.1 ( grupacije KN1) kojoj odgovara katastarska parcela 2115/3 KO Železnik, Beograd, projektovan je stambeno-poslovni objekat. Novoformirana građevinska parcela GP 1.1 nalazi se u Železniku u površinama planiranim za novo kolektivno stanovanje. Parcela ima pristup na planiranu javnu saobraćajnicu (ulica Žarka Vasiljevića i Nova II).

OPŠTE POSTAVKE: ZONA GRADNJE

DEFINISANA JE GRAĐEVINSKIM LINIJAMA GRUPACIJE KN 1 PREMA JAVNIM POVRŠINAMA I GRANICOM GRAĐENJA NA PARCELI . G RAĐEVINSKA LINIJA OBJEKTA UDALJENA JE 5.00M OD REGULACIONE LINIJE . PODZEMNA GRADJEVINSKA LINIJA POKLAPA SE SA GRANICOM PARCELE. NAMENA OBJEKTA JE KOLEKTIVNO STANOVANJE SA DELATNOSTIMA U OTVORENOM BLOKU . SPRATNOST JE P O + NPR + VPR + 4 + PK

1

OBJEKAT

ČINE PET LAMELA .

LAMELA 1 U PODRUMU LAMELE 1 PLANIRANA JE GARAŽA SA 22 PARKING MESTA . VEZA GARAŽE I PRISTUPNE SAOBRAĆAJNICE ( ULICA NOVA II) OSTVARENA JE RAMPOM . GARAŽA JE POVEZANA SA STAMBENIM DELOM STEPENIŠNIM PROSTOROM I LIFTOM . NA OVOM NIVOU SU PORED PARKINGA, KOMUNIKACIJE I STEPENIŠNOG PROSTORA SA PUTNIČKIM LIFTOM PLANIRANE I TEHNIČKE PROSTORIJE - HIDRO STANICA KAO, STEPENIŠTE ZA IZLAZ IZ GARAŽE U SLOBODAN PROCTOR I MAGACINSKI PROCTOR LOKALA 1. U NISKOM PRIZEMLJU PREMA ULICI NOVA II PLANIRAN JE ULAZ U STAMBENI DEO OBJEKTA SA VETROBRANOM , STEPENIŠNI PROSTOR SA PUTNIČKIM LIFTOM I 2 LOKALA , RAMPA ZA ULAZ U GARAŽU SA 19 PARKING MESTA , KOMUNIKACIJA (MANIPULATIVNI PROSTOR) KAO I STEPENIŠTE ZA IZLAZ IZ GARAŽE U SLOBODAN PROSTOR . NA OSTALIM ETAZAMA (VISOKO PRIZEMLJE, I-IV SPRAT I POTKROVLJE ) PLANIRANI SU STANOVI , PO 6 NA SVAKOJ ETAŽI . U NIVOU VISOKOG PRIZEMLJA PLANIRAN JE IZLAZ IZ STAMBENOG DELA OBJEKTA U UNUTRAŠNJE DVORIŠTE . KAPACITET

LAMELE 1 JE SLEDEĆI : STANOVA IMA 36, LOKALA 2, MAGACIN GARAŽU ZA 41 VOZILO ( 22 PARKING MESTA U PODRUMU I 19 U NISKOM PRIZEMLJU ).

1I

LAMELA 2 U PODRUMU

LAMELE 2 PLANIRANA JE GARAŽA SA 39 PARKING MESTA OD ČEGA PARKING MESTA ZA INVALIDE . VEZA GARAŽE I PRISTUPNE SAOBRAĆAJNICE ( ULICA NOVA II) OSTVARENA JE RAMPOM . GARAŽA JE POVEZANA SA STAMBENIM DELOM STEPENIŠNIM PROSTOROM I LIFTOM .

4

NA OVOM NIVOU SU PORED PARKINGA, KOMUNIKACIJE

I STEPENIŠNOG PROSTORA SA PUTNIČKIM LIFTOM PLANIRANE I TEHNIČKE PROSTORIJE - HIDRO STANICA KAO I STEPENIŠTE ZA IZLAZ IZ GARAŽE U SLOBODAN PROSTOR . U NISKOM PRIZEMLJU PREMA ULICI NOVA II PLANIRAN JE ULAZ U STAMBENI DEO OBJEKTA SA VETROBRANOM , STEPENIŠNI PROSTOR SA PUTNIČKIM LIFTOM I 2 LOKALA , RAMPA ZA ULAZ U GARAŽU SA 37 PARKING MESTA OD ČEGA 4 PARKING MESTA ZA INVALIDE , KOMUNIKACIJA ( MANIPULATIVNI PROSTOR ) KAO I STEPENIŠTE ZA IZLAZ IZ GARAŽE U SLOBODAN PROCTOR .

NA OSTALIM ETAZAMA (VISOKO PRIZEMLJE, I-IV SPRAT I POTKROVLJE ) PLANIRANI SU STANOVI , PO 6 NA SVAKOJ ETAŽI . U NIVOU VISOKOG PRIZEMLJA PLANIRAN JE IZLAZ IZ STAMBENOG DELA OBJEKTA U UNUTRAŠNJE DVORIŠTE .

2

KAPACITET

LAMELE 2 SLEDEĆI : STANOVA IMA 36, LOKALA 2, I GARAŽU ZA 76 VOZILA ( 39 PARKING MESTA U PODRUMU I 37 U NISKOM PRIZEMLJU- UKUPNO 76 PARKING MESTA OD ČEGA 8 ZA OSOBE SA POSEBNIM POTREBAMA )

LAMELA 3 U PODRUMU

LAMELE 3 PLANIRANA JE GARAŽA SA 7 PARKING MESTA . P ODRUM GARAŽA LAMELE 3 POVEZANA JE SA PODRUMOM - GARAŽOM LAMELE 4 I NA OVAJ NAČIN JE OSTVARENA VEZA SA PRISTUPNOM SAOBRAĆAJNICOM ( ULICA ŽARKA VASILJEVIĆA ). GARAŽA JE POVEZANA SA STAMBENIM DELOM STEPENIŠNIM PROSTOROM I LIFTOM . NA OVOM NIVOU SU PORED PARKINGA, KOMUNIKACIJE I STEPENIŠNOG PROSTORA SA PUTNIČKIM LIFTOM PLANIRANE I TEHNIČKE PROSTORIJE - HIDRO STANICA I TOPLOTNA PODSTANICA . U NISKOM PRIZEMLJU PREMA ULICI NOVA II PLANIRAN JE ULAZ U STAMBENI DEO OBJEKTA SA VETROBRANOM , STEPENIŠNI PROSTOR SA PUTNIČKIM LIFTOM I 3 LOKALA , GARAŽA SA 5 PARKING MESTA , KOMUNIKACIJA ( MANIPULATIVNI PROSTOR ). NISKO PRIZEMLJE- GARAŽA LAMELE 3 POVEZANA JE SA NISKIM PRIZEMLJEM -GARAŽOM LAMELE 4 I NA OVAJ NAČIN JE OSTVARENA VEZA SA PRISTUPNOM SAOBRAĆAJNICOM ( ULICA Ž ARKA VASILJEVIĆA ). G ARAŽA JE POVEZANA SA STAMBENIM DELOM STEPENIŠNIM PROSTOROM I LIFTOM . NA OSTALIM ETAZAMA (VISOKO PRIZEMLJE, I-IV SPRAT I POTKROVLJE ) PLANIRANI SU STANOVI , PO 5 NA SVAKOJ ETAŽI . U NIVOU VISOKOG PRIZEMLJA PLANIRAN JE IZLAZ IZ STAMBENOG DELA OBJEKTA U UNUTRAŠNJE DVORIŠTE . KAPACITET LAMELE 3 JE SLEDEĆI : STANOVA IMA 30, LOKALA 3, I GARAŽU ZA 12 VOZILA ( 7 PARKING MESTA U PODRUMU I 5 U NISKOM PRIZEMLJU- UKUPNO 12 PARKING MESTA )

LAMELA 4 U PODRUMU

LAMELE 4 PLANIRANA JE GARAŽA SA 12 PARKING MESTA OD ČEGA 1 PARKING MESTO ZA INVALIDE . VEZA GARAŽE I PRISTUPNE SAOBRAĆAJNICE (ULICA ŽARKA VASILJEVIĆA ) OSTVARENA JE RAMPOM . G ARAŽA JE POVEZANA SA STAMBENIM DELOM STEPENIŠNIM PROSTOROM I LIFTOM. NA OVOM NIVOU SU PORED PARKINGA, KOMUNIKACIJE I STEPENIŠNOG PROSTORA SA PUTNIČKIM LIFTOM PLANIRANE I TEHNIČKE PROSTORIJE - HIDRO STANICA KAO MAGACINSKI PROSTOR LOKALA . U NISKOM PRIZEMLJU PREMA ULICI ŽARKA VASILJEVIĆA PLANIRAN JE ULAZ U STAMBENI DEO OBJEKTA SA VETROBRANOM , STEPENIŠNI PROSTOR SA PUTNIČKIM

3

LIFTOM I 1 LOKAL, RAMPA ZA ULAZ U GARAŽU SA 12 PARKING MESTA OD ČEGA PARKING MESTA ZA INVALIDE , KOMUNIKACIJA (MANIPULATIVNI PROSTOR ) NA OSTALIM ETAZAMA (VISOKO PRIZEMLJE, I-IV SPRAT I POTKROVLJE ) PLANIRANI SU STANOVI , PO 5 NA SVAKOJ ETAŽI . U NIVOU VISOKOG PRIZEMLJA PLANIRAN JE IZLAZ IZ STAMBENOG DELA OBJEKTA U UNUTRAŠNJE DVORIŠTE .

1

KAPACITET

LAMELE 4 JE SLEDEĆI : STANOVA IMA 30, LOKALA 1, MAGACINSKI PROSTOR LOKALA I GARAŽU ZA 24 VOZILA (12 PARKING MESTA U PODRUMU I 12 U NISKOM PRIZEMLJU - UKUPNO 24 PARKING MESTA OD ČEGA 2 ZA OSOBE SA POSEBNIM POTREBAMA )

LAMELA 5 U PODRUMU

LAMELE 5 PLANIRANA JE GARAŽA SA 16 PARKING MESTA OD ČEGA 1 PARKING MESTO ZA INVALIDE . VEZA GARAŽE I PRISTUPNE SAOBRAĆAJNICE (ULICA ŽARKA VASILJEVIĆA ) OSTVARENA JE RAMPOM . G ARAŽA JE POVEZANA SA STAMBENIM DELOM STEPENIŠNIM PROSTOROM I LIFTOM. NA OVOM NIVOU SU PORED PARKINGA, KOMUNIKACIJE I STEPENIŠNOG PROSTORA SA PUTNIČKIM LIFTOM PLANIRANE I TEHNIČKE PROSTORIJE - HIDRO STANICA . U NISKOM PRIZEMLJU PREMA ULICI ŽARKA VASILJEVIĆA PLANIRAN JE ULAZ U STAMBENI DEO OBJEKTA SA VETROBRANOM , STEPENIŠNI PROSTOR SA PUTNIČKIM LIFTOM I 1 LOKAL, RAMPA ZA ULAZ U GARAŽU SA 14 PARKING MESTA OD ČEGA JEDNO PARKING MESTA ZA INVALIDE , KOMUNIKACIJA ( MANIPULATIVNI PROSTOR ) NA OSTALIM ETAZAMA (VISOKO PRIZEMLJE, I-IV SPRAT I POTKROVLJE ) PLANIRANI SU STANOVI , PO 5 NA SVAKOJ ETAŽI . U NIVOU VISOKOG PRIZEMLJA PLANIRAN JE IZLAZ IZ STAMBENOG DELA OBJEKTA U UNUTRAŠNJE DVORIŠTE . KAPACITET LAMELE 5 JE SLEDEĆI : STANOVA IMA 30, LOKALA 1, I GARAŽU ZA 30 VOZILA (16 PARKING MESTA U PODRUMU I 14 U NISKOM PRIZEMLJU - UKUPNO 30 PARKING MESTA )

STRUKTURA

STANOVA JE U SKLADU SA ZAHTEVIMA INVESTITORA . P OVRŠINE STANOVA UKLAPAJU SE U DRUŠTVENO DOGOVORENE OKVIRE , A STRUKTURA I BROJ STANOVA DATE SU U TABELARNOM PREGLEDU KOJI JE SASTAVNI DEO ELABORATA .

POVRSINA POD OBJEKTOM JE 1846.63 M2. BRUTO POVRŠINA PODRUMA ( OBRAČUN PO GP-U) JE 49.15M2 BRUTO POVRŠINA PODRUMA ( OBRAČUN PO JUS-U) JE 3449.86M2 BRUTO POVRŠINA NISKOG PRIZEMLJA JE (OBRAČUN PO GP-U) JE 473.47M2 BRUTO POVRŠINA NISKOG PRIZEMLJA ( OBRAČUN PO JUS-U) JE 3312.81 M2 BRUTO POVRŠINA VISOKOG PRIZEMLJA JE 1822.81M2 BRUTO POVRŠINA SPRATOVA (I-IV) JE 1846.63 M2 BRUTO POVRŠINA POTKROVLJA ( OBRAČUN PO GP-U) JE 1110.48 M2 BRUTO POVRŠINA POTKROVLJA ( OBRAČUN PO JUS-U) JE 1850.81 M2

4

OSTVARENA BRUTO RAZVIJENA POVRŠINA OBJEKTA (OBRAČUN PO GP-U) JE 10.842.43 M2 UKUPNA POVRSINA SVIH ETAŽA (OBRAČUN PO JUS-U) IZNOSI 17.822.81M2 KAPACITET OBJEKTA JE SLEDEĆI : STANOVA IMA 162, LOKALA 9, MAGACINA 2 I GARAŽU ZA 183 VOZILA ( 96 PARKING MESTA U PODRUMU I 87 PARKING MESTO U NISKOM PRIZEMLJU OD ČEGA 10 ZA OSOBE SA POSEBNIM POTREBAMA . BROJ PARKING MESTA ZA LICA SA POSEBNIM POTREBAMA ODREĐEN JE NA OSNOVU P RAVILNIKA O TEHNIČKIM STANDARDIMA PRISTUPAČNOSTI ( SL.GLASNIK RS SRBIJE 19/2012) SLOBODNI

PROSTOR OKO OBJEKTA, ODNOSNO PROSTOR UNUTAR GRANICE PARCELE BIĆE OZELENJEN I PORED PEŠAČKIH STAZA STAZE I OZELENJENIH POVRŠINA PLANIRANO JE I DEČIJE IGRALIŠTE NA OJAČANOM TRAVNJAKU . PROCENAT OZELENJAVANJA IZNOSI 37 %.

PRI PROJEKTOVANJU

OBJEKTA POŠTOVANI SU URBANISTIČKI PARAMETRI , GRAĐEVINSKA I REGULACIONA LINIJA . O BJEKAT JE NIVELACIONO PRILAGOĐEN TERENU , PRILAZNOJ SAOBRAĆAJNICI I INFRASTRUKTURI .

GEOMEAHANIKA: NA OSNOVU

IZVEDENIH TERENSKIH , SONDAŽNIH I PENETRACIONIH ISPITIVANJA , KAO I REZULTATA GEOMEHANIČKIH LABORATORIJSKIH ISPITIVANJA ZASTUPLJENIH SREDINA NA PREDMETNOJ LOKACIJI , ODNOSNO DEFINISANOG GEOTEHNIČKOG MODELA TERENA I IZVRŠENIH ANALIZA I GEOSTATIČKIH PRORAČUNA , A U SKLADU SA GEOMEHANIČKIM ELABORATOM USVOJENO JE FUNDIRANJE NA TEMELJNOJ PLOČI OJAČANOJ ARMIRANO BETONSKIM PODRUMSKIM ZIDOVIMA , ŠTO PREDSTAVLJA OPTIMALNO TEMELJENJE OBJEKTA OVOG TIPA NA LOKALNOM TERENU .

KONSTRUKCIJA: OSNOVNI

KONSTRUKTIVNI SKLOP ČINI ARMIRANO - BETONSKA KONSTRUKCIJA FORMIRANA NA TEMELJNOJ PLOČI DEBLJINE 50SM. P LOČA IZNAD PODRUMA JA DEBLJINE 20 SM . KONSTRUKTIVNI SISTEM OBJEKTA SASTOJI SE OD TAVANICA SISTEMA LMT I ARMIRANO BETONSKIH PODVLAKA KOJE SE OSLANJAJU NA STUBOVE I ZIDOVE . PODRUMSKI ZIDOVI DEBLJINE 20SM I STUBOVI SU ARMIRANO -BETONSKI, KAO I STEPENIŠTA JEZGRA . ZIDOVI IZMEĐU STANOVA , KAO I KALKANSKI ZIDOVI SU OD NOSEĆIH „ GITER “ BLOKOVA DEBLJINE 19,00 CM ZIDANIH U PRODUŽNOM MALTERU . KROV JE DRVENI - DVOVODANI , A KROVNE RAVNI SU POD NAGIBOM OD 22°.

5

FASADNI

ZIDOVI BIĆE URAĐENI OD GITER BLOKOVA DEBLJINE 20SM, SA POTREBNOM TERMOIZOLACIJOM . ARMIRANO BETONSKI ZIDOVI DEBLJINE 20 SM SU NOSEĆI ZIDOVI, LIVENI NA LICU MESTA . PREGRADNI ZIDOVI SE GREDE KLASIČNO , ŠUPLJA I PUNA OPEKA DEBLJINE D-7CM I 12CM KOD KUPATILA . ZIDOVI OD OPEKE OD 12 CM NOŠENI SU OD TAVANICE DO TAVANICE . U SVIM PREGRADNIM ZIDOVIMA NA VISINI OD 210 CM OBAVEZNO URADITI HORIZONTALNE SERKLAŽE H=20 CM A ŠIRINE PREMA DEBLJINI ZIDA . SPRATNA VISINA JE 288 CM, ČISTA VISINA JE 259 CM. KROVNI POKRIVAČ JE CREP . ZAVRŠNA OBRADA FASADE PO IZBORU INVESTITORA , MALTERISANA I BOJENA .

SNABDEVANJE GRADILIŠTA POTREBNOM ENERGIJOM, PITKOM I TEHNIČKOM VODOM PREDVIĐENE

SU INSTALACIJE VODOVODA , KANALIZACIJE , STRUJE I TELEFONA , IZVOĐAČI ĆE KORISTITI IZ KAPACITETA PREDVIĐENIH INSTALACIJA NA GRADILIŠTU .

ELEKTRIČNE INSTALACIJE POVEZAĆE SE NA POSTOJEĆU GRADSKU ELEKTRIČNU MREŽU . INSTALACIJE STRUJE ĆE SE PRENOSITI NADZEMNIM PUTEM, PREKO BANDERA NA KOJIMA ĆE SE UJEDNO POSTAVITI I REFLEKTORI ZA OSVETLENJE GRADILIŠTA .

PRORACUN

SNADBEVANJA ELEKTRICNOM ENERGIJOM :

SNADBEVANJE

ELEKTRICNOM ENERGIJOM JE PREDVIDJENO IZ NISKO NAPONSKE PODZEMNE ELEKTRICNE MREZE, PREKO PRIKLJUCNOG SAHTA PODZEMNIM PUTEM DO GLAVNOG RAZVODNOG ORMANA U KRUGU GRADILISTA .

PRORAČUN

SNABDEVANJA VODOM:

GRADILIŠNI

VODOMERNI PRIKLJUČAK JE OSTVAREN SPOJEM SA ULIČNE VODOVODNE CEVI , LIVENO – DUKTILNE , U ŠAHTU KOJI SE NALAZI U KOLOVOZU .

6

PROSEČNA

POTROŠNJA VODE NA GRADILIŠTU

VRSTA POTROŠNJE

ZA JEDINIČNU MERU

LITARA

VODA ZA PIĆE NA GRDILIŠTU TEHNIČKA VODA ZA PRIPREMU BETONA ZA PRIPREMU MALTERA ZA ZIDANJE ZA MALTERISANJE ZA KVAŠENJE BETONA ZA GAŠENJE KREČA ZA PRANJE AGREGATA ZA HIDROSEPARATOR ZA PRANJE MAŠINA I VOZILA ZA PRANJE ULICA ZA KVAŠENJE OPLATE ZA GAŠENJE POŽARA

ZA JEDNOG RADNIKA DAN M³

NA

30

M³

120-200 150-300 90 22 30 450 1000-3000 1500-4000

KOM

150-200

M² M² L/S/3 H

40 5 5-500

M³ M³ M² M² T M³

VODA IZ GRADSKE MREŽE ĆE SE KORISTITI ZA PIĆE, ZA TEHNOLOŠKE PROCESE KAO TEHNIČKA VODA, KAO I HIDRANTSKU MREŽU ZA GAŠENJE POŽARA . PRIKLJUČAK NA GRADSKU KANALIZACIONU MREŽU JE IZVRŠEN PREKO REVIZIONOG KANALIZACIONOG ŠAHTA U KOLOVOZU . S VE PODZEMNE INSTALACIJE POTREBNO JE IZVESTI PREMA USLOVIMA IZDATIM OD STRANE JKP VODOVOD I KANALIZACIJE , VODEĆI RAČUNA O PODACIMA IZ KATASTRA PODZEMNIH INSTALACIJA ( INSTALACIJE GREJANJA , VODOVODA , KANALIZACIJA , GASOVODA , ENERGETSKIH , OPTIČKIH I TELEFONSKIH KABLOVA ).

7

PROUČAVANJE VRSTA RADOVA I IZBOR OPTIMALNIH TEHNOLOŠKIH METODA ZA ODREĐENE PROCESE ZEMLJANI RADOVI IZVODJAC JE OBAVEZAN DA IZVRSI SVE RADOVE IZ OVE NORMNE GRUPE ,KOMPLETNO , KAKO JE PRECIZIRANO OPISIMA POJEDINIH POZICIJA , OPSTIM USLOVIMA , NORMAMA I TEHNICKIM PROPISIMA ,TACNO PREMA PROJEKTU. U CENU ODGOVARAJUCIH POZICIJA (ILI RASPOREDJENO ) URACUNATI SU I SLEDECI RADOVI ,ZAJEDNO SA MATERIJALIMA , BEZ POSEBNIH NAPOMENA U TEKSTU : PREDHODNO ,OBAVEZNO ,SNIMANJE PROFILA TERENA,VESTACKIH OBJEKATA I RASTINJA .I ZRADA DETALJNOG PLANA ISKOPA SA POSEBNIM ZAKLJUCKOM U POGLEDU KATEGORIJE I POTREBE RAZUPIRANJA , CUVANJE I ODRZAVANJE GEODETSKIH BELEGA ,STALNIH I POSEBNIH ZA OBJEKAT, OBELEZAVANJE POTREBNIH PROFILA I NIVELACIJA ZA POTREBE RADA ,CRPLJENJE ATMOSFERSKE VODE I POVREMENOG DOTOKA, STALNO I AZURNO ,BEZ STETE PO ISKOP ,PODUHVATANJE I RAZUPIRANJE STRANA ISKOPA DUBINE PREKO 1.50 M, SA UTROSKOM RADA I MATERIJALA PREMA STAVKAMA NORMI , POMOCNE SKELE ZA PREBACAJ MATERIJALA , OBAVEZNA GEOMEHANICKA KONTROLA ISKOPA PRE FUNDIRANJA . IZVODJAC IMA PRAVO NA REVIZIJU CENE ZA SLUCAJEVE : NESLAGANJA KATEGORIJE TERENA ( MERODAVNE SU KLASIFIKACIJE U TEHNICKIM PROPISIMA ILI IZVESTAJ STRUCNOG LICA ), NEPREDVIDIVIH IZVORA KOJI NANOSE VODU U ISKOP ( AKO NIJE OBRADJENA DRENAZA ILI POSEBNO OBRACUNATO CRPLJENJE VODE IZ OVIH DOTOKA), NEDOVOLJNOG NORMATIVNOG PODUHVATANJA I RAZUPIRANJA . EVENTUALNE

PREKOPE IZVODJAC JE DUZAN DA ISPRAVI O SVOM TROSKU , NABOJEM SLJUNKA ILI SPAR BETONOM, PO NALOGU INVESTITORA . INVESTITOR (NADZOR ) ILI GEOMEHANICAR MOGU DATI NALOG DA SE POSLEDNJI SLOJ ISKOPA (OKO 20 CM) IZVRSI NEPOSREDNO PRED IZRADU FUNDAMENTA , BEZ POSEBNE NADOKNADE , AKO SE UTVRDI DA JE OVAJ POSTUPAK NEOPHODAN .S IRINE ISKOPA, KOJIH SE IZVODJAC MORA PRIDRZAVATI KOD OBRACUNA , KALKULISANE SU SA MINIMALNOM POTREBNIM ZA NESMETANE DALJE RADOVE ILI RAZUPIRANJE .

NASIPANJE I NABIJANJE ZEMLJE ĆE SE VRŠITI RUČNO I MAŠINSKI U SLOJEVIMA OD 10-30 CM UZ EVENTUAINO KVAŠENJE , DO POTREBNE ZBIJENOSTI DATE U STATIČKOM RAČUNU . UKOLIKO SE PRI ISKOPU NAĐE NA TLO NEPOVOLJNO ZA FUNDIRANJE ( ŠUT , TRESET , RAZNI ORGANSKI I NEORGANSKI OTPACI ) ISKOP SE MORA IZVESTI DO ZDRAVICE , A NASIPANJE IZVRŠITI ODGOVARAJUĆIM MATERIJALOM U SLOJEVIMA OD 15 CM, SA NABIJANJEM ( ŽABOM ). U SLUČAJU DA SE NEKI DEO TEMELJA PREKOPA , PUNI ĆE SE MRŠAVIM BETONOM.

8

BETONIRANJE TEMELJA MOŽE POČETI TEK AKO NADZORNI ORGAN IZVRŠI PRIJEM ISKOPA , ŠTO SE KONSTATUJE GRAĐEVINSKIM DNEVNIKOM . P REOSTALA ZEMLJA , KOJA NIJE POTREBNA ZA NASIPANJE , ODVOZI SE VAN GRADILIŠTA NA MESTA KOJA ODREDI KOMUNALNI ODSEK OPŠTINE . P REDRAČUNOM ĆE SE ODREDITI TRASNPORTNA DALJINA , KOJA MOŽE DA SE PROMENI ZA CCA 1 KM , BEZ PRAVA NA PROMENU CENE .

BETONSKI RADOVI SVI BETONSKI I ARMIRANOBETONSKI RADOVI , MORAJU SE IZVESTI U SVEMU PREMA VAZEĆIM PROPISIMA ZA BETON I AB ( BAB ´87 ) JUS STANDARDIMA , PO PROJEKTU ,STATIČKOM PRORAČUNU I DETALJIMA ATMATURE U SAGLASNOSTI SA NADZORNIM ORGANOM , ŠTO SE KONSTATUJE U DNEVNIKU BETONSKIH RADOVA . IZVOĐAČ

JE DUŽAN O SVOM TROŠKU DA, PO NALOGU NADZORNOG ORGANA , IZVRŠI SVE NAKNADNE RADOVE NA SANACIJI , UKLANJANJU I PONOVNOM BETONIRANJU (I SI .) BETONSKIH ELEMENATA I KONSTRUKCIJE KOD KOJIH SU REZULTATI KONTROLNIH I DODATNIH ISPITIVANJA POKAZALI DA UGRAĐENI BETON NE ZADOVOLJAVA PROPISANE USLOVE , A BEZ PRAVA NA NAKNADU TROŠKOVA ZBOG ZASTOJA PROUZROKOVANIH OVIM NAKNADNIM RADOVIMA . SVA ISPITIVANJA ĆE ZA RAČUN IZVOĐAČA VRŠITI OVLAŠĆENA SPECIJALIZOVANA ORGANIZACIJA , KOJU ĆE IZVOĐAČ ANGAŽOVATI U TU SVRHU . P RE BETONIRANJA TREBA DA SU ISKOPI, OPLATA I ARMATURA PRIMLJENI OD NADZORNOG ORGANA , A POTREBAN MATERIAL DOPREMLJEN I PROPISNO SKLADIŠTEN NA GRADILIŠTU . BETON SE SASTOJI OD CEMENTA, SITNOG I KRUPNOG AGREGATA, VODE I OBAVEZNIH I NEOBAVEZNIH DODATAKA . CEMENT, PORTLAND 15 PC 35, MORA DA POSEDUJE ODGOVARAJUĆI ATEST ( PREMA JUS STANDARDIMA ), DA BUDE SVEŽ I PRAVILNO USKLADIŠTEN . PREDHODNA I KONTROLNA ISPITIVANJA SE VRŠE PO JUS STANDARDIMA . PRILIKOM IZVOĐENJA JEDNE BETONSKE KONSTRUKCIJE MORA DA SE KORISTI JEDNA ISTA VRSTA CEMENTA .

AGREGAT PODRAZUMEVA PRIRODNU MEŠAVINU PESKA I ŠLJUNKA ( DO MB 30 ) I VEŠTAČKU MEŠAVINU ( ZA MB 30 I VEĆU ) LOMLJENOG KAMENA U PET FRAKCIJA : SITAN AGREGAT ( 0,1-1; 1-4 I 4-8 MM ) I KRUPAN ( 8-16 I 16-32 MM ) U PREDHODNIM ISPITIVANJIMA UTVRĐENOG GRANULOMETRIJSKOG SASTAVA . KVALITET AGREGATA, PREDHODNA ISPITIVANJA AGREGATA I KONTROLA ISPITIVANJA AGREGATA JE PROPISAN JUS STANDARDIMA . VODA ZA SPRAVLJANJE I NEGU BETONA IMA PROPISANA SVOJSTVA PREMA JUS STANDARDIMA , I DOZIRA SE PREMA MINIMALNOM VODOCEMENTNOM FAKTORU . OPLATE I SKELE IZVOĐAČ JE DUŽAN DA U PROJEKTU BETONA DOSTAVI NADZORNOM ORGANU NA ODOBRENJE , PROJEKAT OPLATE I SKELE KOJU NAMERAVA DA UPOTREBI I SAM JE IZRADI , POSTAVI , SKINE , DEMONTIRA I DA UKLONI SA GRADILIŠTA .

9

ARMATURA , POSTAVLJENA PREMA STATIČKOM PRORAČUNU I DETALJIMA ARMATURE , MORA BITI OČIŠĆENA OD SLOJEVA GRUBE RĐE , PRAVILNO POSTAVLJENA , SAVIJENA , MEĐUSOBNO PALJENOM ŽICOM ( 1,4 MM ) POVEZANA I OD STRANE NADZORNOG ORGANA PRIMLJENA . PRI SPRAVLJANJU BETONA MAŠINSKIM PUTEM PAZITI NA PRAVILNO I JEDNOLIKO MEŠANJE MASE BETONA I POTREBNO VREME . B ETONSKU MASU UPOTREBITI ODMAH POSLE NJENOG SPRAVLJANJA , VODEĆI RAČUNA DA PRILIKOM TRANSPORTA I UGRADNJE NEDOĐE DO SEGREGIRANJA BETONA . NABIJANJE VRŠITI PERVIBRATOROM I PRI TOME PAZITI DA SE NE POREMETI PRAVILAN RASPORED ARMATURE . PRE BETONIRANJA , NADZORNI ORGAN ĆE IZVRŠITI KONTROLU I PRIJEM RADNIH I DILATACIONIH SPOJNICA , KAO I DELOVA KOJI SE UBETONIRAVAJU ( ANKERI , INSTALACIJE , RAZNA ARMATURA I SL . ). PO ZAVRŠENOM BETONIRANJU , KONSTRUKCIJU ZAŠTITITI OD UTICAJA SUNCA ( KVAŠENJE VODOM ), VETRA I MRAZA ( KROVNA LEPENKA, DASKE I SI . ). S TROGO VODITI RAČUNA DA ZA VREME VEZIVANJA CEMENTA NE DOĐE DO POTRESA , LOMA ILI DEFORMACIJE OPLATE I SKELE. SKIDANJE OPLATE SE VRŠI U ROKOVIMA KAKO JE TO PROPISANO I TO UZ DOZVOLU NADZORNOG ORGANA . KONTROLA OČVRSLOG BETONA VRŠI SE PREMA JUS STANDARDIMA .

OPEKA PREDVIĐENA JE UGRADNJA ŠUPLJE I PUNE OPEKE. UZ PRIMENJENU OPEKU OBAVEZNO PRILOŽITI ATEST KOJIM SE GARANTUJE KVALITET OPEKE, MARKA OPEKE , POSTOJANOST NA MRAZ , UPIJANJE VODE , POSTOJANOST BOJE I SADRŽAJ ŠTETNIH SOLI . ZAŠTITA VERTIKALNE HIDROIZILACIJE ZIDOVA PREDVIĐENA JE KLASIČNOM PUNOM OPEKOM U CEMENTNOM MALTERU I OBAVEZNO IH UKRUTITI HORIZINTALNIM SERKLAŽOM IZNAD VISINE VRATA . MATERIJAL ZA ZIDANJE MORA BITI KVALITETAN A IZRADA STRUČNA . OPEKA MORA BITI MAŠINSKE IZRADE , DOBRO PEČENA , PRAVILNOG FORMATA , RAVNIH IVICA I POVRŠINA , BEZ PRSLINA , BEZ KREČA I SALITRE , PROPISNO POROZNA . POZICIJAMA ĆE SE ODREDITI VRSTA OPEKE: PUNA FASADNA OPEKA OD GLINE; ŠUPIJI BLOKOVI OD GLINE , ISPUNE ZA MEĐUSPRATNU KONSTRUKCIJU ; POLUMONTAŽNA MEĐUSPRATNA NOSIVA KONSTRUKCIJA . PESAK MORA DA BUDE ČIST, OŠTAR , BEZ ORGANSKIH PRIMESA I MULJA, A GDE JE POTREBNO I PROSEJAN . KREČ MORA BITI DOBRO PEČEN , PRAVILNO GAŠEN I ODLEŽAN 30 DANA ZA ZIDANJE A 8 NEDELJA ZA MALTERISANJE .

10

VODA MORA BITI ČISTA ,BISTRA BEZ IKAKVIH PRIMESA MULJA I ORGANSKIH SASTOJAKA . CEMENT, PREMA VAŽEĆIM PROPISIMA, NA GRADILIŠTE SE DOVOZI U ORIGINALNIM FABRIČKIM VREĆAMA I ČUVA SE U SUVIM PROSTORIJAMA PODIGNUT OD ZEMLJE 30 CM. CEMENT NESME BITI ZGRUDVAN . MALTER SPRAVLJATI TAČNO PO PREDVIĐENOJ RAZMERI , DOBRO MEŠATI, OČISTITI OD GRUDVI , A ZA MALTERISANJE I SEJATI KROZ ODGOVARAJUĆE SITO .

SAV MATERIJAL POTREBAN ZA IZVOĐENJE RADOVA DONETI BLAGOVREMENO NA GRADILIŠTE ZIDANJE : ZIDATI

CISTO U HORIZONTALNIM REDOVIMA SA PRAVILNIM VEZAMA I SA OZIDANIM POVRSINAMA I IVICAMA RAVNIM I VERTIKALNIM POD VISKOM .F UGE OSTAVITI SPOLJA PRAZNE 1.5-2 CM ZA VEZU MALTERA PRILIKOM MALTERISANJA ZIDOVA .KOD ZIDANJA NA VRUCINI I PRI ZIDANJU U CEMENTNOM MALTERU OPEKU I BLOKOVE KVASITI VODOM .P RI ZIDANJU OSTAVITI OTVORE PREMA ZIDARSKIM MERAMA I VODITI RACUNA O UZIDJIVANJU POJEDINIH GRADJEVINSKIH ELEMENATA .U CENU ZIDANJA ULAZI I IZRADA OTVORA I ZLJEBOVA ZA INSTALACIJE , VODOVODA , KANALIZACIJE I ELEKTROINSTALACIJA . Z AZIDJIVANJE ZATVARANJE OVIH OTVORA I ZLJEBOVA NE PLACA SE POSEBNO . ZA PREGRADNE ZIDOVE OD 1 OPEKE ISPUSTITI VEZU IZ MASIVNIH ZIDOVA U SVAKOM CETVRTOM REDU ZA 1 OPEKE . ELEMENTI ZA UKRUCENJE ZIDOVA OD OPEKE (SERKLAZI,STUBOVI) MORAJU BITI VEZANI ZA KONSTRUKCIJU PREMA PROPISIMA .

MALTERISANJE : VRŠITI

TEK KADA SE ZIDOVI OSUŠE . ZIDOVI PRE MALTERISANJA MORAJU BITI ČISTI A FUGE ODUBLJENE , DA SE MALTER MOŽE DOBRO PRIMITI . PRE MALTERISANJA , ZIDOVE NAKVASITI , NAROČITO KOD CEMENTNOG MALTERA. UKOLIKO NA ZIDOVIMA IZBIJA SALITRA , TO ČETKOM TREBA OČIŠTITI . MALTERISANJE VRŠITI U DVA SLOJA, GRUBO I FMO. FINI SLOJ SE NANOSI KADA SE PRVI , GRUBI , DOBRO OSUŠI . Z IDOVI OD BETONA SE MALTERIŠU PRODUŽNIM ILI CEMENTNIM MALTEROM , S TIM ŠTO SE POVRŠINA PREDHODNO OČISTI OD MALTERA I PRAŠINE , OPERE VODOM I ISPRSKA CEMENTNIM MALTEROM . MALTERISANJE FASADE, NE SME SE IZVODITI PRE ZAVRŠENOG I OSUŠENOG UNUTRAŠNJEG MALTERISANJA . O MALTERISANE POVRŠINE MORAJU BITI RAVNE , BEZ TALASA , A NASTAVCI PRECIZNI , OŠTRI I PRAVI . ZABRANJUJE SE PONOVNA UPOTREBA OPALOG MALTERA . G LETOVANJE POVRŠINA IZVRŠITI ČELIČNOM GLETALICOM , CEMENTNIM MALTEROM , BEZ POSIPANJA CEMENTNIM PRAHOM . NAROČITU PAŽNJU POSVETITI PRAVILNOM NEGOVANJU GLETOVANOG I CEMENTNOG MALTERA , TEMPERATURAMA POGODNIM I DOZVOLJENIM ZA RAD , KVALITETU IZRADE UPOTREBLJENOG MATERIJALA KAO I PROPISANOM SPRAVLJANJU .

11

ARMIRAČKI RADOVI IZVODJAC JE OBAVEZAN DA IZVRSI SVE RADOVE IZ OVE NORMNE GRUPE ,KOMLETNO , KAKO JE PRECIZIRANO : OPISIMA POJEDINIH POZICIJA ,OPSTIM USLOVIMA , NORMAMA I TEHNICKIM PROPISIMA ,TACNO PREMA PROJEKTU ,STATICKOM PRORACUNU I DETALJIMA ARMATURE . U CENU ODGOVARAJUCIH POZICIJA (ILI RASPOREDJENO ) URACUNATI SU SLEDECI RADOVI ,ZAJEDNO SA MATERIJALOM BEZ POSEBNIH NAPOMENA U TEKSTU : OBELEZAVANJE ,SNIMANJE I PRENOSENJE MERA ZA POTREBE RADOVA , SVA PREDHODNA OBRADA ARMATURE RACUNAJUCI I EVENTUALNO CISCENJE , POSTUPKOM U ZAVISNOSTI OD STEPENA KORODIRANOSTI ,UPRLJANOSTI ILI ZAULJENOSTI , G RADILISTNI TRANSPORT . IZVODJAC JE OBAVEZAN DA PRE BETONIRANJA ZAHTEVA OD INVESTITORA (NADZORA ) PRIJEM MONTIRANE ARMATURE I UPIS U DNEVNIK . OBRACUN SE VRSI PREMA SNIMLJENOJ KOLICINI IZVEDENIH RADOVA ,UPOREDJENOJ SA SPECIFIKACIJOM IZ PROJEKTA ,I TO BEZ RASTURA

TESARSKI RADOVI SVE TESARSKE

RADOVE IZVRŠITI PREMA PROJEKTU, DETALJIMA I UPUTSTVU NADZORNOG ORGANA . DRVENA GRAĐA , UPOTREBLJENA KAO STALNA U KONSTRUKCIJAMA , MORA BITI ZDRAVA , SUVA , DA ODGOVARA VAŽEĆIM TEHNIČKIM PROPISIMA , DIMENZIJAMA PO PROJEKTU I PRAVILNIM VEZAMA PREMA PRORAČUNU VEZA .

KVALITET

GRAĐE SE MOŽE ISPITATI PROBNIM OPTEREĆENJEM . T ROŠKOVE ISPITIVANJA SNOSI IZVOĐAČ , AKO JE REZULTAT ISPITIVANJA NEGATIVAN . IZVOĐAČ SNOSI ZAKONSKU ODGOVORNOST ZA STABILNOST SKELA I PODUPIRAČA .

IZOLACIJA A)

HIDROIZOLACIJA

OBZIROM NA RAZNOVRSNOST

POSTAVLJANJA HIDROIZOLACIJE PROJEKTOM SU PREDVIĐENE SLEDEĆE POZICIJE : 1. - IZOLACIJA DONJIH DELOVA OBJEKTA IZOLACIJA BOČNIH ZIDOVA OD VLAGE IZOLACIJA PODOVA NA TERENU IZOLACIJA BETONSKIH GREDA I SERKLAŽA IZOLACIJA U OBJEKTU IZOLACIJA SANITARNIH PROSTORIJA IZOLACIJA LOĐA IZOLACIJA TAVANICE POTKROVLJA

12

IZOLACIJA

SPOLJNIH DELOVA OBJEKTA IZOLACIJA DILATACIJA IZOLACIJA OLUČNJAKA

HORIZONTALNA

HIDROIZOLACIJA ("A") POSTAVLJA SE PREKO LAKO ARMIRANE BETONSKE PLOČE NA TLU DEBLJINE 10 CM , I SASTOJI OD SLEDEĆIH SLOJEVA :

HLADAN PREMAZ BITULITOM "A" PREMAZ VRUĆIM BITUMENOM PK 85/25 ALUMINIJUMSKA PREGOVANA FOLIJA D=0,10 MM PREMAZ VRUĆIM BITUMENOM PK 85/25 KRABEROID BLANK NO 150 PREMAZ VRUĆIM BITUMENOM PK 85/25 ALUMINIJUMSKA PREGOVANA FOLIJA D=0,10 MM DVA SLOJA PE FOLIJE D=0,15 MM POLOŽENE U SUVO SA PREKLOPOM OD PO 200MM. PREKO OVAKO POSTAVLJENE HIDROIZOLACIJE U PODU PODRUMA POSTAVLJA SE CEMENTNA KOŠULJICA . PREKLOPE HIDROIZOLACIONIH POLOVINU ŠIRINE TRAKE . OBODNI PODRUMSKI

TRAKA OBAVEZNO RADITI SA SMICANJEM ZA

ZIDOVI IMAJU VERTIKALNU HIDROIZOLACIJU

("D") OD:

HLADAN PREMAZ BITULITOM "A" PREMAZ VRUĆIM BITUMENOM PK 85/25 ALUMINIJUMSKA PREGOVANA FOLIJA D=0,10 MM PREMAZ VRUĆIM BITUMENOM PK 85/25 KRABEROID BLANK NO 150 PREMAZ VRUĆIM BITUMENOM PK 85/25 ALUMINIJUMSKA PREGOVANA FOLIJA D=0,10 MM PREMAZ VRUĆIM BITUMENOM PK 85/25 KRABEROID BLANK NO 150 PREMAZ VRUĆIM BITUMENOM PK 85/25 VERTIKALNA HIDROIZOLACIJA SE POSTAVLJA PREKO BETONSKOG PODRUMSKOG ZIDA KOD UKOPANIH ZIDOVA . ZAŠTITA VERTIKALNE HIDROIZOLACIJE IZVODI SE OD PUNE OPEKE ZIDANJEM I DERSOVANJEM U CEMENTNOM MALTERU 1:4. ZASTITA JE OPEKA OD 12 CM. U PODOVIMA LOĐA , BALKONA I GALERIJA POSTAVLJA SE HIDROIZOLACIJA "B". ONA SE POSTAVLJA PREKO BETONSKE PLOČE I SASTOJI SE OD SLEDEĆIH SLOJEVA : -

HLADAN PREMAZ BITULITOM "A" KONDORFLEX V-3,MESTIMICNO PUNKTIRAN SA PREMAZOM PREKLOPA PREMAZ VRUĆIM BITUMENOM PK 85/25 KONDORFLEX T-4

13

PREMAZ VRUĆIM BITUMENOM PK 85/25 KONDORFLEX V-3 PREMAZ VRUSIM BITUMENOM PK 85/25 DVA SLOJA PE FOLIJE D=0,15 MM POLOŽENE U SUVO SA PREKLOPOM OD PO 200MM. ISTOVREMENO SA IZOLACIJOM PODA IZVESTI I IZOLACIJU ZIDOVA PROSTORIJA U VISINI 20-30CM. PREKO HIDROIZOLACIJE POSTAVLJA SE CEMENTNI MALTER U PADU OD 1% PREMA LULI ZA ODVOD VODE , SA MINIMALNOM DEBLJINOM OD 2 CM, A U MALTER SE POLAZU KERAMICKE PLOCICE . SPOLJNA STEPENIŠTA PENETRATOM .

IZNAD PODRUMSKIH PROSTORIJA SU PREMAZANA

U PODOVIMA PROSTORIJA

SA TOČEĆIM MESTOM (KUPATILA , WC- I, KUHINJE ) PREDVIĐENA JE HIDROIZOLACIJA "C". PREKO TVRDIH PLOČA MINERALNE VUNE URADITI :

OSNOVNI HLADNI PREMAZ BITULITOM A PREMAZ VRUĆIM BITUMENOM PK 85/25 GRALBIT II-1/10 PREMAZ VRUĆIM BITUMENOM PK 85/25 IZOLACIJU PODIĆI 10 CM UZ OBODNE ZIDOVE IZUZEV NA MESTU KADE GDE SE HIDROIZOLACIJA UZ ZID PODIŽE 10 CM IZNAD IVICE KADE . U PODU TOPLOTNE PODSTANICE

I U PROSTORIJAMA HIDRO STANICA PREDVIĐENO JE POSTAVLJANJE HIDROIZOLACIJE C KOJA SE ŠTITI CEMENTNOM KOŠULJICOM U PADU .

IZOLACIJA

SPOLJNIH DELOVA OBJEKTA ODNOSI SE NA IZOLACIJU ARMIRANO BETONSKIH KORITA KOD OLUKA . HIDROIZOLACIJU IZVESTI SA DVA PREMAZA ELASTOBITOM »R«. POSEBNU PAŽNJU OBRATITI NA HIDROIZOLACIJU DILATACIONE SPOJNICE .

TERMIČKA IZOLACIJA PRILIKOM

PROJEKTOVANJA U SKLADU SA POSTOJEĆIM PROPISIMA PRIMENJUJU SE ODGOVARAJUĆI TERMOIZOLACIONI MATERIJALI : TAROPOR , TVRDE PLOČE MINERALNE VUNE , TVRDI STIROPOR . O VI MATERIJALI POSEDUJU VRLO DOBRE TERMOIZOLACIONE KVALITETE A ISPUNJAVAJU I DRUGE VAŽNE OSOBINE , LAK RAD , MALU TEŽINU I NEZAPALJIVOST . F ASADNI ZIDOVI SU TIPA SENDVIČ ARMIRANI BETON ILI GITER BLOK , TVRDE PLOČE MINERALNE VUNE 5 SM, RABIC , MALTER .T ERMOIZOLACIJA TAVANICE IZMEĐU NISKOG I VISOKOG PRIZEMLJA BIĆE IZVEDENA OD TVRDIH PLOČA MINERALNE VUNE 10 CM , A ZADNJA TAVANICA EKSTRUDIRANI POLISTIREN DEBLJINE 10 SM .

14

TERMOIZOLACIJA

ERKERA IZVODI SE TVRDIM PLOČAMA MINERALNE VUNE 10 CM , A TAVANICA IZMEĐU PODRUMA I NISKOG PRIZEMLJA PRIZEMLJA - NA DELU LOKALA TAROPOROM D=6 CM . POSEBNIM PRILOGOM OBRAĐEN JE TERMIČKI PRORAČUN FASADNOG ZIDA, ZIDA PREMA STEPENIŠTU I HODNIKU , MEĐUSPRATNA TAVANICA , TAVANICA IZNAD PODRUMA , TAVANICA IZNAD ULAZA I MEĐUSPRATNA KONSTRUKCIJA PREMA TAVANU . O VIM PRORAČUNOM DOKAZANO JE DA PROJEKTOVANA KONSTRUKCIJA I ZIDOVI U POTPUNOSTI ZADOVOLJAVAJU U TERMIČKOM POGLEDU I U POGLEDU PARODIFUZIJE . TERMOIZOLACIJA SE MORA SPROVESTI NA SVIM MESTIMA, SA DEBLJINAMA I KVALITETOM PROPISANIM KROZ PRORAČUN TERMIČKE ZAŠTITE .

OD POSEBNE

JE VAŽNOSTI KONTINUITET TERMOIZOLACIJE , TE SE SVE SPOJNICE IZMEĐU TABLI MORAJU PRILIKOM POSTAVLJANJA SVESTI NA MINIMUM . PREPORUČUJE SE POSTAVLJANJE SVIH TERMOIZOLACIJA U DVA SLOJA, KAKO BI SE OBEZBEDILO POKRIVANJE SVAKE SPOJNICE PUNOM MASOM DRUGOG SLOJA .

ZVUČNA ZAŠTITA: SMANJENJE

ZVUČNE PROPUSTLJIVOSTI POSTIŽE SE POSTAVLJANJEM ELASTIČNE I PLIVAJUĆE PODLOGE . P ROVODLJIVOST ZVUKA KROZ ZIDOVE JE U GRANICAMA NAŠIH NORMATIVA , JER MASA PROJEKTOVANIH ZIDOVA ZADOVOLJAVA PROPISE ZVUČNE IZOLACIJE . U SVIM PODOVIMA U STAMBENIM PROSTORIJAMA POSTAVLJENA JE TERMOIZOLACIJA DEBLJINE 2CM.

FASADNA STOLARIJA I BRAVARIJA FASADNI

OTVORI NA STANOVIMA I LOKALIMA , KAO I ULAZI U OBJEKAT , BIĆE ZATVORENI PROZORIMA I VRATIMA URAĐENIH OD TVRDIH PVC PROFILA SA TERMO PREKIDOM I UNUTRAŠNJIM OJAČANJEM OD ČELIKA , ZASTAKLJENI TERMOIZOLACIONIM ILI SIGURNOSNIM STAKLOM U ZAVISNOSTI OD NAMENE PROSTORA . SVA BRAVARIJA KOJA JE PREDVIĐENA NA OBJEKTI BIĆE MINIZIRANA I BOJENA PREMA POSTOJEĆIM NORMATIVIMA , A OGRADE NA TERASAMA I PROZORIMA U POTKROVLJU BIĆE OD ALUMINIUMSKIH CEVASTIH PROFILA . SVI PROZORI I VRATA SU PRIKAZANI U ŠEMAMA STOLARIJE I BRAVARIJE . SVA STOLARIJA , SPOLJAŠNA I UNUTRAŠNJA POSTAVLJA SE PO SISTEMU »SUVE MONTAŽE «. Z A ZAŠTITU OD INSOLACIJE PREDVIĐENE SU PLASTIČNE ROLETNE .

UNUTRAŠNJA STOLARIJA: SVA STOLARIJA NA OBJEKTU PREDVIĐENA JE IZ SERIJSKE PROIZVODNJE U SVEMU PREMA JUS- U. VRATA U OBJEKTU SU DUPLOŠPEROVANA FURNIRANA . OKOV JE I KLASE .

15

SPOLJNA OBRADA FASADNI ZIDOVI MALTER 3 SM ( SPOLJA ) RABIC TVRDE PLOČE MINERALNE VUNE 5 CM ZID OD GITER BLOKOVA 19 CM MALTER 2 CM TVRDE PLOČE MINERALNE VUNE SE POSTAVLJAJU POSLE ZIDANJA UNUTRAŠNJEG ZIDA . VRLO JE VAŽNO DA SE POSTAVLJAJU TAKO DA NEMA NEPOKRIVENIH DELOVA ZIDA TERMOIZOLACIJOM . T OKOM IZVOĐENJA TERMOIZOLACIJE , NA KRAJU RADNOG VREMENA OBAVEZNO ZATVORITI ŠUPLJINE U KOJOJ SE NALAZI MINERALNA VUNA PVC FOLIJOM I TAKO JE OBEZBEDITI OD PRODORA ATMOSFERSKE VODE . ZAVRŠNA OBRADA FASADE JE MALTER I BOJA. FASADNI ZIDOVI SE MALTERIŠU PRODUŽNIM MALTEROM U SLOJU OD 3 CM I BOJE SILIKONSKOM BOJOM . M ALTERISANJE IZVRŠITI PREKO ZIDA OD GITER BLOKOVA ZIDANOG U PRODUŽNOM MALTERU U RAZMERI (1:5:5). P RE POČETKA MALTERISANJA FUGE DOBRO OČISTITI ČELIČNOM ČETKOM I FASADU OPRATI VODOM (KVAŠENJEM ) B OJA MORA BITI OTPORNA NA UV ZRAČENJA , ATMOSFERSKE UTICAJE I DA POSEDUJE ODLIČNU POKRIVNU MOĆ. PRE NANOŠENJA BOJE POTREBNO JE MALTERISANE POVRŠINE PREMAZATI PODLOGOM - AKRILNOM DISPERZIJOM ZA IMPREGNACIJU ZIDNIH POVRŠINA (SILAKRIL P). POVRŠINE KOJE SE PREMAZUJU TREBA DA SU ČVRSTE , RAVNE , ČISTE I SUVE . NERAVNINE I UDUBLJENJA IZRAVNATI MASOM ZA GLETOVANJE . PODLOGU NANETI MOLERSKOM ČETKOM U JEDNOM ILI DVA PREMAZA U ZAVISNOSTI DO POROZNOSTI POVRŠINE SVI VIDNI BETONSKI DELOVI FASADE BOJE SE SILIKONSKOM BOJOM ZA BETON . BOJENJE IZVRŠITI JEDNOKOMPONENTNIM DEKORATIVNIM MALTEROM U OBLIKU PASTE (TOPAKRIL 1 ILI 2) PO IZBORU PROJEKTANTA , A NA OSNOVU UZORAKA KOJE JE IZVOĐAČ DUZAN DA PRIPREMI NA GRADILIŠTU . P ASTU NANETI PRSKANJEM - JEŽOM , A DELOVE OKO FUGA ČETKOM. S VE BETONSKE DELOVE FASADE CIJA JE ZAVRŠNA OBRADA MALTERISANJE , POTREBNO JE PRETHODNO RABICIRATI . SVI VIDNI BETONSKI DELOVI FASADE SE BOJE AKRILNOM BOJOM ZA BETON. PRIPREMU POVRŠINA ZA BOJENJE KAO I SAMO BOJENJE URADITI PREMA UPUTSTVU PROIZVOĐACA BOJE.

KROVNA KONSTRUKCIJA KROVNA

KONSTRUKCIJA SE SASTOJI IZ SLEDEČIH ELEMENATA :

16

-

BETONSKA

PLOČA KOJE NOSI DRVENE KONSTRUKCIJU - VENČANICE , DRVENE STUBOVE , POŽNJAČE , ROGOVE . DRVENA PODKONSTRUKCIJA - DASCANA OPLATA SA SLOJEM ZA HIDROIZOLACIJU DVOSTRUKA LETVA I FALCOVAN CREP

DRVENA

KROVNA KONSTRUKCIJA JE PREDVIĐENA OD ZDRAVE ČAMOVE GRAĐE , REZANE PREMA DIMENZIJAMA U PROJEKTU . DETALJE VEZE IZRADITI PREMA STATIČKOM PRORAČUNU I STATIČKIM DETALJIMA . NA SVIM KONTAKTIMA IZMEĐU DRVENIH KONSTRUKTIVNIH ELEMENATA I BETONA ILI LIMA POSTAVITI IZOLACIONU TRAKU ( TER PAPIR ).

ODVODNJAVANJE

ATMOSFERSKIH VODA PREDVIĐENO JE PUTEM ARMIRANO BETONSKIH KORITA I OLUČNIH VERTIKALA . KAKO SE TAVANSKI PROSTOR NE KORISTI ZA STANOVANJE TEHNIČKA IZOLACIJA JE URAĐENA PO PODU TAVANA , SA JEDNIM SLOJEM POLISTIRENA , PREKO KOGA JE IZVEDENA CEMENTNA KOŠULJICA .

LIMARSKI RADOVI SVA KRITIČNA

MESTA NA OBJEKTU, UVALE , PRELOMNE RAVNI , HORIZONTALNE I VERTIKALNE DILATACIJE , OPŠIVKE DIMNJAKA I VENTILACIJA , OLUČNE HORIZONTALE I VERTIKALE BIĆE IZVEDENI OD POCINKOVANOG ILI PLASTIFICIRANOG ALUMINIJUMSKOG LIMA PROPISNE DEBLJINE .

LIMARSKI RADOVI NA KROVU I FASADI LIMARSKI RADOVI NA KROVU OBUHVATAJU SLEDECE OBRADA OLUKA I OLUČNIH VERTIKALA OPŠIVANJE DIMNJAKA

RADOVE :

OBRADA OLUKA I OLUCNIH VERTIKALA OD LIMA DEBLJINE D = 0,55 MM OBOSTRANO POCINKOVANOG IZRADITI LEZEĆE OLUKE I OLUČNE VERTIKALE . LEŽEĆE OLUKE IZVESTI U PADU OD 0,5% PREMA OLUČNOJ VERTIKALI . VERTIKALNI OLUCI SU POPREČNOG PRESEKA Ø 15 CM I IZRAĐENI OD POCINKOVANOG LIMA. P OCINKOVANI LIMOVI OLUKA I OLUČNIH VERTIKALA BOJENI SU AKRILNOM BOJOM U TONU PO IZBORU PROJEKTANTA . OPŠIVANJE OPŠIVANJE

OKO DIMNJAKA OKO DIMNJAKA URADITI U RAVNOM ALUMINIJUMSKOM PLASTIFICIRANOM LIMU D = 0,8 MM PREMA DETALJIMA PROIZVOĐACA . RADIONIČKE CRTEŽE OBAVEZNO DOSTAVITI NA POTPIS PROJEKTANTU PRE IZVOĐENJA RADOVA .

17

POKRIVAČKI RADOVI POKRIVANJE

KROVA BIĆE IZVEDENO FALCOVANIM CREPOM. NAGIB KROVNIH RAVNI JE PRILAGOĐEN POSTOJEĆIM PROPISIMA I VRSTI POKRIVAČA .

OBRADA ZIDOVA, PODOVA I PLAFONA U STAMBENOM DELU OBRADA PODOVA U LOĐAMA I BALKONIMA ZAVRŠNA OBRADA PODOVA NA BALKONIMA

PREDVIĐENA JE OD PODNIH PROTIVKLIZNIH KERAMIČKIH PLOČICA U TONU PO IZBORU PROJEKTANTA .S OKLU URADITI OD ISTIH PLOČICA DIM .20 X10,SAMO BEZ PROTIVKLIZNE OBRADE . DIMENZIJE PLOČICA SU 20X20 CM I DEBLJINE 0,8 CM. POLAZU SE NA CEMENTNOM MALTERU U RAZMERI 1:3. F UGA IZMEĐU PLOČICA JE 1,2 CM I IZRADITI JE U RAZMERI 1:2 ( CEMENT - PESAK ). PAD OD 1% IZVESTI PREMA ODVODNOJ CEVI . PLOČICA MORA BITI I KATEGORIJE BEZ PRIMESA SOLI I KREČA .

UNUTRAŠNJA OBRADA I MATERIJALI PODOVI U STANOVIMA SU PROJEKTOVANI PREMA NAMENAMA PROSTORIJA (VIDI TABELE U GRAFICKIM PRILOZIMA ) I PREDVIĐENI SU KAO PLIVAJUĆI . PARKET HRASTOV KLASIČNI KLASE "STANDARD " D=2,2 CM POSTAVLJA SE NA CEMENTNU KOŠULJICU LEPLJENJEM . P OSLE HOBLOVANJA IZVRŠITI LAKIRANJE U TRI SLOJA LAKOM ZA PARKET . CEMENTNA KOŠULJICA SE RADI U SLOJU OD 3,8 CM. CEMENTNA KOŠULJICA SE POSTAVLJA PREKO PE FOLIJE I TVRDIH PLOČA MINERALNE VUNE U DEBLJINI OD 2 CM, SA PREKLAPANJEM SPOJNICA . UZ ZID JE OBAVEZNO MINERALNU VUNU STAVITI DO VISINE PODA ( UKUPNA VISINA PODA JE 8,0 CM). KOD PE FOLIJE PREKLOPI SE MORAJU IZVESTI KAO FALCOVANJE KOD LIMA. OBODNE PARKET LAJSNE SU HRASTOVE . KERAMICKE PLOČICE DIMENZIJA 20X20X0,8 CM I KLASE U BOJI I TEKSTURI PO IZBORU PROJEKTANTA POSTAVITI NA CEMENTNOM MALTERU , ŠIRINA FUGA 2 MM. U KUPATILIMA, KUHINJAMA I WC-U PREKO MINERALNE VUNE SE POSTAVLJA HIDROIZOLACIJA POD OZNAKOM D. U KUPATILIMA PADOVE IZVESTI PREMA SLIVNIKU . CEMENTNA KOŠULJICA ISPOD KADE U KUPATILIMA SE RADI CEMENTNA KOŠULJICA PREKO HIDROIZOLACIJE I MINERALNE VUNE SA PADOM PREMA REVIZIONOM OTVORU . MINIMALAN PAD 1%. PROSEČNA DEBLJINA 6,0 CM.

NAPOMENA:

NA KONTAKTU KADE SA OBODNIM ZIDOM POSTAVITI IZOFON (ORIOFON) TRAKU U ŠIRINI OD 5,0 CM (VIDI OPIS IZRADE KERAMIČKIM PLOČICA NA ZIDOVIMA ). SVE CEMENTNE KOŠULJICE URADITI SA GLAČANJEM DO CRNOG SJAJA . 18

ZIDOVI U STANOVIMA

SU ARMIRANO - BETONSKI ILI OD OPEKE. Z IDOVI OD ARMIRANOG BETONA MORAJU BITI LIVENI U GLATKOJ OPLATI , TAKO DA U SLEDEĆEM POSTUPKU , OVI ZIDOVI SE SAMO GLETUJU I BOJE. ZIDOVE OD OPEKE NA KANT ZIDATI U PRODUŽNOM MALTERU U RAZMERI 1:3:5 (CEMENT:KREČ:PESAK ). OBAVEZNO NA VISINI OD 2,10 M’ OD KOTE PODA, IZRADITI SERKLAZ VISINE 20,0 CM A SIRINE ZIDA . ZIDOVE MALTERISATI U JEDNOM SLOJU DEBLJINE 2 CM PRODUZNIM MALTEROM U ISTOJ RAZMERI . S VE IVICE MORAJU BITI HORIZONTALNE I VERTIKALNE , SA TOLERANCIJOM OD MAKSIMUMA 1 CM . GLETOVANJE IZVRŠITI IZ DVA SLOJA I POTOM ZIDOVE BOJITI POLUDISPERZIVNOM BOJOM U BELOM TONU . BOJENJE POLUDISPERZIVNOM BOJOM IZVRŠITI DVA PUTA .

ZIDOVI KUPATILA I WC-A OBLAŽU SE KERAMIČKIM PLOČICAMA I KLASE. DIMENZIJE I TON PO IZBORU PROJEKTANTA . POSTAVITI IH PO SISTEMU FUGA NA FUGU NA CEMENTNOM MALTERU . U KUHINJI PLOČICE POSTAVITI DO VISINE 150 CM OD PODA . U KUPATILU I WC-U PLOČICE POSTAVITI OD PODA DO PLAFONA.

PLAFONI SVE

TAVANICE URADITI U GLATKOJ OPLATI , TAKO DA SE GLETOVANJE MOŽE IZVRŠITI DIREKTNO NA BETONSKOJ PODLOZI . PRE GLETOVANJA , SVE TAVANICE , PO SKIDANJU OPLATE, OČISTITI , EVENTUALNE RUPE ZAMALTERISATI . U SLUČAJU DA IZ BILO KOJIH RAZLOGA NIJE POSTIGNUTA HORIZONTALNOST PLAFONA SA TOLERANCIJOM OD 1 CM HORIZONTALNOST SE MORA POSTICI STEMOVANJEM TAKVIH POVRSINA . POSTO SE ZAVRŠI GLETOVANJE U DVA SLOJA (DVE RUKE) BOJITI PLAFONE POLUDISPERZIVNOM BOJOM U DVA PREMAZA PREKO PRETHODNO IZVEDENE PODLOGE .

IZNAD POSLEDNJE

STAMBENE TAVANICE (IZNAD POTKROVLJA ) POSTAVITI BITUMENSKU LEPENKU KAO PARNU BRANU . P REKLOPE FORMIRATI FALCOVANJEM .

PREKO LEPENKE POSTAVITI TVRDE PLOČE MINERALNE VUNE . MEĐUSOBNO SPAJANJE OBEZBEDITI PRIKRIVANJEM LETAVA NA SPOJNICI . TAVANICA PREMA PODRUMSKIM PROSTORIJAMA JE SA DONJE STRANE OBLOŽENA TAROPOROM (6 CM). P RIČVRŠČIVANJE IZVRŠITI ISPUŠTANJEM BRKOVA OD POCINKOVANE ŽICE NA MESTU SASTAVA ČETIRI PLOČE.

OSTALE PROSTORIJE U OBJEKTU

PODOVI 19

U ULAZNOM VETROBRANU I STEPENIŠNOM PROSTORU POSTAVITI TVRDE PLOČE MINERALNE VUNE D=2 CM PREKO ARMIRANO -BETONSKE TAVANICE , A PREKO NJE POSTAVITI P.E. FOLIJU . P ROTIVKLIZNE KERAMIČKE PLOČICE 20 X20 CM U TONU PO IZBORU PROJEKTANTA SE POSTAVLJAJU NA MALTER . NA KONTAKTU PODA I ZIDA IZRADITI HOLKER DIMENZIJA 10X20 CM. VERTIKALNA STRANA PODESTA (OBRAZINA PODESTA) OBRAĐUJE SE AKRILNOM BOJOM . PODOVI U PODRUMSKIM I TEHNIČKIM PROSTORIJAMA I SL. SU OD CEMENTNE KOŠULJICE GLAČANE DO CRNOG SJAJA . STEPENIŠNE PLOČE SE OBRAĐUJU , POSLE GLETOVANJA POLUDISPERZIVNOM BOJOM . PODOVI OD CEMENTNE KOŠULJICE PREDVIĐENI SU U GARAŽI , I PODSTANICAMA I SVIM POMOĆNIM I TEHNIČKIM PROSTORIJAMA .

OBRADA ZIDOVA U STEPENIŠNOM

PROSTORU ZIDOVI SU PROJEKTOVANI KAO SENDVIČ ZIDOVI KOJI SE SASTOJE IZ ARM . BET. ZIDA 20,0 CM TERMOIZOLACIJE - MINERALNE VUNE 3,0 CM, RABIC I MALTER . PREMA STEPENIŠNOM PROSTORU ZIDOVI SE BOJE POLUDISPERZIVNOM BOJOM U DVA SLOJA U BELOM TONU . U OSTALIM ZAJEDNIČKIM ILI TEHNIČKIM PROSTORIJAMA PREDVIĐA SE BOJENJE ZIDOVA U DVA SLOJA POSNOM BOJOM DIREKTNO NA BETONSKOJ , MALTERISANOJ I DERSOVANOJ PODLOZI.

PLAFONI U KOMUNIKACIONIM

PROSTORIMA - VETROBRAN , STEPENIŠNI PROSTOR ITD. PLAFONE BOJITI POLUDISPERZIJOM U DVA SLOJA NA GLETOVANOJ POVRSINI . (OPIS ISTI KAO ZA PLAFONE U STANOVIMA ). U OSTALIM ZAJEDNIČKIM PROSTORIJAMA PLAFONE BOJITI POSNOM BOJOM U DVA SLOJA BEZ GLETOVANJA .

OPREMA: OPREMA U STANOVIMA JE STANDARDNA I PREDVIĐA SE OPREMA KUPATILA I WC- A. U KUHINJI SE PREDVIĐA ODGOVARAJUĆI BROJ ELEKTROPRIKLJUČAKA . U KUPATILU SE PREDVIĐAJU SLEDEĆI ELEMENTI : WC ŠOLJA , LAVABO OD KERAMIKE I KLASE , DOK JE KADA LIVENA EMAJLIRANA , OZIDANA . U PROSTORIJI WC-A PREDVIĐEN JE PIKOLO LAVABO I WC ŠOLJA .

DIMNJACI B EZ OBZIRA

NA CENTRALNO GREJANJE U SVAKOM STANU BIĆE PREDVIŠEN PO JEDAN DIMNJAK NA ETAŽI .

20

VENTILACIJA: S VE PROSTORIJE KOJE NEMAJU PRIRODNU VENTILACIJU ( KUPATILO , WC, OSTAVA ) VENTILIRAĆE SE PRINUDNOM VENTILACIJOM PREKO VENTILACIONIH KANALA . SVI VENTILACIONI KANALI SU ETAŽNI IZ DELOVA DIM . 41X25X25X19.

INSTALACIJE: SVE UNUTRAŠNJE

INSTALACIJE PROJEKOVANE SU PREMA VAŽEĆIM PROPISIMA I USLOVIMA ZA OVU VRSTU OBJEKTA . INSTALACIJA VODOVODA, UNUTRAŠNJA I SPOLJNA, IZVEŠĆE SE OD VODOVODNIH POCINKOVANIH CEVI DIMENZIJA PREMA HIDRAULIČKOM PRORAČUNU . INSTALACIJA KANALIZACIJE IZVEŠĆE SE OD KERAMIČKIH I PVC KANALIZACIONIH CEVI . DIMENZIJE GLAVNIH ODVODNIH KANALA U DONJEM RAZVODU DOBIJENE SU HIDRAULIČNIM PRORAČUNOM . PROJEKAT ELEKTROINSTALACIJA OBUHVATA UNUTRAŠNJU INSTALACIJU SLABE I JAKE STRUJE ( OSVETLJENJE , RAZVOD UTUČNICA , TELEFONSKU INSALACIJU , GROMOBRAN I UNUTRAŠNJU TV INSTALACIJU ,DOJAVU POŽARA ). G REJANJE OBJEKTA PREDVIĐENO JE IZ TOPLANE U ŽELEZNIKU PREKO PODSTANICE KOJA JE U OKVIRU OBJEKTA. SVE INSTALACIJE GREJANJA I VENTILACIJE OBUHVAĆENE SU PROJEKTOM MAŠINSKIH INSTALACIJA .S VE INSTALACIJE ĆE BITI IZVEDENE PREMA USLOVIMA NADLAŽNIH KOMUNALNIH KUĆA I U SKLADU SA VAŽEĆIM PRAVILNICIMA ,PROPISIMA I STANDARDIMA ZA TU VRSTU RADOVA . SVI PROJEKTI INSTALACIJA DATI SU KAO POSEBNI PRILOZI.

ŠEMA ORGANIZACIJE UPRAVLJANJA I RUKOVOĐENJA NA GRADILIŠTU DIREKTOR JE LICE

U PREDUZEĆU PREKO KOJEG SE OBEZBEĐUJE SPROVOĐENJE ZAKONA I IZVRŠENJE PROPISA . DIREKTOR ZAKLJUČUJE UGOVORE O RADU , RASPOREĐUJE OBRTNA SREDSTVA U OKVIRU PLANA , REŠAVA PERSONALNA PITANJA I ODREĐUJE POTREBNU DISCIPLINU U PEDUZEĆU . RUKOVODI NEPOSREDNO POSLOVIMA PREDUZEĆA . DUŽNOSTI SU MU DA SE STARA O SPROVOĐENJU ODLUKA UPRAVNOG ODBORA I DA PUTEM SVAKODNEVNOG ZALAGANJA I NEPOSREDNOG ORGANIZOVANJA RADA DELUJE NA IZVRŠENJE POSLOVNOG PLANA .

SEKRETAR VODI ADMINISTRACIJU , BOLESNIČKU KNJIGU, PERSONALNU SLUŽBU . KNJIGU NESREĆNIH SLUČAJEVA , RADNIČKU KARTOTEKU, PIŠE IZVEŠTAJE NA

21

OSNOVU PODATAKA DOBIJENIH OD EVIDENCIJE . TAKOĐE VODI PRIJAVU RADNIKA , U KOLIKO TO RUKOVODILAC NE POVERI TEHNIČARU .

DUŽNOSTI

ŠEFA GRADILIŠTA SU

:

-DA RUKOVODI SA SLUZBOM NA GRADILIŠTU -DA PO IZRADI PROJEKTA ORGANIZUJE GRADILIŠTE -DA IZRAĐUJE SVE POTREBNE KALKULACIJE ZA OBJEKAT -DA DAJE POTREBNA UPUTSTVA ZA PRAVILNO IZVOĐENJE RADOVA -DA KONTROLIŠE KVALITET MATERIJALA -DA NARUČUJE MATERIJAI ZA GRAĐENJE, DA SE STARA O NABAVCI , UGRAĐIVANJU ZANALSKIH RADOVA , MEHANIZACIJI , TRANSPORTNIM SREDSTVIMA , KAO I O POTREBNOM INVENTARU GRADILIŠTA -DA VODI STRUČNI NADZOR NAD SVIM ZAPOSLENIMA NA GRADILIŠTU -DA KONTROLIŠE RAČUNE ZANATLIJA PODNETE NA ISPLATU

KOMERCIJALISTA JE ODGOVORAN ZA KUPOVINU MATERIJALA , KOORDINACIJU NABAVKE , SKLADIŠTENJE I ODRŽAVANJE . T AKOĐE JE I DIREKTNO PREDPOSTAVLJEN MAGACIONERU KOJI VRĐI PRIJEM I SKLADIŠTENJE MATERIJALA , IZDAJE ALAT I VODI DOKUMENTACIJU O MAGACINSKOM POSLOVANJU . SEF OBEZBEĐENJA

JE DIREKTNO ODGOVORAN DIREKTORU , RUKOVODI RASPODELOM RADNIKA OBEZBEĐENJA NA CELOM GRADILIŠTU .

STRUČNI NADZOR U SKLADU SA ČLANOM 35. ZAKONA O IZGRADNJI OBJEKTA, STRUČNI NADZOR ODREĐUJE INVESTITOR . S TRUČNI NADZOR PODRAZUMEVA KVANTITATIVNE I KVALITATIVNE KONTROLE IZVOĐENJA RADOVA , A TAKOĐE I DINAMIKE IZVOĐENJA RADOVA , DINAMIKE REALIZOVANJA TMANSIJSKIH SREDSTAVA I PRIMENU MERA ZAŠTITE ŽIVOTNE I RADNE SREDINE . SVE PRIMEDBE STRUČNI NADZOR UPISUJE U GRAĐEVINSKI DNEVNIK I O SVEMU OBAVEŠTAVA INVESTITORA PROJEKTNI

TIM KOJI UPRAVLJA REALIZACIJOM PROJEKTA, TJ. GRAĐENJEM ,

SAČINJAVAJU :

-RUKOVODILAC -RUKOVODILAC -GEODETA, -POSLOVOĐE.

PROJEKTA , OPŠTIH POSLOVA I BEZBEDNOSTI ,

GLAVNA ODGOVOMOST RUKOVODIOCA PROJEKTA JE PLANIRANJE I KONTROLA REALIZACIJE PROJEKTA RADI DOSTIZANJA CILJEVA PROJEKATA UZ MINIMALNO KORIŠĆENJE RESURSA . T O IZMEĐU OSTALOG UKLJUČUJE FORMIRANJE PROJEKTNOG TIMA KOJ I ČINE :

22

-RUKOVODILAC OPŠTIH POSLOVA, -GEODETA, -POSLOVOĐE. RUKOVODILAC PROJEKTA ZNANJEM GLAVNE DELOVE PROJEKTA , TJ :

I ISKUSLVOM MORA DA POKRIJE SVE

-OBJEKTE PROJEKTA ( SISTEME , PROCESE I KORIŠĆENJE TOKOM AKTIVNOSTI PROJEKTA ) PROCES ILI DEO PROCESA IZVOĐENJA PROJEKTA ULAZNE RESURSE PROJEKTA ( OBRAZOVANJE , OBUKA , ISKUSTVO , EFIKASNOST , ITD ) -TEORIJU I PRAKSU RUKOVOĐENJA PROJEKTIMA, UKLJUČUJUĆI I DETALJNO POZNAVANJE SADRŽAJA PRIRUČNIKA ZA KONTROLU PROJEKTA KAO I ISKUSTVO NA MESTU POMOĆNIKA RUKOVODIOCA PROJEKTA .

NAJVAŽNIJI DELOVI POSLA RUKOVODIOCA PROJEKTA KOJI SE TIČU RADNE SNAGE SU: -PROCENA SPOSOBNOSTI RADNE SNAGE , RASPOREĐIVANJE RADNE SNAGE NA DUŽNOSTI , MOTIVISANJE RADNE SNAGE U RADU -KOMUNIKACIJA SA RADNOM SNAGOM . DALJE, MORA BITI SPOSOBAN DA EFIKASNO OBAVLJA FUNKCIJE TAKO DA GA LJUDI POŠTUJU . RUKOVODILAC

OPŠTIH POSLOVA I BEZBEDNOSTI NA GRADILIŠTU JE ODGOVORAN RUKOVODIOCU PROJEKTA . O N KOORDINIRA I IZVRŠAVA SLEDEĆE POSLOVE :

-KORESPODENCIJA -ULAZNI RESURSI -POSLOVI KOMERCIJALNE PRIRODE -POSLOVANJE OSOBLJA -RASPOLAGANJE INVETAROM -ISPORUKA MATERIJALA -SKLADIĐTE MATERIJALA -BEZBEDNOST RUKOVODILAC OPŠTIH POSLOVA I BEZBEDNOSTI JE ODGOVOMO LICE ZA BEZBEDNOST NA GRADILIŠTU . O N SE STARA O SPROVOĐENJU MERA BEZBEDNOSTI NA GRADILIŠTU , I MOTIVIŠE OSOBLJE FIRME NA ODRŽAVANJE TIH MERA . POSLOVOĐA

UPRAVLJA IZVOĐENJEM RADOVA KAO POMOĆNIK RUKOVODIOCA GRADILIŠTA I MORA DA BUDE SVO VREME NA GRADILIŠTU . O DGOVORAN JE ZA NAPREDOVANJE POSLA .DUŽNOSTI POSLOVOĐE SU:

-DA PRAVIINO

RASPOREDI RADNE SNAGE NA GRADILIĐTU TAKO DA NE NASTAJE

ZASTOJ -DA PRIKUPLJA TEHNIČKE PODATKE I MERE ZA GRAĐEVINSKU KNJIGU I POTREBE RAČUNOVODSTVA

23

GEODETA

JE DIREKTNO ODGOVORAN RUKOVODIOCU PROJEKTA. NJEGOVE AKTIVNOSTI SASTOJE SE U RAZMERAVANJU TERENA , OBELEŽAVANJU POTREBNIH VISINSKIH I POLOŽAJNIH TAČAKA NA TERENU I OBJEKTU, I PROVEN VERTIKALNOSTI KONSLRUKCIJE .

24

ELABORAT O UREĐENJU GRADILIŠTA I ZAŠTITA NA RADU BEZBEDNOST

I ZASTITA NA RADU U GRADJEVINARSTVU SU REGULISANA REPUBLICKIM ZAKONOM O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJU NA RADU ,Z AKONOM O PLANIRANJU I PRAVILNIKOM O ZASTITI NA RADU PRI IZVODJENJU RADOVA .

ZAKON O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJU NA RADU (SLUZBENI GLASNIK RS 101/05 ),KOJI JE KASNIJE IMAO NEKOLIKO XIMENA,SASTOJI SE OD DVA DELA. PRVI DEO SADRZI OPSTE ODREDBE I ISTICE DA JE ZASTITA NA RADU SASTAVNI DEO ORGANIZACIJE RADA I RADNOG PROCESA . Z ASTITA NA RADU OBUHVATA MERE I SREDSTVA KOJA SU NEOPHODNA ZA OSTVARIVANJE BEZBEDNIH USLOVA RADA .

DRUGI DEO SE ODNOSI NA OBEZBEDJENJE ZASTITE NA RADU I SADRZI ZAJEDNICKE ODREDBE , PREGLEDI I ISPITIVANJA ORUDJA ZA RAD ,RADNA MESTA SA POSEBNIM USLOVIMA , ORGANIZOVANJE ZASTITE NA RADU ,PRVA POMOC ,SPASAVANJE I EVIDENCIJA . VISE CLANOVA OVOG ZAKONA ODNOSI SE ZASTITU NA RADU U GRADJEVINARSTVU . INVESTITOR NOVIH I REKONSTRUISANIH OBJEKATA DUZAN JE DA PREDUZECU KOJE IZRADJUJE TEHNICKU DOKUMENTACIJU OBEZBEDI ODGOVARAJUCI PROJEKTNI ZADATAK SA DEFINISANIM PARAMETRIMA BEZBEDNOSTI NA RADU . P REDUZECE KOJE IZVODI RADOVE NA IZGRADNJI I REKONSTRUKCIJI OBJEKTA KOJI TRAJU DUZE OD SEDAM DANA DUZAN JE DA IZRADI PROPISANI ELABORAT O UREDJENJU GRADILISTA KOJI UZ PRIJAVU RADOVA DOSTAVLJA NADLEZNOJ INSPEKCIJI RADA . P REDUZECE JE DUZNO DA ORGANIZUJE POSLOVE ZASTITE NA RADU , KOJE MOGU DA OBAVLJAJU SAMO STRUCNI LJUDI ZA TE POSLOVE .P REDUZECE JE DUZNO DA SVAKI RADNIK BUDE OSPOSOBLJEN ZA ZASTITU NA RADU I DA JE ZASTICEN OD POVREDJIVANJA I DA JE OBUCEN ZA RAD KOJI OBAVLJA .TAKODJE JE DUZNO DA INSPEKTORU RADA OBEZBEDI ULAZAK U OBJEKTE ,GRADILISTA I RADNE PROSTORIJE I DA VRSI NADZOR U TOKU RADNOG VREMENA I DA MU DOSTAVLJA ODGOVARAJUCE PODATKE O ZASTITI NA RADU I DA NA NJEGOV ZAHTEV OTKLONI UTVRDJENE NEDOSTATKE I POTENCIJALNE OPASNOSTI .

CILJ

UREDJENJA GRADILISTA .OSNOVNI CILJ SVAKOG INVESTITORA I IZVODJACA NA ODREDJENOM GRADILISTU JE DA NA ISTMO OBEZBEDI USLOVE ZA BEZBEDNU I KVALITETNU RADNU SREDINU , SA CILJEM PRILAGODJAVANJA RADA I STO BOLJEG OCUVANJA FIZICKOG I PSIHICKOG INTEGRITETA ZAPOSLENIH .OBVE CILJEVE OSTVARUJE INZENJER ZASTITE NA RADU ILI LICE ZAPOSLENO NA POSLOVIMA ZASTITE NA RADU ( REFERENT ). Z APOSLENI U ZASTITI NA RADU NA GRADILISTU TREBA DA ODRZAVAJU DIREKTAN KONTAKT SAQ POSLODAVCEM , RADNICIMA ,SLUZBAMA ZA MEDICINU RADA , STRUCNIM USTANOVAMA I DRUGIM INSTITUCIJAMA OVE OBLASTI . O NI MORAJU DA PRUZAJU STRUCNE SAVETE I UPOZORENJA .

25

UPOZNAVANJE

SA PROBLEMOM I INFORMACIJE . O DGOVORNO LICE NA GRADILISTU JE DUZNO DA U IME INVESTITORA I IZVODJACA INSPEKCIJI ZASTITE NA RADU PRIJAVI POCETAK RADOVA I PRIKAZE ELABORAT O UREDJENJU GRADILISTA NAJMANJE SEDAM DANA PRE OTPOCINJANJA RADOVA .ODGOVORNA LICA MORAJU KONTINUALNO DA USAVRSAVAJU SVOJE ZNANJE I STRUCNOST KAO I DA SE STALNO INFORMISU O NAUCNIM I TEHNIOCKIM SAZNANJIMA PROFESIONALNOG RIZIKA ,A POSEBNO SA NAJPOGODNIJIM NACINOM ELIMINISANJA I UPRAVLJANJA RIZIKOM. INFORMACIJE I OSPOSOBLJENOST ZAPOSLENIH . ZAPOSLENI U PROCESU PROIZVODNJE I GRADNJE MORAJU BITI INFORMISANI I OSPOSOBLJENI ZA BEZBEDAN RAD NA ODREDJENOM RADNOM MESTA .OSPOSOBLJENOST PODRAZUMEVA OBUKU U OBLASTI ZASTITE NA RADU I Z ASTITE OD POZARA .OBUKU MORAJU DA IZARSE OSPOSOBLJENE I Z ATO OVLASCENE INSTITUCIJE . OPREMA I DRUGA SREDSTVA ZASTITE . NAKON UPOZNAVANJA SA PROCESOM RADA I IZVRSENE OBUKE, ZAPOSLENE NA GRADILISTU JE NEOPHODNO OSIGURATI ODGOVARAJUCOM ZASTITNOM OPREMOM U ZAVISNOSTI OD RADNOG MESTA .U ZASTITNU OPREMU SE UBRAJAJU ZASTITNI SLEM, ZASTITNO ODELO, RUKAVICE , ODGOVARAJUCE CIPELE SA METALNIM OJACANJEM NA VRHU PRSTIJU I DRUGA OPREMA PROPISANA ZAKONOM . U KOLIKO ZAPOSLENI IZ BILO KOG RAZLOGA ODBIJE DA KORISTI OPREMU, ODGOVORNO LICE JE DUZNO DA GA UDALJI SA GRADILISTA . EVENTUALNI POSETIOCI GRADILISTA U BILO KOM SVOJSTVU TAKODJE SU DUZNI DA NOSE ZASTITNU OPREMU. O DGOVORNO LICE JE DUZNO DA SA GRADILISTA UDALJI ZAPOSLENOG U ALKOHOLISANOM STANJU ILI DRUGOM STANJU KOJE UKAZUJE DA ZAPOSLENI NIJE SPOSOBAN ZA RAD NA BEZBEDAN NACIN .

MASINE ,UREDJAJI

I DRUGA OPREMA NA GRADILISTU . P RE OTPOCINJANJA RADA I UVODJENJA MASINA I OPREME U PROCES (KRANOVI ,MESALICE , DIZALICE , SKELE ITD.), ISTE JE POPTREBNO ISPITATI (ATESTIRATI ) OD STRANE OVLASCENE INSTITUCIJE . ODGOVORNO LICE JE DUZNO DA ATESTNU DOKUMENTACIJU CUVA NA GRADILISTU .TAKODJE JE NEOPHODNO ISPITIVANJE SVIH PRIVREMENIH INSTALACIJA NA GRADILISTU , KAO STO SU STRUJA (GRADILISTNI RAZVODNI ORMARI ) ILI DRUGI OPASNI MEDIJI . T AKVA ISPITIVANJA TAKODJE RADI OVLASCENA INSTITUCIJA SA ATESTIRANOM OPREMOM .

26

NAČIN SPROVOĐENJA KONTROLE IZVOĐENJA RADOVA INVESTITOR OBEZBEĐUJE STRUČNI NADZOR U TOKU GRAĐENJA OBJEKTA. ODNOSNO IZVOĐENJA RADOVA ZA KOJE JE IZDATO ODOBRENJE ZA IZGRADNJU . STRUČNI

NADZOR OBUHVATA : KONTROLU DA LI SE GRAĐENJE VRŠI PREMA ODOBRENJU ZA IZGRADNJU . ODNOSNO PREMA GLAVNOM PROJEKTU , KONTROLU I PROVERU KVALILETA IZVOĐENJA SVIH VRSTA RADOVA I PRIMENU PROPISA STANDARDA I TEHNIČKIH NORMATIVA ; PROVERU DA LI POSTOJE DOKAZI O KVALITETU MATERIJALA , OPREME I INSTALACIJA KOJI SE UGRAĐUJU ; DAVANJE UPUTSTVA IZVOĐAČU RADOVA ; SARADNJU SA PROJEKTANTOM RADI OBEZBEĐENJA DETALJA TEHNOLOŠKIH I ORGANIZACIONIH PREDANJA ZA IZVOĐENJE RADOVA I REŠAVANJE DRUGIH PITANJA KOJA SE POJAVE U TOKU IZVOĐENJA RADOVA .

STRUČNI

NADZOR MOŽE DA VRŠI LICE KOJE ISPUNJAVA USLOVE PROPISANE OVIM ZAKONOM ZA ODGOVONOG PROJEKTANTA ILI ODGOVONOG IZVOĐAČA RADOVA .U VRŠENJU STRUČNOG NADZORA NA OBJEKTU NE MOGU DA UČESTVUJU LICA KOJA SU ZAPOSLENA U PREDUZEĆU , ODNOSNO DRUGOM PRAVNOM LICU KOJE JE IZVOĐAČ RADOVA NA TOM OBJEKTU .L ICA KOJA VRŠE INSPEKCIJSKI NADZOR , KAO I LICA KOJA RADE NA POSLOVIMA IZDAVANJA ODOBRENJA ZA IZGRADNJU U ORGANU NADLEŽNOM ZA IZDAVANJE ODOBRENJA ZA IZGRADNJU . M INISTAR NADLEŽAN ZA POSLOVE GRAĐEVINARSTVA BLIŽE PROPISUJE NAČIN I POSTUPAK VRŠENJA STRUČNOG NADZORA U TOKU GRAĐENJA OBJEKTA .

PRAVILNIKOM O NAČINU I POSTUPKU VRŠENJA STRUČNOG NADZORA U TOKU GRAĐENJA OBJEKTA ( «S LUŽBENI GLASNIK REPUBLIKE S RBIJE », BROJ 105/03 ) BLIŽE JE PROPISAN NAČIN I POSTUPAK VRŠENJA STRUČNOG NADZORA U TOKU GRAĐENJA , REKONSTRUKCIJE , ADAPTACIJE I SANACIJC OBJEKLA . STRUČNI

NADZOR ODNOSI SE NA:

-PRIPREMNE RADOVE; -GRAĐEVINSKE I GRAĐEVINSKO ZANATSKE RADOVE; -UGRADNJU INSTALACIJA , POSTROJENJA I OPREME; -DRUGE RADOVE KOJI SE IZVODE U TOKU GRAĐENJA STRUČNIM

OBJEKATA .

NADZOROM OBEZBEĐUJE SE :

-KONTROLA DA LI SE GRAĐENJE

VRŠI PREMA ODOBRENJU ZA IZGRADNJU , ODNOSNO PREMA GLAVNOM PROJEKTU;

27

-REDOVNO I BLAGOVREMENO

PRAĆENJE KVALITETA RADOVA KOJI SE IZVODE I PROVERAVA DA LI SE PRI IZVOĐENJU SVIH VRSTA RADOVA PRIMENJUJU USLOVI I MERE UTVRĐENI ZAKONOM I DRUGIM PROPISIMA , STANDARDIMA I TEHNIČKIM NORMATIVIMA ; - KONTROLA I PROVERA KVALILETA IZVEDENIH RADOVA KOJI SE PREMA PRIRODI I DINAMICI IZGRADNJE OBJEKTA NE MOGU PROVERITI U KASNIJIM FAZAMA IZGRADNJE OBJEKTA ( RADOVI NA IZVOĐENJU TEMELJA , ARMATURE , OPLATE , IZOLACIJE …) -KONTROLA KVALITETA MATERIJALA , INSTALACIJA , UREĐAJA , POSTROJENJA I OPREME KOJI SE UGRAĐUJU U OBJEKAT , ODNOSNO KOJI SE POSTAVLJAJU I PROVERA DA LI SU ISTI SNABDEVENI POTREBNIM ATESTIMA , SERTIFIKATIMA I DRUGOM DOKUMENTACIJOM KOJOM SO DOKAZUJE NJIHOV KVALITET ; -KONTROLA USKLAĐENOSTI GRAĐENJA SVIH VRSTA RADOVA SA ODOBRENJEM ZA IZGRADNJU I GLAVNIM PROJEKTOM NA OSNOVU KOGA SE VRŠI GRAĐENJE OBJEKTA I BLAGOVREMENO PREDUZIMANJE MERA U SLUČAJU ODSTUPANJA GRADNJE OD GLAVNOG PROJEKTA; -BLAGOVREMENO UOČAVANJC PROMENA USLOVA GRADNJE OBJEKTA I PREDUZIMANJE POTREBNIH MERA U SLUČAJU DA TI USLOVI ULIČU NA DALJE IZVOĐENJE RADOVA ( PROMENE VRSTE TLA ILI DRUGIH PARAMETARA UTVRĐENIH GEOTEHNIČKIM ELABORATOM I DR.): PROVERAVANJE PRIMENE USLOVA I MERA ZA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE I ZAŠTITU SUSEDNIH OBJEKATA , INSTALACIJA , UREĐAJA , POSTROJENJA I OPREME; REDOVNO PRAĆENJE DINAMIKE GRADNJE OBJEKTA I USKLAĐENOSTI TE GRADNJE SA UGOVORENIM ROKOVIMA ; SARADNJA SA PROJEKTANTOM RADI OBEZBEĐENJA DETALJA TEHNOLOŠKIH I ORGANIZACIONIH REŠENJA ZA IZVOĐENJE RADOVA I PROUČAVANJA DRUGIH PITANJA KOJA SE POJAVE U TOKU IZVOĐENJA RADOVA LICE KOJE VRŠI STRUČNI NADZOR DAJE UPUTSTVA IZVOĐAČU RADOVA ,SARAĐUJE SA PROJEKTANTOM I PROJEKTANTSKIM NADZOROM U CILJU OBEZBEĐENJA PRAVILNE REALIZACIJE PROEKTANTSKOG KONCEPTA OBJEKTA I RADOVA I SARAĐUJE SA IZVOĐAČEM RADOVA U PRIMENI PROEKTA IZVEDENOG OBJEKTA I REŠAVANJU SVIH DRUGIH PITANJA KOJA SE POJAVE U TOKU IZVOĐENJA RADOVA . STRUČNI NADZOR SE OBEZBEĐUJE OD POČETKA GRAĐENJA OBJEKTA DO NJEGOVOG ZAVRŠETKA I IZDAVANJA UPOTREBNE DOZVOLE I OBUHVATA SVE FAZE GRAĐENJA .L ICE KOJE VRŠI STRUČNI NADZO ODREĐUJE INVESTITOR . O DNOSNO PREDUZEĆE ILI DRUGO PRAVNO LICE KOME INVESTITOR POVERI VRŠENJE STRUČNOG NADZORA TZV. NADZORNI ORGAN . STRUČNI NADZOR SE MOŽE OBEZBEDITI I ZA IZVOĐENJE POJEDINIH RADOVA NA GRAĐENJU OBJEKTA, KAO I NADZOR OD STRANE PROJEKTANTA OBJEKTA . NADZORNI ORGAN IMA PRAVO DA STALNO PRATI I KONTROLIŠE IZVOĐENJE RADOVA NA GRADILIŠTU , KAO I NA DRUGIM MESTIMA NA KOJIMA SE IZVODE RADOVI ZA POTREBE GRAĐENJA OBJEKTA . SVA ZAPAČANJA U TOKU VRŠENJA NADZORA , NADZORNI ORGAN UPISUJE U GRAĐEVINSKI DNEVNIK NA PROPISAN NACIN .

28

AKO NADZORNI

ORGAN U VRŠENJU STRUČNOG NADZORA UTVRDI DA JE IZVOĐAČ ODSTUPIO OD OSNOVNE KONCEPCIJE GRAĐENJA , PROJEKTOVANIH DETALJA , PREDVIĐENIH KVALITETA MATERIJALA KOJI SE UGRAĐUJU ILI U POGLEDU DRUGIH ELEMENATA KOJI BI UTICALI NA KVALITET RADOVA , UTVRĐENU PREDNOST OBJEKTA ILI NA PRODUŽENJE ROKOVA IZGRADNJE O TOME OBAVEŠTAVA INVESTITORA I IZVOĐAČA RADOVA I PREDUZIMA DRUGE MERE U GRANICAMA SVOJIH OVLAŠĆENJA . KADA UTVRDI NEPRAVILNOSTI ČIJE OTKLANJANJE NE TRPI ODLAGANJE , NADZORNI ORGAN OBAVEŠTAVA NADLEŽNOG INSPEKTORA RADI PREDUZIMANJA POTREBNIH MERA ( IZDAVANJA IZVOĐAČU RADOVA NALOGA ZA PREDUZIMANJE NEOPHODNIH MERA ZA SPREČAVANJE I OTKLANJANJE ŠTETNIH POSLEDICA , OBUSTAVLJANJE RADOVA U SVIM SLUČAJEVIMA KADA DOĐE DO ZAKLJUČKA DA SE PRI IZVOĐENJU RADOVA ODSTUPA OD TEHNIČKE DOKUMENTACIJE I KADA KONKRETNA ODSTUPANJA MOGU DA BUDU OD UTICAJA NA NOSIVOST , UPOTREBLJIVOST , TRAJNOST , CENU I OSTVARIVANJE PROJEKTANTSKOG KONCEPTA OBJEKTA ILI MOGU DA DOVEDU DO METERIJALNE ŠTETE I LJUDSKIH ŽRTAVA I DR. ). AKO JE U TOKU IZVOĐENJA RADOVA NEPHODNO ODSTUPATI OD TEHNIČKE DOKUMENTACIJE , NADZORNI ORGAN O TOME OBAVEŠTAVA INVESTITORA , RADI PREDUZIMANJA ODGOVARAJUĆIH MERA . - NADZORNI ORGAN U TOKU VRŠENJA STRUČNOG NADZORA PISMENO KONSTATUJE NAD KOJIM RADOVIMA VRŠI STRUČNI NADZOR , UOČENE NEDOSTATKE PRI IZVOĐEN U RADOVA , MERE KOJE PREDUZEO ILI JE NA NJIH UPUTIO IZVOĐAČA RADOVA ,ODNOSNO ODGOVOMOG IZVOĐAČA RADOVA , ROKOVE KOJE JE DAO ZA NJIHOVO OTKLANJANJE , PRIMEDBE U POGLEDU KVALITETA I DINAMIKE GRAĐENJA , KAO I DRUGE PODATKE KOJI SU BITNI ZA PRAĆENJE TOKA GRAĐENJA OBJEKTA. OVE PODATKE VRŠILAC STRUČNOG NADZORA UNOSI U GRAĐEVINSKI DNEVNIK . GRAĐEVINSKI DNEVNIK OVERAVAJU SVOJIM POTPISOM I PEČATOM NADZORNI ORGAN I ODGOVONI IZVOĐAČ RADOVA

NAČIN VOĐENJA GRADILIŠNE DOKUMENTACIJE, U CILJU EVIDENCIJE INFORMISANJA I STATISTIKE, KONTROLE IZVRŠENJA I OBRAČUNA TROŠKOVA PROIZVODNJE GRADILIŠNA

DOKUMENTACIJA JE SKUP DOKUMENATA KOJI SE ODNOSE NA PROCES REALIZACIJE PROJEKTA , ODNOSNO IZGRADNJE OBJEKTA , PROVERU ISPRAVNOSTI UGRAĐENOG MATERIJALA , OPREME I IZVRŠENIH RADOVA , KAO I NA PRAVA I OBAVEZE NEPOSREDNIH UČESNIKA U IZGRADNJI OBJEKTA , A KOJI TREBA DA BUDU STALNO DOSTUPNI NA GRADILIŠTU .U GRADILIŠNU DOKUMENTACIJU SPADA SLEDEĆA DOKUMENTACIJA :

1.ELABORAT O UREĐENJU GRADILIŠTA 29

ELABORAT O UREĐENJU GRADILIŠTA , PREDUZEĆE KOJE IZVODI RADOVE NA OBJEKTU, DUŽNO JE DA IZRADI I DA GA UZ PRIJAVU POČETKA RADOVA DOSTAVI NADLEŽNOJ INSPEKCIJI , I TO NAJKASNIJE OSAM DANA PRE POČETKA RADOVA . 2.GRAĐEVMSKI DNEVNIK I KNJIGA INSPEKCIJE KNJIGA INSPEKCIJE I GRAĐEVINSKI DNEVNIK VODE SE NA GRADILIŠTIMA NA KOJIMA SE GRADE OBJEKTI , ODNOSNO IZVODE RADOVI ZA KOJE JE PROPISANO PRIBAVLJANJE ODOBRENJA ZA IZGRADNJU , ODNOSNO IZRADA GLAVNOG PROJEKTA . KNJIGA INSPEKCIJE I GRAĐEVINSKI DNEVNIK VODE SE OD DANA POČETKA IZVOĐENJA RADOVA DO DANA ZAVRŠETKA IZGRADNJE OBJEKTA, ODNOSNO RADOVA I PREDAJE OBJEKTA INVESTITORU . VOĐENJE KNJIGE INSPEKCIJE I GRAĐEVINSKOG DNEVNIKA ZAKLJUČUJE SE DANOM IZVRŠENE PRIMOPREDAJE SVIH OBJEKATA I RADOVA IZMEĐU IZVOĐAČA RADOVA I INVESTITORA . K NJIGU INSPEKCIJE I GRAĐEVINSKI DNEVNIK OBEZBEĐUJE I VODI IZVOĐAČ RADOVA . PODATKE KOJI SE UNOSE U KNJIGU INSPEKCIJE I GRAĐEVINSKI DNEVNIK OVERAVA SVOJIM POTPISOM I PEČATOM ODGOVOMI IZVOĐAČ RADOVA . P ODACI UPISANI U KNJIGU INSPEKCIJE I GRAĐEVINSKI DNEVNIK NE MOGU SE BRISATI , ISPRAVLJATI , NAKNADNO MENJATI ILI DOPUNJAVATI . IZMENE I DOPUNE PODATAKA UPISANIH U KNJIGU INSPEKCIJE I GRAĐEVINSKI DNEVNIK VRŠE SE ISKLJUČIVO KAO NOVI UPISI , UZ OBAVEZNO NAVOĐENJE DANA UPISA . UPIS PODATAKA U KNJIGU INSPEKCIJE I GRAĐEVINSKI DNEVNIK VRŠI SE HEMIJSKOM OLOVKOM . IZVOĐAČ RADOVA JE DUŽAN DA KNJIGU INSPEKCIJE I GRAĐEVINSKI DNEVNIK ČUVA DO ISTEKA UGOVORENOG GARANTNOG ROKA ZA IZGRAĐENI OBJEKAT , ODNOSNO IZVEDENE RADOVE . IZVOĐAČ RADOVA JE DUŽAN DA KNJIGU INSPEKCIJE I GRAĐEVINSKI DNEVNIK , PO ISTEKU GARANTNOG ROKA , PREDA INVESTITORU . INVESTITOR JE DUŽAN DA ČUVA KNJIGU INSPEKCIJE I GRAĐEVINSKI DNEVNIK .

GRAĐEVINSKI DNEVNIK GRAĐEVINSKI

DNEVNIK VODI SE ZA GRADILIŠTE U CELINI , A AKO SE U OKVIRU GRADILIŠTA GRADE OBJEKTI KOJI SU PROSTOMO IZDVOJENI , PREDSTAVLJAJU NEZAVISNU FUNKCIONAINU CELINU I ZAHTEVAJU SPECIFIČNU ORGANIZACIJU GRAĐENJA . G RAĐEVINSKI DNEVNIK SE MOŽE ZA TAKVE OBJEKTE VODITI IZDVOJENO .

GRAĐEVINSKI DNEVNIK MOŽE SE VODITI POSEBNO ZA MONTAŽU UREĐAJA , POSTROJENJA I OPREME , A PO POTREBI MOŽE SE VODITI I ZA INSTALACIJE . GRAŽEVINSKI DNEVNIK SE VODI U OBLIKU POVEZANE I PECATOM IZVOĐAČA RADOVA OVERENE SVESKE SA DVOSTRUKO NUMERISANIM STRANAMA (ORIGINAL I KOPIJA ).

30

PRAVO UPISIVANJA ODGOVARAJUĆIH PODATAKA I ZAPAŽANJA U GRAĐEVINSKI DNEVNIK IMAJU : -ODGOVORNI IZVOĐAČ RADOVA , -NADZOMI ORGAN, KAO I -ODGOVONI PROJEKTANT AKO UČESTVUJE U VRŠENJU NADZORA . ODGOVORNI

IZVOĐAČ RADOVA SVAKODNEVNO UNOSI U GRAĐEVINSKI DNEVNIK :

- DATUM UNOĐENJA PODATAKA; - VREMENSKE PRILIKE (TEMPERATURA , PADAVINE - RADNO VREME: - ANGAŽOVANU RADNU SNAGU I MEHANIZACIJU ;

I SL .);

DRUGE OKOLNOSTI POD KOJIMA SE IZVODE RADOVI , A OD ZNAČAJA SU ZA SAGLEDAVANJE I KONTROLU USLOVA I ISPRAVNOSTI IZVOĐENJA RADOVA : - VRSTU

I KOLIČINU PRISPELOG MATERIJALA I PRODUKATA ; PROIZVOĐAČA MATERIJALA I PRODUKATA ; - POSTOJANJE PROPISANIH SERTIFIKATA O KVALITETU ISPORUČENOG MATERIJALA I PRODUKATA ; - VRSTU I POLOŽAJ RADOVA KOJI SE IZVODE (POZICIJA RADOVA ); -ORIJENTACIONU KONTROLU POJEDINIH RADOVA KOJI SU IZVRŠENI ; -IZVRŠENU KONTROLU RADOVA KOJI SU PRETHODILI RADOVIMA KOJI SE IZVODE (TEMELJNA JAMA, VLAŽNOST I STEPEN ZBIJENOSTI PODLOGA, OPLATA, ARMATURA I SL .) -NAČIN UGRAĐIVANJA ODGOVARAJUĆIH MATERIJALA I PRODUKATA (RUČNO , UZ PRIMENU ODGOVARAJUĆE MEHANIZACIJE I DR.); - NAČIN NEGE I ZAŠTITE VEĆ IZVEDENIH RADOVA (NEGOVANJE BETONA, ZAŠTITA OD PADAVINA I DR.); - UZORKE MATERIJALA KOJI SU DOSTAVLJENI NA KONTROLU SA OZNAKOM POLOČAJA RADOVA NA KOJE SE ODGOVARAJUĆI UZORAK ODNOSI ; -NEDOSTATKE ILI GREŠKE U TEHNIČKOJ DOKUMENTACIJI PO KOJOJ SE RADOVI IZVODE ; -NEPREDVIĐENE OKOLNOSTI KOJE ZAHTEVAJU IZMENU POSTOJEĆIH TEHNIČKIH RESENJA , ODNOSNO POVEĆAN OBIM UGOVORENIH RADOVA ILI IZVOĐENJE NAKNADNIH RADOVA (NEPREDVIĐENA SVOJSTVA TA, AKTIVIRANJE KLIZIŠTA , ARHEOLOŠKI NALAZI I DR.); -PODATKE O IZVRŠENIM INSPEKCIJSKIM PREGLEDIMA GRADILIŠTA I OSNOVNIM NALAZIMA I NALOZIMA NADLEZNOG INSPEKTORA , SA NAZNAKOM MERA KOJE. PO TIM NALOZIMA , TREBA PREDUZETI .

U GRAĐEVINSKI

DNEVNIK ULAČU SE I PISMENI NALAZI I DOKUMENTACIJA KOJA JE GRADILIŠTU DOSTAVLJENA OD STRANE INVESTITORA , ODGOVOMOG PROJEKTANTA I DRUGIH LICA .

31

NADZOMI ORGAN UNOSI U GRAĐEVINSKI NALOGE KOJI SE ODNOSE NA:

DNEVNIK PODATKE, ZAPAŽANJA I

- KVATITET I POSTOJANJE SERTIFIKATA ZA MATERIJAL I PRODUKTE KOJI SE UGRAĐUJU ; - KVALITET I POSTUPAK IZVRŠENJA POJEDINIH RADOVA ; - IZVRŠENI PREGLED RADOVA KOJI SE U KASNIJIM FAZAMA NE MOGU KONTROLISATI (TEMELJNA JAMA OPLATA ,ARMATURA I DR.); - POTPUNOST TEHNIČKE DOKUMENTACIJE I DOPUNSKA OBJASNJENJA PROJEKTANTA ; -VISAK UGOVORENIH , ODNOSNO NAKNADNIH RADOVA ; -DOPUNSKU TEHNIČKU I DRUGU DOKUMENTACIJU KOJA JE DOSTAVLJENA IZVOĐAČU RADOVA ; - PRIMEDBE I ZAPAŽANJA KOJA SU U GRAĐEVINSKI DNEVNIK UPISALA OVLAŠĆENA LICA ; -DRUGE PRIMEDBE I ZAPAŽANJA KOJA SMATRA KORISNIM ZA USMERAVANJE DALJEG PROCESA GRAĐENJA . ORIGINAL

GRAĐEVINSKOG DNEVNIKA ČUVA ODGOVORNI IZVOĐAČ RADOVA , A KOPIJU NADZORNI ORGAN , ZA SVE VREME GRAĐENJA OBJEKTA. O DGOVORNI IZVOĐAČ RADOVA UNOSI U KNJIGU INSPEKCIJE I GRAĐEVINSKI DNEVNIK I DOPUNSKE PODATKE O PROMENAMA NASTALIM U TOKU GRAĐENJA KOJE SE NAROČITO ODNOSE NA IZMENE PROSTOMOG I FUNKCIONALNOG OBUHVATA GRADILIŠTA (ZAVRŠETAK GRADNJE POJEDINIH OBJEKATA I NJIHOVO IZDVAJANJE IZ GRADILIŠTA , UKLJUČIVANJE NOVIH OBJEKALA , PROMENA NAMENE POJEDINIH OBJEKATA I SL .); PROMENE INVESTITORA , U CELINI ILI ZA POJEDINE OBJEKTE ; ANGAŽOVANJE I POČETAK RADA IZVOĐAČA POJEDINIH RADOVA I LICA KOJA RUKOVODE TIM RADOVIMA ; PROMENE U ORGANIZOVANJU STRUČNOG NADZORA NAD GRAĐENJE (NADZOMI ORGAN , NADZOMI ORGAN ZA POSEBNE RADOVE ); DRUGE PODATKE KOJI SE ODNOSE NA MEĐUSOBNE ODNOSE INVESTITORA , IZVOĐAČA RADOVA I DRUGIH ZAINTERESOVANIH SUBJEKATA ( PITANJA RADA VAN REDOVNOG RADNOG VREMENA , REŽIJSKI TROŠKOVI , VANREDNI TROŠKOVI I SL .).

KNJIGA INSPEKCIJE KNJIGA INSPEKCIJE

SE VODI ZA GRADILIŠTE KAO CELINU , ODNOSNO ZA SVE OBJEKTE I RADOVE KOJI SE IZVODE I ZA KOJE SE PRIBAVLJA ODOBRENJE ZA IZGRADNJU , ODNOSNO IZRAĐUJE GLAVNI PROJEKAT . K NJIGA INSPEKCIJE SE VODI U OBLIKU REGISTRATORA ( FASCIKLE ) SA MEHANIZMOM ZA POVEZIVANJE I SA JEDNOSTRUKO NUMERISANIM STRANAMA U GOMJEM DESNOM UGLU. NA POČETKU KNJIGE INSPEKCIJE , ODGOVORNI IZVOĐAČ RADOVA UNOSI I SVOJIM POTPISOM I PEČATOM OVERAVA PODATKE KOJI SE ODNOSE NA:

-DATUM POČETKA VOĐENJA

KNJIGE INSPEKCIJE

32

-NAZIV I POLOŽAJ GRADILIŠTA ( MESTO , ULICA , GRAĐEVINSKE PARCELE ILI SL. ) -INVESTITORA ( NAZIV , SEDIŠTE I DR. ) - IZVOĐAČA RADOVA ( NAZIV , SEDIŠTE I DR. ) -BROJ, VRSTU I DRUGE SPECIFIČNE OZNAKE OBJEKATA I RADOVA ČIJE SE IZVOĐENJE ORGANIZUJE U OKVIRU ISTOG GRADILIŠTA -STANJE RASPOLOŽIVE TEHNIČKE I DRUGE DOKUMENTACIJE U TRENUTKU ZAPOČINJANJA RADOVA -ODGOVORNOST IZVOĐAČA RADOVA ( IME I PREZIME, STRUČNA KVALIFIKACIJA , LICENCA , AKT O ODREĐIVANJU ODGOVORNOG IZVOĐAČA RADOVA I DR. ) -NADZORNI ORGAN ( IME I PREZIME, STRUČNA KVALIFIKACIJA , LICENCA , AKT O ODREĐIVANJU NADZORNOG ORGANA I DR. ) I NADZORNIH ORGANA ZA POSEBNE RADOVE , ODREĐENE OD STRANE INVESTITORA

PO VRŠENJU

INSPEKCIJSKOG NADZORA , NADLEŽNI INSPEKTOR UPISUJE U KNJIGU INSPEKCIJE PODATKE O UTVRĐENOM STANJU I DRUGA ZAPAŽANJA U VEZI SA IZVOĐENJEM RADOVA PRILIKOM SVAKOG INSPEKCIJSKOG UVIDA , A NAROCITO :

-DATUM IZVRŠENOG INSPEKCIJSKOG PREGLEDA -BLIŽI OPIS RADOVA I DOKUMENTACIJE KOJI SU BILI PREDMET INSPEKCIJSKOG PREGLEDA -ZAPAŽANJA I OCENE DO KOJIH JE DOŠAO U TOKU INSPEKCIJSKOG PREGLEDA I SUGESTIJE ZA OTKLANJANJE UOČENIH NEDOSTATAKA -NALOGE ZA PREDUZIMANJE MERA KOJE IZVOĐAČ RADOVA TREBA DA PREDUZME (ZABRANA ODREĐENIH RADOVA , PREDUZIMANJE HITNIH MERA BEZBEDNOSTI I SL.)

O UTVRĐENOM STANJU I DRUGIM ZAPAŽANJIMA NADLEŽNI INSPEKTOR MOŽE SAČINITI ZAPISNIK . K OJI POTPISUJE I PEČATOM OVERAVA I ODGOVORNI IZVOĐAČ RADOVA , I KOJI ČINI SASTAVNI DEO KNJIGE INSPEKCIJE . SVAKI UPIS U KNJIGU INSPEKCIJE NADLEŽNI INSPEKTOR OVERAVA SVOJIM POTPISOM . O DGOVORNI IZVOĐAČ RADOVA SVOJIM POTPISOM OVERAVA DA JE UPOZNAT SA NALAZIMA I NALOZIMA INSPEKTORA UNETIM U KNJIGU INSPEKCIJE .

KNJIGA INSPEKCIJE ČUVA SE NA GRADILIŠTU ZA SVE VREME IZVOĐENJA RADOVA , ZA ČUVANJE I UREDNO ODRŽAVANJE KNJIGE INSPEKCIJE ODGOVORAN ODGOVORNI IZVOĐAČ RADOVA .

JE

3.GRAĐEVINSKA KNJIGA GRAĐEVINSKU

KNJIGU VODI IZVOĐAČ RADOVA , A KONTROTIŠE I POTPISUJE JE I LICE OVLAŠĆENO OD INVESTITORA RADOVA . NAJČEŠĆEJE TO NADZORNI ORGAN . U GRAĐEVINSKOJ KNJIZI UPISUJE SE MESTO U KOJEM SE NALAZI GRADILIŠTE , VRSTA OBJEKTA KOJI SE GRADI , VRSTA IZVEDENIH RADOVA I OBRAČUN IZVEDENIH KOLIČINA RADOVA .

33

U GRAĐEVINSKU KNJIGU UPISUJU SE I IZRAČUNAVAJU SVE IZVEDENE KOLIČINE RADOVA . ZA SVAKU POZICIJ RADOVA , OSTAVLJA SE JEDNA STRANICA U KNJIZI . RADOVI SE OBRAČUNAVAJU , TAKO DA SE PRVO ODREDE JEDINIČNE KOLIČINE RADOVA ( NPR . U M² ILI M³ ), A ZATIM I STVARNO IZVEDENE KOLIČINE RADOVA . SVE IZVEDENE KOLIČINE RADOVA KOJE SU OVERENE OD RUKOVODIOCA RADOVA I NADZORNOG ORGANA , KASNIJE SE NE PROVERAVAJU . U GRAĐEVINSKOJ KNJIZI NE SME NISTA BITI BRISANO , VEĆ SE VRŠI ISPRAVKA UKOLIKO SU UNEŠENE POGREŠNE KOLIČINE RADOVA . UZIMAJUĆI U OBZIR DAJE UPRAVLJANJE PROJEKTIMA USTVARI UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM TOKOVIMA PROJEKTA, NAVODI NA ZAKLJUČAK DA JE GRAĐEVINSKA KNJIGA BAZNI DOKUMENT ZA PRAĆENJE REALIZACIJE PROJEKTA , JER JE TO JEDINI DOKUMENT KOJI VEOMA DETALJNO I KVALITETNO DAJE KVANTITATIVNE PODATKE O REALIZACIJI PROJEKTA, ODNOSNO SADRŽI KOLIČINE I VREDNOSTI IZVRŠENIH POJEDINAČNIH RADOVA NA GRADILIŠTU . NA PRIMER , PRIVREMENE SITUACIJE MOGU SE KVALITETNO URADITI JEDINO NA OSNOVU PODATAKA IZ GRAĐEVINSKE KNJIGE. 4.OSTALA GRADILIŠNA DOKUMENTACIJA PORED NAVEDENE DOKUMENTACIJE , PISANI DOKUMENTI ČIJE JE POSTOJANJE I ČUVANJE NA GRADILIŠTU OBAVEZNO SU: -UGOVOR O GRAĐENJU I NJEGOVE IZMENE I DOPUNE -ODOBRENJE ZA IZGRADNJU -ZAPISNIK O PRIMOPREDAJI GRADILISTA -PROPISNO OVERENA TEHNICKA DOKUMENTACIJA ZA IZGRADNJU OBJEKTA: GLAVNI PROJEKAT ( NA KOJEM JE NADLEZNI ORGAN OVERIO PRIJAVU POCETKA RADOVA ) ILI IZVODACKI PROJEKAT I DELAIJI NJEGOVE RAZRADE . ODNOSNO IZMENE I DOPUNE PREMA KOJIMA SE IZRADUJE PROJEKAT IZVEDENOG STANJA -PROJEKAT TEHNOLOGIJE GRADENJA -RADNA UPUSTVA I INSTRUKCIJE ZA OBAVLJANJE POJEDINIH VRSTA RADOVA -SEMA ORGANIZACIJE GRADENJA -DINAMICKI PLAN ( GANTOGRAM , MRCZNI PLAN. HISTOGRAMI RESURSA ) OVEREN OD STRANE INVESTITORA I IZVOĐAČA RADOVA -RADNI NALOG -KAMET -DOKUMENT O OBELEZAVANJU GRANICA GRADEVINSKE PARCELE, ODNOSNO REGULACIONE I GRADEVINSKE LINIJE -PRIJAVA ZAVRSETKA IZRADE TEMELJA, ODNOSNO POTVRDA NADLEZNOG ORGANA O ISPRAVNOSTI NJIHOVOG POLOZAJA -DOKUMCNTACIJA ZA OBEZBEDENJE SISTEMA KVALITETA ( POSLOVNIK KVALITETA PROCEDURE KVALITETA I ZAPISI O KVALITETU ) -ATESTI O KVALITETU UGRADENOG MATERIJALA I OPREME, ODNOSNO O KVALITETU IZVEDENIH RADOVA

34

-DOPUNSKE PONUDE, SA PRATECIM ANALIZAMA CENA -KOPIJE DOKUMENATA NA OSNOVU KOJIH JE VRSENA NAPLATA IZVRSENIH RADOVA U TOKU GRADENJA ( PRIVRCMENE SITUACIJE ) -CELOKUPNA KORESPODENCIJA GRADILISTA NASTALA U TOKU GRADENJA ( ZAHTEVI, NALOZI, IZVESTAJI , OBAVESTENJA I DR.) -DOKUMENTI SA REZULLATIMA PROBNOG RADA -ZAPISMK O IZVRSENOM TEHNICKOM PREGLEDN RADOVA -RUKOVODILAC PROJEKTA JE ODGOVORAN ZA EVIDENTIRANJE , CUVANJE , VAZNOST , STAMPANJE IDISTRIBUCIJU DOKUMENATA VEZANIH ZA PROJEKAT. T O PODRAZUMEVA : - PROVERU I ODOBRENJE -IZMENE U DOKUMENTIMA

PROVERAVA I OVERAVA ISTI PRAVNI SUBJEKT KOJI JE ODOBRIO ORIGINAINU DOKUMENTACIJU -KADA JE POTREBNO, OBEZBEDUJE SE SAMO TACNO IZDANJE , SVE IZMENE SE REGISTRUJU

UREĐENJE: UREĐENJE

TERENA JE PREDMET POSEBNOG PROJEKTA . G LAVNI PROJEKAT UREĐENJA I OZELENJAVANJA BIĆE URAĐEN NA BAZI ARHITEKTONSKO GRAĐEVINSKOG PROJEKTA, I AŽURIRANE GEODETSKE PODLOGE .

PROSTOR OKO OBJEKTA NAMENJEN POVRŠINAMA . PRILAZI OBJEKTU, KAKO KOLSKI VASILJEVIĆA I ULICE NOVA II.

JE PEŠAČKIM KOMUNIKACIJAMA I ZELENIM

TAKO I PEŠAČKI .SU IZ ULICE

ŽARKA

NAPOMENA: GLAVNIM

ARHITEKTONSKO GRAĐEVINSKIM PROJEKTOM OBUHVAĆENI SU SAMO RADOVI NA IZGRADNJI OBJEKTA . TROTOARI OKO OBJEKTA , PRILAZNE STAZE , OGRADA KOMPLEKSA , SPOLJNA RASVETA , UREĐENJE , IZGRADNJA I OPREMANJE PROSTORA ZA IGRU DECE NA OTVORENOM , OZELENJAVANJE I.T .D. SU PREDMET GLAVNOG PROJEKTA UREĐENJA I OZELENJAVANJA TERENA .

35

BEOGRAD JUN 2012.GOD.

ODGOVORNI PROJEKTANT

M ILANKA BRKOVIĆ D.I.A.

GRAFIČKA DOKUMENTACIJA

36