OPIS LIČNOSTI POMOĆU TIPOVA – tipologije ličnosti -

OPIS LIČNOSTI POMOĆU TIPOVA – tipologije ličnosti Izvori: Gordon Olport SKLOP I RAZVOJ LIČNOSTI 29-31; 50-62; 79-86; 383-388 Kelvin Hol, Gardner Lindzi TEORIJE LIČNOSTI 442-468 Boško Popovid BUKVAR TEORIJE LIČNOSTI 107-110

TEMPERAMENT Temperament se odnosi na: • karakteristične pojave emocionalne prirode jedne individue, uključujudi njenu osetljivost na emocionalni podsticaj, • njenu uobičajenu snagu i brzinu reagovanja, • kvalitet raspoloženja koje preovlađuje i sve osobenosti fluktuacije i intenziteta raspoloženja. Ove pojave se smatraju zavisnim od konstitucionalnog sastava i zato su uglavnom nasledne po poreklu. Temperament je, kao i inteligencija i telesna građa, “sirovi materijal” od koga se izrađuje ličnost.

NAJSTARIJA TIPOLOGIJA Temperament kao emocionalna podloga ličnosti, uslovljen je hemijom tela.

Kosmički elementi

Svojstva kosmičkih elemenata

Empedokle (450. g. pre n.e.)

Odgovarajudi telesni sokovi

Odgovarajudi temperamenti

Hipokrat (400. g. pre n.e.) Galen (150. g. pre n.e.) Krv Sangviničan

Vazduh

Topao i vlažan

Zemlja

Hladna i suva

Crna žuč

Melanholičan

Vatra

Topla i suva

Žuta žuč

Koleričan

Voda

Hladna i vlažna

Sluz

Flegmatičan

RAZLOZI ODRŽIVOSTI NAJSTARIJE TIPOLOGIJE Kvalitativno određenje temperamenata: • Koleričan – razdražljiv • Sangviničan – pun nade • Melanholičan – tužan • Flegmatičan – apatičan

Ova 4 tipa temperamenta se dobro uklapaju u različite mogude dimenzije temperamenta

FIZIOGNOMIJA I TEMPERAMENT Fiziognomske predstave četiri temperamenta

Najčuveniji fiziognomist Švajcarac Johan Kaspar Lavater (1741-1801): POSTOJI DOSLEDNOST LIČNOSTI I U UNUTRAŠNJIM ASPEKTIMA I U SPOLJAŠNJEM IZRAZU. Tvrdnje na kojima se zasniva fiziognomija, a koja nalaze podršku i u savremenim istraživanjima:

1. 2. 3.

O čoveku nam najviše otkrivaju izraz lica, pokreti i gestovi Kada vedi broj znakova ukazuje na istu stvar, zaključci su sigurniji Struktura kostiju, tekstura tela i sl. (konstitucija) otkrivaju ono što je urođeno i relativno nepromenljivo (temperament), a mišidna struktura i pokreti otkrivaju stečene crte ličnosti

Fiziognomija je otišla pod okrilje nadrilekara i šarlatana, tamo je i ostala.

TELESNA GRAĐA I TEMPERAMENT TELESNA GRAĐA

TEMPERAMENT

HORMONALNE I DRUGE GENETIČKE DETERMINANTE

Ako žlezde i drugi biohemijski činioci regulišu rast i ako imaju uticaja na unutrašnju klimu (nivo emocionalnosti i aktivnosti), onda na osnovu telesne građe možemo da donosimo zaključke o temperamentu, i obrnuto.

ILUSTRACIJE • HRIST je uvek naslikan sa vitkom figurom, a ne sa muskularnom ili debelom – uverenje da se povlačenje u sebe, povlačenje od sveta nalazi kod ljudi sa izduženim vitkim sklopom tela • CEZAR je voleo da oko sebe ima debele i dobrodudne ljude koji spavaju po celu nod, a plašio se onih koji su mršavi i gladnog izgleda koji mnogo misle

KREČMEROVA ZAPAŽANJA • Ernest Krečmer (nemački psihijatar, 1925.) uočio je da se pojedine vrste mentalnih oboljenja češde nalaze kod osoba određene telesne građe: o Manično-depresivna psihoza se češde javlja kod ljudi kratkog i debelog telesnog sklopa o Shizofrenija se češde javlja kod ljudi vitkog sklopa tela

KREČMEROVI TELESNI TIPOVI (SOMATOTIPOVI) Na osnovu spiska vedih delova tela i skupom opisa za svaki od njih, Krečmer razlikuje: • Piknički (kratak i debeo telesni sklop) • Atletski (četvrtast telesni sklop, snažne kosti i mišidi) • Astenički (izdužen i mršav telesni sklop) Krečmer je prevideo uticaj godina starosti na promene u telesnom sklopu. Preneo je zapažanja o obolelima na zdravu populaciju.

ŠELDONOVA ŠEMA ZA RAZLIKOVANJE SOMATOTIPOVA • Viljem Šeldon je razradio šemu za određivanje proporcije zastupljenosti svakog od 3 telesna tipa kod jednog lica (prečnici – 17 antropometrijskih mera, stavljeni u odnos prema visini tela, uzimajudi u obzir uzrast) • Jedno lice procenjujemo u pogledu zastupljenosti svakog od 3 osnovna somatotipa u njegovoj građi 3 osnovna somatotipa: • ENDOMORFNI – velika trbušna duplja, okruglasti sklop, slabo razvijene kosti i mišidi = piknički • MEZOMORFNI – četvrtasti sklop, krupne kosti, razvijeni mišidi = atletski • EKTOMORFNI – dugi mršavi ekstremiteti, male telesne šupljine i slabo razvijeni mišidi = astenički

NEDOSLEDNE MEŠAVINE SOMATOTIPOVA Pored 3 primarna sačinitelja telesne građe, postoji i mnoštvo sekundarnih sačinitelja, npr: • Displastičnost – različiti delovi tela imaju karakteristike različitih somatotipova • Ginandromorfnost – zastupljenost karakteristika telesne građe suprotnog pola • Fizička tekstura – od veoma grube do veoma tanane, lepota oblika i proporcija

Ekstremni endomorfni tip

Ekstremni ektomorfni tip

Ekstremni mezomorfni tip

VEZA TELESNIH TIPOVA I TEMPERAMENTA

Svaki osnovni somatotip u velikoj meri odgovara jednom osnovnom modelu temperamenta (procenjivanje na osnovu ukupno 60 crta od kojih po 20 pripada svakom tipu, svaka od 60 crta se ocenjuje ocenom od 1 do 7):

VISCEROTONIČAN (endomorfni tip): ljubav prema udobnosti, prema jelu, sporo reaguje,druželjubivost, ljubaznost, popustljivost, dubok san, potreba za ljudima kad je u nevolji SOMATOTONIČAN (mezomorfni tip): potreba za samopotvrđivanjem, energičan, potreba za fizičkim kretanjem i pustolovinama, težnja za dominacijom, rizikom, sredom, neposrednost u ponašanju, hrabrost, potreba za akcijom kada je u nevolji CEREBROTONIČAN (ektomorfni tip): odmeren u držanju i pokretu, brzo reaguje, napregnut, brižan, dutljiv, inhibiran, slabo spava, introvertan u mišljenju, potrebna mu je samoda kad je u nevolji

ISTRAŽIVANJA O POVEZANOSTI TIPOVA TEMPERAMENATA I SOMATOTIPOVA • Prva Šeldonova istraživanja ukazuju da je korelacija preko 0,80 • Kasnija istraživanja su pokazala da je ovo tvrđenje preterano – vedina nalaza ukazuje na umerenu korelaciju • Istraživanje Glikovih o delinkventima: među delinkventima se 2 puta češde javlja mezomorfni telesni sklop (atletski tip) nego kod nedelinkvenata

NA OSNOVU SPECIFIČNIH CRTA IZ SKALE ZA ODREĐIVANJE TEMPERAMENTA ODREDITE SOPSTVENI TEMPERAMENT Uporedite procenu na osnovu ove skale sa sopstvenim dominantnim somatotipom. Da li su ove dve vaše procene saglasne (kako predviđa Šeldonova tipologija)?

ŠPRANGEROVA TIPOLOGIJA ZASNOVANA NA VREDNOSNIM ORIJENTACIJAMA • Eduard Špranger govori o idealnim tipovima, a ne o stvarnim ljudima • Ne očekuje da se ti tipovi mogu nadi u čistom obliku • Idealni tipovi su samo šeme za razumevanje dokle je neko lice stiglo u organizovanju svog života • Idealni tipovi povezani su sa 6 tipova vrednosti koji su u različitim stepenima privlačni individuama koje oko njih grade jedinstvo svog života

6 TIPOVA VREDNOSTI 1. 2.

3.

4. 5.

6.

TEORIJSKI TIP – dominantno interesovanje je otkrivanje istine, glavni cilj je da sređuje i sistematizuje svoje znanje (intelektualac, naučnik, filozof) EKONOMSKI TIP – dominantno interesovanje za ono što je korisno, praktično: proizvodnja, tržište, potrošnja, nagomilavanje opipljivog bogatstva (poslovan čovek) ESTETSKI TIP – orijentacija ka estetskim vrednostima: ljupkost, simetrija, sklad (umetnik ili neko ko uživa u umetničkim epizodama života) SOCIJALNI TIP – najviša vrednost je ljubav prema ljudima, takav čovek je ljubazan, saosedajan, nesebičan POLITIČKI TIP – prvenstveno se interesuje za vlast, teži da bude vođa, žele ličnu mod, uticaj i slavu; ova težnja ne mora da bude povezana sa dubokim zadiranjem u politiku RELIGIJSKI TIP – najviša vrednost je jedinstvo, traži da shvati kosmos kao celinu, da se poveže s njegovom celokupnošdu; ljudi religijskog tipa mogu biti “imanentni mistici” (afirmišu život i aktivno učestvuju u njemu) i “transcedentalni mistici” (povlače se od života, askete)

STUDIJA VREDNOSTI • Olport, Vernon i Lindzi su osmislili instrument za ispitivanje vrednosnih orijentacija ka Šprangerovim idealnim tipovima • Studija vrednosti ukazuje na preovlađujudu sklonost ka izboru određene vrednosti • Instrument se sastoji od:  30 izbora između dve vrednosti (svaka je jednak broj puta uparena sa preostalih 5)  15 kombinacija od po 4 vrednosti koje se rangiraju

PRVI DEO STUDIJE VREDNOSTI 6. Za koju od slededih grana studija vi smatrate da de se dokazati da je važnija za čovečanstvo: a) matematika b) teologija 7. Koju biste funkciju savremenih vođa vi smatrali kao važniju? a) da dovede do ostvarenja praktičnih ciljeva b) da podstakne svoje sledbenike da se više zainteresuju za prava drugih 8. Kada prisustvujete nekoj svečanoj ceremoniji (crkvenoj ili akademskoj, svečanom uvođenju u dužnost itd.) jeste li više zadivljeni: a) bojom i sjajem same svečanosti b) uticajem i snagom grupe KOJE VREDNOSNE ORIJENTACIJE ISPITUJU NAVEDENE STAVKE?

DRUGI DEO STUDIJE VREDNOSTI 10. Šta biste od slededih stvari više voleli da radite za vreme vašeg idudeg letnjeg odmora (ako bi to vaše sposobnosti i drugi uslovi dozvoljavali): a) Da pišete i objavite neki originalni esej ili članak iz biologije b) Da boravite u nekom usamljenom delu zemlje gde biste mogli da uživate u lepoti predela c) Da učestvujete u nekom lokalnom teniskom ili drugom atletskom takmičenju d) Da steknete iskustvo u nekoj novoj grani zanimanja 11. Da li vam velika dela i pothvati u otkridu sličnom Kolumbovom, Magelanovom, Berdovom i Amundsenovom izgledaju značajno zato što: a) Predstavljaju čovekovo savlađivanje modnih sila prirode b) Doprinose našem poznavanju geografije, meteorologije, okeanografije, itd. c) Združuju ljudske interese i međunarodna osedanja širom sveta d) Doprinose svaki na svoj skroman način konačnom razumevanju univerzuma KOJE VREDNOSNE ORIJENTACIJE ISPITUJU NAVEDENE STAVKE?

JUNGOVA TIPOLOGIJA Zasniva se na razlikovanju stavova našeg JA: • introvertovanost – posmatranje sopstvenih unutrašnjih zbivanja • ekstravertovanost – posmatranje spoljašnjih događaja Obuhvatnija slika dobija se njihovim povezivanjem sa osnovnim funkcijama svesnog dela psihe: • racionalne funkcije  Mišljenje – ljudi kod kojih preovlađuje ova funkcija logički rasuđuju i drže se činjenica  Čuvstvo – ljudi kod kojih preovlađuje ova funkcija procenjuju stvarnost na osnovu ličnog utiska, cenjenja, naklonosti ili antagonizma • iracionalne funkcije (ne protive se razumu, samo su van oblasti razuma)  Osećaji – osedaj daje konkretne činjenice ili predstave sveta putem čula  Intuicija – intuiciji naklonjeni ljudi “filtriraju” podatke kroz nesvesno i to im omogudava da otkriju skrivene mogudnosti implicitno date u čulnim podacima, ne drže se činjenica, originalni su

OSNOVNI TIPOVI I PODTIPOVI INTROVERTOVAN Introvertovan-racionalan tip

EKSTRAVERTOVAN

Introvertovan-iracionalan tip

Ekstravertovan-racionalan tip

Ekstravertovan-iracionalan tip

Introvertovani mislilac

Introvertovani osedajan čovek

Introvertovani čulni tip

Introvertovani intuitivni tip

Ekstravertovani mislilac

Ekstravertovani čuvstveni (osedajni) tip

Ekstravertovani čulni tip

Ekstravertovani intuitivni tip

Nepraktičan, društveno inhibiran, ima hrabre zamisli i prisilnu želju za saznanjem

Nerazmetljiv, tih,zagonetan, preosetljiv

Miran, estetski osetljiv,zanese n, nepristrasan kad posmatra međuljudske odnose

Nastran, sneva na javi, potpuno utonuo u svoje misli

Drži se učvršdenih pravila, donekle je dogmatičan

Konzervativan, poštje autoritete, veoma je osedajan

Teži prijatnosti, druželjubiv, prilagodljiv

Kritičan u društvenim odnosima, može postati talentovani preduzimač ili političar

Većina ljudi ima oba stava (i introvertovani i ekstravertovani) i zato se teško razlikuju. Ravnoteža stavova se tumači načelom da je jedan stav razvijeniji u svesti, a drugi se srazmerno više razvija u nesvesnom.

GDE BISTE SVRSTALI SEBE U OKVIRU OVE TIPOLOGIJE?

ZAŠTO SE KORISTE TIPOLOGIJE I ŠTA NAM ONE GOVORE? • Tipologije predstavljaju pokušaj klasifikacije ljudske prirode • Tipologije su pogodne jer su široke i obuhvatne i olakšavaju nam opis ličnosti Međutim: • Tipologije nikada ne mogu da obuhvate celu ličnost bez ostatka • Na osnovu tipologija mi samo znamo da su neki ljudi u izvesnom pogledu slični jedni drugima

• Ne postoji idealna kategorizacija ljudskih bida koja uključuje sve mogude aspekte i dimenzije i koja omogudava jasnu klasifikaciju svakog pojedinca bez ostatka • Svaka kategorizacija – tipologija ukazuje na jednu skupinu – sindrom svojstava koja su obično, ali ne i uvek, u vezi • ŠPRANGER zagovara upotrebu idealnih tipova • Idealni tipovi nisu rezultat proučavanja stvarnih ljudi, ved proizvod promišljanja • Idealni tipovi nam samo olakšavaju opis tipičnog predstavnika neke grupe, a ne pretpostavljamo da i stvarno postoji savršen predstavnik određenog tipa