Operativni Sistemi Windows, Linux, Mac

Fakultet Tehničkih Nauka

Seminarski rad Predmet:Operativni Sistemi 1 Tema: Windows, Linux, Mac

SADRŽAJ

UVOD..................................................................................................................... 3 ISTORIJA I RAZVOJ.................................................................................................. 4 WINDOWS.............................................................................................................. 6 LINUX..................................................................................................................... 8 MAC..................................................................................................................... 10 RAZLIKA IZMEDJU OPERATIVNIH SISTEMA............................................................12 ZAKLJUČAK........................................................................................................... 15 LITERATURA......................................................................................................... 16

2

UVOD

U računarstvu, operativni sistem (OS) je skup programa i rutina odgovoran za kontrolu i upravljanje uredjajima i računarskim komponentama kao i za obavljanje osnovnih sistemskih radnji. Operativni sistem objedinjuje u celinu raznorodne delove računara i sakriva od krajnjeg korisnika detalje funkcionisanja ovih delova. Operativni sistem stvara za korisnika radno okruženje koje rukuje procesima i datotekama, umesto bitovima, bajtovima i blokovima podataka. Većina operativnih sistema dolazi sa aplikacijom koja obezbedjuje korisnički interfejs za rukovanje operativnim sistemom, kao što su interpreter komandne linije i grafički korisnički interfejs. Dodatno, operativni sistem omogućava pokretanje drugih, korisničkih, programa kao što su editori, prevodioci i internet pretraživači. Mrežni operativni sistem je druga vrsta operativnog sistema. Postoje mnogi više ili manje poznati/korišćeni operativni sistemi od Unix-a, Linux-a do MacOS-a, od Windows-a do OS/2, od RISC OS-a do BeOS-a… U ovom Seminarskom radu detaljnije će biti objašnjeno šta je to ustvari operativni sistem, tj. biće objašnjen pojam operativnog sistema, njegova istorija, funkcije i konačno obradjeni neki od najpoznatijih.

3

ISTORIJA I RAZVOJ

Pod pojmom operativnog sistema u klasičnom smislu podrazumijeva se "softver potreban za izvršavanje (aplikativnih) programa i za koordinaciju aktivnosti računarskog sistema. Taj softver može obuhvatati procedure raspodele resursa računarskog sistema, kontrole ulazno-izlaznih operacija, upravljanja memorijom, upravljanja podacima, prevodjenja programskih jezika itd. Operativni sistem često se naziva kontrolno-upravljački softver i on omogućava rad hardverskih delova (rad procesora sa ostalim delovima sistema). Pod njegovom kontrolom se nalazi rad računarskog sistema, a programi operativnog sistema veliki su programi koji se bitno ne razlikuju od drugih programa, razlika je samo u veličini programa i složenosti primene opštih programskih tehnika. Računar ne može raditi bez programa operativnog sistema, a naravno, isti računar može raditi sa više operativnih sistema. Prve verzije IBM kompatibilnih personalnih računara bile su u stanju da na monitoru ispisuju samo znakove (slova, brojeve i nekoliko specijalnih znakova). Problemi koji su pratili sve ovo bili su u tome što je čovek morao naučiti komande i tekstualno okruženje tj. što i računar može odgovarati samo tekstom, pa su manje mogućnosti rada sa slikama, grafikama, raznim šemama i sl. Razvoj računarske industrije dovodi do toga da na monitoru u jednom trenutku imate jednu aktivnost, zatim podelite ekran na jasno ograničene površine, a u svakoj od tih površina imate neku aktivnost. Najpoznatiji grafički način rada je zasnovan na Windows-ima (prozorima) i ovdje imamo pojavu da svaki prozor funkcioniše nezavisno. Razvoj operativnih sistema pratio je i razvoj raznih zlonamernih programa (virusa, trojanaca, spyware-a itd.) kojima je jedan od glavnih ciljeva krađa podataka od korisnika npr. brojeva kreditnih kartica, a sa druge strane i razvoj Online zajednica (Security Foruma) koji pomažu korisnicima da zaštite svoje računare od pomenutih zlonamernih programa i hackera upotrebom raznovrsnih programa za zaštitu npr. Anti-Virusa, Firewalla itd. kao i stručnim savetima za uspešnu zaštitu. Takođe, razvoj operativnih sistema je pratio i razvoj hardvera, tako da razlikujemo četiri generacije operativnih sistema. Prvu koja se javlja pedesetih godina prošlog veka i obuhvata monoprogramski rad, drugu generaciju za koju se veže nastanak i primena multiprogramskih i multiprocesorskih operativnih sistema i rada u realnom vremenu. Treća generacija pripada periodu od sredine šezdesetih do sredine sedamdesetih i kod nje su važni opštenamenski operativni sistemi sa različitim režimima rada i četvrta generacija operativnih sistema koja je najsavremenija i podržava koncept baze podataka i model distribuirane obrade podataka. Uporedo sa razvojem operativnih sistema povećava se i broj funkcija kao skupova zadataka koje programi operativnih sistema efikasno izvršavaju.

4

Kako bi se omogućila efikasnost svih računarskih resursa, u svakom operativnom sistemu moraju biti na odredjen način rešene opšte funkcije, a to su:         

Upravljanje zadacima obrade (Job Management) Upravljanje podacima (Data Management) Upravljanje ulazom i izlazom (Device Management) Upravljanje memorijom (Memory Management) Obrada prekida (Interrupt Handling) Dodeljivanje procesora (Processor Scheduling) Zaštita (Protection) Podržavanje daljinske obrade (TP Monitoring) Interpretiranje i izvodjenje kontrolno-upravljačkih naredbi (J/CL)

Postoji jako veliki broj operativnih sistema, a najpoznatiji su:   

Windows Linux Mac

5

WINDOWS

Microsoft Windows OS, ili skraćeno Windows, je operativni sistem (skr. OS) sa grafičkim interfejsom, kreiran od strane kompanije Microsoft. Trenutno je najpopularniji operativni sistem u upotrebi i koristi se na gotovo svim računarima. Microsoft Windows se po prvi put javlja 1985. godine. Najnovija verzija sistema je Windows 8.1 koji je objavljen 2013. godine. Microsoft Windows omogućava jednostavno pokretanje Windows aplikacija i organizovanje podataka (eng. File Management). Postoji mnogo aplikacija koje dolaze zajedno sa Microsoft Windows operativnim sistemima, koje daju osnovne aplikativne mogućnosti. To su obično Internet Explorer - standardni Microsoftov web preglednik, Windows Media Player - program za pregledanje i/ili preslušavanje medijskih fajlova (muzika, video, fotografije), Windows Explorer - built-in program koji osigurava upravljanje podacima (datoteke/fajlovi i direktoriji/folderi, a u novijim verzijama sadrži i menadžera .zip fajlova, kao i .iso image fajlova kod Windows 8/8.1),

Slika – Tipični Microsoft Windows XP desktop

6

Microsoft je prvo razvio MS-DOS i Windows je logični sled za razvoj operativni sistema MSDOS dodavanjem grafičkog korisničkog interfejsa nakon pojave Apple Macintosh 1984. na tržištu, koji je bio zasnovan na principima grafičkog korisničkog interfejsa, kao i korištenja miša kao jedne od glavnih korisničkih ulaznih jedinica. Windows 1.0 se pojavio 1985. godine, ali nije bio široko rasprostranjen, kao i Windows 2.0, koji su po performansama, izgledu i korisničkom osjećaju grafičkog interfejsa daleko zaostajali iza Apple Macintosh, Atari ST i Commodore Amiga računarima. Tek od 1990. godine, kada su se pojavili Windows 3.0 i Windows NT 1993. godine, možemo govoriti o širokoj rasprostranjenosti tog operativnog sistema. Nakon kupovanja privatnog servisa Hotmail te reklamiranja na istom portalu, Microsoft Windows je postao najprepoznatljiviji operativni sistem, pa je stekao ogromnu popularnost.

Slika – Istorija Microsoft Windows logo-a Dosta ljudi vole Microsoft Windows zbog toga što je jednostavan za korištenje i učenje. Microsoft Windows također dobro radi sa mnogim različitim hardverskim komponentama i uređajima.

7

LINUX

Linux ili GNU/Linux je operativni sistem za računare. Jedan je od najpoznatijih primjera slobodnog softvera i razvoja putem otvorenog koda. Za razliku od drugih operativnih sistema (kao na primer Windows-a i Mac OS-a) njegov kod je dostupan javnosti i svako ima pravo da ga slobodno koristi, menja i redistribuira.

Slika – Linux Mint Gloria Reč "Linux" se odnosi samo na kernel Linux-a ali se često (i pogrešno) koristi kao naziv za za celi operativni sistem (takodje GNU/Linux) baziran oko tog jezgra i broja biblioteka i alata iz GNU projekta. Više stotina Linux distribucija sadrže razni softver zajedno sa GNU/Linux kernelom. U početku, Linux su razvijali i koristili entuzijastični studenti. Od tada, Linux je dobio podršku od strane velikih kompanija kao što su IBM i Novell za upotrebu na serverima i počinje da ulazi u upotrebu i na ličnim (personal-osobnim) kompjuterima. Promoteri i analitičari tvrde da za ovaj uspeh treba zahvaliti njegovoj nezavisnosti od bilo kakvog centralnog proizvodjača, niskom trošku, tj. besplatnosti, sigurnosti i pouzdanosti.

8

Linux je originalno razvijan za Intel 386 mikroprocesore a danas podržava niz mikroprocesora i računarskih platformi. Upotrebljava se u rasponu od ličnih računara do superkompjutera i integrisanih sistema kao što su mobilni telefoni i lični video rekorderi. Linux je u svojoj prvoj verziji objavljen u oktobru 1991, kada je, tada dvadesetjednogodišnji finski student Linus Torvalds svoj sistem objavio pod ličnom licencom, ali već 1993 u verziji kernela 0.99.10 Linux je objavljen pod GNU licencom. Kasnije Linus komentariše tu odluku kao najbolju koju je doneo vezanu za Linux, jer tek ovaj korak Linuxu omogućava brzo razvijanje i proširenje. GNU projekat je pokrenut 1984. s ciljem da se razvije kompletan unixoidni operativni sistem koji je potpuno slobodan: GNU sistem. GNU predstavlja akronim za "GNU's Not Unix" - "GNU nije Unix". Komponente iz GNU sistema danas su uklopljene u linux sisteme, pa mnogi iz FSF-a i njihovi fanovi linux nazivaju "GNU/linux". Linux kernel je napravljen, kao i većina drugih modernih sistema, po uzoru na Unixa. To znači, između ostalog, da se zasniva na potpunoj abstrakciji i virtualiziciji svih hardverskih komponenti. Upravo to je i glavna funkcija kernela. Pored toga u kernelu je implementirana funkcionalnost multitaskinga (obavljanje više zadataka odjednom), kontrola procesa, kontrola memorije itd. Na samom početku Linux kernel je bio monolitske gradje, što znači da je sva funkcionalnost zajedno sa drajverima implementirana u jednom kernel-imageu. Ovakva arhitektura se brzo ispostavila kao lošom, jer svaka i najmanja izmena može da predstavlja izmenu celog kernela. Danas je Linux hibridno-monolitan, što znači, da je veliki deo drajvera, koji nisu neophodni za sami start kernela, implementirani kao moduli koji se za vreme upotrebe uvoze ili izvoze iz kernela.

Slika – Linux logo

9

MAC

Mac OS ili Macintosh Operating System (Macintosh operativni sistem) je operativni sistem za Apple Macintosh računare. Bio je prvi komercijalno uspešan operativni sistem sa grafičkim interfejsom koji je bio revolucionaran u to vreme. Ljudi koji su zaslužni za nastanak Macintosh hardvera i softvera su Bill Atkinson, Chris Espinosa, Joanna Hoffman, George Crow, Burrell Smith, Jerry Manock, Jef Raskin i Andy Hertzfeld. Zanimljivo je reći da najveću bitku vode sa Microsoft-om, koji je navodno ukrao prvi grafički dizajn Macintosh-a pa se još dan danas vode polemike oko toga. Cilj ovih ljudi je bio da učine računar lakšim za upotrebu upravo preko grafičkog interfejsa jer je dotad MS-DOS bio najzastupljeniji. I do danas Mac OS se aktivno razvija i već je u pripremi nova verzija računara, kao i operativnog sistema.

Slika – Mac OS X Leopard Važno je napomenuti da se u martu 2006. desila svojevrsna revolucija kada su Mac-ovi u pitanju: do tada Apple računari, bazirani na Motorolinim procesorima, prelaze na Intel-ove procesore, čime su praktično otvorena vrata za upotrebu Mac OS i na "običnim" PC računarima. Do tada jedine verzije Mac OS-a za PC bile su one nelegalne "crack-ovane" verzije. Do tada neprevaziđeni Windows OS napokon je dobio jakog konkurenta.

10

Još zanimljiviji je podatak da je sredinom aprila 2006. sam Apple ponudio software Boot Camp kojim se omogućava korištenje Windows OS na Mac računarima .

Slika – Mac logo

11

RAZLIKA IZMEDJU OPERATIVNIH SISTEMA

Windows i Mac: Oba sistema imaju panele za podešavanje svega onoga što je bitno za funkcionisanje sistema: izgleda, ponašanja, radne površine, zaštitnika ekrana, radne trake (Dock/Taskbar), jezika i regionalnih podešavanja, zaštite, pretrage, pristupa za lica sa posebnim potrebama, displeja, štednje energije, tastature, miša, štampača, zvuka, mreže, Bluetootha, deljenja fajlova i štampača, korisnika, vremena i datuma, nadogradnje, govora, bekapa, fontova, kolor menadžmenta, opcija foldera, pristupa Internetu, obaveštenja, roditeljske kontrole, povraćaja, sinhronizacije i konfiguracije sistema. Paralele između dva grafička interfejsa su retke, ali se mogu povući između Mission Controla, koji se može porediti sa funkcijom Aero Flip 3D u Windowsu (dugme ’Windows’ u kombinaciji sa dugmetom ’Tab’) i opcije Launch Pad, koja se može porediti sa Start menijem, iako ima dosta razlika. Kada su u pitanju aplikacije, sistemi se preklapaju u onima poput programa za automatizaciju, fajl menadžera, kalkulatora, igara (iako ih Windows ima više), video plejera, muzičkog plejera, pregledača Weba, sticky notes-a, naprednog tekst editora i skupa alatki kao što su monitoring program, skript editor, konzola, disk menadžment, slikanje sadržine ekrana, skeniranje, bluetooth transfer, migracioni asistent, neka vrsta terminala i alatka za očitavanje informacija o sistemu i hardveru. Razlike su ono što svaki od ovih sistema svrstava u nešto što odgovara odredjenoj grupi korisnika. Što se podešavanja tiče, razlike su drastične. Windows ima mnogo više opcija koje služe IT stručnjacima i poslovnim korisnicima, dok Mac ima dosta opcija koje služe dizajnerima i grafičarima. Što se grafičkog interfejsa tiče, Mac OS nudi više virtuelnih desktopa i još jedan način za pregled aplikacija na celom ekranu pored standardnog, koji u stvari izdvaja aplikaciju na drugi virtuelni desktop preko celog ekrana. Mana u odnosu na Windows je to što se widgeti mogu koristiti samo na virtuelnom desktopu koji se zove Dashboard. Što se samog vizuelnog izgleda tiče, oba operativna sistema izgledaju veoma lepo, ali je to najviše stvar ukusa. Kada su aplikacije u pitanju, na Mac-ovom operativnom sistemu je mnogo jednostavnije upravljanje programima jer nema registry baze. Zahvaljujući tome, velika većina programa je portabilna i može biti smeštena bilo gde na skladišnoj memoriji. Što se aplikacija tiče, situacija je slična kao i kod podešavanja, mada ima i nekih odstupanja. Windows od korisničkih aplikacija ima Media Center, koji se koristi za upravljanje svim multimedijalnim fajlovima, uključujući TV i Blu-Ray, DVD maker koji se koristi za pravljenje multimedijalnih DVD diskova, Sound Recorder koji služi za osnovno snimanje zvuka, Remote Desktop Conection koji služi za udaljene konekcije ka drugim računarima i obezbedjivanje veze ka tom računaru, Math Input Panel, Paint koji služi za crtanje, kao i osnovnu obradu fotografije sa funkcijama poput opsecanja (crop), Notepad koji je najkorisniji za gubljenje stilova kod teksta, 12

čarobnjake za povezivanje na standardni ili mrežni projektor, Tablet PC alatke, kao i specifične alate za održavanje samog sistema poput Disk Cleanupa, Disk Defragmentera, naprednog resurs monitora i aplikacije za Remote Assistance, a od sistemskih Private Character Editor, aplikaciju za proveru radne memorije računara, Action Center koji služi za bitna obaveštenja o stanju sistema, alatka za test performansi, Windows Defender koji služi za zaštitu od špijunskih i drugih zlonamernih programa, Administrative Tools, Services i Print Management. Iz svega ovoga vidi se da je ovaj operativni sistem, pored toga što je odličan za biznis i IT korisnike, odličan i za zabavu zbog dobrog medijskog centra i alata za pravljenje multimedijalnih DVD diskova, uz podršku za crtanje i osnovne akcije nad fotografijama, ali i da je mnogo kompleksniji za održavanje. Mac-ov operativni sistem ima prednost kod aplikacija koje su korisničke, poput App Storea, koji olakšava kupovinu i preuzimanje besplatnih aplikacija iz velike baze, imenika, iClouda, koji omogućava razmenu fajlova medju Mac računarima, Maila za preuzimanje e-pošte, aplikacije Find My Mac koja olakšava pronalaženje računara kada je ukraden, rečnika, aplikacije AirDrop za direktnu razmenu fajlova sa drugim Mac korisnicima, Facetime video chata, kalendara, iChata za ćaskanje preko nekoliko različitih protokola za chat, aplikacije za pregledanje PDF dokumenata, aplikacije za pravljenje grafikona od matematičkih formula i mrežne alatke koja je odlična za administratore, a takodje i aplikacija za dizajnere i muzičare kao što su Garage Band, koji omogućava snimanje audio zapisa na više kanala i njihovu montažu, iMovie, koji služi za montažu video materijala, iPhoto koji služi za sređivanje fotografija po albumima, Photo Booth koji služi za fotografisanje, kolorimetra i aplikacije za snimanje podkastova. Iz ovoga možemo zaključiti da Mac OS ipak nije samo za kreativce, kakvo je popularno mišljenje, već ima i neke alatke koje su korisne administratorima (mrežne alatke), učenicima i prosečnim korisnicima, a koje Windows u poslednjoj iteraciji nema ili ih je izgubio – kao što su imenik, klijent za e-poštu i chat, iako mu je, naravno, najjača strana i dalje kreativna sekcija. Poslednja razlika koju bismo naglasili jeste mogućnost pokretanja različitih operativnih sistema na računarima. Bitna razlika za prosečnog korisnika je u tome što se pomoću aplikacije Boot Camp Windows lako podiže na Mac računaru, dok se Mac OS uz dosta komplikacija može podići samo na specijalno sklopljenom PC računaru. Windows i Linux: Windows programi imaju svoje alate za instalaciju, dok je kod Linuxa stvar nešto drugačija i praktičnija. Aplikacije se preuzimaju preko interneta iz lične prodavnice softvera (slično kao na Android Play Store-u), nadograđuju kad je potrebno, pa su čak dodatno optimizovane za distribuciju koju koristite. Naravno, tu su i DEB ili RPM paketi koje bi mogli usporediti sa Windows “Setup.exe” vodičima kroz instalaciju – nakon pokretanja instaliraju program pa dodaju prečice za pokretanje, ali nisu univerzalni već zavise od distribucije koju koristite (Debian, Fedora, openSUSE itd.) Nakon prelaska na Linux ljudi se lako zbune jer su u stalnoj potrazi i forsiranju toga da datoteka ima nastavak. Na Windows-u .txt je tekstualna datoteka, dok je na Linux-u dovoljno samo ime datoteke, recimo Projekt123, bez ikakvog nastavka. Linux zna o kojoj vrsti datoteke se radi, izgledom ikone će vam predstaviti o čemu je reč u pregledaču datoteka, a čak se i iz terminala uz naredbu file ime-datoteke može saznati o kakvoj vrsti datoteke je reč.

13

Na Windows-u imena datoteka se najčešće pišu kombinacijom velikih i malih slova, i on ne prepoznaje mala i velika slova. Međutim, na Linux-u, npr. “Projekat123” nije isto kao i “projekat123”. Datoteka “projekat123” je napisana malim početnim slovom i samim tim na Linuxu je sasvim različita od datoteke “Projekat123”. Na Windows-u je tvrdi disk podeljen na par particija – one najčešće nose naziv C:, D: itd, po čemu ih razlikujemo. Na C: se obično nalazi sistem i osnovni podaci korisnika kao što je sadržaj Mojih dokumenata i sl., dok se na D: u praksi stavljaju filmovi i slične veće stvari. Na Linux-u postoji root particija koja je rezervisana samo za sistem i aplikacije koje će se instalirati. Za pristup root particiji potreban je root pristup. Tu je i /home particija, koja sadrži sve podatke korisnika (dokumenti, muzika, slike itd.), kao i postavke odredjenih instaliranih programa. Linux će prikazati i ostale particije koje imate na sistemu, uključujući Windows NTFS particije. Iz Windows-a se može pristupiti Linux particijama, ali samo uz pomoć odredjene aplikacije. Windows je softver čiji kod nije dostupan. Ponekad, kad se nešto sruši, iskoči prozor sa greškom i tu stvari staju. Taj bug rešiće zaposleni u Microsoft-u, ali tek nakon što saznaju za njega. Sa druge strane, Linux je otvoreni sistem i korisnici doprinose njegovom poboljšanju. Ako se nešto sruši, korisnici često bug prijave onima koji razvijaju sistem i on se brzo reši.

14

ZAKLJUČAK

Operativni sistem je jedan od ključnih dijelova računara. Bez operativnog sistema i aplikativnih programa, računar je samo gomila beskorisne elektronike. Bez operativnog sistema, aplikativni softver ne bi mogao da koristi resurse računara. Pri samoj odluci o kupovini računara, moramo se i odlučiti za operativni sistem koji ćemo koristiti. U zavisnosti od platforme koju smo odabrali, u ponudi imamo veliki broj operativnih sistema. Na našem tržištu PC računara dugo su vladali (i još uvijek vladaju) komercijalni operativni sistemi kompanije Microsoft - Windows /XP/Vista/7/8/8.1. Kao alternativu ovim skupim

komercijalnim sistemima mogu se navesti GNU/Linux operativni sistem koji je stabilan, pouzdan, veoma moćan, koji dolazi sa kompletnim razvojnim softverom (C, C++, Fortran, Perl…), koji posjeduje odlične mrežne mogućnosti, koji je lak za nadogradnju i održavanje, koji podržava višeprocesorski rad, čiji je kod otvoren i svima je dostupan, koji se stalno razvija i usavršava i koji je povrh svega toga sasvim besplatan.

15

LITERATURA

1. 2. 3. 4. 5.

http://bs.wikipedia.org/wiki/Microsoft_Windows http://bs.wikipedia.org/wiki/Linux http://bs.wikipedia.org/wiki/Mac_OS http://www.sk.rs/2012/02/sksc01.html http://www.linuxzasve.com/za-pocetnike-10-bitnih-razlika-izmeduwindowsa-i-linuxa

16