Omraam Moć misli

Omraam Mikhael Aivanhov

Moć misli Naslov originala: PUISSANCES DE LA PENSEE Propovedanja i izlaganja učitelja Omraam-a Mikhael-a Aivanhov-a su isključivo usmena. Njegova dela su sačinjena na osnovu njegovih improvizovanih konferencija koje su stenografisane ili snimljene na magnetofonske trake.

1

Pred jednom takvom neizvesnošću moguće je da počnete da sumnjate do tačke da poželite da sve ostavite i da se i vi upustite u aktivnost u kojoj je lako videti rezultate. Možete, ali jednoga dana, čak i usred najvećih uspeha, osetićete da vam nešto nedostaje. To je neizbežno, jer niste dotakli najhitnije, jer još ništa niste posadili na području svetlosti, mudrosti, ljubavi, snage, večnosti. Ono Što treba razumeti jednom zauvek jeste da duhovni rad sadrži izuzetno suptilnu materiju koja izmiče našim uobičajenim istraživačkim moćima. Radovi koje je moguće ostvariti na duhovnom planu isto su tako stvarni kao oni koji se izvrše na fizičkom planu. Kao što je na fizičkom planu stvarnost da testerišete drva ili pravite supu, na duhovnom planu je isto tako stvarno da gradite građevinu, pokrećete snage, usmeravate strujanja, osvetljavate svest. što se to ne vidi samo znači da se radi o različitoj

1 STVARNOST DUHOVNOG RADA I Čovek je očigledno bolje pripremljen za rad na materiji nego na duhovnosti jer su instrumenti kojima utiče na materiju, njegovih pet čula, mnogo bolje razvijeni od instrumenata koji mu omogućuju prilaz duhovnom svetu. Upravo zato mnogi koji krenu duhovnim putem imaju utisak da ništa ne postižu i ostaju obeshrabreni. Koliko njih kaže: "Sta znači ovaj rad u kome nikad ne vidimo ostvarenje? Kad radimo na fizičkom planu imamo bar neke rezultate: nešto je promenjeno, sagrađeno ili porušeno. Pa i intelektualni rad daje vidljive rezultate: sve smo obrazovaniji, sposobniji da rasuđujemo, da se izrazimo povodom te i te stvari." Sve je to tačno. Želite da sagradite kuću: posle nekoliko nedelja kuća je tu, vidljiva, opipljiva. Ali, ako želite da stvarate na duhovnom planu, niko ništa ne vidi, ni vi, ni drugi. 2

materiji. Uostalom, onaj ko zaista živi u duhovnom svetu nema potrebu da stvarnost koju oseća oko sebe bude toliko vidljiva i opipljiva kao ona iz fizičkog sveta. Ali vremenom ona isto tako može da se ostvari. Ako ne poznajemo ove zakone, ako očekujemo da odmah vidimo rezultate svog duhovnog rada, obeshrabrujemo se i rušimo ono što smo do tada sagradili. Jer toliko suptilnu materiju je veoma lako vajati, modelirati. Zato, u zavisnosti od toga koliko je ubeđen, postojan ili ne, čovek gradi ili razgrađuje. često on sagradi, a zatim brzo posle toga poruši, ne dozvolivši potpuno ostvarenje svog rada. Ali materijalno ostvarenje se neizbežno dogodi jednoga dana. Uostalom, ako upitate prosvetitelje oni će vam odgovoriti da: sve što vidite na zemlji je ostvarenje eteričnih elemenata koji su vremenom dostigli ovaj stepen gustine i materijalizacije.

Dakle, ako imate veru i strpljenje da nastavite započeti posao, uspećete da ostvarite na fizičkom planu sve što poželite. Ali ako kažete: "Ja već godinama želim stvari koje se ne ostvaruju!" - to je zato što ne znate kako se radi, ili pak iz određenih razloga vaše želje još ne mogu da se ostvare. Ako se vaše želje odnose na kolektiv, na celo čovečanstvo, svakako da su teže ostvarive nego ako se odnose samo na vas. Dok vi želite mir u svetu, toliko ljudi želi rat! I očigledno je da se njihova želja suprodstavlja ispunjenju vaše. Ne treba se zbog toga obeshrabrivati. Šta kaže Isus u Jevanđelju? "Tražite najpre Carstvo Božje i Njegovu Pravdu i sve ostalo će vam biti dodato." Samo traženje Božjeg Carstva u sebi nosi sopstvenu nagradu. Duhovni i materijalni posao su dve različite

3

stvari. Treba znati šta očekivati, a šta ne očekivati. Od duhovnog rada treba očekivati svetlost, mir, harmoniju, zdravlje, inteligenciju da; ali očekivati novac, slavu, zahvalnost ili obožavanje gomile - ne, vi tada mešate dva sveta i bićete nesrećni. Ne treba očekivati nikakve materijalne prednosti od duhovnih aktivnosti. Ono što stvarate još će dugo ostati nevidljivo, neopipljivo. Slikovito rečeno - razlika između duhovnika i materijaliste je u tome što duhovnik sa sobom nosi svoju kuću svuda gde ide! Da, duhovnik čije su riznice unutar njega samog nikada ne može biti odvojen od njih, čak ni u smrti. Jer samo unutrašnja ostvarenja pripadaju čoveku, samo ona imaju korene u njemu, i kada treba da ode na drugu stranu, on u svom duhu i duši ima drago kamenje (kvalitete, vrline) koje odnosi sa sobom, i njegovo ime je upisano u knjigu večnog života. Dakle, duhovnik je bogat u onoj meri u kojoj je svestan da su prava bogatstva duhovna.

Ako njegova svest nije osvetljena, on ne poseduje ništa, on je - siromašni jadnik. Materijalista ima nekoliko spoljnih dobara koja poseduje za izvesno vreme i to mu daje prividnu prednost nad duhovnikom. Na duhovniku je da razume u čemu je njegova stvarna nadmoć, u suprotnom - on je izgubljen. Evo: Veličina i beda duhovnika - o tome treba napisati knjigu! Bogatstvo duhovnika je nešto izuzetno suptilno, čak nedokučivo, ali ako je svestan tog blaga, on poseduje Nebo i zemlju, dok drugi poseduju negde nekakvo malo parče zemlje. Neko će reći: "Ali ja razumem. Razumem da su samo duhovna posedovanja trajna i sigurna, da nam u stvari ništa materijalno ne pripada zauvek, da materijalno jednoga dana moramo napustiti jer ga je nemoguće poneti sa sobom na onu stranu. Ali i pored toga što znam da sam u

4

zabludi, više volim da još živim ovaj život materijaliste, on mi se sviđa." E da, nažalost je tako: kada intelekt razume nadmoć jedne stvari, a srce želi drugu, šta će volja da učini? Ona će slediti želju srca, ona čini uvek ono što se dopada srcu. Da biste želeli da živite ovaj život, širok, prostran, bogat, treba ga voleti. Razumeti ga - nije dovoljno. Moja uloga je da vam dam objašnjenja, činjenice i još mnogo toga, ali da vas nateram da volite duhovni život, to ne mogu. Svakako da mogu na neki način da utičem na vas. Kada neko nešto voli, ta ljubav je zarazna i može da ima uticaja na druge, jer svako ljudsko biće može da prenese, daruje drugome neki element od onoga što poseduje; čak i cveće, kamenje i životinje to mogu da učine. Moguće je, znači, da se nešto od moje ljubavi prema blistavosti božanskog sveta prenese na vas. Ali

od vas zavisi da li ćete prihvatiti taj uticaj. Uvek činim sve što je u mojoj moći da vam razjasnim koji put je u vašem interesu da sledite, ali je na vama da imate želju da biste išli tim putem. Kada nešto volite, nešto vas tera da mu se približite. Kada ste gladni, osećate ljubav prema hrani i odmah ustajete da je tražite po policama ili u radnjama. I za sve ostalo je isto tako. Ako volite duhovni život ne možete da ostanete inertni, skrštenih ruku: nešto će vas terati da date izlaz toj ljubavi, činićete sve što je u vašoj moći da biste zadovoljili potrebu za duhovnim životom. Kao zaključak može da se kaže da je potrebno da Učitelj jasno izloži učenicima u čemu se sastoji duhovni život i zašto je važno da se približite tom životu, a na učeniku je da ga voli i da ga živi. Učitelj daje svetlost, a učenik svojim srcem iskazuje da li voli ili ne, dok primena

5

sledi automatski. Vidite li kako je to jasno: svetlost dolazi od Učitelja, ljubav od učenika, a kretanje je rezultat obojice. Pretpostavite da je Učitelj lampa - učenik koji oseća ljubav prema gradivu približava se lampi i počinje da čita. Sve bogatstvo duhovnika nalazi se u njemu samom i u svesnosti koju ima; ako nije svestan ovog bogatstva, on je siromašniji od svih materijalista: materijalista poseduje bar nešto, dok on nema ništa. Ali ako duhovnik nauči da proširi svoju svest, da preko misli stupi u vezu sa svim uzvišenim dušama univerzuma i da primi njihova znanja, njihovu svetlost, njihovu radost - koji materijalista može da se poredi sa njim? Čak i drago kamenje i dijamanti blede pred sjajem svih unutrašnjih riznica, pred sjajem jedne blistave duše, svetlećeg duha koji zrači. Duhovnik, kome je svest prostrana i osvetljena

bogat je kao Gospod, znači mnogo bogatiji od bogataša koji poseduje samo bogatstvo na zemlji. Materijalista ne zna da je Božji naslednik, on uvek misli da je naslednik svoga oca, dede ili ujaka, a to je tako malo. Duhovnik oseća da je naslednik Boga i da se to bogatstvo koje treba da nasledi nalazi u njegovom duhu. Sve dok ne uspete da mislite na ovaj način, bićete uvek siromašni i bedni. Primetićete: "Biti naslednik Boga! Kakve nam to priče pričate? " Nisu to priče. Kada se osvetli vaša svest, vi ćete zaista osetiti da ste naslednik Gospoda. Ljudi koji vežbaju da naročito razviju intelektualne sposobnosti, čine to na uštrb drugih mogućnosti istraživanja a naročito ostvarenja: tanani život svemira izmiče njihovom ispitivanju i njihovoj aktivnosti. Sišavši u materiju oni su zaboravili svoje božansko poreklo,

6

više se ne sećaju koliko je ono bilo moćno, mudro i lepo. Sada su obuzeti zemljom: eksploatisati je i masakrirati da bi se obogatili. Ali dolazi doba kada, umesto da im je pažnja okrenuta uvek spoljašnjem svetu, potražiće ponovo put ka unutrašnjosti: neće izgubiti nijednu od mogućnosti koju su sticali vekovima i hiljadama godina (jer će njihov silazak u materiju za njih ostati izvanredna tekovina) ali neće biti isključivo usredsređeni na takvo gledište svemira pa će otići u istraživanje drugih područja još bogatijih i stvarnijih i u tim područjima će ostvariti delo sinova Božjih. Jer treba znati: kada jedno biće zaista posveti svoj život svetlosti, njegov rad je od odlučujuće važnosti za svetske poslove. Bilo da je poznat ili nepoznat, on je centar, toliko važno žarište da se ništa ne događa bez njega, on usaglašava snage univerzuma za svetleći cilj,

čak učestvuje u donošenju odluka duhova odozgo. To vas čudi? Međutim, to je normalno. Zašto da sveti i duhovi koji bdiju nad sudbinom sveta ne uvaže mišljenje drugih duhova koji su im slični svojim zračenjem, svojim isparenjem. Da, kada treba da se donesu odluke za budućnost čovečanstva, niko ovde na zemlji nije u stanju da izrazi svoje mišljenje, to ne bi bilo ni logično ni ispravno. Od sada treba da znate da vaš glas može da bude uvažen prilikom odlučivanja o sudbini sveta kao i da učestvujete u odborima, većanju gore. Odmah će vaš život dobiti novi smisao. Bolje ćete razumeti od kakve je važnosti da započnete da živite božanski život koji će vas učiniti dostojnim da se vaš glas čuje pred uzvišenim bićima. Pitaćete: "Da lije učenik svestan te uloge?" Može da postane, ali u početku svakako da nije.

7

U njemu se nalazi nešto što učestvuje, stoje uvaženo, saslušano, ali to se događa u višim sferama njegove svesti, gde njegova obična svest nema pristupa. Fizički plan je toliko mračan, gust, daje potrebno mnogo vremena i napora da bi događaji koji se odvijaju u nebeskim predelima mogli da se odraze. Dakle, u prvim momentima, prvih godina, to učešće neće biti toliko svesno, ali će ipak biti stvarno. U suprotnom, već sam vam rekao - ne bi bilo pravilno da neki prisvoje sva prava, a da za jadne duhovnike ne ostane čak ni mogućnost da se njihovi glasovi čuju u nebeskom glasanju. Ali, da bi se glasalo gore, treba biti pažljiv, svestan, mudar, čedan; to nije kao na zemlji, gde svi imaju pravo da se izjašnjavaju, čak i budale i kriminalci. Kada je Isus govorio: "Moj Nebeski Otac radi i ja takođe radim sa njim", on je izražavao tu ideju da Otac udružuje svoje sinove prilikom donošenja odluka. I nije samo Isus taj

koji može da učestvuje u Očevom radu, jer dalje kaže: "Onaj ko posluša moje zapovesti može da ostvari isto što i ja i još mnogo više." Ako ispunimo uslove, mi takođe možemo da učestvujemo. Kada će hrišćani odlučiti da razumeju nebeske istine koje će im omogućiti da se oslobode i da učine nešto slavno za ceo svet? Zašto ostajati uvek u prikrajku, nekako nepotreban? Da li je ideal jednog hrišćanina da umoči prste u posvećenu vodu, da zapali sveće, da proguta nekoliko komadića hleba (hosti) a zatim da se vrati kući, hrani kokoške i prasiće, da popije čašicu i da tuče ženu? Vreme je da hrišćani razumeju Učenje Hrista na mnogo širi način i da započnu stvarni rad u tom smislu, umesto što se mirno odmaraju sa ubeđenjem da ih je On spasio prolivši svoju krv za njih, dakle, oni ništa više nemaju da rade. Vi ste na zemlji kao na polju za obrađivanje. Bilo koje da su vaše preokupacije, čak i kad se

8

šetate ili odmarate, trudite se da izbegnete sve što može da liči na stagnaciju i da unesete u sebe stanje sređene i harmonične aktivnosti, tj. da usaglasite i sakupite sva strujanja i energije koje su u vama i van vas - prema izvoru života, prema svetlosti. Eto, to je jedini, i samo taj posao učenik treba da razmatra. Nova svetlost dolazi u svet da bi ponovo dala smisao svemu što radimo. Ta svetlost je drugo razumevanje reči "rad". Ako zapitate nekoga: "Šta radite?" - "Evo radim." Uh, uh, on je daleko od toga da zna šta je rad: on raducka, tapka, muči se, ali to još nije pravi rad. Mali broj čak i među prosvećenima mogu da kažu - "Ja radim." Radije: "Ja raduckam." ili "Činim nespretne pokušaje." ili "Razbijam glavu oko izvesnih problema.", evo šta bi većina ljudi mogla da kaže. Ali reći: "Ja

radim." - kao što je rekao Isus - znači da treba moći uzdići se do božanskog Duha da bi viđali uzor u Njemu, da bi nas On inspirisao. U stvarnosti samo Bog radi. A isto tako i anđeli i arhanđeli, Njegove sluge, jer su dobili uzor od Njega. Zato će u budućnosti, reč "rad" biti osvetljena novom svetlošću i dobiće čaroban smisao jer se preko rada čovek transformiše. Već dve hiljade godina se nije produbilo značenje rečenice: "Moj Otac radi, i ja takođe radim sa Njim." Niko se čak nije ni zapitao šta to Bog radi, ni kako On radi, ni zašto se Isus udružio sa Njim. U stvari, to je nešto džinovsko! Ni ja ne mogu da kažem da sam razumeo. Da, to je vrtoglavo. Rad Hrista, to je rad duha, misli, da se sve pročisti, uravnoteži, prosvetli, da se sve uskladi i sakupi ka Božanskom Izvoru, pa da voda sa tog Izvora može da oživi zemlju i njena stvorenja. Evo zašto je Isus molio Boga da njegovim pristalicama da

9

plodan život, jer je život božanska voda zahvaljujući kojoj sve niče. Lišen te vode, tog života, čovek je pustinja. Rad Hrista je da učini da teče život a taj rad i čovek, koji je sin Božji, treba da nauči da izvršava. Svakako pre nego što dođe do toga, ljudi prvo moraju da prođu preko grubog, fizičkog, mučnog rada kao što je to slučaj sa mnogima u sadašnjem času. To je neophodno, to je jedan stadijum - i sve dok nisu sposobni da vrše drugi rad, imaju bar ovaj, jer u svakom slučaju je potrebno nešto raditi. Priroda ne toleriše stvorenja koja ništa ne rade. Svako treba da je zaposlen, pokretan; čestica koja se seta nezauzeta ne toleriše se, ona treba da je priključena nekoj zajednici, nekom sistemu. Oni koji se šetaju bez zanimanja, bez cilja, bez ičega, budu privučeni i progutani od drugih strašnih centara, i to je kraj za njih. Treba se, dakle, uvek

boriti protiv sila inercije i odlučiti se za rad kao što je Hrist lično radio. Svaki rad može da postane duhovni rad. Za mene je sve rad. Reč rad je u mojoj glavi danonoćno, i tražim da sve upotrebim za rad. Ništa ne odbacujem, sve upotrebljavam. Čak i kada ostanem nepomičan i naizgled ništa ne radim, ja obavljam posao preko misli da bih poslao život, ljubav i svetlost svuda u univerzumu. Radite isto tako, pa ćete najzad pronaći smisao svog postojanja.

10

II

se da pronađe sliku samoga sebe koju je imao u dalekoj prošlosti pre nego što je napustio Raj i koju je izgubio. Bavi se slikom porekla: želi da pronađe svoje prvobitno lice koje je bilo tako svetio, takvog sjaja, blistavosti i savršenstva da su mu se pokoravale sve snage prirode. Čak su se i životinje oduševljavale gledajući ga. Bio je kralj, i svi su mu se pokoravali zbog savršenstva njegovog izgleda. Kasnije, kada je napustio Raj da bi sticao iskustva po svetu, izgubio je to savršenstvo i druga stvorenja ga nisu prepoznavala. Pošto više nije bio tako lep, toliko izražajan, ona više nisu bila oduševljena da ga gledaju, okrenula su mu leđa, više mu nisu bila poslušna. Dakle, učenik koji se seća te daleke prošlosti, misli samo da ponovo nađe to lice koje je izgubio. A kako je to bilo lice samog Boga, postoje čovek stvoren po liku Božjem, on ima mogućnost da

Prema Nauci o prosvetljenju prostor je ispunjen tananom (suptilnom) materijom koja se prostire svuda oko nas kao i u nama. Na Božjoj deci je da uzmu ovu materiju bez forme, kao testo za modelovanje da bi proizveli fantastična ostvarenja. Nevidljivi svet posmatra kakve su naše kreacije, to ga interesuje i zatim se oglašava. Ako vidi da neki ne doprinose univerzalnoj harmoniji, da smetaju, da ruše, on ih lišava dobrih uslova i mogućnosti i takvi se zatim vraćaju unazad, padaju na inferiorni nivo razvoja. A od kamena do Boga ima toliko nivoa! Dakle, postavlja se pitanje koji su najbolji metodi Škole Prosvećivanja i ja mogu da vam naznačim nekoliko. Učenik se najpre bavi usavršavanjem, trudeći

11

ga pronađe misleći na lice Boga: misleći na svetlost, na blistavost i na savršenstvo Boga koji je beskonačan, svemoguć, koji je potpuna ljubav. Sve i da ne želi, on već pronalazi svoju sopstvenu sliku. Ako je Mojsije rekao u Genezi (Knjiga o postanku) da je čovek stvoren prema slici Boga, to nije rečeno da te reci ostanu nekorisne, neupotrebljene, ne, to je bio znak za prosvećene da treba da se bave tom slikom. Dakle, sledbenik uči da se koncentriše na savršenstvo Boga, čas na Njegovu mudrost, čas na Njegovu ljubav, čas na Njegovu moć - Bog ima toliko kvaliteta i svojstava, da su mu bogatstva neiscrpna. Na taj način on sebe oblikuje i približava savršenstvu. Svakako da je to dugotrajan, beskonačan posao - ali jedan od najboljih - pronaći svoje izgubljeno carstvo. Očigledno je da ne treba terati ljude, svako reaguje prema svom stepenu razvoja. Šta želite

da radi jedna mačka? Bilo šta da joj objašnjavate, reći će vam: "Ne znam da sviram klavir, ne znam da pohađam predavanja na Univerzitetu, ne znam da upravljam vojskom, ali umem da uhvatim miša." Možete da joj objašnjavate šta god želite, saslušaće vas ljubazno, malo će mjaukati i odjednom će vas napustiti da bi se bacila na miša i vratiće se oblizujući brkove. Svako razume u zavisnosti od stepena svog razvoja. Govorim onima koji osećaju da postoji rad koji se obavlja pomoću misli. Oni će se obradovati i reći: "Evo posla za nas!" Ostali će otići da love miševe, inferiorna zadovoljstva. Znam da će mali broj ljudi prihvatiti ove napredne i toliko neuobičajene ideje. Koliko njih je čulo za postojanje eteričnog eliksira (suštine) koji možemo da oblikujemo. Ali sada su došla nova vremena i čovek treba da preduzme nove radove. Ima i drugih koje mogu da vam pomenem. Možda će neki od vas biti privučeni manje

12

ličnom aktivnošću - umesto da se bavite samo sopstvenom slikom. Vi možete da razmišljate da je svet jedna velika porodica u kojoj se svi članovi vole, razumeju, osmehuju; nema više ratova, nema granica, svi putuju i susreću se slobodno. Cela Zemlja peva himnu radosti i zahvalnosti Stvaraocu. Da, ima toliko lepih stvari o kojima treba da se razmišlja za sreću ljudskog roda. Nije li to bolje od prozaičnih i egoističnih misli? Možete takođe da mislite o životu svih nebeskih stvorenja: anđela, arhanđela, gospodstava, svih tih hijerarhija. Mislite o njihovim kvalitetima, o svetlosti u kojoj oni žive, o njihovoj ljubavi, naročito o njihovoj čednosti i poželite da ta svetlost siđe na zemlju. Na taj način vi gradite mostove, stvarate vezu kako bi savršenstvo, lepota, bogatstvo, jednoga dana zaista sišli na zemlju. Umesto da pustite vašu misao da se šeta, da lebdi bilo gde, treba joj dati neki posao. Kada

čekate na stanici ili kod zubara, usmerite misli u tom pravcu kako biste nastavili vaš božanski posao. Kakvim mislima su ljudi obuzeti dok su u metrou, autobusu, vozu? Jedan misli kako će da se osveti tome i tome što mu je rekao to i to, drugi kako će da uzme ženu svog prijatelja, treći kako će istisnuti svog kolegu. Sigurno se svima ponešto vrzma po glavi, ali često nešto ružno, štetno: da zadovolje svoju pohlepu ili se obračunavaju sa svojim susedom. Jedva da se nađu dvoje-troje koji imaju neku komunikaciju sa Nebom. Ostali su zaokupljeni običnim ili kriminalnim brigama. Takvi se prepoznaju. Uostalom, nije ih teško prepoznati jer se sve reflektuje na njima: sve što se misli, što se želi - to se vrlo lako prepoznaje. Svi zamišljaju da to može da se sakrije - nemoguće, jer na ovaj ili onaj način to izbija - a naročito kad se želi

13

da se sakrije! Da, vredi truda izvući se iz nekih aktivnosti koje vam ništa ne donose i posvetiti više vremena duhovnom obrazovanju. U tim aktivnostima ćete najzad slobodno disati, ponovo se roditi, one će vas osloboditi a princa ovog sveta, jer mu taj domen ne pripada, nećete imati nikakva posla, i sve što primite u tim momentima kao bogatstvo i blagoslov, dato vam je od nebeskih stvorenja i vi se osećate slobodni, slobodni, slobodni! Nastojte da meditirate u odnosu na ova tri načina rada. Jer suština našeg Učenja je u n a č i n u rada. Saznanje, rasuta znanja, svako može da pronađe u knjigama, ima toliko knjiga, čitave biblioteke! Ali ljudi čitaju bez da rade bilo koji posao. Dok ovde, samo je rad taj koji se računa. Ono što sam vam do sada govorio samo su teoretska objašnjenja, preduslovi koji su neophodni, ali to još nije rad. Rad tek sada počinje. Samo sa ova tri metoda ima

posla za ceo svet tokom večnosti, ali, da li ste vi spremni za ovaj rad? Koliko ljudi sam sretao koji mi kažu: "A, to je divno, duhovni život. Želeo bih da mu se posvetim, samo najpre moram da ispunim neke obaveze premamom mužu ili ženi, deci itd. "Dobro, u redu. Ali ni posle deset, dvadeset godina, oni nisu uspeli da se oslobode tih obaveza, čak su neki i umrli a da nisu uspeli da posvete i jedan minut duhovnom životu. Zašto? Jer su imali pogrešno rasuđivanje. Da bi se započeo duhovni rad, ne treba čekati da se sredi ovo ili ono, jer ništa nije konačno, uvek ponešto negde nedostaje. Ne čekajte: čak i ako ništa nije uređeno, odmah živite duhovnim životom i sve će p o c i nabolje. Jer bilo šta da uradite na materijalnom planu, nikad ništa nije konačno rešeno. Kao kada biste pokušali da probušenoj lopti ponovo date

14

sferičnu formu. Kada uspete da ispunite udubljenje sa jedne strane, ono se stvori sa druge. Taman pomislite da ste najzad mirni jer ste u penziji, deca su vam odgojena, oženjena, udomljena. Ali, evo, pojavljuju se problemi u njihovom braku i treba ih rešavati. Ili, pak, dolaze unuci i treba se njima baviti, i to se tako nastavlja! Kuća je sada suviše mala i treba se seliti. Pa onda se razboli jedan ili drugi. Rekao sam vam, tome nema kraja. Dakle, ne odlazite početak duhovnog rada, rad na mislima, jer zahvaljujući tom radu vi ćete pronaći bolja rešenja svih problema koji će se pojaviti. Ne računajte ni na šta drugo. Sve dok ne stavite ovaj rad na prvo mesto, imaćete razočaranja, nećete upoznati ni zadovoljstvo ni potpunost. Ako upitate hrišćane, reći će vam da računaju na Gospoda, na Proviđenje? Pa zašto su stalno bolesni, nesrećni i u bedi? Zašto Dobri Bog ne dolazi da ih izleči i da ih učini srećnima? Jednostavno - jer ne može. Ne može da im pomogne jer ništa nisu

zasadili, posejali, da bi se pokrenule snage Univerzuma. Neka posade jedno zrno i videće kako će kiša i sunce da učine da ono proklija. Da, posejte jedno zrno, slikovito rečeno, i sve sile Neba i zemlje će biti sa vama - na koje možete da računate da biste postigli rezultate. Evo jedine stvari u koju verujem: radu misli, da bi se dao božanski smisao svim aktivnostima vašeg života, da postanu blagotvorne za vas i za sva ostala stvorenja na svetu. Taj će vam rad pomoći, podržaće vas i zaštititi. Profesionalne aktivnosti dotiču ljude uglavnom veštački: ići u fabriku, u biro, raditi u laboratoriji, baviti se politikom, lečiti bolesne, obrazovati decu, to je dobro, ali to ne može da probudi sve snage koje je Stvaralac stavio u njih, osim ako pomoću misli ne rade neki posao koji dotiče koren njihovog bića. Od sada naučite da radite posao koji će dati beskonačne rezultate i koje vam niko ne može

15

uzeti jer je to rad koji obavljate u sebi, gde niko nema pristup. Čak i ako imate izuzetno važno i interesantno zanimanje, započnite i sa unutrašnjim radom koji će dati smisao svemu što radite sa strane. Čuvajte vaše zanimanje, ali vršite i ovaj rad, jer jedino on može da vas poboljša u dubini i da da ukus svim vašim aktivnostima. U suprotnom, malo po malo, gubićete ukus stvari a to izgubiti najveća je nesreća. Zato vam iskreno govorim, za mene postoji samo taj posao koji možemo da obavljamo svakoga dana i zahvaljujući kome možemo pokrenuti ceo svemir. Evo slikovitog primera. Nalazite se na morskoj obali i zabavljate se tako što štapom uzburkavate vodu: kroz neko vreme neka slamka, zatim nekoliko zapušača, nekoliko papirića započinju da se vrte. U nastavku, evo, već se pokreću mali brodići. Ako i dalje nastavite - uskoro to postaju veliki parobrodi koje ste naveli na kretanje i najzad je to ceo svet!

Samo je pitanje trajanja. Protumačimo sada ovu sliku. Ljudsko biće je takođe uronjeno u okean, eterični okean, kosmički, ali ne zna koje pokrete da pravi kako bi uticalo na sredinu i postiglo rezultate. Pa dobro, o tom kretanju, o tom radu vam upravo govorim. Bilo da meditirate, bilo da se molite, bilo da jedete, da se kupate ili se šetate, treba da profitirate od svake aktivnosti - da biste postali čedniji, svetliji, inteligentniji, jači, stabilniji. Ima toliko prilika da se preko reči i misli doda jedan element koji je sposoban da donese poboljšanje u čoveku i oko čoveka! Jer unutrašnje poboljšanje, vremenom, uvek se završi tako što proizvede i spoljašnje poboljšanje. Eto, znači da je taj rad nešto što vredi, a kada sledbenik pronađe pravi posao, više se ne zaustavlja. Sećam se kada sam bio jako mlad, učitelj Petar Dunov je imao običaj da mi ponavlja

16

ove tri reči: "Rad, rad, rad. Vreme, vreme, vreme. Vera, vera, vera." Nikada mi nije objasnio zašto je ponavljao ove tri reči, godinama me je to zaokupljalo i najzad sam shvatio da je on u te tri reči sažeo cijelu jednu filozofiju. Dakle, evo: rad, ali isto tako vera, koja je potrebna da bi se on započeo i nastavio, i svakako vreme. Jer je neophodno određeno vreme! Ne treba zamišljati da sve može da se ostvari odmah. Sada sam shvatio šta znači vreme. Prošle su tolike godine i sada vidim koliko vreme znači! A i rad! Koliko toga još ima da se kaže o toj reči! Ljudi rade, svakako, ali oni raduckaju da bi zaradili za život, a to nije pravi rad. Oni sade, znoje se, zamaraju se i zamišljaju da rade jer obezbeđuju svakodnevni hleb. Ne, oni još nisu počeli sa pravim radom, jer rad, onaj kako ga prosvećenici shvataju, jeste aktivnost jednog slobodnog bića, plemenita i ogromna.

Duhovni posao podrazumeva rad posebne prirode. Danas sam vam prikazao najmanje tri od tih aktivnosti, ali ima još mnogo drugih koje vas čekaju.

17

onom koje volite i ljubite vi već doživljavate radost tih bliskih ili dalekih momenata. Kada pomislite da ćete ići u pozorište da gledate neku predstavu, da ste pozvani na neku večeru na kojoj će jelovnik biti izvrstan, vi već doživljavate to veče, unapred se radujete. Ako misao može da vas prenese u tako blisku budućnost, zašto da ne i u daleku budućnost? Moć i snaga misli je stvarna, kako za pozitivnu tako i za negativnu stranu, zato se njima treba služiti samo u pozitivnom smislu. Prosvećenici koji su posmatrali sve te činjenice otkrili su izvanredan način da poboljšaju svoje postojanje, dok se većina ljudi nikada ne zaustavlja na iskustvima svakodnevnog života da bi izvukli korist: oni žive na nesvestan način i uvek u negativnom smislu, uvek opuštenog lica, uvek obuzeti onim što ne valja, onim stoje strašno, katastrofalno. Nema nesreće, ali oni tako često misle na nju da ona na kraju dođe: daju joj snagu time što stalno na nju misle i uspeju daje i privuku! Svako je mogao da ustanovi da živi u strahovima ili nadi dok iščekuje neki događaj. Ali zašto živeti samo u bliskoj budućnosti, onoj od danas ili sutra? Kada govorim o budućnosti pod tim podrazumevam daleku budućnost, onu koja je za čovečanstvo mnogo kasnije, kroz

2 KAKO ZAMIŠLJATI BUDUĆNOST Budućnost, čak i daleka, pruža veličanstvenu perspektivu celom svetu, jer je zapisano da će se čovek u svom razvoju sve više i više približavati Božanstvu. Potrudite se da zamišljate to izvanredno stanje procvata, prolepšavanja, jačanja i već ćete ga probati, doživeti, biće ostvareno za vas. Evo jedne izvanredne vežbe koja ima moć da potpuno promeni vaš život. Ljudi su daleko od toga da razmišljaju na ovaj način i njihov život ostaje taman, tužan, nesrećan. Postoje dve velike istine koje treba poznavati. Najpre, da je misao stvarna snaga, zatim da vam ona omogućava da se prebacite u budućnost i da tu budućnost živite unapred. Gledajte, na primer, ako treba da se suočite sa nekom opasnom situacijom, da polažete neki ispit ili izađete pred sud, vi više dana unapred drhtite i brinete kako će se to završiti? Isto tako, kada mislite da ćete se sresti sa onim ili 18

milione godina, možda! Kada vidim kako ljudi misle o budućnosti, nalazim da je to toliko bliska budućnost, da je za mene već prošlost. Jer ono što ja nazivam prošlošću su tuga, patnje, sumnje, zbrke, muke. A oni večno ponavljaju tu prošlost jer je projektuju u budućnost. Očekujući da će se u budućnosti desiti patnje oni ih već sada žive, ne znajući daje ta njihova tobožnja budućnost već u stvarnosti prošlost. Prošlost, kako je ja razumem, je jedno vrlo jadno stanje svesti u kome uvek nešto nedostaje, dok je budućnost savršeno stanje svesti. Dakle, sva nesavršena stanja svesti kroz koja vi prolazite: strahovi, sumnje itd. - ne podrazumevaju budućnost, ona pripadaju prošlosti, jer je prošlost nered, mana, bolest, životinjizam. Budućnost je, nasuprot tome, poboljšanje, usavršavanje, jer svi idemo ka perfekciji. Sve dok projektujete nesavršenost od juče na dane u budućnosti, vi nastavljate da ih proizvodite, da ponavljate staru prošlost i vaša budućnost nije ništa drugo do ostaci prošlosti koju ste izbacili napred. To je projekcija u budućnost - ali svega što je falično i crvljivo. Međutim, ako projektujete sve stoje lepo, svetio i savršeno vi već živite stvarnu budućnost koja vas čeka. Ta budućnost je već stvarna jer je vi živite. A osetiti u sadašnjosti stvari koje

još nisu ostvarene jeste dokaz da su one već stvarne u nekom drugom obliku, ne na fizičkom planu već na planu misli. To je već izvanredno. Dakle, evo šta treba da se radi: vežbajte se u tom smislu i videćete da više nećete moći da živite istim životom kao dosad, to će biti nemoguće. Za vas je blagoslov da saznate ove istine. Već od danas ste bogatiji i naoružani da, iz dana u dan, obogaćivani novim saznanjima, možete da formirate budućnost koja će biti potpuno različita od prošlosti. To je apsolutno i matematički tačno, kao što su tačni veliki univerzalni zakoni. Ne ostaje vam ništa drugo nego da se bacite na taj duhovni rad. A prva stvar je da počnete da nadgledate vaše misli. Bilo šta da radite, bacite uvek jedan pogled duboko u sebe da biste znali šta radi i gde se nalazi vaša misao. Uvek treba biti oprezan, jasan, svestan! Ponekad, kada sam postavljao pitanje: "Na šta mislite?" - nisu znali da mi odgovore, nisu vodili računa. To je neshvatljivo, celoga dana su mislili, a ne znaju šta su mislili. Kako mogu pod tim uslovima da budu sposobni da nadvladaju instiktivne snage, da ih usmere, da ih koncentrišu i da ih upotrebe? To je totalno nemoguće! Ako dozvolite da vam u misli uđe bilo šta nesvesno i bez ikakve kontrole, 19

te iste sile će uspeti da vas savladaju. Da biste bili njihov gospodar, prvo treba da uzmete situaciju u svoje ruke, tj. da uvek budete svesni misli i osećanja koja vam prolaze kroz glavu. To je najveći kvalitet učenika: uvek je svestan i u svakom momentu zna prirodu strujanja talasa koji prolaze kroz njega. Čim se uvuče u njega neka negativna misao ili osećanje, on je odmah zaustavi, izmeni ili preobrazi. To je prvi posao: ukrotiti, usmeriti i vladati svim što se dogadja u nama. Ovo zabeležite jer je to apsolut. Prava Nauka o prosvećenju počinje od toga: nikada ne dozvoliti da se nešto dogodi u nama, neki psihički fenomen, neki osećaj, a da ga nismo svesni. Većina ljudi imaju svest o svom unutrašnjem životu tek kada prođu kroz tragedije ili katastrofe. U takvim momentima, da, oni osećaju da se u njima dešava nešto jezivo. Ali kada su događanja manje upadljiva, oni ih nisu svesni i tako dopuštaju da se u njima nagomilavaju negativni elementi koji ih, malo po malo, uništavaju. Kada ih primete isu više je kasno za lečenje. Dakle, vaš prvi zadatak je da sačuvate bistrinu duha, da nadgledate sve što se u vama. dešava i čim se pojavi neki negativni element, da učinite sve što je u vašoj moći da ga ispravite: jedino tako možete da postignete istinitu

moć. Osnova svih moći je tu, u sposobnosti da sebe nadgledamo. A to ne ometa ostale aktivnosti, rad, stvaranje. Neki zamišljaju da ako počnu da se posmatraju i analiziraju onda neće raditi ništa drugo. Baš nasuprot, analiza treba da postane navika. Oni koji zamišljaju da će se njihov psihički život organizovati sam, a da ne ulože bilo kakav napor u raščlanjivanje i razjašnjavanje, biće razočarani. Uzaludno je očekivati velika duhovna ostvarenja ako nam nedostaju osnovni kvaliteti da započnemo sa radom. A početak je - biti uvek budan, oprezan, da bismo odmah bili svesni struja koje prolaze kroz nas. Ima trenutaka kada se bavite sitnicama: čišćenjem, ili vozite auto, i usredsređeni ste na ono što radite. A, u stvari, jedan deo vas je udubljen u negativne misli i osećanja, u gnev, itd. - i to traje već satima a da niste ni primetili. Toga treba biti svestan, inače su one u vama kao podzemne reke, ne prestaju da teku sve dok vi ne intervenišete da biste nešto izmenili. Vidite, uvek se vraćamo na pravilo iskazano od Isusa: "Budite budni i molite." Biti budan svakako da znači - ne spavati, ali ne spavati na duhovnom planu. Uvek treba biti budan i oprezan u svojim mislima, da bismo 20

uočili strujanja koja su nečista i štetna i izbeći ih. Onaj ko nije oprezan i budan izložen je svakojakim opasnostima. Nema ničeg goreg nego živeti zatvorenih očiju. Treba držati otvorene oči da biste u svakom momentu bili svesni onoga sto se događa u vama. Samo onaj ko drži otvorene oči poseduje inteligenciju unutrašnjeg života i neće dozvoliti da ga sveže bilo koja sila, bilo koja bitnost. Jasno je da uspavanog čoveka bilo ko može da iznenadi i napadne! Treba dakle biti budan. A sada - moliti - šta znači moliti ? Posle budnosti tj. kada smo bacili pogled da saznamo šta se dešava, vi se umešate direktno u poslove da biste ovaj elemenat izostavili, onaj drugi dodali, da biste zavladali situacijom i sprečili da vas neprijatelji razgrabe i opljačkaju. To znači molitva. Moliti, znači doneti lek, poboljšanje, a da bi se to postiglo najbolji metod je priključiti se Nebu. Ljudski mozak je radio ili televizijski aparat: on hvata izvesne stanice, izvesne talasne dužine. Ako na vašem tranzistoru okrenete jedno dugme možete da izaberete vašu emisiju: muziku, vesti... I u vama je isto tako: ako greškom pritisnete neku dugmad, čućete neku paklenu muziku, dreku, svađu. Onda, promenite frekvenciju (talasnu dužinu)! Preko misli, pomoću mašte, pritisnite

neko drugo dugme, to je bar lako i slušaćete emisije sa Neba. Moliti, znači pritisnuti dugme najkraćih i najbržih talasnih dužina koje vas stavljaju u vezu sa Gospodom, na taj način menjate kretanje i vibracije unutar vas samih. Moliti, znači pokrenuti u sebi pozitivan, jasan, božanski potez. Ne zaboravite nikada: prvi korak prema slobodi, prvi korak prema moći jeste da najpre bacite jedan pogled unutar sebe da biste videli gde ste, i da se ispravite onoliko kolike su vam mogućnosti. Pravilo 'ostanite budni i molite' je od velike važnosti u duhovnom životu. Fizičkom telu treba dati onoliko sati spavanja koliko mu je potrebno: ali duh u vama ne treba nikada da spava. Spavajte ali neka vaš duh nastavi da radi čak i za vreme sna. Ima toliko ljudi na zemlji koji su nesrećni, bolesni, koji su u tami: i Prosvetitelj, naročito noću, može da im pomogne. Njegovo fizičko telo se odmara ispruženo, nepomično ali njegov duh odlazi svuda da pomogne i prosvetli druge. Njegov duh ne spava, ostaje aktivan. I vi takođe možete da započnete ovaj rad pod uslovom da naučite da se pripremate za san. Pre nego se uspavate, recite sebi: Evo noćas ću napustiti svoje telo da bih otišao da se obrazujem u nevidljivom svetu 21

3 PSIHIČKO ZAGAĐENJE

i da pomognem ljudima. Ne zaboravite nikada da se uspavate sa tim divnim idealom - da odete i izvršite radove na drugoj strani, jer zahvaljujući tom idealu vi ćete sagraditi vašu budućnost i budućnost celog čovečanstva.

Ceo svet misli, ali kako? Kad naiđete na gomilu đubreta, ako počnete da prevrćete po njemu izlazi odvratan miris. Tako ljudi često i rade: preturaju bunjište iz koga izbija zaraza! Svi ljudi misle, ne postoji ni jedan čovek koji ne misli, čak i lenjivci misle samo što njihove misli lelujaju kao list na vetru. Mnogi misle kako da prevare, da pokradu, da ubiju. Danonoćno ljudi koriste svoje misli, ali pošto ne znaju kako da ih upotrebe, one im ne donose ništa naročito, i ne samo sto im ne donose ništa naročito, već im služe da se muče i da se uništavaju. Stvarno misliti - znači najpre znati o čemu misliti, zatim kako misliti. Misao je sila, moć, instrument, sredstvo koje je Gospod dao čoveku da može da postane Stvaralac kao On, tj. stvaralac u lepoti i savršenosti: U stvarnosti, pomoću svoje misli čovek može da dodirne sve vrste materije, sadržaja, razna stvorenja čas u božanskom svetu, čas u svetu pakla, i onaj koji ne zna da je misao stvaralac može da upadne u toliko neprijatne i negativne preokupacije, da može da uništi samog sebe. Najbitnija stvar je biti svestan, i znati da je

22

baš to što činite sa vašim mislima dobro i za vas i za sve ostale, ili nasuprot, pogrešno. Sa tim treba da se pozabavite, a ne da se brinete da li će vaše misli i želje da se ostvare. Sigurno je, ranije ili kasnije, dobre ili loše, vaše misli će se ostvariti; a ako su loše i vi ćete biti žrtva onda kada se budu ostvarile. Nažalost, ljudska priroda nije još mnogo evoluirala, i prva stvar koju čovek poželi kada mu se otkriju izvesni načini i mogućnosti, jeste da to upotrebi za svoju korist, za ličnu i egoističnu potrebu. Evo šta je opasno. Iz tih razloga su prosvetitelji u prošlosti čuvali tajnu o snazi i moći misli, obelodanili su je samo sledbenicima za koje su znali da su čedni i da vladaju sobom. Ali otkrili ili ne ovu istinu, ljudi nesvesno stalno koriste snagu misli. Bilo da znaju ili ne, oni žele, žude, zamišljaju. Ako im se ništa ne objasni, sve je neizvesno i za njih i za bilo koga, zato je poželjno da nauče, da budu upozoreni na to da poseduju sredstva koja mogu biti strašna. Svako, dakle, treba da je svestan da raspolaže izvesnim moćima koje mu je dala priroda, i da je zahvaljujući tim moćima svako kovač svoje sudbine. Kazaće mu se: "Radite šta hoćete, ali pažnja, vi ćete snositi posledice. Ako želite novac, uspeh, slavu - najpre znajte da ih ne možete dugo zadržati, a isto tako vas čine

zavisnima u odnosu na sva bića koja time raspolažu. Isus je govorio: "Princ ovog sveta dolazi i ništa što je u meni njemu ne pripada." To znači da: Princ ovog sveta (to jest - đavo) poseduje bogatstva i deli ih onome ko mu se stavi na raspolaganje. Isus nije ništa posedovao, dakle nije mu ništa ni dugovao, bio je slobodan. Ovaj pasus iz Jevanđelja (hebrejski: dobra vest) je vrlo dubok. Ako se usredsredite samo na materijalnu korist vi stupate u odnos sa Princem ovog sveta, jer ih on poseduje i deli ih. Znači, direktno i indirektno vi od njega tražite i sa njim imate posla. Može da se dogodi da vam ih da, ali u zamenu treba da mu ustupite svoju slobodu, svoju volju. Dakle - pažnja! Ono što sada još treba da saznate je da ljudi uglavnom provode vreme rasipajući oko sebe toliko prljavih misli i osećanja, što čini da je fizička atmosfera zemlje jedna velika žabokrečina. Sta je žabokrečina? Mesto gde nijedna sveza voda ne dolazi da ga pročisti, mesto gde gamižu svakojake divlje životinjske vrste. One uzimaju hranu i izbacuju izmet u istoj vodi tako da jedni apsorbuju prljavštinu drugih. Evo čovečanstva: crvi, punoglavci, žabe u istoj baruštini u isto vreme izbacuju svoju prljavštinu i gutaju istu od suseda: bolest, mržnju, senzualnost, zlobu, ljubomoru, glupost. Oni to 23

ne vide ali da su malo vidoviti, videli bi grozne oblike, crne, lepljive koji izlaze iz tolikih ljudi i zatim se nagomilavaju u slojevima atmosfere. To možemo čak i da osetimo kada se približavamo gradovima posle boravka na planini. Kada smo se navikli na čistoću planina, gde žive veoma svetle bitnosti, dok silazimo ne možemo a da ne osetimo ove oblake koji lebde nad gradom. I pri svetlom vremenu vide se i osećaju ovi oblaci: nešto tamno, gusto, zbijeno, što natkriva grad. Sve više i više se žalimo na zagađenje. Naučnici otkrivaju i opominju da je sve zagađeno: zemlja, voda, vazduh i da su biljke, ribe, ptice, ljudi, u tolikoj opasnosti da odumiru. Više ne znaju kako da se izleče. A i da nađu način, time bi se poboljšala samo spoljna situacija, stoje nedovoljno. Jer se u duhovnom svetu šire mijazme koje ubijaju čovečanstvo, i da su ljudi stvarno osetljivi oni bi zapazili da je atmosfera psihičkog sveta još teža za disanje nego ona u fizičkom svetu. Žalimo se na izduvne gasove iz kola. A ljudi neprekidno truju duhovnu atmosferu otrovnim gasovima: svojim lošim mislima i osećanjima mržnje, besa, ljubomore, senzualnosti. Sve što truli i što se kvari u čoveku, kao nečiste misli i osećanja, proizvode zagušljiva, otrovna isparenja. Optužuju

se automobili, ali šta su automobili naspram 5 milijardi nesvesnih stvorenja koja nikada nisu naučila da kontrolišu svoj unutrašnji život? Za to sto je danas toliko bolesnih nisu kriva samo zagađenja vazduha, vode i hrane, ne! Da psihička atmosfera nije toliko zagađena, čovek bi uspeo da neutrališe sve spoljašnje otrove. Zlo je najpre unutra. Kada ljudsko biće živi u harmoniji unutrašnje snage koje poseduje reaguju i odbacuju nečistoće, čak i na fizičkom planu, te tako organizam uspeva da se odbrani. Najpre smo ranjivi iznutra i, malo po malo, ta slabost se ispoljava takođe i spolja. Uzmite na primer nekoga ko ima izvanrednu jetru i veoma čistu krv: on može da živi među leproznima i tuberkuloznima i da ne bude zaražen. Dok drugog, čak i ako se sklanja i štiti, mikrobi ipak sustignu. Jer u sebi ima nešto što truli, a trulež je dobra hrana za mikrobe. Već sam vam objasnio da čistoća krvi i misli otklanja sve mogućnosti za nepoželjne, čak i na fizičkom planu Ali ako je zlo već ušlo u misli, u osecanja, u srce, u želje, vrata su otvorena pa je zatim veoma lako da se bolesti uvuku i da stvaraju poremećaje! To još nauka nije razumela, ona veoma kasni po tom pitanju. Veoma je napredna u drugim oblastima, šalje ljude i letilice na 24

druge planete, ali za istraživanje unutrašnjeg sveta u velikom je zakašnjenju. Zato nema dobrodržećih ljudi na zemlji. Najpre treba unutra uvesti čistoću: u mislima, osećanjima u željama, pogledima, rečima, pokretima. Sve sto izlazi treba daje izmenjeno, poboljšano. Kako se ne shvata da zagađenja nisu samo na fizičkom planu? Ima ljudi koji, i da vas ne dotaknu, svojim zračenjem mogu da vas otruju Kada bi postojale laboratorije sa usavršenim aparatima, moglo bi da se proven da su određena ljudska fluidna isparenja sposobna da onesveste male životinje. Takođe mogu da se donesu i suprotni zaključci: koliko su blagotvorna zračenja jednog duhovnog bića za sva stvorenja, čak i za kamenje, za biljke, za životinje. Njegovo bezinteresno prisustvo puno ljubavi, povoljno utiče na sve koji ga okružuju, dok prisustvo nekog kriminalca proizvodi negativno dejstvo. Čak i duše koje su napustile zemlju dolaze da se hrane njegovim isparenjima. Zahvaljujući bićima koja svojim mislima proizvode oko sebe svetlost i mir zemljina atmosfera nije postala nemoguća za disanje. Kako naučiti ljude da vladaju svojim mislima i svojim željama da ne bi više zagađivali prirodu i eterične predele? Oni nisu dovoljno oprezni da izbegnu zagađenja čak ni na fizičkom

planu, a kamoli na psihičkom planu koji ne vide; i nastavljaju da ispuštaju loše misli, loša osećanja koja će prodirati u sve osobe koje posećuju. Možda svest osoba koje posete nije dovoljno probuđena da shvate prirodu elemenata koji u njih prodiru. Truju ih i uništavaju, čak i ako nisu svesni toga, ovi elementi ipak deluju; no, i oni koji su ih poslali biće kažnjeni. Da, jer se sve zapisuje: koliko mesta su već uprljali, koliko ljudi su zagadili, sve je to već zabeleženo. Priroda je živi organizam čiji smo i mi deo. Svako ljudsko biće pripada ogromnom kosmičkom organizmu koga hrani, oživljuje. Ako se ponaša kao loše biće koje zagađuje atmosferu, on postaje neka vrsta tumora u tom organizmu. A kako priroda ne podnosi osobu koja bez prestanka zagađuje, preduzima čišćenje i izbacuje je. Šta vi mislite,da priroda ne ume da se brani! Zato treba razmišljatida se živi u harmoniji sa tim velikimuniverzalnim telom u kome se hranimo i stanujemo. A živeti u harmoniji sa prirodom znači preduzeti određene mere za što manje izbacivanje prljavštine, znači praviti manju štetu i raditi na stvaranju i ispunjenju prostora čednim, svetlim i dobronamernim mislima! Kako stvari nikada ne stoje na istom mestu nego se pomeraju, 25

ti pročišćavajući talasi su dobrobit za čitavo čovečanstvo. Ali gde su ta prosvetljena bića koja žele da rade na tome? Nema ih mnogo: svakoje zaokupljen sopstvenim interesom i pokušava da uspe po svaku cenu, ne birajući sredstva da sebi prokrči put.. A koliko je samo taj način poguban za čovečanstvo! Potrebno je da se po celoj zemaljskoj kugli stvaraju duhovna ognjišta, gde će ljudi, proučavajući Nauku o prosvećenju, naučiti da pročišćavaju atmosferu, najpre unutrašnju a zatim spoljasnju, i to će biti dolazak Božjeg Carstva.

26

malo po malo prodire u tajne Božanskog stvaranja. Samo kada bi zvanična nauka odlučila da se pozabavi ovim važnim pitanjem - mislima! Ne, ona proizvodi rakete, fabrikuje bombe. Znam da su se izvesni naučnici u Americi i Rusiji usredsredili na pitanje telepatije. Uzmimo jedan od američkih eksperimenata. Izabrane su dve osobe obdarene medijumskim sposobnostima: prva je trebalo da preko misli šalje poruke, a druga da ih prima. Osobu odašiljača nadgledala je, proveravala i pazila komisija stručnjaka u Vašingtonu; sve poruke koje su poslate bile su zatvorene u sef da ne bi bilo podvale. Osoba primalac je bila zatvorena u jednoj podmornici u Pacifičkom okeanu, dakle, udaljena hiljadama kilometara i na velikoj dubini. Ova je beležila primljene poruke i takođe nadgledana od komisije koja je odgovore zatvarala u sef. Kada su se uporedile poslate i primljene poruke ispostavilo se da je procenat grešaka veoma mali. Ovim iskustvom se pokazalo da je čovek sposoban da pošalje talase daleko kroz prostor. Ne zna se dokle ti talasi dosežu, kao što se ne zna razdaljina prodora sunčevih zrakova ili jedne zvezde, jer zraci neke zvezde koja je već hiljadama godina ugašena i dalje putuju kroz prostor. Isto važi i za ljudsku misao: naše misli

4 ŽIVOT I KRETANJE MISLI I Ako postoji stvar koju treba znati, to je da su sve misli stvarnost, makar bile najslabije i najbeznačajnije. Mogu se čak i videti, postoje bića koja ih vide. Očigledno, na fizičkom planu misao ostaje nevidljiva i neuhvatljiva, ali ona je stvarna u svojoj oblasti, sačinjena je od tananih materija i predstavlja živo stvorenje koje se kreće i koje dejstvuje. Nepoznavanje ove istine je uzrok mnogih nesreća: ljudi ne vide, ne osećaju da misao radi, da stvara ili pak da razdire i ruši, i sebi dozvoljavaju da misle bilo šta, ne znajući da time sami sebi zatvaraju razvojni put. Najfantastičnija moć koju je Bog mogao da daruje čoveku jeste duh. I poštoje misao prožeta snagom duha koji ju je stvorio, očigledno da se ona tako i ponaša. Znajući ovo vi možete da postanete dobročinitelj čovečanstva. Kroz sav prostor, sve do najudaljenijih oblasti svako može da pošalje svoje misli kao vesnike, svetlosna stvorenja sa zadatkom da pomognu drugim bićima, da ih uteše, osvetle, izleče. Onaj ko svesno obavlja ovaj posao, 27

su zraci sunca, tj. našeg duha. Sunce svojim zracima izbacuje eliksir izvanredne snage - oni su kao vagončići napunjeni namirnicama i blagom koje prenose vrlo daleko kroz prostor. I naš duh, kao i Sunce, odašilje zrake, misli, koje prenose dobro i zlo u zavisnosti čime su napunjene. Navedeni primer dokazuje i to da misao, za razliku od alfa, beta, gama, i iks zrakova, koje voda brzo zaustavi, prodire kroz vodu veoma duboko. Znači da je misao prodornija od ovih zrakova i ima moć da deluje na velikoj udaljenosti. Imate jednu misao: ona vas već napušta i odlazi nekuda u svet da deluje na mozgove drugih osoba. Preko svojih misli vi stavljate u akciju razne vrste mehanizama koje ne poznajete. Koji je zaključak? Da ako sebi dopustimo da iz nas izlaze negativne, mračne, razorne misli, po zakonu srodnosti, u glavama hiljada ljudi pokrećemo saobrazna stanja. To se dešava čak i kada toga nismo svesni. I mi smo odgovorni za to... I bićemo kažnjeni jer nemamo pravo da negativno utičemo ni na jedno ljudsko biće ili da razorimo nešto dobro u njemu. Da su ljudi osetljiviji, videli bi oblake, tamne bitnosti koje lebde oko nekih osoba, koje posle izvesnog vremena odlaze u prostor gde prave štetu a da te osobe nisu svesne da su one

uzrok. Zamislite da mrzite neku osobu u toj meri da svaki dan mislite da je ubijete! Iako to ne učinite, jer se ne usuđujete, vaše ubilačke misli rizikuju da se ipak ostvare, jer će se naći negde neko drugi koji, posedujući isti sklop, iste sposobnosti, hvata vaše misli, po zakonu o sličnosti - i on će izvršiti negde neki zločin, kome ćete vi biti uzrok a da to i ne znate. Ljudi izvrše neko strašno delo a zatim se čude: "Kako je to meni moglo da se desi, nikada nisam ni pomislio na to, podlegao sam nekom nagonu, to je bilo jače od mene", i sami su iznenađeni, ne shvataju kako im se to desilo. često su bili upleteni u to bez svog znanja. Ovo što vam govorim za misli važi u potpunosti i za osecanja. Osećanje je, kao i misao, snaga koja napušta čoveka i odlazi u prostor da čini dobro ili zlo. Zato se odlučite da projektujete misli i osecanja koja će imati samo korisne posledice. Kada osetite da više ne vladate situacijom, da vas je obuzeo negativan nagon, reagujte, pokušajte da promenite pravac. Ako nesvesno podržavate negativne misli, a da ne obratite pažnju na njih, one će otići i doneće vam nesreću. U Jevanđelju je rečeno: "Budite oprezni." To znači oprez za sve što se dešava u vama, a ne šta može da naiđe spolja. Spolja ne 28

rizikujemo mnogo. Ne treba paziti na sve živo - da će vas onesvestiti na uglu ulice. "Budite oprezni." - znači da treba da je budna svest, duh. Ovaj savet se odnosi na unutrašnji život mnogo više nego na spoljašnji. Spolja ste mirni, ne rizikujete svaki dan da vam neko stavi nož pod grlo, ali kakve udarce primate iznutra! Izjedani ste, izbodeni, rastrzani, baca vam se vrela voda na glavu a zatim ste zaronjeni u ledenu. To je Pakao od Dantea. Ova mučenja su odlomci misli koje ste odaslali i koje se sada vraćaju. Potrebno je da poznajete ovaj zakon, da razumete da je od sada najvažnija svesnost i da nadgledate svoje misli. Očigledno je da ne može da se uspe odmah. Još ćete prolaziti kroz patnje, ali vam se pruža mogućnost da jednog dana postanete vladar svoje situacije.

Asirije, čak i Atlantide. Neke su toliko zle i otrovne da stvaraju pokolje, dok su druge nasuprot, izvanredno blagodatne. Svaku misao treba smatrati kao osobu koja pokušava da živi što duže, do trenutka kada, ne mogavši više da se održi, umire. I sve misli iste prirode se spajaju, pojačavaju i razvijaju. Nismo naviknuti da misli smatramo kao da su živa bića, toga nema u zvaničnoj nauci. Još je to nepoznata oblast. Jedino Nauka o Prosvećenju, koja je dobro proučila to pitanje, predaje da su misli žive bitnosti i čak još kaže da ih čovek ne stvara. One mogu da dođu da se nastane u njemu, da mu pomognu ili da ga potope, ali ih on nije stvorio: on stvara samo mogućnost da one dođu i da ga posete. I za misli se sve događa istovetno kao i za decu. Čovek i žena ne mogu nikada da stvore jedno dete tj. njegov duh. Oni grade samo njegov dom, fizičko telo u koje će njegov duh da dođe da stanuje; taj dom može da bude čatrlja, palata ili hram, u zavisnosti od materijala koji su uspeli da nabave. Znači da čovek ne stvara misli, on ih ili privlači ili odbija, jer i u ovoj oblasti vladaju zakoni privlačnosti i odbojnosti. Da je on taj koji je mogao da ih stvori, mogao bi i da ih uništi, ali to nije slučaj, i sami ste to isprobali. Koliko

II U zavisnosti od snage, prirode, kvaliteta, namere i osećanja koje čovek stavlja u njih, misli kreću ka određenim bićima ili stvarima. Izvesne misli ne žive dugo, dok druge opstaju vekovima i čak hiljadama godina. Još uvek lebde neke misli iz epohe Egipta ili Haldeje, 29

puta se misli bace na vas kao ose ili komarči, i nemoguće je osloboditi ih se! Zašto? Jer ste stvorili uslove da ih privučete; pustili ste da se u vama povlače nečistoće i to privlači stvorenja koja vole prljavštinu. Pročistite se i videćete kakve će vam misli doći! Postoje misli u svim predelima prostora, sve do sveta Ideja o kojima govori Platon. Ko su Ideje? To su večni principi, pratipovi, snage koje rade na stvaranju i oblikovanju univerzuma. To su božanstva. Svaka Ideja je jedno božanstvo. Zapitaćete: "Kako i čime mi privlačimo misli? Da li stvaramo misli koje drugi privlače?" Ne, istina je da mi dolazimo na svet sa mislima koje su već smeštene u nama; te su misli kao radnici koji učestvuju u građenju naše egzistencije. I svako od nas je jedna misao. Celokupan univerzum je nastanjen samo mislima Stvaraoca; On misli i sva vidljiva i nevidljiva stvorenja su njegove misli. Može, dakle, da se kaže da jedino Bog misli, a mi mislimo onoliko koliko smo sposobni da se Njemu približimo i da se poistovetimo sa Njegovim duhom. Sve dok nismo ispunjeni Božjim duhom, druga bića misle preko nas i raspolažu nama. Svakako da to mogu da budu razna bića. Kada ste uplovili u radost, u širenje, u oduševljenje, kada imate veoma uzdignute misli,

izuzetne čistote, to su misli jakih duhova koji su došli da vas posete i nagrade, da vam pomognu da ostanete na dobrom putu. Njihovo prisustvo stvara u vama veličanstveno stanje, zatim odlaze i vi gubite to stanje. Hoćete da ih ponovo pronađete i ne uspeva vam. Da ste ih vi stvorili, mogli biste da ih pronađete kako hoćete, kad god hoćete i koliko god hoćete. Ali ne, one su vam posetioci. Imaju svoju maršrutu, svoj program, i kada ste vi u sebi pripremili povoljne uslove, one vam usput daju svoj blagoslov. Misli su isto tako bitnosti koje su u službi čoveka i zahvaljujući kojima on ima mogućnosti da privuče druge bitnosti. Zamislite da imate poslugu: zatražite da pripreme gozbu i da pozovu te i te osobe. Pozvane osobe niste vi, niste vi ni vaša posluga, ne. Vi ste gazda ili gazdarica u toj kući, a oni su vaša posluga i gosti. Na isti način, čovek od svog rođenja ima u sebi, u svojoj službi, izvestan broj posluge: misli, a takođe i osećanja, nagone koji su nezavisne bitnosti. Teško je prihvatiti ovu ideju, jer vas nisu učili na taj način. Postoje naučnici koji tvrde da su misli rezultati moždanih izlučivanja, kao što je žuč izlučevina žučnog mehura! Ne, to je pogrešno. Dakle, koliko god imali posluge u nama, 30

imamo isto toliko mogućnosti da pripremimo uslove da Nebo dođe da nas poseti i smesti se u nas - u obliku obdarenosti, vrlina i moći. A kada prestanemo da budemo razumni, te bitnosti nas napuštaju, jer ne podnose da žive u takvim uslovima; ne podnose ružnoću, neprijatne mirise, truljenje i odlaze. Kada bi mi sami stvarali naše misli, mogli bismo da proizvedemo nove mogućnosti i sposobnosti, ili bismo sačuvali našu obdarenost i ne bismo je izgubili. A koliko ljudi je izgubilo talenat pevača, slikara, muzičara itd. ili moć da leče, ili vidovitost! Bez prestanka bitnosti ulaze u nas ili nas napuštaju. Unutra je dar-mar, jer smo mi kao kuća sa izvesnim brojem spratova i soba, koji se iznajmljuju i u koje ulaze i izlaze stanari. A gazda kuće je često zatvoren negde u nekoj sobici i niko ga ne sluša, niti izvršava njegove zahteve. Oni drugi, posluga i stanari, nameću mu svoju volju. Oni su digli revoluciju, njega su zatvorili u neku ćeliju i daju mu koju koricu hleba i malo vode da ne umre, a oni zapovedaju i upravljaju! Ne verujete? Mnogi ljudi više ne vladaju sobom, nisu kraljevi svoga kraljevstva. Svi koji stanuju u njima jedu, piju, uživaju a oni siroti ne mogu da im zabrane, nemaju pravo glasa, niko ih ne sluša. Jer nisu bili razumni:

prepustili su se svojim nižim strastima, kapricima, privlačeći sebi sve veći broj nižih bitnosti koje ih drže vezane. Ostaje im samo mogućnost da konstatuju šta se dešava, a da ništa ne mogu da izmene. A da bi obnovili situaciju i vratili je u pređašnje stanje moraju da traže pomoć od prijatelja da bi uspeli da izbace neprijatelje i da preuzmu upravu u svom kraljevstvu. I ne treba da čekaju, treba odmah da reaguju jer će se stanje pogoršati. Očigledno da vam je teško da razumete da niste vi stvaraoci vaših misli, ali je to istina. Čovek poseduje određeni broj misli koje mu služe, kao što otac može da ima desetinu dece koja su tu da mu pomognu u poslu, ali ih on nije stvorio. Otac i majka su dali fizičko telo, a duh je došao od drugde (iz drugih predela). U pogledu duha mi smo takođe jedna misao, ali tu misao nismo mi stvorili već Gospod. Mi smo jedna moćna, dobro naoružana misao koja ima u svojoj službi mnogo drugih misli. Mi smo Božja kreacija i samo je On taj koji stvara i šalje misli. Anđeli i arhanđeli su isto tako Božje misli: i svemir je hram koji je Bog ispunio svojim mislima tj. slugama, bitnostima, duhovima. Gospod je stvorio misli, duhove a svemir je dom koji je formiran da ih prihvati. Na isti način čovek priprema dom koji će 31

da primi misli. Ali nije on taj koji ih je stvorio, kao što nije stvorio ni život koji daje svojoj deci. Roditelji su kao učitelji, poslata su im stvorenja da ih odgoje, obrazuju. Oni ne znaju odakle dolaze i ko su oni, ali ono što treba da znaju je da će jednoga dana da polažu račune za način na koji su izvršili svoju dužnost. Ako su bili nemarni, nepažljivi, biće kažnjeni: ali ako su bili dobri vaspitači, primiče nagradu za rad koji su obavili. Razmislite o poređenju misli i dece, možda vam izgleda vrlo jednostavno, ne previše filozofski a ipak je istinito. Vi ste okruženi vašim mislima kao vašom sopstvenom decom. Gomilom dečurlije. Treba ih hraniti, prati, obrazovati. Bez da smo svesni, izvesna su zakačena za nas, uzimaju nam snagu, iscrpljuju nas. Druga odlaze u svet da bi krala, uništavala. I u nevidljivom svetu postoji izvestan vid policije koja vas pronalazi i optužuje vas da ste odgovorni za gluposti vaše dece, pa se zatim povlačite po sudovima odozgo koji vas osuđuju da platite štetu i interes! Osećate tugu, gorčinu, a ne znate zašto? Jednostavno - jer morate da platite dugove u nevidljivom svetu. Evo zašto insistiram da preko naših želja i misli, treba da oblikujemo anđeosku decu, božansku, koja će nas okruživati i donositi nam samo blagoslov. 32

rukom i stavite u usta - gotovo je, nema više priče! Priroda nam je dala ruke da hvatamo predmete. Pitaćete: "Ali, šta treba onda da radimo sa mislima?" Sa mislima možemo da ostvarimo mnogo važnije stvari, samo treba znati njihovu prirodu, njihov mehanizam i znati kako one rade. Misao je snaga, energija, ali isto tako i veoma tanana materija koja radi u udaljenijoj oblasti od fizičke. Uzmimo primer antena. Videli ste antene radija i televizije na krovovima i znate da one služe za hvatanje talasa, vibracija. Od njihovog postavljanja do danas - da li su prekrivene nekom materijom, da li su sačuvale neke naslage od onoga sto su primale? Ne, one nisu promenile ni težinu ni oblik. One su nesporno primile nešto, ali to nešto nije materijalno. U početku je potrebna neka materijalna tačka da bi se proizveli talasi, ali sami talasi nisu materijalni. Dakle, antene hvataju vibracije određene talasne dužine a zatim ih prenose na raznovrsne aparate koji nastavljaju da prenose ova kretanja drugim aparatima koji proizvedu fizički fenomen. Pretpostavite još i da postoji jedna kugla tamo na zemlji. Rukom ili uz pomoć nekog predmeta ja je udarim, i udarivši je prenesem joj i određenu energiju. Ništa joj materijalno nisam

5 KAKO SE MISAO OSTVARUJE U MATERIJI Stalno se vraćamo na misao; šta je ona, kako radi, kako se ostvaruje u materiji i koji su uslovi potrebni da bi se misao ostvarila. Mnoge životne stvari zavise od pravilnog rasuđivanja. Ako to nije jasno, veliki broj problema će ostati bez rešenja. Izvestan broj duhovnika, čitajući da je misao svemoćna sila, bez da dobro prouče u kom slučaju je istinito, a u kom ne, bacaju se na vežbe koncentracije, da bi dobili rezultate na fizičkom planu i pošto ih ne dobij aju, ostaju razočarani. Čak iako se koncentrišu godinama, neće uspeti ni u čemu jer nisu dobro proučili to pitanje. Misao je svemoćna, to je istina, a da bi se razumelo u čemu je njena moć, treba znati u kojoj oblasti i sa kojim materijalom ona radi, kako utiče na druga područja i još mnogo toga, sve do silaska u materiju. Priroda je uspostavila zakone. Zašto bi čovek gubio vreme i snagu da narušava te zakone. Ako želite da se poslužite kockom šećera, možete da se koncentrišete koliko hoćete ona neće ni mrdnuti - i vi ćete biti obeshrabreni, razočarani. Ali, pogledajte: ako je uzmete 33

preneo, ali kugla počinje da se vrti jer se desio prenos energije koji ju je stavio u pokret, sve dok ne potroši tu energiju, ili do susreta sa nekom preprekom. Ovim primerima je moguće razumeti da misli koje oblikujemo još ne dodiruju čvrstu, vidljivu materiju; one dodiruju i čine da vibrira ono što je najpribližnije njihovoj prirodi tj. najsuptilniji elementi koji postoje u nama ili kod drugih. Znači da se naša misao prenosi isto kao motorna energija koja se prenosi na kuglu. Misao je u smislu energije, vibracije, snage, prihvaćena od nekih centara koji su snabdeveni antenama; ove antene smeštene u mozgu ili čak još više, u eteričnom planu, počinju da vibriraju i da prenose poruke drugim aparatima; u tom momentu, u celom telu se dogode registrovanja, uključenja, pokretanja snaga, energija. Svakako da to ne vidimo i ne treba očekivati da se rezultati vide na fizičkom planu. Ali se dogodila promena na suptilnom planu; i sada kada bismo mogli da učinimo da se na neki način uspostavi komunikacija sa drugim gušćim planovima, drugim mnogo grubljim aparatima uspeli bismo da u potpunosti uspostavimo kontakt i komunikaciju celog sistema. Kao u fabrici, vidite; sve je priključeno, sve je spremno, još samo treba pritisnuti jedno obično

dugme; pošto je ono spojeno sa mnogobrojnim zupčanicima mašinerije za prenos, sve mašine počinju da rade. Kada bismo uspeli da ostvarimo analogno priključivanje u ljudskom biću, misao bi mogla trenutno da proizvede opipljive rezultate. Ali ako nije pravilno uspostavljena komunikacija iz jednog plana u drugi, misao ne može odmah da deluje. Znači da postoje rupe, mrtve zone gde struja ne prolazi. Misao koju čovek projektuje već deluje gore u svojoj oblasti i stavlja u pokret aparate velike suptilnosti, ali ništa ne može da proizvede na fizičkom planu sve dok releji za prenos (transmisiju) nisu postavljeni. Čim se uspostavi prenos (veza) energije prolaze i mogu da ostvare rezultate u materiji. U tom momentu, da, misao je moćna, čudotvorna, ona se ostvaruje u potpunosti. A sada, da bi bilo jasno, znajte da kada se kaže da se misao ostvaruje, potpuno je tačno, istinito, samo treba razumeti kako. Uzmimo primer nekog čoveka koji postaje lopov. Najpre se zadovoljava da zamišlja: Ah, dovoljno bi mi bilo da se uvučem tamo i da pružim ruku, još nemajući hrabrosti ni želje da to učini; samo se prepušta tim mislima s vremena na vreme, zamišlja scenu, okolnosti: gužvu u metrou, 34

ili u radnji i svoju ruku koja klizi u nečiji džep, tašnu ili policu. To još ostaje u mentalnom planu. On još nije ništa stvarno uradio. Još nije spreman. Ali, evo, kako se ta misao zabeležila, ona pokreće određene tokove u astralnom planu i odatle krči svoj put da bi sišla do materije. A materija u slučaju našeg lopova je delo, gest, primena. Najpre, kao da se ništa nije dogodilo, ono što kuje ovaj čovek ostaje nevidljivo, on je naizgled pošten, čestit. Ali njegova misao je već sišla na plan osećanja. On počinje žarko da želi ostvarenje koje neće izostati. Komunikacije, priključivanja, se uspostavljaju i evo, jednoga dana, njegova ruka potpuno prirodno dohvati nečiji novčanik ili neki predmet. Eto, vidite, njegova misao koja je bila vrlo visoko na mentalnom planu, sišla je na astralni plan, plan želja i odatle na fizički plan. Kako onda može da se kaže da se misao ne ostvaruje? Uzmimo još jedan primer. Neki čovek je blag, miroljubiv, idealista. Kada ga ošamarite, pruža vam drugi obraz. Ali, evo, čitajući neka istorijska dela, nailazi na ideje nekih mislilaca i političara iz prošlosti koji su preokrenuli društvo i odveli ga u razne vrste avantura. Oduševi se njihovim postupcima, hraneći se njihovim delima postaje sve smeliji. Najzad se

upisuje u neku partiju, počinje da deluje, biva sposoban da ubedi i povuče druge i evo ga na čelu neke revolucije u svojoj zemlji. Sve je počelo od ideja, teorije, filozofije. Kako onda negirati misao koja poseduje izvanrednu moć. Ona je nevidljiva, ne uspeva da pomeri kocku šećera, ali može da podigne milione ljudi! Misao prolazi kroz zidove i predmete bez da ostavlja tragove, a da bi delovala na materiju treba sagraditi mostove, tj. čitavu seriju posredništva. Omogućite joj da prođe preko svojih posrednika i videćete da je sposobna da uzdrma čitav univerzum. To je smisao Arhimedove rečenice: "Dajte mi jednu polugu, i podići ću-zemlju! Poluga je to posredništvo. Uvek je potreban posrednik, i misao je moćna i dejstvuje pod uslovom da učinimo da prolazi preko posrednika koji će joj dozvoliti da siđe čak do materije. Puni ste veličanstvenih, božanstvenih ideja, ali da li zaista imate rezultate? Ne? To znači da je potrebno još rada da bi se te ideje spustile u fizički plan. U tome je kunst, treba ih spustiti. Kažete: "Ja imam ideje." Bravo, veoma dobro, ali te ideje će vas ostaviti da umrete od gladi i od žeđi ako ne umete delom da ih konkretizujete. Nije dovoljno imati ideje. Mnogi ljudi ih imaju ali žive na način da ne postoji nikakva 35

komunikacija između tih ideja i njihovog sprovođenja u delo. Potreban je posrednik, most; taj posrednik je osećanje. Uz pomoć osećanja ideje dobijaju kosti i kožu i mogu da dotaknu materiju. Osećanje je poluga sposobna da deluje na materiju. Misao, suviše udaljena, suviše tanana, prolazi bez da može išta da dodirne i da učini da vibrira. Ona dodiruje samo naše antene, naše najsuptilnije aparate koji se nalaze, veoma visoko, u području duha. Da bi se dosegla materija, duh mora da prođe preko duše, tj. preko intelekta i srca. To vam mogu objasniti preko analogije uz pomoć svima poznate prirodne pojave: dejstva sunca na vazduh, vodu i zemlju. Sunce zagreva vazduh i vodenu paru koja sačinjava atmosferu, topao vazduh teži da se digne, stvarajući zone niskog pritiska, dok se hladan vazduh sabija, naleže na tlo stvarajući zone visokog pritiska. Tada se iz velikog pritiska prema niskom pokreću vetrovi. Kada su naglašene razlike u pritisku, vetrovi postaju veoma jaki i mogu da se stvore tornada i uragani koji pustoše. I još pod uticajem sunčeve toplote, voda iz okeana, mora, jezera, reka, isparava i diže se. Kada vazduh dostigne stanje zasićenosti, vodena para se pretvara u kišu ili

sneg, pljuskovi i bujice padaju na zemlju i oblikuju reljef. Ove atmosferske prirodne pojave se događaju svakoga dana na celoj zemljinoj površini. Uzrok tome je sunce. U nama sunce odgovara duhu, vazduh mislima, voda osećanjima, zemlja fizičkom telu. Kada duh deluje na misao ona povlači za sobom osećaj, a osećaj se baca na fizičko telo da ga pokrene da trči, da gestikulira, da govori. Znači da se fizičko telo pokreće pod dejstvom osećanja, osećanje se budi pod dejstvom misli, a misao se rađa pod uticajem duha. Ovaj mehanizam se odvija pred našim očima svakoga dana: pod dejstvom vazduha voda oblikuje zemlju, daje joj formu, vaja je. Izvesna mesta su zasuta od nanosa, druga se odronjavaju i more ih nosi, i sve se nastavlja. Na isti način čovek može da deluje na svoje fizičko telo pomoću svog duha i svoje misli, pod uslovom da izmeću postavi vazduh i vodu. Vazduh ovde predstavlja nervni sistem, a voda predstavlja krv. Nervni sistem reguliše kretanje krvi u organizmu, a krv ostavlja određene elemente, oduzima druge i tako oblikuje fizičko telo. Ova tema može da se proučava mnogo detaljnije, za sada vam naznačavam nekoliko osnovnih crta. Mene interesuje glavna ideja iz koje može da se izvuče sledeći zaključak: kada 36

bi ljudsko biće umelo da protumači i da primeni u svom unutrašnjem životu ovaj prirodni, normalni proces, dejstvo sunca na zemlju posredstvom vazduha i vode, moglo bi da proizvede velike preobražaje u sebi i izvan sebe. Eto na čemu se zasniva moć misli. Pre svega treba znati da misao ne može da primeni svoju moć neposredno na fizički plan. Potrebni su posrednici. Ne uzima se žeravica ili supa rukom, već mašicama i kutlačom. To važi za sve. A i ruka, ako želimo da razumemo šta znači ruka, jeste upravo posrednik između misli i predmeta. Kada uzimam kocku šećera, ko to čini? Moja misao. Svakako posredstvom moje ruke, ali to čini moja misao. A zamislite sada da moja misao ostaje neaktivna. Evo imam ruku, ali nikakva misao, nikakva želja je ne tera da uzme šećer: u tom slučaju, moja ruka se neće pokrenuti da ga uzme. U tom smislu može da se govori o snazi misli. Uvek misao tera ljude da se kreću, ili ih zaustavlja, ona izaziva ratove, razaranja ili naj uzvišenije poduhvate. Da, misao je dejstvujuća pod uslovom da postoje ruke koje će je ostvariti. I čovek je izvršilac, jedna ruka. Covekova ruka je simbol njega samog, jer i on predstavlja nečiju ruku. Ruka je ukratko Čovekov kratak pregled; čovek je jedna ruka za misao,

a misao može da bude ruka za neke druge misli u sve uzvišenijim predelima do Božanstva koje upotrebljava sve ruke tj. sva stvorenja. I evo zašto je Nauka o Prosvećenju sve vreme proklamovala ideju da sve što vidimo u prirodi: životinje, insekte, drveće, planine, jezera, cveće, voće -jesu misli koje su se kristalisale. Da, misli koje je Bog izbacio i koje su postale vidljive. Vi ste takođe materijalizovana misao. Čovek je jedna misao, jedna ideja. A da bi se znalo kojaje to misao, koja je to ideja kao poreklo jednog stvorenja, dovoljno je da se oslonimo na oblik (formu) tog stvorenja. Ako je čovek perfektan, znači da je perfektna misao koja ga je stvorila. Svaka misao se materijalizuje: oktopod, glista, škorpija, tigar... uzeli su oblik, boju, trag, ponašanje, misli koja se uvukla unutra: misao surovosti, misao zla, misao mržnje ili lukavstva, ili senzualnosti. Dakle, svaka misao, svaka ideja (premda ova dva termina: misao i ideja - imaju različit smisao) ima jedan oblik, jednu boju, jednu veličinu. Zato svi prosvećeni vide i smatraju svet kao kreaciju misli, kondenzaciju božanske misli. Kada ljudi imaju božanske misli i želje, one se već u neku ruku ostvare negde u svemiru, a isto tako i u njihovom biću, u njima samima. A 37

i kada su ljudi zli, surovi, osvetoljubivi, njihove misli i želje se uvek ostvare u ovoj ili onoj formi, negde u svetu i u njima samima. To svakako nije vidljivo odmah, ali jednog lepog dana sve se vidi. I ono što takođe treba da se zna je da sve otrovne biljke, sve divlje opasne životinje podržavane su i hranjene ljudskim lošim mislima i osećanjima. Otrov koji poseduju se destiliše nekuda i pojačava otrovnost ovih biljaka i životinja. Dok će dobre misli i osećanja svih vidljivih i nevidljivih stvorenja pojačati sve sto je lepo, ljupko i mirišljavo u prirodi. Dakle, bez našeg znanja, mi učestvujemo u stvaranju svega što je dobro ili zlo. Ono što sprečava ljude da razumeju učinak i posledicu svojih misli i osećanja je taj što ostvarenja nisu trenutna. Ali ne treba na vas da utiču samo trenutna ostvarenja da poverujete. Neki kažu: "Pošto ne vidimo rezultat, nemoguće nam je da verujemo". Ali prosvećeni koji su uložili napor u posmatranju, proveravanju. zaključivanju znaju da se sve završi kondenzujući se u prirodi. Isto kao što se dešava kristalizacija soli. Kada gledate tečnost u kojoj je hemičar rastvorio so primećujete: "U ovoj tečnosti nema ničega", jer vi ne vidite ništa. Pričekajte, kaže vam hemičar, zagrejaćemo je. 1, pod dejstvom toplote, pojave se kristali. Ako

so stavimo u odgovarajuće uslove ona se kristališe. Tako mnogo stvari ima u čovekovoj glavi: ako im date pogodne uslove, videćete da će se delima materijalizovati. Sada ću vam reći da misao može da se materijalizuje na drugi način. Neko želi da stavi so u supu pomoću misli. Po meni je normalnije da se supa posoli rukom! Ali pretpostavite da neki znaju zakone materijalizacije misli na način kako se primenjuje na spiritističkim seansama. Oni mogu fluidno da materijalizuju ruku i sa tom rukom koja je već kondenzovana ali nevidljiva uzeće so i staviti je u supu. Misao je dakle sposobna da dotakne materiju ali posredstvom drugog plana: treba je obložiti sa gušćom materijom, eteričnom; ta eterična materija će dotaći fizičku materiju jer pripada istoj oblasti, dakle imaju sličnosti. Misao treba kondenzovati, da bi delovala na bića i predmete. A to je uvek moguće: radeći dugo na nekim mentalnim procesima, dodajući im čak i delove svoje sopstvene materije. čovek uspeva da obuče te misaone oblike fizičkom materijom. Neki fakiri to mogu da čine brzo, jer poznaju tehniku kojom se materijalizuje misaona forma da bi bila vidljiva i dodirljiva. Ali ono što može da se dobije tim načinom, nije uzvišenog stupnja. Stvoriti prah 38

pomoću misli ili materijalizovati voće i cveće svakako da je čarobno, ali da li ta veština može da posluži za dolazak Božjeg Carstva na zemlju? Potrebno je da znate da se prosvećeni ne bave proizvodnjom fenomena ove vrste. Mogu to da učine, ali oni znaju mnoge druge stvari koje im omogućuju da razumeju da te aktivnosti nisu ekonomične i da tako gube mnogo vremena i energije nizašta. Toliko je jednostavnije poslužiti se svojom rukom da bi se posolila supa! Ali na šta se prosvećeni usredsređuju? Na mnoge druge važnije aktivnosti. Oni rade da proizvedu blagotvorne transformacije u glavama ljudi. Jer jednom, kada se ove promene dogode u njihovoj glavi, glava nalazi način da prenese osećanju, osećanje da dostavi delanju - i tako ljudi hvataju dobar pravac. To je mnogo korisnija aktivnost od usredsređenja da se pomere, podignu ili saviju predmeti, a da se ništa ne radi sa ljudskom dušom, ni intelektom, ni srcem, da se drugi poboljšaju, nauče i povedu ka Bogu. Izvesni jogi i mađioničari su se zaustavili na čudnim pojavama veoma male važnosti, dok pravi mudraci kažu: "Moguće je, i mi to možemo da učinimo ali gubimo dragoceno vreme i energiju da bi postigli - šta? Tako malo, da nije vredno truda! Mi ćemo usredsrediti

našu energiju na rad u drugim oblastima koje su milion puta važnije za budućnost čovečanstva.Tako razmišljaju mudraci. Zaista sam iznenađen kada vidim izvesne fakire i jogije koji su vežbali da uspeju u neverovatnim pozicijama - da bi zadivili i zapanjili besposličare. Onaj ko poseduje izuzetan psihički dar, sposobnost koncentracije, nesvakidašnju snagu misli, treba to da upotrebi za istraživanje Božjeg Carstva, a ne za cirkusko prikazivanje. Dakle, ni vama ne savetujem da se upuštate u vradžbinske vežbe. Znanje koje posedujemo treba da primenimo za posao koji je vredan pažnje i koji je važan za budućnost čovečanstva. A sada, kada znate da se misao ostvaruje, ranije ili kasnije, treba da pojačate vašu nadu, vašu hrabrost i ne tražite suviše trenutne rezultate. Ako računate na trenutne rezultate bićete razočarani, obeshrabreni, sve ćete napustiti, a to je šteta. Šta se radi u našem Bratstvu? Radimo na izgradnji mostova. Još odavno sam vam rekao da ste vi graditelji mostova i puteva. Vi gradite mostove između vas i sunca, sasvim jednostavno, između vaše misli i materije, a kako su postavljanje i izgradnja delikatni i komplikovani - potrebno je dosta vremena. A kada je 39

instalacija završena, videćete kako će da funkcioniše! Pritisnućete na dugme i mašine u fabrici će se pokrenuti, pod uslovom da su pravilno priključene. Evo za primer časovnika: on sadrži jednu oprugu kojom se mašinerija stavlja u pokret, tj. čitav jedan sistem krugova koji prenose kretanje od najmanjeg preko najvećeg, sve do onog koji dodiruje i pokreće skazaljke. Opruga nije direktno vezana za skazaljke jer bi im u tom slučaju prenela suviše nagli podsticaj. Između njih su postavljeni posrednici koji precizno kontrolišu, doziraju i udešavaju pokret. Tada se skazaljke kreću. Tamo opet postoje posrednici između principa koji daje elan, podsticaj i organa koji izvršavaju naređenja ili oglašavaju rezultat. Ima još mnogo drugih mehanizama u časovniku koje ćete pronaći i u ljudskom organizmu. Onaj ko posmatra i razložno rasuđuje, svuda će videti ovu veliku fizičku istinu, u herniji, biologiji, geografiji, istoriji, sociologiji, psihologiji, svuda. Da bi se fizičko telo ili zemlja izmenili (transformisali) najpre treba uspostaviti vezu sa duhovnim svetom, sa Nebom - može se reći - sa svetom Ideja - o čemu Platon govori tj. sa razumljivim i jasnim svetom, svetom arhetipova koji po meni znači Božanski svet. Putevi za

vezu i komunikaciju prolaze preko duše: duh uspeva da dodirne materiju samo preko posrednika - a to je duša, kojoj u ljudskom organizmu odgovara nervni i krvni sistem. Nervni sistem je bliži duhu dok je krvni sistem bliži materiji. Nervni sistem odgovara vazduhu koji napaja vatru, tj. duh; krvni sistem odgovara vodi koja napaja zemlju, tj. fizičko telo. Treba proučiti ova dva posrednika, vazduh i vodu, kojima odgovaraju na fizičkom planu misao i osećaj. Dakle, na vrhu je duh koji utiče na misao. Misao je više materijalna od duha i ona je uvek povezana sa osećanjem. Ako mislite da neki prijatelj postaje opasan i štetan po vas, vaša osećanja se menjaju, prestajete da ga volite. Obrnuto, ako otkrijete da neko biće prema kome niste osećali ništa može da bude blagotvorno za vas, Proviđenje ga je poslalo vama u susret za vaše dobro, vi počinjete da ga volite. Osećaj se menja prema prirodi misli, koliko puta smo to ustanovili. A kada je osećaj tu , on natera čoveka da radi, sa željom da se ovaploti u delo. Mislite na neku ženu: ako nemate nikakav osećaj prema njoj, primećujete da je lepa, da je zaista lepa i ostavljate je na miru. A kada se pojavi osećaj: odjednom postajete preduzimljivi. Osećaj ne čeka, on stavlja vaše telo 40

u pokret i vi jurite da joj kupite cveće, udvarate joj se ili je poljubite. Kada osećaj nije tu, čak i ako nalazite da je ljupka, divna, vi pomislite: ona mi ništa ne znači. A čim je osećaj tu, sasvim je druga stvar; odmah se ostvari u materiji. Ne pokušavajte da dodirnete materiju direktno vašom mišlju, neće vam uspeti. Misao služi naročito i pre svega za upoznavanje, razumevanje, snalaženje, usmeravanje, ali ona ne može da deluje na materiju ako se ne umeša srce. Sve dok želja i osećaj nisu probuđeni u vama, vi ne činite ništa. Radićete možda iz nekih razloga ali bez ubeđenja, bez ukusa. Neke osobe nemaju nikakav osećaj ali ipak deluju kao automati. Dok, kada je osećaj tu, oh, svakako, ne mora da znači da se bolje ponašamo, često i lošije, jer apsolutno ne znamo zašto dejstvujemo. Ono što znamo je da nas nešto tera i mi trčimo ka cilju. Ostavio sam po strani mnoge detalje, zadržao sam se samo na bitnom da bi bilo što jasnije Zapamtite, dakle, da je misao snaga ali da treba razumeti tu snagu na pravi način. Sve dok nemate pripremljen alat, posrednika, polugu ruku, ne očekujte da će vam se ostvariti misli- ostaće da lebde gore u mentalnom planu. Međutim, ako ih spustite u osećaj, one ce uvek proizvesti rezultate.

Uzmimo sada pitanje hipnotizma. Na primer nekome date parče papira i kažete mu: Evo'ti jedna ruža, pomiriši, kakav je njen miris 1? I on vam priča kako ta ruža ima opojan miris Zato što je osoba u hipnotisanom stanju ade se misao trenutno ostvaruje, ne u fizičkom planu već u mentalnom, gde je uhvatila vašu misao. Vaša misao je, sa rečima koje ste izgovorili, već oblikovala, stvorila ružu u mentalnom planu; i pošto osoba nije u fizičkom planu ona diše sa suptilnijim organom u mentalnom planu. Dakle, oseća miris ruže, nije se prevarila. Ili pak, date nekome vodu, sa recima 1 evo od ovog konjaka ćeš se napiti. I stvarno je pijan. Šta se dogodilo? I u ovom slučaju osoba je u drugoj oblasti u kojoj voda nije voda već alkohol. Ovo dokazuje da je snaga misli apsolutna i trenutna - ali gde? U mentalnom planu (planu uma). Znajući ovo vi gore možete sve da izgradite i da ostvarite, ali ne u materiji. Želite zamkove, parkove, vrtove, automobile, plesačice, ptice koje pevaju? I odmah su ovde. Da ste malo više vidoviti, već biste ih videli jer su stvarnost. Reći ćete: "Ali ničeg nema, ja ih ne dodirujem." To da bi mogli da ih dodirnete, trebaće vam možda vekovi. Eto kako treba razumeti ovo pitanje. Možete da eksperimentišete 41

sa raznim doživljajima. Na primer, duva neprijatan vetar. Izgovorite nekoliko reči da ga ublažite, kažite mu: "Kako si ljubazan, kako si blag! Zadovoljstvo mije osetiti te." I nekoliko minuta kasnije... o, svakako da se neće promeniti vetar, već vi. Nešto se u vama promenilo, i duvanje vetra počinje da vam liči na milovanje. Treba znati izgovoriti određene reči da bi uticale na nas, a mi zaboravljamo da ih izgovorimo. Kazaćete: Ali kada sugerišemo; to su laži, iluzije! A, ne, to su kreacije! Sugestije su suptilne kreacije; nešto se uhvati sopstvenim antenama, i antene prenesu do epiderma ili sluzokože tj. do osetljivih ćelija. Eto na koji način može da se utiče na mnoge ljude, čak i na one normalne senzibilnosti. Neverovatno je koliko puta su ljudi podlegli sugestijama! Čitave mase sveta. Kada čovek, koji poseduje jaku misao i veoma moćan mozak kaže neke stvari, svi počinju da osećaju te stvari. Mnogo je takvih slučajeva viđeno u istoriji! Evo, izvucite zaključak. Radite sa mislima, ali ne očekujte da će se te misli odmah ostvariti na fizičkom planu. Reći ćete: "Ponekad je dovoljno da se izgovore neke reči da bi se odmah zatim osećali drugačije." Da, ali kao što sam vam objasnio, to se neće ostvariti u materijalnom obliku ili kristalizovanom stanju, već u

astralnom i u mentalnom planu; tamo ste uhvatili nešto. Promena može biti trenutna, ali gore. Ako ste gore, vaša misao se odmah ostvaruje. U fizičkom planu, misao može da se ostvari isto tako odmah, trenutno. Određeni vračevi, mogu da proizvedu nevreme, oluju ili da je stišaju, da izazovu bolest ili ozdravljenje. Da, jer su radili preko posrednika, preko puteva i mostova. Ali vama ne savetujem da se upuštate u eksperimentisanje snage vaše misli na materiju. Radite sa snagom misli ali gore, tražeći najlepše stvari za vaš razvoj i za razvoj u ćelom svetu. Tamo ćete imati uvek rezultate. Naoružajte se zatim strpljenjem i čekajte. Moja vera i poverenje nisu zasnovani na praznom, na iluzijama već na nauci. Sve u šta verujem, sve ono čemu se nadam, sve što radim, utemeljeno je i oslanja se na znanje, i vi možete mirno da uđete u to znanje. Ako nemate rezultate, ne treba reći da je sve što ste naučili laž, već treba da obnovite vaše postavke da bi se videlo da slučajno negde ne nedostaje neka stvar. Nemoguće je pokrenuti vaš auto ako nedostaju neki mali delovi. Nemoguće je videti čas, ako je na vašem časovniku prašina: treba ga odneti na čišćenje. Dakle, ako nešto kod vas ne funkcioniše, ne znači da nauka 42

nije u pravu, već je možda vaše znanje nekompletno. Jednom kada ste to razumeli, vi imate sve mogućnosti da stvarate. Jer je duhovna kreacija pravo stvaranje. Vi je ne vidite? To nije ni važno; ne zaustavljajte se pitanjem da li vidite ili ne vidite. Treba znati da su to istine i to je sve. I verujući u te istine vi im pomažete da se što pre ostvare u materiji. Ako dobro poznajete sve ove istine, vi olakšavate rad svim svetlosnim duhovima u svetu, rad u kome ste vi predodređeni da učestvujete jednoga dana potpuno i svesno. To što je do sada vaš rad bio neefikasan, to je zato što niste bili spremni, posrednici nisu bili u pravilnom položaju, niste dovoljno radili na njima, čak ih niste ni znali; a kako da se radi na nečemu što čak i ne poznajemo? Pošto sada znate da postoje i znate za njihov značaj, radićete na njima sa potpunom verom, a zatim se možete baciti na fantastične kreacije. Neki od vas već počinju da ostvaruju svoje kreacije, ali su one još hibridne, još kržljave i nestabilne, jer vi još niste ni dovoljno ubeđeni, ni dovoljno svesni i jedan deo vaših misli se seta ovde, drugi deo se povlači tamo. Nekih dana vi ste više svesni, više u skladu sa vašim božanskim idealom, više ubeđeni te ste s njim u harmoniji. Ali drugih dana kažete: Dobro,

dobro, još danas ću da budem u službi drugih, a sutra ćemo videti. Danas ću još da popustim ali ću se sutra povratiti. Dobro, kako hoćete ali se ne iznenađujte što vaša misao ostaje neuspešna i neplodna. A sada se pitate, kako da sebe stavimo u kontakt sa duhovnim svetom? Malopre sam vam govorio o antenama koje hvataju talase, vibracije. Covek poseduje takve antene, spiritualne antene. Ali dok materijalne antene radija i televizije ostaju nepokretne (fiksirane), duhovne antene su pokretne, izuzetno pokretne jer su žive. Ove antene mogu da se porede sa serijom razmaka (dijapazona) koji, u zavisnosti od dužine grana, vibriraju izvesnom dužinom talasa sa kojima su u srodnosti, u zvučnom razleganju (rezonanci). Možete da isprobate: namestite na više uporišta više zvukova sa nejednakom dužinom talasa i svirate na klaviru više nota: do, mi, la. Za svaku notu, čućete neki dijapazon koji odgovara: onaj koji je u potpunoj istovetnosti sa onim talasom koji mu dolazi. Isto je i sa čovekom. Ako želi da uhvati talase sa Neba, mora da skrati svoje antene; što ih više produžava, sve više prima talase odozdo, od paklenog sveta. Od čoveka zavisi da se stavi u kontakt i da vibrira na toj i toj talasnoj dužini u zavisnosti od dužine svojih antena. 43

Kada kažem - produžiti ili skratiti svoje antene - to je način izražavanja: može da se upotrebe drugi izrazi koji znače da se čovek materijalizuje ili produhovljava. Sto se više materijalizuje to više prima komunikaciju iz nižih predela; što se više profinjuje, produhovljava, njegov život postaje sve moćniji i više hvata talase sa Neba. To zavisi od njega, jer on u sebi poseduje sve mogućnosti. Evo velikog područja za sve one koji žele da postanu istiniti stvaraoci. Zapamtite, dakle, da je misao svemoćna ali u svom području, tj. u mentalnom planu, jer je sačinjena od veoma tanane (suptilne) materije, ona može da deluje na materiju u trenutku, da bije oblikovala, samo na isto tako tananoj kao što je ona. Ako želite palatu, planinu, reku, dete ili cvet, ta se misao odmah ostvaruje, ma terijalizuje se, ali u svom sopstvenom području. Da bi se konkretizovala, treba da siđe. A kako misao uvek teži da se materijalizuje, ona silazi u astralni plan, oblači se u deblje ruho i tu radi. Malo zatim silazi u eterični plan i postaje još gušća, do dana kada se ostvari u fizičkom planu. Funkcionisanje našeg psihičkog života je idealno izraženo slikom sunca koje jedino može da utiče na zemlju i da je oblikuje posredstvom

vazduha i vode. Ako uspete da razumete ovaj proces, bićete sposobni da stvarate čuda. Sva nauka bele magije i umetnost stvaranja čuda (teurgija) je tu, sadrži se u slici ova četiri elementa: sunca, vazduha, vode i zemlje.

44

bistri, svesni, organizovani, delotvorni. Svakako da mogu da se upotrebe i materijalne mogućnosti, ali ne treba započeti sa njima, prvo treba početi sa psihičkim sredstvima. Kako možete da savladate i sredite situaciju kada ste sluđeni i bez pravca. U takvom momentu prisutni su svi uslovi za komplikovanje i rušenje stvari. To se često dešava; reaguje se naglo, na slepo, da čak i kada se pojavi požar, toliko se čovek sludi da umesto da se udalji od vatre, on se baca u nju! Vi ne možete da pronađete nikakvo rešenje bez svetlosti. Navešću primer: buka vas je probudila u toku noći, nešto je palo i slomilo se ili je neko ušao. Da li ćete naglo da skočite po mraku? Ne, znate da je to suviše rizično. Prvo što ćete uraditi je da upalite svetio da biste videli, a zatim ćete reagovati. U bilo kojoj situaciji u životu, najpre ćete upaliti svetio da biste bili osvetljeni tj. koncentrisani, da se

6 TRAŽITI RAVNOTEŽU IZMEĐU MATERIJALNIH I DUHOVNIH SREDSTAVA Čovek poseduje ogromne mogućnosti na fizičkom planu, još veće u predelu psihe, ali pošto ih nikada nije upotrebljavao, ne ume da se služi mogućnostima misli. On opaža ljude oko sebe koji, čim se nađu pred nekom nepredviđenom teškoćom, odmah počinju da se žale i izbezumljuju! Nikada se ne zapitaju da možda u svojoj misli, u svom duhu ne poseduju elemente sposobne da savladaju datu situaciju. Ne, oni počinju da se izbezumljuju, da plaču, da čupaju kosu, da uzimaju lekove ili oružje i zato se sve pogoršava. Pred bilo kojom teškoćom, prva stvar je da se koncentrišete, da se priberete, da se povežete sa nevidljivim svetom, da biste najzad dobili svetlost i pronašli kako da reagujete, da se oduprete. Jedino pod tim uslovom možemo biti 45

priberete da biste znali kako da dejstvujete. Ako nemate to svetio, tumaraćete levodesno, lupićete o više vrata, pokusaćete na više načina koji će biti neefikasni, zašto? Jer nema svetlosti. Najhitnija je svetlost: zahvaljujući njoj izbegava se gubljenje vremena, novca, izbegnu se mnoge štete. Bića koja su dala prednost unutrašnjem životu, misli, volji, duhu, prevazilaze sve druge u vladanju sobom, u moći, u vedrini i spokojstvu, u celokupnosti. To su proverene činjenice ali ih nauka nikada nije proučavala, to pitanje je ostavljeno psiholozima i misticima. Odavno je zvanična nauka trebalo da se pozabavi ovom temom, jer sve što se dešava u čoveku je suviše važno da bi se zanemarilo. Trebalo je proučiti kojim načinima su mudraci, prosvećenici, uspeli da trijumfuju nad svim nevoljama, čime su se služili, gde su pronalazili te elemente. Ne, ništa o tome. To je ogromna

šupljina. Jednoga dana će se zameriti nauci što je zanemarila ovo pitanje. Ljudi poseduju u sebi izuzetno delotvorne činioce: misao i volju - ali pošto su navikli da se služe više spoljašnjim sredstvima, očigledno je da se njihove psihičke moći ne razvijaju. Nemaju veru ili pak nemaju strpljenje, i uvek traže nešto spolja, materijalno, dodirljivo. Misao, misao, pokušao sam ali nema rezultata! A zašto? Pretpostavite da imate neku fizičku ili psihičku slabost: da je stvorite, možda vam je trebalo nekoliko vekova, u tom slučaju kako možete da zamislite da ćete to da otklonite sada za dva minuta. Možda će trebati isto toliko vekova! Postoji određena pravda u univerzumu. Najpravilnije je da se povežu oba načina, unutrašnje sa spoljašnjim mogućnostima, da bi se ubrzao proces, ali najpre treba početi da se radi sa dušom, duhom, mišlju, a zatim dodati

46

nekoliko fizičkih elemenata da se olakša proces. Za sada se radi sve naopako; nauka napravi otkrića, tehnika i industrija to primenjuje, sve se čini kako bi u jednoj zemlji napredovala ekonomija i u interesu ekonomije truje se i oslabljuje ljudska vrsta. Da bi nauka napredovala, ljudska rasa treba da propadne! Vi smatrate da preterujem? Ne toliko. Radi se na razvoju nauke, ali ne i ljudskom razvoju. Da bi održali vatru u vašoj peći, treba da joj date gorivo. U ovom slučaju gorivo za nauku su ljudi. Hajdete u peć! I peć nastavlja da radi zahvaljujući svojim žrtvama. Od sada pa za pedeset godina, nijedan čovek neće biti zdrav, a kad kažem 50 godina, veoma sam izdašan. Govore vam: "Uzmite ovo, uzmite ono" - i vi se trujete. Ja vam kažem: ne uzimajte ništa ali dobro jedite, dobro spavajte i naročito dobro mislite. Ali znam da i pored toga što bi o tome pričao vekovima, malo njih bi me sledilo. Većina

će reći: "Traženje pomoći od unutrašnjeg sveta, od misli, o čemu to pričaš! Ne i ne, mi znamo ono što znamo - i oni nastavljaju da sve traže spolja. Tačno je kada se kaže da su ljudi, zbog svih mašina i aparata koje je nauka stavila na raspolaganje, u prilici da malo po malo gube svoje sposobnosti jer više ne čine nikakve napore, nikakav unutrašnji rad. Na ovaj način nikad se ništa ne postiže. Spoljašnje mogućnosti ih sa| mo raslabljuju, a unutrašnje snage duha ostaju uspavane i paralizovane. Naizgled ima progresa i poboljšanja u načinu života, ali u stvarnosti se proizvodi slabljenje volje i vitalnosti. Osim toga, od pre nekog vremena, neki mislioci i naučnici počinju da sumnjaju da je sav taj tehnički progres čovečanstvu zaista na dobrobit. Treba li sada zaustaviti napredak? Ne, sama priroda tera ljude da istražuju. Nikada se ne treba zaustaviti u traženju, nikada se ne treba

47

zaustaviti u produbljivanju tajni prirode. Samo što ta istraživanja treba da su drugačije usmerena, treba da krenu u drugom pravcu, u pravcu naviše, prema duhu, prema unutrašnjem životu. U stvari, ljudi još nisu razumeli pravi razlog tehničkog napretka. Sve te sprave, aparati, mašine, sredstva za kretanje, da li postoje samo da ljudi više ništa ne rade - čak i da ne hodaju jer postoje predmeti koji sve rade umesto njih? Ne, ova poboljšanja su došla da bi se oni oslobodili materijalnih, običnih svakidašnjih poslova koji ih gaze i da se najzad posvete duhovnim, božanskim aktivnostima. Evo pravog značenja tehničkog napretka: osloboditi čoveka ali u ime drugih poslova. Inače je vrlo loše. Ako čovek nema šta drugo da radi nego da se opruži na pesak ili travu i da stagnira, buđa, dok mašine rade, to je veoma loše po

njega. Treba razumeti da je kosmička inteligencija dozvolila sav taj materijalni napredak da bi se čovek oslobodio prostih poslova i da se posveti uzvišenim aktivnostima. Sada ću vas voditi da istražujete i proučite vaš unutrašnji svet. Kada vam naiđu teškoće, muke, tuga, recite sebi: "Ja ću to otkloniti, izlečiti zlo, i ponovo ću uspostaviti osmeh, radost, veselje", i vi ćete uspeti - pod uslovom da najpre prepoznate i priznate da imate te mogućnosti. Postoje trenuci u životu kada se osećate srećni, ispunjeni, ništa vam ne nedostaje, a sledećeg trenutka odjednom imate utisak da ste siromašni, izbačeni iz nasledstva. Kazaćete: Ono prethodno je bila iluzija, obmana. A ne, bila je to istina ali druge prirode, stvarnost koju niste cenili. Možda se sada varate misleći da vam sve nedostaje, zaslepljeni ste i ne vidite šta sve ima u vama i oko vas. Rešenje je u

48

tome da otkrijete šta vam nedostaje i videćete da vi sve to imate tu, u stvari pod rukom vam jeReći ću vam slikovito: Neko je na nekoj mansardi i žali se da je siromašan, napušten, smožden. Kažem mu: Da li znate ko vam je bio otac, majka, i kakvo su vam nasleđe ostavili? Zašto ste ovde, zatvoreni? Vidite li ova polja, jezera, šume, kuće, to je sve vaše, krenite. I on počinje da istražuje i šta sve ne otkrije! Da poseduje divne stvari. On nije znao da je naslednik i da mu sve to pripada! Isto je tako i sa vama kada započnete da istražujete sve mogućnosti koje posedujete: te mogućnosti idu do beskonačnosti, ali vi to ne znate, u tome je problem. Svakako vam ne govorim za spoljni svet. Spoljni svet vam ne pripada, da se razumemo, ali iznutra vam sve pripada. Da, iznutra vam pripada ceo svemir, ništa vam ne nedostaje,

sve je za vas, pođite da vidite, pretrčite, posetite -jer ste svi vi naslednici Nebeskog Oca i Majke Prirode. Kako možete da mislite da ste siromašni i bez sredstava? Svakako ne kažem da treba potpuno da zanemarite materijalnu stranu. Ne preporučujem vam da sve napustite kako biste se samo molili, kao što su jogi ili neke hrišćanske askete činile. Naš cilj je različit, i naš zadatak je različit, on se ne sadrži u tome da se pridobije nekoliko ljudi i da se odvuku na potpuno duhovan i mistični put. Naš je zadatak da se pridobije ceo svet, a ne može da se privuče ceo svet na stazu koja je samo za nekoliko njih. A pošto nam je različit cilj, različiti su i naši metodi. Sto je nekoliko asketa i pustinjaka sve napustilo i povuklo se u šume i pustinje može da se razume, ali je besmisleno raditi to sa ćelom zemljom da svako ode na po jedno drvo ili u pećinu da bi se molio i meditirao. Ko bi radio?! Ko bi se

49

bavio time da se obezbedi minimum hrane? Trebalo bi da su svi spremni da umru od gladi i hladnoće! Želim da dam jedan filozofski sistem primenljiv za svakoga: da svi mogu da rade, da zarađuju, da se žene, da imaju porodice, a u isto vreme da imaju svetlost, disciplinu, metod. Radi se o tome da se stave na svoje mesto u isto vreme i duhovna i materijalna strana, jer ono što je do sada urađeno, uglavnom nije bilo idealno. Poneki su se, da bi završili sa svetom i u svetu svoja iskušenja i poteškoće, povukli da žive u samoći, meditirajući, dok su za to vreme svi ostali uplovili u poslove, trgovačka podvaljivanja. Treba biti istovremeno i u svetu i živeti nebeski život. Ove dve strane treba da se izjednače, na vama je da to učinite, jer ste još na tački da ako se upustite u duhovni život, ostavljate da propadnu vaši poslovi, a ako sredite poslove, tada je u opasnosti duhovni život. E ne, oboje treba, oboje. I vi možete to da

ostvarite. Sa svom jasnoćom i određenošću koju vam dajem, osećate da vaš život najzad počinje da dobija smisao, da je usmeren, određen, da znate gde idete. Dakle, sve više i više se pojavljuje svetlost u vama, a u isto vreme radost i sreća, jer oni idu zajedno. Sve dok mislite da ste siromašni i bez nasledstva vi ste nesrećni, ali ako odjedared otkrijete u svojoj kući skriveno blago, da li to ostaje nezapaženo, da li vas to ostavlja hladnokrvnim, nezainteresovanim? Svakako da ne. Isto će se dogoditi kada otkrijete vaše bogatstvo, vaše sposobnosti i unutrašnju moć. Odjednom će vam se pojaviti osmeh.

50

7

provedu svoj život u traženju moći koju neće stvarno posedovati, oni rade ono što je poželjnije, da bi odista stekli moć u sebi; evo na čemu se oni vežbaju, na čemu rade. Znaju da je prava snaga unutra, u tom unutrašnjem biću koje misli, koje oseća, koje reaguje. Zato su uspostavili pravila i izneli metode koji dozvoljavaju potpuno i celovito objavljivanje tog savršenog bića koje raspolaže svim - duhom. Covek treba da traži snagu u duhu. Prava snaga je u duhu, u volji i inteligenciji duha. Uzmimo jedan primer. Svi su oduševljeni elektronskim mikroskopom koji može da uveliča predmet 100.000 puta. Ali oni zaboravljaju osnovno i bitno: zaboravljaju da ništa ne mogu da vide bez svojih očiju, i da nemaju oči, svi mikroskopi na svetu ne bi služili ničemu. Zašto se uvek oduševljavati spoljašnjim instrumentima, kad sva zasluga i slava treba da pripadne onome koji vidi? A ko je taj koji vidi?

SNAGA DUHA

Većina ljudi ima potrebu da se istakne, da zapoveda, zbog toga traže moć, snagu. Da, ali gde ih traže? U mašinama, u spravama, u oružju u svemu što je izvan njih. Svakako da ih naizgled i dobiju: mogu da se nametnu, da siluju i da razore. Ali prava snaga nije tu. Osećate se jakim zato što imate novac, mašine, avione, rakete, mitraljeze ili atomsku bombu? E, ne, ova posedovanja su izvan vas: ako vam ih oduzmu, gde će biti vaša snaga? Ako mislite da ste jaki zbog onoga sto posedujete vaša snaga je samo obmana, iluzija; u stvarnosti vi niste sposobni da sami ponesete neki teški predmet, da daleko bacite kamen ili da savladate izvesne patnje i teškoće. Dakle, vama snaga ne pripada. Vi posedujete spoljašnje mogućnosti, ali šta biste radili kada biste ih izgubili? Prosvećeni su odavno razumeli, umesto da 51

To je duh, on vidi preko naših očiju; dakle, čak i naše oči nisu najhitnije. Najhitniji je d u h . Ali se ne vodi računa o njemu, on je uvek zapostavljen. Ovaj pogrešan stav je posledica materijalističke filozofije koja je udaljila ljude. Ona ih je izvukla iz njih samih i odvukla da se izgube daleko u tminama materije, i sada oni ne mogu da nađu temeljne istine koje bi im omogućile da reše svoje probleme. Treba da razumete: sve što je izvan nas, ne pripada nama; to nam je pozajmljeno na kratko vreme, i u tome se ne nalazi prava snaga. Stvarna moć se nalazi u Stvaraocu svih stvari tj. u duhu koji se ispoljava. Dokaz je taj što, kada duh napusti telo, iako čovek poseduje još sve organe, ništa više ne funkcioniše: stomak više ne vari, srce više ne kuca, pluća više ne dišu, mozak više ne razmišlja. Kada bi ga izmerili, .videli bi da je čovek težak kao ranije, ništa se nije promenilo; ali on je mrtav jer je otišlo to

biće koje je živelo, koje je osećalo i koje je mislilo. Znači da je ono bilo najhitnije. Najvažniji je život, duh. Onda, zašto tražiti ono što nije najvažnije. Može da se kaže da je jedina stvarna razlika između prosvećenika i običnog čoveka ta što se prosvećenik zaustavlja tačno na najvažnijem. Prosvećenik traži duh, on traži da mu da sve mogućnosti da se Razvije, da se pojavi sve što sadrži, sva bogatstva koja su nataložena u njemu. Posmatrajte jednu ćeliju: ona se sastoji od membrane, citoplazme i jezgra. I naše biće se isto tako sastoji od tela, duše i duha. Zato u Nauci o prosvecenju telo može da se smatra kao koža duše: duša kao citoplazma gde se kreću snage, energije, život; i najzad duh kao jezgro, gde se nalazi inteligencija koja stvara, naređuje, organizuje. Jezgro stvara posredstvom citoplazme jer citoplazma služi kao materija jezgru. U nama takođe duh želi da se objavi, pokaže i svojim podsticajem stvara nove forme, oblikuje materiju. Čovek je došao

52

do sadašnjeg stupnja razvoja zahvaljujući naporu kojim je duh delovao na materiju da bi se izrazio. Kada ste inspirisani, kada osetite neku snagu koja vas tera da postupate plemenito, da pomažete drugima, da se stopite sa Dušom univerzuma, to se duh javlja.i iskazuje. Nasuprot, kada osetite prazninu, obeshrabrenje, sumnju, kada nastojite da sve napustite, to znači da je materija uzela prevagu i suprotstavlja se naporima duha. Sta da se radi u tom momentu? Pozvati razum da pomogne. U čoveku se razum (intelekt) nalazi između duha i materije, preciznije između duha i srca i zato može da posreduje. Kada vidi da će materija da prevagne, da blokira božanske duhovne nagone, razum može da stupi u akciju da bi podržao duh i otvorio mu vrata. Duh uvek gura iznutra ali je čovek nesvestan i ne zna da može da mu olakša posao ili da mu se

suprotstavi dajući više mogućnosti materiji. Prosvećenici su osnovali škole da bi omogućili ljudima da rade na sebi, da bi vladali sobom, da se pročiste, da omoguće da im se duh iskazuje. Da čovek nije imao nikakvu mogućnost da radi sa svojim razumom ili svojom voljom, prosvećenici ne bi ništa činili da ga nagnaju da se osvesti u vezi svoje uloge u univerzumu, i sve bi se odvijalo bez njegovog učešća. Upravo čovek igra određenu ulogu u stvaralačkom razvoju i Bog vodi računa o njegovom postojanju. Ako je Bog stvorio čoveka učinio je to da bi ovaj učestvovao u realizaciji kosmičkog dela. Bog je dao inerciju materiji, impulsiju duhu, a čovek je postavljen između. Spolja je obavljen materijom ali je utopljen u bezgraničnost duha. Znači da on prima dvostruki uticaj: čas se preko njega ispoljava duh, čas materija, koja

53

hoće da ga zatvori i da ga odvede u početni haos. Čovek je uvek primoran da se bori i ako nije osvetljen i aktivan, on se prepusti inerciji. To se događa kod onih kod kojih prevlada materija, jer ne obavljaju nikakav intelektualni, duhovni, božanski posao; postaju baruštine preplavljene punoglavcima, žabama i komarcima, otpadne vode sa neprijatnim mirisima. Učenik koji je osvetljen, nadahnut, ne protivi se duhu, već mu otvara sva vrata. A duh, u tom momentu kralj, počinje da radi da sve uravnoteži, ulepša, ozrači, oživi i preporodi u njemu. Ove promene mogu da se dogode brzo, pod uslovom da se prednost da duhu. Materija samo zna da proguta, upije, umrtvi, dok duh zna da organizuje, oživi, vaskrsne; on zna isključivo to da čini i zato mu treba dati prednost. Koliko je ljudi završilo time sto su se skamenili jer su sprečili duhu da se ispolji u njima! Krenimo mnogo dalje. Pošto se sva

moć nalazi u duhu ali se ispoljava preko materije, ne može da se shvati duh u čistom stanju, potpuno otklonjen od materije. Ako postoji, duh u čistom stanju ne pripada našem univerzumu, i ne može da se spozna predeo u kojem se on nalazi. U našem svemiru duh i materija su spojeni i sve što vidimo, sve što dotaknemo kombinovano je, pod ovom ili onom formom. Uzmimo primer fisije atoma. Misli se da materija proizvodi eksplozije; ne, materija je samo forma u kojoj se nalazi, zadržava i u kojoj je stisnut duh. Atomska eksplozija je, u stvari, erupcija duha koji se prikazuje kao vatra, kao toplota. Da bi došlo do eksplozije, duh treba da je tu stisnut jer sama materija ne može ništa, ona je samo vozilo, posuda. Da nije materije koja ga drži, duh bi umakao jer je lebdeći. Naučnici se oduševljavaju snagom materije a ne vide da su snage koje izbijaju iz nje od duha. To što su tu zatvorene za neko

54

vreme iz razloga je da ne budu izgubljene, one, pak, čekaju momenat da se ispolje. Dokaz je taj što, kada su jednom oslobođene, ne mogu više da se povrate; kada duh uspe da umakne, nemoguće ga je ponovo uhvatiti i on odlazi u predeo odakle je i došao. Sto se tiče materije ona je smrvljena, ne ostaje ništa od nje, jer je snaga duha takva, da kada mu damo mogućnost, on uništava i materiju. Sta je jedno drvo? Rezervoar, jedan divan rezervoar energije koji dolazi od sunca. Dovoljno je da ga zapalimo i da imamo dokaz. Kada upalimo drvo, ne činimo ništa drugo do pokretanje neprekidnog procesa oslobađanja energije. To je isti fenomen kao fisija atoma samo u drugoj formi. Energije koje su se nalazile u drvetu beže, kao zatvorenik koga oslobađaju uz buku lanaca i brava, ona se rasprsne, plane, tokom čega se čuje pucketanje. To pucketanje je oslobađanje sunčeve energije; ona

se oslobađa u obliku toplote koja može da se koristi. I vidite vodenu paru, vazduh i gas da idu gore; u ognjištu ostaje samo malo pepela, to je zemlja, naprosto rečeno, i čija je zapremina veoma mala u poređenju sa količinom vode i gasa koji su se oslobodili. To je još jedan dokaz da je materija u sebi čuvala zatvoren duh. Odakle dolazi energija koju drvo oslobađa sagorevanjem? Ona nije deo samog drveta već je samo uskladištena u njemu. Energija dolazi od Sunca. Materija ne može da proizvede snagu; snaga dolazi iz druge oblasti, a materija je tu samo da je zadrži i sačuva. Prosvećenici koji su studiozno učili različita ispoljavanja života, želeli su da ljudima daju metode za pronalaženje prvobitnih snaga. Jer je čovek, u početku, posedovao ovu snagu i sva priroda mu se pokoravala. On ju je izgubio jer je dopustio da ga odvuče težina materije i to se naziva "pad". Ljudsko biće je, dakle, napravilo grešku; izgubilo je snagu dozvolivši

55

da ona utone u gušću, prostiju, grublju materiju. Pre toga je isto živeo u materiji ali to je bila eterična materija zahvaljujući kojoj je pravio čuda. Zato je u Bibliji rečeno da su Adam i Eva živeli u Raju, u Edemovom vrtu, goli, u čednosti i svetlosti i nisu znali ni za bolest, ni za smrt. Ljudi su izgubili lakoću, hitrinu, slobodu i besmrtnost pokušavajući da prodru u gušću materiju da bi je istraživali. Počeli su da se razboljevaju i da umiru. I sada, posle tolikih godina, to se nastavlja: teškoće, bolesti, smrt! I to će se nastaviti sve dok ne pronađu put koji će ih odvesti do obnove prvobitnog života. Ono što prosvećeni zovu "vraćanje u istinita bića": povratak u prvobitnu slavu. Eto u tome je sva filozofija prosvećenih. Kažu nam: vi ste stavljeni između duha i materije, dakle razmislite, proučite se, posmatrajte, u svakom trenutku vašeg postojanja, koja strana prevladava

u vama. Ako osetite da se bude misli i osećanja koja su vam teška, koja vas muče i uznemiruju, umesto da dozvolite da vas odvuku, pokušajte da ih neutrališete. Bića koja dozvole da ih materija pođarmi gube svoju svetlost, svoju slobodu i svoju lepotu; dok oni koji se oslobode nje i daju prednost duhovnoj aktivnosti, postaju slobodni, svetli i jaki. U duhu se nalazi snaga. Vi treba da uđete što dublje u sebe da se priberete, sakupite, da bi dosegli u sebi božanski princip. Jednoga dana izvor će početi da izbija i vi ćete se osetiti napojeni, podržani, preplavljeni neiscrpnim snagama. Ali ako zaboravite duh i samo računate na spoljnu stranu (novac, kuće, mašine, oružje) tada će prava snaga, snaga duha, da vas napusti. Zašto? Jer je ne podržavate, ne mislite na nju, ne obraćate joj se, ne opštite sa njom. Sa onim što vam ostane od sredstava, malo ćete se vući, ali nećete otići daleko; verovaćete da ste još jaki, ali će izvor prestati da

56

teče, jer ste prekinuli kontakt, i videćete koliko ste u tom momentu jaki i moćni! Počišćeni, izbrisani, eto šta ćete biti! Većina ljudi računa samo na spoljnu stranu, samo koliko vremena mogu da računaju na to. Za vreme svoga postojanja imali su novac i oružje, to je dobro: ali pošto su na samrti ne mogu da ih ponesu sa sobom, a ovde na zemlji nisu radili da osnaže svoj duh, i kada su primorani da napuste zemlju, nemaju više ništa! U tom momentu oni shvate da je sada svršeno sa vremenom u kome su zamišljali da su jaki; počinju da žale, da pate, i to je upravo Pakao. Približavaju se živima pokušavaju da se obrate svojim ženama, svojoj deci, ali ih niko ne čuje. Neki odlaze na spiritističke seanse, ulaze u medijume da bi rekli: "Vodio sam glup život, ne činite kao ja." - i tu im isto niko ne veruje.

Jednoga dana će se reinkarnirati i ponovo započeti od nule jer su lopovi pokrali sve bogatstvo koje su oni stvorili. Dakle, vidite li razočaranja koje sebi pripremaju oni koji nisu spoznali obučavanje tj. prosvećivanje; oni su zaista za žaljenje. Dok oni koji su radili na sticanju sposobnosti, vrlina i kvaliteta, poseduju bogatstvo! Iako nemaju ništa spolja - bogati su znanjem i snagom, i odlazeći na drugu stranu odnose sa sobom svoje bogatstvo. Ono im ostaje jer su ovde vežbali da ga razviju, niko im to ne može oduzeti. Pa, čak, sve što su želeli na zemlji, tamo će naći u potpunosti. Oni koji su voleli svetlost i boje moći će da ih beskrajno promatraju. Za one čija je duša puna muzike i simfonije, pevaće zvezde i ceo univerzum. I onima koji su sanjali da steknu znanje i razumevanje - biće otkrivene sve tajne stvaranja.

57

Stvarna snaga se nalazi u duhu, jer su duhovni kvaliteti posebno vezani za snagu. Inteligencija, mudrost i čestitost vam daju veliku snagu. Ljubav takođe. Ako imate mnogo ljubavi uspećete da prebrodite vaše negativno stanje: patnju, tugu, bes, nervozu, mržnju -jerje ljubav alhemičar koji sve transformiše. Ali prava snaga se nalazi u istini jer je istina povlašćena oblast duha. Isus je rekao: "Tražite istinu i ona će vas osloboditi." Da bi se oslobodili treba imati stvarnu, pravu snagu i koju sama mudrost ne poseduje; mnogi mudraci nisu uspeli da se oslobode. Čak i sama ljubav ne može potpuno da vas oslobodi. Samo istina može to da učini, tj. jedinstvo ljubavi i mudrosti. Eto čemu uči Nauka o prosvećenju. Ali ljudi zanemaruju ljubav, zanemaruju mudrost i zamišljaju da će ih novac osloboditi. Možete misliti!! Novac će ih podjarmiti jer će im pružiti sve mogućnosti

da nahrane svoju nisku prirodu, da se bace na zadovoljstva, da zadovolje svu svoju ćudljivost, pa čak i da se svete, uklanjaju druge, ako treba, tj. novac će im otvoriti put koji vodi pravo u Pakao! Ako su mudri i vladaju sobom, svakako da novac može da im pomogne da se oslobode i da čine mnoga dobra dela. Ali, dajte novac slabićima i videćete da li će ih osloboditi! Spolja možda, oslobodiće se dosade, izbeći će proganjanja, ali se iznutra neće osloboditi ni svojih slabosti, ni svojih poroka, ni svojih strahova, niti muka. Putovaće noseći sa sobom sve svoje muke. Najčešće su najbogatiji ljudi okovani, dok su mnogo slobodniji siromašni a inteligentni ljudi. Važno je da se prvo svaka stvar stavi na svoje mesto da bi se dobro razumela i upravo nas tome uči škola za prosvećivanje. Jedna škola za prosvećenje vas neće učiti zoologiji,

58

botanici, etnologiji, geografiji ili istoriji, nego će vas učiti nauci o životu. Ne postoji tema koja je više zanemarena od ove. Za sve drugo postoje škole ali za saznanje o životu - gde da se to nauči? Nigde. I evo nas u jednoj od retkih i izuzetnih škola u kojoj se uči kako živeti: kako da mislimo, kako da osećamo i kako da dejstvujemo. Nažalost, malo ko razume njihovu vrednost; ostali će razumeti kada budu napustili zemlju ali će tada biti suviše kasno. Za sada su ljudi još žrtve materijalističke filozofije koja ih drži udaljene od prave snage i oni neprestano slabe. Ali videćete od sada pa kroz koju godinu, materijalizam će biti isključen, odbačen, prognan, i na univerzitetima, u školama, u porodicama, svuda će ljude učiti duhovnom saznanju. Tada će videti da su tapkali vekovima i da sva ova naučna i tehnička otkrića još nisu označavala napredak. Stvarni napredak je duhovne prirode. Ne postoji drugi

napredak osim duhovnog. Zapišite ove reči, to će biti formula za budućnost. Sve je više i više pronalazaka koji se limitiraju na fizičku dobrobit i na materijalni konfor, ne poboljšavajući ljude. Nasuprot, ljudi postaju sve sebičniji, sve osvetoljubiviji, sve slabiji, sve bolesniji, a istovremeno bivaju sve oholiji, sve više uobraženi, tašti, hvalisavi i sve više raspušteni, bestidni, pokvareni. Eto šta je napredak doneo. To nije napredak duha. Duhovni napredak je da se poboljšaju bića, da se poboljšaju njihove misli i osećanja kako bi se sačuvali u dobrom psihičkom i fizičkom zdravlju, dok u ovom trenutku nazovi napredak se sadrži u tome da se otvaraju sve savršenije bolnice, klinike i zatvori. Umesto da se traži lek duhu, da se tu nešto ispravi, iznutra, svi jure da traže van njih. Niko ne misli da traži unutra, izuzev tih jadnih mistika, jadnih duhovnika kojima se rugaju. Da, prava snaga dolazi iznutra, iz duha tj. iz centra. Svakako da ima izvesnih elemenata

59

stavljenih na periferiju, ne može da se negira, ali oni su neznatni. Ono što je autentično stavljeno je u centar, u duh; sve ostalo je manje-više kvarljivo, izmešano, nečisto. Cak i zlato i drago kamenje koje predstavlja ono što je najčistije u prirodi moraju da budu izvučeni iz svojih primesa. Sve što nađete daleko od izvora pomešano je sa nečistoćama, treba ga dakle očistiti, pretočiti, izbistriti. Samo oni koji se napajaju direktno sa izvora, piju vodu apsolutne čistoće. Svuda u svemiru, i u čoveku, manifestuju se princip života i princip smrti. Kada život želi da se razvije, suprotne snage počinju da se bude da bi ga mučile, obeznanile, i život je uvek primoran da se brani. Akcija i reakcija, samo to postoji. I ako čovek ne nadgleda budno sebe može da se dogodi da ga odnese snaga smrti. Iz ove istine može da se izvuče bezbroj lekcija! Jedna osoba dolazi da me vidi i žali se da joj ništa ne ide, da je obeshrabrena, razočarana u

život. Kažem joj: -To je zato što ste se upisali u školu slabosti. - Koju školu? Svakako, kada sam bio mlad išao sam u školu, ali sada nisam upisan ni u jednu školu. Odgovaram mu: -Da, vi ste upisani u školu slabosti. Osoba ne shvata i ja joj objašnjavam: - Evo u toj školi slabosti ne čini se nijedan napor, ni fizička, ni duhovna vežba, povlačimo se u fotelju, u konfor, u lenjost. To je dobro, izvanredno je, ali šta se tada dešava? Usporavamo unutrašnje kretanje, smanjujemo intenzitet života, duha, misli, i negativna strana se uvlači, ostavljajući tragove i nečistoće kojih ne znamo da se otresemo. Treba, dakle, da živite intenzivan život da biste odbacili sve te prljavštine koje, uvlačeći se unutra, izazivaju u vama sve vrste potresa. Upišite se u školu snage tj. održavajte od sada uvek u sebi aktivnost, oprez, dinamizam, hrabrost, ushićenje.

60

Znajući da su ovde u borbi principi života i smrti, ne treba popuštati, ni dozvoliti da vas negativne snage osvoje i svežu. Za trenutak smo dobro, pustivši se na otavu, ali smo zatim paralizovani: ni krv, ni ćelije, ništa ne vibrira da se bori i savlađuje i onda dolazi najezda prašine, truleži i pečuraka. Kada se točak brzo okreće, blato ne može da dođe i da se zalepi jer je odbačeno; ali kada se kretanje uspori blato se nataloži. Da li ste razumeli? Tu je sadržano izvanredno saznanje i filozofija. Dakle, na vama je da se trudite jer je u vašem interesu da se ne prepustite tromosti ni lenjosti. Potrebne su vežbe za sve: za delove tela, pluća, za misli, za osećanja, za dušu, za duh. U tim momentima ste u stanju treperenja koje odbacuje sve nečistoće i možete da nastavite da hodate veoma dugo. Odavno vam govorim: - Hajde, upišite se u školu snage, činite napore, jer ništa ne raditi -

to je smrt. Proverićete jednoga dana koliko je potreban intenzivan, moćan, žestok život. Evo zašto treba biti u znaku ushićenja, evo zašto ne treba napustiti ljubav, duhovnu ljubav, jer ona u nama stvara to stanje izviranja i zračenja koje odbacuje sve što je negativno i mračno. Oni koji polažu pravo na inteligenciju i mudrost misleći da je nepotrebno voleti i biti dobar, potpisali su smrtnu presudu: najpre duhovnu smrt, a druga smrt će brzo doći. Znači da treba da se odlučite da danas razumete gde je smisao života, gde je zdravlje i gde je snaga. Snaga je u aktivnosti duha.

61

vašu evoluciju. Koliko je svetaca, prosvetitelja, proroka, napustilo zemlju bez da uspeju! I pored njihove svetlosti, celovitosti, čednosti, nisu uspeli sa trijumfom svog ideala, što dokazuje da uspeh ne zavisi od njih. Često se neki od vas pobune: "Ja se molim, meditiram, međutim ništa se ne menja. Zašto?" U stvari velike promene se događaju, ali su one takve suptilnosti da ih vi ne možete videti. Zato se ohrabrite ponovo. Rečeno je u Svetim knjigama da je Bog veran i istinit. Svi napori koje činite na svojoj unutrašnjoj materiji, da je savladate, produhovite, da najzad dostignete da vaše prisustvo bude što korisnije za ceo svet, sve se beleži i jednoga dana ćete videti rezultate. Kada? Teško je saznati, ali to ne treba da vas brine i zaokuplja, na vama je da radite i pustite da Nebo odredi kada, gde i kako tj. na koji način će vaši napori biti nagrađeni?

8 NEKOLIKO ZAKONA O DUHOVNOJ AKTIVNOSTI Ono što je važno za Nebo nisu uspesi koje vi postižete već napori koje činite, jer vas samo napori održavaju na dobrom putu, a uspesi vas često teraju da napustite vaš oprez. Makar i da niste uspeli, i da niste postigli nikakav rezultat, to nije važno: bar ste radili. Dakle, ne tražite uspehe, oni ne zavise od vas već od Neba koje će vam ih dati kada smatra da je to dobro. Ono što zavisi od vas su napori jer Nebo ne može da ih čini umesto vas. Isto kao što niko ne može da jede umesto vas, Nebo ne može da jede umesto vas, tj. da čini napore umesto vas; vi treba da ih činite. I kada su uspesi u pitanju, ono određuje kada hoće i kako hoće u zavisnosti šta smatra da je bolje za 62

U stvari, napori sami u sebi nose nagradu. Posle svakog napora, posle svake misaone vežbe, život dobija drugu boju i drugi ukus. I upravo to što Prosvećeni osećaju toliko sreće i radosti, čak i za najmanju stvar, zato je što su se prethodno bavili duhovnim radom. Da nisu radili taj posao bili bi kao svi blazirani koji više nemaju nikakav ukus ni za šta. Sve imaju, ništa im ne nedostaje ali su izgubili ukus, jer iznutra nemaju nikakvu aktivnost, nikakavu snagu unutrašnjeg života. Čak i kada nema odmah vidljivih rezultata, treba znati da ništa nije tako efikasno kao ovaj posao. To što se čeka na rezultate je zato što je duhovni, božanski svet mnogo nepristupačniji od materijalnog sveta, ali ga ne treba napustiti. Ako ga napustite znači da nemate ni znanje ni rasuđivanje. Koliko je vremena potrebno da bi nikla jedna salata? A da bi izrastao hrast? U

unutrašnjem životu pronalazimo iste zakone: ako zalijete salatu, simbolično rečeno, imaćete je brzo, ali će ona isto tako brzo uvenuti; ako želite hrast, potrebno je da dugo čekate ali će on živeti vekovima. Dakle, radite, to je sve, i nikad ne postavljajte rok za ostvarenje vaših duhovnih težnji. Ako date rok za ostvarenje tog i tog unutrašnjeg rezultata, pobedu nad tom i tom greškom, uspećete samo da se zgrčite i vaš se razvoj neće odvijati harmonično. Treba da se usavršavate, bez da sebi dajete rok; mislite da je pred vama večnost i jednog lepog dana uspećete da dostignete to savršenstvo koje ste želeli. Treba samo da se zaustavite zbog lepote posla i da kažete: "Pošto je toliko lepo, neću se baviti time da saznam trebaju li mi vekovi ili hiljade godina da bih stigao." Mnogi duhovnici misle da će se stvari, kada su doneli ovu ili onu odluku, odvijati tačno

63

onako kako su želeli, da će podrediti sve nagone i da će razum i mudrost trijumfovati. Ne naslućuju da mogu da se probude druge snage koje mogu da se suprotstave ostvarenju njihovog projekta, i onog dana kada vide da nisu uspeli onako kako su očekivali, i u vreme koje su očekivali, oni su ogorčeni, razljućeni i besni, dosađuju drugima sa svojim propalim ambicijama. Ne treba se upuštati u duhovni život a da se ne poznaju zakoni, jer su ponekad rezultati lošiji nego da se ostalo sa običnim predubeđenjima. Uostalom, uopšteno govoreći, ne treba se nikada upustiti u neku duhovnu aktivnost sa preteranom sigurnošću u sebe, jer tom sigurnošću izazivamo druge snage koje se suprotstavljaju ostvarenju. Vi ste to svakako primetili. Obavežete se da toga dana obavite tu i tu stvar, a kada dođe taj momenat nemate baš nikakvu želju. Međutim, u momentu kada ste

se odlučivali bili ste čvrsto ubeđeni da ćete održati obećanje. Dakle, od sada ne obećavajte čvrsto, ne oglašavajte vaš projekat svima, čuvajte svoje želje i čežnje samo za sebe, u tom slučaju ćete imati manje prepreka za njihovo ostvarenje. Evo jedne veoma važne stavke koja treba da se zna. Sledbenik ne treba da se uključi u duhovni život a da prethodno ne poseduje izvesne pojmove, u protivnom može da ima veoma neprijatna iznenađenja. Možemo da uporedimo čoveka sa drvetom. Kao drvo i on ima koren, stablo, grane na kojima raste lišće, cveće i plodovi. što se drvo više razvija i raste, koreni su sve dublje u zemlji, tj. što se ljudsko biće više uzdiže, sve su veće opasnosti da se u njemu probude instinktivne snage: senzualnost, ljutnja, oholost. Treba poznavati ljudsku prirodu i razumeti da, kada pokrenemo taj i taj mehanizam u jednom delu njegovog bića, to za sobom povlači

64

pokretanje drugog mehanizma, u drugom delu. Reći ćete: "Ako se time povećavaju naši instinkti, ne treba se posvećivati duhovnom životu." U stvarnosti postoje načini da se savladaju te snage i, njima zahvaljujući, da se postignu najveća unutrašnja ostvarenja. To se zove duhovna alhemija. Da, to su stvari koje je potrebno poznavati da se ne bi udaljili. Pa čak i kada doživite neki uspeh, ne uspavljujte se, budite još oprezniji jer može da vas napadne ona druga strana, i ako dozvolite da vas iznenadi možete da izgubite sve prednosti koje ste već stekli. To su zakoni; kako je sve povezano, jedan pokret učinjen u jednom delu izaziva pokret u suprotnom delu. Zato kada je Prosvetitelj zauzet radom na svetlosti za čovečanstvo, iako ne želi, on budi, izaziva onu drugu stranu, tminu. Pošto on to zna, oprezan je, obazriv i preduzima zaštitu; iako budimo mračne snage ne treba odustati sa radom

na prosvetljenju. Ovde još treba znati kako ne pokleknuti već nastaviti sa radom do pobede, a u isto vreme naučiti da teškoće upotrebimo kao podsticaj i ohrabrenje. Ali, u svakom slučaju, nikako ne zaboravljajte da nije na učeniku da odredi rok za ostvarenje. Jer kada vidi da se njegove najbolje težnje ne ostvaruju, on propada, ili postaje ogorčen i odustane. Šteta je da se odustane iz prostog razloga što uspesi nisu stigli u datom roku! Treba nastaviti u potpunosti, u ushićenju i miru, jer ćete samo na taj način jednoga dana dostići savršenstvo. 9

65

zamuckuje, nestaje, predaje se. I njegov protivnik koji je izgledao manji, sićušan, ali koji je u pravu, dobija snagu i ispravlja se. Odakle mu dolazi snaga? Iz ubeđenja da je u pravu. I što više jača, onaj drugi je sve zabrinutiji. U početku svakako da podiže glas, viče da bi zataškao bojazan pred istinom, a zatim se odjednom izduva kao mehur. I svima koji su neprijatni iz nevidljivog sveta, koji žele da vas uznemire, kažite: "Dođite, dođite ovamo da vam nešto pokažem." Postavite ih licem u lice sa vašim sadašnjim bogatstvom, i svim što vas očekuje u budućnosti. U početku će obmanjivati, prsiti se, kočoperiti ali uskoro neće ostati ni traga, otkrićete lako da možete da promenite i poboljšate mnoge stvari. Zašto ne vežbate? U životu treba sricati mnoga iskustva, ne možemo nikada da se dosađujemo, ima toliko interesantnih stvari da se nauči, da se ispita, stvara, kreira. Ako se pred vama pojave zle bitnosti koje

10 MISAO I NJENA ORUŽJA I Postoje razne vrste vežbi koje se rade sa mislima. Na primer, imate neku poteškoću: umesto da dozvolite da vas ona smrvi i satre, uzmite je i stavite naspram svega što već posedujete, svih vaših bogatstava, vaših mogućnosti i počnite da je poredite. Videćete da teškoća ne može da odoli, odupreće se i nestati pred veličinom i snagom onoga što ste stekli. Da, naučite da postavite vašu tugu i žalost licem u lice sa vašim bogatstvom, vašom budućnošću, vašim idealom. I videćete da će nestati bez traga. Eto efikasnog načina koji treba znati koristiti: suočenje. često se u životu viđa ova vrsta rasprave. Malo po malo onaj ko nije u pravu, oseća svoju grešku, smanjuje se, bulazni, trabunja, 66

žele da vas ubede da ste krenuli pogrešnim putem time što ste se posvetili duhovnom životu; stavite te unutrašnje neprijatelje pred lepotu i dubinu iskustava koje ste doživeli, tako da neće više imati šta da kažu, otići će i ostaviće vas na miru. A ako se vrate, ponovo primenite prethodni način, primite ih blago i ljubazno: "Da, razumem vaše razloge ali kako se dogodilo da sam doživeo te uzvišene trenutke, u kojima sam razumeo sve istine... i nabrojte do detalja sve što ste primili. Oni će biti potpuno zbunjeni. Takve bitnosti su se pojavljivale i najvećim genijima, umetnicima, misliocima i filozofima, pa čak i najvećim svecima i prosvetiteljima, da ih uzdrmaju i da ovi napuste svoj posao. I često su uspevali. Čak ni Isusa nisu poštedeli! Setite se triju iskušenja u pustinji. Ali Isus nije dozvolio da ga ubede, odgovorio je Sotoni citirajući joj velike istine iz Biblije i ona se predala. I u Getsimanskom vrtu - bezbroj bitnosti je

došlo da iskušaju Isusa u poslednjem momentu, govoreći mu: "Ti nisi obavezan da snosiš takvu sudbinu, možeš da izbegneš smrt. Hajde, toliko si toga već učinio, da li vredi podneti ovo žrtvovanje? Uostalom, vidi kakvi su ljudi, oni te ne poštuju niti cene, već su te izdali. Hajde, spasi se, idi!" I Isus je bio blizu da podlegne iskušenju. Ali zatim, odjednom se ispravio i rekao: "Odlazite, ja sam došao da ispunim svoju dužnost i moram da završim svoj posao." I zli dusi su otišli pobeđeni. Kakvu je samo muku prebrodio! Da, ovi duhovi dolaze da iskušaju sve, ne samo vas već i najveće svece. Sumnja, strah od smrti, senzualnost, oholost, sve sama iskuše nja! Mnogi sveci su se podvrgli iskušenju oholosti. Neprijatelj im je govorio: "Strahovito, pobedio si me, kakvu volju i moć ti poseduješ! Kakvim izvanrednim oružjem ti raspolažeš!" -jer je upravo očekivao da mu ovi odgovore: "E, da, pobedio sam te, tebe demone, ja sam

67

vrlo jak." - i da se tom prilikom ispolji njihova oholost. Ali oni koji su studirali Nauku o prosvećenju bili su oprezni i odgovarali su: "Ne, nisam te ja pobedio, već Hristos u meni." I tako su trijumfovali nad iskušenjem. Vidite, uvek treba umeti odgovoriti, znati pronaći pravi odgovor. Reč "dijalog" je sada u modi, ali se uvek stvara unutrašnji razgovor sa ovim nižim bitnostima - prava bitka! I ako umete da odgovorite, tj. obavite pravi posao preko misli, vi ste pobednik, ako ne znate, onda ste pobeđeni. Naučite da odgovorite kao što je Isus činio: "čovek ne živi samo od hleba već od svih reči koje izlaze iz Božjih usta." "Ti nećeš da kušaš Gospoda Boga tvoga." "Ti ćeš obožavati Gospoda Boga tvoga i služićeš samo njemu." Tražite ove istine, to je pravo oružje da se otklone zli dusi. Nađite ih i bacite im ih. Samo je istina moćna da ih pobedi, oni ništa ne mogu protiv nje.

II Ako ste napadnuti slikama koje vas muče. treba znati da imate mogućnost da promenite te slike, da se usredsredite na njih i da im date drugi oblik, drugu boju: one će najzad popustiti vašoj volji. Pretpostavimo da, pre nego što se uspavate, u području koje se nalazi između jave i sna, vi vidite sebe kako hodate blatnjavim putem ili pak kroz šumu punu opasnosti - šta treba da uradite? Da dozvolite da se odvijaju te slike? Da ih pasivno posmatrate? U momentu kada treba da se uspavate, vi ste na granici fizičkog i astralnog plana, već ste u trenutku ulaska u astralni predeo, i ovi klišei koji počinju da vas obuzimaju imaju neki smisao, predskazuju nešto, opominju da će vam se na putu isprečiti neki neprijatni doživljaji. Isto tako može da se desi i suprotno: vi sebe vidite u nekom divnom vrtu prepunom cveća, ptica i muzike - slike koje vam najavljuju dobar period.

68

Ali vratimo se na slučaj kada vam se prikazuju mračne slike. Baš u trenutku kada ulazite u nesvesnost, možete da sačuvate izvesnu bistrinu, svesnost i da reagujete: napregnite se da prodrete preko misli u superiorniji predeo - i počeće da se pojavljuju svetle slike. To ne znači da ćete zaista da promenite tok događaja; teškoće, nevolje i iskušenja će vas napadati jer često zavise od vama spoljnih uslova. Međutim, kako ste izmenili ove slike u sebi, vi ste pokrenuli u vašoj dubokoj unutrašnjosti druge struje, druge snage koje vam pritiču u pomoć. Vi ne možete da sprečite da se ne dese spoljni događaji, ali ih možete izlečiti iznutra, pripremajući u sebi snage koje će vam dozvoliti da se oduprete. Zima je težak period, ali ako imate cime da se ogrejete, sve bude dobro. Isto je tako i u unutrašnjem životu, treba da budete svesni onoga što se u vama događa. Ako vas napadnu

mračne sile i mučni osećaji to je kobno, živimo u svetu preplavljenom raznim vrstama nasilja. Normalno je da primamo protivudarce, ništa se tu ne može učiniti. Nije pitanje da promenimo svet, to je nemoguće, već da poboljšamo naše unutrašnje stanje. Ne možemo da promemmo svet, već samo samoga sebe. Menjati svet je Božji posao i niko nas nikad neće okriviti što to nismo učinili. Ono što će se tražiti od nas je da promenimo makar jedno stvorenje na zemlji, a to stvorenje smo mi sami. Zato, čim osetite da unutra u vama dolaze razorne sile, primitivne, senzualne i vulgarne potrebe, umesto da dozvolite da vas one odnesu i da mislite da ništa ne može da se učini • e, ne, treba se odupreti. Kada uspemo da poboljšamo unutrašnje stanje, ceo svet je izmenjen jer ga vidimo kroz druge "naočari".

69

Zašto je zaljubljenima svet tako lep? Jer je sve u njima lepo, pesničko. Pada kiša, veje sneg, ah ako oni imaju sastanak, za njih je sve osunčano, nebo je plavo, cvrkuću ptice, miriše cvece - jer je u njihovom srcu proleće. Zaljubljeni su izvanredna lekcija za duhovnike! Stvarni duhovnik je ubeđen da je misao stvarnost i da su sve moći u mislima. Znajući ovo om koriste svaki trenutak svoga života da rade sa svojim mislima. Pa čak u najnepovoIjnijim prilikama gde su svi nesrećni, uništeni, ozlojeđeni, duhovnik uspe da pronađe svetlost i mir. On je iznad uslova, dok oni koji ne znaju da rade sa svojim mislima provode vreme ja dikujući, ostaju pobeđeni. Ne znaju da poseduju instrument koji može da ih stavi iznad uslova i u tom neznanju se limitiraju, slabe, umrtvljuju. Čovek poseduje moć da neutralise uslove, da ti uslovi prestanu da na njega utiču negativno.

Samo što mora da radi da bi to postigao. Ako čeka, bez da bilo šta radi da se uslovi poboljšaju, svakako da će biti zgažen, smrvljen. Čak i najveći učitelji kada se ovaplote na zemlji moraju da prođu kroz najteže uslove - ali uspevaju da ih prevaziđu jer su prihvatili duhovnu filozofiju. Zato od sada bilo šta da vam naiđe recite sebi: "Da, stvarno su loši uslovi, ali ja imam u meni unutra mogućnost da pokrenem stvarne struje koje su moćne i koje će dati rezultate. U tom momentu vi ste iznad uslova, jer u suprotnom, vi ste ispod i one će vas zgaziti. Ako svakoga dana, od sada pa za neko vreme, mislite ovako u svim životnim okolnostima i prilikama, čak i u najneugodnijim, najstrašnijim - vi ćete trijumfovati. Jer iznutra vi znate da pokrenete snage i moći koje prevazilaze uslove i okolnosti. Duh je iznad svega i kada uspete da mu se priključite, da se sa njim poistovetite, primičete

70

snage, olakšanje i prosvetljenje. Samo ko liko ljudi je prihvatilo ovu filozofiju? Oni ne rade sa duhom već uvek čekaju dobre uslove i zato su toliko slabi. Kad im naiđe da ostvare poneki uspeh, da dozive poneku sreću to je zato što im se pomoglo, ili zahvaljujući spoljnim uslovima koji neće trajati, a ne zato stoje istinita njihova filozofija. Reći ćete: "Da, ovo što nas savetujete jeste da živimo u subjektivnom svetu." Da, počnimo upravo sa istraživanjem subjektivnog sveta. U tom svetu je Bog sakrio svu moć. Materijalisti nemaju nikakvu svesnu moć u predelu misli i osećanja jer suviše računaju na objektivni svet, fizički, materijalni i izgubili su veru u mogućnost unutrašnjeg sveta: čak traže da izbrišu tragove ovog sveta. Očigledno da postoji opasnost za spiritualiste. Znajući da sami u sebi mogu da promene tok i strujanje svojih misli i osećanja, da svoju tugu promene u radost, svoju malodušnost u

nadu, oni zamišljaju da isto tako mogu da izmene spoljni svet. E, ne! Prednost subjektivnog sveta je da vas stavi u vezu sa nevidljivim, suptilnim silama prirode. Ovaj svet je istinit, ali ne istinit u konkretnom, materijalnom smislu; ubeđeni u ono što osećate, ako želite da ubedite druge, vi se spremate na ozbiljna razočarenja. Objektivan i subjektivan svet postoje, i jedan i drugi, ali treba poznavati njihov međusobni odnos i vezu da bi ih utanačili. Ako za vas postoji samo unutrašnji svet, onda spoljni svet prestaje da postoji: tada se pojavljuju sve iluzije, nepravilnosti i greške i vi postajete čudno smešni. što se tiče materijalista koji zanemaruju tanani, suptilni svet, mnogo se bolje snalaze na fizičkom planu ali sa druge strane gube mogućnost da iznutra postanu stvaraoci. Stvaran stvaralac je čovek mislilac: Misao

71

stvara stvari. Na fizičkom planu ne stvaramo već kopiramo, imitiramo. Mesto na kome se događa stvarna kreacija je duhovni svet. Dakle, čak i ako savlađuju materiju i primoravaju je da radi za njih, materijalisti gube carstvo duha: poravnavaju se sa materijom, silaze na njen nivo i gube moć da vladaju, gube svoju magičnu snagu. Evo zašto vam kažem: ako uvek znate da se služite vašom voljom, vašom mišlju, vašim duhom, da bi oblikovali sve podsticaje koji dolaze iznutra iz vas, vi postajete stvaralac izvanredne moći. Ali ne pravite sebi iluzije! Zato što vas vaša misao sluša, zato što ste sposobni da radite na unutrašnjoj transforma ciji, ne zamišljajte da će vam se i fizički plan pokoravati. Mnogi ne vide razliku i gube glavu jer su pomešali dva sveta. Pričao sam vam već o zaljubljenima kojima se zima pretvara u proleće kada treba da se susretnu. To proleće je istinito

u njima, a zima se spolja nastavlja. Ako zamišljaju da samo treba pružiti ruku i hop: ptice će doći da pevaju, sneg će se otopiti mogu da se načekaju! A to rade izvesni spiritualisti - oni zamišljaju! Izvesni čak misle da kada izgovore određene magične reči, da će se stena otvoriti kao u bajci "Ali Baba i četrdeset razbojnika", samo treba da kažu: "Sezame, otvori se!" i naći će blago od koga će da žive u izobilju do kraja života. Ne, mnogo je razumnije raditi nego čekati blago na taj način. Svakako da kada učenik svaki dan vežba da sve preobrazi i prolepša u predelu svojih unutrašnjih misli i osećanja, strujanja koja stvara mogu da utiču na fizičku materiju, u tom momentu mu je moguće da proizvede objektivna čuda: jer je sve povezano, vibracije, čestice, talasi; proizvode se isparenja koja prožimaju objektivni svet koji može da postane isto zračan i

72

svetao kao subjektivni. Da bi se to dostiglo potrebne su vežbe i vreme! Dajte uvek prednost duhu i ne samo da ćete biti iznad uslova, već će i postojeći uslovi početi da se menjaju: jer su uslovi nešto mrtvo neanimirano i zahvaljujući duhu koji je živ, možete da ih promenite. Život ne ostaje nepokretan, ne stagnira, on neprekidno menja i pomera stvari. Iskoristite njegovu moć obnove, učinite da on učestvuje, inače će uslovi ostati večno isti i zatvaraće vam put. 11

12

MOĆ KONCENTRACIJE

Koncentracija je jedna od najpotrebnijih sposobnosti u veoma velikom broju aktivnosti. Graveri, hirurzi, akrobate itd. to dobro znaju. Svi se koncentrišu da ne bi napravili neki pogrešan potez koji bi mogao da bude katastrofalan. Čak je i radnicima potrebna koncentracija da im mašina ne odseče ruku ili nogu. Svi udesi dolaze jednostavno zbog nepažnje, manjka koncentracije! Koncentracija je baza za sigurnost i za uspeh. Uopšteno govoreći ljudi su to razumeli i uspevaju da je ostvare u svojoj profesiji, ali su daleko da naslute njenu važnost u oblasti psihe i duha. 73

Možda vam se desilo da, igrajući se, koncentrišete lupom sunčeve zrake i zapalite parče papira. Zašto niste ovu pojavu preneli na psihičku oblast, da bi najzad razumeli da, kada ste koncentrisani na nešto dovoljno dugo, misao može da upali - simbolično govoreći određeni materijal? Lupa je upadljiv primer snage koncentracije. Fizičari su otišli još dalje uspevši da pronađu laser. Svetlost po svojoj prirodi teži da se rasipa, problem je bio da se koncentriše; i kada im je uspelo, to su primenili u razne tehničke, medicinske, strateške svrhe. Pošto

je i prikazano i potvrđeno da je fizičko svetio svemoguće, zašto da se ne povezuje u svemoć duhovnog svetla, u misao? Jedna od najboljih vežbi koncentracije koju sam vam dao je meditacija ispred izlazećeg sunca: koncentrišite se na sunce i ne dozvolite da u vas uđe bilo koja druga misao, i ostanite tako duže vreme, na sveti način. Ako uspete da to korektno izvedete, osetićete se zatim ojačani, osvetljeni, puni! A ako vam je na primer neki organ bolestan, možete da učestvujete u njegovom ozdravljenju, projektujući na ćelije sunčeve zrake - svetlosne zrake ljubavi, dobrote, 74

živosti i radosti. Da, vi zaista možete da učestvujete u poboljšanju svog zdravlja zahvaljujući koncentraciji misli. Neki će naravno pomisliti da je to izgubljeno vreme. Kada postoji toliko lekova, pilula, samo treba da se otvore usta, zašto bi se koncentrisali? To je loše rasuđivanje, jer na taj pasivan način nećete uspeti da se uzdignete i razvijete, ni da pokrenete izvanredne unutrašnje snage koje će vam služiti i kada budete napustili zemlju. Jer, znajte da je za čoveka jedina zaista važna stvar - moć da se koncentriše na božanske stvari. Ta sposobnost će mu pomoći da mirno

sledi svoj put tokom večnosti. Pretpostavimo da ste, kada napuštate ovaj svet, obavljeni crnom, tamnom atmosferom kroz koju ne možete da vidite ni vaše prijatelje ni anđele...U toj tmini i samoći ko će doći da vas spasi? Vaša sposobnost da se koncentrišete na božanske stvari. Ova sposobnost traje i posle vaše smrti, jer ne proizilazi iz mozga, već iz duha koji je besmrtan. Kada čovek napusti svoje fizičko telo, ova sposobnost istraje u njegovom duhu, jer je duh taj koji misli, koji oseća, koji dejstvuje. On to

75

čini preko fizičke materije tela, ali kada se oslobodi nje, ne treba verovati da on više ne oseća, ne misli, ne deluje; naprotiv, baš u tom momentu on može da deluje moćno. I zato će onaj učenik koji je stekao naviku da se koncentriše na svetle teme, biti vrlo moćan sa druge strane: dovoljno mu je da se koncentriše na Gospoda, ili na svetlost, pa da odagna nemire i tminu. Ako nije razvio ovu moć na zemlji, ne može da je upotrebi na drugoj strani. Zato treba da se naviknete da se svaki dan koncentrišete na najuzvišenije sadržaje.

Duh je izvanredna moć, ali niko ne veruje u tu moć - a znate li iz kog razloga? Jer smo jednom probali jedan minut, i kada smo videli da se ništa nije izmenilo, posle tog minuta rekli smo sebi: "Zašto da gubim svoje vreme? Duh ništa ne može, misao je neuspešna". U stvarnosti ništa nismo razumeli. Treba znati da, ako misao ništa ne može, pa čak ni duh, znači da je materija postala toliko nepro vidna, mračna i tvrda i, da bismo je promenili kako bi postala tananija, osetljivija, potrebno je mnogo godina. A kako još nismo započeli taj posao, materija daje veoma jak otpor. Da je čovek 76

radio u tom smislu, njegovo fizičko telo već sada bi bilo mnogo vitkije, okretnije, pristupačnije, probojnije za misao, lako za odgoj. Taj posao bi dozvolio svetlosti, duhu, da prodre u materiju. Ali u ovom momentu fizička stvarnost i materijalni uslovi ostaju najmoćniji, jer ljudi, obmanuti, zaustavljaju se na spoljnom izgledu i ne umeju ni da vide ni da osete duhovni svet, Nebo, Božanstvo. Da se vratimo na moć koncentracije. Postoje u Indiji ljudi koji, posle dugogodišnjih vežbi koncentracije, uspeju da deluju tako snažno na eteričnu srž, jezgro (na sanskritu akaša) da su sposobni da učine da klica klija brzinom vidljivom golim okom. Za nekoliko sati biljka

poraste, procveta, da plodove i izvrsno voće može da se jede. To izgleda nemoguće ali je istinito i može da se objasni. Fakiri su radili na akaši, da učine da ona deluje na eterične otiske (klišee) koje sadrži seme. Jer svako drvo ostavlja u svom semenu jednu vrstu eteričnog klišea - sintezu svih svojih karakteristika. U jednom semenu su zabeleženi svi kvaliteti dotičnog drveta. Oblik, uzrast, boja, loša i lekovita svojstva zrna, koja su moćna i na snazi, ali da bi se pojavila, potrebno je da se zrno zasadi, da se zaliva i, malo po malo, sama priroda godinama, polako, nežno, vodi drvo prema zrelosti.

77

Ova evolucija može da se ubrza. Pomoću koncentracije pojača se snaga svetlosti, toplote i života koja dolazi od sunca, iz atmosfere i iz zemlje, da bi nahranila drvo brže nego što to priroda uobičajeno čini, i razvoj biljke može da se ubrza. Vidite da je jasno i jednostavno. Tako da onaj ko zna kako da deluje na snage akaše ovo jezgro koje sadrži sve elemente koji su biljci potrebni da raste (vitalnost, toplota, svetlost, magnetizam, elektricitet) - ubrzava silu koja pojačava razvoj klišea. Ako se radilo, na primer, o jezgru manga, nekoliko sati kasnije

nalazimo se pred drvetom manga prepunim tog voća kojim svi mogu da se slade. Ali najinteresantnije je da se zna da isti proces postoji i u duhovnom planu: tu takođe možemo da razvijemo mnogo brže neke mogućnosti koje su u nama. Čak i kad ništa ne radimo ove mogućnosti će se ipak razviti po prirodi stvari, ali tek kroz nekoliko miliona godina, a šteta je da se toliko čeka. U nama postoje mnoga semena koja je Stvoritelj stavio, klice raznih vrsta, tj. kvalitete, mogućnosti, obdarenosti koje se još nisu pojavile. One su kao klice koje još nisu osvetljene, zagrejane, zalivene. 78

Gledajte, preko zime iako je zemlja ispunjena semenom raznih vrsta, nijedno ne niče jer nema dovoljno toplote i svetlosti. Onda oni čekaju. I, evo, sa prolećem dolazi ponovo do koncentracije toplote i svetlosti i sva ta zrna, koja su ostala skrivena i nevidljiva, klijaju, niču. Reći ćete: "Svi to znaju, čak i deca." Da, ali kada ove pojave treba da premestimo na duhovni plan, ostajemo u čudnovatom neznanju A ako se pitate: "Kako ćemo moći da vidimo seme, kvalitete koje je Bog stavio u nas, kao nešto stvarno? Odgovoriću vam: idući ka suncu, ono će ih grejati i izvešće ih na videlo.

Kada govorim o suncu, pod tim podrazumevam najpre duhovno sunce a zatim fizičko sunce. Sunce fizičkog sveta je ovde da nam pokaže kako se stvari razvijaju u duhovnoj oblasti. Ali kako ljudi ne veruju u moć duhovnog sunca koje može da nam obelodani sposobnosti i vrline skrivene u nama, smatraju da nema potrebe da se izlažu svojoj svetlosti i svojoj toploti. Onda nije čudno što ništa ne raste na "njihovoj zemlji". Ostaju u mraku i hladnoći, drhte od zime i nesrećni su. Zašto se ne približe duhovnom suncu, Gospodu, da dobiju radost gledajući kako klijaju i niču sve male mladice 79

u njihovom vrtu? Još od danas pokušajte da učite da se koncentrišete kako biste pokrenuli duhovnu, božansku, moćnu snagu. Od sada treba da započnete posao ako želite da se vaša ostvarenja nastave u duhovnom svetu. A tamo, kao-što sam vam već objasnio, materija nije toliko čvrsta, neprovidna i mračna, već jednostavna i poslušna, ona se potčinjava, uzima formu, dimenziju i boju misli. Sa tom tananom materijom može sve da se čini. Eto, uzmite dakle koncentraciju kao izuzetno važnu vežbu, i svakoga dana vežbajte sa najduhovnijim sadržajima. Brzo ćete osetiti

dejstvo, pa umesto da ostanete u istim mukama, teškoćama, sve više ćete se razvijati, oslobađati i živećete harmoničan i svetao život u miru.

80

svemoćan, sveznajući i potpuna ljubav; zato se obraća Njemu da traži pomoć i zaštitu u najvećoj poniznosti i smernosti, sa osećanjem izvanredne moći. Da, ali za tako nešto su potrebni izuzetni slučajevi: opasnost, rat, bolest, smrt. U svakodnevnom životu, kada su mirni i srećni, ljudi nemaju nikakvu želju da mole ni da meditiraju, uopšte ne smatraju tu vežbu potrebnom ni neophodnom, čak joj ne vide nikakvu svrhu. Kada sve ide dobro misle da ne treba da se gube u maglovitim i nerazumljivim predelima meditacije. Ali zato u nesreći, u velikim teškoćama, kada opaze da ništa što je konkretno i materijalno ne može više da im pomogne, onda traže pomoć, podršku i zaštitu - iznutra, u nebeskim predelima. Dobro je to samo što bi mnogo lakše našli podršku da nisu

11 ŽIVOT I KRETANJE MISLI I Uopšteno, meditacija je kod čoveka veoma slaba navika. S vremena na vreme, kada se jave teškoće, kada treba da se reše problemi, kada je na mukama, on postaje misaon i razmišlja, jer ima potrebu da pronađe izlaz. Ipak to još ne možemo da nazovemo meditacija: to je samo prirodna instiktivna reakcija u odnosu na opasnost ili nesreću. Da, u takvom momentu čovek, koji ima potrebu za skloništem, instiktivno se zatvara u sebe, i čak počinje da se moli, da se okreće prema jednom Biću koje je zanemario jer je do sada sve išlo dobro. Sada se vraća tom Biću, traži Ga, jer se seća da su mu roditelji, kada je bio mali, govorili da je On 81

čekali izuzetne prilike da se obrate Nebu, da su naučili da meditiraju svakodnevno. Nemoguće je upoznati sebe bez meditacije, niti da se postane svoj vlasnik, niti da se razviju kvaliteti i vrline. I upravo zbog toga što nisu dali prednost meditaciji, ljudi ostaju vrlo slabi u svom unutrašnjem životu, svojim osećanjima i željama. Svakako da ne treba imati iluzije, vrlo je teško meditirati. Sve dok smo zauzeti prozaičnim zanimanjem ili uronjeni u strasti ne možemo da meditiramo. Treba tražiti da se oslobodimo iznutra kako bismo mogli da projektujemo svoju misao sve do Večnosti Video sam ljude kako godinama meditiraju gubeći svoje vreme ili čak postaju neuravnoteženi, jer nisu znali ili nisu hteli da znaju da za meditiranje treba da ispune određene uslove. Sve dok nismo iznutra slobodni, ne možemo da meditiramo. A koliko je njih koji podvaljuju, kradu,

piju, spavaju sa bilo kim i posle - oni "meditiraju"! A, ne, to nije moguće, jer priroda tih aktivnosti to ne dozvoljava, ona zadržava misao u nižim predelima. Znam da meditacija sve više i više ulazi u modu, ali me to nikako ne raduje jer u tome vidim mnoštvo sirotih jadnika koji se upuštaju u predeo koji ne poznaju. Kako možete da meditirate ako nemate uzvišen ideal koji će vas izvući iz vaših prevrtljivosti, raspuštenosti, bestidnosti, zadovoljstava, želja, da bi vas odveo do Neba? Ne možete da meditirate pre nego što pobedite izvesne slabosti, pre nego što razumete neke istine i ne samo da ne možete, već je opasno čak i pokušati. Neki zatvore oči ili zauzmu pozu, ali šta se dešava iznutra? Gde su oni? Bog samo zna. Kada bi ušli u njihove glave da vidite, jadni oni - spavaju! To li je duboka meditacija! Dotle se

82

ide da se čak meditacija javno praktikuje. To je smešno. Kakva to meditacija može da se obavlja pred publikom? Moguće je, ali čovek mora da bude toliko usavršen, toliko oslobođen da je sposoban bilo gde i u bilo kom momentu da meditira, jer mu je duh bez prestanka povezan sa božanskim svetom. Imati toliku ljubav za uzvišeni svet podrazumeva izuzetnu evoluciju što nije slučaj sa onima koji prikazuju te meditacije. Ako želite da imate ideju o načinu na koji većina ljudi meditira, posmatrajte mačku: ona meditira pred mišjom rupom, satima meditira kako da ga uhvati. Za većinu je to meditacija: oni meditiraju kako da uhvate dvonožnog "miša." Meditacija nije tako prosta vežba kao što zamišljamo. Treba biti vrlo napredan za meditaciju a naročito imati bezgraničnu ljubav za

božanski svet. U takvom momentu, bez da činite bilo kakav napor, vaša misao je već koncentrisana i, vama uprkos, vi meditirate; vaša misao je toliko neusiijena i pročišćena da ona skoro nezavisno od vas odlazi da obavi svoj posao. Neki su mi već rekli: "Godinama pokušavam da meditiram, ali mi se blokira mozak i ništa ne uspevam." Zašto? Jer nisu razumeli da svaki trenutak njihovog života ne postoji odvojeno, već je povezan sa svim trenucima koji su prethodili i koje nazivamo prošlost. Nisu razumeli da su otežali, postali tromi zbog svoje prošlosti, da im ona smeta, a kako žele da po svaku cenu meditiraju, prisiljavaju svoj mozak i on se blokira. Ništa se tu ne može. Nikada im nije palo na pamet da sebi kažu: Želim da meditiram, znači da treba da pripremim svoj mozak i svoj organizam, sve moram da stavim u takav položaj da mogu da radim. Pretpostavite

83

da ste se prepirali sa nekim. Sutradan, kada želite da meditirate nadolazi vam prošlost i vi ne prestajete da mislite: "A, on mi je rekao ovo, pa mi je rekao ono. Samo da ga nađem, pokazaću mu svoje!" Evo sadržaja oko koga će se vrteti meditacija. To je nered, dar-mar! Umesto da se uzdignete do božanskih predela, prekopavate sve što ste živeli u prošlosti i to nadolazi, defiluje, čitava povorka lica i događaja se odvija pred vama i vi ne možete da izađete iz toga. Ista se stvar ponavlja već godinama i očigledno da nema rezultata. Covek može da postane svemoćan pod uslovom da zna određen broj stvari i posebno da je svaki momenat postojanja vezan za onaj prethodni. To je Isus hteo da kaže kada je savetovao da se ne brinemo za sutra. Jer ako vi danas sredite vaš život, sutrašnjica će vas docekati slobodne: možete da raspolažete sobom

kako vi želite, da koncentrišete vašu misao na sadržaj koji vi želite, jer ste sve obavili prethodnog dana. Dok, ako ništa niste sredili, sutradan ste sputani, morate da jurite levo-desno da ispravite rupe i greške iz prošlosti i niste slobodni da radite u sadašnjosti, niti da kreirate budućnost. Dakle, učenik koji želi da meditira a koji je osvetljen, unapred se priprema, pročišćuje se, ne opterećuje se nepotrebnim preokupacijama, trudi se da ima želju za usavršavanjem da bi mogao da pomogne drugima, da je model, primer drugima, Božji sin. On je prožet uzvišenom Željom da ispuni Božju volju kao što nam Isus traži u Jevanđelju. Da bi ostvarili Isusov propis nije dovoljno samo želeti, hteti, već treba imati određena saznanja. Mnogi žele ali ne dolaze ni do čega jer ne znaju kako da započnu. Neko je ostavio otvorenu slavinu vode ili

84

gasa, ili je zaboravio bebu u kadi i seti se za vreme meditacije. šta mislite zar tako može da se meditira? Znači da treba da se unapred pripremite i kada ste slobodni u vašem telu - mislima i osećanjima - kada ste umakli iz zatvora koju predstavlja svakidašnjica, vi počinjete da se uzdižete iznutra: osećate da postoji novi život, širok, dubok, prostran i toliko ste prošireni, oduševljeni da možete da se vinete u drugi predeo. Predeo koji se, u stvari, nalazi u vama samima: da, taj božanski život teče unutra, u vama, i najzad uspevate da na momenat živite pravi život. Tako se božanski svet budi u vama i više ne možete da ga zaboravite; pouzdano znate da je duša stvarnost, da božanski svet postoji i da je nastanjen bezbrojnim stvorenjima. Odakle ta sigurnost? Jer ste uspeli da pokrenete nepoznate snage, mnogo moćnije i blagotvornije, dok ste ranije, sticajem okolnosti,

bili uhvaćeni u neprijateljske snage koje su vas nagrizale do iznemoglosti. Eto šta su Prosvećeni oduvek znali i čemu nas uče. Meditacija je psihološko, filozofsko, kosmičko delo vrhunske važnosti. I kada učenik jednom oseti ukus ovog uzvišenog sveta, njegova vera se učvršćuje i oseća da počinju da mu se pokoravaju sopstvene sposobnosti: kada želi da stavi u pokret svoje misli - one se pokreću, a kada želi da ih zaustavi one se zaustave kao da su sve ćelije celog organizma odlučile da se potčine. Sve dok nije dostigao ovo savlađivanje, potrebno mu je mnogo sati da se smiri jer njegove ćelije nastavljaju sa uznemirenošću, one mu govore: "Ako misliš da nam zadaješ strah, mi ti se podsmevamo, ne tresemo se, ne poštujemo te, jer si nam pokazao da si suviše glup, suviše neuk. I nastavljaju svojeglavo. Svi vi poznajete ponešto od toga? Ima dana kada vas slušaju; slučajno ili

85

svesno otišli ste naviše, pokrenuli ste superiorne snage, bili ste autoritativni; a kako ćelije prepoznaju hijerarhiju, one slušaju svoga gazdu, svoga gospodara. Uostalom, tako se dešava i u životu. U biroima, u administraciji, u vojsci, svako ima težnju da se popne na viši stupanj da bi postao direktor, predsednik, šef kabineta, general, jer u tim momentima, a naročito kada ima svoje epolete i dekoraciju, ostali ga slušaju, klanjaju mu se. Makar to bio imbecil ili dželat, nije važno, potčinjavaju mu se. Odakle dolazi taj osećaj za starešinstvo, hijerarhiju? Nisu to ljudi izmislili jer oni nemaju mogućnost da pronalaze bilo šta. Intuicijom, nasumice ili instinktom, oni mogu da otkriju samo ono što već postoji u prirodi. Svuda u prirodi postoji starešinstvo: na nebu (zvezde, sazvežđa), na zemlji (reke, planine, drveće, životinje), pa je

čak i u čoveku sve hijerarhizovano. A sada, pošto dobro znamo da se uvek treba popeti nekoliko stupnjeva više da se postane šef da bi se nametnulo ostalima, treba da znamo da se i u duhovnoj oblasti treba popeti za jedan stupanj više da bi se potčinili stanovnici koji su unutra. Isti je princip, isto pravilo. A ono što traže prosvećeni upravo jeste - da se sve iznutra pokorava. Ne traže da nadmaše planine, zvezde, životinje ili ljude, već da se oni sami savlađuju, da su vladari svojih tela, svojih misli, svojih osećanja i rade da to postignu. Sve duhovne vežbe, kao meditacija, pomažu čoveku da se iščupa iz sopstvenih smetnji, svog zatvora, iz okova koji su ga potpuno podjarmili podzemnom svetu. Koliko je samo bića uzeto! Nisu bili osvetljeni i dozvolili su da se stropoštaju do tog strašnog sveta. To su prozvali Pakao, đavo. Nazovite to kako hoćete ali taj svet postoji, i mnogi su u opasnosti da se izgube jer ne žele da se služe spasonosnim

86

sredstvima kojima ih uči Nauka o prosvećenju. Smatrali su sebe veoma inteligentnima, u stvari su bili oholi i jogunasti i eto dokle su pali. Jedini način da se izađe iz muka i meteža jeste meditacija. Kao što sam vam već rekao, da bi moglo da se meditira najpre treba da se sredi određen broj stvari. Kada majka hoće da pravi kolače, na primer, ako su sva deca tu: zovu je, kace se o nju, vuku je za kecelju ona ne može ništa da radi. Da bi bila mirna, mora da ih stavi u krevet i da ih uspava. Isto važi i za nas. Unutra imamo decu, takvu dečurliju da je ,to strašno. Treba, dakle, uspavati tu brbljivu dečurliju da bismo mogli da obavimo posao, a zatim kada je posao završen, treba doći kod njih i podeliti im kolače! Da bi se meditiralo treba poznavati prirodu psihičkog rada. Na primer, nikada ne treba primoravati mozak da se naglo koncentriše

na neku temu jer napastvujemo nervne ćelije, blokiramo ih i dobijamo glavobolju. Prva stvar je biti i ostati pasivan, budno nadgledajući to smirivanje svih ćelija. Svakako da bez vežbe ne može brzo do toga da se dođe ali, vremenom, biće porebno samo nekoliko sekundi. Najpre treba raditi sa blagošću, u miru i ljubavi i naročito ne treba forsirati. Eto to je tajna dobre meditacije. I u momentu kada osećate da je vaš nervni sistem spreman, ponovo napunjen (jer taj pasivni stav omogućuje organizmu da obnovi snage) tada možete da usmerite svoju misao ka odabranoj temi. Da bismo mogli svakodnevno da obavljamo posao bez napora, da smo svaki dan spremni, aktivni, dinamični, sposobni da vršimo velike poslove, treba da umemo da se korektno ophodimo sa svojim mozgom. To je veoma važno. Ako želite da dugo godina upražnjavate svoje duhovne aktivnosti, od sada vodite računa da ne prenagljujete sa nekom temom čak i kada je

87

volite, čak i kada vam je mnogo stalo do nje, jer se sprema nasilna reakcija. Počnite blago, mirno. Utonite u harmoniju kosmičkog okeana da biste izvukli snage. I kada se osetite ponovo napunjeni, krenite, lansirajte se u posao u kome učestvuje celo vaše biće. Da, jer ne samo intelekt, već celo vaše telo, sav narod svih vaših ćelija treba da je pokrenut da bi radio duhovni posao. U prvim trenucima nastojte da ne mislite, da bacite samo jedan pogled u vašu duboku unutrašnjost kako biste konstatovali da sve dobro radi. Ali se pozabavite takođe i disanjem: dišite pravilno, ni na šta ne mislite, osećajte samo da dišete, imajte samo svest, osećaj da dišete. Videćete kako će to disanje da unese harmoničan ritam u vaše misli, u vaša osećanja, u ceo vaš organizam: biće to vrlo korisno.

Neki će reći: "Niti znam šta je meditacija, niti želim da saznam. Žrtvovaću se, biću milostiv, činiću drugima dobro i to je dovoljno. "Ne, to nije dovoljno jer, delujući, mogu da se prekrše zakoni, sve može da se pobrka i uništi ako se ne započne sa meditacijom. Zašto? -jer vam jedino meditacija omogućuje da imate jasne pojmove o stvarima: kada pomoći, kako, u kojoj oblasti. Može da se meditira o svim sadržajima: u vezi zdravlja, lepote, bogatstva, inteligencije, moći, slave, o anđelima, arhanđelima i svim hijerarhijama. Sve teme za meditaciju su dobre, ali je najbolje meditirati o Bogu, lično Njemu. Da se prožmemo Njegovom ljubavlju, Njegovom svetlošću, Njegovom snagom, da živimo trenutak u Njegovoj večnosti - i da meditiramo sa ciljem da Mu služimo, da Mu se potčinimo, da se sjedinimo sa Njim. Ne postoji ni moćnija ni blagotvomija meditacija. Sve

88

ostale imaju za pokretačku snagu interes, profit, volju da se upotrebe tajne moći da bi se obogatilo, ili da bi se služilo drugima. Prosvećeni su razumeli da je najkorisnije upravo ono što je korisno za njih - da samo traže da postanu Božje sluge. Sve ostalo je manje-više crna magija ili vradžbina. Evo zašto, a da toga nisu ni svesni, većina tajnika brčka po vradžbinama. Služe se svojim nevidljivim snagama da bi imali više, da bi vladali, potčinili žene, a ne da bi služili Boga. U meditaciji postoje različiti stupnjevi. Svakako da treba početi meditiranje sa pristupačnim sadržajem. Ljudsko biće je stvoreno da ne može da živi prirodno u nepojmljivom (apstraktnom) svetu. Ono, dakle, mora da se zakači za nešto vidljivo, dodirljivo, njemu blisko, nešto što voli. Vrlo je lako koncentrisati se na hranu kada dugo nismo jeli.

Bez da se želi, ličimo na mačku koja se koncentriše na miša. Ne treba da se uloži napor, ide samo od sebe. Gledajte kako se mladić koncentriše na devojku koju voli! Satima i danima. Zato što je voli i tu takođe nema potrebe da se muči. Kakva meditacija! Ne može da se otrgne. Dakle, počnite da meditirate sa onim što volite; zatim ćete to ostaviti po strani, ali prvo započnite sa onim što vam se sviđa, sa onim što vas inspiriše - birajući u svakom slučaju duhovnu temu. Počevši sa temama koje vam se dopadaju, vi već razvijate u sebi jedan način, metod rada, zatim možete da napustite te teme da bi se projektovali prema sve udaljenijim, apstraktnijim oblastima. Očigledno, ako počnete da se koncentrišete na prostor, vreme, večnost... nećete postići velike stvari. Kasnije možete da se koncentrišete na prazninu, na

89

ponor, na ništavilo, ali počnite sa pristupačnijim sadržajem pa idite progresivno prema apstraktnom sadržaju. Zato vam ponavljam, najuzvišenija meditacija je da se uspostavi veza sa Bogom, da Mu se potčinimo, da želimo da Mu služimo, da postanemo instrument u Njegovim rukama. U tom spajanju svi kvaliteti Gospoda, Njegova moć, Njegova ljubav, Njegova mudrost, Njegova bezgraničnost ponire u vas i vi postajete božanstvo jednoga dana. Neki će reći: "Kakva oholost, želeti da se postane božanstvo!" Ali neka čitaju Jevanđelje! Isus je rekao: "Budite savršeni kao što je savršen Otac vaš Nebeski." Ne postoji uzvišeniji ideal; Isus nam ga je dao, ali su ga hrišćani zaboravili. Mnogi veruju da je dovoljno da s vremena na vreme upale sveću u crkvi, zatim da se vrate kući i da se bave svojim pilićarnikom i gotovo, oni su dobri hrišćani. Kakav strašan ideal! Njemu zahvaljujući, sigurno će uskoro doći Božje Carstvo.

Ah, jadni hrišćani, marljivo primenjuju razumno pravilo da se ne traži mnogo od ljudskog bića, jer u suprotnom je to oholost? Dok ja nasuprot kažem: postavite najviši, najviši ideal u svom srcu, u svojoj duši, u svom duhu. A taj ideal je da se postane apsolutni instrument u Božjim rukama, da Bog misli kroz nas, da oseća kroz nas, da deluje kroz nas. Prepustite se volji, mudrosti, svetlosti; vi ste u službi svetlosti koja sve zna i koja će vas voditi. Ali čovek je isto tako i na zemlji, šta on onda treba da radi na toj zemlji? Isus je rekao - "Vidite." (istražite!), uvek su mi reference Isusove reči. On je sve rekao, zašto onda izmišljati nešto posle Njega? On je, dakle, rekao: "Neka i na zemlji bude kao i na Nebu." Na zemlji kao na Nebu - znači da zemlja treba da reflektuje Nebo. A ta zemlja je naša zemlja, naše fizičko telo. Dakle, posle urađenog posla, da bi se dosegao vrh, treba sići da se sve organizuje u fizičkom telu. Besmrtnost je gore,

90

svetlost je gore, harmonija, mir, lepota, sve što je tanano nalazi se gore; a sve što je gore treba da dođe da se ovaploti dole u fizičkom planu. Tražite da postanete sluga Boga i u isto vreme radite da u sebi stvorite to drugo telo koje se naziva svetlosno telo, telo slave, telo besmrtnosti, telo Hrista. To telo je isto pomenuto u Jevanđelju: samo što hrišćani nisu pridali važnost tome, ne produbljuju Jevanđelje, to ih ne interesuje, a oni sami su sve drugo pre nego hrišćani. Vi ćete reći da bavljenje zemljom nije neki izvanredni ideal, dok Indusi, budisti, traže samo da napuste ovu zemlju patnji, ratova, bede. Znam, to je njihova filozofija ali to nije Hristova filozofija. Hristova filozofija je da siđe Nebo na zemlju, tj. da se ostvari Božje Carstvo i Njegova Pravda. Isus je radio za to Carstvo i tražio od svojih pristalica da isto tako rade za to Carstvo. Znači da treba da radimo ovde,

počev od našeg fizičkog tela. Evo stvarne filozofije! Kako su drugi razumeli, to nas ne interesuje "Da bude volja tvoja i na zemlji kao na Nebu." Ali gde su radnici? Ljudi imaju drugu filozofiju u svojim glavama i zato će dolaziti na zemlju sve dok ne uspeju da od nje stvore Rajski vrt. Tek tada će je napustiti da bi išli na druge planete, a zemlja će biti prepuštena životinjama, koje će takođe evoluirati. Iznenađeni ste, zar ne!? Ljudi su poslati na zemlju kao radnici na neko gradilište, ali se ne sekiraju što, umesto da rade, oni se zabavljaju. Ne treba zaboraviti svoj zadatak već mislite da svakoga dana pretvorite zemlju u Raj. Tada će se Gospod objaviti. Kazaće: "Bili ste dobri radnici na mom polju zato uđite u Carstvo moje radosti i moje slave." U Jevanđelju Isus govori o radnicima koji su bili poslati da rade na nekom polju. E, upravo smo mi ti radnici. I šta smo zasadili? Gde smo radili? Znate li parabolu o slugama i talentima? To

91

je ista ideja. Sluga je bio kažnjen jer je zakopao svoju darovitost. Taj loš sluga predstavlja one koji nikada ništa nisu radili, koji se zabavljaju, koji misle samo da se obogate i da što bolje žive na zemlji. To nije u saglasnosti sa Hristovom filozofijom. Poslati smo na zemlju da obavimo neki posao, a zatim će nam Gospod sve dati, pripašće nam čitav svemir. Zato, kada vidim mnoge ljude koji sebe nazivaju duhovnicima, okultistima, misticima - kako razmatraju svoje postojanje na zemlji, to me ražalosti. Žene se, prave decu, organizuju prijeme, jedu i piju - potpuno kao najprostiji ljudi. A šta je sa zadatkom zbog kojeg su poslati na zemlju? Ništa. I vi takođe, uđite u sebe i videćete da ono što radite nema nikakve veze sa Hristovom filozofijom. Evo, dao sam vam dve najbolje teme za meditaciju: kako se najbolje postaviti u službu Božanstva, i kako ostvariti, konkretizovati,

materijalizovati na zemlji sve Nebo koje je gore. Smisao života se nalazi u tim dvema aktivnostima, i sve što je van tih dveju aktivnosti ima svakako svoje značenje ali ono nije i Božansko. Bog je stvorio čoveka po svojoj slici. On je stvorio čoveka da postane kao on. Ako mi ne verujete idite i pitajte Ga! Celog života sam tražio ono najlepše što postoji i našao sam. Ali "naći" ne znači da posle toga treba da prekrstimo ruke i da ništa ne radimo. Naprotiv, upravo tada treba početi sa radom, jer ono što smo našli treba da ostvarimo, takođe, na zemlji kao što se ostvarilo gore. To što su se mnoge stvari ostvarile u mislima nije dovoljno, treba ih ostvariti i na fizičkom planu, a to je dugo i teško. Očigledno da bi imalo da se doda još mnogo stvari, ali je za sada ovo dosta. Treba razumeti važnost meditacije, a posebno, da bi se ostvarili rezultati, treba da budno pazimo na

92

naše misli, naša osećanja, naša dela, tj. na celokupan naš način življenja. Počnite da meditirate sa jednostavnim, pristupačnim sadržajem da biste, malo po malo, stigli do najsjajnijih sadržaja, i jednoga dana ćete raditi samo da postanete instrument u Božjim rukama i da ostvarite Nebo na zemlji. Ništa uzvišenije i veličanstvenije ne postoji. To je ispunjenje svih Božanskih zakona i celokupne mudrosti. Ne zaboravite da pomoću meditacije imate sve mogućnosti da date izlaz vašem unutrašnjem biću, tom misterioznom, tananom biću, da može najzad da izađe, da se razvije, da baci pogled na bezgraničan prostor, da zabeleži sve lepote i da ih zatim ostvari u fizičkom planu. Očigledno, većim delom vremena ono što vidi to biće u nama, ono što razmišlja, ne stiže do naše svesti, ali ako često ponavljamo ove vežbe, ono što malo po malo otkriva postajaće svesno i evo riznice koja nalazi mesto u nama i postaje naše vlasništvo.

Treba zavoleti ukus meditacije, ona treba da uđe u našu misao, u naše srce i volju kao jedna potreba, kao zadovoljstvo bez koga život nema ni ukus ni smisao. Treba nestrpljivo da očekujete taj momenat kada ćete najzad uroniti ju večnost i piti eliksir besmrtnog života. Ne vidim još tu radost i nestrpljenje u vama. Treba biti kao pijanac koji misli samo na vino i u momentu meditiranja reći sebi: "Najzad će moja duša, moj duh i moje srce moći da zagrli svemir, makar nekoliko trenutaka, i naći će se licem u lice sa beskonačnošću."

93

II

a vi se nalazite na nekoj mansardi: treba da izađete i da idete u šetnju kroz šumu, u park, na obalu mora. Ako želite da se obrazujete po trebno je da idete na univerzitete ili u biblioteke. Za svaku stvar treba naći odgovarajuću oblast. To važi kako za materijalni tako i za duhovni plan. Zato učenici jedne škole za prosvećivanje posvete svakoga dana određeno vreme meditaciji, posećuju oblasti nevidljivog sveta, jer znaju da će tamo naći sve što im je potrebno za ličnu ravnotežu, uzdizanje, duhovno napredovanje. Reći ćete: "Ali kako pronaći ove oblasti? Ko može da nam ih pokaže? Za fizički plan postoje knjige geografije, sa mapama i raznim objašnjenjima, ima atlasa, enciklopedija. Ali kako da se orijentišemo u nevidljivom svetu?" Evo, upravo ono što ne znate! U psihičkoj oblasti se dešava pojava analogna onoj koja omogućuje jednom radiestezisti da pronađe, na

Bog je omogućio svakom živom biću koje je stvorio da nađe hranu koja mu odgovara. Gledajte samo životinje, postoji bezbroj vrsta: insekti, ptice, ribe, sisari - i za svaku vrstu je priroda pripremila različitu hranu, osobito prilagođenu. Kako to da jedino ljudi ne nalaze ono što im je potrebno? Svakako da fizičku hranu svako zna gde i kako da nađe. Ali psihičku, duhovnu hranu, ne znaju. Međutim i što se nje tiče, sve je raspodeljeno svuda u univerzumu. Treba samo znati u kom predelu se nalazi ono što tražimo. Ako želite da se upustite u močvarni predeo opustošen od komaraca, osa, zmija, očigledno da ćete njih i sresti. A da bi se sreli orlovi, treba ići na planinu. Imate potrebu da posmatrate lepotu

94

primer, osobu zahvaljujući "svedoku": pramenu kose ili odeći koja je pripadala toj osobi. Radiestezija se zasniva na zakonu o sličnosti. Ono što ovde služi kao svedok je vaša misao koja će po srodnosti susresti u prostoru odgovarajuće elemente. Duhovni plan je organizovan na taj način tako da - sama činjenica da mislite na neku osobu ili na neki elemenat omogućava da se direktno dodirne dotična osoba ili taj elemenat, bilo na kom mestu se oni nalazili. Nije, dakle, potrebno da se poznaje tačno mesto, kao na fizičkom planu, gde su nam potrebne mape i precizne oznake. Na duhovnom, božanskom planu, nije potrebno istraživanje, dovoljno je da se vaša misao jako koncentriše da bi vas vodila tačno tamo gde vi želite. Ako pomislite na zdravlje, već se nalazite u oblasti zdravlja. Kada pomislite na ljubav već ste u oblasti ljubavi. Kada mislite na muziku vi ste u oblasti muzike. Pa čak, ako ste osetljivi i imate neki dar, vi

hvatate eho nebeske muzike. Jer ne mislite valjda da su veliki kompozitori "izmislili" muziku koju su komponovali. Ne, oni su prepisivali onu koju su čuli odozgo, a često nisu ni mogli da prepišu ono što su čuli, jer na zemlji ne postoji zvuk ili akord da tačno podražava muziku iz uzvišenih predela. Ista poteškoća se javlja i kod slikara, pesnika, svih umetnika, jer čovek još nije spreman da uhvati i da prenese lepotu božanskog sveta. On još nije spreman, ali može da dospe do toga ako preduzme pravi duhovni rad - da u sebi zameni sve stare, istrošene, tamne čestice - čistim, svetlim nebeskim česticama. Pitaćete: "Kako i gde naći te čestice?" Kao što sam vam objasnio, misao će se sama po sebi postarati da ih nađe. Od momenta kada počnete da mislite na te nove čestice i da ih zamišljate u svoj njihovoj suptilnosti, jasnoći, sjaju, vi ih privlačite, i stare će biti stvarno

95

isterane i zamenjene. Svakako ne odmah, to zavisi od intenziteta vaše ljubavi, od vaše vere, vašeg rada, ali će jednoga dana sve čestice koje nisu treperile u harmoniji sa nebeskim oblastima biti zamenjene i vi ćete tada uspeti da hvatate i shvatate najuzvišenije i najtananije istine univerzuma. Otkad je nauka otkrila da je kosmos pun talasa koji nam nose zvučne poruke, ona se trudi da napravi što savršenije i što osetljivije aparate koji bi mogli da ih uhvate. Ono što ona ne zna jeste da ti aparati oduvek postoje u ljudskom biću. Stvoritelj je pripremio čoveka za neopisivo bogatu budućnost i stavio mu je aparate i antene sposobne da uhvate i prenesu svu inteligenciju i sjaj Njegovog stvaralaštva. To što čovek ne uspeva, znači da nije pokušao da radi u tom pravcu, nije vežbao, nije čak ni

upućen u sve te mogućnosti. Ali te sposobnosti postoje, svi aparati su tu, čekaju trenutak da budu pokrenuti, uključeni. Ti aparati su čakre, ' a takođe i izvesni centri nervnog sistema, mozga i sunčanog pleksusa. U ovom momentu svi ti aparati spavaju: čovek je nesposoban da uhvati poruke koje dolaze iz svih tačaka svemira, iz najudaljenijih sazvežđa. Uostalom, iz predostrožnosti je i bolje tako jer su te poruke tako brojne, da pri sadašnjem stanju stvari, onaj ko bi mogao da ih primi ili bi postao lud ili bi umro od groma. To neće biti opasno onda kada čovek bude ojačao iznutra kako bi mogao da izdrži. Zamislimo sledeći prizor. Da li ste videli kako se razvija tikva? Prvo visi na maloj stabljici koju lako možete da otkinete. Ali što tikva više raste, mala stabljika jača u toj meri da izdrži težinu od više kilograma. Isto je i sa ljudskim

96

bićem. Tokom meditacija, kada uspeva da uhvati kosmičke struje, nešto u njemu radi kako bi uspeo da odoli svim pritiscima. Ali to treba da se događa postepeno. Neki koji žele da sve odmah nauče, da odmah razviju sve svoje sposobnosti idu ka ozbiljnoj neravnoteži. Lekar prepiše lekove bolesniku: 10 kapi dnevno u trajanju od jednog meseca. "Mesec dana, kaže sebi bolesnik, pa to je suviše dugo." popije sadržaj flaše odjednom i - umire. E, ne tako, treba ići strpljivo i redovno tako da organizam može da ojača da bi odolevao pritiscima. Najbitnije od onoga što treba da znate je: da vi posedujete mogućnost da meditacijom uhvatite sve elemente u univerzumu koji su vam potrebni. Misao može da se pobrine, preko zakona o srodnosti, i nađe te elemente. To je uostalom ista stvar kao sa ljudskim bićima: kada mislite na neku osobu, makar da je na kraju sveta, među pet milijardi osoba koje su na zemlji, vaša misao će otići tačno prema osobi o kojoj ste mislili, a ne prema nekoj

drugoj. Kao da je vaša misao bila namagnetisana da tačno može da dotakne tu osobu. Dakle, od sada, ako želite da dobijete neki elemenat iz univerzuma ili da dotaknete neku bitnost, pomislite na taj elemenat i na tu bitnost i ne opterećujte se mestom gde se one nalaze vaša misao će stići tačno do njih. Tu sposobnost imaju određeni psi, kojima se daje da pomirišu odeću ili maramicu koja pripada nekome, i uz pomoć tog predmeta, budući da je prožet mirisima te osobe, pas je sposoban da je otkrije kilometrima na daljinu. Miris, to je nešto veoma tanano, ali se pas nepogrešivo uputi pravo na traženu osobu, makar se ona nalazila među stotinom drugih. Tačno to čini i misao koja će pronaći, prolazeći prostore, ne samo elemente, već i vidljiva i nevidljiva bića koja mogu da vas ojačaju, osvetle, ili da vam pomognu.

97

12

STVARALAČKA MOLITVA I

Mogu da vas samelju, tako i toliko da poverujete da ništa vise nije ostalo od vas. Međutim, uvek će opstati jedan vaš atom; i on će moći za vas da ponovo sagradi celokupan univerzum. Taj atom je dar molitve, preklinjanja. To je najveći dar koji je Bog dao čoveku, jer da taj dar nije postojao ljudsko biće bi odavno nestalo. Ova ideja o postojanju jednog "atoma molitve" o kojoj niko ne govori, ne može da vam izgleda potpuno neprihvatljiva, nemoguća da u nju poveruje. Međutim, već ste čuli da se govori u Nauci o Prosvećenju da na vrhu srca postoji jedan atom čija je uloga da celog života registruje šta čovek misli, oseća i živi. Taj 98

atom nema moć da učestvuje i promeni bilo šta, on samo registruje. U stvari, to je minijaturni kalem koji se bez prestanka odvrće – od početka do kraja postojanja, i u času smrti on se zaustavi i odvoji. Isto tako u čoveku postoji jedan atom čija je uloga da traži pomoć za lečenje nevolja. Ako taj atom nije razvijen jer se čovek ne moli, sve se za njega odvija tačno kako je bilo određeno sudbinom. Taj atom ne može da izmeni glavne crte života, njih je vrlo teško promeniti, ali u suptilnoj, eteričnoj oblasti može da proizvede promene. Evo zašto manje pate osobe koje imaju naviku da se mole. One manje osećaju obeshrabrenje, manje gorčine i očaja u sebi, kada dođu teške situacije. Mučni događaji su često vezani za zajednicu i nemoguće ih je izbeći - rat, na primer. Za vreme ratnog stanja, ne mogu da se izbegnu lišavanja i nesreće, ali onaj koji moli, koji dejstvuje svojom dušom i duhom, iznutra preobražava sve te teškoće.

Iako spolja događaji ostaju isti, tamo gde drugi uzmiču i obeshrabre se ili se čak i ubiju, on pronađe snagu, hranu, hrabrost. Ne treba trpeti, ne treba se opustiti, već treba pokušati da se nađe lek. Vi ne možete sve da poboljšate, još niste stasali, ali ono što radite je kao malo seme koje je već u stanju da donosi plodove. I kada biste morali da budete u situaciji 100 %-tne hladnoće ili mraka, za vas bi to značilo 99 %! Izgovorili ste nekoliko reči, molili ste se, koncentrisali na svetlu sliku i to je kao da ste pustili jedan krik da dođu da vas spasu. Vi ne posmatrate život oko vas, a uvek vam govorim da tu treba da učite lekcije. Gledajte dete: ko ga je naučio, ko mu je otkrio da je reč moćna? Kada oseti opasnost ono pušta krik: "Mama!" Kako je to dete naučilo da se služi jednom čarobnom reči. Da nije vikalo, majka ne bi ni znala da se nešto desilo. Ali ga ona čuje i skače da ga spase. Zašto onda ljudi

99

ne puste bar jedan krik prema nebu? Navika za molitvom se u naše vreme sve više gubi i to je šteta. Ljudi misle - zašto moliti kada imamo sve što nam treba? U stvari, molitva pripada drugom redu stvari. Čak i kada sve imate i kada vam ništa ne nedostaje, treba moliti. Zašto? Jer je molitva kreacija. To vas čudi? Sva bića imaju potrebu da kreiraju. Ali ako nismo razvili određene sposobnosti, inteligenciju, svetlost, onda ne kreiramo nego samo kopiramo stvari, samo ih preštampavamo, podražavamo. Isto kao i očevi i majke koji se nisu bavili nikakvim unutrašnjim radom pre stvaranja deteta - samo reprodukuju svoje slabosti i bolesti kod njih. Veruje se da je to kreacija, a u stvari je samo reprodukcija. Stvarna kreacija se nalazi mnogo više. Znajući to, čovek koji želi da kreira prevazilazi sebe, nadvisuje i svojom dušom i duhom hvata elemente iz Nebeskih predela. Sve kreacije koje ostvari poseduju uzvišenije elemente od onih

iz običnog sveta jer je uspeo da se uzvisi prema Nebu, da se uzdigne, da privuče nešto što dolazi sa velikih visina. Prava molitva je stvaranje. Kada molite vi se ne obraćate samo negde nekom dobričini jer je šef, direktor ili bankar koji može da vam da ili pozajmi nešto, ili nekoj ženi da bi vam dobacila jedan pogled. Ovom vrstom molitve možete da dobijete ponešto jer ti kojima se obraćate su na istom nivou kao vi, sa istim slabostima. Stvarna molitva uspostavlja vezu sa najuzvišenijim Bićem, Stvaraocem Neba i Zemlje. Moleći Ga vi se ujedinjujete sa tim uzvišenim Bićem koje je večnost i beskonačnost. Upravo u toj vezi čovek ima mogućnost da uhvati i privuče nešto iz superiornog sveta i da dovede ovde u ovaj svet u kome živi kako bi sva stvorenja od toga imala koristi. Jer treba da znate: elementi, čestice i elektroni koji dolaze iz tih područja su takve snage da, kad bi mogli da

100

uhvatite samo jedan, taj bi proizveo neverovatne preobražaje. Vi ga osećate da treperi u vama: on pročišćava, osvetljava, leči, uspostavlja harmoniju i to korisno stanje, harmonično, zračno, utiče na sve koji vas okružuju, oni su podložni i takođe se transformišu. Čak i najslabija i najbeznačajnija bića poseduju taj atom molitve zahvaljujući kome mogu da rade čak iako nemaju ništa, ni novac, ni hranu, ni odeću, čak i kada su u zatvoru postaju moćni. Sposobnosti, novac, snaga, nisu dati svima, ali svi mogu da koriste moć tog atoma, da traže, da insistiraju da im najzad dođu u pomoć svetli duhovi odozgo. Kada treba da se suočite sa velikim teškoćama ako ništa ne tražite, ostaćete nemoćni. Taj atom molitve je jedini koji može da izleči sve; ako ga ne aktivirate, vi ćete tada podnositi sve što vam je bilo

predviđeno. Snaga tog atoma se nalazi u psihičkoj oblasti tj. u vašim mislima i emocijama. Kada molite, makar da ništa nije promenjeno spolja, ne možete ostati u istom stanju. Ako je rat - on se nastavlja, ako je mraz - hladno vam je, ako pada kiša - pokisli ste, ali je molitva proizvela promene u vama samima. Neki. čovek je na samrti, sam, napušten i u bedi. Ali zahvaljujući molitvi on odlazi radostan, miran i u svetlosti, dok pod istim uslovima onaj ko se ne moli bude preplavljen osećanjima revolta i mržnje. Čak i kada ne uspemo da promenimo spoljne uslove, molitva mnogo doprinosi, makar to bilo i za sledeću inkarnaciju. Mnogi ne znaju zašto religija uvek pokušava da ubedi nekog kriminalca ili ateistu da se pokaje, da traži oproštaj od Boga pre smrti. Zbog važnosti zadnjeg trenutka. Ako se neko revoltira ili izgubi veru u zadnjem

101

momentu, a celog života je bio dobar, plemenit, vernik, on je u opasnosti da uništi svo dobro koje je činio tokom života. Jer poslednji momenat je taj koji se računa. Vidite kako je važno poznavati zakone i povinovati im se. Dakle, ako ništa ne možete da promenite u ovom životu apsolutno nije od značaja; ako ste dobro proživeli poslednji momenat života, vaša buduća sudbina će biti izmenjena, vaša sledeća inkarnacija će biti bolja. To nikada ne zaboravite.

II

Isus je govorio: "Kada se moliš, uđi u svoju sobu, zatvori vrata i moli se tvom Ocu koji je tu na tajnom mestu." Šta je to tajna soba o kojoj je Isus govorio? Ništa drugo do stanje svesti. Kada sledbenik uspe da stvori u sebi tišinu i mir, kada oseti potrebu da Gospodu izrazi svoju ljubav, on je već u tajnoj sobi. Pitate se gde je ta soba. Ona može biti u srcu, može biti u razumu, u duši. U stvari, to je superiorno stanje svesti do koga ste uspeli da se uzdignete. Na primer meditirate o uzvišenim istinama koje ne možete da dokučite razumom. Ali, evo, posle nekog vremena uspete da ih razumete. Šta se dogodilo? Odakle je došlo to razumevanje? Vaš duh ga je posedovao večno ali je to bila oblast u koju vaša svest nije imala prilaz. Jer čovek koji ne zna šta se dešava u njegovoj

102

podsvesti takođe ne zna šta se dešava gore na nebu, njegovom nebu, njegovom duhu, u nadsvesti. Možete da se zatvorite u četiri zida jedne sobe da biste molili koliko hoćete, ako nemate ljubav prema Bogu, ako ne uspete da dosegnete to stanje revnosti kakvo je stanje molitve, vi ne možete niti da pronađete tajnu sobu, niti da uđete u nju. Tajna soba je stanje velike koncentracije, mira, unutrašnje tišine gde se sve drugo gasi, gde ništa drugo ne postoji samo vaša molitva, vaše unutrašnje reči koje prolaze kroz prostor. U tom momentu, čak i ako ne znate da ste u tajnoj sobi, vi se nalazite u njoj. Tajna soba je izvanredan simbol velike dubine koji je svakako bio poznat pre Isusa. Svi prosvećeni znaju da kada mole treba ući u tu sobu jer vas Nebo neće čuti ako ste spolja. Zašto? Pretpostavite da ste na ulici i da želite da razgovarate sa prijateljem koji se nalazi u

drugom gradu. Ne mažete ako ne uđete u telefonsku govornicu jer je u njoj aparat odakle ćete okrenuti broj i dobiti vezu. Ako ostanete na ulici možete da vičete, urlate, prijatelj vas neće čuti. Da bi vas Nebo čulo treba ući u tajnu sobu o kojoj govori Isus jer je ona opremljena "telefonskim aparatima" koji vam omogućuju da komunicirate sa uzvišenim svetom. I još nešto: kada uđete u telefonsku kabinu vi zatvorite vrata da biste mogli da govorite i slušate u tišini. Evo zašto treba da je tiha. U buci ne može da se obavlja unutrašnji rad. Treba doći do toga da se razume da unutra postoji tiho mesto gde treba ući i zatvoriti vrata za sobom. Zatvoriti vrata znači nedopustiti drugoj misli i drugoj želji da prodre jer će u vašoj komunikaciji sa Nebom sve biti pobrkano i nećete dobiti nikakav odgovor. Samo u tajnoj sobi može da se dogodi sve ispravno: vi govorite i čujete, obraćate se Nebu sa pitanjem i dobij ate

103

odgovor. Ako niste dobro čuli šta vam je rečeno onda ste zaboravili da zatvorite vrata. Tajna soba je, znači, mesto tišine i tajni. Drugi ne treba da primete šta vi kažete, kako kažete i kome se obraćate. Svakako da mnogo puta ne možete da sprečite da shvate da se molite. Ali što manje znaju tim bolje. Jevanđelje govori o Fariseju koji je ušao u hram u Jerusalimu i molio je sa takvom razmetljivošću! To je upravo suprotno od tajne sobe. Za tajnu sobu može da se kaže da je srce, tišina srca. Ali, očigledno da srce ovde ne odgovara onom srcu u astralnom planu - koje je mesto niskih strasti i pohlepe. Tajna soba je duhovno srce, tj. duša. Sve dok se ne uspe da se stvori prava tišina, znači da još nismo uspeli da prodremo u tu sobu. Ima toliko "soba" u čoveku! Među svim tim sobama mali broj ljudi

je pronašao upravo onu koja voli tišinu. Većina je zalutala u druge sobe i tamo se moli; ali, kako tamo nema odgovarajućih aparata, Nebo ne prima njihove misli i molitve. Da bi molitva bila primljena treba da se ispune određeni uslovi. Zašto su, na primer, Prosvećeni u prošlosti učili da pri molitvi treba da se sastave ruke? To je simbol! Jer je prava molitva spajanje dvaju principa: srca i razuma. Ako samo vaše srce traži, a vaša misao ne učestvuje, ne pridružuje mu se već ostaje po strani, vaša molitva neće biti primljena. Da bi bila primljena treba da dođe iz srca i iz razuma, iz misli i iz osećanja, tj. iz dva principa: muškog i ženskog. Na koliko slika su prikazane osobe za vreme molitve, čak i deca, sa spojenim rukama! Ali se nikada nije razumela dubina ov@g pokreta. Ne znači da kada se molimo obavezno treba i fizički spojiti ruke, ne, ne računa se fizički već

104

unutrašnji stav. Treba sastaviti dušu i duh, srce i razum jer njihovo ujedinjenje čini molitvu moćnom. Jer se projektuje nešto čudesno: u isto vreme dajete i primate, aktivni ste i prijemčivi. Postoji još mnogo nerazumevanja u glavama ljudi što se molitve tiče. Oni misle da su u molitvi najvažnije reči. Ne, reči često ostanu po strani, ne mogu da se uzdignu do Neba. Usta nešto mrmore ali čovek ne moli: ne treperi ništa u njemu. Da bi došlo do ostvarenja svakako da je izgovorena reč vrlo važna, ali pod uslovom da je vaša želja i vaša misao već moćna u duhovnom planu. Reč je onda kao potpis koji omogućuje pokretanje snaga odozgo. Pretpostavimo da želite da probudite u sebi osećaj ljubavi prema Bogu. Budući da je osećaj čisto psihička stvar, nemate potrebu da za to upotrebite reč, to možete da postignete samo snagom želje. Pretpostavimo da želite da postignete

ostvarenje u fizičkom, materijalnom planu; u tom momentu je neophodna izgovorena reč. Najbitnije ostaje a to je jačina misli i osećaj a, jer i ako satima izgovarate reči to neće dati nikakve rezultate, nećete biti uslišene. Uostalom, vi sami osećate kada je vaša molitva uslišena. Ima dana kada osećate takvu snagu, takvu celovitost da znate da vas je Nebo najzad čulo. To ne znači da će odjednom biti rezultata u fizičkom planu, ne, ostvarenje se neće odmah dogoditi, ali su vas čuli, vaše traženje je uzeto u obzir i to je najhitnije; osetiti da se čula vaša molitva! Sve je, znači, u jačini, a jačina je vezana za našu moć da oslobađamo svoje misli i svih drugih osećanja i briga stranih molitvi. Zato je način veoma važan: uspeti da se osetimo oslobođeni. Za vreme od jednog ili dva sata, ostavite sve drugo po strani da biste uplovili u žestok duhovni rad -jer smo pod tim uslovima uslišeni od Neba.

105

Kako postoji veza između tananog sveta svesti, misli, osećaja, energije i sveta materije, svaki put kada uspete da postignete uzvišeno stanje svesti, to privlači iz kosmosa materiju izuzetne jasnoće zahvaljujući kojoj možete da izgradite svetio, slavno telo. Svaka duhovna stvar ima odgovarajuću materijalnu, i svaka materijalna čestica ima sebi odgovarajuću česticu na duhovnom planu. Treba samo duhovno raditi sa mislima, molitvom, jer su to te nevidljive struje koje privlače elemente iz uzvišenih predela. Prosvećenici su bazirali svoj rad na zakonu o saglasnosti i to što imaju potpuno poverenje u božansku mudrost je zato što znaju da ono što je božansko iznutra biće božansko i spolja. Sva njihova briga se sastoji u tome da se pitaju da li je ono što rade baš korektno i harmonično. Za sve ostalo su potpuno ubeđeni da postoji vernost u

zakonima prirode, i sve što je ostvareno u duhovnom svetu, jednoga dana će biti ostvareno i na fizičkom planu.

106

13

po grumenčić, on se bogati. Za to vreme alhemičar je u potrazi za filozofskim kamenom koji pretvara metale u zlato - i dugo ništa ne nalazi i neprestano je siromašan. Ali, jednoga dana, posle dugo godina - ili vekova! ako pronađe filozofski kamen (ako radi po propisima mora da ga nađe!) u istoj sekundi alhemičar postaje najbogatiji čovek na svetu: može čak da pretvori planine u zlato. Onaj ko traži Boga je kao alhemičar koji još nije pronašao filozofski kamen i u isto vreme je kao onaj koji na obali reke ispira pesak i nalazi nekoliko grumenčića zlata. Jer, tražeći Boga, obavezno, svakoga dana, dobije nekoliko čestica Njegove svetlosti, Njegove ljubavi, Njegove moći, Njegove lepote. Ja to radim; kao alhemičar vršim rad u kome ne vidim rezultate ali me to ne obeshrabruje, jer kao tragač za zlatom obrađujem se grumenčićima koje dobijam svakodnevno, oni su već refleksija filozofskog kamena, Božjeg prisustva.

TRAŽENJE VRHA

Traganje za Bogom je dugo i svakako da mnogo iziskuje. Ponekad smo razočarani, imamo utisak da radimo u prazno. Ali to je samo naizgled tako. Kao onaj koji kopa zemlju da bi pronašao vodu... Vodu još ne vidi ali mu se ona reflektuje u glavi, u srcu, u duši. On živi sa idejom, mislima, nadom o vodi. Iako ta voda još ne izvire fizički, ona već izvire u njemu. Na isti način onaj koji traži Boga, iako naizgled ništa ne nalazi radi sa veoma moćnom stvarnošću koja živi u njemu. Može sebi da kaže: "Svakako da nisam našao Boga, ali se Bog reflektovao preko mojih misli, mojih osećaja, jer su nada i vera - Bog." Još jedna slika. Tragač zlata se bavi ispiranjem, kroz rešeto, peska iz reke i, grumenčić

107

često vam govorim: tražite ono što je nepristupačno, ono što niti možete da dobijete, niti da ostvarite. Jer, zahvaljujući tom traženju dobij ate svakoga dana neku stvar više. Svakako da nećete sve imati, ali kada se koncentrišete na nepristupačan cilj, obavezni ste da prolazite novim predelima, da premostite nove etape i to napredovanje se računa. Vi ne tražite ni nauku, ni lepotu, ni zdravlje, ni sreću, vi tražite Boga, Apsolut, a tako ćete imati sve drugo, jer da biste stigli do Boga, obavezni ste da prođete preko svetlosti, lepote, zdravlja, znanja, bogatstva, ljubavi, sreće i svih divota koje su uključene na tom putu. Blaženi su oni koji mogu da me razumeju! Zašto se fiksirati na malu stvar koja ne može da vas zadovolji? Čak i kada je budete imali bićete razočarani. Ono što je ograničeno nikada

ne može da napuni bezgraničnost vaše duše i vašeg srca. Samo Apsolut, Bog lično može da vas ispuni - kada ga tražite bez zaustavljanja na putu sve možete da ostvarite, čak i ono što niste tražili. Naravno da vam ovako ne govorim po prvi put: davno sam vam razjasnio ovu temu, ali sam primoran da vam ponavljam jer vas i dalje gledam kako se bacate na male stvari u nadi da će one pokriti beskonačan prostor koji je u vama. Ne, ne verujte u to. Dakle evo dva puta: jedan naizgled ništa ne donosi izuzev razočarenje, ali će vam sve dati, tako da ćete jednoga dana moći da kažete: "Ništa ne posedujem, međutim, univerzum mi pripada."; dok drugi put, bilo šta da vam donese, ostaviće vas uvek nezadovoljnim, jer ćete osetiti da, i pored toga što držite neku stvar, izmaklo vam je ono bitno

108

Svi oni koji dobro znaju prirodu svojih aktivnosti kažu u odnosu na izvesne prepreke: "E, da, to su nezgode posla." - i to ih ne sprečava da nastave. Svi znaju da svaka struka ima svoje mane. A zašto duhovnici ne poznaju nezgode svog zanata? Jer se obeshrabre i žele da ga napuste, što dokazuje da nisu razumeli nezgode svog zanata; da su ih unapred znali nastavili bi sa još većim žarom. Kada ste obeshrabreni, treba da umete da se još više ohrabrite zbog tog obeshrabrenja! Vidim da ne možete da me razumete, međutim, to je prava alhemija, filozofski kamen. Dakle, treba da se naviknete da svakoga dana svojim mislima idete vrlo visoko. Da, vrlo visoko, do Božjeg prestola. To što odmah nemate rezultate, ne znači da se ništa ne događa. Zbog debljine materije koja vas obavija još ne uspevate da osetite najmanje promene. Ništa ne osećate, ništa ne vidite i mislite da

nema ničega. Ali, nečega ima: postepeno, kako činite napor, ispred vas se otvara put, stvara se most između vas i nebeskih predela da bi odmah osetili radost, sreću, snagu. Nijedna duhovna aktivnost ne prevazilazi naviku da se koncentrišemo na sliku vrha, Boga. Očigledno da hrišćani nisu navikli da traže Najuzvišenije Biće, oni se obraćaju sve cima, prorocima i ne smeju da idu dalje. Sveci, apostoli, mučenici... očigledno da je to dobro: ali je mnogo bolje navići se da se koncentrišemo na najvišu tačku, na vrh. U t om momentu vi uspevate da pokrenete izvesnu silu, kretanje: u vezi vaše ličnosti su date naredbe, počevši od vrha, i oni koji ih izvršavaju mogu da budu prosvećenici, sveci, proroci ili osobe iz vaše okoline ili životinje, ptice - i zvršenje može da se sprovede preko životinja ili čak duhova iz prirode - četiri elementa. Neki će reći: "Suviše je dug put do dosezanja vrha, veoma je teško i nije praktično. LakŠe

109

mije da molim svetu Terezu ili svetog Antoana kad nešto izgubim i on će mi pomoći. Svakako, možete tako da uraidite, al i neka vas to ne sprečava da se koncentrišete na vrh, na Boga. Zašto? Jer on upravlja svime, sve od Njega zavisi. Nauka o prosvećivanja nam objašnjava da smo konstruisani kao univerzum: mi takođe imamo vrh ili jedan centar, to je ista stvar, i taj centar koji predstavlja Boga to je naše Uzvišeno Ja. Dakle, kada se koncentrišete na vrh univerzuma, Boga, kada Ga molite, kada Ga preklinjete, vi uspevate da dodirnete taj vrh vašeg bića - tada to pokreće toliko čiste i tanane treptaje (vibracije) koji, kada se rasprostiru, proizvode u vama izuzetno blagotvorne promene. Čak iako niste uslišeni, vi dobijate jedan duhovni elemenat. Jer tačno je da često niste uslišeni, zato što po kosmičkoj inteligenciji ono što ste tražili može da vam više naškodi nego što bi vam bilo

na korist, i ona odbija da vam to dodeli. Ali rezultat ovog traženja je da ste uspeli da dotaknete vrh koji je u vama samima i pokrenuli ste snagu, najvišu, koja, rasprostirući se, proizvodi zvuke, mirise, boje i utiče na sve vaše ćelije, sve bitnosti koje stanuju u vama. Na taj način vi uspevate da zaradite izuzetno dragocene elemente. Da bi se dobila istinita ostvarenja treba dotaći centar, tačku koja organizuje sve, koja sve sređuje. Uzmimo jedan primer: živite kao sasvim nepoznati, beznačajni član društva i ničim ne možete da utičete na sudbinu neke zemlje. Da biste mogli da promenite bilo šta, treba da idete do centra gde je predsednik ili kralj. U tom momentu u toj zemlji možete sve da učinite jer dotičete centar. Ako ostanete negde na periferiji, niko vas neće poslušati. Dakle, onaj ko sređuje poslove samo na periferiji ne može da izmeni sudbinu svoje zemlje

110

ni prema dobru, što je svakako poželjno, a ni prema zlu. Iste zakone pronalazimo u unutrašnjem sve • tu. Sve dok se ne usredsredite na vrh, možete da dobijete neki poslić, da se razumemo, ali glavna stvar ne zavisi od vas. Međutim, ako ste u centru, možete da prevrnete ceo svet, jer vam taj centar daje sve mogućnosti, sve zavisi od vas. Vidite zašto se stvarno inteligentni ljudi ne bave prolaznim i ništavnim ostvarenjima. Oni rade i kreću se prema Vrhu i ne brinu o vremenu koje im je potrebno da bi stigli, čak i da su vekovi u pitanju. Jedno biće može da izmeni sudbinu sveta, pod uslovom da je dosti • glo vrh. Kada stignete do vrha, koji je u vama - kao stanje svesti, vi stičete iste moći kao Bog, i niko vam ne može odoleti. I preko svega što postoji na svetu, mogu da vam kažem da je Ko smička Inteligencija uredila stvari tako da se istinita snaga i stvarna moć nalaze samo u vrhu. Ako sumnjate u to znači da zaista ništa

niste razumeli, a kada se ništa ne razume, ostaje samo da se pati. Patnja je tu da natera ljude da razumeju - ona je znači blagoslov! Sada ću vam otkriti jednu od najhitnijih istina koja treba da se zna! Svi su učitelji to predavali a Nauka o prosvećenju naglašava: Svako će jednoga dana da živi u onoj oblasti prema kojoj je usmeno i uputio svoje misli. Dakle, kada odete iz ovog sveta, spojićete sa sa predelom vaših misli. Ako su te misli bile uzvišene, otići ćete u najsjajniji, najveličanstveniji predeo i obrnuto, ako su vam misli bile upućene prema Paklu, naći ćete se u Paklu. Evo najveće istine! Dakle, ako tražite inteligenciju, ljubav, lepotu, budite potpuno sigurni da nijedna sila iz prirode nikada neće moći da vas spreči da živite u oblasti vašeg predskazanja i predodredenja, u oblasti vaših misli i vaših želja.

111

SADRŽAJ:

I. STVARNOST DUHOVNOG RADA- - - 7 II. KAKO ZAMIŠLJATI BUDUĆNOST 33 III. PSIHIČKO ZAGAĐENJE - - 45 IV. ŽIVOT I KRETANJE MISLI 55 V. KAKO SE MISAO OSTVARUJE U MATERIJI 69 VI. TRAŽITI RAVNOTEŽU IZMEĐU MATERIJALNIH I DUHOVNIH SREDSTAVA 95 VII. SNAGA DUHA 107 VIII. NEKOLIKO ZAKONA O DUHOVNOJ AKTIVNOSTI 125 IX. MISAO I NJENA ORUŽJA 133 X. MOĆ KONCENTRACIJE 147 XI. OSNOVI MEDITACIJE 157 XII. STVARALAČKA MOLITVA--- 185 XIII. TRAŽENJE VRHA 201

112