Oktavijan Avgust 1-Skripta-Istorija Starog sandajsnda jasndakjsndRima-Filozofski Fakultet PDF

Xegan Marija

AVGUST (27 - 14)

1. Avgustova vlast U modernoj istoriografiji dosta se raspravlja o Avgustovoj vlasti, kao i o postanku principata. Jox je Strabon Avgusta nazivao basileusom, grqka req koja oznaqava kralja. Meutim, sam Avgust je navodio da, mada je on po svom autoritetu stajao ispred svih, vlasti nije imao nixta vixe od drugih koji su mu bili kolege po magistraturi. Avgust je osnove svoje vlasti, koja je ipak bila izvanredna, traio u okvirima postojeeg sistema. Za bolje razumevanje ovog perioda korisne podatke, izmeu ostalih, pruaju: natpis Dela boanskog Avgusta, zatim Svetonije, koji je sastavio Avgustov ivotopis, i napokon Dion Kasije. Posle 31. godine p. n. e. promene koje je sproveo mladi Cezar bile su postepene. Njegov poloaj u periodu od 30. pa do 27. texko je pravno odrediti. Poznato je da je posle pobede kod rta Akcijuma dve godine proveo na Istoku. 29. vratio se u Rim i proslavio trijumf. Te godine, kao i 31. i 30., biran je za konzula, a dobija i cenzorska ovlaxenja. Dobija i pravo da imenuje nove patricijske rodove jer im je broj bio smanjen usled graanskih ratova i proskripcija. Godine 28. zajedno sa Agripom vrxi zvanje konzula i prvi put nakon 42 godine sprovodi cenz i sastavlja nov spisak senatora. Sada u redove Senata mogu da uu samo oni koji ostvaruju prihod od 1 200 000 sestercija, a ne od 800 000 kao xto je bilo do tada. Na taj naqin je broj senatora, kojih je u vreme graanskih ratova bilo i preko 1000, postepeno sveden na 600. U novome spisku ime mladog Cezara je stavljeno na qelo, otuda i njegova titula princeps senatus. Dok je u vreme Republike princeps senatus poqasno zvanje bez naroqitih ovlaxenja, mladi Cezar kao princeps vrxi uticaj i na unutraxnju i na spoljnu politiku. Prvi korak u stvaranju pravnih osnova svoje vlasti mladi Cezar je preduzeo na sednici Senata 13. januara 27. Naime, odrekao se vanrednih ovlaxenja i vlast predao Senatu i rimskom narodu. Naravno, ovo je bila samo predstava. Da je Senat kojim sluqajem prihvatio Oktavijanovu ponudu, verovatno bi se suoqio sa novim graanskim ratom. Stoga, Senat odbija Oktavijana i moli ga preuzme upravu i odbranu zemlje. Mladi Cezar prihvata da zaxtiti granice pograniqnih provincija, komandu nad vojskama u provincijama, kao i nadzor nad upravnicima provincija. Dobija desetogodixnje namesnixtvo u xpanskim provincijama Luzitaniji i Tarakonensis, Galiji Narbonskoj i Lugdunensis, Akvitaniji i Belgiki, Kilikiji, Fenikiji, Koile Siriji, Kipru i Egiptu. Kasnije Galiju Narbonsku i Kipar predaje Senatu i narodu, a preuzima Dalmaciju. Senatu i narodu na upravu ostaju provincije Bitinija i Pont, Azija, Numidija, Libija, Kirenaika, Krit, Ahaja sa Epirom, Makedonija, Betika, Sardinija i Sicilija. Na sednici Senata 16. januara 27. godine p. n. e. na predlog Munacija Planka mladom Cezaru dodeljena je titula Avgust. Prvo je predloeno da se Oktavijan nazove Romulom, kao osnivaq Rima. Meutim, kako je to moglo navoditi na pomisao da Oktavijan tei kraljevstvu, od predloga se odustalo. Oktavijan menja ime u Imperator Caesar Augustus, divi filius. Na istoj sednici Avgustu su dodeljene i druge poqasti: lovorov venac iznad vrata njegove kue, u Senatu zlatni xtit sa natpisom koji proklamuje principe Avgustove vlasti: hrabrost (virtus), plemenitost (clementia), pravednost (iustitia) i pobonost (pietas). Zasluga i osnova za davanje poqasti bilo je to xto je obnovio Republiku (Prenestinski fasti, –1–

Velej Paterkul i Svetonije). Pravnu osnovu Avgustove vlasti qinile su vrhovna vojna vlast i doivotna tribunska ovlaxenja. Oktavijan je zvanje konzula prvi put vrxio 43., a zatim i 33. godine p. n. e. U periodu od 31. do 23. neprekidno je biran za konzula. Godine 23., posle bolesti, odriqe se konzulskih ovlaxenja. Tada mu je dodeljen prokonzularni imperijum (imperium maius), koji je vaio i u senatskim provincijama. Pojedini izvori svedoqe da je Avgust u senatskim provincijama imao vea ovlaxenja no namesnici. Dekret iz Kirenaike, objavljen 1927., svedoqi o Avgustovom direktnom mexanju u rad administracije pravde u senatskim provincijama. Interesantno je da je svoje zahteve iskazivao u vidu elja. Dion Kasije pixe da je 19. godine p. n. e. Avgust dobio doivotno konzulsko zvanje. Ovim njegova vlast se nije gasila kod ulaska u grad i prelaska pomerijuma. M. Mirkovi smatra da Kasijevo datovanje i tvrenje nije taqno: ...Prema Dionu Kasiju, Avgustu su obnovljena insignia konzula xto on pogrexno datuje u 19. godinu i smatra da je dodeljivanje konzularne vlasti doivotno, xto nije taqno. Vanije od toga je produenje Avgustovih ovlaxenja u pograniqnim provincijama na sledeih pet godina i savladarstvo sa Agripom. Ovome je, po Dionu, Avgust poverio skoro iste provincije koje je sam imao... (M. Mirkovi, Avgust)1 Tribunska ovlaxenja (tribunicia potestas) su pravna osnova Avgustove civilne vlasti. Avgust nikada nije bio narodni tribun budui da je pripadao patricijskom rodu. U njegovom sluqaju ovlaxenja su odvojena od magistrature. Prvi put tribunsko ovlaxenje, sacrosanctis, dobija 36. posle pobede nad Sekstom Pompejem. 30. godine primio je ius auxilii, a 23. data su mu i ostala ovlaxenja narodnih tribuna. Mogao je da saziva narodnu skupxtinu (ius cum plebe agendi) i Senat (ius cum patribus agendi) i da predlae zakone.1 Nije na odmet pomenuti i druga Oktavijanova, kasnije Avgustova, ovlaxenja i titule: — trijumvir 43-39. i 39-35. — poqev od 40. mladi Cezar sam sebe naziva imperatorom.2 — cenzor tri puta (29/8., 18. i 11. p. n. e.) — 22. godine, poxto se izlio Tibar i poxto je gradu pretila glad, narod je traio od Avgusta da bude diktator i da se pobrine za snabdevanje grada. Avgust je odbio diktatorsko zvanje, ali je prihvatio da se pobrine za snabdevanje grada, cura annonae, kao Pompej 57. — pontifex maximus posle smrti Lepida, od 12. p. n. e. — pater patrie (2. p. n. e.) Izvor: — Dela boanskog Avgusta, prevod S. Ferjanqi, Beograd 2000. Literatura: — http://www.ualberta.ca/csmackay/Class 378 * Christopher S. Mackay, The Augustan Settlement — N.A. Maxkin, Istorija starog Rima, Beograd 1982. — M. Mirkovi, Rimska drava u doba principata i dominata (27. pre Hr. – 337. n. e.), od Avgusta do Konstantina, Beograd 2003. 1

M. Mirkovi, Rimska drava u doba principata i dominata (27. pre Hr. – 337. n. e.), od Avgusta do Konstantina, Beograd 2003, 22. 1 Dela boanskog Avgusta, prevod S. Ferjanqi, Beograd 2000, 14. 2

23 September 63 BCE: Caius Octavius; 8 May 44: Caius Julius Caesar (Historians often call him Octavianus, a title he never used.); November 40: Imperator Caesar Divi filius; 2 September 31 BCE: sole ruler; 16 January 27: Imperator Caesar Divi filius Augustus; 19 August 14 CE: natural death. –2–

2. Senat i druge institucije u vreme Avgusta — Senat Da bi povratio nekadaxnji ugled Senata, koji je bio ozbiljno naruxen tokom graanskih ratova, 28. godine mladi Cezar sprovodi cenz i sastavlja nov spisak senatora. Sada u redove Senata mogu da uu samo oni (bivxi magistrati?) koji ostvaruju prihod preko 1 000 000 sestercija. Na taj naqin je broj senatora, kojih je u vreme graanskih ratova bilo i preko 1000, postepeno sveden na 600. Senat od narodne skupxtine preuzima sudska i zakonodavna ovlaxenja. Imenuje prokonzule i propretore koji e upravljati senatskim provincijama. Raspolae blagajnom erarij u koju se slivaju prihodi senatskih provincija3 . Mada je Avgust navodno teio obnovi republikanskih institucija, interesantno je da nijedan senator nije smeo napustiti Italiju bez Avgustovog odobrenja. Ne treba zanemariti ni qinjenicu da je Avgust taj koji je odluqivao ko je dostojan, a ko ne da ue u Senat. (Da li je Senat bio posluxno orue u rukama princepsa?) — Narodna skupxtina Izborne i zakonodavne komicije sazivao je sam Avgust, a raspravljale su samo o stvarima koje im je poverio princeps. — Konzul Konzuli su, kao i ranije, birani iz redova senatorskog staleana na godinu dana. Maxkin tvrdi da je samo onaj par konzula koji je na dunost stupao 01. januara godini davao ime, a potom su tokom godine birani i drugi parovi. — Cenzor Zadrao stara ovlaxenja. Interesantno je da je Oktavijan qak tri puta iskoristio cenzorska ovlaxenja. — Pretor Od godine 23. broj pretora je sveden na deset + dva zaduena za dravnu kasu (erarij). Od 6. godine n. e. iz redova bivxih pretora trojica su birana na tri godine kao upravitelji vojne blagajne. — Prefekt grada Ovo zvanje je poznato i u Republici, ali od vremena Avgusta postaje stalno. Prefekt grada biran je iz redova senatora, qesto meu konzularima. Starao se o redu u gradu, a imao je i sudska ovlaxenja. Pred kraj Avgustove vlade pod njegovom komandom se nalaze i tri gradske kohorte od po 1 000 ljudi. — Legatus pro praetore Sistem legata je stvorio Cezar, Avgust ga je razvio. Legatus pro praetore biran je iz redova senatora, a uivao je propretorska ovlaxenja. Biran je za namesnika carskih provincija. Legat je potqinjen Avgustu tako da u sluqaju kakve njegove pobede u provinciji, Avgust je taj koji je pozdravljan kao imperator i kome je pripisivan trijumf. Legat se morao zadovoljiti samo ovacijama. — Prefekt pretorija Od 2 godine p. n. e. uvodi se zvanje prefekta pretorija. Biran je iz redova vitezova, a komandovao je pretorijancima. — Prefekt Egipta Biran je iz redova vitezova, a provincijom Egipat upravlja kao carevom svojinom. — Prokurator Biran je iz redova vitezova i osloboenika. Bio je zaduen za prikupljanje poreza. Ponekad su mu dodeljivane na upravu manje provincije. Literatura: — N.A. Maxkin, Istorija starog Rima, Beograd 1982. 3

O ovome pixe Maxkin, dok kod Mirkovike u odeljku o finansijama ne postoji takvo tvrenje.

–3–

3. Finansije. Vojska. Provincije Finansijska politika Glavni izvor prihoda Rimske drave bili su: naplaivanje poreza u provincijama, zatim novac od zakupa dravne zemlje i napokon porez i carine koji su plaali rimski graani. Glavni troxkovi Rimske drave bili su vezani za isplaivanje vojnika, obezbeivanje isluenih ratnika i snabdevanje grada itom. Svaka provincija je imala svoju blagajnu (fisk) u koju se slivao novac od poreza na zemlju, kao i od poreza na imovinu i liqnost. Prikupljanje poreza je spadalo u dravni zakup, koji su unapred plaala druxtva publikana (vitezovi). Taj novac bi potom publikani naplaivali u provincijama, qesto zloupotrebljavajui svoj poloaj. Od vremena Avgusta prikupljane poreza dato je prokuratorima. Prokuratori su birani iz redova vitezova i osloboenika. Pored prikupljanja poreza, ponekad su im dodeljivane na upravu manje provincije. U doba republike dravne finansije i finansijska politika su u nadlenosti Senata. Dravna blagajna se nalazila u hramu Saturna, a njome je upravljao kvestor. Od 23. godine birana su dva pretora koja su se brinula o erariju. Godine 6. n. e. Avgust je obrazovao posebnu blagajnu koja je imala podmirivati potrebe vojske, aerarium militare. Poxto je u nju uplatio 170 miliona sestercija, odredio je da se u budunosti u nju ulivaju sredstva od poreza na naslee i poreza na promet, koji su plaali rimski graani. Od vremena Avgusta zlatan i srebrni novac kuje princeps, dok Senat kuje bronzani novac. Rimska vojska Rimska vojska sastojala se od legija i pomonih trupa — auxilia. Legije su regrutovane prvo u Italiji, a docnije i po provincijama. Sluba je bila dobrovoljna i trajala je u vreme Marija 16, a od Avgusta 20 godina. Sve legije nalazile su se pod vrhovnim zapovednixtvom Avgusta. Jedna legija je potqinjena svom legatu sa zvanjem propretora. Legat je biran iz redova senatora. Vixe komandno osoblje qinili su vojni tribuni, koji su birani i iz redova senatora i iz redova vitezova, a nie komandno osoblje qinili su centurioni, uglavnom islueni vojnici. Posle pobede kod Akcijuma Oktavijan je na raspolaganju imao 30 legija. Otpustio je 300 000 vojnika i dodelio im zemlju. Pod orujem je ostalo 18 legija. Godine 14. p. n. e. broj legija e se poveati na 28, a posle Varovog poraza ostae 25 legija. Pomoni odredi (auxilia) su pratili rimske legije. Regrutovanje je vrxeno meu peregrinima, koji nisu bili rimski graani. Bili su organizovani u pexadijske odrede — kohorte i konjaniqke — ale od po 500 ili 1 000 ljudi. Komandovali su im u poqetku domai prefekti, a potom rimski koji su pripadali vitezovima. Posle vojne slube koja je trajala 25 godina, sticali su status rimskih graana. Godine 27. p. n. e. Avgust je obrazovao devet pretorijanskih kohorti. Tri su bile stacionirane u okolini Rima, dok su ostale bile razmextene po Italiji. Zadatak pretorijanaca bio je da xtite Avgustovu liqnost, kao i da se pobrinu za red i mir. Sluba u pretorijanskim kohortama je bila privilegovana. Vojni rok je trajao 16 godina, vojnici su bili dobro plaeni, a prilikom otpuxtanja su dobijali 5 000 denara. Nisu uqestvovali u ratu, osim u pratnji cara. Regrutovani su prvo u srednjoj Italiji, a potom i u Maloj Aziji i Makedoniji. Kohorte su pexadijske, ali je svakoj dodat po jedan eskadron konjice. Do 2. g. p. n. e. Avgust je komandant pretorijanaca. Od 2 godine p. n. e. uvodi se zvanje prefekta pretorija. Biran je iz redova vitezova, a komandovao je pretorijancima. Postaje naroqito znaqajan u vremenu posle Avgustove smrti. –4–

Avgust je obrazovao i posebne kohorte koje su sluile kao andarmerija. Provincije Godine 27. p. n. e. gotovo sve one provincije u kojima su bile stacionirane legije dodeljene su na upravu Avgustu, dok su stare i umirene provincije ostale u nadlextvu Senata. Otuda se u istoriografiji javlja podela na senatske i carske provincije. Tabela 1. Avgust Luzitanija i Tarakonensis Galija Narbonska i Lugdunensis Akvitanija i Belgika Kilikija Fenikija Koile Sirija Kipar Egipat

Senat Bitinija i Pont Azija Numidija. Libija Kirenaika Krit Ahaja sa Epirom Makedonija Sardinija Sicilija Betika

Avgust kasnije Galiju Narbonsku i Kipar predaje Senatu i narodu, a preuzima Dalmaciju. Senatskim provincijama upravljali su prokonzuli i propretori koje je imenovao Senat. Svojim provincijama pak Avgust je upravljao preko legata sa propretorskim ovlaxenjima. Quveni nemaqki istoriograf Momzen ovakvu podelu odgovornosti izmeu Avgusta i Senata smatra zakonitom i naziva je dijarhijom. Godine 23. Avgustu je dodeljen prokonzularni imperijum (imperium maius), koji je vaio i u senatskim provincijama. Pojedini izvori svedoqe da je Avgust u senatskim provincijama imao vea ovlaxenja no namesnici. U provincijama Avgust je naroqito poxtovan. Ukazivane su mu verske poqasti, zajedno sa boginjom Romom. Istoriografe posebno interesuje status provincije Egipat. Ova provincija je bila dodeljena Avgustu kao liqna svojina. Egiptom je upravljao prefekt iz redova vitezova. Nijedan senator nogom nije mogao stupiti na tlo Egipta bez odobrenja Avgusta. Avgust se javlja kao naslednik Lagida, ljubimac boginje Izide i boga Ptah. Avgust po svojoj volji konfiskuje crkvena zemljixta, zatim nareuje da se oqiste zapuxteni kanali. U vreme Avgusta 1/3 ita u Rimu bila je dopremljena iz Egipta. Literatura: — http://www.ualberta.ca/csmackay/Class 378 * Christopher S. Mackay, The Augustan Settlement — N.A. Maxkin, Istorija starog Rima, Beograd 1982. — M. Mirkovi, Rimska drava u doba principata i dominata (27. pre Hr. – 337. n. e.), od Avgusta do Konstantina, Beograd 2003.

–5–

4. Avgustova spoljna politika Prikaz Avgustovih ratova i spoljne politike pruaju Gaj Velej Paterkul i Dion Kasije. Korisne podatke daju jox Svetonije, Tacit i Strabon. Prvi deo Avgustove vlade karakterixe aktivna spoljna politika s ciljem teritorijalnog proxirenja, dok drugi pasivna sa ciljem da se oquvaju postojee granice Rimske drave. Istok Najznaqajnija rimska provincija na Istoku bio je Egipat. Rimski namesnici Egipta organizovali su pohode na jug i na severoistok. Poxto je 30. godine p. n. e. anektirao ovaj prostor, mladi Cezar je upravu poverio svom vojskovoi i prijatelju Gaj Korneliju. Meutim, Gaj je ubrzo stao samoincijativno delati, te je opozvan i u Rimu osuen za izdaju. Nov namesnik Egipta Elije Kornelije 25. godine p. n. e. organizovao je pohod na prostor Srene Arabije. Njegovo odsustvo iskoristili su Etiopljani kraljevsta Maroe i prodrli na prostor junog Egipta. Sledei namesnik Gaj Petronije organizovao je kaznenu ekspediciju protiv Maroe. Uspeo je zauzeti prestonicu na severu kraljevsta Napatu. Ubrzo je izmeu Avgusta i Maroe naen kompromis — Rim se odriqe pretenzija da granicu provincije pomeri dalje prema jugu pod uslovom da kraljevstvo Maroe plaa tribut. Najznaqajniji rimski protivnik na Istoku bila je Partija. Parani predstavljaju jedan od iranskih naroda, a naseljavali su prostor nekadaxnjeg Ahemenidskog carstva. Jox 54. godine p. n. e. Marko Kras organizovao je jedan pohod protiv Partije. Meutim, ve sledee godine u bici kod Kare u Mesopotamiji pretrpeo je strahovit poraz i izgubio ivot. Svojevremeno i Cezar se nosio mixlju da povede vojsku protiv Parta, ali u ovome ga je omela smrt. Kamen spoticanja izmeu Partije sa jedne i Rima sa druge strane bila je Jermenija. Jermenija se nalazila juno od Kavkaza, a severno od Mesopotamije. Godine 66. p. n. e. jermenski kralj Tigran I Veliki predao se na milost i nemilost Pompeju. Rimljani su Tigrana ostavili na vlasti, ali je Jermenija postala klijentska kraljevina. Po smrti Tigrana I presto je nasledio njegov sina Artavazd. Artavazd je vodio promenljivu politiku, qas oslanjajui se na Rimljane, qas na Parane. U toku Antonijevog pohoda protiv Partije (36), prvo je podrxku pruio Rimljanima, da bi ih potom napustio u presudnom trenutku. Antonije je pretrpeo poraz od Parana i 34. godine organizovao kaznenu ekspediciju protiv Jermenije. Zarobio je Artavazda i njegovog sina Tigrana II i potom ih odveo u Rim. U Rimu je jermenski kralj pogubljen. Drugi Artavazdov sin Artaks II sklonio se kod Parana. Partski kralj Fraat IV postavio ga je za jermenskog kralja 33. p. n. e. Godine 29. p. n. e. Fraat IV xalje poslanstvo Avgustu. Tom prilikom Avgust se obavezao da nee pruiti nikakvu podrxku Fraatovom bratu i rivalu Tiridatu. Meutim, u meuvremenu, poxto je oteo Fraatovog sina, Tiridat dolazi u Rim. Godine 23. Fraat moli Avgusta da mu isporuqi brata i vrati sina. Avgust pristaje pod uslovom da partski kralj Rimu vrati zarobljenike i zastave zatoqene posle poraza 53., 40. (?) i 36. godine p. n. e. Fraat prihvata uslove ali odugovlaqi sa njihovim ispunjavanjem. Godine 20. p. n. e. Avgust na Istok xalje svog posinka Tiberija sa legijama iz Ilirika i Makedonije, a ubrzo i sam dolazi u Siriju, gde je bilo stacionirano oko qetiri, pet legija. Naxavxi se okruen neprijateljem, Fraat predaje Avgustu zarobljenike i zastave. U Rimu je to zvaniqno protumaqeno kao pobeda u ratu. Avgustu su dodeljeni titula imperatora sa oznakom XI i trijumf. Qak je iskovan novac sa predstavom partskog kralja na kolenima i natpisom Caesar Augustus signis receptis. Iste godine, 20. p. n. e., u unutraxnjim sukobima ubijen je jermenski kralj –6–

Artaks II. Stanovnici Jermenije su od Avgusta zatraili da na presto dovede Tigrana II, brata pokojnog kralja, koji je iveo u Rimu. Tiberije ga je sveqano krunisao 20. p. n. e. Godine 8. p. n. e. preminuo je Tigran II, a na prestolu ga je nasledio Tigran III koga su podravali Parani. Da bi sredio prilike na Istoku, Avgust je 2. p. n. e. u Jermeniju poslao svog unuka Gaja. 1. godine p. n. e. Gaj je na jermenski presto doveo Ariobarzana, sina Artabaza kralja Medije Atropatene. Kruile su glasine o novom ratu protiv Parta, ali od toga ne bexe nixta. Sam Gaj je posle duge bolesti uzrokovane jednom ranom, preminuo. Na prostoru Male Azije Rimljani su imali tri provincije: Bitinija i Pont, Azija i Kilikija. Kraljevsta u unutraxnjosti bila su klijentska. Jedna od najznaqajnijih klijentskih kraljevina bila je Galatska kraljevina. Godine 25. (po smrti negde stoji Aminte, drugde Dejotara) vei deo kraljevine pretvoren je u provinciju Galatiju. Na prostoru moderne Sirije nalazila se provincija Sirija, osnovana 61. p. n. e. kao pretnja Partiji. Namesnik Sirije biran je iz redova bivxih konzula. Na raspolaganju je imao qetiri legije. Juno od Sirije nalazila se klijentska kraljevina kojom je vladao jevrejski kralj Irod. Kraljevstvo se prostiralo sve do Sinaja. Po smrti Iroda 4. p. n. e. kraljevstvo je podeljeno meu njegovim sinovima. 6. godine n. e. Rimljani su anektirali kraljevstvo Irodovog sina Arhelaja, koje je ukljuqivalo Jerusalim. Obrazovana je provincija Judeja. Kratak pregled provincija na Istoku — Azija i Afrika Do Avgusta postojale sledee provincije: 129. p. n. e. Azija, 74. p. n. e. Bitinija, 67. p. n. e. Kilikija, 64. p. n. e. Bitinija i Pont i 61. p. n. e. Sirija. Kao nove provincije se pominju: — 29. p. n. e. Egipat — Po porazu Kleopatre, egipatske kraljice, i Marka Antonija od Oktavijana u bici kod reke Nil 30. p. n. e. i po samoubistvu Antonija i Kleopatre, Egipat postaje rimska provincija 29. p. n. e. Posle podela provincija na carske i senatske 27. p. n. e., Egipat je postao carska provincija jer je bio od izvanrednog stratexkog znaqaja, a uz to bogata zemlja i velika itnica. — 27. p. n. e. Kipar — 58. p. n. e. Kipar bejaxe prikljuqen provinciji Kilikiji, ali 27. p. n. e. postaje samostalna provincija. — 25. p. n. e. Galatija — U III veku p. n. e. Gali potisnuti od Makedonaca naseljavaju prostor izmeu Frigije i Kapadokije i osnivaju istorijsku oblast Galatiju. Taj prostor u vreme Avgusta postaje rimska provincija. — 20. p. n. e. Kirenaika — Provincija koja je obuhvatala Kirenu i Krit. Rimljani ovaj prostor dobijaju u vreme ratova sa Mitridatom VI Eupatorom (89 - 64) i u vreme sklapanja I Trijumvirata (60). — 6. n. e. Judeja — 18. n. e. Kapadokija — U vreme Avgusta ovaj prostor izdvojen od rimske provincije Kilikije. Zapad — Xpanija, Alpske oblasti, Galija U I veku p. n. e. mnoga plemena Iberijskog poluostrva su prihvatila vlast Rimljana. Meutim, planinske oblasti na severozapadu poluostrva se nisu dale umiriti. Ubrzo po uspostavljanju principata posvedoqen je ustanak plemena Kantabra i Astura. Sam Avgust je predvodio pohod protiv ustanika –7–

(27 - 25), ali kada se razboleo komandu je prepustio svojim namesnicima. Rat je bio veoma teak za Rimljane jer nisu poznavali teren, a suoqili su se i sa hrabrim neprijateljem. Ipak, 25. godine ustanak je privremeno uguxen, da bi se potom ponovo rasplamsao. Pobunu je konaqno umirio tek Agripa 19. p. n. e. Od tog vremena qitavo Iberijsko poluostrvo nalazilo se pod vlaxu Rimljana. Poxto je rimski vojskovoa uguxio ustanak Kantabra i Astura, autohtonih iberijskih naroda sa severa, ukidaju se ranije rimske provincije na Iberijskom poluostrvu4 i 17. p. n. e. uspostavljaju se nove: Tarakonska Xpanija od Pirineja do Nove Kartagine sa centrom u gradu Tarakonu, Betika u slivu reke Betisa (Gvadalkivir) na samom jugu Xpanije i Luzitanija prostor danaxnje Portugalije. U periodu od 17. do 15. p. n. e. dolazi do rimskog osvajanja (Tiberije i Druz) u istoqnim i srednjim Alpima. Od osvojenih podruqja osnivaju se dve provincije. Norik se nalazio izmeu Dunava i reke Ina, pa do Beqa, pa na jug do izvorixta Drave (grubo Koruxka i Xtajerska). Zapadno od Norika nalazila se provincija Recija. i Vindelicij (grubo Bavarska i Xvajcarska). U vreme Avgusta provincijski sistem se formira i u Transaplinskoj Galiji. Godine 20. p. n. e. formiraju se provincije Belgika, nazvana po Belgima, a koja se prostire od Rajne do Sene; G. Lugdunensis, nazvana po gradu Lungdunumu, danaxnjem Lionu, gradu u centralnom delu Francuske, a koja se prostire od Sekvane, danaxnje Sene, do Ligera ili Loare; Akvitanija, nazvana po Akvitancima, a koja se prostire juno od Liona do Pirineja. Balkan, Germanija, pa opet Balkan, pa opet Germanija Godine 27. p. n. e. jug Balkanskog poluostrva se nalazio pod vlaxu Rimljana. Trakijom je vladao lokalni dinast koji je bio saveznik Rimljana. Do 16. godine p. n. e. Istriju, pograniqnu oblast Dalmacije, zauzimaju Panonci, a u Makedoniju prodiru keltska plemena. Godine 15. p. n. e. Avgust xalje svog posinka Tiberija da se obraquna da Panoncima. Ovome je poxlo za rukom privremeno umiriti situaciju, ali nov ustanak izbija ve 13. godine p. n. e. Protiv ustanika je prvo poslat Agripa, ali kada je on preminuo 12. p. n. e., Tiberije se ponovo naxao u Dalmaciji. Do 9. godine p. n. e. pobune su bile uguxene, a na prostoru Dalmacije i Panonije osnovana je nova provincija Ilirik. Ovako stoji kod Mekkeja. U Vestermanovom atlasu postoji podatak da je provincija Ilirik osnovana 33. p. n. e., dok je provincija Panonija obrazovana 10. n. e. Maxkin pak pixe da je provincija Panonija osnovana 10. p. n. e. Dakle neka provincija je osnovana 10/9. p. n. e., samo ne znamo koja. Godine 6. n. e. istoqno od Panonije, a severno od Trakije osnovana je provincija Mezija. Granica izmeu Galije i Germanije bila je reka Rajna. Cezar je svojevremeno dva puta prelazio Rajnu i pokorio niz germanskih plemena. Meutim, nije ostao dovoljno dugo da ovaj prostor podvede pod trajnu rimsku vlast. Godine 16. p. n. e. Rimljani obnavljaju ratne operacije protiv Germana. Kao komandant rajanskih legija 12. p. n. e. postavljen je Avgustov posinak Druz. Druz je prexao Rajnu. U toku qetiri kampanje porazio je niz lokalnih plemena, a do 9. p. n. e. stigao je do doline reke Elbe. Iste godine Druz je preminuo od povrede koju je zadobio prilikom pada sa konja. Operacije u Germaniji nastavlja njegov burazer Tiberije. Tiberije je imao dosta uspeha u borbi protiv neprijatelja, ali se nexto naljutio i 7. p. n. e. otixao na Rodos. U Germaniji se ponovo naxao oko 4. n. e. Maxkin tvrdi da je u ovom periodu izmeu Rajne i Elbe osnovana provincija Germanija. Kralj Sveba Marobrod oko 5. godine n. e. prodire na prostor gornjeg toka Elbe. Ovim je ugrozio komunikacije rimskih poseda izmeu Rajne i Dunava, 4

Hispania ulterior i Hispania citerior osnovane 197. p. n. e. –8–

sa jedne strane, i Norika i Panonije, sa druge. Rimljani organizuju pohod protiv Marobroda. Tiberije je sa svojim oruanim formacijama imao udariti iz pravca juga, sa Dunava, dok drugi rimski zapovednik iz pravca zapada, sa Rajne. Onda kada je Tiberije gotovo porazio neprijatelja, stie vest o ustanku u Panoniji. Tiberije sa Marobrodom sklapa primirje i trqi u Panoniju svojima u pomo. (Nastavak sledi...) Na prostoru danaxnjeg Banata i Srema izbija ustanak (6 - 9) protiv rimske prevlasti, i vremenom se xiri na celu provinciju Ilirik. Poxto su Rimljani uguxili ustanak, Ilirik se deli na dve provincije - Dalmaciju i Panoniju. Dalmacija je ixla u Istri od reke Raxe, pa Jadranskom obalom do Ljexa, pa do Drima, preko Pokletija do sliva Ibra (dolina Ibra je granica Dalmacije, ali je reka Ibar u Meziji), obuhvatajui sliv Lima do izvorixta Kolubare, pa na zapad gde u isto ravni prelazi Drinu i obuhvata planinske vence. Panonija je ixla sve do Emone i Trsta. Dolina Save ostaje u Panoniji. O ustanku u Panoniji M. Mirkovi pixe: ...Poresko optereivanje naroda... bilo je jedan od razloga za pobunu. Ona je bila izazvana i regrutovanjem omladine u pomone odrede koji su pripremani za rat protiv germanskog voe Marobauda5 ... Ustanak je bez sumnje bio masovan — antiqki pisci navode da je u njemu uqestvovalo oko 800 000 ljudi — i proxirio se na sve zemlje od Save do Jadranskog mora. Kako se radilo o zemljama koje nisu daleko od Italije, u Rimu se strahovalo da bi ustanici... mogli stii za malo dana i do Rima. Protiv ustanika su upuen[i :]... Avgustov posinak Tiberije s legijama... spremne za rat protiv Marobauda,... trupe iz oblinje Mezije pod komandom Cecine Severa kao i konjica traqkog klijentskog vladara... Pobunjena panonska i dalmatska plemena krenula su prema glavnim gradskim centrima [Sirmijum, Salona]..., a zapretila su i upadom u Italiju i rimsku provinciju Makedoniju. Borbe u Panoniji voene su nexto due od dve godine... Dugo ratovanje protiv regularne, dobro opremljene rimske vojske, iscrpljivalo je snagu ustanika. Oslabljeni i glau Panonci su se predali... Najzad, ustanak je okonqan 9. godine. (M. Mirkovi, Avgust)5 Dok je Tiberije bio zabavljen ustankom u Panoniji, legijama u Germaniji zapovedao je Kvintilije Var. Kvintilije Var je 4. p. n. e. bio namesnik provincije Sirije. Istakao se u guxenju ustanaka koji su izbili u Judeji po Irodovoj smrti. Imenovan je za namesnika Germanije 7. godine n. e. U vreme njegova namesnixtva voa Heruska Ariminij5 die ustanak protiv Rimljana. Lukavstvom je naveo Vara da krene u pohod protiv jednog udaljenog plemena koje se pobunilo. Var je na raspolaganju imao pet legija. Dve je ostavio na Rajni, a sa tri je krenuo u kaznenu ekspediciju. Meutim, u Teutoburxkoj xumi neprijatelj ga je iznenada presreo. U sukobu je Var ranjen, a potom je izvrxio samoubistvo. Sve tri legije su unixtene i brojevi tih legija XVII, XVIII i XIX nikad vixe nisu upotrebljeni. Po bici u Teutoburxkoj xumi, poxto su Rimljani pretrpeli poraz, Avgust odluquje da se rimska granica zadri na Rajni, iako su Tiberije i Germanik kasnije (15 - 16) uguxili ustanak i prodrli na germanske teritorije istoqno od Elbe. Na teritoriji oko provincije Belgike formirane su dve provincije: 5

prim. Marobrod M. Mirkovi, Rimska drava u doba principata i dominata (27. pre Hr. – 337. n. e.), od Avgusta do Konstantina, Beograd 2003, 38 –39. 5 Svojevremeno sluio u rimskoj vojsci i dobio rimsko graanstvo i status viteza

5

–9–

Donja Germanija, koja se nalazila na prostoru od uxa Rajne do Ardena, i Gornja Germanija, koja se prostirala uz srednji tok reke Rajne6 . Provincije osnovane u vreme Avgusta Tabela 2. godina 29. p. n. 27. p. n. 25. p. n. 20. p. n. 20. p. n. 17. p. n. 15. p. n. 10. p. n. 05. n. e. 06. n. e. 06. n. e. 09. n. e. 17. n. e. 18. n. e.

e. e. e. e. e. e. e. e.

provincija Egipat Kipar Galatija Kirenaika Belgika, Gallia Lugdunesis, Akvitanija Hispania Taraconensis, H. Baetica, H. Lusitania Norik, Recij Ilirik (?) Germanija (?) Mezija Judeja Panonija, Dalmacija Gornja Germanija, Donja Germanija Kapadokija

Izvor: — Dela boanskog Avgusta, prevod S. Ferjanqi, Beograd 2000. Literatura: — http://www.ualberta.ca/csmackay/Class 378 * Christopher S. Mackay, The Augustan Settlement — N.A. Maxkin, Istorija starog Rima, Beograd 1982. — M. Mirkovi, Rimska drava u doba principata i dominata (27. pre Hr. – 337. n. e.), od Avgusta do Konstantina, Beograd 2003. — M. X., Rimske provincije

6

Zbog nepostojanja prirodne granice izmeu dolina Rajne i Dunava izgraen je Germanski limes, sistem utvrenja, koji su Rimljani nazivali Dekumatskim poljima

– 10 –

5. Avgustova dinastiqka politika Texko je odrediti pravni poloaj Avgusta. Republikanske institucije, magistrature su postojale, ali opet najvixu vlast je uivao Avgust. On nije mogao imenovati naslednika za poloaj koji je sam zauzimao, a koji zakonski nije postojao. Meutim, mogao je imenovati naslednika svoje imovine i time rimskom narodu preporuqiti qoveka za taj poloaj koji je u stvarnosti postojao, ali koji nije imao naziv :) Postavlja se pitanje koga je Avgust mogao imenovati kao naslednika budui da nije imao sinova. Da bi na najbolji mogui naqin razmotrili pitanje Avgustove dinastiqke politike, prvo emo se pozabaviti likovima koji su u nju bili uvuqeni. — Klaudija Klaudija, pastorka Marka Antonija, se pominje kao Oktavijanova prva ena. Brak je trajao kratko i bio je bez dece. — Skribonija Kao druga Oktavijanova ena pominje se Skribonija. Njome se oenio 40. p. n. e., da bi je ve 38. napustio. Skribonija je podarila Oktavijanu jedino dete — kerku Juliju. — Julija Julija kerka Oktavijana i Skribonije. Bila je rtva oqeve dinastiqke politike. Po nalogu Avgusta prvo je udata za Marcela, potom za Agripu i napokon za Tiberija. Zbog nemorala i raspusnosti bie proterana iz Rima. — Oktavija Oktavija je sestra Oktavijana i takoe e biti rtva bratovljeve politike. Prvo je udata za Klaudija Marcela (konzul 50. p. n. e.). Ovome je podarila sina Marcela i kerku Marcelu. Potom je udata za Marka Antonija kome e podariti dve kerke. Bila je odana ena i qak je po smrti Antonija i Kleopatre na sebe preuzela staranje o njihovoj deci. — Marcel Marcel je bio sin Oktavije i Klaudija Marcela, neak Oktavijana. Roen je 42. godine p. n. e., a ve 25. Senat mu, mada nije imao zakonom predviene godine, dodeljuje niz funkcija. Godine 24. oenio se qetrnaestogodixnjom Julijom. Poxto je Marcel sledee godine preminuo, brak je ostao bez dece. — Livija Druzila Livija je bila unuka Druza, quvenog tribuna iz 91. p. n. e. Prvo je bila udata za Klaudija Nerona i ovome je rodila dva sina — Tiberija i Druza. Dok je jox bila trudna sa poslednjim detetom rastala se od Nerona i udala za Avgusta. Avgust je posinio Tiberija i Druza. Mada mu nije podarila decu, Livija je uivala Avgustovu naroqitu naklonost. — Agripa Agripa je bio prijatelj i saradnik Oktavijana. Kao druga Agripina ena pominje se Marcela, kerka Oktavije i Klaudija Marcela. Onda kada je Marcel preminuo (23), Agripa se oenio Julijom. Julija mu je podarila petoro dece; tri sina: Gaja, Lucija i Postuma i dve kerke. Avgust je posinio Gaja i Lucija. Tabela 3. Avgustov plan 1. 2. 3. 4.

liqnost Marcel Agripa Gaj i Lucije Tiberije

1. Avgust se nosio mixlju da za svog naslednika imenuje neaka Marcela, poxto bi ga oenio svojom kerkom Julijom. Meutim, Marcel je rano umro i ostavio enu bez dece. Ovim je Avgustov plan propao. – 11 –

2. Godine 23. kada je bio texko bolestan i kada je mislio da e umreti, Avgust je prsten sa peqatom poverio Agripi. Poxto je u to vreme Marcel jox uvek bio iv, Avgust je dao prednost Agripi kao svom nasledniku. Onda kada je Marcel preminuo (23), Agripa se oenio Julijom. Julija mu je podarila petoro dece; tri sina: Gaja, Lucija i Postuma i dve kerke. Avgust je posinio Gaja i Lucija i nadao se da e ga ova dvojica naslediti i da e se o njima do punoletstva starati Agripa. Meutim, Agripa nije nadiveo Avgusta i umire 12. p. n. e. Sada je Avgust kao naslednike imao samo maloletne unuke. 3. Avgust odluquje da Juliju uda za svog posinka Tiberija. Tiberije je iveo u srenom braku sa Agripinom, Agripovom kerkom iz prvog braka, ali se po volji Avgusta rastaje i eni sa Julijom. Ovaj brak je bio bez ljubavi i dece. Godine 7/6. p. n. e. Tiberije je pao u nemilost te se povlaqi na ostrvo Rodos. Negde u ovo vreme i Julija je proterana iz Rima. Na sreu, Gaj i Lucije su ve odrasli i Avgust je u njima mogao videti svoje naslednike. Godine 5. p. n. e. Gaj je obukao muevnu togu, a vitezovi su ga imenovali za princeps iuventutis. Isto je bilo i sa Lucijem 2. p. n. e. Gaj 1. godine n. e. sa dvadeset godina postaje qak konzul. Meutim, malera, Lucije umire 2. godine n. e., a potom i Gaj. 4. Avgust nema izbora nego da kao naslednike imenuje Postuma, najmlaeg Agripinog i Julijinog sina koji nije bio najqistiji, i Tiberija. Literatura: — http://www.ualberta.ca/csmackay/Class 378 * Christopher S. Mackay

– 12 –

6. Some Augustan legislation B.C. — 30 — LEX SAENIA: Allowed Augustus to create new patricians. — 27 — LEX DE IMPERIO: gave Augustus imperium for 10 years (Dio 53. 13.1) — 23 — A law giving Augustus tribunicia potestas (negative veto over all public actions inside Rome) — 22 — [A proposal (refused) to give Augustus a perpetual consulship.] [A proposal (refused) to make Augustus ‘Caretaker of Public Morals’] [A law (refused) to make Augustus Dictator.] — 18 — LEX JULIA DE ADULTERIIS (law on adultery and marriage regulations), LEX JULIA DE AMBITU (a law to regulate and penalize electoral corruption), LEX JULIA DE MAGISTRATIBUS (also on senatorial census) (Dio 54. 17.3) — 12 — LEX JULIA DE AUGUSTO PONTIFICE MAXIMO CREANDO (Lepidus died in 13. On 12 March Augustus elected chief priest for life.) LEX JULIA DE MAGISTRATIBUS ET EQUITIBUS (Dio 54. 30.2) — 11 — LEX JULIA DE USU AQUARUM: regulated use of aqueducts, and appointed a committee of Senators as curatores aquarum. LEX JULIA DE SENATU HABENDO: quorum, requirements for attendance (Gellius 4. 10.1. Pliny Epp. 5. 13.5 and 8. 14.19) — 8 — LEX PACUVIA DE MENSE AUGUSTO: renamed Sextilis in honor of the Princeps A.D. — 2 — LEX FUFIA CANINIA: regulated and restricted the holding and freeing of slaves — 4 — LEX AELIA SENTIA: additional regulations liniting the freeing of slaves — 13 — A law granting TIBERIUS a share with Augustus in the administration of the provinces (i.e. imperium), at the time of the periodic renewal of Augustus’ powers laws of uncertain date — (1) LEX JULIA MAIESTATIS: the treason law: established a crime ‘committed against the Roman People and its security’. This now included high treason, sedition, criminal attack against a magistrate, desertion from the army, etc. The Princeps and his family were now specifically included in the law by name, along with the People. — (2) LEX JULIA ANNONAE: (18 B.C. ?) against merchants raising the market prices of foodstuffs or committing unfair practices in the sale or transportation of food. — (3) LEX JULIA DE MARITANDIS ORDINIBUS (18 B.C. ?) provisions of which are sometimes uncertain, because of changes made by the LEX PAPIA POPPAEA (of A.D. 9). The Julian Law on Marriage certainly forbade marriage between senators (and their sons) and freedwomen; between freeborn persons and persons of ill-repute and adulterers. It promoted marriage and procreation of children by granting privileges to parents and imposing disabilities on the unmarried and childless. Married women with 3 children (freedwomen with 4) or more were excused from the requirement of legal guardianship. The Lex Papia Poppaea excluded from the right to inherit in a will all unmarried men over 25 and under 60, and unmarried women over 20 and under 50. — (4) LEX JULIA THEATRALIS (after A.D. 5) admitted to the first 14 rows of seats in the theaters only freeborn persons whose father had a patrimony of at – 13 –

least 400,000 HS (i.e. members with enough property to be enrolled on the census as members of the Equestrian Order). Literatura: — http://www.csun.edu/ hcfll004/aug leg.html

– 14 –