Oftalmologija - skripta

ANATOMIIA KAPAKA I VASKULARNIPOREIVIECAJI Kapci predstavljaju koZno-mi5iinu formaciju koja sluZi za za5titu otne jabuEice i orbite. Sastavljeni su od: l. koie - oblaZe prednju stranu; poseduje 2 sulkusa - sulcus palpebrae superioris et inferioris 2. sloja rastresitog vezivnog tkiva - mesto sakupljanja teEnosti,krvnih podliva i zapaljenskih procesa 3. vlakana rn. orbicularisa oculi - sastoji se iz 4 dela: pars orbitalis, palpebralis,lacrimalis i ciliaris; inervisan je zigomatilnim i temporalnim granama n. facijalisa; kontrakcijom palpebralnog dela lagano se zatvore kapci a uz orbitalni deo dolazi do snainog i grEevitogzatvaranja 4. orbitalne pregrade - fibrozna formacija ko.ja zatvara ulaz orbite ostavljajuii rimu palpebrarum. Pregrada je sastavljena od 3 dela: tarzo-orbitalne l'ascije,tarzalnih ploEica (tarzus sup. i inf.) kao i od spoljne i unutraSnje veze kapka. U tarzalnirn ploiicama se nalaze illejbomove lojne ilezde. Na ivicama ploEica se pripajaju glatka mi5. vlakna koja su ineryisanasimpatidkim vlaknima. 'odredenu Slobodna ivica kapaka ima debl.jinu te se razlikuju prednja i zadnja ivica. Na prednjoj ivici se nalaze trepavice i uz njihov koren izvodni kanali Cajsovih i Molovih znojnih ilezda. Zadnja ivica se naziva konjuktivalnom'. Izmedu ovih ivica je intermarginalni ileb u kom se nalaze otvori lojnih tarzalnih (illejbomovih) Zlezda. Venski sistem pripada oftalmidkoj veni, koja vensku krv odvodi u orbitu i dalje u lobanju. Angularna Yena, koja pripada fascijalnoj veni, se anastomozirasa oftalmi.dkomyenom koja krv odvodi u kavernozni sinus. Anastomoza je bitna zbog moguieg prenosa patolo5kih prcesa u kranijum. Arterije koje ishranjuju kapke, pripadaju sistemu a. oftalmike. Limfni pulevi iz oblasti kapaka pripadaju preaurikularnim -limfnim ;putevinaEDEM KAPAKA ! hladni edemi - ..nema -znaliova -zapaljenja; javJiaju se sa-;asernijom, ;oboljenjima -bubrega, sa dekompenzacijomsrca, kod dece sa crevnim parazitima; posebnoje izraZeu kod idiosinkrazije kad se oznaiava kao Kvinkeov edem I topli edemi - prate zapaljeuske promen€ kq'e su lskalizsvaqe u,'k'apcima ili bliioj okotini; ,postoje svi znaci zapaljenja (otok, crvenilo, lokalno poveian.ietemperature,bol i poremedaj funkcije).

HENTATO}1Iu predelu kapaka su posledicatraumel!! To je krvni podliv u korijumu i potkoZnom tkivu kapka. Kod vedih hematoma,kapci su lividne bo.je,zadebljalia pokreti ograniEeni.

BAKTERUSKE I VIRUSNEINFEKCUE FURUNKULI. FLEGIVIONA i APSCES daju akutne i burne simptome bolnog, zapaljenskog otoka i crvenila. Kod apscesa postoji i fluktuacija. Mogu izazvati te5ke komplikacije (prenos u kavernozni sinus). Letenje se sastoji u davanju velikih doza antibiotika Sirokog spektra (parenteralno / lokalno). ERIZIPEL moZe zahvatiti i kapke ali njegovo lelen.jeje identiEnokao i kod drugih lokalizacija. ANTRAKS (pustula maligua) uni5tava vedi deo kapka ali ue i ivicu. LeEi se kao i antraks druge lokalizacije. OZitjne promene zahtevaju ptastiku zbog oZiljnog ektropijuma. MOLLUSCUII CONTAGIOSUM se javlja kod dece u vidu Evoriia, veliEineprosa do p5enice,iudkastobele boje, sa udubljenjem na vrhu. Komplikuje se folikularnim konjuktivitisom. Izazvan je Pox yirusom sa inkubecijom od 3-7 nedelja. LeIi se termokauterom ili teEnim azotom.

www.belimantil.info

HERPES ZOSTER se javlja u predelu nazocilijarne grane n. trigeminusa. Postoje vezikulozni, pustulozni, hemoragiiki i nekrotiiki oblik. p-loie izazvati upalu roinjale i dubokih delova oka. Pradeno je neuralgiEkihbolovima. LeEi se posipanjemcink oksida,aciklovirom i antineuralgicima. VIRUS VAKCINE (velike boginje) mo:te izazvati iste promene i tok bolesti kao na mestu primene vakcine.Ostaju grubi oiiljci. Infekcija se prenosi rukama vakcinisanogdeteta ili negovatelja.Leienje se sprovodi lokalnom primenom antibiotika. VERRUCA VULGARIS se vida kao papilomatozni izra.itaj na koZi i rubovima kapaka i moie izazvati uporni kon.iuktivitis.Na.jboljese skida termokauterom.IzazivaEje HPV 12 i 1.

BLEPHARITIS, HORDEOLU}I. CHAL AZION BLEFARITIS je zapaljnje rubova kapaka i moZebiti skvamozniili ulcerozni. BLEPHARITIS SQUAIIOSA - lakrr,zadebl,ianjerubova, u preclelu trepavica sa ljuspicama koje se perutaju a kasnije se vidi hiperemiina,koia. Trepavice otpadaju ali ponovo rastu! Prisutan je svrab, dugo traje i ne ostavlja posledice.Ovaj:blefaritis.ieEestkod osobasa seborejomkoZe i kose i proizvod je stafilokokneinfekcije. LeEenje- toaletak:lpaka, antihiotici,17o srebro-nitrat BLEPHARITIS ULCEROSA je zapul.ien.ie koZe rubova, folikula trepavica i lllejbomovih ilezda, koje se odlikuje stvaranjem sitnih apsce.sa u folikulima sa stvaranjem grizlica. Rubovi kapaka su zadebljali, crveni, pokriveni Zudkastimkrustamal trepavicesu slepl.jene,ispadaju i ne izrastaiu (madarosis).Na mestu grizlica se stvaraju oZiljci. NajIe5ie se radi o stat'ilokoknojint'ekciji a leienje je dugotrajno. HORDEOLUIVT je gnojno zapaljenje lojnih (Ca.jsovih) i modifikovanih znojnih (NIolovih) ilezdz (eksterni ohtik) kao i ilIejbomovih ilezda (interni ohlik hordeoluma). Odlikuje se Ivoridem okruinim bolnim otokom, u centru otoka je apscesoko korena trepavice.Kod hordeolumainternuma je izraZeniji otok. Gnoj se spontano isprazni kroz rub i koZu ili kroz veZnjadu.Kada je recidiyantna pojava hordeoloza. LeEenje se sasto.ii u stavljanju toplih suvih obloga, sulfonamidska ili antibiotska mast (statilokok).Eupanjazahvaienetrepavice;kod rettakternih slulajeva autovakcina. HALAZION je hroniino zapaljen,jelVlejbomovihilezda. Obitno je udaljen od ruba kapka. To je bezbolni [vorii koji traje nedeljama, veliEine biseru; bolesnik oseia ligrepkanje" u oku i smeta mu zbog estetike.r\IoZe prodreti kroz veZn.iaEu. dvorid.je ivrst. smeStenu tarzusu a koZa nad njim je pokretua i uepromenjena.Nloie recidivirati. Pri recidivu - moguinost rnalignog tumora! LeEenje je hirur5ko!

POREIVIECAJOBLIKA T POLOZAJA KAPAKA COLOBOilIA PALPEBRAE je nedostataktkiva kapka. obiino trouglastogolrJika.Nastaje kao urodena anomalija ili nakon povrede kapka. Ledenjeje operativno. EPICANTHUS je kongenitalna anomalija u vidu uspravnih koinih nabora koji pokrivaju unutra.inje uglove kapka. Ponekadje udruZensa ptozom. BLEPHAROPHAIOSIS - urodena anomalija ili nastaje usled prevladenja koZe preko spoljainjeg ugla kapaka. Javlja se kod starijih osoba. je uwtanje ruba kapka prerna bulbusu te dolazi do osedanja stranog tela u oku, ENTROPruM grebanja i suzeaja. il{oie biti spastiini i to na don,jem kapku usled nadraiajne kontrakcije m. orbicularisa oculi kod zapaljenja; ili cikatricijalni kad, postoje oZiljci u veinjaii i tarzusu, ili trahom, ditterija, pemligus ili povrede. Lelenje spastitkog oblika podrazumeva leEenje primarnog oboljenja, primenu 2%-tnog rastvora Novocainui povlulen.ietlastcronr:dok se cikatricijalni leii hirurSki. )

www.belimantil.info

ECTROPruill je izvrtanje ieic.:-Ja!i.!

I

odredivanje

I f I

registrovanjeadaptacionekrivulje raspoznavanje bOja -*..^n'fs w\o : registrovanjeakcionih potencijala'retine- elektroretinografi.ia informiSeo bioelektriEnojsposobnosti neuroepitelnih ielija retine. U stariltr mirovan.ia t.j. mraka, nema aktivnosti. Ali kad se nadra7i fleSom stvaraju st potencijali. Oni se pojatava.iu posebnim ureda.jima koji sadrie pozitivnu elektrodu (na roZnjali), negativnu elektrodu (na slepoolni predeo),elektronskogtle5a (na 30j0 ili 100cm), pojadivala i monitora zz prikaz potenci.jala.ERG registruje u prvom redu aktivnost Stapiia. Kod patolo5kihstanja u maliuli gde su uni5teniiepidi, ERG je skoro normalan.Ako se kao nadraZaj upotrebi crvena svetlost,ne dobija se ERC. Normalna ERG krivul,ia pokazujenegativana zubac, zatim drugi pozitiyan D zuirac i teEe negarivun zubac D. Pozitivan b zubac ukazuje na aktivnost svih Stapiia a negativan tllas je rezultat kontrakci.iekapaka ili pupile. Kod normalnog ERG amplituda +b iznosi od 150 - 250 mikrovolti. ERG ima znaiaja u rano.j Dg retinopatije pigmentozeili tapetoretinalnedegeneracijeretine.

Sirine vidnog

polja

OCNO DNO KOD ARTERI.}SKEHIPERTE}{ZIJI;] Kod arterijske hiperteuzijedolazi do .j::ie izrazenih rcl'lek.sadui arterija (u poIet.:u) zbog poveianja tonusa zidova. Kasni.je,pored pojaEaniirrefleksa nala;..:rroi nejednakostk:rlibra i zamudenjau zidu arterija. Pored toga i:ustoje.ioStri znakrr: r Gunov fenomen - kompresi.iana me..ruukrstanja kr''ih sudovajer su arterije rigidnije i pritiskaju vene, te nastaje venski zasto.iuzvotlno od mesta ukr.itan.ia;yenski zastuj ..;eis',oljava proiirenjem lumena yena a to pogodujetromboz! I Salusov znak ' ukoliko je na mestrr ukr5tanja yenl .rarnopotisnuta. tako da kao nadvoinjak ili podvoZujakprolazi iznad ili ispod vcrrena mestu ukritirn.iai tada lumen nije izrrrcg.ien I Gistov znak - pojava jaEe izvi.jugsnortisudovakoji .senulazeoko iute mrlje. Kod AHT relleksi na arterijama su pr,iatani izato artrri.je potseiaju na hakarnu ili srebrnu Zicu. Razvoj promena se moZepodeliti na 3 siudijuma: r nalaz sva tri znaka - hipertonidnifunclus r znaci hipertoniinog fundusa uz hemoragijei retinalni eksudat. hipertenziona rerinopatija r znaci hipertenzione retinopatije s:r edemom papile (neuroretinopathia hyper:onica), oboljenjem vidnog iivca i retine; praieno je obot.jenjembubrega

20

www.belimantil.info

RETINOBLASTOi\I . RETINOLENTNA FIBROPLAZU A, embriotralttitrielija retine' Retinoblastomje maligui tumor deiijeg rloba koji potile iz nedit'erentovanih retinoblasta.Javlja se u prvim godinama Zivotai posto.ie2 oblika: . sporaditni hereditarni retinoblastonr- zahvatasamo .iednooko sa jednim tumorskinr dvoriiem . hereditarni retinoblastomje bilaterulln sa vise tumorskih Evoriia - multifokalna pojava; u jednoj porodici je vi5e decezahYadeno Prema pravcu Sirenjase razlikuju: !l egzofitniretinoblastom- Siri se prelrlx Subretinalnomprostoru r endot'itniretinoblastom- raste prenr:rstaklastorntelu i u vidu je beli[astih dvori(a proZetih krvnih sudovima;nekada dolazi do nekrotiinih zona gde se cleponujekalcijum' endokularni U razvoju retinoblastomapostoje -$ faz.ckoje nisu jasnu ogranidene.Prva fuza obtrhvata oznaEeno nastlje stanje tela vedi cleo staklastog rast pri Eemu je IOp normalan. Kada rumor zahvati Druga kao ,,amaurotitno madije oko" - zenica.ie proiirena, oko.ie slepo, postoji sivobeliiasti refleks. tipa staze' faza je glaukomni sta,cijum i posledicu.je uveianja tumora. Posto.iicilijarnl hiperemija faza se Treda boloyi, edem roZnjaEei prolirena zenical oko je s.lepoa Eesto postoji i krrratlktrr. Prve odlikuje Sirenjem turnora van oine jrlbutice. U Eetvrto.i fazi dolazi do ucluljeIih metastazametastazese javl.iaju u nrozguali kasni.iri u drugim orgatrinra. glioznePromenest:rkl:rsto'ltela..' DiferencijalnaDg - leukokorija, retrolentuluafibroplaz.i.lrr, jeriiiu ili oba oka' Kod Leienje - zavisi od veliline.,broja i lokrrtizacijetumora. kao i da li je zahvaieno unilateralnih slutajeva se vrli spolja5nic zradenje,enukleucijaodne jabuEice uz scten.jevidnog Zivca najmanje 10mrn iza bulbusa. Kod bilateralnih sludajevi:enukleacijazahvaierrogor,.uiledenje drugog' iriti pod redovnom Na mestu izle1enja retinoblastoma.ostrje a,troliini oZiliak a sr:aki bolesnik trrora kontrolonr,u toku viSegodina. sastavliett{)ri,ud vezivnog tkiva, Retinolgllr4_litloplazlh se histolo5ki otllikuje belitastonr,m'entbranom, _-.-rotlene (r'ice koja su bila u prevremeno koje je povuklo sa sobom i retinu. Qholjenje nasta.iekod je inkubatoru pod kiseonikom. Do obol.irn.jadolazi ukoliko .je dete prevremetti.jecr)deno,ukoliko koncentracijakiseonikaveia, ukoliko je novorodentecluie buravilo u inkubirtrrru(2r,-30dana) i ukoliko je prelaz iz-.inkubatorana Zivot u sobn,,.isreclini bio l:rgli.ii. U retini ioveti.ic3ettrl"iolt:t nema krvnih periferiji. sudova pre 4.tog mesei'a.Tada iz papilc prelazekrvni s:.iluvi u retinu, Sireii se prentit n.ienoj do dopiru U osmom mesecunazalnegrane retinalrri[ sudova dopiru ch zuplaste linije tlok tu'.;iloralni zona. Tek u tlut'cl, : tttcsecuovi krvni ekvatora tako da izmedu ova clvu podrrri.iupostoji ava.skulirrna "zreli" i dopiru i u tLruporaluomdr:lu ch zupiaste-linije- Ncz.r.,. krvni sudovi su sudovi postaju iz osetljivi na hiperoksiju. Posle prelaska u sobnu sredinu dolazi clo proliferrrcije -'rrclutelnihdelija i u ulaze staklasto kr' krvni sudovi krvnih sudova.Tako se iz retinalnih sutiova.stvarajutrrlvo.itvoreni glioznog ' telo. pored toga u retini dolazi do ed,.rnai clo krvirren.ia.Dalje, dolazi (1., prr,...'!:r'ucije vezivnogtkiva tako {a se nadgraclitibr,,zna formacija. kuja povlali za sobom retittt. dovndeii do njene je dat naziv ablaci.ie.U krajnjem sradijumu se fornriru fihrozna mlsa u retrolentalnimdci,rvitt:: I zlto tada retrolentalnafibroplazija. Kasni.jese ut\rdilo da sc radi o oboljenju retine t:'rtlott' :rdi pa se od r'uzokonstrikcije' ; do revcrziiri,. nzziva retinopatija prematurusa. Pod ,le.jstvr-rmhiperoksi.ie dolazi i Vazoproliferativna faza nastaje posle llrelaska u sredirtu sa normalnom koltcetr:riui.iomkiseonika proliferacije postepenose ispolje tek nekoliko mese(i posle izlaska iz inkubatora. Paralelno.dr' u.i do fibroznog tkiya te se nadgradi tibrovaskularnama.saretr()lentalno' prohlaksa - osnovnoje da se cleca ne rtavlja.ju u inktrhirtoresa vedom kottcentr: :iorn kiseonika od 10Voi ne duZe od 2 sedmice.

l1

www.belimantil.info

OKLUZIJE CENTRALI\EARTERUEMREZNJAEE prilikonr okluzije centralne retinalne arterije nastaju na otnom dnu karakteristilne promene ko.ie su rezultat prekida priliva arteri.iskekrvi u retinu. Slika zavisi od toga da li se prepreka nalazi u stablu centralnearterije ili u nekoj od njenih grana. Ak' se zatyori lumen stabla onda ie momentalnododi do naglog gubitka vida amauroze.Cela retina jedino se razliku.iemesto ie po.statiedematoznaSto se ispoljava mleEnobelombojom celogolnog dna a ko.ie odgovara Zutog pegi i koje ima izrazito crvenu bo.iu tako da podseda na treSn.iu.U predelu nrakule retina je najtanja pa .ie tu edem najmanje izraZente se prosijava boja krvi koja se nalazi ispr:d je znatno reducirao, ili nje u suclovnjati. Arterije su uzane, a krvni stub koji se u njima nalazi I u venamaima manje krvi. nedostajejer je priliv krvi onemoguden. Ako je doslo do okluzije samo jedne grane centralnearterije tada se edem retine nalazi samo u ooom poclrulju koje ishranjuje ta grana. Arterije su i tu uie. Granica izmedu edematozneretine i normalne jasno crvenom hojom. Fuukcionalno dolazi do .je prililno ojtra. illakula se takorle izdvaja svojom ispaclau onom clelu vidnog polja koji'odgovara zahvaienomdelu retine' da je Gubitak vida je det'initivanjer je rdtina veoma osetljiva ua svaki poremeiaj u ishraui tako potrebau prekid ishrane od sveganekoliko minuta da dode do ireparabilnih promena. - spazam arterije centralis fiedini sluEaj gde se promene mogu povuii bez posledicapo vid). Etir-rlogi.ia ili zida arterije, arterosklerotiinepromene i druge obliteraci.ie emholija , zapaljenskepromene endotel_a lumena. je neelikasnate .ie Leten;e - urgentno vazoclilatatorii spazmolitici;kod organskih prornena terapija potrebna profilaksa - lelenje srEanihbolesnika,arteriosklerozei zapaljenja-

TRONIBOZA CENTRALNE RETINALNE VENE je papila I{azliku.iese okluzija stabla i okluzija jedne grane. Ako se radi o okluziji stabla, onda ederlatozna, yene su punije a mestimidno su uronule u edem. i\rterije su organski izmenjene i pokazuju sklerotiEne promene. l{a oEnom dnu dominira,ju retinalne hemoragije koje se nalaze razbacanepo celom olnom dnu. Kod okluzi.jejedne grane najEeSieje zahvaiena don.iaili gorn.iatemporalna grana. Tada nalazimo da je vena clistalnood mesta ukritanja sa arterijom proSirena,kao izraz venostaze-DuZ venske grane se nalazemnogobrojnehemoragijekoje mogu zabvatiti i predeoiute mrl.ieEvolucija promena je povoljna i nekada dolazi do potpune resorbcije hemoragija i do rekanalizacije tromboziranogdela vene.Prognoza okluzije stabla je loia: oitrina vida je smanjena,nekada dolazi do stvaranja novih krvnih sudovana mestu hemoragijasa po.iavomsekundarnogglaukoma. Etiologi.ia- arteriosklerotiEnepromene, zapaljenskepromene, poremeda.iiu sastavu krvi, upotreba oralnih kontraceptiva,zastoj krvi u venama i drugo. laserLetenje - r,azo4ilataiori, vazoprotektori; le[enje arterioskleroze,hipertenzije i zapal.ien.ja; fotokoagulacija.

PERIPHLEBITIS RETINAE ltsova lEals) bolest je oblik retinalnog peritlebitisa koji se javlja kod mu5karaca izmeclu 15-30godIspol.iavase recidivantnim 5emoragi.iamau staklasto telo. Prve Promene se ispoljavaju na periferi.ii helilastim omota6ima.ko.ji su zapal.ienskainfiltraci.iaoko venula. Kasuije dolazi do stvaran.iaoZil.lnog

t:

www.belimantil.info

tkiva zbog Eegalumen venula postaje uzan a mestimiEnosu vene sasvim obliterirane i liEe na beliiaste lini.ie. Usled ove obliteracije.javlja.iuse zone ishemilne retine, u kojima se stvaraju vazoformativne nrirteri.ie,ko.je dovode do formiranja novih krvnih sudova. Novoformirani mladi sudovi prodiru s1 retitre u staklasto telo i njihovim prskanjem dolazi do recidivirajudeghemoftalmusa.U poletku se henroragi.je veiinom resorbuju i o.itrina vida se moZe sasvim popraviti. Ako hemoragije recidiviraju u vi.ire navrata dolazi do prolil'eri5uiegretinitisa. I-eIen.je- kortikosteroidiili etioloSkoleien.je.

DEGENERATIVNE PRO}IENERETINE Neke degenerativuepromene zahvataju prvenstveno predeo Zute mrlje, druge irnaju teZnju da se ogruniie na periferne deloveili pak da sukcesivnoobole i centraluii periferni deo retine. u) Degenerativnepromene u makuli.- imaju hereditarni karakter i javljaju se yei u detinjstvu te se nazivaju degeneratio juvenilis maculae luteae tipa Stargardt. Ispol.java se u vidu nepravilne pigrnentaci.iei pojave sitnih Zuikaslih taEkica. Vremenom dovodi do slabljenja centralnog vida. pojuve crvenog skotomai nenroguinostiraspoznavanjaboja. Lelenje - vazodilatatorii vitamiui. Kocl osoba preko 50-60 godina se .javlja staraEka degeneracijaeksudativnog tipa - degeneratio senilis clist:iformismaculae luteae. U predelu makule postoji edem discilbrmnog izgleda te je predeo mulo izdignut. Oko makularnog predela se nalaze hemoragijei talkice beliEastog:retinaluogeksudatu. I-eien.je.jebez efekta ali se da.ju vazodilatatori.vazoprotektori,vitaminoterapija i sredstva protiv krvarenja. Pored ovog eksudativnogoblika, posto.jii suvi oblik senilnedegeneracijeiute mrlje. b) ltetinupaihia pigmentosa - degenerativne promene peril'ernih delova retine. Ovo je 'hereditarno obol.jenjesa promenama na odnom dnu. Papila je vo5tanobeleboje, vene su bez promena ali arterije su veoma suZenei sa znacimaobliteracije.Na periferiji se vide grupacije pigmenta koji ima polimort'an izgled i podseiaju na osteoblaste.Ova pigmentacijapostepenonapreduje od periferije ka centrllttim delovima i ka makuli. Takotle dolazi i do funkcionalnihispada: nemogudnostvideu.jau sumraku ("koko5i.ieslepilo" - hemeralopi.ia) a kasnije dolazi do konceutridnogsuZen.iavidnog pol,ja tzv. tubarni vid. ERG je ugaSenvei od rodenja. tsolest,spada u hereditarna oboljenja i otroljeva viie Elanovaporodice.LeEenje- vazodilatatori,vitamin A i B i nespeciliEnaterapi.ia. c) Degenerativnepromene retine kod mafigne miopiie - nisu ograaiEenesamo na retinu, vei zahvata.ju i sudovnjaiu.

ABLATIO RETINAE 1'o je stan.ie kod kog dolazi do razdvajanja retinalnih slo.jeva,tako da pigmentni sloj ostaje vz sudovnjalu dok se ostalih 9 odvajaju sa retinom a u stvorenomprostoru se nalupi subretinalnateEnost. Prema mehanizrnu nastajanja delimo ih na: primarne i sekundarne. Primarn;t ablacija retine je posledica degenerativnih promena horioretine i staklastog tela, zbog [ega doluzi do pukotina retine. Inale su idiopatske i nazivaju se regmatskim ablacijama (zbog pukotina). Na.ileSiese javlja kod izraZenemiopije, jer usled istezanja retine dolazi do degenerativnih prorneoa u n.jenim slo.jevima i kao posledica toga se javlja na periferiji, pukotina ili ruptura kroz koju ulazi telnost iz staklastog tela i razdvaja retinu. Subjektivno se javlja svetlucanje(fosfene)a nastaje kao posledicatrakcije koju trpe neuroepitelnedelije. Kad dode do ablacije, bolesnik primeduje zavesu koja rnu zaklanja deo vidnog polja. Centralni vid je o5teien jer je do5lo do ablacije i predela iute mrlje. )'ienta normalnog crvenog relleksa ved se vidi sivi relleks. Odlubljena retina se vidi kao sivkasta preko koje prel:rzeretinalni sudovi iko.ja se pri pokretu oka telasa. Ruptura se i.spol.juva tttetttbr:ln:r u

www.belimantil.info

vidu polumesecacrveue boje sa konkavitetomka periferiji. Specijalnitip pukotine kada se retina odvoji u novou ore serate, i tada se radi o dezinserciji retine a vidi se kao uzduina ovalna zona na krajnjoj perit'eri.iijasno crvene boje. Sekundarneablacije retine nastaju kao posledicanekog drugog procesau oku. Najde5ie se javlja kod malignog melanoma sudovn.iaEe, kod zapaljenskihprocesa u sudovnoj opni (eksudatirrneablaci.je),kod oZil.jnibpromena u staklastomtelu, kod prisustvaparazita i posle povredeoka.

ATROFIA PAPILE .\trotija papile predstavlja zavrSni stadijum vrlo razlilitih promena na ZivEanimvlaknima. NIoZe biti totalna, kad su zahvadenasva ylakna, i parcijalna kada je taj broj ograniien. Etiologija mo7e biti razlidita: neuritisi, kompresi.ieiivca, povrede, urodene malformacije lobanje i degenerativnanasledna oboljenja. : . Ascedentni tip nasta.iezbog oSteignjavlakana zapaljenskim ili degenerativnimprocesima. Nastaje posle papilitisa i zastojne papile, \od difuznog horioretinitisa, kod degenerativnihretinopatija i okluzionogsindroma na krvnim sudovimaretine. . Descedentnitip je posledicapromena u retrobulbarnom delu Zivca, sve do corpus geuiculatuma promenei povrede. laterale. Uzroci ove atroti.jesu neuritisi,kompresije,degenerativne .\troti.ja optiikog Tiyca moZe'nastatii kod zastojnepapile koja dugo perzistira.Posebanoblik atrofije nastaje kod hroniEnot glaukoma. Klinitki znaci atrofije su slabl.jenjevida, centralni skotomi, suZenjavidnog polja i izgled papile (bleda). Kod ascedentneatrofije nastale posle povladen.jaedema papile granice papile osta.iunejasne, dok su kod descedentneatrolije granicejasne.

NEURITIS NERVI OPTICI Zapaljenski proces moZe zahvatiti oini iivac celom duZinom, ili se lokalizovati samo u pojedininr segmentimall Papilili.s n. optici - uastaje primarno ili sekundarno kada papila biva zahvaiena okolnim procesima (npr. horioretinitisom). Ponekad proces prelazi samo na retinu te nastaje neurohorioretinitis. Takoclezapaljenje moie preii i na papilu iz retrobulbarnog dela iivca. Pacijent se Tali na opadanje vida, ceutralne skotomeza zelenu i crvenu boju, proSirenjeslepe mrlje i nekada promene u Sirini vidnog polja. Papila je hiperemiEna,edematoznai nejasnih granica.Prominencijapapile ne prelazi 2-3 dioptrije. Zr:aIi, kod papilitisa postoji mali edem ali veliko oStedenjefunkcije (kod zasto.ine p a p i l ej e o b r n u t o ) . il iYeuritis retrobulbaris - nastaje kada se proces lokalizuje iz oEnogbulbusa, tako da je nalaz papile znaci atrofi,ieu vidu bledila papile. Paci.jenti normalan. Posle 3 sedmicese descedentnoi-spoljava.ju se Z:rle na naglo ili postepenosmanjenje vida zbog centralnog skotoma a ponekad i na bolove. Etiokrgija je razlitita: intoksikacija alkoholom i nikotinom, multipla skleroza i drugo- Kod intoksikacija prvi simptom.je centralni skotom za crvenu i zelenuboju avid postepenoi neprimetno opada; teiak akutni tok nastaje kod trovanja metil-alkoholom.Kod multiple skleroze nastaje kod mladih osoba a lelenjem se o5trina vida popravl.ia pri lemu postoje recidivi. LeEen.ie- vitamini. vazodilatatori. E Promene intrltkanalikularnog dela oinog iivca - usled edema uastaje uklje5tenje nerva- Kod preloma kosti.iu orbite nasta.iekompresija pa dak i sekci.iaZivca ko5tanimfragmentima u optilkom k a n u l u . i t u i m a z a p o s l e d i c un a g l o s l e p i l o .P o s e b n o . j eI e s t o k o d p r o s t r e l n i hf r a k t u r a b a z ek l b u n i e .

www.belimantil.info

I

Neuritis optochiasmatica - moZe nastati primarno ili sekundarno kod meningitisa i encefalitisa. Pronrene se nalaze oko hijazme, gde usled stvaranja priraslica dolazi do strangulacije u hijaznrutitnompredelu.

litiologija neuritisa optilkog nerva moZe biti razlilita: bakterijske i virusne infekcije, endogene i egzogele intoksikacije, multipla skleroza, meningitis, encefalitis,zapaljenja paranazalnih Supl.jina' procesiiz orbite, periostitis,celulitis i flegmonaorbitef e r a p i j a - a n t i b i g t i c iS i r o k o gs p e k t r a ,v a z o d i l a t a t o r ig, l i k o z a ,v i t a m i n i I i g r u p e . k o r t i k o s t e r o i d i .

OSrgCBi.{JAOPTIEKOGPUTA Zavisno od mesta prekida koutinuiteta vlakana vidnog puta, nastaie i odgovara.iuiiispadi u vidnom polju. Stapiei i lepiii su svojim dentritima spojeni sa bipolarnim ielijama, koje Iine drugi DeuronTreii neuron poEinje ganglijskim ielijama, prolaze kroz hijaznru i optiEki traktus i zavr5avaju se u corpus geniculatum laterale. eetvrti neuron, kao fascikulusopticus Gratiolleti, prolazi kroz kapsulu iuternu izavr5ava se u kori okcipitalnogdela mozgiru oblasti fisure kalkarine. Pupilomotornaylukna se odvaja.iuod optiEkog traktusa za corpora quadrigenrinaanteriora superiora isre i suprotne strane a .izmedu njih postoji sinapsa Vestfal-Edingerovimjedrom odakle polaze vlakua n.oculomotoriusa. parasinrpi.rtiEka . Lezi.iajednog optikusa dovodi do gubitka vida i direktne reakcije pupile na svetlost,sa iste strane .

.

.

d o k . j e i n d i r e k t n as a E u v a n a jer su iskljuEena r:Iakna koja Lezija centrirlnog dela hi.iazme dovodi do ,bitemporalne..h.emianopsije u hijazmi. Zato ('e i pupilarna ukrStaju dolaze iz renrporalnih polovina retine oba oka koja se reakci.laizostati ako se osvetlenazalni delovi oba oka. sa suprotne sir-ane-Povredom desnog Lezi.ia optitkog traktusa dovodi do'homonim'ne',hemianopsije traktus:r nastaje leva hemianopsija i obrnuto. Izostaje reakci.ja na svetlost pri osvetljavan.iu istostranihpolovina retine u odnosu na o5tedenitraktus. Lezija Grircioletovogsnopa daje homonimnu hemianopsijua reakcija zenice posto,iijer su vlakna retleksuoluyana. Predeomakule je oluvan zahval.iujuiibilateralnojinervaci.ii.

STAZA PAPILE Papilarnu staza oznaEavajedan od simptoma povedanogIKPa. Etiotoski se spominju encefalitisi, upscesi.promene na krvnim sudoyima kod arterijalne hipertenzije.tromboze, hemoragije i povrede lobun.je. Pri pregledu se zapaZaedem koji prominira. Granice papile prema retini srj zbrisane a krvni sudovi retine prilve pregib prelazeii sa edematoznepapile na normalnu retinu. Potpuno izrzien edem ima peturkast izgled. Kod zasto.inepapile edem.ie upadljivo izraien i preko 3dioptrije dok ne dorle do atrotije optikusa. Na;in nastanka je sloien: prenos povedanogIKPa na intravaginalneprostore optidkog Zivca koji ga komprimuju. Prpgnozu zavisi od osnovnog procesa koji je izazvao stazu i moguinosti le[enja. Dugotra,jni edem dgvodi do atrofi.je iivca i gubitka vida. Atrofija papile nastala posle zastojne papile se odlikuje neoitrom granicom papile dok su granicejasne kad je atrofija nastaladescedentnimputern.

www.belimantil.info

AKUTNI GLAUKOMI I DIFERENCIJALNA Dg IRIDOCIKLITISA Akutni glaukorni pripadaju grupi primarnih glaukonta nastalih zbog prepreke u otican.iu komorne tetnosti u komornom uglu: koreni deo duiice naleZena trabekulum i time onemoguiavada komoroa teEnostdospe do trabekuluma i Slemovogkanala. To je mogudekod predisponiranihosoba sa plitkom predn.jom komorom (hipermetropi) i uzanim uglom ispod 10'. Nlehanizam nastanka je trojak: u rniclri.jazise duZica nabira prema uglu i postedn.jinabor dodiruje trabekulum; kod relativnog pupilarnog bloka (prisan kontakt pupilarne ivice i sodiva)raste pritisak u zadnjo.jkomori i koreui deo duiice biva potisnut napred te naleZena trabekulum; ili hiperemija cilijarnog tela povr:iau.jemnjegove nrasepomera vrh ugla prema prednjo.jkomori te dovodi do zatvaranjaugla. Nloguie je da regulacioni mehanizmi smanjenjemprodukcije, dovedu do normalizacijeIOPa. Ako se ipak blokada ugla razvi.ieu puno.i meri. skok pritiska se zaustavljatek kada IOP prevazide sistolni pritisak urterije uveje i time mehaniEkii osmotskiprekine stvaranjekomorne teinosti. r\kutnom glaukomu predhode prodromi u vidu povremenih bolova u jednoj polovini glave, praieni mukom i oslabljenim vidom kao i , pojavom obojenih krugova oko izvora svetlosti (zbog edema roZnjaEe).Prodromi traju nekoliko de,setinaminuta i prolaze spontano. Sam akutni napad dolazi iznenada:bol je veornajak, cili,iarnogtipa, jednostranisa zraien.jemiz predela oka u okolinu; praden .ie mulninom, gaclenjemi povraian.iem,rellektornom bradikardijom i te5kim op5tim stanjem. O5trina vida brzo opada do brojeu.ia prstiju., Ob.iektivnimpregledom se vidi izraiena zastojna hiperemi.ia cili.iarnogtipa. roZnjala sman.jeneprovodljivostiusled edema,plitka prednja komora, duiica nejasne gracle,pupila je prtlSirenai nepravilno kruZna; na otnom dnu se vidi papila sa pozitivnom arteri.iskinr pulsom. Akutni napad retko prolazi spontano a nelee:enprelazi u hroniEnu fazu 5to posleditno da.je atrotilke promene duZicei ekskavaci.jupapile usled atrotjje nervnih vlakana, konalno daje i slepilo jer na.sta.je stadijum apsolutnogglaukoma. Dit'erenci.jalna Dg .ie u prvom redu sa akutnim iridociklitisomi vaina je z.bogleEenja: akutni iridocikitis akutni glaukom I bolovi su srednje izraZeni bolori su veoma jaki i zraEeu odredenupolovinu glave hiperenija je cilijarnog tipa i hiperemija je cili.iarna tipa staze aktivna roinjaia je bez edema roinjaia je edematozna prednja kontora .je normalne prednja komora je jako plitka dubine sa eksud.rcijom bez eksudacije duiica.je dekolorisana,zbrisanog duiica je dekolorisanai crteZa i reljefa usled hiperemije zbrisanog crteZa usled kongestije pupila .ie uzana pupila je Siroka oino dno se teSko vidi usled oino dno se te5ko vidi usled eksudacije u prednjo.j komori edema roinjaie; pozitivanart. puls i zastoj u v.retinalis in trtokularni pritisak je intraokularni pritisak je redovno p o v e d a nd o 6 , 0 - 1 0 . 0 k P a normalan ili sniZen oitrina vida je umanjena zbog oitrina vida je smarr.jenazbog prednjoj u eksudacije komori edema roinjade; obo.ienikrugovi oko izvora svetlosti leienje midrijaticima leienje mioticima

-u

www.belimantil.info

; 1

! I I

;

PRMARI.{I GLAUKONI P r i m a r n i g l a u k o m . j e k a r a k t e r i s a np o v i 5 e n . j e m I O P a k o j e n a s t a j ek a o p r i m a r n i p o r e m e i a . ib i l o z b o g povedaneprodukcije komorne teEnosti(17o) bilo zbog njenog oteZanogoticanja kroz sistem komornog u g l a ( 9 9 7 o ) .P o r e m e i a j u o t i c a n j u m o Z en a s t a t iz b o g b l o k a u g l a k o r e n i m d e l o m d u Z i c e( a n g u l a r n io b l i c i ) i l i z b o g p o v e i a n o go t p o r a u s a m o m z i d u u g l a ( g l a u k o ms i m p l e k s )P . r e m a u z r o k u n a s t a n k as e r a z l i k u j u : . g l a u c o m aa n g u l a r e :a k u t n i g l a u k o mi h r o n i E n ia n g u l a r n ig l a u k o m r p r o s t ig l u u k o n r . - \ k u t n i g l u u k o m i p r i p a d a , j ug r u p i p r i m a r n i h g l a u k o m a n a s t a l i h z b o g p r e p r e k e u o t i b a n . i uk o m o r n e t e l n o s t i u k o m o r n o m u g l u : k o r e n i d e o d u i i c e n a l e Z en a t r a b e k u l u mi t i m e o n e m o g u i a v ad a k o m o r n a tedno.stdospe do trabekuluma i Slemovogkanala. To je moguie kod predisponiranihosoba sa plitkom predn.jom komorom (hipermetropi) i uzanim uqlom ispod 10'. Nlehanizam nastanka .ie trojak: u midrijrrzi se duZica nabira prema uglu i poslednji nabor dodiruje trabekulum; kod relativuog pupilaruog bloka (prisan kontakt pupilarne ivice i soliva) raste pritisak u zadn.iojkomori i koreni deo d u Z i c eb i v a p o t i s n u t n a p r e d t e u a l e Z dn a t r a b e k u l u m ; i l i h i p e r e m i j ac i l i j a r n o gt e l a p o v e i a n j e mn . i e g o v e mase pomera vrh ugla prema predn.jo.jkomori te dovodi do zatvaranjaugla. i \ l o g u i e j e d a r e g u l a c i o n in r e h a u i z m si i r a n j e n . j e mp r o d u k c i j e , d o v e d u d o n o r m a l i z a c i j eI O P a . A k o s e i p : r k b l o k a d a u g l a r a z v i j e u p u n o . jm e r i . s k o k p r i t i s k a s e z a u s t a v l . j tae k k a d a I O P p r e v a z i r l es i s t o l n i p r i t i s a k u r t e r i j e u v e . j ei t i m e m e h a n i i k i i o s m o t s k i p r e k i n e s t v a r a n j ek o m o r n et e l n o s t i . A k t r t n o m g l a u k o n t u p r e d h o d ep r o d r o m i u v i d u p o v r e m e n i hb o l o v a u . j e d n o j p r . r l o v i ngi l a v e , p r a i e n i mukom iosiabl.jenirn vidom kao ipojavom obojenih krugova oko izvora svetlosti (zbog edenru r o T n j a l e ) . P r o d r o n r i t r a . j u n e k o l i k o d e s e t i n am i u u t a i p r o l a z e s p o n t a n o .S a m a k u t n i n a p a d d o l a z i i z n e n a d a :b u l . j e y e o m aj a k . c i l i . j a r n o ht i p a , j e d n o s t r a n is a z r a E e n j e mi z p r e d e l ao k a u o k o l i n u ; p r a i e n .je mu&rinom. gaclenjemi povraian.jem,.reflektornombradikardi.jom.i.teSkim.opitimstanjem. O5trina vida brzo opada do brojen,ja prsti.iu. Objektivnim pregledom se vidi izraZena zastojna hiperemi.ju cili.jarnogtipa, roZnjala sman.jeneprovodljivosti usled edema, plitka predn.ja komora, duZica ne.iasne grade, pupila .je proiirena 'i nepraviino.kruina; na olnom dnu se vidi papila sa ,pozitivnomarterijskim pulsom. ^-\kutni napad retko prolazi spontano a nelelen prelazi u hronidnu fazu Sto poslediEnoda.je atrofilke promene duZicei ekskavacijupapile usled atrofije nervnib vlakana.konalno daje i slepilo jer nasta.iestadijum apsolutnogglaukoma. Hronilni angulerni glaukom se odliku.ie postepenim poieikom, man.jim poviSen.jemIOPa i man.je izrrZenim sub.iektivnim tegobrtma. Kasni.je dol:rzi do ireverzibilnih oSteienja funkci.ja vida sa o h . j e k t i v n i r nz n a c i m i r o b o l j e n j a . K o m o r n i u g a o s e n e z a t v a r a n a g l o i u p u n o m o b i m u . I m a d u T u e v r - r l u c i .i rj ul i n e l e i e n v o d i a p s o l u t n o mg l a u k o m u .L e I e n . j ek a o i k o d a k u t n o gg l a u k o m a . ( i l a u k o n rs i m p l e x . j e d u g o t r a . i n oh r o n i d n oo b o l j e n . j ek o . j es e j a v l j a p o s l e . l 0 . t eg o d i n e k o d o b a p o l a i n u oba oka. KarakteriSese postepenimpoveianjenrIOPa, ekskavacijompapile i ispadima u vidnom pol.ju. Postepenovodi slepilu. Gonioskopi.jomse otkriva Sirok i otvoreu komorni ugao. Povedan otpor je lokalizovln u samom zidu ugla: u debljini trabekuluma. Slemovom kanalu ili izvodnim sudovima. Sklerozu ovih elemenatayodi sye yeiem poveianju otpora oticanju komornq tednosti.Tako dolazi do povedan.iu na -1,0-5,0kPa. Bolest polin.jeneprimetno a bolesnicise Zale na smetn.jevida. Eestomenjan.ie p r e z b i o p n i hn a o l a r a i l i p o v r e m e n eg l a v o b o l . j eO . b . j e k t i v n i mp r e g l e d o ms e n a l a z i n o r m a l a n p r e d n . i i ) e g n r e n ti k a r a k t e r i s t i l n e p r o m e n en a o l n o m d n u . T o k o m b o l e s t id o l a z i d o s v e v e { e e k s k a v a c i . ipea p i l e ko.ia poiin.je kao centralno udubljenje.Krvui sudovi idu po dnu ekskavacijei dolazedido ruba prave pregib u vidu "ba.ioneta''.Ispad u vidnom polju poiinje ludnim paracentralnimskotomom ko.ji polazi od papile, obilazi . centar u vidu turske sabl.ie. Dalje nastaje prodor perifernih defekata do p a r a c e n t r u l n i hd e l o v ai r a s p a d a v i d n o g p o l j a . U t e r m i n a l n o jf a z i z a o s t a j es a m o t e m p o r a l n oo s t r v o d a b i k o n a l n o d o i l o d o a m a u r o z eL . e l e n j e - m i o t i c i ( p i l o k a r p i n ) .a c e t a z o l a m iid b e t a - b l o k a t o rui v i d u k a p i .

www.belimantil.info

URODENI GLAUKOIVI Kongenitalni gluukom se javlja u prvim mesecima iivota. Porast IOPa je izavan poremeiajem diferencijacije konrornog ugla tokom intrauterinog Zivota i time uslovljenim povedanjem otpora u trtican.jukomorne telnosti.'fokom 3.ieg mesecai.u iivota zapoiinje formiranje prednje komore kao prostora iznredu roZnjadei duZice.Ukoliko ne docle do normalnog formiranja vrha komornog ugla i z:rostanumezodermalnielernenti,nasta.jeglaukom zbog oteianogprolaska komorne tednosti kroz sam trgao. Istovremenomoie doii do anomalnograzvoja Sl.mo"og kanala sye do njegove aplazije. Ovo sve tlr-rvodido porasta IOPa ko.ji delu.iena spoljaSnjumembranu bulbusa (roZnjaEai beon.iaEa) i isteZe.ie. 'I'o .semanifestu.jeuvedanomroZn.iaIom,uvelilanom oinom jabudicom,miopnom refrakcijom i atrot'ijonr papile uz relativno kasnu ekskavaciju.Roditelji primeiuju da dete ima "krupne oEi" - uveiane bulbuse i da irn slneta svetlost.Objektivno: uveiana roZnjaEapromera 12.1.5mm, sa naprslinamaDescemenrove membrane i beliiastim distrotldkim zamuienjima u teZim sluEajevima;prednja komora je dublja, bulbus uveian, soiivo moZebiti sublu,ksirano, a na oEnomdnu se vidi sa -10 do -20 dioptrija atroti[na i p l i t k o e k s k a v i r a n ap a p i l a .L e d e n j e- h i r u r S k o .

l SEKUNDARNI GLAUKO}I Kuo sekundarni glaukom oznalavamo ono poveian.jeIOPa ko.jenastajeu toku ili kao posledicanekog drugog oboljenja oka. Sekundarniglaukom moZebiti izazvrn: ' Promenama zapremine ili poloT:r.iasoiiva (" fakilni glaukorn")- moie nastati kod intumescentne katar:rkte kada uveiana rnasa nabubrelogsodiva zatyara urodeno uii komorni ugao ili kada docle do otvaranja prednje kapsule sodiva prilikom povrede ili discizije;takode subluksacijai luksacija mogu biti uzrok ' Kao posledicazapaljenja uvealne membrane - zbog sekluzije i okluzije pupile ili zbog stvaran.ja zadnjih sinehija (goniosinehije) r Kod pojave novoformiranihsudova u komornom uglu i na duiici praienih hifemom (kod trornboze centraluc retinalt;evene i dijabetilkih promena)- "hemoragiiki (neovaskularni)glaukom" ' Kao posledicakontuzionih i perforativnih povreda ko.je dovode do anatomskihpromena sposobnih d a i z a z o v ug l a u k o m ( " p o s t t r a u m a t s kgi l a u k o m " ) r Posle neuspelihoperaci.ja("posoperativniglaukom") r Primenotn odreclenih Iekova ("jatrogeni glaukom") na predisponiranim oiima - midrijatici, deksametazon ' Rastom intraokularnih tumora - melanomhoroidejei retinoblastom . Kod abiotrofskih poremeiaja - esenci.jalna atrofija duZice I-edenje- usmerenona uzrok

GLAUKONI - anatomijai fiziolo5kaosnova Glaukom .je oboljen.jeoka karakterisano povedanjemIOPa, ekskavacijompapile i paracentralnim skotomimu u vidnom pol.iu. Prema etiopatogenezinastanka moZe biti primaran, sekundaran i k o ng e n i t a l u n . Komorna telnost se stvara u cilijarnim nastavcima.Pored aktivne sekretorne uloge epitelnih ielija cili.iurnih nu-'ttavaka,od znalaja su i procesi ultratiltracije i dijalize kroz hematookularnu bari,jeru t c n d o t e l k u p i l a r a c i l i . j u r n i hn a s t a v u k a ,v e z - i v n ot k i v o o k o n . i i h i 2 s l o j a e p i t e l n i h d e l i j a s a h a z u l r r i n r

www.belimantil.info

membranama).Ovaj sistem pokazuje osobineaktivne membranepreko koje se odvija razmena izmedu k r v i i k o m o r n e t e d n o s t i .P r i m a r n a k o m o r n a t e l n o s t d o s p e v au z a d n j u k o m o r u k o . j u s p r e d a g r a n i l i duT.icaa poz:rdi ekvator soliva i hijaloidna membrana. Komorna teEnost donosi soEivu hranljive nrateri.jei od njega prima produkte metabolizma.Kroz pupilu telnost prolazi u prednju komoru u kojoj doluzi do termidki uslovljene kruZne cirkulacije. Topliji slojevi uz duZicu idu prema gore, dok hladniji iza zaclnjepovrEineroZnjale pada.junaniZe.Komorna telnost dospevado komornog ugla koji diui koreni deo duZice,periferni deo roZnjaEei kao vrh traka cilijarnog tela. Spol.ini zid (roZnjada) z a u z i r n at r a h e k u l u m .U d u b i n i s k l e r e s e n a l a z i 5 1 . * o " k a n a l p r o m e r a 0 i m m k o j i s e p r u Z a c i r k u l a r n o celim obimom limbusa i od kog polaze kanaliii koji se kasni,jeulivaju u male vene-Komorna telnost iz prednje kornore prolaz.i kroz otvore trabekuluma u 51.*n" kanal a zatim intraskteralnim odvodnim k a n a l i m ao d l a z i u v e n s k ik r v o t o k Komorni ugao je normalno Sirok oko 25'. Ukoliko nalegnekoreni deo duZice na trabekulum u yedem clelu obima ugla dolazi do oteZanogdospevanjakomorne teianosti do trabekuluma i Sle-ovog kanala i time poveian.jaIOPa. Do porasta IOPa dolazi i u sluEaju da poraste otpor u samom zidu ugla (kod skleroze trabekuluma, oStedenjailil obliteracije SI.*o"og kanala i izvodnih kanaliia) kod inaEe n o r m a l n o gu g l a S t o j e o d l i k a s i m p l e k s , g l a u k o m a . krvotoka u oku i to smanjen.jeie utoliko biti vede ukoliko je Svaki porast IOPa dovodi do .sman.jen.ja p c i t i s a k v i s i i d u Z e t r a . j e .P r v a o i t e i e h . i an e r v n i h v l a k a n a u a s t a j u n a p a p i l i g d e d o l a z i d o a t r o t i j e aksona ganglijskih ieliju i stvaranje tipilne glaukomatozneekskavacije-Nastanak ekskavacije se r-rb.jainjava i time ito se u predelu pupile nalazi re5etkstaopna koja predstavlja lokus rezistenci.je minoris. Pod dejstvom poveianogIOPa popuStalamina kribroza i nastajeekskavacija. Karakteristilan je tri.jassinrptoma: . poviSen.je IOPa (tonometri.ia,provokacioneprobe) . ekskav:rcijapapile (oftalmo.skopija) . skotomi u vidnom polju (perimetrija)

NIIOPIA )liopia je refrakciona anomali.ia kod koje paralelni svgtlosni zraci ko.ii dolaze iz daljine, posle preluman.jakroz roin.jalu i solivo stvaraju fokus pre mreZnjadeu staklastomtelu i, dospevSiiza tbkusa u stan.jedivergence,stvara.juna retini rasipne krugove. Kratkovide osobe ne vide jasno na daljinu. Nekorigovarrimiop zaimiri Iime se ne pomera fokus, vei se minimalno sman.juje velidina rasipnih krugova na mreinjali. Prema tome da li je uzrok miopije veie oko (dijametar veii od 24mm) ili je pre.iakprelomni sistem roZnjala-soIivo,delimo je na aksijalnu (Ee5ia)i prelomnu. Na.idal.iatatka .iasnog vida (punctum remotun - PR) kod miopa se nalazi na konaEnom i kratkorn rastojan.iuispred oka. Npr. kod rniopije od -lD najdalja talka jasnog vida je na 1rn ispred oka a kod miopi.ieod -3D na 33cm. ilIiopi na tom rastojanju jasno vide bez ule5ia akomodacije-NajbliTa tadka ,jasnogvida (punctum proximum - PP) nalazi se bliie oku nego kod emetropa'istihgodina starosti. Prema .jalini dioptri.iskegreSkekratkovidost se deli na malu (-3D),srednju (do -6D) i veliku (-7 i viSe). llenigna miopiia je retrakciona greSka koja poEin.jeu pubertetu. tokom Skolovanja a dostiZe vrednost od na,jviie -6 ili -7D a korekcionim sodivima se postiie normalna o5trina vida. Na oEnom dnu nema p a t o l o s k i hp r o m e n a . ,llaligna miopiia je patolo5ko stanje oka i nasta.je u ranom detinjstvu, iesto je nasledno a dostiZe vrednosti -15 do -20D. Na prednjem segmentuse nalazi dublja prednja komora i Sirok komorni ugao, dok su promene na olnom dnu karakteristiEneza malignu miopiju. Dolazi do istezanjazadnjeg pola. pri iemu sklera najlak3epodleZepromeni povr5ine.Sklera oko papile se povlaEi prema nazad i na tom preluzu dva nivoa se.javl.ja cirkumpapilurni relleks (Weissov refleks). Dal.ie se razvi,ia beliEasti :9

www.belimantil.info

:

I

dolazi do formiranja zadnjeg peripapilarni konus, prvo temporalno a zatim oko cele papile- Postepeno pola, u vidu udubljen.iadubokog po staliloma koji se nalzti temporalno od papile u predelu zadnjeg rupturama lamine vitreae i nckoliko mm. eita"a horoide.iau predelu zadnjeg pola biva istanjena,sa ishranjenostimreZnja[e' U redukovan,m vaskularnommreiom (miopoa horoidoza)Sto dovodi do lo5ije pigmentna proliferacija i predelu makule dolazi do malih hemoragija posle Eije resorbcije se razvija pored optimalne korekcije stvara o7il.jak u Zutoj mrlji (Fuchsovamrlja) Sto sniZava o5trinu vida i retine' ablacije .sodiva.Uz istovremenepromene na staktastomtelu moZe doii i do razvoja Uzroqi nastankamiopije su: naslednifaktor, uslovi iivota i rada, nacije i slilno' Refrakciona hirurgija Kuriguje se naolarima i solivima. Ponekad su indikovani operativni zahvati. ili implantaciju podrazurneva ili interveuciju nl roin.jaEi kojom se slabi njena refrakciona mod pola sklere sa zadn'jeg pojaEavanja ve5talkog ntinus soliva u prednju komoru. Rade se i operacije cil.jemda se zaustavinapredovanjemiopije.

'. EIIPERMETROPIA iz dal.jinefokusiraju iza Hipermetropijaje refrakciona anomalijq'kodkoje se paralelni zraci koji dolaze dijametar je manji mreZrja[e bez uleiia akomodacije.Razlog [eSie lezi u malom oku: prednje-zadnji se deli na: ,cl 24mm. Iledi uzrok je smanjena prelomna mod roZn.jate ili soEiva.Hipermetropi.!a dalekovidih kod se 0sovinsku ili prelomnu. Lik posmatranogpredmeta ko.ii se nalazi u daljini stvara mrlje ne.iasne'Nllade osobe osoba prinrarno uvek iza retine, tako da su njegovekonture u predelu iute pojalaju prelomnu mod kod ko.iih hipermetropija nije velikog stepenamogu aktom akomodacijeda posio je soriva i time iskoriguju svoju manu. Paralelenisvetlosnizraci se seku iza retine, .sr)pstvenog (korekcija latentne dalekovidosti)' oko manje od 24mm. Akomodacija po;alava zakrivljenost soliva dovodi do Konveksnosodivo koriguje relrakcionu mauu. Udeiie akonrodacijeu korekciji dalekovidosti u stanju dobi.ia se Totalna kliniEkog ispgljavan.ia3 oblika dalekovidosti:totalne, latentne i manifestnepotpuue paralize akomodacije (posle primene atropina) i predstavlja velilinu celokupue reltakcione i veia grelke. Latentna dalekovidostje onaj deo refrakcioneanomalije ko.ii se korigu.ieakomodaci.iom godinama nekorigovanideo dalekovidostii sa ,je kod mlaclih hipermetropa.lV[anifestnajeakomodacijom postajesve bliZa totalnoj. soiivo sa Hipermetropi.jase koriguje konveksnim,sabirnirn solivima. Propisuje se najjate konveksno 45 godina se dodaje kojim hipermetrop ostvaruje normalan vid (visus=l,0)na dal.iinu.Kod osoba iznad je stalno ukljulen, akomodaci.ie akt za rad na blizinu i prezbiopna korekcija. Kod hipermetroPa uraditi predhodoa cili.iarni miSii je dobro razvijen i pod stalnim je tonusom. Kod njih se mora dioptrijske jaline! slabije cikloplegi.iaradi odrerlivanjatotalne hipermetropije.Prve su naoiare neito gre5ke, kod pojave Naolari se hipermetropima propisuju kod svih slula.ieva vede refrakcione vida' astenopijskih smetn.ji,manifestovanjajade ezoforije ili ezotropi.jei kad postoji smanjenje oStrine (+5 viSeD) i Nalaz na oEnomdnu je bez karakteristitnih promeua.Samo se kod Yelikih hipermetropija (manji vich tzv. pseudoneuritishypermetropica. Kod aksijalne .ie i prednji segmentimanjenih dimenzija bude ugla komornog promer roZnjade,plida prednja komora, uZi komorni ugao). Ukoliko ovo suZenje godine kod ovih osobaneStoIeSdeangularni glaukom' .late izraZeno(ispod 10') pojavljuje se posle50.te

ASTIGNIATIZA}I iiZne linije koje odgovara.iu Kod astigmarizmapostojesloZenioptiEki oduosi:nema jedne iiie. ve( dve 'ne stYara jasno' vei je' saglasno glavnim prelomnim meridi,ianima.Lik se ni na jednom mestu ili vertikalnom meridiianu' ,dn,.simu koji postoje u konoidu, bol.ie vidl,iiv u horizrrntalnom

www.belimantil.info

astigmatizmaroinja[a prelama u Astigmatizam je vezan za promenu zakrivljenosti roZnjade'Kod najslabije' jednom mericli.ianunajjaEe,a u drugom koji je prema predhodnompod pravim uglom, astigmatizam se deli na Zur.isno od toga da li jaEe prelama vertikalni ili horizontalni rneridijan, je horizontalan)-Ako je direktni - ast. directus fiade prelama vertikalni) i inverzni ast. inversus fiaEi prayac gluvnih meridijana kos, govori se o kosom astigmatizmu(ast. obliquus)' poloZaj rnakule kod meSovitog astigmatizma je izmedu 2 iiise lioije, kod sloienog hipermetropnog iza druge iiine linije. Kod astigmarizmaispred prve ZiZnelinije a kod sloZenogmiopnog astigmatizma mestu prostih astigmatizama.jednaZiZna lini.ia je uvek na mzrkuli a druga ispred ili iza nje' Prema glavnih i.iinih linija u odnosu na makulu. astigmatizmise dele na: * astignatismus sinPle.r , ast.simple.ymyopicus - jedna ZiZna linija je pre makule a druga na makuli I ast. simple.r hypermetropicus - jedna iiina lini.ia je na makuli a druga iz'a nje * astigmatismusmixtus: jedna zizna linija je pre a druga iza makule * astigmatismuscomPositus: t ast. compos.myopicus - obe ZiZnelinije su pre retine samo razliEito udaljene od nje I ast. compos.hypermetropicus' obe Ziine linije su iza makule samo Barazliditomrastojan.iu i odliku.iuse jeduakim prelaman.iem Sve ovo su astigmatizmiurodene anomalije zakrivl.ienostiroinjaEe povrede dode do oZiljnih promena cluZ.jednogistog meridijana (ast. regularis).Ukoliko, kao posledica u svim svojim delovima n.ienepovrSinei do pojave da jedan te isti meridi.ianne prelama podjednako govori se o iregularnom astigmatizmu. Osohe ko.ie imaju astigmatizam vide nejasno i na daljinu i na blizinu e (keratometar) i ukupnim odredivanjem precizna Dg se postiZe pregledom zakrivljenosti roZn.iae (simpleks forme) tj ' refrakci.ie (skijaskopija, refraktometrija). Koriguju se cilindriEnim soEivima moie -korigovati refrakcionom sferocilinclridnim soEivima (slozeni i r melovjti ohlici). illali broj se hirurgijom. i horizontalnogmeridijana za Na oku .ie Eest nalaz mala nejednakostu moii prelarnanjavertikalnog .osoba.,posle 50Je godine, se javlja mali 0 j.o,75D Sto se naziya Iizioleikim astigmatizmom. Kod,.s.trrih invertni astigmatizam. Propisivanjenao[ara zavisi od vrste refrakcione anornali.ie.

REFRAKCIJE. DIOPTRIJA OKA. je primena optiEkih zakona Refrakcijaje deo optike koji prouEavaprelamanje svetlosti.Refrakci.iaoka prelasku iz jedne u drugu sredinu o prelamanju kroz Zivo oko. Svetlostse prostire pravolinijski a pri upadnog i prelomuog menja pravac tj. prelama se zavisno od razlike optiEkih gustina. Odnos sinusa a za vazduh-staklo.je ugla se naziva indeksprelamaaja, i za graniine povr5ine vazduh'voda iznosi 1J3 prelamanja prema do ie do6i lj2. Ukoliko svetlost ne pada na planparalelnu ploiu Yed na prizmu, baz.iprizme povrsinama'Dele se na sabirna i Soliva su optiEki aktivna tela ogranidenasfernim tj. sfernim i ravnim r u s i pn a : glavnu ravan I kod sabirnih (konveksuih)soliva, svetlosni snop koji pada pod pravim uglom na pod pravim uglom a prolazi kroz soliva se lomi i fokusira u zadnjoj iizi; svetlosni snop koji pada glavna optiEka osa soEiva;Prema centar soliva, prolazi neprelomljenkroz soEivoi oznalavase kao lik grudi prelomnih povrsina mogu biti bikonvesna, plau konveksna ili koaveksokonkavna; (iiie) od centra soliva posmarranog predmeta je vedi, bliii i realan; zavisno od udaljenosti fokusa je jednaka reciproEnojvrednosti iizne odreduje se i jaEina sabirnog sotiva izraiena u dioptrijama a od 4D na 0'25m)' dal.iineizrazeneu metrima (sotivo .iaiine lD ima fokus na lm a sotivo

www.belimantil.info

rasipna soiiva mogu biti gradenakao bikonkavna, palnkonkavnaili konvekskonkavnasoEiYai ona je manji, dalji a su u svom sredi$njemdelu tan.janego na periteriji. Lik posmatranogpredmeta njih. kroz iiia je virtuelna jer zrakovi dospevajuu stan.iedivergencepri prolasku cilinrlriEna sodiva predstavljaju odselak (sabirna) ili otisak (rasipna) cilindra. Prelamaju svetlost samo u jednom (aktivnom) meridijanu dok kroz drugi meridijan svetlost prolazi bez prelamanjaNemaju jednu Ziinu talku vei iiZnu liniju koja odgovara aktivnom meridi.ianui stoji pod pravim

I

t

uglom u odnosu na njega. Konrbinacija sfernih i cilindriEnih soliva daje tzv. toriina sotira. Nedostrrcisodiva su sferna i hromatska aherucija i astigmatizamkosih zrakclva. . sferna aberacija - uslovljenanejednakimprelaman.iemsvetlosnihzrakova ko.ii padaju na nejednake udal.jenostiod optiikog centra soiiva, pri iemu se najvi5eprelamajuzraci koji pada.iuna periferni .

.

deo sodiva. hromatska aberacija - optiEki nedostatak standardnih soliva koji nastaje zbog nejednakosti prelaman.ja svetlosnih zrakova razlilitih talasnih duiina. Naj.iaEese prelarnaju plavi (najkraii) a najslabijese prelamaju crveni (najduZi)talasiastigmatizamkosih zrakova - nastaje zbog nepravilnog prelamanjaonih zrakova koji padaju koso na soiivo i prolaze van njegovogoptttkog centra-

Oko je sloZenoptilki sistemkoji se sastoji iz clelakoji prelama svetlost(roZn.iaIa,olna vodica, solivo, ulogu staklastotelo) i dela koji prima sliku posmatranogprednreta(mreinjaia). DuZieasa pupilom ima na utide [ime snopa svetlosnog blencle korigujuii kolidinu svetlosti koja dospeva i oko, ali i !irinu di.iametarmor:r biti 24mrn da paralelni zraci iz kvalitet styoreue slike na mreZnjadi.Preclnje-zadn.ji (60D) stvara.iufokus, oStar lik b:ri u predelu makule i dal.jineposle prelaman,jakroz roZnjadui soEivo to bez u[eSia akomodacije.To.ie refrakci.ja oka tj. to su odnosi koji postoje u norrnalno gradenom emetropnomoku.

REFRAKCIJE.OSTNTX.\VIDA ODREDIVANJE Suhjektivna metoda odredivaoja refrakcije vr5i se uz pomoi optotipa i kolekcije probnih solivaPaci.ientsedi na 6m udaljenostiod optotipa, ispitu.jese svako oko pojedinatno. Ispitivana osoba ima zadatak da Eita sve prikazanesimbole redom od najveiih (visus=0,1)do najman.iih(visus=l,0)-Ako ie pacijent prolitao svih 10 redova ima oitrinu vida 1,0; radi se o emetropiji ili o hipermetropiji manjeg (od 1 do 9) stepena koja je kompenzovanaakomodacijom.Pacijent je protitao samo nekoliko redova -0jD i hipermetrop to radi se o miopi.ii ili manifestuojhipermetropiji. Pred ispitivano oko se stavlja ispitivane osobe kod doiivl.iavakao smanjenjeostrine vida a miop vidi jedan ili dva reda viSe.Ukoliko pred sa minus soiivqm nismo dobili pobolj$anjeoitrine vicla oligledno se radi o hipermetropiji i sa + solivo jalim najjaEe ftaZeii vrednostima ispitivano oko doda.jemosoliva od +05D prema sve kojim se joj uvek ostvaru.jenormalna oitrina vida. Kotl astigmatizmaje teZe odrediti granicu a razlog 't simbola u redu, teZi u opriEkim karakteristikamaastigmatilnog oka. Osoba sa astigmatizmomod "astigmatska lak5e prep ozna 2, dok druga dva ne vitli dobro. Za ispitivanje treba du se nalazi i lepeza" u vidu debljih zrakastopostavljenihlinija. Objektivno odredivanje retrakcije se vrSi uz koriSien.ie oftalmoskopije,refraktometrije i skijaskopijeima Olalmoskopija ima princip rada: slika otnog dna je o5tra ukoliko je ispitival emetrop ili broj karakterise osobe iskorigovanu svoju rcfrakcionu manu. Velitinu refrakcione greSke ispiiivane kori5denih dioptrija u glavi oftalmoskopapotrebnih da se dobije precizna slika odnog dna. Precizne podatke daje refraktometrija koja moie biti obiEna i automatska. \IoZe odredivati refrakcione parametre roinjute (keratometri) ili celog okir (refruktometri). Ski.ilskopiia .je precizna metodir .';a ll

www.belimantil.info

Pregled se vrsi ukapavanjemu oko cikloplegika atropina' nujlirour primenom. Priprema pacijenta se na 1nr sedi Ispitivai se naraziizvor svetrostiprostori.iia pored graveispitivaneos'be vrsi u zamradeno.i iz kruzno ogledalokoje u svom centru ima otvor' svetlost od paci.ientai pred svojim okom drzi ravno aksijalni zenici paci.ienta'svetlost dospevado oEnogdna' lampe se odbija ocl ogledalaprema prosirenoj ostala se manifestujekao crveni refleks. Reienje za zraci se reilektuju nazad i kroz centrarni otvor len.iire' tzvskijaskopske u progresivnim redom refrakciona stan.iaje nadeno u postavljanju soiiva "stoji". Izraiunavanje refrakci.ie:na .f "r,rje ret'lekskoji rrrZi se ono sodivo sa kojim ispitivano ot o pot -t. Kosi meridi.iani se ispituju u sluEa.iuda postoji kosi vretlno-stupotrcbljenog sodiva se doda.ie astigmatizamkada se relleks u pupili kreie koso' o s t r i n a v i c l a j e s p o s o b n o s t o k a d a v i d i o d v o j e n o d v e t a [ k e p o d o c l r e visibile r l e n i m(minimalna m i o i m a l n ivelidina muglom.Taj i razliku.ie se od ninimum minimalni ugao se naziva minimum separabile prepozna.ie i minimuma cognoscibile(ugao pod kojim se da bi predmet bio opazen) koji je *"oii od f

o b l i k ) k o j i i z n o s i 5 , . o s t . i o a v i d a j e v e ? . v n z z a i u t u m r l j u k o j a s e s a s t o j i slikovi a m o padnu o d E e pna i i adva .osnovni dve je da njihovi oStro ocrtani kao vide taike odvojene je dve da se preduslov jedna jedan nenacrrazenidepii. Jednom depiiu odgovara lepida foveje tako da iz.medunjih mtane foveola je i jedno vlakno u vidnom putu' Sama bipolarna ieli.ia, ovoj jedna ganglijska ielija premaluje sirmu povrsinu makule' makut",, vianol xo.i po povriini daleko avaskularna.Reprezerrtacija vida se odredu,ie 6. ili 7. grcrinestarno razvija. oitrina ojtrina vicra ni.ie crata roden.iemvei se do je primenu imaju subjektivne metode a fizioloSki objektivnim i sub.jektivnim metodama. Naj.iiru da je zapravo krug ucrtan unutar kvadrata a zadatak osobe;e najispravni.iitzv.iandoltov prsten koji nalik (slovo c)' Druga vrsta su tzv' Flugerove kuke pokaTeu kom pravcu je okrenut otvor na prstenu testovi u praksi se na.iEesiekoriste najneprecizniji na itampano sr'vo E okrenuto na razne strane. i to -uz mane 'korekciju :rtfr*kcione se odrerlu.ie P'unu sastavl.ieniocl bro.ieva ili slova. ostrina vida sposobuosti predstavlja os',r'ni parametar odredivanja vidne odvoje'o za brizinu iza daljinu. visus svakom ottalmoloskompregledu' oka i prvo tunkcionalnoispitivanjekoje predbodi

AKO}IODACIJA I PRESBIOPUA A k o m o d i t c i i a . i e s p o s o b n o s t o k a d a z a h v a l j u j u i i p r o n r e n i p r e l o m n e m o d i smreznjadi' o l i v a v i d i oukoliko .itrorazli[i prelamanja fokusiraju na posle zraci svi se oku emetropnom u udal.jeilepredmete. na bliskom rastojanju, zraci koji dolaze iz je prednretuclal.ien6 i vise metara. Ako se predmet noluzi tako da se posle prelamanja ne seku na mreZnjaEi njega nisu paralelni vei su u poloiaju divergence, ko.ii pokre(e retleks akomodacije: vidni koretks vei iza uje- u predelu makule se stvara nejasan lik, jecru u mezencefalonu ' parasimpati[ka vlakna akomodacioni centar u vestfal-Edingerovom dovodi do suzen.ia - kontrakcija cilijarnog misida. Kont*kci,ia cirkularnih vrakana n.okulomotori.iusa Paralelno sa sodiva' i po.ia[anjazakrivljenosti' prstena oko ekvatora soEiva,opustanja Zinovih zonula poboljsava mioze .ito kroz uvedanjedubinske ostrine aktom akomodaci.ieodvija se i pupitarni refleks je sodivo u izraZavabrojem dioptrija za koji preciznosrslike bliskih predmeta. obim akomodacijese maksimalne staniu potpune dezakomodacijedo .stanju da promeni 5voju akomodacionu moi od u metrima oko 13-1lD)' Sirina akomodacijese meri akomodacije(najveii je oko 8.me godine i iznosi o d t a i k e n a j d a l j e g v i d a ( p u n c t u r n r e m o t u m ) k o j i s e k o d e m e t r o p a n a l a zje i u b e s k o n a d nvelika o s t i da otaEk kod emetropai hipermetropa beskonaEno na.jbliZegvida (punctum proximum). Sirina vida je u binokularnom aktu gledanja u direktnoi sumo kod miopa ima ograniienu vrednost. akomodaci.ia predmetblizi' to 'ie veia iakomodacija ikonvergenci'ia' s r a z m e r ip o v e z a n as a k o n v e r g e n c i j o mS. t o ; t njegovu su skterotilne promeneu soiivu koje smanjuju obim rrkomodacijeopada tokom zivota a razlog kontraktilne sposobnosticilijarnog misiia' elastitnost.T,kom "ru*uno dolazi i do opadan,ia ) t

www.belimantil.info

n 1 I i

':

. Il

:

a

Presbyopia ili staradka dalekovidost se javlja posle 45.te godine kada obim akomodacije opada ispod 4D. To znali da je kod emetropnih osoba tadka najbliZegvida udaljena vi5e od 25cm i da pri radu na blizinu dolazi do pojave nejasnih slika i astenopijskihsmetnji (brzo zamtrranje,bol u predelu Eela). Presbiopija se korigu.je no5enjernsabirnih sodiya prema principu da preostali obim akomodacije i dodatna korekcija omoguie normalan rad i na udal.ienostiod 25cm. Tako emetropneosobe stare 45 (35D) omoguiava rad godina dobija.iukorekci.ju+0J5 ili +1,0D 5to sa preostalimobimom akornodaci,ie i Eitanje na 25cm. JaEinastaralkih naoEarapoveiavase svakih 5 godina za 0,75D.

VIDNO POLJE I ADAPTACIJA Vidno polie predstavlja projekci.ju funkcionalnog - optiEkog dela retine u prostoru. Pod monokularnim vidsim poljem se podrazumeva onaj prostor koji vidimo jednim okorn kada gledamo pravo. lJinokularno viduo pol,jeje onaj prostor koji vidimo sa oba oka pri pogledu pravo pri lemu takode ne pokreiemo glavu ni oEi. t Nletode odredivanja vidnog polja su rpzlidite: metoda konfroutacije i perimetrija. Defekti u vidnom pol.iu se naziva.iuskotomi i delimo ih prema lokalizaci.jii prema karakteru. Subjektivni skotomi su oni ko.jesanr pacijent primeti i obiEno se radi o hemoragijamakoje bacaju senku na neuroepitelueielije. Ob.iektivni skotomi su defekti koje pacijent ne primeiu.je ali se nrogu utvrditi objektivno i znak su o5tedenjaneuroepitelnihielija. Relativni skotomi su ispadi koji se ispoljavaju u vidu zasendenjabele marke, dok kod apsolutnogskotoma u jednom delu vidnog pol.iabela marka se uopStene vidi. Prenra lokalizaciji se dele na: centralne (rezultat oSteienjamakularnog predela),paracentralne(paracentralno IokulizovanaoStedenja)i peril'erneskotome.Bjerumov skotom je karakteristi[an za glaukom i ispoljava se u vidu polukruinog defekta koji polazi od slepemrl.je i obilazi tiksaciouutadku. Posto.je i tiziolo5ki skotorni - il'Iariotova slepa mrlja - odgovara papili vidnog iivcz a nalazi se temporalnood fiksacionetaEke,pruia se od 12hdo 1Ehi rezultat .je odsustvaneuroepitelnihielija. .ldaptaciia predstavljasposobnostretine da se prilagoclavana osvetl.ienje razliiitog intenziteta.U retini postojeIepiii i Stapidia u Zutoj mrlji se nalazesamo lepiii. Oni sluZepri dnevno.isvetlostiza ceutralni vid i za rxspoznayanjeboja. Stapiia nema u foveji centrulis iute mrl.ie.Stapidi sluZeza no6ni vid pa prema torne igraju vaZnu ulogu u adaptaciji na mrak. Noiu se sluZimo Stapidimai upotrebljavamo paracentralnedelove retine za gledanje. Retina koja je adaptirana na svetlost nalazi se u fotopnom stan.ju i na.iosetljivi.iaje at zeleno-iutu bo.ju, dok retina adaptirana na nrrak nalazi se u skotopnorn stan.ju i najosetl.jivijaje na zeleno-plavu boju - Purkinjeov fenomen. Izlaganjem retine jakom osvetl.jenjupotpuno je iscrpljen rodopsin iz Stapiia i potrebno je da se osoba posle toga nalazi u mruEnoj prostoriji izvesuovreme da bi se rodopsinregenerisao.Ukoliko je regeneracijavidnog purpura - rodopsinil - norrnalna, utoliko ie adaptacija na mrak biti takode normalna. U prvim minutima rodopsin se joS ni.je dovoljno regenerisaoi u toj fazi ie funkcionisatisamo Iepiii - tzv. prirnarua uduptaci.iaretine i tra.jeoko 65 minuta. Nakon toga, vidni purpur se regenerisaou dovoljnoj meri i to .je tzy. sekundarnaadapatacijaretine ko.ja traje oko 35 minuta.

i i

{

ANATOMUA BULBONIOTORAI NJIHOVA FUNKCIJA OEne pokrete vr5e -l prava i 2 kosa mi5iia. na svakom oku. eetiri prava polaze od Zinovog tetivnog prstena a pripajaju se na beonjaii. Gornji kosi mi5ii poluzi od vrha orbite i pripaja se na skleri na kvadrantu bulbusa. Don.iikosi miSii polazi od predn.iegunutraSn.jeg ugla dna orbite zadnjem spol.in.iem

J+

www.belimantil.info

i i I t

I I I

I l

t , l

: 1

i

.

te se pripaja na zadnjem donjem spoljnjem kvadrantu, na beon.jali.Gornji kosi je inervisan od n.IV, osovinespoljni pravi od n.VI a ostali su inervisani od n.III. Svi pokreti oka se vrie oko tri zami5n.iene oine jabu[ice. Oko vertikalne osovinese vrSe Horizontalna osovina podrazumevapodizanje i spuStan.je sagitalne osovine se vrle pokreti rotacije. pr-rkretiabdukcije i addukcijebulbusa. Oko Odi su u primarnom poloiaju kada tiksiraju preclmetkoji se nalazi u njihovo.ivisini pravo ispred njih i u beskonadnostitj. dalje od 6m.

BINOKULARNI VID. BINOKULARNO VIDNO POLJE I FUZUA Binokularni vid podrazumevagledanje sa oba oka a binokularno vidno polje prostor koji vidimo sa oba oka. Osnovu senzorne kompouentne binokularnog vida iini normalna retinalna korespodenci.ja. Nlakula svakog oka deli retinu u senzornom smislu ua temporalnu i nazalnu polovinu. Sve tadke temporalnepolovine retine desnogoka odgovaraju taEkamanazalnepolovinelevog oka. IJinokularnivid se deli na 3 stadi.iuml,: , simultanapercepcija- oba oka su ulek istovremenoupravljenaprema predmetu pa ako je u daljini onda su linije vida paralelne; kad je predmet blizu da bi se jasno video javlja se na svakom oku akonrodacija i konvergencija;likovi se prima,iu istovremeno . fuzioni ref'leks - osiguravaspajanje,slika primJ.ienihsa dva oka u jedan jedinstveni lik (senzorna fuzi.iusa centrom u 18. areji). Kako pri stalno gledunju na blizinu i daljini u prostoru likovi mogu da padnu i na nekorespondirajuie taike, postoji i nrotoroa fuzi;ia,(konvergencija i divergencija u prostoru) ko.ja se ostvaru.ienaredbama bulbomotorimu iz viiih centara, da ostvaruju stalne brze i tine pokrete konvergencijei diveregencijeda bi se likovi doveli na korespondirajuietaIke. Kako su dve foveole dve prirodno korenspondirajuie tatke, fuzija likova dobijenih-na njima je centralnu fuzija. Takode .sefuzioni5u i sve tadke na periferiji - periferna t'uzi.ia. stereoskopskivid - trodimenzionalnovidenje koje nam omogudavapravilnu procenu prostora i procenu naSeg poloZaja u njemu nastaje zbog toga Sto likovi kod dobro razvijenog binokularnog vida se mogu fuzionisati u jedan jedinstveni lik. Ilazvoj bunokularnog vida je uslovljen okulomotornom ravnoteZrtm,ispravnim motilitetom, normalnom retinalnom korespodencijom i razvoje psihomotornilr reflek.sa: t'iksacije, fuzije, konvergencije i akomodacije.Stereoskopskivid polinje u prvoi godini Zivota, oko 18 meseci ima sve elementea oko 5.te godineje stabilizovan.

ORTOPHORIA. I{ETEROPIIORIA I HETEROTROPIA Ortoforiia- oko koje pod zastorom ne Eini nikakav pokret ito znali i kad nije bilo u moguinosti da liksira predmet kao i drugo oko, postojala je paralelnost vidnih liuija. Savriena okulomotorna ravnoteia nije poremeienani prekidom binokularnog gledunja. Heteroforiia - oko koje smo otktopili pravi restitucioni (korekcioni)pokret vraianja u srednji poloZaj, pojto pod zastorom bilo skrenulo iz srednjeg poloZajazhog toga ito ne postoji okulomotorna ravnoteZa nisu ostale medusobno paralelne. Odmah pa linije vida pri iskljutenju fuzije pri binokularnom glecJan.iu po skidanju zastora oko se vraia u srednji poloZaj jer nastupa retleks fiksacije a jo3 vaZnije fuzioni reUeks.Heterofori.iaoznaEavaokularnu neravnoteZusa saiuvanim binokularnim vidom Heterotropiia oko koje je bilo pod zastorom ili se ne vruia u primarni poloZa.j ili ako se vrati ono poiinje da fiksira dok prvo do tada fiksirajuie oko, beZi iz primarnog poloiaja. Radi se o strabizmu tjokulomotornoj neravnoteZibez binokularnog vida. Uvek su monookularue.-{lternirajude heterotropije

J)

www.belimantil.info

su kada je vid na oba oka podjednak, te fiksciju uzima naizmeniEnotas jedno, Eas drugo oko, spontano.

STRABISNIUSCONCONIITANS Ugao razrokoti je uvek jednak, bez obzira da li fiksira desno ili levo oko, da li je razrokost monookularna ili aliernirajuia, gde je pravac pogleda i kolika je udaljenost posmatranogpredmeta. Razroko oko uvek prati drugo oko u stalnom odnosu.Razlikuju se reni i kasni stcabizmi. r rani strabizmi se javl.iaju kao konvergensi(ezotropije)dok su divergentni(egzotropije)retki. Ovde postoje znatni senzorni poremeiaji u vidu neutralizacijei anomalneretinalne korespodencije.Ugao razrokosti je veliki. . kasni strabizmi se javljaju posle druge godine iivota a veoma su Eestoakomodativni strabizmi u Iijem nastajanju je odigrala ulogu.hipermetropi,ia. . diyergentni strabizam se javlja nqile5ie posle 3-4.te godine i u poEetkuje povremena. Posto.iei stalni divergentni strabizmi koji sq od roden.ia alternirajuii i kod njih nema moguinosti za stvaranjem normalnih senzornih oilnosa ispravljanja vidnih linija kao 5to je to slu[a.j kod interrnitentnih. Kod steEenerane miopije dete ne akomodira pri gledanju na blizinu, nema ni konvergirania pa se stvara divergentni strabizam prvo na blizinu, a onda na daljinu. Davanje miopne korekcije onemoguiuje njegovo ustal.jivan.iei dalji razvoj.

PARALITICI{I STRABIZ ANI ParalitiEnarazrokost nastajekao posledicaparezeili paralize nerva koji inerviSebulbomotore,ili zbog lezi.jemiiiia. Javlja se uglavnom kada je binokularni vid uspostavljen.Kao posledicarazrokosti dolazi do pojave diplopijas jer lik ne pada na identi[ne tadke retine oba oka. Ugao devijacije nije stalan i zavisi od pravca pogleda. Najvi5e je izraien kad osoba gleda u pravcu o5teienog miSiia. Odnos primarnog ugla i sekundarnogovde je izmenjen.Sekundarni ugao razrokostije uvek veii od primarnog - Hiringov zakon - nervni impulsi iz CNSa emituju se jednakirn intenzitetom za sve miSiie sa sinergidkim delovanjem. Kao posledicapojave diplopi.ja dolazi do prividnog kretanja likova praieno vrtoglavicom, do pogreSneorijentacije i Iokalizacije predmeta u prostoru i najzad, do prinudnog poloia.ja glave. Uzrok parezaje raznovrstan:povrede baze loban.ie,zapal.ienskiprtlcesiu CNSu, vaskularni poremeiaji u CNSu, ekspanzivni intrakranijalni procesi, intoksikacije, oboljenja orbite, oboljenje mi5iia i degenerativniprocesi. Lokalizaci.ialezije moie biti na razlilitim nivoima: r trunkuldrua - zahvaienastabla III. ry i VI . l'ascikulurna- lezija i.spredmezencefaliEnug jedra . nuklearna - zahvaienoje samo jedro u medumozgu

NYSTAG},IUS Nistagmuspredstavlja nevoljno i nesvesno,bifazilno, ritmilko, binokularnopokretanje oEiju. Kod ovih pokreta se r:rziiku.jefrekvencu.veli[ine amplitude.pravi.tci fuze ptlkretal6

www.belimantil.info

. . . .

frekvencapredstavljabroj bifazidnihpokreta u jednorn minutu prema veliiini amplitude se razlikuje nistagmussa gruhim, su srednjim i sa sitnim anrplitudama pravac pokretir moZebiti horizontalan,vertikalan, kosi, rotaturni ili anteroposteriorni prema karakteru faza razlikuje se trzajni (ritmiEki ili skundilki) iklatni (pendularni)nistagmus

Prema uzroku nastanka,razlikuju se: I ottalmolo5kiili okularni nistagmus- rezultat povezano.rtiiznredu receptora retine i okulomotornih ceotara i puteva u mozgu; moZe biti fiziolo5ki (tiksacioni,clevijucionii optokinetski) ili patolo5ki (ambliopni,latentni pri prekrivanju jednog oka, amaurotilni kod ktlngenitalnoslepih oEiju) I otofoski nistagmus - izaziva se l3aranijevom probom i kalorijskim testom I neurolo5kinistagmus- kod Eitavogniza neuroloSkihoboljenja. I rudarski nistagmus- posle viSegodina rada u rudnicima uglju i reverzibilanje

PRINCIPI LECENJA STRABIZNIA I AVIBLIOPUE ) Poremei:r.jimotiliteta kao i senzorni por'emeiajiu vezi sa njinr se leie u specijalistidkimustanovamaali s u p r i n c i p is l e d e i i : !| ledenjeje uspelnije ukoliko se ranije'irodeporemeia.iii zapolne leleuje I Eestoje udruZenarefrakcioua aoomali.iate je potrebnl i korekcija iste I heterotorijei insuficijenci,jakonvergenci.je spada.juu domen pleoptikei ortoptike tj. konzervatil'nog tretmaoa fiunkciie raka il'potrebne su pleopti[ke-veibe za:vradanje:,Dormalne f operativno lelenje se vrSi tek kada su stvoreni svi uslovi za binokularni vid (retropozicija insertovanogmi!i6a, elongacija miSida,slobodno preseclnje tetive mi5i6a uz skleru, fenestracija i i a) m iSiia ; an ter opozicija p ri poja, miektektornij a, n abira n.je nr-iS Potpuni uspeh u lelen.justrabizma predstavljapotpuno izlelenje slabovidostitj. normalna o5trina vida na oba oka, paralelnostvidnih osnovai normalni senzorni odnosi sa dobrom fuzijom i stereoskopskim viclom.PribiiZna paralelnost vidnih linija, postignuta operacijorrt.bez binokularnog vida, predstavlja samo estetskiali ne i funkcionalni uspeh leienja razrokosti.

ZAPALJEI\IJEORBII'E Cetlulitis orbitae - akutno serozno zapaljenje sadrZa.jaurbite: holest poEinje naglo, pojavonr bola pri pokretima i egzoftalmusom;konjuktiva je otelena (chemosis).kapci su oteEenitakode. Pokretljivost bulbusaje ograniiena ili onemogudena. 2- Phlellmona orbitae - izaziva poremeia.i oplteg stan.ia sa po\iien.iem telesne temperature; moie se formirati apscesko.ji se retko prazni spontano.Zapaljen.ie.udrZaja orbite ili zidova orbite moZe nastati direktnim putem (povreda) ili metastatskiiz udul.jenugZari5ta.Na.jte5deProces prelazi iz susednihsinusa na zid orbite, a pod periostomse forntira gnojna kolekcija koja provali u orbitu. Karbunkuli lica, gnojni procesi korena zuba maksile takode tnogu izazvati l'legmonuorbite. LeEenje - velike doze antibiotika; otvaranje apscesahirur3kim putern i drenaZa:trepanacija obolelih sinusa 't Panonhtalmitis - gno.ino zapaljnje omotada i zahvata peribulbarno tkivo orbite. Simptomi se nadovezuju na simptome gnojnog endoftalmitisa.Javlja se egzoftalnrusi nepokretljivost bulbusaje da se zaustaviSirenjegnojnog procesaiprelazlk u tlegmonusa svim.posledicama. Cilj leEen.ja l.

) i

www.belimantil.info

KONTUZIONEPOVREDEOKA Nastaju u igri udarom lopte, pri grudvanju snegom,u tuii pesnicom,kamenom. Zavisno od intenziteta povrede dolazi do razliditih o5teienja na oinoj jabulici i njenim pomodnim delovima. Simptomi su razliditi i zaviseod patoanatomskihpromena.Tako moiemo naii: . na kapcima podlive i laceracije . u predelu veZn.iaIesubkonjuktivalnepodlivelokalizovaneu predelu bulbarne konjuktive . na roZnjali erozije r na skleri rupturu . u prednjoj komori krvni podliv . na duZici i zenici: traumatsku midrijazu, rupturu sfinkterilnog dela duZice ili iridodijalizu . subluksaciju i luksaciju soEivasa pojavom sekundarnogglaukoma ili katarakta . u staklastomtelu zamudenjasa pojavom hemoragija . na oEnom dnu rupturu sudovnjaEe,retinalne hemoragije, ablaciju retine ili edem makularnog ! podruEja Lelenje - midrijatici ili miotici; hirur3kd intervencija;mirovanje oka i bolesnika;binokularni zavoj

STRANOTELO U ROZNJEETI VEZNJ.q.EI I)a bi se strano telo lokalizovalou roZnjali treba da padne odredenombrzinom tako da odbrambeni retleks kapaka nema yremena da reaguje a pored toga strano telo mora biti Evrstoi oltro. NajEe5iese radi o Eesticama Eelika ili bakra. Pored bola posto.ji epifora, lbtofobi.ia, blefarospazam i cilijarna hiperemija. Strano telo rnoie spontano ispasti.Tokom yremena se oko stranog tela stvara sivi pojas, kao izraz lokalne reakcije na strano telo. Kod teZih sluEajevamoie doii i do iritisa. LeIen.ie - povrSna anestezija, vadenje stranog tela vrhom specijalne igle; uklanjanje anestetikuma ispiranjem fiziolo5kim rastvorom; davanje midrijatika; antibiotska mast i zavoj Sitne Iestice ugljena,peska,maltera i sl. kada dospejuu konjuktivalnu vreiicu po pravilu se lokalizu.ju u .subtarzalnomiljebu gornjeg kapka. Tu se ugn.jezdeu konjuktivu i zajedno sa pokretima kapka prelaze preko roZnjaEe,gde dovode do erozije.Bolesnik ima oseia.istranog tela Sto izaziva bol, ko.ii se poveiava sa pokretima kapaka. Takode postoji epifora, blefarospazami tbtofobija a moie doii i do cili.jarnehiperenrije.Dg se postavlja ektropioniranjemgornjeg kapka. Leien.ie- ektropioniran.iegornjeg kapka, uklanjanje tela vatom ili gazom; aplikacija antibiotskemasti i zavo.i

POVRtrDEOKA PERFORATIVNE Perforativne povrede oka se dele u dve grupe prema tonre da li.je pri povredi zaostalostrano telo u oku ili nije. l. Bez stranog tela - simptomi su razliEiti Sto zavisi od veliline i mesta perforacije. Perforacije punktilbrmnog izgledamogu prodi i neprimeienoa lokalizovanesu u predelu bulbarne konjuktive i sklere, i Eesto su maskirane subkonjuktivalnimhemoragijama.U predelu bulbarne konjukrive i sklere nalazi se ulazno mesto prekriveno fibrinom sa r:kolnomhiperenrijomveinjaEe.Na roZnjaii se nalaze zamuienja oko ulazuog mesta a kasnije se formira adherentni leukom. Kod vedih povreda . u h o k u p r e d n . i ak o m o r a . j e m o Z ed a p r o l a b i r a i d u Z i c a . U p r e d n . j o ,kio m o r i n a l u z i n r rkr r v t h i l ' e m u ] D

www.belimantil.info

znak da se otyor povrede nalazi na skleri iza ore serate. Na duZici i zenici se pored prednjih sinehi.jamogu nadi i fenestra duiice ili razderotina sfinktcriEnogdela. Na soiivu perforativne povrede dovode do zamuienja (katarakte) zbog prodora oi'ne vodice kroz otvor na kapsuli. U staklastomtelu i na odnom dnu destasu krvavljenja. Intraokulurni pritisak je smanjen. 2. Sa stranim telom u oku - iz anamnezetreba utvrditi da Ii je strano telo magnetskeili nemagnetske prirode kao i Sto je vaZnoda li je hemijske ili indiferentno tclo. Delid gvoZtlase postepenooksidi5e stvara.juii oksid gvoZda.koji irnbibira pojedina tkiva oka. Tako nasta.jesiderozabulbusa. Relativno brzo dolazi i do siderozeretine a to se ispoljava hemeralopijama,koncentridnim suien.iemvidnog polja i promenama i ERGu.. Kod sideroze sotiva nalaze se braonkaste naslage a moZe se istovremeuoi zamutiti te nasta.jesiderotiEnakatarakta. SiderozirduZicese ispoljava promenom boje. Staklasto telo postaje razvodnjeno.Ako se strano telo izvadi. znaci siderozese mogu povuii jer su promene reverzibilne Sto nije slulaj kod halkoze- Sideroza moie nastati i od oksida gvoida poreklom iz eritricita - hemosideroza.Bakarna tela su veoma toksiEnaza tkiva oka. Vei posle 2-3 dana dolazi do znakova akutne halkoze,koja podseia na sliku endoftalmitisa.Stvara se oksid bakra koji impregnira pojedina tkiva dovodeii do halkoze bulbusa a ubrzo i retine. Staklasto telo je i ovde razvodnjeno a najkarakteristiEnijesu promene na soiivu gde se javlja katarakta u vidu suncokreta.Na zadujoj strani roZn.iaEe se primedu.jezelenkastuboja oksida bakra. SliEnepromene lVilson i oznadavajuse kao Ka.izer.I'laj.irrovprsten.Dg se postavlja na osnovu se nalaze i kod NIb. Rtg snimka i postavljanjaKombergoveprotezel zatim pomoiu ultrazvukaLelenje - antibiotske kapljice i stavljanje zavoja bez kompresi,jenu bulbus; pri prvoj operaciji treba uraditi kornpletnu intrvenciju; ,antitetanusna profilaksa. antihiotici, kuctikusteroidi, midri.iatici i penicilinamin.

POVREDEZRACENJI'}I l.

2. 3.

l.

5. 6.

OSteienja ultravioletnim zracima - pri zraienju sa kvarc lirnrpom krda se ne za5tite oIi, kod alpinista i skija5a.Poslelatentnogperioda od 4-6n osr.rba poiinje da osed:rbolove u oiima; javlja se epifora, fotofobija i blefarospazam.Simptomi se u nekoliko .sledeiihEasovapojaiavaju. UV zraci dovode do deskvamacijeepitela roZnjaEe Eime su ostali rirzgoliieni poleci senzitivnih ylakana. Svaki pokret kapka preko roZn.iadeiztziva bolove. Lelenje - povr3naunestezija;antibiotske rnasti i l i k a p i ; o b l o g eo d 3 V o A c i d i b o r i c i n e k o l i k op u t a u t o k u d a n : r O5tedenjainfracrvenim zracima - dovode do promenir na so(ivu u vidu l.iulten.iapredn.iekapsule i do pojave katarakte O5tedenja makule sunEevom svetloliu - prilikonr direktrros gledan.ia u suDce bez zaStitnih sredstava.Svetlostse skuplja u iutoj mrlji, dolazi do koagulrrcijeelemenulamakule usled toplotnog de,istvate dolazi do zapal.ienskogognjiSta, sa edemom rctine. Iiunkcionalno ostaje definitivan centralni skotom. Oiteienja svetlo5dulasera - fotokoagulacija- ovi zraci pr',izyode veliki toplotni efekat kada se resorbuju od strane pigmente melanina ili hemogkrbin:r.\a olnom dnu se stvaraju beliiasta zapal.ienska ognjiStako.jase preobrazeu oZiljak. OSteienjaiz.azvanaelektricitietom- dolazi do zamuien.jasoiira poslekrutkog latentnogperioda jonizujuiim zralenjem - kao rani simptomi se.jarljirju hiperenri.javeiujale, lezije epitela OStedenja u vidu upornih erozi.iakoje te5ko epitelizuju i znar:i lakns iritisa. Posle latencije od nekoliko mesecidolazi do zamuienja zadujih kortikalnih delova soi'iru a ako je upotrebljena velika doza m o 7 e b i t i z a m u i e n o i c e l o s o l i v o . P o n e k a dd o l a z i i d o o b l i l e r a e i . ider e n a i n o g p u t a S t o u s l o v l j a v a pojuvu sekundarnogglaukoma

t9

www.belimantil.info

'i...{>. -

SDIPATTCTA OFTALMIJA .Je bilateralni granulomatozniautoimuni uveitis ili neurouveitiskoji nastu.ieposle perlorativnih povreda jednog oka, lokalizovanih najEeSie u predelu cilijarnog tela. Poyreda moZe biti akcidentalna ili hirur5ka. Simpatilka oftalmija se javlja posle: . perforativnih povreda u predelu cilijarnog tela o k o n t u z i o n i hp o v r e d ak o j e d o v o d ed o r u p t u r e s k l e r e ' oinih operacijapri kojima se otyara bulbus . malignog melanoma sudovnjaEe -

.,I

Simpatiziraiuie okoje povredenooko koje je pretrpelo jednu od opisanob povreda. Na njemu se nalazi mesto perforacije u koje je ukljelteno uvealno tkivo. OZiljak sa ukl.jeitenjem uvealnog tkiva i zapal.ienskomneguojnom infiltracijom se naziva inokulacioni iankr- U prednjoj komori se nalaze znaci serotibrinoznogplastiEnogiridociklitisa (precipitati,eksudaci,ja i sinehije). Simpatizirano oko je nepovredenooko koje je pre povrede simpatiziraju(eg oka bilo normalno. Dolazi do istih znakova serotibrinoznog irirdociklitisa 7-12 dana nakon povrede. Simpatitka iritaciiaje iritacija ko.ia se r'efleksuimputem prenosi sa bolesnogna zdravo oko a ispoljava . se epitbrom, lbtofobijcm i blefarospazmom. Nema eksudacijeu predn.jojkornori. Simpatiika oftalmiia se javlja u vidu granulomatoznoguveitisa na drugorn nepovredeuomoku. KIinidki, pored znakova simpatidke iritacije, javlja se i oslabl.ieuaakomodacj.juko.ja je posledicazapaljenske intiltracije koja zahvata cilijarno telo i zbog koje dolazi do oSteien.jacilijarnog nervnog pleksusa. Klinidki se javlja u yidu: ' simPatiiki iridociklitis se ispol.java .serofibrinskom eksudaci.jomu prednjoj komori, pojava precipitataje siguran znak da.je na nepovredenomoku do5lodo sirnprrtilkogoboljenja ' simPati[ki horioretinitis - mutnodeu staklastomtelu kao i eventualnazirmuienjasodiva r simPatitki neurouveitis - vidni Zivac je zahvaien Sto se ispol.ivacdcmom papile a i smanjenjem vida; moie poEetii kao papilitis Ilolest ima hroniEan tok sa periodima pobolj5an.iai pogor5anja.Ponekad iclesa meningealnimznacima. UzroEnik nije utvrden ali se smatra da postoji nekoliko,teorija: I prema neurogenojteoriji uzroinik prelazi sa povredenogoka putern ciliiarnih nenya i hi.jazme r inl'ektivnateorija ukazuje na ulogu bakterija, virusa ili rikeci.ia I teorija autoimunog porekla ukazuje na autoantigene(uvealno tkivo. uvealni pigment ili retinalni antigeni) Dg se postavlja na osnovu nalaza pertbrativne povrede na jeclnorn oku i znakova uveitisa na nepovredeuomoku izmedu 7-Zl daaa od povrede. Ledenje ' enukleacija oka ako je vizus neupotrebljiv; midrijatici, Iokrrlni kortikosteroidi, masivna primena kortikosteroida.

OPERACIJE NA NOZiV;N.CI Keratektomiie je parcijalno isecauje povr5nih slojeva strome roZrr.j:rc-e a njom se skida glava pterigijuma, limbalni tumori i sliEno.Nastali defekt spontanoepitelizira. Keratoplastika je transplantacija roZnjale. Okruglim noiem se iseca ok:'rrgli patolo5ki izmenjeni deo roinjale a defekt se zatvara identiinim delom zdraye roZnjale uzrr sa oka davaoca. Reakcija odbacivanjaje veoma retka. Perforatirne rane roiniaiese uSiva.iufinim koncima da.se postignenalc,tunieivica rane.

www.belimantil.info

i

!

BINOKULARNOGVIDA POREMNEAJT prvim godinama iivota' Ovi porenreiaji nastaju u periodu razvoja binokularnog vida, u je kada se skretanjejednog oka javi u prvoj godini, a odlazi se odnom lekaru tek posle Na.inepovol.inije jedno oko skreie, slika na treie godine.Uslov za nastanak ovih poremedajaje motorni poremeiaj- Kad na tom oku pada na jednu taEku koja je nazalno ili temporalno od makule- Umesto fuzionisanih likova prvi lik je dobijen od oka ko,ie dobi.iamodva odvo.jenalika. Pri normalnoj retinalno.ikorespodenci.ii, kod tiksira a drugi od tadke na skrenutom oku. Prema projekciji te taEke u prostoru, dobiiemo konvergentnogstrabizrnahomonimneduple slikelik skrenutog Neutralizaciiaje negativau mehanizam izbegavanjaduplih slika koji se sastoji u tome da makule i oka ne stiZe do CNSa. Na deviranom oku se stvara tzv. skotom neutralizacije izmedu javlja biv5em na ali simetriEan se odredeue taEke. Kad devirano oko fiksira, skotom na n.jemu i5lezava vodedemoku. Pri monookularnom gledanju nema skotoma' sa Anorntalna retinalna korespodenciia.- foyea skrenutog oka prestane da bude korespondirajuia "a". deli Ta tadka u senzornomsmislu foveom vodedegoka a tu ulogu umesto nje preuzima taEka sa retinu svoga oka na dye nejdnake pololine koje korespondiraju jednakim polovinamavodeieg oka' vodeieg oka' Iioyea deviranog oka postaje periferna tadka i sti[e korespodenci.iusa perifernom tatkom "laZna simultana percepcija". Ovo je senzorni poremedaj pri kom je nemoguia Tako je postignuta vid. prava simultaua percepcija,fuzija i stereoskopski je nemcrguinosti,razvojavidne o5trine na jeduom ili zbog nastao je koji poremedaj senzorni Ambtvapia oba oka.. Ovde podrazumeyamosniZenuoStrinu vida, koja se ne moZe popraviti korekcionim staklima javl.ia kod dece koja a da pri tome ne posto.ienikakve organskepromeee.Funkcionalnaambliopija se imaju srrabiz-am..Kadaodi razrokog deteta.naizmenidnoiiksiraju,.:tada je o5trina vida podjediraka na jedno oko postane oba oka, a skotom neutralizacijese javlja na jednom pa na drugom oku- Ako yodede,onda se fakultativni skotom na tom oku pretvara u obavezni skotom inhibicije. Jedan strogo -postaje sada ^monookularan. Inhibici.iu sprovodi .vodede'oko preko kore velikog binokularni fenomen mozga. Vidna o5trina strabiEnog oka ili ostaje na nivou na kom je bila ili dolazi do pada postojeie o S t r i n ev i d a .

KAUZONIA I OPEKOTII,IE OKA Zbog kaustiEnog dejstva koje mnoge hemijske supstance imaju na tkivo, o5tedenja koja izaziva.iu kiseline i baze se nazivaju kauzomama. Prema teiioi hemijske povrede se dele na tri stepena:. il gradus I - deskvamacija epitela roZnjale i veZn,iaiei hiperemi.ja veZnjaEe;o5teiena mesta se boje fluorescinom il gradus II - na veZnjali su ishemiEDezoue, na roZnjaii postoje erozije i ulceracije u vidu gubitka Baumaaoyernernbl:anei povrjnih slojeva strome; ishemiEnezone se revaskularizuju a defekti epitela oiiljno organizuju (leukoma) je I gradus III - na veZnja|i zone nekroze a roZnjaEaje neprovidna i bele boje; u predelima nekroze osetl.iivostsmanjena; lesto dolazi do perforacije ublaZiti bol antistetikumom; ukloniti ili r:rzbuZiti hemi.jsku materiju ispiranjem; spreEiti Leienje reakciju od strane duZice (atropin); pobolj5ati lokalni metabolizam vitaminom C i vazodilatatorom subkon.iuktivalno;spreiiti sekundarnu infekciju i smanjiti bol koji nastaje prilikom trenja dve ranjave povrSine;riblji zejtin ili Oleum Adevit; ne stavljati zavojtt! Po potrebi se w5i hirur5ka intervencija' Opekotine oka nastaju pod razliEitim okolnostima i razlilitim sredstvima-Postoji bol, epifora, fotofobi.ia je hiperemilna' i blefarospazam.Kod prvog stepetradolazi do zamuden.iaepitela roinjaie a veZnjala ir nir Kod drugog stepena posto.ji povr5na ulceracijir roTn.iuie i zumrrdenjedubljilt delovu strome

www.belimantil.info

veinjadi se nalaze zone ishemije. Kod treieg postoji potpuno zamuienje ro/ujaEe i vede ili manje zone ishemije veZnjaie. Lelenje - anesteziranje, i.spiranje fizioloikirn rastvorom; midri.iatici; vazodilataori i vitamin C: spredavanjesekundarneinfekcije antibioticima;provlaien,jestaklenogStapiia kroz fornikse

RATI.IE POVREDE OKA - OPEKOTINE Ove povrede nastaju dejstvom uiarenih Evrstih tela, vrelih telnosti, plamena, vrelih gasoya i radijacionih zradenja i bljeska svetlosti pri eksploziji. Opekotine oka ikapci, roZnja6a, veZnjala) su udruZene sa opekotinama lica i nastaju kontaktom sa vrelim telom. Prema teZini povrde postoje 3 stepena: f Kod prvog stePenadolazi do zamuienja epitela roZnjaEea veZnjala hiperemiEna. .ji: r Kod drugog stepena postoji povrsna ulceracija roZnjale i zamuien.je dubljih delova strome a na veinjaEi se nalaze zone ishemije. . I Kod treieg postoji potpuno zamuien.jeroZnjaEei veie ili man.iezone i.shernijeveinja6e. LeEen.ie' anesteziranje, ispiranje fiziolo5kim rastvorom; midri.iatici; vazodilataori i vitamjn C: spreEavan.je sekundarneinfekcije antibioticima;provlalenje staklenogitapiiu kroz fornikse

ilIEHANIETN RATNE POVRED: U ratnih uslovima mehanidke povrede su uzrokovane parEadima proj,:.iiila od eksplozivnog oruZja, pu5Eanimzrnorn ili hladnim oruijem. NlehaniEkepovrede mogu nastati i udarom vazdu5nog talasa pri eksplozijiavionskih bombi, granata, mina i nuklearnellombe. Blast povrede su izaztane vazdu3nimtalasompri eksploziji.TeZinu povrctJezavisi od jaEine eksplozije, sredine koja je prenosi, od udaljenostitela od izvora eksplozi.je. kao i orl poloZajatela. Udar vazuSnog talasa moZe uzrokovati povrede bulbusa koje mogu biti razliEitog inteziteta jto je uslovljeno udaljenosiupovredenogod centra eksplozije.Povredeima.iukarakter korrtuzionihpovreda praiene i su izlivom krvi u prednju kornoru, otrgnuiem korena cluZice ocl cili;lrrrog tela, subluksaci.jom ili ItrksacijonrsoEiva,krvarenjem u staklasto tero i u mrezn.ialu. LeEenje - mirovanje, pailjiv pregled, anargetici,kiseonik; binokurarni .iayoj, intraven.ski karcijum i vitamin C.

POVRBDEOKA BOJNIIWOTROV' IA. Na osnovu karakteristika toksilnih simptoma koje po.jedinibojni otrr;r'i prouzroku.iu delovanjem na organizam izvr5enaje podela na nadrailjivce.plikavce,op.iteotrove, psihoiremijskeotrove i zaguiljivce. Nadrailiivci (suzavci ili kijavci; CN,CS i DivI) za krade ili duZe yrenr. onesposobljavaju nezajtidene osobe- Prema Yremenu trajanja se dele na kratkotrajne i dugotra.jne.ir.oucentracijaotrova mora biti dovoljno velika iznad neprijateljskogcitja za jedan minut da bi ostvurii..rle.istvo.Pripadaju perifernim senzorimakoji stupa.iuu reakciju na mestu kontaminacijesa senzorninrrcceptorimau koZi i sluzokoZi. izazivajuii ueprijatne lokalne poremedajesa odgovarajudirnsub.iektivrrirrr smetujama (bol u oiima, oseda.ipuljenja u nosu i Zdrelu i dr.). Primenjuju se u rrbliku dima, 1.:':rhai telnosti.Karakteri5use brzom po.iaveslznakova trovan.iai brzim i5iezavan.ienr simptoma. Poretl i)romena na odima (peckan.je. ,t1

www.belimantil.info

t

bol, fotofobija, blefarospazam,bol u bulbusu) mogu izazvati i oplte simptome (glavobolja,vrtoglavica, povraianje, o5tedenjakoie, svrab, eritem i sl.). gaclen.je, Ptikavci (iperit, luizit) primaruo oiteiuju koiu, odi i sluzokoZu.Upotrebl.iavajuse u vidu telnosti, aerosolaiti pare. Uzrokuju najteZe ozlede oiiju od svih IlOt. Prve promene se javljaju posle 1 sata: epilbra, fotofobija, bl,:farospazam, konjuktivitis, etlem kapaka; oSteienje epitela roZnjaEe, ishemija veZn.iaEe a u roinjaEi nastaje nekroza i raspadanje tkiva. Na koZi se javlja eritem, plikovi, nekroza i ulceracije.Poslenekoliko Easovase javljaju i simptomi od strane RSa. pripadaju organofosfatnimjedin.ienjima (sarin, sontatin, tabun i V-otrovi). tYervni hoini otrovi KarakteriSu se brzim delovanjern i visokom toksiEno.idukoja prema5ujepoznate sintetiEke otrove. Upotrebljavajuse u parnom. aerosolnomi teEnomstan.iu.Bez mirisa su i ukusa. Prodiru kroz odedu u tednomi gasovitomstanju. Kad se upotrebeu obliku aerosola,glavni put ulaska je nepovredenakoZa i sluzokoie. Prodor kroz sluzokoiu oEiju je brz a kroz koiu ne5to sporije- Ne izazivaju zapaljive promene na mestima ulaska u organizam i ne uzrokuju nadraZa.jenervnih po[etaka. Klinidka slika zavi.siod prirode i koliEine otrova, individualnih reakcija, puteva prodora i dr. Putevi prodora otroYa mogu biti inhalacioni,perkutani i peroralni. U obliku pare, uzrokuje miozu koja je postojana zavisno od koncentracijeotrova, hiperemiju konjuktive, grE akomodacije,po.iavumakropsije i pad IOPa. Dolazi do bolova u Eeonompredelu, pogotovopri gtedan.iuna blizinu, zbog grEa cili.jarnogmi5ida.

POVRpDE UZROKOVANE NUKLEARI'{INI BONIBANIA Pri eksploziji nuklearne bombe nastaje oslobadanjeogromne koliiine toplotnih infracrvenih i vidl.iivih svetlosnihzraka, koje mogu uzrokovati oEnepovrede-Te povredese dele nl: I opekotine kapaka i.'prednjeg segmenta t povredemreZnjaEei sudovnjade Zbog interponiraqja optidkog sistema oka nastaje fokusiranje toplotnih infracrveuih i vidljivih "jaEina efekta zraEenja je u svetlosnih zraka nastalih pri eksploziji pa stoga za oko ne vaZi zakon da obrnutoj srazmeri sa kvadratom odstojanja". I pored refleksnog zatvaranja oEiju najvedi deo energije apsorbu,ju pigmentni epitel rnreZnjaie i sudovnjale. Apsorboyana energija moZe uzrokovati prolazuu zaslepljenostili te5ko oSteienje vida. Ono je posledica de.istvasvttlosti .pri ;Eemu nastaje razgradivanje rodopsina. TeIko o5teienje vida nastaje pretvaranjem apsorbovaueu toplotnu energiju pa pored koagulacionenekroze nastaje i lokalna eksplozijai mehani[ko razaranje mreZnjale i sudovnjade..{ko je pogodenai iuta mrlja, nastaje trajno teSkoo5teien.jevida (apsolutnicentralni skotom). Eksplozijanuklearne bombe je praiena i jonizujuiim zralenjem. OEne povrede prouzrokovanedirektnim dejstvom zradenjasu: epilacija,mukopurulentni konjuktivitis, keratitis, i'adijacionrr katarakta. Dejstvom U'v' zraka nastaje fotooftalmija koja uzrokuje . onesposobljavanjena 12-21b Le[enje - mere za za5titi oEiju su kolektivnei individualne.

KONTUZTJEBULBUSA Nastaju u igri udarom lopte, pri grudvanju snegom, u tuii pesuicom.kamenom. Zavisno od intenziteta povrede dolazi do razliEitih oStedenjana oinoj jabulici i njenim pomoinim delovima. Simptomi su razliEiti i zavise od patoanatomskihpromena. Tako moZemonadi: . na kapcima podlive i laceracije . u predelu vein.jalesubkon.juktivalnepodlive lokalizot'ilneu predelu bulhurne kon.juktive

www.belimantil.info

. . . . r . .

na roznjacl erozue na skleri rupturu u prednjoj komori krvn! podliv na duiici i zenici: traumatsku midrijazu, rupturu stinkteridnogdela riuiice ili iridodi.ializu subluksacijui luksaciju soEivasa pojavom sekundarnogglaukomaili iltaraktu u staklastom telu zamudeujasa pojavom hemoragi.ia na olnom dnu rupturu suCovnjaEe,retinalne hemoragi.;e,ablaci.iu retine ili edem makularnog podruEja LeEenje - niidrijatici ili rniorici; hirur5ka intervencija; rnirovan.ieoka i brrir:snika;binokularni zavo.j

KOLORNI VID. ERG Sposobnostraspoznavanja boja je rieophcdna za vr5enje cclredenihz:rnimanja. Svetlost predstavlja elektrcrnaguetske vibracije razliEitetalasne duZine (od 410-700*p). Noniralna svetlostje bezbojna ali ako prolazi kroz Njutnovu prizmu, ondq'se zraci prelamaju ka btrzi priz '-'i spektar.serazlaZegradeii spektar duginih boja. Ton tj. osedaj boje ne menja se za.jednosB i) :nrenom talasne duiine. Oko razlikuje oko 160 tonova duZ celog spektra. U raspoznavan.iuho.ja utt'tvuje retina, Pri normalnom stauju retine i optiEkih puteva moiemo uoditi svetlost,pokret, oblik il,rr.iu. Periferni delovi uodavaju svetlost i pok.rete a centralni sluZe za precizan vid, razlikovan.il oblika i boja. Sposobnost raspozanavanjaboja zavisi od toga da li je retina predhodno adaptir:rn:rirrrsvetlost- fotopno stanje ili pak na ntrak - skotopno stanje. Prema na.jprihvatljivijoj teoriji postoje 3 osnovneboje: crventr,zelenai ;rv8. U Eepidimabi postojale materije koje su osetljive ili za crvenu, ili za zelenu ili za plavu bu.ju,. .ko su sve tri lbtohromatske materije nadraZenedobija se utisak bele boje. .Iedna normalna osoba r:rr.likujesve 3 osnovnebo.je trihromat. AIio razlikuje dve boje - dihromat a po nemogudnosti rr,.\i)ozDAvanjetreie troje moZe postojati protanopija {:ra crvenu), deuteranopija(za zelenu)ili tritunopi.jr,izu plavu). ERG - registrovanie akcionih potenciiala retine - elektroretinogrirl: :r informi-ie o bioelektriEnoj sposobnosiineuroepitelnih ielija retine. U stanju mirovanja t.j" nrruk:' :rema aktiynosti. Ali kad se naciraii fleSom stvaraju se potencijali. Oni se pojalavaju po.sehnirnrr' :ujima koji sadrZe pozitivnu elektrodu (na roZnja[i), uegaiivnu elektrodu (na slepoolni predet-r),el '..tronskog fle5a (na 3050 ili 100cm), pojadivala i moniiora za prikaz potencijala.BIiG registruje r: :r.'\'omredu aktivnost Stapiia. Kod patolo5kihstanja u makuli gde su uni5teni depiii, ERG .je skuro :, "irrala!. Ako se kao nadraZaj upotrebi crveBasvetlost,ne dobija se ERG. Normalna EI{G krivul.iupoi.. rr.ienegativan a zubac, zatim 'r.: drugi pozitivan 6 zubac i tele negativanzubac D. Pozitivan b zulrrrctrkr na aktivnost svih Stapiia a negativan talas je rezultat kontrakcije kapaka ili pupile. Kod rrornruln,,-i'.RQ amplituda +b iznosi od 150 - 250 mikrovolti. ERG ima znalaja u ranoj Dg retinupati.ie .:mentoze ili tapetoretinalne degeneracijeretine.

TERAPUSKI POSTUPCIU OFTAL}IT CGUI Stevlianie kapliica se vr5i u konjuktivalnu kesicu sa cil.jem du dclu.ju ko.ji.je zahvatio konjuktivu ili da se resorbuju i dodu u predn.jukonrr d o v o d e d id o p r o l i r e n . j a z e n i c e i l i d o s u i e n . j ap u p i l e . ' l ' r e b u o h r : r t i t i

www.belimantil.info

'cktno na zapaljenski proces gde deluju na mi5iie duiice ,.iu na drianje pipete i nu

imobilizaciju kapaka. U konjuktivalni sakus ue moZe stati vi5e od 7-2 kapljice teEnosti.Imobilizacija kapaka se 'r5i na sleCeii naEin: izmeclukaiiprsta ipalca leve ruke drZinro vatu, koju naslobimo na donji kapak, pri Eemu kapak povuiemo nadole; na gornji kapak se stavlja srednji prst leve ruke i povuEenagore; bolesnik gleda navi5e; pipetu pribliiavamo na oko lcm ka donjem forniksu i lakim pritiskom palca i kaiiprsta ukapamo 1-2 kapi. Bolesnik drii oEi zatv'orenenekoliko sekundi.Kod osoba koje ima.iu jak blefarospazamupotrebljavamo Demarove ekatere. Stavlianie masti se vr5i sa staklenim itapiiima ili malim tubicema. Ne treba stavljati vede kolidine masti jer vi5ak izaele preko ivice kapaka- Dovoljno je staviti rna.stiveliEine zrna pSenice.Izvr5i se otvaranje i imobilizacija kapaka a bolesnik pri tom gleda naviSe tako da se ukazuje donji fornik.s. Vrh Stapiia se stavi u donji forniks i lako zatvore kapci. Stapii se lagano izvude u horizontalnom i lateralnom pravcu. U sluEaju tuba, posle otvaranja i imobilizacije kapaka, vrh tube se stavi u donji forniks i lakim pritiskorn se istisne mast duZ donjeg forniksa. U hladno vreme mast se malo zagreje kako bi dobila konzistencijupodesuuza stavljanjeu subkon.juktivalnisakus. Suokoniuktivalne iniekciie sluie za postizanje rnaksimalne koncentracije u blizini zapaljenskogprocesa u oku. Potrebno je prethodno izvr5iti, anesteziju veZn,jadeukapavanjenr l-2 kapi anestetikuma u razrnaku oei po tri rd'uuta. Kod kristaliog penicilina ili askorbita treba'dopuniti i ubrizgavan.iem051,0ccm 05-l .qonovokaina.SaEekati5 min. Injekcije se daju u predelu konjuktive bulbusa ili forniksaKad se telnost ubrizga, vidi se odizanjebeonjaie i neka vrsta bedernakoji opkoljava roZnjadu. tllonookularni i binokularni zavoii - zavoji ne treba stavl.iati kocl konjuktivitisa niti sveZih hemiiskih povreda.Nlonookularnise stavlja da se izvr5i imobilizaci.jakapaka ili redi zaltite od svetlosti,takoclei 'kod llceroz.uih -promena .na roZnjadi. Stavlja se i u sluiaje\dma lugoflalmusa (pri spar:anju). Binokularni zavoj se stavlja radi imobilizacije kapaka i bulbusa. Pri stavljanju zavoja se driimo pravila da podetak i zavr5etak zavoja budu u vidu cirkularnih namota.jaoko dela, dok glavni deo 'prelazi..,prelio.jednog ili -sba oka. *Kod:mono -zavoja rpr.at:ac--kr:etanja stave se 1-2 cirliularna ie: narnotaja oko Eela, zatim ide preko potil.ika,ispod aurikule, preko obraza i preko oka, na suprotni Eeoni, slepooEni i parijetalni deo pa preko potil.ika ponovo obilazi i.sti put u nekoliko mahova. Btnokularni zavoj se prvo 'previje preko oka ,ko.ieje otrolelo po principu nrouo zavoja, a zatim se zavo.j produZi na drugu stranu i na kraju se opet zavr5i oko tela sa nekoliko cirkularnih namotaja. U izvesnim sluEajevimadajemo tzv. kompre.sivnezavoje ko.ji su neStojate stegnuti a primenjuju se u sluia,ievirna.kada po.ttoji opasnost od perlbracije rcZn.jale.Posle operaci,iekatarakte stavljamo zavoj sa "ikoljkom" u prvih oekoliko postoperativnih dana. Kocl bolesnikaoperisanihposle ablacije retine posle uklao.janjabinokularnog zavoja dajemo tamne naolari sa stenopi.jskirn otvurom.

www.belimantil.info