OECD principi

FAKULTET ZA PRIVREDNI RAZVOJ Menadžment

SEMINARSKI RAD Predmet: OSNOVI MENADŽMENTA Tema: OECD PRINCIPI UPRAVLJANJA

KORPORACIJAMA

Ime i prezime profesora:

Ime i prezime studenta:

Doc. dr Slobodan Župljanin

Broj indeksa:

Banja Luka (jun, 2011.)

SADRŽAJ

1.UVOD ........................................................................................................

3

2.OECD PRINCIPI KORPORATIVNOG UPRAVLJANJA..................................... 5 2.1. Istorijat OECD principa ..........................................................................................................

5

2.2. Obezbjeđenje osnove za efikasan okvir korporativnog upravljanja ......................................

9

2.3. Prava akcionara i ključne funkcije vlasništva .........................................................................

9

2.4. Ravnopravno tretiranje akcionara .........................................................................................

11

2.5. Uloga zainteresovanih strana u upravljanju korporacijama ..................................................

12

2.6. Objavljivanje informacija i transparentnost ...........................................................................

13

2.7. Odgovornost odbora .............................................................................................................

14

3. ZAKLJUČAK ……………………………………………………………………………….………… 16 4. LITERATURA ………………….……………………………………..………………………….…. 18

2

1. UVOD

Preduzeda predstavljaju otvorene, dinamične ekonomske sisteme koji kroz svoje poslovanje, rast i razvoj obavljaju ekonomske (biznis) aktivnosti, koje čine nacionalnu odnosno svjetsku ekonomiju. Pored širokog spektra ekonomskih funkcija, preduzeda imaju i vrlo značajne neekonomske funkcije.Ona su bitan faktor ekološke ravnoteže, jer se efekti njihovog funkcionisanja, rasta i razvoja direktno odražavaju na prirodni sistem cijele planete. Kao organizacioni pojavni oblik, preduzede je vještačka tvorevina nastala kao rezultat organizacionih aktivnosti ljudi. Nastala su kao rezultat određenih dejstava ekonomskih zakonitosti i čovjekovog stvaralaštva u svim domenima razvoja civilizacije, a od njihovog rasta i razvoja zavisi tempo privrednog i društvenog razvoja svake zemlje ali i svjetske privrede u cjelini. Moderna korporacija, kao organizacioni oblik preduzeda, je najvažnija inovacija prošlog vijeka. Bila je krucijalni podsticaj ubrzanju ekonomskog rasta, uticala na efikasnu alokaciju resursa, doprinjela stvaranju novih tehnologija, proizvoda i usluga i povedanju produktivnosti. Moderna korporacija je termin koji se odnosi na oblik preduzeda u kojem vlasnici nisu odgovorni za obaveze koje preduzeda stvaraju, u kojim dolazi do odvajanja funkcije vlasništva od funkcije upravljanja resursima preduzeda. Osnovni zahtjev koji se postavlja modernoj korporaciji je stvaranje bogatstva za vlasnike i ostale interesne grupe na odgovoran način. Kako bi ispunila svoju ekonomsku svrhu korporacija mora da uskladi raznovrsne interese. Biti etičan, odgovoran i profitabilan, imperativ je za korporaciju našeg doba. Uspješne korporacije zahtjevaju vrhunsko korporativno upravljanje koje vodi napretku. Dobra praksa korporativnog upravljanja de prosperirati na tržištima, pribaviti dodatni kapital, ostvariti konkurentnu prednost i opstati u svijetu vedih izazova i promjenjivoj okolini, privudi strana ulaganja i doprinjeti privrednom razvoju. Dakle korporativno upravljanje kako u teoriji, tako i u praksi vezano je uglavnom za kompanije u kojima je upravljanje jasno i nedvosmisleno odvojeno od vlasništva, prema definiciji OECD-a ( Organisation of Economic Cooperation and Development). Sam termin i diskusija o korporativnom upravljanju pojavili su se devedesetih godina i odnosili su se na "sistem kojim se upravlja kompanijom". Jedna švajcarska poslovna škola, termin je definisala kao: "korporativna aktivnost koja se bavi pitanjima: kome i zašto bi kompanije trebale odgovarati". 1 1

http://www.seminarski-rad.co.rs/citaonica/24-doktorske-disertacije/311-problemi-zazivljavanja-korporativnog-upravljanja-u-privredama-u-tranziciji.html

3

Pitanje je nastalo zbog toga što je uočeno da su kompanije bile previše vođene u interesu menadžera ili njihovih kontrolišudih akcionara dok su ostali akcionari i nosioci interesa bili potisnuti.Može se redi da korporativno upravljanje sadrži dvije ključne rijedi: odgovornost i transparentnost, kojima se, od nedavno pridružuju još dvije rijedi - moral i etika, posebno nakon velikih berzanskih skandala koje potresaju amjerički korporacijski svijet. Diskusija oko termina je očito jako važna za zemlje u kojima je sam pojam odgovornosti vrlo rastegljiv, a treba se odvijati na dva nivo same korporacijske prakse i kulture, ali i zakonskog okvira za izgradnju takvog korporativnog upravljanja, koje de uključiti spomenute vrijednosti. Fokus je dakle, na odnosu uprave svih akcionara i onih koji imaju legitimne interese u preduzedu. Koliko je važano uspostavljanje transparentnosti kad je u pitanju korporativno upravljanje vidi se i iz toga, što su potencijalni kupci akcija ponekad spremni platiti za akcije i do 15 odsto više od njihove nominalne cijene, ukoliko se uvjere u kvalitet upravljanja. U tom pogledu pred zemljama regiona je još dalek put jer u ovim se zemljama, posebno mali i drugi ulagači, još suočavaju s velikim problemima kada trebaju zaštiti svoje interese, bilo kroz mehanizme samog preduzeda ili kroz pravosuđe. 2 Na osnovu člana 1. Konvencije, potpisane u Parizu 14. decembra, 1960.g., a koja je stupila na snagu 30. septembra, 1961.g., Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) promoviše politiku predviđenu: - da se postigne najvedi održivi ekonomski rast i zaposlenost, kao i povedanje životnog standarda u zemljama članicama, uz održavanje finansijske stabilnosti, te da se na taj način doprinese razvoju svjetske ekonomije; - da u procesu ekonomskog razvoja doprinese zdravoj ekonomskoj ekspanziji u zemljama članicama kao i u zemljama koje nisu članice; - da doprinese ekspanziji svjetske trgovine na multilateralnoj, nediskriminatornoj osnovi u skladu sa međunarodnim obavezama. Prvobitne zemlje članice OECD su Austrija, Belgija, Kanada, Danska,Francuska, Njemačka, Grčka, Island, Irska, Italija, Luksemburg, Holandija,Norveška, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska, Turska, Velika Britanija i Sjedinjene Amjeričke Države. Sledede zemlje su naknadno postale članice pristupanjem na dan koji je ovdje naveden: Japan (28. april, 1964), Finska (28. januar, 1969), Australija (7. juni, 1971), Novi Zeland (29. maj, 1973), Meksiko (18.maj, 1994), Češka Republika (21. decembar, 1995), Mađarska (7. maj, 1996), Poljska (22.novembar, 1996), Koreja (12. decembar, 1996) i Republika Slovačka (14.decembar,2000).3

2 3

http://www.seminarski-rad.co.rs/citaonica/24-doktorske-disertacije/311-problemi-zazivljavanja-korporativnog-upravljanja-u-privredama-u-tranziciji.html

http://www.oecd.org/dataoecd/58/58/34625094.pdf

4

2. OECD PRINCIPI KORPORATIVNOG UPRAVLJANJA

2.1. Istorijat OECD principa

OECD Principi korporativnog upravljanja su prvobitno nastali kao odgovor na poziv upuden sa sastanka Vijeda OECD na ministarskom nivou, održanog 27.-28.aprila, 1998.g., da se zajedno sa nacionalnim vladama, drugim relevantnim međunarodnim organizacijama i privatnim sektorom, izradi skup standarda i smijernica za korporativno upravljanje. Pošto su Principi usaglašeni 1999.g, oni su postali osnova za inicijative vezane za korporativno upravljanje kako u zemljama OECD-a tako i u zemljama van njega. Osim toga, Forum za finansijsku stabilnost ih je usvojio kao jedan od dvanaest ključnih standarda za valjane finansijske sisteme. Prema tome, oni čine osnovu zajedničkog upravljanja koje je sastavni dio izvještaja Svjetske banke/MMF o poštovanju standarda i propisa (ROSC). Sastanak Vijeda OECD-a na ministarskom nivou 2002.g. se saglasio da se izvrši pregled razvoja u zemljama OECD-a i da se Principi ocijene u svjetlu razvoja korporativnog upravljanja. Ovaj zadatak je dodjeljen Koordinacionoj grupi OECD-a za korporativno upravljanje koju čine predstavnici zemalja OECD-a. Pored toga, Svjetska banka, Banka za međunarodna poravnanja (BIS) i Međunarodni monetarni fond (MMF) su bili posmatrači Grupe. U cilju procjene, Koordinaciona grupa je takođe pozvala Forum za finansijsku stabilnost, Bazelski komitet i Međunarodnu organizaciju komisija za hartije od vrijednosti (IOSCO) kao ad hoc posmatrače. U svojoj reviziji Principa, Koordinaciona grupa je preduzela opsežne konsultacije i pripreme uz pomod članova Pregleda razvoja u zemljama OECD-a. Konsultacije su uključivale stručnjake iz velikog broja zemalja koje su učestvovale na okruglim stolovima o regionalnom korporativnom upravljanju koje OECD organizuje u Rusiji, Aziji, Jugoistočnoj Evropi, Latinskoj Amjerici i Evroaziji, uz podršku Foruma o globalnom korporativnom upravljanju i drugih, kao i u saradnji sa Svjetskom bankom i drugim zemljama koje nisu članice OECD-a. Osim toga, Koordinaciona grupa je konsultovala širok dijapazon zainteresovanih strana kao što su poslovni sektor, investitori, profesionalne grupe na nacionalnom i međunarodnom nivou, sindikati, organizacije građanskog društva i tijela za utvrđivanje međunarodnih standarda. Nacrt Principa je postavljen na internet stranici OECD-a radi javne rasprave, što je rezultiralo u velikom broju odgovora. Isti su javno objavljeni na OECD internet stranici. 4

4

http://www.oecd.org/dataoecd/58/58/34625094.pdf

5

Na osnovu diskusija u Koordinacionoj grupi, Pregleda i primjedbi dobijenih tokom obimnih konsultacija, zaključeno je da je potrebna revizija Principa iz 1999. da bi se u obzir uzeli novi događaji i poslovi. Dogovoreno je da se revizija odvija u cilju održanja pristupa koji se bazira na neobavezujudim principima, koji priznaje potrebu da se sprovođenje prilagodi promenljivim pravnim, ekonomskim i kulturnim uslovima. Na taj način se revidirani Principi, sadržani u ovom dokumentu, oslanjaju na široko iskustvo ne samo unutar OECD regiona ved i u zemljama koje su van OECD-a. Svrha Principa je da pomognu vladama zemalja članica OECD-a i zemalja koje nisu članice OECD-a u njihovim naporima da procjene i poboljšaju pravni, institucionalni i regulatorni okvir za korporativno upravljanje u njihovim zemljama, da obezbjede smijernice i predloge za berze, investitore, korporacije i druge učesnike u procesu razvoja dobrog korporativnog upravljanja. Principi se fokusiraju kako na finansijske tako i na nefinansijske kompanije čije akcije su ponuđene na tržištu. Međutim, u mjeri u kojoj se smatraju primjenljivim, oni takođe mogu predstavljati korisno sredstvo poboljšanja korporativnog upravljanja u kompanijama čije akcije nisu ponuđene na tržištu, na primjer, za preduzeda u privatnom ili državnom vlasništvu. Principi predstavljaju opštu osnovu koju zemlje članice OECD smatraju bitnom za razvoj dobre prakse upravljanja. Predviđeni su da budu koncizni, razumljivi i dostupni međunarodnoj zajednici. Nisu predviđeni kao zamjena za inicijative vladinog, poluvladinog ili privatnog sektora na izradi detaljnije "najbolje prakse" u korporativnom upravljanju. Sve više, OECD i vlade njegovih članica prepoznaju sinergiju između makroekonomske i strukturne politike u postizanju osnovnih ciljeva politike. Korporativno upravljanje predstavlja ključni element u poboljšanju ekonomske efikasnosti i rasta, kao i u povedanju povjerenja investitora. Korporativno upravljanje obuhvata skup odnosa između uprave kompanije, njenog upravnog odbora, njenih akcionara i drugih zainteresovanih strana. Korporativno upravljanje takođe obezbeđuje strukturu putem koje se određuju ciljevi kompanije, kao i sredstva postizanja tih ciljeva i pradenje rezultata. Dobro korporativno upravljanje treba da osigura odgovarajude podsticaje odboru i rukovodstvu u ostvarenju onih ciljeva koji su u interesu kompanije i njenih akcionara, kao i da olakša efikasno pradenje. Prisustvo efikasnog sistema korporativnog upravljanja unutar pojedinačne kompanije i ekonomije kao cjeline, pomaže da se dostigne stepen poverenja potreban za pravilno funkcionisanje tržišne ekonomije. Kao rezultat toga imamo niže troškove kapitala, firme se podstiču da efikasnije koriste resurse, pa se time potpomaže i rast. Korporativno upravljanje je samo dio šireg ekonomskog konteksta u kojem posluju firme, a koji obuhvata, na primjer, makroekonomsku politiku i stepen konkurencije na tržištu proizvoda i faktora. Okvir korporativnog upravljanja takođe zavisi od zakonskog, regulatornog i institucionalnog okruženja. 5

5

http://www.oecd.org/dataoecd/58/58/34625094.pdf

6

Pored toga, faktori, poput poslovne etike i zajedničke svijesti o interesima životne sredine i društvenim interesima zajednica u kojima kompanija posluje, takođe mogu da imaju uticaja na njenu reputaciju i dugoročni uspjeh. Mada mnoštvo faktora utiče na proces upravljanja i odlučivanja u firmama, i od značaja su za njihov dugoročni uspjeh, Principi se usredsređuju na probleme upravljanja proistekle usljed razdvajanja vlasništva i kontrole. Međutim, to nije jednostavno pitanje odnosa između akcionara i rukovodstva, mada je to zaista centralni element. Kod izvjesnih jurisdikcija, pitanja upravljanja takođe proizilaze iz ovlašdenja određenih akcionara koji imaju kontrolni paket nad manjinskim akcionarima. U drugim zemljama, zaposleni imaju značajna zakonska prava bez obzira na njihovo pravo vlasništva. Principi, prema tome, mogu biti komplementarni širem pristupu primene pravila koja pojedinca ili grupu onemogudavaju da dobiju prevelika ovlašdenja. Neka druga pitanja, relevantna za proces odlučivanja u kompanijama, kao što su životna sredina, pitanja borbe protiv korupcije ili etička pitanja, su uzeta u obzir, ali se njima konkretnije bavi više drugih akata OECD-a (uključujudi Smijernice za multinacionalna preduzeda i Konvenciju o borbi protiv mita stranih javnih zvaničnika u međunarodnim transakcijama), kao i akti drugih međunarodnih organizacija. Na korporativno upravljanje utiče odnos između učesnika u sistemu upravljanja. Akcionari koji imaju vedinski interes, a koji mogu biti pojedinci, porodice, blokovski savezi ili druge korporacije koje djeluju preko holding kompanije ili uzajamnog držanja akcija, mogu znatno da utiču na ponašanje kompanije. Kao vlasnici akcija, institucionalni investitori sve više zahtjevaju pravo na učestvovanje u korporativnom upravljanju na nekim tržištima. Pojedinačni akcionari obično ne zahtjevaju da ostvare svoja prava upravljanja, ali mogu biti veoma zainteresovani da dobiju fer tretman od akcionara sa vedinskim interesom i menadžmenta. Povjerioci igraju važnu ulogu u izvjesnom broju sistema upravljanja i mogu poslužiti kao spoljni kontrolori rezultata kompanije. Zaposleni i druge zainteresovane strane igraju važnu ulogu svojim doprinosom dugoročnom uspjehu i rezultatima preduzeda, dok vlade utvrđuju sveukupni institucionalni i zakonski okvir za korporativno upravljanje. Uloga svakog od ovih učesnika i njihovo međusobno djelovanje dosta variraju kako među zemljama OECD-a tako i u zemljama van OECD-a. Ovi odnosi podliježu dijelom zakonima i propisima, a dijelom dobrovoljnom prilagođavanju i, što je i najznačajnije, tržišnim zakonitostima. Stepen do kojeg se korporacije pridržavaju osnovnih principa dobrog korporativnog upravljanja je sve značajniji faktor za odluke o investiranju. Od posebne je važnosti odnos između prakse korporativnog upravljanja i sve vedeg internacionalnog karaktera investicija. Međunarodni tokovi kapitala omogudavaju kompanijama pristup finansiranju od mnogo vedeg broja investitora. Ukoliko zemlje žele u punoj mjeri da iskoriste globalna tržišta kapitala i ako žele da privuku dugoročni "strpljivi" kapital, 6

6

http://www.oecd.org/dataoecd/58/58/34625094.pdf

7

uređenje korporativnog upravljanja treba da bude uvjerljivo, dobro razumljivo u drugim zemljama i mora da poštuje međunarodno priznate principe. Čak i ako se kompanije ne oslanjaju prvenstveno na strane izvore kapitala, poštovanje dobre prakse korporativnog upravljanja de pomodi povedanju povjerenja domadih investitora, smanjenju troška kapitala, podršci dobrom funkcionisanju finansijskog tržišta i na kraju dovesti do stabilnijih izvora finansiranja. Ne postoji jedinstven model dobrog korporativnog upravljanja. Međutim, tokom rada u zemljama OECD-a i zemljama koje nisu članice OECD-a, kao i unutar Organizacije, uočeni su neki zajednički elementi koji čine osnovu dobrog korporativnog upravljanja. Principi su nadgradnja nad ovim zajedničkim elementima i formulisani su tako da obuhvataju različite postojede modele. Na primjer, oni ne zagovaraju ni jednu određenu strukturu odbora, te termin "odbor", koji se koristi u ovom dokumentu, ima značenje koje podrazumeva različite nacionalne modele strukture odbora koji postoje u zemljama članicama OECD-a i u onima koje nisu članice OECD-a. U tipičnom "dvostepenom" sistemu, koji postoji u nekim zemljama, termin "odbor", kako se koristi u Principima, se odnosi na "nadzorni odbor", dok se naziv "ključni rukovodioci" odnosi na "upravni odbor". U sistemima u kojima jedinstveni odbor nadzire odbor unutrašnjih revizora, principi primjenljivi na odbor su takođe, mutatis mutandis, primjenljivi. Termini "korporacija" i "kompanija" se naizmjenično koriste u tekstu. Principi su neobavezujudi i nije im cilj da daju detaljna uputstva za nacionalno zakonodavstvo. Njima se pokušavaju identifikovati ciljevi i predložiti razna sredstva za njihovo postizanje. Njihov cilj je da služe kao referentna tačka. Mogu ih koristiti kreatori politike pri preispitivanju i razvijanju zakonskih i regulatornih okvira za korporativno upravljanje koji odražavaju njihove vlastite ekonomske, društvene, pravne i kulturne okolnosti, kao i učesnici na tržištu pri razvoju vlastite prakse. Principi su po prirodi evolutivni i treba ih posmatrati u svjetlu značajnih promjena okolnosti. Da bi ostale konkurentne u svijetu koji se mijenja, kompanije moraju unositi novine u praksu svog korporativnog upravljanja i prilagoditi je tako da zadovolje nove zahtjeve i iskoriste nove mogudnosti. Slično tome, vlade imaju veliku odgovornost za oblikovanje djelotvornog regulatornog okvira koji pruža dovoljnu fleksibilnost da omogudi efikasno funkcionisanje tržišta i odgovori na očekivanja akcionara i drugih zainteresovanih strana. Od vlada i učesnika na tržištu zavisi odluka o načinu primjene ovih Principa u razradi njihovog okvira za korporativno upravljanje, uzimajudi u obzir troškove i koristi regulisanja.7

7

http://www.oecd.org/dataoecd/58/58/34625094.pdf

8

2.2. Obezbjeđenje osnove za efikasan okvir korporativnog upravljanja Okvir korporativnog upravljanja treba da promoviše transparentno i efikasno tržište, da bude u skladu sa vladavinom prava i da jasno artikuliše podjelu odgovornosti među različitim nadzornim i regulatornim organima i organima za sprovođenje zakona. A. Okvir korporativnog upravljanja treba da se razvije uzimajudi u obzir njegov uticaj na cjelokupne ekonomske rezultate, integritet tržišta i podsticaje koje stvara za učesnike na tržištu, kao i na unapređenje transparentnog i efikasnog tržišta. B. Pravni i regulatorni zahtjevi koji utiču na praksu korporativnog upravljanja u jurisdikciji treba da budu u skladu sa vladavinom prava, transparentni i sprovodivi. C. Podjela odgovornosti između različitih državnih organa u jurisdikciji treba da se jasno artikuliše i da obezbjedi da se poštuje javni interes. D. Nadzorni, regulatorni organi i organi za sprovođenje zakona treba da imaju ovlašdenje, integritet i sredstva za ispunjenje svojih obaveza na profesionalan i objektivan način. Osim toga, njihove odluke treba da budu pravovremene, transparentne i detaljno obrazložene. 8

2.3. Prava akcionara i ključne funkcije vlasništva Okvir korporativnog upravljanja treba da zaštiti i olakša ostvarenje prava akcionara. A. Osnovna prava akcionara treba da obuhvate pravo na: 1. Sigurne metode registracije vlasništva; 2. Prenos akcija; 3. Pravovremeno i redovno dobijanje relevantnih informacija o kompaniji; 4. Učešde i glasanje na generalnoj skupštini akcionara; 5. Izbor i zamjenu članova odbora; 6. Udio u dobiti kompanije. B. Akcionari treba da imaju pravo da učestvuju u odlučivanju i budu dovoljno informisani o odlukama koje se odnose na temeljne korporativne promjene, kao što su: 9

8

http://www.oecd.org/dataoecd/58/58/34625094.pdf

9

Lončarevid, R.:Menadžment, Ekonomski fakultet, Banja Luka (2005) str. 39

9

1. Izmjene statuta ili osnivačkog akta ili sličnog regulatornog dokumenta kompanije; 2. Odobrenje dodatnih akcija; 3. Vanredne transakcije, uključujudi prenos svih ili gotovo svih sredstava tako da to zapravo za rezultat ima prodaju kompanije. C. Akcionari treba da imaju mogudnost da efektivno učestvuju i glasaju na generalnoj skupštini akcionara i treba da budu informisani o pravilima, uključujudi i proceduru glasanja, koja regulišu održavanje generalne skupštine: 1. Akcionarima treba dostaviti potpune i blagovremene informacije o datumu, mjestu i dnevnom redu generalne skupštine, kao i potpune i blagovremene informacije o pitanjima o kojima de se odlučivati na skupštini. 2. Akcionarima treba pružiti mogudnost da postavljaju pitanja odboru, uključujudi i pitanja koja se odnose na godišnju eksternu reviziju, da stavljaju pojedina pitanja na dnevni red generalne skupštine i da predlažu odluke, u okviru razumnih ograničenja. 3. Treba olakšati djelotvorno učešde akcionara u donošenju bitnih odluka iz sfere korporativnog upravljanja, kao što su predlaganje i izbor članova odbora. Treba omoguditi akcionarima da iznesu svoja stanovišta o politici naknade za članove odbora i ključne rukovodioce. Komponenta naknade za članove odbora i zaposlene u vidu akcija treba da podleže odobrenju od strane akcionara. 4. Akcionarima treba omoguditi da glasaju lično ili u odsustvu, a glasovi dati lično ili u odsustvu treba da imaju jednako dejstvo. D. Struktura kapitala i aranžmani koji omogudavaju pojedinim akcionarima da steknu stepen kontrole nesrazmjeran njihovom učešdu u kapitalu, treba da budu objelodanjeni. E. Tržištu korporativne kontrole treba omoguditi da funkcioniše na efikasan i transparentan način. 1. Pravila i procedure, koji regulišu sticanje korporativne kontrole na tržištu kapitala, i vanredne transakcije poput integracije i prodaje značajnih delova korporativne imovine, treba da budu jasno artikulisani i objelodanjeni tako da investitori razumiju svoja prava i pravnu zaštitu. Transakcije treba da budu obavljene po jasnim cijenama i pod pravičnim uslovima koji štite prava svih akcionara u skladu sa njihovom klasom. 2. Sredstva protiv preuzimanja kompanije ne treba da se koriste radi zaštite menadžmenta i odbora od odgovornosti.10

10

Lončarevid, R.:Menadžment, Ekonomski fakultet, Banja Luka (2005) str. 40

10

F. Treba omoguditi ostvarenje prava na vlasništvo svim akcionarima, uključujudi i institucionalne investitore. 1. Institucionalni investitori koji djeluju u fiducijarnom svojstvu treba da objelodane svoju sveukupnu politiku korporativnog upravljanja i glasanja vezano za svoje investicije, uključujudi i procedure za odlučivanje o korišdenju svojih prava glasa. 2. Institucionalni investitori koji djeluju u fiducijarnom svojstvu treba da objelodane kako regulišu materijalne sukobe interesa koji mogu uticati na ostvarenje ključnih vlasničkih prava vezanih za njihove investicije. G. Treba omoguditi akcionarima, uključujudi i institucionalne akcionare, da se između sebe konsultuju o pitanjima u vezi sa njihovim osnovnim pravima kao akcionara na način definisan Principima, uz izuzetke kojima se sprečava zloupotreba.

2.4. Ravnopravno tretiranje akcionara Okvir korporativnog upravljanja treba da obezbjedi ravnopravan tretman svih akcionara, uključujudi i manjinske i strane akcionare. Svi akcionari treba da imaju mogudnost da obezbjede efikasnu pravnu zaštitu u slučaju povrede njihovih prava. A. Svi akcionari iste klase treba da imaju jednak tretman. 1. U okviru svake serije ili klase, sve akcije treba da nose ista prava. Svim investitorima treba omoguditi da dobiju informacije o pravima vezanim uz sve serije i klase akcija prije kupovine. Sve izmjene u pogledu prava glasa treba da podliježu odobrenju od strane onih klasa akcija na koje se to negativno odražava. 2. Manjinske akcionare treba zaštititi od zloupotreba od strane ili u interesu akcionara koji imaju vedinu akcija i djeluju direktno ili indirektno, a takođe im treba obezbjediti efikasnu pravnu zaštitu. 3. Glasanje od strane depozitara ili zastupnika treba da se vrši na način dogovoren sa stvarnim vlasnikom akcija. 4. Treba eliminisati prepreke za prekogranično glasanje. 5. Postupci i procedure za generalnu skupštinu treba da omogude ravnopravan tretman svih akcionara. Procedure kompanije ne treba da učine glasanje nepotrebno teškim ili skupim. B. Treba zabraniti nedozvoljeno trgovanje akcijama na osnovu povjerljivih informacija i zloupotrebu u vidu poslovanja sa samim sobom. 11

11

Lončarevid, R.:Menadžment, Ekonomski fakultet, Banja Luka (2005) str. 40

11

C. Od članova odbora i ključnih rukovodilaca treba zahtjevati da objelodane odboru da li oni, direktno, indirektno ili u ime tredih lica, imaju materijalnih interesa u bilo kojoj transakciji ili stvari koja je od direktnog uticaja na kompaniju.

2.5. Uloga zainteresovanih strana u upravljanju korporacijama Okvir korporativnog upravljanja treba da priznaje prava zainteresovanih strana utvrđena zakonom ili zajedničkim sporazumima i da podstiče aktivnu saradnju između kompanija i zainteresovanih strana u stvaranju bogatstva, radnih mijesta i održivosti finansijski zdravih preduzeda. A. Treba poštovati prava zainteresovanih strana utvrđena zakonom ili zajedničkim sporazumima. B. Kada su prava zainteresovanih strana zaštidena zakonom, zainteresovane strane bi trebalo da imaju mogudnost da obezbjede efikasnu pravnu zaštitu u slučaju povrede njihovih prava. C. Treba dozvoliti razvoj mehanizama za učešde zaposlenih kojima se poboljšavaju rezultati. D. Tamo gdje zainteresovane strane učestvuju u procesu korporativnog upravljanja, iste moraju imati pravovremen i redovan pristup relevantnim, potrebnim i pouzdanim informacijama.12 E. Treba omoguditi zainteresovanim stranama, uključujudi pojedinačne službenike i njihova predstavnička tijela, da odboru slobodno saopšte svoje mišljenje o nelegalnoj i neetičkoj praksi, a da zbog toga njihova prava ne budu ugrožena. F. Okvir korporativnog upravljanja bi trebalo dopuniti djelotvornim, efikasnim okvirom za slučaj stečaja, kao i efikasnim ostvarivenjem prava povjerilaca. 13

12

13

Lončarevid, R.:Menadžment, Ekonomski fakultet, Banja Luka (2005) str. 41 http://www.oecd.org/dataoecd/58/58/34625094.pdf

12

2.6. Objavljivanje informacija i transparentnost Okvir korporativnog upravljanja treba da obezbjedi da se pravovremeno i tačno objelodanjuju sve materijalne činjenice vezane za kompaniju, uključujudi finansijsku situaciju, rezultate, vlasništvo i upravljanje kompanijom. A. Objelodanjivanje podataka treba da obuhvati, ali bez ograničavanja samo na njih, bitne podatke o slijededim pitanjima: 1. Finansijski i poslovni rezultati kompanije. 2. Ciljevi kompanije. 3. Značajno vlasništvo nad akcijama i pravo glasa. 4. Politika naknada za članove odbora i ključne rukovodioce, informacije o članovima odbora, uključujudi njihove kvalifikacije, proces odabira, članstvo u upravnim odborima drugih kompanija, te da li ih odbor smatra nezavisnim. 5. Transakcije povezanih lica. 6. Predvidivi faktori rizika. 7. Pitanja koja se odnose na zaposlene i druge zainteresovane strane. 8. Struktura i politika upravljanja, posebno, sadržaj svih pravila i politike korporativnog upravljanja i proces primene. B. Informacije treba da se pripreme i objelodane u skladu sa računovodstvenim i standardima objelodanjivanja finansijskih i ne-finansijskih podataka visokog kvaliteta. C. Godišnju reviziju treba da obavi nezavisni, kompetentan i kvalifikovan revizor u cilju pružanja eksternog i objektivnog dokaza odboru i akcionarima da finansijski izveštaji nepristrasno predstavljaju finansijsko stanje i rezultate kompanije u svakom bitnom pogledu. D. Eksterni revizori treba da odgovaraju akcionarima i imaju obavezu prema kompaniji da reviziju izvrše na propisan profesionalan način. E. Kanali dostavljanja informacija treba da obezbjede ravnopravan, blagovremeni i ekonomičan pristup korisnika relevantnim informacijama. F. Okvir korporativnog upravljanja treba dopuniti delotvornim pristupom koji je usmeren na i koji promoviše pribavljanje analize ili savjeta od strane analitičara, brokera, agencija za procjenu i drugih, koji se odnose na odluke investitora, bez značajnih sukoba interesa koji mogu ugroziti integritet njihove analize ili saveta.14

14

Lončarevid, R.:Menadžment, Ekonomski fakultet, Banja Luka (2005) str. 41

13

2.7. Odgovornost odbora Okvir korporativnog upravljanja treba da osigura strateško vođenje kompanije, efikasno nadgledanje menadžmenta od strane odbora, i odgovornost odbora prema kompaniji i akcionarima. A. Članovi odbora treba da deluju na osnovu cjelovitih informacija, u dobroj namjeri, sa dužnom pažnjom i brigom, i u najboljem interesu kompanije i akcionara. B. U slučajevima gdje odluke odbora mogu na različit način uticati na različite grupe akcionara, odbor treba da tretira sve akcionare pravično. C. Odbor treba da primeni visoke moralne standarde. Treba da uzme u obzir interese zainteresovanih strana. D. Odbor treba da vrši određene ključne funkcije, kao što su: 1. Razmatranje i vođenje korporativne strategije, glavnih planova akcije, politike rizika, godišnjih budžeta i poslovnih planova; određivanje ciljanih rezultata; pradenje izvršenja i korporativnih rezultata; kao i nadziranje velikih kapitalnih izdataka, preuzimanja drugih preduzeda i prodaje imovine. 2. Pradenje delotvornosti prakse upravljanja kompanijom i vršenje potrebnih izmena. 3. Odabir, nagrađivanje, pradenje i, u slučaju potrebe, zamjena ključnih rukovodilaca i nadzor nad planiranjem nasljednika na funkcijama. 4. Usklađivanje nagrađivanja ključnih rukovodilaca i članova odbora sa dugoročnim interesima kompanije i njenih akcionara. 5. Obezbeđivanje formalnog i transparentnog procesa predlaganja i izbora članova odbora. 6. Pradenje i upravljanje eventualnim sukobima interesa menadžmenta, članova odbora i akcionara, uključujudi nenamjensko korišdenje imovine korporacije i zloupotrebe u transakcijama povezanih lica. 7. Obezbjeđivanje integriteta sistema računovodstvenog i finansijskog izvještavanja kompanije, uključujudi nezavisnu reviziju, i postojanje odgovarajudih sistema kontrole, a naročito, sistema za upravljanje rizikom, finansijsku i operativnu kontrolu, i poštovanja zakona i odgovarajudih standarda. 8. Nadziranje procesa objelodanjivanja podataka i komuniciranja.15

15

Lončarevid, R.:Menadžment, Ekonomski fakultet, Banja Luka (2005) str.

14

E. Odbor treba da bude u mogudnosti da objektivno i samostalno prosuđuje o korporativnim poslovima. 1. Odbori treba da razmotre dodjeljivanje onih zadataka gdje postoji mogudnost sukoba interesa dovoljnom broju članova odbora koji nisu i izvršni rukovodioci, a sposobni su da donose nezavisne sudove. Primjeri ovakvih ključnih odgovornosti su osiguranje integriteta finansijskog i nefinansijskog izveštavanja, preispitivanje transakcija povezanih lica, predlaganje članova odbora i ključnih rukovodilaca, te naknade za članove odbora. 2. Pri formiranju komisija odbora, odbor treba dobro da definiše i objelodani njihova ovlašdenja, sastav i radnu proceduru. 3. članovi odbora treba da se na efikasan način posvete svojim obavezama. F. Da bi mogli da ispunjavaju svoje obaveze, članovi odbora treba da imaju pristup tačnim, relevantnim i blagovremenim informacijama. 16

16

Lončarevid, R.:Menadžment, Ekonomski fakultet, Banja Luka (2005) str.

15

3. ZAKLJUČAK Industrijska revolucija i razvoj kapitalističkog društva dali su poseban podsticaj stvaranju korporacije. Kada se 1973. godine desila prva naftna kriza, čitav poslovni svijet je iz stanja stabilnog ekonomskog položaja prešao u period stalnih promjena. neke od tih promjena se i danas dešavaju i imaju ogroman uticaj na dešavanja u ekonomiji. Globalizacija, privatizacija, recesija i mnogi drugi faktori, značajno se uticali na kompanije koje su morale da naprave određene modifikacije u svojoj organizaciono-upravljačkoj strukturi, ukoliko su htjele da i dalje ostanu relevantan faktor na tržištu. Zbog svih promjena koje su se dešavale, koroporacije su morale da posvete mnogo vedu pažnju pravilima upravljanja. 14. decembra 1960. godine u Pariz je potpisan sporazum kojim je osnovana Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj tj. OECD (Organisation of Economic Cooperation and Development). Cillevi organizacije su bili: - da se postigne najvedi održivi ekonomski rast i zaposlenost, kao i povedanje životnog standarda u zemljama članicama, uz održavanje finansijske stabilnosti, te da se na taj način doprinese razvoju svjetske ekonomije; - da u procesu ekonomskog razvoja doprinese zdravoj ekonomskoj ekspanziji u zemljama članicama kao i u zemljama koje nisu članice; - da doprinese ekspanziji svjetske trgovine na multilateralnoj, nediskriminatornoj osnovi u skladu sa međunarodnim obavezama. OECD Principi korporativnog upravljanja su prvobitno nastali kao odgovor na poziv upuden sa sastanka Vijeda OECD na ministarskom nivou, održanog 27.-28.aprila, 1998.g., da se zajedno sa nacionalnim vladama, drugim relevantnim međunarodnim organizacijama i privatnim sektorom, izradi skup standarda i smijernica za korporativno upravljanje. Pošto su Principi usaglašeni 1999.g, oni su postali osnova za inicijative vezane za korporativno upravljanje kako u zemljama OECD-a tako i u zemljama van njega. Međutim OECD principi korporativnog upravljanja su samo smijernice u kojem pravcu bi trebalo da se vodi uređenje u korporacijama i kako bi država trebala da se postavi. U bolje uređenim i ekonomski jačim državama Evrope i svijeta, principi se mnogo više poštuju i sprovode nego u zemljama u tranziciji kakva je i Bosna i Hercegovina. Sprovođenje OECD principa u Republici Srpskoj, čitavoj BiH, ali i u čitavom regionu je na dosta niskom nivou. Sa posebnim osvrtom na Republiku Srpsku, najveda dva problema u sprovođenju i implementaciji principa predstavljaju: 1. neadekvatna i nedovoljna vladavina prava 2. zastarjeli zakoni i propisi

16

Neadekvatna i nedovoljna vladavina prava Donošenje bilo kakvih propisa i zakona, nema nikakvu svrhu, ukoliko se ti isti zakoni nede poštovati i sprovoditi. Nažalost, građanski rat i teško razdobolje blagog bezvlašda poslije rata omogudili su mnogim ljudima da steknu profit na sumnjive načine, uz mnogobrojna zaobilaženja propisa i zakona. Iz godine u godinu stanje se blago poboljšava, ali nekih značajnih promjena i nema. I dalje imamo zakone koje niko ne poštuje i u jednom takvom državnom uređenju i stanju i kakvom se Republika Srpska nalazi, iluzorno je očekivati da se primjenjuju OECD principi. Radnici nemaju skoro pa nikakvu zaštitu i uopšte se ne uzdaju u predstavnike Sindikata koji su često i korumpirani, mali akcionari su takođe oštedeni, jer se slabo ko zalaže za njihova prava, a vedinskim vlasnicima je naravno u cilju da isplate što manju dividendu i sebi ostave vedi dio profita, što i nije teško, jer su kod nas trenutno mogude svakakve malverzacije kada se radi o prikazivanju bilansa uspjeha i stvarne dobiti preduzeda.

Zastarjeli zakoni i propisi Pored toga što imamo zakone kojih se skoro pa niko ne pridržava, u dosta slučajeva imamo situacije da uopšte ne postoje zakoni u vezi određenih procedura koje se danas sprovode. I zakoni koje imamo često su dosta konfuzno definisani i mogu se tumačiti na nekoliko načina. U svemu tome lično sam pristalica da se ved postojedi zakoni koji su se dobro pokazali u drugim državama, prepišu, tj da se modifikuju i prilagode za našu zemlju, a ne da se uvijek pišu novi od početka, za šta je potrebno mnogo više vremena i novca, a u isto vrijeme uvijek u novim zakonima postoji veliki broj nedostataka koji se onda vremenom moraju ispravljati u izmjenama i dopunama zakona, za šta je opet potrebno dodatno vrijeme i novac. A često se desi da baš takve greške u propisima i regulativama dovedu državu i obične ljude u nezgodne situacije koje se onda moraju naknadno rješavati i stvaraju dodatne probleme. Smatram da moramo idi brže u korak sa svijetom, pogotovo što se stalno spominje ulazak u Evropsku uniju. Iak osam lično protivnik ulaska u EU, ukoliko je Vlada tako odlučila onda se i brže moraju mijenjati određeni zakoni i propisi, jer Evropska unija ne trpi zastarjele zakone i propise iz doba SFR Jugoslavije, koji mogu samo biti na štetu čitavog ekonomskog sistema naše države.

17

4. LITERATURA

 Lončarevid, R.:Menadžment, Ekonomski fakultet, Banja Luka (2005)

 http://www.oecd.org/dataoecd/58/58/34625094.pdf

 http://www.seminarski-rad.co.rs/citaonica/24-doktorske-disertacije/311-problemizazivljavanja-korporativnog-upravljanja-u-privredama-u-tranziciji.html

18