Oduvek Moja (1)

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Verujte mi da nisam ni znala da moj divni Declan može da ima ovakvog suparnika I to ni manje ni više nego rođenog brata. Malo je reći da sam uživala radeći ovu knjigu, ja sam prosto bila oduševljena I želim da se zavhvali našoj divnoj Nelly koja se pobrinula da I ova knjiga dođe do vas. Uživajte drage moje…..

KLUB BRBLJIVICA

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Vreli Britanac... Odbijena djevojka… Jedna noć pogrešne identifikacije…

Dvije nedelje prije njenog vjenčanja, Remi Montague je vjerenik odbacio brže nego što pojane male sestre odbacuju svoje štikle. Naoružana svojom najboljom prijateljicom i bocom tekile, ona uskače u avion kako bi utopila svoju tugu prije jesenjeg semestra koji počinje na Whitman Univerzitetu. Nije planirala da prisustvuje zabavi pod maskama. Sigurno nije ni planirala da se probudi pored britanskog lošeg momka koji joj je slomio srce prije tri godine – razorno zgodnog i golog Dax Blaya. Osim toga, ona pojma nema otkud im tetovaže koje odgovaraju jedna drugoj. Po povratku u Whitman, oni zajedno nastoje da se pretvaraju kako nisu imali noć neobuzdane strasti u Londonu. Ali to je prokleto teško učiniti kada živite u istoj kući… Jedna noć. Dva oštećena srca. Strast za čitav život.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

1.

Glasno i jasno, ova noć je bila užasna. Na žalost, to je bio moj medeni mjesec. Teško sam uzdahnula i pogledala po Maskaradi, intimnom noćnom klubu u Londonu, gdje svi nose crne domino maske, neki složene a neki jednostavne kako bi sakrili svoj identitet. Neki su čak i nosili srednjovjekovni tip odjeće i duge, labave ogrtče. Ali ne ja. Ja sam bila moderna u uskoj haljinici i štiklama od 8 centimetara, koje su me činile visokom skoro metar i osamdeset pet centimetara. Da, ja sam maskirani div u plavoj haljini, nadvisujući svaku djevojku i neke momke za barom. Zubi su mi se zabili u donju usnu dok sam pogledom prelazila po zadimljenom klubu – oči su mi poskakivale sa jednog nasumičnog lica na drugo. Osjetila sam se užasno usamljeno, što nije nimalo iznenađjujuće jer je moj mladoženja bila MIA. Ostavljena sam. Tačno tako. Hartford Wilcox, zvani Govnjivko sa Whitman Univerziteta u Sjevernoj Karolini, me je ostavio dvije nedelje prije vjenčanja dok smo večerali u našem omiljenom italijanskom restoranu, Mario's. On je bio sve što sam željela na mojoj Lista Savršenog Muškarca – izuzev njegovog brzog završavanja odnosa i suviše dlakavih grudi, ali sam prešla preko tih stvari, jer spori, strastveni, izluđujuće dobri seks nije sve što bi trebalo da bude. Vjerujte mi. Imala sam to – prije dugo vremena. Ta vrsta strasti može da ti potpuno otvori grudi i kašikom iščupa srce iz njih. Nisam nikad više željela takav gubitak ponovo.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Moja najbolja prijateljica Lulu, koja je došla sa mnom u London u poslednjem trenutku, me je bocnula prstom kad smo sjele za teškim drvenim šankom u klubu. «Hej, Zemlja zove Remi, makni taj ostakljeni pogled i naruči piće već jednom. Žedna sam.» Alkohol. Klimnula sam. Vrijeme da se napijem. «Ding, muškarci su ovdje vreliji nego let-lampe,» dodala je na njenom južnjačkom rastezanju u govoru. Zagladila je njenu kratku rozu kosu i ispravila crnu suknju. Očito, bila je u lovu na muškarca – kao što sam i ja trebala da budem. Mlako sam se složila, više skenirajući pića iza šanka. «Želim tekilu,» rekla sam. Okrenula je lice ka meni. «Šta? Znam šta ti se desi kad piješ to đubre. Ili jedeš tonu takosa i povraćaš ili se zamotaš oko nekog uobraženog kopileta sa dobro razvijenom zadnjicom.» Namrštila sam se. Dlakavi Hartford je imao sjajnu zadnjicu – koja vjerovatno razora neku zadnjicu djevojke iz sestrinstva upravo sada. Kratak smijeh je pukao iz mene, jedan od onih jadna-sam-ali-se-pretvaram-da-sam-okej smjehova koji u zadnje vrijeme koristim često. U zadnje vrijeme, nalazila sam se između jecajućeg nereda i ljute žene koja je periodično postajala toliko razjarena da je 'sranje' bila jedina riječ koja je izgleda bila podesna u svakoj datoj situaciji. Odlazak u postu kako bih poslala ostavio me je, ali hvala u svakom slučaju obavještenje. Sranje. Odlazak na mjesto za venčanje i ne dobivši nazad deset hiljada dolara depozita. Duplo sranje. Shvatanje da si beskućnik za jesenji semestar – koji je počinjao za dve nedelje – sveto sranje. Moja majka je rekla da je to sve moja greška naravno. Pogledavši dolje, shvatila sam da sam pribjegla mojoj navici kad sam nervozna – uvrtanju moje dijamantske teniske narukvice oko zgloba kao da je brojanica. Moraš da se pokreneš, Remi. Šanker se nagnuo prema nama, visok, mršav momak sa bradom i sa tetovažom ruža niz ruku. Predstavio se kao Mike i pitao nas šta želimo. Lulu je naručila kao i obično, martini od jabuke. Ja sam naručila čitavu bocu Silver Patrona. Zaboravu, ime ti je Remi. «Tvoja sahrana,» Lulu je prošaputala kad sam iskapila prvu turu i zasisala limun koji je Mike bio ostavio. Stresla sam se dok se spuštao naniže, dok mi se lice zgrčilo. «Kakvog je ukusa?» pitala je posmatrajući me.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

«Kao loša odluka,» rekla sam, brišući usta maramicom. «Ali me vodi gdje želim. Daj mi petnaest minuta i možda ću biti u iskušenju čak i da igram.» Polovično je frknula, a polovično se nasmijala. «Lažljivice.» Da. Moje igranje izgleda kao kad se zlatna ribica baca po podu. Popila sam još piće kad su dvojica momaka došla i započela razgovor sa Lulu. Nisam ih ni pogledala. Ona se skoro onesvijestila kad su nas pitali da igramo. «Hajde da se zabavimo, Remi,» preklinjala me je dok je prvo čežnjivo gledala u podijum, a zatim u mene. Momci su već bili tamo, pokazujući nam da im se pridružimo. «Pridružiću se za sekudnu.» Vjerovatno neću. Nadurila se. «Lažeš.» «Vjerovarno. Ali ne brini za mene.» Odgurnula sam moje ne-dobro užasno raspoloženje i pokazala na bocu s tekilom. «Osim toga, ovaj tip i ja imamo sastanak.» Žalosno mi se osmijehnula. «U redu. Ali ako vidiš nekog s kim bi voljela da se zabaviš samo naprijed. Nemoj da sjediš na toj stolici čitavu noć i misliš na dlakavog Hartforda. Znaš kako kažu – Klin se klinom izbija.» Nakon što je otišla, zepetlja sam narukvicu. Gunđala sam ispod daha, ponovo se sjetivši kako mi se Hartford zakleo da će me voljeti zauvijek – samo kako bi zatim raskinuo sa mnom preko tanjira sa lazanjama. Um mi je otišao u bolje sjećanje. Mislila sam na njegovu ljubaznost i finu prirodu, njegovu sklonost da učestvuje u svakoj mojoj potrebi, njegov skroz-američki izgled – Oh, za ime božije, prestani sa sentimentalnim sranjem, viknula sam na sebe. Lulu je bila u pravu. Bio mi je potreban muškarac toliko različit od Hartforda da – Usta su mi se otvorila kad je prelijep muškarac prošao pored mene, a pod prelijep mislim na potpuno hodajući seksipil sa tijelom kao od cigli. Zatvorila sam usta i prilagodila moju brašunastu polumasku – iritirajuća pera sa strane su nastavila da se lijepe za moj crveni karmin – i okrenula se kako bih ga malo osmotrila. Skliznuo je u sjedište pored mene, visok i širok sa mišićavim ramenima i masivne građe. 'Whata Man' od Salt'N'Pepa mi je pala na pamet. Provjerila sam izgled u ogledalu iza bara, mentalno analizirajući vjerovatnoću da prosječna djevojka poput mene ulovi nekog poput njega. Iako me niko nikad nije nazvao ljepoticom, imala sam dvije – dobro, možda tri – stvari

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

koje su mi u izgledu išle na ruku. Moja zlatno-smeđa kosa koja je bila do ramena, moje paperijaste 'jastuk usne' kako ih je Lulu bila opisala, i najzad prostor između moja dva prednja zuba koja su inače bijela i savršena. Lulu je tvrdila da mi oni daju egzotičan izgled poput Madonne ili Sookie Stackhouse. Kako god. Bila sam pravi obožavatelj True Blooda. Momak je okrenuo glavu u mom pravcu. Zatim je brzo skrenuo pogled. Prokletstvo. Imala sam otprilike šansu jedan gazilon da mu oko zastane na meni. Pomerio se na stolici, nagnuvši se bliže meni. Njegov parfem se kovitlao u vazduhu, miris skupog viskija i mošusa koji su se miješali zajedno kako bi stvorili opojan, pomalo opasan miris. Zastala sam, naježila sam se kad je začinjeni dašak izazvao daleko sjećanje. Znala sam taj miris... Ali šta god da je moj nos prepoznao, nije povezao sa mojim umom. Što sam lukavije mogla, prostudirala sam njegov izgled od glave do pete. Kao i ja, nosio je crnu masku, mada je njegova bila muževnija, ne krijući mu njegovu isklesanu vilicu kao kod filmskih zvjezda. Usne su mu bile pohotne i slatke, donja punija od gornje sa blagim udubljenjem u sredini. Dok sam gledala, liznuo je usne i zubima ga ugriznuo kao da je u dubokim mislima. Prošao je rukom kroz njegovu crnu, dužu, razbarušenu kosu, držeći je iznad glave nekoliko sekundi, a onda je pustio da bi se vratila na razbraušeno a ipak savršeno mjesto. Koreografija muškog savršenstva. Odlijepila sam oči od njega. Nešto u vezi sa njim je poslalo jaka zvona upozorenja u svaki atom mog tijela. Opasnost, opsanost. Ne diraj to. Bićete uništeni iz puške M-16 pravo u srce. Ali moj pogled nije bio uskraćen zahvaljujući uskoj crnoj majici i oblikovanim grudima zbog čega je bilo očito da koristi unutrašnjost teretane, dalje niz ruke koje su izgledale kao da bi mogle da polome dasku na pola – ili mene. Fini bicepsi, G. Lijepi. Komad otpora bila je tetovaža letećeg zmaja na njegovoj lijevoj ruci – bila je veća od mog dlana sa živim bojama plave i narandžaste. Moj pogled je pratio konture dizajna od krila do višestrukih očiju. Masna crna boja na spoljnim linijama insekta joj je davala muškost.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Divno. Naravno, ja nisam imala tetovaže – moja mama bi odlijepila od toga – ali potajno sam uvijek željela jednu. Umjetnička strana mene im se divila na ljudima, naročito onim koje su uključivale krila. Vjerovatno žbog toga što sam ja djevojka ptica, pošto ću jednog dana diplomirati ornitologiju. Njega večeras? Da, reklo je moje tijelo, idi na G. Lijepog. Učini ga svojim! On je bio potpuna suprotnost Hartfordu, koji je bio plav, mršav i bez tetovaža. Grickala sam nokat. Šta da učinim da me primijeti? Upravo tada, crvenokosa sa rastresitom Farrah Fawcett kosom je dokoračala do njegove stolice, samouvjereno, noseći usku, bijelu suknju koja joj je jedva prekrivala dupe. Prebacila je kosu preko ramena, opušteno prelazeći njenim prstom preko njegove ruke i započela razgovor. Njene vještačke, crne trepavice su treptale. Nadimala je njene velike grudi. Vidjela sam šta je to. Klasični ritual parenja. Čak i flamingosi zabacuju glavu i malo po malo prave korake prema njihovom željenom partneru. Crvenokapa manakin ptica se udvara hodanjem po obližnjoj grani. To je poprilično najbolja stvar ikad. Pa zašto ja ne bih mogla to da uradim? Nagnuo se ka njoj i iscerio se nemoralno. Njegov govor tijela mi je govorio da je svjestan da je najprivlačnija osoba u klubu. Prošaputala mu je nešto u uvo, grudi pravo pred njegove oči, ali šta god da je rekao nije bilo ono što je ona željela da čuje jer je nekoliko trenutaka kasnije prekrstila ruke preko grudi, gadno me pogledala i udaljila se. Trepnula sam. Šta sam uradila? Onda se okrenuo i uperio njegov razorni osmjeh u MENE. Srce mi je poskočilo u grudima. Sranje, napravio je kontakt očima – onoliko koliko je moguće sa klaustrofobičnom maskom na licu. Ali čekaj? Je li on lud? Jer ako je odbio njeno flertovanje, nisam imala nikakve šanse.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Nisam znala kako da prstom-prolazim-preko-njegove-ruke stvar i seksi prebacivanje kose. Nisam znala kako da postavim grudi da mi stoje tako visoko. Svi su znali da ja ne flertujem. Ni za milion godina. Hartford me je pozvao da izađemo samo jer sam se saplela preko njegove noge kad je izlazio iz biblioteke. I sjećanja su me ubola u srce. Glupo, glupo, glupo. Čitavo ovo veče i svi muškarci. Zaboravi G. Lijepog. Zaboravi Hartforda. Zaboravi sve. Kucnula sam po šanku pokušavajući da privučem pažnju da bi mi donijeli još limuna. Mike sa bradom i tetovažama je najzad primjetio da mašem. Podigla sam moj opustošeni limun da vidi. Nasmiješio se, dao mi signal podignut palac i čim je završio trenutnu narudžbu pića, donio mi ih nekoliko u lijepoj zdjeli. «Znači… Amerikanka?» pitao je naginjući se preko šanka. «Nekako je očito.» Pokazala sam bradom na njega. «Ti britanac?» «Očito.» Usne su mu se izvile. Sipao mi je sledeće piće koje sam eksirala, zagrizla sam limun i lupila čašicom o šank. Piće kasnije, lepršala sam na ludi zvuk tehno muzike, koju čak nisam ni voljela. «Možda bi trebalo da pijuckaš,» Mike je prošaputao, i dalje viseći okolo. «Da si imao poslednje dvije nedelje kakve sam ja imala, i ti bi to eksirao.» Pustio je to, prošavši rukom preko brade, dok su mu oči prelazile preko V-izreza moje haljine. Odugovlačeći. Pogledao me je u oči. «Kako se zoveš, dušice?» Začkiljila sam. «Da li flertuješ sa mnom? U redu je ako to radiš. Samo kažem.» «Apsolutno. Ti si prokleto prelijepa.» Prešao je pogledom preko mojih grudi. Ponovo. Nasmijala sam se. Možda je moj momak za oporavak upravo ovdje, ispred mene. «Kad završiš s nabacivanjem klijentkinji, šankeru, mi bi htjeli da dobijemo piće,» G. Lijepi je prasnuo autoritativnim britanskim akcentom koji je zahtijevao da bude čujan, uzrokujući da Mike ode od mene i fokusira se na njega. Nagnuo se preko i uzeo njegovu narudžbinu. Namrštila sam se. Čekala sam minut da mi padne na pamet. Skoro da sam znala taj akcenat – dubok sa mekim zaobljenim samoglasnicima, vrstu glasa zbog koje poželiš da uskočiš u njegov krevet i da ga jašeš kao kaubojka.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Na zvuk toga, drhtavica mi je prošla uz kičmu, dio mene je želio sa skočim sa stolice i pobjegnem vrišteći, ali je druga strana mene željela da pređe prstima premo usne G. Lijepog i zamoli ga da kaže još nešto. Moje ime. Moj broj telefona. Romeov monolog ispod Julijinog prozora. Okrenula sam se na barskoj stolici i utvrdila da su oči G. Lijepog na meni, kao da je i on prepoznao čudnu privlačnost između nas. Neobično. Šta se dešavalo? Zašto je on buljio u mene? Srce mi je poskakivalo, skakalo uz moje grudi. Koža mi se naježila. Poznajem li ga? Poznaje li on mene? Sinulo mi je, sve je skliznulo na mjesto. Dax Blay? Dah mi je zastao, progutala sam niz emocija koje bi mi krenule niz kičmu kad god bih pomislila na njega. On je bio moja jedina OGROMNA greška; vrijeme kad sam odbacila inhibicije i pažljivo isplanirane planove u stranu i pošla za mojim instiktima (puno seksa), samo da bi mi se sve to bacilo nazad u lice. Ali muškarac pored mene nije bio Dex. Hvala bogu. Prošle godine na kampusu na kraju godine, na žurci bratstva sa Hartfordom, vidjela sam Dexa i imao je kraću kosu, kao i uvijek, i bio je bez tetovaže. Da. Nema šanse. Plus, poslednje što sam čula je da je u Raleighu gdje živi njegov otac. Ipak... Dex je bio britanac. Mogao je da ima porodicu ovdje. Možda se istetovirao? Ne. Mislim, koje su šanse da budemo u istom klubu, iste večeri u zemlji u kojoj nijedno od nas nije živjelo? Nastavi dalje, Remi. Zaboravi grešku – Dexa. Fokusiraj se na barmena. Njemu se sviđa tvoj dekolte. Odlučna da privučem nazad Mikeovu pažnju nakon što završi sipanje pića drugima, lukavo sam pokušala da pređem desnom rukom niz dekolte na haljini – vidi ovo Mike – ali čipka na grudima mi se zakačila za tenisku narukvicu u svom tom procesu, ostavljajući da

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

mi zglob visi kao kvasna kuhinjska krpa na najneprimjernijem mjestu. Drmnula sam rukom. Protresla sam ga. Znoj mi je iskočio na čelu. Zadržavajući dah, uvrnula sam i povukla narukvicu, zbog čega je delikatni materijal na mojim grudima prijetio da se protegne u opasnoj zoni. «Pa, pakao», disala sam praveći pauzu u procjeni. Uz tijelo sa dekolteom, haljina je bila uglavnom od rastegljivog plavog materijala koje su zajedno držale trake i patentni zatvarač sa strane. Kako je trebala da bude dio moje garderobe za medeni mjesec, bila je Tory Burch i koštala je četiri stotine dolara, najskuplji komad odjeće koji sam ikad platila za izlazak i šanse nije bilo da sam željela da je oštetim. Možda ću morati da je vratim da bih iznajmila stan u Whitmanu. Lulu. Trebala mi je Lulu. Ona je bila čarobnjak sa problemima sa garderobom. Okrenula sam se na stolici i slobodnom rukom joj mahnula, ali bila je zauzeta plesanjem, očito se sjajno provodeći. Mahnula sam objema rukama, jednom visoko a drugom nisko. Nekoliko osoba je odmahnulo nazad sa zbunjenim izrazima lica, ali Lulu nije primjerila. Prokletstvo. Zaječala sam i spustila se nazad na mjesto, spremna da vrištim. Šta sad? Da odem u kupatilo i popravim tamo? Dobar plan. Ali klub se nakrivio kad sam ustala, a zbog bljeskajućih svjetala sam zaškiljela kad su me bljesnula pravo u lice. Zaklimala sam se u mojim leopard štoklama koje me je Lulu natjerala da obujem – i uhvatila sam se za stolicu kako bih održala ravnotežu. Udahnula sam kako bih se sabrala, ali nisam mogla da mislim pravo. Prostorija mi se okretala, i odjednom mi je bilo muka i zašto sam popila svu tu tekilu, i oh moj Bože, moj zglob je bio vezan za moju sisu kao ruka Tirexa. «Hej, moja smjena se završava za sat vremena ili tako nešto, zavisno od gužve. Hoćeš da odemo na piće?» Mike je rekao. Uhh. Zaboravila sam sve vezano za lijepog barmena. Idi, Remi. Budi kul. Ne budi luda. Pažljivo sam se okrenula ka njemu, koristeći moju zarobljenu ruku kao naslon za bradu, tjerajući me da nagnem glavu pod čudnim uglom. Obrve su mu se naborale. «Jesi li u redu? Nekako si blijeda.»

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

«Uh, možda? Ne baš. Samo ja, uh – moram da odem do toleta. Ja – ja, vratiću se za minut.» Pokušavajući da budem neprimjetna, pošla sam preko šanka da uzmem moju torbicu, ali kako je to bila moja lijeva ruka, a ne desna koju sam koristila najviše vremena, izgubila sam ravnotežu i posrnula, a moj članak se izvio sam od sebe. Jauknula sam kad se moja cipela lansirala ko zna gdje sa mog stopala dok sam ja pala pravo naprijed, u krilo G. Lijepog.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

2.

Petnaest minuta ranije

Moj rođak Spider (pravo ime Clarence) i ja smo ušli u noćni klub. Imao sam samo jedan cilj za večeras: Alkohol i to dosta njega. Nisam imao seks osamdeset sedam dana, pet sati i nekoliko minuta, što je izgledalo čudno za zgodnog i harizmatičnog momka kao što sam ja, koji je navikao da ima različitu djevojku svakog mjeseca, ali kad me je moj blizanac Declan izazvao na celibat kako bih raščistio glavu, prihvatio sam njegov izazov. Osim toga, nije bilo za Blay muškarce da odbiju izazov. Tako da je počeo. Ali danas, prije nego što smo krenuli u klub, morao sam da se nosim sa mojim ocem, gospodinom Winstonom Blayom, bivšim ambasadorom SAD-a, s kojim je moja mama engleskinja zatrudnjela sa mnom i mojim bratom, oženio je – a onda odmah razveo nakon godinu dana. Zvao me je ranije iz njegove vile u Raleighu kako bi zahtjevao da odem na postdiplomske studije nakon završetka na Whitnamu. Škola još nije ni bila počela, a on mi je već bio na leđima. Kao po običaju. Rekao sam «pakao ne.» Kao peta godina za seniora, bio sam veliko razočrenje za njega. Ali ove godine – ove godine – sam trebao da se saberem i odlučim šta ću da radim nakon šro diplomiram. To je značilo da ne živim više u kuću bratstva. Urađeno. Zato na zimskom semestru koji dolazi sam beskućnik.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Noseći njegovu standardnu sivu kožnu jaknu i uske farmerice, Spider je prilagodio masku oko njegove svijetlo plave kose i gurnuo me, kako bi me podsjetio da ja stavim moju. Sa njegovim sklonim pokušajima da ode u zatvor zbog tuča i korištenja heroina, zvanično sam bio njegov bebisiter ovog ljeta u Londonu, dok se njegovi drugovi iz benda Vital Rejects ponovo ne sakupe zbog turneje. Šta mogu da kažem? Dobar sam rođak, a to mi je i pružilo šansu da budem van Raleigha tokom ljeta. Ušli smo u glavni dio kluba gdje se šank od petnaest metara nalazio u zadnjem dijelu prostorije i znatan dio podijuma bio ispunjen tijelima koja su se uvijala. Spider je frknuo dok je gledao okolo po klubu. Volio je maske jer je tako mogao da sakrije ko je stvarno bio. «Ima li kakvih opklada večeras?» pitao je dok je trljao jednu ruku o drugu. «Brate, ako želiš da izgubiš novac, pomoći ću ti.» Cijelo ljeto smo pravili glupe opklade za male količine novca. Ko može duže da bude pod ledenim tušem? Ja. Ko će da ustane u pabu i pjeva «Ja sam mali čajnik»? Ja. Uopšteno glupe stvari, ali Spider je trebao svakavo odvraćanje od nevolja u koje bi mogao da upadne. «Osjećam da sam srećne ruke večeras,» rekao je kezeći se. Klimnuo sam. «Naravno. Šta imaš na umu?» Njegove braon oči su zasijale iza maske. «Ko može prvi da dobije seks na brzaka u toletu?» Namrštio sam se. «Ne.» Normalno, već bih bio na nasumičnu vezu za jednu noć – čak i u kabinu kupatila – ali niko nije izgledao pravo za to neko vrijeme. Ali, ako bi savršena djevojka za to naišla, odrekao bih se svog celibata u tren oka. «Jesi li siguran? Ti si samoprozvani Gospodar Sexa Whitman. Hmmm?» Podigao sam obrvu. «Stvarno ćeš uraditi to – bacićeš rukavicu?» «Da. Ti si nadrkanko koji nešto treba da povali. Nisi peder, zar ne?» Začkiljio se u mene. «Pomalo si frustriran, plus svi ti nabildovani mišići.» Frknuo sam. Sa Declanovim ohrabrenjem da ostanem zauzet, radio sam ovo ljeto u

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

lokalnoj teretani, pustio sam kosu da mi poraste duže nego uobičajeno i uradio sam moju prvu tetovažu. Spider je bio prekriven njima, glavna je bila crna udovica na vratu, a vidjevši njegovu dobio sam želju za moju. «Nisam gej,» rekao sam. «Ali moraš da priznaš da ti se sviđaju tretmani lica i piling. Plus, tu su proizvodi za kosu i odjeća – i uh da ne zaboravim muške torbice.» «To je mesinger torba.» «Gluposti!» Lupio me je po leđima. «Volim da te zadirkujem. Ali ozbiljno, šta nije uredu sa tobom?» «Ništa, šupku. Možda postavljam moje standarde na veći nivo.» «Idiot,» nasmijao se. «Hajde, baci opkladu već jednom.» Potapkao je prstima po nozi – znak koji je pokazivao da je nervozan. «Daj mi minutu,» rekao sam dok sam ispitivao tijela na podijumu, a zatim skenirao oblast oko šanka. Ništa interesantno. Ista muzika. Neke djevojke koje bi vidjeli svakog puta kad bi došli ovamo. Čekaj, čekaj. Osim nje. Visoka djevojka u plavoj haljini. Lijepo. Moje oči su zastale i lutale preko oblina brinete sa dugom sjajnom kosom. Sjedeći na barskoj stolici s rukama prekrštenim preko grudi i namrgođenim licem, zračila je bijesom sa primjesom seksa. Usne su joj bile karmin crvene, pune, u obliku srca... Jeza je prošla kroz mene. Kurac mi se trgnuo. Ali nije bila moj tip. Više sam volio plavuše, niske i manje ljute. I ako sam se ikad pokolebao oko tog stereotipa, neminovno bih udario maljem u srce. Sjećaš se Remi? Odgurnuo sam misli o njoj gdje stavljam stvari koje me čine ludim – duboko u moj stomak. Oštro sam udahnuo. Do sad je bila udata za Hartford Wilcox, koji je takođe bio Omega – najveći rival mog bratstva. Gomila kretena. Bio sam predsjednik Tau bratstva u isto vrijeme kad je i on bio predsjednik Omega, i naše dvije kuće su se mrzjele. Omege su bili lažovi koji su se oblačili kao modeli Ralph Lauren i koji su igrali golf. To su bili loši momci, mješovita grupa meleza koji su radili šta su htjeli. Borili smo se za najviša mjesta u svemu u kampusu od toga ko će pobijediti na

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

univerzitetskim igrama do toga ko je imao najzgodnije djevojke kao 'male sestre'. Nije bilo neobično da se bijemo poslije neke napete utakmice. Nastavivši, pregledao sam ostatak kluba ali mi se pogled vratio ponovo pravo na misterioznu djevojku. Lutanje. Provjera s polja. Obasjavanje njene kose pod svjetloma. Čak i sa prekrštenim rukama i ratobornim izrazom lica, bila je, dobro, zanimljiva. Prsti su me svrbjeli da joj skinem masku sa lica. Jesam li je znao? Nije vjerovatno da je neko iz mog djetinjstva. Prošlo je dvanaest godina od kako sam živio u Londonu. Kratko sam razmatrao da li bi mogla da bude neka studentkinja sa Whitmana, ali to je bilo skoro nevjerovatno s obzirom da je Raleigh bio preko Atlantskog okeana. Spider je pratio moj pogled. «Pitam se šta joj je uvrnulo gaćice pa je takva?» Slegnuo sam ramenima, posmatrajući je dok smo se prbližavali šanku. «Problemi sa momkom?» «Vjerovatno je pravi ženo-mrzac. Dobre sise, ipak. Ja bih je.» Prevrnuo sam očima. «Možda joj je potrebno samo piće. Meni jeste.» «Priznaj, barem bi je ubo,» rekao je. «Sviđa ti se – mogu da vidim to u tvojim očima. Ima nešto što ti se sviđa, kažem. Možda voliš bijesni seks? Postoji nešto u tome i tretiranja jednog drugog kao životinje.» Zamišljen izraz mu je prešao preko lica. Nasmijao sam se. Lik je bio čudak. «PI, druže.» Slegnuo je ramenima. «Možda traži momka za oporavak. Mogao bi da budeš ti.» Klimajući glavom na način koji mi je govorio da je došao do neke odluke, rekao je «Zbog toga pravi opkladu da ne možeš da učiniš da se ova djevojka zaljubi večeras u tebe. Iiii» razvukao je riječ – «zasladiću opkladu – u deset hiljada.» «Šta?» isfrfljao sam. «Ja nisam rok zvijezda kao ti.» «Imaš novca.» Istina. Kad je moja mama umrla, naslijedio sam novac od njenog životnog osiguranja, plus mi je otac podario rani poklon za diplomiranje nekoliko mjeseci ranije. Odmahnuo sam glavom. Možda sam bio bezbrižan tip, ali nisam bio u zabludi. Morao sam da čuvam svaki cent ako sam želio da jednog dana budem samostalan i da ne zavisim od oca. «Čuvam to za kišne dane.»

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Koji će biti ovdje za dvije nedelje kad škola počne. Napućio je usne. «Kad si postao takav izviđač?» «Nisam izviđač. Radim kad hoću, šta hoću. Ja sam životinja za zabave.» Proučavao me je, očigledno ne kupujući ono što sam prodavao. «Okej, dobro. Hajde da uradimo ovako: deset hiljada ako osvojiš njeno srce, a ako izgubiš daš mi uobičajeno – jednu funtu.» Zastao sam. «Šta ti tu dobijaš?» «Uzbuđenje, dušo, žurba, taj osjećaj koji me čini visoko kao da sam na jebenom nebu.» Nasmijao se zlobno. «Pa, jesi li za?» «Ne znam. Jedna noć je ... teško, čak i za seksi tipa kao što sam ja.» Izvio sam obrvu. «Daj mi više vremena. Zarđao sam.» «Takva si pičkica. Ne. To mora da bude večeras... jesi li za?» Slegnuo sam ramenima. Znao sam da ga izluđjuje kad ne prihvatim njegove opklade. Zastenjao je. «Ti si kreten koji misli da je plava kosa kul.» «Kul je ili je ja ne bih imao.» «I ludak.» «Ih. Nije prvi put da me tako zovu. Priznaj, bilo ti je baš lijepo dok si me čuvao ovog ljeta. To ti je dalo vremena da stekneš perspektivu, zar ne?» Realizacija ostvarena. «Nedostajaću ti kad odem, je l'da? Čitavo ljeto sam ti pravio čaj, brisao s tvog telefona pozive od starih devojaka, čistio tvoj stan, prao tvog mercedesa, i još sam bio tvoj pratilac. Praktično sam ti neophodan. Šta ćeš ti bez mene?» «Naučiću da štrikam i isplešću ti krvavu kapu. Samo se složi sa opkladom više.» Nasmio sam se. «Ne.» Ali već sam bio krenuo ka njoj. Čim je stolica pored nje bila slobodna, zauzeo sam je. Spider je sjeo pored mene s druge strane, s uzbuđenim izrazom lica dok je gledao djevojku u plavoj haljini koja je pokušavala da mahanjem privuče pažnju šankeru. Pomislio sam da sam čuo američki akcent, ali s obzirom da je jedan od muzičkih zvučnika bio blizu gdje smo sjedeli, nisam mogao da uhvatim šta je govorila. Smijeh je eruptirao iz njega. «Već osjećam pobjedu. Ima da ga popušiš.» «Prvo, imaš ozbiljan problem sa kockanjem, a drugo, nikad nisam bio odbijen.»

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

«Začepi gubicu, Lorde Seksa. Povali je.» Bez njenog znanja, gledao sam je u ogledalo preko puta šanka, dok me je ona očito posmatrala, glave blago nagnute prema meni dok su njene oči išle od vrha moje glave do mojih Converse patika. Suspregao sam osmijeh i pogledao u Spidera. «Imam je u šaci.» «Uh-huh,» pjevao je. Stvari su skrenule sa puta kad je zgodna crvenokosa ljuljajući kukovima došla do mene. Zakikotala se. «Moji prijatelji su me izazvali da dođem do tebe i pitam te za ples. Hoćeš li?» pitala je, prstom klizeći niz moju ruku. Iscerio sam se. «Izvini, ljubavi, ne mogu.» Spustivši glas, pokazao sam glavom prema djevojci u plavoj haljini. «Već sam se dogovorio sa njom.» Shvatila je poentu i otišla dok je djevojka u plavoj haljini sve to posmatrala. Široko sam joj se nasmiješio i podigao obrvu prema njoj – hej, dušice, želim te. Ignorisala je moju poruku koju sam joj poslao pogledom, izgledala je imuno na moj šarm. Prokletstvo. Ova maska je bila prepreka. Dok sam gledao, šanker se nagnuo preko šanka kako bi flertovao sa njom s očima koje su bile svuda po njenim grudima. Ukočio sam se, dok je moja ljutnja rasla. Nema šanse da dobije bilo šta od toga. Ovo je bila prva djevojka za koju sam bio zainteresovan tokom čitavog ljeta, nisam htio da dozvolim da je taj kreten dobije. Skrenuo sam mu pažnju ljutnjom na njega i naručivanjem pića. A onda se sudbina umiješala. Djevojka u plavoj haljini je ustala, zaokrenula se, zaljuljala u njenim štiklama, i oooppaaaa, pala pravo u moje naručje. Bum, bum. Pogodak. Nisam morao ništa da uradim.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

3.

Mišićave ruke su me bez oklijevanja uhvatile, osiguravši da ne padnem na pod. Hvala Bogu. «Imam te,» njegov hrapav glas je rekao. Moja slobodna ruka je otišla oko vrata mog spasioca i zadržala se tu. «Zdravo,» dahnula sam i podigla pogled ka njemu. «Dobro hvatanje.» Seksi osmijeh je prešao preko njegovog isklesanog lica. «Jesi li ti anđeo koji je pao iz raja kako bi bio sa mnom?» «Prije bih rekla da sam došla iz pakla.» Zabacio je glavu nazad i nasmijao se. Hladan vazduh je prostrujao mojim donjim dijelom tijela. Izvijajući vrat, vidjela sam da mi se haljina bila podigla do struka, pružajući mu jasan pogled na moje noge i podvezicu od plave čipke od seta. Još jedan komad odjeće skupo plaćen za ovaj put. Zaječala sam, osjećajući da mi lice crveni. «Oh sjajno, sad sam bljesnula dupetom čitavo mjesto.» «Lijepe gaćice,» promrmljao je, lagano mi spuštajući haljinu i ne piljeći u mene. Bod za njega. Ali opet, momak zgodan kao on nije morao da pribjegava virenju. Vjerovatno je mogao da ima bilo koju djevojku koju poželi. «Bulje li svi u mene?» Prekrila sam lice rukama. «Mrzim da budem u centru pažnje.» «Ne. Nekoliko. Neki se smiju.» Provirila sam kroz prste kako bih vidjela da mi se smiješi njegovim divnim bijelim zubima. «Ma daj, u redu je. Zezam te. Nikog u ovoj rupi pakla nije briga,» rekao je. «Mada je tvoja cipela odletjela preko prostorije. Možda je nekog lupila u glavu.»

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Poslala sam želju ka nebesima, poželjevši da je to bila crvenokosa. Koristeći moju slobodnu ruku, odgurnula sam se gore i dovela u red dok sam sjedela u njegovom krilu. Glava mu je i dalje bila iznad mene, ruke na mom struku kako bi se uvjerio da ću biti tu. Procijenila sam da je bio najmanje metar devedeset pet visok. «Visoki momci su mi najdraži,» promrmljala sam, a zatim se ujela za usnu samoprekoravajući se. «I očito da mislim na glas. Izvini.» «Dobra stvar je onda da sam visok.» Oči su mu se spustile na moja usta. Zadržao ih je tu. Progutala sam. Šta sad? Ti si bomba gadura sa mozgom veličine Teksasa! Iskoristi to! Možda bih mogla da ga opčinim sa mojim slučajnim osamdeset trivijalnostima ili da ga mučim sa obrascima ptica selica? Šta god. Ne moram da budem lijepa da bih imala seks sa kim bih htjela. Da. Moje misli su se vratile na veliki apartman za mladence. «Hm, slučajno pitanje ovdje – voliš li krevete sa laticama ruža razbacanim svuda?» Oči su mu bile poluotvorene i teške. «Rekao bih da.» Moje oči prošle su preko njegovih širokih ramena. «Sjajan odgovor.» «Hm, nudiš li mi to mjesto za spavanje večeras?» Stegao me je rukom jače oko struka. Zastala sam, razmišljajući. Mogu li da idem sa ovim? Veze za jednu noć nisu mi bile uobičajne. Više sam uživala u opreznoj zabavi, kao popunjavanju mog godišnjeg kalendara, pisanju životnih ciljeva i kucanju tabela. Imala sam svaki detalj mog postojanja isplaniran, sve do imena moje buduće djece. A poslednjeg puta kad sam imala neplaniran trenutak avanture, skoro da sam uništila – «Šta je ovo?» Zabrinutost mu je prošla licem kad je primjetio moj ručni zglob zakačen za haljinu. Potpuno sam bila zaboravila na to. «Šta nije uredu sa tvojom rukom?» Topla ruka je uhvatila moj lakat, prsti su mu putovali do mog zgloba. «Zakačila sam narukvicom za haljinu.» Još jedno crvenilo je krenulo mojim vratom kad sam se sjetila spektakla koji sam napravila. «Pripadala je mojoj baki – nasleđe – a bila je poklon od mog oca za šesnaesti rođendan. Ja – ja sam prestravljena da ću je polomiti ili

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

da ću uništiti haljinu. Poznajući moju sreću, uradiću oboje.» Pogledala sam dolje u dijamantsku zakačenu narukvicu i namrštila se. «Ubilo bi me da je polomim, ali pretpostavljam da uvijek mogu da je odnesem na popravku.» «Čekaj, daj da vidim,» rekao je, proučavajući tkaninu gdje je moja ruka trenutno visila. Jesam li primjetila da je lice bilo blizu mog dekoltea? Da, i stvarno me nije bilo briga. Jesam li primjetila da sam zbog njegovog muškog mirisa imala želju da se trljam o njega kao mačka? Da, pomazi me, molim te. Natjeraj me da predem. «Možeš li da je skineš?» Poželjela sam da mi puls uspori. «Ne, kopča se zakačila za materijal i previše je stegnuto da bih mogla da izvučem ruku. Vjeruj mi, dosta vremena sam pokušavala da je otkačim.» Izdahnula sam. «Bilo je ovo ludo veče.» «Hm.» Usne su mu se napućile na sladak način kad se nagnuo bliže, a ja sam progutala pljuvačku, ponovo osjećajući stidljivost. Uopšte nije bio moj tip: mišićav stas, tetovaža, samouverenost. Ali večeras samo želim osvetnički seks. A ovdje je bio G. Lijepi – poslužen na srebrnom poslužaoniku. Bila bi šteta ne iskoristiti priliku, zar ne? Apsolutno, rekla je tekila. Žalostivo mi se osmijehnuo. «Ovo će zvučati kao ljigava fraza, ali ako me pustiš da stavim ruku na prednju stranu haljine, uspjeću da je otkačim a da ne iscijepam tkaninu. Neću te namjerno uhvatiti za sisu.» Dječački je namignuo. «Hoću li uraditi tako?» Dodirni sisu! Dodirni sisu! Pročistila sam grlo. «Naravno. To bi bilo sjajno.» Sa finesom koja me je iznenadila – kao da je bio naviknut da uvlači ruke u žensku odjeću – spustio se niz dekolte moje haljine, zadnjom stranom ruke pritiskajući čipku na mom grudnjaku. Bradavice su mi očvršćale – naravno – i moje je lice postalo crvenije. Moleći se da će mrak u klubu sakriti moju zastiđenost, izbjegavala sam njegove oči i proučavala zmaja na njegovoj ruci. Nekoliko napetih trenutaka kasnije, pronašao je gdje je metal bio zaglavljen i polako manevrisao preko materijala. «Konačno slobodna,» promrmljao je dok sam tresla rukom u olakšanju. Čak nisam ni

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

vidjela rupi na haljini. «Pravi si majstor. Narukvica mi znači sve na svijetu, a ova haljina – recimo da košta više od plaćanja mog automobila. Hvala ti. Ozbiljno.» Implusivno, kratko sam ga zagrlila i povukla se. «Um, mogu li te častiti pićem kako bih pokazala moju zahvalnost?» Prsti su mu prošli niz moju kičmu. «Hajde da počnemo sa poljupcem zahvalnosti.» Glas mu je postao promukao. «Volio bih da poljubim pravog anđela.» Eksplozija toplote je detonirala u mom tijelu. Plavokosi tip pored njega je frknuo, vjerovatno na fraze G. Lijepog koje je servirao. Ali meni su se svidjele njegove rečenice. Puno. «Ignoriši ga,» rekao je G. Lijepi, pokazujući na svog prijatelja. «Ljubomoran je što si pala u moje krilo a ne u njegovo. Sad, što se tiče polupca...» «Upravo ovdje u klubu?» «Volim da mislim da će nas ljudi gledati. Ti ne?» prošaputao mi je uvo. Zadrhtala sam. Možda. Ideja je zvučala tako seksi. Usne su mu očešale moju ušnu školjku. «Osim toga, zar ne zaslužuje princ svoju nagradu? Uhvatio sam te – mogla si da pogineš upravo ovdje na podu.» «Pala sam sa stolice. Nije kao da je to bila zgrada ili tako nešto.» Ali moja glava se već naginjala prema njegovoj. «Ali to je moglo da se desi,» rekao je, prstima prolazeći preko mojih usana, lica centimerima udaljenog od mene. Leptirići su pravili kolutove u mom stomaku. «Pretpostavljam da je postajala šansa da budem na putu ka bolnici sada.» «Istina.» Možda je to bila tekila, a možda anonimnost maske, ili možda je to činjenica da je to pitao tako slatko, ili prokletstvo, možda je to bio samo on, ali njegovo rezonovanje je bilo potpuno smisleno. Klimnula sam. Njegova ruka je pomjerila moju bradu malo nazad zbog boljeg ugla dok su njegove pune usne savršeno odgovarale mojim. Produbio je poljubac polako, nježno poput svile, s vještinom momka koji tačno zna kako da zapali vatru. Rukama sam mu prošla kroz kosu dok mi se toplota pela uz kičmu, a kada je zastenjao od zahvalnosti, istopila sam se po njemu.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Grebanje njegovih zuba, meko sisanje po mojoj donjoj usni i uhvatila sam se njega. Vreli. Lagani. Poljupci. Dok se nije naglo završilo. Naglo se odmakao kao da je uboden, pa čak iako nisam mogla da mu vidim izraz lica iza maske, vidjela sam duboku brazdu između obrva. Rukom je brzo prešao preko vilice i opsovao uspod daha. Jesam li uradila nešto? Ujela ga za jezik? «Šta se desilo?» izdahnula sam, dok mi je puls lupao poput čekića. Sad kad sam osjetila njegov ukus, željela sam više. Bila sam posvećena da idem dalje i bila sam dovoljno pametna da znam da elektricitet između nas nije uobičajan. Otvorio je usta kao da kaže nešto, ali ih je onda zatvorio, očima me proučavajući kao da je imao u vidu nešto ozbiljno. «Jesam li užasna u ljubljenju?» pitala sam. «Ne.» «Dah od tekile?» namrštila sam se. «Ne, ne, tvoji poljupci su sjajni. Prokleto nevjerovatni. To je problem.» Prošao je rukom kroz kosu, lice me se uozbiljilo. Izgledao je kao potpuno druga osoba. Šta se dešava? «Jesi li oženjen? Viđaš se sa nekim?» «Ja sam Usamljeni Rendžer.» «Zašto? Ti si sebični šupak koji misli samo na sebe?» Zastao je. «Da.» «Pa, imaš sreće. To mi odgovara u potpunosti. Zato začepi i poljubi me.» Nekoliko otkucaja tišine je prošlo dok su njegove oči utanjale u moje. Ukočila sam se. «U redu. Shvatila sam poentu. Nisi zainteresovan. Dobro došao u klub.» Okrenula sam se da bih ustala iz njegovog krila, ali se njegova ruka stegla oko mog struka. «Čekaj,» rekao je, ublažujući stisak. «Zainteresovan sam. Vjeruj mi.» Ujeo se za usnu na potpuno muževan način. «Samo – kad kasnije budeš ljuta, sjeti se da si željela da te poljubim?» «Naravno. Samo se zabavljamo.»

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

«Preklinješ me da te poljubim onda?» Glas mu je bio hrapav, sa prizvukom poznatosti. Rukama sam mu sklonila kosu sa čela, noktima prelazeći preko njegovih obraza. «Je li to ono što želiš?» «Ne mogu da se sjetim šta želim,» prošaputao je, usnama se približivši kako bi opet uhvatio moje. Zvuk kluba je izblijedio u pozadini i sve što je bilo bitno su bile njegove usne na mojima dok su se naši jezici zadirkivali. Jezikom je liznuo moju gornju usnu, a zatim je zasisao između zuba. Posjedovao me je i ja sam se pogubila zbog vatre koja je počela u mojim kostima i prošla kroz čitavo moje tijelo. On je bio Kralj Ljubljenja. Vrhovni Vladar. «Remi,» izdahnuo je između poljubaca na moje usne. «Da,» odgovorila sam. I on je to osjetio. Ova kosmička sila nas je spojila. Nebesa su se udružila, univerzum je bio razumljiv i sve stvari su bile moguće. Magija. Nije me bilo briga ko gleda – Lulu ili šanker ili plavokosi tip. Varnice su se raširile kad su njegove usne napustile moje prelazeći preko moje vilice do vrata, moja najveća slabost, gdje je jako zasisao, a onda osjetljivu tačku spuštao nježne poljupce i prošaputao moje ime – kao da je tačno znao šta mi se sviđa. Vratio se nazad na moje usne, pustošiće ih, uranjajući duboko, pretražujući, tražeći, kao da je umirao od žeđi, a ja sam bila voda. Čekaj. Jasnoća je došla polako, u djeliće, a onda odjednom niti istine koje su bile dugo u zadnjem dijelu mog mozga su svanule. Sudbina. Ona je lukava kučka i mijenja se svakim korakom, izborom da odabereš različiti put, stvara sinhronizaciju trenutaka koji se usklade i spadaju u nježno mjesto, kao leptir koji nepogrešivo pronalazi put do kuće bez obzira na udaljenost. Sudbina me je pronašla i udarila me u stomak – pakao, upravo me je bacila vukovima. To nije bilo čudno. Rekao je moje ime. Otrgla sam usne od njegovih, teško dišući. «Ti... ali tetovaža... kosa... Dex Blay?»

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Iskezio se sa samouvjerenim osmijehom koji mi je sad izgledao potpuno poznato. «Možeš da me zoveš Dex. Ili Gospodar Seksa. Ili Tatice. Kako želiš.» Oštro sam udahnula. Kako sam mogla da budem tako glupa? Bol mi se skupila u grlu; nije da nisam bila navikla na njegove pametne primjedbe, ali kad ih je uperio direktno u mene, ostaci ljutnje i bola iz naše prošlosti urličući su se vratili na površinu kao novootvorena rana. Ne dozvoli mu da ti uđe pod kožu. Udarila sam ga po licu. Ne onako jako kako sam željela, ali dovoljno jako da me ruka zaboli. Stegao je zube, oštro me pogledao i podigao dlan kako bi dotakao njegov obraz. «Ne bi trebala da budeš ljuta.» «Zašto nisi u Raleigh gdje bi i trebao da budeš?» Moje pesnice su se stisnule. «Zašto ti nisi sa zapuštenim starim Hartfordom?» prsnuo je nazad. Oči su mu trznule na moj goli prstenjak a zatim zalijepile za moje lice. «Zar ne bi trebalo da si udata? Zašto ideš okolo po Londonu ljubeći nasumično muškarce?» «Ah! Znao si da sam to ja čitavo vrijeme,» brecnula sam. «Još jednom si dokazao da sam uvijek za tebe bila igra.» I ta misao me je posjekla toliko duboko, da je čak ni tekila nije mogla ublažiti. «Djevojke vole moje igre.» Njegova insinuacija je bombardovala moj um sa hiljadama sjećanja. Ja. On. Mi. Sedamdeset dva sata u maloj sobi. Poljupci. Prelijepi, predivni, beskrajni poljupci. Požuda. A zatim – raziranje. Tama. «Nema kočopernog povratka, Remi?» Oči su mi se suzile i da sam mogla da bacam vatrene strijele iz njih, ispalila bih nekoliko njih u njegove prepone. Moje oči su otišle do tamo a zatim brzo skrenule, ali očito ne prije

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

nego je primjetio. Usne su mu se izvile. «I dalje ti se sviđa ono što vidiš? Jednom kad probaš Dexa, želiš ga uvijek.» «Kao i obično, tvoj ego je toliko velik da zauzima čitav ovaj klub.» Kruto se nasmiješio. «Stvarno? Izgleda da treba da te podsjetim da si voljela koliko veliki je. Nisi mogla da se zasitiš mog 'G. Argetinska Patka'» – koristio je vazdušne znake izvoda – «kojeg si ti tako prigodno nazvala po nekoj rijetkoj ptici koja ima kurac od 45 centimetara.» Zapamtio si to? Naravno, nije bio četrdeset pet centimetara – ali nije bio ni jadan, takođe. Lice mi je pocrvenjelo. Promijenila sam temu. «Sjajno. Baš sjajno. Imaš li pojma koje sam mjere preuzela kako bih bila sigurna da te izbjegavam na Whitmanu nakon što si me šutnuo? Što je teško uraditi s obzirom da je mali univerzitet,» rekla sam. «Odustala sam od dva predavanja samo kako ne bih sjedela u istoj prostoriji sa tobom. Izašla bih iz kafeterije kad bi ti ušao. Napustila bih biblioteku u sred grupnog učenja. Jedina mjesta na kojima smo se viđali su bile zabave i službeno. I sad si ovdje večeras... ne ide po pravilu neću nikad više da pričam sa tobom, Dax.» Groknuo je. «Ne znam za tvoja pravila jer mi ih nikad nisi rekla i kunem ti se na sve ono što je sveto, nisam znao da si to ti na stolici. Sve do prvog poljupca. Mislim, tvoj glas mi je bio poznat i mirisala si kao ti, šećerno i slatko, nekako kao kolačić – i tvoje tijelo» – prešao je očima preko mog tijela – «i dalje razbija sa tim vrelim oblinama –» «Tako si pun sebe da...» Tražila sam odgovarajuće riječi. «... Ja ne mogu čak ni da te opišem.» Prekrstio je ruke. «Vidim da i dalje misliš da si bolja od svih drugih, ali ti si pala u moje krilo i nemoj da misliš da nisam vidio kako si me odmjeravala u ogledalo. Praktično si me jebala očima.» Zgrčila sam se. «Samo zato što nisam znala je to nedolični samoprihvaćeni pustošnikvazduha-koji-očekuje-da-mu-se-sve-žene-bace-pod-noge sa kojim sam bila na Whitmanu. I ti si Tau.» «A ti si Omegina mala sestra,» odvratno je odvratio.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Plavokosi tip koji je slušao pažljivo, koraknuo je bliže nama mašući rukama. «Čekaj, čekaj. Znači vas dvoje imate prošlost – prije tog Hartford tipa?» Oboje smo ga ljutito pogledali. Zakikotao se od radosti. «Ovo je prokleto smiješno.» «Ne, nije, Spider,» Dax je rekao. «Sve opklade padaju u vodu.» Momak je frknuo. «Nikad.» Kakve opklade? Njegovo ime je Spider? Spider se okrenuo prema meni. «Izvinjavam se zbog mog rođaka. Imao je naporno ljeto vodeći računa o meni. Nego da krenemo dalje, odakle znaš kopilana?» Nakrivila sam bradu. «Djevojka sa kojom je spavao u to vrijeme nas je uhvatila zajedno u kući bratstva. Ispričala je čitavom sestrinstvu da sam ja razlog što je raskinuo sa njom. Zatim su te – te zle djevojke bacale jaja na vrata moje sobe, a sljedećeg dana je moj auto bio izlijepljen nalepnicama na kojima je pisalo drolja, da ne pominjem da me je čitav kampus ogovarao mjesecima –» «Šta, dođavola?» Dax je skinuo svoju masku, a ja sam suzbila uzdah na pun uticaj njegovog lica. Ubijao me je, naročito onim živa sivim očima sa debelim crnim trepavicama dužim nego kod bilo koje djevojke. Bio je previše zgodan. Previše opasan. Previše sve. Bio je tačno sve ono što sam trebala da izbjegavam. Mišić je zaigrao na njegovoj vilici. Pesnice su mu se stegle. «Eva-Maria ti je to uradila? Zašto mi nisi rekla?» Bila sam previše uništena da bih ga pogledala, a kamo li pričala sa njim. «Ne bi ništa pomoglo,» rekla sam tiho, prisjećajući se. Olujne oči su srele moje. «Prokleto nikom nisam rekao za nas. I koliko se sjećam, ti si otišla od mene. Možda si trebala da zatražiš objašnjenje umjesto što si samo izletjela iz moje sobe.» Tišina i napetost su se uglavili između nas. Ruke su mi se tresle, pa sam ih stavila iza leđa. «Sveto sranje.» Spiderove oči su šetale od Daxovog lica do mog, očigledno čitajući naše

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

govore tijela. «Ne staj sada,» rekao je. «Umirem da čujem sve sočne djelove.» Usta su mi se ukrutila. Uzdahnula sam i pogledala u Spidera. «Uobičajena priča: Brucoškinja je pala na iskusnog momka iz bratstva koji je samo želio vezu za jednu noć.» «Tako znači?» Spider je pitao Daxa, okrenuvši glavu nazad ka njemu. «To je tvoja verzija, Remi,» rekao je zagonetnog lica, nemogućeg za pročitati. Moje oči su prešle preko crta njegovog lica, gledajući u impresivne oči u koje bi se izgubila prije tri godine; senzualne usne koje su me posjedovale. Zaista, bio je lijep. Bio je nevjerovatno zgodan, tip momka kojeg preklinješ da te voli – samo što ja nisam nikog preklinjala. Progutala sam, prisiljavajući sebe da skrenem pogled sa njega. Fokusirala sam se na Spidera. «Istina je da sam bila jedna od djevojaka u dugom redu s kojom je te godine izlazio. Prestala sam da brojim nakon broja četrdeset dva.» Spuder je zabacio glavu nazad i nasmijao se, njegova bodljikava plava kosa je sjajila pod reflektorima. «Ozbiljno? Ovaj momak? On čitavo ljeto nije imao djevojku.» «Prokletstvo, pretjeruješ,» Dax je promrljao prema meni s mračnim izrazom lica. «A kako možeš da znaš sa koliko sam djevojaka bio? Špijunirala si me?» «Ha. Kako da ne.» «Šta god.» Njegove ruke su se očešale o moje grudi kad je pošao da uzme njegovo piće sa šanka. Sranje! I dalje sam bila u njegovom krilu. Poskočila sam sa njegovih nogu, ali sam se trgnula kad je moja desna noga dotakla pod. Moj članak. Naravno, počela je da pulsira. Mora da sam je povrijedila više nego što sam mislila. Dobrodošli u moj život. Oštro uzdahnuvši kako bih zadržala bol, othramala sam za cipelu, koju je srećom neka ljubazna osoba stavila blizu ivice plesnog podijuma. Brižljivo manevrišući, savila sam se i uspjela da je uhvatim. Izula sam i drugu i obje sam cipele držala u jednoj ruci. «Šta ti nije uredu sa člankom?» Dax je bio ustao sa njegovog mjesta i pratio me. «Jesi li povrijeđena? Zašto nisi nešto rekla?» Presjekla sam ga očima. «Zašto? Bi li bio ljubazniji?» Spusti je trepavice, pa otvorio. «Ne želim ti bol, Remi.» Zašto je njegov glas morao da zvuči tako brižno? Zašto je morao da bude vreliji nego ljeto u podne?

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Zašto, zašto, zašto sam ga poljubila? Nisam željela da budem uvučena ponovo u njegov vrtlog. «U redu sam.» Othramala sam nazad do šanka i zgrabila moju torbicu. Mikea nije bilo nigdje na vidiku, tako da sam izvukla punu šaku novčanica od dvadeset funti i stavila na šank, nadajući se da će pokriti tekilu i razumnu napojnicu, iako je u vodiču pisalo da šankeri u Londonu se ne oslanjaju na napojnice. Zgrabila sam bocu i priljubila je blizu. Dax je čitavo vrijeme bio pored mene. Gledao je. «Prestani da oblijećeš,» rekla sam mu. Pomjerio se da bi stao ispred mene, riješenost mu je bila ispisana na licu. I možda kajanje. «Remi, čekaj. Nemoj da odeš ovako. Očito je da si povrijeđena od pada i uznemirena što me vidiš, i ja – prokletstvo – te nikad ne bih poljubio prvog puta da sam znao da si to ti. Stvarno.» «Jer sam tako odvratna?» Bol se ugnijezdio u moje grudi. Nikad me nije želio na način na koji sam ja njega željela. «Ne. Jer ne bih želio da te pređem.» Uzdahnuo je i ispružio ruke. «Vidi, sve drugo na stranu, ja sam džentlmen, vjerovala ti u to ili ne. Mama me je naučila da osiguram da djevojka stigne do kuće i da bude sigurna. Makar mi dozvoli da ti pozovem taksi ili da pronađem Hartforda. Je li on ovdje negdje?» Izvadio je svoj mobilni telefon. Naslonila sam se uz šank kako bih smanjila pritisak na moje stopalo. «Ti stvarno ne znaš, zar ne?» «Ne znam šta?» Obrve su mu se naborale. Ugrizla sam se za usnu i buljila u pod, osjećajući onaj poznati sram koji sam iskusila otkad sam morala da objašnjavam ljudima da se Hartford predomislio u vezi ženidbe. «Šta propuštam?» Glas mu je postao tiši. Napetiji. Sužene oči su se ponovo spustile do mog golog prsta. «Zašto ne nosiš svoj vjerenički prsten? Je li te povrijedio?» Koraknuo je bliže, njegova ispružena ruka tražeći moju, ali ju je zatim spustio pored kad sam se povukla nazad. «Ne, nije tako.» Ispravila sam kičmu, umorna od toga da budem tužna zbog Hartforda. «On – on – me je ostavio dvije nedelje prije vjenčanja. Rekao je da mu treba vremena da

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

razmisli – pauza.» Nasmijala sam se, ali to nije bilo stvarno. «A svi znamo šta pauza znači, zar ne?» Oči su mu se raširile i možda sam vidjela suosjećanje u njima, ali sam to ignorisala. Nisam željela njegovo sažaljenje. «Kako novac uplaćen za medeni mjesec nije mogao da se vrati, došla sam ovdje sa Lulu, uglavnom kako bih pobjegla od pogleda i moje mame.» Zastala sam, pustivši da sve izađe na vidjelo. «Sad čak nemam ni mjesto da živim. A zatim je tu moj autistični brat Malcom – brinem se o njem pola vremena, i ne želim ni da pomislim na moja predavanja ovog semestra ili prijavi za postdiplomske studije. Imala sam sjajan plan, znaš – plan. Udati se za odgovornog, finog momka, završiti doktorat, otkriti novu vrstu ptice, brinuti se za Malcoma, imati četvoro djece, ali pogodi šta? Moj plan je sranje. Moji ciljevi su sranje. Čak je i moj rezervni plan propao. Sve je propalo jer je moj savršen momak odlučio da nisam savršeni izbor za njega.» Moj glas se slomio, ali sam ga vratila nazad. «Gdje je Lulu?» Glas mu je bio nježan, iznenađujući me. «Provodi se sjajno – kao što bi trebalo. Umjesto da sam na medenom mjesecu, ja sam u nekom prljavom klubu s maskama, gdje i zidovi vjerovatno imaju veneričnu bolest, umjesto da sam u romantičnim šetnjama po Hajd parku – ili makar da imam nevjerovatan seks.» «Žao mi je, Remi.» Obuhvatila sam obraze, osjećajući toplotu. «Ne znam čak ni zašto sam izbrbljala ovo tebi. Čak ni ne podnosimo jedno drugo. Molim te, skloni mi se sa puta.» «Ne.» «Da,» prsnula sam i gurnula ga u čvrsti zid njegovih grudi kako bi mi se sklonio sa puta. Nije se ni pomakao. «Prokleto te ne ostavljam.» «Užasno si gospodarski nastrojen,» odvratila sam. «Nekad ti se to sviđalo.» Sjenka je prošla njegovim licem. Jeste. Voljela sam da prepuštam kontrolu nekom. Tvoja sam, Daxe. Radi šta želiš. Zaokrenula sam se da odem na drugu stranu, iznenadan pokret mi je izazvao užarenu bol koja se obavijala oko mog zgloba. «Uhhhh!» Skočila sam na jednu nogu i uhvatila se za ivicu šanka kako ne bih pala ravno na lice.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

«Hriste, jedva možeš da hodaš,» Dex je brecnuo ogorčeno, jake podlaktice su se našle ispod mojih nogu i podigle me.» «Šta to radiš?» zavriskala sam, boreći se sa žongliranjem moje torbe, cipela i tekile kad me je podigao. «Nosim te.» «Spusti me,» rekla sam bez daha. Njegova blizina je pustošila moj raniji bijes. Odmahnuo je glavom. «Počinjem da mislim da si sve ovo planirala kako bi mogla da se družiš sa mnom.» «Samo sanjaj.» Trenutci teške tišine su prošli dok je zurio u mene. «Šta?» Buljila sam u njega. Ignorisao je moje buljenje, s čudnim izrazom na licu. «Imao sam nekoliko snova o tebi,» rekao je. «Košmare?» rekla sam pametno, ali leptirići u mom stomaku su poludjeli na pomisao da je mislio na mene. Smirila sam ih, jednog po jednog. Nastavio je. «U jednom si obučena u kostim sirene, samo što si imala noge i bakreno crvenu kosu. Naravno, ja jašem konja dok te jurim po plaži. Ti vrištiš kao da je život u pitanju – 'upomoć, upomoć' – ali imaš sjaj u očima... želiš da te uhvatim. Stavljam te na mog konja i nosim vodim te do moje pećine gdje vrištiš moje ime najmanje sto puta. U ekstazi.» Moja usta su se otvorila tokom njegovog živopisnog, detaljnog opisa. «Sanjao si o meni kao o Ariel?» «Kome?» «Mala sirena – Disneyev film?» «Ne gledam Disneya.» Trepnula sam. «Samo se zajebavaš sa mnom, zar ne?» Jer to ne bi imalo smisla. Zašto bi uopšte mislio na mene, a kamo li sanjao o meni? Zaboravio me je čim mu je sljedeća djevojka uskočila u krevet. Ništa nije odgovorio, prolazeći kroz gužvu. Ljudi su nam se sklanjali sa puta dok je išao kroz njih sa krutim izrazom lica. Koristeći široka ramena, pošao je stepenicama kako bi izašao na zadnja vrata kluba. Niko nije

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

izgledao iznenađeno vidjevši da muškarac nosi ženu kroz mračan klub. Još jedan minus za ovo mjesto. Pogledala sam preko njegovog ramena kako bih vidjela Spidera koji je išao za nama sa kezom na licu. Izgledao mi je malo poznato, ali u ovom trenutku me nije bilo briga ko je. Najvažnija stvar u mojoj glavi je bila da me Dax Blay nosi okolo kao džak krompira. I to mi se na neki način svidjelo. Naprežući se, pokušala sam da se ne naslonim na njegove nevjerovatne grudi, ali na kraju sam popustila komforu njegovog nošenja i naslonila obraz na njega. Moja slobodna ruka je zaokružila njegov biceps kako bi se pridržala, a on me je pogledao sa upitnim izrazom lica. Izraz lica mu je omekšao, učinivši da mi srce preskoči. Bože. Šta je bilo to u vezi njega što me je činilo tako slabom? Odgovor je bio jednostavan: Dax Blay je bio moja Ahilova peta, moja jedina slabost. «Nemoj da misliš da su stvari u redu samo zato što mi pomažeš.» Njegove živo sive oči su se ukrutile. «Shvatam to, Remi. Mrziš me. Ja sam bezobrazno neodgovorno kopile.» Njegove riječi su me rasjekle, probile u srce i zabile duboko donijevši nazad sjećanja koja je najbolje da ne budu rečena. Suzbila sam ta osjećanja. Teško. «Ja – ja te ne mrzim. Ni za milion godina ne bih mogla da te mrzim,» prošaputala sam. Oči su mu se vratile na mene. Pretražujući. Izdahnuo je i skrenuo pogled. «Je li? Na čudan način to pokazuješ. Ujela sam se za usnu kako ne bih rekla ono što mi je na srcu. Ne možeš da mrziš prvog momka kojeg si ikad voljela.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

4.

Život mi je upravo kučkasto opalio šamar sa slučajnošću života? Zašto je od svih klubova u Londonu morala da ušeta u onaj gdje sam ja? Još bitnije, zašto nisam shvatio da je to ona prije nego sam je poljubio? Možda mali dio mene jeste; onaj romantični dio koji niko nije nikad vidio. Ne možeš da je imaš, podsjetio sam se. Ona je van tvojih granica. Hodao sam uz stepenice, ljubitelji kluba su se pritiskali uz ogradu kako bi nam se sklonili sa puta. Bio sam ljut. Ne, precrtajte to. Bio sam bijesan, emocije koje su se svuda provlačile, gore, dolje i bočno, bile su dovoljno visoke da lupim svakog ko mi se nađe na putu. Nevoljno se opustila dok sam je nosio uz stepenice, njena zatvorenost je bila skoro opipljiva, sjenka povrijeđenosti je bila u njenim safirnim očima. Nisam mislio da je ta bol zbog toga što me je vidjela. Zamumlao sam. Ta misao je bila potpuno smiješna. Spustila je oči, krijući ih od mene, ali sam mogao da vidim da su njene emocije, kao i moje, bile svuda. Sumnjao sam da je to imalo veze s našim poljupcem i da je bilo u vezi sa njenim bivšim vjerenikom. Misleći na nju koju je Hartfordostavio pred oltarom ostavio me je učinila ludim. Ali zašto sam bio pun gasa kao trkački automobil? Ja – kul momak koji se nikad nije osvrtao na djevojke koje je osvojio. Zbog Remi Montague, zato; jedina djevojka zbog koje mi mozak eksplodirao – i na smrt me prepala – kad sam imao nešto više od devetnaest godina. Duboko je uzdahla.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Zastao sam. «Tvoj članak? Dobro si?» Klimnula je, taj ranjeni pogled me je ponovo udario, njene pune usne otečene još uvijek od mojih poljubaca. Skrenuo sam pogled sa njenog lica, ali nisam zaustavio isplivavanje sjećanja. Počeli smo na početku njene brucoške godine kad se pojavila na zabavi kuće Tau u petak veče i, kao magnetom, moje oči su se odvukle na nju. Uopšte nije bila moj tip sa doličnim džemperom i nevinim plavim očima. Uglavnom sam išao za djevojkama iz sestrinstva koje su znale moje igre – ženske sa velikim količinama očeva novca i sa stavom zainteresovane za seks. Ali Remi; postojalo je nešto u vezi nje što me je uvuklo – čak iako je bila stidljiva, imala mozak kao Ajnštajn i oblačila se kao da je krenula na roditeljski sastanak. Njene pune usne su, međutim, govorile drugu priču, zahtjevajući da budu poljubljene. Govorio sam sebi da je ostavim na miru. Nekoliko puta. Ali kao privučen magnetom, našao sam se pored nje. Nisam mogao da se oduprem. Pričali smo i smijali se preko šoljica punča. Nešto kasnije, vezali smo ruke i smejali se kad su nas poslali na sprat u igri Sedam Minuta U Raju. Da. Bila je glupa, ali svakako smo je igrali. Nismo imali pojma gdje će nas vrelina povesti kad smo ušli u sobu i poljubili... i ljubili. Zapalila me je strašću i cijela sedamdeset dva sata, valjali smo se goli po mom krevetu. To je bio vikend za praznik rada i većina kuća su bile prazne. Ustajali smo da spremimo hranu, istuširali se, i jurili smo jedno drugo po kući, ali uvijek bismo se vratili nazad u moj krevet. Brzo. Polako. Ja gore. Ona gore. Sjedeći na stolici. Uza zid. Bila je sve što sam ikad želio kod djevojke – osim što nisam mogao da je imam. Ja nisam imao veze sa djevojkama. Onda se Eva-Maria, jedna od malih sestara bratstva s kojom sam bio nekoliko puta, pojavila tog ponedeljka i sve uništila. Umarširala je u moju sobu i poludjela. Bacala je knjige na Remi i tvrdila da sam njen momak. Remi, djevojka koja očito nije bila navikla na dramatičnost, se brzo obukla i izašla iz

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

moje sobe, dok sam ja go stajao tamo pokušavajući da na logičan način objasnim da EvaMaria nije stvarno stalna stvar, već samo neko s kim sam spavao kad sam bio napaljen. Vratio sam se u sadašnjost kad je Remi stavila uz moju ruku flašu tekile kako bi uzela gutljaj. Ošamarila me je večeras. Nije da nisam bio zaslužio. Naravno, bio sam uobražen pametnjaković kad je konačno shvatila ko sam ja, ali to je sve bio paravan. Nisam znao kako da reagujem na nju. Imala je tu čudnu sposobnost da se osjećam kao brbljiva guzica. Odmahnuo sam glavom. Fokusiraj se na ovdje i sad. Odvedi je do štanda, smjesti je sa kesom leda, zovni taksi i pošalji je kući. I Hartford. Kurvin sin. Pomisao na njega mi još više raspiruje ljutnju. Ostavio ju je? U kom univerzumu to još ima smisla? Počeo je da se viđa sa Remi nekoliko mjeseci nakon što smo ja i ona imali našu aferu, i od onog što sam viđao po kampusu, izgledali su ludi jedno za drugim. Nije da nisam primjetio. «Hoćeš li me spustiti u skorije vrijeme?» Glas joj je imao blagu opasku. «Ovaj cirkus koji praviš zbog ove stvari mi stvara mučninu.» «Vjeruj mi, ne mogu dovoljno brzo stići tamo da te spustim,» odvratio sam. Svaki štand je bio zauzet, ali me to nije spriječilo da odmarširam do jednog zauzetog u zadnjem uglu. Sa stisnutim zubima, ljubazno sam zamolio troje ljudi da se pomjere. Dobio sam nekoliko podignutih obrva i jedno promrmljano šupak, ali sa Spiderom iza mene, svi su se podigli i otišli. Spusti sam je upravo kad je konobarica dojurila do nas i pitala šta nam je potrebno. «Čaša vode i kesa leda,» kratko sam rekao. «Pala je dolje blizu šanka. Požuri, molim te.» Konobaricine oči su se rasplamsale. «Da vam pozovem menadžera?» Remi joj je odmahnula sa slabim osmijehom. «Kad dobijem led to će splasnuti. Vjerujte mi, bila sam i gore.» Uzeo sam dodatnu stolicu od stola koji je bio nekoliko stopa udaljen i povukao je do Remi. «Evo. Podigni nogu.» Podigla je, gledajući u sve drugo samo ne u mene. «Gdje je Lulu sad?» pitao sam je. Ona je bila duša svake zabave i potpuna suprotnost od Remi; bile su kao nokat i prst.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

«Igrala je kad sam je poslednji put vidjela.» «Nije trebala da te ostavlja samu u noćnom klubu.» Ignorisala me je i mazila bocu tekile. «Ova stvar ima bolji ukus što je više piješ. Hoćeš malo?» «Pijana si, Remi,» promrmljao sam. «Nisam.» Posmatrao sam je, uzimajući u obzir razmazani ruž od ljubljenja. Oči su joj takođe bile staklaste, s teškim sjajem u njima, pogled na koji sam bio navikao tokom godina kad god bi naletjeli jedno na drugo. Uzdahnuo sam i okrenuo se Spideru, opisujući mu Lulu sa njenom prepoznatljivom rozom kosom i visinom. Izgledao je sumnjičavo o pretraživanju plesnog podijuma, ali je odjurio da je nađe. Nakon nekoliko momenata tišine, skinula je masku, spustila je na sto i grickala njen nokat na palcu, nešto što sam vidio tuce puta sa radi na zabavama bratstva kad nije znala da je posmatram. Je li mislila o meni? O našem jebenom epskom poljupcu? Ne, ti seronjo. Slomljena je zbog drugog tipa. Izvuci glavu iz pijeska. Plus, prepametna je za tebe. Čak i pijana, vjerovatno razmišlja o nekoj ptici u Africi i kako... «Prestani sa koračanjem,» rekla je, posmatrajući me. «Hoćeš li, molim te, sjesti?» Izdahnuo sam. Dio mene nije htio da je ostavi, mada sam u ovom trenutku mogao jer će Lulu biti uskoro ovdje. Protrljao sam vilicu i povukao još jednu stolicu do štanda gdje je bila. Mogao bih biti i koristan. «Daj da ti pogledam zglob.» Pomjerila je nogu sa stolice i smjestila je na moje koljeno. Kilometar duge i meke, noge su joj bile predobre. Remi nije bila lijepa ako bi ste gledali pojedinačno: nos joj je bio mrvicu predug, jagodice visoke i pomalo široke, prostor između njena prednja dva zuba vidljiv, ali kad se sve to iskombinuje zajedno, bila je jedna od najseksi djevojaka koje sam ikad sreo. Samo što ona to nije znala. Da, da, voliš kako izgleda. To te čini tvrdim. Produži dalje. Ali smiješno je to kako bih je uvijek primjetio, čak i metrima daleko na kampusu. Nije da

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

mi je to činilo išta dobro. Čim bi me vidjela, prohujala bi. Prešao sam prstima preko otečenog grumena na desnoj strani njenog članka. Bio je mali, i zbog toga što sam bio oko Declana, u teretani, i iz opšteg znanja iz sporta, znao sam da će biti uredu. «Mislim da je uganuće, ali da nije ozbiljno. Boli li te još?» Ramena su joj se napela kad sam je dotakao. «Ne onako puno.» «Ako se otok do sjutra ne smanji, moraćeš da odeš do doktora. Mogu da ti preporučim jednog ako želiš. Bio sam čitavo ljeto ovdje i imam dobar osjećaj za mjesto.» «Biće u redu. Padam stalno. Mogu li sad da dobijem nogu nazad?» «Što se mene tiče možeš.» Pomjerio sam joj nogu i odvukao stolicu dalje od nje. Sekunde su prolazile dok je gledala u zid i igrala se sa kosom, koja je padala niz njena leđa kao jebeni vodopad. Sjećanja su me ubola – jedno gdje sam moju ruku umotao u njenu kosu, povlačeći njeno lice unazad dok sam se zabijao u nju. Promeškoljio sam se na mom sjedištu. «Zašto si me poljubio drugi put kad si znao da sam to ja?» Crtala je po stolu kažiprstom. Podigla je glavu kad joj nisam odmah odgovorio, njene oči su susrele moje. «Dax?» Slegnuo sam ramenima. «Jer se i dalje sjećam tog vikenda koji smo proveli zajedno... jer – prokletstvo – ne znam, u redu?» Ustao sam, prekrstivši ruke. «Ovaj led nikako da stigne. Odoh da vidim gdje –» «Dax. Sačekaj.» Okrenuo sam se nazad, prelazeći očima po njoj. Duboko je udahnula sa izrazom zbunjenosti na licu. «Vidi, došla sam ovdje večeras tražeći momka za oporavak. Željela sam da povrijedim Hartforda tako što ću se seksati sa zgodnim britancem. Zbog toga sam te poljubila.» «Ne osuđujem te, Remi.» «Onda mi se onaj šanker nabacivao na neki način, ali sam imala ruke T. reksa i pala i ti si me uhvatio, a ja sam pomislila da nas je sudbina spojila, i onda onaj poljubac...» Zastala je i nakrivila glavu. «Je li imalo ikakvog smisla ovo što sam rekla?» Ni približno, ali sam klimnuo. Uzdahnula je. «U svakom slučaju, dolazim do toga da nisam trebala da te ošamarim. To ne liči na mene i bila je kretenska reakcija. Izvini.» «Žao mi je što sam bio egoistični trošač kiseonika.» Iskrivljeno sam se iskezio.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Oborenih očiju, rukom je okrenula narukvicu oko zgloba. «Reci mi nešto. Pomenuo si ranije da sam izjurila iz tvoje sobe onog dana... da nisam tada otišla od tebe, da li bi mi bili prava stvar?» Otvorio sam usta i pola sekunde nisam znao šta da kažem. Moje oči su pronašle njene. «Tri nedelje je najduže što sam bio sa nekom djevojkom. Bila si nevjerovatna, Remi – ali sumnjam da bi trajali duže od toga. Bili smo tako vreli jedno za drugo, nikad nisam išao okolo da objašnjavam –» Podigla je dlan. «Prestani da objašnjavaš. Shvatila sam to prilično brzo pošto nisi zvao ili poslao poruku – i kad sam te vidjela sljedeće nedelje sa drugom djevojkom.» Konobarica se pojavila sa vodom, kesom leda i peškirom, prekidajući dalji diskusiju o toj temi. Nakon što je otišla, sjeo sam nazad na stolicu, stavio peškir oko leda, a zatim na njen članak. «Izvini, ovo će vjerovatno da bude ledeno,» nježno sam rekao. «Mogu da se nosim sa tim. Uvijek se nosim,» promrmljala je s očima na stopalu dok je uzimala gutljaj vode. «Remi?» Pogledala je u mene. «Da?» Izdahnuo sam. «Slušaj. Želim da ti nadoknadim – to što sam bio kreten ranije i večeras.» «Kreten bi me ostavio dolje da se vučem kao pijani, jednonogi pirat. Ti nisi.» Usne su mi se izvile. «Smiješno.» Prstima je povukla porub haljine. «Ono što je smiješno je da se ne sjećam šta sam večerala sinoć, ali se sjećam svakog detalja onog vikenda sa tobom. Kako je prozor bio otvoren i kako je vjetar duvao zavjese. Pustila sam te da...» «Bolje pazi šta govoriš. Nisi sva svoja,» rekao sam joj nježno. Nasmijala se, prvi iskreni osmijeh koji sam čuo. «U pravu si. Zvučim kao sentimentalna djevojka zaljubljena u lošeg momka iz škole – oh, sačekaj, to se i bilo desilo.» «Hoćemo li onda da potpišemo pomirenje? Da počnemo ponovo kao prijatelji?» «Prijatelji?» Njene tamne obrve su se skupile. «Da. Znaš, da izlazimo, da se sastajemo u biblioteci, da idemo u Paneru?» «Panera? Zajedno? Kao da jedemo za istim stolom?» Iskezio sam se. «Da. Ili možemo da sjedimo na suprotnim stranama restorana i dovikujemo se.»

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Kikot je eruptirao iz nje i uskoro se smijala iz sveg srca. «Šta je to tako smiješno?» pitao sam, nemoćan da sakrijem uvrijeđenost u svom glasu. Pribrala se, brišući rukama oči. «Oh, Dax Blayu, ti si stvarno komičar. Plakala sam zbog tebe čitav semestar, jela sam toliko slatkiša da su ih kasirke držale spremljene za mene da me čekaju. Pogledala sam čitavu sezonu Narandžasta je nova crna u jednom danu samo kako bih te izbacila iz glave. Sanjala sam da ćeš mi doći na vrata i moliti me da ti se vratim. Umjesto toga sam gledala djevojke kako se bacaju na tebe kao hijene na kampusu dok ne bi obratio pažnju na njih. Tako da ne, apsolutno nikad, ikad ne bi mogli da budemo prijatelji. Ne želim da budem u istoj prostoriji sa tobom. Bez uvrede.» Sarkastično se nasmiješila i prstom je pokazala na nju i na mene. «Ovo ovdje – ti si fin i pomažeš mi, a ja sam pijana i razgovaram sa tobom kao da smo drugovi – to je jednokratna stvar.» Zbunjenost se ugnijezdila. Bila je depresivna zbog mene? Preplakala je čitav semestar? Šta. Dođavola. Nešto tu nisam razumio. Jednostavno sam mislio da je njena hladnokrvnost prema meni bila zbog Eva-Marie i da me je otpisala kao potpunog kretena. Zatim sam večeras saznao za Eva-Mariino maltretiranje. Ali ovo? Ruke su mi se stisnule. «Govoriš li to da si bila zaljubljena u mene?» Zaledila se, oči su joj izbjegavale moje. Sekunde su otkucavale. Čudna panika me je udarila i zadržao sam dah. Je li me voljela? Nijedna djevojka mi nikad nije to rekla. Sranje. Nisam ni želio da to kažu. «Remi? Pomogni momku. Ne mogu da čitam tvoje misli.» Podigla je neodlučne oči koje su se srele sa mojima, tužan izraz joj je prošao preko lica. «Ne, ne vjerujem u ljubav na prvi pogled, ili u zaljubljivanje u sedamdeset dva sata. Ti?» «Ne.» Podigao sam ruke. «Ali ne razumijem zašto si bila tako uznemirena...» Lulu je stigla do stola, noseći crnu suknju i majicu sa rupicama, očigledno obučena kao stilizovana beskućnica. Spustila je njenu čašu sa martinijem na sto, skinula masku i uzela Remin članak, oči su joj se raširile kad joj je pogled pao na mene. «Čovječe, Remi, ti

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

stvarno znaš kako da se zabavljaš. Ostavim te samu na minutu i ti završiš sa Dax Blayom i njegovim društvom. Je li ovo izmijenjeni univerzum? Je li se Omege sad druže sa Tau?» Spider ju je pratio, zabavljenog glasa. «Našao sam tvoju prijateljicu kako tverkuje na podijumu sa gomilom momaka. Fina djevojka.» Ustala sam i ustupila mjesto Lulu. «Evo, Lulu. Dobro se provodiš?» Moje riječi su bile ogorčene. Bijesne. Frknula je i progovorila na njenom uobičajenom južnjačkom akcentu. «Da, jesam, sve dok plavokosi momak nije došao i odvukao me s podijuma rekavši da je Remi povrijeđena.» «Trebala si da budeš sa Remi,» rekao sam joj čvrsto. «Pretpostavljam da si došla sa njom kako bi joj pravila društvo.» Lulu je podigla lice, stavila ruke na kukove i objavila. «Ova djevojka? Ona je jaka kao ekser. Ti ne znaš pola sranja s kojim ona može da se nosi. Ne dozvoli da te ona nespretno zavara. Preživjela je napad vjeverica na grupu prošle godine i samo završila na vakcini za tetanus,» rekla je. «I zašto je tebe briga? Zašto si bio zadužen za Remi? Ti joj se čak i ne sviđaš.» Znam. «Ljudi, stanite,» Remi je rekla dok je ustajala od stola. Malo se zanjihala, a onda stabilizovala kad sam je dohvatio da joj pomognem da ustane. «Mogu ovo,» pustila me je kad se oslonila na štand i oprezno testirala članak. Spustivši ga na pod, napravila je nekoliko probnih koraka. «Vidite, već sam bolje. Sve što mi je bilo potrebno je kesa sa ledom.» Izdahnuo sam. Izgledala je bolje, nogu je bila čvrsto postavila na pod dok je hodala. Spider je podigao obrvu i upjerio svoje oči na mene. «Izgleda kao da je ovo povod da odemo, ne misliš li tako?» «Da, iš,» rekla je Lulu. «Dva momka sa kojima sam večeras plesala su na putu da dođu ovdje da upoznaju Remi, a jedan od njih će biti njena pratnja večeras.» Okrenula se k Remi. «Zvuči dobro?» Remi je slegnula ramenima. Lulu je klimnula, praktično trljajući ruke. «Tako su slatki. Jedan od njih je u bendu a jedan ide na uni – zar to nije slatka riječ? Uni?» zakikotala se.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Remi je prebacila pogled na mene. «Naravno, dovedi ih. Što više to bolje.» Vena na mojoj sljepočnici je pulsirala. Mislim, stvarno sam mogao da je osjetim. Pomisao na nju pijanu na krevetu sa nasumičnim strancem me je razbjesnela. Zar nije znala da je to opasno i glupo...? Ne posjeduješ je, Dax. Ona pripada Hartfordu – ili bar njeno srce pripada. Spider je došao da stane pored mene, uzeo me za lakat i povukao prema stepenicama. «Ćao,» Lulu nam je mahnula sa sarkazmom u glasu. Očito je održavala kivnost sve dok je i Remi. Spider se okrenuo prema meni kad sam usporio korak, i dalje gledajući prema Remi. «Brate, znam da želiš da ostaneš i zaštitiš je, ali učinio si sve što si mogao. Tvoj šarm ovdje ne pali. Ona ne ide. Prokleto te mrzi,» rekao je. Potapšao me je po leđima. «Takav optimista. Sviđa mi se to kod tebe. To ti daje izvjesnu, oh, nevinost koja se na kraju samo dodaje tvojim atributima. Iskreno, mogu da vidim zašto ti se žene bacaju pod noge, ali ponekad, rođače, moraš da priznaš da je igra završena i da riba nije zainteresovana za tebe. Šah-mat. Ja pobjeđujem.» «Bila je zaljubljena u mene.» «Dok joj nisi slomio srce.» Iskezio se i razbarušio mi kosu. «Prokleti pakao, tako je dobar osjećaj pobijediti te. Hajde da se opet kladimo.» Dok je govorio o opkladi i ulozima, držao sam oči na Remi, gledajući kako nanosi crveni karmin i brzo prolazi prstima kroz njenu razbarušenu kosu. Nije se čak ni pozdravila i jasno je stavila na znanje da ne želi da budemo prijatelji. Ali gledajući je dok ona mene nije gledala, vidio sam napete linije oko njenih očiju. «Ej, slušaš li me?» Spider je pitao. «Ne.» «Zašto ne, prokletsvo? Govorim o sportskom klađenju ovdje, a ti si negdje u svom svijetu. Nisi uzimao moju smješu, zar ne? Dođi, idemo da se napijemo ili na kebab preko puta. Iako gubitnik plaća. To si ti.» Iskezio se. «Da,» promrmljao sam, ali sam samo polovično slušao.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Remi mora da je osjetila težinu mog pogleda jer je podigla pogled i naše oči su se srele i ostale jedne na drugim. Puls mi se ubrzao i u tom trenutku sam htio da ostanem sa njom. Ne možeš. Ali... «Još nije gotovo,» promrmljao sam ispod daha dok sam odlazio.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

5.

Dax i Spider su se udaljili i krenuli prema stepenicama. Gledala sam kako njegova široka ramena nestaju dok ga nije progutala gužva. Moje lupajuće srce se konačno smirilo. Bože, pomozi mi. Poljubila sam momka kojeg sam voljela; momka koji mi je iščupao srce i onda ga odbacio kao potrošenu stvar. Udahnula sam njegov opojan miris i razgovarala sa njim licem u lice. Nešto što sam se zaklela da nikad neću uraditi. Strah na njegovom licu kad me je pitao jesam li bila zaljubljena u njega je ponovilo sve što sam pretpostavljala u vezi njega. Njegovo srce je bilo zaključano, zaštićeno u neprobojnom zamku. Moram da se zaštitim od njega. Stvar je u tome da je Dax privremeni momak a ja sam djevojka za zauvijek a to dvoje nije išlo zajedno. Nikad. Zatvorila sam oči i sjetila se mjesta u koje me je stavio prije tri godine i tajne koju sam čuvala od njega. Otvorila sam oči, vidjevši da me Lulu gleda, blagih i zabrinutih očiju. Sjela je pored mene i stisla me za rame. «Jesi li dobro?» Klimnula sam. «Aha.» «Uh…huh. Pa, pitanje… kako si za ime svijeta završila sa Daxom i plavokosim tipom? Sigurno postoji dobra priča iza toga.» «Spotakla sam se i pala u njegovo krilo. Ja – ja nisam znala ko je on.» «I?» «Jedna stvar je vodila drugoj i… mi smo se poljubili.» Izdahnula sam. «Bilo je

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

nevjerovatno – kao i uvijek.» Njene zelene oči su se raširile. «Sranje.» «Da. Mega sranje,» promrmljala sam. «Nije ni čudo što si bijela kao duh.» Klimnula sam, pričajući joj detalje kako me je donio gore. Uzela je gutljaj pića, pažljivo me gledajući. «Jesam li dobro uradila što sam izigravala kučku i otjerala ga odavde? Jer da ti iskreno kažem, izgledala si malo neodlučno u trenutku.» Jesam? Frknula je. «Bože, voljela bih da je Hartford mogao da vidi kako se ljubiš sa njim. Upišao bi se u pantalone. Dax Blay, najpopularniji Tau ikad se ljubi sa njegovom djevojkom.» Bol me je udarila pravo u grudi. Još jedan promašaj. Bila sa nula za dvojicu kad se radilo o ljubavi. I s tim na umu, pogledala sam moj telefon provjeravajući da Hartford nije zvao. Nismo imali nikakav kontakt od Mario'sa. «Bilo kakva poruka?» Lulu je pitala. Uzdahnula sam, prelazeći preko mojih poruka. «Samo mama. Želi da se vratim kući i molim Hartforda da mi se vrati.» «I propustiš ovu fantastičnu zemlju? Zaslužuješ ovaj odmor, Remi.» Uzela sam gutljaj vode i spustila je nazad, pažljivo birajući moje sljedeće riječi. «Razmišljala sam. Šta misliš, da dovoljno volim Hartforda da li bih ga pustila da raskine kad hoće i čekala da shvati da griješi?» Naborala je nos kao da je namirisala nešto pokvareno. «Ti nisi baš tip djevojke koja proguta ponos i čeka da se momak odluči. Ti si jaka i nezavisna. Jednom kad te povrijede, ti se distanciraš od njih.» Klimnula sam, prihvatajući to. «Ali jesi li ikad pomislila, ne znam, da se smirujem jer Hartford odgovara mom planu: pouzdan je, nisko-rizičan…» «Djevojko, jedino ti možeš da odgovoriš na to.» Nagnula sam se pozadi na stolicu, očima tražeći po klubu Daxa. «Dax sigurno nije niskog rizika.» Luluine obrve su se podigle. «Možda je vreliji od kauboja, ali on ti je slomio srce, Remi.»

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Pogledavši preko mog ramena, lupila je dlanovima. «Govoreći o hodajućim orgazmima, ovdje su momci o kojima sam ti pričala.» Dva britanca sa kojima je ranije igrala su došli do nas sa velikim osmijesima. Obojica su bila 'grunge' tipovi sa crnim farmerkama i teškim, srebrnim nakitom. Nisu bili moji tipovi. Pa. Samo ti je potrebna zabava, podsjetila sam sebe. Lulu se obratila visočijem sa Mohawk frizurom da sjedne pored mene, dok je tamnokosi niži sjeo pored nje. Nakon nekoliko minuta, Lulu i on su vodili prijatan razgovor dok se Mohawk momak okrenuo ka meni i počeo da ćaska. Zvao se Chad i akcenat mu je bio drugačiji od Daxovog. Pretpostavila sam da je to zbog toga jer je Dax živio u Americi nekoliko godina, ili je ovaj momak bio iz drugog dijela Ujedinjenog Kreljevstva. Mogla sam da ga pitam – ali ma koliko pokušavala, nisam bila zainteresovana. Ne više. Ne nakon što sam vidjela Daxa. Naručili smo novu rundu pića, ali ja sam odbila tražaći vodu želeći da se još malo rastrijeznim. Moja pijanost od ranije se smanjivala i sve što sam željela je da odem iz kluba i legnem u moj mekani hotelski krevet i spavam. Chad se jako trudio da me impresionira, i smiješila sam se i klimala na svim pravim mjestima iako mu je dah mirisao na ustajali pepermint. Razgovarali smo o obližnjim turističkim stvarima koje treba uraditi, ali je uskoro skrenuo na to ko je dizajnirao moju haljinu i nakit. Igrao se sa mojom narukvicom, zbog čega mi se koža naježila. Nije bilo ništa lično. Jednostavno nisam bila raspoložena. Povukla sam se od njega i spustila ruke u krilo. Prebacio je ruku oko mojih ramena i uskoro počeo da se igra sa mojom kosom. Zatim ju je spustio na moja gola ramena, a ubrzo uvukao u zadnji dio moje haljine milujući mi kožu na leđima. Mučnina me spasila. Stomak mi je tutnjao u pozadini od kako sam došla na sprat, ali sad je izgledalo hitno. Bio mi je potreban svjež vazduh. Ustala sam. «Moram da odem do kupatila.» «Zar ne želiš cipele?» Lulu me je pitala dok sam išla ka stepenicama. Briga joj je bila na

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

licu. «Ne. Nikad više neću da nosim te štikle.» «Ali stopala će ti se isprljati.» Slegnula sam ramenima. Normalno, to bi mi smetalo, ali bila sam popila dovoljno pića kako bih zaboravila kakav je pod u klubu. «Hej, sačekaj, ja ću sa tobom,» pozvala me je, sustignuvši me kad sam stigla na donju stepenicu. Zakačila je ruku kroz moju. «Nisi jela nikakve takose, zar ne?» Nasmiješila sam se. «Ne moraš da ideš sa mnom, znaš. Ostani sa momcima.» Odmahnula je glavom. «Ne. Dax je učinio da se osjećam krivom. Više ne skidam oči sa tebe.» Iskezila se. «Rekla sam im da nas sačekaju gore.» Članak je sarađivao dok sam silazila niz stepenice do mračnog hodnika u zadnji dio kluba, gdje je treptajuća neonska strijelica pokazivala tolet za dame. Ušli smo u puno kupatilo u kojem je bilo nekoliko pijanih djevojka koje su čekale u red za nekoliko kabina. Parfem i zatvoreni prostor me je ukočio. Hladila sam lice rukama. I zbog ovog sam mrzjela klubove. Više bih voljela da sam kući da gledam stare filmove sa Malcomom. «Jednom kad pukne slavina…» Lulu je cupkala koliko joj se piškilo. «Gdje ideš?» upitala je kad sam se okrenula da odem. «Ti ostani. Ja ne moram da piškim. Samo – ne osjećam se dobro i previše je toplo ovdje. Tekila, pretpostavljam.» «Ne idi daleko,» pozvala je dok sam izlazila. Kad sam izašla iz toleta, naslonila sam se na zid kluba, boreći se sa mučninom u mom stomaku. Znoj mi je kliznuo niz lice i ja sam zatakla pramenove kose iza uva. Nalet hladnog vjetra me je udario u lice kad je neko izašao kroz vrata na kojima je pisalo HITAN IZLAZ nekoliko koraka dalje. Da! Vazduh! Okrenula sam glavu u tom pravcu, ali me je muški glas zaustavio. «Hej, srce,» Okrenula sam se i vidjela šankera, ali je izgledao drugačije pošto je skinuo njegovu majicu za zapošljene i obukao majcu boje crnog čaja. «Sipao sam ti nekoliko pića ranije?» Osorno se nasmijao. «Vjerovatno me se i ne sjećaš.» «Ne, ne. Žao mi je. Sjećam se. Mike, zar ne?»

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Uputio mi je osmijeh. «Da. Prošlog puta kad sam te vidio, bacala si cipele i pravila kolut.» Namrštila sam se. «Žao mi je što si morao da svjedočiš toj gluposti.» Vjerovatno me je vidio i kako sam se ljubila sa Daxom. Fino. Malo po malo sam se kretala prema izlazu nadajući se da će shvatiti nagovještaj, ali on je nastavio da govori, uglavnom mi se zahvaljivao što sam mu ostavila bakšiš. «Pa, završio sam sa poslom. Hoćeš li da popijemo piće zajedno ili da igramo?» Koraknuo je bliže meni, viši nego što sam ga se sjećala i mirisao je lijepo. Otvorila sam usta da kažem ne, ali sam pogledala ka jednom od malih balkona koji su se nalazili iznad plesnog podijuma, dajući gostima pogled iz ptičije perspektive na čitav klub. Jedno od lutajućih svjetala je sletjelo na Daxovo lice dok se naginjao preko ograde kako bi pogledao okolo. Dok sam gledala iz daljine, crvenokosa drolja je došla do njega i okačila se na njegove ruke. Stomak mi se okrenuo. To što sam ga viđala sa drugim djevojkama nije nikad postalo lakše, iako sam tokom godina naučila da dobro skrivam ljubomoru. Kao da me je osjetio, okrenuo se i naše oči su se povezale preko glava ljudi koji su bili na plesnom podijumu. Ponovo je imao masku na licu, ali njegove turbulentne oči su bile zalijepljene za moje, zakopavajući se duboko ispod moje kože. Bože, pomozi mi, da bez obzira na sve, ostanem podalje od njega. «Hej?» Sklonivši pogled sa njega, trepnula sam i pogledala nazad u Mikea. «Izvini. Odlutala sam.» Slabo sam se nasmijala. «Iskreno rečeno, stvarno želim da povratim sad – možda drugi put? Ovdje sam čitave nedelje i sigurna sam da će moja prijateljica željeti da dođe ponovo.» Nažalost. Brzo je koraknuo nazad, s mučnim izrazom na licu. «Uh, to je užasno. Da. Uradi šta god već trebaš kako bi se osjećala bolje.» «Hvala. Krenula sam malo vani. Je li sigurno tamo?» «Naravno. Radnici koriste ta vrata i parking za auta je s lijeve a glavni put s desne strane. Bićeš u redu.» Mahnuo mi je užurbano i požurio ka mjestu gdje je bila akcija. Uhvatio je plavušu za ruku i otišli su na plesni podijum.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Očito, pričanje o mučnini čini momke uplašenim. Kada sam izašla vani, vidjela sam praznu uličicu, izuzev zelenog kontejnera i šugave mačke koja je jela iz kutije za ponijeti. Mačka je zamjaukala i pogledala u mene prije nego se vratila kutiji od stiropora. Usamljena svjetiljka je pružala dovoljno svijetla tako da sam bila osvijetljenija nego u klubu. Uzdahnula sam i sjela na metalnu stolicu, oko čijih su nogara bili ispušci od cigareta. Radnici su vjerovatno ovdje provodili pauzu za pušenje. Nakon nekoliko minuta vazduha, odmah sam se osjetila bolje. Provjerila sam koliko je sati na telefonu. Ponoć u Londonu, što je značilo da je sedam sati uveče u Raleigh. Hartford će vjerovatno izaći večeras sa društvom. Otvorila sam kameru na mom telefonu i prešla preko selfija koje smo Lulu i ja danas slikale. Nakon crvenih očiju od leta, jutros smo spavale u The Tower Hotelu. Ustale smo na vrijeme kako bi stigle na zakazani obilazak vezan za Šekspira, zatim na večeru i piće u Swan, restoran i bar na dva sprata sa panoramnim pogledom na Temzu i katedralu Svetog Petra. Pogled po mraku je bio očaravajuć – baš kao što sam i pažljivo isplanirala za naš medeni mjesec. Prava je šteta što ga je Hartford propustio. Grudi su mi se stegle. Nastavila sam dalje da gledam i našla poslednju sliku na kojoj smo bili Hartford i ja. Slikana je prije tri nedelje; posjetili smo Univerzitet Chapel Hill gdje je on planirao da studira medicinu sljedeće jeseni. Stajali smo jedno pored drugog, sa poluosmjesima, naša tijela blizu. Vazduh je tog dana bio lepljiv i topao – i sjećam se da sam željela Krispy Kreme krofne po povratku. Ipak… Ono čega nisam mogla da se sjetim su bile emocije dok smo pozirali za tu sliku. Gdje smo pogriješili? Još važnije, zašto nisam pomislila na njega kad sam se ljubila sa Daxom? Metalna vrata kluba su se otvorila, vraćajući me nazad. Zbogom, miru i tišini. Chad je prošao kroz vrata, njegovo namršteno lice okrenuto od mene dok je izvlačio paklicu cigareta iz jakne i palio jednu, dlanom zaklonivši plamen kako ga vjetar ne bi ugasio.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Zastao je i začkiljio kad me je vidio, iznenađen ali ipak zadovoljan. Krenuo je ka meni gdje sam sjedela. «Hej, mislio sam da si otišla u tolet?» Na svijetlu, tijelo mu je bilo mišićavije nego što sam se sjećala. «Samo mi je trebalo malo vazduha.» Ustala sam. «Sad sam dobro.» «Nema potrebe da bježiš,» suvo je prokomentarisao dok sam prolazila pred njega. «Ne grizem.» Više sam osjetila nego što sam vidjela da me prati dok sam dugim koracima išla ka vratima. Samo je čudan. Nastavi da hodaš. Krenula sam da otvorim vrata ali ih je zalupio moćnim dlanom. «Nisam završio razgovor sa tobom.» Trznula sam se na zadah dima i ustajalog alkohola u njegovom dahu. «Hoću da se vratim nazad unutra. Lulu me čeka.» Uhvatio me je za rame, okrenuo ka njemu i prstima prešao niz moju ruku kako bi se igrao sa mojom narukvicom. «Nosiš neke lijepe stvari. Stvarno mi se sviđa ova narukvica. Jesu li dijamanti pravi?» Povukla sam se od njega. «Drži ruke k sebi.» «Hej, to je samo pitanje. Nema potrebe da postaješ uznemirena. Zašto mi je bi dala i pustila me da je pogledam?» Njegova ruka se smestila na moje rame. Samo lagan dodir, ali… «Ne! Pusti me.» Okrenula sam se od njega i ponovo posegnula ka vratima. Ruka mu se jaće stisnula oko mog vrata, stežući s obije strane. Moji prsti su se zabili u njegove dok me je držao zarobljenom samo sa jednom rukom. «Pokušavao sam da budem fin prema tebi ranije, ali ti si prava kučka,» rekao je blago. Panika je porasla. Prsti su mi stisli jače, vukući i udarajući, ali pritisak mi je samo povređivao grlo. Pokušala sam da progutam. Ništa. Udahnula sam, tražeći vazduh. Ništa. Buka je došla sa ulice dok je auto prolazilo, osvijetlivši ga. Okrenuo se, stavio jednu ruku oko mog struka i odvukao me iza kontejnera. Stopalima sam udarala i pokušavala da nađem neki oslonac na zemlji, ali ništa. Pokreti samoodbrane koje me je tata naučio su mi

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

bljesnuli kroz glavu i ja sam pokušala da ih se sjetim. Gurnuo me je na zemlju i opkoračio. «Budi mirna,» izustio je. Okej, okej. Klimnula sam, primoravajući mišiće da mi se opuste, pustivši ruke da mi padnu sa strana. Ruka mu je nestala sa mog grla. Bori se! Laktom sam ga, pod uglom, udarila u rebra i on je zaječao i zarežao na mene. Udarila sam ga ponovo u grudi desnom pesnicom najjače što sam mogla. Povikala sam kako bi me bilo ko čuo, ali moj glas je bio sranje. Udario me je, okrenuvši mi glavu okolo. Posegnuo je za mojim rukama kako bi ih osigurao. Izbjegavajući, slabo sam ga udarila u stomak. Ogrebala sam ga po licu, ciljajući njegove oči. Stenjao je dok mu je krv klizila niz lice. «Budi mirna!» povikao je kad mi je pocijepao čipku oko vrata. Povukao je srebrni lančić sa privezkom srca između dva krila, koji je bio poklon od Malcoma – nije mnogo vrijedio, osim što je imao sentimentalnu vrijednost. Ali onda se bacio na moju narukvicu, izvijajući mi zglob dok nisam mislila da će mi ruka ispasti iz ležišta. Zajecala sam. Žalost me je preplavila, pobjeđujući strah. Ne moju narukvicu! Odgovorila sam mu udarivši ga pesnicom u vrat – pokret koji mi je Malcom pokazaopostignuvši pogodak; pao je nazad, uhvatio se za vrat i dahtao. Bacio se nazad, sletjevši pravo na moje grudi, i znam da bih trebala sa osjećam neku bol, ali strah je bio toliko velik, potreba za preživljavanje je nadilazila okolnosti. Brzim pokretom, strgao je narukvicu sa moje ruke, bez sumnje joj slomivši kopču. Ne! To je bilo sve što mi je ostalo od tate! «Nikad nikog nisam ubio zbog glupog komada nakita, ali ti si druga priča.» Lice mu je bilo živi bijes. «Ne,» prodahtala sam. «Molim te.» Sve što sam prošla u prethodne dvije nedelje: mamino razočarenje, Hartfordovo odbacivanje, škola – sve je glupo, glupo, glupo.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Ovo. Ovo je bilo ono što je bilo bitno. Život. Uživati u svakom trenutku života jer nikad ne znaš kad ti je poslednji. Biti svjestan svih malih stvari. Boje neba. Krasuljaka. Padanja snijega. Ne dozvoli da umrem, molila sam se. Željela sam da jedem nove vrste krofni. Istetoviram se. Plešem. Zaljubim se. U treptaju oka, Chad je nestao, njegovo tijelo je udarilo u metalni kontejner kao kesa smeća. Okrenula sam glavu prema vratima. Dragi Bože, Dax. Pojurio je prema Chadu, gurnuvši ga na beton obojica su roktali i udarali. Opaki zvuci sretanja udaranja kože o kožu su mi stigli do ušiju. Pokušala sam da se pomjerim, da ustanem i pomognem. Bilo šta! Podigla sam se na ruke i noge i uputila se u njihovom pravcu. Molim te da Dax ne bude povrijeđen. Širi i mišićaviji, Dax je ga je udario, ali Chad se oporavio, oštar i brz otkotrljavši svoje mršavo tijelo dalje. Poletio je na Daxa i skočio na njega, zadajući mu oštar udarac u oko, zbog čega je Daxova glava otišla unazad. Dax je zaurlao i zaljuljao se nazad, oslonivši se na zid od cigle susjedne zgrade, teških grudi. Chad se nagnuo dolje, uzeo kamen i krenuo naprijed. Ne! Dahtajući za pomoć bilo ko ko bi mogao da me čuje na ulici ili unutra, nastavila sam da puzim ka njima, šljunak mi se ukopavao u koljena i šake. Dax je udahnuo i skočio na njega, ali Chad je izbjegao i zamahnuo kamenom, ciljajući Daxovu glavu. Promašio je i povukao se kako bi izbjegao Daxovu pesnicu. Auto je prošao preko ulice i ponovo sam pozvala, ali moj glas je nestao. Bliže. Bliže. Puzila sam ka njima.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Chad mi je bio okrenut leđima i kad bih mogla da stignem tamo… Daxove oči su srele moje na sekundu, poslavši mi skoro neprimjetno odmahivanje glavom. Ignorisala sam ga. Nije bilo šanse da ovo odradi sam. Chad, očito odustavši da udari Daxa kamenom, bacio ga je pogodivši ga u rame. Daxovo lice se steglo, pesnice su mu se stisnule kad je ponovo krenuo na Chada, samo što je ovog puta umjesto da koristi ruke, poslao dva brza udarca nogom u Chadove grudi. Bum! Bum! Chad se presavio, dahćući za vazduh. Dax mu se približio, okružujući ga, sa užasnim bijesom na licu i ludačkim pogledom u očima koji nikad nisam vidjela. Iznenada, Chad je skoči, okrenuo se i potrčao ka glavnom putu. Dax se okrenuo i uhvatio ga za košulju, ali Chad je izašao iz nje, dugmad su odletjela na sve strane dok je on bježao. Opsovao nas je oboje i nestao preko ulice u mrak prolaza pored. Blijeđenje zvuka njegovih stopala je bio najljepši zvuk koji sam ikad čula. Povukla sam se da ustanem i naslonila se na zid zgrade dok je Dax dotrčao do mene. Čitavo tijelo mi je hvatalo velike udahe vazduha. Zastao je nekoliko stopa od mene, očima me posmatrajući kao jastreb, lica izmijenjegog od bijesa. Ruke su mu bile obješene, tijelo izgrađeno od čitavog zida čvrstih mišića. «Bože, Remi. Jesi dobro?» Klimnula sam i tek tada mu se tijelo opustilo, ramena su mu pala kad se nagnuo dolje kako bi mi podigao bradu prema svejtlosti lampe. Zubi su mu se stisnuli. «Vrat ti modri.» «U redu sam,» uspjela sam da kažem, glas mi je bio poput šmirgl papira. «Šta se, dođavola, desilo? Vidio sam te da si izašla, ali mora da sam ga propustio kad te je pratio. Postao sam nervozan što si sama…» Prošao je rukom kroz kosu. «Prokletstvo, žao mi je što nisam ranije izašao.» «Nije… tvoja… greška…» Udahnula sam još vazduha i držala riječi kratikim. Uhvatila sam se za ručni zglob, narukvica mi je već nedostajala. «Pljačka. Uzeo je moj nakit.» Polako me je uzeo u ruke i držao me pažljivo kao da sam od stakla. «Drhtiš, Remi. Tako mi je žao, ljubavi. Ovdje sam. Dobro si. Ja sam dobro. Sve će biti uredu.» Topli čelik se obavio oko mene i ja sam se opustila u sigurnost njegovih ruku, lica

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

zakopanog u njegove grudi. Glas mi je drhtao. «Mislila sam da će me ubiti–» Zastala sam i zatvorila oči kad su mi vrele suze pale iz očiju, nisam mogla da ih zadržim. «Mrzim da plačem pred ljudima. To je glupo.» «Ššš. Pusti sve nek izađe. Lomiš se. Držim te. Obećavam.» Djelovi napada su projurili kroz mene. «On–on ima koju narukvicu koju mi je tata dao onog dana kad je poginuo. Ja–ja ne mogu da zamislim da je nemam. Potrebna mi je. Ona me drži zajedno…» Zastala sam, nisam mogla ništa više da kažem a da se ne pogubim. Koraknuo je unazad i bolje susreo moje oči, dlanovima obuhvativši moja ramena s pažnjom. «Ali živa si. To je sve što je važno, zar ne? Da ti se bilo šta desilo ja…» Usta su mu se stisla i grudi podigle kad je duboko udahnuo. «Htio sam da pođem za onom propalicom, ali nisam mogao da te ostavim ovdje samu, na zemlji…» Klimnula sam, brišući lice. «Mislim da si ga dobro uplašio. Imaš pokrete koje nikad nisam vidjela.» Oči su mi trznule preko njegovog ramena, dio mene i dalje paranoičan. Dotakao mi je obraz, glas mu je bio mek a opet smrtonosan. «Neće se vratiti, ali ako se vrati, prokleto ću da ubijem to kopile.» Klimnula sam, osjećajući se isto tako krvožedno. Moja voljena narukvica je nestala. Napravio je gornji dio haljine oko vrata i pogledao dolje. Donji dio i rukav su bili strgnuti i jedva je visila. Uzeo je krajeve jedne strane i svezao ih u blagi čvor, napravivši ih tako da mi se brus ne vidi. «Savršeno. Novac koji mi je trebao ode niz vodu.» Uzdahnula sam, trljajući ruke. «Ionako bi bilo pogrešno da je vratim kad sam je već nosila.» Zastao je, zabrinutih očiju. «Remi? Možda nije vrijeme za ovo, ali ako ti treba zajam, mogu da ti pomognem.» Usta su mi se otvorila. Nije prestajao da me iznenađuje. Naduti Dax kojeg sam znala sa Whitmana imao je potpuno drugu stranu sebe. «To je – tako fino od tebe što to kažeš, ali nisam mislila da nagovještavam da mi treba pomoć. U redu sam.» Čelo mu se naboralo. «Dugo vremena već znam da kad djevojka kaže da je uredu, da uglavnom laže. Zašto si zabrinuta zbog vraćanja haljine? Hoću istinu.» Odmahnula sam glavom. «To je samo… izgubila sam novac koji sam dala kao depozit za

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

prijem koji sam štedjela mjesecima dok sam radila u Minnie's Diner. Lulu – ona je sama platila svoju kartu i ponudila se da plati sve moje troškove, ali neću joj to dozvoliti. Kad se vratim u Whitman, moraću da nađem mjesto gdje ću da živim, plaćam kiriju, račune… stvari koje nisam planirala.» Ugrizla sam se za donju usnu. «Osim toga, očito postoje druge stvari za koje treba da brinem – kao to što si mi spasio život, hvala ti, i užasna modrica ti raste na oku.» Više detalja mi je došlo u fokusu. Dotakla sam njegivo lice i vrhovima prstiju nježno prešla preko ogrebotine na njegovoj vilici. «Bar – bar nema krvi.» «Za tebe bih to nosio kao orden časti.» Oči su mu gorjele u mojima. Stomak mi je zaigrao. Šta je mislio? «Hvala,» pršaputala sam. Spustio je čelo na moje. «Bilo kad. Čujem da se posao telohranitelja dobro plaća. Možda bih trebao da počnem sa tim nakon što diplomiram?» Rukama je odgurnio kosu sa mog lica, prolazeći prstima kroz njene duge pramenove. Njegov dodir je bio upravo ono što mi je trebalo. Bez puno razmišljanja, osim za udobnost, instiktivno sam se stisla uz njega, tako lako se prilagodivši njegovim rukama kao da dišem. Naslonio se na zid od cigla susjedne zgrade i obmotao me rukama, osjetivši moju potrebu da budem okružena. Osjetila sam se spašenom. Sigurnom. Kao da me ništa na svijetu ne može ponovo povrijediti. Ne znam koliko dugo smo stajali tamo – možda minutu, možda pet – ali uskoro se naše disanje sihronizovalo; podizanje i spuštanje njegovih grudi je potpuno odgovaralo mojim. Jednom je rukom otišao niz moju kičmu, a zatim opet uz nju. Vrhovima prstiju je prešao ivicama mojih lopatica. Ruke su mu otišle do mojih kukova, a zatim ponovo do moje kose, masirajući mi lobanju. Htjela sam da zapredem i da je bilo moguće, još više da utonem u njega. Čak ni igla nije mogla da se smjesti između nas. Ali ono što je počelo kao nevin zagrljaj se promijenilo. Vatra je lizala moju kožu gdje god me je dotakao. Kao same po sebi, moje ruke su se spustile na njegove kukove i prelazila preko linije gdje su njegove farmerke stajale na njegovim kukovima. Pošla sam dalje, prstima se igrajući sa V na njegovim kukom sve dok nisam osjetila da je postao čvrst uz

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

mene. Hemija je između nas uvijek bila takva. Zapaljiva. Spremna u trnutku. Tog dugog vikenda kad smo bili zajedno, nikad nismo prestajali da dodirujemo jedno drugo. Jedan pogled od mene i bio bi na koljenima, pitajući me šta želim, pitajući me šta trebam da bih se dobro osjećala. Uradila sam isto, ne mogavši da ga se zasitim. Čak i kad je želio da me veže ili drži prikovanu. Bili smo gorjeće sunce i na kraju smo eksplodirali. Usne su očešale vrh moje kose. «Remi… pogledaj u mene,» rekao je, hrapavog glasa. Ako pogledaš, poljubićeš ga… Podigla sam glavu i njegova usta su se obrušila na mene momentalno. Insistirajuće. Divlje. Žestoko. Da! To je ono što mi treba. Želja koja je bila suzbijena u mom tijelu od našeg poljupca u klubu, širila se svakim mojim atomom. Zastenjala sam, ruke su mi požurile do njegovih ramena i ukopale se tu. On je bio pogiješan – užasno pogriješan – za mene, ali imala sam osjećaj da je tako ispravan. Osjetila sam se tako predivno živom, punom snage, kao da bih mogla da smrvim auto golim rukama ili da gurnem Daxa uz zid i bezumno ga jebem. Prepoznala sam osjećaj onakav kakav je bio – skoro-sam-umrla-i- sad-želim-da-iskusim-život osjećaj. «Čekaj,» prdahtao je kad sam zavukla ruke ispod njegove majice. «To je adrenalin. Prošla si kroz traumu. Ne želiš ovo–» «Ššš.» Podigla sam mu majicu i poljubila ga u grudi, jezikom prelazeći preko njegove bradavice. «Takvog si ukusa kao svaka dobra stvar koju sam ikad željela.» Njegovo zategnuto suzdržavanje je puklo i zanio se u mene. «Bože, ne mogu da ti kažem ne.» «Onda nemoj.» Ruka mi je prošla uz čvrstu dužinu u njegovim farmerkama. Milujući. «Sjećam se koliko smo vreli bili—koliko si volio da me natjeraš da izgivorim tvoje ime. Zar ne želiš to ponovo?» Oči su mu gorjele. «Da,» zarežao je i ponovo mi uzeo usta, proždirući me dok sam ja

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

otkopčavala njegov rajferšlus i uvukla ruku unutra. Naravno da je bio spreman. Bili smo izbezumljeni, naše ruke su žurile, dodirujući mjesta koja su nam nedostajala tokom godina. Dodire njegovih ruku. Njegove poljupce. Željela sam sve. Na kraju, izgledalo je kao da moje tijelo kaže. Ovo. On. Ja. Sudbina. Suđeno je. Skinuo je okovratnik moje haljine, obuhvatio čipku mog brusa, zadirkujući moju bradavicu. Izvila sam se k njemu. Sve što je trebao da uradi bilo je da me jednom dotakne na pravo mjesto i ekplodirala bih. «Remi, ubijaš me,» prodahtao je, naslonivši glavu nazad na ciglu. «Toliko puta sam mislio na ovo –» «Remi?» Pištav glas je je dopro do nas otpozadi. «Šta se dođavola dešava? Naši britanski momci su pobjegli a ti si sad ovdje vani sa Daxom? Zbunjena sam.» Lulu. «Da. To što ona kaže,» Spider je dodao suvim tonom. «Iako mi izgleda kao da vas dvoje jedno drugom čistite zube koncem.» I sad su svi bili ovdje. Prava šteta. Tjelo mi je bilo šokirano odbijenom potrebom kad sam spustila glavu na Daxove grudi, pokušavajući da vratim disanje pod kontrolu, dok je on neprimjetno zakopčao rajferšlus i ispravio moju haljinu. Poniženje mi je zagrijalo obraze. Jednog trenutka sam mu govorila da ne mogu da budem njegov prijatelj a sljedećeg sam klizila jezikom u njegovo grlo. Bože, nisam znala ko sam kad sam bila sa njim. Dax mi je obuhvatio lice, lice mu je bilo zabrinuto dok je pretraživao moje oči. «Adrenalin, ljubavi. Nemoj da ti bude žao i ne krivi sebe.» Zatvorila sam oči. Kako je imao ovu sposobnost da mi čita misli? Klimnula sam i okrenuli smo se da se suočimo sa njima.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

6.

Sa Spiderom i Lulu sam prošao kroz detalje onoga što se desilo, opisujući im kako sam našao Remi dok se borila sa Chadom na zemlji koji je bio na njoj. Trebao sam ranije da izađem. Ti nisi njen čuvar, um mi je rekao. Posegnuo sam za Reminu ruku i isprepleo naše prste zajedno. Stegla je jače rukom moju i privukao sam je uz mene dok je odgovarala na njihova pitanja glasa slabog i tihog, ali staloženo – bolje nego što sam očekivao od nekog ko je bio napadnut. Ali opet, ona je uvijek bila pod kontrolom. Tokom godina, slušao sam razgovore o njoj, samo kako bih znao kako napreduje. Kad bih je vidio na kampusu – zabava bratstva i našli bi se lice u lice, nikad ne biste pogodili da me je znala. Zaleđenim osmijehom bi srela moj pogled – i nastavila da hoda dalje. Kao da sam komad jebenog namještaja. Uistinu, uvijek sam imao po nekoliko djevojaka koje su bile uz mene. Posmatrao sam je više nego što sam trebao s obzirom da je bila djevojka jednog od mojih rivala. Bilo je jasno da se nismo petljali sa Omega djevojkama i obrnuto osim ako nismo željeli da završimo u tuči. Nije da me je ikad bilo briga. Ako sam želio djevojku, uzeo bih je, iako nikad nisam išao za nekom koja je bila u vezi, naročito onako bliskoj i čvrstoj kao što je Remina i Hartfordova. Plus, imao sam svoju šansu sa njom, i nisam je želio. Vratio sam se nazad u sadašnjost kad su se sirene začule u daljini. Makar je neko pozvao policiju. Dva nabijena tipa za koje sam znao da su obezbeđenje u klubu, izletjeli su kroz metalna vrata i skenirali područije, zastavši na našu okupljenu četvorku blizu kontejnera.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Krenuli su prema nama. «Sve je u redu ovdje?» jedan od njih je upitao. Obnovljeni bijes me je udario i stisnuo sam čvrsto pesnice. «Sad jeste,» rekao sam jezgrovito, gledajući pravo u njih. «Ako imate zadnja vrata, bila bi prokleto dobra ideja da ih osigurate – naročito blizu prolaza. Moja prijateljica je opljačkana i zamalo ubijena od strane jednog od vaših gostiju.» «U redu sam,» Remi je rekla, izglađujući stvar. «Zahvaljujući tebi.» Pogledao sam dolje u njeno lice. Nasmiješila se, mada slabo i osjetio sam mali djelić mira. Bila je sigurna. Bila je u redu. Ali nisam mogao da se u potpunosti opustim. Nekoliko minuta kasnije dali smo naše izjave policajcima i uvjerili ih da ćemo otići do njih sljedećeg dana ako se sjetimo još nečeg. Izgleda da je bilo još sličnih pljački u područiju – jedan ili dva bijelca koji bi napali žrtve koje su upoznale u kafićima ili klubovima. Oba momka koja je Lulu izabrala su odgovarala njihovom uopštenom opisu. Uzimali su novac, nakit, torbe, telefone, čak i odjeću. Policija je rekla lokalnim zalagaonicama da ih obavijeste ukoliko se pojave sa ukradenom određenom robom, ali zasad nisu imali nikakvog uspjeha. Remi je izgledala slomljeno kad su joj rekli da nemaju nikakve tragove. Nakon što je policija otišla, Spider i Lulu su otišli da nam uzmu vodu, dok smo se mi našli u prostoriju za osoblje koju nam je menadžer Masquerade velikodušno ponudio, zajedno sa ponudom slobodnog ulaza i besplatnih pića za čitav ostatak nedelje. Remi je imala male posjekotine od šljunka i nekoliko modrica, otisaka prstiju na vratu za koje je insistirala da može da ih prekrije šminkom sljedećeg dana. Srećom, klub je imao malu kutiju za prvu pomoć sa hanzaplastima i alkoholnim maracima. Naravno, policija ju je pregledala i slikala je nekoliko puta, ali je odlučno odbila da ide u bolnicu. Sjela je na stolicu i ja sam joj očistio stopala, pažljivo joj sklanjajući male komadiće prljavštine. Bilo je kao da smo prevazišli prepreku. Bili smo prijatelji. Nekako. Nismo stvarno izrekli to, ali sam osjetio povezanost između nas. Kasnije, nagnuo sam se na sudoperu dok je brisala moj otok hladnom oblogom koji nam je neko donio iz kuhinje. Jedan od šankera je takođe je otišao do sobe za zaposlene sa stvarima i pronašao joj

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

japanke i preveliku majicu sa natpisom I LOVE NIGHTS IN MASQUERADE. Ispod je nosila svoju haljinu. Iskezio sam se na njenu majicu. «To je ironično.» Usne su joj se izvile. «Bar sam te vidjela ovdje večeras.» Pauza. «Drago mi je.» «I meni.» Klimnula je. «O onom što se desilo… o mojim rukama u tvojim boksericama…» Rumenilo je počelo od njenog vrata, penjući se sve do čela. «Malo sam poludjela.» Zakikotala je. «Igra riječi nije uključena.» «Dobro smo. Nema potrebe da objašnjavaš.» Htio sam da se oteklina u mojim boksericama spusti. «Znači, bez štete, nema ljutnje?» «Da, sad smo prijatelji.» «Hmmm,» promrmljala je tiho, s osmjehom na licu dok je gledala u mene, očiju sjajnih od emocija. «Definitivno si heroj. Dugujem ti.» Dah mi je zastao zbog načina na koji je izgledala, lice iskreno srećno po prvi put noćas i na trenutak sam dobio viziju kako bi moja budućnost izgledala da sam dozvolio sebi da… Prestani, Daxe. Nekoliko minuta je prošlo dok me je pregledavala od ostalih povreda, natjeravši me da skinem majicu u slučaju da imam modrice. Insistirao sam da me nije udario tako jako, ali ona je ipak prelazila preko svakog milimetra moje kože gdje sam rekla da me je udario. Željela je da sama vidi i znam da to nije bila seksualna stvar, već iskrena briga. Mala linija joj se pojavila na čelu kad me je bocnula u rebra kako bi se uvjerila da nisu slomljena. Zabacio sam glavu nazad i nasmijao se iz stomaka. Odskočila je nazad. «Zaboravila sam da si golicljiv!» Nasmijao sam se i gurnuo ka njenim rukama. Iskezila se, sa prstima na mojim bicepsima prelazeći spoljne linije krila vilinskih konjica – skoro rasijano. «Volim ovo. Boje, dizajn, čista emocija. Ova tetovaža ti nešto označava. Šta to?» Oči su joj trznule nazad do mojih. «Osjećam tugu kad pogledam u nju. Čudno, imati osjećaj kad pogledaš u nešto – kao da imamo šesto čulo za stvari.» Nasmiješila se. «Bilo kako. Brbljam, ali želim moju sopstvenu tetovažu.»

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Ruka joj uopšte nije napuštala moj biceps; milovala je krila, praveći nekakve krivine i uvijanja koja su bila na mom dizajnu. Bockanje – ne, iskre – su išle lijevo i desno. Ovo nije o seksu, Daxe. Ovo je prava ona. Pravi ti. Razgovarate. Dijelite. Imate trenutak u kojem ona proviruje pravo u tvoju dušu. Hoćeš li je pustiti unutra? Apsolutno ne. Nisam bio dovoljno dobar za nju i nisam je trebao u mom životu da mi krade emocije i čini da želim nešto što nikad ne bih mogao da imam. Ali njen dodir. Onda se odvoji od nje, kretenu! Pod uticajem, nagnuo sam se k njoj. Hipnotisan. Očaran. Tako jebeno savršeno da sam želio da se sklupčam sa njom u meki krevet, mazim joj kosu i govorim joj sve o značenju koje stoji iza tetovaže… Ali nisam mogao. Nisam to dijelio sa nikim. Na površini, ljudi su vidjeli samouverenog, duhovitog tipa, ali ispod sam bio nered osjećanja – naročito jer je godišnjica smrti moje majke upravo bila prošla – i bez obzira koliko jako sam želio da joj objasnim značenje mog vilinog konjica, mislio sam da ne bih mogao da pređem kroz sve to bez iskušenja koje će mi ostati u grlu. Tako da sam uradio ono što najbolje umijem. Odgurnuo sam je. Odaljio sam se od nje, napravivši malo prostora između nas, pustivši da joj ruka padne sa strane. Promijenio sam temu. «Čovječe, želim da budem tu kad se budeš tetovirala.» Trepnula je, lice joj je izgubilo sjaj, očito osjetivši moje unutrašnje povlačenje. «Oh. Ok. Naravno. Moraćemo da uradimo tako da budeš tu.» Bacila mi je moju majicu nazad. «Pretpostavljam da bi trebalo da ovo opet obučeš.» Kliznuo sam majicu preko glave. «Jesi li spremna da ideš kući?» pitao sam je, otišavši do vrata i otvorivši joj ih. Njene kobaltno – plave oči su susrele moje. «Ne baš. I dalje osjećam bockanje od

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

adrenalina. Hoćeš – hoćeš li da idemo negdje?» «Hoćeš da se vratiš nazad u klub?» Glas mi je bio zapanjen. «Bože, ne.» Grickala je njen nokat, izgledajući neodlučno i nevjerovatno izgubljeno. «Voljela bih da nešto pojedem – mada nisam sigurna da mogu da gutam. Bar da popijem kolu.» «Vjerovatno bi trebala da se vratiš u hotel i odmoriš, Remi.» «U praznu hotelsku sobu? Ne hvala.» Prkosan pogled je porastao u njenim očima, a onda je iznenada nestao. «Ne želim da budem sam, ok?» Odgurnuo sam strijelu potrebe koja je prošla kroz mene na njene riječi. «Uredu, ljubavi. Idemo onda. Znam pravo mjesto.» **** Svo četvoro smo ušli u Tucks, malo mjesto za kebab preko puta kluba – jedno od malobrojnih mjesta u oblasti koje je otvoreno iza ponoći. Uglavnom je korišteno za narudžbe za ponijeti, ali je imalo nekoliko malih stolova iza. Spider je otišao i zauzeo jedan za nas, dok sam ja sačekao sa Remi i Lulu da naručimo. Remi je postavila tonu pitanja o doner kebabu, koji je bio ogroman komad mariniranog mesa koje se peklo okretanjem oko vrele lampe. Smatrao sam ga najboljom 'pijanom' hranom u Londonu. Izabrao sam lepinju umjesto pite, sa kupusom, paradajizom i ljutim sosom. Nakon nekoliko zalogajčića, spustila je hranu na sto s uzdahom. Progutao sam psovku. Grlo mora da joj je bilo suviše bolno da bi jela. Ne govoreći ništa, izvinio sam se, otišao do pulta i naručio joj milkšejk od vanile. Naravno, to nje bilo izvanredno – samo gotovo piće, ali bilo je hladno i lako za gutanje. Spustio sam piće ispred nje zbog čega je zastala usred nečega što je pričala Lului. «Šta je ovo?» Podigla je oči ka mojim. «Ne možeš da jedeš i ovo bi moglo da ti pomogne.» Lice joj je omekšalo. «Oh? Je li ovo milkšejk?» «Da, naši su drugačiji od američkih – manje su slatki i nisu onako gusti. Možda nije ono na šta si navikla, ali ima proteina koji će te zasititi ako si gladna.»

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Usta su joj se razdvojila. «To je tako slatko. Hvala ti što misliš na mene.» Otvorila je i popila gutljaj, lice joj je porumjenelo dok je gledala u mene. Klimnuo sam i sjeo. Spider me je gledao upitnog izraza lica dok je očima gledao mene a zatim Remi. Ignorisao sam ga. «Ne mogu da prestanem da mislim na đavola Chada,» Lulu je rekla kasnije, dok se igrala sa pomfritom koji je naručila. Bila je mrgodna od kad smo im Remi i ja opisali šta se desilo. Remi je uzdahnula. «Lulu, nije tvoja krivica. Vidiš? Već zvučim puno bolje.» Glas joj je bio poboljšan, ali sam se plašio da će se sjutra osjećati lošije. Declan je trenirao za UFC i nekoliko dana nakon borbe bi imao najgore tegobe i modrice. «Potpuno mi je muka što sam uspjela da nađem jedina dva kretena u Londonu i upoznam ih sa tobom. Trebala sam da znam da je previše dobro da bi bilo istinito,» Lulu je promrmljala. «Ti akcenti, ta vrela Mohawk…» «Već si nam to rekla milion puta,» Spider je rekao. «Žao ti je. Užasna si prijateljica. Zaslužuješ da budeš udarena u vaginu –» Iskezio se na njen pogled. «Šta? Ne smijem da kažem tu riječ? Potrebna ti je deblja koža, ljubavi.» «Oh, ovo kaže Spider, poznati gitarista koji krije svoj identitet. Čak mi se ni ne svođa Vital Rejects,» odsjekla je. «Popuši to.» Zakikotao sam se. Spiderov identitet se otkrio kad je skinuo masku. Djevojke su bile iznenađene, na početku, i da budem iskren, ne pretjerano oduševljene. Mnogo puta sam se nasmijao na to dok smo dolazili ovamo. Očigledno je bilo da djevojke nisu obožavateljke alternativnih indi bendova. Remine oči su kliznule na mene. «Živiš li u kući ovaj semestar?» Odmahnuo sam glavom. «Trenutno beskućnik.» «I ja. Hartford je dobio stan, a Lulu je u domu sa cimerkom. Sigurna sam da u ovom trenutku ništa nije ostalo osim pacovskih rupa oko kampusa.» Složio sam se. «Da. Ja ću odmah da se bacim na traženje stana čim se vratim tamo.» «Možda ako nađeš nešto – ili ako ja nađem nešto – možemo da živimo zajedno?» Zaledio sam se usred zalogaja dok su tri para očiju gledala u mene s iščekivanjem. Progutao sam i popio gutljaj vode. «Ne znam je li to dobra ideja.»

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Remi je frknula. «Potpuno si u pravu. Bože. Luda ideja koja mi je u trenutku pala na pamet. Ignoriši to, jer sam, kako izgleda, i dalje u šoku.» Iskezio sam se, zamišljajući nas da živimo zajedno. «Svađali bi se kao pas i mačka, zar ne? Ti, mala sestra Omege a ja Tau? Podigla je ramena. «Hmmmmm, možda, možda ne. Nije me baš briga za to rivalstvo.» «Hartforda jeste,» Lulu je rekla. Mali kikot je došao iz nje. «Poludio bi.» «Uglavnom sam se šalila,» rekla mi je Remi. «Očito da nisam svjesna ničega što večeras kažem ili uradim.» Pustio sam da ta tema umre. Nakon što smo završili i pospremili nered za nama, Lulu i Spider su otišli vani da ispale cigartu, ostavljajući mene i Remi same. Igrala se sa njenim ručnim zglobom, sjetnog izraza lica. «Remi, šta se desilo tvojem ocu?» pitao sam je blago. Lice joj je problijedilo. «U redu je ako ne želiš da mi kažeš,» rekao sam. Duboko je udahnula. «Ne, ne, u redu je. Samo nisam očekivala da ćeš to da pitaš. Nikad nismo otišli toliko duboko jedno s drugim onog vikenda kad smo bili zajedno.» Istina. «Znam kako je to kad izgubiš nekog,» promrljao sam. «Bio sam tamo.» Njene oči su me proučavale, a onda kao da je došla do neke odluke, klimnula je. «To – to je bila automobilska nesreća na moj šesnaesti rođendan. Njegov SUV je udario u grumen leda, okrenuo se i udario u traktorsku prikolicu… Mrtvozornik nam je rekao da je bila trenutna smrt. On – on je bio na putu da me uzme sa moje lekcije klavira. Trebali smo da idemo na večeru te noći u moj omiljeni restoran.» Ruke su joj stisnule sto. «U svakom slučaju, čekala sam ga neko vrijeme a onda otišla kući sa prijateljicom. Policajci su bili kod moje kuće. To jutro mi je dao narukvicu. Bio je tako uzbuđen jer je pripadala njegovoj majci.» Ujela se za usnu. «Život nikad nije bio isti poslije toga.» Oštre emocije su me ubole, zabijajući se u moje grudi, mijenjajući se i mašući okolo kao nemirna životinja. Prošla je kroz pakao. Kao i ja. Posegnuo sam preko stola i ispružio joj šaku, prst po prst, dok joj dlan nije bio otvoren.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Pritisnuo sam moj dlan na njen i pustio da nam se ruke dodiruju. «O ovom nisam pričao nikom drugom osim Declanu, ali moja mama je umrla kad sam imao deset – četvrti nivo raka pluća. Umrla je za dva mjeseca. Jedva da sam poznavao mog oca, ali Declan i ja smo morali da napustimo sve koje smo znali i preselimo se u Raleigh da živimo sa njim. Život nikad nije bio isti poslije toga,» dodao sam blago. Razumjevanje joj se razlilo licem. «Kako – kako si se nosio sa tim?» «Bio sam dijete, tako da sam plakao. Puno. Ponekad bi ga miris pokrenuo, nečiji zvuk koji je zvučio kao njen, omiljena hrana. Hodao sam okolo sa komadom betona u stomaku godinu dana. Maštao sam da sam žrtva užasne šale i da će se ona iznenada pojaviti u moj život i utrčati u moj zagrljaj ispred škole. TV ekipe bi to snimale a onda bi uhvatli avion za London i sve bi se vratilo u normalu – samo što bi ovog puta bio bolje dijete. Kupio bih svoju prljavu odjeću. Više bih joj govorio da je volim.» Usne su joj drhtale. «I ja sam mislila istu stvar – da će moj otac ući na vrata, zagrliti me i da ćemo sjesti da večeramo. Pričao je užasne šale, ali mi nedostaju.» Sjedeli smo u tišini, proučavajući jedno drugo, obrađujući onog drugog bol. Odsjaj razumijevanja joj je prešao licem. «Je li smrt tvoje mame razlog što odguruješ djevojke?» Zaledio sam se. «Zašto to misliš?» «To bi imalo smisla. Ljubav boli, ali gubljenje nekog… razara te. Mijenja te.» Vazduh je postao ispunjen nečim što nikad nisam osjetio sa djevojkom. Stvar je u tome da ljudi koje voliš nestaju – kao otac kad sam bio beba i mama kad je umrla. Nisam želio da ikad više osjetim taj bol. Odbijao sam da dam nekom takvu moć nadamnom ponovo. Ali ona je zurila u moje slomljeno srce i ja sam je puštao. Usisao sam dah. «Da.» «A kontrola je kako se s tim nosiš,» dodala je nekoliko trenutaka kasnije, dolazeći do moje sopstvene spoznaje. Podigla je njene jasne plave oči do mojih. Ozbiljna. Lijepa. Klimnula je. «Da. Planovi me čine sigurnom.» I tih nekoliko riječi su bile sve što je bilo potrebno da razumijemo jedno drugo savršeno.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Zašto smo bili slomljeni na način na koji smo bili. Prošlo je nekoliko momenata, i postalo je čudno što nam se ruke dodiruju iako se nismo stvarno držali za ruke. Povukla je njenu, prstima ponovo prelazeći preko njenog ručnog zgloba. Teško sam izdahnuo. «Ne budi tužna zbog narukvice. Ne mogu to da podnesem.» Trznula je ispitivačkim očima na mene. «Zašto te je toliko briga za to?» Jebiga, ne znam! Slegnuo sam ramenima. «Samo mi je drago da si dobro.» «Znam koliko sam sreće imala,» rekla je, «i biću pažljivija, ali ću isto tako da uživam u svakom trenutku ovog odmora. Sjutra bih mogla da budem mrtva.» Nasmiješila se. «Istetoviraću se i pitaću Lulu da mi pokaže kako da igram.» Klimnuo sam. «S obzirom da praviš promjene, moja ponuda za prijateljstvo i dalje stoji – samo ako si voljna da jedeš sa mnom u Paneri.» «Okej,» rekla je trenutak poslije, nagnuvši se preko stola sam sjajem u očima. «Ali ćemo imati neke smjernice. Plan.» Frknuo sam na njen očiti entuzijazam. «Zašto nisam iznenađen?» Zgrabila je olovku iz torbe, izvukla čistu maramicu i počela da piše, njene duboke plave oči pogledavši gore u moje s vremena na vrijeme dok je pisala. «Skoro da sam uplašen da pitam šta to radiš,» prokomentarisao sam, pokušavajući da pročitam njen rukopis naopako. «Pravim pravila, ili bolje rečeno jedno pravilo jer postoji samo jedno pravilo za prijateljstvo sa Daxom Blayom.» Zakikotao sam se. «Koje to?» Oči su joj se zadržale na moje usne. «Nema ljubljenja. Ikad. Ni u usta, niti bilo gdje što bi moglo da izazove da djevojački djelovi budu kao na iglama. Kraj.» Spustila je olovku i posmatrala me, mali osmijeh joj je bio na usnama. «Pomoglo bi kad ne bi imao najsavršenije dupe na cijelom svijetu, ali pretpostavljam da to ne možeš da promijeniš.» Izvio sam obrvu. «Previše vrelo da bi mogla da izrdržiš?» Prevrnula je očima. «Začepi, Romeo.» Iskezio sam se. «Ti si neprocjenjiva.» «Misliš da sam smiješna.»

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

«Ne, apsolutno ne. Mislim da si u pravu. U potpunosti sam za to.» Držao sam lice pravo. «Jesi li siguran da možeš da uradiš stvar bez ljubljenja?» «Izgleda da treba da te podsjetim da su prije nekoliko tvoje ruke bile u mojim farmerkama…» «Okej, nema potrebe da elaboriraš, Gospodaru Seksa.» «Uh-huh.» Gurnula je maramicu meni. «Možeš li da se potpišeš?» «Takva si glupavka. Hoćemo li da uradimo i obećanje malim prstom?» Ali uzeo sam maramicu i pogledao dolje u ono što je napisala. «Hvala za kompliment. Sad začepi i potpiši ime i datum, tu i tu,» rekla je, pokazujući na linije koje je povukla. «Ja već jesam.» Odmahnuo sam glavom. Ako je ovo bilo potrebno da uradim da bih bio prijatelj sa djevojkom koja je uspjela da mi se uvuče pod kožu prije tri godine i da ostane tamo, onda da, bio sam zainteresovan. Uzdahnuo sam i gurnuo je nazad k njoj. Gurnula ju je nazad. «Ne, to je tvoja kopija.» Uzela je dugu maramicu i uradila istu stvar, stavivši njenu kopiju u njenu torbu. Ovo je za nju bilo ozbiljno. Iscerio sam se. Nakon što su kopije bile sklonjene, podigla je njen milkšejk u vazduh. «Zdravica za prijateljstvo sa momkom sa kojim sam jednom bila u vezi tri noći zaredom.» Nasmiješio sam se. «Nek šanse uvijek budu u našu korist.» Nasmijala se i kucnuli smo se pićima. Oči su mi se spustile na njene pune usne kad ih je obmotala oko slamčice. U šta sam se ovo uvalio?

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

7.

Nakon što su Dax i Spider ubacili u taksi, Lulu i ja smo krenule prema The Tower hotelu. Nekoliko blokova od našeg odredišta, vidjele smo veličanstveni Tower of London sav osvijetljen, a kako sam ja i dalje bila čudna, stale smo i izašle iz taksija kako bi hodale ostatak puta do hotela. Osjetila sam se sigurnom jer je nekoliko osoba i dalje išlo ulicom, osvijetljeni svjetlima istorijske zgrade. Stopala su me malo boljela, ali sam iz iskustva znala da nije ništa loše. Kroz bol sam hodala odlučno. Pola sata kasnije, ušle smo u hol oko tri ujutru. Srećom većina gostiju je spavala. Moje modrice su nastavile da tamne kako je noć napredovala i samo mogu da zamislim šta bi rekli da su me vidjeli u ogromnoj majici i japankama. Divlja američka djevojka. Lulu se uvukla pored mene kad sam ušla u lift i pošle smo na davnaesti sprat gdje se nalazila njena soba. Ja sam bila na petnaestom u apartmanu za mladence. Bilo je užasno što smo tako daleko, ali hotel je imao limitiran izbor da izabere sobu, jer smo njenu rezervaciju napravili u poslednjem trenutku. Ona je bila ta koja je insistirala na razdvojenim sobama jer je željela da mi se 'posreći'. I imala je dosta novca jer su njeni bili poznati na kantri muzičkoj sceni u Nashvilleu. Naslonila se na zid lifta, očito iscrpljena, dok je gledala u telefon, provjeravajući društvene mreže. Usta su joj nekarakteristično bila izvijena na dolje. Odjednom se ispravila. «Šta je ovo?» «Šta?» Izdužila sam vrat da bih vidjela šta je gledala, ali je prebacila dalje sliku koja je bila na Instagramu. «Je li to bio Hartford?» upitala sam, osjećaj tonuća mi je rastao u stomaku. «Sranje. Da.» «Je li sa nekim?» Odmahnula je glavom. «Ne znam. Znaš koliko je teško razumjeti tačno slike na

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

društvenim mrežama. Lažne su i filtrovane. Ne možeš da vjeruješ ni u polovinu toga.» Namrštila sam se. «Pokaži mi sliku ili ću jednostavno uzeti moj telefon.» Uzdahnuvši, približila se i vratila prethodnu sliku. Na njoj je bio Hartford u Cadillacu, jednom od lokalnih koledžskih kafića na Whitmanu. Pored njega – tačno na njemu – sa presjajnim osmijehom bila je vesela plavuša sa super bijelim zubima. «To je Katrina Nešto. Ona je na većini njegovih pre-medicinskih predavanja,» rekla sam, kliknuvši na sliku, upijajući svaki njeni piksel, tražeći velike pore ili greške na njenom savršenom licu. Je li ljepša od mene? Pametnija? Zabavnija? Sto je bio pun boca pića i nekoliko ljudi je bilo u pozadini. Jesu li bili zajedno, zajedno? Pretražila sam Hartfordov osmijeh, njegove oči, tražeći trag. Njegova pjeskovito plava kosa je skoro bila ošišana a njegova brada obrijana. Obučen u majicu na dugmiće koju nisam ranije vidjela, zračio je samopouzdanjem; ni traga od zbunjenog momka koji mi je rekao da treba da razmisli o nama prije nego što se konačno potpuno obaveže. Lulu je slegnula ramenima. «Napisao je #drugzaučenje #dobarprovod.» Stisnula sam usne, proučavajući kako se Katrinina ruka izvila oko njegove ruke, kako je njegova glava nagnuta u njenom pravcu. Pogledala sam na datum kad je postavljena. Noć našeg venčanja. Emocije su navrle u mene, grudi su mi se zaledile. Duboko sam udahnula i zagrlila samu sebe naslonivši se na zid lifta. U redu je. U redu je. To je samo momak, sa kojim si bila dvije i po godine, i izašao je sa nekom drugom. Htjela sam da povratim. «Remi, žao mi je,» Lulu je rekla bolnog izraza na licu. «Uništavam ti čitavu noć, zar ne?» «U redu sam,» izdahnula sam, vrativši joj telefon. Bar nisam psovala, udarala pesnicama o zid ili plakala. Definitivno napredak. «Previše si mirna. To me nekako plaši.» Stisla me je za rame. «Pokušavaš da to shvatiš i daš mu neko značenje, ali najverovatnije da je to samo slučajna slika.» «On izgleda srećno. Ona izgleda srećno. Mislim da su zajedno. Možda ja nisam bila ona prava za njega i on je to uvidio.» Jako sam se ujela za usnu. Trepnula. Lice joj je pocrvenjelo od bijesa. «Ako te je taj kreten prevario, prokleto ću ga ubiti kad

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

ga vidim… prokletstvo… on je takva guzica! Vjerovatno svake godine ide na konferenciju guzica u Teksasu, u ne znam, Guzicograd, Teksas.» «Reci mi kako se stvarno osjećaš.» Slabo sam joj se nasmiješila. «On je crno-bijel a ti si digitalna boja, dušo. Možeš ti boljeg da nađeš.» «Kao koga?» «Možda je to više od mojih martinija koje sam popila večeras, ali definitivno sam primjetila varnice između tebe i Daxa. To je čudno. On počinje da mi se sviđa. To je samo – večeras za večerom način na koji si ga gledala i na koji je on gledao tebe. Želim momka koji će da gleda u mene tako.» «To je požuda. To je sve što Dax može bilo kome da ponudi. On samo želi zabavu.» Ispravila se kad su se vrata lifta otvorila na njenom spratu. «Mogu da te ispratim i ostanem kod tebe u sobi ako ti se uopšte ne spava?» ponudila je. «Ne. Idi spavaj. Ne brini za mene.» Ona me je nevoljno napustila. Čekala sam dok nije otišla u njenu sobu, zatim se vratila u lift i izvukla moj telefon, kojem je ton bio izgašen. Upalila sam ga i umjesto da odem na Instagram i uhodim Hartforda, otvorila sam imenik i gledala u Daxov broj mobilnog koji je unio u moj telefon prije nego smo otišli na večeru. Frknula sam kad sam vidjela da je kao svoje ime napisao Gospodar Seksa – ali sa upitnikom. Je li ovo bila Daxova verzija odmjerenosti? Prst mi je lebdio iznad dugmeta za pozivanje. Šta bih rekla? Lift je bipnuo kad je stigao na moj sprat i ja sam izašla. Duboko uzdahnuvši, vratila sam telefon nazad u moju tašnicu dok sam u isto vrijeme tražila moju ključ karticu. «Gdje je?» promrmljala sam dok sam pretraživala po džepićima sa strane. Svijest da nisam bila sama u skučenom hodniku je prodrla u mene i moje oči su pretražile područije. Niko nije ulazio ili izlazio iz svoje sobe, ali vidjela sam kod mojih vrata mušku figuru zavaljenu na podu, glave zakopane na njegovim grudima, kao da spava. Šta je radio ovdje? Otišla sam do njega i sagnula se. «Dax, probudi se.» Prodrmala sam mu rame. «Hej?» Teške oči su zalepršale, jedva se otvorivši. «Remi?»

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

«Ko bi drugi bio?» Sjela sam na pod pored njega. «Pitanje je, šta radiš ispred moje hotelske sobe?» Krvave, umorne oči su prešle preko mog lica i sletjele na moje usne. «Nakon što si otišla, dobio sam taj čudan osjećaj. Paranoju da Chad zna u kojem si hotelu ili da zna tvoje ime i prezime. Zvao sam te, ali se nisi javila, tako da sam došao kako bih bio siguran da si dobro. Potplatio sam portira kako bi mi kazao broj tvoje sobe. «Isključila sam ton na telefonu nakon što smo razgovarali sa policijom. Upravo sam ga uključila. Izvini.» «Gdje si bila?» upitao me je, postavši budniji i protrljavši svoju neobrijanu bradu. «Prošetale smo od Tower of London. Pretpostavljam da sam bila previše opijena nakon onog što se desilo.» Suzio je oči. «Trebala si da dođeš pravo ovamo.» Izvila sam obrvu i nasmiješila se. «Otkad ti to pratiš šta ja radim?» Ispustio je ogorčen uzdah, ustao i ispružio ruku da me podigne. «Možda sam odlučio da ti je potreban telohranitelj 24/7 samo da te čuva.» «Prijavljuješ se?» Pogledali smo jedno drugo u lice desetak centimetara udaljeni. «Ne želiš da popunim tu poziciju. I ti i ja to znamo.» Izdahnuo je. «Hajde, izvadi ključ da uđemo unutra.» Pronašla sam ključ, provukla kroz bravu i otvorila vrata. Dax je ušao ispred mene, pridržao mi vrata dok sam ja prošla kroz njih. «Hvala,» rekla sam. «Daj mi sekundu,» rekao je. «Želim da provjerim sobu.» Šta? Bila sam u redu. Niko nije bio u mojoj sobi osim njega, a on je bio taj s kim nisam trebala da budem sama u sobi. Prošao je kroz prostoriju, provjerio kupatilo, ispod kreveta, u ormaru, čak i kroz prozor na mali gvozdeni balkon. «Samo bi se nindža tu popeo,» rekla sam, gledajući ga zbunjeno. «Izgleda čisto,» rekao je, posrnuvši dok je hodao prema meni. «Dax, iscrpljen si. Sjedni, molim te.» Pokazala sam na stolicu. «Zašto ti ne bih naručila kafu da popiješ prije nego se kreneš nazad?» «Ne, uredu je. Nisam vozio. Uzeo sam taksi odmah poslije vas.»

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

«Pa, ja sam umorna.» Spustila sam torbicu, odbacila cipele, odvukla se do kreveta i pala pravo unazad u centar mekog ležaja. Latice ruža koje je sobarica tamo postavila su odletjele u vazduh. Podigla sam ruke iznad glave i istegla se. Oči su mi bile zatvorene. «Nisam mislila da ću ovo ikad reći, ali drago mi je što sam večeras u ovom krevetu, čak iako neću biti 'povaljena'. Mada je noć i dalje mlada.» Zacerekala sam se, otvorivši oči i namignuvši mu. To sam mislila kao šalu, naravno, ali oči su mu potamnjele i ja sam se odmah ukočila. Soba je bila tiha, ispunjena napetošću. Podigla sam se i povukla majicu dolje. Pogled mu je sletio na moje usne. Sklonio se. Vratio se opet. Prešao je rukom kroz kosu koja se vratila opet u savršen razbacan nered. «Um, trebao bih da krenem kući.» Okrenuo se da ode. «Čekaj.» Šta to radiš, Remi? Ustala sam, odjednom bez daha i susrela njegiv intenzivan pogled. Očima sam prešla preko njega, gledajući njegove čelične oči, napetost njegovih širokih ramena, način na koji su njegove ruke bile stisnute sa strana – vidljivu izbočinu u njegovim farmerkama. Oh. Progutala sam i gurnula udobnu stolicu i otoman u uglu sobe pored prozora «Hoćeš – hoćeš li da spavaš ovdje?» «Ne, Remi.» Prekrstila sam ruke i primorala se na smijeh. «Ne budi smiješan. Ostani, insistiram. Ujutru možemo da popijemo kafu i da popričamo. Evo, sačekaj samo da uzmem ćebe i jastuke iz ormara. Vidjela sam ih tamo ranije kad sam se raspakivala.» Prošla sam pored njega, uhvatio me je za ruku, uzrokujući da stanem. «Ne, Remi.» «Da, Daxe. To je ono što prijatelji rade. Pomažemo jedni drugima.» «To nije dobra ideja.» Glas mu je postao hrapav i uopšte nije puštao moju ruku. «Zašto ne?» Palcem sam milovala njegov dlan kao da je bio povezan sa dijelim mojeg mozga nad kojim nisam imala kontrolu.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

«Jer ako ostanem u ovoj sobi sa tobom, to će biti u tom krevetu i mi nećemo spavati.» Očima je pretražio moje lice, zadržavajući se na mojim ustima. «Zašto – zašto uvijek zuriš u moje usne?» Oči su mu potamnjele. «Dax?» Poslao mi je prikriven pogled. «Jer ih želim na mojim ustima, da me ljube. Na moju kožu da je sisaju. Svuda.» Prstom je prešao preko moje donje usne, nježno je povukavši dolje. Naježila sam se, drhteći na slike koje je opisao. Spustio je ruku i duboko izdahnuo. «Složili smo se da budemo prijatelji, ali kad mi stojiš tako blizu, sve na šta mogu da mislim je da ti skidam tu majicu, gurnem te na krevet i jebem te dok ne budeš stenjala moje ime sto puta prije podneva.» «Samo sto?» rekla sam. Prestani, Remi! Oči su mu se zatvorile. «Na opasnoj si teritoriji, Remi. Budi pažljiva…» «Samo… pusti me da te dodirnem. Samo to.» Posegnula sam rukom i spustila je na njegovo srce, osjećajući podizanje i spuštanje njegovih grudi. Zurili smo jedno u drugo, a milion šta kad bi mi je prolazilo kroz glavu. Šta kad bi imali seks? Da li bi to uništilo naše krhko prijateljstvo? Šta ako bi odmah počeo da izlazi sa nekom djevojkom iz sestrinstva ove jeseni? Da li bih pala u onu jamu očaja u koju sam upala prije tri godine? Šta kad bih samo pustila prošlost i uradila ono za čim moje tijelo vrišti? Imala bi jedan pakleni orgazam večeras. Oči su mu se suzile, mišić mu je igrao na obrazu. «Ne mogu da podnesem ovo. Jedva se držim ovdje.» «I ja.» Spustio je glavu dok mu usta nisu bila centimetar od mojih. «Zaboravi prijateljstvo. Želim da te jebem.»

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Njegove riječi su mi odzvanjale po glavi. Jezikom sam ovlažila usne. «Hartforde…» Naglo sam zastala na ljutnju koja je gorjela u njegovim očima. Bože. Nisam mislila da kažem njegovo ime. On mi čak nije ni bio na umu. «Tačno.» Pustio mi je ruku, puls mu je udarao u glavu. «Laku noć, prijateljice.» Poslao mi je konačan pogled, okrenuo se i izašao kroz vrata.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

8.

Probudio sam se u podne na miris pržene slanine i zvuk Spidera kako brblja na telefon. Protrljavši lice, izvukao sam se iz kreveta i sjeo na ivicu, djelići prošle noći u Reminoj hotelskoj sobi su mi se vraćali nazad. Zastenjao sam. Stvarno sam zeznuo sinoć situaciju sa njom, a nisam ni bio pijan. Jasno je da sam razmišljao kurcem, naročito kad su te gole noge treperile okolo, šetajući po sobi i nudeći mi da spavam u sobi zajedno sa njom. Bez sumnje – nas dvoje u spavaćoj sobi je bio recept za katastrofu. Ponovo sam se naljutio, sjetivši se da je izgovorila njegovo ime a ne moje. Kučkin sin. Željeći da prestanem da mislim o njoj, pogledao sam po sobi. Odlazim sljedeće nedelje, pomislio sam dok sam gledao bež i bijeli enterijer sobe koju je Spider opremio. Namještaj je uglavnom bio od hroma i kože, to je bio fin stan i on je bio ponosan na njega. Unajmio je dizajnera i imao pomoć pri odabiru tepiha i namještaja. Uzima ga ozbiljno jer je bio njegov, pa iako sam hteo da budem neuredno kopile, pospremao sam za sobom. Telefon mi je zapištao na poruku. Declan. On i Elizabeth su bili dvoje ljudi koji su mi najviše nedostajali ovog ljeta. Prošle jeseni su se jako zaljubili jedno u drugo – dvoje najsrećnijih ljudi koje znam. Samo ih gledajući zajedno bio sam zavistan i dio mene je želio magiju koju su imali, ali sam bio preplašen. Uzeo sam telefon. Zvao sam ga juče kako bih vidio da li bi mogao da mi nađe mjesto oko kampusa i da depozit dok se ne vratim u grad. Nema ništa za iznajmljivanje blizu Whitmana, ali sam ti pronašao stariju kuću; tri spavaće,

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

dva kupatila, 230 kvadrata. Čak ima i malo dvorište. Sedamdeset hiljada dolara i tvoja je. Dobar dogovor. Šta dođavola? Nisam htio da kupim mjesto. Želio sam mjesto na kom sam mogao da budem dok ne diplomiram. Pozvao sam ga na FaceTime pošto je bilo besplatno. «Hej, buraz, šta ima?» rekao sam čim se javio. Kosa mu je bila kvasna kao da je tek izašao ispod tuša. Tamo je bilo osam ujutru. «Hej, čovječe, šta je sa crnim okom?» Otišao je u kuhinju. Dotakao sam lice, vodjevši ružnu sivu modricu ispod oka u ekran. «Znaš me, uvijek se uvalim u nešto.» Začkiljio je u mene. «Budi pažljiv. Još te nisam naučio sve moje pokrete.» Kez mu se pojavio na licu. «Nije kao da ćeš ikad sa budeš dobar kao ja. Ja sam najbolji.» «Ja sam bolji u svemu ostalom.» Zakikotao sam se. «Kako god, idiote. Samo mi reci kako si.» «Vjeruj mi, bio bi impresioniran. Trčim deset kilometara dnevno, treniram, a za ovo je bolje da sjedneš, čak sam i pročitao neke knjige ovog ljeta. Počinjem jednu sa kojom bi mogao biti upoznat. Ponos i predrasude. Malo je spora i nema seksa. Poprilično je mrzim.» Nasmijao se. Vidio sam Elizabeth u pozadini, njena plava kosa vezana u neurednu punđu. Mahnula mi je oduševljeno. Poslao sam joj poljubac. «Hej, ljubavi. Nedostaješ mi.» Poslala mi je poljubac nazad i viknula preko sobe. «Ti meni više. Dodji kući uskoro, molim te. Potreban mi je drugar za trgovinu. Declan odbija da mi pomogne da izaberem tašne kao što ti činiš.» Vidio sam kako se Declan smiješi dok uzima šolju sa kafom koju mu je sipala. Zakikotao se i okrenuo ka meni. «Pretpostavljam da si dobio moju poruku?» «Da, ali neću da kupim kuću. Ili bih mogao da se uselim kod vas i onda bi se Elizabeth zaljubila u mene…» Nasmijao sam se. «Buraz, jedva imamo mjesta za naša sranja.»

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

«Da.» Ionako sam se uglavnom šalio. Nastavio je. «Provjerio sam kod kućnog savjeta za domove, ali ništa. Taj broj će se promijeniti jednom kad predavanja počnu, ali zbog toga ćeš morati da živiš kod tate dok ne budu imali nešto slobodno.» Uh. Dom. Još gore, međutim, otac. Zaječao sam, zamišljajući očevu trospratnu vilu sa fensi namještajem, sobaricama i mojom petogodišnjom polusestrom. «Nema šanse.» Deklan se iskezio. «Mogao bi to da uradiš. Uštediš nešto novca. Družiš se sa konjima. Plivaš u bazenu. Imaš porodične večere.» «I nikad više nemam ponovo seks.» «Istina.» Nasmijao se. «Zvučiš srećno. Stvari napreduju dobro sa teretanom?» «Zahvaljujući tati,» rekao je. «I Elizabethi.» Poslao je osmijeh Elizabethi koja se pojavila i poljubila ga u obraz. «U svakom slučaju, možda bi volio da investiraš u stariju kuću, živiš tamo, možda odradiš nešto da je središ i preprodaš je. Ili iznajmiš studentima s fakulteta. Tržište nekretnina je u plamenu, a ti bi bio dobar u tome.» «Ja?» «Zašto da ne? Slatkorječiv si, zgodan, pa zašto ne bi iskistio te osobine? Ja ću ti pomoći sa poslovnom stranom ako bude trebalo, mada mislim da ćeš biti u redu.» Hmmm. «Hoćeš li to da kažeš da nisam dovoljno pametan da diplomiram i da je ovo moja rezerva?» «Ne, kretenu, govorim da je ova kuća dobra za ulaganje –a ti imaš taj nivac u banci i više od toga. Čak iako je ne preprodaš, možda bi bilo fino da pustiš neke korijene tu. To je sve.» Poslao mi je bratski smiješak preko telefona. Interesantno. «Ah.» Prešli smo na druge razgovore, uglavnom o predstojećem suđenju za Elizabethinog napadača koji je provalio u njen stan i pokušao da je ubije u novembru. U metežu, presjekao je arteriju na Declanovoj nozi i neko vrijeme smo bili u haosu i izbezumljeni jer nismo znali da li će preživjeti operaciju.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

«Nije dobio kauciju, hvala Bogu, tako da će ležati u zatvoru do suđenja u januaru,» rekao mi je. «Postoji li šansa da će izaći?» upitao sam. Otac mu je bio senator Sjeverne Karoline, ali i naš otac je takođe imao duboke političke veze. «Ne znam. Vrijeme će pokazati.» To nije zvučalo dobro i mogao sam vidim da nije želio da obrazlaže to dok je Elizabeth tamo, tako da smo razgovarali još nekoliko minuta dok nije morao da krene u teretanu, a onda se Elizabetha javila. Razgovarali smo pola sata dok najzad nije morala da ode da se tušira. Padnuvši pozadi na moj krevet, gledao sam u plafon. Razmišljao sam. Ovog ljeta sam sam skrenuo na zao ugao; možda je to bio dan kad sam se vozio od Hampstead Rehabilitacionog centra kako bih poveo Spidera kući. Izašao je na prednja vrata, osušena verzija sebe, mršavog lica, linije usana mu se nisu primjećivale. Droga i to što je bio na putu su ga doveli do mršavog momka. Čak i sa članovima benda koji su ga vodili, nije mogao da se drži van tog sranja. I stvar koja me je najviše pogodila – bio je sam. Bez prijatelja. Bez djevojaka. Bez roditelja koji bi ga željeli. Znao sam kakav je bol kad si sam, kad pohlepni ljudi žele nešto od tebe jer si sin bogatog čovjeka ili zato što si popularan. Remi nikad nije bila takva. Ona mi nije ljubila guzicu kad sam se ponašao ravnodušno prema njoj. Pakao ne – izašla je iz moje sobe kao da posjeduje mjesto, duks i sve. Većina djevojaka bi prihvatila sve ono što sam njoj rekao samo da bi bila blizu mene, ali ne i ona. Željela je verziju mene koja nisam mogao da budem sa devetnaest godina. Željela je ljubav iako nikad to glasno nije rekla. Obukao sam farmerke i ušao u veliko kupatilo koje je bilo uz moju sobu. Umio sam se i uredio kosu prstima, moj um je išao u svim pravcima, najviše o tome šta ću da radim nakon diplomiranja. Nema puno toga što može da se radi sa diplomom iz psihologije ako ne upišete doktorske studije. Šta je to ostavljalo? Šanker? Možda. Imao sam čegvorogodišnje iskustvo s pićima u Tau kući i znam dosta o miksanju alkohola. Billy, vlasnik Cadillaca, mi je ponudio više nego jednom. Tvdio je da

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

privlačim ljude da dolaze. Da radim u Declanovoj teretani? Proveo sam čitavo proljeće trenirajući sa njim u teretani i zaista sam dobro to obavljao, ali da radim za Declana? Miješanje porodice i posla je zeznuto. Investiranje u tržište s nekretninama? Hmm. Nisam znao ništa o kućama. Mogao bi da naučiš? Možda. Ideja je rasla u meni. Kao po instiktu, stopala su mi otišla u ormar, posegnuo sam za najgornju policu i izvukao pismo. Mama ga je napisala prije nego je umrla i nosio sam ga svuda sa sobom. Otac je dao po jedno obojici kad smo imali trinaest godina: jedno za mene i jedno drugačije za Declana. S pismom u ruci, sjeo sam na krevet.

Dragi Daxe, Ovo pismo je zbogom, ali molim te znaj da ga pišem sa osmijehom a ne sa suzama. Radujem se, jer jednog dana, kad bude pravo vrijeme, ti ćeš pročitati ovo i postojaće povezanost, tanka nit koja će nas povezivati zajedno – ti na zemlji a ja u raju. Možda će zvijezda jače svijetleti ili će zvijezda padalica proći preko neba. Možda će vilin konjic sletjeti na tvoje rame ili će duga biti u tvom dvorištu. To sam ja, postajem dio našeg beskonačnog univerzuma dok vas gledam kako rastete. Umirem od raka. Postoji mala šansa da bih mogla da živim nekoliko mjeseci duže sa ljekovima, ali to bi me učinilo jako bolesnom i umornom. Ne želim da nestajem pred vama. Želim da me se sjećaš kao zabavne mame, a svaki sekund vremena koje mi je ostalo želim da provedem sa vama igrajući Monopol, praveći kolačiće i kaše, pjevajući 'Hey Jude' i 'Here Comes the Sun'. Plašim li se što se sat moje smrti približava? Da. Srce mi se lomi jer znam da neću biti tu da vas vodim kroz bol zbog mog gubitka, buran period tinejdžerskih godina, gledam vas kako se zaljubljujete i odljubljujete ili doživite taj osjećaj da držite u rukama sopstveno dijete. Ali ono što mogu da ti ostavim je savjet. Previše si mald, ali nadam se da će ti jednog dana pružiti utjehu saznanje da sam i ja jednom bila tu gdje si ti i da sam bila daleko od

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

savršenstva. Neočekivano sam zatrudnjela i udala se za čovjeka u kojeg sam se ludo zaljubila, ali kojeg sam jedva poznavala. Obojica ste se rodili, a on je uskoro shvatio da me nikad nije volio. Želio je da se vrati nazad njegovom domu u Americi. To nije bila njegova greška. Molim te znaj ovo. Imaj milosti za njega, iako ga jedva znaš. Ne možeš da natjeraš nekog da te voli, niti da ostane sa tobom. Ali pogledaj u blagoslov koji sam primila. VAS. Kad bih mogla da se vratim i promijenim stvar oko upoznavanja vašeg oca i onog što se desilo, ne bih jer bih znala da me ti i Declan čekate na kraju svega. Sjećam se trenutka kad si prvi put vidio plažu na odmoru u Italiji. Uzeo si me za ruku i hodali smo najviše što smo mogli. Igrao si se satima, a kad je sunce konačno zašlo, posegnuo si za moju ruku. «Kao slika je, mama,» prošaputao si i tada sam znala da je tvoje srce posebno. Vidio si da smo čestice prašine na ovoj zemlji i da postoje stvari veće od nas. Kao beba si rijetko plakao i često sam brinula zbog čega, ali kako si rastao u upornog dječaka, shvatila sam da mi je Bog poslao dijete koje je dosta poput mene. Impulsivno i zabavno. Puno radosti. Znao je da te trebam. Tvoja nestašna priroda i smijeh su me su me vodili kroz moje plačne dane – čak iako možda ti to nisi shvatio. «Tvoja krila već postoje… sve što treba je da se vineš.» Moja mala dušo, nisam ja napisala taj citat, ali sam vam ga govorila još od kad ste bili u mom stomaku. To je naša mantra i svaki put kad ti to meni kažeš, imam garanciju da znajući to, ako ništa, bar ću te ostaviti sa nadom i uvjerenjem da možeš da budeš i da možeš da uradiš sve što želiš. Volim Te Margaret (Mama) Emocije su jurile u meni kao i uvijek kad bih pročitao njene riječi. Ona je vjerovala da mogu da uradim sve što želim. Ja sam bio kao ona, rekla je. Progutao sam. Bože, želio sam da budem dobar zbog nje. Želio sam da uspijem u nečemu. Čaša se razbila u kuhinji. Šta dođavola? Izjurio sam iz sobe. Spider je možda sav u razmjetljivom osmijehu, ali ispod toga sam osjetio tamu koju je gajio. Nikad nije pokazao nikakav znak za fizičko samopovrijeđivanje,

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

ali brinuo sam i prokleto sam se bio navikao na momka. U boksericama Union Jack i ničemu drugom, njegovo mršavo tijelo je bilo savijeno čisteći slomljeno staklo. «Šta se dešava?» «Ah, znači princeza je ustala,» rekao je, ustavši da me pogleda. Pokazao je glavom na pećnicu. «Spremio sam slaninu. Jaja bi trebala da budu napravljena za minut.» Pokazao je na žutu tečnost koja je bila pored štednjaka. «Zar to ne zvuči kao radosno vrijeme?» Nijednom dok sam živio ovdje nije upalio štednjak. «Uh, da.» Zastao sam, češući se po bradi dok sam ga ocjenjivao. «Jesi li dobro danas? Imaš li bilo kakve želje?» «Ne seri.» Pogledao me je, a zatim je vratio pogled nazad na tiganj da miješa. «Imao sam mučninu. Previše votke sinoć.» Razbarušio sam mu ludu svuda – slijepljenu kosu. «Uredu onda, kuvaru Spideru. Ja ću napraviti kafu.» On se zaposlio miješanjem jaja dok sam ja završavao kafu i pretraživao po frižideru dok nisam pronašao đus, džem i puter. «Hoćeš li tost?» pitao sam ga gledajući u hljeb koji sam kupio prije nekoliko dana u pekari. «Naravno.» Slegnuo je, njegova ramena i dalje mršava, ali ispunjenija nego kad sam ga pokupio prije tri mjeseca. Takođe je dobio nešto mišića, oko desetak kila. To je bio pakleno dobar početak i pomažući mu da shvati koja postavljanja i ponavljanja da radi da bi dobio optimalne rezultate je bilo dobro za nas obojicu. Naravno, na početku, dovukao se na noge i rekao da nikad neće biti teretanski pacov, ali sam mu postavio ultimatum: ako želi da nastavi da se kladi sa mnom moraće da pokaže inicijativu da će voditi računa o svom tijelu. Nekoliko minuta kasnije smo sjeli da jedemo. Jaja su mu bila malo prepečena, slanina masna i tost jedva topao, ali sve smo smazali. «Spider?» «Da, princezo?» «Razmišljao sam…» rekao sam, odlažući, pokušavajući da kristališem u glavi ono što mi je bilo u stomaku.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

«Uh - uf, lice ti je blijedo. Hoću li da prvo sipam piće?» «Ne,» frknuo sam. «Šta misliš o tome da kupim kuću?» Slanina mu je ispala iz usta. Trepnuo je. «Pitaš mene za savjet?» «Zašto ne? Ti si vlasnik stana. Zašto ne bih pitao tebe?» «Polaskan sam. Ovdje? Misliš da bih imao porodicu u Londonu?» «Ne, čovječe. Tamo kući gdje moram da završim školu.» Sjenka mu je prešla preko lica i osjetio sam razočarenje, ali se pokvareno iscerio. «Oh, da. To ima smisla. Mislim, imaš život i ne treba da brineš o meni svo vrijeme.» «Čovječe. Čist si od teških stvari već tri mjeseca i to nema nikakve veze s tim što sam ja ovdje. Bićeš u redu kad se ja vratim a ti kreneš na turneju.» Klimnuo je, obrisavši usta maramicom. «Znam. Znam. Samo, mama je ko zna gdje sa nekim italijanskim plejbojem, a tata je u Njujorku – sranje, ti i Declan ste jedina porodica koju viđam.» «Uvijek možeš da navratiš i vidiš me u Raleigh.» «Da.» Viljuškom je ubo njegova jaja. «Znaš da uskoro moram da odem, zar ne?» kazao sam to neobaveznim tonom, ali sam pažljivo pratio njegovu reakciju. Slegnuo je ramenima. Promijenio sam temu razgovora. «Vidi, stariji si od mene. Volio bih tvoj savjet. Misliš li da je kupovina kuće dobra investicija?» Protrljao je rukom vrat na kojem se nalazila tetovaža crne udovice. «Ja slušam moj stomak kad ne mogu da odlučim. Šta ti tvoj kaže?» Izdahnuo sam. «Iskreno, nikad nisam mislio o tome sve dok Declan nije to pomenuo jutros. Loš sam sa učenjem, ali volim da radim sa rukama – a ideja da vodim računa o mom sopstvenom domu, kao što ti to radiš ovdje, mi daje volju.» «Zvuči mi kao da si već odlučio.» «Da.» Možda bih trebao da ponovo nazovem Declana. «Pa šta je na rasporedu danas?» Uzeo je gutljaj kafe. «Lulu je zvala.» «Oh?» Pretpostavljam da su razmijenili brojeve. Spider je možda bio pametnjaković, ali djevojke su voljele to kod njega. «Jesi li zainteresovan za to?» Odmahnuo je glavom. «Ne.»

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

«Pa zašto onda pominješ to?» Slegnuo je ramenima. «Desilo se da je pomenula da će danas da obiđu neka znamenita mjesta i ja sam pomislio da bi možda mogli da idemo sa njima – znaš, kao turistički vodiči.» «Treba mi odmor od Remi.» «Ako ste samo prijatelji, šta je loše u tome da se družite zajedno?» Usne su mi se stisle. «Ništa. Samo mi treba malo prostora.» «Sviđa ti se. Puno.» Znalački osmijeh se pojavio na njegovim usnama. «Ne više nego što mi se sviđa bilo koja druga djevojka.» «Uh – huh, u redu je. Poslaću joj poruku i kazaću joj da smo zauzeti.» Ustao sam kako bih stavio moj tanjir u mašinu za suđe. «Dobro.» «Osim toga, zar ne misliš da zaboravljaš nešto jutros?» Slegnuo sam ramenima. «Ne. Šta?» Iskezio se od radosti kad je izpružio dlan. «Oh kako lako on zaboravlja… isplati, druže. Zvanično si izgubio opkladu sinoć i ja želim svoj novac.» «Kreten. Šta god.» Prevrnuo sam očima, pogledao po džepovima farmerki, pronašao funtu i bacio je na sto. Uzeo ju je i ispitivao kao da je španski zlatni novčić. «Jebeno najbolji dan ikad.» Pokazao sam mu srednji parst iza leđa dok sam išao nazad u moju sobu kako bih uskočio pod tuš.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

9.

Probudila sam se u vrijeme ručka osjećajući se užasno. U glavi mi je bubnjalo, grlo me je boljelo a kosa mi je izgledala kao da mi se porodica miševa ugnijezdila u nju. Pojačala sam Siu na mom telefonu, uzela kupku koju sam spakovala i tuširala se pola sata. Danas je bilo u vezi mene. Željela sam da upijem čitav London – iako sam imala osjećaj kao da je voz prešao preko mene. Ali i dalje sam disala i to je značilo nešto. Nakon doručka od krofni i džema, osjetila sam se puno bolje. Mjesecima ranije, rezervisala sam turu za obilazak sa vodičem za Hartforda i mene, tako da smo Lulu i ja zadržale rezervaciju. Sa našim hodočašćem počeli smo od legendarnog Big Bena i Parlamenta. Gledala sam u sat koji sam vidjela samo na slikama i udahnula topli avgustovski vazduh. Dan je bio prelijep i osjetila sam se divno preplavljena istorijom oko mene. Na kraju smo usmerile put u neobične prodavnice u Westminster opatiji, mjestu krunisanja, sahrana i kraljevskih vjenčanja, koja sadrži više od sedamsto godina britanske istorije. Proveli smo dva sata tamo istražujući kraljevske grobnice, lađu i pjesnički ćošak. Iako je Šekspir sahranjen na Stratford-on-Avon, Opatija je imala spomen statuu za njega i osigurala sam da me Lulu slika ispred nje i odmah sam je poslala Malcomu, koji ga je obožavao. Nakon što se naš obilazak završio, uzele smo cijev za vožnju za London Eye u jednoj od njihovih najluksuznijih kapsula – još jedna aktivnost koju sam organizovala. Jele smo čokoladice i pijuckale vino dok smo kružili nebom u luksuzu, upijajući poglede iznad grada koji su oduzimali dah. Lulu i ja smo se puno cerekale i nisam shvatila to do kasnije da

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

nisam nijednom pomislila na Hartforda. Ali Dax – on je uvijek bio u pozadini mojih misli. Kasnije smo zastale u pab koji se zvao Hops, udobno mjesto sa oplatama i teškim drvenim kabinama. Vazduh je mirisao na pivo, jabukovaču i prženu hranu. Savršenstvo. Pronašli smo sto i naručile smo ribu, pomfrit i lokalno pivo u zaleđenim čašama. Grlo me je još boljelo ali piće je bilo nebeski – hladno i vlažno dok se spuštalo naniže. Osjećajući se relaksirano i srećno, sjedele smo tamo sat vremena ćaskajući o našem ušpješno ispunjenom danu razgledanja grada. Telefon mi je zazujao nakon što smo otišli iz kafane. Vidjela sam ko je pozivatelj i ispustila dug dah. Pokazala sam broj Lulu i ona je prevrnula očima i oblikovala ustima 'Žao mi je'. «Zdravo, mama,» rekla sam u prijemnik. Zvala me je već tri puta. «Dušo! Satima pokušavam da te dobijem. Kako si?» Čula sam prikrivenu nervozu u njenom glasu. «Dobro ustvari.» «Oh.» Pauza. «Jesi li se čula sa Hartfordom?» Grudi su mi se stisnule. «Ne.» «Zašto ga ne potražiš, Remi? Ti si ta koja je pobjegla iz grada.» Rukom sam stegla telefon. Diši, Remi. «Kako je Malcom?» Uzdahnula je. «Dobro je. Vidi, znam da si uznemirena, ali stvarno bi trebala da se pobrineš za ovu stvar sa Hart–» «Izvini. Moram da idem. Reci Malcomu da ćemo se vidjeti uskoro.» Završila sam poziv s njenim glasom i dalje u mom uvu. Lulu je prebacila ruku oko mene, nježnih očiju. Tačno je znala koliko naporna moja majka može da bude. «Šta je sljedeće?» U oči mi je upao frizerski salon preko puta i mentalno sam izračunala koliko novca još imam. «Idem da odsječem kosu.» Iskezila se. «Ma bolje i nju nego da odsječeš svoju glavu.» ****

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Dva i po sata kasnije, moja kosa je bila oko dvadeset pet centimetara kraća i ošišana pod oštrim uglom bob frizura tako da je jedva pokrivala zatiljak pozadi ali je bila duža naprijed. Linija šiški mi je prekrivala čelo tačno do iznad mojih tamnih obrva. Smeđa boja je nestala i na njenom mjestu je bila bogata boja između bakra i crvene. Nije potrebno da kažem da je bila dramatična. Prešla sam prstima preko jednog pramena. «Igledam kao narandžastovratni detlić.» Lulu je izvila obrvu. «Nemam pojma šta je to.» «To je hrabra mala ptica sa Kostarike.» «Zaboravi ptice, djevojko. Izgledaš – oh moj Bože – ludo vrelo, kao striptizeta samo klasičnije. Kao Uma Turman u Petparačkim pričama ali sa crvenom kosom.» Zamahnula sam glavom, sviđao mi se lebdeći osjećaj. «Tvoja mama će se ukakiti u pantalonama,» Lulu je rekla razmišljajući. Iscerila sam se. «Bez priče o bilo kome iz Raleigha. Hajde, idemo odavde, spremimo se i idemo u klub. Imam još jednu haljinu da uništim prije nego se ovaj odmor završi.» Iskezila se sa nestašnim osmijehom na licu. «Masquerade? Dax i Spider će doći nakon što sam ja pomenula da ćemo možda ići.» Podigla sam obrve. Ozbiljno? Podigla je prst. «Znam taj pogled, ali siromašna djevojka u tebi će cijeniti to da imamo besplatna pića i ulaz tamo. Pogodak. To je stotinu dolara najmanje. I znam da si tamo bila napadnuta i da mrziš atmosferu, ali bar znaš da se loši momci neće vratiti. I sad kad ste ti i Dax potpisali sporazum o prijateljstvu to neće biti problem. Tačno?» Uzdahnula sam. «Tačno.» Tri sata kasnije ušle smo u Masquerade nakon što smo se vratile u hotel kako bi se spremile. Lulu je obukla srebrnu haljinu sa halter ovratnikom i cipele sa šiljcima na štikli koje je nosila na formalnoj zabavi bratstva prošle godine, a ja sam obukla bež usku haljinicu sa špageti trakicama. Suknja je bila isječena i tanke trake su se ljuljale dok sam hodala. Kamenčići na njima su ih povlačili dolje, a postava boje kože je sve skrivala od pogleda. Jedva. To je najkraća i najseksi haljina koju sam ikad nosila. Bila sam bez brusa jer je gornji dio haljine bio dovoljno jak da me drži prekrivenu. Na nogama sam obula bijele starke iako me je Lulu preklinjala, pa čak i prijetila da će plakati. Bila sam nepokolebljiva. Neće mi se više desiti da se spotaknem.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Teškom rukom sam nanijela šminku, koristeći crni lajner, dramatičnu sivu sjenku i tonu maskare. Takođe sam pažljivo definisala obrve za koje je Lulu insistirala da ih uradi umjesto mene. Konačni dodatak je bio blijedi sjaj koji je svu pažnju ostavljao na moju kosu. Naša imena su zapravo bila na listi na šalteru. Lulu je na ovo uzbuđeno pljesnula, a još više kad nam je muškarac na vratima dozvolio da izaberemo besplatno maske iz zbirke maski koje su bile u staklu ispod šaltera kod ulaza. Naravno, izabrale smo najskuplje – baršun meka i dramatična sa perima i svjetlucavim draguljima oko očiju. Stavili smo ih i cerekale se jedna drugoj. Lulu je opalila nekoliko selfija od nas dvije prije nego smo otišle do šanka i našle dvije stolice jednu pored druge. Naručila nam najbolje votka martini, dok sam ja pretraživala gužvu, tražeći Daxova široka ramena ili Spiderovu izdajničku plavu kosu. «Vidiš li ih?» pitala sam. Pijuckala je piće, gledajući po klubu. «Ne, ali Spider je rekao da imaju neke obaveze i telefonske pozive da odrade danas. Sigurna sam da je Dax umoran nakon što je kasno stigao kući sinoć.» Skrenula je očima na mene, pogledavši me znalački. «Vjerovatno je i dalje ljut na tebe. Kakav ti je plan, curo?» Uzdahnula sam teško. Za doručkom sam joj rekla o Daxovoj kasno-noćnoj posjeti, o opipljivoj seksualnoj tenziji između nas i da sam slučajno rekla Hartfordovo ime u pogrešno vrijeme. «Ne znam.» Preplašena sam na smrt. Nisam znala kako da definišem sva osjećanja koja imam za njega. «Misliš li da ćeš mu ikad reći šta se desilo, Remi?» Trgnula sam se. «Zašto bih?» Prelazila je prstom po obodu njene čaše. «Možda jer ćeš se zbog toga osjećati bolje…» «Ne.» Moj glas je presjekao vazduh. Uzdahnula je. «On se promijenio. A možda i nije nego je uvijek bio fin, samo mi to nikad nismo vidjele. On je samouvjeren i misli da je zgodno govno – što i jeste – ali ispod te lijepe spoljašnjosti, on je sjajan momak.» Usta su mi se izvila na dolje, prisjećajući se prošlosti. Tame. Uzela je mi je piće, spustila ga dolje i povukla me na plesni podijum. «Dođi, dosta priče.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Nakon slučaja sa Chadom si rekla da želiš da igraš i hoću to da vidim.» Zastenjala sam. Danas sam se osjećala manje jednom se živi a više nemoj da praviš budalu od sebe. «Samo idi u sredinu gdje niko ne može da nas vidi, pozvala sam je preko rok – tehno muzičkog miksa dok sam je pratila kroz gužvu ljudi koji su igrali. «Sve što ti treba je samo malo samopouzdanja. Vidiš? Njemu se to sviđa.» Pokazala je glavom na momka pored kojeg smo prolazile čije su oči bile zalijepljene za mene. Pronašle smo mali otvoreni prostor i pokazala mi je da se pomjeram. Klimnula sam, klizivši stopalima s jedne na drugu stranu i pucketajući prstima. «Mrdaj malo rukama. Ne budi takav robot,» Lulu je rekla, pokazujući mi. Okej, okej. Pronađi svoj ritam, Remi. Podigla sam ruke i pravila krugove laktovima i tresla kukovima, nešto što sam vidjela da Malcom radi kad je uzbuđen nakon što me pobijedi na Xboxu. Namrštila se. «Ne, ne znam ni šta je to. Probaj ovo… koristi ruke i pretvaraj se da pereš kosu pod tušem, ali na seksi način. Kukove pomjeraj lagano i polako kao zmija koja pokušava da hipnotiše nekog.» Prevrnula sam očima. «Neću to da radim.» «Ne, gledaj.» Spustila je ramena i zanjihala se, rukom sa strane milujući glavu. Prokletstvo. Bilo šta je izgledalo dobro na Lulu. U redu. Pomjerila sam kukove i masirala kosu vrhovima prstiju. Ljuljanje. Šamponiranje. Ponavljanje. Lulu se zacerekala. Zastala sam, spustivši ruke. «Šta? Je li izgleda glupo?» «Ne, budalice!» Uzela me je za ruku u i zavrtjela na podijum kao da smo djeca. «Seksi si kao đavo… čak sam se i ja napalila. To je savršen pokret za tebe.» «Stvarno?» Klimnula je. Plesale smo nekoliko pjesama i uskoro sam se opustila i bacala okolo radeći bilo šta. Osim toga, izgledalo je da nikog drugog osim mene nije bilo briga što loše igram. Lulu mi je preko muzike rekla da je žedna i da hoće da uzme vodu. 'Iris' od Goo Goo

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Dolls je počela – jedna od mojih omiljenih pjesama i iznenađujuće spor izbor od DJ-a — tako da sam joj mahnula da ode bez mene. Zatvorivši oči, posegnula sam iznad glave i moje ruke pomjerala na ritam, spuštajući ruke niz vrat i grudi, dodirujući svoje obline. Zamišljala sam da je to bio spor i seksi striptiz… Iza mene, čelične ruke su se spustile na moje kukove dok se muško tijelo pritiskalo uz moje i sihronizovano smjestilo sa mnom. Zaledila sam se. «Ne prestaji sad,» prošaputao je u moje uvo. «Prokleto si prelijepa i hoću da igram sa tobom.» Otkucaj srca kasnije, opet sam podigla ruke i zanjihala, a njegovi prsti su pratili dužinu mog dlana, moje ruke. Nagnuvši glavu nazad na njegovo rame, osjetila sam njegove čvrste grudi. Njegov opijajući miris. Njegov nos je okrznuo moje golo rame i posegnula sam iza mene, uvivši ruku u njegovu kosu i povukavši. Zastenjao je. Pjesma se završila i brža je zauzela njeno mjesto, ali oboje smo ignorisali ritam i blago se ljuljali jedno uz drugo. Podigao je moju kosu i njegove usne su dodirnule moj potiljak, njegov jezik je liznuo znoj sa moje kože. Želja se proširila kroz mene i zadrhtala sam. «Jesi li vruća za mene?» pitao je, glasa niskog i intimnog. Kao da smo ovo radili milion puta. «Da,» uzdahnula sam dok su njegovi zubi lagano ugrizli moje rame. Njegova lijeva ruka je napustila moj kuk kako bi mogao njom da pređe niz moja leđa. Otkopčao je moju haljinu, centimetar po centimetar. Muzika je iznenada postala glasnija, harmonišući se sa mojim bubnjajućim srcem. Dio mene je vrištao na njega da stane, dok se drugi dio prisjećao kako je to dobro kad me muškarac dodiruje. Otišla sam sa tim, ignorišući moj drugi glas u glavi. Otpozadi je kliznuo ruku u gornji dio moje haljine i obuhvatio moju sisu, masirao i prstima prelazio preko moje bradavice. Ostala sam bez daha na lupanje toplote u mom tijelu.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

«Pridržavaj haljinu gore da ti ne padne. Pleši za mene,» naredio je i jasam uradila ono što je rekao, rotirajući moje tijelo uz njegovo dok sam držala haljinu. Uvukao je i drugu ruku ispod moje haljine, milujući me s obije ruke. Svuda oko nas ljudi su plesali, uhvaćeni u glasnu muziku. Blicajuća svijetla su osvjetljivala nasumična lica, a zatim bi otskočila dalje. Niko nije čak ni pogledao u nas. Nisu nas primjećivali i imala sam osjećaj da sam sama sa njim, iako je bilo očito da nisam. Bilo je tako nadrealno. To je bio on. «Želiš li još?» mračan glas je upitao. Hrapav. Debeo od požude. Dah mi je zastao. «Da.» Ruke su mu kliznule niže, zadirkujući traku na gaćicama, prodirući u moj centar. Jednom. Dva put. A onda nestavši. Osjetila sam gubitak. «Još,» molila sam. «Dodiruj me.» Obuhvatio me je čvrsto tada, posesivnost njegove ruke kao da potvrđuje vlasništvo. Prst je kliznuo u mene i on je prošaputao u moje uvo. «Sviđa li ti se ovo?» «Da,» prošaputala sam drhtavog glasa. Zastenjao je, njegove usne uz moj vrat dok me je zadirkivao. «Da li bi me pustila da te jebem ovdje?» Zastala sam, moji kukovi su se zaledili uz njega. «Ne oklijevaj,» rekao je, s opasnom notom u glasu. Zadrhtala sam, željeći više od njegovih prstiju. Više usta. Više svega. «Da, da.» Onda je sve stalo. Zakopčao mi je haljinu i okrenuo me licem k njemu. Bijes mu je bilo na licu, zbunjujući me, ali nisam mogla da prestanem da ga gledam: njegovu vilicu kao kod filmske zvijezde, široka ramena dovoljno velika za mene da se naslonim na njih, biceps koji bi me zaštitio i ta fascinantna tetovaža vilinog konjica koju sam željela da ližem. Uzdahnula sam. Zdravo, Gospodine Lijepi. Postupajući po čistom instiktu i svakako ne po zdravom razumu, prešla sam rukom niz njegive grudi do V na njegovim kukovima. Prešla sam rukom preko njegovog čvrstog koplja. «Zdravo, Gospodaru Seksa.»

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Gledao je u mene, njegove oči tamne od neke nečitljive emocije. «Prestani.» «Ti si započeo ovo.» Prebacila sam ruku oko njega i zasisala njegov vrat kao što je on radio sa mojim ramenom. Imao je ukus znoja i muškarca i željela sam da ga čitavog udahnem. Flertovala sam sa opasnošću, ali ovaj put nisam mogla da krivim tekilu ili adrenalin ili iscrpljenost. Želim da se popnem na njega kao na drvo. Vilica mu se stegla kad se povukao od mene. «Prvo, došao sam ovdje jer… ti i ta kratka – kao – pakao – haljina, i drugo — mogao sam da budem bilo ko drugi iza tebe. Čak i Chad. O čemu si razmišljala?» «Da će mi se posrećiti?» Moj odgovor ga nije učinio srećnim. Isprepleo je moje prate sa njegovim i povukao me, primoravajući me da ga pratim dok je pronalazio svoj put kroz gužvu ljudi koji su bili na plesnom podijumu. Pa, ako je došao ovamo kako bi me zaštitio, onda je to sigurno skerenulo pogrešno. Očito je bio iznerviran zbog nečega, ali on me nikad ne bi povrijedio. Čak i dok me je vukao kroz gužvu, nastavio je da gleda nazad kako bi bio siguran da neću posrnuti dolje. Zastao je kratko kod šanka gdje su Spider i Lulu bili u dubokom razgovoru. Podigli su poglede kad smo se zaustavili, krupnih očiju jer Dax nije progovorio ni sa jednim od njih veće je samo uzeo, ono što sam pretpostavila sa je njegovo pivo, slobodnom rukom a zatim krenuo ka zadnjem dijelu kluba. «Samo da znaš, jednostavno te puštam da me vučeš kao pećinski čovjek jer sam radoznala što si tako napet, zabrinut i konfuzan. Gdje idemo?» «Vidjećeš,» zarežao je. Okej onda. Pošao je niz hodnik prema toletu. Sranje. Ne u zagušljivu prostoriju sa svim onim pijanim djevojkama. Usporila sam. «Hvala ti, ali moja bešika je u redu. Plus, tamo je vruće i poslednji put kad sam tamo bila htjela sam da povratim…» Upao je kroz vrata toleta. Tri djevojke su se okrenule i pogledale nas, njihove oči su zahvalno zasijale kad su vidjele zgodnog muškarca na vratima. Ispravio je svoja atletska ramena i iskzio se šarmantno –

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

mada sam mogla da vidim da se natjerao na to. «Dame, žao mi je što ovako upadamo ovdje, ali ako ćete nas izviniti, volio bih nekoliko trenutaka nasamo …» Poslao mi je namršten pogled. «… sa ovom djevojkom.» Trepnule su. Pogledale jedna u drugu. «Uh, ovo je za dame. Zašto ne biste to završili vani?» jedna od njih je rekla nagnuvši se nad lavaboom kako bi nanijela još karmina. Dax je pročistio grlo. Nasmiješio se. Opet. «Glavni gitarista Vital Rejectsa je za šankom. Ima plavu kosu i rekao sam mu da vam kupi koliko god pića budete željele.» «Stvarno?» zapištala je Karmin Djevojka. Ruke su joj lepršale oko njene plave kose. «Oh moj Bože. Volim ga. Tako je seksi kad svira, plus kad je upao u onu tuču u Vegasu —» «Da, on je krajnje loš momak. Svi mi to znamo.» Dax je dodao, «Uzgred, ta besplatna ponuda za alkohol se završava za pet sekundi. Pet, četiri, tri, dva…» Poslednji put su nas pogledale i sve tri su izjurile iz prostorije. Čim su se vrata zatvorila, pustio je moju ruku i zakoračao po maloj prostoriji, njegovo držanje bilo je malo posesivno i potpuno seksi. Bio je kao ljuti lav, spreman da pokida nekog. Gledala sam ga, iskreno fascinirana njegovim emocionalnim odgovorom. Zašto je uznemiren? Šta se dešava sa njim? Zastao je, kao da je donio odluku i krenuo prema meni. Povukla sam se dok nisam bila pritisnuta uz lavaboe koji su bili poređani uza zid. Svjetlucavim očima je prešao preko mene, toplotne iglice su igrale uz moju kičmu na zaostalu želju koju sam vidjela na njegovom licu. Bože. Željela sam njega i njegovo dominantno ponašanje. Ali to je bilo ludo. Nenormalno. Zar nisam već naučila svoju lekciju sa njim? Lupio je dlanom u zid, naginjući lice dolje prema meni. «Reci mi da si znala da sam to tamo bio ja.» Izdahnula sam. Znači zbog toga je sve ovo bilo. «Čim si stavio svoje ruke na mene, znala sam da si ti ti.» Samo ti. «Nikad ne bih učinila to sa slučajnom osobom, Dax. To nisam ja i ti to dobro znaš.» On je bio jedina luda stvar koju sam ikad uradila. Olakšanje mu je zatreptalo preko lica i ispustio je dah koji je zadržavao.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Namrštila sam se. «Ponašaš se kao neki – ne znam – razjareni alfa mužijak koji označava svoju teritoriju. Ti me ne posjeduješ. Mi smo prijatelji —» «Koji su došli do druge baze pred cijelim prokletim klubom,» odbrusio je. «Bila sam voljna da idemo do kraja.» Ujela sam se za usnu. Šta je sa tvojim ugovorom, Remi? Oh, kako si se brzo slomila. Oštro je udahnuo, oči su mu se spustile na gornji dio moje haljine, a zatim otišle dalje. Koraknuo je nazad od mene i prekrstio ruke. «Šta? Ne sviđa ti se moja haljina? Vidi,» podigla sam jedno moje stopalo kako nih mu pokazala patike. «Nosim patike kako da ne bih pala.» «Haljina ti je prekratka.» «Desilo se da imam stvarno duge noge.» «Znam. Bile su obmotane oko mene nekoliko puta.» Oh, otišao je tuda. Prekrstila sam ruke. Dvoje je moglo da igra ovu igru. Šta bi ti da ja nosim? Odoru za časne sestre?» Nešto – sjećanje – je prešlo preko njegovog lica i pogled mu je omekšao. «Ne znam — samo se oblači kao što se oblačiš na Whitmanu.» «Otkad ti obraćaš pažnju na to šta ja oblačim?» Prešao je očima preko mene. «Više nego što bi trebalo. Te uske pantalone koje nosiš koje ti grle dupe, mali bijeli džemper kad je vani hladno… i tvoje bisere. Razmišljao sam o tim biserima… šta bih volio da radim sa njima.» Stomak mi je zadrhtao. Moji biseri? «A moja kosa? Ni ona ti se ne sviđa?» Zatvorio je kratko oči. Progutao. «Sviđa mi se tvoja divlja kosa, ali sad ne mogu… prokletstvo… sve je ovo pogrešno. Ovo je – ovo je bio potpuno čudan dan. Čim je Spider spremao doručak, trebalo je da znam da je nesiguran. Pakao, čim sam te vidio ovdje sinoć, trebao sam da znam da se sudbina poigrava sa mnom.» Prešao je rukama kroz kosu sa vidljivom frustracijom. «Šta se još desilo?» Spustila sam ruku na njegovo rame, ostaci bijesa su nestajali. Nagnuo se k meni. «To je duga priča, ali Declan mi je spomenio kuću koja se prodaje u Raleigh. Razmišljao sam o tome i većinu vremena proveo na telefonu razgovarajući sa ocem i Declanom, prelazeći kroz detalje. Možda je kupim. Pakleno je impuslivno ali je tako dobra ponuda da

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

se plašim da čekam dok se ne vratim kući, plus će škola da počne do tada.» «Nadam se da će ti to uspjeti.» Stisnula sam mu biceps. Trznuo je očima preko mene. «Onda mi je Spider rekao da ćete vas dvije večeras doći ovamo i sve na šta sam mogao da mislim je Chad i šta ako on večeras bude ovdje. Morao sam da dođem. Sranje.» Izdahnuo je. «Svaki momak tamo te je jebao očima a ja sam bio jednako loš. Prokletstvo, nisam mislio da odem toliko daleko dok smo plesali…» Naš ples je otišao predaleko. Čim me je dotakao, bila sam spremna da bacim sam oprez u vjetar. Uzdahnula sam. «Za tango je potrebno dvoje. To je i moja greška. Hajde da krivimo muziku, ili martinije, ili bilo šta.» Usisala sam vazduh. «Ali možemo da budemo prijatelji. Imamo naš ugovor. Želim da budemo tako bliski.» Podigao je svoje lice, njegove nježne sive oči su tražile moje. «Isuse, i ja.» Nasmiješila sam se, a on je obuhvatio moje lice i palcem prešao preko moje donje usne. «Prijatelji,» rekla sam sa blagim drhtanjem u glasu. Klimnuo je i pustio da mu ruka padne pored tijela.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

10.

Nakon fijaska na plesnom podijumu, nas četvoro smo proveli ostatak našeg vremena u Masquerade na spratu u ložama. Vazduh je bio raščišćen između Remi i mene i osjetio sam se okej zbog toga. Na neki način. Osjetio sam se puno bolje kad joj je Spider predao njegovu kožnu jaknu i ona je obmotala oko njenog struka. Dobra stvar je što rokeri nose jankne ljeti. Ona i Lulu su sjele nasprem nas, kikoćući se i pričajući priče o Reminoj sklonosti ka nesrećama i Lulinom odrastanju na muzičkoj industrijskoj sceni. Postavljao sam pitanja, pamteći informacije o Remi. Spider se naslonio nazad i gledao, više zainteresovan za pijuckanje votke nego za ćaskanje. Znajući ga, on je smišljao neku vrstu opklade u glavi. «Kad sam prvi put srela Remi u sobi u domu, spotakla se preko gomile knjiga i sletjela pravo licem u kantu za smeće,» rekla je Lulu, smijući se. Remi se nasmijala i prevrnula očima. «Molim te, bez nesreće sam čitav dan.» Nasmiješio sam se, posmatrajući je preko vrha moje boce. Ruka mi se uvila na sjedište, zamišljajući da umotavam ruke u njenu kosu, povlačeći je za kosu nazad i ljubeći je sve dok me ne bude molila da… Opa. Uspori malo s tim, Romeo. Upravo ste se posvetili tome da opet budete prijatelji. Učini da ovog puta to potraje, kretenu. Uhvatio sam je kako gleda u mene, s lakoćom u njenim očima koje su mi rekle da mi vjeruje. Vjeruje. Meni. Uzdahnuo sam. Morao sam svoje misli i svoje ruke da držim k sebi.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Oko ponoći, izašli smo zajedno iz kluba i pronašli taksi za djevojke. Spider i ja smo pošli prema stanu i Remi me je pozvala kad je stigla u svoju hotelsku sobu. Natjerao sam je da priča sa mnom dok nije pregledala čitavo mjesto. Jesam li bio previše paranoičan oko njenog napadača? Možda. Pesnice bi mi se stegle svaki put kad bih se sjetio nje ispod tog seronje. Njene modrice su možda prekrivene šminkom, ali jebeno sam znao da su tamo i to me je jebeno izluđivalo. Razgovarali smo preko telefona dva sata. Oboje smo bili na zvučniku dok smo se spremali za krevet, prali zube i čistili ih koncem. Kasnije smo se sklupčali u krevete i pričali o svemu. Filmovima. Knjigama. Životu. Ležao sam raširenih nogu i ruku na mom mekanom dušeku kad mi se otvorila i počela da govori o njenom bratu Malcomu, koji je bio autističan. A zatim kasnije, ja sam joj rekao o pismu koje je moja mama napisala. «Je li vilin konjic zbog tvoje mame?» upitala me je. «Da.» «Šta on znači?» Izdahnuo sam. Ronio sam u duboke vode. «Vileni konjic se pojavio onog dana na njenoj sahrani i pratio naše auto kad smo otišli. Ostavljao sam moj dom, moje prijatelje, sve. Declan i ja – imali smo osjećaj kao da je to ona onog dana a to je bilo prije nego što smo čak i pročitali njeno pismo. Uvijek je bila fascinirana njima, njohovim crtežima, slikama i ogrlicama. Moj brat ima manju tetovažu vilinog konjica na vratu. Nikad nisam shvatio da želim i ja jednu sve do ovog ljeta.» «Puno stvari se primijenilo ovog ljeta. Hartford i ja smo završili. Ti i ja smo prijatelji.» Uzdahnula je. «Ko bi uopšte pomislio to?» Da. Malo kasnije, bio sam u sred priče o mojem djetinjstvu, kad sam je čuo kako hrče. «Remi?» Tišina. «Halo? Probudi se, spavalice.» Sve što sam dobio bilo je duboko disanje.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Iskezio sam se. Nisam čak ni znao zašto me je zvuk njenog spavanja učinio srećnim, ali jeste. «Laku noć, ljubavi,» prošaputao sam i završio poziv. Sljedećeg dana pozvao sam Declana na FaceTime da još malo popričamo o kući. Sa mnom na telefonu, odvezao se do mjesta i prešao iz sobu u sobu. Bila je to starija kuća; kuhinja je trebala renoviranje, ali je drveni pod bio netaknut i trebalo mu je smo dobro brušenje. Duboko sam udahnuo i odlučio da idem za tim. Pozvao sam oca, koji je bio oduševljen i ponudio mi je pomoć tako što će angažovati svoje advokate da ubrzaju proces kupovine. Prihvatio sam. Pošto je kuća već neko vrijeme bila na tržištu, dogovorili smo se da se sa prodavcem nađemo za tri dana — što je značilo da je trebalo da napustim London za dva dana. Otišao sam na Internet i rezervisao kartu i bum, skočio sam pravo u to da budem stvarno odrastao. **** «Tvoja tatoo radnja je nekad bila srednjovjekovna crkva?» Remi je pitala kad smo ušli u predvorije Friars Church Tatoo Shop. Gledala je u vitražne prozore i lukove. «Arhitektura je nevjerovatna.» Odlazio sam iz Londona preksjutra i želio sam da čitav dan provedem sa Spiderom, Remi i Lulu. Dakle, poslije dogovaranja svih detalja vezanih za kuću sa Declanom, pozvao sam djevojke i ponudio da povedem Remi da vidi nekoliko znamenitosti, a zatim da je povedem na tetoviranje koje je pomenula nekoliko puta tokom našeg sinoćnog razgovora. Nasmijao sam se na njen entuzijazam. «Kompletno je renovirana osim nekoliko originalnih kamena u temelju. Brat Laurence je kopirao svaki detalj koji je mogao da pronađe od originalne zgrade, do lava i vitražnih prozora… i sad je najbolje mjesto u Londonu za tetoviranje. Ne bih otišao nigdje drugo. Osim toga, moraš da vidiš svetilište.» Pokazao sam joj prema teškim drvenim duplim vratima. Remi je zastala, pogledavši me upitno. «Voliš ovo mjesto?» «Da, zašto?»

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

«Zbog čega to? Zbog same zgrade ili zato što ima radnja za tetoviranje?» Razmislio sam o tome. «Oboje imaju uticaj na to.» «Šta kad bi imao svoju sopstvenu crkvu u Raleighu?» «Misliš da bih mogao da otvorim jednu u Raleighu? Ja?» nasmijao sam se. Nasmiješila se. «Čovječe, bićeš vlasnik kuće. Potpuno isplaćene. Možeš da uradiš šta god želiš.» Zastala je, njen dlan na mojoj ruci. «Ti si nevjerovatna osoba, Dax. Ne dozvoli da ti bilo ko kaže drugačije.» «Čekaj, jesam li te čula da si rekao 'Fratar'?» Lulu je upitala, naboravši lice. Klimnuo sam. «Vlasnik i zaposleni su obučeni kao monarsi, tako da nemoj da budeš nestašna, Lulu.» Prevrnula je očima. «Ne palim se na muškarce koji nose haljine.» Ušli smo u svetinju gdje se sva akcija dešavala. S jedne strane je stajalo nekoliko umjetnika u njihovim pojedinačnim stanicama, obučeni u do poda duge braon odore vezane komadom kanapa. Na drugoj strani se nalazila velika oblast za sjedenje, biblioteka knjiga sa umjetničkim dizajnima, kao i mali bar. Remine oči su bile raširene, upijajući sve, od zlatnog lustera do svijećnjaka koji su bili poređani uz zid do braon kamenog poda. «Imam osjećaj kao da sam u predstavi. Ili izgubljena u vremenu.» Obučen u odoru, fratar za prijem nas je pozdravio i poveo do kružnog sjedećeg prostora sa teškim drvenim stolicama i buđavim policama. Radnja je takođe imala mali bar pozadi i Spider je tamo pošao. Remi i Lulu su se zaposlile kako da se smjeste udobno pregledavajući knjige sa tetovažama. Fratar Laurence, okrugao ćelav čovjek u četrdesetim godinama, došao je nakon nekoliko minuta i izgledao je da mu je drago što smo se Spider i ja vratili i doveli nove mušterije. Nakon što je završeno pretstavljanje, rekli smo mu da smo došli kako bi Remi dobila svoju prvu tetovažu. Klimnuo je, sa prijatim osmijehom na licu. «Naravno. Imaćemo nekoliko otvorenih stanica za nekih sat vremena.» Remi je klimnula glavom, čudnog izraza lica. «Je li te strah?» upitao sam je. «Ne, mogu da se izborim sa bolom – mislila sam na to šta bi Hartford pomislio da…»

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Glas joj je utihnuo. «Koga briga šta on misli? On te ne zaslužuje,» odbrusio sam. Zapanjene plave oči su mi proučavale lice. «To zvuči više od običnog rivalstva između dva bratstva. On ti se stvarno ne sviđa, zar ne?» Usne su mi se zategle, ali sam zadržao svoj bijes u sebi. «Podnošljiv je.» Mrzio sam tog jebača zbog onog što je uradio Remi. «Oh, za Boga miloga, hoćete li se vas dvoje više pojebati? Ovo naprijed i nazad mi stvara glavobolju,» Lulu je rekla dok je hodala kako bi nam se pridružila sa njenog mjesta, očigledno čuvši nas razgovor. Frknula je. «Bože, samo se šalim, ljudi. Oboje možete da zatvorite svoja usta sad.» Uzdah je došao od nje. «Bilo kako, glava mi ozbiljno pulsira, tako da idem nazad u hotel.» «Ja idem sa tobom. Možemo da idemo podzemnom, a njima da ostavimo auto,» Spider je rekao, vraćajući se da nam se pridruži noseći piće u rukama. «Je li to u redu? Ja i Remi sami? Drži ga u gaćama, Gospodaru Seksa. Naravno, pokušali smo da ih nagovorimo da ostanu, ali dan je bio dug pokazujući im znamenitosti Londona i nijedno od njih dvoje nije željelo tetovažu. Nakon što su otišli, uzeli smo ostatak Remine tekile iz Spiderovog auta sa glavnog parkinga i krenuli nazad ka radnji za tetoviranje. Uz put, grom je zatutnjao. Pogledao sam u nebo koje se zatamnjivalo i iskezio se Remi. «Jesi li spremna za iznenadno Londonsko tuširanje?» Klimnula je. Kiša je prvo pala blago, samo kapljica tu i tamo, ali u seknudi je lilo. «Poskoči,» rekao sam, savivši se kako bi mogla da dohvati moja ramena. Kikoćući se dok je stezala tekilu, popela mi se na leđa. Podigao sam je, rukama je držeći za bedra. «Nadam se da znaš šta radiš!» viknula je preko pljuska. Krenuo sam brzim korakom ka crkvi, izbjegavajući iznenadne lokve i nekoliko automobila dok sam išao kroz saobraćaj. Stigli smo do zgrade i ušli u predvorije, gdje sam sjeo na mermerne pločice da se osušim prije nego uđemo u svetinju.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

«To je bilo nevjerovatno. Najbolja stvar koju sam uradila u Londonu,» rekla je, sklonivši kvasnu kosu sa lica. «Ipak, mislila sam da bi mogla da ti padnem. Nisam baš laka.» Očima sam prešao preko nje, zastavši na njenim punim grudima, spuštajući se niz obline njenih kukova. Savršenstvo. Pogled mi se završio na njenim vlažnim usnama. Prestani, Daxe. «Sačekaj minut…» Napravila je kompletan krug u malom prostoru. «Sad mi je sinulo da je ime vlasnika Fratar Laurence.» Zacerekala se. «Kao u Romeu i Juliji.» «Ne pratim,» rekao sam, čisteći vodu sa mojih podlaktica. «Zar ne vidiš? Romeo i Julija su se zaljubili na zabavi pod maskama i sljedećeg dana ih je u tajnosti vjenčao fratar Laurence – u staroj crkvi. Naravno, to je smješteno u Veroni, ali ipak… čudno, zar ne?» Ideja mi je pala na pamet i pošao sam za njom. Iskezivši se, prebacio sam ruku ispod njene. «Hajde da se onda vjenčamo. Upravo sad. Ti dobijaš tvoj vjenčani fiks, a ja da kažem Spideru da smo se vezali i da ga gledam kako se piša u svoje pantalone.» «Šta?» Lice joj je pobijeljelo. «To je šala, Remi.» «Oh. Da. Naravno.» Trepnula je. «Naravno.» «Prokletstvo. Treba nam prstenje,» rekao sam, razmišljajući, dok sam očima posmatrao okolinu. Nije bilo ničeg što bih mogli da upotrijebimo. Izvukao sam novčanik i izvadio pet dolara. «Možda da ovo uvijemo i napravimo ih?» Usne su joj se izvile. «Ja imam nekoliko trakica za kosu u torbi. Hajde da njih iskoristimo.» Izvukla je kesicu raznobojnih trakica i među nama smo izabrali naše 'prstene'. Ja sam izabrao braon, a ona plavu, obmotavši ih oko naših kažiprsta kako bi ih napravili manje. Spustio sam se na jedno koljeno i podigao 'safirni prsten'. «Remi, hoćeš li biti moja žena?» Crvenilo je počelo da joj se penje vratom, prekrivajući joj lice. Ugrizla se za usnu. «Zar ti se ne dopadam, ljubavi?» Uhvatio sam se za srce, koristeći sve svoje dramatičko glumačko umijeće koje sam posjedovao, koje nije bilo veliko. «Nisam ti dovoljan?» Briznula je u smijeh, a onda se sabrala. «Od trenutka kad smo se upoznali,» rekla je meko, njene oči tamnije nego inače, indigo – plave.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Prevrnuo sam očima. «Ta je dobra.» Nasmiješila se. «Hoćeš li se udati za mene?» «Da,» promrmljala je. Kliznuo sam takicu na njen prst i ustao. Ona je gledala u nju, njene obrve bile su spojene i linije oko očiju. Ramena su mi pala. «Remi? Sranje, žao mi je. Možemo da prekinemo sa ovim ako ti nije zabavno—» Progutala je. «Ne, ne. Samo mi daj minut.» «Misliš li na Hartforda?» pitao sam je. «Baš sam neosjetljiv. Naravno da —» «Ne, u stvari ne mislim.» Pogledala je s 'prstena' u mene, promišljenog izraza na licu. Naše oči su se povezale i ona se uslovno nasmijala, kao da je došla do odluke. «Hajde, moja nova vjerenice, upravo smo se vjerili. Hajde da popričamo sa fratarom.» Uzeo sam tekilu sa poda gdje sam je bio spustio kad smo ušli unutra i pošli smo nazad u svetilište.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

11.

Srce mi se stislo kad se Dax spustio na jedno koljeno i oko pola sekunde imala sam osjećaj kao da je stvarno. Ali nije. Djevojke su bile igra za Daxa i ja sam trebala to da zapamtim. Ušli smo u svetilište da se nađemo sa fratarom Laurence. Iskezio se kad mu je Dax objasnio šta želimo i bio je više nego srećan da nas tobože vjenča. Očigledno to nije bila najčudnija stvar koju su ga pitali da uradi. Okupili smo se pored jedne od stanica i sa zvukom mašine koja je radila i djevojke koja je vrištala dok su joj bušili bradavicu, mi smo se pripremili da razmijenimo zavjete. Nije baš Prva Ujedinjena Protestantska Crkva u Raleighu. Stavila sam 'topaznu' trakicu na Daxov prst. Moje oči su srele njegove. «Potrebni su mi zavjeti kako bih se zaista uživio u ovo,» rekao je sa osmijehom. «Ti prvi.» Nasmijala sam se, iznenađjujuće spremna da idem sa bezbrižnim stavom. Dax je uvijek imao tajanstvenu sposobnost da učini da se osjećam lako skoro u vezi svega – osim slamanja srca. «U redu. Ja uzimam tebe, Dax, mog prijatelja, za mog tobože muža. Obećavam da ću uvijek piti tekilu sa tobom, ali ako budeš trebao, pisaću referate za tebe, tabele, grafike i ugovore.» Iskezila sam se. «Ako insistiraš, ješću sa tobom u Paneri.» Posmatrao me je, oči su mu bile boje jutarnje magle. «Pa?» Pročistio je grlo, iznenada ozbiljnog izraza lica dok je stavljao plavu trakicu na moj prst. «Najdraža Remi, uzimam te za moju tobože ženu. Obećavam da ću biti tvoj zaštitnik i da nikad neću ostavljati podignutu dasku od šolje. Ubijaću sve pauke i pokušaću da ne

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

izludim kad budeš poredila moje djelove tijela sa ptičijim ili me natjeraš da potpišem ugovor.» Poslao mi je zagrijan pogled. «Obećavam da ću te ceniti do posljednjeg daha.» Usta su mi se otvorila. Izdahnula sam. Dajte ovom momku Oskara. «Sad vas proglašavam mužem i ženom,» otac Laurence je rekao sa ozbiljnjošću koja me je činila nervoznom. «Čekaj, ovo nije stvarno, zar ne?» pitala sam monarha. Zakikotao se i slegnuo ramenima. «Ja sam redovni monarh.» «Šali se,» rekao je Dax povlačeći mi pažnju na njega. Oh. «Šta sad?» upitala sam gledajući od njega do fratara, pa opet u Daxa. «Zar ne treba da se poljubimo ili nešto?» Fratar se nasmiješio, posmatrajući nas dubiozno. «Možete da radite šta god hoćete. Ja sam završio moj posao ovdje i imam klijenta koji me čeka.» Pokazao je na drugu stanicu gdje je mršavi čovjek tetovirao klijenta. «To je Zack. On će vam danas odraditi tetovažu za oko sat vremena. Samo otiđite do njega kad bude završio.» Udaljio se i mi smo se okrenuli jedno prema drugom. Dax me je uzeo za ruku i isprepleleo naše prste. Hoćemo li se poljubiti? Oči su mi otišle do njegovih usana, gledajući liniju njegove pune usne, njeno udubljenje. «Gledaš u mene kao da želiš da me poljubiš,» rekao je sa nevaljalim cerekanjem. «Možda. To je zadnji korak u ceremoniji vjenčanja.» «Samo nemoj ponovo da se zaljubiš u mene,» našalio se. «Pfff – ko je rekao da sam uopšte bila? Plus, misliću na Englesku čitavo vrijeme.» «Mislićeš samo na mene jer ljubim tako dobro.» «Ti si samouvereno kopile,» rekla sam, smiješeći se. Još jedan kikot. «Istina. Trebamo li da pocijepamo naš ugovor?» Razmislila sam o tome i slegnula ramenima. «Ne. Ovo je samo pretvaranje.» Svesni sjaj mu je osvijetlio oči. «Priznaj, ja sam neodoljiv.» «Nešto jesi.» Podigao mi je bradu, očiju spuštenenih kad su sletjele na moja usta. Vazduh, težina i

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

napetost su se smjestili iznad nas. «Idem na sve, Remi.» Šta? Povukla sam bradu. «Šta to uopšte znači? Ovo bi trebalo da bude tobožni poljubac, ali ti si rekao da ideš na sve, a Dax kojeg znam nikad ne ide na sve. Obično si ravnodušan prema ženama, igrač koji ide preko žena kao… kao što ptica ide kroz crve. Ti si muška – drolja.» «Zar ne misliš muška – kurva?» «Previše mi se sviđaš da bih iskoristila tu riječ.» «Uistinu,» promrmljao je, ugriznuvši usnu. «I ti se meni sviđaš, anđele.» Srce me je zaboljelo i spustila sam oči kako ne bi mogao da vidi koliko sam razorena njegovom nonšalantnom nežnošću. On nije mislio to. Ne stvarno. Mnoge djevojke je zvao anđelima. Ja sam ga čula. Sva stara osjećanja i tama sa kojom sam se borila tri godine počela je da urliče u mojoj glavi, tako da sam koraknula unazad. «Ja – ja ne mogu da te poljubim,» dahnula sam, stegnuvši pesnice. «To je lako. Napućiš usta i gotovo je. Ne vidim problem. Uradili smo to stotinu puta,» dodao je, povukavši me nazad uz njega. «Poljubi me, Remi.» Zadrhtala sam, osjećajući neosporno privlačenje. «Činiš me tako ludom, hoću da vrištim.» «Aleluja?» «Ne,» odmahnula sam glavom. «Ja – ja se plašim.» Plašim se da ćeš mi sahraniti srce i otići. Ponovo. «Poljubi me. Molim te.» Dah mi je zastao na način na koji me je molio. «Možemo samo da im kažemo da jesmo.» Dugo je izdahnuo. «Prokletstvo, Remi, samo me poljubi.» Glas mu je bio hrapav, njegova potreba očita. Usta su mu se razdvojila i on je jurnuo, spajajući ih sa mojim. Naši jezici su se sreli i ja sam pokušala da održim to laganim, ali on to nije dozvolio, njegove ruke su se ukopale u moju glavu kad je zarežao i produbio pritisak. Toplota mi je rasla uz kičmu. Bože. Povukla sam se.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

«Pusti, Remi,» šapnuo je. «Osjeti ovo što je između nas. Samo jedan poljubac. Obećavam.» Ali… Neće biti jedan. Njegov miris, kao ljetnja kiša i sunce, me je udario, moje ruke su se izvile oko njegovih kukova, prsti kliznuli ispod njegove majice i ukopali se u mišiće njegovih leđa. Poljubio me je, posjedujući moje usne sa požudom i strašću, tako sporo, uvukla sam se sa njim u zečiju rupu, gdje je čitav svijet šaputao da, njega. Povukao se prebrzo, moje usne su pojurile za njegovim; skičala sam sve dok me nije ponovo poljubio, kraćim poljupcima, usporavajući nas. Njegove ruke su se zapetljale u moju kosu i on ju je povukao, ostavljajući me bez daha. «Ovo je ludo,» prodahtao je. «Ja – ja ne želim da te povrijedim, ali ne mogu da se zaustavim…» Srce mi je lepršalo poput krila moljca, paperijasta i bez daha kao da bih se mogla raspasti. «Dax.» Progutala sam. «Ovaj osjećaj je…» «Dobar?» «Da.» «Je li to najbolji poljubac koji si ikad imala?» Jezikom je liznuo moju gornju usnu. Munje toplote su mi udarile tijelo. Uzdahnula sam protiv svoje volje. «Da…» «Neću mu dozvoliti da te ima,» promrmljao je. Nisam trebala da pitam ko je on. Usne su mu zarobile moje. Zahtijevajuće. Pljačkajuće. Čitavo tijelo mi je treperelo od potrebe. Trebala sam ga više nego krofne i ptice – više nego što sam željela Hartforda. Željela sam da me uzme brzo i jako, a onda polako i nježno. Htjela sam da mu kažem za teret koji sam nosila, užasnu stvar koju sam krila od njega. On. Će. Te. Uništiti. Povukla sam se dalje od njegovog stiska i protrljala svoje ruke, pokušavajući da ih ugrijem na iznenadnu hladnoću. Gledao me je kad sam uzela bocu tekile, otvorila poklopac i popila veliki gutljaj. Predala sam mu je utrnulih prstiju. «Pij.»

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Zgrabio je bocu i uzeo cug, obrisavši usta rukom. «Ako je to ono što želiš – ali nije. Ti želiš mene.» Prestani! «Nemoj – nemoj da mi otežavaš ovo,» rekla sam. Pukao je vratom. Izdahnuo. Emocije su bile razlivene na njegovom licu, ali njihovo definisanje je bilo nemoguće. Gdje su njegove oči jednom bile meke od toplote, sad su bile čvrste. «U redu. Šta želiš da radimo?» «Upravo sad? Želim tetovažu. Ono što dolazi poslije toga je i dalje u vazduhu.» Uzeo je još jedan gutljaj. «U redu, hajde da onda prokleto završimo to,» promrmljao je i poveo nas na desnu stranu crkve gdje su stanice bile. **** Zraci svjetlosti koji su ulazili kroz roletnu u moju hotelsku sobu su bili prva stvar koju sam primjetila kad sam otvorila oči. Sljedeća stvar je bila lupanje čekića u mojoj glavi. Nema više tekile. Nikad, zaklela sam se sebi. Zastenjala sam, okrenuvši se na drugu stranu dalje od sunca i zatvorila oči. Bilo je previše rano za ustajanje. Ali… Nešto je počelo da me kopka u mom umu. Naglo sam otvorila oči, pažljivo proučavajući hotelske noćne stočiće, gomilu odjeće na podu, moje cipele. Sve je izgledalo u redu – dok se mišićava ruka nije izvila oko mog struka i zagrlila moj kuk. Svete Britanske Nepodopštine. Šta se to desilo sinoć? Prva činjenica: Gola sam. Druga činjenica: Kao i osoba iza mene. Treća činjenica: Oči su mi se vratile na noćni stočić. Nema kondoma. Cijelo tijelo mi se zaledilo. Glasno hrkanje je stiglo sa drugog jastuka. Brzim okretom glave, provirila sam preko ramena i vidjela crnu kosu na bijeloj jastučnici.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Naravno da je bio Dax. On je bio poslednja osoba koje se sjećam da sam vidjela. A onda mi je sinulo. Dax Blay je go u mom krevetu. Ruke su mi se tresle. Okej, okej, mogu ja ovo da sredim. Samo da pređem preko noći. Shvati kako si došla do toga da ponovo imaš seks sa jedinom osobom za koju si rekla da nikad više nećeš da imaš. Tekila. Provjereno. Trčanje po kiši. Provjereno. Razgovor o Romeu i Juliji. Tobožnjo vjenčanje u crkvi. Provjereno. Provjereno. Okej, za sad je dobro… Vrijeme za tetovažu. Gledali smo u neke crteže i pili. Da, sjela sam na stolicu da dobijem svoju tetovažu i… sjećanja su mi se zajedno zamaglila. Još tekile. Držanje za ruke sa Daxom. Cerekanje mojoj tetovaži. Vožnja taksijem nazad do hotela, skidanje odjeće prvo sa mene a zatim sa njega… Ništa. Pridigla sam se i slabim prstima polako odlijepila gazu na mojim grudima. Uzdahnula sam. U obliku srca, crvena, plava i bijela zastava Velike Britanije veličine novčića od pola dolara je bila iznad moje sise. Dax je bilo napisano crnim mastilom preko sredine. Mora da sam pročitala pogrešno – zašto bih za ime svijeta imala Daxovo ime ispisano na mom tijelu? Pročitala sam opet. Sranje. Možda je bila jedna od onih koje se skidaju? Jače sam protrljala osjetljivu kožu oko područija. „Uhh,“ zastenjala sam kad sam prstima prešla preko pocrvenjele kože. Usta su mi se osušla. Ovo nije san. Označena sam. Udahnula sam veliki gutljaj vazduha i okrenula se prema spavalici pored mene. „Dax!“ „Šta – šta je?“ rekao je pospano, otvorenih očiju dok su mu trepavice lepršale. I to me je previše naljutilo. Zašto su mu trepavice ljepše i ekstravagantnije od mojih? Uhhh. Promeškoljio se u krevetu i pogledao u mene sa kosom oko njegovog lijepog lica. Primjetila sam malu brazdricu na njegovom obrazu od jastuka i natjerala sam sebe da držim ruke mirno kako ne bih posegnula i prstima prešla preko nje. Pohotne usne su se

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

izvile u znalački osmijeh; osmijeh koji je vrištao imali smo seks. „Jutro, ljubavi. Dobro si spavala?“ Udarila sam ga u nogu jastukom. „Kao prvo, nemaš pravo da izgledaš tako dobro ujutru, a kao drugo zašto si me pustio da istetoviram zastavu Velike Britanije na sisi?“ „Ništa te nisam pustio.“ Protrljao je sljepočnice i trgnuo se. „Prokletstvo. Prerano je za jutarnju borbu jastucima. Potrebna mi je voda i topli tuš prvo.“ Oči su mu pratile izbočinu mojih grudi ispod prekrivača. „Hoćeš li da mi se pridružiš, ženice?“ „Ne zovi me tako,“ rekla sam prekrivši se bolje. „Treba da pričamo o seksu koji smo imali a kojeg se ne sjećam.“ „Ne sjećaš se?“ Usisao je svoju donju usnu između zuba. „E pa to je prava šteta.“ Prekrstio je ruke iza glave i posmatrao me sa zabavljenim izrazom na licu. „Nisi bila ovakav mrgud kad smo poslednji put spavali zajedno.“ Namrštila sam se. „To je bilo prije tri godine. Stvari se mijenjaju. Samo mi reci šta se desilo.“ Iskezio se, uzeo vremena, polako se pridigao protresavši jastuk i naslonivši se na uzglavlje. Mučio me je. Namjerno. Najzad se dobro smjestio i njegove oči su pronašle moje, ali nisu bile srećne. „Hoćeš li se ljutiti ako smo se kresnuli?“ „Da.“ Lice mu se zateglo, sjenka mu je bila u očima. „Dobro. Nismo.“ Oh. Osjetila sam se izduvanom, kao da je sva energija nestala iz sobe. „Osim toga, zar ne bi zapamtila noć sa mnom?“ „Znači spavao si čitavu noć pored mene ne pokušavajući da imamo seks? Dok smo oboje bili goli?“ Usne su mu se stanjile. „Ja nisam takav, Remi. I ti si skinula moju odjeću, nije bili obratno.“ Šta? „Da. Insistirala si da spavamo koža-do-kože.“ Lice mi je gorjelo. Šta se to dešavalo sa mnom? Ma daj, Remi. Ne možeš biti previše iznenađena tim. On je tvoja droga. Uvijek. Odbacila sam te misli.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

„Radiš to često?“ isfrfljala sam. „Spavaš sa djevojkom i nemaš seks?“ „Nikad,“ kratko je rekao. „Ti si prva. Trebalo bi da se osjećaš posebnom.“ „Ne osjećam,“ odbrusila sam. „Osjećam se zbunjeno.“ I razočarano? Otkotrljavši se na svoju stranu kreveta ustao je, prekrivač je skliznuo sa njegove tamne kože otkrivši čvrste mišiće na njegovim leđima i dupetu tako veličanstvene da je neko definitivno trebao da napiše sonet za njih. 'Oda Daxovoj guzi' bi funkcionisalo. Prošao je oko podnožija kreveta i moje oči su prešle preko njegovih grudi, niz trbušne mišiće i duboko V na njegovim kukovima – koje me je povelo do njegovog… do njegovog koplja koje je raslo tačno ispred mene. „Vidim da si primjetila da je G. Argentinski Patak budan.“ Trznula sam očima do njegovih i zadržala ih tamo. Ne gledaj dolje. „Izgleda da nije baš srećan.“ Slegnuo je. „Jutarnja erkcija. Svima se dešava. Ne uzimaj to lično.“ „Hvala,“ odsječeno sam rekla. „Ne treba mi podsjetnik da ti se diže na sve djevojke.“ „Nema problema.“ Mišić mu se stisnuo na vilici. Zašto je bio tako napet? Po prvi put sam primjetila parče bijelog zavoja na njegovim grudima. „Tvoja tetovaža. Da vidim šta si istetovirao.“ Bila je puno veća od moje. Povukao je gazu dok crtež veličine šake nije bio jasno vidljiv. „Šta je to?“ Začkiljila sam. Pogledao je dolje u njegove grudi. „Izgleda kao američka zastava i orao sa tvojim imenom na njemu. Pošto se ne sjećaš, istetovirali smo odgovarajuće tetovaže – ili prijateljsko mastilo kako si ti to nazvala. To je bila tvoja ideja i sudeći po užasu na tvom licu, žališ zbog toga.“ Usta su mi se otvorila. „ Nisam imala vremena da procesuiram to!“ Zastenjala sam i bacila se nazad na jastuk. „Mislim, kako ću da objasnim tvoje ime na mom tijelu ljudima?“ Pogledao je u njegove nokte, potpuno nezainteresovan za moju nevolju. „Ne vidim problem, ljubavi. Većina djevojaka bi voljela da ima moje ime na svom tijelu.“ Tresla sam se od zaslepljujućeg bijesa. „Problem je što si ti Dax a ja sam ja! Mi ne idemo zajedno.“

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Lice mu se smračilo i zamalo sam pomislila da sam vidjela povrijeđenost na njemu. Ne, to ne može biti istina. Grudi su mu se podigle kad je udahnuo. „U redu. Reci im da si bila pijana i da je bilo impulsivno. To bi bila istina, zar ne?“ Okrenuo se od mene, otišao do prozora i otvorio roletne. Trepnula sam kad se sagnuo i počeo da izvodi sklekove, brzo izborojivši do sto. Naravno, ja sam gledala. Jer sam očito i dalje bila pijana. Ne stvarno, ali imala sam vrtoglavicu samo što sam gola i ovako blizu njega. S njegovim izvajanim mišićima, izvršavajući za njega ne naporne vježbe, dizao se i spuštao na pod, tetive na njegovim rukama i ramenima bile su izbočene. Sklonila sam oči sa njega. Trebala bih da budem ljuta na njega što se ponaša tako sigurno, ali nisam. Možda je to bilo zbog toga jer je njegovo jednooko čudovište bilo tvrdo kao kamen i izgledalo kao da gleda pravo u mene. Ispravio se i onda kao da mu je bilo dosta mene, otišao u kupatilo i zatvorio vrata za sobom. Dobro. Njegova ćudljivost je bila gora nego kod djevojke koja ima menstruaciju, ali upravo sad nisam mogla da brinem o njemu. Treba mi odjeća! Iskočivši iz kreveta, otrčala sam do ormara i izvukla bijelu majicu sa čipkom na dnu i olovka crvene pantalone. Zbog tetovaže nisam obukla brushalter. Sljedeća stanica je bilo ogledalo. Dahnula sam. Kosa mi je bil poput metle na jednoj strani i ravna na drugoj. Krugovi ostatka maskare i crnog lajnera su bili razmazani po koži ispod moji očiju. Stenjući, uzela sam četku iz torbice za šminku i radila na zamršenim čvorovima. Sranje! Nikad ne treba da pijem tekilu! Nisam trebala nikad ni da se istetoviram! Ali bar nisi imala nezaštićen seks! Frknula sam. Telefon mi je zazvonio. Preturajući po gomili koju sam izbacila iz moje torbe, pronašla

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

sam ga i javila se. „Šta je?“ prasnula sam. „Remington?“ Poznat muški glas je stigao preko zvučnika. Soba mi se okrenula. Postojala je samo jedna osoba koje me je zvala krštenim imenom. „Hartforde?“ Rukama sam stegnula telefon kao da se radi o životu. Trenutak tišine. „Aha.“ Njegov dubok glas je rekao i čula sam vijorenje u pozadini kao da je vani i da je vjetrovito. Zamislila sam ga u Raleighu kako završava jutarnje trčanje i vraća se nazad u stan. Ostaci bijesa su isplivali na površinu, ali sam držala glas mirnim. „Šta želiš?“ „Da te vidim.“ Dug uzdah. „Vidi… žao mi je.“ Ushićenje je poraslo. Zatvorila sam oči u olakšanju. Hoće da me vidi. Žao mu je. Ujela sam se za usnu kako bih zadržala smijeh da mi ne pobjegne. „Remington? Jesi li tu?“ „Da, ovdje sam.“ Zastala sam. „Zbog – zbog čega ti je žao?“ „Ne znam. Svega, pretpostavljam.“ Ne zna? Slobodnom rukom sam se uhvatila za noćni stočić. „Remington? Jesi li tu?“ Duboko sam udahnula. „Ovdje sam. Je li – je li ti žao zbog vjenčanice koju nikad neću obući? Zbog poklona koje sam vratila? Zbog mejlova i telefonskih poziva koje sam morala da napravim? Zbog toga što si me povrijedio?“ „Remington–“ „Znaš šta? Ostani na pauzi. Reci tvojoj drugarici za učenje da sam je pozdravila i odjebi.“ Stisnula sam dugme za kraj poziva. Suze su prijetile mojim očima i suzbila sam ih. Ne plači. Ne plači. „Remi?“ Dax je izašao iz kupatila s peškirom obavijenim oko struka. Kosa mu je bila kvasna od tuširanja i kapljice vode su klizile niz njegove grudi do kukuova. Čelo mu se namrštilo kad je očima prešao preko mene. Mora da je postojalo nešto što je odavalo moje stanje jer je u tri velika koraka bio ispred mene. „Ko je to bio na telefonu?“ Protrljala sam lice. „Hartford,“ odapela sam, pokušavajući da se ne slomim.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Izdahnuo je, sjeo na krevet pored mene i blago me zagrlio preko ramena. „Sranje. Žao mi je. Jesi li dobro? Hoćeš li da razgovaramo o tome? Znam da se šalim puno okolo, ali ljudi mi kažu da sam dobar i za razgovor.“ Pogledala sam u telefon a onda nazad u njega. Željela sam da razgovaram i znala sam da će Dax zadržati za sebe sve što mu budem rekla. „Naša veza je bila tako glatka, znaš? Nikad me nije prevario ili čak pogledao u drugu djevojku, a sigurna sam da je mogao. Želio je mene i mislila sam da me želi zauvijek, ali…“ Uhvatila sam se za zglob, tražeći moju narukvicu. „To je samo… nakon što je moj otac umro, željela sam nekog poput njega. Čak sam imala i listu. Željela sam nekog ljubaznog. Odgovornog. Pametnog. Nekog ko će mi pomoći da se brinem o Malcomu jednog dana i kome neće smetati da on ide u paketu sa mnom. Ali ponekad… mislim da mi više nedostaje ideja Hartforda nego što mi nedostaje on.“ Sklonio je pramen kosa sa mojih očiju. „Voliš li Hartforda?““ Zatvorila sam oči. „Volim, ali mi smo bili tako savršeni zajedno i možda je ovo uvrnuto, ali dio mene se pita da nije možda prava ljubav ili srodna duša savršena ili laka uopšte, već prljava i teška i luda.“ Usisala sam vazduh. „Ne znam. Zbunjena sam i bijesna – a ipak ponovo želim da ga vidim.“ Podigao mi je bradu, oči su mu srele moje. Suosjećanje izmješano sa još nečim što nisam mogla da definišem – tugom? – mu je prešlo preko lica. „Ovdje sam za tebe, šta god da trebaš. Ja – ja nikad nisam bio zaljubljen, ali mogu da vidim da si povrijeđena i to me čini…“ Zastao je. „Šta?“ Izdahnuo je, lice mu se steglo. „Samo ne volim da te vidim uznemirenu. Da je ovdje sad, izbio bih ga na mrtvo ime.“ Proučavala sam ga, uzimajući u obzir sakupljeni bijes koji je očito držao na uzici zbog mene. Osmijehnula sam se. „Vjerujem ti i hvala za sentimentalnost, ali on je bitka koju sama treba da bijem.“ Posegnuo je i dotakao kosu koja je još uvijek bila na mom prstu. „Ti si djevojka koja nikad neće biti dugo sama. Prelijepa si i ljubiš se najbolje od svih koje znam.“ „Nisam lijepa.“ „Uistini, jesi.“ Glas mu je zazvonio sa iskrenošću. „To sam pomislio od trenutka kad si

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

ušla na moju Tau zabavu sa džemperom potpuno zakopčanim. Ima nešto u tebi što ne vidim u drugim djevojkama.“ Usne su mi se otvorile. „Kao šta?“ „Jaja. Izgubila si oca, ali nekako te je to učinilo jačom.“ Nešto u meni se slomilo ili promijenilo. Pogledala sam u njegove olujne sive oči i vidjela razumijevanje koje gleda nazad u mene. I želju. Možda je to konačno bilo razgovor sa Hartfordom nakon nedjelja tišine, možda činjenica da sam imala ime drugog muškarca na mom srcu, ili možda jednostavno činjenica da me je imao. Ali iznenada sam željela da zaboravim sve u vezi sa Hartfordom, a jedini način da to uradim je da imam žestoki seks sa jedinim momkom kojeg nikad nisam mogla da izbacim iz glave.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

12.

Ustala sam sa kreveta i pogledala ga u lice. „Imaš previše odjeće na sebi,“ rekla sam i povukla peškir koji mu je bio oko kukova. Udahnuo je dok sam gledala dolje u njega, njegov uspravan kurac kao olovna cijev mu je počivao na bedru. Čvrst. Debeo. Podigla sam oči i srela njegov otopljeni pogled. Grudi su mu se napumpale. Podigle. Spustile. Požuda je prošla kroz mene. „Napaljen si za mene čitavo jutro.“ „Remi?“ Prodahtao je, ugriznuvši se za usnu. „Nemoj–“ Stavila sam ruke preko njegovih usta i spustila se na koljena ispred njega. „Šššš. Ja – ja samo hoću…“ Progutala sam, pokušavajući da pronađem riječi. „Ja – ja hoću da me rastaviš na djelove a onda sastaviš ponovo zajedno.“ Udanuo je isprekidan dah. „Razmisli dobro o ovome, Remi, jer ne mogu da ti kažem ne.“ „Već jesam. Milion puta.“ Polako sam prešla rukom niz njegove grudi, usporavajući preko njegovih grudnih i trbušnih mišića. Tijelo mu je bilo savršeno, osunčano i glatko. Zastenjao je na moj dodir, glava mu je pala unazad, čitavo tijelo mu se napelo od iščekivanja onog što je očito jasno mogao da pročita u mojim očima. Željela sam ga. Željela sam ga žestoko, sa onom vrstom strasti za koju sam vjerovala da mali broj ljudi doživi. Nagnula sam se, uzela ga u moja usta i zasisala, klizeći jezikom preko njegovog dugog koplja od korijena do vrha. Dlan sam obavila oko njegove tvrdoće i povlačila dok sam ga sisala. „Jebbiggaa.“ Ruke su mu otišle u moju kosu i uhvatile je.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Drkala sam njegivu brašunastu kožu dok sam uzimala od njega najviše što sam mogla. Izdahnuo je moje ime i pomjerao moju glavu, tiho mi govoreći šta želi. Ali već sam znala. Nikad nisam zaboravila. Moja usta su ga istraživala, kušala ga, pronalazila mjesta kojih sam se sjećala, pamtila nova. Pokušao je da me zaustavi. „Remi,“hrapavo je rekao. Podigla sam lice ka njegovom. „Želiš da prestanem?“ Grudi su mu se podigle. „Ne. Ja – ja ne mogu da dišem. Ja – šta mi to radiš?“ „Ono što želim od trenutka kad smo se poljubili u Masquerade.“ Prešao je prstom preko mojih usana. „Ovo će promijeniti stvari. Ne znam kako će se završiti. Ništa ne mogu da ti obećam. Ovo je sve što mogu da ti pružim.“ Klimnula sam. Željela sam zabranjeno voće, čak iako je bilo samo za ovaj jedan put. Povukao me je na stopala, obuhvatio lice. „Ali ne želim te na koljenima za mene – ne ovog puta. Želim tebe.“ Shvativši šta želi da kaže, ustala sam, otkopčala pantalone i pustila ih da kliznu na pod. Drhtavih ruku prebacila sam bluzu preko glave. Moje gaćice su bile sljedeće, skinula sam ih preko članka i bacila na pod. S njegovim očima koje su gorjele po mojoj koži, otišla sam do komode i uzela moju ogrlicu sa biserima i prebacila je preko vrata. Duga i kremasta, visila je između mojih grudi. „Sviđa ti se?“ pitala sam blago, okrenuvši se ka njemu i povlačeći ih kroz moje prste. Došao je k meni, veličanstveni muškarac, njegov vreli pogled nije napuštao moj. „Sviđa.“ „Hoću li obući jedan od mojih džempera?“ nasmiješila sam se vragolato. Oči su mu bile poluzatvorene i teške. „Ne, želim te upravo takvu.“ „Čekaj,“ rekla sam. Zastao je, stisnuvši zube čvrsto. „Nemoj da me zezaš.“ „Ne zezam. Samo… ugovor. Hajde da kažemo bez ljubljenja u usta – i onda i dalje možemo da budemo prijatelji, zar ne?“ Zastala sam, grickajući donju usnu. „Tvoje prijateljstvo mi je značajno, Dax.“ Uhvatio me je tada, ruka mu se pažljivo obavila oko mog vrata zbog modrica koje su bile tamo. „Mogla bi da kažeš bilo šta sad i ja bih se složio sa tim.“ Prešavši nosom uz moj vrat

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

do uva, prošaputao je „I bolje bi ti bilo da se držiš prvi put.“ Tijelo mi se napelo na prvi put. Spustio se između mojih nogu i podigao me kad sam ga zahvatila, njegovi bicepsi su nabrekli kad je obuhvatilo moje dupe. Noge sam obavila oko njegovih kukova kad nas je okrenuo i spustio me na ivicu kreveta. Gurnuo je moje ruke sa strana i prikovao ih nježno ali sa dodirom ratnika. Grudi su mi se podigle. Čekajući. Iščekivajući njega. „Voliš kontrolu?“ prošaputala sam, okrenuvši bradu ka njemu, izazivajući ga prkosnim izgledom jer sam znala da voli otpor. „Žališ se?“ Očima je milovao moje usne i ugrizla sam donju usnu gornjim zubima, znajući da je fasciniran njima. „Nikad.“ Dok je spuštao glavu ka mojoj, mislila sam da će me poljubiti, ali skrenuo je dolje, uhvativši moju bradavicu zubima. Jedan dodir i vrisnula sam, moje tijelo se izvijalo ka njemu. Da! Njegov jezik se igrao sa mojim grudima, pomjerajući se sa jedne na drugu, čak i dok su njegove ruke držale moju glavu zarobljenu. U pozadini mog uma sam rekla sebi da je to neizbježno od trenutka kad smo se poljubili u klubu. Ovo je bila sudbina koja je tkala svoju tapiseriju, čineći nas dijelom njenog komplikovanog plana. Pažljivo zbog moje tetovaže, prešao je vilicom preko mojih grudi do kuka, nosom prelazeći preko svakog centimetra. Taman kad sam pomislila da je zaboravio na moje grudi, vratio se nazad i liznuo ih. Grucnuo. Zasisao. Zadirkivao. Zastenjala sam, mrmljajući. Ovo je bilo mučenje. Željela sam brzo. Jako. A onda sam željela to opet. I opet. „Reci moje ime,“ rekao je sa usnama na mom ramenu, ljubeći me niz ruku, šaljući vrele trnce svuda. „Dax, Dax, Dax.“ Zamumlao je, njegove usne na mom ručnom zglobu, ljubeći mjesto gdje je bila moja narukvica. Okrenuvši glavu, gledala sam ga kako nježno ljubi moj dlan. Ne, čekaj. Borila sam se da se oslobodim njegovog stiska i oči su mu pronašle moje.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

„Ne budi… ne budi tako fin,“ rekla sam. Zatvorio je oči, kao da štiti nešto. Klimnuo je. „U redu.“ Pustio mi je ruke i one su se obavile oko njega, povlačeći ga dolje kako bi nam se tijela dodirivala. Noktima sam prelazila preko njegovih leđa. Dodirivala sam mu mišiće koji su porasli otkad sam ga zadnji put ovako dodirivala. Spustio se na koljena, prebacio moje noge preko ramena i ljubio me niz grudi. Kako je sunčeva svjetlost ulazila u sobu, ostavljajući tragove jezikom po mojoj koži, očima gledajući moje lice. Liznuo je moj kuk, prešao preko mog mladeža i poljubio ga. Zavrištala sam kad je konačno spustio svoja usta na moje jezgro. Tijelo mi je gorjelo. Vlažni poljupci i dugo lizanje. Nježni dodiri. Koža mi je pulsirala. Zastenjala sam glasno, zasramljujući sebe, tako da sam ugušila svoj glas stavivši pesnicu na usta. Toplota je rasla u mojoj kičmi, šaljući eliktricitet u svaki atom. Naježila sam se. Kosa na poleđini mog vrata je vibrirala dok sam jurila ka ivici nečeg prelijepog. „Reci moje ime kad budeš svršavala.“ Glas mu je bio mračan, skoro mučan i ja sam osjetila kontrolu koju je držao. Prsti su mu kliznuli unutra, savivši se preko snopa nerava moje G-tačke. Zasisao je moj klitoris, ne ostavljajući nijedan dio mene netaknutim i ja sam se pridigla kako bih ga gledala, srce mi je bilo u grlu kad me je njegova ruka uhvatila za kuk i približila bliže. Bliže. Bliže. Oči su mu se zaključale sa mojim i… Bum. Iskre su letjele u milion pravaca kad sam svršila, dahtala sam njegovo ime, čitavo tijelo mi se stezalo oko njegovih prstiju. Niotkuda, neprolivene suze su mi zapalile grlo, kajanje i požuda su se borili u mojoj glavi. Zašto me nikad nije želio na način na koji sam ja željela njega? Kad smo imali ovo? To nije bio samo seks među nama. Znala sam, a mislim da je i on to znao. Ali njemu to nije bilo dovoljno da izabere mene. Odgurnuvši te nepoželjne misli, legla sam nazad, potrošenog tijela i drhtavih nogu. Ustao je, teških širokih ramena, nečitljivog izraza lica. Puls je udarao u njegovu sljepočnicu. Izgledao je opasno. Ljuto. I vrelo kao pakao. Zajedno smo bili jebeni nered osjećanja.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Otišao je do njegivih farmerka na podu, izvadio novčanik i izvukao kvadratni paketić. Otvorivši ga zubima, izvukao je kondom i navukao ga na njegovu čelično koplje. Zastenjala sam, želja se vraćala ponovo. Pošao je nazad prema meni. Tih. A ipak govoreći sve svojim gladnim očima. „Želim te više nego što sam želio bilo koju djevojku u čitavom svom životu,“ rekao je hrapavo gledajući u mene dolje na krevetu. „Zvučiš ljuto zbog toga,“ kazala sam, podignuvši se na koljena i dotaknuvši njegovo rame, prelazeći prstom preko njegovih grudi i mog imena na srcu koje je bilo na njima. Slegnuo je ramenima, čitavo tijelo mu je zavibriralo. „Remi, prošlo je toliko puno vremena…“ Otkad nije imao seks? Ili otkad nije imao mene? Poljubila sam njegovu bradavicu i zasisala jako, pomjerajući ruku ka njegovom koplju. Zastenjao je i zabacio glavu unazad, pomjerajući se kako bi ga mogla bolje uhvatiti. Drkala sam ga, pumpajući. Voljela sam da ga vidim ovakvog. Bio u je potpunosti Tau, osvajač, ali mogla sam da ga učinim slabim mojim dodirom. Spremnim da se slomi bilo kojeg trenutka. Potreba je strujala kroz mene, grebući da izađe vani. „Želim da vidim kako svršavaš za mene,“ rekla sam. Zumirao je oči na mene. „Reci mi nešto, svršiš li jače sa mnom ili sa Hartfordom?“ Nisam odgivirila ali sam prešla nosem preko njegovog vrata. Prošaputala sam u njegovo uvo, „Idi iza mene.“ Bez riječi me je gurnuo na krevet, prevrnuo kao krpenu lutku i podigao mi kukove. Stojeći kod podnožija kreveta, rukama je prelazio preko mojih leđa. Nježno. Njegov kurac je zadirkivao moj ulaz, prodirući u vlagu – sve dok nije nestao. „Ne,“ zarežao je i prevrnuo me ponovo, smještajući se među moje noge. „Hoću da ti vidim lice.“ Da. Srce mi je lupalo u grudima. Šta god on želi. Šta god. Ušao je u mene nekoliko centimetara, a zatim kliznuo nazad. „Remi,“ prodahtao je. Palcem je prešao preko mojih usana i ja sam ga ujela za prst, a zatim nježno poljubila. Nagnuo se preko mene, mračnog i bolnog izraza lica dok je klizio vani a zatim unutra,

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

prodirući dublje svaki put, dozvoljavajući mi da se priviknem na njegovu debljinu. Zacviljela sam dok mi se tijelo prilagođavalo. Lagano, konačno je ušao i ja sam zastenjala. Tu. Da! „Još,“ molila sam ga, kružeći kukovima prema njemu, ali on me je ignorisao, polako se pomjerajući kako bi me mučio. Uzeo je bisere, obmotao ih oko moje ruke i povukao ih, primoravajući me da podignem grudi do njegovih kako se ne bi prekinuli. Zakopao je lice u moj vrat a moje ruke su se našle na njegovim leđima. „Želim da budem toliko duboko u tebi da nas nikad ništa neće moći razdvojiti,“ rekao je. Uhvatila sam ga za dupe i gurnula dublje u mene. „Remi, molim te, uskoro ću svršiti,“ rekao je glasa slomljenog na djelove. „I ja.“ Vreli plamenovi su se peli mojim vratom dok me je pumpao jako i sigurno, a ponovo sa brižljivošću koju nisam razumjela. Pomjerio je njegove kukove za novi položaj kako bi mogao da uđe dublje, stenjući i ja sam se vrpoljila pod njim, osjećajući približavanje vrhunca. Bilzu sam, tako blizu. Prstima je prelazio preko mog grumena, trljajući vlagu okolo. Zadirkivao me je. Znoj je kapao sa njegovog lica na moje i posjedovao je moje tijelo koje je radilo šta god je on htio. On je droga; njegovo tijelo protivotrov za svu tugu koju sam pretrpjela. Gledao je dolje u mene, mračnih očiju kad je otvorio usta kako bi rekao nešto, a zatim nije. Vatra se izgradila još jednom, i ja sam vibrirala, stežući čaršav i jašući prema orgazmu dok su se moji mišići stiskali oko njega. Da! Zaledio se, gledajući me kako se talasam oko njega. Grlo mi se steglo zbog muka na njegovom licu. Toliko emocija – od nas oboje – a ipak nisam mogla da kažem ni jednu riječ. Onda, kao da je pritisnuo prekidač i završio sa tim da bude nježan, savio mi je koljena do mojih grudi i gurnuo moje noge zajedno. Tijelo mi se zateglo, spremna za ono sljedeće što dolazi. Želio je da stavi svoj pečat na mene – da me posjeduje. Udario je u mene, lupajući, klizajući skroz van, a zatim jureći kući. Odgurali smo se do uzglavlja. Sat je pao sa noćnog stočića. Lampa se ljuljala dok me je jebao u uglu, tijelom me gurajući sve više i više. Molila sam za više. Uvijek više.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Jednim dlanom se oslonio na zid, a drugim je stisnuo moju nogu. Izvijajući leđa, izdigao se, ispuštajući režanje u sobi dok se njegov kurac širio i zatezao. Srušivši se pored mene, poljubio me je u obraz i povukao do jastuka. Smjestio me je ispred sebe, moja leđa uz njegove grudi. „Remi…“ Zastao je, njegov glas hrapav. Zategnut. Samo sam klimnula, nisam bila u stanju da ga pogledam. Nisam mogla. Htjela sam da plačem. Ono što smo upravo doživjeli je bilo prelijepo. Nevjerovatno. Slomilo mi je srce. Poljubio me je u ramena, prstima prešao preko linije mojih leđa, crtajući delikatne zavojke po mojoj koži, nijansom dodira koja me je držala u ropstvu. Je li pisao moje ime? Njegovo? Bio je nevjerovatno nježan i pažljiv nakon seksa, baš kao što sam se i sjetila. Željela sam da njegove ruke nikad ne napuste moje tijelo. Ali hoće. Zaboraviće na mene i crtaće linije po leđima nekoj drugoj djevojci. A onda još jednu. Čitavo vrijeme ću morati da se pretvaram kao da mi srce nije primorano da skoči sa nebodera, vrišteći čitavim putem do dole. Šta si očekivala, Remi? Cvijeće i izjavu ljubavi? Stomak mi je zagrčao i njegova ruka se umirila. Zanemelim glasom je rekao, „Hej. Mora da si gladna. Zašto ne bih otrčao vani i donio nam doručak i kafu?“ Klimnula sam. Osjećala sam se čudno. Šta bih trebala da kažem? Hvala ti? Ups? Je li ovo bio jednokratan posao? „Krofne?“ Uspjela sam da kažem. Klimnuo je i skliznuo dalje od mene nježno, rukom prelazeći po mojoj koži dok je ustajao iz kreveta. Iznenada, nagnuo se i poljubio mi zglob gdje je moja narukvica nekada bila, blagih očiju. Gledala sam ga dok se oblačio, prvo farmerke, sljedeća je bila njegova siva majica koja je

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

kliznula preko njegovih grudi i trbušnih mišića nakon što ju je prebacio preko vrata. Prešao je rukom kroz njegovu skoro suvu kosu i to je palo na uobičajen savršen razbarušan nered. Iskezio se, uhvativši moj pogled i dah mi je zastao koliko sam željela da ostane u ovoj sobi i nikad je ne napusti. Nešto je bilo gotovo, kao da mi je šesto čulo govorilo da je ovo apsolutno zadnji put da ću biti sa njim. Bila sam u iskušenju da ga pitam da ostane i da naručimo rum servis i krenemo na drugu rundu. Trebala sam, s obzirom na ono što se poslije desilo – ali nisam. Umjesto toga, zavezao je pertle na njegovim Starkama, poslao mi lagan pogled i izašao na vrata. **** Deset minuta kasnije, sušila sam se nakon brzog tuširanja kad sam čula Daxa kako kuca na vrata. Trebala sam da mu dam ključ. Obmotala sam peškir oko kose u turban stilu i uskočila u lepršati hotelski ogrtač, izašla sam iz zamagljenog kupatila vlažnih stopala i krenula da otvorim vrata. Ovo je to, Remi. Reci mu šta osjećaš… Stavila sam osmijeh na lice kako bih prekrila nervozu. „Hej. Nadam se da si uzeo čoko-“ Tople oči boje lješnika sa zlatnim mrljama su srele moje. Poznata čvrsta ramena su bila naslonjena na zid pored vrata. Prešao je pogledom preko mene, pažljivog izraza lica. Izdahnuo je i ispravio se. „Zdravo, Remington.“

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

13.

Ošamućen, ne bih mogao da kažem ni jednu riječ od napuštanja hotela. Još gore, lutao sam okolo dobrih deset minuta kao izgubljeno kuče dok mi se nije vratio neki osjećaj i nisam pogledao u moj telefon za lokalne pekare. Pronašavši jednu nekoliko blokova dalje, pošao sam tim pravcem hodajući oštrim tempom. Kad sam stigao, provjerio sam meni i naručio dvije velike kafe sa mlijekom i asortiman peciva. Usta su mi bila otvorena i govorio sam, ali ne znam šta sam naručio. Bio sam ukočen, oporavljajući se od Remi, moj mozak je istrošen kao i moje tijelo. Dodirnuo sam njeno ime ispod moje majice. Nisam zažalio. Ali nešto nije bilo uredu. Ostao sam sa velikim osjećajem nelagodnosti, kao da će se nešto nepovratno promijeniti i nikad više neće biti isto. Kao da će nešto užasno da se desi. Možda sam trebao da ostanem, poljubim je u one usne i kažem joj da zaboravi na njen glupi ugovor. Ali nisam. Jer sam bio jebeno uplašen moći koju je imala nadamnom. Učinila me je ranjivim. Kasirka mi je uputila podrugljiv pogled i predala ono što sam naručio. Dao sam joj novac , provirio unutra i vidio krofne, keksiće mafine. Dobro. Bar sam bio sadržajan. Čitavim putem nazad, razmišljao sam i odbacivao različite stvari koje bih mogao da joj kažem kad stignem. Reći ću joj – Sranje, šta da joj kažem? Da smo nas dvoje nemogući? Da nisam vrijedan njenog vremena? Da bi se ona umorila

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

od mojih zajebancija? Mislim, nisam čak ni znao kako da budem pravi momak. Pakao, nisam čak ni znao šta ću da radim nakon fakulteta. Nekoliko minuta kasnije, i dalje nisam bio odlučio, ali sam znao da se nešto promijenilo između nas i da moramo da sednemo i imenujemo to. A zatim da ponovo vodimo ljubav Ušao sam u hotel, uskočio u lift i stisnuo dugme za njen sprat. Vrata su zapištala kad su se otvorila i klimnuo sam gostu koji je prolazio dok sam išao niz Remin hodnik. Zastao sam, koža me je zapeckala. Vrata njene sobe su bila otvorena. Chad? Pretvorio sam moj hod u sprint, držeći kesu i pića na tablji. Ali sam se zaledio na njena vrata. Vazduh je bio izduvan iz mojih pluća i kao da me je cigla udarila u grudi. Šta do– Hartford je stajao leđima okrenut meni, obučen u Whitman majicu, ruku obmotanih oko Reminog struka dok su se ljubili. Kosa joj je bila kvasna i skrivala joj je lice. Ali njene ruke – njene ruke su bile oko Hartfordovih ramena. Držale su ga. Udahnuo sam, tijelo me je svrbjelo da ga odvojim od nje i zabijem ga u zid. Bila je moja. Nikad ne treba da bude njegova. „Remington, bebi, trebam te,“ Hartford je promrmljao, rukama kliznuvši ispod haljine koju je nosila. Rekla je njegovo jebeno ime i bol me je presjekla kao mač srce. Okrenuo sam se i pobjegao niz hodnik dok nisam stigao do stepenica, jurnuvši kroz otvor i preskačući po dvije odjednom. Bez daha i oznojen dok sam stigao do dna, pronašao sam kantu za smeće na jednom od spratova i bacio sve iz pekare. Pola sekunde sam pustio sebe da vjerujem – jebi ga. Završio sam sa njom. **** „Hajde, guzico jedna,“ Spider je promrmljao dok je pokušavao da me ugura u njegov stan. Zaljuljao sam se i pao u zid foajea, prevrnuvši vazu sa kišobrane i sliku Spidera sa njegovim bendom. Opsovao sam kad je lupila o mermerne pločice. Zvuk lomljenja stakla me je udario u uši. „Zamijeniću to,“ rekao sam nejasno. „Kupiću ti stotine njih.“

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Izdahnuo je, držeći me za rame. „Nema potrebe za takvu ekstravaganciju, rođače. Samo stavljaj jednu nogu ispred druge dok ne stignemo u dnevnu.“ Uspio je da me odvede do kauča gdje sam se sručio, čitava soba mi se vrtjela kao rulet. Začkiljio sam na luster u rustičnom stilu iznad mene, treperajuća svijetla su se vrtjela u jednoj velikoj grudvi. Trepnuo sam, pokušavajući da raščistim svoj pogled. Vjerovatno nisam trebao da popijem onu zadnju votku. On me je pronašao u Knights, jednom od barova u West Endu gdje smo išli, koji je imao VIP sobu za klijente koji su više voljeli da budu dalje od redovne gužve. Takođe su pružali bilo kakvu zabavu ako ste željeli. Ja jesam. Klub je bio intimno osvijetljen i pun bogatih klijenata. Ušao sam unutra sa jednim ciljem: da izbrišem Remi iz moje glave. Rekao sam Spiderovo ime i kako me se vlasnik sjećao, završio sam u privatnoj prostoriji sa dvije skupo obučene djevojke. Možda. Mogle bi da budu i jeftine striptizete iz bara preko puta. Ne znam. Nas troje smo imali zabavu u privatnoj prostoriji sa glasnom muzikom, crvenim kožnim kaučima i puno votke. U jednom trenutku se Spider pojavio i odvukao me do njegovog auta. Pretpostavljam da ga je vlasnik zvao. Nije me bilo briga u tom trenutku. „Šta to radiš?“ promrljao sam, podignuvši glavu sa rukohvata kauča. „Skidam tvoje odvratne patike.“ Zvučao je ljuto dok je odvezivao pertle. Nasmijao sam se. „To je prokleto divno. Vodiš računa o meni.“ Pogledao me je mrkim pogledom – mislim. Teško je procijeniti čovjekove emocije kada piješ alkohol poslednja tri sata. Bacio je moje patike preko njegovih ramena i nekoliko minuta kasnije osjetio sam ga kako gura jastuk ispod moje glave. „Misliš da će ti biti muka?“ „Pakao ne. Donesi još pića.“ Pokazao sam glavom prema kuhinji i odmah mi je bilo muka. „Uh – huh, mislim da ti je bilo dosta za jedno veče.“ „Reče Spider.“ Nasmijao sam se. Nestao je i vratio se sa malom korpom za smeće od nerđajućeg čelika. „Za svaki slučaj. Ne želim da mi uništiš patos.“ Iskezio se, lice mu je postajalo blaže dok je gledao dolje u mene. „Remi je zvala tuce puta tražeći te i svaka sledeća poruka koju je ostavila je sve gora. Bolje da imaš prokleto dobro objašnjenje za mene što sam izigravao tvoju

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

sekretaricu.“ „Remi – ona je – mi smo završili.“ „Nisam znao ni da ste počeli.“ Nisam ni ja. „Jesi li završio sa nevinošću večeras?“ pitao je. Zagledao sam se u njega. „Šta?“ „Jesi li povalio u baru? Imao si dvije djevojke svuda po sebi kad sam ušao,“ rekao je, govoreći svaku riječ polako. „Ne mogu…“ „Ah.“ Otišao je ponovo i vratio se sa bocom vode i dva brufena. „Hajde, popij tablete ili ćeš se osjećati usrano sjutra na putu kući.“ Uzdignuvši se, popio sam vodu i tablete. Kad sam legao nazad, donio mi je ćebe iz ormara u hodniku i prebacio ga preko mene. Kad je bio zadovoljan, sjeo je na teški metalni sto za kafu i posmatrao me. „Šta?“ zarežao sam. Podigao je obrvu. „Nikad te nisam vidio tako neraspoloženo pijanog. Nisam siguran da to dobro prihvatam. Više mi se sviđa zabavan Dax – a ne ovaj nadrndani seronja.“ Progunđao sam. „Nisam nadrndan.“ Pauza. „Hvala što si me dovezao kući, čovječe.“ „Da.“ Klimnuo sam pažljivo jer mi se soba još vrtjela. Ustao je da ode. „Šta – šta je Remi rekla?“ Otvorio je usta a ja sam podigao ruku. „Ne. Nemoj da mi kažeš. Nije važno. Vidio sam sve što sam trebao da vidim.“ Njegove ruke na njenoj goloj koži. Njene ruke oko njega. „Samo – samo se postaraj da sjutra na vrijeme stignem na moj let. Trebam da se vratim u Whitman.“ „Važi. Lijepo spavaj, princezo.“ Ugasio je svijetlo i izašao iz sobe. Zatvorio sam oči i utonuo u mračan zaborav.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

14.

Sručio sam se na kauč koji je Elizabeth izabrala za mene u radnji s polovnim stvarima juče u Raleighu i pogledao po mojoj kući. Moja kuća. Svih 230 metara kvadratnih. Želio sam da vičem sa vrha krova. Pakao, možda se i popenjem kasnije gore i popijem pivo. Bila je moja, platio sam je. „Šta se keziš?“ Declan je pitao noseći kutiju sa sudovima. „Još na mogu da shvatim da je ovo mjesto moje.“ Ustao sam i uzeo kutiju od njega, iako je bilo očito da mu pomoć ne treba. Ja nisam bio jedini koji je postao još mišićaviji tokom ljeta. „Uložio si dosta truda u ovo poslednjih nekoliko dana,“ rekao je, gledajući okolo. „Dobar osjećaj, a?“ Elizabeth je pozvala sa vrha stepenica. „Kupatilo i dodatne soba su očišćene. Spremne su za tvog novog postanara – ako ga budeš imao.“ Široko se osmijehnula i spustila se niz stepenice, kose svezane u konjski rep i s mrljom prljavštine na obrazu. Bila je slatka djevojka sa tamnim obrvama i plavom kosom; nisam se iznenadio što se Declan ludo i brzo zaljubio u nju. Iscerio sam se. „Neko će zagristi. Stavio sam reklamu u Craigslist, lokalnim novinama i na Whitmanov vebsajt.“ Declan je frknuo. „Ima da završiš sa psihopatom, brale.“ „Nije kao da bih mogao da završim sa jednim od braće iz bratstva,“ odvratio sam. „Sudeći po Tau kući, ne bi pospremali za sobom, a i ne želim gomilu zabava u kući. Vjerovatno bi uništili i novu farbu na zidovima koju smo juče završili.“ Uz Declanovu i Elizabethinu pomoć uspio sam da ofarbam čitavu unutrašnjost u lijepu krem boju – ili vanila pasulj, kako ju je Elizabeth nazvala.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Declan se zakikotao. „To su riječi koje sam mislio da nikad nećeš reći.“ Elizabeth je stigla na dno stepenica i Declan se okrenuo prema njoj, oči su im se srele i zalijepile jedne za druge dok je išla pravo u njegov zagrljaj. Nagnuo se i poljubio je – bez ikakvog razloga osim što nije mogao da drži ruke podalje od nje. Njene ruke su se obavile oko njegovih ramena dok mu je glasno uzvraćala poljubac. Bilo bi mi muka da se već nisam bio navikao na njihovo javno ispoljavanje osjećanja. „Slobodno možete da krstite bilo koju slobodnu sobu,“ rekao sam, okrenuvši se od njih i uputivši se u kuhinju. „Samo u moju ne ulazite.“ Zaposlio sam se unošenjem kutija u kuhinju, pronalaženjem kredenca i slaganjem tanjira i zdjela. Moje misli su kao i obično letjele ka Remi. Ona je bila u mojoj glavi otkad sam otišao iz Londona prije nedelju dana, ali sam imao kuću da me drži zauzetim. Poslala mi je nekoliko poruka nakon što sam otišao iz njenog hotela, ali nikad nisam odgovorio. Očito nije imala pojma da sam je vidio zajedno sa Hartfordom. Izvukao sam telefon i prešao preko poruka koje mi je poslala prva četiri dana.

Remi, Dan 1: Šta se desilo? Zašto se nisi vratio? Pokušala sam da te dobijem bar deset puta, a sada Spider kaže da si se onesvijestio. Hartford je ovdje i ne znam šta da radim. Trebaš mi, Dax. Rekao si da ćeš biti tu za mene. Molim te. Remi, Dan 2; Spider kaže da si jutros otišao za Raleigh. Znam da čitaš ovo. Mislila sam da ti naše prijateljstvo nešto znači. Izgleda da sam pogriješila.

Remi, Dan 3: Ne mogu da vjerujem da sam dopustila sebi da spavam sa tobom. Ako je to bilo sve što

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

si želio što nisi to jednostavno rekao nego si prolazio kroz svu tu muku pretvarajući se da si mi prijatelj! Ispao si kreten i mrzim te.

Remi, Dan 4: Ne mrzim te, ali nadam se da će ti kurac otpasti.

To je bila zadnja poruka. Uzdahnuo sam. Na kraju, bilo je dobro što se Hartford pojavio. Jer djevojke kao što je Remi nisu namijenjene meni, i bolje je to završiti prije nego kasnije. Ljubav boli, Dax. Ne. To nije bila ljubav. To je POŽUDA. I sad kad sam je zadovoljio, mogu da nastavim dalje. Druga kutija je bila na kuhinjskom stolu i kad sam je otvorio, vidio sam unutra nove čaše koje su mi otac i moja maćaha Clara donijeli kao poklon za useljenje. I dalje su imale naljepnice iz radnje na dnu pa sam napunio sudoperu deterdžentom za suđe i toplom vodom da ih operem, praveći mentalnu zabilješku da razmislim o investiranju u mašinu za suđe. Iz hira, izvukao sam crvenu i bijelu kecelju, poklon od Declana, na kojoj je pisalo Mr. Goodlokin' Is Cookin'. Nisam baš znao koliko ću da kuvam, ali ta pomisao me je nasmijala. Malo kasnije, zvono na vratima je zazvonilo. „Ja ću,“ zazvala je Elizabeth iz dnevne sobe. „Ok,“ odgovorio sam joj s rukama u vodi od sapunjice. „Vjerovatno je Axel. Hoće da donese picu na dan selidbe.“ Axel je bio jedan od momaka iz bratstva i igrač ragbija; bio sam bliži sa njim nego sa bilo kojim drugim momkom. Nekoliko minuta kasnije, više sam osjetio nego što sam čuo kretanje iza mene i zastao sam, koža me je peckala. Ne bih mogao da kažem zašto osim da je to bilo šesto čulo ili osjećaj u stomaku. Jebiga.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

„Hej, imaš nekog ovdje zbog kuće,“ Elizabeth je rekla. „Dax?“ oklijevajući glas je upitao. Sranje, sranje, sranje. Taj glas. Remi. I kad je izgovorila moje ime tako, kao da je ta riječ boli, grudi su mi se stegle. Stavivši na lice masku, okrenuo sam se. Očima sam prešao preko nje, upijajući njenu vatrenu kosu i pogled u njenim očima. Iskezio sam se koketno. „Hej, anđele.“ Sporo rumenilo joj se popelo s vrata na lice i pogledala je dolje, odbijajući da pogleda u moj intenzivan pogled – to je bilo u redu jer su moje oči bile na šupku koji se nalazio iza nje.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

15.

Pozvonila sam i plavuša u kratkom šorcu i sivoj majici na kojoj je pisalo Front street gym je otvorila vrata. Izgledala mi je poznato, ali bila nefokusirana da bih znala odakle. Otkad sam stigla iz Londona, provela sam nekoliko poslednjih dana gledajući svaki stan, dupleks, garsonjeru i prikolicu za iznajmljivanje nekoliko kilometara u okolini Whitmana. Sve je već bilo unajmljeno ili u usranom okruženju. Kad bih iznajmila sobu u ovoj kući, kao da bih dobila na lutriji. Prekrstila sam prste, nadajući se da će cimer biti fin kao i kuća. Ako ovo ne bi uspjelo, morala bih da živim kod majke i vozim se svakog dana po sedamdeset kilometara u jednom pravcu zbog predavanja. Da ne pominjem mamino grđenje zbog moje težine, šta oblačim, kad sam ustala, do koliko sam ostala i s kim se družim. Držeći oglas sa Whitmanovog vebsajta koji sam odštampala, izdahnula i osjetila potrebu za povraćanjem. „Mogu li da vam pomognem?“ upitala je lijepa djevojka stojeći na vratima. „Um, tražite cimera i ja se prijavljujem. Čak imam kiriju za prvi mjesec i depozit – to jeste ako niste već nekog nekog našli.“ Pogledala sam je puna nade. Predavanja počinju za dva dana. Trepnula je, očima zastavši na moju pratnju, Malcoma i Hartforda, a zatim su joj se oči ponovo spustile ma mene, moju kosu, teksas haljinicu i žute sandale. Nasmiješila sam se, pokazujući na momke sa mnom. Ovo je Hartford, student na Whitmanu, i moj brat, Malcom. Došli su zajedno sa mnom.“ U svijetlo plavoj polo majici i oker šorcu, Hartford je klimnuo i nasmiješio se. „Zdravo, mislim da imamo jedno ili dva predavanja zajedno.“ Da. Tu je bio. Moj nestali vjerenik koji je stigao u moj hotel prije šest dana i bacio me na

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

emocionalnu vrtešku. Pokucao je na moja vrata, spustio se na koljena i molio me da ga primim nazad. Čak su i suze bile prolivene. „Uvijek ćeš biti djevojka za mene,“ obećao je, i jedini razlog zbog kojeg se predomislio je jer se uplašio da smo premladi za tako veliku obavezu. A lijepa plavuša na Instagramu? Desilo se da je bila u Cadillacu kad i on i ništa se nije među njima desilo. U suštini, do vremena kad sam nestala u London, savršeni momak je odlučio da ne može da živi bez mene. Sve što sam željela mi se vratilo nazad na dohvat ruke. „Svi zaslužuju drugu šansu,“ mama je nastavila da mi govori. Naravno, nećemo se vjenčati u skorije vrijeme, ali nisam mogla ni da odbacim našu vezu takođe. Proveli smo više od dvije godine zajedno i imamo dosta zajedničkih sjećanja. Lijepih sjećanja. Vratila sam se nazad u sadašnjost kad sam primjetila da Malcom pucketa prstima, jedan od ponavljajućih pokreta koje je koristio da se oslobodi stresa. Upoznavanje novih ljudi ga je činilo nervoznim, iako je većinu vremena ta druga osoba bila zastrašena. Sa šesnaest, već je bio visok metar i osamdeset, mršavih mišića i sklonosti da kaže sve što mu padne na pamet. Njegove plave oči su išle od mene do Hartforda, a onda opet na plavušu. Klimnuo je, njegova kovrdžava kosa je poskakivala. „Ja sam Malcom i želim da vidim gdje će Remi da živi.“ „Možda ću da živim ovdje,“ nježno sam mu rekla. „Prvo moramo da pogledamo i vidimo da li ću moći. Možda ju je neko već iznajmio.“ Djevojka se nasmijala što ju je učinilo još ljepšom. „Ne, nije iznajmljeno. Udjite, molim vas. Ja ne živim ovdje ali ću vas upoznati sa osobom koja je vlasnik ove kuće. Ubacujemo stvari poslednjih nekoliko dana tako da je malo u neredu.“ Koraknula je unazad kako bi nas pustila da uđemo. „Uzgred, ja sam Elizabeth.“ „Remi,“ rekla sam sa klimanjem, shvativši da sam bila toliko smetena da joj čak ni ime nisam rekla. Svi smo ušli u mali hodnik popločan kermičkim pločicama koji se otvarao u veliki prostor

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

sa starim ciglenim kaminom, sveže ispoliranim podom i prozorom isječenim u obliku malih rombova. Izblijedeli kauč, kožna teget fotelja i sivi medija centar sa ogromnim televizorom zauzimali su većinu dnevne sobe. Osim kauča, većina namještaja je izgledala novo. Kuća je mirisala na limun, možda od čišćenja i svežu boju. Ko god da je bio vlasnik mogao je da se ponosi njome. Za sad je dobro, Remi. Visok, jakih mišića muškarac sa crnim kačketom je bio na merdevinama u centru dnevne kačeći luster, ali je sišao kad smo mi ušli. Ljubazno nas je pozdravio, ali to nije bilo ono što mi je zapalo za oko. Ne. Moje oči su bile zalijepljene za malu tetovažu vilinskog konjića na njegovom vratu. I njegovu vilicu, prav nos i sive oči. Stomak mi se stegao. „Ćao,“ rekao je i ispružio mi ruku. „Ja sam Declan.“ Njegov poznati britanski akcenat je poslao jezu po mojoj koži, pa sam stegla drške moje tašne kao da mi žovot zavisi od njih. Bože, pomozi mi. Susprežući potrebu da odjurim do auta, ispružila sam ruku i protresla njegov čvrst stisak. „Ja – ja sam Remi Montague. Ovdje sam zbog oglasa za cimera.“ Pokazala sam izštampanim papirom, primjetivši da mi ruka drhti. Hartford mi je posalo upitan pogled. Pokušala sam da se nasmiješim. Hartford i Declan su se rukovali. Svi na kampusu su znali Declana – i Daxa. „Tvoja kuća?“ Hartford je pitao s blagim mrštenjem, bez sumnje zbog toga što, iako Declan nije bio u Tau, svi su znali da je njegov brat glavni lik tog bratstva. „Ne,“ Delan je rekao ali nije objašnjavao, opreznim očima gledajući Hartforda. Očito je rivalstvo bilo prošireno i na porodicu. Plavokosa djevojka je blago spustila ruku na moje rame, i shvatila sam da me je pozvala nekoliko puta. „… hoćeš li poći za mnom?“ Osjećajući mučninu, ali i čudnu uzbuđenost, klimnula sam i pustila da nas vodi niz mali hodnik, skrenuvši na ćošak i ušli smo u kuhinju. Sa izblijedelim hrastovim ormarima koji su vidjeli bolje dane, okruglim stolom sa metalnim narandžastim prekrivačem i potpuno novim frižiderom od nerđajućeg čelika, bila je miks starog i novog.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

I jedina stvar u prostoriji koja je držala moju pažnju je bio Dax, stojeći okrenut leđima ka nama, nogu blago raširenih dok je prao suđe u sudoperi, u farmekama i širih ramena nego što sam se sjećala. Imala sam osjećaj da mi je tijelo lagano kao da bih mogla da odlebdim, a srce mi je udaralo tako jako da sam bila sigurna da ga i on čuje. Poslednji put kad sam ga vidjela, bio je između moju nogu znojav dok me je nabijao na krevet. „Ovdje je neko u vezi kući,“ rekla je Elizabeth. „Dax?“ izustila sam. Bez okretanja, osušio je ruke i nagnuo se kako bi ugasio rep muziku koja je bila puštena na njegovom telefonu. Okrenuo se ka nama i sve sa čim sam se borila otkad je otišao iz Londona je isplivalo nazad na površinu. Bijes i slomljeno srce su se vratili, sva sjećanja iz Londona su mi prošla kroz glavu. Ujela sam se za unutrašnju stranu obraza da to sve zadržim unutra. Sjebao me je u Londonu, bukvalno, i ja sam pala na njegovu igru. Kad ću da naučim? Kameno ledene oči su prešle preko Hartforda, Malcoma, a onda se spustile ma mene, gledajući me od glave do stopala. „Zdravo, anđele.“ Na zvuk njegovog glasa željela sam da propadnem u zemlju. Nisam bila spremna da ga vidim. Ne tako brzo. Ponovo je vratio pogled na Hartforda, i gledali su jedna u drugog ratoborno, dva različita tipa: jedan krupan i taman, drugi vitak i plav. Napetost je bila razvučena kao gumena traka i da su imali mačeve, velika je vjerovatnoća da bi ih izvukli. Hvala Bogu da Hartford nikad nije saznao za Daxa i mene na prvoj godini. Hartford je bio taj koji je probio led, bezizražajnog izraza lica. „Nisam imao pojma da je ovo tvoja kuća, Blaye…“ „Ili ne bi ušao?“ Dax se iskezio. „Da,“ Hartford je odgovorio slegnuvši ramenima. Dotakla sam Hartfordovu ruku. „Dax me je spasao od tipa koji me je opljačkao u Londonu. Sjećaš se? „Naravno,“ rekao mi je nježno i dotakao mi lice. Pogledavši nazad u Daxa, klimnuo mu je. „Remington me je povela do kluba gdje se to desilo. Drago mi je da si bio tamo da pomogneš.“ Zagrlio me je oko ramena i stegnuo. „I dalje krivim sebe što sam je pustio da

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

napusti grad i da joj se bilo šta desilo ne znam da li bih mogao to da podnesem.“ Njegove smeđe oči su se vratile nazad i pronašle moje. Natjerala sam se na osmijeh. „Da, pobrinuo sam se za nju. Zar nije tako, Remington?“ Dax je čvrsto odgovorio, očima pretražujući moje lice. Mišić mu je zaigrao na obrazu kad su se naše oči srele, njegovo tijelo bilo je stisnuto kao komad čelika. Ruke su mu se zaoblile i izgledao je kao da bi rado nešto slomio. Bila sam zbunjena. Šta sam uradila? Ujela sam se za usnu, nadajući se da Hartford neće primjetiti. Jer ovo – ovo nije bilo samo stvar bratstva. Malcomov raširen pogled išao je od mene do Daxa, s upitnim izrazom na licu. Poslala sam mu moj uredu je osmijeh. Društveni odnosi su bili njegova slabost, ali kad se radilo o meni, nije propuštao puno. Ali onda kao da je Dax pritisnuo prekidač jer se čitav njegov stav promijenio. Pažljivim pokretima je skinuo kecelju, zakačio je i naslonio kao da nema nikakve brige na svijetu. Ispustio je dug uzdah i prekrstio noge. „Znači, ovdje si zbog stana?“ promrmljao je skrenuvši očima na papir koji sam imala u ruci. „Ne može da živi sa tobom,“ Hartford je rekao hladnim tonom. Dax je zabacio glavu nazad i nasmijao se. „Druže, ohladi. Spasio sam guzicu tvojoj djevojci. Plus, pitao sam nju, ne tebe.“ Okrenuo je glavu ka meni. „Remi?“ „Jesam, ali očigledno, ti i ja ne odgovaramo jedno drugom…“ Oči su mu se zatvorile i otvorile. „Zašto ne? Zar nismo prijatelji?“ „Ja – bojim se da se nećemo slagati.“ Hartford je rekao, „Ona ne želi da živi sa momkom, Blay, to je sve.“ Naročito sa Tau je bilo neizrečeno. „Zahvalni smo za London, ali smo se nadali cimerki.“ Dax je dobacio. „Škola počinje za dva dana. Srećno sa tim. Ali shvatam zbog čega to kažeš. Zabrinut si da ne zavedem tvoju djevojku, ali zauzete djevojke me ne privlače. Plus, učiću puno – moram da diplomiram ove godine, znaš – i pomagaću bratu u teretani. Ko zna? Vjerovatno ću većinu noći spavati u Tau.“ „Sigurna sam da ćeš tamo biti zabavljen,“ rekla sam pametno. Izgledalo je kao da Hartford nije primijetio moju prozivku, ili ju je smatrao tipičnim

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

rivalskim razgovorom, ali ja nikad nisam bila ona koja je upadala u raspravku sa muškarcima. „Bez sumnje,“ Dax se složio. Elizabeth koja je mirno sušila posuđe otkad je naš razgovor počeo se okrenula. „Ako trebate garanciju za Daxa, rado ću vam je dati. Ne možeš naći slađeg cimera.“ Smješeći se, prebacila je salvetu kojom je sušila posuđe preko sudopere. „Ako ćete me izviniti, mislim da čujem Declana da me zove iz dnevne sobe.“ Dok je izlazila, to je dalo šansu Hartfordu da me povuče pored njega. Spustio je glas. „Samo živi sa mnom, Remi – bar dok ne nađeš pristojno mjesto.“ Imali smo ovaj razgovor stotinu puta. Da, izgladili smo stvari, ali skaknje pravo tamo gdje smo stali bi bio užas. „To nije dobra ideja,“ rekla sam tiše što sam mogla, ali bilo je očito da Dax sluša pažljivo, iskrivivši glavu na stranu. „Ne možeš da živiš sa… Daxom,“ Hartford je rekao nakon dugog izdaha. „Radije ću da ostaneš kod tvoje mame. Definitivno ću manje brinuti.“ Odmahnula sam glavom. „Mamina kuća je predaleko od kampusa da bih se vozila svaki dan. Biću iscrpljena. Plus, ona me izluđuje.“ Hartford je izdahnuo, namrštivši čelo. „Hajde da nastavimo da tražimo. Nešto će ispasti.“ „Tražili smo danima,“ zastenjala sam. „Nema ništa osim mjesta iznad hemijskuh čistaona–“ Dax se ispravio. „Žao mi je što vas prekidam, ali iskreno, imam još nekog ko dolazi sutra da pogleda kuću, tako da ako želiš sobu, moramo da se večeras dogovorimo oko toga. U suprotnom“–mahnuo je rukom po kuhinji koja je bila u neredu–“moram da se vratim nazad na posao.“ Pokušavao je da me se riješi. I ta pomisao me je ubola u srce. Izdahnula sam, trljajući oči. Noge su mi bile kao od gume, a kosti u tijelu su me boljele kao da imam grip. Od trenutka kad sam shvatila da me je Dax napustio, bila sam izgubljena. Misli su mi bile toliko zamršene da nisam mogla da donesem odluku o bilo čemu. Mozak mi je bio užasan.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Ali… Šta treba da radim? Nisam mogla da živim ovdje ili sa Hartfordom ili mojom mamom. Možda bih mogla da nađem jeftinu hotelsku sobu nekolko dana dok nešto ne ispadne… „Remi?“ Malcom me je pozvao i ja sam trepnula shvativši da sam naslonila moje rame na njega. „Jesi li uredu?“ Hartford me je upitao sa zabrinutim izrazom na licu. Dotakao me je po ramenu. Klimnula sam i ispravila se. „Izvini. Dug dan.“ „Prije nego odlučite, hajde da sjednemo i ispričaću vam više o kući,“ Dax je rekao kao iz vedra neba, pokazujući na četiri stolice za stolom. Podigla sam pogled i našla negove oči na mom licu. Bile su blage. „Uzeću nam po sok. Šta želiš, Remi?“ Pronašla sam se kako sjedim za stolom i tražim Koka kolu. Hartford je oklijevao ali je sjeo sa iznerviranim izrazom na licu. Odbio je Daxovu ponudu za piće. Malcom je izgledao zadovoljan i uzeo Koka kolu koju mu je Dax dao. Dax je sjeo desno od mene i pošto je bio okrugao sto, stolica mu je bila dovoljno blizu moje da bih mogla da osjetim toplinu sa njegove kože koja je bila pogubna stvar. Njegov muški miris me je udario, vraćajući nazad sjećanja iz hotelske sobe. Zavukla sam ruke ispod stola i držala ih stisnute zajedno. Čvrsto. Malcom je sjeo sa druge strane dok je Hartford sjeo naspram mene. Osjetila sam se omamljenom dok nam je Dax govorio detalje oko stanarine – četiri stotine dolara svakog mjeseca dok će on pokrivati sve komunalije. Velikodušno – mnogo manje nego što sam očekivala. Ali ne možeš da živiš ovdje! Prešao je preko obaveznog depozita (sto dolara) i malom listom pravila koje je imao otkucanim zajedno sa ugovorom. Biću odgovorna za sopstvenu hranu i dobila bih manju sobu na spratu koja ima kupatilo i malu kancelariju u koju bih mogla da ubacim sto ili bilo šta drugo. Zastala sam. Savršeno za Malcoma kad bi ostao ovdje ponekad. „U suštini, ti bi bila na spratu dok bih ja bio ovdje. Možemo da dijelimo kuhinju, dnevnu i terasu vani.“ Lupnuo je olovkom po stolu, njegov biceps se stezao i opuštao i prizivao pažnju na njegovu tetovažu. Tap. Tap. G. Lijepi je bio napet.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Takođe sam primjetila sa se nije brijao nekoliko dana i da ima kolutove oko očiju, kao da neke noći nije spavao. Prestani da buljiš u njega! Malcom mora da ga je i on posmatrao. Pogledao ga je iskosa. „Ti si onaj što djevojke zovu zgodni. Mora da imaš puno seksa.“ „Ne možeš da pričaš o seksu pred ljudima koje si tek upoznao, Malcome,“ rekla sam, mršteći se. „Treba da ih poznaješ bar nekoliko dana.“ „Hvala, pretpostavljam?“ Dax se nasmijao i ispružio ruku. „Izvini što se ranije nisam pozdravio. Izgleda da sam bio smeten. Ti si Remin brat Malcom, zar ne? Pričala mi je o tebi.“ Hartford se ukočio na to. Malcom se rukovao sa njim. „Da, i da razjasnimo, ako ovaj dogovor uspije, prespavaću ponekad ovdje. Moja mama radi noću kao menadžer u fabrici čipsa. Pringles. Zbog toga smiješno miriše, ali morala je da počne da radi nakon što je moj tata umro. Nekad smo imali novca ali sad nemamo baš toliko. Remi voli da me čuva jer ponekad odlutam. Ne predaleko. Samo do prodavnice i nazad ali to je izluđuje. Takođe volim da jedem kisele krastavce i pijem limunadu. Sviđa mi se tvoja kuća. Veća je nego onaj pacovski apartman koji smo našli iznad hemijske čistaone u Petoj Aveniji. Ima bubašvabe i ljudi su se drogirali vani kod kontejnera. Hartford je rekao da ne možemo da ostanemo tamo. On i Remi su trebali da se vjenčaju, ali ju je on ostavio i sad je želi nazad. Ona je tužna. Ja pričam. Puno. Smeta li ti što sam autističan?“ Razvoj jezika nikad nije bio Malcomova slabost. Ako je istina da autistične osobe imaju specijalan dar, onda je njegov brbljanje. Dax se osmijehnuo, prvi iskreni osmijeh koji sam vidjela. „Ne uopšte. Bilo bi lijepom imati još jednog momka ovdje. Voliš li da igraš Xbox?“ „Razbiću ti guzicu u Halo.“ „Jezik,“ rekla sam ali izgleda da niko nije primjetio. „Možeš da pokušaš,“ Dax je frknuo. „I uzgred, i ja volim krastavce. Puna je polica tegli sa njima koje je moja maćeha, Clara, donijela za mene. Sama ih je spremila.“ Malcoma je to kupilo. Prilagodio je njegove naočare i fokusirao se na mene. „On je kul. Totalno bi trebala da živiš ovdje.“ „Da. To što on kaže.“ Dax je pogledao u mene, jezikom liznuvši svoju punu usnu.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Ugrizao ju je i ja sam sklonila oči sa njega. Isuse. Šta je radio? Kao po zapovjesti djela mozga nad kojim nisam imala kontrolu, moja desna ruka je počela da se igra sa malom ogrlicom s biserima koje sam sparila sa ljetnjom haljinicom. Dax je oštro udahnuo ispustivši papire koje je držao na podu između nas. Nagnuvši se da ih dohvati, očima prelazeći preko mojih nogu. Prekrstila sam ih i on se trgnuo, pocevenjevši kad se ispravio i spustio ih na sto. Pustila sam bisere i uhvatila se za zglob. Šta nije uredu sa mnom? Zašto ga izazivam? Pogledala sam nazad u njega kako bih vidjela da mu je lice pobijeljelo. Pratila sam njegov pogled shvativši da je vidio vjerenički prsten na mom prstu. Gledala sam u kamen koji je simbolizirao sve što sam željela. Hartford me je pitao da ga opet nosim, i ja sam se na kraju složila s tim onog dana kad smo sletjeli u Raleigh. Dio mene je želio da učini mamu srećnom i Malcoma rastereti brige zbog mene. Ostatak mene je bio protiv toga. Hartfordov nestrpljivi glas me je vratio nazad. „Gubimo dan ovdje umjesto da tražimo stan, Remington.“ Umjesto da odgovorim, fokusirala sam se na Daxa. Njegove oči su se zakačile za moje, i malo po malo, svi ostali u sobi su nestali. „Živjeću ovdje,“ rekla sam okrenuvši svoj pogled nazad na Hartforda. Lice mu je pocrvenjelo. „Ne misliš to –“ „Mislim. Kirija je uredu, ima mjesta za Malcoma i samo je nekoliko minuta od kampusa. To je sve što sam željela.“ „Osim što ćeš živjeti sa muškarcem,“ rekao je oštrim tonom. „Nemam gdje drugo, Hartforde.“ I ti si razlog zbog kojeg sam u ovakvoj neprilici, moje oči su rekle. Zar je to tako lako zaboravio? „Ja biram gdje ću da živim, niko drugi,“ dodala sam čvrsto. Trznuo je očima na Daxa, a onda mene pažljivo pogledao sa namrštenim izrazom na licu, kao da je namirisao nešto pokvareno. Dax je pročistio svoje grlo. „Uh, mogu da vam dam nekoliko minuta nasamo…“ „Ne, to nije potrebno. Želim sobu. Je li tako, Hartforde?“ Usne su mi se stisnule. Ako se ne složi sa ovim…

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Nekoliko napetih trenutaka je prošlo dok on nije najzad izdahnuo, nagnuo se i stavio ruku preko moje. „Žao mi je što sam zanovjetalo, bebo. Samo želim najbolje za tebe, a ovo nije to. Iako sam to rekao, podržavam svaku odluku koju ti napraviš.“ Uputio je mračan pogled Daxu. „U svakom slučaju, ja sam samo niz put tako da uvijek možeš da svratiš i ostaneš kod mene.“ „Naravno,“ rekla sam očiglednim olakšanjem, zadovoljna što nije prešao granicu. Dax je gurnuo papire ka meni da ih potpišem. Pogledala sam dolje u njih. On. Ja. Sami u kući. Šta bi za ime Boga moglo da pođe po zlu?

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

16.

Nakon što su Remi i njeno društvo izašli kroz vrata s obećanjem da će se vratiti kasnije sa nekim namještajem za njenu sobu i ostalim njenim stvarima u sedam, ušao sam u dnevnu i sručio se na fotelju. Jebi ga, bio sam očito lud. U kojem univerzumu sam mogao da živim sa Remi u istoj kući? Kako ću držati ruke dalje od nje? Držaćeš jer ona nosi njegov prsten i on je želi. On je na njenoj listi, sjećaš se? Dok je Elizabeth izašla vani kako bi razgovarala sa njenom drugaricom Shelley na telefon, Daclan je uzeo dva piva iz kuhinje i dao mi jedno. „Pa, nova cimerka? To znači prihod. Nije loše, mali brate.“ Popio sam gutljaj, moji prsti su se igrali sa naljepnicom na flaši. „Izgleda.“ „Ima ogroman dijamant na prstu.“ Declanu nije puno promaklo. „Hartfordova vjerenica?“ Klimnuo sam. „Misliš da je mudro da živiš sa njom?“ Njegove oči su me proučavale. „Mogu da držim kurac u gaćama.“ Popio je veliki gutljaj i rukom obrisao usta. „Uh-huh.“ Podsmijehnuo sam se. „Šta? Ona? Znaš li da je ona Kraljica planova i odrađivanja stvari? Vjeruj mi, nisam ja na njenom nivou.“ Raširio sam ruke. „Plus, ona je sa Omegom.“ „Da.“ „Takođe je i smotana. Pada preko svega. Poklizala se u klubu i pala pravo u moje krilo. Trebao si to da vidiš.“

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

„Stvarno.“ Popio sam gutljaj. „Ona je luda za pticama – većinu vremena. Planira da doktorira – uvrnuto, zar ne?“ „Možda.“ „I ona kosa. Bila je duga i ona je otišla i skratila ju. Mislim, crvena kosa je kul, nemoj pogrešno da me shvatiš, ali nije dovoljno duga da bih je obmotao oko moje ruke…“ Zastao sam. „Nisam primjetio,“ Declan je suvo rekao. „Istetovirali smo jednake tetovaže u Fratarovoj Crkvi.“ „Okeej.“ Stajao je, ali je sjeo na kauč naspram mene, pa i ako nisam gledao u njegovo lice, osjetio sam težinu njegovog pogleda. „Želiš li još nešto da mi kažeš o njoj?“ Izdahnuo sam. „Njen otac je poginuo prije nekoliko godina. Ona – ona zna kako je to kad izgubiš nekoga. Rekao sam joj za mamu – i za vilinskog konjica. Razumjela je to.“ „Hmmm.“ „Lažno smo se vjenčali.“ Declan je zafrfljao. „Nisam siguran šta to znači, ali imaš moju punu pažnju. Hoćeš li da objasniš?“ „Ne.“ Ustao sam i prošao po sobi, provjeravajući kroz prozor jesu li već bili otišli. Jesu. Ali ona će se vratiti. Uskoro. Provjerio sam moj telefon. Za otprilike tri sata. Sjajno. Protrljao sam polu – bradu na mojoj vilici. Trebalo mi je prokleto tuširanje i nisam se brijao od Londona. „Tucao si je ranije, nisi li?“ Declanov glas je došao iza mene. Uzdahnuo sam, i dalje gledajući kroz prozor. „Da.“ „A u Londonu?“ Okrenuo sam se da ga pogledam u lice. „Nisam je jebao u Londonu – nije bilo tako. Ona je jebala mene.“ Iznenađenje je prešlo njegovim licem, a zatim prešlo u sporo razumijevanje. „I sad je sa njim?“ Izdahnuo sam. „Bili su raskinuli.“ Uzdahnuo je, pogledom me proučavajući. „Ah, čovječe. Kladim se da postoji priča tu.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Hoćeš da pričamo o tome?“ Namrštio sam se, potiskujući to sranje skroz dolje. „Ne. Želim da zaboravim da se to ikad desilo.“ Ustao je sa kauča i potapšao me po leđima. „Dobro, brate. Mislim da će nam trebati još piva.“ **** U šest, Axel je došao sa bocom Patrona, nekoliko pica i dvije sestrice iz bratstva. Čak iako predavanja nisu počinjala do ponedeljka, sestrinstva su već bila okupljena i nekoliko djevojaka je već bilo u kući Tau. Svratio sam nekoliko puta da vidim kako stvari napreduju, ali kako nisam ovog puta predsjednik, nisam imao nikakvih bitnih zaduženja. Prošao sam kroz čitavu kuću, osjećajući se malo odvojeno. To je bilo čudno. Mislim, živio sam tu i zabavljao se četiri godine. Sa mojim šarmom i istančanim ukusom, doveo sam djevojke do pred vrata. Sve su mi se sviđale, i devedeset devet posto vremena to nije značilo ništa, samo način da prođe vrijeme. Možda sam bio loš za to, ali je moja lista prijatelja bila obimna. Ipak… Nešto u mom stomaku mi je reklo da sam prevazišao Tau šeme preko ljeta dok sam pomagao Spideru, ili je to možda počelo ranije. Nakon što je Declan upoznao Elizabeth, iz prve ruke sam bio svjedok onog što su oni imali – ljubav i jednoroge i duge i ostala sranja. Dio mene je čeznuo za tim. Za mojom djevojkom za zauvijek. Axel, dvije djevojke, Declan, Elizabeth i ja smo završili sa picama kad je zvono na vratima zazvonilo. Pogledao sam u sat. Tačno sedam. Naravno – Remi je bila tačna kao švajcarski sat. Declan je podigao obrvu k meni. „Ovdje je.“ „Ovo će biti interesantno, ti živiš sa djevojkom,“ Elizabeth je promrmljala. „Hoćeš ja da otvorim vrata?“ „Ja ću.“ Obrisao sam usta salvetom i ustao, ponijevši moje pivo sa mnom. Vrijeme da se suočim sa stvarnošću. Kad sam otvorio vrata, Remi i Hartford su stajali sa nekoliko kutija oko njihovih nogu.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Sunce je već bilo zašlo i bio je skoro mrak, ali sam vidio da su došli sa Toyota kamiončićem punim namještaja. Hartfordov sivi Lexus je bio parkiran iza sa nekoliko kutija unutra. „Hej,“ rekla je prateći moj pogled. „Pozajmila sam Luluino auto.“ „I ona bi bila jedina djevojka koju znam da vozi ono,“ rekao sam primoravajući se na osmijeh. Usne su joj se izvile. „Da, ona je djevojka sa sela ispod svog onog ludila.“ Klimnuo sam. Okej. Vidiš, možete da budete civilizovani. Odahnuo sam i natjerao sebe da se opustim. Najbolji način za to je bio da ne gledam u nju, pa sam skrenuo svoju pažnju na Hartforda. „Samo da pozovem Axela i Declana i pomoći ćemo vam.“ „Ne trebaš,“ rekla je ona. „Želim.“ Zastala je. Pogledala je u zemlju a onda nazad u mene. „Okej.“ Hartfordove obrve su se namrštile dok su mu oči išle od mene do nje. Nakon što sam pozvao Axela i Declana, otišli smo do kamiončića i unijeli njen čelični krevet, noćni stočić, ormar i kutije sa odjećom. Čak i uz penjanje uz stepenice, bilo je potrebno samo sat da se stvari smjeste kako bi mogla da počne sa otpakivanjem. Hartford je sišao dolje da bi uzeo poslednju kutiju iz kamiončića, dok su Axel i Declan sklapali njen krevet. Uzeo sam kutiju na kojoj je pisalo kupatilo i odnio je u njeno kupatilo. Pogledao sam u nju. Znatiželjan. Izvukao sam neke stvarčice za kosu, okrugle četke, malu torbu za šminku i generički šampon. U odnosu na moj dugački spisak proizvoda za oblikovanje kose, njen je bio sa ozbiljno niskim troškovima održavanja. Otvorio sam njen dezedorans i njuškao, tražeći njen miris. Nije ga bilo. Preturajući do dna, izvukao sam malu bočicu parfema ali ni on nije mirisao kao ona. Prokletstvo. Krizirao sam. Vrata su se otvorila. Okrenuo sam se, bacivši bočicu nazad u kutiju. „Šta to radiš?“ Remi je upitala. „Ništa. Pomažem.“ „Tako što njuškaš moj parfem?“ „Ne, to je glupo,“ odbrusio sam. „Preturao si po mojim stvarima.“ Zatvorila je vrata i naslonila se na njih i to je bio prvi put da sam pogledao u nju na svjetlosti otkad je stigla. Oči su joj bile crvene. Namrštio sam se. „Jesi li to plakala?“

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Pauza. „Ne, samo sam umorna.“ Nije me bilo briga. Stavio sam rame na zid, puštajući da mi pogled prelazi preko nje, jedući je. „Nikad se nisi vratio nazad u hotel,“ rekla je tiho. Vilica mi se stisnula i osjetio sam kako mi lice crveni. Čelo joj se naboralo, zbunjeni izraz joj je bio na licu. „Čekaj. Ti si – ti si ljut na mene?“ „Jesi li se jebala sa njim?“ Lice joj je pobijeljelo. „Nemoj to da me pitaš.“ „Jesi.“ Stisnuo sam zube, bijes je ključao. „Tvoje pitanje nema smisla…“ Zastala je, stisnuvši usne. „Ne moram ništa da ti objašnjavam. Ne ovako. Ponašaš se čudno iako si ti taj koji se nikad nije pojavio. Dobio si šta si želio i otišao. To je bilo potpuno ponavljanje kao onog na mojoj prvoj godini, samo što ovog puta si ti bio taj koji je otišao…“ Njen glas je bio stisnut. „Koliko znam, isplanirao si čitavu stvar. Jesi li?“ Blistave plave oči su potražile moje. „Ne misliš baš lijepo o meni, je li?“ Odmahnuo sam glavom. „Mislila sam.“ Pogledao sam u njenu lijevu ruku. „Nosiš njegov prsten.“ „On hoće da izgladimo stvar –“ „Zar ne možeš sama da doneseš odluku?“ podrugljivo sam se podsmijehnuo. „Nemoj…“ „Nemoj šta?“ Koraknuo sam prema njoj. „Trebam li da te izbrišem iz mog sjećanja sad?“ Jebiga. Htio sam to. „Šta te briga?“ pitala je podižući broj. „Ja sam kao i sve druge. Lako došla, lako otišla. Tačno?“ Gledao sam u nju. Uhvatila je kvaku, njeni zglobovi bijeli. „Ja – ovo je greška. Ti očigledno imaš problem sa mnom, i mi nećemo moći da nastavimo –“ „Šteta što si već potpisala ugovor.“ Nema šanse da ću je pustiti da ode. Oči su joj svjetlucale dok je izvijala bradu pod uglom ka meni. „Tuži me.“ Spustivši ruku na vrata iza nje, nagnuo sam se do njenog vrata, nosom klizeći uz njeno grlo. Mirisala je na jebeni miris za kojim sam umirao. Šećer. Htio sam da je poližem od

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

glave do pete. Umjesto toga udahnuo sam opijajući miris, varajući sebe s tim. „Nećeš me zaplašiti,“ prošaputala je. „Oh, da? Treseš se, Remi,“ prodahtao sam joj na uvo. „Misliš li na nas u onoj hotelskoj sobi? Misliš li koliko sam bolji od Hartforda?“ Gurnula je sebe još više uz vrata, grudi su joj se brzo dizale. „Šta…“ „Jesam, zar ne?“ Zagrizla je njenu usnu. Htio sam da je poljubim. Prekrila je lice. „Prestani – “ „Znaš li kako znam da sam bolji? Jer bilo koji momak koji bi te ostavio pred oltarom – bilo koji momak koji bi te pustio da živiš sa mnom – nije jebeni muškarac. On je prokleta pičkica.“ Grlo joj se pomjerilo dok je gutala. „Molim te…“ Usta su mi se izvila u zločasti osmijeh. „Još bolje, hajde da ponovimo ono iz hotelske sobe. Zašto se ne bi sad spustila na koljena i stavila te čvrste, vlažne usne oko mog –“ Ošamarila me je i ja sam posrnuo unazad, guzicom lupivši o pod kupatila. Bože, zaslužio sam to, ali nisam mogao da prestanem. Iskezio sam se. „Prokletstvo. Ako si htjela da sjednem, trebalo je samo da pitaš, anđele.“ „Ne zovi me tako,“ odbrusila je. „Sve zoveš tako i mrzim to.“ Otresavši, slagnuo sam ramenima i ustao i pogledao u ogledalo, provjeravajući svoj izgled dok su njene oči bljuvale vatru na mene. Pretvarao sam se da mi je dosadno dok sam prstima popravljao kosu. Ruka mi je drhtala i spustio sam je. Odraz mi je izgledao kao sranje. Imao sam sjenke i kesice oko očiju. Glava me je boljela. Trebala mi je prokleta lobotomija. Stomak mi je bio sav uvijen. Zbunjen. Ljut. „Ne poznajem te više,“ promrmljala je, odmahujući glavom.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Dobrodošla u moj svijet. Ni ja nisam znao ko sam od Londona. Krenula je da otvori vrata i glas razuma je ušao u moju tvrdu glavu. „Remi…“ Uhvatio sam je za ruku, ali odmah sam je pustio na oštar pogled koji mi je uputila. „Šta?“ Prekrstila je ruke. Protrljao sam čelo. Izdahnuo. „Ostani – molim te. Znam da ti je potrebno mjesto za tebe i Malcoma. Obećavam da ću jedva biti ovdje. Provešću nekoliko noći u Tau kući i možda kod Declana. Predavanja počinju u ponedeljak i želim da ovo bude sređeno. Znam da i ti to želiš. Ako – ako ne bude funkcionisalo, vratiću ti kiriju i možeš da nađeš neko drugo mjesto.“ „Zar ne dolazi neko drugi da sjutra pogleda?“ Zatvorio sam oči. „Lagao sam.“ „Zašto?“ „Ti znaš zašto,“ rekao sam. Na vratima se čulo kucanje, Hartfordov glas iza njih. „Remington? Je li sve uredu?“

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

17.

Dax je izašao ispred mene, smirenog glasa. „Morao sam da stavim neke stvari na visokoj polici za Remington.“ Zastao je i pogledao od mene ka Hartfordu. „Krenuo sam dolje po piće. Hoćete li nešto?“ Hartford mi je poslao upitan pogled i ja sam odmahnula glavom. „Ne, hoću da pospremim stvari u sobi sad.“ Bilo je odlučeno. Ostajala sam. „Kako hoćete.“ Dax nam je mahnuo spuštajući se dok je preskakao po dvije stepenice odjednom. Axel je već bio otišao dolje dok smo bili u kupatilu i preko ograde sam gledala njihov pozdrav pesnicama dok su im dvije djevojke prilazile idući iz kuhinje niz hodnik cerekajući se. Prepoznala sam ih kao Tau sestrice, mada nisam znala njihova imena. Dax ih je zagrlio oko ramena. I tako je počelo… Dax i druge djevojke. Bože. Kako ću za ime svijeta uspjeti da izdržim da ga viđam sa nekom? Moraš. Radila si to i ranije. Ali, ali… ovog puta je drugačije. Mi smo drugačiji. Ne. Ti i dalje imaš Hartforda, moja glava me je podsjetila. „Postoji li napetost između tebe i Daxa?“ Pratio je moj pogled. „Ne, samo škola počinje. Znaš koliko se unervozim.“ Nasmiješila sam se. „Nisam čak ni svoj planer ispunila.“ Klimnuo je, izgledajući neubijeđeno. „Okej, ali mi reci ako se bilo šta promijeni…“ „Rekao je da neće biti puno ovdje. Biću u redu.“ Glas mi se pooštrio na kraju i odmah

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

sam osjetila krivicu. Okrenuvši se kako ne bih više gledala Daxa, otišla sam u moju sobu. Hartford me je pratio. Declan i Axel su već bili sastavili krevet i stavili dušek na njega, ormar je već pored prozora, a neko je čak i stavio sat na moj noćni stočić. Hartford je došao iza mene i zagrlio me otpozadi i ja sam se naslonila nazad na njega željna utjehe zbog moje konfrontacije sa Daxom. Stajali smo tako neko vrijeme, oboje tihi, dok nije rekao, „Nisam srećan što živiš ovdje, ali ću uraditi sve kako bih te opet pridobio. Ovo je samo prepreka na putu. Vjenčaćemo se čim budeš htjela. Možda nakon diplomiranja?“ Okrenula sam se licem ka njemu. „Možda.“ Zakačio mi je pramen kose iza uva. „Hoćeš li da ostanem večeras?“ „Uskoro.“ Nasmiješila sam se. Spustio je glavu, njegovim usnama uzevši moje nježno i vratila sam mu poljubac, otvarajući mu se. Kliznuo je rukama oko mene, povlačeći me sa sobom kad je pao leđima na krevet. Rukom je obuhvatio moje dupe. „Bože, nedostajala si mi, bebo.“ „I ti meni.“ Poljubio me je jače, kliznuvši rukama uz moja leđa i otkopčavši mi brushalter ispod majice. Produbljujući poljubac, njegov dlan je dotakao moje grudi i ja sam se ukočila. Povukao se i pogledao u mene, ispuštajući razdražen uzdah. „Šta nije u redu sa tobom? Ne puštaš me kraj sebe od kako smo raskinuli.“ „Rim nije izgrađen za jedna dan, Hartforde.“ Ispravila sam se da sjednem na ivicu kreveta. Popravila sam brushalter. „I puno toga se desilo danas.“ Istina. Odvezli smo Malcoma nazad kući kod mame, prije nego smo napunili sav namještaj. Sve što sam sad željela je bilo da legnem u krevet i spavam. Protrljala sam oči. Poslao mi je razočaran pogled, ali je ustao. Nagnuvši se, poljubio me je u čelo toplim usnama. „Otići ću kako bi mogla da se malo naspavaš.“ Klimnula sam. Izašli smo iz sobe i niz stepenice do prazne dnevne sobe. Ušavši u kuhinju, vidjeli smo Daxa i ostale vani na pokrivenoj terasi. „Hajde da vidimo šta rade,“ rekao je, uzevši me za ruku. Ukočila sam se. „Zašto? Mislim, čak ti se i ne sviđaju.“

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Oči su mu se namrštile. „Kad ćeš već da živiš ovdje, dobra je ideja da sam u prijateljskom odnosu sa tvojim stanodavcem.“ Nije me ni minut prešao sa tim, ali sam ga pratila. Izašli smo kroz zadnja vrata na terasu. Nigdje nisam vidjela Elizabeth i Declana i pretpostavila sam da su već otišli, ali Axel, Dax i dvije djevojke su bile tu i sjedeli na stolicama. Na sredini je bio sto sa bocom Patrona. Dok smo prilazili, gledala samn Dexa kako puni čašu i ispija je. Brineta je sjedela pored Axela, koji je isto bio Tau, dok je plavuša sjedela između Dexovih nogu sa zadovoljnim osmijehom na licu. Izgledala je kao i sve djevojke sa kojima je Dex bio – plavokosa, mala, droljasta. Pozdravili smo se sa njima. Axel mi je predstavio djevojke; brineta je bila Bettina, a plavuša Alexandria. „Je li te Hartford smestio?“ Axel je rekao sa osmijehom. Bio je popularan igrač ragbija; nisam ga dobro znala, ali uopšteno na kamusu je bio fin sa svima. Nasmiješila sam mu se nazad. „Da, i hvala za pomoć.“ Dax uopšte nije pogledao u mene. Oči su mu bile na tekili čiju je naljepnicu skidao, dok mu je druga ruka bila na unutrašnju stranu Alexandrijinog bedra. Sklonila sam pogled sa njih. „Još imam neke stvari da raspakujem, ali veliko je olakšanje kad su ogromne stvari smještene,“ rekla sam, iako je izgledalo da su me jedino slušali Axel i djevojke. „Kuća je sjajna. Sviđa mi se umjetnički stil i veliki prilaz. Najviše mi se sviđa kameni dimnjak…“ Zastala sam. Uzdahnula. Brbljala sam. „Da, kul je,“ Axel je rekao, gledajući u Daxa nesigurnim pogledom. „Um, hoćete li da nam se pridružite na piće? Nazdravljali smo za kuću.“ „Nekoliko puta,“ dodala je Bettina, poljubivši Axela u obraz. „Ne, ali hvala ti, Axele,“ rakla sam, bacajući bodeže iz očiju ka Daxu. Ako je ovo bio bilo kakav nagovještaj kako će se ophoditi prema meni, neću ostati ni nedelju dana. „Mislio sam da voliš tekilu,“ Dax je rekao niskim glasom, ali i dalje ne gledajući u mene. „Ja – da.“ Na Hartfordov upitan pogled, rekla sam. „U klubu u Londonu bila sam uznemirena zbog svega što se desilo ovdje…“ Zastala sam. Nije bilo potrebe da objavljujem da me je

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Hartford bio ostavio. „Dax, um, me je vidio kako pijem tekilu.“ „Ah,“ rekao je, čvršće me stisnuvši za ruku. „Žao mi je,“ rekao je nježno. Nasmiješila sam se. Axel je pogledao u moj prsten. „Jeste li odredili datum?“ Zastenjala sam u sebi. Vjerovatno nije imao pojma da smo bili odredili datum i otkazali ga. Samo je vodio razgovor. „Uskoro,“ Hartford je rekao, gledajući u Daxovu pognutu glavu. „Remington je ljubav mog života.“ Dax je stegao rukama bocu Patrona. Mogla sam to da propustim ali nisam mogla da ga ne gladam. Sklonila sam pogled sa njega. Axel se iskezio dobronamjerno, potpuno nesvjestan. „Prokletstvo, čovječe, to je sjajno.“ Pogledao je u Daxa. „Druže, možda bi trebali da nađemo djevojke poput Remi i smirimo se, a?“ Djevojka koja je bila pored Axela lupila ga je po ruci. „Hej. Upravo ovdje.“ Nasmijao se i poljubio je u nos, zbog čega se zakikotala. Dax je podigao lice, gledajući u mene. „Nee. Ja više volim svoj život na ovaj način. Laganica.“ Srce mi se steglo. Znam, reklo je. „Alkohol i žurke nikad ne dosade, zar ne?“ Axel se složio kroz smijeh. „Zaista, ne dosade.“ Dax je rekao, ispivši još jednu čašicu. Trebalo mi je da se malo odaljim od njega. Pročistila sam grlo. „Okej, pretpostavljam da idemo. Hartford je krenuo, a ja ću da se srušim u krevet. Ovaj dan je bio – težak.“ „To što ona kaže,“ Dax se polako iskezio djevojkama i one su se zacrekale. Pogledao je u Harrfoda. „Mislio sam da ćeš ovdje da prespavaš, druže…“ Hartford se namrštio. „Neki drugi put ću. Porodica koja živi van grada mi dolazi sjutra na večeru povodom osamnaestog rođendana moje sestre. Imamo veliko spremanje kuće.“ „Kako slatko,“ Dax je promrmljao i skrenuo pogled na mene. „Ideš?“ Trepnula sam na pitanje. „Uh, ne. Ja – ja imam planove koje ne mogu da promijenim.“ Hartford uzdahnu, pogledavši me razočarano. Već me je pozvao na porodično okupljanje, ali ću da ga preskočim pošto sjutra pazim

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Malcoma. Nisam propuštala te dane nizašta. Otkad je moj tata umro, dala sam sve od sebe da ispunim njegovo mjesto. Alexandria, koja je slušala naš razgovor ali nije ništa govorila, okrenula se i povukla Daxovo lice ka njenom. „Ignorišeš me. Treba mi pažnja. Od sveg ovog razgovora mi se spava.“ „Ne možemo to da dozvolimo.“ Iskezio se, ona se nagla i poljubila ga, pritisnuvši njena usta uz njegova, njen dlan na njegovom obrazu. To je bio dubok strastven poljubac, koji je otišao predaleko, ali sam natjerala sebe da ga gledam. Vidiš, Remi. On tretira sve djevojke isto. Sve ih ljubi. Sve ih jebe. Harrford je rekao njegovo zbogom i koristeći sjaj lampi, otišli smo oko kuće i stigli do njegovog Lexusa na ivičnjaku. Naslinio se na vrata suvozača i povukao me na njegove grudi. Njegova pijesak plava kosa je je lepršala na vjetru i provukla sam prste kroz nju. Zbog uličnog osvjetljenja koje mu je osvjetljavalo lice, oči su mu bile zlatnije nego ikad. Toplina je dolazila iz njegovog pogleda. Povukao me je bliže. „Bože, tako mi je drago što si se vratila u Raleigh.“ „Da…“ izustila sam. Usne su mu se tako čvrsto stegle. „Šta?“ pitala sam. Dugo je izdahnuo. „Ne znam. Nešto nije uredu među nama.“ Pogledao je ka kući. „A i Dax šalje čudne vibracije.“ „Ne možeš očekivati da pukneš prstima i da se stvari vrate kao što su bile među nama i ne mogu objasniti Daxa osim da vas dvojica niste baš prijatelji.“ „Samo – reci mi nešto.“ „Šta?“ „Reci mi da me voliš. Nisi to rekla otkad smo bili raskinuli.“ Nisam bila spremna. Ali, šta sam čekala? Izdahnula sam. „Volim te. Ne idem nikud, a ne ideš ni ti.“ Naslonio je čelo na moje, sa tužnim izrazom lica. „Sad smo trebali da budemo vjenčani i da živimo kod mene. Želim te nazad – skroz nazad i u mom krevetu. Zar ne želiš ti to?“

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Prstima sam se igrala sa dijamantom na mom prstu, okreću ći ga okolo, teškog srca. Poljubio me je u nos. „Je li te previše pritiskam?“ Klimnula sam. Izgledajući zadovoljan tim, poljubio me je još jednom, rekao da će mi poslati poruku kasnije, ušao u auto i odvezao se. Kad su njegova štop svijetla nestala, vratila sam se unutra i kako su svi bili vani, brzo sam obišla donji sprat. Bile su još dvije spavaće sobe, kupatilo, kuhinja i mala ostava za veš u hodniku. Daxova soba je bila odmah do dnevne, sa velikim krevetom i bijelim čaršavom – ne zategnut naravno, prekrivači gurnuti do dna. Noćni stočić se nalazio pored kreveta, prenatrpan papirima, knjigama i slikom koju nisam mogla da jasno vidim ma koliko čkiljila u nju. Znajući da je pogrešno, ali me nije bilo briga, na prstima sam ušla u njegovu sobu. Crtajući po negovom krevetu, prstima sam prešla preko mekog čaršava. Bili su bijeli i meki kao svila. Nasmiješila sam se. Ostavite Daxu da ima najbolju moguću posteljinu koja se može zamisliti. Pogledala sam sliku koja se nalazila na noćnom stočiću. Na njoj su bili Dax i Declan kao dječaci, od devet – deset godina. Između njih je bila visoka žena sa crnom kosom i sjajnim osmijehom na licu. Morala je da bude njihova majka jer je sličnost bila neupitna. Sjedeli su ipod drveta i Daxova glava je bila naslonjena na njeno rame, kao da je želio da joj bude još bliže. Vragolast osmijeh mu je bio na ustima. Bol je prošla kroz mene na način na koji su njene ruke stisnute oko njih, kao da je znala da umire. Bilo je očito da ih je obožavala – ipak, smrt dolazi po sve nas, bez obzira koliko lijep život da imamo. I nikad se ne navikneš da su otišli. Dax nije. Ja nisam. Samo se borimo s tim na različite načine; ja sam željela sigurnost dok je on želio sačuvano srce. S uzdahom, vratila sam okvir sa slikom nazad i prešla preko uzvišenja od video igrica i filmova kako bih zavirila u njegov ormar. Bilo je širom otvoren i vidjela sam da mu je odjeća fino organizovana, njegive farmarice su bile niže, dok su majice visile po boji. Izgleda da nisam bila jedina koja je imala problem sa urednošću.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Vrata od nekud iz kuće su se otvorila i zatvorila. Zaledila sam se. Uhh. Zaobivšavši nered na prstima, nestala sam u hodnik i brzo ušla u kuhinju. Dax mi je bio okrenut leđima dok je držao vrata frižidera otvorena i gledao unutra. Nekoliko trenutaka je prošlo i ostao je nepomičan, nogu blago raširenih dok je stajao tamo. Trebam li nešto da kažem? Izdahnuo je i slobodnom rukom protrljao čelo. Pet sekundi je prošlo. Zatim deset. Na dvadeset, rekao je „Zajebi ovo,“ glasno zalupio vratima frižider i izašao vani ni ne primijetivši da sam tamo.

**** Sljedećeg jutra, probudila sam se na zvuk vrabca ispred mog prozora, koji je glasno mucajući pjevao pjesmu. Ova ptica je zvučala iznervirano. Tačno sam znala kako se osjeća. Izvukla sam se iz kreveta i otišla do prozora. Provirivši kroz roletne, vidjela sam da Daxov crni Range Rover nije bio na malom prilazu s desne strane kuće. Vozio je Beamer proslednjih nekoliko godina, ali ga je prošlog semestra zamijenio. Parkiran na ulici do ivičnjaka bio je moj stariji model Toyota Highlander. Telefon mi je zazujao. Pogledavši dolje, vidjela sam Malcomovu sliku kako jede kiseli krastavac i činiju žitarica. Zakikotala sam se. Svake druge subote je bio naš dan – a ponekad i nedjelja, zavisno od toga koliko je moja mama trebala da odradi. S njenim poslom sada, provodila je vikende pospremajući kuću, perući veš i odlazeći u trgovinu po namirnice. Spreman sam da me pokupiš, poslao je. Tu sam za sat, odgovorila sam.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Gdje idemo? Gdje želiš? Želim da idemo kod tebe kući. Sviđa mi se Dax. Kul je. Da, ima nešto, rekla sam. Stvarno? Šta? Nasmijala sam se glasno. Bože, volim ga. Naročito kad nije shvatao moje šale. Brzo sam se istuširala, obukla šorc, Whitman majicu i japanke. Kosa mi je bila prekratka da bih je svezala u visoki konjski rep, tako da sam provela neko vrijeme sušeći je i ispravljajući je kako mi se ne bi izvila oko vrata. Otišla sam u kuhinju kako bih spremila doručak od stvari koje sam stavila u ormarić sinoć, ali sam zastala. Na moje iznenađenje, na stolu se nalazio koverat, kesa i dvije velike šolje iz Starbucksa. Oprezno sam podigla koverat, okrenula ga i vidjela svoje ime napisano na njemu. Otvorila sam ga. Remi, Prokleto mi je žao zbog sinoć. Upravu si. Ja sam kreten. Molim te da mi oprostiš. Ono što sam rekao nije u redu, a nisi zaslužila ništa od toga. Kunem se da se nikada neće ponoviti. Još nemam aparat za kafu, tako da sam ti izabrao običnu kafu i sa mlijekom. Možda će se ohladiti dok ti budeš ovo vidjela. Šećer i krem su u kesi zajedno sa doručkom. Dax P. S. Ključ od prednjih i zadnjih vrata je ispod otirača ispred. Za tvoju informaciju: Biću kući kasno večeras. Sjela sam na najbližu stolicu, gledajući u papir, prstima prelazeći preko njegovog

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

potpisa. Poput njega, bio je izražajan sa velikim naletom na kraju x-a. Razmatrala sam da mu napišam odgovor, ali na kraju nisam. Nisam znala šta da mu kažem. Otvorivši kutiju, vidjela sam tri čokoladne krofne i ogroman šećerni kolač. Voda mi je krenula na usta i shvatila sam da nisam večerala. Nakon što sam ugrijala kafu sa mlijekom u mikrotalasnoj, utrpala sam krofnu u usta, uzela ključeve i uputila se da se vidim sa mamom i Malcomo. O Daxu ću brinuti kasnije.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

18.

Jutro nakon što se Remi uselila, ustao sam oko sedam kako bih se našao sa Declanom u teretani. Trenirao je puno za predstojeći MMA u Charlotte i mene je izabrao za njegovog sparing partnera. Bolje rečeno, vreću za udaranje, usiljeno sam se osmijehnuo dok sam palio mog Range Rovera i napustio kuću. Zastao sam u Starbucks, uzeo neke stvari i odnio ih kući za Remi. Onda sam sjeo i napisao joj poruku. Sinoć nakon što je Remi otišla na sprat u krevet i Axel i djevojke otišli, pronašao sam se kako stojim ispred Reminih vrata. Umirao sam da razgovram sa njom i nisam imao nikakvo ludačko objašnjenje za to. Stajao sam u agoniji deset minuta, sa mojom rukom na njenim vratima, raspravljajući sam sa sobom da li da kucam ili ne. Rukom sam dotakao kvaku, prsti su me svrbjeli da okrenem ručicu i uđem unutra. Ja treba da se izvnim, da je molim da mi oprosti za moje glupe komentare u kupatilu. Ali… Nisam imao prava ni da razmatram ulazak u njenu privatnu sobu kad je zaspala. U stvari, bio sam manijak samim tim što sam joj stajao pred vratima jer mi nije više bila ništa. Čak ni prijatelj. Samo prokleta cimerka. Ona je bila jedina djevojka s kojom sam ikad razgovarao o mami, jedina djevojka sa kojom sam se lažno vjenčao, jedina djevojka sa kojom sam ikad vodio ljubav… Otišao sam, otrgnuvši se dalje od vrata koja su stajala između nas. Hartford je stajao između nas. Najbolja stvar koju sam mogao da uradim je da nastavim da se krećem dalje – budem uobičajeni Dax i zaboravim na nas u Londonu. Stisnuo sam zube i primorao misli da odu sa nje.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Hvala Bogu da idem u teretanu pošto sam morao da udarim nešto. Ušao sam u Front Street Gym. Starija gospođa za pultom – Maria – mi je brzo mahnula i nasmiješila se. Declan ju je zaposlio u maju kad je imao veliko otvaranje. „Hej, kako kuća?“ pitala je. „Imam sloj sveže boje i cimerku. Sve je dobro.“ Nakrivila je glavu. „Hmm, Declan je rekao da ćeš možda htjeti da je prodaš.“ „Apsolutno. Planiraš da kupiš kuću skorije?“ Bio sam krenuo ka Declanu koji je bio pozadi sa privatnim klijentom, ali sam se povukao. Prospekti. „Ne, ali moja sestra je u potrazi za mjestom od njenog razvoda – umorna je od malog stana, pretpostavljam.“ Lupnula je olovkom po pultu. Nagnuo sam se na pult i s punom pažnjom je pogledao. „Stvarno. Šta traži?“ Znao sam šta mi se sviđa kod kuće – ali ako sam htio da je preprodam, trebalo je da razmišljam o mušterijama. Razmislila je o tome. „Voli velike kuhinje pošto voli da kuva.“ Oči su joj zasijale. „Oh, ima troje unčića, pa bi veliko dvorište i više soba bilo sjajno.“ Klimnuo sam. Hmmm. „Daj mi nekoliko mjeseci da je sredim i rado ću joj je pokazati.“ Izvukao sam bijelu biznis karticu iz torbe za teretanu koje mi je Declan predložio da odštampam u lokalnoj štapariji. Odštampano crnim slovima je bilo moje ime, adresa kuće i broj mobilnog telefona. Jednostavno, ali je imalo cilj. Nasmiješio sam se i dao joj je. Pozdravio sam se i uputio u teretanu. Organizovani haos, Front Street je već bila puna i prošao sam između strunjača i ringova za sparingovanje do prostorije za trčanje. Već sam bio vidio da Declan radi sa jednim od njegovih privatnih klijenata pozadi. Čekajući da završi skočio sam i brzo pretrčao pet kilometara. Sa endofrinom i adrenalinom koji su strujali kroz moje tijelo, odmah sam se osjetio bolje nego sinoć. Declan je došao odmah nakon toga, ali je želio da pomeri sparingovanje jer je Elizabeth htjela da ga vidi za ručak. Nasmiješio mi se kad je to rekao i shvatio sam da je 'ručak' u njihovom malom stanu na kraju teretane. Popričali smo još malo, uglavnom mi je davao savjete o mojim predstojećim predavanjima. Slušao sam, ali bilo je teško jer je on sve lako postizao. Nakon što je otišao, preselio sam se na presu za noge. Petama bih gurnuo težinu i puštao da polako padne. Uradio sam oko dvadeset ponavljanja kad sam primjetio da na

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

glavni ulaz ulazi djevojka obučena u jako rozu atletsku odjeću. Eva-Maria. Mala sestra koja je maltretirala Remi. Pustio sam da težina lupi na mjestu gdje treba da budu noge, ustao, obrisao lice peškirom i pošao prema njoj. Bila se nagnula i razgovarala sa djevojkom koja je vježbala na leptir mašini, dok sam joj prilazio sa leđa. Zaustavio sam se nekoliko koraka dalje. „Eva-Maria.“ Trznula je očima preko ramena na mene, a onda se potpuno okrenula sa širokim osmijehom na usnama. „Oh, moj Bože. Dax Blay. Nedostajao si mi u kući. Gdje si bio?“ Dolelujala je do mene i stavila ruke oko mojih ramena koje sam ja makao. Napućila se. „Zar ti ne nedostajem? Čula sam da imaš veliku kuću sad. Što me ne bi pustio da isplaniram veliku zabavu za tebe?“ Posmatrao sam je. Bila je dovoljno lijepa sa blijedo plavom kosom i finim oblinama, ali ni za spas života, nisam mogao da se sjetim ni jedne specifične stvari o njoj pod tom odjećom. Ne mogu da kažem je li joj koža bila meka, jesu li joj bradavice bile velike ili male, ili je li joj boja kose bila ista kao dolje. U najboljem slučaju, bila je druga liga i bio sam sa njom više puta nego što želim da se prisjetim na mojoj prvoj godini. Nikad joj nije bilo stvarno stalo do mene. I to je bilo upravo ono što sam želio. Jer ljubav boli. „Dax? Slušaš li me? Govorila sam ti o dešavanjima u kući.“ Odmahnuo sam. Naravno da sam znao – ali to nije ono o čemu sam htio da razgovaram. „Znaš Remi Montague, zar ne?“ Zaoblila je obrve. „Da, vidjala sam je. Izlazi sa Hartforom oduvijek – mada glasine kažu da nisu više vjereni.“ Nasmijala se. „Vjereni su,“ odbrusio sam. „Okeeej.“ „Sjećaš li se da si gađala jajima vrata njene spavaonice ili lepljive bilješke po cijelom njenom autu na kojima je bilo napisano drolja? Možda se sjećaš laži koje si o njoj ispričala tvojim drugaricama.“ Zamahnula je repom iza sa oholim izrazom lica. „Šta god. Uradila sam te stvari, ali nisam rekla laži o njoj. Samo sam rekla istinu. Bila je gola u tvojoj sobi i završila je trudna –“

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

„Šta?“ Stomak mi se prevrnuo. Namrštila se i pogledala okolo po prostoriji kao da bi ljudi mogli da slušaju. Nelagoda joj je prešla licem. „Umm, mislila sam da ti je rekla.“ U glavi mi je bubnjalo i protrljao sam je. „Nije mi rekla ništa. Šta – kako znaš da je to istina? Ona to nikad tebi ne bi rekla.“ „Djevojka koja joj je bila cimerka mi je rekla da je bolsna kao pas i da povraća po čitavo jutro. Malo kasnije, našla je pozitivan test za trudnoću u kanti za smeće, a Remi je bila poslednja koja je tamo ulazila. Čitav dom je znao da se nešto dešava sa njom jer je propustila tonu predavanja tog mjeseca i nikd nije izlazila iz sobe. Lulu je svima govorila da ima mononukleozu, ali svi su znali da je to paravan.“ Namrštila se. „Možda nije bilo tvoje. S – Samo sam pretpostavila da je jeste jer sam vas vidjela zajedno.“ Prostorija mi se okrenula. Odvukao sam se do jedne od stolica u čekaonici, najdalje od recepcije što sam mogao. Bila. Je. Trudna. Je li to istina? Zatvorio sam oči. Jebiga. To je objašnjavalo puno toga. Mrzjela me je što sam izlazio sa drugim djevojkama odmah poslije nje. Zašto nikad nije progovorila samo napravila kontakt očima sa mnom. Eva-Maria je sjela pored mene. „Jesi li uredu?“ „Šta se desilo sa bebom?“ izustio sam, osjećajući se kao bez vazduha. Podigla je ramena. „Ne znam. Ali je ubrzo nakon toga upoznala Hartforda.“ Naslonio sam glavu pozadi na zid, pokušavajući da se vratim pod kontrolu. Rekla je, „Žao mi je što sam ja ta koja ti je ovo rekla, ali bar ne moraš da se tjeraš sa Remi i djetetom do kraja života. Možeš li da zamisliš to?“ Nasmijala se. Oči su mi se otvorile. „Nemoj da si ikad više izgovorila njeno ime ponovo. Ako je vidiš da dolazi, okreni se i jebeno se udalji. Ostavi je na miru.“ Obrazi su joj pocrvenjeli. „Nisam shvatila da ti toliko znači.“ Nesigurno se nasmijala. „Očito si povrijeđen. Među sestrama kruži da nisi sav svoj ovih dana.“ Pogledom je prešla preko mog krila. Mišić na kraju oka mi je zaigrao. Usne su mi se stisnule. „Na jedan sam korak da sazovem sastanak i izbacim te iz kuće. Sad, makni mi se sa očiju i da se nisi više nikad vratila u teretanu mog brata.“

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Problijedela je. „Dax. Žao mi je–“ „Izlazi.“ Liznula je usne, poslala mi poslednji pogled i izašla iz teretane. Pola sata sam sjedio tako na stolici, prevrćući različita scenarija i ishode od prije tri godine u svojoj glavi. Prisjetio sam se svakog trenutka kad sam je vidio. Ali ništa – ništa nije ukazivalo na to da je trudna. Očito, beba nikad nije došla osim ako je nije krila ispod široke odjeće i porodila se u maju, što bi imalo smisla ako je zatrudnjela u septembru. Bože. Protrljao sam lice. Je li beba bila kod njene mame? Je li ju dala na usvajanje? Abortirala? I Hartford – on ne bi izlazio sa trudnom Remi. Čekaj. Bi li? Da li je toliko voli? Zašto ne ? I ti bi to uradio da beba nije tvoja. Ti voliš Remi. Kičma mi se ispravila gdje sam se bio svalio na stolici, prstima prolazeći kroz kosu. Naježio sam se. To nije istina. Ipak, kako da objasnim moju reakciju na nju i Hartforda u hotelu? Zašto me je bilo briga ako je ponovo sa njim? Zašto sam želio da ona živi sa mnom? Upravo tu, u predvoriju Front Street Gym, pokupio sam djelove svog života, kopajući duboko u rane koje nisam dozvoljavao da iko vidi, čak ni Declan. Bio sam igrač četiri godine – više ako se vratim nazad u srednju školu. Godinama sam bio majstor u uskakanju i iskakanju iz djevojačkih kreveta i života, svaka djevojka ples koji je bio jedan korak naprijed a dva unazad. Odgurnuo sam prave veze daleko i nikad se nisam osvrnuo. Ipak kad mi je Remi zatvorila vrata pred nosom prije tri godine, jebeno sam se trgnuo – jer naivan momak u meni koji je vjerovao u ljubav je žudio za njom. Moj stomak je vidio nešto tog vikenda, naša povezanost je bila živa žica toliko vrela da sam znao da ću biti spaljen ako je budem držao. U mojoj glavui tog dana, htio sam da pojurim za njom niz hodnik Tau kuće i dovučem je

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

nazad kao neandertalac. Rekao bih joj da je bila čudna potpuno, ali na dobar način koji me je palio. Trebao si, srce mi je reklo. Ali nisam. Samoodbrana me je udarila, zaštitivši me da ne budem uništen. Možda je shvatila koliko sam plitak bio i da sam jedva položio geometriju. Ostavila bi me zbog nekog sa većim mozgom. Kao što je Hartoford. Možda bi umrla kao mama. Ruke su mi se stisnule. Zajebi to. Bez obzira na sve, nisam želio da ikad više doživim taj užasan osjećaj kad izgubiš nekog, kao da je SUV bačen sa vrha nebodera pravo na tvoje grudi. Ali ova stvar sa bebom? Morao sam da dođem do dna. Morao sam da znam šta se desilo; kroz šta je prošla. Ako je bila moja. Jebeš to. Ti znaš da je tvoje, srce mi je reklo. Ona nije bila tip djevojke koja spava sa slučajnim momcima jednim za drugim. Ti si bio njen izuzetak.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

19.

Mama je ispratila Malcoma i mene kad smo napustili njenu kuću i krenuli ka mom autu. Većinu vremena je bila dobra mama i željela najbolje za mene, ali njeno stalno zvocanje je zarilo klin između nas tokom godina. Išla je za mnom i govorila. „Tvoja kosa izgleda kao vatra. Šta će ti profesori reći? Ne zaboravi da ti i dalje trebaju preporuke za Duke za sljedeću godinu.“ Uzdahnula sam. Otkako sam stigla kući da uzmem Malcoma počinjala je i prestajala da me pecka. Japanke? Stvarno? Postaješ zdepasta. Ne mogu da vjerujem da živiš u kući sa muškarcem kojeg jedva poznaješ. Oh, definitivno sam ga poznavala. Pitam se sta bi mislila kad bih joj pokazala moju tetovažu? Vjerivatno bi imala srčani udar, a zatim bi odvukla do doktora da je skine laserski. Ipak – uradila je nešto divno za mene i ja sam pokušavala da to imam na umu a ne njeno kritikovanje. Dok sam bila u Londonu, zahtjevala je sastanak sa menadžerom hotela gdje je moje vjenčanje planirano i nekako ga ubijedila da mi vrate depozit od deset hiljada. Naprijed, mama. Kao i ja, bila je tvrdoglava i jednom kad bi odlučila nešto, mogao si da budeš prokleto siguran da neće odustati. Rekla mi je dobre novosti čim sam se vratila iz Londona. Zagrlila sam je jako i dugo. Uz najveći dio školarine koji je plaćen stipendijom, taj novac će mi dobro doći za životne troškove. Naravno, Hartford se ponudio da plati moje troškove za ovu jesen – naročito jer je on bio glavni razlog zbog kojeg sam imala ove probleme – ali to je bilo pogrešno.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Željela sam da to uradim sama i vraćanje novca koji sam sačuvala od posluživanja stolova je značilo nešto veliko. Nešto u meni se promijenilo u Londonu, a dodatni novac je to pojačao. Možda je to bilo što me je Hartford ostavio, možda je to bio napad, ali po prvi put sam radila bez detaljnog plana osim da upišem postdiplomske studije i brinem o Malcomu. Po mojim standardima, išla sam grlom u jagode. Udavanje za savršenog momka nije bilo na mojoj listi. Djeca nisu bila na mojoj listi. Ja sam bila na listi. Ko će dođavola znati šta sjutra donosi? Kosu u boji duge? Možda nekoliko pirsinga? Mama je stavila ruke na kukove dok sam ja stavila Malcomovu torbu pozadi na sjedište. Zatakla je smeđu kosu iza uva, njen oštar pogled me je optuživao od vrha moje crvene kose do japanki. Visoka kao i ja, sa aristokratskim katakteristikama i talasasto smeđom kosom, ove godine je napunila pedest tri godine, ali ne bi pogodili zbog načina na koji je vodila računa o sebi. Čak i danas, kad je slobodna svog posla kao noćni menadžer u fabrici Pringlesa, bila je obučena u neobavezne pantalone na peglu, majicu sa čamac rezom i lagani džemper. Međutim, ako bi pažljivije pogledali, vidjeli bi krtost u njenim očima; tugu koja se i dalje tu zadržala jer je tata umro. On nas je ostavio sa životnim osiguranjem, ali mi nikad nismo bili bogata porodica. Ne kao Hartford ili Dax. Većina novca je otišla za otplatu ostatka velike kolonijalne kuće na dva sprata, dok je ostatak korišćen kako bi mi pomogao sa fondom za koledž, Malcomovu privatnu školu gdje dobija dodatnu pažnju zbog autizma i gđu Johnson, Malcomovu siterku koja spava kod nas u noćima tokom radnih dana kad mama radi. Mama je izdahnula. „Reci Hartfordu da treba da dođe na večeru uskoro. Drago mi je da si mu dala drugu šansu. Znaš, on uvijek vodi računa o tebi.“ Ono što je stvarno mislila je: On je bogat i voli te. Nemoj da dozvoliš da ti klizne kroz prste. Otvorila sam vrata od auta i ušla unutra. „Umem da brinem o sebi, mama.“ Nagnula se na moj otvoren prozor. Zbunjenost je prešla preko njenog lica na moj komentar. „Jasno i glasno, on je momak za tebe – ne kao onaj momak sa prve godine –“

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

„Ne počinji sa tim“, rekla sam joj sa čvrstinom u glasu dok su mi se ruke stezale oko volana. Nisam željela da Malcom sazna detalje. „Samo kažem, život će ti biti lakši –“ „Prestani,“ rekla sam, prekinuvši je. „Ovo je moj život, mama. Sviđa mi se moja crvena kosa. Sviđaju mi se moje japanke. Potpuno sam sposobna i to nema nikakve veze sa Hartfordom. I znaš šta, mogu da uradim šta hoću. Možda se nikad neću udati. Možda ću uskočiti u avion i preseliti se u London. Možda ću gajiti lame.“ Omekšala sam ton. „Mama, moraš da me pustiš.“ Malcom se bio ukočio pored mene u skladu sa živahnim odnosom koji sam imala sa mamom. Prešao je rukom preko menjača i uzeo me za ruku. „Hajdemo, Remi. Hoću sladoled.“ Nasmiješila sam mu se. Očito sam ja njega trebala više nego on mene. Upalila sam auto i pogledala mamu. „Ponovo ti hvala što si se pobrinula za ovu stvar sa novcem. Volim te.“ Uzdahnula je i koraknula dalje od auta. „Volim i ja vas oboje. Vidimo se sjutra.“ Pokrenuvši auto, izašla sam s prilaza i uputila se ka Raleighu. **** Nakon brzog trgovanja u prodavnici i svraćanja u Sonic na sladoled, krenuli smo nazad k Daxu. Kad smo stigli, preturala sam po mojim kutijama, pronašla igrice i igrali smo nekoliko igara Scrabble. Nakon toga, pošli smo na sprat gdje mi je Malcom pomogao da organizujem moj ormar i komodu. Za uzvrat sam mu obećala večeru. Oko šest sati, Malcom je sjedio za stolom slagajući puzle Glob Teatra koju sam mu kupila u Londonu, dok sam ja miješala sos za špagete koji je bio na ringli. Prednja vrata su se otvorila i moje tijelo se napelo. Dax. Poslala sam mu poruku ranije zahvalivši mu se na doručku i on je odgovorio sa K. Okrenula sam se kad je ušao u kuhinju, pokušavajući da držim oči podalje od njegovog tijela u atletskom šorcu i trik majici koja je ocrtavala svaki mišić na njegovom abdomenu. Primjetila sam da mu je lice mekše nego sinoć, oči oklijevajuće, skoro upitne. „Divno miriše ovdje,“ promrmljao je, prešavši pogedom preko mene, zadržavajući se na

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

mojoj kosi. Moje usne. Srce me je boljelo na sam pogled na njega. Glupo srce. „Hvala.“ Ramena su mu se pognula. „Vidi, Remi, ž–žao mi je zbog onog sinoć u kupatilu.“ „Da.“ „Pustiću te da me udariš ako želiš – pravo u stomak.“ Iskezio se i potapšao njegov stomak sa šest definisanih mišića, i nešto napetosti koju sam bila zadržala od sinoć se istopila. Malcom je pogledao u nas oboje, trepćući. „Možda želiš da ponovo razmisliš o tome. Ima zloban udarac desnom rukom koji ju je tata naučio.“ „Hvala na upozorenju, druže,“ Dax je rekao, pozdravivši se sa Malcomom udaranjem pesnice o pesnicu. „Ustvari sam vidio tvoju sestru u akciji i nije bilo baš loše.“ Nasmiješio mi se – ali je izgledao isključeno jer se vrpoljio sa jedne noge na drugu dok je stajao. „Nema potrebe za laskanjem,“ rekla sam. „Ima ovdje dovoljno špageta ako želiš.“ Iskezio se. „Nećeš pokušati da me otruješ?“ „Nikad nisam rekla da dobro kuvam. To bi moglo da te ubije u svakom slučaju.“ Pomjerio se do šporeta i stao pored mene dok sam provjeravala rezance koje sam ranije stavila. Nemoj da ga gledaš. „Domaći sos?“ Perifernim vidom sam primjetila njegov pogled na meni. „Da – da ako računaš ragu sa nekim začinima i meso ubačeno unutra.“ „Super. Hoćeš da ja uradim nešto?“ Pomjerio se prema meni, i ja sam osjetila toplotu njegove ruke pored moje. „Uh, možda da postaviš sto i doneseš nam neko piće.“ „Šta bi voljela?“ Progutala sam. „Uh, ima Coca Cola i Newcastle u frižideru koje sam kupila danas. Malcom će limunadu.“ „Šta ti želiš?“ Još nekoliko centimetara bliže i osjetila sam opojan miris znoja i muškarca. „Šta?“ „Koje piće želiš?“ pitao je sa nagovještajem smijeha u glasu. „Pivo.“

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

„I ja.“ Prošao je pored mene, prstima očešavši moju nogu. Udahnula sam i nastavila da miješam. Potpuno slučajno. Ovo je bila mala kuhinja. Spustio je moje pivo na radni sto već otvoreno i naslonio se nazad na bife kako bi još malo gledao. Imam li bubuljicu? „Hoćeš li stviti hljeb sa bijelim lukom iz rerne?“ pitala sam malo kasnije dok sam cijedila rezance. Zastao je, sa neobičnim izrazom lica. „Hoćeš da stavim pecivo u rernu?“ Naravno da sam shvatila šalu, ali nije bila na mjestu i bila je čudna. „Da.“ „Okej.“ „Hvala.“ Vratila sam rezance nazad u šerpu kako bi ostali topli. Slegnula sam ramenima. „Pretpostavljam da sam trebala da ih ranije stavim. Sad će tjestenina da bude hladna.“ „Ništa nije hladno kad sam sa tobom,“ promrmljao je, stavljajući hljeb u rernu. Malcom nam je poslao znatiželjan pogled, zastavši sa sklapanjem puzle. Zastala sam. Nešto definitivno nije bilo u redu sa Daxom večeras. Nekoliko minuta kasnije, pažljivo smo prebacili puzle u dnevnu kako bi napravili mjesta za večeru na stolu. „Ovo je naše prvo kuvano jelo u novoj kući,“ Dax je tiho rekao, gledajući me. „Hvala ti.“ Čitavo tijelo me je zapeckalo na njegov pogled. Bože, hoću li ikad prestati da ga želim? Sjeli smo da jedemo i Dax je nastavio da me krijući pogleduje, intezitet njegove pažnje me je činio samosvjesnom. Jednom sam se čak i izvinila i otišla na sprat da provjerim svoj izgled. Izgleda sam u redu. Kosa mi je bila malo čupava ali nisam vidjela ništa na mom licu. Pomirisala sam se ispod pazuha. Nisam smrdjela. Nakon što smo jeli i što je Dax pospremio, otišla sam u kuhinju i pripremila čokoladne keksiće dok je Dax otišao na sprat da se istušira. Mislila sam da ima planove. Malcom se uvalio u naslonjač u dnevnoj i prelistavao kanale. Htio je da gleda film, pa sam stavila gotove keksiće na tanjir i odnijela ih do dnevne. Dax je sjedio na sredini kauča kvasne kose, obučen u labave trnereke i Tau majicu. „Subota je veče. Zar ne izlaziš?“ pitala sam. Podigao je noge na stočić i raširio ruke duž naslonjača kauča. „Ne.“ Potapšao je sjedište. „Dođi, sjedni. Umorila si se dok si nam spremila večeru. Malcom je već izabrao film – Četiri

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

vjenčanja i sahrana.“ „On voli britanske filmove,“ prokomentarisala sam dok sam sjedala korak od njega, osjećajući se kao da sam ponovo u srednjoj školu, nervozna zbog toga šta će sljedeće da se desi. Telefon mi je zapištao za poruku. Bio je Hartford želeći da zna planove za sjutra. Odgovorila sam mu, okrenula ga i stavila ispod jastuka. „Hartford se javlja?“ Dax je pitao. Klimnula sam, gledajući kako mu se usne zatežu. Još jedan sat i pivo, postala sam pospana, glava mi je padala na grudi. Zaspala sam i sanjala da je Dax stvarno Aquaman, samo što je bio zgodniji od bilo kojeg strip junaka kojeg sam vidjela. Kosa mu je bila u neredu i seksi i da je imao crtež vilinog konjica preko čitavog plavog plivačkog odijela. Ja sam bila prelijepa sirena, samo sam imala noge. Sa morem oko nas, jurio me je po pijesku dok me nije uhvatio i unio u njegovu pećinu. Poljubio me… Probudila sam se u grču, jedina svjetlost je dolazila od drugog filma. Malcom je spavao u naslonjaču, otvorenih usta dok je hrkao. Dax je pogledao u mene. „Hej, spavalice?“ Zijevnula sam. „Koliko sam spavala?“ „Nisi dugo.“ Dotakao mi je kosu, prstima gladeći krajeve. Jedva svjesna da to radim, uzdahnula sam i nagnula glavu ka njegovoj glavi. „Šta si sanjala?“ pitao je blago. Na moj upitan pogled, rekao je, „Stenjala si.“ Toplota mi je obojila lice. „Sjećaš se u Londonu kad si mi pričao san u kojem sam sirena a ti si me jurio po plaži i odnio u pećinu…“ Zastala sam. „Sanjam o tebi uvijek, Remi.“ Srce mi je poskočilo. Liznula sam usne. „Moj san je bio… takav.“ Osjećajući se hrabrije, okrenula sam glavu da ga pogledam, pitanja su mi se motala po glavi. Ideja mi se ukorijenila ranije tokom dana dok sam imala vremena da analiziram zašto je toliko ogorčen na Hartforda i mene. „Nešto te muči, pa sam htjela da te pitam…“ „Mmm.“ Gurnuo je ruku više, vrhovima prstiju dotaknuvši lobanju i češkajući potiljak mog vrata. O Bože. Osjećaj je bio tako dobar. Ujela sam se da ne zastenjem.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

„Teško mi je da mislim kad to radiš,“ rekla sam. „Hoćeš li da prestanem?“ „Nikad,“ prošaputala sam. „Dobro.“ Ruke su mu se spustile niže, masirajući čvorove na mojim ramenima. „Šta te muči, Remi?“ Grudi su mi se podigle i duboko sam uzdahnula. „Ja – ja imam teoriju zašto nisi odgovorio na moje poruke u Londonu.“ Ruka mu se umirila. „Oh?“ Progutala sam, gledajući dolje u moje ruke. U moj prsten. „To je – to je jer si se vratio nazad sa doručkom ali si me vidio sa Hartforfom kad su vrata bila otvorena ili si ga čuo kroz vrata. Otišao si jer si bio povrijeđen.“ Glas mi se slomio na kraju. Bože, tako sam reskirala ovdje. Šta ako griješim? Podigla sam pogled kako bih pročitala njegovo lice. „Jesam li u pravu?“ „Da.“ Teret koji sam nosila na plećima je pao. „Zašto mi jednostavno nisi kazao? Mogli smo da popričamo –“ „Vidio sam te sa jezikom u njegovom grlu. Mislim da tu nema više šta da se kaže. Ja sam bio tvoj momak za oporavak. Ti voliš njega. On je dobar za tebe. Ja nisam.“ Glas mu je bio nizak. U stvari, konačan. Ujela sam se za usnu. Klimnula. Sve te stvari su bile istinite. Zatvorio je oči. Otvorio ih i u njima je bila praznina. „Nemoj – nemoj izgledati tako.“ Kliznula sam do njega i on me je uzeo u njegov zagrljaj. Gurnula sam lice u njegove grudi i sjedeli smo tako neko vrijeme. Iz nekog razloga, bila sam prestravljena da ga pogledam i možda se on plašio da pogleda mene, jer samo jedan mali njegov pokret, jedno prošaputanje mog imena i bila bih voljna da skočim sa litice. Stavio je ruku na moj stomak, s pitanjem u njegovim očima. „Imam pitanje za tebe. Šta se desilo sa našom bebom, Remi?“

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

20.

„Čekaj,“ rekao je, uhvativši me za ruku i povukavši nazad kad sam poskočila sa kauča i posrnula u žurbi da pobjegnem od njega. Rukohvat kauča me je spasio da ne padnem. Dah mi je zastao, tijelo ledeno kao da je sibirski vjetar produvao kroz sobu. Ne. Ne. Ne ovo. Njegovo pitanje je pustilo pustošna sjećanja koja nisam htjela da se prisjećam. Bijesno odmahnuvši glavom, odjurila sam do kuhinje i istrčala na zadnja vrata. Noćni vazduh me je pozdravio kad sam stigla do ograde koja je okruživala terasu. Nemoj da povratiš, nemoj da povratiš. Bez kontrole. Treba mi kontrola. Udahnula sam duboko nekoliko puta. Izdahnula. Kako je saznao? „Remi?“ „Odlazi.“ Suze su pale niz moje lice. „Ostavi me na miru. Molim te.“ Glas mi je bio slomljeni haos. Dotakao mi je leđa. Lagano dodirivanje dok je prelazio preko mojih ramena. „Ne mogu, ljubavi. Trebam odgovore.“ „Prestani!“ Viknula sam na njega, otrgnuvši se. Nisam mogla da razmišljam kad me je dodirivao kao da mu je stalo. Potrčala sam niz stepenice do dvorišta, ali bio je mark i teško se vidjelo. Okretala sam se u neobične krugove. Bože. Nisam imala nigdje da odem, nigdje da pobjegnem. Grjesi prošlosti su me sustigli.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Jurio me je kroz dvorište i uhvatio za ruku kad sam stala ispred velikog hrasta. Okrenuo me, gledajući dolje u mene. Mjesečina je osvijetlila njegovo lice, naglašavajući mu ljepotu, oštre linije lica, oblik usta. Zatvorila sam oči kako ne bih mogla da ga vidim. On će biti tvoja propast, um mi je rekao. Sklonio mi je kosu sa lica. „Ššš, u redu je. Ne budi uznemirena, Remi. Molim te, samo želim da mi kažeš.“ Čitavo tijelo mi je se treslo i zadrhtala sam uz njega. Izdahnuo je i obavio me njegovim rukama. „Molim te. Remi, oprosti mi što pitam – ali moram da znam.“ Ostala sam uz njega, predajući se, teških grudi. „Kako…“ Protrljao mi je leđa. „Eva-Maria mi je rekla. Vidio sam je danas i rekao joj da se kloni tebe i onda je to samo ispalo. Mislila je da sam znao.“ Zastao je. „Pomogao bih ti. Učinio bih nešto. Ne znam šta, ali molim te, pričaj sa mnom.“ Nagnula sam se nazad kako bih vidjela njegovo lice. Potražila njegove oči. „Hoćeš da znaš kako sam se izborila sa mojim najcrnijim trenutkom u životu? Želiš da znaš kako je to biti trudna sa momkom koji je vjerovatno jebao neku drugu već sljedećeg dana?“ „Da.“ Grlo mi se steglo. Reci mu istinu, Remi. Neka vidi prazninu sa kojom si ostala. Izvukla sam se iz njegovih ruku, poduprijevši se na drvo. Progutavši, rekla sam, „Saznala sam da sam trudna kad nisam dobila menstruaciju dvije nedelje kasnije. Ambulanta na kampusu mi je potvrdila ono što mi je rani test za trudnoću pokazao. Ja – ja sam bila na piluli i ti si koristio kondom, ali bilo je nekoliko puta – kad nisi. Bila sam tako glupa! I mislila sam – mislila sam da ti osjećaš isto prema meni. Spavala sam sa tobom tri dana – jer sam umislila da sam zaljubljena u tebe! Ljubav na prvi pogled. Srodne duše. Tako smiješno.“ Gorki smijeh je eruptirao. „Ti si bio jedina stvar koju sam uradila koja nije bio dio mog plana i završilo se tako da mi je skoro uništilo život.“ „Žao mi je.“ Čak i u tami, vidjela sam mučenje na njegovom licu. „Saznanje da ću dobiti bebu je sve promijenilo. Sve moje planove. Međutim, kad sam vidjela te dvije plave crte, željela sam tu bebu. Napravila sam još jedan plan – kad bih

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

mogla da prođem jesenji semestar, porodila bih se, imala bebu i otišla na koledž kasnije. Nekako bih učinila da to funkcioniše, čak iako bih morala da živim sa mamom.“ „Šta se desilo?“ Pukla sam u grub smijeh. „Šta se desilo? U jedanaestoj nedelji, bila sam u kancelariji mog savjetnik kad je počelo da … boli. Kad sam ustala, krv je bila na stolici, na mojim pantalonama. Oni – oni su zvali hitnu. Mama je stigla… Nije znala da sam trudna dok nije došla u bolnicu.“ Zagrlila sam se, trljajući ruke. „Rekli su mi da nema otkucaja srca. Jednostavno je nestalo. Neko koga sam voljela je umro. Opet. I kao sa tatom, nisam imala šansu da se pozdravim sa njim. Nikad da držim moju bebu. Žalila sam nedeljama. Nastavila sam da govorim sebi da ću te preboljeti, da ću zaboraviti na bebu.“ Bijesno sam obrisala lice. „Bila sam hodajući zombie – i svaki put kad bih te vidjela na kampusu sa drugom djevojkom, željela sam da se ponovo razbijem na milion djelova. Izdahnuo je, spustio glavu i savio se, stavivši ruke na svoje butine. „Bože. Ubijaš me.“ Glas mu je bio isprekidan. Slomljen na komade. „Bila sam bezbrižna i lakomislena. Napravila sam grešku i obećala sebi da nikad više neću to da ponovim. Moja mama je rekla da je tako bilo najbolje – Božiji način da mi da novu šansu. Trebalo je da se fokusiram na ono što mi je trebalo a ne na ono što sam željela. A onda sam upoznala Hartforda – i on me je zavolio.“ Dax je isprekidano izdahnuo. „Jebiga. Ne mogu ovo da podnesem.“ Tišina je rasla između nas, šireći se sve do zvijezda. Izgledalo je kao i da vazduh zadržava svoj dah, težak i nabijen emocijama; ja prepuna tuge a on žaljenja. Vidjela sam to na njegovom licu dok smo gledali jedno u drugo na mjesečini, nijedno od nas se ne pomjerajući, nijedno ne progovarajući. Željela sam da uletim u njegov zagrljaj i pustim ga da me utješi. Željela sam da me drži i kaže mi da me voli – ali nije. Nikad nije. Zajecala sam. Rastojanje. To mi treba. Sad. Brzo se krećući, prošla sam pored njega, trava vlažna pod mojim golim stopalima. Kao statua, nije se pomjerio da me zaustavi. Ušla sam u kuću i otišla nazad u dnevnu. Drhtavim prstima sam prebacila ćebe iz ormara

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

u hodniku, preko još uvijek uspavanog Malcoma i otišla na sprat. Nisam zastala da se umijem, operem zube ili obučem pidžamu. Pala sam na krevet, zagrlila jastuk, stisla ga uz grudi i plakala. Mnogo kasnije, dok sam ležala budna, vrata moje sobe su se otvorila i on je ušao. Čak iako sam bila leđima okrenuta vratima, znala sam da je to Dax jer mi je čitavo tijelo oživjelo, koža mi je vapila za njegovim dodirom. Podigao je prekrivač, kliznuo u krevet i privio se uz mene. Njegov nos je bio uz tjeme moje glave, ruka obavijena oko mog struka kao da nikad nije želio da me pusti. Njegova ruka je kliznula do moje i ja sam je jako stisnula. „Ne znam kroz šta si prošla, ali sad sam ovdje,“ prošaputao je. Dah me je zabolio; osjetila sam ponovo nadolazak suza koje nisam isplakala, ali sam ih progutala. Poljubio me je u kosu. I na kraju smo zaspali. **** Nedjelja je svanula. Do devet sati, kad sam otprilike ustala, Dax je već bio otišao iz mog kreveta. Djelu mene je bilo drago. Drugi dio mene nije znao šta se dešava. Nakon tuširanja sam sišla dolje i vidjela da je već izlazio i kupio aparat za kafu, filtere i kesu Starbucks kafe. Još jedna kesa sa stvarima iz pekare je bila na stolu. Mora da je rano ustao. Izvukla sam čokoladnu krofnu i pojela je dok sam gledala vani u dvorište. Sad je znao. Znao je za bebu. Znao je da sam vjerovala da sam bila zaljubljena u njega nakon što smo proveli tri noći zajedno. Iz razloga koji ne mogu da objasnim, olakšanje me je ispunilo. Tajnu sam nosila sama predugo – i rekavši mu je, iako je bilo užasno prisjećati se, me je učinilo da se osjećam lakšom. Malcom i ja smo proveli rani dio dana vani sa Lulu i pomogli joj da se preseli u dom. Dok je Malcom bio vani da donese kutije iz njenog auta, ispričala sam joj sve što se desilo između Daxa i mene. „Ako življenje sa njim postane pretško, uvijek možeš da se prijaviš za moju cimerku sljedećeg semestra,“ ponudila mi je dok smo raspakivale njenu odjeću i stavljale je u

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

ormar. „Ne bih voljela da budem zla prema Carli ako je izbaciš zbog mene prije nego se godina završi.“ Carla je bila njena cimerka i već neko vrijeme su prijateljice. Uzdahnula je. „Da. Nadala sam se da će odlučiti da se preseli kod njenog momka, ali nije.“ Oči su joj se suzile dok je gledala u moje lice. „Samo primjećujem, ali dobro izgledaš.“ „Malcom je ovdje, ti si ovdje, diplomiraću ove godine i imam nešto novca.“ „A imaš i Hartforda.“ „Da.“ Trebajući da promijenim temu, iskezila sam se i podigla majicu sa bijelim lobanjama i izrezima svuda. „Zar stvarno nosiš ovo na predavanjima?“ Nasmiješila se. „Naravno. A večeras oblačim ovo!“ Pojavila se mini haljina koja joj je visila iz prstiju. Crna sa crvenim ružama i pin-up djevojkama na njoj bila je, um, upadljiva za oko. „Fino. Gdje ideš?“ „Zar ne misliš gdje idemo? Sjeti se, dan je prije početka predavanja i veče djvojaka u Cadillacu. Praktično je tradicija da idemo tamo.“ „Išle smo samo jednom na našoj drugoj godini,“ suvo sam rekla. „I idemo večeras, tako da ti je bolje da nađeš nešto slatko i izazovno da obučeš. Obećavam da ću ti kupiti piće.“ „Uhh, pića su besplatna.“ Frknula je. „Okej, ići ću onda do šanka i biću tvoja čuvarka dok ti budeš pričala i plesala – “ „Neće biti plesanja.“ „Zar ne želiš da opereš kosu pred svima i Cadillacu?“ Usne su joj se izvile. Gađala sam je jastukom. „To je bilo najbolje što sam umjela da uradim!“ Nasmijala se. „I izgledala si dobro, kunem se.“ „Lažovko,“ nasmiješila sam se. „U svakom slučaju, Hartford hoće da se vidimo večeras. Čitave nedelje je imao obaveza sa porodicom.“ Zastenjala je. „Uredu. Pozovi Dlakavka. Očajna sam da izađem i vidim sve. Ti nisi?“ Podigla sam obrvu, razmišljajući. „Nemam šta da obučem.“

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

„Obuci onu haljinu iz Londona, onu zbog koje su Daxu zamalo oči ispale iz glave. Možda da obuješ neke štikle ovaj put.“ „Ne štikle. Nikad više.“ Zastala sam. „Osim toga, zar ne misliš da je ona haljina previše fensi za Cadillac?“ „Ne. Ne kad je tamo plavokosi britanac koji će da nas vidi.“ Zakvičala je, rukama mašući okolo. „Oh, moj Bože. Nisam trebala to da ti kažem. Sranje! Spider mi šalje poruke već nekoliko dana sređujući da iznenadi Daxa večeras.“ „O čemu to pričaš?“ Zakikotala se, smjestila na krevet i prekrstila noge. „Spider dolazi i pravimo zabavu povodom Daxove nove kuće. Declan treba da povede Daxa u Cadillac, a ja trebam tebe.“ „Mene? Ne razumijem. I zašto se odjednom dopisuješ sa rok zvijezdom? Postoji li nešto što mi nisi rekla?“ Nestašan osmijeh joj se raširio licem. „Poslao je poruku samo nekoliko puta.“ „Koliko puta?“ Slegnula je ramenima. „Ispljuni.“ Samo se iskezila. Stisnula sam usne. „Mislim da imaš neke stvari da objasniš.“ „Kako god. Nije ništa. Samo smo prijatelji. I dalje je zaljubljen u neku djevojku Milu.“ „Uh-huh.“ „Ne govori tako.“ Lice joj se zacrvenjelo do jako crvene. „U redu, u redu. Ali sad se pitam šta ste vas dvoje radili dok smo se Dax i ja tetovirali… oh sranje… moja tetovaža. Šta god da obučem moraće da je prekrije.“ Namrštila sam se. Otišla je od ormara i izvukla kratku, limun-zelenu haljinu sa ruskom kragnom. „Tako je svijetla.“ Podigla sam ruke kako bih zaštitila oči. „Neh. Klasična je sa malo droljastog u sebi, a gornji dio je dovoljno visok da prekrije tvoju tetovažu.“ Prislonila ju je uz mene i ja sam pogledala niz nju. Bila je kratka. „Znaš da sam teža oko sedam kila od tebe?“ Gurnula mi ju je u ruke. „Uzmi, ponesi je kući i probaj – i obuj nešto uz nju a da nije ravno.“

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

21.

„Šta te dođavola jede, brate? Čak ni ne gledaš u moje ruke,“ Declan je rekao. Po treći put bio sam rastrojen i nisam uspio da blokiram udarac sa strane koji mi je zadao u grudi, završivši tako što sam pao guzicom na strunjaču. Otresao sam se i ustao. Podigao pesnice. „Ništa. Dođi, pokušaj ponovo, glavonjo. Da vidimo dokle ćeš da stigneš.“ Bio sam ovdje sat vremena, pomažući mu da vježba. Nisam bio dovoljno dobar za njega – ne za duge staze – ali njegov sparing partner je bio na odmoru i Declan je bio, pa dobro, izludio. Propuštanje bar jednog dana sparingovanja nije bila opcija, tako da je uzeo sljedeću najbolju osobu koju je imao za to. Mene. Skinuo je rukavice. „Jok, završili smo. Hajde, idemo do kuhinje i da ručamo.“ „Super,“ rekao sam, ali interno nisam bio siguran da mogu da svarim išta. Stomak mi se stisnuo od prošle noći i svega što je Remi priznala. Otišli smo kroz stražnji ulaz kroz prepunu dvoranu, niz uski hodnik i ušli u njihov stan. Elizabeth nas je dočekala u kuhinji i dala nam po čašu hladne vode. „Kako napreduje stvar sa cimerkom?“ pitala je dok smo mi izvlačili stvari iz frižidera kako bi napravili sendviče. „Grozno.“ Zastala je, pogledavši me čudno. „Oh.“ „Šta to znači?“ upitao sam je. „Pa samo, ona je lijepa djevojka, a ti si momak, i možda griješim, ali sam mislila da postoji neka privlačnost između vas.“ Nasmiješila se i dala mi kesicu čipsa za moj sendvič. „Ili je možda to bila stvar između dva bratstva između tebe i njenog vjerenika.“ „Spavao je sa njom u Londonu,“ Declan je promrmljao. „I lažno se vjenčao sa njom, takođe.“

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Usta su joj se otvorila i lupnula je Declana po glavi. „I ti mi to tek sad govoriš! Šta nije uredu sa tobom?“ „Gluposti, žao mi je što mi je to skliznulo s uma. Došli smo kući i bili smo zauzeti a onda tuš i pretpostavljam da sam zaboravio…“ Uzeo je gutljaj vode. „Muškarac ne može da razmišlja kako treba kad je pored tebe, ljubavi.“ „Mmm. Pretpostavljam da je tako.“ Nagnula se i poljubila ga u obraz, dok se njegova ruka gladno obavila oko njenog struka i povukla je bliže. Pogledao sam dolje u moj sendvič. Mislim, bio sam srećan zbog njih – uvijek je bilo tako – ali danas… Nakon ručka su me ubijedili da odem sa njima naveče u Cadillac i prihvatio sam, shvativši da mi je potrebna doza zabave nakon moje teške nedelje. Pošao sam kući oko pet kako bih se istuširao i spremio. Remino auto nije bilo tu, pa sam shvatio da je vratila Malcoma kući za radne dane. Parkirao sam se na ulici umjesto na prilazu, razmišljajući kako je za nju bezbednije ako se bude parkirala bliže kući. Do šest sam se okupao, obrijao i obukao farmerice i crnu majicu Vital Rejects koju mi je Spider dao u Londonu. Proveo sam neko vrijeme po kući, uglavnom čekajući da vidim hoće li se vratiti, ali nije. Razmišljao sam da je pozovem i pitam da izađemo, ali na kraju, nisam. Jednostavno nisam znao gdje stojimo. U sedam sam krenuo ka Cadillacu. To je bila koledžska zabava i shvatio sam da će tamo biti svi studenti koji su ovdje za vikend. Ušao sam kroz vrata Cadillaca – samo što tamo nisu bili uobičajeni gosti. „Iznenađenje!“ je glasno došlo iz prostorije pune ljudi. Zamalo sam pao dupetom o mermerni pod. Povici i osmijesi su me sreli dok su me ljudi oko mene lupali po leđima i čestitali kuću. Svi su bili ovdje. Axel i neka braća, kolekcija malih sestara, Declan i Elizabeth, moj otac i maćaha, nekoliko drugih djevojaka koje sam znao sa Whitmana i Spider – oči su mi se vratile na njega dok mi je prilazio, noseći kačket za bejzbol, uske crne farmerice i sivu kožnu jaknu. Declan je obavio svoju veliku ruku oko mog ramena. „Brate. Spider je sve ovo ugovorio. Htio je da ti pokaže mali znak zahvalnosti što si vodio računa ovog ljeta o njemu. Uzgred,

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

svi su donijeli poklon za useljenje. Ovdje je Dax festival.“ Iskezio se. Spider je stigao do nas. „Druže. Šta dođavola?“ Provjerio sam ga. Zakikotao se, bistrih oćiju. Fokusiranih. „Ti si sve ovo uredio? Ne znam šta sa kažem – a to nije normalno za mene.“ Slegnuo je ramenima. „Nisi me napuštao čitavo ljeto, a ti i Declan ste najbliže što imam pravoj porodici… i prokletstvo, ali želio sam da vas vidim prije nego počnem turneju.“ Izvukao je debelu kovertu iz džepa. „I… nikad nisam dobio šansu da ti dam ovo.“ Otvorio sam kovertu i pogledao nazad u njega. „Ne mogu da uzmem ovaj nivac. Izgubio sam opkladu, plus sam ti već dao tvoju funtu.“ „Ovo nije zbog pobjeđivanja – okej, možda malo, ali zašto ne? Razmišljaj o tome kao o poklonu za useljenje i sad imaš još kapitala da investiraš gdje god želiš.“ Lupio se po svojoj kožnoj jakni. „Plus, povrijedićeš moja nježna osjećanja ako odbiješ.“ „Prokletstvo. Hvala ti čovječe.“ Brzo sam ga zagrlio sa strane. Bilo je to previše, ali vidio sam koliko mu je to značilo. Oči su mu skrenule ka vratima. Pratio sam njegov pogled i vidio Lulu, Remi i Hartforda kako ulaze kroz vrata. Ljubomora se upalila u meni kao upaljač, moj temperament je pulsirao. Opsovao sam ispod glasa i skrenuo pogled sa njih. „U redu si, druže?“ Spider je upitao, gledajući u Hartforda kritičnim očima. Usne su mu se izvile. „To je momak?“ „Vjerenik,“ promrmljao sam. Izvio je obrvu. „Hoćeš da premlatim njegovu mršavu guzicu? Hoćeš da se kladimo da mogu?“ Nasmijao sam se. Bože, nedostajao mi je. „Bože, ludak si.“ „Tako nekako,“ rekao je sa jadnim osmijehom. Izvukao je malu kutijicu iz džepa. „Sad, hajde da popričamo o ovome.“ „Šta? Nema više poklona, uredu?“ Odmahnuo je glavom. „To je za Remi.“ Usta su mi se otvorila, djelići su počeli da se slažu. „Pronašao si je?“ Dan nakon što je narukvica ukradena, pozvao sam svaku zalagaonicu u Londonu i okolnim gradovima, tražeći je. Nisam je pronašao, ali me to nije spriječilo da ih zovem i

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

provjeravam sve dok nisam otišao iz Londona. Stavio ju je u moje ruke. „Druže, ostavio si stroga uputstva da ih nazovem svaki dan. I jesam. Pakao, to mi je dalo da nešto radim sa sobom. Jedna od zalagaonica me je pozvala juče. Čak su i popravili slomljenu kopču. Trebalo je da ti kažem, ali sam htio da te iznenadim…“ Zastao je. „Jesi li u redu? Izgledaš smiješno.“ „Da, samo znam koliko je voli.“ Otvorio sam paket i tu je bila – njena narukvica umotana u platno. Pogledao sam ponovo u njega. „Ovo joj treba. Hvala ti.“ Ti si taj koji se toga sjetio. Vidimo se uskoro.“ Klimnuo sam i on je prošao pored mene i pošao prema Lulu koja je oduševljeno mahala. Neko mi je gurnuo pivo u ruke i ja sam krenuo da obilazim kako bih se pozdravio sa svima. Prvo sam razgovarao sa ocem i maćehom, jer sam pretpostavio da ovo nije njihova visoko – društvena scena i da će željeti da odu prije nego bude previše kasno. Čestitali su mi i izgledalo je da je moj otac zadovoljan iako me je pitao stotinu pitanja kao što su jesam li spreman za početak predavanja, jesam li poručio knjige, i tako dalje i tako dalje. Sat vremena kasnije, nakon nekoliko zdravica, završio sam za stolom razgovarajući sa Axelom i Alexandriom. Popio sam nekoliko pića i moje zujanje me je više učinilo nervoznim nego opuštenim. „Imaš li nekih planova kasnije?“ pitala me je sa flertujućim osmijehom. Imam li? To je zavisilo od Remi. Želio sam da još popričam sa njom – bez Hartfora u moje lice – ali ona ga nije napuštala. Trznuo sam očima i vidio ih kako se na karaju šanka drže za ruke. Uzdizala se iznad drugih djevojaka, bila je predivna u nekakvoj zelenoj haljini sa kosom koja joj se uvijala oko vrata. Pokušao sam da uhvatim njen pogled, ali nikad nije pogledala u mom pravcu, izgledalo je kao da njene oči izbjegavaju moje. Shvatio sam da je to bilo namjerno, osjećajući kako bijes ponovo raste u meni. Ona je bila djevojka koja je trebala kontrolu, a ja sam se zajebavao sa tim. Ipak, Hartford me je gledao, namrštenih očiju kad je vidio da buljim u Remi. Zajebi ga. Nije me bilo briga. Nasmiješio sam mu se i podigao čašu. Možda je imaš sad, Omega, ali ko

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

zna hoćeš li sjutra… Poslao mi je nadmen osmijeh i nagnuo se da poljubi Remi u glavu. Pesnice su mi se stisnule. Šupak. Htio sam da ga iskidam na… „Halo? Dax?“ Alexandria je upitala. Skrenuo sam oči sa Remi. „Šta je?“ Zakikotala se, rozim usnama sisajući slamčicu. „Govorila sam da Bettina i ja kasnije idemo u kuću Tau – ali ne želim da idem ako ti ne ideš.“ Prstima sam kliznuo niz njenu ruku. „Možda ti možeš da dođeš kod mene.“ Bilo je očito da je Remi sa Hartfordom, pa šta sam onda čekao? Malo kasnije sam mojim perifernim vidom primjetio da su se pridružili krugu na našem dijelu šanka. Nemoj prkleto da gledaš u nju. Bože, mrzio sam da ih vidim zajedno. Najviše od svega sam želio njenu reakciju kad je blizu mene. Nešto. Bilo šta. Mislim, kako je mogla da ide okolo sa njim i pretvara se da nismo sinoć imali jebeno veliki trenutak? Naručila je piće i šanker ga je stavio na šank pored mene. Krenvši do šanka, njena ruka je očešala moju. Trgnuo sam se. „Oprosti mi, izvini.“ Brzo je trepnula, lice joj se zaledilo. „Dodirni me kad god želiš, anđele.“ Krenula je nazad ka Hartfordu koji je razgovarao sa nekim, ali se okrenula ka meni sa sjajem u njenim u očima. „Ups, loša navika.“ Iskezio sam se i okrenuo ka plavuši pored mene. „Remi, sjećaš se…“ Zastao sam. Kako se zove? Sranje. Znao sam prije jednog minuta. „Alexandria,“ rekla je Remi suvo. Nagnuo sam se preko, uzeo Alexandrijinu ruku i poljubio je. „Izvini. Već previše pića, ali obećavam da se ovo kasnije neće desiti.“ Zakikotala se i ja sam se nagnuo, poljubivši je u usta, jezikom kliznuvši preko njenog. Zastenjala je i upravo kad je stavila ruke oko mog vrata sam se povukao, pogledavši u

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Remi. To je sve bilo za tebe, moje oči su rekle. Koje si ti kopile, rekle su njene. Ujeo sam se za donju usnu, očima prelazeći preko njene haljine i zastavši na njenim nogama. Podigao sam pogled i sreo njen. Izvio sam obrvu. Ako kažeš riječ, poljubiću te, moje lice je govorilo. Zacrvenjela se i ruke su joj se zatresle. Ali nisam brinuo je li povrijeđena zbog djevojke sa kojom sam ja bio. Ubijala me je. Dio mene je želio da dodirne u rane za koje sam znao da smo oboje imali, jer prokletstvo, želio sam nešto od nje umjesto od djevojke koja je željela da se pretvara da smo jedva poznanici. Nije bilo šanse da ću se vratiti u igru u koju smo oboje bili. Odbio sam to. ODBIO. Stvaio sam ruku u džep i pronašao maramicu koju sam ranije bio stavio. Ustavši, rekao sam, „Dame, ako ćete me izviniti, moram do toleta.“ U gužvi ljudi, morao sam da prođem pored Remi, i kad je moja ruka očešala njenu, gurnuo sam maramicu u njen dlan. „Ovo je tvoje, anđele. Ugovor je ništavan. Sljedeći put kad budeš pala nekom u krilo, zapamti… ne možete da budete samo prijatelji.“ Ne pogledavši nazad, otišao sam niz hodnik koji je vodio do toleta. Ušao sam unutra. Bila je to velika prostorija, ali prazna. Hvala Bogu. Bilo mi je potrebno da se presaberem. Udario sam vrata nogom da ih zatvorim i naslonio se na zid. Protrljao sam lice. Podsticajni-trenutak sranja te uvijek uvuku u nevolju, Dax. I naravno. Nevolja je ušla baš kao što sam htio od nje, plave oči su treperjele vatrom. Upravo smo trebali da se sudarimo punim snagama. **** Marširala je prema meni, noge su joj se ucrtavale u njenoj zelenoj haljini. Lice joj je bilo blijedo, njen karmin jarko crven. Bože, želio sam te usne. Držao sam oči spuštene i teške. Čekajući. Zastavši ispred mene, bacila mi je maramicu u lice. Pala je na pod, pokazavši veliko X

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

koje sam bio napisao preko. „Ovo je meni nešto značilo – iako tebi nije.“ Zabacio sam glavu nazad i nasmijao se. „Šta? Kao sentimentala vrijednost? To je besmisleno, Remi. Ne treba nam ugovor kako bi znali da ne smijemo nikad da se poljubimo. Ti si sa njim, a ja ću da jebem onu plavušu večeras.“ Grlo joj se pomjerilo. „Prestani.“ „Ti prestani. Prestani da mi ulaziš u glavu. Prstani da me tjeraš da želim nešto što ne mogu da imam. Prestani da me gledaš kao da me želiš. Prstani da mi lomiš srce zbog bebe…“ Glava mi je pulsirala i stisnuo sam je. Usne su joj se izvile na dolje. „Pitao si, Dax. Jebeno si pitao.“ Glava mi je pala na grudi, sjećajući se emocija, ospega sjebanih osjećanja od sinoć. „Znam, znam. I žao mi je što si prošla kroz sve to bez mene. Žao mi je što sam bio kreten prema tebi. Žao mi je što sam užasan sa vezama. Žao mi je što ne mogu da budem ono što ti želiš. Žao mi je što sam ti zgazio srce. Žao mi je što si plakala. Tako mi je jebeno žao. Samo mi oprosti, uredu?“ Zajecala je na moje riječi i pritisnula dlan na moje srce. „Već jesam.“ Stavio sam svoj dlan preko njenog, ironično jer se tu nalazilo njeno ime. Druga ruka mi je otišla do njene kose i prolazila kroz njene pramenove. „Treseš se,“ rekla je. „Jer te želim toliko užasno da ne mogu da dišem.“ „Ni ja ne mogu da dišem,“ prošaputala je. Povukao sam joj kosu nazad i njena usta su se razdvojila. Nagnuo sam se i prešao jezikom preko njenog grla i zasisao njen vrat. Udahnuvši, zastenjao sam na njen ukus. „Ovo je ono što mi treba,“ prošaputao sam. Potonula je na mene, sisama udarivši u moje grudi. Spojio sam usta sa njenim. Jako. Njen je jezik sreo moj i ljubili smo se kao da smo izgladnjeli, ne odvajajući naše usne, naše ruke stižući svuda. Dirajući. Pustošio sam njena usta, njen vrat, njenu ključnu kost, otkopčavši joj haljinu i spustivši je niz njena ramena sve dok nisam mogao da vidim svoj ime na njoj. Poljubio sam njenu tetovažu. „Volio bih da se sjećaš koliko si se kikotala kad si je stavljala.“ Pritisnula je lice uz moje grudi. „Skoro da se sjećam. Ne kajem se zbog nje. Nikad.“

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Podigao sam joj lice i ponovo je poljubio. Sporije ovog puta. Nisam želio nikad da je pustim da ode. Glasovi su došli iz hodnika dok je neko prolazio pored. „Vrata…“ rekla je između poljubaca. „Šta ako neko uđe?“ „Nije me briga.“ Otkopčao sam joj haljinu sa strane, skinuvši je dok nije pala na pod. Stisnuo sam njene grudi, izvukavši ih iz njenog čipkanog brushaltera, ali ostavljajući ga na njoj. Ustima sam obuhvatio jednu dok sam se prstima igrao sa drugom. Mijenjajući nam položaje, gurnuo sam njena leđa uz zid, spustio se na koljena i povukao njene gaćice. Udahnuo sam njen miris, rukama obuhvativši njen struk. Zadrhtala je kad sam je jezikom dodirnuo, tražeći njen klitoris. „Dax,“ prodahtala je. Potreba. Želja. Požuda. Ljubav. Sve je bubnjalo. Označi je. Ona je moja. Ne njegova. „Molim te,“ zastenjala je kad sam joj razdvojio noge kako bih prišao bliže, nosem prelazeći preko njenih nogu, bedara, a zatim ponovo do njene pičkice. Savila je nogu oko mog ramena kako bih imao bolji pristup. „Pogledaj me,“ prodahtao sam. Njene našminkane oči su se zalepršano otvorile i sada je druga vrsta vatre gorjela u njima. Dok sam gledao u nju, jezik sam zamijenio rukom, smestivši ga u njenu vlažnoću. Polako. Nježno. „Ovo. Ovo je gdje sada želim da budem.“ Kružila je kukovima, sama se igrajući sa mojim prstima. „Želiš li još?“ pitao sam se. „Jače?“ Klimnula je, stavivši ruku na moju i gurajući. Zastenjao sam, dajući joj ono što želi. „Ovo si prava ti, Remi. Vrela. Spremna. Trebaš mene da bi svršila. Jesi li nekad ranije ovo imala? Jesi li?“ „Ne,“ zaječala je dok su joj se grudi brzo dizale. „Dobar odgovor.“ Ustao sam i poljubio je, naši jezici su se milovali. Drugom rukom sam skinuo majicu preko glave i bacio je dolje sa njenom haljinom. „Trebam te,“ prošaputala je, prelazeći rukom preko mojih grudi na niže do mojih

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

kukova. „Uzmi me.“ „Reci moje ime.“ Zatvorio sam oči na potrebu u njenom glasu i ponovo prešao preko njenog centra, palcem gladeći njen grumen. Zadrhtala je. „Dax, ti. Samo ti. Zauvijek ti.“ Nagnuo sam čelo na zid, sav vazduh je bio isisan iz mene na njene riječi. Povukla me je za kosu nazad, sve dok nam lica nisu bila na nivou. „Šta da radim? Ne mogu da prestanem da osjećam ovo što osjećam za tebe.“ Gledali smo jedno drugo u oči, duboko u našu prošlost. Bio sam neuspijeh kad smo se prvog puta upoznali. Šta sam imao sad da je željela od mene? Ili trebala? Uradio sam jedinu stvar za koju sam znao da sam dobar. Dodirivao sam je, posjedovao, punio dok joj se usta nisu otvorila i ona se grčila, izvijajući leđa dok je vriskala. „Da, ljubavi, da,“ prošaputao sam uz njena usta. Svršila je, njeni mišići su se stezali dolje, njeno dahtanje poput muzike i nisam propustio ni trenutak toga, utiskujući njen lik u moj mozak. Oči su joj se prevrnule dok je izgovarala moje ime. Jednom. Dvaput. Triput. Blago ošamućena, naslonila se na zid. Obukavši moju majicu, podigao sam njenu haljinu i pomogao joj da uđe u nju. Zakopčao sam je, zadržavajući ruke na njena ramena. Bol. I dalje sam trebao nešto i to nije jednostavno nestajalo. Popravljala je kosu na jednom ogledalu, dok sam ja to isto radio na drugom. Drhtavim rukama je našla njenu torbicu na podu, otvorila je i izvukla karmin. Gledao sam je dok ga je stavljala na usne, staklenih očiju. Okrenula se ka meni s mrtvim pogledom u očima. „Ne možemo ponovo ovo da uradimo. Ne mogu da podnesem bol koji dolazi poslije ovog.“ „Znam.“ Oči su joj zasuzile. Jebi ga. Ne mogu da budem ono što ona želi! Stavio sam ruku u džep i izvukao iz njega kutijicu, polako izvukavši iz nje narukcicu. Zastenjala je kad ju je uzela u ruke i onda pogledala u mene. „Kako… Kad?“

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Ostao sam tih dok sam je stavljao oko njene ruke i zakačio kopču. Obrisao sam jednu od njenih suza. Uzela me je za ruku. Poljubila. „Idi,“ prišaputao sam. Zatvorio sam oči i brojao do pet. Kad sam ih otvorio, bila je otišla.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

22.

Saznanje da će da bude sa Alexandriom, saznanje da me želi ali neće, je učinilo da poželim da se zabijem u ćošak i plačem, ali moja glava mi to nije dozvoljavala. Iskoristi bol da učiniš sebe jačom. Iskoristi slomljeno srce da učiniš sebe mudrijom. Da tom mišlju sam pošla ka šanku i primorala sebe da porazgovaram sa ljudima koje nisam vidjela čitavo ljeto. Bilo je pitanja u vezi mene i Hartforda, ali sam ih izbjegavala mijenjajući temu ili nastavljajući dalje ako bih vidjela nekog drugog. Dax je konačno izašao iz hodinka, lica poput sante leda. Njegove oči su pronašle moje i brzo skrenule pogled. Gledala sam ga dok je prolazio kroz gužvu, njegova glava iznad većine ljudi tu. Stao je nekoliko koraka od mene, kao da se razmišlja, a onda pošao do stolova za bilijar pozadi. Obavio je ruku oko Alexandrie, koja je trebala da trzne štapom, iznenadivši je zbog čega je vrisnula. Okrenula se i zakikotala kad se nagnuo preko da joj pokaže bolji način da udari kuglicu. Tijelo mi se ukočilo kad je očima prešao preko mene. Gledajući. Lulu je došla do mene. Pogledala je dolje u tekilu koju sam naručila. „Uh, obije znamo da ne bi trebala to da piješ.“ „Ipak, eto pijem,“ rekla sam suvo. „Mučim sebe. Na više načina, očito. Dobra stvar je da ovaj bar ne prodaje takose.“ „Dax?“ Klimnula sam, skrenuvši pogled na par koji je bio pozadi. Alexandria je pucala i sada su stajali uz drveni dio zida. Stajala je ispred njega, njena leđa uz njegove grudi. Zamislila sam je kako se topi uz njega kao što se ja uvijek top. Ne misli na njih dvoje zajedno.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Udahnula sam, primoravajući sebe da ne gledam u njih. Ali nisam mogla da prestanem. Željela sam da odem do Alexandrie i isčupam svaku dlaku njene blanširane kose iz glave. Možda i njene oči. Očigledno da ih je i Lulu vidjela. Stisnula me je za ruku. „Ah, Alexandria. Znaš, djevojke sa pet slogova u imenu su velike drolje. Uvijek. Dokazale smo ovu teoriju na prvoj godini kad smo upoznale Eva-Mariju.“ Blago sam joj se osmijehnula. „Ja imam tri sloga.“ „Ti si samo malo drolja,“ rekla je. „Volim te.“ „Uvvv. Volim i ja tebe.“ Nazdravili smo našim pićima i ja sam ispila moje. Podigla sam praznu čašu. „Izgleda da mi treba još jedno.“ Hartford me je pronašao na kraju šanka sa još jednom tekilom u ruci. Dok je išao prema meni, osmijehnula sam se. Obučen u svijetlo plavu majicu koja je privlačila pažnju na njegovu plavu kosu i karirani šorc, sjeo je na stolici pored mene. Njegovo zgodno lice je izgledalo napeto. Daxova zabava nije bila dobra ideja za sjajno vrijeme. Došao je samo jer sam ga ja pitala da dođe. „Heh, nije te bilo neko vrijeme,“ rekao je. „Da, bila sam u kupatilu i odlučila se za piće.“ Popila sam ostatak pića. „To ne liči na tebe.“ Ranije sam mu rekla da neću da pijem jer predavanja počinju sjutra i da hoću da budem u punoj formi. Sklonio mi je kosu kako bi mogao da mi bolje vidi lice. Uzdahnuo je, toplota njegovog tijela me topla i sigurna i poznata dok je prstima prelazio preko mog obraza, vilice pa do usana. „Postoje vremena kada imam osjećaj kao da te uopšte ne poznajem, Remington.“ U očima mu je bila čudna tuga. Zastala sam. „Kako to misliš?“ Kliznuo je očima od mene do hodnika gdje su se nalazili toleti. Je li nas vidio? „Misliš li to otkad smo bili raskinuli? Ili oduvijek?“ Uzeo je veliki gutljaj piva koje je držao u rukama i pažljivo ga spustio kao da je razmišljao o svakom pokretu koji pravi. „Oboje. Ne znam. Mislim, vratila si se iz Londona i imaš tu

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

divlju frizuru i izgledaš – drugačije. Nisi nježna kao ranije – izgledaš kao da bi mogla da se slomiš.“ Zastao je. „Ne gledaš me više na isti način.“ Okrenula sam se ka njemu, moje noge između njegovih, ne želeći da bilo ko od drugih koji su bili okolo nas čuje. „Postoji rupa među nama – negdje – i ti je vidiš i sad odjednom želiš da je ispuniš.“ Rukom je obuhvatio moje tjeme. „Ali želiš li me nazad?“ Želim momka koji me čini srećnom. „Toliko toga se promijenilo.“ „Ja nisam.“ Povukao me je rukama i jedan dugi trenutak gledao u mene, pretražujući moje lice. „I dalje te volim, Remi, bez obzira šta si uradila.“ Šta to znači? Poljubio me je hladnim usnama, gorkog jezika od piva. „Završi piće, idemo odavde,“ rekao je kad smo se odvojili. „Ovdje nema skoro niko ko mi se sviđa.“ Bacio je novac na šank kako bi platio moje piće. Trepnula sam na iznenadno, očima tražeći Daxa. „Zar nije nepristojno da odemo ovako brzo?“ „Hoću da budem sam sa tobom.“ Ne sad. Ne nakon Daxa. Ne mogu. „Hartforde…“ Glas mi je bio oklijevajući. Uhvatila sam se za narukvicu i njegove oči su se raširile. „Remi! Gdje si je našla?“ Pogledala sam dolje. Grudi su me boljele. Bože, onaj trenutak u toletu. „Dax.“ Obrve su mu se namrštile. „Gdje ju je on našao?“ „Ja – samo mi ju je dao večeras… Ne znam.“ „Je li?“ Oči su mu se spustile na moje usne. Liznula sam ih, znajući da su natečene. „Nije mi rekao.“ „Samo ti ju je dao i otišao?“ Slegnula sam ramenima. „Kad se to desilo?“ „Ranije. U hodniku.“

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Lažem ga. To nije bilo u redu. Nisam mogla to da radim. Ja sam užasna osoba. Uzeo me je za ruku i pomogao da siđem sa stolice, hitnost u njegivim pokretima bila je dok smo obilazili šank. „Čekaj,“ rekla sam kad smo stigli do vrata spremni da izađemo vani. „Zar ne bi trebalo da se pozdravimo sa Daxom? Ovo – ovo je njegova zabava.“ Hartfordove usne su se stisnule, ali je klimnuo, očima već skenirajući prostoriju dok ih nije snimio pored stoliva za bilijar. Držeći se za ruke, otišli smo nazad. Ali svakim korakom kojim smo se približavali Daxu, Hartford je postajao napetiji, kao da je nešto u njemu raslo. Ključalo. Dax nas je gledao kako prilazimo zamračenih očiju. Hartford je stao ispred njega. „Došli smo da se pozdravimo iako ćemo se vjerovatno uskoro vidjeti.“ Dax je podigao obrvu, hladnog glasa. „Tako znači?“ „Tvoja kuća? Tamo smo krenuli?“ Zagrlio me je oko ramena. „Možda bi, ipak, trebalo da nam daš prednost. Trebamo da nadoknadimo stvari sad kad Malcom nije tu. Remi je vrela za to večeras… ne može da skloni ruke sa mene.“ Nagnuo se ka Daxu. „Ako razumiješ šta hoću da kažem?“ „Shvatam.“ Dax je problijedio, bijelih stisnutih pesnica. Sive oči su pronašle moje. Uhvatila sam Hartforda za ruku. Zgrožena njegovim riječima. „Idemo. Molim te.“ Ignorisao me je, otrgnuvši njegovu ruku. „I hvala to što si vratio Remi njenu narukvicu.“ Dax se napeo, očima trznuvši na moj ručni zglob. „Malo čudno da prolaziš kroz sve te nevolje samo zbog nekog na kog si slučajno naletio u Londonu. Mislim, mora da si bio u kontaktu sa policijom? I zalagaonicama?“ Daxovo lice je bilo poput maske, njegovo tijelo pod strogom kontrolom. „Vidio sam koliko joj nedostaje. Povrijeđena je u Londonu.“ Zastao je, rumenilo mu se dizalo do jagodica. „Zbog tebe, seronjo.“ Hartfordovo lice se izvilo. „Mislim da ti se jako diže na moju djevojku. Drži se podalje od nje.“ „Ona nije moja. S tobom je,“ Dax je blago rekao. Hartford je ušao u Daxov lični prostor, glasa poput šmirgl papira. „Znao sam da je njeno

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

useljavanje kod tebe užasna ideja i budi siguran da će se iseliti iz tvoje kuće. Večeras.“ Osjetila sam vrtoglavicu. Hartford se gubio. Daxova kontrola je pukla, mračan pogled na njegovom licu dok je gledao dolje u Hartforda. „Na opasnom si terenu, Omega. Tiho idi ili ću te povrijediti. Budi srećan što već nisam.“ „Hartford,“ pozvala sam nesigurnim i tankim glasom. „Ja odlazim. S tobom ili bez tebe.“ Okrenula sam se i dugim koracima pošla prema vratima. Ako ne dođe, otići ću pješke ili ću uhvatiti taksi ili ću se vratiti unutra i pronaći Lulu. Čula sam ga kako je nešto promrmljao Daxu, a onda išao za mnom do njegovog auta. Zavezala sam se dok je on sijedao na mjesto vozača. „Reming –“ „Ne. Samo me odvezi kući. Odmah.“ Gledao je kroz šoferšajbnu. „Vidio sam da si otišla za njim u kupatilo. Haljina ti je bila zgužvana kad si izašla. Nisam glup.“ Trznula sam se. „Ja – žao mi je.“ Stisnuo je zube. „Šta se desilo u Londonu? Usisala sam isprekidan dah. „Spavala sam sa Daxom.“ „Prokletstvo!“ Lupio je šakom o volan nekoliko puta zbog čega sam ustaknula. Prestao je dok su mu se grudi brzo dizale. „Jebiga, znao sam da nešto nije u redu još kod njega kući. Ne mogu sa vjerujem ti – i on –“ Protrljao je svoje lice. „Moram da idem odavde.“ Upalio je auto i gume su zaškripjele dok je izlazio sa parkinga. Nijedno od nas nije pregovorilo tokom vožnje, napetost je bila nabijena. Lice mi je bilo vrelo, rukom sam se držala za rukohvat dok sam gledala vani kroz prozor. Čim je zaustavio auto pored trotoara, otkopčala sam pojas i iskočila vani. Izašao je isto tako brzo, idući dugim koracima za mnom kako bi me pratio jer sam praktično otrčala do vrata. „Ne odlazi ovako. Treba da popričamo,“ rekao je čvrstim glasom. Odmahujući glavom, tražila sam ključeve drhtavim rukama. „Ne – ne mogu. Oboje smo previše uznemireni. Samo idi kući.“ „Bila si sa njim!“ povikao je. „Uvijek si se ponašala kao da ga jedva podnosiš. Lažeš me od Londona. Jebeš se sa njim otkako si se uselila!“

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Okrenula sam se ka njemu. „Ti si mene ostavio, Hartforde! Želio si raskid i dobio si ga! Nisam znala da postoje pravila koja idu sa njim.“ Odmahnula sam glavom i napravila korak nazad, želeći da se smirim. Komšije su vjerovatno mogle da nas čuju. „I postavio si sliku tebe i one djevojke na veče našeg vjenčanja. Šta misliš, kako sam se zbog toga osjećala?“ „Nisam bio sa njom. Sve na šta sam mogao sa mislim si bila ti! Bio sam samo zbunjen i uplašen.“ Zastenjao je. „Napravio sam grešku.“ Vjerovala sam mu – ali nije bilo bitno. „Jesi li… jesi li zaljubljena u njega?“ Udahnula sam. „Ne mogu da objasnim, ali mi – imamo nešto.“ Bože, bilo je toliko toga što mu nisam govorila. Lice mu se pretvorilo u neizgovorenu patnju. „Prestani,“ rekao je povlačeći se za kosu. „Jebeno me ubijaš sa ovim sranjem.“ „Žao mi je.“ Okrenuo se od mene i koračao kroz dvorište. „Mi bi trebalo da budemo zajedno. Savršeni smo jedno za drugo. Ti si to rekla milion puta.“ Zastao je i pogledao me. „Zar me ne voliš?“ „Volim,“ prošaputala sam. Ali je li to bio pravi način? Dugi trenutci su prošli. Srce me je boljelo na rastući bol u njegovim očima. „Tako mi je žao, Hartforde. Trebala sam da ti kažem za Daxa čim smo razgovarali u Londonu.“ Prišao je bliže, ranjivog izraza na licu. „Ovo je sve moja greška. Nikad nisam trebao sa raskinem sa tobom. Odgurnuo sam te i jednostavno nisam mislio da ćeš ti…“ Zastao je i gledao me dugo vremena, a onda su njegove tople ruke obuhvatile moje lice. „I dalje te volim, Remington. Mi imamo nešto dobro.“ Poljubio me je slatko, ali sa hitnoćom, kao da je pokušavao da me urazumi da shvatim to. Odvojili smo se i njegove oči su gorjele. „Ja sam taj koji te je stavio u ovu situaciju. Ovo je moja greška.“ Namrštila sam se. „Hartforde. Ja imam osjećanja prema njemu –“ „On nije dobar momak. Ti to znaš.“ Zatvorila sam oči. Otvorila ih. „Postoji još nešto što trebam da ti kažem. Ne znaš sve. Spavala sam sa njim prije nego sam te upoznala. Na prvoj godini. On – zatrudnjela sam sa

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

njime. Izgubila sam bebu.“ Izgledao je šokirano, ali me je zagrlio. „Isuse,“ prodahtao je. „Ne znam šta da kažem. Mora da ti je bilo užasno.“ Klimnula sam, zabivši lice u njegove grudi. Stegao me je jače, gladeći mi kosu. Izgledalo je da njegov bijes nestaje polako kako je vrijeme prolazilo. Kasnije, rekao je, „Uznemirena si. Pođi sa mnom kući. Spavaću na kauču i razgovaraćemo kad se stvarni malo smire.“ Stegao me je za rame, kao da je želio da me uvjeti u to. „Ne mogu da idem sa tobom kući,“ prošaputala sam, a ipak dio mene nije želio da bude ovdje ako Dax dovede Alexandriu kući. Klimnuo je. „Okej. Hajdemo onda do Minnie's Diner i popijemo po kafu kao što smo kad smo se tek upoznali. Možemo da popričamo – kao prijatelji – i moći ćeš sve da mi kažeš.“ Dugo sam izdahnula. To je zvučalo dobro. Dugovala sam mu toliko. Istinu. „Okej,“ rekla sam.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

23.

Gledao sam ih kako odlaze sa mjesta gdje sam bio parkirao auto malo niže niz ulicu. Ranije, kad su prošli autom pored bara, vidio sam njeno lice kroz prozor i zabrinuo sam se da će je povrijediti. Nisam trebao da izgubim strpljene sa njim, ali to je bila Remi… Užurbano sam se pozdravio, zahvalio svima i otišao, vozeći kući kao manijak. Nije me bilo briga što je to moja zabava. Biće drugih zabava. Kao u horor filmu, gledao sam ih kako se grle i stomak mi se svezao. Jebi ga. Gledajući ih u njihovom trenutku nježnosti me je prepolovilo na pola. Prospustio sam nešto njihove interakcije, ali je po njihovom govoru tijela bilo očito da im je stalo jedno do drugog. I sada je ona odlazila sa njim – držeći se za ruke. Rukama sam stisnuo volan dok sam gledao kako joj otvara vrata suvozača i pomaže joj da uđe unutra. Kad su njegova štop svijetla nestala, parkirao sam se na prilaz i izašao iz auta. Ušao sam unutra, upalio svijetlo u dnevnoj sobi i obišao kuću. Imao sam osjećaj kao da je pakao. Sručio sam se na kauč i upalio televizor, ne primjećujući da šaltam kanale tražeći nešto. Misli su mi skakale okolo. Nervozan, skočio sam i otišao u kuhinju, uzeo malo vode i popio je. Obrisao sam usta. Razmatrao. Jebiga. Možda bih trebao da odem do njegovog stana. Odbij. To je teritorija za uhode, rekao sam sebi. Bože, ali kad se radilo o Remi, nije me bilo briga. Pretvorila me je u nekog kog ne poznajem. Učinila me je ludim. Učinila me je jebeno smiješnim. Igrao sam se sa ključevima. Bilo bi lako pronaći njegovu adresu na Google. Ali ona nije tvoja. Prestani da se miješaš u njenu sreću.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Otišao sam ponovo na tuširanje, ovaj put dugo. Izašao sam kad je telefon počeo da mi zvoni. Provjerio sam – Alexandria. Bacio sam ga na krevet. Nisam bio zainteresovan za nju. Otišao sam u dnevnu, izgasio sva svijetla i izvalio se na kauč da gledam kasni šou. U ponoć, počeo je Baz Luhrmannov film Romeo i Julija. Glupi film. Sigurno je imalo nešto bolje na televiziji; čak bi i vijesti bile bolje od ovog. Ali sam gledao. Prisjećajući se Londona. Remi je otključala ulazna vrata i ušla u hodnik. Naglo je zastala kad me je vidjela. Rukama je trljala oči, ostavljajući crne pruge maskare na njenim obrazima. Pogledala je po sobi, izgledajući ošamućeno. „Sva su svijetla izgašena. Pretpostavila sam da spavaš.“ Klimnuo sam i zaustavio film. „Gdje je Hartford?“ Trznuo sam očima na njen prsten. I dalje je jebeno bio tu. „Otišao je kući.“ Ispravio sam se. „Nije te povrijedio, je li?“ Odmahnula je glavom, tužnog izraza na licu. „Gdje je Alexandria?“ „Nije sa mnom.“ Nekoliko sekundi je prošlo. „Seliš li se?“ upitao sam je. „Ne.“ Klimnuo sam. Htio sam da je pitam više o tome šta se desilo sa Hartfordom, ali sam se plašio njenih odgovora. Pomjerila se, obišla kauč i sjela malo dalje od mene. „Hoćeš li da gledaš sa mnom?“ pitao sam je, osjetivši nadu u mom glasu. Nije me bilo briga za to. „Dođi.“ Pokazao sam joj rukom i ona je skliznula pored mene, savivši noge ispod sebe. „Gledala sam ga milion puta sa Malcomom,“ rekla je, naslonivši glavu na moje rame dok smo gledali kako Romeo ljubi Juliju na zabavi pod maskama. „Početak mi je uvijek najomiljeniji dio. Kad je vidi i želi da zna ko je ona.“ Stavio sam ruku u njenu kosu, igrajući se sa njenim pramenovima. „Ludo će da se zaljube jedno u drugo,“ rekao sam gledajući i dalje u ekran. „I imaju tajno vjenčanje u crkvi…“ Glas joj je zastao.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

„Ali ne mogu da vide šta će da se sruči na njih.“ „Šta to?“ „Ona odlazi… umire. Onda on umire jer ne može da živi bez nje. Ljubav je grozna.“ „Znam.“ Zatvorila je oči i ponovo se naslonila na mene. Odavno sam odustao od gledanja filma, moja potreba da gledam u nju je prevelika. Privukla se još bliže, njena ruka preko mog srca, prateći tetovažu ispod moje majice. Nagnuvši se, pomjerivši je dok nismo ležali jedno pored drugog, naše glave zajedno na jastuku od kauča, njena leđa ispred mojih grudi. Kliznuo sam rukom oko njenog struka i ona je ispreplela njene prste sa mojim. I film je išao dalje dok su se scene smjenjivale, dvije isprepletane sudbine ljubavnika – kojima je suđeno po univerzumu, ali koji su rastavljeni od svijeta. Film se završio. Remi je zaspala negdje po sredini i njene grudi su se blago dizale uz moju ruku. Protresao sam je za rame. „Ljubavi, treba da ideš u krevet.“ Bože, nisam želio da ode. Mogao sam da je držim zauvijek. „U redu sam,“ promrmljala je, ali se nije ni pomakla. Prošaputao sam, „Znaš da želiš da sutra budeš bistrih očiju i odmorna za prvi dan predavanja.“ Nisam dobio ništa osim blago hrkanje. Lice joj je bile smireno, trepavice tamne naspram lica i ja sam dozvolio sebi da je poljubim u usne. Samo dodir. Onda sam se udaljio od nje, manervišući na moja koljena dalje od kauča, a zatim sam ustao. Ona se promeškoljila i vrpoljila, zbunjenost je zatreperila preko njenog lica. „Jeli se završio?“ Klimnuo sam, sagnuo se, i kao u klubu u Londonu, uzeo je u ruke i podigao je sa kauča. Sakrila je glavu u moj vrat dok sam je nosio uz stepenice i u njenu sobu. Spustio sam je na kreve, pokrio prekrivačima koji su bili tu i izašao. **** Sljedećeg dana sam ustao u šest, otišao u pekaru za Remi, vratio se i istuširao. Prva

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

predavanja su mi počinjala u osam i već sam u sedam i četrdeset pet izašao iz kuće. Jutarnja predavanja su dobre dvije klase psihologije višeg ranga koje sam mislio da mogu da položim sa ozbiljnim prisustvovanjem i pažnjom na predavanjima. Popodnevna predavanja su mi bili krediti iz nauke koji su mi bili potrebni i ja sam se odlučio za zoologiju. Kao stariji, mogao sam ranije da se upišem i plus da biram profesora, tako da sam izabrao najlakšeg. Otišao sam do Finfield Naučne zgrade. Ušao sam na predavanja i tamo je bila Remi, u prvom redu, prepisujući belješke koje je nastavnik već bio ispisao na tabli. Bilo je još rano, većina sjedišta su bila prazna i profesor još nije bio ušao. Sjeo sam u red tačno iza nje. „Pogled iz prvih redova izgleda drugačije – čudno.“ Pogledala je u mene iznenađeno, sporo rumenilo joj se dizalo licem. Podigao sam obrvu, osjećajući zadovoljstvo što je vidim. „Jesam li ti nedostajao?“ Tako je. Pravi se kao da je nisi ušuškao u krevet sinoć kao neka pičkica. Zamucala je. „Ne – mislim, da, nisam te vidjela jutros. Hvala za doručak – i ponovo, za narukvicu. Nisam baš sigurna šta si uradio da je nađeš, ali saznanje da si to uradio za mene znači nešto. I hvala što si me sinoć odnio u krevet. Pretpostavljam da sam bila slomljena.“ „Nema na čemu.“ Nasmiješila se i trepnuo sam. Bilo je nešto drugačije sa njom. Ali sam bio ometen kad sam osjetio topli miris vanile i šećera dok je pružala ruku između nas kako bi uzela torbu sa knjigama. Danas je obukla žute uske pantalone i cvijetnu majicu sa dubokim otvorom. Mali lanac od bisera joj se nalazio oko vrata, viseći. Preturala je po svojoj torbi spuštene glave, što mi je dalo jasan pogled na njen bijeli čipkani brus. Njenu tetovažu. Suzbio sam stenjanje, promješkoljivši se na svom sjedištu, a farmerice su me mučile. Hladan tuš će biti neophodan nakon predavanja. Sjela je nazad i pogledala u mene. „Šta nije u redu sa tobom? Izgledaš… čudno.“ „Trebala bi da kažeš da izgledam vrelo.“ Sve dok sam se držao zadirkivanja i ničeg drugog, bili smo u redu. Usne su joj se izvile. „Uh – huh. Na šta misliš?“ Pogledao sam u nju sa teškim očima, ne mareći da li je sa Hartfordom. „Seks, vanila kolači sa šećerom na vrhu, seks, sendvič za ručak, seks, još seksa na kuhinjskom stolu, na

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

mom kauču, na mojoj terasi.“ Ovlažio sam usne. „Ti.“ Lice joj je gorjelo. Profesor je ušao i odmah počeo sa prozivanjem. Predao je nastavni plan i program studentima u prvom redu. Uzeo sam nekoliko i predao ih studentima koji su bili pozadi. Predavanje se polako bilo napunilo, a da sam ja to jedva primjetio. Kako ću da prođem na ova predavanja sa Remi pored sebe tri dana u nedelji?

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

24.

Kako ću za ime Boga da prođem kroz ova predavanja sa njim? Tokom predavanja, nastavila sam da krišom pogledujem Daxa dok je slušao profesora. Škarabala sam po svojoj svesci, potpuno ometena njime. Obučen u sivu majicu koja je potpuno odgovarala boji njegovih očiju, farmerice i kožne japanke, izgledao je prezgodno. Podigao je pogled i naše su se oči srele, zbog čega mi je srce zalupalo. Bili smo na čudnoj poziciji i nisam znala kako da to ispravim. Pa ipak smo zajedno gledali televizor i on me je ušuškao u krevet. Bili smo prokleti nered. Uzdahnula sam, poželjevši da sam sinoć ostala dovoljno budna da mu kažem da sam raskinula sa Hartfordom. Ali… Da li bi to učinilo išta drugačije? On je privremeni momak, Remi. On želi tvoje tijelo, ne tvoje srce. Ali… je li to tačno? Profesor je nastavio da priča i moje misli su se prebacile na Hartforda od sinoć. Otišli smo na kafu i ispričala sam mu sve o trudnoći i Londonu, zadržavajući intimnije detalje koji bi mogli da ga bespotrijebno povrijede. Slušao me je sa pažnjom koju sam cijenila. Rekla sam mu da smo nas dvoje završili – što sam i trebala da uradim kad je došao u London. Od trenutka kad me je odbacio i kad sam ja vidjela Daxa, bili smo gotovi, ali je bilo potrebno sve do sinoć da ja to shvatim. Na kraju, možda je dobro što se sve desilo onako i što smo sve raščistili. Nije bilo tajni. Saznao je šta i kako osjećam. To je bio

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

zaključak. Profesor je završio predavanja i ja sam ustala, sačekavši Daxa dok nije prikupio svoje stvari. Pogledao je u mene i nasmiješio se. „Razmišljala sam da odem na picu u Studentski centar. Hoćeš li da mi se pridružiš?“ Oklijevao je, ali je klimnuo, iskren osmijeh mu se širio licem. „Da. Naravno. Volio bih.“ Nasmiješila sam se, zasramivši se. „Možda možemo čak i da odemo u Paneru ako ne voliš picu?“ Nasmijao se. Topao zvuk je poslao žmarke po mom tijelu. Bože, htjela sam da budem sama sa njim. Možda bi nakon ručka mogli da odemo nazad kući i – „Remi,“ muški glas me je pozvao sa vrata. Okrenula sam se i vidjela Hartforda kako stoji tamo. „Hej, samo sam prolazio pored –“ Primjetio je Daxa i zastao, lice mu se stislo. „Je li loše vrijeme?“ Prešao je pogledom preko mene, ispitujući. Dax je izdahnuo, mišić mu je igrao na obrazu. „Ne, upravo sam odlazio.“ Otvorila sam usta da nešto kažem, ali ništa nije izlazilo. Bila sam na potpuno nepoznatoj teritoriji. Dax je izjurio iz prostorije, lica potpuno okrenutog od mene. Otišla sam do Hartforda koji se namrštio. „Nisam imao pojma da vas dvoje pričate. Samo sam te vidio i pitao se kako si danas. Imali smo naporno veče…“ Nasmiješila sam se kratko. „U redu sam. Šta ima danas? Kakva su ti predavanja?“ Kratko smo popričali nekoliko trenutaka, oboje nesigurni šta da kažemo. A onda mi je sinulo. Potražila sam po torbi i izvukla njegov prsten. „Potpuno sam zaboravila da ti vratim ovo sinoć.“ Trepnuo je, tužnih očiju. „Zadrži ga.“ Namrštila sam se. „Ne mogu to da uradim.“ Pronašao je moje oči. „Ne želim ga. Baci ga ili ga bar prodaj kako bi vratila makar nešto od drugih troškova za vjenčanje. Siguran sam da tvoja vjenčanica ne može da se vrati.“ Ujela sam se za usnu. „Ne. Ti ga zadrži i zamijeni za drugi prsten kad sretneš djevojku sa kojom bi stvrano trebalo da budeš.“ Jer ja nisam bila ta djevojka.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Pritisnula sam ga u njegov dlan i on me je uhvatio za prste, uzimajući ga. Klimnuo je i gledala sam ga dok je odlazio. Na kraju, Hartford nije bio moj. Dax nije moj. Ne stvarno. Rekao je to za šankom. Ali sam i dalje imala sebe. I biću u redu. **** Veče je stiglo i našla sam se sa Lulu u Sudentskom Centru za večeru. Nakon toga smo otišle u Tigger knjižaru i uzele u zdanjem trenutku stvari i knjige koje još nismo bile nabavile. „Gledaj. Broj jedan kučka Whitmana ide prema nama.“ Lulu me je bocnula u rame i povukla između rafova sa knjigama kad je Eva-Maria ušetala sa grupom njenih sljedbenica, sve obučene u uske farmerice i sestrinske majice. Pogledavši okolo, Eva-Maria je prešla pogledom preko mene – a onda ga opet vratila. Rekla je nešto svojim drugaricama i one su pogledale u nas. Lulu je prevrnula očima. Nasmijala sam se. „Prestani, Lu.“ Ali Eva-Mariji nije to zasmetalo. Sigurna sam da je vidjela gore od djevojaka koje nisu kao ona. Ljuljajući kukovima, krenula je ka nama, ostavivši njene drugarice pozadi. „Remi,“ pozvala me je kad je prišla, zastavši ispred nas. „To je moje ime,“ rekla sam. „Šta hoćeš?“ Lulu ju je ljutito upitala, blistavih očiju. Izdahnula je sa konfliktnim izrazom na licu, kao da nije bila sigurna kako da počne. „Razmišljala sam o prvoj godini. Ustvari, Dax i ja smo pričali – dobro, on mi je rekao da budem iskrena. U svakom slučaju, željela sam da znaš da mi je žao zbog svega što se desilo. Dax nikad nije bio moj – ili bilo čiji. Bila sam dijete ustvari i voljela bih da mislim da sam sad bolja.“ „Da, tačno,“ Lulu je promrmljala. „Ššš,“ rekla sam. „Pusti je da priča.“

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Izvila je usne. „Što se tiče Daxa – svi ga obožavaju, naročito male sestre. Jebiga, sve na kampusu ga žele – ali on nije želio nikog. Ali onog dana kad si ti otišla bio je…“ Grlo mi se steglo. „Da?“ „Drugačiji.“ Podigla je pogled do mog. „Nikad više nismo bili zajedno nakon toga.“ Slegnula je i pošla nazad ka svojim drugaricama. „Jednom drolja, uvijek drolja,“ Lulu je rekla, gledajući grupu djevojaka kako prolaze kroz dvorište kao da je njihovo. „Vau. To je bilo… došlo je praktično iz vedra neba.“ „Nećeš valjda da nasjedneš na to, zar ne?“ Razmislila sam o tome. „Bila je kučka prema tebi, Remi. Nema šanse da to možeš da zaboraviš.“ „Ne, neću da zaboravim, ali cijenim njene riječi…“ Zastala sam, razmišljajući. „Ali je smiješno. Ona nije bitna. Ne više. Ona je bubuljica na licu zemlje i ja vidim kakva je ona. Nesigurna. Zahtjevna. Daxu nikad nije bilo stalo do nje.“ Oči su joj postale blage. „Je li mu stalo do tebe?“ Na to pitanje nisam mogla da odgovorim. **** Noć je stigla i Dax nije uopšte došao kući. Čekala sam ga kako bih porazgovarala sa njim, ali u dva ujutru sam odustala, otišla na sprat i sručila se u krevet. Vjerovatno je bio u Tau kuću. Sa nekom. Svanuo je utorak i ustala sam, nadajući se da ću ga vidjeti za slučaj da je došao kasnije nakon što sam otišla u krevet, ali nije bilo ni znaka od njega. Doručak je ponovo bio na stolu, govoreći mi da je bar svratio, ali kako sam bila svojeglava, nisam pogledala u unutra. Uzela sam drugi doručak umjesto toga i krenula prema autu. Utorak mi je bio lak dan jer sam imala samo dva predavanja i nakon što su se završili, otišla sam sa Lulu u biblioteku da uzmem neke knjige za veći nivo za jedno od mojih predavanja iz biologije. Lulu je ostala dolje u nižem nivou u dijelu za modu, dok sam ja pošla na sprat. Popela sam se samo nekoliko stepenica kad sam pogledala dolje u jedno od predsoblja

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

da bih vidjela Daxa za stolim za učenje sa nekoliko drugih osoba. Knjige su im bile otvorene i tiho su razgovarali. Glava mu je bila savijena i nešto je pisao u svesku. Nije bilo u redu da ga uzmemiravam dok uči – ali prokletsvo, svakako sam otišla. Axel je prvi podigao pogled i vidio me. „Hej, Remi, kako si?“ Glas mu je odjeknuo i izdržala sam da se ne nasmijem. Ako ga ne bude stišao, bibliotekari će doći da nas izbace. „Dobro,“ rekla sam gledajući u Daxa dok smo izmjenjivali pozdrave. Podigao je glavu, kao i dvije djevojke koje sam prepoznala kao male sestre, ali ne one kučkaste. Zapravo, imala sam predavanja sa jednom od njih i bila je nekako fina. Ljubomora me je izjedala. Uzela sam torbu s knjigama koja mi je bila na ramenu i spustila je pored. Pogledala sam u Daxa. Kosa mu je bila razbarušena, pramenovi u neredu kao da je prelazio rukama kroz nju tuce puta. „Samo sam htjela da te pozdravim. Nisam te čula da si sinoć došao kući.“ Naslonio se na stolicu. Hladan. „Ostao sam u kući bratstva. Znaš kako je. Puno stvari se dešava.“ „Oh, zabave?“ upitala sam, pokušavajući da zvučim nezabrinuto. „Da. Kao sa lanca. Trebala si da budeš tamo.“ Axel mu je uputio brz pogled, kao da je iznenađen njegovim odgovorom. Kao i male sestre. Slegnule su ramenima i vratile se pisanju. „Nisam bila pozvana,“ izjavila sam. Dax je slegnuo. „Samo Tau – niko više.“ Oh. Nekoliko trenutak tišine je prošlo, i polako ali sigurno sam shvatila da je postajalo čudno – ja stojim tu i niko ne priča. Axel je upao. „Mi, uh, učimo za predavanje iz psihijatrije. Već imamo zadatak za referat. Pokušavam da pređem neke stvari prije nego postane zaista ludo.“ „Oh, to je pametno,“ kazala sam, tražeći nešto gdje da spustim pogled. Bilo šta osim Daxa. Nije me želio ovdje. Svi su sa iščekivanjem gledali u mene. Čekajući. Je li moj red da pričam? Ne. Nisam mogla ovo. Nisam mogla da se pretvaram sa njim više. Ne sad.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Odustavši, progutala sam, brzo se pozdravila i pobjegla. Stigavši do kraja hodnika, skrenula sam za ugao i naslonila se na zid od knjiga, osjećajući kako sam ostala bez daha bez ikakvog razloga. Dax mi je slamao srce. Bio je prelijep i slomljen, nije bio u stanju da vidi ono što sam ja vidjela. I samo naletjanje na njega sa drugim djevojkama sa kojima je očito učio me je činilo ludom. To je bila prva godina ponovo, samo uvećana milion puta. Smirivši se, sišla sam niz stepenice, pronašla Lulu i spustila se pored nje sa stenjanjem. Prebacila je pogled sa časopisa na mene. „Šta te izjeda? Mislila sam da voliš da si gore sa svim buđavim starim knjigama.“ „Dax je gore.“ „A to je problem?“ „Nije došao sinoć kući. Imao je zabavu kod bratstva.“ Namrštila se. „To je ono što on radi, Remi. Znaš to o njemu već dugo vremena.“ Klimnula sam. „Da.“ Petljala sam s mojim telefonom. „Hej, hoćeš li da idemo odavde? Možda na pivo u Cadillacu.“ Podigla je obrve skroz visoko. „U utorak? To je smrt.“ „Ne na početak školske godine. Hajde. Moram malo da se opustim.“ Spustila je časopis. „Sve dok nije tekila uključena, za to sam.“ **** U utorak sam se probudila sa mamurlukom. Dugo sam se tuširala, moleći se da topla voda odradi svoju magiju na meni. Spustivši se niz stepenice, ušla sam u kuhinju obučena u pidžamu. Ništa se nije promijenilo. Nije bilo čaša u sudoperi. Ni tanjira na bifeu. Provirila sam u njegovu sobu i krevet je i dalje bio namješten. Nije bilo dokaza da sam imala cimera. Dax se pojavio na zoologiji, ali umjesto da sjedne pored mene kao u ponedeljak, otišao je u sredinu pored grupe lijepih djevojaka. Ljubazno mi je klimnuo, a ja sam htjela da vrištim na njega. Izjurio sa predavanja kad je profesor završio sa predavanjem i ja sam ga pratila u hodnik.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

„Dax?“ Zastao je i okrenuo se ka meni. „Hej.“ Njegova uobičajena riječ me nije prevarila. Barijera koju je nosio da bi se zaštitio je već bila na snazi. „Nisi bio kući baš puno.“ Zabrinutost mu se urezala u lice i prišao je bliže. „Nije te strah tamo samu, zar ne?“ „Ne.“ Grickala sam nokat na palcu. „Šta nije uredu?“ Njegove su oči potražile moje. „Nedostaješ mi,“ rekla sam te riječi iskreno, ne mareći. Problijedio je. „Molim te ne govori to. Ne možeš.“ Krv mi je napustila lice i zatvorila sam oči, tražeći duboko u sebi mali dio snage da odem od njega. Zašto i dalje stojiš ovdje, Remi? Zar nemaš nimalo ponosa? Koliko će ti trebati da ga ostaviš na miru? Odgovor je gorio u mojoj glavi – tako jasno i lako, kao što se lijepe stvari obično dešavaju. Volim ga. Ne postoje slučajnosti u životu, samo sudbina koja gura jedno prema drugom. On je bio moja nesavršena srodna duša, svaka mala nit u svemiru je prošivala moje srce sa njegovim, spajajući nas u nešto što je, po mom mišljenju, potpuno savršeno. Moje slomljeno srce u grudima zna to. Moj um to zna. Pretpostavljam da i on to zna. Luda sam za njim, uvijek sam bila i to se nikad neće promijeniti. Čak i kad sam bila sa Hartfordom, veći dio mog srca je pripadao Daxu. Oh, ignorisala sam to tri godine, gurajući ga duboko, stalno podsjećajući sebe kako me je povrijedio. Bio je premlad tada. Nije bio spreman – ali moja ljubav? – bila je divlja i luda i sa prljavom potrebom za njim. Žudim za njim, tijelom, dušom i umom. Mislim da ne bih željela da živim ako bi on umro. Mislim da ne bih mogla da nastavim dalje bez saznanja da on diše. Kao komad pažljivo sklopljenog papira koji je bio sakriven a sad otvoren, vidjela sam sve

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

jasno. Istina je bila pravo ispred mene čitavo vrijeme. On je bio moj; ja sam bila njegova. Ništa to nikad neće promijeniti. Otvorila sam oči kad me je vibracija telefona vratila nazad. Bio je Daxov. Nije primjetio, s očima na mojem licu, kao da hipnotisan onim što je vidio. „To je tvoj telefon,“ konačno sam rekla kad je nastavio da vibrira, zvuk je dolazio iz njegovog ranca. Otvorio je ranac i provjerio, a zatim pogledao u mene. „To je Declan. Čeka me u teretanu. Moram da idem.“ Nije izgledalo kao da želi da ide, rastrgnutog izraza na licu. „Onda idi.“ Odgurnula sam pramen kose sa lica, a njegove oči su se raširile. Spustio je torbu sa knjigama. „Gdje ti je prsten?“ „Vratila sam ga Hartfordu. Ja – željela sam da ti kažem, ali nije bilo pravo vrijeme. Nikad nisi kući –“ „Remi.“ Glas mu je bio tih. Hrapav. „Zašto mi nisi rekla? Poslala poruku? Bilo šta?“ „Govorim ti sad. Ovdje.“ Isprekidano je udahnuo i progutao, grlo mu se pomjeralo dok je formirao riječi. „Ja – ja ću doći kući večeras.“ **** Oko dva, Malcom mi je poslao sliku njega kako drži konzervu ragua. Želim špagete. Mama kaže da će me dovesti i donijeti namirnice ako ćeš me ti vratiti večeras kući. Nasmiješila sam se. Upravo smo ih jeli prije nekoliko dana. Zar ti se neće smučiti od njih? Vidiš li ti s kim pričaš. Ja imam jednosmjeran um. Sviđa mi se to što mi se sviđa, otkucao je.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Znaš kako da dobiješ ono što želiš, to sigurno, rekla sam. Pošalji mi tvoju sliku. Slikala sam selfi sebe sa ludim izrazom na licu i isplaženim jezikom. Izgledaš kao tata. Nasmijala sam se. Vidimo se uskoro. Mama i Malcom su stigli oko četiri. Još nije vidjela mjesto, tako da sam je povela u obilazak. Pitala je gdje je Dax i rekla sam joj da je rijetko ovdje. Nije znala da je Dax momak sa prve godine i ja joj nisam rekla. Nije bilo razloga za to. Ali sam joj rekla za Hartforda. Dugo je izdahnula, ali je prihvatila to s obećanjem da može da me spoji sa sinom njenog gazde. Nasmijala sam se. Otišla je na posao i Malcom i ja smo odigrali brzu igru Scrabble dok su se sos i tjestenina kuvali. Dax je ušao na zadnja vrata. Bio je znojav, obučen u atletski šorc i bijelu trik majicu. Očito je trenirao. Očima je prešao preko mene, pogled mu se zadržao na mojoj goloj ruci, nepoznat intenzitet u njegovim očima. „Hej, brate,“ rekao je Malcomu dok su pozdravljali jedan drugog. „Je li to ime moje sestre na tvojim grudima?“ upitao je, iskrivivši glavu dok je buljio u Daxove grudi. Oh. Nisam primjetila da se može vidjeti dio njegove tetovaže, previše uhvaćena činjenicom da je bio ovdje. Je li to nosio u teretanu? Pokazao ju je ljudima? Srce mi je zalepršalo. Zaposlila sam se provjeravaći šerpe na šporetu.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Malcom je prišao bliže u Daxov lični prostor kako bi bolje pogledao, gledajući vrh zastave i donji dio mog imena koji se nalazio ispod majice. Izgleda da Daxu to nije smetalo. „Hoćeš li skinuti majicu?“ Malcom je upitao. Dax me je pogledao, slegnuo ramenima i skinuo majicu. Kao i kod mene, crvenilo na slici je nestalo, ostavljajući samo živu zastavu i moje ime crno ispisano na njoj. Oči su mi pale na čvrste mišiće njegovih grudi, preplanulu kožu njegivih trbušnih mišića i duboko V koje se spuštalo dolje do njegovih kukova. Izgledao mi je čak mišićavije nego u Londonu. Malcom je pogledao u mene. „Jesi li znala za ovo?“ „I ona ima jednu isto,“ Dax je rekao, hodajući po kuhinji i uzevši vodu iz frižidera. Pio ju je dok je gledao u mene. Malcom je nakrivio glavu, proučavao me, a zatim je pogledao Daxovo lice. Treperenje razumijevanja mu je sinulo. „Oh. Shvatam. Vas dvoje se sviđate jedno drugom. Vjerovatno se i seksate.“ Dax je ispljunuo gutljaj vode iz usta, a zatim zgrabio krpu da pokupi to sa poda. „Malcom, sjećaš se onih razgovora koji se tebe ne tiču? Ovo je jedna od tih,“ strogo sam rekla. Dax je ustao, završivši sa čišćenjem vode. „Jesi li ljut na mene što sam rekao nepristojnu stvar?“ upitao je Daxa, zagnjurivši se u njegova ramena. „Ne, druže. Nisam uopšte.“ Malcom je klimnuo. „Dobro. Onda mi reci kako je to kad se tetoviraš.“ „Naravno.“ Sjeli su za sto dok sam ja provjeravala stvari na šporetu, slušajući kako Dax objašnjava proces, koliko treba da zacijeli i koliko boli. Malcom je imao milion pitanja i Dax je odgovorio na svako od njih, opisujući radnju u kojoj smo bili i različite slike koje je vidio da su ljudi tetovirali. Pokazao mu je njegovog vilinog konjica, okrenuvši biceps kako bi Malcom mogao da pogleda i pređe prstom preko njega. „Remi voli stvari koje lete,“ razmišljao je naglas, gledajući u mene. „Pokušala je da me pobijedi u Srabble sa golub ali sam je dobio sa ziroks.“

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

„Dobro urađeno,“ Dax se nasmijao. „Jednom sam pobijedio mog brata Declana sa ksilen. Tvrdio je da to nije prava riječ, a onda sam ja uzeo rječnik i dokazao mu. To je neka vrsta nestabilnog ugljovodonika očigledno. Pobijedio sam ga, a on ni dan danas ne zna da je to bilo totalno Zdravo Marijo. Sad odbijam da igram sa njim kako bih mogao da kažem da sam ja pobijedio u poslednjoj igri.“ Malcom se nasmijao i otišao da gleda televiziju dok sam ja završavala sa svim na šporetu. „Hoćeš li da jedeš sa nama?“ pitala sam na iznenadnu tišinu u kuhinji. Došao je do mene i stao pored, naslonivši se na šank prekrštenih ruku. Pažljivo me je posmatrao kao što je to uvijek i radio. „Prestani da buljiš u mene,“ rekla sam. „Činiš me paranoičnom i to je nekako jezivo.“ Okrenuo me je i zakovao uz šank. „Je li stvarno gotovo?“ Nisam morala da pitam na šta misli. „Da.“ „Zašto?“ Glas mu je bio sirov. Dotakla sam mu usne, želeći ih na mojim. Nekoliko trenutaka tišine je prošlo. Zarežao je. „Remi, samo reci.“ „Jer on nije ti. Želim tebe.“ Oštro je udahnuo, strah mu je bio na licu. „Remi, zar ne vidiš – ne trebaš me. Trebaš momka kao što je on. Ja ne mogu da budem ono što se nalazi na tvojoj listi. Nemam plan nakon što završim koledž. Ja nisam odgovoran. Živim iz dana u dan. Pakao, čak i ne znam da li mogu da prodam ovu kuću.“ Oči su mi postale blage. „Zbog tebe, nemam listu. Ne treba mi. Ti popunjavaš sve ono što želim, Dax.“ Pustio me je i hodao po sobi, ruke su mu svuda bile dok je govorio. „Svaki djelić mene želi da vjeruje u to što govoriš. Zamišljao sam nas milion puta, ali na kraju ti me uvijek ostaviš zbog nekog ko drži svoja sranja zajedno – kao jebeni Hartford. Ne mogu da gledam nekog kog ja – ja…“ Zastao je i izdahnuo. „Ti si jedina djevojka koja je ikad otišla od mene. Ikad. Otišla si iz moje sobe u kući bratstva i nikad se nisi osvrnula. Bila si trudna i nikad nisi pogledala nazad.“ „Mi nismo ti ljudi više,“ kazala sam dok sam ga gledala kako korača.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Došao je nazad do mene, dok su mu oči trepjerele. „Stvar je u tome što mislim da te nikad ne bih mogao ostaviti, Remi.“ „Dax, molim te.“ Njegov me je glas lomio. Nisam razumjela. „Otkad ti je otac umro, ti imaš u svojoj glavi kakvog muškarca trebaš da bi bila srećna. Ja nisam to.“ Zastao je. „I sad si odlučila da sam jedan od njih. Ja ne mogu…“ Pustio me je, uzeo majicu sa šanka i ponovo je obukao. „Ja – meni treba pauza od ovog.“ Uhvatila sam se za šank. Njemu treba pauza? Ta reč mi je odzvanjala u glavi. Bože. Hartford je takođe želio pauzu. Grudi su mi se dizale. „Dax, nemoj…“ Glas mi je pukao i ja sam zastala, plašeći se da ne počnem da plačem. Izraz lica mu je bio srušen dok je gledao u mene nevjerovatno ranjenih očiju. Otvorio je usta da govori, ali ih je zatvorio. „Uplašen sam, Remi. Jebeno uplašen. Ti. Možeš. Da. Me. Povrijediš.“ I otišao je. Držala sam se za šank dok je odlazio na zadnja vrata. Bila sam slobodna da volim, i sve što je on trebao sa uradi bilo je da me potvrdi – ali nije. Malcom je polako ušao u kuhinju i po izrazu na njegovom licu, pretpostavljala sam da nas je čuo. Obavio je ruke oko mene. „Uvijek ćeš imati mene, Remi. Čak ću te i pustiti da pobijediš u Scrabble.“ Stegla sam ga jače.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

25.

Nisam ga vidjela u četvrtak. Ignorisala sam ga na predavanjima u petak. Izgledao je kao sranje. Nije me bilo briga. Poskočila sam da napustim predavanje čim se završilo, odlučna da ne pogledam nazad. Pogledala sam – prokletstvo – i njegove oči su bile na meni. Fokusirane, prelazeći preko svakog centimetra mene. Nakon mojih predavanja, dobila sam uzbuđen poziv od Lulu koja mi je rekla da je njena cimerka Carla odlučila da se za stalno preseli kod njenog dečka, tako da mi to ostavlja opciju da kontaktiram stambeno odjeljenje i provjerim da li bih mogla da popunim njeno mjesto. Odmah sam pozvala i sve je bilo sređeno. Te večeri, Lulu i Malcom su došli kući da mi pomognu da spakujem odjeću i potrepštine. Namještaj za spavaću ću ostaviti dok ne budemo imali više vremena za organizovanje prebacivanja teških stvari. Malcom je ponudio da pomogne, i on je bio jak, ali nisam bila sigurna da bi Lulu ili ja mogle da mu pomognemo bez odgovarajuće opreme. Potpuno preseljavanje će potrajati neko vrijeme. „Možeš da pitaš Hartforda?“ Lulu je predložila ali sam odbacila tu ideju. Mi smo završili i kada bih ga pitala za uslugu, moglo bi da zbuni stvari. Bila sam odlučna da odradim ovo sama. „Dobra stvar je da već ima krevet u sobi u domu,“ Lulu je razmišljala naglas dok je gledala u uzglavlje mog ležaja i komodu. „Da.“ Obrisala sam znoj sa čela i povukla majicu sa grudi kako bih se malo rashladila. „Mislim da možemo ubaciti tablu od stola u kamion, ipak. Hoćeš da probamo?“

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Sto je bio napravljen od presovanog drveta; Malcom je insistirao da on to uradi, tako da smo se mu se pomjerile sa puta kad ju je podigao i pažljivo spustao niz stepenice dok sam ja išla ispred njega za slučaj da posrne. Upravo smo ubacili poslednju kutiju s mojom odjećom u Luluin kamiončić, kad je Dax stigao i zaustavio se na ulicu. Iskočio je iz auta i krenuo prema nama. „Oh sranje. Evo dolazi prokleta britanska nevolja – prokletstvo, vreo je čak i znojav. Misliš da je opasan? Hoćeš li da ostanem ili odem?“ „Neće me povrijediti. Uđite vas dvoje u auto i sačekajte me minut.“ „Baš loše što nemam nikakve kokice u autu.“ Pokazala je Malcomu sa uđe na mjesto putnika i dok je ona sjela za volan. Oboje su se okrenuli da gledaju. „Šta se dešava?“ Pogledao je u stvari koje su bile u kamiončiću. Ponovo je došao iz teretane, obučen u trik majicu i crni šuškavi šorc. Njegova tetovaža je bila vani i svi su mogli da je vide. „Selim se.“ „Gdje?“ „Dax, gledaj –“ „Kučkin sin!“ viknuo je. „Seliš se kod Hartforda, je li?“ „Nikad. Slobodno je mjesto u Luluinoj sobi u domu.“ Prošao je rukama kroz kosu. Grudi su mu se dizale. „Jebiga.“ Izdahnula sam. „Dax, vidi, jedva da si bio ovdje čitave nedelje. Imam osjećaj kao da sam ja ta koja te gura od nečeg na šta bi trebao da budeš ponosan. Tek što si kupio ovo mjesto.“ „Sad sam ovdje.“ „Ne na način na koji ja želim,“ rekla sam blago dok me je srce boljelo. Usisala sam dah. Koračao je oko mene. Bijesan. „Znači, ovo je to? Bez najave. Bez poziva. Bez ičega. Čak ni poruke – samo ćeš se iskrasti dok ja nisam tu.“ Protrljala sam zglob. Narukvicu sam već bila spakovala. „Ostavila bih ti poruku.“ „Nije me briga za poruku, Remi! Ti me ostavljaš.“ Odmahnuo je glavom dok mu se glas lomio. „Upravo kao što sam i rekao da ćes uraditi.“ „Ne, nije tako,“ prošaputala sam.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Ostavljala sam ga zbog svog razuma. Osjetila sam se kao prepuštena ovdje bez njega, čekajući ga da se pojavi kao neki misteriozni duh. Ova kuća je bila ništa ako nije tu. I jednog dana – jednog dana bi ušetao unutra sa lijepom curom i ja bih izgubila svoju jebenu pamet. Slomila bih se. Primorala sam se na ujednačenost u mom glasu, pokušavajući da obuzdam emocije. Bože, bilo je tako teško otići od njega, ali morala sam da imam malo snage u sebi. „Na putu sam da te pustim da imaš kuću. Ne možemo se pretvarati da želimo druge stvari. Jednog dana ćeš dovesti djevojku kući i –“ „Nisam bio ni sa jednom osim sa tobom, prokletstvo. Tobom.“ „Nisam ni ja!“ viknula sam, zakopavši nokte u svoje dlanove. „Samo želim tebe. Jesi li stvarno mislio sa bih mogla da spavam sa Hartfordom nakon nas?“ Oči su mu postale blage kao jutarnja magla. „Remi…“ „Ovo mi nije lako,“ prošaputala sam, slaba na zvuk u njegovom glasu. „Skoro mi je nemoguće da odem od tebe čak iako nisi stvarno moj. Radije bih čekala okolo da ti shvatiš neke stvari, ali boli me – lomim se iznutra. Srce mi je unušteno. Ja – ja ne mogu da pustim sebe da prođem ponovo kroz prvu godinu. Ne mogu da te gledam kako se zabavljaš i piješ i jebeš okolo – kad sam ja – ja zaljubljena u tebe. Uvijek sam bila – i ti to znaš.“ Zajecala sam. Suze su krenule i vratila sam ih nazad. Oči su mu se zatvorile. „Zbogom, Dax.“ Dotakla sam mu ruku i on se trgnuo, otvorivši ih. Proučavao me je, oči su mu bile na svakom dijelu mog lica. „Ja neću da kažem zbogom. Ne mogu.“ **** Vozili smo se u tišini. Stisnula sam pesnice u usta kako ne bih vrištala. Nekoliko napetih trenutaka je prošlo i Malcom me je uhvatio za ruku. Gledao me je njegivim krupnim očima. „Žao mi je što su se stvari zeznule.“ „U redu je,“ rekla sam jedva se držeći zajedno. Uputio mi je tužan pogled. „Dax je malo napet jer ne zna kako da ti kaže da1 te voli. Mislim da nikad nije volio djevojku. U glavi mu je zbrka. Podsjeća me na one mršave pse u

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

skloništu, one koji se boje i sopstvene sjenke, ali koji užasno žele da se pomaze –“ zastao je, razmišljajući. „Ne mislim da je on pas, pas. Koristim metaforu ovdje i to prokleto dobro jednu mislim. Nije loše za jednog momka sa autizmom.“ Poslala sam mu suzav osmijeh i zagrlila ga. „Nevjerovatan si.“ Glas mi je bio užasan. „Hoćeš li biti uredu?“ Lulu me je pitala. „Ne znam. Nije bio ispravan osjećaj ostaviti ga,“ prošaputala sam. „Uopšte nije.“ Protrljala sam grudi. Osjetila sam prazninu. Izgubljenost. Kao pravi gubitak. Kao da možda nikad neću znati koji pravcem da idem. Uzela sam jastuk koji je neko ubacio u kabinu i zabila lice unutra. Kako ću moći da živim bez njega?

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

26.

Ona se odvezla i ja sam je pustio. U izmaglici izazvanom žalošću, otišao sam u kuću da se istuširam i da skinem znoj iz teretane sa sebe. Između predavanja i učenja, trenirao sam sa Declanom i to mi je dalo fokus. Uveče bih se sručio u krevet u Tau kući, pokušavajući da držim sebe čitavim. Nije bilo nikakvih zabava. Nikakvih djevojaka. Sve što sam želio je bila ona. Ušao sam pod tuš leđima naslonjenim na zid kako bih se držao na nogama. Osjećao sam se kao da umirem. Nakon tuširanja, obukao sam farmerice, Tau majicu i starke. Ništa previše fino za večerašnje paljenje vatre na Myers Farmi, oko desetak kilometara van grada. Farma je bila vlasništvo jednog od naših bivših; to je bila godišnja zabava sa vatrom, ratom na mjesečini i dosta piva. Hvala Bogu za to. Nisam planirao da idem. Ali nije bilo šanse da ću propustiti to kako bih sjedio ovdje i plakao kao beba. Sat vremena kasnije, odvezao sam se na put koji je bio makadam, a koji je vidio do čistine u sredini velikog polja. Najveća drva tužne vrbe koja sam ikad vidio su bila na jednoj starni potoka, a borovi i hrastovi su se nizali niz ostatak perimetra. Uzdahnuo sam. To je bilo dobro. Trebali su mi ljudi večeras. Prijatelji. Axel, Alexandria i Bettina su bili pored buradi i ja sam se uputio k njima. Uzeo sam čašu i napunio je. Za još mnogo njih, rekao sam sebi. Neko je upalio muziku i počeo je ples, podsjetivši me na Remi u Masquerade. Uzeo sam još jedno pivo. I još jedno. Kako je postajalo kasno, upaljeni su fenjeri kako bi osvijetljeli dio zabave na koji svjetlost

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

vatre nije dopirala. Sjedeći na stolici u krugu ljudi, igrali smo igre sa pićima. Alexandria se smjestila pored mene, ruke su joj bile na mojim bedrima, prsti su joj se približavali mom unutrašnjem bedru kako je postajala hrabrija. Nisam je odgurnuo. Nisam je ni ohrabrio, takođe. Bio sam prazan. Ništa bez Remi. Remi. Ona je bila sve što mi je bilo u glavi. Jebeni pakao. Ustao sam. Moram da odem odavde. Ljudi ne pomažu. Alkohol ne pomaže. Treba mi ona. Ona je bila to. Sve. Moj život. Nakrivio sam glavu. Bože, ima da je pronađem večeras i kažem joj, ne, molim je da se vrati nazad – Sjajna svijetla su obasjala čistinu dok se drugi auto parkirao pored stabala drveta. Bilo je otprilike sto ljudi ovdje, i prije nego veče prođe, biće ih još više. Dvije djevojke su ušle u krug. Oči su mi zatreptale na jednu od njih. Posrnuo sam i na sreću uspio da se vratim da sjednem na moju stolicu. Obučena u pakao – kratku haljinu iz Masquerade i štikle – o čemu je razmišljala – Remi je ušla u naš krug. Haljina krem boje je otkrivala njenu Dax tetovažu, i bila je gotovo prozirna da se moglo vidjeti iza nje. Kosa joj je bila poput vatre, a biseri su joj se nalazili oko vrata. Bez brusa. Bez gaćica. Neko je zviznuo. Pivo mi je ispalo iz ruke i prosulo se po zemlji. Svi su zašutjeli u sred igre. Ne znam je li to bilo zato jer su vidjeli sve na mom licu ili su buljili u njeno tijelo. Bio sam kao statua, nisam mogao ni da se mrdnem dok sam je gledao kako prilazi k meni, malo se znjišivši kad je nagazila na kamen. Stala je ispred Alexandrie. „Ti. Kako god da se zoveš. Ustani.“ „Izvini. Ti ga ne posjeduješ.“ Začkiljila je, ispuštajući nervozan smijeh. „Čekaj. Zar ti nisi njegova cimerka?“ „Ustani. Posjedujem ga. I skloni ruke sa njegovih nogu.“ Alexandria me je pogledala za pomoć. Najbolje što sam mogao da uradim je moj zaštitni

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

znak slijeganja ramenima. Srce mi je odlijepilo. Usta su mi bila suva kao pamuk. „Ona je gazda,“ izustio sam. Praskajući, Alexandria je ustala i prebacila kosu preko ramena. „Uredu. Ionako je dosadan kao govno.“ Prsnuo sam u smijeh kako bi ublažio nelagodnost; plus ideja mene da sam dosadan je bila smiješna. Remi je sjela, ljubazno prekrivši članke kako niko ne bi vidio ispod njene haljine. „Zar ne misliš da si malo pretjerano obučena?“ rekao sam kratko. Nasmiješila se, pokazavši mali razmak između zuba. „Srećan si da sam obukla bilo šta.“ Prosiktao sam. „Obukla sam ovo da bih te iznervirala.“ Kapci su mi se spustili. „I to funkcioniše,“ promrmljao sam. Lulu je sjela pored nje sa druge strane, koja je bila upražnjena kad je Alexandria odjurila. Razgovor je ponovo počeo da raste, ali sam mogao da osjetim poglede ljudi na nama. Znao sam šta misle. Ta riba je praktično gola. Zar nije ona bila vjerena za Hartforda? Upravo je potvrdila da je Dax Blay njen. Zar to nije kraj svijeta? Nasmijao sam se dok je toplota zujala u mojoj glavi, a ona nije bila od piva. Neko je dao djevojkama po čašu piva i nastavili smo sa igrom. Sklonio sam oči sa Remi i držao ih fokusiranim pravo naprijed. Možda ću se malo dozvati pameti ako ne budem buljio u nju, jer upravo sad, sve što želim je da je podignem i odnesem odavde. Niko nije mogao da se sjeti čiji je red bio, tako da je Remi rekla da će ona početi. Naslonio sam se na stolicu i gledao je kako ustaje. Izgledala je prokleto lijepo – čak iako sam ja želio da uzmem ćebe i umotam je u njega. Podigla je čašu. „Nikad ikad sam imala vezu za jednu noć.“ Svako od nas je promrmljao ili se nasmijao, a većina je popila piće. Ona je pila. Ja sam pio. „Mogu li opet?“ upitala je slatko, sva su braća rekla „Naravno, dušo“, gledajući je širom otvorenih očiju. Stisnuo sam pesnice. „Nikad ikad sam imala vezu za jednu noć koja se pretvorila u vezu od tri noći i zaljubila se i nisam mogla da podnesem da ostavim tu osobu. Ikad.“

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Ponovo je podigla čašu i popila gutljaj. Nisam vidio ko je još popio, jer su moje oči bile samo na nju. Pio sam. Bože, volim je. Duboko. Intenzivno. Poptpuno. Osmjehnula se po krugu i malo naklonila. „Hvala vam što ste me pustili da se priključim vašoj igri.“ „U svako doba,“ muškarac je rekao sugestivno, a ja sam mu poslao pogled idi u pakao. Ustao sam. „Moj red,“ izjavio sam. Nervi su mi se kidali. Ruke su mi se tresle Sad je ili nikad, Daxe. Reci joj kako se osjećaš. Posjeduješ to. Prigrli ga. „Nikad ikad sam volio nekog toliko da bih kleknuo na koljena i molio da mi oprosti što sam bio previše mlad da bih znao da je ono što smo imali najljepša stvar na svijetu, a sve što sam trebao da uradim je da se oslobodim mojih strahova i volim je zauvijek.“ Popio sam ostatak mog pića gledajući u nju. Podigla je njenu čašu, nazdravila mi i popila. Grupa je postala tiha. Ponovo. Gledali su u nas. Pakao, bili smo sapunica. Upravo sam priznao moju ljubav prema Remi pred čitavim bratstvom i vjerovatno nekoliko slučajnih ljudi koje nisam ni poznavao. Mora da mi je nešto spržilo mozak jer nisam završio. Pogledao sam okolo po braći. „I samo da vi momci znate, ova djevojka ovdje –“ pokazao sam na Remi, „je moja. Volim je, tako da ohladite sa flertujućim komentarima.“ Sagnuo sam se do nje, ruku sa oboje strane njene stolice, podigao joj bradu i poljubio je. Ništa ludo, ali moje usne i jezik su joj govorili da će platiti što se pojavila u toj haljini. Sjeo sam nazad i napravio šou od toga, istežući ruke preko glave, pucketajući vratom i opuštajući se. Jebiga. Osjećao sam se nevjerovatno. Oči su joj sijale dok je gledala svaki pokret, zabijajući gornje zube u donju usnu. Nekoliko minuta je prošlo i igra se nastavila. Tijelo mi se napelo i čekalo da pukne na najmanju stvar. Čekajući sljedeću nevolju koja će da dođe. I došla je. „Krenula sam do bureta za još jedno piće. Hoćeš ti?“ upitala je Lulu. „Ne,“ Lulu je odgovorila. „Gledanje tebe i Daxa mi je dovoljno vrtoglavice za mene.“ Remi je slegnula i otišla u tamu do buradi.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Idi za njom! Pustio sam je da ode oko desetak koraka prije nego što sam skočio gore dok mi je krv pumpala. Potrčao sam i ona mora da je čula moje korake jer je skinula štikle i otrčala iza linije drveća. Kao munja groma, izbjegla je parkirana auta prolazeći između njh dok je trčala prema tužnim vrbama. Preskočivši mali potok, sletjela je sa malim udarcem, noge su joj nestale ispod lišća. U ovom trenutku, ona bi mogla da ubije sebe prije nego stignem do nje. Svjetlost vatre i fenjera nije dosezala baš do ovamo, tako do vremena kad sam stigao i odgurnuo gane i travu okolo, tama me je pozdravila. Jedino što je bilo vidljivo je njen obris kako stoji sama naslonjena na gepek. Zvuci smijeha i muzike sa zabave lebdjeli su u svetinju stabala, ali jedini zvuk koji sam ja pratio je bilo njeno disanje. Prišunjao sam se prtljažniku. Zakvičala je kad sam stavio ruke na njena ramena i spustio niz njene ruke, igrajući se sa njenom narukvicom. „Vidim te,“ rekao sam. Uzeo sam je za ruke i podigao ih iznad njene glave, prislonivši ih uz drvo pažljivo kako je ne bih povrijedio. „Uhvatio si me,“ prošaputala je i izvila se ka meni. „Mmm.“ Udahnuvši, prešao sam nosom uz njeno grlo do uva i prošaputao, „Bilo da li mogu da te vidim ili ne, uvijek te namiršem. Svaki put kad uđem u pekaru i kupim kolač sa šećerom – ili krofnu ili prokleti keksić – napalim se.“ „Jesi li mi zato donosio doručak –“ Poljubio sam je. Najbolji poljubac koji sam ikad imao. Nježno i dugo, moje usne su se igrale sa njenim, ljubeći je malecnim poljupcima a zatim dužim. Spuštao sam poljupce niz njen vrat, do njenih ključnih kostiju i grudi. Jezikom sam prešao preko njene tetovaže, prateći liniju mog imena dok je ona stenjala, pokušavajući labavo da se izvuče iz mog stiska. Koristeći zube, ugrizao sam je za haljinu, ciljajući njene bradavice, natopivši joj haljinu ustima sve dok nisam mogao da vidim roze vrhove kroz materijal. „Dax.“ Zavrtjela se uz mene. „Dozvoli mi da te dotaknem,“ zastenjala je glasa

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

ispunjenog toplotom. „Ne.“ Htio sam da je kaznim sve dok me ne bude molila da je pustim da radi šta želi. Koristeći jednu ruku da osiguram njene ručne zglobove, drugu ruku sam stavio iza njenih leđa, uhvatio rajferšlus i povukao ga naniže. Haljina joj je pala dolje, ostavivši je golu i ja sam obuhvatio jednu od njenih dojki, pustošeći je jezikom, zubima i usnama. „Spaliću tu prokletu haljinu,“ rekao sam u njen vrat i ujeo je za rame. Zavrištala je od zadovoljstva i vratio sam se na njena usta. Poljubio je. „Hoćeš li da nas svi čuju?“ upitao sam je između poljubaca. „Nije me briga,“ rekla je i zasisala moju donju usnu, povlačeći je zubima, tjerajući me da se izvijem. Ostao sam bez daha, sviđajući mi se način na koji me ona poznaje. Želio sam da mi to radi ostatak mog života. Liznuo sam joj grlo. „Pustiću te, a ti ćeš stajati tu i nećeš se pomjerati.“ „Da.“ Brižno, pustio sam joj ruke i ona je pala uz drvo, spustivši ruke sa strana. Uzevši svoje slatko vrijeme, poljubio sam je niz obije ruke, od ramena, do laktova, zglobova i dlanova. Spustio sam se na koljena. Poljubio njen stomak. Zasisao njen kuk. Emocije su me cijepale. Žaljenje. Požuda. Ljubav. Prava ljubav. „Tako mi je prokleto žao,“ rekao sam uz njenu kožu. „Žao mi je što nisam mogao da ti se obavežem u kuhinji kad si mi rekla da si završila sa Hartfordom. Žao mi je što sam prestravljen da ću te izgubiti. Ali hoću da probam. Hoću da budem tvoj i ti da budeš moja. Hoću da se budim pored tebe, da stavim nos kod tvog grla i samo… dišem. Hoću da te držim u mojim rukama. Hoću da te odnosim u krevet kad zaspeš. Hoću da te poljubim dok nosiš masku i gdje se pretvaramo da se ne poznajemo. Hoću da živim u mojoj kući sa tobom.“ Stavio sam svoje čelo uz nju. „Samo… nemoj… da… me… povrijediš.“ Povukla mi je glavu gore, zagledala se u moje oči i potonula na koljena. Gledali smo jedno drugo u lice. „Nikad te neću povrijediti. Zato sam i došla ovdje večeras. Kad sam otišla iz tvoje kuće, sinulo mi je da sam ja možda ta koja bi trebalo da se jače bori za tebe ako ti ne možeš.“ Poljubio sam je. „Upravo sam se spremao da odem odavde, nađem te i povedem nazad mojoj kući. Vidjevši te da odlaziš danas – ne mogu više nikad da te izgubim. Umreću bez tebe,“ rekao sam, držeći joj lice. „Mi smo suđeni jedno drugom, Remi.“

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Njene plave oči su blistale. „Sudbina je uvijek znala. Pokušala je da nas spoji prije tri godine i nije uspjela. Pokušala je ponovo u Londonu i nije uspjela. Ali ovdje i sada, mi je slušamo.“ Poljubila me je, rukama obuhvativši moje lice i kliznuvši njima u moju kosu. Zadrhtao sam uz nju, topeći se na njoj. „Bože, volim te, Remi.“ „Volim i ja tebe,“ prošaputala je. Poljubili smo se, naše ruke omotane oko drugog i ništa ne može da nas razdvoji. Nisam namjeravao nikad više da je pustim da ode. Uhvativši je za ruku, povukao sam je gore da ustane. „Nisam mogao da zaboravim London – ili ono u Cadillacu. Želim da posjedujem tebe, tvoje tijelo i dušu.“ Slegnula je ramenima. „Spremna sam za tebe.“ Posegnuvši iza glave, povukao sam majicu, skinuo farmerice i odbacio patike. Gledala me je. Sagnuvši se, uzeo sam kondom iz novčanika i navukao ga na moj čvrsti kurac. „Daj da ti prislonim leđa uz drvo,“ promrmljao sam teškog i spuštenog pogleda. „Nisam sigurna da mogu da se pomjerim. Ja – ja mislim da je to jedina stvar koja me drži uspravnom.“ „Ljubavi, ja ću te podići.“ Podigao sam je i ona me je obavila njene noge čvrsto oko mog struka. Koristeći svaki mišić u mom tijelu, obuhvatio sam rukama njeno dupe i polako kliznuo u njeno vlažno središte, ulazeći i izlazeći iz njega uz stenjanje. Zabacila je glavu nazad i zadrhtala, njeni mišići su se držali za mene. Zadirkivao sam je nemilosrdno, ulazeći polako i navikavajući se na to da je držim, klizeći u njenu toplotu a onda van, trljajući preko njenog klitorisa. Da, dušo, da. Mogao sam ovako čitavu noć. „Molim te,“ prošaputala je, držeći se za moja ramena i grčeći se sa usnama na mom vratu. „Skroz do kraja, Dax.“ Najazad, gurnuo sam kurac u dom. „Jeeebigaa,“ zarežao sam, ostavljajući nježnost za sobom i probadajući je moćnim ubodima, zaboravljajući da mi stablo pravi ogrebotine po leđima. Obuhvatio sam joj dupe i posjedovao je. Zastenjala je kad sam promijenio ugao, bicepsi su mi drhtali dok sam radio na tome da joj pritisnem najosjetljiviji dio kože.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Povukla me je za kosu dok je nisam poljubio. „Da, ljubavi,“ promemljao sam. „Nagni se malo. Priđi bliže mojim ustima.“ Izvila se ka meni i ja sam napao njene bradavice. Sisao ih. Grickao. Proždirali smo jedno drugo, naša tijela sihronizovana, urođeno znajući šta da uradimo da se ono drugo osjeća dobro. Znoj je klizio niz moje lice na njenu kožu. Ona je najbolji seks koji sam ikad imao. Uvijek je bila. Zavrištala je dok je išla preko ivice, mišići su joj pulsirali oko mene, noge stisnute oko mojih kukova kao da ima spazmu. Nisam stao. Sa mojim ustima duboko u njenim, spustio sam se niz stablo sve dok nisam ležao u travu, i ona me je zarobila. Povukao sam njene bisere, približivši joj usta mojima. „Jaši me.“ Poslala mi je vreli pogled i uzela sve od mene, njene oči su pronašle moje dok smo se pomjerali zajedno. Blago. Sporo. Polako. Obuhvatio sam joj lice, punog srca. „Sanjao sam o nama toliko dugo. Samo nisam znao kako da to kažem – nisam znao šta je to.“ Nagnula se dolje i poljubila me, lice joj je zračilo ljubavlju. Prešao sam prstima niz njenu kičmu. Bila je moja. Prelijepa Remi. „Evo, pusti mene,“ rekao sam na kraju kad je postala umorna. Preuzeo sam težak posao, rukama je podižući za kukove da bih je odveo tamo gdje sam htio. Zašištao sam dok sam se pomjerao u njoj, trljajući moju kožu uz njenu, vrh mog kurca trljajući njen klitoris. „Dax,“ prostenjala je. Bila je blizu. Uz jaku potrebu koja me vodila, povukao sam je za kosu pozadi, luk njenog vrata kao svetionik za koji sam se zalijepio i zasisao sam ga jako. Da. Ovo. Uzimajući je u stabilnom ritmu, zabijao sam se u nju nemilosrdno, moja usta na njenom grlu. Nikad se neću zasititi nje. Nikad. Zvuci našeg seksa, divlji i grubi, su me učinili ludim. Senzacija se izgradila u moju kičmu, moji ubodi brzi.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

„Dax, da, molim te,“ kazala je, kao da je moje ime molitva. Nokti su joj se zabili u moje rame, privlačeći me bliže, čak iako nismo mogli da bude bliže nego što smo bili. Vrisnula je od orgazma, njeno tijelo me je stiskalo. Rekao sam joj da je volim, prošaputao to uz njeno rame, a zatim odmah poslije toga svršio, povikavši u noć. Srce mi je lupalo kao voz. Jebote. Hoće li uvijek biti ovako ludo – vrelo sa nama? Vjerovao sam da hoće. Zadihan, sklonio sam joj kosu sa lica. „Jesi li u redu? Jesam li te povrijedio?“ „Nikad,“ promrmljala je. Nekoliko minuta kasnije, otpuzao sam tražeći našu odjeću i raširivši je po travi. Prenio sam je do tamo kao da je bila lomljiva, spustio je dolje i držali smo jedno drugo. Tiho je plakala – suze sreće – a ja sam je držao, moje sopstvene emocije su me greble po grudima. Prstima sam mirno pratio njenu ruku, a ona je pratila tetovažu na mojim grudima. „Ovo je najbolja noć mog života,“ rekao sam kasnije, blago, u njenu kosu. „I sve ovo dugujemo sudbini.“ Iskezila se. „I tekili.“ Nasmijao sam se. Stegnuvši ruku oko nje, povukao sam je dok nije ležala na meni sa glavom na mojim grudima. Ona je bila moja svjetlost, moj dah. Ona je bila moja Julija. Samo što ćemo mi imati srećan kraj. Postaraću se za to.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

27.

Probudili smo se sljedećeg jutra dok je sunce sijalo kroz pukotine debelih grana. To je bilo naš privatni raj. „Jesu li svi otišli?“ prošaputala sam. Odšetao je od mene, stao i začkiljio da bi vidio između lišća. Ujela sam se za usnu na crvene tragove na njegovim širokim ramenima i mišićavim leđima. Njegovom savršenom dupetu. Kako ću se ikad navići na takvog muškarca? Iskezila sam se u sebi. Palo mi je na pamet nekoliko načina... Okrenuo se, vidio me kako se smiješim i nasmiješio se nazad. Voli me. Želi nas. „Vidim nekoliko auta i nekoliko osoba koji su i dalje ovdje i gledaju vatru kako se gasi. „Pretpostavljam da je Lulu otišla?“ „Zašto? Odlaziš odavde sa mnom.“ Prevrnula sam očima. „Znam, samo sam htjela da provjerim je li uredu.“ Ponovo je provirioni okrenuo se prema meni. „Ne vidim njen kamion… što me podsjeti… samo da se obučem i odem do auta. Imam nešto za tebe.“ Šta? Učinio je toliko toga za mene. Spasio me u Londonu, lažno vjenčao kako bi me nasmijao, dozvolio mi da živim sa njim iako je znao da je to užasna ideja, narukvica. „Okej, ali budi brz. Osjećam se usamljeno.“ Podigla sam obrve i on se nasmijao. „Ženo, moja leđa i guzica su mi toliko bolni sad, tako da će sledeći put kada te uzmem, to biti u mekom krevetu, a ne na kamenju ili drvetu.“ Usne su mu se izvile u nestašan

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

osmijeh. „Ali, ako insistiraš, neću ti reći ne…“ Otjerala sam ga i on je obukao njegovu odjeću i obuću, izašao iz velike trave i otrčao. Stigavši do auta, izvukao je torbu i požurio nazad ka meni. Ušao je u oblast ispod drveta, bacio torbu dole i izvukao majicu Front Street Gym i atletski šorc. „Obuci ovo.“ Namrštila sam obrve. „Zašto? Imam moju haljinu.“ „Je li stvarno hoćeš da poludim kad obučeš tu haljinu i staneš u njoj pred mojom braćom?“ Vrelina je prošla kroz mene. Da? Vidjela sam da je bio upravo; to sam uradila samo da bih privukla njegovu psžnju i očito da je djelovalo. „Obuci moju odjeću,“ rekao je blago, ranjivih očiju a opet ispunjenim njegovim dominantnim stavom. Pomogao mi je da obučem majicu i sreća da je šorc imao vezice tako da sam mogla da ga stegnem. „Izgledam kao beskućnik.“ „Imaš dom. Moj.“ Izvukao mi je bisere kako bi visili uz moje grudi. Uzdahnula sam, sklanjajući mu razbarušenu kosu sa lica. „Reci mi, kako si saznao da me voliš?“ Pogledao je dolje u mene. „Kad si mi zalupila vrata ispred nosa u Tau kući, znao sam da sam zajebao situaciju. Kad sam čuo da si se vjerila za Hartforda, bio sam siguran da sam zabrljao.“ Zastao je. Zatvorio oči. Otvorio ih. „One noći kad si me poljubila u Masquerade, odmah sam prepoznao tvoj miris, ukus tvojih usana i kako se osjećaš u mom naručju – znao sam da si jedina djevojka koju želim. Idiot sam, jednostavno nisam znao kako da to uradim ispravno.“ „Radiš to upravo kako treba, Gospodaru Seksa,“ promrmljala sam, prešavši prstima niz njegove grudi do njegovog čvrstog koplja u farmericama. Zastenjao je. „Ne počinji nešto što ne možeš da završiš.“ „Oh, mogu da završim. Tvoja leđa su ta koja ne mogu više da izdrže.“ Nasmijao se, uzeo moju haljinu i krenuli smo ka njegovom Range Roveru. U poslednjem

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

trenutku, skrenuo je ka mjestu gdje je nekoliko njegove braće stajalo pored vatre. Izgledali su kao da su se tek probudili, sudeći po vrećama za spavanje i dušecima razbacanim po polju. Dax ih je pozdravo, poslao nekoliko klimanja glavom i otišao do vatre koja je slabo gorjela. Mislila sam da je bio spreman da ide… Šta to radi? Podigao je moju haljinu iznad plamena. „Dax Winston Blay, ako pustiš tu haljinu biće nevolja,“ glasno sam viknula. Spustio je oči. „Mogu da se postaram da je brzo preboliš.“ „Ne radi to,“ zarežala sam. Osmijeh je igrao na kraju negovih usta. „Daj mi jedan dobar razlog.“ Ujela sam se za usnu. „Obećavam da ću je nositi samo za tebe. Ni za kog drugog.“ Povukao ju je polako nazad, gledajući me u oči. „Obećavaš?“ „Obećavam,“ rekla sam, zgrabila haljinu i pojurila ka njegovom autu, viknuvši preko ramena. „Osim ako me ne naljutiš baš stvarno ludo tako da moram da te naučim lekciju.“ Zakikotala sam se i potrčala unazad – uplašena za sebe – samim pogledom na njegovo lice. Mrko me je gledao, ali u njegovu milost, dao mi je nekoliko trenutaka prije nego je potrčao za mnom i pojurio me. Uhvatio me je za nogu, zbog čega sam vrisnula i odnio me ostatak puta do njegovog Range Rovera, ljubeći me čitavim putem. Uzdahnula sam, sreća je eksplodirala u svakom atomu mog tijela. Gospodin Lijepi. On je bio moj i ja sam bila njegova.

KRAJ

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

EPILOG Godinu dana kasnije

Dax je ušao u Masquerade oko deset, njegova crna domino maska savršeno oblikovana crtama njegovog lica. Declan je bio sa njim. Obojica su bili u spuštenim dizajniranim farmericama i Ja sam vreo stavu. Naprvi pogled, bilo je skoro nemoguće da ih razlikujete, osim što je jedan bio deblji i imali su različite tetovaže. Sjedela sam za šankom i gledala ih, i mada nas je čitav plesni podijum odvajao, tačno sam znala koji muškarac je moj. Nasmiješila sam se dok sam naručivala još jednu tekilu. Još me nije vidio, okretao je glavu okolo, tražeći me. Declan je takođe gledao svakog, prekrštenih ruku sa zagonetnim izrazom na njegovom lijepom licu. On je bio žestok momak. Zaštitnik. Nagnula sam se ka Elizabeth koja je sjedela na stolici pored mene. „Naši momci su ovdje. Još nas nisu vidjeli.“ Nasmiješila se, njene roze usne su se izvile dok je pratila moj pogled u foajeu kluba. „I pogledaj, žene im se već ulizuju,“ rekla je sa kikotom. Istina. Grupa kikotavih djevojaka je pokazivala na njih svojim drugaricama. Nismo bile zabrinute. Naši momci su imali oči samo za nas. Okrenula sam se da potražim još limuna, okrenuvši leđa ka vratima. „Dajmo im minut da nas nađu. I dalje mi je potrebno još jedno piće.“ Uzbuđenje je prešlo preko mene, razmišljajući kako će im biti teško da nas pronađu, naročito jer smo izabrale najveće maske koje smo mogle da nađemo, mekane sa puno pera i tkanine. Takođe smo obije podigle kosu u opuštene punđe, sa blagim pramenovima koji su padali okolo. Moja kosa je porasla taman toliko da bih uspjela da napravim ovakvu frizuru. Kako smo danas imali dan djevojki, izašle smo i kupile nove haljine. Ja sam nosila crnu koja je bila lijepa suprotnost sa mojom crvenom kosom, a Elizabeth je obukla bijelu sa

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

tankim bretelama. Čak sam i obula štikle. Znam. Nevjerovatno. Mahnule smo šankeru. Četvoro nas smo došli u London iz tri razloga. Prvo, slavili smo što je Elizabethin napadač, Colby, izjasnio krivim u jednoj tački za pokušaj prvostepenog ubitstva, umjesto da se suoči sa druge dvije optužbe protiv njega. Njegova kazna je bila doživotan zatvor, sa mogućnošću pomilovanja kasnije. To je bilo u redu. Ona je dobila zaključak, a Declan je uglavnom bio zadovoljan. Volio je da kaže da će ubiti Colbyja ako ikad izađe, ali ipak mislim da ga je Elizabeth pripitomila. Drugo, Dax i ja, oboje smo diplomirali na Whitmanu prošlog semestra. Dobio je dobar prosjek sa dosta vrijednog učenja nasamo i mnogo vremena provedenog sa mnom. Voljeli smo da učimo u krevetu uglavnom, iako naš fokus nisu uvijek bila predavanja sa koledža. Njegov plan (da, pomogla sam mu) je bio da dobije licencu za nekretnine ove godine, takođe. Tržište s nekretninama mu je dobro išlo ove godine. Prodao je svoju prvu kuću nakon što je mjesecima živio tamo i odmah je kupio još dvije nekretnine. Napravila sam YouTube kanal za njega, gdje je vodio ljude i u virtuelne obilaske dvije kuće i razgovarao o renoviranju sa njima. Upala bih u video da govorim o pticama, trivijalnosti osamdesetih, tetovažama – bilo čemu što bi ljude nasmijalo. Fanovi, kojih je bilo na milione, bi sve to jeli. Voljeli su nas – najviše zbog toga jer je bio tako divan i imao taj britanski seksi akcenat. HGTV nas je čak i kontaktirala, raspitujući se da li bi bili zainteresovani da snimaju pilot emisiju u Raleighu o renoviranju starijih kuća na Jugu. Što se mene tiče, usporila sam sa mojim postdiplomskim studijama. Upisala sam online kurseve na Duke, i za sada, to je bilo savršeno. Odbila sam da jurim kroz svoj život i da planiram svaki detalj. Malcom i dalje ostane sa nama ponekad, i on i Dax su kao čaj i keks. Obožavaju jedan drugog i svaki dan pošaljem molitvu nebesima zahvaljujući im što su spojili Daxa i mene zajedno. S mojom srodnom dušom. Petnaest minuta kasnije, još nas nisu bili pronašli i bila sam u iskušenju da se okrenem i uspostavim kontakt očima – ali sam znala da se Daxu ovo više sviđa.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Znao je da sam ovdje negdje, a dio lova je i bio da me pronađe. To iščekivanje. Elizabeth, koja je umirala od želje da ode do toleta, na kraju je posustala i ostavila me da bi otišla da piški. Igrala sam se sa svojom čašom, prelazeći prstima po obodu. Ako me ne pronađe do vremena kad se ona vrati nazad, možda bih trebala da pogledam… Tople ruke su se smjestile na moja gola ramena, dok mi je čelični glas šapnuo u uvo, „Hoćeš da igraš, ljubavi?“ Ukočila sam se, ne okrećući se. „Ne hvala. Čekam nekoga.“ On nije otišao, a stajao je toliko blizu da sam mogla da osjetim njegov miris i toplotu koja je zračila iz njegove kože. Dah mu je prešao preko mog vrata, dok je prstima prelazio preko tetovaže ptice na mojim leđima koju sam uradila u čest mog tate. „Volim ptice. Da li to znači da si jednako divlja i slobodna kao i one?“ Uzdahnula sam i okrenula se da se suočim licem u lice sa ovom osobom. Prešla sam očima preko njega. „Toliko sam divlja da ne bi mogao da me pratiš. Potreban je pravi muškarac da me zadovolji. Jesi li ti taj?“ Nagnuo se bliže, njegova široka ramena su me primorala da se spustim ponovo na svoju stolicu. Blagim dodirom, prelazio je prstom preko mojih bisera, pustivši ih da padnu nazad na moj dekolte. Koža mi se sva naježila. „Zaista, predivna si,“ rekao je blago, vrelim očima gledajući u moju haljinu bez bretela. Bezobrazno sam se iscerila. „Ne 'zaista' se oholite sa svojim engleskim akcentom. Potrebno je više od toga da bih otišla da plešem.“ „Šta kažeš onda na poljubac?“ Trepnula sam. „Ne gubite vrijeme, zar ne?“ Tamne oči su se namrštile. Progutala sam, postajući nervozna. Uzbuđena? Bože, nisam znala. Pogled mi je otišao preko njegovih ramena, gledajući u nasumične osobe. „Koga tražite?“ upitao je, posežući preko mene da uzme moju bocu sa tekilom koja je bila na šanku i pogleda u nju.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

Nasmiješila sam se. „Najzgodnijeg, najvrelijeg momka ovdje – zgodnijeg od jaraca sa bakljom.“ Zabacio je glavu unazad i nasmijao se. Fascinirano sam gledal dok je sipao sebi tekilu – u moju čašicu – a onda je ispio. Koju igru je igrao? „Iris“ od The Goo Goo Dolls je počela i ja sam zastala, pepoznajući pjesmu uz koju smo Dax i ja igrali. Sjećanja iz Londona od prije godinu dana su me preplavila. „Sviđa ti se ova pjesma?“ upitao je buljeći u mene, očima pretražujući moje skriveno lice. „Da.“ Tišina je pala između nas, nabijena i teška. Postala sam nervozna. Kao što je i on, ako se može suditi po načinu na koji su se njegove grudi dizale i spuštale. Mišić mi je zaigrao na obrazu i osjetila sam da jedva drži kontrolu – Prekinuo je ulogu. „Hoćeš li više da se predaš?“ Dax je konačno zarežao sa primjesom autoriteta u njegovom glasu. „Ne,“ uspjela sam da kažem, iako sam željela da padnem na koljena zbog njega. „Hoćeš da igram sa nekom drugom?“ „Nećeš,“ rekla sam blago. „Sranje. U pravu si.“ Pretvarala sam se da ga ignorišem, sipajući sebi još jedno piće i ispivši ga – dok je on posmatrao čitavo vrijeme sa gladnim, ranjivim pogledom u očima. Onaj koji sam dobro poznavala. Bio je na ivici. I ja sam bila – ali sam se držala, radeći sve ono što bi uradio dobar igrač uključen u opkladu za funtu. Hoće li on mene poljubiti prvi? Ili ću ja njega? Da, rekao mi je sve o Spiderovoj opkladi, a večeras smo napravili našu verziju nje. „Ustani,“ rekao je. „Molim te?“ Uzdahnuo je. „Molim te.“ Ustala sam i oči su nam se suočile. Nekoliko članova obezbeđenja je primijetilo napetost

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Oduvek moja

između nas, njihove oči bi posmatrale nas a zatim odlutale dalje. Stavila sam pramen bisera u usta i zubima prelazila preko njih, jezikom ih liznuvši kao da hoću da osjetim njihov ukus. „Šteta što ovo nisu tvoja usta.“ Zastenjao je, gurnuvši kukove naprijed i pritisnuvši me uz šank. Trebala sam da se osjećam klaustrofobično sa šipkom iza sebe, njim ispred i narodom okolo koji je gledao, ali nisam. Ovo je bio on. Ovo sam bila ja. Ovo je bilo ono što nam se dopadalo. „Ti to pokušavaš da me ubiješ ovdje,“ rekao je, poderanog glasa, usna opasno blizu mojih. Kliznula sam rukom oko negovog vrata i povukla mu glavu dolje dok nam se čela nisu dodirivala. „Poljubi me prvi i pusti me da pobijedim i obećavam da ću igrati sa tobom na našu pjesmu.“ Oklijevao je. „Možemo li da plešemo kao prošlog puta?“ Ugrizla sam se za usnu i nasmiješila. „Možda.“ „Ti mala bezobraznice,“ šapnuo je. „Pobijedila si.“ Uzeo mi je usta polako, kao da imamo svo vrijeme ovog svijeta, kao da nije bilo stotine ljudi koji su nas gledali. Izgubila sam se u njemu, kao što sam uvijek to i radila. „Volim te,“ kazao mi je u uvo kad smo se odvojili. Istopila sam se još na njemu, rukama se držeći za njegova ramena. „Volim i ja tebe.“ Koraknuo je unazad i povukao me na plesni podijum. Kad smo stigli, vidio sam da su se Declan i Elizabeth očito pronašli dok je Dax pronašao mene. Već su igrali, ruku čvrsto omotanih jedno oko drugog. Mahnula sam im, ali me nisu primijetili, takođe zauzeti među sobom. Dax me je privukao na grudi i dodirnuo moje lice, skoro sa strahopoštovanjem. „Prije gotovo godinu dan – pala si u moje krilo. Ne mogu da zamislim ni jedan dan bez tebe.“ Nasmiješila sam mu se sa potpunom iskrenošću. Romeo i Julija su možda bili ljubavnici čije su se sudbine mimoišle, ali mi nismo. „Mi imamo zauvijek,“ kazala sam dok me je on ljubio.

STVARNO KRAJ