Odgovori Medicinska Biohemija Za Kolokvijum2013

ODGOVORI ZA KOLOKVIJUM 1.Najčešće korišćene analitičke metode su: Fotometrija ,Fluorometrija, nefelometrija i turbidimerija , Elektroforeza , Elektrohemija Osmometrija , Hromatografija , Radioaktivnost i njeno merenje , Masena spektrometrija i Imunohemijske metode . 2.Fotometrija koristi: Metoda koja koristi merenje jaĉine svetlosti propuštene kroz rastvor i izvodi se na aparatu koji se naziva FOTOMETAR. 3.Najčešće korišćena analitička metoda za odreĊivanje koncentracije sastojaka telesne tečnosti na osnovu razlike u intenzitetu emitovane monohromatske i svetlosti propuštene kroz rastvor . 4.Intenzitet upadnog zraka svetlosti je je VEĆI od intenziteta propuštenog zraka svetlosti zbog APSORPCIJE svetlosti od strane molekula rastvora Molekuli prisutni u rastvor rastvoru prelaze u EKSCITIRANO ili pobuĊeno stanje. 5.Koncentracija supstance u rastvoru fotometrijski se moţe odrediti samo u slučaju: (Zaokruţite TAČNE odgovore) a) da je supstanca u rastvoru obojena * b) da supstanca u rastvoru gradi obojeno jedinjenje sa reagensom * c) da je supstanca u rastvoru neobojena d) da supstanca u rastvoru gradi bezbojno jedinjenje 6.Bojeni rastvori apsorbuju svetlo PROPORCIONALNO intenzitetu boje, a intenzitet boje zavisi od KONCENTRACIJE supstance u rastvoru . 7.Transmisija ili transparencija je sposobsnost OBOJENIH rastvora da APSORBUJU svetlost odreĎene talasne duţine. 8.TRANSMISIJA je odnos intenziteta UPADNE i PROPUŠTENE svetlosti . Matematički izraz za aporbancu je: I T = -----------I0 9.APSORBANCA ili EKSTINKCIJA se izraţava kao : negativan logaritam transmisije.. Matematiĉki izraz za aporbancu je: A = - log T APSORBANCA je BEZDIMENZIONALNA veliĉina koja se oĉitava na fotometru kao brojna vrednost. 10.Kako glasi Lamber-Ber-ov zakon: ―Intezitet monohromatske svetlosti prilikom prolaska kroz odreĊeni rastvor opada eksponencijalno sa duţinom preĊenog puta kroz rastvor i porastom koncentracije molekula koji apsorbuju svetlost u rastvoru‖ 11.Matematički izraz Lamber-Ber-ovog zakona je: A=Kxcx1 K - molarni apsorpcioni koeficijent za supstancu koju odreĊujemo. c- koncentracija ispitivane supstance u rastvoru 1- duţina preĊenog puta svetlosti je 1cm (širina kivete)

12.Koja su dva osnovna tipa fotometrije:

Kolorimetrija i spektrofotometrija 13.Za izdvajanje svetlosti odreĎenih talasnih duţina kod kolorimetra koristimo odreĎene boje. 14.Kod kolorimetrije boja filtera treba da bude KOMPLEMENTARNA ispitujemo.

FILTERE

boji rastvora koji

15.Prilikom kolorimetrijskog merenja boja filtera se odreĎuje prema boji rastvora koji se ispituje. Na koji način? (Zaokruţite tačan odgovor) a) boja filtera treba da bude komplemetarna boji rastvora * b) boja filtera treba da bude inkomplemetarna boji rastvora c) boja filtera treba da bude konkavna boji rastvora d) boja filtera treba da bude konveksna boji rastvora 16. Koja je osnovna razlika izmeĎu kolorimetrijskih i spektrofotometrijskih metoda? Spektrofotometrija je metoda odreĊivanja koliĉine apsorbovane svetlosti aparatom koji se naziva SPEKTROFOTOMETAR.Kolorimetrija je metoda koja izdvaja svetlost odreĊenih talasnih duţina iz polihromatske (bele) svetlosti pomoću odgovarajućih filtera aparatom koji se naziva KOLORIMETAR . 17. Da bi se dobila monohromatska svetlost u spektrofotometriji se koristi: (Zaokruţite tačan odgovor) a) polihromator b) monohronomator c) polihronomator d) monohromator* 18.Navedite opseg talasnih duţina svetlosti u vidljivom delu spektra: 360 – 950 nm . 19.Navedite opseg talasnih duţina svetlosti ultraljubičastom delu spektra: 190 – 420 nm . 20.U fotometriji za dobijanje svetlosti iz vidljivog dela svetla koriste se : volframove lampe . 21.U fotometriji za dobijanje svetlosti iz ultraljubičastog dela svetla koriste se : deuterijumske i vodoniĉne lampe i ţivine cevi za dobijanje linijskih spektara . 22.Koja je standardna duţina optičkog puta u fotometrijskim metodama? 1 cm 23. Šta je slepa proba i za šta se koristi u fotometrijskim merenjima: SP je rastvor u koji smo dodali sva jedinjenja kao i u ispitivani rastvor sem ispitivane supstance ĉiju koncentraciju odreĊujemo.da bi bili sigurni da ostala jedinjena prisutna u rastvoru zajedno sa ispitivanom supstancom ne apsorbuju svetlost iste talasne duţine koristi se slepa proba (SP). •Prema slepoj probi podešava se minimum apsorbcije, tj. maksimum propuštene svetlosti. 24 . Napišite formulu prema kojoj izračunavamo nepoznatu koncentraciju supstance u rastvoru u fotometrijskim merenjima: A uzorka C uzorka = ----------------- x C standarda A standarda 25. Kako se konstruiše kalibraciona, standardna kriva u fotometrijskim merenjima: Da bi se odredila zavisnost koncentracije supstance d apsorbance prvo se konstruiše

standardna ili kalibraciona kriva. Kriva se konstruiše odreĊivanjem apsorbanci u 5-10 rastvora poznatih koncentracija i nanošenjem vrednosti koncetracija na na X osu, a vrednosti apsorbanci istih koncentracija na Y osu. 26. PLAMENA EMISIONA FOTOMETRIJA kao posebna vrsta fotometrijskih metoda se koristi za kvantitativno odreĎivanje NATRIJUMA I KALIJUMA u telesnim tečnostima. 28.ATOMSKA APSORPCIONA SPEKTROFOTOMETRIJA kao posebna vrsta fotometrijskih metoda se koristi za odreĎivanje: koncentraciju elemenata u telesnim teĉnostima. 29 .Šta je fluorescencija ili svetlosno rasejanje: Interakcija zraĉne energije sa molekulima ili ĉesticama u rastvoru moţe da dovede do fluorescencijeili svetlosnog rasejanja. 30. Kako nastaje fluorescencija ili svetlosno rasejanje: Nastaje kada molekul tj. Fluorofora apsorbuje svetlost jedne talasne duţine a zatim je re-emituje na duţoj tj..većoj talasnoj duţini. Kao rezultat, emitovana fluorescentna svetlost ima manju E a veću talasnu duţinu. 31.Kako se naziva molekul koji podleţe fluorescenciji? (Zaokruţite tačan odgovor) a) hronofora b) fluorofora * c) hromoflora d) floroflora 32. Šta je „Stouks-ov pomak“? Razlika izmeĊu max λ pobuĊujuće svetlosti i max λ emitovane emitovane fluorescentne svetlosti predstavlja konstantu koja se oznaĉava kao Stouks-ov pomak Ova konstanta je mera gubitka energije u toku trajanja pobuĊenog stanja pre povratka u osnovno singlet stanje. 33.Stouk-ov pomak je u fluorescenciji konstanta koja: Ova konstanta je mera gubitka energije u toku trajanja pobuĊenog stanja pre povratka u osnovno singlet stanje. Emisija fluorescentne svetlosti se karakteriše brzim (10—8 s) vremenom gašenja. 34. Šta je luminiscencija? LUMINISCENCIJA je emitovanje evetlosne ili zraĉne energije pri ćemu se elektroni vracaju sa ekscitovanog ( pobuĊenog ) ili visoko energetskog nivoa na niţi energetski nivo . 35.Napišite formulu/e za energiju kvanta svetlosti i objanite šta znače pojedine komponente formule/a . Energija kvanta svetlosti izraţena je formulom E=hν ili E=hc/λ, gde je E – enegija, h je Plankova konstanta, c –brzina svetlosti, ν je frekvecija a λ je talasna duţina . 36. Objasnite pojavu hemiluminiscencije: Hemiluminiscencija– dolazi do oksidacije organskog jedinjenja dolazi do oksidacije organskog jedinjenja /luminol/ oksidantom /H2O2, hipohlorit, O2/, a energija svetlosti se javlja iz pobuĊenog produkta dobijenog u hem. reakciji.

37.Objasnite pojavu bioluminiscencije: Bioluminiscencija –poseban oblik hemiluminiscencije; u biološkim sistemima kod kojih postoji katalitiĉki enzim *luciferaza* koji svojim dejstvom povećava efikasnost luminiscentne reakcije.

38.Navedite neke analite – biohemijske markere koji se odreĎuju fluorescencijom: Glukoza , Bilirubin , Protoporfirin , Kalcijum , Magnezijum ,Kateholamini i Ţuĉne kiseline. 39. Navedite neke analite – markere koagulacije koji se odreĎuju fluorescencijom : Heparin , Antitrombin III i Plazminogen. 40.Navedite neke analite – enzime ili enzimske klase koji se odreĎuju fluorescencijom: Oksidoreduktaze , Hidrolaze :- Glukozidaze i Proteaze . 41.Navedite neke analite – terapeutske lekove koji se odreĎuju fluorescencijom: Fenitoin , Fenobarbital, Amikacin, Tobramicin, Gentamicin , Teofilin i primidon 42.Šta je turbiditet? TURBIDITET – zamućenje ili mutnoća. Osobina fluida (teĉnosti i gasova) koja opisuje prisustvo suspendovanih ili koloidnih supstanci u rastvoru. 43. Turbiditet izaziva SLABLJENJE ( smanjenje ) intenziteta upadnog zraka svetlosti pri prolazu kroz rastvor sa česticama. 44. Turbidimetrija kao analitička metoda koristi: Merenje smanjenja intenziteta upadnog svetlosnog zraka izazvanog rasipanjem, odbijanjem i apsorpcijom svetlosti naziva se TURBIDIMETRIJA . Jedinice u kojima se izraţava zamućenje su NTU (engl.. Nephelometric Turbidity Units), FTU (engl.Formazine Turbidity Units). 45. NEFELOMETRIJA kao analitička metoda je definisana kao: NEFELOMETRIJA– je definisana kao detekcija je definisana kao detekcija svetlosne energije rasute ili reflektovane ka detektoru koji nije na direktnom putu propuštene svetlosti. 46. Opšti nefelometri mere rasipanje svetlosti pod uglom od (90°) u odnosu na upadni zrak svetlosti. 47. Nefelometrijske metode najčešće se koriste za imunoodreĎivanja : Za imunoodreĊivanja imunoglobulina, proteina i lekova. 48. Šta je elektroforeza ? Elektroforeza se odnosi na kretanje naelektrisanih rastvoraka ili ĉestica u teĉnoj sredini pod uticajem elektriĉnog polja. 49 . Šta je jontoforeza: Iako se izraz elektroforeza koristi za opisivanje kretanja svih vrsta ĉestica, upotreba izraza JONTOFOREZA je ograniĉena na kretanje malih jona pod uticajem elektriĉnog polja.

50. Za šta se koriste elektroforetske metode: Najĉešće se koristi za kvantitativno odreĊivanje proteina u serumu, urinu i likvoru serumu, urinu i likvoru. Metode koja se koriste razdvajanje i kvantitativno odreĊivanje koliĉine naelektrisanih ĉestica rastvorenih supstanci pod uticajem elektriĉnog polja 51. Brzina kretanja naelekrisanih čestica proteina u rastvoru pod uticajem električnog polja zavisi od:

1. Neto naelektrisanja molekula proteina 2. Veliĉine i oblika molekula proteina 3. Jaĉine elektriĉnog polja 4. Viskoznosti medijuma u kome se molekuli kreću 52. Matematička formula za brzinu kretanja naelektrisanih čestica glasi. Objasnite. Q µ = −−−−−−−−−−−−− Kxrxη µ = elektroforetska pokretljivost, Q= neto naelktrisanje, K= konstanta,r = polupreĉnik ĉestice, η= viskoznost medijuma 53. Osnovni princip elektroforetskih metoda je: Brzina naelektrisanih ĉestica u elektriĉnom polju je direktno proporcionalna neto naelektrisanju ĉestica, a obrnuto proporcionalna veli estica, a obrnuto proporcionalna veliĉini ĉestica viskoznosti medijuma! 54. Elektroforetske metode se mogu podeliti na osnovu vrste medijuma u kome se čestice proteina kreću na: - Elektroforeza na papiru - Elektroforeza na agaroznom gelu - Elektroforeza na celuloznom acetatu - Elektroforeza na poliakrilamid gelu - Elektroforeza na skrobnom gelu. 55. Šta je potenciometrija? Potenciometrija predstavlja merenje razlike elektriĉnog potencijala izmeĊu dve elektrode u elektrohemijskoj ćeliji. 56. Od čega se sastoji elektrohemijska, galvanska ćelija: Elektrohemijska (galvanska) ćelija se uvek sastoji od dve elektrode (elektronski ili metalni provodnici) povezane elektrolitiĉkim rastvorom (jonski provodnik). 57.Od čega se sastoji elektrohemijska polućelija, elektroda: Elektroda ili polućelijase sastoji od metalnog provodnika koji je u kontaktu sa elektrolitskom rastvorom. Jedan od elektrolitskih rastvora je nepoznat ili rastvor koji se ispituje; moţe da se zameni odgovarajućim standardnim rastvorom u cilju kalibracije aparature ili kontrole kvaliteta rada. 58. Prema konvenciji kod potenciometrijskih merenja uvek je: Obeleţite: LEVA elektroda - je uvek REFERENTNA DESNA elektroda – je INDIKATORSKA . 59. Merenje potencijala ćelije vrši se aparatom koji se naziva : POTENCIOMETROM . 60. Potenciometrijskim metodama meri se : Metoda koja meri razlike u elektriĉnom potencijalu izmeĊu dve elektrode,omogućujući merenje pH telesnih teĉnosti kao i koncentraciju nekih elektrolita i metabolita . 61. . Kakve mogućnosti nam daje direktno potenciometrijsko merenje: Direktno potenciometrijsko merenje u nerazblaţenim i nerazreĊenim uzorcima daje mogućnost odreĊivanja koncentracije slobodnih, nevezanih jona, ili aktivnosti jona . 62. U kojim vrstama uzoraka moţe da se primeni direktno potenciometrijsko merenje? U nerazblaţenim i nerazreĊenim uzorcima. 63. Kod direktnog potenciometrijskog merenja moţe se odreĎivati AKTIVNOST jona. Matematiĉki izraza za ovu veliĉinu je: Aktivnost jona (a) jednaka je brojnoj vrednosti

proizvoda molaliteta slobodnih jona (m; mol/kg) i koeficijenta aktivnosti ( aktivnosti (γ), a = mx γ. 64.Indirektna potenciometrijska merenje koriste se za odreĎivanje koncentracije SVIH (i slobodnih i vezanih) jona, i tada uzorak mora biti razreĊen odgovarajućim rastvaraĉem koji oslobaĊa vezane jone iz njihovih vezujućih agenasa . 65. Ako se indirektna potenciometrijska merenje koriste za odreĎivanje koncentracije svih jona (i slobodnih i vezanih), uzorak mora biti: (Zaokruţite tačan odgovor) a) razblaţen odgovarajućim rastvaraĉem * b) ukoncentrovan c) ne sme se nikako menjati 66. Navedite sve tipove elektroda koje koriste principe potenciometriskih merenja: REDOKS ELEKTRODE , - JON-SELEKTIVNE MEMBRANSKE ELEKTRODE , - GASNE ELEKTRODE I - ENZIMSKE ELEKTRODE . 67. Koje redoks elektrode postoje: - Inertne metalne elektrode - Srebro/srebro -hloridna elektroda. 68. Koji tipovi jon-selektivnih membranskih elektrode postoje : - Staklene elektrode : Vodonik-jon selektivne staklene elektrode •• Na ++ selektivne elektrode - Elektrode u ĉvrstom stanju : Ĉvrsto-obrazovane membrane , Homogenemembranske elektrode . - Jono-izmenjivaĉke elektrode : Teĉne jon-izmenjivaĉke membrane , Kalijumova jonselektivna membrana iAmonijum jon-selektivna membrana . 69. Koje gasne elektrode postoje: - pCO2 elektroda - NH3 -gasna elektroda . 70. Osmometrija se zasniva na: Metoda koja meri koncentraciju ĉestica koje direktno utiĉu na osmotski pritisak u rastvoru. Osmotski pritisak usmerava kretanje vode (ili rastvaraĉa) kroz membranu koja razdvaja dva prostora. 71. Kakve su membrane koje se koriste u osmometrijskim merenjima: (Zaokruţite tačan odgovor) a) strogo polupropustljive b) skroz propusne c) polupropusne * d) skroz nepropusne 72.U osmometrijskim merenjima strogo polupropustljive membrane su one koje propuštaju Membrane koje propuštaju samo molekule vode. 73. U osmometrijskim merenjima delimično polupropustljive su membrane koje pored molekula VODE propuštaju i MALE MOLEKULE I / ILI JONE . 74. Objasnite pojavu osmoze: Osmoza predstavlja difuziju molekula rastvaraĉa kroz polupropustljivu membranu koja propušta molekule rastvаrаĉа аli ne propuštа molekule rаstvorene supstаnce.

75. Pošto polupropustljiva membrana propuštа sаmo molekule RASTVARAĈA , аli ne i čestice rastvorene supstance, dolazi do DIFUZIJE RASTVARAĈA KROZ MEMBRANU tj. molekuli RASTVARAĈA prolaze kroz mеmbranu kako bi se izjednаčilе koncеntrаcije rastvarača sа obe strane membrаne. 76. Kod pojave osmoze molekuli rastvarаčа se krеću iz srеdine sa MANJOM KONCENTRACIJOM koncentracijom u srеdinu sa VEĆOM KONCENTRACIJOM koncеntracijom rastvorenih supstanci. 77. Objasnite nastanak osmotskog pritiska: Pri difuziji molekula rastvaraĉa kroz membranu dolazi do porasta nivoa teĉnosti na jednoj strani membrane i smanjenja nivoa teĉnosti na drugo smanjenja strani membrane. .Porast nivoa teĉnosti na jednoj strani membrane stvara Osmoza, osmotski pritisak koji deluje na membranu. Kada se ova dva pritiska izjednaĉe doći će do uspostavljanja avljanja ravnoteţe i proces difuzije tj. prelazak molekula vode (rastvaraĉa)će se završiti.Pritisak pri kome se uspostavlja ova ravnoteţa se naziva efektivni osmotski pritisak. Osmotski pritisak je veći što je koncentracija rastvora veća i obrnuto. 78.Objasnite šta je hipotoničan rastvor i kako se ćelije ponašaju u hipotoničnom rastvoru? Hipotonican rastvor je rastvor koji je manje koncentracije u odnosu na samu celiju . Tako, ako ćeliju stavimo u hipotoniĉan rastvor(rastvor koji je manje koncentracije u odnos na samu ćeliju) doći će do ulaţenja vode u ćeliju, do njenog bubrenja i prskanja. 79. Šta je hipotoni rastvor? Hipotonican rastvor je rastvor koji je manje koncentracije u odnosu na samu celiju . 80. Kako se ćelije ponašaju u hipertoničnom rastvoru? U hipertoniĉnom rastvoru (koncentrovaniji od rastvora u samoj ćeliji), voda će izlaziti iz ćelije i ona će se smeţurati. 81. . Šta je hipertonični rastvor? Hipertoniĉan rastvor je rastvor koji je koncentrovaniji od rastvora u samoj ćeliji . 82. Kod sisara preko kog organa se vrši osmoregulacija: a) preko pluća b) preko creva c) preko jetre d) preko bubrega* 83. Hromatografija je proces RAZDVAJANJA ,IDENTIFIKACIJA I ODREĐIVANJE pojedinih supstanci iz analizirane smeše na dodirnoj površini dve faze, pri kontinuiranom protoku jedne faze preko druge. 84. Western blot je tehnika: Western blot ili alternativno, protein-imunoblot je analiticka tehnika koja se koristi za detekciju specifiĉnih proteina u uzorku . 85. Koja tehnika se koristi za razdvajanje proteina western-blot metodama: Koristi se GEL-ELEKTROFOREZA. 86. Koje osobine polipeptidnog lanaca se koriste za razdvajanje proteina western-blot metodama: Za razdvajanje nativnih ili denaturisanih proteina prema duţini polipeptidnog laca (u zavisnosti od denaturišućih uslova) ili prema 3-D strukturi prot D strukturi proteina (nativni/ne- eina (nativni/ne denaturišući uslovi)

87. U western-blot metodama posle razdvajanja proteina sledi: (Navedite postupke) Proteini se prenose na MEMBRANU (obiĉno nitrocelulozna ili PVDF), gde se detektuju – obeleţavaju , korišćenjem antitela koja su specifiĉn za target protein . 88. U western-blot metodama za obeleţavanje razdvojenih proteina koriste ste: Za obeleţavanje se koriste monoklonalna i/ili poliklonalna antitela . Druge tehnike koje podrazumevaju korišćenje anti – tela za odreĊivanje proteina su IMUNOBOJENJE i ELIZA ( ELIZA (enzyme-linked immunosorbent linked immunosorbent assay – ELISA) 89. SOUTHERN BLOT je tehnika za detekciju: SOUTHERN BLOTje tehnika detekcije DNK koju je razvio Edvin Sa Edvin Sautern(Edwin Southern) 90.NORTHERN BLOT je tehnika za detekciju: Detekcija – odreĊivanje RNK je nazvana NORTHERN BLOT . 91.EASTERN BLOT je tehnika za detekciju: Tehnika odreĊivanja post-translacionih modifikacija proteina je dobila naziv EASTERN BLOT 92.Tačnim redosledom navedite kakav je redosled postupaka prilikom dokazivanja proteina -Priprema uzorka - Gel elektroforeza -Transfer proteina na membranu - Blokiranje - Detekcija - Analiza 93.U toku WESTERN BLOT – gel–elektroforeze odvajanje proteina vrši se na osnovu: Odvajanje proteina vrši se na osnovu razlika u izoelektriĉnoj taĉki (pI), molekulskoj teţini, naelektrisanju ili kombinaciji ovih faktora . 94.U toku WESTERN BLOT – gel–elektroforeze za odvajanje proteina koristi se: Za odvajanje proteina koriste se POLIAKRILAMIDNI gelovi i puferi sa NATRIJUM – DODECIL-SULFATOM ( SDS ). 95. U toku WESTERN BLOT – gel–elektroforeze proteini bivaju NEGATIVNO naelektrisani i kreću se ka POZITIVNOJ elektrodi kroz akrliamidnu mreţu gela. 95b. Zaokriţite tačan odgovor. U toku WESTERN BLOT – gel–elektroforeze proteini bivaju __-___ naelektrisani i kreću se ka + elektrodi kroz akrliamidnu mreţu gela: a) pozitivno, negativnoj b) negativno, pozitivnoj * c) nisu, negativnoj d) nisu, pozitivnoj 96. Šta odreĎuje moć razdvajanja gela u toku gel-elektroforeze u western-blot metodama: KONCENTRACIJA AKRILAMIDA odreĎuje moć razdvajanja gela (veličinu pora i kanala kroz koje proteini prolaze)) – ako je veća koncentracija akrilamida, bolja je rezolucija proteina sa manjom molekulskom masom –kroz gel lakše prolaze proteini manje molekulske mase. 97. WESTERN BLOT – Transfer proteina na membranu. Da bi proteini razdvojeni elektroforezom bili dostupni detekciji ANTI-TELIMA , potrebno je da se prenesu sa gela na NITROCELULOZNU membranu ili membranu od POLIVINILDEN- DIFLOURIDA (PVDF ). 98 . Šta je POLARIMETRIJA? Fiziĉko-hemijska metoda koja podrazumeva merenje i interpretaciju POLARIZACIJE transferzalnih talasa, najĉešće elektromagnetnih (EM) talasa, kao što su svetlost i/ili radio talasi.

99.Polarizacija elektro-magnetnih materijal/objekat bivaju:  Reflektovani – odbijeni  Refraktovani - prelomljeni  Difraktovani – savijeni

talasa

nastaje

kada

oni

prolazeći

kroz

neki

100. Kako se naziva aparat koji se koristi u polarimetriji : POLARIMETAR . 101.Koji je princip rada polarimetra? Jednostavni POLARIMETRI koji mere optiĉku rotaciju, imaju cev sa ravnim staklenim krajem u koji se stavlja uzorak. Na svakom kraju cevi nalazi se polarizer(Nikol prizma). Prolazeći kroz optiĉki aktivan uzorak svetlost menja ravan rotacije. Ugao rotacije se odreĊuje okretanjem analajzera sve dok se svetlost potpuno ne ugasi – moţe se oĉitati na skali. Iz toga se moţe izraĉunati speĉifiĉna rotacija uzorka. Temperatura utiĉe na rotaciju svetlosti. 102. Objasnite pojavu optičke rotacije: OPTIĈKA ROTACIJA podrazumeva okretanje ravni linearno polarizovane svetlosti kada svetlost (ili EM talasi) prolazi kroz optiĉki aktivne uzorke . Ova pojava je prisutna u rastvorima koji imaju HIRALNE molekule . 103. Šta su to stereoizomeri, optički izomeri ili enantiomeri: Na optiĉki aktivnom α (alfa) C atomu sve 4 veze iskorišćene su da se veţu razliĉiti substituenti:- amino gr. –NH3+, kaboksilna gr. –COO- ,-vodonik –H ,- boĉni lanac –R .Za ovakve molekule se kaţe da su STEREOIZOMERI, optiĉki izomeri ili enantiomeri 104. Šta cini osnovu refraktometrijskih metoda: REFRAKTOMETRIJA je metoda za odreĊivanje INDEKSA PRELAMANJA, jedne od osnovnih osobina supstancije, u nameri da se: • Identifikuju pojedine supstancije u teĉnom ili ĉvrstom stanju (koristi se u neorganskoj hemiji ili analizi masti, ulja i šećera) • Odredi koliĉina pojedine supstancije u gasnoj ili teĉnoj smeši - procentni sastav (koristi se u ispitivanju produkata destilacije; analizi biljnih ulja, masti; za odreĊivanje procenta alkohola u vodenim rastvorima; u industriji voćnih sokova; za analizu mleka, brašna; u biohemiji i sl.) • Analizira struktura organskih jedinjenja (što se radi preko molarne refrakcije i polarizacije) 105. Kako se zove aparat koji se koristi u refraktometriji i šta se njime meri: Indeks prelamanja se odreĊuje refraktometrijski korišćenjem REFRAKTOMETARA Mere kritiĉni ugao(prelomni ugao pri maksimalnom upadnom uglu, tj. 90°).Iako se obiĉno za uzorak uzima supstancija u teĉnom stanju, moguće je meriti i gasovite i ĉvrste, kao što su staklo ili drago kamenje 106. Na kom principu rade refraktometri, po cemu se razlikuju i šta se njima meri: Razlikuju se u:konstrukciji,taĉnosti i koliĉini uzorka za odreĊivanje ali koji rade na istom principu -mere kritiĉni ugao(prelomni ugao pri maksimalnom upadnom uglu, tj. 90°)Iako se obiĉno za uzorak uzima supstancija u teĉnom stanju, moguće je meriti i gasovite i ĉvrste, kao što su staklo ili drago kamenje 107. Od kojih fizickih velicina zavisi indeks prelamanja i u kakvom je odnosu sa tim velicinama: Indeks prelamanja supstancije strogo zavisi od temperature(T) i talasne duţine(λ)upotrebljene svetlosti

108. Da bi se obavila refraktometrijska merenja neke fizicke velicine smatraju se standardnim. Navedite koje su to fizicke velicine i njihove standardne vrednosti: Merenja se obiĉno vrše na standardnoj temperaturi od 20°C (68°F) i koja se smatra sobnom temperaturom . Za talasnu duţinu obiĉno se koristi NATRIJUMOVA D LINIJA talasne duţine od 589,3 nm 109. Da bi se obavila refraktometrijska merenja neke fizicke velicine smatraju se standardnim. To su temperatura i talasna duţina. Koje su tacne standardne vrednosti T i lamda? Zaokruţite tacan odgovor: a) 68°C i 389,5 nm b) 20°F i 895,3 nm c) 20°C i 589,3 nm d) 68°F i 398,5 nm 110. Kako se obeleţeva i koliko iznosi indeks prelamanja vode meren pod standardnim uslovima: Oznaka je nD20 gde je D oznaka natrijumove D linije – dubleta a 20 predstavlja temperaturu merenja • Ineks prelamanja vode meren pod standardnim uslovima je:•nD20 = 1,3330 111. Navedite karakteristike Abbe-ovog refraktometra: Ovaj refraktometar sluţi za merenje indeksa prelamanjateĉnosti u opsegu od 1,3 do 1,7 sa preciznošću od ±0,0002 • Sastoji se od IZVORA SVETLOSTI, DURBINA i OGLEDALA za osvetljavanje dve pravougaone PRIZME spojene dijagonalno izmeĊu kojih se postavlja ispitivana teĉnost. Svetlost iz izvora preko ogledala pada na donju prizmu,prelama se na granici vazduhstaklo i pada na granicu staklo-ispitivana tecnost. Ako je upadni ugao manji od 90°svetlost će dospeti u durbin. MeĊutim, ako je veći od 90° dolazi do refleksije Obrtanjem prizmi njihov poloţaj se podešava dok se oštra granica izmeĊu svetlog i tamnog polja u okularu ne poklopi sa presekom konĉanica (linije postavljene u obliku H) • Za dati poloţaj prizmi oĉitava se indeks prelamalja (relativni). 111 b. Navedite karakteristike Pulfhrih-ovog refraktometra: Koristi se za merenje indeksa prelamanja u intervalu od 1,3 do 1,7 ali sa većom preciznošću od ±0,00002 • Teĉnost se sipa u cilindar smešten na gornjoj površini prizme • Merenje se izvodi po principu kritiĉnog ugla • Ako je Nindeks prelamanja po Pulfrihu, a φ kritiĉni ugao pod kojim svetlost izlazi iz prizme, veza tih veliĉina data je relacijom (Snelijus-Dekartov zakon): n = (N² — sin²φ)½ • Pri merenju je potrebno odrediti prvo NULU INSTRUMENTA kao aritmetiĉku sredinu gornje i donje nule • Gornja i donja nula se mere tri puta • Svako naredno merenje indeksa treba korigovati oduzimanjem nule instrumenta od izmerenog ugla 111 c. Navedite karakteristike imerzionog refraktometra: Kao i prethodna dva i ovaj se koristi za teĉnosti sa indeksom prelamanja od 1,3 do 1,7 ali sa preciznošću od ±0,00004 •Bitno se razlikuje od prethodna dva jer je za odreĊivanje ovim putem potrebna veća koliĉina teĉnosti • Optiĉki princip je isti kao i kod Abeov-og, prizma je priĉvršćena za cev durbina

• Merenje se izvodi tako što se prizma uroni u teĉnost u ĉaši koja se nalazi u termostatu da bi se odrţala konstantna temperatura od 17,5°C(za tu temperaturu je kalibrisan instrument) Svetlost se reflektuje pomoću ogledala koje je postavljeno ispod ĉaše. Da bi se odredila preciznija vrednost na skali postoji jedan zavrtanj za finije IMERZIONI refraktometar doterivanje skale • Nakon odreĊivanja poloţaja ivice svetlosne trake iz broja podeoka na skali, indeks prelamanja se traţi u TABLICAMAdatih uz instrument koje su predviĊene za natrijumovu D liniju 111 d. Po cemu se imerzioni refraktometar razlikuje od Abbe-ovog i Pulfhrih-ovog refraktometra? Bitno se razlikuje od prethodna dva jer je za odreĊivanje ovim putem potrebna veća koliĉina teĉnosti 112. Razdvajanje pojedinih supstanci iz smeše hromatografskim metodama zasniva se na: a) razlicitoj rastvorljivosti u fazama b) razlicitom afinitetu prema fazama c) razlicitom naelektrisanju komponenti iz smeše 113.Nepokretna faza u hromatografiji naziva se STACIONARNA faza. 114. Pokretna faza u hromatografiji naziva se MOBILNA faza. 115. U hromatografskom procesu: (Zaokruţite tacan odgovor) a) mobilna faza se kontinuirano krece preko stacionarne faze b) mobilna faza se krece u pravilnim vremenskim intervalima preko stacionarne faze c) mobilna faza se ne krece 116. Stacionarna faza u hromatografiji moţe biti (zaokruţite TACNE odgovore): a) gasovita b) tecna c) cvrsta 117. Na osnovu retencionog mehanizma hromatografija se deli na: (zaokruţite TACNE odgovore): a) gasnu b) tecnu c) adsorpcionu d) podeonu (particionu) 118. Agregatno stanje mobilne faze moţe biti: (zaokruţite TACNE odgovore): a) gasovito b) tecno c) cvrsto 119. U cvrsto-tecnoj hromatografiji odvija se proces raspodele supstanci izmedu TEĈNE MOBILNE faze i ĈVRSTE STACIONARNE faze. 120. U cvrsto-tecnoj hromatografiji supstance se vezuju za adsorbens: (Zaokruţite tacan odgovor) a) kovalentnim vezama b) nekovalentnim vezama c) Van-der Waals-ovim silama. 121. Raspodela supstance izmedu adsorbensa i tecne faze moţe da se prikaţe adsorpcionom ili distribucionom:

(Zaokruţite tacan odgovor) a) izohipsom b) izotermom c) izobarom 122. Oblik adsorpcione izoterme zavisi od: (Zaokruţite tacan odgovor) a) faktora podele Fp b) distribucionog koeficijenta K c) adsorpcionog koeficijenta Ak 123. Ako je razlika u vrednostima distribucionih koeficijenata veca onda je razdvajanje dve ili više supstanci: (Zaokruţite tacan odgovor) a) slabije b) bolje c) uvek je isto bez obzira na razlike u koeficijentu 124. Princip adsorpcione hromatografije zasniva se na: razliĉitom afinitetu razdvojenih supstanci prema stacionarnoj fazi 125. Suština adsorpcione hromatografije je da se smeša supstanci koje su aplikovane na adsorbens razdvoji i pojedine supstance: (Zaokruţite tacan odgovor) a) lociraju b) provociraju c) dislociraju 126. Migracija supstance sa pocetne tacke u hromatografiji se odigrava pod uticajem: (Zaokruţite tacan odgovor) a) zemljine teţe b) vazdušnog pritiska c) mobilne faze d) stacionarne faze 127. Adsorbens koji moţe da ostvari veliki broj H (vodonickih) – veza je: (Zaokruţite tacan odgovor) a) polaran, hidrosolubilan b) nepolaran, liposolubilan c) polaran, liposolubilan d) nepolaran, hidrosolubilan 128.U hromatografskim metodama zone koje nastaju razdvajanjem ispitivane smeše supstanci na adsobensu nazivaju se: (Zaokruţite tacan odgovor) a) stacionarne zone b) migracione zone c) mobilne zone 129. Kod hromatografije na tankom sloju uvek se dobijaju: (Zaokruţite tacan odgovor) a) eluacione zone b) migracione zone c) evulacione 130. Prema nacinu izdvajanja zona razlikuju se dva tipa adsorpcione hromatografije (zaokruţite TACNE

odgovore): a) tankoslojna hromatografija b) hromatografija na koloni c) migraciona d) eluaciona 131. Razdvajanje smeše supstanci primenom migracione adsorpcione hromatografije odvija se na bazi razlicite POKRETLJIVOSTI pojedinih supstanci u odredenom sistemu adsorbens-mobilna faza. 132. Pokretljivost zona u hromatografiji zavisi od AFINITETA KOMPONENTI iz smese supstanci prema STACIONARNOJ fazi. 133. Migraciona zona u hromatografiji se moţe odrediti na više nacina, ali osnovna velicina je RETENCIONA VREDNOST koja se obeleţava sa R . 134. Retenciona vrednost u hromatografiji se moţe izraziti na jedan/više nacin(a) u zavisnosti da li se radi o MIGRACIONIM ili EULACIONIM zonama. 135. Migracija zona u hromatografiji oznacava se kao RETENCIONA vrednost. 136. Adsorpciona hromatografija na koloni predstavlja EULACIONI tip adsorpcione hromatografije. 137. Kod eluacionog tipa adsorpcione hromatografije supstance treba da imaju veci afinitet prema: (Zaokruţite tacan odgovor) a) mobilnoj fazi b) stacionarnoj fazi c) migratornoj fazi d) retencionoj fazi 138. Retenciono vreme u hromatografiji je konstantna velicina za neku supstancu pod tacno definisanim uslovima a to su: 1) SASTAV MOBILNE FAZE 2) ADSORBENS 3) TEMPERATURA 4) KONSTANTAN PROTOK MOBILNE FAZE (mL/min) 139. Eluaciona adsorpciona hromatografija IMA prednost u odnosu na miogracionu. 140. U analitici lekova ove hromatografske metode se koriste za: (Zaokruţite tacan odgovor) a) kvantitativnu b) kvalitativnu c) kvantitativnu i kvalitativnu analizu 141. Podeona hromatografija predstavlja vrstu hromatografije kod koje se hromatografski sistem sastoji od: (Zaokruţite tacan odgovor) 1) gasne i tecne faze 2) dve tecne faze 3) tecne i cvrste faze

142. Efikasnost podeone hromatografske kolone odreduje se pomocu: (Zaokruţite tacan odgovor) 1) teorije platoa 2) teorije protoka 3) teorije raspodele 143. Efikasnost i brzina razdvajanja kod podeone hromatografije zavisice od broja TEORETSKIH PLATOA stacionarne faze date kolone. 144. HETP je parametar koji daje podatke o EFIKSANOSTI neke kolone kao i o njenom KAPACITETU . 145. Kod dobrog razdvajanja supstanci kod podeone hromatografije separacioni faktor treba da bude VEĆI od 1. 146. Ako je stacionarna faza polarna a mobilna faza nepolarna onda je prisutan sistem: (Zaokruţite tacan odgovor) a) normalnih faza (NS) b) reverznih faza (RS) c) nenormalnih faza 147. Ako je stacionarna faza nepolarna a mobilna faza polarna onda je prisutan sistem: (Zaokruţite tacan odgovor) a) normalnih faza (NS) b) reverznih faza (RS) c) nenormalnih faza 148. Tankoslojna hromatografija (TLC) je SEPARACIONA metoda. 149. Osetljivost TLC hromatografije je MANJA u odnosu na druge hromatografske metode. 150. U tankoslojnoj hromatografiji stacionarna faza se nanosi na: (Zaokruţite tacan odgovor) a) Kolonu b) Plocu c) Papir d) Agar gel 151. U tankoslojnoj hromatografiji POLARNOST stacionarne i mobilne faze odreduje vrstu TLC. 152. Supstance se iz smeše pomocu TLC razdvajaju u obliku: (Zaokruţite tacan odgovor) a) migracionih kolona b) migracionih zona c) migracionih polja 153. UV/VIS denzitometrijom ocitava se koncentracija farmakodinamski aktivne supstance u MIGRACIONOJ ZONI direktno sa TLC ploce. 154. Silika-gel je POLARAN adsorbens. 154a. Silika-gel je adsorbens: (Zaokruţite TACNE odgovore) a) nepolaran b) polaran c) hidrofilan

d) hidrofoban 154b. U hromatografskim metodama (TLC) silika-gel se koristi kao ADSORBENS . 155. Silika–gel IMA mogucnost da gradi veliki broj vodonicnih veza. 155a. Silika–gel ima mogucnost da gradi veliki broj VODONIĈNIH VEZA veza. 155. Silika-gel je hidratisani SILICIJUM DIOKSID SiO2 i reaguje slabo KISELO . 156. Silika-gel je hidratisani silicijum dioksid, SiO2 i reaguje slabo: (Zaokruţite tacan odgovor) a) kiselo b) bazno c) neutralno 157. Silika-gel se koristi u tankoslojnoj hromatografiji NORMALNIH faza. 158. Silika-gel se koristi u tankoslojnoj hromatografiji: (Zaokruţite tacan odgovor) a) normalnih faza b) reversnih faza c) eluacionih faza d) migratornih faza 159. Aluminijum oksid NIJE polarniji od silika-gela. 160. Aluminijum oksid nije POLARNIJI od silika-gela. 161. Celuloza se koristi u tankoslojnoj hromatografiji REVERZNIH FAZA faza. 162. Za razdvajanje nepolarnih supstanci koristi se hromatografija REVERZNIH faza. 163. Za razdvajanje nepolarnih supstanci koristi se hromatografija: (Zaokruţite tacan odgovor) a) normalnih faza b) reversnih faza c) eluacionih faza d) migratornih faza 164. Za razdvajanje polarnih supstanci koristi se hromatografija NORMALNIH faza. 165. Za razdvajanje POLARNIH supstanci koristi se hromatografija normalnih faza. 166. Za razdvajanje polarnih supstanci koristi se hromatografija: (Zaokruţite tacan odgovor) a) normalnih faza b) reversnih faza c) eluacionih faza d) migratornih faza 167. Mobilna faza u hromatografskim metodama NE SME da reaguje hemijski sa supstancama koje se razdvajaju. 168. Supstance sa prirodnom fluorescencijom detektuju se UV lampom na talasnoj duţini: (Zaokruţite tacan odgovor)

a) 254 nm b) 325 nm c) 380 nm 169. Sprej reagensi za izazivanje bojene reakcije na ploci za tankoslojnu hromatografiju koriste se za KVALITATIVNU analizu. 170. Destruktivni test se koristi za IDENTIFIKACIJU farmakodinamski aktivnih organskih jedinjenja. 171. Rf vrednost u TLC predstavlja odnos preĊenog puta komponente i preĊenog puta rastvaraĉa. 172. Tankoslojna hromatografija se izvodi u STAKLENIM komorama. 173. Na velicinu Rf vrednosti u TLC UTIĈE masa uzorka. 174. U argentometrijskoj TLC dodaju se soli SREBRA Ag u adsorbens. 175. Preparativna TLC se koristi za IZOLOVANJE pojedinih supstanci iz smeše. 176. Preparativna TLC se uglavnom koristi za izolovanje cistih STANDARNIH supstanci. 177. Za razliku od TLC u HPLC KORISTI se gas pod pritiskom. 178. Kod TLC metoda debljina sloja adsorbensa iznosi 0.5-2 mm. 179. Visokoefikasna hromatografija na koloni (H PLC) spada u: (Zaokruţite tacan odgovor) a) gravimetrijske tehnike b) separacione tehnike c) konduktometrijske tehnike 180. Kao krajnji zapis u HPLC tehnici dobija se: (Zaokruţite tacan odgovor) a) separacioni hromatogram b) eluacioni hromatogram c) konduktometrijski hepatogram 181. U HPLC retenciono vreme je vreme koje protekne od momenta INJEKTOVANJA UZORKA pa do pojave PIKA ispitivane supstance na hromatogramu. 182. Pri konstantnim hromatografskim uslovima retenciono vreme JESTE konstantna vrednost. 183. Pri konstantnim hromatografskim uslovima retenciono vreme jeste KONSTANTNA vrednost. 184. Pri konstantnim hromatografskim uslovima retenciona zapremina JESTE konstantna vrednost. 185. Pri konstantnim hromatografskim uslovima retenciona zapremina jeste KONSTANTNA vrednost. 186. Stepen razdvajanja dve supstance iz smeše pomocu HPLC tehnike izraţava se preko SEPARACIONOG faktora?

187. Radni pritisak u HPLC sistemu odrţava: (Zaokruţite tacan odgovor) a) injektor b) pumpa c) kolona d) detektor 188. U HPLC sistemu u injektor se uzorak ubrizgava pomocu MIKRO špriceva. 189. U HPLC sistemu u injektor se uzorak ubrizgava pomocu: (Zaokruţite tacan odgovor) a) mikro špriceva b) makro špriceva c) mili špriceva d) nano špriceva 190. U HPLC sistemu protok mobilne faze kroz kolonu JESTE konstantan. 191. U HPLC sistemu PROTOKA mobilne faze kroz kolonu je konstantan. 192. U HPLC sistemu mobilna faza ULAZI zajedno sa supstancom u detektor. 193. U HPLC sistemu MOBILNA faza ulazi zajedno sa supstancom u detektor. 194. U HPLC sistemu odabir detektora se vrši na osnovu: (Zaokruţite tacan odgovor) a) finansijskih mogucnosti b) fizicko-hemijskih osobina eluiranih supstanci c) vrste kolone koja se primenjuje u HPLC 195. Pumpe u HPLC mogu odrţavati: (Zaokruţite TACNE odgovore) a) konstantan protok b) konstantan pritisak c) konstantnu temperaturu 196. Kolone za HPLC tehniku prave se od: (Zaokruţite TACNE odgovore) a) bakarnih cevi b) nerdajuceg celika c) debljeg stakla d) zlatnih listica 197. Kolone za HPLC tehniku SU ispunjene adsorbensima. 198. Kolone za HPLC tehniku su ISPUNJENE adsorbensima. 199. Za pakovanje kolona za HPLC tehniku koriste se staklene kuglice koje su POVRŠINSKI POROZAN MATERIJAL. 200. Za pakovanje kolona za HPLC tehniku koriste se STAKLENE KUGLICE koje su POVRŠINSKI POROZAN MATERIJAL. 201. Polarnost stacionarne faze u HPLC-u zavisi od Radikala koji je vezan za silikonski nosac . 202. Za razdvajanje polarnih supstanci koriste se HPLC tehnike NORMALNIH faza. 203. Najcešce upotrebljivana kolona u HPLC je: C18 .

204. Za rangiranje rastvaraca prema polarnosti u HPLC-u koristi se INDEKS POLARNOSTI .( 205. Ukoliko je veci indeks polarnosti, VEĆA je polarnost nekog rastvaraca. 206. Ukoliko je veci indeks polarnosti, polarnost nekog rastvaraca je: (Zaokruţite tacan odgovor) a) ista b) manja c) veca 207. Stepen cistoce rastvaraca za HPLC MORAJU da zadovolji stepen ultracistih hemikalija. 208. U hromatografskim tehnikama koristimo supstance sa kojim stepenom cistoce: (Zaokruţite tacan odgovor) a) Pro analizi (p.a.) b) Ultraciste hemikalije (nanograde, spektrograde) c) Tehnicke cistoce d) Reagent grade chemicals e) Hemikalije koje po stepenu cistoce odgovaraju propisima datim u nacionalnim Farmakopejama 208. Detektor je integralni deo HPLC sistema nalazi se na KRAJU kolone. 209a. Detektor je integralni deo HPLC sistema i nalazi se na: (Zaokruţite tacan odgovor) a) pocetku kolone b) kraju kolone c) sredini kolone 209. Prvu grupu detektora cine HPLC sistema: UV , FLOURESCENTNI I IR . 210. Drugu grupu detektora cine HPLC sistema : .1)radioaktivni 2)elektrohemijski 3)refrakcioni-indeks 4) NMR detektori

211. UV fiksni detektori najcešce rade na talasnoj duţini od 254 nm . 212. Fluorescentni detektori se koriste za detekciju supstanci koje imaju prirodnu FLUORESCENCIJU ili se prevode u FLUORESCENTNE derivate. 213. IR detektori se koriste za detekciju POLIMERNIH jedinjenja. 214. Refrakcioni – indeks detektori se koriste za odredivanje ŠEĆERA u doziranim oblicima. 215. Elektrohemijski detektori upotrebljavaju se u HPLC tehnici REVERSNIH FAZA . 216. Princip rada elektrohemijskog detektora je OKSIDACIJA ILI REDUKCIJA supstanci na površini elektroda . 217. Princip rada elektrohemijskog detektora je oksidacija ili redukcija supstanci na površini elektroda: Hg, stakleno-grafitna ili grafitna elektroda

218a. Princip rada elektrohemijskog detektora je oksidacija ili redukcija supstanci na površini elektroda: (Zaokruţite TACNE odgovore) a) Hg, ţivina

b) stakleno-grafitna c) grafitna elektroda d) zlatna 218b. Princip rada elektrohemijskog detektora je oksidacija ili redukcija supstanci na površini elektroda: (Zaokruţite NETACAN odgovor) a) Hg, ţivina b) stakleno-grafitna c) grafitna elektroda d) zlatna 218. Osetljivost elektrohemijskog detektora je VELIKA , oni mogu da detektuju MALE koncentracije. U kom stepenu velicine je izraţene koncentracija koju mogu da detektuju elektrohemijski detektori? pmol . 219. Elektrohemijski detektor se koristi više u OKSIDACIONOJ varijanti. 220. Elektrohemijski detektor se koristi više u: (Zaokruţite tacan odgovor) a) oksidacinoj varijanti b) redukcionoj varijanti c) neutralnoj varijanti d) lipofilnoj varijanti 221. HPLC tehnika se koristi za KVANTITATIVNU analizu. 222. Kalibracija u HPLC tehnici se izvodi pomocu: 1)EKSTERNOGSTANDARDA 2) INTERNOG STANDARDA

223. Jonoizmenjvacke kolone kao nosac najcešce koriste koji polimer: stirendivinilbenzen kopolimer 224. Fluorescentni detektor se koristi za detekciju ERGOT alkaloida . 225. Za odrţavanje pH vrednosti unutar HPLC sistema najcešce se koriste koji puferi. Navesti najmanje tri: boratni acetatni karbonatni ( trietanolaminski, dietanolaminski, nitratni i perhloratni) 226. Vrstu detektora uslovljavaju unutar HPLC sistema FIZIĈKO – HEMIJSKE osobine aktivnihsupstanci. 227. Ako supstanca sadrţi UV / VIS hromofore upotrebljavaju se UV/VIS detektori. 228. Gasna hromatografija je separaciona analiticka metoda koja se koristi za razdavajanje supstanci koje JESU isparljive. 229. Gasna hromatografija (GC) je separaciona analiticka metoda u kojoj je mobilna faza GAS . 230. Gasna hromatografija (GC) je separaciona analiticka metoda u kojoj je mobilna faza: (Zaokruţite tacan odgovor) a) cvrsta supstanca

b) tecnost c) gas d) ne znam 231. Koji su tipovi Gasne hromatografije (GC): 1) adsorpciona 2) podeona 232. Gasno – cvrsta hromatografija (GSC) je ADSORPCIONI tip hromatografije. 233. Gasno – tecna hromatografija (GLC) je PODEONI tip hromatografije. 234. Mobilna faza u gasnoj hromatografiji je INERTNI GAS i ona NEMA uticaj na razdvajanje supstanci iz smeše. 235. Jedna od osnovnih perfomansi kolone u gasnoj hromatografiji je broj TEORETSKIH PLATOA ( N )koje sadrţi jedna kolona. 236. Razdvajanje supstanci u GLC se odvija na osnovu razlicitih PODEONIH koeficijenata. 237. Tacna procena razdvajanja supstanci A i B iz smeše u GLC vrši se na osnovu izracunavanja njihove REZOLUCIJE . 238. Zapremina gasa u gasnoj hromatografiji ZAVISI od pritiska. 239. Zapremina gasa u gasnoj hromatografiji zavisi od: (zaokruţite tacan odgovor): a) temperature b) pritiska c) zapremine d) brzine 240. Noseci gas je hemijski inertan (zaokruţite tacan odgovor): 1) prema uzorku 2) prema stacionarnoj fazi 3) i prema uzorku i prema stacionarnoj fazi 241. Na ulazu u injektor IMAMO gumenu barijeru . 242. Sa porastom temperature u gasnoj hromatografiji viskozitet gasa se SMANJUJE . 243. Temperatura injektora je za 50 °C VEĆA od temperature kolone. 244. Temperatura injektora je za 50 °C veca od temperature kolone. 245. Stacionarna faza u GC na osnovu polarnosti moţe biti POLARNA I NEPOLARNA . 246. Prema nacinu merenja detektori se u GC dele na: (Zaokruţite TACNE odgovore) 1) diferencijalne 2) integralne 3) polarne 4) nepolarne 247. Na kom principu radi katarometar? Na principu merenja razlika u toplotnoj provodljivosti ĉistog gasa i gasa sa eluiranom supstancom pošto napusti kolonu .

248. Na kom principu radi plameno – jonizacioni detektor (FID)? Zasniva se na elektriĉnoj provodljivosti gasova koja zavisi od broja jonizovanih ĉestica u gasu. 248. Na kom principu radi elektron – hvatajuci detektor (ECD)? Zasniva se na reakciji sllobodnih elektrona (koji nastaju jonizacijom nosećeg gasa) i gasovite supstance koja ima afinitet prema elektronima. 249. Visoka osetljivost GC potice od osobina: (Zaokruţite tacan odgovor) 1) kolone 2) detektora 3) mobilne faze 250. Kolona u GC hromatografiji IMA maksimalnu temperaturu podešavanja. 251. Na izbor detektora u GC hromatografiji NE UTIĈE vrsta noseceg gasa . 252. Degradacija neke supstance u GC moţe se izvršiti: 1) piroliza ( 600°C) 2) fotoliza ( UV ili VIS zračenje)

253. Hemijskom modifikacijom u GC neisparljive supstance prevodimo / ne prevodimo u isparljive? 255. Šta je masena spektrometrija? Masena spektrometrija je fiziĉko-hemijska instrumentalna metoda kojom se analiziraju molekuli na osnovu njihove mase i/ili naelektrisanja . 256. Koja je osnovna karakteristika masene spektrometrije kao analiticke metode: Mikrometoda-potrebne male kolicine uzorka. Najcesce se kombinuje sa gasnom hromatografijom sto dodatno moze da smanji potrebnu kolicinu uzorka.Primenju se u kontroli ljekova,toksikologiji,medicini,istrazivanjima. 257. Prvi korak pri analizi molekula masenom spektrometrijom je: Prvi korak je jonizaija molekula u jonizatoru-ispitivani uzorak se prevodi u gasno stanje i jonizuje bombardovanjem elektronima odredjenih energija koje su dovoljne da izazovu kidanje hemijskih veza u molekulima. 258. Navedite tacan redosled procesa u masenoj spektrometriji: 1.JONIZACIJA molekula 2.Raspadanje molekulskih jona (FRAGMENTACIJA) 3. Razdvajanje nastalih jona prema njihovoj masi i/ili naelektrisanju (FOKUSIRANJE) 4. REGISTROVANJE pozitivnih ĉestica prema rastućoj masi, odnosno registrovane vrste i koliĉine jona

259. Kada se supstanca ispituje masenom spektrometrijom, objasnite šta znaci pojam *molekulski jon*:

Najcesce se molekul fragmentira na razlicite nacine,dok jedan dio ostane cijeli i u spektru daje sigal s najvecom vrijednosti mase.Taj jon se naziva Molekulski jon i on pokazuje masu (molarnu masu) molekula. 260. Navedite sve nacina jonizacije u masenoj spektrometriji: Elektronska jonizacija (EI) , Jonizacija brzim atomima i jonizacija brzim jonima , Hemijska jonizacija , Elektrosprej i MALDI jonizacija . 261. Kako nastaje jonizacija uzorka u masenoj spektrometriji kada se koristi elektronska jonizacija: Elektronska jonizacija(EI) koristi snop brzih elektrona koji nastaju na katodi i koji se ubrzavaju prema pozitivno naelektrisanoj anodi. Obiĉno se koriste energije od oko 70eV. Elektronska jonizacija obiĉno jako fragmentira molekule analita . 262. Kako nastaje jonizacija uzorka u masenoj spektrometriji kada se koristi jonizacija brzim atomima i brzim jonima: Jonizacija brzim atomima (FAB; eng. Fast Atom Bombardment), i jonizacija brzim jonima(FIB; eng. Fast Ion Bombardment) koristi brze atome ili jone (4 keV -10 keV) kojima se bombarduju molekuli analita u nekakvom medijumu - atomi/joni inertnih gasova (argon, ksenon) 263. Kako nastaje jonizacija uzorka u masenoj spektrometriji kada se koristi elektronsprej jonizacija: Elektrosprej (ESI; eng. ElectroSpray Ionization) jonizacija - Ova tehnika se koristi za jonizaciju makromolekula, jer se oni vrlo lako fragmentiraju. 264. Kako nastaje jonizacija uzorka u masenoj spektrometriji kada se koristi MALDI jonizacija, objasnite znacenje skracenice MALDI: MALDI-matricom potpomognuta laserska desorpcija/jonizacija.Koristi se N2 laser. To je slabo invanzivna metoda za jonizaciju molekula. Kao matrica se koriste rastvor odreĊenih materija u smeši vode i organskog rastvaraĉa. Analit je rastvoren u matrici. Na matricu se deluje laserom, najĉešće azotnim laserom. Matrica štiti analit od lasera, a njezinim isparavanjem i jonizacijom, ona prenosi deo naboja na analit, jonizujući ga. MALDI tehnika je pogodna za jonizaciju biomolekula i velikih organskih molekula. 265. Kakav je znacaj jonizacione komore u masenoj spektrometriji: U jonizacionoj komori nalaze se katoda K i anoda A. Usijana K emituje elektrone cija energija zavisi od naponske razlike izmedju K i A. Energija elektrona pod standarnim uslovima rada iznos 50-70 eV. Elekroni bombardovanjem prevode molekule u pozitivno naelektrisane jone. 266. Navedite vrste analizatora koji se koriste u masenoj spektrometriji: Magnetski sektorski analizator , Elektriĉni sektorski analizator ,Kvadrupolni analizator 'Time of flight' analizator ,Jonska zamka i Jon ciklotronska rezonancija . 267. Šta je osnovni pik u u masenoj spektrometriji: Najintenzivniji pik u masenom spektru se naziva osnovni pik i obeleţava se sa 100% . 268. Masenom spektrometrijom se moţe odrediti: Struktura molekula Molekulska masa kao i Nacin fragmentacije i kolicina fragmenata 1. Michaelis-Menten-ova konstanta (Km) je: a. mera afiniteta enzima za supstrat b. pH vrednost na kojoj enzim pokazuje najvecu aktivnost c. Vmax enzima pri standardnoj koncentraciji supstrata

d. optimalna koncentracija supstrata 2. Michaelis-Menten-ova konstanta (Km) je: a. brzina enzimske reakcije pri polovini maksimalne koncentracije supstrata b. pH vrednost pri kojoj se postiţe maksimalna brzina enzimske reakcije c. koncentracija supstrata na kojoj se postiţe polovina maksimalne brzine aktivnosti enzima d. afinitet supstrata za enzim 3. Mera brzine enzimske reakcije je: a. broj aktivnih molekula enzima b. broj molekula produkta koji se u reverznoj reakciji pretvara u supstrat c. kolicina supstrata konvertovanog u jedinici vremena d. broj molekula enzima koji ucestvuje u konverziji jednog molekula supstrata 4. Kod enzimske katalize, ukupna slobodna energija reakcije je: a. neizmenjena u odnosu na nekatalizovanu reakciju b. povecana u odnosu na nekatalizovanu reakciju c. smanjena u odnosu na nekatalizovanu reakciju d. zavisi od toga da li je reakcija egzerogona ili enderogona 5. Proenzimi su: a. inaktivni prekursorski molekuli enzima b. enzimi neproteinske prirode c. enzimi bez prostetickih grupa d. denaturisani enzimi 6. Joni metala u enzimskoj katalizi: a. deluju iskljucivo kao inhibitori enzima b. deluju iskljucivo kao aktivatori enzima c. formiraju komplekse (helate) sa supstratima i ovi kompleksi su stvarni supstrati reakcije d. nemaju ulogu u enzimskoj katalizi 7. Aktivnost intracelularnih enzima u plazmi raste: a. ukoliko dode do oštecenja tkiva b. ako se unosi hranom u velikim kolicinama c. ukoliko poraste njihova sinteza u eritrocitima d. u plazmi nema intracelularnih enzima 8. Specificnost enzima prema supstratu je odredena: a. neproteinskim delom enzima b. proteinskim delom enzima c. proteinskim i neproteinskim delom enzima d. ni jednim ni drugim 9. Koja od tvrdnji, koje se odnose na uticaj promene pH na brzinu enzimske reakcije, NIJE TACNA: a. u enzimu moţe biti promenjeno stanje jonizacije grupa koje disosuju b. moţe biti promenjeno stanje jonizacije supstrata c. apoenzim moţe biti denaturisan na nekim pH vrednostima d. pH ne utice na brzinu reakcija koju katalizuju enzimi 10. Kolicina enzima u celiji je odredena (izaberite najtacniji od ponudenih odgovora): a. brzinom sinteze (ks) b. brzinom degradacije (kd) c. i brzinom sinteze (ks) i brzinom degradacije (kd)

d. ni jedan odgovor nije tacan 11. Enzimi su podeljeni na klase na osnovu: a. velicine molekula enzima b. strukture aktivnog mesta enzima c. proizvoda koji nastaje u reakciji d. reakcije koju enzim katalizuje 12. Specificna aktivnost jednog enzima je: a. kolicina enzima koja, u standardnim uslovima, katalizuje stvaranje 1 mola proizvoda u sekundi b. aktivnost enzima u odnosu na standardni preparat precišcenog enzima c. enzimska aktivnost izraţena brojem jedinica enzimske aktivnosti po miligramu enzimskog proteina d. kolicina enzima koja katalizuje, pod standardnim uslovima, transformaciju 1 μmol supstrata u minuti 13. Koji su moguci uticaji pH na aktivnost enzima: a. reverzibilna imaktivacija enzima na ekstremnim pH b. ireverzibilna inaktivacija enzima na ekstremnim pH c. tacne su tvrdnje a i b d. nijedna tvrdnja nije tacna 14. Kada je koncentracija nekog unutarcelijskog enzima u plazmi visoka to znaci u prvom redu: a. brzina odstranjivanja enzima iz plazme je smanjena b. radi se o oštecenju tkiva c. enzim je aktiviran d. odredivanje izoenzima ne moţe biti korisno 15. Delimicna kontrolisana proteoliza je proces kojim se: a. intracelularno aktiviraju proteoliticki enzimi u fiziološkim uslovima b. kontroliše kolicina unutarcelijskih enzima c. enzimi izomerizuju u konacnu konformaciju d. proenzimi prevode u kataliticki aktivne enzime 16. Koji od navedenih enzima ima nizak pH optimum: a. himotripsin b. enterokinaza c. pepsin d. karboksipeptidaza 17. Sinteza proteolitickih enzima u obliku proenzima: a. omogucava efikasniju digestiju proteina b. štiti tkivo u kome ovi enzimi nastaju od autodigestije c. omogucava lakšu sekreciju enzima u fiziološkim uslovima d. štedi energetske rezerve celije 18. Funkcionalni enzimi krvne plazme: a. funkcionišu samo u patološkim uslovima b. deluju iskljucivo na supstance unete iz spoljne sredine c. u fiziološkim uslovima uvek se nalaze u plazmi d. u fiziološkim uslovima nemaju svoje supstrate u plazmi 19. Nefunkcionalni enzimi plazme: a. u fiziološkim uslovima imaju svoje supstrate u plazmi

b. su prekursori funkcionalnih enzima plazme c. u povecanoj kolicini se nalaze ako dodje do oštecenja tkiva d. su daleko više aktivni u plazmi nego u tkivu 20. Izoenzimi su znacajni u postavljanju dijagnoze pojedinih oboljenja jer: ?????? a. pojedina tkiva lakše otpuštaju pojedine izoenzime b. izoenzimski sastav pojedinih tkiva je nespecifican c. njihovim odredivanjem moguce je oceniti i stepen oštecenja tkiva d. njihovim odredivanjem moguce je odrediti I vrstu patološkog procesa 21. U sklopu holoenzima apoenzim je : a. nosilac specificnosti enzima prema supstratu b. odreduje optimalni pH enzima c. prenosi hemijske grupe na supstrat d. odreduje Vmax reakcije 22. Koenzim je po strukturi najcešce: a. belancevina b. šecer c. lipid d. derivat vitamina 23. Apoenzim je uvek po strukturi: a. belancevina b. ugljeni hidrat c. lipid d. vitamin 24. Specificnost enzima prema supstratu se objašnjava: a. prostornom podudarnošcu enzima i supstrata b. odgovarajucom koncentracijom enzima c. odgovarajucom koncentracijom supstrata d. odgovarajucim hemijskim vezama enzima i supstrata 25. pH utice na: a. stepen disocijacije enzima b. stepen disocijacije supstrata c. stepen disocijacije enzima i supstrata d. nijedna tvrdnja nije tacna 26. Specificni aktivator prevodi proenzim u aktivan oblik enzima: a. parcijalnom proteolizom proenzima b. aktivacijom aktivnog mesta enzima c. aktivacijom supstrata d. odrţavanjem optimalnog pH 27. U konkurentskoj inhibiciji moguce je obrazovanje sledecih kompleksa: a. enzim-supstrat b. enzim–inhibitor c. enzim–inhibitor-supstrat d. enzim-supstrat I (ili) enzim-inhibitor 28. U nekonkurenstkoj inhibiciji moguce je obrazovanje sledecih kompleksa: a. enzim–supstrat b. enzim-inhibitor c. enzim-inhibitor-supstrat

d. svi navedeni 29. U nekonkurentskoj inhibiciji inhibitor se vezuje za: a. aktivno mesto enzima b. alostericko mesto enzima c. koenzim d. ni jedno od navedenih mesta 30. Enzime koagulacije krvi aktiviraju joni: a. magnezijuma b. vodonika c. kalcijuma d. hlora 31. Vecina enzima u organizmu deluje u rasponu pH od: a. 0,5 – 2,5 b. 7,5 – 10 c. 5 – 9 d. 7-10 32. Na temperaturi od 0° C enzim se: a. denaturiše b. ireverzibilno inhibira c. reverzibilno inhibira d. nijedna tvrdnja nije tacna 33. Veca odstupanja pH u odnosu na optimalnu vrednost uzrokuje: a. denaturisanje enzima b. disocijaciju enzima i supstrata c. raskidanje kompleksa enzim–supstrat d. nijedna tvrdnja nije tacna 34. Fosfataze katalizuju reakcije: a. hidrolize fosfornih estara b. fosforilacije proteina c. fosforilacije niskomolekularnih supstrata d. hidrolize fosfolipida 35. Alostericko mesto je: a. deo katalitickog centra za koji se vezuje efektor b. mesto vezivanja subjedinica enzima c. specificno mesto vezivanja efektora na molekulu enzima udaljeno od katalitickog centra d. sam kataliticki centar 36. Ligaze katalizuju reakcije: a. hidrolize C-C, C-O i C-N veza b. cepanje pirofosfatnih veza c. spajanje dva molekula uz istovremenu hidrolizu visokoenergetske veze d. cepanje estarskih veza 37. Enzimi povecavaju brzinu hemijskih reakcija: a. povecanjem slobodne energije aktivacije b. povecanjem promene slobodne energije reakcije c. promenom konstante ravnoteţe reakcije d. smanjenjem energije aktivacije

38. Model indukovanog prilagodavanja enzima podrazumeva: a. izmenu kvaternerne strukture izazvane vezivanjem koenzima b. promenu kvaternerne strukture pod uticajem promene pH c. konformacione promene u katalitickom mestu u trenutku vezivanja supstrata d. konformacione promene u alosterickom mestu nakon vezivanja supstrata 39. Kod kompetitivne inhibicije prividno se menja: a. maksimalna brzina enzimske reakcije b. Vmax i Km c. Michaelis-Menten-ova konstanta d. nijedno od navedenog 40. Povecana aktivnost LDH u krvnoj plazmi moţe ukazati na: a. oboljenje jetre b. infarkt miokarda c. oboljenje skeletne muskulature d. sve navedeno 41. Da bi postao kataliticki aktivan, proenzim (zimogen) mora pretrpeti: a. promenu konformacije aktivnog mesta izazvanu alosterickim aktivatorom b. delimicnu i kontrolisanu proteolizu c. fosforilaciju hidroksilne grupe serina d. promenu konformacije regulatorne subjedinice 42. Kod akompetitivne inhibicije menja se: a. i Km i Vmax b. samo Km c. samo Vmax d. nijedno od navedenog 43. Enzimska reakcija dostiţe maksimalnu brzinu (Vmax) kada je: a. maksimalna koncentracija enzima b. maksimalna koncentracija enzim-supstrat kompleksa c. maksimalna koncentracija supstrata d. koncentracija supstrata jednaka 1/2 Km 44. Povecana aktivnost AST i ALT u krvnoj plazmi ukazuje na: a. oboljenje jetre b. oboljenje pankreasa c. oboljenje bubrega d. tacni su svi odgovori 45. Biohemijski markeri infarkta miokarda su enzimi: a. LDH, CK i AST b. LDH, ALP i CK c. LDH, AST i ACP d. AST,ALT i CK 46. Biohemijski markeri zastoja ţuci (holestaze) su enzimi: a. AST i ALT b. ALP i gGT c. LDH i CK d. ALP I AST 47. Jedinica aktivnosti enzima (U) je:

a. koncentracija enzima koja katalizuje transformaciju 1 μmol supstrata za 1 min. pod optimalnim uslovima b. koncentracija supstrata koja se transformiše u proizvod reakcije c. koncentracija enzima koja katalizuje transformaciju 1 mol supstrata za 1 sek. d. koncentracija enzima koja katalizuje transformaciju 1 mol supstrata za 1 min 48. Povecana aktivnost CK u krvnoj plazmi moţe ukazati na: a. infarkt miokarda b. oboljenja skeletnih mišica c. oboljenja mozga d. sve navedeno 49. Povecana aktivnost ALP u krvnoj plazmi u decjem dobu ili trudnoci je: a. posledica patološkog procesa b. posledica fiziološkog povecanja aktivnosti ovog enzima c. posledica aktivacije enzima u plazmi d. nijedan odgovor nije tacan 56. U uslovima kada je koncentracija supstrata mnogo niţa od Km, brzina enzimske reakcije ce biti: a. pribliţna Vmax b. nezavisna od koncentracije enzima c. pokazivace kinetiku nultog reda d. bice proporcionalna koncentraciji supstrata (kinetika prvog reda) 57. Alosterni enzimi su: a. enzimi cija je aktivnost regulisana antikompetitivnom inhibicijom b. enzimi cija je aktivnost regulisana efektorima koji se vezuju za mesto udaljeno od katalitickog centra c. enzimi kod kojih je supstrat i kompetitivni inhibitor d. izoenzimi 59. Enzimi deluju kao katalizatori: a. omogucavajuci odvijanje reakcija koje bez njih nisu moguce b. ubrzavajuci reakcije koje bi se u njihovom odsustvu odvijale veoma sporo c. menjajuši konstantu ravnoteţe reakcije koju katalizuju d. zato što su proteini 60. Izoenzimi imaju: a. više polipeptidnih subjedinica iste primarne strukture b. razlicite kinetske parametre c. iste kinetske parametre d. moraju imati isti aminokiselinski sastav 61. Enzimi koji katalizuju reakcije prevodjenja aldoza u ketoze pripadaju klasi: a. oksidoreduktaza b. hidrolaza c. izomeraza d. liaza 62. Kojoj grupi enzima pripada enzim koji katalizuje sledecu reakciju: AH2 + B ¬------------® A + BH2 a. kinaza b. liaza c. dekarboksilaz

d. dehidrogenaza 63. U reakcijama koje katalizuju enzimi, u uslovima kada je koncentracija supstrata višestruko veca od Km, brzina kojom se supstrat prevodi u proizvod je: a. direktno proporcionalna koncentraciji enzima b. direktno proporcionalna koncentraciji supstrata c. ne zavisi od koncentracije enzima d. zavisi samo od koncentracije supstrata 64. Michaelis-Menten-ova konstanta (Km): a. je numericki jednaka Vmax/2 b. je prava konstanta ravnoteţe za disocijaciju E-S u E i P c. se povecava sa povecanjem afiniteta enzima za supstrat d. je koncentracija supstrata pri 1/2 Vmax 65. Koja od nevednih tvrdnji NE VAŢI za kompetitivnu inhibiciju: a. V max se ne menja b. povecanjem koncentracije supstrata moţe prevazici ovaj tip inhibicije c. Km se povecava d. inhibitor vezuje na mesto koje se razlikuje od aktivnog mesta 66. Alosterni modulator utice na enzimsku aktivnost: a. konkurišuci supstratu za kataliticko mesto enzima b. vezujuci se za mesto enzima koje je drugacije od katalitickog mesta c. menjajuci prirodu stvorenih proizvoda reakcije d. menjajuci specificnost enzima za supstrat 67. Regulacija aktivnosti enzima procesom fosforilacije i defosforilacije je proces: a. kovalentne reverzibilne regulacije b. nekovalentne ireverzibilne regulacije c. kovalentne ireverzibilne regulacije d. nekovalentne reverzibilne regulacije 68. Sigmoidna kinetika opisuje ponašanje enzima: a. sa više kofaktora b. koji katalizuju bisupstratne reakcije c. koji katalizuju sekvencijalne reakcije d. alosternih enzima 69. Koje je od navedenih jedinjenja neophodan kofaktor u reakcijama karboksilacije: a. koenzim A b. liponska kiselina c. tiamin pirofosfat d. biotin 70. Koenzim A sadrţi vitamin: a. riboflavin b. pantotensku kiselinu c. piridoksal d. niacin 71.Koncentracija enzima: a. povecava brzinu reakcije bez obzira na koncentraciju supstrata b. povecava brzinu reakcije u uslovima visokih koncentracija supstrata c. povecava brzinu reakcije u uslovima niskih koncentracija supstrata d. ni jedan odgovor nije tacan

72. Koncentracija supstrata: a. povecava brzinu reakcije bez obzira na koncentraciju enzima b. povecava brzinu reakcije dok se ne postigne tacka zasicenja c. povecava brzinu reakcije kada se postigne tacka zasicenja d. ni jedan odgovor nije tacan 73. Koenzimi NAD i NADP, prilikom oksidacije supstrata, privremeno vezuju za sebe: a. oba atoma vodonika b. jedan atom vodonika, a drugi se dobija u jonskom stanju c. ne vezuju mi jedan atom vodonika d. ni jedna tvrdnja nije tacna 74. NAD se za apoenzim vezuje: a. labilno i privremeno b. jakim hemijskim vezama i trajno c. moţe i na jedan i na drugi nacin d. ni jedan odgovor nije tacan 75. Koenzimi FMN i FAD, prilikom oksidacije supstrata, privremeno vezuju za sebe: a. oba atoma vodonika b. jedan atom vodonika, a drugi se dobijaujonskom stanju c. ne vezuju mi jedan atom vodonika d. ni jedna tvrdnja nije tacna 76. CoQ ima znacajnu ulogu u: a. respiratornom lancu b. glikolizi c. oksidativnoj dekarboksilaciji piruvata d. ciklusu trikarboksilnih kiselina 77. HEM je koenzim: a. citohroma b. NAD c. NADP d. FMN 78. S-adenozil-metionin je koenzim za prenos: a. C1-ostataka b. C2-ostataka c. fosfatne grupe d. acetil i acil ostataka 79. Biotin je koenzim za prenos: a. karboksilne grupe b. metil grupe c. formil grupe d. fosfatne grupe 80. TPP je koenzim za prenos: a. C1-ostataka b. C2-ostataka c. fosfatne grupe d. acetil i acil ostataka 81. CoA je koenzim za prenos:

a. acetil i acil ostataka b. formil grupe c. metil grupe d. karboksilne grupe 82. Piridoksal-fosfat je koenzim za prenos: a. amino grupe b. karboksilne grupe c. metil grupe d. fosfatne grupe 83. UDP je koenzim za prenos: a. heksoza b. fosfatidne kiseline c. fosfatne grupe d. acil i acetil ostataka 1. Krvna plazma i krvni serum se razlikuju po: a. sadrţaju elektrolita b. sadrţaju fibrinogena c. sadrţaju lipida d. ni jedno od navedenog 2. Normalne vrednosti koncentracije ukupnih proteina krvnog seruma iznose: a. 60 – 80 g/L b. 25 - 40 g/L c. 30 – 90 g/L d. 80-100 g/L 3. Kvantitativno najzastupljeniji proteini krvne plazme su: a. albumini b. globulini c. fibrinogen d. ni jedan odgovor nije tacan 4. Gama globulini imaju: a. odbrambenu ulogu b. transportnu ulogu c. ulogu u odrţavanju osmotskog pritiska d. sve navedeno 5. Odbrambenu ulogu imaju plazma proteini koji pripadaju: a. a1, a2 globulinima b. b globulinima c. g globulinima d. albuminima 6. Elekroforezom se iz krvne plazme mogu razdvojiti: a. albumini, a1, a2, b i g globulini i fibrinogen b. albumini, a1, a2, b i g globulini c. albumini i globulini d. ni jedan odgovor nije tacan 7. Elekroforezom se iz krvnog seruma mogu razdvojiti: a. albumini, a1, a2, b i g globulini i fibrinogen b. albumini, a1, a2, b i g globulini

c. albumini i globulini d. ni jedan odgovor nije tacan 8. Odnos albumina i globulina u krvnoj plazmi je pod normalnim okolnostima: a. 1,5 –2,3 b. 2-3 c. 3-4 d. 4-5 9. Hipoproteinemija moţe biti posledica: a. gladovanja b. bubreţnog oboljenja c. oboljenja jetre d. svega navedenog 10. «Pool aminokiselina» oznacava: a. koncentraciju aminokiselina u krvnoj plazmi b. koncentraciju aminokiselina u jetri c. aminokiseline koje se unose hranom d. ni jedno od navedenog 11. Najznacajnije neproteinsko azotno jedinjenje je: a. urea b. mokracna kiselina c. aminokiseline d. kreatinin 12. Odredivanje koncentracije kreatinina u serumu je znacajno u dijagnostici: a. oboljenja bubrega b. oboljenja jetra c. oboljenja pankreasa d. oboljenja mišica 13. Kreatin se izlucuje urinom u obliku: a. kreatina b. kretain fosfata c. kreatinina d. ni jedan odgovor nije tacan 14. Mokracna kiselina je krajnji proizvod razlaganja: a. purinskih baza b. pirimidinskih baza c. proteina d. ni jednog od navedenog 15. Povišena koncentracija mokracne kiseline u krvnoj plazmi je karakteristicna za: a. oboljenje jetre b. giht c. oboljenje pankreasa d. sve navedeno 16. Krajnji proizvodi razlaganja hemohromoproteida su: a. hem b. hemoglobin c. ţucne boje d. ţucne kiseline

17. Prva ţucna boja je: a. bilirubin b. biliverdin c. sterkobilinogen d. sterkolibilin 18. Završna ţucna boja je: a. bilirubin b. biliverdin c. sterkobilin d. sterkobilinogen 19. Ţuta boja urina potice od: a. bilirubina b. biliverdina c. urobilinogena d. urobilina 20. Mrka boja fecesa potice od: a. bilirubina b. biliverdina c. urobilinogena d. sterkobilina 21. Kljucnu ulogu u metabolizmu bilirubina ima: a. jetra b. bubrezi c. tanko crevo d. slezina 22. Bilirubin se transportuje krvnim putem: a. u slobodnom obliku b. vezan za albumine c. i jedno i drugo d. ni jedno ni drugo 23. Indirektan bilirubin je: a. vezan za albumine b. slobodan c. konjugovan sa glukuronskom kiselinom d. ni jedan odgovor nije tacan 24. Direktan bilirubin je: a. slobodan b. vezan za albumine c. konjugovan sa glukuronskom kiselinom d. ni jedan odgovor nije tacan 25. Enterohepaticnom kruţenju podleţe: a. bilirubin b. biliverdin c. urobilin d. urobilinogen 26. Struktura hemoglobina je:

a. 2 hema + 4 polipeptidna lanca b. 3 hema + 3 polipeptidna lanca c. 4 hema + 4 polipeptidna lanca d. 4 hema + 2 polipeptidna lanca 27. Koenzim transaminaza je: a. tiamin-pirofosfat b. piridoksal-fosfat c. piridoksin d. folna kiselina 28. Krajnji proizvod katabolisanja proteina u organizmu je: a. amonijak b. urea c. aminokiseline d. arginin 29. Urea se sintetiše u: a. pankreasu b. jetri c. bubrezima d. enterocitima 30. Pod uticajem kojeg enzima se vrši razlaganje proteina u ţelucu: a. pepsinogena b. tripsina c. enterokinaza d. pepsina 31. Hemoglobin je: a. fosfoproteid b. hemoproteid c. glikoproteid d. lipoproteid 33. Vezivanje hemoglobina sa kiseonikom je: a. oksidacija b. redukcija c. oksigenacija d. aminacija 34. Urea se sintetiše u reakciji koju katalizuje: a. ureaza b. glutaminaza c. urikaza d. arginaza 35. Esencijalne aminokiseline su: a. one koje se unose hranom b. one koje se sintetišu u organizmu c. one koje se ne mogu sintetisati u organizmu d. one koje se eliminišu iz organizma 36. Urea je: a. krajnji proizvod razlaganja egzogenih proteina u organizmu b. krajnji proizvod razlaganja endogenih proteina u organizmu

c. krajnji proizvod razlaganja i endogenih i egzogenih proteina u organizmu d. krajnji proizvod razlaganja purinskih baza 37. Dekarboksilacijom aminokiselina dobijaju se: a. azotne baze b. biogeni amini c. urea d. kreatin 38. Bezazotni ostaci aminokiselina razlaţu se: a. ciklusom teikarbonskih kiselina b. beta oksidaciojm c. glikolizom d. heksozomonofosfatnim putem 39. Acetil-CoA je krajnji proizvod razlaganja: a. proteina b. lipida c. ugljenih hidrata d. svih hranjivih materija 40. Polazni proizvodi za sintezu hema su: a. glicin i sukcinil-CoA b. glicin i alanin c. alanin i sukcinil-CoA d. acetil-KoA i malonil-CoA 1. Vitamin A je znacajan jer: a. ulazi u sastav koenzima TPP b. ulazi u sastav koenzima A c. ulazi u sastav rodopsina d. ni jedan odgovor nije tacan 2. Koji je vitamin neophodan za funkcionisanje vida: a. retinol b. tokoferol c. riboflavin d. piridoksal 3. Koji vitamin pokazuje antikseroftalmicno dejstvo: a. vitamin D b. vitamin K c. vitamin A d. vitamin E 4. Odsustvo kojeg vitamina izaziva bolest roţnjace oka-kseroftalmiju: a. vitamin C b. vitamin A c. vitamin E d. vitamin D 5. Vitamin K je: a. antianemicni vitamin b. antirahiticni vitamin c. antihemoragicni vitamin d. antisterilitetni vitamin

6. Koji vitamin ispoljava antihemoragicno dejstvo: a. vitamin C b. vitamin E c. vitamin D d. vitamin K 7. Vitamin E je: a. antianemicni vitamin b. antirahiticni vitamin c. antihemoragicni vitamin d. antisterilitetni vitamin 8. Koji vitamin pokazuje antisterilitetno dejstvo: a. vitamin C b. vitamin E c. vitamin D d. vitamin K 9. Snaţno antioksidaciono dejstvo ispoljava vitamin: a. A b. D c. E d. biotin 10. Vitamin D je: a. antianemicni vitamin b. antirahiticni vitamin c. antihemoragicni vitamin d. antisterilitetni vitamin 11. Na regulaciju metabolizma Ca i neorganskog fosfora utice: a. vitamin C b. vitamin E c. vitamin D d. vitamin K 12. Koji vitamin pokazuje antirahiticno dejstvo: a. vitamin C b. vitamin E c. vitamin D d. vitamin K 13. Aktivan oblik vitamina D3 je: a. holekalciferol b. ergokalciferol c. 25-dihidroksiholekalciferol d. 1,25-dihidroksiholekalciferol 14. Aktivan oblik vitamina D3 reguliše metabolizam Ca i neorganskog fosfora u: a. jetri, bubrezima, kostima b. kostima, bubrezima, tankom crevu c. tankom crevu, jetri, kostima d. kostima, tankom crevu, pankreasu 15. Vitamin B1 ulazi u sastav koenzima:

a. TPP b. FAD c. NAD d. koenzim A 16. Vitamin B1 ulazi u sastav koenzima TPP u procesu: a. b oksidacija masnih kiselina b. oksidativna dekarboksilacija piruvata c. glikoliza d. oksidativna dezaminacija 17. Vitamin B2 ulazi u sastav koenzima: a. NAD b. TPP c. FMN d. koenzim A 18. Vitamin B6 ulazi u sastav koenzima: a. uridindifosfata b. tiamin-pirofosfata c. piridoksal-fosfata d. S-adenozil-metionina 19.Vitamin B12 je: a. antianemicni vitamin b. antirahiticni vitamin c. antihemoragicni vitamin d. antisterilitetni vitamin 20. Folna kiselina je: a. antianemicni vitamin b. antirahiticni vitamin c. antihemoragicni vitamin d. antisterilitetni vitamin 21. Nikotinska kiselina ulazi u sastav koenzima: a. NADP b. TPP c. FMN d. koenzim A 22. Pantotenska kiselina ulazi u sastav koenzima: a. TPP b. FMN c. KoA d. NADP 23. Nedostatkom L-askorbinske kiseline nastaje: a. beri beri b. skorbut c. rahitis d. pelagra 24. Vitamin C je znacajan za: a. sintezu kateholamina b. sintezu kolagena

c. sintezu oksalacetata d. sintezu malonil-KoA 25. Jezgro vitamina D je: a. izoaloksazin b. indol c. ciklopentano-perhidrofenantren d. fenol 26. Vitamin E je: a. pteridin b. benzimidazol c. alfa-tokoferol d. para-amino-benzoat 27. Aktivna forma vitamina B1 je: a. piridoksal-fosfat b. lipoamid c. tiamin-pirofosfat d. nijedno od navedenog 28. Vitamin H je koenzim reakcija: a. vecine reakcija karboksilacije b. fosforilacije c. defosforilacije d. nekih reakcija dekarboksilacije 29. Homeostazu kalcijuma i fosfora u organizmu reguliše: a. vitamin A b. vitamin D c. vitamin E d. vitamin K 30. U procesu koagulacije krvi ucestvuje: a. vitamin A b. vitamin K c. vitamin E d. vitamin D 31. Za sintezu nekih faktora koagulacije potreban je: a. vitamin A b. vitamin K c. vitamin E d. vitamin D 32. Znacajnu ulogu u sintezi kolagena ima: a. askorbinska kiselina b. folna kiselina c. nikotinska kiselina d. pantotenska kiselina 33. Biotin je sastavni deo enzima koji katalizuju reakcije: a. karboksilacije b. transaminacije c. dekarboksilacije d. dezaminacije

34. Vitamin B1 ulazi u sastav: a. FMN b. FAD c. TPP d. NAD 35.Proteini su polimeri nastali spajanjem 20 razlicitih aminokiselina peptidnim vezama. 36. Uloge proteina su: gradivna (izgraĊuju tkiva i organe) transportna transportna –proteini krvne plazme zaštitna (antitela) regulatorna– enzimi i hormoni 37. Da bi jedan protein bio funkcionalan u organizmu mora da ima 3 odnosno 4 nivoa strukture na molekularnom nivou: primarnu strukturu sekundarnu strukturu tercijernu strukturu kvaternernu strukturu 38. Osobine enzima su: organskog porekla deluju u organizmu efikasniji od katalizatora ne ulaze u sastav proizvoda reakcije aktivnost enzima podleţe regulaciji ne troše se 39.Prosteticna grupa je koenzim koji se za apoenzim vezuje:cvrsto i stalno KOVALENTNO 40.Kosupstrat je koenzim NEKOVALENTNO

koji

se

za

apoenzim

vezuje:labilno

i

reverzibilno

41.Metaloenzimi su enzimi koji u svojoj strukturi imaju jedan ili više jona metala. Navedite najmanje 5 metalnih jona koji ulaze u strukturu metaloenzima: Cu2+, Zn2+, Mg2+, Ca2+, Fe2+, Co2+, Mn2+ 42. Šta je supstrat? Organska materija koja se vezuje za enzim i dejstvom enzima se pretvara u proizvod enzimski katalizovane reakcije 43.Napišite osnovnu reakciju koja vaţi za mehanizam enzimske katalize: E + S «-» [ES] «-» [EP] «-» E + P 44. Kako enzimi deluju na supstrat i pretvaraju ga u proizvod reakcije? Enzimi sniţavaju energiju aktivacije. Upućuju hemijsku reakciju zaobilaznim putem preko niza meĊureakcija, koje se odigravaju u samom E koje se odigravaju u samom E-S kompleksu. Povećavaju šansu za interakciju supstrata sa enzimom tako što omogućavaj blizak kontakt izmeĊu supstrata i enzima. Reaguju direktno na sam supstrat menjajući njegovu hemijsku strukturu i time ga pretvaraju u proizvod reakcije (npr.. hidrolaze seku veze na samom supstratu)

45. Objasnite šta je aktivno mesto enzima: deo molekula enzima za koje se supstrat vezuje i preko kogaenzim deluje na supstrat E + S ⇔ [E-S] ⇔ [E-P]⇔E + P predstavlja samo mali deo makromolekula enzima, formira se u okviru tercijarne strukture strukture E (APOENZIMA) 46. Objasnite Fišerov model enzimskog delovanja: ‖ kljuĉ-brava‖, previše rigidan, ‖, apsolutna prostorna podudarnost E i S 47. Objasnite Košlandov model enzimskog delovanja: model indukovanog prilagoĊavanja enzima supstratom;supstrat indukuje konformacione promene u aktivnom mestu E, dolazi i do promena u konformaciji S. Kontakt i vezivanje S za E– ―teorija sudara‖ 48. Faktori koji uticu na brzinu enzimski katalizovane hemijske reakcije su: 1.. koncentracija koncentracija enzima 2.. koncentracija koncentracija supstrata supstrata 3.... aktivatori aktivatori i inhibitori inhibitori 4.. pH sredine sredine 5.. temperatura 49. Internacionalna jedinica (U) je ona kolicina enzima koja katalizuje transformaciju jednog mikromola supstrata u proizvod u jednom minutu pod standardnim uslovima. Matematicki se obeleţava: U = 1 µmol S/min. 50. Katal (kat) je kolicina enzima koja katalizuje transformaciju jednog mola(mol)supstrata u jednoj sekundi pod standardnim uslovima. Matematicki se obeleţava: kat = 1mol S/sec 51. Navedite definiciju Mihaelis-Menten-ove konstante (Km) i šta ona predstavlja: Koncentracija supstrata koja je potrebna da bi se postigla Vmax/2 Predstavlja meru afiniteta enzima prema supstratu. 52. Šta su aktivatori enzima i kako deluju? Supstance koje utiĉu na povećanu aktivnost enzima tako što se vezuju za katalitiĉko mesto enzima menjajući njegovu konformaciju i omogućavajući lakše vezivanje supstrata za aktivno mesto 53. Šta su reverzibilni inhibitori i kako deluju? Reverzibilni inhibitori se vezuju za enzim nekovalentnm vezama, tako da se inhibitor moţe odvojiti iz kompleksa enzim kompleksa enzim-inhibitor, a enzimska aktivnost se inhibitor, a enzimska aktivnost se moţe obnoviti Reverzibilni inhibitori su prisutni kod: -KOMPETITIVNE inhibicije - NEKOMPETITIVNE inhibicije 54. Šta su kompetitivni inhibitori i u kakvom su odnosu sa susptratom? Kompetitivni inhibitor se reverzibilno vezuje za aktivno mesto- isto ono za isto ono za koje se vezuje supstrat u okolnostima bez inhibitora NIJE kovalentno vezan za enzim Moţe da disosuje, da se odvoji od enzima zanaĉajnom brzinom Kompetitivni inhibitor ima strukturu sliĉnu supstratu sliĉnu supstratu –supstrat i inhibitor su strukturni analozi Inhibitor se "takmiĉi " u vezivanju za mesto prepoznavanja supstrata u enzimu

55. Kako se moţe prevladati dejstvo nekompepitivnog inhibitora? Ovaj tip inhibicije zavisi samo od koncentracije inhibitora i njegovog afiniteta za enzim, a ne zavisi od koncentracije supstrata; zato se ovaj tip inhibicije ne moţe nadvladati povećanjem koncentracije supstrata 56. Šta su nekompetitivni inhibitori i u kakvom su odnosu sa susptratom? Nekompetitivni inhibitor se vezuje za enzim, ali ne za aktivno mesto, već za druge hemijske grupe koje su znaĉajne za dejstvo enzima. U ovom tipu inhibicije inhibitor se vezuje ili za enzim ili enzim-supstrat kompleks. 57. Navedite pravilnim redosledom svih 6 osnovnih klasa enzima: -oksidoreduktaze (oksido-redukcije) -transferaze (transfer funkcionalnih grupa izmedju donora i akceptora) -hidrolaze (hidroliticko razlaganje C-O,C-N,O-P,C-S) -liaze (adicija ili uklanjanje H2O,NH3,CO2) -izomeraze (razlicite reakcije izomerizacije cis trans,alldoza ketoza) -ligaze (kondenzacija dva supstrata uz razlaganje ATPa) 58. Koje klase enzima katalizuju iskljucivo ireverezibilne reakcije???????? Oksidoreduktaze. Hidrolaze 59. Kakve reakcije katalizuju oksidoreduktaze? Reakcije Oksido-redukcije 60. Kakve reakcije katalizuju transferaze? transfer funkcionalnih grupa izmedju donora i akceptora Enzimi koji omogućavaju prenos funkcionalnih grupa sa donora na akceptor 61. Kakve reakcije katalizuju hidrolaze? hidroliticko razlaganje C-O,C-N,O-P,C-S (RASKIDANJE HEMIJSKE VEZE) 62. Kakve reakcije katalizuju liaze? adicija ili uklanjanje H2O,NH3,CO2 Katalizuju odvajanje neke grupe ili raskidanje hemijskih veza ne-hidrolitiĉkim putem pri ĉemu nastaje dvostruka veza, ili obezbeĊuju pripajanje neke grupe na dvostruku vezu dekarboksilaze ( (S-S vezu)) dehidrataze ( (S-O vezu)) 63. Kakve reakcije katalizuju izomeraze i koje vrste ovih enzima postoje? razlicite reakcije izomerizacije cis trans,alldoza ketoza 1..Epimeraze deluju na supstrate sa više asimetriĉnih atoma 2..Racemaze deluju na supstrate sa jednim asimetriĉnim atomom 3..Mutaze katalizuju intramolekularni premeštaj funkcionalne grupe sa jednog na drugi poloţaj 64. Kakve reakcije katalizuju ligaze? Šta je neophodno da bi ligaze mogle da obavljaju svoju funkciju? Omogucavaju stvaranje hemijskih veza izmedju ugljenika i kiseonika,azota,sumpora, kao i izmedju ugljenikovih atoma. Zahtevaju prisustvo i potrošnju molekula ATP!!!!! 65. Navedite sve koenzime prenosioce atoma vodonika: -NAD i NAD P

-FMN i FAD -Koenzim Q (CoQ) ili ubihinon -Liponska kiselina ili lipoat 66.Napišite pravilno redukovane oblike nikotinamid-adenin-dinukleotida i nikotinamid-adenindinukleotidfosfata: NADH+H+ I NADPH+H+ 67. Napišite pravilno redukovane oblike flavin-mononukleotida i flavin-adenin-dinukleotida: FADH2 I FMNH2. 68. Kakva je hemijska grada koenzima Q i gde obavlja svoju funkciju? Koenzim Q je nevitaminski koenzim, derivat je amino kiseline TIROZIN sa izoprenoidnom strukturom koja se ponavlja odreĊeni broj puta Svoju ulogu ostvaruje u mitohondrijalnom respiratornom lancu tako što prihvata redukcione ekivalente (protone) od flavin-dehidrogenaza i predaje ih sistemu citohroma 69. U liponskoj kiselini kao redoks-aktivna struktura deluje disulfidna veza. Ovaj koenzim je Kao prosteticna grupa vezan za lizinsku reziduu i za apoenzim se vezuje preko ostatka aminokiseline lizin. Reakcija koju najcešce katalizuje je oksidativna dekarboksilacija 2okso kisjelina i tom prilikom se redukuje u dihidroliponsku kisjelinu. 70. Proteini koji sadrţe HEM-koenzime i funkcionišu u oksido-redukcionim procesima nazivaju se citohromi 71. Navedite koje sve grupe ATP moţe da prenese na supstrat: -fosfatnu grupu - pirofosfatnu grupu pirofosfatnu grupu - adenozil grupu adenozil grupu - adenil grupu 72. Navedite koji su sve koenzimi za prenos grupa sa jednim C atomom: Folna kiselina (tetrahidrofolat, THF, FH4) Vitamin B12 S- adenozil metionin (SAM) Biotin ili vitamin H (vitamin H) 73. Reakcije u kojima FH4, tetrahidrofolat ostvaruje svoju koenzimsku ulogu su: Sinteza glicina iz serina Sinteza timina tj. dTMP-a(za DNK)– izvor: N5,N10,metilen metilen-FH4) Sinteza purinskih baza (za DNK i RNK)– izvor: N10,formil FH4 Metilovanje vitamina B12 74. Nedostatak FH4, tetrahidrofolata se manifestuje kao: MEGALOBLASTNA ANEMIJA 75. Nedostak vitamina B12 nastaje zbog poremecaj apsorpcije i ima dve klinicke manifestacije. Navedite ih: Nedostak B12– poremećaj apsorpcije Hematopoezna manifestacija –PERNICIOZNA ANEMIJA Neurološka manifestacija–FUNUKULARNA MIJELOZA i/ili ENCEFALOPATIJA 76. Koenzimi koji omogucavaju prenos grupa sa dva ili više ugljenikovih (C) atoma su: tiamin-pirofosfat (TPP) i koenzim A (CoA)

77. TPP, tiamin-pirofosfat vodi poreklo od vitamina B1 i ucestvuje kao koenzim u reakcijama: oksidativne dekarboksilacije alfa keto kiselina i transketolaznih reakcija 78. Koenzim A vodi poreklo od vitamina: Pantotenske kiseline 79.Uridin-difosfat (UDP) je nevitaminski koenzim koji nastaje razlaganjem UTP Sluţi za prenos glukoze u anabolickim procesima sinteze glikogena. 80. Citidin-difosfat (CDP) je nevitaminski koenzim koji se koristi za transfer fosfatidne kiseline ili azotnih baza u procesu sinteze fosfolipida. 81. Askorbinska kiselina kao koenzim ima uloge u: hidroksilaciji prolina i lizina tokom biosinteze kolagena sintezi kateholamina sitnezi ţuĉnih soli razgradnji tirozina 82. Redukovana forma vitamina C je relativno snaţna kiselina i moţe da formira soli askorbate, a oksidovani oblik je oznacen kao dehidroaskorbinska kiselina 83. Vitamin D je prekursor hormona kalcitriola (1,25 dihidro-holekalciferola),koji zajedno sa parathormonom i kalcitoninom ucestvuje u regulaciji metabolizma kalcijuma 84. U cemu se ogleda znacaj odredivanja aktivnosti enzima: (Navedite makar tri znacajnosti) U cilju postavjanja dijagnoze pojedinih oboljenja Za odreĊivanje i praćenje terapije Za utvrĊivanje enzimopatija U prenatalnoj dijagnostici Upotreba enzima kao reagenasa U enzimskim imunohemijskim analizama – za identifikovanje Ag i At 85. U cemu se ogleda znacaj odredivanja aktivnosti enzima: Zaokruţite NETACAN odgovor: a) U cilju postavjanja dijagnoze pojedinih oboljenja b) Za odredivanje i pracenje terapije c) Za utvrdivanje enzimopatija d) U prenatalnoj terapiji e) Upotreba enzima kao reagenasa f) U enzimskim imunohemijskim analizama - za identifikovanje Ag i At 86. Funkcionalni enzimi krvne plazme su: U krvi se nalaze u aktivnom obliku, u plazmi su prisutni njihovi supstrati i ovi enzimi u plazmi imaju neku fiziološku funkciju 87. Navedite sve funkcionalne enzime krvne plazme: enzimi koagulacije krvi lipoproteinska lipaza pseudoholin esteraza i holesterol -lecitin -acil-transferaza (LCAT)

88. Koji od navedenih enzima NE SPADA u grupu funkcionalnih enzima krvne plazme: a) enzimi koagulacije krvi

b) hormon-zavisna lipaza c) pseudoholin-esteraza d) holesterol-lecitin-acil-transferaza (LCAT) e) lipoproteinska lipaza 89. Povecan izlazak enzima iz oštecenih celija nastaje kao posledica poremecene Propustljivosti ceijske membrane, a u teţim slušajevima zbog nekroze ćelijadezintegracije i razaranja celijskih struktura. 90. Kako se dobija plazma i koje proteinske frakcije sadrţi? Plazmaje teĉan deo krvi koji se dobija kada prilikom vaĊenja krvi pacijentu, u epruvetu u koju se vadi krv, dodamo anti-koagulantno sredstvo time smo spreĉili da se odigra proces koagulacije. Posle stajanja i centrifugiranja krvi izdvaja se: PLAZMA – teĉni deo krvi (od proteina krvi prisutni su albumini, globulini i fibrinogen) i na dnu epruvete, kao talog izdvajajuse formirani krvni elementi krvne ćelije: eritrociti, leukociti i trombociti 91. Kako se dobija serum i koje proteinske frakcije sadrţi? Serum se dobija kada posle vaĊenja krvi pacijentu, ostavimo krv u epruveti ( u epruvetu se prethodno ne dodaje nikakvo sredstvo) da stoji 15 do 20 minuta na 37°C, time dopustimo da se proces koagulacije odigra i nakon toga krv centrifugiramo Posle centrifugiranja dolazi, takoĊe, do izdvajanja teĉnog dela – to je serum (albumini, globulini) i ĉvrstog dela, taloga – koagulum i krvne ćelije 92. U enzimskoj dijagnostici (odredivanju aktivnosti enzima) kao dijagnosticki parametri se koriste: -promene AKTIVNOSTI enzima u plazmi -PRISUSTVO INTRACELULARNIH enzima u plazmi -OdreĊivanje izoenzima - aktivnosti razliĉitih oblik jednog istog enzima u plazmi se mogu razlikovati kod oštećenja jednog organa: -CK-MB i LDH1 – kod infarkta miokarda 93. Koji enzimi i koji njihovi izoenzimi se odreduju kao dijagnosticki markeri infarkta miokarda? CK-MB i LDH1 94. Koji enzimi i koji njihovi izoenzimi se odreduju kao dijagnosticki markeri infarkta miokarda? a) AST i LDH3 b) CK-BB i ALT c) ALP i AST d) CK-MB i LDH1 95. Koju metabolicku reakciju katalizuje laktat-dehidrogenaza, LDH? LDH je oksidoreduktaza; katalizuje oksidaciju L-laktata u piruvat pri ĉemu se redukuje NAD+ u NADH+H+ ;moguća je i povratna r-ja, redukcija piruvata 96. Gde u celiji i u kojim tkivima ima enzima laktat-dehidrogenaze, LDH? Prisutan u svim ćelijama;ćelijska lokalizacija u citoplazmi Visoka aktivnost prisutna u tkivu skeletnih mišića, eritrocita, jetri, u plućima, mozgu i bubrezima 97. Kakva je strukturna grada enzima laktat-dehidrogenaze, LDH? Ima li subjedinice, koje i koliko, ima li izoenzimske oblike, ako ima, koliko? Aktivna forma –tetramer koji ĉine 4 subjedinice

Dva tipa subjedinica: M(muscle) i H (heart) Pet izoenzima: H4, H3M1, ,H2M2,H1M3, M4 98. Navedite pet izoenzima laktat-dehidrogenaze, LDH i njihovu tkivnu distribuciju: H4 - LDH1 - srĉani mišić H3M1 – LDH2 - srĉani mišić H2M2 – LDH3 - sva tkiva (pluća) H1M3 – LDH4 – bubrezi, placenta, pankreas M4 – LDH5 - jetra i skeletni mišići 99. Kako se menja aktivnost LDH i izoenzima LDH kod infarkta miokarda? Infarkt miokarda praćen sa 3--6x višim vrednostima ukupne LDH; rastu vrednosti LDH1 i LDH2; porast aktivnosti moţe biti i do 10x veći od gornje referentne vrednosti;; LDH1/LDH2 > 1 Umereno povećane vrednosti kod miokarditisa, srĉane slabosti, stanja šoka i anoksiji 100. Kako se menja aktivnost LDH i izoenzima LDH kod oboljenja jetre? Toksiĉni hepatitis praćen ţuticom– porast akt. LDH do 10x Primarna oboljenja jetre ili anoksija jetre– porast akt. LDH5 101. Kako se menja aktivnost LDH i izoenzima LDH kod poremecaja na nivou skeletnih mišica? Akutna oštećenja skelenih mišića – porast akt. LDH5 Progresivna mišićna distrofija - porast akt. LDH1, 2 i 3 102. Kako se menja aktivnost LDH i izoenzima LDH kod anemija? Navedite vrste anemija kod kojih dolazi do promene aktivnosti LDH. Anemije: hemolizna, perniciozna i megaloblastna- porast akt. LDH1, 2 103. Kako se menja aktivnost LDH i izoenzima LDH kod leukoza i maligniteta? Leukoze (maligniteti bele loze) – porast akt. LDH2 i LDH3 Maligniteti– nespecifiĉno povećanje aktivnosti LDH4 i LDH5 Tumori germinativnih ćelija (teratomi, seminomi testisa, disgerminomi ovarijuma – znaĉajno povećanje aktivnosti LDH1 104. Kako se menja aktivnost LDH i izoenzima LDH kod oboljenja pluca? Porast aktivnosti LDH3 105. Kako se menja aktivnost LDH i izoenzima LDH kod tumora germinativnih celija? Navedite o kojim tumorima se radi. teratomi, seminomi testisa, disgerminomi ovarijuma 106. Šta se koristi kao uzorak za odredivanje aktivnosti LDH? Da li postoje neka ogranicenja? Zašto? Uzorak: serum ili heparinizirana plazma Hemoliziran serum ili plazma NE SMEJU se koristiti za odreĊivanje aktivnosti LDH jer Er imaju 150x veću aktivnost LDH od seruma 107. Navedite referentne vrednosti za odredivanje aktivnosti LDH (kojom metodom i u kojim uslovima): (P→L metoda, na 30 C, i pH 7,4) 95– 200U/L

108. Navedite metode za odredivanje izoenzima LDH: Elektroforeza:Na agaroznom gelu i Na celulozno-acetatnim membranama Imunoprecipitacija

109. Objasnite skracenice AST i ALT. Kakvi su *stari* nazivi tj. skracenice za ove enzime? AST –aspartat-aminotransferaza,stari naziv sGOT ALT – alanin-aminotransferaza , stari naziv sGPT 110. Za koja tkiva su karakteristicne transaminaze, AST i ALT? Prisutni u srĉanom mišiću, jetri, skeletnim mišićima, bubrezima, pankreasu 111. Kako se menja aktivnost AST kod infarkta miokarda? Kakav je odnos AST/ALT? Kod infarkta miokarda beleţi se porast aktivnosti AST: -porast aktivnosti AST 6-12 sati po pojavi anginoznog bola -za 24 – 48 h postiţe se maksimum -normalizacija aktivnosti AST u serumu 4 do 7 dana od pojave anginiznih bolova -AST/ALT > 1,5 112. Kako se dobija De Ritis-ov koeficijent? Šta znaci kad je vrednost De Ritisovog koeficijenta manja, a šta znaci kad je veca od 1? Vrijednost ovog kojeficijenta je kod zdravih ljudi i infarkta miokarda veca od 1,dok je kod hepatitisa manja od 1. 113. U kojim oboljenjima i stanjima je povišena aktivnost AST? Navedite najmanje 4 stanja: Progresivne misicne distrofije,plucna embolija,akutni pankreatitis,gangrene. 114. U kojim oboljenjima i stanjima je povišena aktivnosti ALT kod akutnog oštecenja jetre: Predoziranje ljekovima (acetaminofen), predoziranje alkoholom i virusni hepatitis (A,B,C). 115. Kako se menjaju vrednosti aktivnosti ALT kod akutnih virusnih hepatitisa? Povecanje aktivnosti od 20 do 50x, max aktivnost enzima izmedju 7 i 12-og dana i ako je oporavak dobar,vrijednosti transaminaza se vracaju na normalni nivo izmedju 3 i 5 nedelje od pocetka bolesti. 116. U kojim oboljenjima i stanjima je povišena aktivnosti ALT kod hronicnog oštecenja jetre: Ciroza jetre,Virusni hepatitis B,C,Autoimuni hronicni hepatitis,Sy holestaze. 117. Šta se koristi kao uzorak za odredivanje aktivnosti obe transaminaze? Da li postoje neka ogranicenja? Kao uzorak se koristi serum. Hemolizirani serum ne treba koristiti. 118. Koje metode se koriste za odredivanje aktivnosti transaminaza? Koristi se kontinuirano pracenje reakcija transaminacije kuplovano sa specificnim dehidrogenazama, spektrofotometrijski se prati promjena koncentracije NADH na 339nm.

119. Navedite referentne vrednosti aktivnosti AST: Novorodjencad 25-75 U/L Djeca 15-20 U/L Odrasli 8-20 U/L 120. Navedite referentne vrednosti aktivnosti ALT: Novorodjencad i Djeca 5-28 U/L Odrasli 8-20 U/L Vrijednosti kod muskaraca su nesto malo vise nego kod zena

121. Kakva je grada enzima kreatin-kinaze, CK? Navedite izoenzime CK i njihovu tkivnu distribuciju: Katalizuje konverziju kreatina u fosfokreatin (makronenergetsko jedinjenje) pri cemu se ATP koristi kao donor fosfatne grupe i obrnuto. -CK-MM- prisutan u skeletnim misicima -CK-MB- prisutan u srcanom misicu -CK-BB- Prisutan u mozgu. 122. U cemu se ogleda znacaj odredivanja aktivnosti CK kod akutnof infarkta miokarda? Klinicki znacaj ovog enzima je sto se moze koristiti kao rani Dg marker infarkta miokarda. Ukupna aktivnost CK raste 3-6 sati posle pojave angioznog bola,max aktivnost postize se posle 16-30h, a vrijednosti se normalizuju posle 2 do 4 dana; Aktivnost CK je 5-10x veca nego referentne vrijednosti u serumu. 123. Kod kog oboljenja skeletnih mišica je od znacaja odredivati aktivnost CK? Kod progresivne misicne distrofije(posebno kod Duchenne-ove nasledne misicne distrofije). CK je vazna za rano otkrivanje,detekciju prenosilaca,potvrdu dijagnoze i diferencijalnu dijagnozu. 124. Koja oboljenja centralnog nervnog sistema su pracena porastom aktivnosti CK? Cerebralna ishemija,akutni cerebrovaskularni insult,subarahnoidalnog krvarenja. 125. Kako se menja aktivnost CK kod oboljenja tiroidne ţlezde? Aktivnost CK u serumu stoji u obrnutom odnosu sa funkcijom tiroidne zlijezde. Kod hipofunkcije tiroidne zlijezde aktivnost CK uvecana oko 5x.

126. Koje su dve metode za odredivanje aktivnosti CK? Oliver-Rosalki metoda Referentna metoda: CK-NAC-EDTA 127. Koja je referentna metoda za odredivanje aktivnosti CK? Navedite detalje od znacaja: CK-NAC-EDTA. Povratna reakcija CK kupluje se sa dvije reakcije,prva r-ja je katalizovana heksokinazom a sledeca glukozo-6P-dehidrogenazom. 128. Koje su referentne vrednosti za aktivnost CK kad se odredivanje vrši referentnom metodom na 30°C? Muskarci 15-105 Zene 10-80

129. Koju vrstu reakcije katalizuje enzim gama-glutamil-transaminaza, GGT? Navedite njen prirodni supstrat: Ovaj enzim katalizuje prenos y-glutamil grupe sa peptida davaoca na peptid primaocatranspeptidacija ( prirodni supstrat je glutation)

130. Navedite celijsku lokalizaciju i tkivnu distribuciju enzima GGT: y-GT lokalizovana u membranama celija bubreznih tubula,tankog crijeva,jetre,u epitelu zucnih kanala i pankreasu.

Ucestvuje u metabolizmu ksenobiotika i glutationa. 131. Povecane vrednosti -glutamil-transferaze se ocekuju kod Bolesti jetre (karcinom jetre) i zucnih puteva. 132. Referentna metoda za odredivanje aktivnosti GGT zasniva se na reakciji izmedu donora i akceptora y-glutamil ostatka. Odvajanjem y-glutamil ostatka,donor se prevodi u nitro jedinjenje cija se A cita na 410 nm. 133. Navedite referentne vrednosti aktivnosti GGT za muškarce i ţene i uslove pod kojima reakcija treba da se odvija: Ako je r-ja odvija na 30C i na pH 7,90 referentne vrijednosti su: Muskarci: < 40 U/L Zene: < 25 U/L 134. Navedite neka oboljenja koja su pracena porastom aktivnosti GGT u serumu (najmanje 5): Primarni kancer jetre,ciroza jetre.akutni virusni hepatitis,cistitis i holangitis,sy holestaze,alkoholno ostecenje jetre. 135. Navedite celijsku lokalizaciju i tkivnu distribuciju enzima alkalne fosfataze, ALP: ALP postoji gotovo u svim tkivima organizma. U celijama je lokalizovana na membrani.U visokom nivou se nalazi u epitelnim celijama tankog crijeva,tubulama bubrega,kostima,jetri i placenti. Najzastupljenija je u jetri i kostima(osteoblastima).

136. Najveci znacaj odredivanja aktivnosti alkalne fosfataze u serumu je kod oboljenja: Kostiju- rahitisa,osteomalacije,osteodistrofije Primarnog i sekundarnog hiperparatireodizma Kod oboljenja jetre- sindrom holestaze,bilijarne ciroze jetre,opstruktivne zutice. 137. Kod kojih hepatobilijarnih oboljenja se javlja porast aktivnosti ALP u serumu: Sy holestaze, Opstruktivna zutica: Ekstrahepaticka-porast aktivnosti ALP 10-12x, Intrahepatickaporast ALP do 2,5x. Primarna bilijarna ciroza. 138. Kod kojih oboljenja koštanog sistema se javlja porast aktivnosti ALP u serumu: Rahitis,Osteomalacija,Kalus-zarastanje kostiju, Metastaze u kostima kod raja prostate,Osteosarkom,Osteitis-deformans-Pagetova bolest(porast aktivnosti 20 do 40x).

139. Da li postoje neka fiziološka stanja kod kojih je prisutna povišena aktivnost ALP? U periodu intezivnog rasta, i u posljednjem trimestru trudnoce. 140. Šta se koristi kao uzorak za odredivanje aktivnosti alkalne fosfataze? Da li postoje neka ogranicenja? Serum ili heparizovana plazma(bez hemolize).Izbjegavati antikoagulanse kao sto su citrat,oksalati i EDTA. Mjerenje enzimske aktivnosti uraditi najkasnije 4 sata nakon vadjenja krvi.

141. Navedite referentne vrednosti aktivnosti ALP za muškarce i ţene? Muskarci 35-94 U/L Zene 25-80 U/L

142. Navedite celijsku lokalizaciju i tkivnu distribuciju enzima kisele fosfataze, ACP: Celijska lokalizacija je u lizozomima(osim u Er).Najveca aktivnost ACP pokazana je u jetri,slezini,mleku,eritrocitima,trombocitima,kostnoj srzi i prostati. 143. Šta se koristi kao uzorak za odredivanje aktivnosti kisele fosfataze? Da li postoje neka ogranicenja? Serum se koristi,treba ga odmah odvojiti od eritrocita.Ne treba uzimati u rad hemoliziran serum i serum bogat lipidima. 144. Navedite neke metode koji moţe da se odreduje aktivnost kisele-fosfataze: Kolorimetrijska kineticka metoda po Hillmann-u gdje se koristi Fast Red TR. Metoda gdje se kao supstrat koristi timolftalein-monofosfat. Imunoloske metode:RIA,kvantitativna imunoelektroforeza i imunoprecipitaija,najcesce u kombinaciji sa kolorimetrijskim metodama. 145. Navedite referentnu metodu za odredivanje kisele fosfataze i uslove pod kojima se reakcija dešava: Za RIA tehnke < 3 Mg/L Za tehnike kvantitativne imunoelektroforeze < 20 Mg/L 146. Krv treba da cini 1/13 deo telesne mase coveka – za coveka od oko 70 kg to je izmedu 4,5-5,5 L krvi. 147. Ukupna kolicina proteina u plazmi varira od 65-85 g/L, od toga: ALBUMINA ima oko 40-45 g/L; GLOBULINA ima izmedu 20-30 g/L i FIBRINOGENA ima oko 2-4 g/L. 148. Ukupna kolicina proteina u plazmi je 65 – 85 g/L. Navedite sve kojih sve vrsta proteina ima u plazmi: Proteina enzimske prirode(Amilaza,lipoproteinska lipaza,fosfataza) kao i razgradnik produkata metabolzma proteina (slobodnih aminokisjelina,uree,kreatina,kreatinina i moracne kisjeline). 149. Svi proteini plazme sintetišu se u jetri– gotovo sav albumin i fibrinogen, kao i 60 – 80 % globulina. Ostatak globulina sintetiše se u limfnom tkivu i u celijama imunog sistema-to su uglavnom y-globulini koji imaju funkciju antitela.

150. Koje su sve uloge proteina plazme: Odrzavanje onkotskog pritiska-albumini Trasportna uloga-albumini Odbrambena uloga-y-globulini Koagulacija-fibrinogen Puferska uloga-uglavnom albumini 151. Navedite sve funkcije albumina plazme: Odrzavanje intravaskularnog onkotskog pritiska

Ucestvuju u odrzavanju pH krvi Sluze kao proteini nosaci za mnoge supstance: zlijezde,liposolubilne hormone,masne kisjeline,ljekove.kalcijum.

hormone

tiroidne

152. Navedite sve funkcije globulina plazme: Imaju ulogu u prirodnoj i stecenoj imunosti-antitijela.Proteini koji imaju enzimske funkcije pripadaju klasi globulina.

153. U cemu se ogleda znacaj fibrinogena u plazmi i kakve su njegove strukturne karakteristike: Vazan faktor koagulacije krvi,veliki molekul-340 kDa. Ima dvije subjedinice slozene strukture koje su na N-terminalnom kraju povezane disulfidnim mostovima.. 154.Dejstvom trombina otcepljuju se N-terminalni peptidi agregacija i formiranje fibrinskih niti.

fibrinogena i omogucava

155. Za odredivanje koncentracije ukupnih proteina u uzorku krvi (plazme ili seruma) koristi se BIURETSKA METODA. Objasnite princip Biuretske metode (obavezno navedite talasnu duţinu na kojoj se cita analiza): Ova metoda se bazira na obrazovanju kompleksnog jedinjenja ljubicaste boje izmedju dvovalentno pozitivnog jona Cu2+ i peptidnih veza. Intezitet stvorene ljubicaste boje proporcionalan je broju peptidnih veza odnosno koncentraciji proteina u uzorku. Intezitet boje ocitava se fotometrijski na 540 nm. 156. Navedite koje su metode za analizu proteina u telesnim tecnostima: Kvantitativna mjerenja ukupnih proteina i albumina Razdvajanje proteina elektroforezom Specificne kvantitativne analize odredjenih proteina putem imunohemijskih metoda Detekcija i identifikacija abnormalnih proteina. 157. Metode koje sluţe za odredivanje proteina zasnivaju se na 4 svojstva proteina: Reakcija tirozinskih i ostataka triptofana sa Folin-Ciocalteu reagensom Apsorpcija UV svjetlosti na 200-225nm i 270-290nm Precipitacije (za mjerenje putem turbidimetrije i nefelometrije) Sposobnost vezivanja boja:CBB(595nm),BCG(628nm),BCP,Amido-black.. 158. Sadrţaj amino-kiselina u cirkulaciji naziva se “rezerva amino-kiselina organizma“ ili “pool“ aminokiselina. Koji organi imaju glavnu ulogu u odrţavanju koncentracije amino-kiselina u krvi? Jetra i bubrezi. 159. Koja su tri glavna nacina da se obezbede amino-kiseline za sopstvene potrebe? Putem hrane Sintezom neesencijalnih AA Razgradnjom sopstvenih proteina 160. Glavno mesto metabolizma proteina i amino-kiselina je jetra. Vaţnu ulogu imaju i skeletni misici . 161. Aminoacidurije su poremecaji koji se karakterišu povecanim sadrzajem slobodnih AA u urinu. Mogu biti: primarne i sekundarne . Nastaju kao posledica poremecaja na nivou tubula bubrega.

162. Primarne aminoacidurije su posledica: Urodjenog nedostatka enzima vaznog u metabolizmu odredjene AA ili poremecaja reasorpcije na nivou tubula. 163. Sekundarne aminoacidurije nastaju usled poremecaja: Rada jetre ili usled generalizovane bubrezno/tubularne disfunkcije. 164. Urea se sintetiše u jetri kao nacin da se organizam oslobodi viška NH3. Izlucuje se putem bubrega izrazito higroskopna (vezuje vodu) i ima veliki znacaj za homeostazu vode u organizmu. Predstavlja krajnji produkt metabolizma proteina. 165. Odredivanje koncentacije uree u plazmi omogucava pracenje: Funkcionalnog stanja jetre i bubrega Poremecaja metabolizma proteina i AA 166. Kako se naziva koncentracija uree u krvi i koje su granicne tj. referentne vrednosti? Uremija. 167. Prema mehanizmu nastanka uremia moţe biti? Pre-renalna Renalna Post-renalna 168. PRERENALNA UREMIJA nastaje usled: Dehidratacije Visokoproteinske ishrane Gladovanja0razgradnjom misicnih proteina 169. Renalna i post-renalna uremia nastaju: Renalna - usled razlicitih oboljenja bubrega Post-renalna – usled stanja koja ometaju normalno oticanje urina(bubrezni kamenovi,uvecana prostata,tumori male karlice...). 170. Kreatin je tripetid. Koje amino-kiseline ulaze u njegovu strukturu? a) arginin + glicin + metionin b) arginin + serin + metionin c) triptofan + alanin + lizin d) triptifan + tirozin + lizin 171. U kojim organima i od kojih amino-kiselina se sintetiše kreatin? Prva faza sinteze kreatina dešava se u (navedite tkiva): bubrezima i pankreasu od dve amino-kiseline (navedite koje) Arg i Gly nastaje guanidno sircetna kisjelina koja cirkulacijom dolazi do jetre. Druga faza sinteze kreatina dešava se u jetri gdje nastali guanidinoacetat metiluje i nastaje kreatin.

172. Najveca koncentracija kreatina je u (navedite tkiva) Ekscitabilnim tkivima(skeletni,srcani misic i CNS) 173. Za šta sluţi kreatin u tkivima i koji enzim je vaţan u odrţanju njegove funkcije? Sluzi za obnavljanje ATP-a, a enzim koji je vazan je kreatin-kinaza. 174. Kada izgubi molekul vode kreatin prelazi u anhidrovanu formu – KREATININ.

175. Kreatinin se u potpunosti izlucuje Urinom i ima ulogu u dijagnostici Filtracione i sekretorne funkcije bubrega. 176. Fiziološka koncentracija kreatinina u plazmi je za muškarce: 53-106 Mmol/L i za ţene: 44-97 Mmol/L . Obavezno napisati jedinicu u kojoj se izraţava koncentracija kreatinina. 177. Mokracna kiselina je krajnji degradacioni produkt Purinskih baza adenina i guanina. 178. Povecana koncentracija mokracne kiseline u plazmi se naziva i Hiperurikemija. javlja se u oboljenju koštano–vezivnog tkiva – GIHT. 179. Giht je oboljenje kod koga dolazi do taloţenja kristala mokracne kisjeline u sinovijalnim membranama i djelimicno u hrskavicama malih zglobova. Navedite šta se taloţi i gde, u kojim tkivnim strukturama.)