! t
Prof, dr ĐorĊe Nikolić
OBLIGACIONO PRAVO
DRUGO IZMENJ ENO I DOPUN JENO IZDANJ E
4
PRIRUĈNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA
Pmf. dr Đordc Nikolić: OBLIGACIONO PRAVO
OBLIGACIONO PRAVO Autor Prof, dr DorĊe Nikolić Izdavači "PROJURIŠ" Organizacija za pravnu edukaciju i kulturu prava (e-mail:
[email protected]) (web sile: www.projuris.org) Projuriš d.o.o. Urednik Vladimir Todorović Prelom i štampa "BIG štampa", Beograd Tirai 1.00 0 ISBN 86-86105-13-0
Napomena: Fotokopiranje ili na drugi naĉin umnoţavanje ove knjige bez pismene dozvole izdavaĉa sankcionisano je odredbama Zakona o autorskim i srodnim pravima i Kriviĉnog zakonika SADRŢAJ
Deo prvi OPŠTI DEO Glava prva: UVODNA RAZMATRANJA O OBLIGACIONOM PRAVU . . . 13 1. Pojam, predmet i znaĉaj obligacionog prava ................................................. 13 2. Formalni izvori obligacionog prava ............................................................. 14 3. Vaţnija naĉela Zakona o obligacionim odnosima ......................................... 16 Glava druga: POJAM, PODELAI IZVORI OBLIGACIJA .................................... 17 1. Pojam obligacije i njene osobine ................................................................... 17 2. Podela obligacija ........................................................................................... 19 3. Izvori obligacija ............................................................................................ 21 Glava treća: OBLIGACIONI UGOVOR ............................................................... 22 I. POJAM UGOVORA I PRINCIP SLOBODE UGOVARANJA ......................... 22 1. Pojam i znaĉaj ugovora ................................................................................. 22 2. Princip slobode ugovaranja (autonomije volje) ............................................ 23 II. USLOVI ZA ZAKLJUĈENJE UGOVORA .................................................... 24 1. Sposobnost ugovaranja ugovomika .............................................................. 24 2. Saglasnost volja ............................................................................................ 27 a) Pregovori .................................................................................................. 28 b) Ponuda .................................................................................................... 29 c) Prihvatanje (prihval) ponude (akcept) .................................................... 32 d) Trenutak i mesto zakljuĉenja ugovora .................................................... 34 3. Predmet ugovora ........................................................................................... 34 4. Osnov (causa) ugovora ................................................................................ 36 5. Forma ugovora .............................................................................................. 38
3
III. KAPARA I ODUSTANICA 41 1. Kapara 41 2. Odustanica 42 IV. PODELA OBLIGACIONIH UGOVORA 43 1. Imenovani i neimenovani ugovori 44 2. Formalni i neformalni ugovori 44 3. Jednostrani i dvostrani ugovori 44 4. Teretni i dobroĉini ugovori 45 5. Komutativni i aleatorni ugovori ............................. 46 6. Trenutni i trajni ugovori 47 7. Jednostavni i mešoviti 47 8. Glavni i sporedni ugovori 48 9. Predugovori i glavni (konaĉni) ugovori 48 10. Kauzalni i apstraktni ugovori 49 11. Ugovori sa sporazumno odreĊenom sadrţinom i ugovori po pristupu ........................................................................................................................... 5 0 V. TUMAĈENJE UGOVORA 51 VI. NEVAŢNOST (PONIŠTAJ) UGOVORA 52 1. Ništavi ugovori 53 2. Rušljivi ugovori 56 VII. POSEBNA DEJSTVA DVOSTRANIH (UZAJAMNIH) UGOVORA . . .58
1. Odgovornost za pravne i materijalne nedostatke ispunjenja ......................... 59 a) Odgovornost za pravne nedostatke (evikcija) .......................................... 59 b) Odgovornost za materijalne nedostatke .................................................. 63 2. Prigovor neispunjenog ugovora .................................................................... 66 3. Raskidanje ugovora ....................................................................................... 68 a) Sporazumno raskidanje ugovora .............................................................. 68 b) Jednostano raskidanje ugovora zbog neispunjenja................................... 69 c) Raskidanje fiksnih ugovora .................................................................... 72 4. Raskidanje ili izmena ugovora zbog promenjenih okolnosti ..................... 72 5. Nemogućnost ispunjenja ................................................................................74 a) Nemogućnost ispunjenja za koju ne odgovarani jedna strana...................75 b) Nemogućnost ispunjenja za koju odgovara duţnik ................................. 75 c) Nemogućnost ispunjenja za koju odgovara druga strana (poverilac) ...............................................................................76 6. Prekomerno oštećenje (laesio emormis) ....................................................... 76 7. Zelenaški ugovor ............................................................................................ 77 8. Ustupanje ugovora ......................................................................................... 79 VIII. OPŠTA DEJSTVA UGOVORA .................................................................. 80 1. Kakva su dejstva ugovora 80 2. Dejstva ugovora meĊu ugovaraĉima i njihovim naslednicima 80 3. Ugovor u korist trećeg 82 Glava ĉetvrta: PROUZROKOVANJE ŠTETE ....................................................... 83 I. OPŠTA NAĈELA .............................................................................................. 83 1. Prouzrokovanje štete drugome kao izvor obligacionog odnosa 83 2. Vrste odgovornosti za prouzrokovanu štetu 84 3. Osnovi odgovornosti 86 a) Odgovornost zbog krivice (subjektivna odgovornost) 86 b) Odgovornost zbog stvorenog rizika (objektivna odgovornost) 86 c) Odgovornost po osnovu praviĉnosti 87 4. Uslovi odgovornosti ..................................................................................... 88 II. ODGOVORNOST PO OSNOVU KRIVICE ..................................................... 88 A. ŠTETA 88
4 PRIRUĈNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA 1. Pojam štete 88 2. Vrste šteta 39 B. UZROĈNA VEZA 90 C. KRIVICA 91 1. Pojam krivice i sposobnost za krivicu 91 2. Oblici krivice 93 a) Umišljaj (dolus) 93 b) Nehat ili nepaţnja (culpa) 93 D. PROTIVPRAVNOST ŠTETNE RADNJE 94 1. Pojam protivpravnosti i stanovište Zakona o obligacionim odnosima ........................................................................................................................... 9 4 2. Ĉinjenice koje iskljuĉuju protivpravnost štetne radnje 95 a) Vršenje javne duţnosti 95 b) Vršenje prava 96 c) Pristanak oštećenog 96 d) Nuţna odbrana 97 e) Stanje nuţde 97 f) Dozvoljena samopomoć 98 III.ODGOVORNOST ZA DRUGOG 98 1. Pojam, opravdanje i pravno regulisanje odgovornosti za drugog 98 2. Odgovornost za maloletna lica 99
Pmf. dr Đordc Nikolić: OBLIGACIONO PRAVO
a) Odgovornost roditelja i drugog lica za maloletnika ................................. 99 b) Odgovornost za duševno bolesna lica i lica zaostala u umnom razvoju ............................................................... 100 3. Odgovornost preduzeća i drugih pravnih lica prema trećem ....................... 101 a) Odgovornost preduzeća za svoje zaposlene ........................................... 101 b) Odgovornost pravnog lica za štetu koju prouzrokuje njegov organ ................................................................... 102 IV. ODGOVORNOST ZA ŠTETU OD OPASNE STVARI I OPASNE DELATNOSTI ................................................................................... 103 1. Opšta pravila o odgovornosti za štetu od opasne stvari i opasne delatnosti .............................................................. J04 a) Uslovi odgovornosti ............................................................................... 104 b) Odgovorna lica ....................................................................................... 104 c) OsloboĊenje od odgovornosti................................................................. 105 2. Odgovornost u sluĉaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu ........................................................................... 106 3. Odgovornost proizvoĊaĉa stvari sa nedostatkom ...................................... 107 V. POSEBNI SLUĈAJEVI ODGOVORNOSTI ................................................. 110 -1. Odgovornost usled teroristiĉkih akata, javnih demonstracija ili manifestacija ............................................................. 110 2. Odgovornost organizatora priredbi ............................................................. 111 3. Odgovornost zbog uskraćivanja neophodne pomoći .................................. 111
5
2. Odgovornost u vezi sa obavezom zakljuĉenja ugovora .............................111 3. Odgovornost u vezi sa vršenjem poslova od opšteg interesa .....................112 VI. NAKNADA ŠTETE ....................................................................................... 112 1. Naknada materijalne štete............................................................................ 112 a) Pojam i cilj naknade ............................................................................... 112 b) Oblici naknade ...................................................................................... H 2 c) Dospelost obaveze naknade .................................................................. 114 2. Obim naknade materijalne štete ................................................................. 114 a) Trenutak prema kome se utvrĊuje visina štete ....................................... 114 b) Merilo za utvrĊivanje visine štete .......................................................... 114 c) Potpuna naknada .................................................................................... 115 d) Sniţenje naknade .................................................................................. 115 2. Naknada materijalne štete u sluĉaju smrti, telesne povrede i oštećenja zdravlja .............................................................. 117 a) Naknada materijalne štete u sluĉaju smrti ............................................ 117 b) Naknada materijalne štete u sluĉaju telesne povrede i oštećenja zdravlja ........................................................... 118 c) Izmena dosuĊene naknade i neprenosivost prava .................................. 118 3. Naknada materijalne štete u sluĉaju povrede ĉasti i širenja neistinitih navoda .............................................................................. 119 4. Naknada nematerijalne štete ...................................................................... 119 a) Naturalna restitucija ............................................................................. 119 b) Novĉana naknada ................................................................................... 120 VII ODGOVORNOST VIŠE LICA ZA ISTU ŠTETU ....................................... 121 Glava peta: OSTALI IZVORI OBLIGACIJA .....................................................122 I. STICAN.TE BEZ OSNOVA ............................................................................. 122 1. Pojam i subjekti sticanja bez osnova ........................................................... 122 2. Opšti uslovi i nastanak sticanja bez osnova ............................................... 123 3. Sluĉajevi sticanja bez osnova .................................................................... 124 a) Isplata nedugovanog ............................................................................. 124 b) Isplata s obzirom na osnov koji se nije ostvario ..................................... 125 c) Isplata s obzirom na osnov koji je docnije otpao .................................. 125 d) Obogaćenje usled radnje obogaćenog ................................................... 125 e) Obogaćenje usled radnje trećeg lica ili usled nekog spoljnjeg dogaĊaja ........................................................................... 126 4. Dejstvo sticanja bez osnova ........................................................................ 126 II. POSLOVODSTVO BEZ NALOGA ............................................................. 127 1. Pojam i subjekti poslovodstva bez naloga .................................................. 127 2. Uslovi poslovodstva bez naloga ................................................................ 127 3. Dejstvo poslovodstva bez naloga .............................................................. 128 4. Vršenje tuĊih poslova protiv zabrane ........................................................ 129 5.Nepravo poslovodstvo ................................................................................. 129 III. JEDNOSTRANE IZJAVE VOLJA .............................................................. 130
1. Javno obećanje nagrade ........................................................................................................................ 13 0 a) Pojam i uslovi ........................................................................................ [30 b) Opozivanje i dejstvo............................................................................... 131 2. Hartije od vrednosti ..................................................................................... 132 a) Pojam i bitni sastojci .............................................................................. 132 b) Vrste i ostvarivanje prava ....................................................................... 132 c) Prenos hartije od vrednosti ..................................................................... 132 d) Legitimacioni papiri i legitimacioni znaci ............................................ 133 Glava šesta: DEJSTVA OBLIGACIJA ...............................................................133 I. POVERJOĈEVA PRAVA I DUŢNIKOVE OBAVEZE ................................ 133 A) PRAVO NA NAKNADU ŠTETE ............................................................. 133 1. Opšta pravila o pravu na naknadu štete ....................................................... 133 a) Naknada štete zbog neispunjenje ili zadocnjenja ................................... 133 b) Ugovorno proširenje, ograniĉenje i iskljuĉenje odgovornosti .............. 134 c) Obim naknade i krivica poverioca ........................................................ 135 2. Ugovorna kazna ........................................................................................... 135 a) Pojam, nastanak, karakter i znaĉaj ........................................................ 135 b) Vrste i dejstvo......................................................................................... 136 c) Ugovorna kazna i naknada štete .............................................................136 d) Smanjenje iznosa ugovorne kazne .......................................................... 137 3. Zatezna kamata ..........................................................................................137 B) POBIJANJE DUŢNIKOVIH PRAVNIH RADNJI .................................. 138 C) PRAVO ZADRŢAVANJA (IUS RETENTIONIS) .................................. 140 II. POVERIOĈEVA PRAVA U NEKIM POSEBNIM SLUĈAJEVIMA . . . . 140 Glava sedma: PRESTANAK OBLIGACIJA ...................................................... 141 I. ISPUNJENJE ....................................................................... ........................ 141 A) OPŠTA PRAVILA O ISPUNJENJU ........................................................ 141 1. Subjekti ispunjenja ................................................................................... 141 2. Predmet ispunjenja ................................................................................... 143 3. Uraĉunavanje (inputacija) ispunjenja ....................................................... 143 4. Vreme i mesto ispunjenja ......................................................................... 144 B) DOCNJA ................................................................................................ 144 1. Docnja duţnika ......................................................................................... 145 a) Pojam i uslovi docnje duţnika ............................................................. 145 b) Posledice docnje duţnika ....................................................................... 145 c) Prestanak docnje duţnika ................................. ................................. 146 2. Docnja poverioca ........................................................................................ 146 a) Pojam i uslovi docnje poverioca ............................................................ 146 b) Posledice docnje poverioca .................................................................. 147 c) Prestanak docnje poverioca ................................................................... 147 C) POLAGANJE I PRODAJA DUGOVANE STVARI ................................ 147 1. Polaganje (deponovanje) kod suda ........................................................... 147
4 PRIRUĈNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA 2. Predaja na ĉuvanje drugom licu ................................................................ 148 3. Prodaja dugovane stvari ........................................................................... 148 II. OSTALI NAĈINI PRESTANKA OBAVEZA .............................................. 149 A) PREBIJANJE (KOMPENZACIJA) ............................................................ 149 1. Pojam i znaĉaj kompenzacije ..................................................................... 149 2. Uslovi prebijanja i iskljuĉenje prebijanja ................................................... 149 3. Naĉini prebijanja .......................................................................................... 150 4. Dejstvo prebijanja ........................................................................................ 151 B) OTPUŠTANJE (OTPUST, OPROŠTAJ) DUGA ..................................... 151 C) PRENOV (NOVACIJA) .......................................................................... 153 D) SJEDINJENJE (KONFUZIJA) ................................................................. 154 E) NEMOGUĆNOST ISPUNJENJA ............................................................ 155 F) PROTEK VREMENA I OTKAZ ............................................................... 156 G) SMRT ......................................................................................................... 156 III. ZASTARELOST ............................................................................................. 156 1. Pojam i opšta pravila ................................................................................... 156 2. Vreme potrebno za zastarelost..................................................................... 157 a) Zabrana promené roka zastarelosti ......................................................... 157 b) Nastupanje, poĉetak i istek roka zastarelosti ........................................ 158 c) Rokovi zastarelosti ................................................................................ 158 3. Zastoj zastarevanja ..................................................................................... 159 4. Prekid zastarevanja .................................................................................... 160 Glava osma: RAZNE VRSTE OBAVEZA ........................................................... 161 I. NOVĈANE OBAVEZE ................................................................................... 161 1. Naĉelo monetarnog nominalizma i odstupanja od tog naĉela ..................... 161 2. Plaćanje pre roka ......................................................................................... 162 3. Ugovorna kamata ........................................................................................ 162 II. OBAVEZE SA VIŠE PREDMETA ................................................................. 163 1. Kumulativne obaveze ................................................................................ 163 2. Alternativne obaveze .................................................................................. 163 3. Fakultativne obaveze i fakultativna potraţivanja ...................................... 164 III. OBAVEZE SA VIŠE DUŢNIKA ILI POVERILACA .................................165 1. Deljive obaveze .......................................................................................... 165 2. Solidarne obaveze ....................................................................................... 166 a) Solidarnost duţnika (pasivne solidarne obaveze) .................................. 166 b) Solidarnost poverilaca (aktivne solidarne obaveze) ............................... 168 3. Nedeljive obaveze ....................................................................................... 170 Glava deveta: PROMENA POVERIOCA ILI DUŢNIKA ...................................170 L USTUPANJE POTRAŢIVANJA UGOVOROM (CESIJA) ............................ 170 1. Pojam i uslovi ustupanja potraţivanja .........................................................170 2. Dejstvo ustupanja potraţivanja ...................................................................172 a) Odnos prijemnika i duţnika ..................................................................172 b) Odnos ustupioca i prijemnika ................................................................. 173 3. Posebni sluĉajevi ustupanja......................................................................... 173
Pmf. dr Đordc Nikolić: OBLIGACIONO PRAVO
a) Ustupanje umesto ispunjenja ili radi naplaćivanja ................................. 173 b) Ustupanje radi obezbedenja ..................................................................173 II. PROMENA DUŢNIKA ................................................................................... 174 1. Preuzimanje duga ....................................................................................... 174 a) Pojam i uslovi preuzimanja duga ...........................................................174 b) Dejstvo preuzimanja duga .................................................................... 175 2. Pristupanje dugu .........................................................................................175 3. Preuzimanje ispunjenja .............................................................................. 175 Deo drugi UGOVOR I Glava prva: P R O D A J A .................................................................................. 176 1. Pojam i karakteristike ugovora 0 prodaji ..................................................... 176 2. Bitni elementi ugovora o prodaji ................................................................. j 77 a) Stvar ili pravo ......................................................................................... 177 b) Cena ...................................................................................................... 177 3. Dejstvo ugovora o prodaji ........................................................................... 178 4. Naknada Štete u sluĉaju raskida prodaje ..................................................... 180 5. Sluĉajevi prodaje sa naroĉitim pogodbama ................................................. 180 a) Prodaja sa pravom preĉe kupovine ......................................................... 180 b) Kupovina na probu ................................................................................. 181 c) Prodaja po uzorku ili modelu ................................................................ 182 d) Prodaja sa zadrţavanjem prava svojine ................................................. 182 Glava druga: R A Z M E N A ...............................................................................183 Glava treća: PRODAJNI NALOG ....................................................................... 183 Glava ĉetvrta: UGOVOR O POKLONU ............................................................. 186 1. Pojam i karakteristike ugovora o poklonu ................................................... 186 2. Uslovi za zakljuĉenje i bitni elementi ugovora 0 poklonu ......................... 186 3. Dejstvo ugovora o poklonu ......................................................................... 187 4. Opozivanje ugovora o poklonu ...................................................................188 a) Opozicanje poklona od strane poklonodavca ......................................... 188 b) Opozivanje poklona od strane trećih lica ................................................189 Glava peta: UGOVOR O ZAJMU ...................................................................... 190 1. Pojam i karakteristike ugovora 0 zajmu .....................................................190 2. Bitni elementi ugovora 0 zajmu ................................................................190 3. Dejstvo ugovora o zajmu ............................................................................ 191 Glava šesta; UGOVOR O ZAKUPU .................................................................. 192 1. Pojam i karakteristike ugovora 0 zakupu ...................................................192 2. Bitni elementi ugovora o zakupu ................................................................ 193 3. Dejstvo ugovora o zakupu .......................................................................... 193 4. Podzakup .................................................................................................... 196
7
5. OtuĊenje zakupljene stvari ........................................................................ 196 6. Prestanak zakupa ......................................................................................... 197 Glava sedma: UGOVOR O POSLUZI .................................................................. 197 1. Pojam i karakteristike ugovora o posluzi .................................................. 197 2. Bitni elementi ugovora o posluzi ................................................................198 3. Dejstvo ugovora o posluzi ........................................................................... 199 Glava osma: UGOVOR O DELU ......................................................................... 201 1. Pojam, razgraniĉenje i karakteristike ugovora o delu ................................. 201 2. Bitni elementi ugovora o delu ..................................................................... 202 3. Dejstvo ugovora o delu .............................................................................. 203 4. Rizik, zaloga i prestanak ugovora o delu .................................................... 206 Glava deveta: UGOVOR O OSTAVI ................................................................... 206 1. Pojam i karakteristike ugovora o ostavi ...................................................... 206 2. Bitni elementi ugovora o ostavi .................................................................. 207 3. Dejstvo ugovora o ostavi ............................................................................. 208 4. Posebni sluĉajevi ostave ............................................................................ 210 a) Neprava ostava ....................................................................................... 210 b) Ostava u nuţdi ...................................................................................... 211 c) Ugostiteljska ostava .............................................................................. 211 Glava deseta: UGOVOR O NALOGU ................................................................. 211 1. Pojam, razgraniĉenje i karakteristike ugovora o nalogu ............................. 211 2. Uslovi za zakljuĉenje ugovora o nalogu .................................................... 213 a) Poslovna sposobnost nalogodavca i nalogoprimca .................. 213 b) Ponuda za zakljuĉenje ugovora o nalogu ............................................... 213 c) Bitni elementi ......................................................................................... 214 3. Dejstvo ugovora o nalogu ........................................................................... 215 4. Prestanak ugovora o nalogu ........................................................................ 219 a) Odustanak od ugovora .......................................................................... 220 b) Otkaz naloga .......................................................................................... 220 c) Smrt fiziĉkog, odnosno prestanak pravnog lica ................................... 221 d) Lišenje poslovne sposobnosti, odnosno steĉaj ..................................... 221 Glava jedanaesta: UGOVOR O PUNOMOĆSTVU .............................................221 1. Pojam, razgraniĉenje i pravne osobine ugovora o punomoćstvu .............. 221 2. Uslovi za zakljuĉenje ugovora o punomoćstvu .......................................... 223 a) Poslovna sposobnost vlastodavca i punomoćnika ................................ 223 b) Ponuda za zakljuĉenje ugovora o punomoćstvu .................................... 225 c) Bitni elementi ....................................................................................... 226 3. Neposredno dejstvo ugovora o punomoćstvu ............................................. 228 4. Posredno dejstvo ugovora o punomoćstvu ................................................ 228 5. Prestanak ugovora o punomoćstvu ............................................................ 230 Glava dvanaesta: UGOVOR O ORGANIZOVANJU PUTOVANJA .................232 1. Pojam i karakteristike ugovora o organizovanju putovanja ...................... 232 2. Uslovi za zakljuĉenje ugovora o organizovanju putovanja ........................ 233 a) Bitni elementi ....................................................................................... 233
b) Potvrda putovanja .................................................................................. 233 3. Dejstvo ugovora o organizovanju putovanja .............................................. 234 4. Posebna prava i obaveze ugovornih strana ................................................. 236 Glava trinaesta: POSREDNIĈKI UGOVOR O PUTOVANJU .......................... 238 1. Pojam i karakteristike posredniĉkog ugovora o putovanju ......................... 238 2. Uslovi za zakljuĉenje posredniĉkog ugovora ..................... 238 a) Bitni elementi .......................................... .......................... 239 b) Potvrda o'putovanju i potvrda o ugovoren ......................... 239 3. Dejstvo posredniĉkog ugovora o putovanju .............................................. 239 Glava ĉetrnaesta: JEMSTVO .................................................................. .240 1. Pojam, nastanak i karakter jemstva ............................................................. 240 2. Dejstvo jemstva ........................................................................................... 241 3. Prestanak jemstva ................................................................. 242 Glava petnaesta: UPUĆIVANJE (ASIGNACIJA) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . [ .243 1. Pojam, znaĉaj i uslovi nastanka upućivanja ...............................................243 2. Dejstvo upućivanja ....................................................................................244 Glava šesnaesta: UGOVOR O ORTAKLUKU ............................................................................................................................ . . . . . . . . . . . . . .246 1. Pojam i karakteristike ugovora o ortakluku .................................................246 2. Uslovi za zakljuĉenje ugovora o ortakluku ................................................. 247 3. Neposredno dejstvo ugovora o ortakluku .................................................. 249 4. Posredno dejstvo ugovora o ortakluku ...................................................... 251 5. Prestanak ugovora o ortakluku .................................................................. 252
D e o prvi OPŠTI
DEO
Glava prva UVODNA RAZMATRANJA O OBLIGACIONOM PRAVU 1. Pojam, predmet i znaĉaj obligacionog prava Pojam. — Izraz "obligaciono pravo" obiĉno se upotrebljava u dva razliĉita znaĉenja, odnosno za oznaĉavanje dve razliĉite pojave. Tim izrazom oznaĉava se, najpre, jedna grana u opštem sistemu pozitivnog prava,' stoje i njegovo osnovno znaĉenje. Kao grana u opštem sistemu pozitivnog prava, obligaciono pravo je skup opštih pravnih normi kojima se regulišu obligacioni odnosi. Ali, iako za to nije najprikladniji, izrazom "obligaciono pravo" veoma Ĉesto se oznaĉava i pravna nauka (teorija) koja se bavi nauĉnom obradom obligacionih odnosa i pravnih normi koje te odnose regulišu. Predmet. Obligaciono pravo bavi se pravnim regulisanjem obligacionih odnosa,1 što znaĉi da obligacioni odnosi, kao materija koju ono re-guliše,2 predstavljaju predmet obligacionog prava.
-
Obligacioni odnosi predstavljaju posebnu vrstu graĊanskopravnih odnosa, što znaĉi da obligaciono pravo Ĉini deo jedne šire celine pravnog sistema poznate kao "graĊansko pravo". Pri tome, za razliku od stvarnog i naslednog prava koji se, kao delovi graĊanskog prava, bave već steĉenim imovinskim vrednostima. tj. već stvorenim pravnim odnosima i njihovom zaštitom, obligaciono pravo se, svojim najvećim delom, bavi prometom imovinskih vrednosti, tj. pravnim odnosima u nastajanju. U tom smislu ono je pravo prometa roba i usluga, jer sadrţi pravila o prenosu odreĊenih dobara, stvari ili usluga iz imovine jednog u imovinu drugog lica. Prateći taj prelaz odreĊenih imovinskih vrednosti iz imovine jednog u imovinu drugog lica, obligaciono pravo istovremeno i omogućava (kao sredstvo pravnog prometa) i opravdava (kao pravni osnov) takvo kretanje. Obligaciono pravo najtešnje je povezano sa robnom privredom koja ga, u odnosu na ostale društvene okolnosti (politiĉke, filozofske, moralne) u najvećoj meri uslovljava. Zbog toga se moţe reći da robna privreda, odnosno robni promet ili promet roba i usluga, kao deo robne privrede, predstavlja društvenu osnovu obligacionog prava, pri ĉemu je obligaciono pravo pravna nadgradnja nad tim delom robne privrede. 3
1 V. cl. I. Zakona o obligacionim odnosima ("Sluţbeni lisl SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89, kao i "Sluţbeni list SRJ", br. 31/93). 2 Vladimir Vodinclić, GraĊansko pravo - Uvodne teme, Beograd, 1991, str. 56. 3 Ţivomir DorĊcvić-Vladan Stanković, Obligaciono pravo, Opšti deo, Beograd, 1980, str. 7.
14
PRIRUĈNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA
Znaĉaj. - Znaĉaj obligacionog prava uslovljen je velikim znaĉajem obligacionih odnosa,4 jer se slobodno moţe reći da samo mali broj pravnih odnosa ima tako veliki znaĉaj kao obligacioni odnosi. Za obligacione odnose je karakteristiĉno da su najĉešći pravni odnosa meĊu ljudima. Oni su sastavni deo našeg ţivota, jer najveći deo svojih svakodnevnih potreba zadovoljavamo stupajući u razliĉite obligacione odnose (npr. kad kupujemo hleb i ostale ţivotne namirnice, kad se prevozimo nekim od sredstava javnog prevoza, kad odlazimo u restoran ili pozo-rište, kad nam u servisu opravljaju automobil, kad nekome prouzrokujemo ili kad nam neko prouzrokuje štetu i si.). Na veliki znaĉaj obligacionih odnosa ukazije i njihova uloga, koja je odreĊena funkcijom koju oni imaju u društvu. Naime, preko obligacionih odnosa se obavlja cirkulacija (promet) dobara i prava povodom njih u društvu, odnosno prenošenje dobara i prava povodom njih izmeĊu subjekata. U tom procesu obligacioni odnosi imaju veoma znaĉajnu funkciju, jer predstavljaju pravnu formu, odnosno pravno sredstvo koje omogućuje obavljanje ekonomskog i pravnog prometa. Bez obligacionih odnosa, kao pravne forme, odnosno kao sredstava ekonomskog i pravnog prometa, teško bi se moglo zamisliti odvijanje tog prometa, pa samim tim i raspodela dobara u društvu. 2. Formalni izvori obligacionog prava Pisani i nepisani izvori. - Izvori obligacionog prava u formalnom smislu mogu se podeliti na pisane (zakon, podzakonski akti, meĊunarodne konvencije) i nepisane (obiĉaj, pravila morala). U savremenim pravnim sistemima pisani izvori obligacionog prava ne samo da preovlaĊuju, nego imaju i veću pravnu snagu od nepisanih pa zato obiĉaji, kao nepisano pravo, dobijaju uglavnom supsidijeran karakter.5 To znaĉi da se obiĉaj moţe primeniti samo u sluĉaju kad nedostaju odgovarajuće odredbe pisanog prava, odnosno kad se takve odredbe pokaţu kao nedovoljne ili kad pisano pravo upućuje na primenu obiĉaja. Pisani izvori. - Naš najznaĉajniji izvor obligacionog prava je Zakon o obligacionim odnosima, koji je bio donet kao propis saveznog karaktera, tako da je vaţio na celoj teritoriji SFR Jugoslavije. MeĊutim, tim zakonom nisu regulisani svi obligacioni odnosi. Jedan deo obligacionih odnosa bio je regulisan i drugim saveznim propisima (oblast drumskog, ţelezniĉkog, vazdušnog i pomorskog prevoza; odgovornost za nuklearne štete),6 dok je manji deo obligacionih odnosa bio prepušten zakonodavnoj nadleţnosti republika (ugovor o doţivotnom izdrţavanju, promet nepokretnosti).7 Pored toga, Zakon o obligacionim odnosima, ali ni republiĉki propisi, ne regulišu odgovornost za štetu od ţivotinje, od graĊevine, za pad, bacanje Ţivomir ĐorĊcvić-Vladan Slanković, nav. dclo, str. 26. Andrija Gams, Uvod u graĊansko pravo, Beograd, 1972, str. 65; Slobodan Pcrović, Obliga-ciono pravo, Beograd, 1980, str. 32. A 5
Prof. dr ĐorĊc Nikolić: OBLIGACIONO PRAVO
10
ili prosipanje, kao ni ugovor o poklonu, ugovor posluzi i ugovor o ortakluku. Ustavna povelja Drţavne Zajednice Srbija i Crna Gora od 2003. godine, za razliku od Ustava SFRJ od 1974. godine i Ustava SRJ od 1992. godine, nije predviĊala nadleţnost te zajednice u regulisanju obligacionih odnosa,8 što znaĉi da su obligacioni odnosi bili ostavljeni zakonodavnoj nadleţnosti drţava ĉlan ica.9MeĊu tim, stupanjem na snagu Ustavne povolje nije prestala vaţnost saveznih zakona i propisa koji nisu iz oblasti u kojima je Ustavnom poveljom bila utvrĊena nadleţnost drţavne zajednice Srbija i Crna Gora, već su se takvi propisi primenjivali i posle stupanja na snagu Ustavne povelje kao opšti akti drţava ĉlanica.1" To se odnosi i na Zakon o obligacionim odnosima koji se i po prestanku Drţavne zajednice Srbija i Crna Gora primenjuje kao propis Republike Srbije, jer je u iskljuĉivoj nadleţnosti Republike Srbije da ureĊuje i obezbeĊuje "svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine".11
Sudska praksa. - Sudska praksa nije formalni izvor prava, pa ni obligacionog, jer sudovi ne stvaraju, već samo primenjuju pravo. U tom smislu se i u Ustavu Republike Srbije propisuje da sudovi "sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata, kada je to predviĊeno zakonom, opšte-prihvaćenih pravila meĊunarodnog prava i potvrĊenih meĊunarodnih ugovora".12 Ipak, jedinstvena sudska praksa smatra se faktiĉkim autoritetom koji u odreĊenoj meri uĉestvuje u stvarnom regulisanju društvenih odnosa, iako nije formalni izvor prava, jer sudove formalno ne obavezuje.13 3. Vaţnija naĉela Zakona o obligacionim odnosima U vaţnija naĉela Zakona o obligacionim odnosima spadaju: autonomija volje, naĉelo savesnosti i poštenja, zabrana zloupotrebe prava, naĉelo jednake vrednosti davanja, zabrana prouzrokovanja štete i dispozitivni karakter odredaba zakona. Autonomija volje. - Kao jedno od osnovnih naĉela na kojem se zasnivaju obligacioni odnosi, naĉelo autonomije volje znaĉi da su strane u obligacionim
6 Zakon o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi ("Sluţbeni list SFRJ", br. 22/77), Zakon o obligacionim i osnovnim maicrijalno-pravniin odnosima u vazdušnoj plovidbi ("Sluţbeni list SFRJ", br. 22/77), Zakon o odgovornosti za nuklearne štete ("Sluţbeni lisl SFRJ", br. 22/77), Zakon o osiguranju imovine i lica ("Sluţbeni list SRJ", br. 30/96), Zakon o ugovorima o prevozu u ţelezniĉkom saobraćaju ("Sluţbeni lisl SRJ", br. 26/95), Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobraćaju ("Sluţbeni list SRJ", br. 26/95) i dr. 7 Zakon o stambenim odnosima, ("Sluţbeni glasnik RS", br. 12/90), Zakon o nasledivanju ("Sluţbeni glasnik RS", br. 46/95), Zakon o prometu nepokretnosti ("Sluţbeni glasnik RS", br. 42/ 98), Zakon o zaloţnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar ("Sluţbeni glasnik RS", br. 57/03), Zakon o finansijskom lizingu ("Sluţbeni glasnik RS", br. 55/03) i dr. K Ustavna povelja objavljena jc u "Sluţbenom listu SCG", br. I od 4. februara 2003. godine. y Republika Srbija jc, posle usvajanja Ustavne povelje, poĉela da donosi zakone kojima se regulišu obligacioni odnosi, kao što su Zakon o finansijskom lizingu ("Sluţbeni glasnik RS", br. 55/03) i Zakon o zaloţnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar ("Sluţbeni glasnik RS", br. 57/03). Ĉl. 96. st. I. Ustava Republike Srbije. 111 Ĉl. 20. st. 5. Zakona za sprovodcilje Ustavne povelje Drţavne zajednice Srbija i Crna Gora ("Sluţbeni list SCG", br. 1 od 4. februara 2003. godine). 11 Ĉl. 97. taĉ. 7. Ustava Republike Srbije od 2006. godine. 1 2 Ĉl. 142. st. 2. Ustava Republike Srbije od 2006. godine '3 Obrcn Stanković-VIadiinir Vodinclić, Uvod u graĊansko pravo, Beograd, 1996, sir. 41.
14
PRIRUĈNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA
odnosima slobodne da svoje odnose urede po svojoj volji (ĉl. 10. ZOO). Njihova volja je, dakle, autonomna, tj. do odreĊene mere nazavisna od zakona. Autonomija volje posebno dolazi do izraţaja u ugovornim odnosima (sloboda ugovaranja), gde svako lice samostalno odluĉuje o tome da li da zakljuĉi ugovor i o licu sa kojim će stupiti u ugovorni odnos, dok sa drugim licem sporazumno odluĉuje i o sadrţini, formi, promenama, naĉinu realizacije i prestariku ugovornog odnosa. Autonomija volje je u svim pravima u većoj ili manjoj meri ograniĉena, s tim što su njene granice u našem pravu odreĊene na dva naĉina: (1) jednom generalnom odredbom kojom se predviĊa da su strane u obligacionim odnosima slobodne, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih obiĉaja, da svoje odnose urede po svojoj volji, (ĉl. 10. ZOO); (2) većim brojem odredbi kojima se autonomija volje u pojedninim sluĉajevima ograniĉava (obavezno zakljuĉenje ugovora, pravo preĉe kupovine, formalni ugovori, propisivanje obavezne sadrţine ugovora i dr.). Naĉelo savesnosti i poštenja. - Zakonom se propisuje da su strane duţne da se pridrţavaju ovog naĉela kako pri zasnivanju obligacionih odnosa, tako i pri ostvarivanju prava i obaveza iz tih odnosa (ĉl. 12. ZOO). To znaĉi daje njihova obostrana duţnost da lojalno postupaju još u predu-govornoj fazi, tj. još u fazi nastanka, zatim u fazi izvršenja i, na kraju, u fazi prestanka obaveza. Primenom ovog naĉela obligacioni odnosi se mo-ralizuju, dobijaju moralnu sadrţinu, tako da ono predstavlja najtešnju sponu izmeĊu prava i morala. Zabrana zloupotrebe prava. - Zakonom se izriĉito zabranjuje vršenje prava protivno cilju zbog koga je ono zakonom ustanovljeno ili priznato (ĉl. 13. ZOO), ĉime se zakonodavac opredelio za objektivan kri-terijum zloupotrebe. Ipak, tako izraţena zabrana smatra se preuskom i nedovoljnom, jer je nesporno da zloupotreba prava postoji i u sluĉaju Šika-noznog, nesrazmemog, prekomerenog, protivreĉnog ili nemoralnog vršenja prava. U sluĉaju zloupotrebe prava sud će, na prigovor tuţenog, odbiti tniţbeni zahtev, a ako je titular zloupotrebom prava drugoj strani prouzrokovao štetu, za njega nastaje obaveza njene naknade. Naĉelo jednake vrednosti davanja. - Ovo naĉelo proizlazi iz naĉela praviĉnosti (jednako postupanje sa jednakim stvarima i nejednako postupanje sa nejednakim stvarima, srazmerno njihovoj nejednakosti), i ima poseban znaĉaj u obligacionom pravu. Zakonom se predviĊa da "u zasnivanju dvostranih ugovora strane polaze od naĉela jednake vrednosti uzajamnih davanja" (ĉl. 15. st. 1. ZOO), ali to naĉelo u punoj meri dolazi do izraţaja i u obligacionim odnosima koji izviru iz prouzrokovanja štete. Povreda naĉela jednake vrednosti davanja povlaĉi pravne posledice samo u sluĉajevima koji su predviĊeni zakonom (ĉl. 15. st. 2. ZOO) (prekomemo oštećenje, zelenaški ugovori, promenjene okolnosti).
11 Zabrana prouzrokovanja štete. - Za razliku od drugih prava gde se ova zabrana izraţava samo posredno, u našem pravu ona se izraţava ne samo posredno ("Ko drugome prouzrokuje štetu duţan je naknaditi je, ukoliko ne dokaţe da je šteta nastala bez njegove krivice" - ĉl. 154. st. 1. ZOO), već i neposredno, tj. odredbom da je "svako duţan da se uzdrţi od postupaka kojim se moţe drugom prouzrokovati šteta" (ĉl. 16. Zabrana prouzrokovanja štete odnosi se na sva lica, i to kako ona koja imaju poloţaj strane, tako i na lica koja uopšte nemaju poloţaj strane u nekom obligacionom odnosu. Dispozitivni karakter odredaba zakona. - Obligacioni odnosi regu-lisani su, uglavnom, dispozitivnim normama, što omogućuje njihovim uĉesnicima da odstupaju od zakonskih rešenja, odnosno da drugaĉije ureĊuju meĊusobne odnose. Takva mogućnost postoji samo ako iz neke zakonske odredbe ili iz njenog smisla ne proizlazi što drugo (ĉl. 20. ZOO). MeĊutim, neki obligacioni odnosi regulisani su i imperativnim normama, od kojih uĉesnici obligacionih odnosa ne mogu odstupati, već ih moraju primeujivati bezuslovno i dosledno.
Prof. dr ĐorĊc Nikolić: OBLIGACIONO PRAVO
Glava druga POJAM, PODELA I IZVORI OBLIGACIJA 1. Pojam obligacije i njene osobine Pojam. - Obligacija se moţe definisati u uţem i širem smislu. U uţem smislu, to je pravna obaveza odreĊenog lica da drugom ispuni neku ĉinidbu, odnosno pravno ovlašćenje odreĊenog lica da zahteva od drugog neku ĉinidbu. U tom uţem znaĉenju obligacija je, dakle, sinonim za reĉ dug, odnosno traţbinu. U širem smislu se pod obligacijom podrazumeva pravni odnos izmeĊu dve odreĊene strane na osnovu koga je jedna strana (poverilac, ere-ditor) ovlašćena da zahteva od druge strane (duţnik, debitor) odreĊeno davanje, ĉinjenje ili uzdrţavanje od neĉega što bi inaĉe imala pravo da ĉini, a druga strana je duţna da to ispuni. U tom širem znaĉenju obligacija oznaĉava ukupnost odnosa izmeĊu dva ili više lica koja imaju meĊusobna prava i obaveze. Osobine. - Obligaciju karakterišu sledeće osobine: (1) Obligacija je pravni odnos. - To znaĉi da obligaciju prati odgovarajuća pravna sankcija. Ako duţnik dobrovoljno ne ispuni svoju obavezu, poverilac ima pravo da sudskim putem traţi njeno izvršenje (tuţba za
14
PRIRUĈNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA
ispunjenje obaveze i zahtev za prinudno izvršenje na duţnikovoj imovini), s tim što zaštitu svog prava poverilac moţe ostvariti i prigovorom. MeĊutim, nisu sve obligacije zaštićene neposrednom pravnom sankcijom. To je sluĉaj sa tzv. prirodnim obligacijama (obligationes natu-rales), koje su zaštićene samo posredno, tj. samo u sluĉaju kad se dobrovoljno ispune. (2) Obligacija je odnos izmeĎu odreĎenih lica. - Obligacija moţe postojati samo izmeĊu odreĊenih fiziĉkih ili pravnih lica. U njemu se nalazi najmanje dva lica, ali ih moţe biti i više. Ali, bez obzira na njihov broj, svi uĉesnici obligacije mogu imati poloţaj duţnika ili (i) poloţaj poverioca, što su opšti nazivi za uĉesnike obligacija, bez obzira na njen konkretan izvor. Pri tome, duţnik se naziva pasivnim (obaveza ĉini pasivu imovine), a poverilac aktivnim uĉesnikom obligacionog odnosa (potraţivanje ĉini aktivu imovine). (3) Obligacija je odnos sa odreĎenom sadržinom. - Obligacija stvara prava za poverioca i obaveze za duţnika. Sva ta prava i obaveze ĉine sa-drţinu obligacije. Sadrţina obligacije naziva se prestacijom, obligacionom radnjom ili ĉinidbom. Od sadrţine treba razlikovati predmet obligacije, pod kojim se podrazumeva sve ono na šta se obligacija odnosi, tj. sve ono što je duţnik duţan da da, uĉini ili ne uĉini poveriocu. Predmet obligacije je, dakle, samo skraćeni naziv za oznaĉavanje predmeta duţnikove obaveze. (4) Obligacija je odnos koji ima imovinsku vrednost. - Obligacija za poverioca mora predstavljati neki imovinski interes koji se moţe izraziti u novcu. MeĊutim, iako se poverioĉev imovinski interes kod najvećeg broja obligacija moţe izraziti u novcu, ima i obligacija kod kojih se taj interes ne moţe novĉano proceniti (naknada nematerijalne štete, naknada afekcione vrednosti). S obzirom na to, zakljuĉuje se da obligacija stvara jedan imovinsko-pravni odnos zasnovan na odreĊenoj koristi ili imovinskom interesu koji se, neposredno ili bar posredno, moţe izraziti u novcu, pa makar i neadekvatno, odnosno da obligacija koja ni posredno ne bi imala imovinsku vrednost ne bi predstavljala graĊanskopravnu obligaciju.14 (5) Obligacija je odnos relativnog karaktera. - Obligacija je odnos koji proizvodi pravna dejstva samo izmeĊu odreĊenih lica - poverioca i duţnika {inter partes). Poverilac samo od duţnika moţe zahtevati ispunjenje obaveze, jer prema trećim licima obligacija ne proizvodi pravna dejstva. U tom smislu je i rimska maksima da je obligacija akt koji trećim licima ne moţe ni štetiti ni koristiti (Res inter alios acta alus ñeque nocere ñeque prodesse potest). MeĊutim, od relativnosti obligacije postoje i neka odstupanja. Kod nekih odstupanja obLigacija proizvodi dejstvo prema svim trećim licima (upis nekog obligacionog prava na nepokretnosti u zemljišne knjige), dok kod drugih obligacija
12 prelazi okvire odnosa inter partes, ali ne deluje prema svima, već samo prema odreĊenom trećem licu (pobijanje duţnikovih pravnih radnji od strane poverioca, ugovor u korist trećeg, kolektivni ugovori, kod otuĊenja zakupljene stvari).
Prof. dr ĐorĊc Nikolić: OBLIGACIONO PRAVO
2. Pódela obligacija U zavisnosti od kriterijuma koji se uzima za podelu, obligacije se mogu podeliti na razliĉite naĉine. Svaka od tih pódela ima svoje posebne karakteristike i za svaku vaţe neka posebna pravila. Pozitivne i negativne. - Prema sadrţini radnje, obligacije se dele na pozitivne, kod kojih se duţnik obavezuje na neko davanje ili ĉinjenje, i negativne, kod kojih se duţnik obavezuje na neko neĉinjenje ili trpljenje. Deljive i nedcljive. - Ova pódela izvršena je prema deljivosti predmeta. Deljive su one obligacije ĉiji je predmet deljiv i moţe se rastaviti u alikvotne delove, a da se time ne izmeni njegova suština, ni umanji njegova vrednost (npr. obaveza da se isplati sto dinara). Nedeljive se, pak, ne mogu rastaviti na delove bez povrede suštine predmeta ili bez umanjenja njegove vrednosti (npr. obaveza da se preda knjiga). Ipak, zakonom ili ugovorom moţe se predvideti da se stvar, koja je po svojoj prirodi dtljiva, smatra nedeljivom (pravna nedeljivost). Novĉane i nenovĉane. - Obligacije su novĉane ako imaju za predmet odreĊenu sumu novca, a nenovĉane ako imaju za predmet neku drugu stvar ili radnju. Novĉane obligacije imaju veći znaĉaj u pravnom prometu, M
Slobodan Pcrovic, nav. delo, sir. 14.
u većoj meri su regulisane imperativnim propisima i najĉešće se javljaju kao sloţene, jer pored isplate odreĊene sume novca, kao glavne obaveze, duţnik duguje i isplatu kamate, kao sporedne obaveze. Individualne i generiĉne. - Individualne su one obligacije ĉiji je predmet odreĊen pojedinaĉno (individualno), tako da se obligacija moţe ispuniti samo predajom taĉno odreĊenog predmeta ili izvršenjem taĉno odreĊene radnje, dok su generiĉne one ĉiji je predmet odreĊen po vrsti (po rodu), tako da se obligacija moţe izvršiti predajom ma koje stvari toga roda. U sluĉaju propasti po rodu odreĊene stvari obligacija ne prestaje,1^ jer se kod generiĉnih obligacija primenjuje pravilo da rod ne propada {Genus perire non consetur). Trenutne, trajne i sukcesivne. - Podela je izvršena prema vremenu trajanja prestacije. Trenutne su one obligacije kod kojih se prestacija izvršava u jednom trenutku ili u jednom kraćem vremenskom periodu i sastoji se iz jednog akta Ĉinjenja (npr. obaveza kupca da plati cenu u gotovom), dok su trajne one kod kojih se prestacija izvršava u duţem vremenskom periodu i sastoje se iz više akata ĉinjenja ili
14
PRIRUĈNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA
iz neĉinjenja (npr. obaveza zakupodavca da preda zakupljenu stvar zakupcu na koriŠćenje). Sukcesivne obligacije predstavljaju posebnu vrstu trajnih obligacija kod kojih se prestacija izvršava u delovima koji jedan drugom sleduju. Znaĉaj ove podele ogleda se u tome što samo kod trajnih obligacija moţe doći do izraţaja uticaj promenjenih okolnosti. Ĉisto liĉne i neliĉne. - Ĉisto liĉne su one obligacije koje su vezane za liĉnost duţnika, za njegova liĉna svojstva, tako da samo on moţe da izvrši obligaciju, ali mogu biti vezane i za liĉnost poverioca (npr. obaveza izdrţavanja). U rimskom pravu su se nazivale obligationes intuitu perso-nae. Kod ĉisto liĉnih obligacija ne moţe da doĊe do promené liĉnosti duţnika ili poverioca, niti one prelaze na naslednike. Neliĉne obligacije su one koje nisu vezane za liĉnost duţnika ili poverioca. Proste ï sloţene. - Prema broju predmeta i lica obligacije mogu biti proste, kod kojih postoji jedan poverilac i jedan duţnik i predmet duţnikove obaveze je samo jedna radnja, i sloţene, kod kojih ima više poverilaca a jedan duţnik, ili više duţnika a jedan poverilac, ili više poverilaca i više duţnika, kao i one kod kojih su predmet duţnikove obaveze više radnji. Sloţene obligacije dele se na sloţene obligacije sa više lica i sloţene obligacije sa više predmeta. Sloţene obligacije sa više lica mogu biti zajedniĉke (podeljene), solidarne i nepodeljene, dok sloţene obligacije sa više predmeta mogu biti kumulativne, alternativne i fakultativne. 1S
V. ĉl.355. st. I. Zakona o obligacionim odnosima.
Civilne i naturalne. - Prema karakteru sankcije obligacije se dele na civilne (potpune, sankcionisane, utuţive), koje su snabdevene neposrednom pravnom sankcijom, i naturalne (prirodne, nesavršene, nesankcioni-sane, neutuţive), koje nisu snabdevene neposrednom, već samo posrednom pravnom sankcijom, koja je izraţena pravilom da duţnik koji dobrovoljno izvrši prirodnu obligaciju nema prava da zahteva povraćaj s pozivom na isplatu nedugovanog. U prirodne obligacije spadaju, pre svega, za-starele obligacije. 3. Izvori obligacija Pojam. - Izvorima obligacija nazivaju se pravne ĉinjenice, odnosno skupovi pravnih ĉinjenica iz kojih nastaju obligacije ili ĉinjenice kojima zakon priznaje moć da svojim prisustvom izazivaju nastanak obligacionih odnosa. Da bi neka ĉinjenica postala izvor obligacija ona mora biti kao takva zakonom predviĊena, jer ako zakon ne predviĊa da jedna ĉinjenica proizvodi nastanak obligacionog odnosa, onda ona i nije izvor obligacija. Prema tome, iako pruţa odgovarajuću pravnu zaštitu vezujući za odreĊenu ĉinjenicu nastanak obligacionog odnosa, zakon nije izvor obligacija. On
13 je formalni izvor obligacionog prava, dok je izvor obligacija ĉinjenica za koju zakon vezuje nastanak obligacionog odnosa. Podela. - Mnogobrojne pravne ĉinjenice iz kojih izviru obligacije bile su još od rimskog prava pa sve dodanašnjih dana predmet razliĉitih podela, tako da ni u graĊanskim zakonicima ne postoji jedinstvena podela izvora obligacija. Naš Zakon o obligacionim odnosima na opšti naĉin ne predviĊa izvore obligacija, ali iz njegove odredbe u kojoj se propisuje da se tim zakonom "ureĊuju obligacioni odnosi koji nastaju iz ugovora, prouzrokovanja štete, sticanja bez osnova, poslovodstva bez naloga, jednostrane izjave volje i drugih zakonom utvrĊenih ĉinjenica" (ĉl. 1), nedvosmisleno proizlazi da su izvori obligacija: ugovor, prouzrokovanie štete, sticanje bez osnova, poslovodstvo bez naloga i jednostrane izjave volje. Navedena podela izvora obligacija ne predstavlja neku zatvorenu šemu, jer se i u navedenoj zakonskoj odredbi ostavlja mogućnost da obligacije mogu nastati "i iz drugih zakonom utvrĊenih ĉinjenica" (ĉl. 1. ZOO), koje se, inaĉe, ne mogu svrstati u neku od navedenih vrsta. Takav je sluĉaj sa obavezom izdrţavanja izmeĊu odreĊenih srodnika, kao i sa obavezom izdrţavanja izmeĊu braĉnih drugova. Te obligacije se ĉesto nazivaju zakonskim obligacijama, iako njihov izvor nije zakon, već ĉinjenice srodstva i braka za koje zakon vezuje nastanak navedenih obligacija.
Prof. dr ĐorĊc Nikolić: OBLIGACIONO PRAVO
Pror". di- Đordc Nikolić: OBLIGACIONO PRAVO
22
PRIRUĈNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA
Glava treća OBLIGACIONI UGOVOR I. POJAM UGOVORA I PRINCIP SLOBODE UGOVARANJA 1. Pojam i znaĉaj ugovora Pojam. - Reĉ "ugovor" upotrebljava se za oznaĉavanje tri razliĉite stvari: (1) za pravni akt, (2) za pravni odnos i (3) za pravni dokument ili ispravu. 16 (1) Ugovor kao pravni akt. - Pod ugovorom (kao pravnim aktom) uopšte podrazumeva se saglasna izjava volje dva ili više lica kojom se postiţe neko pravno dejstvo. On je, po samoj definiciji, dvostrani pravni posao, jer je za njegov nastanak neophodna izjava volje najmanje dva lica. Ali, ugovor nije samo prost zbir izjavljenih volja, već zajedniĉko delo lica kojih se on tiĉe.17 Obligacioni ugovor je, kao i ugovor uopšte, saglasnost volja dva ili više lica, kojom se, za razliku od ostalih ugovora, postiţe neko obligacio-nopravno dejstvo. To obligacionopravno dejstvo najĉešće se ogleda u zasnivanju, ali se moţe sastojati i u promeni ili gašenju nekog obligacionog odnosa. Od ostalih ugovora obligacioni ugovor se razlikuje i po tome što ima prvenstveno imovinski karakter. (2) Ugovor kao pravni odnos. - Ugovor u smislu pravnog odnosa rezultat je ugovora u smislu pravnog akta, što znaĉi da se pod njim podrazumeva pravni odnos koji je proizašao iz ugovora kao pravnog akta. Za takav pravni odnos koristi se naziv "ugovorni odnos" ili "ugovor". Pravni odnosi koji nastaju usled ugovora kao pravnog akta mogu biti razliĉitog karaktera: obligacionopravni, naslednopravni, porodiĉnopravni, radnopravni, privrednopravni, meĊunarodni, pa ĉak i upravnopravni. (3) Ugovor kao dokument ili isprava. - Reĉ ugovor koristi se i za oznaĉavanje ugovorne isprave, koja sadrţi saglasne izjave volja ugovornika. U tom smislu se govori o "slanju" i "potpisivanju" ugovora, kao i o broju "primeraka" ugovora. Znaĉaj. - Obligacioni ugovor je najĉešći i najvaţniji izvor obligacija, zbog ĉega je njegov znaĉaj osobito veliki u obligacionom pravu. i
