O Zavodjenju i Ljubavi

Biblioteka Popularna psihologija

Nebojša Jovanović

O zavoðenju i ljubavi

Beoknjiga, Beograd 2009.

O zovođenju i ljubavi

4

Sadržaj

UMESTO UVODA 7 PROLOG 9 ŠTA JE TO ZAVOĐENJE 17 POČETNA UPUTSTVA ZA LOVCE AMATERE 25 DEMO(N)KRATIJA = ZAVOĐENJE MALOLETNIH ZAVEDI, PA VLADAJ 35 TAKTIKA I STRATEGIJA ZAVOĐENJA U ŽENSKO-MUŠKOM RATU 59 ZAVOĐENJE U PORODICI 85 Škola kao institucija zavođenja 91 Vršnjaci kao zavodljivi autoritet 95

5

6

Umesto uvoda

...Zavođenje je korišćenje laži, lažno predstavljanje, u bilo kom obliku, davanje lažnih obećanja drugoj osobi (ili osobama), da bi se navela da pomisli, oseća ili učini nešto, što inače ne bi. ...Neophodan element u zavođenju je poverenje zavedene osobe prema zavodniku. Zavođenje je izdaja tog poverenja. Zavođenje je najbolji način da prevedemo sebe žedne preko vode, a usput i da prevarimo one od kojih očeku­ jemo da nas vole. Zato zapamtimo zauvek: zavođenje je izdaja. Izdaja nije put ka ljubavi. U ljubavi, ponavljam, nema marketinga, nema demo­kratije, nema slobodnog tržišta, nema relativnih vrednosti koje određuje ponuda i tražnja, nema pre­ dizborne kampanje... U ljubavi nema zavođenja. Modeli 7

i trendovi postoje u serijskoj proizvodnji, a čovek nije serijski proizvod, osim ako to ne napravi od sebe. Najveća i prva prevara iz koje izviru sva zavođenja ovoga sveta je ideja da čoveka može ispuniti, ostvariti, i usrećiti bilo šta drugo osim Ljubavi (koja je Bog).

8

Prolog

„Da, ja sam obi­čan i nor­ma­lan čo­vek“, od­go­vo­rio sam. Šta bih dru­go mo­gao da od­go­vo­rim ne­po­zna­toj oso­ bi ko­ja me u ka­fa­ni pi­ta: „Iz­vi­ni što sme­tam. Da li si ti nor­ma­lan i obi­čan čo­vek?“ Po­tvr­dan od­go­vor je pr­vo što mi je pa­lo na pa­met. Je­dan nor­ma­lan i obi­čan od­go­vor. Kao što sam i ja. „Mo­gu li da te ča­stim pi­ćem?“, pi­tao je. „Mo­žeš, ako ti to pri­či­nja­va za­do­volj­stvo.“ Čo­vek se­de za moj sto. Na­ru­či­smo dve šlji­vo­vi­ce bez ki­se­le. On iz­va­di ne­ku tan­ku knji­ži­cu i re­če: „Ho­ćeš li da je ku­piš za pe­de­set di­na­ra? To­li­ko me ko­šta štam­pa. Ili, mo­žda, da ti je po­klo­nim, da ne bi po­ mislio da ho­ću da za­ra­dim na te­bi?“ 9

„Ku­pi­ću je. To­li­ko ko­šta i ra­ki­ja ko­jom me ča­stiš. U sva­kom slu­ča­ju si u mi­nu­su. Osim ako ne­maš ne­ku dru­gu do­bit.“ „Na­rav­no da imam. Pro­ći će mi vre­me u raz­go­vo­ru sa to­bom. A mo­žda ti, us­put, spa­sem ži­vot.“ „Šta si ti pri­ja­te­lju? Ne­ki us­put­ni spa­si­lac tu­đih ži­vo­ ta?“ „Da, to mi je ho­bi. Ne­mam pa­met­ni­ja po­sla.“ Po­di­že ča­ši­cu: „Ajd’ ži­ve­li!“ „Ži­ve­li,“ uz­vra­tih. Srk­nu­smo. Uzeo sam u ru­ke knji­ži­cu ko­ju mi je dao i na­sme­jao se. Na­slov je bio: „Raz­mi­šlja­nja jed­ne Bu­da­le o ca­re­vom no­vom ode­lu.“ Baš lep na­slov. Se­tio sam se pri­ če o ca­re­vom no­vom ode­lu. Če­sto sam se u ži­vo­tu ose­ćao kao de­te iz go­mi­le ko­je je vik­nu­lo: „Pa, car je go!“ Ali, ni­sam baš uvek imao pe­tlju i da iz­ra­zim ono što sam vi­ deo uz po­moć pre­o­sta­le ne­vi­no­sti. Po­ne­kad ni­sam imao pri­li­ku. Po­ne­kad sam se pla­šio za si­gur­nost sop­stve­ne zad­nji­ce. Naj­če­šće me ni­je bi­lo bri­ga. Ko će da se bak­će sa to­li­kim go­lim ca­re­vi­ma na ovom sve­tu? Ali, kad bo­lje raz­mi­sli­mo, ta­kva ne­bri­ga nas je sve sku­po ko­šta­la. I sva­ kog po­je­di­nač­no i na­rod... Mo­žda je tre­ba­lo da vi­čem?... Ni­sam bio do­volj­no pa­me­tan da bih bio bu­da­la. A sa­da za mo­jim sto­lom se­di jed­na ta­kva bu­da­la ko­ja je o to­me još i knji­gu na­pi­sa­la. A ho­će i ži­vot da mi spa­si. Do­bar ne­ki čo­vek. Po­zna­to je kod nas da su do­bar i bu­da­la bra­ća. Ta­ ko nam na­rod­na po­slo­vi­ca po­ru­ču­je, a na­rod je, zna­mo, mu­dar. 10

„Ti si, da­kle, Bu­da­la ko­ja raz­mi­šlja o ca­re­vom no­vom ode­lu?“, pi­tao sam lo­gič­no. „Da. Ne­mam pa­met­ni­ja po­sla“, od­go­vo­rio je pro­sto pro­ši­re­no. „A ti?“ „Šta, a ja?“ „Imaš li ti ne­ka pa­met­ni­ja po­sla?“ Zbu­nio me. Ne znam ko­li­ko su mo­ji po­slo­vi pa­met­ niji. Znam sa­mo da se bo­rim da za­ra­dim do­volj­no za ži­ vot, da iz­dr­ža­vam po­ro­di­cu. Tru­dim se da osta­nem nor­ ma­lan čo­vek i da bu­dem do­bar otac i muž... Valj­da je to pa­met­no. Ne znam da li je pa­met­ni­je... Mo­žda bi moj ho­bi mo­gao da bu­de spa­ša­va­nje ži­vo­ta ili ot­kri­va­nje go­ lo­­ti­nje ca­re­va. Da ma­lo bu­da­lim, i da pi­šem knji­ge kao pra­va, pro­fe­si­o­nal­na Bu­da­la... Mo­žda. Ni­je mi ra­ni­je pa­lo na pa­met. Zvu­či za­bav­no. „Ni­sam raz­mi­šljao o to­me. Ra­dim ono što mo­ram. Valj­da je to pa­met­no,“ pro­mr­mljah. Zvu­čao sam se­bi kao da se prav­dam. Ali, što bih se ja prav­dao bu­da­li ko­ja ho­će da mi, us­put, spa­si ži­vot? Osim ako ni­sam, mo­žda, la­tent­na bu­da­la. Ako po­sto­je la­tent­ni ho­mo­sek­su­al­ci, za­što ne bi po­sto­ja­le i la­tent­ne bu­da­le? Mi­slim, lo­gič­no je. „O če­mu je, za­pra­vo, ova knji­ga?“, upi­tao sam ga. Po­ ku­šao sam da skre­nem te­mu sa sop­stve­ne ne­do­mi­šlje­no­ sti. „O za­vo­đe­nju, i o lju­ba­vi“, od­go­vo­rio je krat­ko i ja­ sno, kao ka­kav po­li­ti­čar.

11

„Aha. A je l’ to ne­što o od­no­si­ma iz­me­đu že­na i mu­ ška­ra­ca?“ „I o to­me.“ „A šta ti je to osta­lo?“ „Za­vo­đe­nja ima u svim ljud­skim od­no­si­ma. U svim sfe­ra­ma ži­vo­ta. Sa­mo što mu je pro­me­nje­no ime. Na­zi­va­ ju ga mno­gim le­pim ime­ni­ma. Ta­ko mu kri­ju su­šti­nu. Za­ vo­đe­nje vo­li ma­ska­ra­de, no­va ode­la, spek­ta­kle. A ja vo­lim da ga ot­kri­vam is­pod nje­go­vih ko­sti­ma. Vo­lim da mu iz­ go­vo­rim ime i ka­žem: ’Uja. Na­šao sam te. Pu, za me­ne’. To je igra. Kao žmur­ke. Kad mu iz­go­vo­riš pra­vo ime, is­te­raš ga na vi­de­lo. Da­ju­ći ne­če­mu pra­vo ime, mi nad nji­me sti­ če­mo iz­ve­snu moć.“ „Što bi rek’o Nje­goš: ’Vas ti ži­vot pro­đe u ve­se­lju.’ A us­put još i spa­siš po ne­ki ži­vot.“ „E, baš ta­ko. Zar ni­je za­bav­no?“ „Zvu­či za­bav­no. Ako ne­maš pa­met­ni­ja po­sla.“ „Za­što bi pro­fe­si­nal­na Bu­da­la mo­ra­la da ima pa­me­ tni­ja po­sla?“ „Ne znam. Ja sam još uvek bu­da­la ama­ter. Osim ako me ti ne na­uč­ iš za­na­tu. Ma­da, vre­dan je i moj ama­ter­ski en­tu­zi­ja­zam... Ne znam sa­mo šta ću ti ja u toj igri? Tre­ći igrač? Kao u pre­fe­ran­su?“ „Ta­ko ne­ka­ko. Po­sto­je raz­ne ulo­ge. Pu­bli­ka, po­zor­ni­ ca, me­sto za skri­va­nje, su­di­ja... Da, u pra­vu si. U sva­koj par­ti­ji je po­tre­ban tre­ći. Na­rav­no, imaš slo­bo­du iz­bo­ra. Mo­žeš i da se ne igraš. A to je sa­mo pri­vid. Uvek si u igri. 12

Hteo ne hteo. Iz­bor ti je sa­mo da znaš, ili da ne znaš. Da bu­deš sve­stan, ili ne­sve­stan uče­snik.“ „I, šta sad ja tre­ba da ra­dim? Ko­ja su mo­ja gra­đan­ska pra­va u ovoj igri? Ili ko­je su mi oba­ve­ze? Ako mo­gu da bi­ ram, vi­še vo­lim da pr­vo ču­jem pra­va, pa po­sle oba­ve­ze.“ „Za po­če­tak, tre­ba­lo bi da pro­či­taš ovu mo­ju knji­ži­ cu, mla­di­ću. Tan­ka je, i ne­će ti bi­ti ve­li­ki na­por. Znam da da­nas lju­di ne­ma­ju str­plje­nja da či­ta­ju de­be­le i te­ške knji­ge. Za­to sam na­pi­sao tan­ku i la­ku knji­gu. Da­nas je ve­ći­na lju­di du­hov­no tan­ka i la­ka, pa, uglav­nom, ta­kve knji­ge i či­ta­ju. Iz­da­va­či ko­ji ži­ve od ljud­ske la­ko­du­ho­sti do­bro zna­ju da ta­kve knji­ge pro­la­ze. Ja sam se pri­la­go­dio. Ne iz po­tre­be za za­ra­dom ili po­pu­lar­no­šću, već da bih ne­ ka­ko pri­šao lju­di­ma na po­čet­ku. Da ne one­mo­gu­ćim se­bi pri­stup u star­tu. Ali, ne­ću da te za­vo­dim. Ne obe­ća­vam ti da ćeš od ove knji­ge ima­ti ne­ke ve­li­ke ko­ri­sti. Ne­ću ti pru­ži­ti kraj­nje od­go­vo­re, uput­stva za upo­tre­bu ži­vo­ta, ili re­cep­te... Ne­ću re­ši­ti ni tvo­je ve­li­ke di­le­me. Ni­sam ta vr­sta bu­da­la ko­ja ve­ru­je u ču­do­tvor­ne efek­te la­ke li­te­ra­tu­re, a ni­sam ni za­vod­nik ko­ji to či­ni iz ne­ke lič­ne ko­ri­sti. Ova knji­ga bi tre­ba­lo da po­slu­ži da za­poč­ne­mo raz­go­vor, da ne mo­ram sve da ti pri­čam od po­čet­ka. Knji­ga bi tre­ba­lo da ti pru­ži ono oko če­ga ćemo ot­poč­ne­ti igru.“ „Do­bro! Po­ne­ću je ku­ći da je pro­či­tam. Kad ugra­bim ma­lo vre­me­na od sil­nih oba­ve­za. Znaš već ka­ko je... Tr­či ta­mo, tr­či va­mo. Šta ka­da je pro­či­tam?“ „On­da do­đi ov­de. Pri­ča­će­mo.“ „A ka­ko ćeš ti zna­ti ka­da ću do­ći. Imaš li ne­ki te­le­­ fonski broj? Vi­zit­kar­tu?“ 13

„O, ne, mla­di­ću. Za­mi­sli ka­kva bi to bi­la vi­zit­kar­ta na ko­joj bi pi­sa­lo: Dr Bu­da­la, ili mi­ni­star za bu­da­la­šti­ne, ili to­me slič­no... A ne­mam ni te­le­fon da bi mi ne­ko re­kao: ’Alo, Bu­da­lo’. Ja je­sam Bu­da­la, ali ni­sam glup. Ni­šta se ti ne se­ki­raj. Kad ti do­đeš ov­de, ja ću zna­ti. Ka­ko, to je mo­ja ma­la taj­na. Sve ve­li­ke Bu­da­le ima­ju svo­je ’ma­le taj­ne ve­li­ kih maj­sto­ra ku­hi­nje. ’Ajd’ sad, živ mi bio, pa se vi­di­mo kad bu­deš na­či­tan.“ I ode on, a odoh i ja, jer sam se se­tio da imam ne­ka pre­ča, i valj­da pa­met­ni­ja po­sla...

14

[TA JE TO ZA­VO­\E­NJE

Za­bo­ra­vio sam ne­ko vre­me na Nje­ga, i na Nje­go­vu pri­ču. Za­bo­ra­vio sam i na knji­gu. Zna­te već. Zbog pre­čih i, valj­da, pa­met­ni­jih po­slo­va. Ali, jed­no ju­tro je ugle­dah na po­li­ci. Po­ne­soh je sa so­bom u WC ume­sto ju­tar­njih no­vi­na. Šta se tu mo­že? Obič­no nam taj sku­če­ni nu­žni pro­stor do­đe kao či­ta­o­ni­ca. Na­rav­no, ako nas ne is­te­ra­ju užur­ba­ni uku­ća­ni. „Ko ra­no ra­ni dve sre­će gra­bi“, ka­že mu­dri na­rod, a to se i me­ni ob­i­sti­ni­lo. Da­kle, toga ju­tra sam imao sre­će. Po­čeh da či­tam oma­le­nu knji­gu mog us­ put­nog spa­si­te­lja ži­vo­ta. Bi­lo mi je po­ma­lo na­po­r­no da ra­dim dva po­sla u isto vre­me. Na­dao sam se da ću ugra­ bi­ti dve sre­će. Skon­cen­tri­sao sam se. Na­brao sam če­lo, da bi mi li­ce do­bi­lo pro­du­ho­vlje­ni­ji iz­raz, i kre­nuo u ta­na­nu du­hov­nu avan­tu­ru. Autor je, kao sva­ki do­bar me­to­di­čar, pr­vo po­ku­šao da raz­ja­sni zna­če­nje ključ­nog ter­mi­na – za­vo­đe­nje. Či­ta­

15

ću vam ma­lo ti­še da ne pro­bu­dim mo­je, jer bi me mo­gli od­mah is­te­ra­ti iz či­ta­o­ni­ce. Evo šta ka­že: Za­vo­đe­nje je ko­ri­šće­nje la­ži, la­žno pred­sta­vlja­nje, u bi­lo kom ob­li­ku. Zavođenje je da­va­nje la­žnih obe­ća­ nja dru­goj oso­bi (ili oso­ba­ma), da bi se na­ve­la da po­mi­ sli, ose­ća, ili uči­ni ne­što, što ina­če ne bi. U reč­ni­ci­ma, kao i u sva­ko­dnev­nom go­vo­ru, ovoj re­ či se pri­do­da­ju raz­li­či­ta zna­če­nja, po­ne­kad i su­prot­na. Je­ zik se, ta­ko­đe, mo­že ko­ri­sti­ti za za­vo­đe­nje. Ka­da se jed­noj re­či da­ju su­prot­na zna­če­nja, on­da ta reč gu­bi zna­čenje. Ne zna­či ni­šta, ali se za­dr­ža­va ilu­zi­ja da se po­mo­ću nje mo­že­mo raz­u­me­ti. Ta­ko se i reč za­vo­đe­nje ko­ri­sti, na pri­ mer, kao si­no­nim za sek­su­al­no atrak­tiv­no po­na­ša­nje oso­ be pu­ne ži­vo­ta i ero­tič­no­sti u od­no­su na sek­su­al­no zre­log i rav­no­prav­nog part­ne­ra. Za­što bi ono što ne­ko nu­di „u iz­lo­gu“, a ima i „u rad­ nji“ bi­lo za­vo­đe­nje? Da li je to skre­ta­nje sa pra­vog pu­ta, da­va­nje la­žnog obe­ća­nja? Za­što bi se lju­bav­na pred­i­gra, u ko­joj je cilj da se uz­bu­di part­ner ko­ji to že­li, a po­sle ko­je sle­di obe­ća­no za­do­volj­stvo, zva­lo za­vo­đe­nje? To je od­nos su­pro­tan za­vo­đe­nju. Kao što je Bog su­pro­tan đa­vo­ lu. Za­što u da­na­šnjem je­zi­ku ne­ma pra­ve re­či za ak­tiv­nost ko­jom se, na po­šten na­čin, sa­mim so­bom u uz­bu­đe­nom iz­da­nju, po­ku­ša­va pri­vu­ći part­ner? (Baš je du­ga­čak opis po­na­ša­nja ume­sto jed­ne pra­ve re­či!) Naj­če­šće ko­ri­šće­ne re­či, kao što su udva­ra­nje ili mu­ va­nje, aso­ci­ra­ju na uli­zi­va­nje i pre­va­ru. Za­mi­sli­te, za pra­vi po­šten od­nos ne­ma­mo pra­vu reč. Ka­ko on­da da ra­ 16

z­li­kuje­mo pra­vo od kri­vog? Šta bismo re­kli da ra­di oso­ba ko­ja si­ja svo­jom ži­vot­no­šću, a ti­me i ero­ti­kom, ko­ja is­po­ lja­va svo­je in­te­re­so­va­nje za part­ne­ra, i za­to pri­vla­či part­ ne­ra? (Opet du­ga­čak opis!) Mo­že li se to iz­ra­zi­ti jed­nom reč­ju? Ima­mo li gla­gol za to? Da li da ka­že­mo ’ero­ti­še’? Zvu­či glu­po, zar ne? Ero­tič­nost, ta div­na ljud­ska oso­bi­na, da­nas se br­ka sa por­no­gra­fi­jom i eg­zbi­ci­o­ni­zmom. Eski­mi ima­ju ve­li­ki broj ime­na za raz­li­či­te vr­ste sne­ ga. Ara­pi za raz­ne vr­ste pe­ska. Oni mo­gu da na­pra­ve fi­ nu raz­li­ku i pre­po­zna­ju ni­jan­se, kao i da ih na­zo­vu od­ re­đe­nim ime­ni­ma. Da ne­ma­ju ime­na, iz­gu­bi­li bi i moć iz­ni­jan­si­ra­nog raz­li­ko­va­nja. Je­zik od­re­đu­je na­še is­ku­stvo. Za­što mi ne­ma­mo reč ko­ja bi na­pra­vi­la raz­li­ku iz­me­đu za­vod­nič­kog po­na­ša­nja ko­je u se­bi no­si pre­va­ru, la­žno pred­sta­vlja­nje, i iskre­nog pri­stu­pa oso­bi ko­ja nas pri­vla­ či? Da li nam to one­mo­gu­ća­va da raz­dvo­ji­mo jed­no od dru­gog? Ve­ći­na lju­di pri­da­je po­zi­tiv­no zna­če­nje pri­de­vu za­vo­dljiv i po­i­sto­ve­ću­je za­vo­dlji­vost sa pri­vlač­no­šću ko­ju oso­ba ima u od­no­su na dru­ge. Ka­ko bismo na­zva­li pri­­vlačnost ko­ja na­sta­je la­žnim pred­sta­vlja­njem se­be, a ka­ko onu ko­ja isi­ja­va iz oso­be ona­kve ka­kva stvar­no je­ste. U pr­vom slu­ča­ju mo­že­mo re­ći da je ne­ko za­vo­dljiv. A u dru­ gom? Oča­ra­va­juć, pri­vla­čan... Mo­že li nam ta­kav bi­ti i ako nas la­že i za­vo­di? Mo­že. Ima li to ne­ko dru­go ime? Da­kle, ako istim ime­nom na­zi­va­mo su­štin­ski su­prot­ ne od­no­se, otva­ra­mo mo­guć­nost ma­ni­pu­la­ci­je i za­vo­đe­ nja re­či­ma, pri­li­ku za pri­kri­va­nje i ilu­zi­ju raz­um ­ e­va­nja. Ta­ko se re­či uni­šta­va­ju, jer ne zna­če ni­šta. Su­prot­na zna­ če­nja se po­ti­ru, i kao re­zul­tat do­bi­ja­mo nu­lu. Lo­gič­no je da i ko­mu­ni­ka­ci­ja ko­ja se za­sni­va na ta­kvim re­či­ma bu­de 17

pra­zna, ili­ti nu­la. Dve oso­be se slat­ko is­pri­ča­ju, dve nu­le se udru­že, do­bi­je­mo 00, što je ozna­ka za pro­sto­ri­ju u ko­ joj se vr­ši vel’ka i ma­la nu­žda. Ni­je ni ču­do što se on­da, za oso­bu ko­ja mno­go pri­ča pra­zne pri­če, ka­že da mno­go se­re. Iz­me­đu anal­nih i oral­nih ak­tiv­no­sti ljud­skih oči­to po­sto­ji aso­ca­ja­tiv­na, a iz­gle­da i funk­cio­nal­na ve­za. Na­rav­no, ni­su sva pa­ra­lel­na zna­če­nja jed­ne re­či za­vo­đe­nje, i ne od­u­zi­ma­ju joj smi­sao, već ona ko­ja su su­ protna jed­no dru­gom. Na pri­mer, za­vo­đe­nje mo­že zna­či­ti i uno­še­nje ne­kih po­da­ta­ka u slu­žbe­ne knji­ge. To zna­če­nje ni­je su­prot­no, već sa­svim ne­za­visno. Osim ka­da se ko­ri­sti u ša­li, kroz igru re­či i aso­ci­ja­ci­ja, pa se, na pri­mer, žen­ska oso­ba ko­ja za­vo­di slu­žbe­na do­ku­men­ta na­zo­ve „za­vod­ni­ com“. Ali, da ne bi­smo gu­bi­li vre­me na ona zna­če­nja re­či ko­ja ne ko­ri­sti­mo u kon­tek­stu ove knji­ge, bi­lo bi do­bro da od­mah pre­đe­mo na ona zna­če­nja ko­ja mi ko­ri­sti­mo kad iz­go­va­ra­mo ovu reč. Na­ve­šće­mo ne­ke de­fi­ni­ci­je iz reč­ni­ ka: ◆ Vu­ći, ma­mi­ti, na­vo­di­ti. ◆ Vo­di­ti na po­gre­šan put, od­vo­di­ti na stran­pu­ti­cu, navo­di­ti na po­gre­šan za­klju­čak, do­vo­di­ti u za­blu­du, va­­ra­ ti. ◆ Na­vo­di­ti na pre­kr­šaj mo­ra­la, na lju­bav­ne ve­ze. Sa­ma reč se­duk­ci­ja-za­vo­đe­nje, vo­di po­re­klo od la­tin­ ske re­či se­du­ce­re ko­ja zna­či od­ve­sti u stra­nu, od­ve­sti sa pu­ta. Pi­ta­nje je: sa ko­jeg pu­ta? Sa či­jeg pu­ta? Sa pu­ta isti­ ne, vr­li­ne, sa­mo­po­što­va­nja, iden­ti­te­ta, do­sto­jan­stva, slo­ bod­ne vo­lje..!?

18

La­žno obe­ća­nje mo­že bi­ti ja­sno ver­bal­no iz­ra­že­no, ili se mo­že pod­ra­zu­me­va­ti, pre­ne­ti ne­ver­bal­no, po­sred­no... Dru­gi se mo­gu za­vo­di­ti sve­sno, ili ne­sve­sno. Čo­vek mo­že za­vo­di­ti i sa­mo­ga se­be. U ovoj igri skri­va­li­ci, lo­vac na ma­ski­ra­no za­vo­đe­nje mo­ra zna­ti da su ve­o­ma va­žni ele­men­ti po­treb­ni da bi se smu­lja­la čor­ba za­vo­đe­nja – iz­ve­stan ste­pen po­ve­re­nja i ne­jed­na­ko­sti. Dva tr­gov­ca na pi­ja­ci, ko­li­ko god la­ga­li i mu­lja­li je­dan dru­go­ga, ni­su u pra­voj si­tu­a­ci­ji za­vo­đe­nja. Oni su rav­no­prav­ni. Pod­ra­zu­me­va se da po­ku­ša­va­ju da iz­vu­ku ko­rist za se­be. Do­bro­volj­ni su uče­sni­ci nad­mu­dri­ va­nja, i ra­ču­na­ju na to. Da bi­ste ne­ko­ga za­ve­li, mo­ra­te pr­ vo pri­do­bi­ti nje­go­vo po­ve­re­nje. Onaj ko­ji vam ve­ru­je dok ga vi la­že­te ni­je rav­no­pra­van. Za­to je za­vo­đe­nje uvek i iz­da­ja. Iz­da­ja po­ve­re­nja. Lo­vac će, da bi iz­be­gao lu­ta­nje, naj­pre, ma­ski­ra­no­ga tra­ži­ti u onim od­no­si­ma gde po­sto­ji iz­ve­sno po­ve­re­nje i ne­jed­na­kost. Ih, bre, go­spo­di­ne, Bu­da­lo. Da ni­si ma­lo pre­strog?, po­mi­slio sam. Po te­bi su svi lju­di, vi­še ili ma­nje, iz­da­ji­ce. Naj­če­šće iz­da­mo one ko­ji nam ve­ru­ju. Ma­da, kad bo­lje raz­mi­slim, mo­žda i je­smo svi mi ne­ko­ga ne­ka­da iz­da­li. Ali, to je te­ška te­ma za si­tu­a­ci­ju u ko­joj se na­la­zim. Pod­vio sam list, da bih ozna­čio me­sto u knji­zi gde sam stao. Ne­ću da pre­te­ru­jem sa ju­tar­njim na­po­ri­ma jer me če­ka dan pun va­žni­jih po­slo­va. A ve­ro­vat­no i pa­met­ ni­jih. No, ipak sam u no­vi dan kre­nuo sa uku­som i mi­ri­ som la­ga­ne du­hov­ne avan­tu­re. Ma­lo sam još me­di­ti­rao uz 19

ukus i mi­ris do­bro re­kla­mi­ra­ne ka­fe. Znam da mi je ta­da pa­lo na pa­met da sam ne­što ’teo da ka­žem, ali da sam za­ bo­ra­vio. Se­ti­ću se dru­gi put. Obu­kao sam se. Us­put sam ba­cio ke­su sa sme­ćem u kon­tej­ner, i kre­nuo „u no­ve rad­ne po­be­de“.

20

PO­ČET­NA UPUT­STVA ZA LOV­CE AMA­TE­RE

Mo­ram pri­zna­ti da me je go­spo­din Bu­da­la za­ra­zio temom. Uhva­tio sam se­be ka­ko, bez ika­kve na­me­re, sa­ svim spon­ta­no, na mo­men­te i op­se­siv­no, za­vi­ru­jem po ćo­ško­vi­ma sop­stve­nih od­no­sa, i od­no­sa lju­di oko se­be, tra­že­ći sa­kri­ve­nog, ma­ski­ra­nog ne­va­ljal­ka, Iz­No­Gu­da zvanog za­vo­đe­nje. Bor­ba iz­me­đu do­bra i zla je, us­ta­lom, ve­ko­vi­ma pre­no­še­na dru­štve­na igra. Ve­či­ta za­ni­ma­ci­ja. Ta za­ra­za je ne­što kao gric­ka­nje se­men­ki. Poč­neš ona­ko, bez ve­ze, iz do­sa­de, a po­sle ne mo­žeš da sta­neš. Po­što me je igra za­in­ter­so­va­la, mo­rao sam ne­če­ga i da se od­rek­nem ka­ko bih imao vi­še vre­me­na i pa­žnje da joj po­sve­tim. Vre­me ko­je sam pro­vo­dio u „či­ta­o­ni­ci“ vi­še ni­je bi­lo do­volj­no. Iako mi je to te­ško pa­lo, od­re­kao sam se gle­da­nja te­le­vi­zi­jskog programa pred spa­va­nje. Ne mo­ že se po­sta­ti pra­va bu­da­la a da se čo­vek ni­če­ga ne od­re­ 21

kne. Od­re­kao sam se „pa­ra“ za­rad „ja­re­ta“. Mu­dri na­rod ka­že da je nemoguće i jed­no i dru­go. Sad le­ška­rim i či­tam knji­gu, a ako ima još ne­ka ta­len­to­va­na bu­da­la sprem­na na od­ri­ca­nje za­rad du­hov­ne ka­ri­je­re i igre, ne­ka mi se pri­ dru­ži. Či­ta­ću vam na­glas po­čet­na uput­stva za lov­ce ama­te­re ko­ji kre­ću u haj­ku na ma­ski­ra­no za­vo­đe­nje: Sva­ki lo­vac mo­ra po­zna­va­ti oso­bi­ne ži­vo­ti­nje ko­ju lovi. Za­vo­đe­nje je đa­vol­ska ra­bo­ta. Otac la­ži zva­ni đa­vo je, kao što zna­mo, zver. Sve­ti Jo­van, je­dan od pi­o­ni­ra, pr­ vih lo­va­ca, ot­krio je da je njen omi­lje­ni broj 666, a to je, ka­že, i broj čo­ve­ka. Pa sad, oni ko­ji raz­u­me­ju shva­ti­će. Ni dan da­nas ni­je pot­pu­no ja­sno šta je ti­me pi­sac hteo da ka­ že. Ali ja­sno je da su đa­vo i čo­vek u ne­koj te­snoj re­la­ci­ji. Da ima­ju ne­ke za­jed­nič­ke sklo­no­sti, a iz tog ne­do­stat­ka mo­gu se iz­vu­ći i iz­ve­sne pred­no­sti. Lak­še je upo­zna­ti ne­ pri­ja­te­lja, ako i sa­mi ima­mo sta­no­vi­te nje­go­ve oso­bi­ne. Mo­že­mo mu pred­vi­de­ti po­stup­ke, na­me­re i stra­te­gi­je, su­ de­ći „po se­bi“. Mo­gu­će je da se ljud­ski duh, zbog tih „ge­ net­skih“ slič­no­sti, ne opi­re ta­ko sna­žno „stra­nom te­lu“ u se­bi, pa da ne od­ba­cu­je uvek in­plan­ti­ra­no du­hov­no tki­vo Zlo­će. No, šta je tu je. Ne ku­kaj­mo nad ne­do­sta­ci­ma. Is­kori­sti­mo pred­no­sti. Upo­zna­ju­ći se­be, sop­stve­ne stra­te­gi­je i ma­ri­fe­tlu­ke, upo­zna­će­mo i pro­tiv­ni­ka. Slič­nost sa njim je, u ovoj igri, pred­nost. Na­rav­no, sa­mo ako ne za­bo­ra­vi­ mo za šta nam slu­ži - da bi­smo „pro­va­li­li“ pro­tiv­ni­ka, a ne da bi se iz­jed­na­či­li sa njim. Oni lov­ci ko­ji to, ipak, za­ bo­ra­ve, mo­gu la­ko po­sta­ti ulo­vlje­ni lov­ci. Ova igra ni­je bez­o­pa­sna. Zver mo­že i da nas po­ruč­ki. Sva­ki do­bar lo­vac to zna, i po­tru­di­će se da upo­zna ćud be­šti­je. A ka­kva je 22

na­ša zver? Ot­kri­će­mo vam ne­ke nje­ne oso­bi­ne, a ne­ke će­te mo­ra­ti sa­mi da spo­zna­te. Pred­nost zve­ri je u to­me što, uglav­nom, uspe­va da pri­kri­je svo­ju stvar­nost pred čo­ve­či­jim umom. Do­bar je ilu­zi­o­ni­sta. Ipak, po­red svo­je de­mon­ske bri­ljant­no­sti, is­ po­lja­va i ne­ve­ro­vat­nu glu­post. Njen po­nos je če­sto ja­či od nje­ne in­te­li­gen­ci­je i spo­sob­no­sti pri­kri­va­nja. Zver pre­va­re i za­vo­đe­nja je ta­ko­đe i raz­me­tlji­vac. Ta nje­na oso­bi­na vam po­ma­že da je pre­po­zna­te, jer če­sto sa­ma se­be oda pe­va­ju­ ći se­bi ode. Ova zver je le­nja. U na­šoj igri žmur­ke pr­vo se sa­kri­je ta­mo gde joj je naj­bli­že - u sa­mom lov­cu. Naj­pre bi tre­balo po­gle­da­ti da li je u va­ma ili iza vas. Čim je spa­zi­te, od­mah je za­plju­ni­te re­či­ma: „Pu, za me­ne!“. Ne­moj­te bi­ti ga­dlji­vi što će­te, mo­žda, plju­nu­ti na sa­me se­be, jer ona ra­ču­na na to, na va­šu od­boj­nost da plju­ne­te na se­be. Ako vi to ne uči­ni­te, učiniće zver. A nje­na plju­vač­ka je mno­go lji­ga­vi­ja i gad­ni­ja od va­še sop­stve­ne. I te­ško se ski­da sa sa­mo­po­što­ va­nja. Naj­go­re u to­me je što ne­će­te ni zna­ti da ste uplju­va­ ni, i ta­kvi će­te ho­da­ti sve­tom ne­sve­sni na šta li­či­te. Da­kle, po­tra­ži­te u se­bi sklo­nost ka za­vo­đe­nju. Sklo­ nost ka da­va­nju la­žnih obe­ća­nja. Sklo­nost ka ma­ni­pu­li­sa­ nju dru­gi­ma da bi­ste ih pri­vo­le­li da uči­ne ne­što što ina­če ne bi. Sklo­nost ka stva­ra­nju la­žnog imi­dža i na nje­mu za­ sno­va­nog po­ve­re­nja kod lju­di... Pa­zi­te, ako sa­mi ni­ste glu­ pi, sa­če­kaj­te da zver is­po­lji sop­stve­nu glu­post, ta­ko što će po­sta­ti raz­me­tlji­va i re­ći na pri­mer: „Pa ja ni­sam ta­kav ili ta­kva. Ja to ne či­nim. Ja sam jag­nje­šce Bož­je...“ i slič­ne im­ be­ci­li­je. Ako to ču­je­te, mo­že­te bi­ti si­gur­ni da ste joj ot­kri­li ja­zbi­nu u sop­stve­noj ta­šti­ni. Ne­moj­te da bi se ne­ko ba­cio 23

ka­me­na s ra­me­na na dru­go­ga, ili plju­nuo na dru­go­ga, pre ne­go što iz­va­di ono ču­ve­no „brv­no iz oka svo­ga“! Ne­moj­ te da bi se ne­ko raz­me­tao svo­jom bez­gre­šno­šću i ti­me one­ mo­gu­ćio zve­ri da se po­ka­že, pa da je za­plju­ne se­bi u li­ce. Ko to ura­di, ni­je za lov­ca. Ne­ka igra ne­ku dru­gu igru. Lov­ci se naj­vi­še raz­li­ku­ju od zve­ri za­vod­ni­ce upra­vo po to­me što ni­su ga­dlji­vi da plju­nu sa­mi na se­be, kad je ot­ kri­ju u se­bi. Za­vod­ni­ca ni­je u sta­nju da to uči­ni sa­ma se­bi. Ona mo­že da plju­je sa­mo na dru­ge i da kri­vi dru­ge. Ku­ka­ vi­ca je. Ne pod­no­si bol sa­mo­sve­sti. To je nje­na osnov­na sla­ba tač­ka. Još jed­no upo­zo­re­nje. Ako vam i uspe da je pre­po­zna­ te u se­bi i da je za­plju­ne­te, ne kur­či­te se ti­me. Po­mi­sli­će da je va­ša sve­snost bi­la sa­mo igra va­še su­je­te. Po­ku­šate li da sa po­no­som do­ka­že­te da i to mo­že­te, vra­ti­će vam se još u lep­šem ca­re­vom no­vom ode­lu. Pi­ta­nje je da li će de­te u va­ma još bi­ti tu da vik­ne: „Pa car je go!“ Za­vod­ni­ca zver­ka, zbog svo­je le­njo­sti, jer ta­ko joj je naj­lak­še, vo­li da se kri­je u nor­mal­nim, obič­nim lju­di­ma. Tu se ret­ko ko se­ti da je tra­ži, pa mo­že mir­no da len­ča­ri. Ko­me bi, na pri­mer, pa­lo na pa­met da nor­mal­ni ro­di­te­lji za­vo­de svo­ju de­cu? Da nor­mal­ni pro­fe­so­ri za­vo­de svo­je đa­ke!? Da nor­mal­ni psi­ho­te­ra­pe­u­ti za­vo­de svo­je pa­ci­jen­ te!? Da, stvar­no. Ko­me bi nor­mal­nom to pa­lo na pa­met, kad to ni­je nor­mal­no. E, za­to po­sto­ji­mo mi, ne­nor­mal­ni lov­ci-bu­da­le, ko­ji ne­ma­mo pa­met­ni­ja po­sla, ne­go da se igra­mo žmur­ke sa za­vod­ni­com, da je ot­kri­va­mo, i da tom igrom za­ra­ža­va­mo nor­mal­ne lju­de.

24

Iako u na­šoj zve­ri po­sto­ji, kao što smo re­kli, pri­lič­na do­za le­njo­sti i glu­po­sti, ne sme­mo je pot­ce­nji­va­ti. Po­go­to­ vo zbog to­ga što još ve­ća do­za le­njo­sti i glu­po­sti po­sto­ji i u na­ma sa­mi­ma. Ako mi lov­ci po­zna­je­mo nje­ne sla­be tač­ke, zna i ona na­še. Za­to je igra i in­te­re­sant­ni­ja. I, evo, od­vi­ja se od ka­da je sve­ta i ve­ka. Pi­tam se sa­mo šta će­mo ra­di­ti onih hi­lja­du go­di­na dok zver bu­de sve­za­na, ka­ko je pred­ vi­deo na­pred spo­me­nu­ti Jo­van u svom Ot­kri­ve­nju. Mno­ gi od nas će osta­ti bez po­sla, kao po­sle li­kvi­da­ci­je ve­li­kih dr­žav­nih ba­na­ka i gi­gant­skih pro­pa­lih fir­mi. Na­rav­no da će­mo se pre­kva­li­fi­ko­va­ti. Dra­gi mo­ji lov­ci po­čet­ni­ci, tre­ba­lo bi da zna­te i to da se lu­ka­vi­ca ne kri­je sa­mo u lju­di­ma, već i u nji­ho­vim tvo­re­ vi­na­ma, u: in­sti­tu­ci­ja­ma, fi­lo­so­fi­ja­ma, ra­znim uče­nji­ma, me­di­ji­ma, umet­no­sti­ma, na­u­ka­ma, re­li­gi­ja­ma, poj­mo­vi­ ma... Svu­da ona za­đe stva­ra­ju­ći se­bi lo­gi­stič­ku po­dr­šku. Sva­ka­ko, uvek pre­ko lju­di. Lju­di su pre­no­sni­ci du­hov­ne in­fek­ci­je ko­ja se ši­ri br­že i lak­še od bi­lo ko­je po­zna­te te­ le­sne epi­de­mi­je. Svi su u ri­zič­noj gru­pi. Na­rav­no da će­te pi­ta­ti ka­ko se pre­no­si, ko­jim me­di­ji­ma, ko­ja su ri­zič­na po­ na­ša­nja... Pretpo­sta­vljam da ste svi već ču­li ka­ko je So­to­na (to mu je je­dan od broj­nih pse­u­do­ni­ma) lo­vac na ljud­ske du­ še. On je, za­pra­vo, ku­pac ljud­skih du­ša. Zna­te li za onu iz­ re­ku „Pro­dao je du­šu đa­vo­lu“? Đa­vol­ko De Vil je, u stva­ri, pa­si­o­ni­ra­ni ko­lek­ci­o­nar du­ša ko­ji ne pre­za ni od če­ga ne bi li pro­ši­rio svo­ju zbir­ku. U to­me ga ome­ta iz­vor­ni vla­ snik i tvo­rac tih du­ša, pa­stir ko­jeg zo­ve­mo Bog, uz po­moć svog si­na Isu­sa, i Sve­to­ga Du­ha. Do­bri Bo­g je, iz ne­kih svo­jih raz­lo­ga u ko­je ne­će­mo sa­da ula­zi­ti, da nebismo za­ 25

lu­ta­li u me­ta­fi­zič­kim la­vi­rin­ti­ma, ov­či­ca­ma du­ši­ca­ma po­ da­rio slo­bo­du da sa­me od­lu­ču­ju šta će či­ni­ti, i na ko­jim će pa­šnja­ci­ma pa­sti, na­da­ju­ći se da će mu one, svo­jom vo­ljom, ipak, po­no­vo do­ći. Ali, gde su ov­ce, tu je i zli vuk. Pri­rod­no. Kad ko­ja ov­ca za­lu­ta sa pu­ta ka svom pa­sti­ru, pre­sret­ne je opa­ka zver i po­nu­di joj dil. Pi­ta­će­te se: „Za kaj bi vuk ov­ci nu­dio dil? Za­što je, jed­no­stav­no, ne po­je­ de?“ Eee, pa ne sme od Bo­gi­ja. Bo­gi je ve­ći ba­ja. Đa­vol­ku De Vi­lu do­zvo­lje­no je sa­mo da is­ko­ri­sti slo­ bo­du ko­ju je Sve­vi­šnji po­da­rio ov­či­ca­ma du­ši­ca­ma da ras­ po­la­žu sa­me so­bom, pa mo­gu čak sa­me se­be i da pro­da­ju. Za­to on že­li da od sve­ta na­pra­vi jed­no ve­e­e­li­ko tr­ži­šte, da međ’ ov­či­ca­ma raz­vi­je tr­ži­šnu fi­lo­so­fi­ju ži­vo­ta, po­tro­šač­ki men­ta­li­tet, i po­tre­bu za ro­bom ko­ju im mo­že po­nu­di­ti u raz­me­ni. (Đa­vo je tr­go­vac ko­ji se ba­vi sa­mo kom­pen­za­ci­o­ nim po­slo­vi­ma - ra­znu svo­ju ro­bu ši­ro­ke po­tro­šnje tram­pi za ljud­sku du­šu). Za rad uspe­šno­sti tih svo­jih tr­go­vin­skih tran­sak­ci­ja, naj­ve­ći tr­go­vac na sve­tu je po­kre­nuo ši­ro­ku Pi Ar kam­pa­nju za pro­mo­vi­sa­nje od­go­va­ra­ju­ćih si­ste­ma vred­no­sti i ilu­zi­ja ko­je tre­ba usa­di­ti u ljud­ske gla­ve i du­še, i ti­me ostva­ri­ti pro­dor na že­lje­nom tr­ži­štu. U toj pro­pa­ gand­noj kam­pa­nji po­sto­je ne­ki ključ­ni poj­mo­vi oko ko­jih se ple­tu gro­zdo­vi vred­no­snih si­ste­ma po­god­nih za tr­ži­šnu eko­no­mi­ju ljud­skih du­ša. Ko­ji su to poj­mo­vi? Nor­mal­nost je je­dan od njih. Za­mi­sli­te ka­da bi ve­ći­ na lju­di na ovo­me sve­tu bi­la sle­pa. Zar ne bi bi­lo nor­mal­ no sle­pi­lo sma­tra­ti nor­mal­nom po­ja­vom, a spo­sob­nost vi­đe­nja ne­ka­kvim po­re­me­ća­jem? Ili, ka­da bi naj­ve­ći broj lju­di imao dve gla­ve. Jed­no­gla­vi bi bi­li ne­ka­kvi de­ge­ne­ri­ci. Mno­gi sma­tra­ju da je po­jam nor­mal­no­sti re­la­ti­van. Nor­ 26

mal­no je ono što je oso­bi­na ve­ći­ne. Na­ša lu­ka­va zver­ka ko­ri­sti ne­ko­li­ko ključ­nih poj­mo­va na či­jem je mar­ke­tin­gu zdu­šno ra­di­la, a ko­ji joj ko­ri­ste da na­pra­vi po­god­nu kli­mu za svo­je pri­kri­va­nje. Uvek vo­li da se kri­je iza poj­mo­va ko­ji su ne­ja­sni, a mno­go le­po zvu­če. To­li­ko le­po i op­šte­pri­hva­ će­no zvu­če, da čo­ve­ku do­đe da se za­ku­ne u njih. Je­dan od ta­kvih je po­jam de­mo­kra­ti­ja. Da­nas je sa­svim nor­mal­no ne ve­ro­va­ti u Bo­ga. Ka­žu da je to stvar ve­re. A bi­ti ho­mo­sek­su­a­lac, to je, ka­žu, stvar opre­de­lje­nja. (Ne znam za­što ve­ći­na he­te­ro­sek­su­a­la­ca ne ve­ru­je da je he­te­ro­sek­su­al­nost nji­ho­vo opre­de­lje­nje, i da su je bi­ra­li. Na­pro­sto, ta­kvi su ro­đe­ni. Ni­ko ih ni­je pi­tao.) Ali, ne ve­ro­va­ti u de­mo­kra­ti­ju, i još to jav­no re­ći pred mu­ drim De­mo­som, to bi već bi­lo hu­lje­nje. U ra­ni­jim vre­me­ni­ma, zver­ka je bi­la ma­nje so­fi­sti­ci­ rana i ogo­lje­ni­je se is­po­lja­va­la. Ta­da je to još bi­lo i mo­gu­će. Pri­ča o ca­re­vom no­vom ode­lu jed­na je sta­ra pri­ča. Da­nas bi ma­lo lju­di ču­lo šta de­te ka­že. Ve­ro­vat­no bi to pri­pi­sa­li de­či­joj ne­zre­lo­sti, ili pu­ber­tet­skom bun­tu. Bun­tov­na de­ca bi, ve­ro­vat­no, do­bi­la mno­go ba­ti­na zbog svo­je sti­snu­te pe­ sni­ce i svog „ot­po­ra“ „oči­gled­noj isti­ni“ ko­ju vi­di mu­dri na­rod, ili­ti De­mos. U ona sta­ra, su­ro­va, ne­de­mo­krat­ska vre­me­na, mo­gao je je­dan vla­dar i vla­di­ka, zva­ni Nje­goš, na­pi­sme­no da iz­ja­vi ka­ko je „pu­či­na(na­rod) sto­ka jed­na grd­na“, i da osta­ne na pre­sto­lu. Da­nas ta­kav ne­de­mo­kra­ta ne bi ni­ka­ko pro­šao na slo­bod­nim de­mo­krat­skim iz­bo­ri­ ma. Ka­kva li bi mu sa­mo bi­la pred­iz­bor­na kam­pa­nja sa ta­kvim jed­nim de­gra­di­ra­ju­ćim sta­vom o mu­drom na­ro­du ko­ji se pi­ta? Nje­go­vom Pi Ar me­na­dže­ru bi se ko­sa di­gla na gla­vi. Od­mah bi mu pred­lo­žio da pro­me­ni ti­tu­lu i da 27

se, po no­vo­me, zo­ve „Na­rod­ni vla­di­ka“, ili „De­mo­krat­ski vla­di­ka“... ne­go što! (Da ne spo­mi­nje­mo ne­de­mo­krat­ski od­nos pre­ma po­tu­ri­ca­ma i pra­vo na sa­mo­o­pre­de­lje­nje i...) Šta sam za­pra­vo hteo da vam ka­žem ovom ma­ lom di­gre­si­jom. Hteo sam da ka­žem da zver­ka me­nja le­pe re­či ko­ji­ma se ko­ri­sti, ali da je su­šti­na u ko­joj le­ži nje­na pre­va­ra ista. Mo­že se sve­sti na iz­vr­ta­nje jed­ne je­di­ne isti­ne, ali o njoj će­mo mal­ko ka­sni­je ako ste sprem­ni? U ma­ska­ra­di da­na­šnji­ce, nje­no sve­to mar­ke­ tin­ško troj­stvo la­ži po­či­va na sple­tu tri na­pred na­ve­de­ na poj­ma: de­mo­kra­ti­ja-re­la­tiv­nost-nor­mal­nost. Iza ova­kvog pa­ra­va­na mo­že se sa­kri­ti bi­lo šta. Baš zbog to­ga po­ka­za­ću vam ka­ko se igram igre ot­kri­va­li­ce sa zver­kom za­vod­ni­com na pri­me­ru ovog nje­nog mo­ der­nog sve­tog troj­stva, ne bi­ste li i vi shva­ti­li me­tod lo­va. Ka­da se ma­lo uve­žba­te na mo­jim pri­me­ri­ma, pred­la­žem vam da otvo­ri­te svoj „al­bum sa sli­či­ca­ma“ u ko­ji će­te uno­si­ti ulo­vlje­ne tro­fe­je. Po­sle mo­že­mo da raz­me­nju­je­mo sli­či­ce, du­pli­ka­te, na­rav­no... Mo­žda ih, jed­nog le­pog da­na, sve sa­sta­vi­mo, upo­re­di­mo is­ku­ stva i na­pra­vi­mo ve­e­e­e­li­ku al­bum-se­ri­ju o za­vo­đe­nju i lju­ba­vi. A sa­da, sle­di pr­vi pri­mer.

28

DE­MO(N)KRA­TI­JA = ZA­VO­\E­NJE MA­LO­LET­NIH ZA­VE­DI, PA VLA­DAJ

Slo­vo n u za­gra­di nam, dra­gi mo­ji lov­ci ama­te­ri, po­ ka­zu­je već na­ve­de­ne oso­bi­ne zve­ri, nje­nu le­njost i gor­ dost. Ni­je se po­tru­di­la da se po­šte­no ma­ski­ra, a i vo­li da joj se ime, ma­kar bez tog n, što če­šće po­mi­nje. Da bu­de tran­spa­rent­no. Uosta­lom, ime­na lu­da na­la­ze se svu­da. A če­sto se i po­mi­nju. Po­go­to­vo u de­mo­krat­skim me­di­ji­ma. Što vi­še glu­po­sti pra­ve, to su atrak­tiv­ni­ji. Kao klov­no­vi u cir­ku­su. To je, na­rav­no, zbog tr­ži­šta, još jed­nog sve­tog poj­ ma u de­mo(n)krat­skom reč­ni­ku. Spek­takl, za­ba­va, sve­ti Šou „must go on“, la­kr­di­ja, pred­iz­bor­na kam­pa­nja... sve je to do­bra ro­ba za za­ba­vu mi­li­o­na, ve­li­kog mu­drog bo­ga De­mo­sa ko­ji ima moć gla­sa­nja i ku­po­va­nja, i ko­ga tre­ba za­ve­sti. E, tu ja Bu­da­la vik­nem: „Lju­di, pa car je go! De­ 29

mos, zva­ni još i Na­rod, je glup!“ Sre­ćom, ni­sam po­li­ti­čar već obič­na Bu­da­la. Čak ne ni dvor­ska bu­da­la, pa mo­gu da ka­žem to što ni­je ni stav, već na­uč­no do­ka­za­na, sta­ti­stič­ka či­nje­ni­ca. Po­sto­ji jed­na su­vo­par­na na­u­ka ko­ja ni­šta dru­go ne zna da ra­di ne­go da bro­ji ve­li­ke bro­je­ve. Ona se zo­ve sta­ ti­sti­ka. Ta do­sad­na sta­ti­sti­ka je bro­ja­la i bro­ja­la i bro­ja­la re­zul­ta­te ra­znih is­tra­ži­va­nja, da bi po­sle to­ga crt­ka­la ne­ ka­kve kri­vu­lje ko­je po­ka­zu­ju ka­ko se od­re­đe­ne ljud­ske oso­bi­ne ras­pro­sti­ru po po­pu­la­ci­ji(ili­ti na­ro­du). Ona ni­šta ne za­klju­ču­je. Sa­mo bro­ji i cr­ta. Ta­ko su psi­ho­lo­zi, svu­ da po sve­tu, na ve­li­kim, slu­čaj­no oda­bra­nim, ta­ko­zva­nim „repre­zen­ta­tiv­nim“ uzor­ci­ma, me­ri­li ljud­sku in­te­li­gen­ci­ ju. A sta­ti­sti­ča­ri su po­sle ob­ra­đi­va­li po­dat­ke do­bi­je­ne nji­ ho­vim me­re­nji­ma. Ka­da su na­cr­ta­li kri­vu­lju (na­zva­nu po ne­kom do­ sad­nom Ga­u­su Ga­u­so­va kri­vu­lja) ras­pr­o­sti­ra­nja pa­me­ti međ’ ra­jom, ona je li­či­la na ka­kav ta­las ili breg. Gle­da­ju­ći u nju, oni ko­ji ve­ru­ju u Bo­ga, po­mi­sli­li bi da je Go­spod lju­di­ma de­lio pa­met ta­la­sa­sto. Vi­še od dve tre­ći­ne, še­zde­ set i ku­sur po­sto čo­ve­čan­stva, do­bi­lo je pro­seč­nu pa­met (IQ od 90-110), ili dru­gim re­či­ma, spa­da u me­di­o­kri­te­ te. Na le­voj stra­ni ta­la­sa(ta­mo gde je le­va ru­ka ono­ga ko­ ji gle­da) ras­pro­sti­re se ot­pr­li­ke jed­na še­sti­na po­pu­la­ci­je - de­bi­li, im­be­ci­li i idi­o­ti (oni su le­vo ori­jen­ti­sa­ni), a na de­snoj stra­ni ima isto to­li­ko nad­pro­seč­nih. Naj­pa­met­ni­ jih (ge­ni­jal­nih) i naj­glu­pljih (idi­o­ta), da­kle eks­tre­mi­sta, po obo­di­ma ta­la­sa, ima, sre­ćom, naj­ma­nje (1-2%). Ja­sno je da se u ra­spo­nu od idi­o­ta do pa­met­ni­jeg me­di­o­kri­te­ta is­pod sta­ti­stič­kog bre­ga in­te­li­gen­ci­je ba­ška­ri oko pet še­sti­ 30

na po­pu­la­ci­je (ne sa­mo na­še po­pu­la­ci­je već se to od­no­si na sva­ki na­rod). Tre­ba­lo bi do­da­ti da je kod nas tre­ći­na po­pu­la­ci­je funk­ci­o­nal­no ne­pi­sme­na, a ve­ći­na po­pu­la­ci­je da je neo­bra­zo­va­na. Me­đu in­te­li­gent­ni­ji­ma, pak, ima do­ sta emo­tiv­no po­re­me­će­nih. In­te­li­gen­ci­ja ni­je do­volj­na da bi čo­vek bio mu­dar i mu­dro od­lu­či­vao. In­te­li­gen­tan, a du­ šev­no po­re­me­ćen čo­vek, mo­že de­la­ti glu­plje od glu­pog. Hte­doh ti­me da ka­žem da je broj lju­di spo­sob­nih da mi­sle o ta­ko slo­že­nim de­ša­va­nji­ma kao što su po­li­tič­ka pre­vi­ra­ nja ve­o­ma ma­li. Pro­cen­tu­al­no, naj­vi­še 10%. Iz­ja­vu „De­sio se na­rod“, mo­že­mo ko­mot­no, na na­uč­noj ba­zi, pre­ve­sti na ne­za­vo­dlji­vi je­zik ova­ko: „De­si­la se glu­post.“ Isti­ni­tost te isti­ne do­bro smo ose­ti­li na sop­stve­noj ko­ži. Po­sto­ji i ona iz­re­ka da je Bog je­di­no pa­met de­lio pra­ved­no, jer ret­ko ko mi­sli da mu je za­ki­nu­to. Tu se, eto, dra­stič­no is­po­lja­ va onaj ču­ve­ni ras­ko­rak iz­me­đu su­bjek­tiv­ne i objek­tiv­ne stvar­no­sti. Ka­ko je pa­met isto­vre­me­no i alat­ka za me­re­nje pa­me­ti, tu­pa­vi ima­ju tu sre­ću da ne­ma­ju či­me da od­me­re svoj ne­do­sta­tak, te im ceo ži­vot pro­đe u uve­re­nju da ga i ne­ma­ju. A ta­ko je i bo­lje. Što da se se­ki­ra­ju. Po­mi­sli­će ne­ko da sam pre­po­ten­tan i da mr­zim na­ rod. Ka­ko mo­gu da go­vo­rim ta­ko ru­žne isti­ne i da vre­ đam po­šten svet?! (Do­du­še, po­šte­nje još ni­ko ni­je me­rio i sta­ti­stič­ki ob­ra­đi­vao. Ve­ru­jem da se i ova ljud­ska oso­bi­na, kao i sve dru­ge, ta­la­sa­sto ras­pro­sti­re po po­pu­la­ci­ji. Baš me za­ni­ma ka­da će i ka­ko psi­ho­lo­zi po­če­ti da me­re P. Q. - ko­lič­nik po­šte­nja.) U svo­ju od­bra­nu imam da ka­žem sa­ mo to da isti­nu, ma­kar ona ru­žno zvu­ča­la, go­vo­rim za­to što vo­lim taj na­rod i za­to što mi se mo­že, jer ni­sam ni u ka­kvoj pred­iz­bor­noj kam­pa­nji, za­to što mi ni­šta ne za­vi­si 31

od uspe­šno­sti za­vođ­nja na­ro­da, te mu se ne mo­ram uvla­ či­ti u zad­nji­cu. To je pri­vi­le­gi­ja Bu­da­le. Ne že­lim ti­me da ka­žem da su svi po­li­ti­ča­ri ne­po­šte­ ni, da ne vo­le svoj na­rod, i da ga za­vo­de iz ko­ri­sto­lju­blja. Ako bih sma­trao da sam spo­so­ban da bu­dem do­bar po­li­ti­ čar, da me je Bog dao za to, i da ta­ko mo­gu da po­mog­nem lju­di­ma, ipak bih mo­rao da ih za­vo­dim u naj­bo­ljim na­ me­ra­ma ka­ko bih do­šao na vlast i odr­žao se na njoj. Ako ne­ću ja, sa po­šte­nim na­me­ra­ma, za­ve­šće ih ne­ko dru­gi, sa ko zna ka­kvim na­me­ra­ma. Ta­ko fuk­si­o­ni­še de­mo(n)kra­ti­ ja. Po­li­ti­čar mo­ra bi­ti za­vod­nik ma­lo­let­nog na­ro­da, da­kle per­ver­zan, čak iako mu se to ga­di. Bi­ti po­li­ti­čar u ta­kvom si­ste­mu je, za če­sti­to če­lja­de, ve­li­ka žr­tva, mo­glo bi se re­ći mu­če­nič­ki pod­vig. A ima i ta­kvih po­li­ti­ča­ra. Nji­ma se di­ vim. Razu­mem žr­tvu sop­stve­nog do­sto­jan­stva uto­plje­nog u sve­sno za­vo­đe­nje um­no ma­lo­let­nog na­ro­da za nje­go­vo do­bro, u ma­ska­ra­di de­mo(n)kra­ti­je. Ova ret­ka vr­sta po­ liti­ča­ra, na­ža­lost, ne pro­la­zi baš naj­bo­lje kod gla­sa­ča. Ve­ ro­vat­no zbog to­ga što su am­bi­va­lent­ni pre­ma za­vođ­nju, a pu­bli­ka ose­ti kad se glu­mac ne uži­vlja­va u ulo­gu. Pogledajmo za­što je de­mo­kra­ti­ja za­vo­đe­nje um­no ma­lo­let­nih, da­kle, per­ver­zi­ja? Za­vo­đe­nje ma­lo­let­nih je­ste per­ver­zi­ja, zar ne? A mo­žda je de­mo­krat­sko pra­vo sva­kog gra­đa­ni­na da slo­bod­no bi­ra ko­ga će da za­vo­di? Za­vo­đe­ nje­je je, dakle, stvar opre­de­lje­nja. No, da ne za­la­zi­mo sa­ da u dru­gi po­jam mar­ke­tin­škog sve­tog troj­stva la­ži - u re­la­ti­vi­zi­ra­nje eti­ke pod pla­štom de­mo­krat­skih slo­bo­da. Upo­re­di­mo od­nos iz­me­đu po­li­ti­ča­ra de­mo­kra­te i naroda sa od­no­som iz­me­đu ro­di­te­lja i de­te­ta. Ka­sni­je, ka­da bu­ demo go­vo­rili o za­vo­đe­nju u po­ro­di­ci, o od­no­su iz­me­đu 32

ro­di­te­lja i de­ce, bi­će još ja­sni­ja slič­nost i po­ve­za­nost ova dva pro­ce­sa. Da se ne bi­smo za­vo­di­li uz po­moć ne­ja­sno­će je­zi­ka, is­pra­žnje­nim re­či­ma, bi­lo bi do­bro da vi­di­mo šta po­jam demokratije zna­či. U iz­vor­nom zna­če­nju, de­mo­kra­ti­ja (de­mos-na­rod, kra­tos-vla­da­vi­na) zna­či vla­da­vi­na na­ro­da. Na­rav­no, na­ rod ne mo­že da vla­da, jer ne­ma nad ki­me da vla­da osim nad sa­mim so­bom. Ta­ko pro­iz­i­la­zi da je po­jam, sam po se­bi, kon­tra­dik­to­ran. Po­je­di­nac mo­že da „vla­da so­bom“, da ima „sa­mo­kon­tro­lu“, ali to zna­či da je­dan deo nje­go­ ve ce­li­ne upra­vlja nad dru­gim de­lom: ego nad in­stik­ti­ma, ra­zum nad im­pul­si­ma... Ako bi­smo o na­ro­du raz­mi­šlja­li na taj na­čin, opet bi je­dan deo na­ro­da mo­rao da upra­vlja nad dru­gim, pa bi ter­min iz­gu­bio zna­če­nje. Po­no­vo bi se iz­dvo­ji­la ne­ka gla­va ko­ja bi upra­vlja­la te­lom, kao što je to bio slu­čaj sa sta­rom ari­sto­kra­ti­jom. Ta­ko bi ma­to­ri Kur­ta sja­hao da bi uz­ja­hao mla­di Mur­ta. Isti Kur­ta, dru­go pa­ko­ va­nje. Raz­li­ka je u to­me što je ovog me­ta­fo­rič­nog Kur­tuMur­tu iza­brao sam konj ko­je­ga do­tič­ni ja­še, a to je, kad si u po­zi­ci­ji ko­nja, mno­go bit­no. Je­dan ve­li­ki i po­zna­ti grč­ki fi­lo­sof sma­trao je da je od anar­hi­je go­ra sa­mo de­mo­kra­ ti­ja. Sta­ri Gr­ci, ko­ji su sko­va­li ovu reč, ima­li su ma­lo uže shva­ta­nje o to­me šta je to de­mos ili, po na­ški, na­rod. Ro­ bo­vi i dru­ga si­ro­ti­nja ni­su spa­da­li u na­rod, već u „stva­ri“. To­li­ko za sa­da o iz­vor­nom shva­ta­nju poj­ma de­mo­kra­ti­ja od stra­ne nje­go­vih tvo­ra­ca. Sve mi se vi­še či­ni da sa­ma reč de­mo­kra­ti­ja ne zna­či, za­pra­vo, ni­šta. To što bi tre­ba­lo da ona ozna­ča­va zo­ve se pra­vo na gla­sa­nje. Pra­vo na gla­sa­nje ni­je isto što vla­da­nje, ili „cra­tia“. Ono je sa­mo od­raz uve­re­nja na­ro­da da je spo­ 33

so­ban da raz­u­me po­li­tič­ke pro­ce­se i da je kom­pe­ten­tan da iza­be­re one ko­ji će vla­da­ti u nje­go­vo ime i u nje­go­vom in­te­re­su. Ja ne vi­dim ni je­dan je­di­ni ar­gu­ment za­što bih ve­ro­vao u ta­kvu kom­pe­ten­ci­ju na­ro­da. To bi bi­lo isto kao ka­da bih ve­ro­vao da su će­li­je mo­je zad­nji­ce ili pe­ni­sa ili pe­te, da­kle će­li­je mog te­la, kom­pe­tent­ne da iza­be­ru na slo­ bod­nim de­mo­krat­skim iz­bo­ri­ma vla­du, to jest će­li­je mog mo­zga. „Ma­lo mor­gen“, što bi re­kao je­dan do­bro­po­zna­ti nam vla­dar, iza­bra­nik i du­go­go­di­šnji mi­lje­nik mu­drog na­ ro­da, či­je ga je vla­da­nje mno­go sku­po ko­šta­lo. Pra­zni­na zna­če­nja re­či de­mo­kra­ti­ja ma­ski­ra se do­da­ va­njem u nju dru­gih zna­če­nja ko­ja ne­ma­ju ni­ka­kve ve­ze sa ovim poj­mom, ili su mu čak su­prot­na. Kad dva čo­ve­ka kul­tur­no, to­le­rant­no, sa po­što­va­njem raz­go­va­ra­ju uz uva­ ža­va­nje, i su­prot­nih mi­šlje­nja, to se na­zi­va „de­mo­krat­ski“ di­ja­log. Ka­kve to ve­ze ima sa de­mo­som i nje­go­vom kra­ti­ jom ili pra­vom gla­sa? Pr­vo, ta­kvu vr­stu di­ja­lo­ga ve­o­ma ret­ko će­te ču­ti me­đu na­ro­dom. To su oso­be­no­sti ma­log bro­ja lju­di, du­hov­ne ari­sto­kra­ti­je iz­dvo­je­ne iz sti­hi­je ma­ se upra­vo ple­me­ni­tim, ret­kim du­hov­nim na­da­re­no­sti­ma ko­je ih či­ne spo­sob­ni­ma za raz­u­me­va­nje stvar­no­sti i za vođ­stvo ko­je je za­pra­vo slu­že­nje ono­me ko­jim vla­daš. Reč je o ari­sto­krat­skom, a ne o de­mo­krat­skom di­ja­lo­gu. De­ mo­krat­ski di­ja­log mo­že­te ču­ti svu­da, na pi­ja­ci, u sa­mo­po­ slu­zi, na zbo­ru rad­nih lju­di, u ka­fan­skim pre­pir­ka­ma. U nje­mu će­te na­ći ma­lo kul­tu­re, to­le­ran­ci­je i po­što­va­nja. Za­što se on­da „vla­da­vi­ni na­ro­da“, pra­znoj re­či de­mo­ kra­ti­ja, do­da­ju zna­če­nja ko­ja joj ne pri­pa­da­ju? Pa zbog ma­ ski­ra­nja, ba! (ba je skra­će­no bo­lan. Sta­ro­bo­san­ski.) Le­po zvu­či, a ima ga kol’ko ’oćeš. Kao Ro­bin Hud, odu­zmeš od 34

bo­ga­tih, du­hov­nih ari­sto­kra­ta i bo­ga­tu­na, i po­de­liš si­ro­ tom na­ro­du du­hov­ne da­ro­ve i pri­zna­nja. Ko­ba­ja­gi, na­rav­ no. Pra­znim re­či­ma ih ube­diš da ima­ju ne­što što ne­ma­ju, kao što va­ra­li­ce iz pri­če o ca­re­vom no­vom ode­lu ube­di­še si­ro­tog ca­ra, pa se on po­sle obru­ka. Ta­ko se i jad­ni car De­mos še­pu­ri svo­jim ode­lom-epi­te­tom mu­dro­sti, ona­ko ja­dan i go (i me­ta­fo­rič­no, a i bu­kval­no) A oni se ra­du­ju k’o de­ca. Ne­ma ve­ze što ne­ma­ju gde to bo­gat­stvo da sklo­ne, ni­ti se mo­gu u nje­ga obu­ći. Va­žno je da le­po zvu­či, da ima do­bar imidž. Na­rod­no­vla­dar­ski di­ja­log, ne­go što! Ko je, uosta­lom, taj Bog, pa da de­li da­ro­ve ne­pra­ved­no? Tre­ba­lo bi is­pra­vi­ti ne­prav­du i ujed­na­či­ti lju­de. A šta će­mo sa pa­met­ni­ma? Šta sa du­hov­nim bo­ga­ta­ši­ ma ko­ji ne vo­le da pr­vo ima­ju pa ne­ma­ju, kao u je­vrej­skoj kle­tvi? Za­što bi oni ve­ro­va­li da je du­hov­no ubo­gi na­rod kri­te­ri­jum za sve, su­di­ja ko­ji svo­jom mo­ći gla­sa­nja raz­dva­ ja kri­ve i pra­ve, do­bro i zlo, bog iz­nad Bo­ga. Na­rav­no, po­ sle se sve to pre­lo­mi pre­ko nje­go­vih le­đa. Pri­ča se po ku­lo­a­ri­ma isto­ri­je šta je od­go­vo­rio je­dan ve­li­ki vo­đa Ok­to­bar­ske re­vo­lu­ci­je (one ru­ske, ne ove na­ še) ka­da su ga dru­go­vi upi­ta­li: „a šta će­mo sa uni­ver­zi­te­ tom? Ta­mo su pa­met­ni lju­di. Oni ne­će tek ta­ko pri­hva­ti­ti na­še pa­ro­le... (či­taj za­vo­đe­nje)“ „Pa to ni­je ne­ki ne­re­šiv pro­blem. Imam re­še­nje.“, od­go­vo­rio je vo­đa. Za­to je i bio ve­li­ki vo­đa. Za sve je imao sprem­na re­še­nja. Od­go­vo­rio je: „oma­so­vi­će­mo ga!“ Ha! I ta­ko ga sro­za­ti. Bra­vo, vo­đo! Sva­ka čast! Ti si raz­u­meo su­šti­nu skri­va­nja tvo­je vla­sti iza le­pe na­še de­mo­kra­ti­je. Uzmi tu­pa­vu ve­ći­nu kao kri­te­ ri­jum, za­ve­di nje­nu sti­hi­ju na svo­ju vo­de­ni­cu, i hva­li ih. Sa­mo ih hva­li ka­ko su mu­dri i moć­ni, ona­ko jad­ni pod 35

tvo­jim žrv­njem. Za­ve­di, pa vla­daj. Ube­di ih da bi sva­ko od njih jed­nog da­na mo­gao po­sta­ti Ti, ako obr­la­ti dru­ge da mu po­klo­ne gla­so­ve. Pro­gla­si to de­mo­krat­skim snom. Go­vo­ri na­rod­skim je­zi­kom. Bu­di nji­ho­vo ogle­da­lo na­de. Ne­ka gle­da maj­mun se­be u zr­ca­lo. Ne­ka gla­sa za se­be u te­bi. Sro­zaj pra­vu eli­tu na­ro­du, jer ona je nje­go­va je­di­na za­šti­ta od sop­stve­ne glu­po­sti. Za­klju­ču­jem da ta le­pa slat­ka reč de­mo­kra­ti­ja zna­či sva­šta, a sa­mim tim za­pra­vo ni­šta. Jer reč ko­ja zna­či sva­ šta, lo­gič­no, ne zna­či ni­šta. I za­to je ve­o­ma zgod­na za upo­ tre­bu u je­zi­ku za­vo­đe­nja. U nju su bes­prav­no ugu­ra­na i zna­če­nja po­put: po­što­va­nja ljud­skih pra­va, slo­bo­da, po­što­ va­nja za­ko­na, fer plej od­no­sa... I ra­zna dru­ga le­pa zna­če­ nja za ko­ja ne vi­dim da pro­iz­la­ze iz pra­va neo­bra­zo­va­nih i ne­kom­pe­tent­nih da gla­sa­ju i od­lu­ču­ju. Ne mo­že čo­vek da na­pad­ne de­mo­kra­ti­ju a da, u isto vre­me, ne na­pad­ne i sve ove dru­ge po­zi­tiv­ne poj­mo­ve. To, ve­ro­vat­no, pro­iz­la­zi iz ne­kog du­bo­kog uve­re­nja da bi sva­ka ari­sto­kra­ti­ja pre­šla u auto­kra­ti­ju i zlo­u­po­tre­bi­la vlast, ru­še­ći ljud­ska pra­va, slo­bo­du i za­ko­ne, ako ih de­mos ne kon­tro­li­še pret­njom svo­jih gla­sač­kih mo­ći. Zar ne po­sto­je dru­gi me­han­zmi kon­tro­le? Zar se ni­je ari­sto­krat­ski si­stem mo­gao raz­vi­ja­ti u tom prav­cu, ume­sto što se de­mo­krat­ska op­ci­ja shva­ti­la kao je­ di­ni is­pra­van put ko­jim tre­ba da se kre­će čo­ve­čan­stvo? Na­ sled­na ari­sto­kra­ti­ja ni­je ne­za­me­nji­vi na­čin ozna­ča­va­nja „ple­me­ni­tih.“ Po­li­ti­čar mo­že bi­ti i za­ni­ma­nje za ko­je se na­da­re­na de­ca ško­lu­ju, pri­pre­ma­ju da bu­du kom­pe­tent­ni i od­go­vor­ni za mu­ku vla­da­nja i slu­že­nja kroz pro­ces u ko­ jem se mo­gu pra­ti­ti nji­ho­ve oso­bi­ne i sklo­no­sti. Gla­sa­či bi 36

mo­gli bi­ti sa­mo lju­di ko­ji su se do­ka­za­li kva­li­te­tom u svo­ jim pro­fe­si­ja­ma. Sa­mo naj­bo­lji. Eli­ta ko­ja je kva­li­te­tom za­slu­ži­la svo­ju po­zi­ci­ju. Ma­kar ih bi­lo i 10% od ukup­nog bro­ja sta­nov­ni­štva. Da li bi njih ne­ko mo­gao ta­ko la­ko da za­ve­de pra­znim re­či­ma, la­žnim obe­ća­nji­ma i pa­ro­la­ma? Za­što je de­mo­kra­ti­ja ta­ko ne­spor­na vred­nost? Za­što je nu­žno da se oni ko­ji tre­ba da vo­de ra­ču­na o in­te­re­si­ma na­ro­da vi­še ba­ve svo­jim rej­tin­gom, ne­go po­slom ko­ji bi tre­ba­lo da oba­ve? Za­što je do­bro da na ru­ko­vo­de­ća me­sta u dr­ža­vi, uglav­nom, do­la­ze ama­te­ri či­ja se kva­li­fi­ko­va­nost me­ri lo­jal­no­šću ne­koj stran­ci? Da li de­mo­kra­ti­ja pod­sti­ če ama­te­ri­zam u ko­jem se po­li­tič­ko opre­de­lje­nje sta­vlja is­pred struč­no­sti i kom­pe­ten­ci­je? Ako sed­neš u po­gre­šan voz, sva­ka ti je sta­ni­ca po­gre­šna. De­mo­kra­ti­ja je po­gre­šan voz. Ne za­va­ra­vaj­mo se ide­jom da se mo­že sti­ći na ne­ku bu­du­ću is­prav­nu sta­ni­cu, sa­mo kad pro­đe­mo taj pe­riod tran­zi­ci­je... Ne, po­gre­šan voz vo­zi u dru­gom sme­ru, i sva­ ka sta­ni­ca je po­gre­šna. Ja čak ne ve­ru­jem u to da na­rod vo­li de­mo­kra­ti­ju. Kao što ne ve­ru­jem ni u to da de­ca vo­le da su im ro­di­te­lji dru­go­vi ili dru­ga­ri­ce, a ne otac i maj­ka. Ka­ko raz­um ­ e­ti po­tre­bu na­šeg na­ro­da za sna­žnim vo­đom? Da li kao iz­ raz pri­mi­ti­vi­zma i auto­ri­tar­no­sti? Ne bih re­kao. Ube­đen sam u to da na­rod, ne­gde u du­bi­ni du­še svo­je na­pa­će­ne, pre­po­zna­je per­verz­nost de­mo­kra­ti­je, nje­nu slat­ko­re­či­vu za­vo­dlji­vost, i da je­dva če­ka da do­đe ne­ko čvrst, spo­so­ban i po­šten, ne­ka pra­va gla­va ku­će, i da ga re­ši be­de pro­ce­ nji­va­nja i od­lu­či­va­nja. Sa­mo, ka­ko da ga pre­po­zna po­red sil­nih slat­ko­re­či­vih za­vod­ni­ka i do­brih glu­ma­ca? Ka­ko da se pre­ki­ne za­ča­ra­ni krug za­vo­đe­nja? A ta­ko bi mu se ra­do 37

obe­sio o vrat i re­kao: „De si, bre ća­le!? Uzmi i vo­di ovu ku­ ću stro­go i pra­ved­no, a ja da ži­vim ko čo­vek! Spa­si Sr­bi­ju, Ća­a­le, Ća­a­lee, Ća­a­le­ee...“ Odav­no ne vi­de­smo ne­kog pra­vog „Ća­le­ta“, da bi na­ rod mo­gao da upo­re­di i ra­za­be­re pra­vog od kri­vih. Mo­ žda bi onih 10% naj­bo­ljih bi­li uspe­šni­ji u to­me? Za­što se na­rod to­li­ko ra­du­je po­vrat­ku kra­lja, ma­kar i ne­mao iz­vr­šnu vlast? „Vra­tio se ba­bo iz Ame­ri­ke...?“ (Par­don, iz En­gle­ske.) Pa, ko­me da ve­ru­ju? A ta­ko že­le da ne­ko­me ve­ ru­ju. Taj ne­ko bi tre­ba­lo da iz­gle­da skrom­no. Da ne bu­de slat­ko­re­čiv, jer na ta­kve su već aler­gič­ni. Da se ne po­ja­vlju­ je pre­vi­še u me­di­ji­ma, jer na ta­kve su se već ope­kli. Da bu­de tra­di­ci­o­na­li­sta... bla, bla, bla... Ta­ko se po­sta­vlja­ju po­vr­šni, od­o­ka­tiv­ni kri­te­ri­ju­mi, a na­rod dru­ga­či­je kri­te­ri­ ju­me i ne­ma. O po­li­ti­ča­ri­ma ko­ji ga vo­de, ili oni­ma ko­ji se bo­re za vlast, na­rod ima sa­mo ne­ka­kav op­šti uti­sak, umet­nič­ki do­jam. Kao u pe­smi Ar­se­na De­di­ća: „Ono sve što znaš o me­ni, to je stvar­no ta­ko ma­lo. U dve re­či sve bi sta­lo, ka­da pri­ča­la bi ti...“ Baš ta­ko. O svo­jim vo­đa­ma i kan­di­da­ti­ma De­mos ima pa­u­šal­ne su­do­ve ko­ji se svo­de na ne­ko­li­ko atri­bu­ta kao što su: „po­šten, tra­di­ci­o­na­li­sta“, ili „prag­ma­ti­čan i spo­so­ban, ali mu­va­ra“, ili „pa­tri­o­ta i na­ ci­o­na­li­sta“. To se po­pu­lu­su svi­đa, ili ne svi­đa na osno­vu uku­sa. Ona­ko od oka, sto­mač­no. Ka­ko pre­po­zna­ti do­brog ro­di­te­lja? Po­no­vo se vra­ća­mo na slič­nost od­no­sa iz­me­đu ro­di­ te­lja i de­ce, i od­no­sa vla­sti i na­ro­da. De­ca su ne­zre­la i de­ti­ nja­sta, kao i na­rod. Po­sao ro­di­te­lja je da im po­mog­ne da sa­zru i od­ra­stu. Ka­ko? Sva­ka­ko, ne na taj na­čin što će im go­vo­ri­ti: da su vred­ni, ako su le­nji; da su mu­dri, ako su ne­ 38

zre­li; da su spo­sob­ni da od­lu­ču­ju, ako su neo­d­go­vo­r­ni; da su ne­što po­seb­no u od­no­su na dru­ge, ako to ni­su... Ne­će ih, da­kle, za­vo­di­ti, uči­ti ih da stva­ra­ju la­žni imidž. Ne­će ih ku­po­va­ti čo­ko­la­da­ma u svo­jim ro­di­telj­skim pred­iz­bor­nim kam­pa­nja­ma. Do­pu­šta­će im ono­li­ko slo­bo­de ko­li­ko po­kri­ ća za nju de­ca ima­ju u sop­stve­noj od­go­vor­no­sti. Mo­ći će da od­lu­ču­ju o ono­me za šta se po­ka­žu kom­pe­tent­ni­ma. U zdra­voj po­ro­di­ci po­sto­ji hi­je­rar­hi­ja i ra­ci­o­nal­ni auto­ri­tet ro­di­te­lja. To ni­je auto­ri­tar­nost i stra­ho­vla­da, već raz­li­ka u mo­ći od­lu­či­va­nja ko­ja se za­sni­va na ra­zli­ci u spo­sob­no­sti­ ma, zre­lo­sti i od­go­vor­no­sti. Ka­ko se ta raz­li­ka sma­nju­je, ši­ri se gra­ni­ca slo­bo­de i pra­va de­te­ta. U ta­ko­zva­nom mo­der­nom „de­co­kra­tič­nom“ ili „de­co­ cen­trič­nom“ vas­pi­ta­nju ima do­sta ele­me­na­ta za­vo­đe­nja, kao i u de­mo­kra­ti­ji. Pre­te­ra­no po­pu­stlji­vi i ma­so­hi­stič­ni ro­di­te­lji uz­ga­ja­ju raz­ma­že­nu de­cu, a u po­ro­di­ci vla­da ha­ os ko­ji oni, mu­če­ni, na­zi­va­ju de­mo­krat­skim vas­pi­ta­njem. Je­dan od ta­kvih, moj po­zna­nik, do­šao je na ide­ju da bi tre­ba­lo ofor­mi­ti dru­štvo za za­šti­tu ro­di­te­lja. Po­pu­stlji­vost i pre­te­ra­na bri­ga o de­ci, kom­bi­no­va­na sa su­štin­skom hlad­ no­ćom, ne­spo­sob­no­šću razu­me­va­nja stvar­nih raz­voj­nih po­tre­ba de­te­ta, ide­al­na su kom­bi­na­ci­ja za za­vo­đe­nje i stva­ ra­nje ma­lih nar­ci­sa. Ka­žu da je po­ro­di­ca osnov­na će­li­ja dru­štva i da se u nju pre­sli­ka­va­ju dru­štve­ni od­no­si. Mno­gi psi­hi­ja­tri, psi­ho­lo­zi i psi­ho­te­ra­pe­u­ti ža­le se da se pro­me­ni­la „kli­nič­ka sli­ka“ pa­ci­je­na­ta ko­ji im se obra­ ća­ju za po­moć. Ra­ni­je su, ka­žu, lju­di pa­ti­li od vi­ška po­ ti­ski­va­nja svo­jih po­tre­ba, od hi­ste­rič­nih i op­se­siv­nih po­ re­me­ća­ja. Po­ti­snu­ti im­pul­si, u kru­tim vik­to­ri­jan­skim vre­ me­ni­ma, pro­bi­ja­li su i is­po­lja­va­li se u ne­u­ro­tič­nim simp­ 39

to­mi­ma. Da­nas je dru­ga­či­je. Lju­di pa­te od ne­spo­sob­no­sti da kon­tro­li­šu svo­je im­pul­se, ko­ji se pre iži­vlja­va­ju, ne­go što se po­ti­sku­ju. Raz­ma­že­ni su, ali ni­su sreć­ni. Pa ovo je slo­bod­ni dva­de­set pr­vi vek. Ne­ma vi­še mo­ral­nih za­pre­ka. To je za­sta­re­lo. Za­što, kad ne­ma tog do­sad­nog auto­ri­te­ta, glu­pog i kru­tog mo­ra­la i po­ti­ski­va­nja, ta­ko ve­li­ki broj lju­ di pa­ti od ose­ća­nja pra­zni­ne i ne­do­stat­ka smi­sla u ži­vo­tu? (U ne­kim ne­raz­vi­je­nim i ne­de­mo­krat­skim ze­mlja­ma lju­ di pa­te od „vi­ška smi­sla“. La­ko će žr­tvo­va­ti čak i svoj ži­vot za ne­ki vi­ši cilj, za ne­što za šta ve­ru­ju da ima smi­sla. Ta­ kve zo­vu fa­na­ti­ci­ma.) Za­što su ta­ko­zva­ni nar­ci­stič­ki po­re­ me­ća­ji lič­no­sti ta­ko ra­ši­re­ni u mo­der­nim de­mo­krat­skim dru­štvi­ma sa do­brom eko­no­mi­jom? Ot­kud to­li­ko nar­ci­sa, nar­ko­ma­na, ho­mo­sek­su­a­la­ca...? Da li je mo­gu­će da je ta de­mo­kra­ti­ja ta­ko do­bra, a lju­di sve lu­đi? Mo­žda je, ipak, lak­še od­re­ći se ljud­skih du­ša ne­go de­mo­kra­ti­je? Gde si, bre Fa­u­ste? Ka­ži ne­što! Kol’ko ko­šta du­ša? Ka­ži mi, tr­ži­šta ti slo­bod­no­ga, kol’ko ko­šta ljud­ska du­ša na slo­bod­nom tr­ži­štu? Do­đo­smo i do još jed­ne sve­te re­či „oca la­ži“, tr­ži­šta. I to slo­bod­nog. Šta sve mo­že bi­ti ro­ba na tom slo­bod­nom de­mo­krat­skom tr­ži­štu? Pa sve, bra­te. Za­to se i zo­ve slo­ bod­no. Sve što ne­ko ho­će da ku­pi. Sve je ro­ba. Pro­da­ju se, na pri­mer, i ime­na, i re­či... Laž mo­že da ku­pi no­vo, po­pu­lar­ni­je ime „isti­na“ ako ima do­volj­no pa­ra za do­bru mar­ke­tin­šku kam­pa­nju, jer mar­ke­ting je još jed­na sve­ta reč oca la­ži, i za lo­bi­ra­nje. A tek vred­no­sti, one su ba­ga­te­ la, kao ki­ne­ska ro­ba. Za­to što su re­la­tiv­ne i ne­ma­ju traj­nu vred­nost, jer za­vi­se od tr­ži­šta. De­val­vi­ra­ju kao no­vac. Me­ ri­lo vred­no­sti je ma­sov­nost, kao i na gla­sa­nju. Jer, sve što 40

je ma­sov­no, do­bro se pro­da­je kao ro­ba ši­ro­ke po­tro­šnje, ima ši­ro­ku „cilj­nu gru­pu“ po­tro­ša­ča. Par­don, sve­tog po­ tro­ša­ča. Me­ri­la tr­go­vi­ne po­sta­la su i me­ri­la vred­no­sti, me­ ri­la le­po­te, kul­tu­re, umet­no­sti... sve­ga. Ve­li­ki Ro­bin Hud de­mo­kra­ta oteo je kan­tar vred­no­sti od bo­ga­tih du­hom i po­de­lio ga du­hom si­ro­ma­šni­ma, na­ro­du, ma­si. Oma­so­vio ga kao onaj ču­ve­ni vo­đa Ok­to­bar­ske re­vo­lu­ci­je (ne ove na­še, ru­ske). Eto na­ma pi­ja­ce. Ru­ži­ča­stih me­di­ja. Op­šte­ na­rod­nog ve­se­lja. Iga­ra (heb je skup). Na­va­li na­ro­de, još ma­lo, pa ne­sta­lo! (Ni­ko se ne oba­zi­re na tu pret­nju. Mi­sle da je re­kla­ma.) Naj­va­žni­je je ima­ti do­bar „imidž“. Ni­je bit­no ko si i ka­kav si ako imaš do­bar imidž. To pro­da­je ro­bu. A ti si ro­ba. Ako ni­si znao, da te oba­ve­stim ka­ko bi se na vre­me do­bro upa­ko­vao u ne­ki „in“ imidž. Taj imidž, to ti je, u pre­vo­du na na­ški, la­žna sli­ka. Sli­ka ko­jom tre­ba da za­ve­ deš ne­ko­ga ne bi li po­sti­gao ono što ho­ćeš. Ko­ri­sna jed­na stvar. Do­bra ro­ba. Ako ne umeš sam da je stvo­riš, na­đi ne­ kog do­brog „staj­li­stu“. Ta­ko se to da­nas zo­ve. Čo­vek kao čo­vek ni­je na ne­koj ce­ni, jer ni­je ma­sov­na ro­ba. Sli­ke se bo­lje pro­da­ju, a mo­gu i da se umno­ža­va­ju. Kao u onoj na­rod­noj „Sli­ku svo­ju lju­bim, šap­ćem svo­je ime­ee... „A ve­tar no­si re­či čo­ve­ka u te­bi“... „Ne za­bo­ra­vi me...“ Sad ja ma­lo, ona­ko na­rod­njač­ki pa­te­tič­no, tu­žim za za­bo­ra­vlje­ nom da­mom, ljud­skom du­šom ko­ja ka­že: „Ne za­bo­ra­vi me dra­gi moj, Nar­ci­se. Ne­moj da se za­lju­biš u dru­gu, u svo­ju sli­ku. Ah!“ Ne ri­mu­je se, al’ ne­ma ve­ze. Nar­cis se, u po­zna­toj nam pri­či, ni­je za­lju­bio u se­be, već u svo­ju sli­ku. I za­to je na­sta­vio da bu­lji u nju dok se ni­je pre­tvo­rio u cvet. Nar­ci­zam, da­kle, ni­je sa­mo­lju­blje, 41

lju­bav pre­ma se­bi. Jer, ko vo­li se­be vo­li i dru­ge. Nar­ci­zam iz­vi­re iz oča­ja i mr­žnje pre­ma se­bi. Iz ne­do­stat­ka ve­re u se­ be. On je za­vo­đe­nje sa­mo­ga se­be, a ti­me i dru­gih, la­žnom sli­kom, čak ne ni pra­vim od­ra­zom u ogle­da­lu. Za­to ne­ki lov­ci da­na­šnju kul­tu­ru zo­vu „nar­ci­stič­kom kul­tu­rom“, kul­ tu­rom za­vo­đe­nja. A kul­tu­ra se, kao što smo već re­kli, pre­ sli­ka­va u lič­ne od­no­se. U na­stav­ku će­mo vi­de­ti ka­ko. Mo­ram pri­zna­ti da me je go­spo­din Bu­da­la po­pri­lič­no iz­ner­vi­rao dok sam či­tao nje­go­vu ti­ra­du pro­tiv de­mo­kra­ ti­je. De­lo­va­la mi je ne­ka­ko na­du­va­no, pre­po­tent­no... Kao jed­na od onih kri­ti­ka sve­ga po­sto­je­ćeg, bez kon­struk­tiv­ nih ide­ja o to­me šta bi mo­glo bi­ti bo­lje re­še­nje. Kao, ceo ci­vi­li­zo­va­ni svet je lud, ili se pra­vi lud, a baš je on Bu­da­la, to ne­vi­no de­te ko­je je vi­de­lo da je car go. Ni­je ne­go. Ni­ sam imao ži­va­ca da da­lje či­tam nje­go­va tra­bu­nja­nja, već sam od­lu­čio da odem do ka­fa­ne i da mu, ako ga na­đem... Mi­slim, da ras­pra­vi­mo stvar u de­mo­krat­skom di­ja­lo­gu. Ni­je mi bi­lo ja­sno što se ja to­li­ko ner­vi­ram zbog bu­da­le... A ni­je mi to pr­vi put. In­te­re­sant­no, on je već se­deo za istim sto­lom za ko­ jim smo bi­li i pro­šli put, sa dve na­ru­če­ne br­lje do­ma­ći­ce is­pred. Rek’o bi čo­vek kao da je me­ne če­kao. Seo sam i od­mah kre­nuo sa svo­jim ko­men­ta­ri­ma i ne­sla­ga­nji­ma. Pre­ki­nuo me je: „Ni­si pro­či­tao knji­gu, a do­šao si da iz­ra­ziš svo­je uva­ že­no mi­šlje­nje. Pra­vi si pred­stav­nik na­ro­da.“ „Ti ćeš da mi ka­žeš!“, po­bu­nih se. Baš kao pra­vi pred­ stav­nik na­ro­da. „Ot­kud znaš da ni­sam pro­či­tao knji­gu?“

42

„Po ono­me što pri­čaš, ni­je te­ško za­klju­či­ti da ne­maš pred­sta­vu o ce­li­ni. Da­ješ mi­šlje­nja o de­lo­vi­ma. Ne­maš str­ plje­nja da sa­gle­daš slo­že­nu po­ve­za­nost po­ja­va. Od dr­ve­ća ne vi­diš šu­mu, ce­li­nu. Pa­liš se i re­a­gu­ješ na pr­vu lop­tu, kao pra­vi na­rod­ni čo­vek, „vox po­pu­li“. Ovo ti je „uti­sak ne­de­lje“, da­ješ mu „cr­nu ma­sku“. A baš si se po­tru­dio da shva­tiš. Pro­či­tao si po­gla­vlje i sve ti je ja­sno. Bi­lo ti je ja­ sno i pre ne­go što si ga pro­či­tao, zar ne?“ „Pa do­bro... „, smi­rio sam ma­lo hor­mo­ne. „... Ima tu stva­ri o ko­ji­ma se mo­že po­le­mi­sa­ti. Ali, ne mo­žeš baš ta­ko da po­plju­ješ te­ko­vi­ne ci­vi­li­za­ci­je, sa­vre­me­nog dru­štva, i da pro­gla­siš per­ver­zi­jom te­žnje ve­ćeg de­la kul­tur­nog sve­ ta...“ „Za­što?“ „Bo­že, ka­kvo pi­ta­nje!“ „Ako su to mo­gli ne­za­vi­sni in­te­lek­tu­al­ci u pro­šlo­sti, za­što je to da­nas sve­to­gr­đe? Zar je ve­ći­na stvar­no sve­ta reč? Zar je de­mo­kra­ti­ja uisti­nu Bog? Uosta­lom, dvor­ske bu­da­le su uvek ima­le ve­ću slo­bo­du iz­ra­ža­va­nja od ca­re­ va.“ „Ma, do­bro, ali ti pre­te­ru­ješ...“ „Isti­na se, če­sto, naj­bo­lje iz­o­štra­va u eks­tre­mi­ma, u pre­te­ri­va­nji­ma. U sve­mu što si do sa­da re­kao ni­si ospo­rio ni­šta od­re­đe­no. Ni­si mi po­ka­zao šta kon­kret­no ni­je tač­no u ono­me što sam re­kao, već si dao svoj op­šti uti­sak... Jed­ no­stav­no, ne svi­đa ti se. Skri­vaš se iza op­šte­pri­hva­će­nih, ’le­pih’ re­či i poj­mo­va kao što su de­mo­krat­ske te­ko­vi­ne ci­ vi­li­za­ci­je i slič­ne ša­re­ne la­že. Kao ne­ka­da Šip­tar iza Ti­to­ve sli­ke. Imaš da­ra za po­li­ti­ča­ra.“ 43

„Sve da si ti i u pra­vu, šta to vre­di ka­da ve­ći­na ne mi­ sli ta­ko, ka­da ceo svet te­ži de­mo­kra­ti­ji i ve­ru­je u istu? Tu se ni­šta ne mo­že pro­me­ni­ti. Mo­žeš sa­mo da is­ko­paš ru­pu i vi­češ u nju kao onaj bri­ca iz baj­ke: „U ca­ra Tro­ja­na ko­zje uši!“ „Sva­ko dru­štve­no ure­đe­nje do sa­da pro­me­ni­lo se i do­šlo je no­vo. Mi­sliš da je de­mo­kra­ti­ja ’po­sled­nja reč teh­ ni­ke’, ’ko­nač­na te­o­ri­ja’ u fi­zi­ci? Uosta­lom, do­volj­no će bi­ti da je bar po­ne­ko ne pro­gla­ša­va za sa­vr­še­nog bo­ga i da se ne kri­je iza nje, i da mu ni­je pa­ra­van za sva­ko­ja­ke la­že. Ne za­bo­ra­vi, ovo je ve­či­ta igra sa zver­kom za­vod­ni­com, a de­ mo­kra­ti­ja je sa­mo jed­no od nje­nih no­vih ode­la. Što si joj se ta­ko uhva­tio za suk­nju kao da ti je ma­mi­ca?“ „Stvar­no, šta po­sto­ji po­sle de­mo­kra­ti­je? Ja ni­sam pro­ či­tao da ne­ko ima no­vu ide­ju, osim nje­nog usa­vr­ša­va­nja i raz­vi­ja­nja sve ve­će de­mo­kra­ti­za­ci­je dru­štva. Zar to ni­je ideal?“ „Sva­ki car že­li da se­be pred­sta­vi kao naj­bo­ljeg i je­ di­no mo­gu­ćeg vla­da­ra. To ni­je ni­šta no­vo. No, ovi no­vi vla­da­ri su dru­ga­či­ji. Ne po­ka­zu­ju se jav­no. Kri­ju se is­pod svog pla­šta de­mo­kra­ti­je, i za vla­da­ra ci­nič­no pro­gla­ša­va­ ju tu­pa­vog slu­gu. Na­rod. De­mo­kra­ti­ja, za­pra­vo, nig­de i ne po­sto­ji. Za­što je svet­skim moć­ni­ci­ma to­li­ko sta­lo da u ne­de­mo­krat­skim ze­mlja­ma si­lom za­ve­du de­mo­kra­ti­ju, ru­še­ći ta­mo­šnje de­spo­te? Zar ne bi tre­ba­lo da bu­de de­ mo­krat­sko pra­vo ne­ke na­ci­je da ne iza­be­re de­mo­kra­ti­ju? Ne, ba­to. To je ne­do­pu­sti­vo. Ne­ma tu ci­le mi­le. Mo­raš da bu­deš de­mo­kra­ta, ili si na­dr­ljao. De­mo­kra­ti­za­ci­ja sve­ta je nji­hov na­čin nje­go­vog osva­ja­nja. Kroz nju se sro­za­va sva­ ka eli­ta na­ci­je, i sve se pre­tva­ra u slo­bod­no tr­ži­šte ko­jim 44

do­mi­na­ra ka­pi­tal svet­skih moć­ni­ka. Ne­ma gra­ni­ca su­ve­re­ nih dr­ža­va. Te­ži se ta­ko­zva­nom otvo­re­nom dru­štvu. Kroz la­ko pro­pu­stlji­ve mem­bra­ne dr­žav­nih gra­ni­ca ne­sme­ta­no se ši­ri za­da­ti si­stem vred­no­sti i osva­ja pro­stor za ku­po­vi­ nu du­ša.“ „Ma daj, mi smo tek ski­nu­li jed­nog de­spo­ta ko­ji nam je ži­vot za­gor­čao... Do­du­še, i nje­ga je iza­brao na­rod, ali je i uvi­deo svo­ju gre­šku, pa ga ski­nuo. Ma­lo su po­mo­gli i ovi svet­ski.., ali upa­li­lo je. Sad, ko­nač­no, ima­mo de­mo­krat­sku vlast i do­brog pre­mi­je­ra ko­ji je kom­pe­ten­tan, obra­zo­van, ra­dan, ko­ji se ne uvla­či na­ro­du, već ra­di ono što je po­treb­ no i nu­žno da se ze­mlja iz­vu­če iz be­de. Mno­gi od nje­go­ vih po­te­za su bol­ni i ne svi­đa­ju se ra­ji. Ali, on či­ni ono što mo­ra za do­bro­bit lju­di, iako mu to ne po­di­že rej­ting. A de­mo­kra­ta je. I ti mi sa­da go­vo­riš pro­tiv de­mo­kra­ti­je i hteo bi da se vra­ti­mo una­zad!“ „Pr­vo, tog pre­mi­je­ra ni­je iza­brao na­rod već skup­šti­ na u ko­joj nje­go­va stran­ka ima ve­ći­nu. Sa oso­bi­na­ma ko­je ga kra­se, uop­šte ne li­či na čo­ve­ka iz na­ro­da. Ka­ko bi se ma­sa mo­gla po­i­sto­ve­ti­ti sa njim? Mo­žda sa­mo ka­da bi, kao Isus, bio ra­za­pet na krst. Kod ve­li­kog bro­ja lju­di on je bio omra­že­ni lik. An­ke­te su go­vo­ri­le da ga mno­gi sma­ tra­ju naj­spo­sob­ni­jim, ali da ga ne bi bi­ra­li za pred­sed­ni­ka. Za­to se i ni­je kan­di­do­vao na iz­bo­ri­ma, jer je znao da ne bi pro­šao. Pod­met­nuo je lič­nost sa vi­še de­ma­go­škog sti­la, da bi stvar us­pe­la i da bi­smo ski­nu­li ti­ra­ni­na. Taj isti će mu, kad-tad, do­ći gla­ve. Svi pra­vi re­for­ma­to­ri u na­šoj isto­ri­ji za­vr­ši­li su tra­gič­no. Bo­ga­mi, pla­šim se da i ovo­ga če­ka slič­ na sud­bi­na. Daj, Bo­že, da ni­sam u pra­vu. Shva­ti, si­stem de­mo­kra­ti­je je za­mi­šljen ta­ko da bu­de ne­e­fi­ka­san ka­ko bi 45

svet­ski moć­ni­ci mo­gli da is­pod ži­ta, ne­iz­lo­že­ni, vla­da­ju ze­mlja­ma u ko­ji­ma su za­pa­ti­li de­mo­kra­ti­ju. Ne­go, idi ti, bla­go me­ni, ku­ći, pa do­đi kad sve pro­či­taš, kao što smo se i do­go­vo­ri­li...“ „Do­bro.“ Re­kao sam po­slu­šno i kre­nuo ku­ći. Ho­dao sam la­ga­no pu­tem do sta­na ko­jim sam pro­šao bez­broj pu­ta, kad ose­tih da me ne­ko gle­da. Po­di­gao sam po­gled i ugle­dao za­no­snu pr­sa­tu crn­ku ka­ko mi se sme­ši sa bil­bor­da. Fik­si­ra me pra­vo u oči, i ne trep­će. Osvr­nuo sam se oko se­be, da pro­ve­rim ni­je li u bli­zi­ni ne­ki zgod­ni­ji da­sa. Da ni­sam uhva­tio sme­šak i za­vo­dlji­vi po­gled upu­ ćen nje­mu. Da ne bih is­pao bu­da­la. Ne, bra­te. Gle­da­la je baš me­ne i sme­ška­la mi se. Uau! Gru­di joj be­že iz te­snog si­so­dr­ža ko­ji ih po­di­že na go­re. Na­bu­ja­le kao te­sto za krof­ ne. Do­bar ne­ki kva­sac! „Ni­su valj­da si­li­ko­ni?“, po­mi­slio sam. Ta­da shva­tih da se ra­di o re­kla­mi za brus­hal­ter. Krup­ nim slo­vi­ma bi­la je is­pi­sa­na nje­na po­ru­ka „Ne umem da ku­vam, pa šta!?“ „Pa ni­šta, će­ro. Ne­ma ve­ze što ne umeš da ku­vaš. Imaš ti dru­ge ar­gu­men­te u ži­vo­tu. „, po­čeo sam da je te­ šim. Bi­lo mi je žao. Ve­li­ka de­voj­ka, a ne zna da ku­va. Do­ bar re­klam­ni štos, po­mi­slio sam u tre­nut­ku. A on­da sam po­čeo da raz­mi­šljam o to­me šta je pi­sac hteo u suštini da ka­že. Stvar­no, šta je po­ru­ka sa re­kla­me? Obič­no ne raz­mi­ šljam o re­kla­ma­ma. One su tu da pro­da­ju ro­bu. Sve je do­ zvo­lje­no ako pri­vu­če pa­žnju po­ten­ci­jal­nog kup­ca. Za­kon tr­ži­šta. Za­što bi iko raz­mi­šljao o vred­no­sti­ma ko­je sto­je iza po­ru­ka sa re­kla­ma? Ali, eto, valj­da pod uti­ca­jem pri­če go­spo­di­na Bu­da­le o za­vo­đe­nju, do­šlo mi je da se ba­vim i ta­kvim glu­po­sti­ma. 46

Da li je kre­a­ti­vac ko­ji je smi­slio tekst re­kla­me hteo da ka­že ka­ko žen­ka ko­ja ima do­bre si­se, uteg­nu­te u brus po­ zna­tog pro­iz­vo­đa­ča, ne mo­ra da zna da ku­va. A ko ku­va njoj? Šta je­de, jad­na, kad ne dr­ži di­je­tu? Mo­žda se hra­ni po ka­fa­na­ma? Ako je ta­ko, on­da po­pri­lič­no za­ra­đu­je, ili ima bo­ni­tet­nog spon­zo­ra. Ri­ba ta­kvog iz­gle­da mo­že da na­đe do­bro pla­ćen po­sao (na pri­mer, da se sli­ka za re­kla­ me), a i pla­te­žnog spon­zo­ra. Sa­mo, mo­ra da pa­zi da ne osta­ri. A mo­žda ima maj­ku, že­nu sta­rog ko­va, sta­ro­mod­ nu, ko­ja ni­je ima­la do­bre si­se, ili ni­je zna­la to da is­ko­ri­sti, pa je jad­na mo­ra­la da na­u­či ve­šti­nu ku­va­nja, te sa­da ku­va ćer­ki ko­ja ne mo­ra ti­me da se bak­će. Mo­žda je ta­kav slu­čaj u pi­ta­nju. Šta li će da ra­di le­poj­ka kad se uda? Ku­va­će joj muž ko­ji ne­ma do­bre si­se, a vo­li ih? Lo­gič­no re­še­nje. Mo­gli bi ma­li pro­ble­mi da na­sta­nu ako bu­du ima­li de­ce. Ne­is­ku­ sne be­be ne zna­ju če­mu, za­pra­vo, u ži­vo­tu slu­že gru­di, pa mo­gu se­bič­no da na­va­le da ih si­sa­ju, što bi mo­glo da na­ru­ši nji­hov iz­gled, a ti­me i po­vla­šte­ni sta­tus maj­ke. Sre­ ćom, po­sto­ji i ve­štač­ko mle­ko.., a de­ca br­zo od­ra­sta­ju u da­na­šnje vre­me, pa mo­gu ubr­zo svi u ka­fa­nu, ako ocu do­ sa­di da ku­va. Na­rav­no, za to je po­treb­no da ima­ju pu­no pa­ra, ali ne­će se valj­da ta­kva žen­ska uda­ti za ne­kog go­lju. Da, mo­gu da ima­ju i kuć­nu po­moć­ni­cu. Ona, sva­ka­ko, ni­je glu­pa, pa ne­će do­zvo­li­ti da za­vo­li ne­ko­ga ko ne mo­ že da joj omo­gu­ći ži­vot bez ku­va­nja. U naj­go­rem slu­ča­ju, za­ra­di­će sa­ma pro­da­ju­ći svo­ju le­po­tu... Ako ipak is­pad­ne glu­pa, pa se, ne daj bo­že, za­lju­bi ne­ra­zum­no u ne­kog bez­ lo­vi­ća, ili pod­leg­ne ira­ci­o­nal­noj po­tre­bi da ra­di i ži­vi od ne­če­ga što joj iz­gle­da do­stoj­ni­je... E, on­da će ipak mo­ra­ti 47

da na­u­či tu pri­mi­tiv­nu ve­šti­nu, od­li­ku ne­e­man­ci­po­va­nih i za­vi­snih, sta­ro­mod­nih že­na. Valj­da ne­će... Bo­že, či­me se ja ba­vim! Na šta tro­šim ovo ma­lo pa­ me­ti ko­ju imam! Ras­tr­zan ve­li­kim me­ta­fi­zič­kim di­le­ma­ ma, sti­gao sam ne­ka­ko do svog sta­na. Ni­je bi­lo uku­ća­na. Ne­kud su se raz­mi­le­li. Iz­va­lio sam se na tro­sed i uzeo u ru­ke ne­ke žen­ske ča­so­pi­se ko­ji su sta­ja­li na sto­či­ću. Ču­ do su ti žen­ski ča­so­pi­si. Mo­žeš da uzmeš bi­lo ko­ji, iz bi­ lo ko­je go­di­ne, i uvek ćeš na­ći iste, več­ne žen­ske te­me. Mo­ram da pri­znam, ni­ka­da ih ni­sam či­tao. Po­ne­kad sam gle­dao sli­ke i na­slo­ve. Ne znam za­što, ali ta­da mi je do­šla ne­ka vo­lja da ma­lo po­gle­dam šta u njima pi­še, u tom žen­ skom sve­tu. Gle­dao sam na­slo­ve: „Se­dam sve­tih za­po­ve­sti za sun­ča­nje“, „Da li su lep­še že­ne sreć­ni­je“, „Za­vod­ni­ca u dva­de­set po­te­za“, „De­vet­na­est na­či­na da ima­te gu­zu ka­ kvu ste od­u­vek že­le­li“... Hm! Zvu­či in­te­re­sant­no. Da ma­lo vo­a­je­ri­še­mo za­jed­no po ve­li­kim žen­skim te­ma­ma i taj­na­ ma? Aj’mo. Da vi­di­mo... Aha. Pod­na­slov: „Ko­zme­tič­ko lu­kav­ stvo.“ „Že­ne že­le... „, ka­že autor, „... da ih dru­gi do­ži­vlja­va­ ju i vi­de kao sa­vr­še­ne, ali da to sa­vr­šen­stvo su­ge­ri­še da su baš ta­kve ro­đe­ne... Za fe­mi­nist­ki­nje, pre­si­ja sa­vr­še­ne le­po­te ko­ja ne su­ge­ri­še da je u nju ula­gan trud pred­sta­vlja op­se­si­ ju. One ve­ru­ju da je do­mi­nant­no dru­štvo mu­ška­ra­ca uti­ca­ lo na to da že­ne po­sta­nu ob­u­ze­te sta­re­njem: sma­tra­ju da se mu­škar­ci pla­še sta­re­nja, jer že­ne vre­me­nom po­sta­ju sve moć­ni­je.... moć i sna­ga kri­ju se u le­po­ti...“ Au, au! Mo­ram pri­zna­ti da me ma­lo ’va­ta strah. Ni­ sam znao da le­po­ta že­ne slu­ži sti­ca­nju mo­ći. Da se pri­rod­ nost po­sti­že ko­zme­tič­kim lu­kav­stvom. Ja sam oči­to ve­li­ka 48

ne­zna­li­ca kad su že­ne u pi­ta­nju, i ne­ki mno­go na­i­van tip. Šta još ka­žu? „Ipak, to do­sta go­vo­ri o nji­ho­vom ži­vot­nom sti­lu: bez bo­ra od bri­ga, bu­bu­lji­ca od stre­sa ili tam­nih pod­ oč­nja­ka. Skri­ve­na im­pli­ka­ci­ja nji­ho­vih zdra­vih, sjaj­nih li­ ca, je da su bla­go­slo­ve­ne ži­vo­tom bez stre­sa... „Sva­ka im čast! To je ne­što kao ona si­sa­ta le­poj­ka ko­ja ne ume da ku­va, pa šta!? Vas im ži­vot pro­đe u ve­se­lju. Mo­ra da se ova mo­ja že­na ose­ća mno­go ne­za­do­volj­no i glu­pa­vo dok ku­va, ne­pre­kid­no bri­ne o de­ci, i ga­ji pod­oč­nja­ke i bo­re, a ove su eman­ci­po­va­ne sreć­ne i ve­se­le. Do­du­še, ni su­pru­ga mi ne­ma bu­bu­lji­ce od stre­sa. Mo­ra da ne­gde za­bu­ša­va... Ma, da vi­dimo bo­lje ovaj na­slov sa sa­vr­še­nom gu­zom. Ka­ko da do­bi­jem gu­zu ka­kvu sam od­u­vek že­lela? Evo sa­ ve­ta eks­pe­ra­ta - ta­ko­zva­nih gu­zi­ča­ra: 1) Oslo­bo­di­te se be­sa i na­pe­to­sti. Ma ko­li­ko čud­no zvu­ča­lo, oso­ba­ma ko­je su po­ ha­đa­le se­mi­nar o be­su, ob­lik zad­nji­ce se pro­me­nio za sa­mo ne­ko­li­ko ne­de­lja... Pro­na­đi­te ne­ko me­sto na ko­jem će­te se oslo­bo­di­ti(be­sa). Uda­raj­te ja­stuk, vi­či­te u auto­mo­bi­lu, ili se za­tvo­ri­te u so­bu i vri­šti­te... U, je... ovo je ot­kri­će! Ni­sam znao da ima­ti do­bru gu­zu zna­či bi­ti be­snu­lja. Za­klju­čak je, da­kle, ako ho­ćeš sa­vr­še­nu gu­zu mo­raš da be­sniš. A za­to mo­ja že­na ima do­bru zad­nji­cu! A ja se bez ve­ze ža­lim da je be­snu­lja, ne zna­ju­ći da je to pred­u­slov le­po­te stra­žnji­ce nje­ne. Ako je tako, ne­ka be­sni ko­li­ko ho­će. Baš sam neo­ bra­zo­van. Ovo je tre­ba­lo mno­go ra­ni­je da či­tam. Ide­mo da­lje: Sta­vljaj­te ma­sku za či­šće­nje... Kao na li­ce, da pro­stiš. Ko­ri­sti­te ne­ko hi­drant­no sred­stvo, i gu­za će vam bi­ti po­put bres­kvi­ce... Njam, njam!... „Po­li­ra­nje zad­nji­ce“ Ijao, zar se i to ra­di!? Vi­di tek ovo: „Seks i ve­žba­nje“: Ve­žbaj­te dok vo­di­ te lju­bav, ta­ko što će­te za­u­ze­ti mi­si­o­nar­sku po­zu, no­ge sa­vi­ 49

ti u ko­le­ni­ma, a sto­pa­la pri­bli­ži­te zad­nji­ci. Za­tim iz­dig­ni­te kar­li­cu, po­di­žu­ći i se­be i nje­ga. Po­kret go­re-do­le, ko­ri­stan je po tri osno­va: učvr­šću­je se deo sto­ma­ka iz­me­đu bo­ko­va i obo­ma po­ja­ča­va sek­su­al­ni ugo­đaj, do­la­zi do tre­nja te­la što sti­mu­li­še kli­to­ris, a i za­te­žu se mi­ši­ći zad­nji­ce... Aman, ne bih mogao pa ma­kar mi gu­za osta­la ne­sa­vr­ še­na. Zar je seks ve­žba za du­pe!? Kao te­re­ta­na? A ja mi­slio da je to ne­što in­tim­no, (to se u mo­je vre­me zva­lo in­tim­ ni od­no­si) lju­bav­no, pre­da­va­nje part­ne­ru. Kad ono, mi u stva­ri tre­ni­ra­mo. Ajoj, za­tu­ca­nog li čo­ve­ka! A vi­di tek ovo!: „Čuč­nje­vi u to­a­le­tu“: Ra­di­te čuč­nje­ve ta­ko što će­te op­ ko­ra­či­ti wc šo­lju po­sle oba­vlje­ne nu­žde... „Opro­sti­te, ali ni­ sam spre­man na to­li­ke žr­tve. Ako tre­ba da ve­žbam i dok ka­kim... pro­pa­de mi le­po­ta. Po­sto­ji li da­nas išta in­tim­no? Šta li bi tek tre­ba­lo da ra­dim ka­ko bih po­stao za­vod­nik u dva­de­set po­te­za?! To ne smem ni da či­tam. Mo­žda je bolje da pro­me­nim ča­so­pis? Uzi­mam dru­gi. Evo na­slo­va: „Tri­na­est stva­ri o ko­ji­ma se ne go­vo­ri na pr­vom sa­stan­ku“ Uh, uh! Ve­li­ki zna­lac ka­ že da ne pri­ča­mo ni su­vi­še br­zo, ni su­vi­še spo­ro, da ne go­ vo­ri­mo su­vi­še o se­bi, ni­ka­ko o zdrav­stve­nim pro­ble­mi­ma, o biv­šem deč­ku (to mi je pri­hva­tlji­vo jer ne­mam biv­šeg deč­ka!), o lo­šim pri­ča­ma sa le­to­va­nja i pu­to­va­nja, o sva­ ko­dnev­ni­ci, o kuć­nim lju­bim­ci­ma, o sek­su... I po­sle sve­ga to­ga iz­vo­di za­klju­čak da je naj­bo­lje da osta­ne­te ono što je­ ste. Zar je to mo­gu­će ako pri­hva­ti­mo ova­kve sa­ve­te? Ako mi ne ve­ru­je­te, evo vam ma­lo: Iz­be­ga­vaj­te pri­ču o biv­ši­ma... Za­mi­sli­te sa­mo, mo­glo bi se is­po­sta­vi­ti da ste u ži­vo­tu ima­li mno­go vi­še mu­ška­ ra­ca ne­go što to vaš pra­ti­lac i pred­po­sta­vlja. U raz­go­vo­ru 50

ne­moj­te ni­po­što po­mi­nja­ti da ste biv­še­ga pre­va­ri­li, a da vam je, sum­nja­ju­ći u vas, te­le­fo­ni­rao i po dva­de­set pu­ta dnev­no. To vas u nje­go­vim oči­ma ne­će uči­ni­ti bo­ljom ri­ bom, već sa­mo že­nom la­kog mo­ra­la. U ovom sta­di­ju­mu mu­ško žen­ske igre po­treb­no je da mu sta­vi­te do zna­nja da ste za­in­te­re­so­va­ni za nje­ga, da ste u ži­vo­tu ima­li ne­ko­li­ko emo­tiv­nih ve­za ko­je su za­vr­ši­le na ci­vi­li­zo­van na­čin i da ste se sva­ki put po­na­ša­li kao zre­la i od­go­vor­na oso­ba... Baš le­pe pre­po­ru­ke ka­ko da do­bro is­fo­li­ra­te ne­ko­ga na pr­vom sa­stan­ku, ne bi­ste li ga za­ve­li i omo­gu­ći­li dru­gi sa­sta­nak, i tre­ći... A po­sle, kad vas pro­va­li, vi­de­će­te već. Smo­ri­li su me žen­ski ča­so­pi­si. Ko će da po­pam­ti sva ta uput­stva, teh­ni­ke i re­cep­te za ži­vot su­per ri­be. Mrzi me da budem su­per ri­ba. Uklju­čio sam te­le­vi­zor sa že­ljom da ma­lo pa­siv­no ble­ nem u ekran dok bla­že­no ne za­dre­mam. Slu­čaj­no sam pri­ ti­snuo dug­me da­ljin­skog sa­mo­u­pra­vlja­ča na pro­gram ko­ji naj­če­šće gle­da moj sin. Mla­di, na­do­bud­ni re­per na ekra­ nu re­ci­tu­je ne­što uz do­sad­nu ma­tri­cu. Obič­no od­mah pro­ me­nim pro­gram kad ču­jem tu no­vu na­zo­vi mu­zi­ku, jer mi je mo­no­to­na do bo­la. Po­no­vo ne zna­ju­ći za­što, kao i u slu­ča­ju žen­skih ča­so­pi­sa, do­šlo mi je da ma­lo oslu­šnem o če­mu to oni re­ci­tu­ju, to jest re­pu­ju, ili hip ho­pu­ju. Ču­ jem pr­vo jed­nog do­ma­ćeg ba­lav­ca ka­ko se kur­či. Kao ima keš i ko­li­ca, i on­da je on šme­ke­ri­ca, ri­be vla­že na nje­ga, a on ih pu­ni, ma­lo du­va i al­ko­ho­li­še se, za­je­ba­va pan­du­re, a ma­sa ska­če kao i lo­va na nje­go­vom ži­ro ra­ču­nu, a on gle­da sve sa vi­si­ne, ba­ki si­ne. Bra­vo ju­na­če! Pra­vi si idol ko­jeg tre­ba sle­di­ti. To su do­bro pro­ce­ni­le ove pa­met­ne či­ ke sa te­le­vi­zi­je ko­je te pu­šta­ju. Ipak, od­slu­šao sam sto­ič­ 51

ki i de­mo­krat­ski šta mla­di stva­ra­lac ima da ka­že. Po­sle nje­ga pu­sti­še ne­kog cr­nju obri­ja­ne gla­ve ob­mo­ta­ne naj­lon ča­ra­pom, sa ogrom­nom kr­sta­čom oko vra­ta, mi­ši­ća­vog i is­te­to­vi­ra­nog, što majmu­no­li­kim po­kre­ti­ma ru­ku mla­ta­ ra­še okru­žen go­mi­lom do­brih ri­ba. Go­ril­ko je „pro­zi­vao“ (ta­ko to oni ka­žu) ne­kog dru­gog go­ril­ka, j. mu ma­mu da je sve plju­šta­lo od ri­ma; plju­vao ga ka­ko ni­je iz­vor­ni uli­ čar; be­se­dio o svo­jim kri­mi­nal­nim de­li­ma i neo­pe­va­noj hra­bro­sti. Pun je lo­ve, oki­ćen je zla­tom, vo­zi do­bra ko­la, i kre­še bu­ljuk do­brih ri­ba. Pro­sto da čo­vek po­že­li da bu­de kao on. Stvar­no su pa­met­ne ove či­ke sa te­le­vi­zi­je. I šta ću!? Ipak sam na kra­ju spao na to da se la­tim knji­ge go­spo­di­na Bu­da­le i na­sta­vim da či­tam o za­vo­đe­nju iz­me­đu po­lo­va. To mi je bli­ža te­ma. Či­ta­ću vam da­lje, ako već ni­ste za­dre­ma­li.

52

TAK­TI­KA I STRA­TE­GI­JA ZA­VO­ĐE­NJA U ŽEN­SKO-MU­ŠKOM RA­TU

Iz­me­đu mu­ška­ra­ca i že­na se, ka­žu, od­vaj­ka­da vo­di ne­ka­kav neo­bja­vlje­ni rat u ko­jem ne po­sto­je pi­sa­na pra­vi­ la, jer do­tič­ni rat ni­je ni ob­ja­vljen. Ne­ma žen­sko-mu­ške Že­nev­ske kon­ven­ci­je, bi­lo ka­kve me­đu­na­rod­no pri­zna­te kon­ven­ci­je pro­tiv zlo­či­nač­kog po­na­ša­nja stra­na u su­ko­ bu. Ne­ma ne­kog Ha­škog su­da za zlo­čin­ce... Ni­šta. Po­sto­je sa­mo op­šti, gra­đan­ski za­ko­ni va­že­ći za mir­no­dop­ske uslo­ ve, ko­jih ne­ma još od raj­skih vr­to­va. Ovo je ve­o­ma neo­bi­čan rat. U nje­mu se voj­ni­ci su­prot­ sta­vlje­nih stra­na dru­že, spa­va­ju za­jed­no, ra­đa­ju i po­di­žu de­cu, iz­ja­vlju­ju lju­bav jed­no dru­gom... Sre­ćom, ve­li­ki je broj de­ze­r­te­ra i iz­da­ji­ca na obe stra­ne. Po­seb­no, na mu­ škoj stra­ni. Mno­go je onih ko­ji i ne zna­ju da su u ra­tu. U du­bi­ni du­še svo­je ne­vi­ne i na­pa­će­ne ni­ko ne že­li taj su­kob 53

ali, vre­me­nom, ve­ći­na mu­ška­ra­ca i že­na bi­va re­gru­to­va­na i uvu­če­na u nje­ga. Od nji­ho­ve de­ce stva­ra se no­vi bor­be­ni po­ten­ci­jal. Ni­ko ne zna ka­da i ka­ko je rat po­čeo, ni­ti ko ga je za­po­de­nuo. Po­sto­je ne­ka­kve pri­če i tra­če­vi ko­ji se ve­ko­vi­ ma šu­ška­ju po ku­lo­a­ri­ma mi­to­lo­gi­je i isto­ri­je, ali pi­ta­nje je da li im tre­ba ve­ro­va­ti. Spo­mi­nje se tu iz­ve­sna Li­lit (ne zna joj se pre­zi­me jer ta­da ni­je bi­lo pre­zi­me­na). Ona je za­čet­ni­ca pr­ve brač­ne sva­đe sa mu­žem joj Ada­mom. Ta je sva­đa, be­se­de tra­ča­re mi­to­lo­zi, bi­la ta­ko kru­ci­jal­na jed­na sva­đe­ti­na, da se pre­ne­la na či­ta­vo po­tom­stvo (ko­je se, u me­đu­vre­me­nu, enorm­no na­mno­ži­lo) i tra­je od po­čet­ka sve­ta do da­na­šnjih da­na. Ka­kva li je to sva­đa bi­la?! Oko če­ga li su se ta­ko za­kr­vi­li? Pre­ma ne­kim iz­vo­ri­ma, bli­skim vr­hu vla­sti ta­da­šnje (Go­spo­du Bo­gu), ta sva­đa je opi­sa­na u iz­ve­snoj knji­zi zva­ noj Zo­har, ili Knji­ga sja­ja, i go­vo­ri da je su­kob na­stao baš zbog sja­ja. (Ime i pre­zi­me iz­vo­ra je ne­po­zna­to zbog de­mo­ krat­skog pra­va me­di­ja da šti­te iz­vor in­for­mi­sa­nja.) Do­tič­ ni do­u­šnik tvr­di da je Bog na­či­nio dva jed­na­ka sve­tla-Sun­ ce i Me­sec, mu­ško i žen­sko. I, šta po­tom bi­va? „Dva sve­tla pe­nja­hu se istim do­sto­jan­stvom. Ali Me­ se­cu ne be­še mi­lo da bu­de sa Sun­cem. Za­pra­vo se sva­ko pla­ši­lo onog dru­gog. Me­sec re­če: ’Gde pa­seš?’ Sun­ce re­če: ’Gde plan­du­ješ?’ ’Ka­ko mo­že ma­la sve­ća da sja­ji u pod­ ne?’ Bog joj ta­da re­če: ’Oti­đi i uma­nji se.“ Ona se ose­ti po­ni­že­nom i re­če: ’Za­što ja da se skri­vam?’ Bog ta­da re­če: ’Po­đi tra­gom za sta­dom. Te se ona on­da uma­nji i po­ni­zi i po­sta­de pr­va međ’ ni­ži­ma. Od tih vre­me­na, ona ne­ma svo­je sve­tlo, već ga od Sun­ca (mu­škar­ca) do­bi­ja.“ 54

Da bi po­mi­rio Sun­ce (mu­škar­ca) i Me­sec (že­nu), Bog ih je raz­dvo­jio. Na­te­rao je že­nu da se uma­nji i kre­ne tra­ gom za sta­dom, pr­va me­đu ni­ži­ma. Ti­me što se upe­tljao u brač­nu raz­mi­ri­cu, Bo­gi je one­mo­gu­ćio že­ni slo­bo­du iz­ bo­ra, i ona se zbog to­ga, i dan-da­nas, ose­ća uni­že­nom i be­snom. Od tog be­sa stvo­ri­še se, ka­že iz­vor, „Op­ne za srž“, lju­ske, ili ko­re, da pre­kri­ju mo­zak... A od tih ko­ra na­sta­de Li­lit. Ko je sa­da tu kriv? Li­lit, Adam, ili Bog? Te­ško je re­ći. Ko god da je kriv, po­sle­di­ce su vi­dlji­ve. Po­vre­đe­na i po­ni­ že­na Li­lit, u svom be­su i žud­nji za jed­na­ko­šću, po­sta­la je osvet­ni­ca, a nje­no glav­no oruž­je je, ka­že pri­ča, bi­lo i osta­ lo za­vo­đe­nje. Li­lit je, da­kle, pro­to­tip za­vod­ni­ce, pra­maj­ka za­vo­đe­nja, ko­ja se kri­je u sva­koj kće­ri svo­joj i, iz du­bi­na žen­ske psi­he, pri­vla­či i pla­ši mu­ški rod kao ka­kva ba­ba­ro­ ga. Ve­ro­vat­no je ova pri­ča obi­čan pa­tri­jar­hal­ni trač. Iz­ mi­šljo­ti­na pla­šlji­vih mu­ških fić­fi­ri­ća. Slič­no ob­ja­šnje­nje ose­ća­nja ne­na­dok­na­di­vog gu­bit­ka i ra­nje­nog po­no­sa ko­je se kri­je du­bo­ko u žen­skoj psi­hi, dao je i otac psi­ho­a­na­li­ze Sig­mund Frojd. On je sa­mo za­me­nio sve­tlost sa pe­ni­som, a Bo­ga sa pri­ro­dom. Ni­je že­ni Bog od­u­zeo sve­tlost, već ju je pri­ro­da za­ki­nu­la za pe­nis. A taj pe­nis se u ovoj kur­ če­vi­toj, fa­lu­snoj mu­škoj ci­vi­li­za­ci­ji, vi­so­ko ko­ti­ra. On je sim­bol mo­ći, sta­tu­sa, slo­bo­de... Kad man­gu­pi ho­će ne­ko­ ga da po­ni­ze, ka­žu mu: „Po­pu­šiš mi po­nos.“ Mu­škar­ci su ve­ko­vi­ma raz­vi­ja­li raz­ne ob­li­ke sim­bo­lič­nog po­ka­zi­va­nja ve­li­či­ne i čvr­sti­ne svog „po­no­sa“, a že­ne raz­ne mo­de­le za­ vo­đe­nja ko­ji­ma bi im sim­bo­lič­no skra­ti­le isti, po­ni­zi­le ih, i po­vra­ti­le svoj žen­ski po­nos. Shva­ti­le su da upra­vo taj vi­ 55

su­ljak či­ni muž­ja­ke pod­lo­žni­ma ma­ni­pu­la­ci­ji i eli­mi­ni­še u ve­li­koj me­ri ra­cio ko­jim se to­li­ko hva­le. Eto, oko to­ga se, ka­žu, vo­di ovaj naj­du­ži rat u isto­ri­ji čo­ve­čan­stva. Oko glu­po­sti, kao i sva­ki rat. Sre­ćom, kad ni­je tu­žan, ovaj ve­ či­ti der­bi mo­že da bu­de i ve­o­ma sme­šan. U stva­ri, on je tra­gi­ko­mi­čan. Ka­ko ovaj vo­dvilj iz­gle­da u sva­ko­dnev­nom ži­vo­tu? Ko­je stra­te­gi­je i tak­ti­ke za­vo­đe­nja ko­ri­ste mu­škar­ ci i že­ne u ovom sa­vre­me­nom, de­mo­krat­skom ob­li­ku ra­ to­va­nja u ko­jem i že­na ima de­mo­krat­sko pra­vo na pe­nis? (One su mu od mi­lo­šte da­le žen­sko ime Eman­ci­pa­ci­ja.) Da se pri­se­ti­mo, za­vo­đe­nje je da­va­nje la­žnih obe­ća­ nja. Ver­bal­no, ili ne­ver­bal­no, sve­sno, ili ne­sve­sno, ni­je bit­ no. Su­šti­na za­vo­đe­nja le­ži u to­me da se oso­ba la­ži­ma na­ ve­de da uči­ni ne­što što ina­če ne bi. Neo­p­ho­dan ele­ment u za­vo­đe­nju je po­ve­re­nje za­ve­de­ne oso­be pre­ma za­vod­ni­ku. Za­vo­đe­nje je iz­da­ja tog po­ve­re­nja. Da bi­smo ne­što na­zva­li za­vo­đe­njem, mo­ra­mo zna­ti šta oso­be ko­je su u od­no­su stvar­no že­le. Da li im se to, na ne­ki na­čin, nu­di, i da li to za­i­sta i do­bi­ja­ju. Ret­ko se de­ša­va, i kod mu­ška­ra­ca i kod že­na, da ne­ko stvar­no da­je ono što re­kla­mi­ra kod se­be. Za­vo­đe­nje je, na­ža­lost, naj­če­ šći ob­lik ko­mu­ni­ka­ci­je. La­žna re­kla­ma je op­šte­pri­hva­će­ ni na­čin sti­ca­nja ko­ri­sti u bi­zni­su, kao i u me­đu­ljud­skim od­no­si­ma. Laž je le­ga­li­zo­va­na. Za­vo­đe­nje, osim u ret­kim slu­ča­je­vi­ma pred­vi­đe­nim za­ko­nom (otvo­re­no sek­su­al­no za­vo­đe­nje ma­lo­let­ni­ka), ni­je za­kon­ski ka­žnji­vo. (Po­sto­je, do­du­še, sank­ci­je za la­žno pred­sta­vlja­nje, ali se od­no­se sa­ mo na lič­ne po­dat­ke - ime, pre­zi­me i slič­ne ge­ne­ra­li­je.) De­mo­krat­sko pra­vo sva­kog gra­đa­ni­na je da se re­kla­mi­ra na slo­bod­nom tr­ži­štu sek­su­al­nih part­ne­ra, na slo­bod­nom 56

tr­ži­štu pro­fe­si­je, po­li­ti­ke, me­dij­ske po­pu­lar­no­sti... i da u to­me se­be pri­ka­zu­je na na­čin za ko­ji ve­ru­je da će do­ve­sti do že­lje­nog efek­ta kod „cilj­ne gru­pe“, ili­ti ono­ga ko­ga že­li da za­ve­de. Ne­ma ve­ze što on ni­je ta­kva oso­ba za ka­kvu se iz­da­je. Već u pr­vim tre­nu­ci­ma ka­da stu­pa­mo u kon­takt sa ne­kom oso­bom, mi da­je­mo iz­ve­sna obe­ća­nja. Naj­če­šće ta obe­ća­nja ni­su ver­bal­no for­mu­li­sa­na, ni­ti su sve­sna. Fo­li­ra­nje i za­va­ra­va­nje dru­gih (a ti­me i se­be, jer se od­vi­ ja ne­sve­sno) ugra­đe­no je u naš ka­rak­ter i oba­vlja se kao auto­mat­ska rad­nja, kao ho­da­nje. Ne raz­mi­šlja­mo o to­me, kao što ne raz­mi­šlja­mo ni o ho­da­nju. Ipak, pri­se­ti­mo se da se ne ra­đa­mo sa ve­šti­nom ho­da­nja, kao ni sa ve­šti­nom la­ga­nja. I jed­no i dru­go se uči. U po­čet­ku smo tra­pa­vi, sve dok ne usvo­ji­mo te ve­šti­ne kao auto­mat­ske, ne­sve­sne, i dok ne pre­sta­ne­mo da obra­ća­mo pa­žnju na njih. A on­da za­vo­di­mo kao što ho­da­mo. Auto­mat­ski, ve­što i ne­sve­sno. Uglav­nom. Ka­da bi­smo ne­kom skri­ve­nom ka­me­rom sni­mi­li oso­ bu ko­ju do­bro po­zna­je­mo dok us­po­sta­vlja pr­vi kon­takt sa oso­bom su­prot­nog po­la, ve­ro­vat­no bi­smo se slat­ko sme­ja­ li gle­da­ju­ći taj sni­mak. „Ka­ko se fo­li­ra­ju“, mi­sli­li bi­smo u se­bi. Hu­mor se če­sto i gra­di na ljud­skim po­ku­ša­ji­ma da se pred­sta­ve ona­kvi­ma ka­kvi ni­su. To je sme­šno na sce­ni, kad ne­ma po­sle­di­ca, jer u pi­ta­nju su sa­mo glum­ci. A u ži­vo­tu? Šta kad bu­de­mo pro­va­lje­ni i skra­te nam se no­ge? (Ka­žu da su u la­ži krat­ke no­ge.) Šta ako, ne daj bo­že, ne bu­ de­mo pro­va­lje­ni, pa mo­ra­mo ce­lo­ga ži­vo­ta da glu­mi­mo ono što ni­smo? Ili mo­žda ve­ru­je­mo da na taj na­čin mo­že­

57

mo da po­sta­ne­mo ono što ni­smo? Za­što, uop­šte, la­ži­ma kom­pli­ku­je­mo ži­vot? Od­go­vor na ovo pi­ta­nje bi mo­žda zah­te­vao hi­lja­de stra­na, ali mo­žda mo­že da se od­go­vo­ri i jed­nom re­če­ni­ com: ne ve­ru­je­mo u se­be. Ne ve­ru­je­mo da ona­kvi ka­kvi je­smo mo­že­mo po­sti­ći ono što že­li­mo. Da li bi tre­balo da me­nja­mo že­lje ili da me­nja­mo se­be? Ili da, kao ko­ba­ ja­gi lak­še re­še­nje, ume­sto me­nja­nja se­be, po­tu­ri­mo la­žnu sli­ku o se­bi? Ve­li­ki broj lju­di čak ni­ka­da i ne po­ku­ša da is­pu­ni svo­je že­lje, pred­sta­vlja­ju­ći se ona­kvi­ma ka­kvi ni­su. Una­pred su ube­đe­ni da ne­ma­ju pro­laz. To pre­du­be­đe­nje su po­ne­li od ku­će, iz od­no­sa sa ro­di­te­lji­ma. (O za­vo­đe­nju u po­ro­di­ci, u od­no­su iz­me­đu ro­di­te­lja i de­ce, iz ko­je­ga na­ sta­ju ova­kva pre­du­be­đe­nja, pri­ča­ću vam ka­sni­je...) Po­ku­ša­ću da bu­dem kon­kret­ni­ji. Lju­di­ma je če­sto te­ ško da iz ne­kih op­štih prin­ci­pa iz­vu­ku kon­kret­ne za­ključ­ ke. Ja ve­ru­jem da su naj­op­šti­ji prin­ci­pi naj­kon­kret­ni­ji vo­di­či u ži­vo­tu, ali pri­hva­tam i po­tre­bu za kon­kret­nom kon­kret­no­šću. Šta mu­škar­ci i že­ne že­le u me­đu­sob­nim od­ no­si­ma? Haj­de da pro­ba­mo da iz­vu­če­mo srž tih že­lja. Šta bi to mo­glo bi­ti? Da na­bro­ji­mo ono što nam pad­ ne na pa­met. Ka­sni­je će­mo da pre­bi­ra­mo po to­me. Pr­vo što mi pa­da na pa­met je lju­bav. Ši­rok po­jam. Pod njim se pod­ra­zu­me­va sva­šta. Pla­šim se da je, kao i po­jam de­mo­kra­ti­ja, iz­gu­bio mno­go od svog zna­če­nja tr­pa­ njem sve­ga i sva­če­ga u fajl, zva­ni lju­bav. Ka­žu da po­sto­ji čak i ubi­stvo iz lju­ba­vi. Ako po­sto­ji ubi­stvo iz lju­ba­vi, lju­ bav ne po­sto­ji. (Euta­na­zi­ju iz lju­ba­vi osta­vljam kao pi­ta­ nje o ko­jem ne­mam ja­san stav.) 58

Ka­žu da je lju­bav sta­nje du­ha. To zvu­či naj­bli­že mom do­ži­vlja­ju lju­ba­vi. Ka­kvo sta­nje du­ha? Sta­nje du­ha u ko­ jem se ra­du­je­mo što po­sto­ji oso­ba ko­ju vo­li­mo. Baš ta­kva, od ne­pro­ce­nji­ve vred­no­sti, je­din­stve­na. Kao ru­ža Ma­log Prin­ca. Vo­lje­no bi­će ne upo­re­đu­je­mo sa dru­gi­ma, da bi­ smo od­me­ri­li ne­ke nje­go­ve po­seb­ne oso­bi­ne i vred­no­sti. Ne raš­čla­nju­je­mo ga na zbir spo­sob­no­sti. Vo­li­mo ga u ce­ li­ni. Ono što je je­din­stve­no ne mo­že se upo­re­đi­va­ti. Vo­ lje­na bi­ća se ne iz­no­se na tr­ži­šte, ni­ti se me­re tr­ži­šnim me­ra­ma. Vred­nost oso­be ko­ju vo­li­mo za nas je ap­so­lut­na i ne­pro­ce­nji­va (Ne pro­ce­nju­je se). Lju­bav se ni­ka­ko ne ukla­pa u tr­ži­šnu pri­vre­du. U su­ prot­no­sti je sa svim na­ve­de­nim sve­tim poj­mo­vi­ma zve­ri za­vod­ni­ce (de­mo­kra­ti­jom, nor­mal­no­šću, ve­ći­nom, re­la­ tiv­no­šću, tr­ži­štem). Kad vo­li­mo, ne tra­ži­mo sud ve­ći­ne. Ne tra­ži­mo gla­sa­nje. Ne te­ži­mo nor­mal­no­sti, ako se ona od­re­đu­je pre­ma ve­ći­ni, i ne iz­no­si­mo vred­nost vo­lje­nog bi­ća na pi­ja­cu gde bi­smo pro­ce­ni­li nje­nu tr­ži­šnu vred­nost u od­no­su na osta­lu ljud­sku ro­bu i za­ko­ne po­nu­de i tra­ žnje. Tr­ži­šne vred­no­sti su re­la­tiv­ne, pa­da­ju i ska­ču pre­ma za­ko­ni­ma ber­ze. Lju­bav­ne vred­no­sti su ap­so­lut­ne. To ne zna­či da smo mi sle­pi kod oči­ju za ne­ke ne­ do­stat­ke na­šeg vo­lje­nog stvo­ra, ni­ti da smo volj­ni da mu do­pu­sti­mo da či­ni šta ho­će. Na­pro­tiv. Ne­će­mo op­či­nje­no gle­da­ti ka­ko oso­ba ko­ju vo­li­mo gre­ši, či­ni ne­što pro­tiv se­ be... Su­o­či­će­mo je sa ti­me. Lju­bav pod­ra­zu­me­va bri­gu za do­bro­bit ono­ga ko­ga vo­li­mo, kao i za nas sa­me. Sle­pa to­le­ ran­ci­ja i obo­ža­va­nje su ne­bri­ga. Lju­bav je­ste bez­u­slov­na, ali na­še po­na­ša­nje pre­ma vo­lje­nom bi­ću ni­je uvek pri­hva­

59

ta­nje sve­ga što ono či­ni. Ne­pri­hva­ta­nje ne­či­jih po­stu­pa­ka, ne mo­ra zna­či­ti i ne­pri­hva­ta­nje te oso­be. Bi­ti sa oso­bom ko­ju vo­li­mo, da­kle za nas ap­so­lut­no, ne­pro­ce­nji­vo vred­nom oso­bom, zna­či ose­ća­ti ra­dost i za­ do­volj­stvo. Mo­že li nam bi­ti za­bav­ni­je, ra­do­sni­je, ili nam pri­či­ni­ti ve­će za­do­volj­stvo, da bu­de­mo sa ne­kim ko­ga ne vo­li­mo, ko nam ni­je ap­so­lut­no vre­dan? Du­bo­ko ve­ru­jem da je to ne­mo­gu­će. Ma­da lju­di se­be us­pe­ju da uve­re u sva­ šta, pa čak i u to da je lju­bav ilu­zi­ja, i da smo na­sta­li slu­čaj­ nim su­da­ra­njem ato­ma i sle­pom pri­rod­nom se­lek­ci­jom. Šta još, osim lju­ba­vi, že­ne i mu­škar­ci mo­gu že­le­ti od ve­ze? Za­do­volj­stvo, seks, za­ba­vu, ra­dost, si­gur­nost, pri­ hva­će­nost, po­što­va­nje, raz­u­me­va­nje, bli­skost, po­ve­re­nje... Svi ovi poj­mo­vi se pre­pli­ću, a ob­u­hva­će­ni su jed­nim kru­ gom. Kru­gom zva­nim lju­bav. Lju­bav ni­je reč. Ni­je ni pro­ sto pro­ši­re­na re­če­ni­ca. Mo­žda se gra­ma­ti­ča­ri ne bi slo­ži­li sa tim, ali lju­bav je jed­na ve­o­ma slo­že­na re­če­ni­ca. Kad ti ka­žem da te ja kao su­bjekt te re­če­ni­ce, u pr­vom li­cu jed­ni­ ne, vo­lim, pre­di­kat pod­ra­zu­me­va da: bri­nem za te­be, da se ra­du­jem što po­sto­jiš i što sam sa to­bom, da mi je tvo­je pri­su­stvo za­bav­no i sek­si, da te po­štu­jem i pri­hva­tam te ta­ kvu ka­kva je­si, da te raz­u­mem, da ti ve­ru­jem, da ti da­jem si­gur­nost da ću uvek či­ni­ti ono što ose­ćam da je do­bro za te­be... To je, da­kle, jed­na traj­na i slo­že­na rad­nja ko­ja se isto­vre­me­no od­vi­ja u ra­spo­nu od aori­sta, plu­skvan­per­fek­ ta, pre­ko pre­zen­ta do fu­tu­ra. Jed­na tran­svre­men­ska rad­ nja. Kad ja vo­lim Te­be, ili Te, Ti si isto­vre­me­no i obje­kat vr­še­nja rad­nje, ali i su­bjekt. Ti si deo me­ne. Ako ja vr­šim rad­nju na­zva­nu lju­bav, i Ti, kao deo me­ne, to či­niš pre­ma se­bi. Za­to se i ka­že da lju­di ko­ji su vo­lje­ni vo­le i sa­mi se­ 60

be. Ova­kva lju­bav­na gra­ma­ti­ka mo­žda de­lu­je zbu­nju­ju­će, jer ne­ma ja­snih raz­gra­ni­če­nja u vre­me­nu i pro­sto­ru, ali je, u su­šti­ni mno­go jed­no­stav­ni­ja od one gra­ma­ti­ke ko­ju uči­mo u ško­la­ma, i mno­go bli­ža psi­ho­lo­škoj re­al­no­sti čo­ ve­ka. Šta je pi­sac hteo da ka­že? Pa, sa­mo to da je sve što stvar­no mo­že­mo po­že­le­ti u jed­noj ve­zi ob­u­hva­će­no jed­ nim je­di­nim sve­o­bu­hvat­nim poj­mom - lju­ba­vi. Uve­ra­vam vas da je to sve što sva­ki čo­vek že­li. Ako je lju­bav cilj že­lje, pi­ta­nje je ka­ko do nje do­ći? Šta tre­ba či­ni­ti i šta ne či­ni­ti na tom pu­tu? Po­sto­ji li re­cept za po­sti­za­nje lju­ba­vi? Mo­že li se do lju­ba­vi do­ći za­vo­đe­njem? Na­rav­no da ne mo­že. Za­vo­đe­njem se mo­že ostva­ri­ti ne­ki dru­gi cilj. Na pri­mer, mo­že se od­vu­ći ne­ko u kre­vet i za­do­vo­lji­ti fi­zi­o­lo­ška po­tre­ba, ili su­je­ta, i ta­ko do­da­ti iz­ nad kre­ve­ta rec­ka ko­ja ozna­ča­va sek­su­al­ne po­be­de, ili se, pri­vre­me­no, ubla­ži­ti ose­ća­nje sa­mo­će... Mo­že se po­sti­ći moć nad ne­kim. Mo­že se sa­kri­ti vla­sti­to ose­ća­nje ne­mo­ ći... Mo­že se mno­go to­ga za­vo­đe­njem, ako nam je to cilj. Ali, ako nam je cilj lju­bav, za­vo­đe­nje je naj­po­gre­šni­ja stvar ko­ju mo­že­mo či­ni­ti. Raz­log je ja­san. Ako se ne­ko i za­ka­či za udi­cu la­ži, i za­vo­li na­šu la­žnu sli­ku, mi smo osta­ li krat­kih ru­ka­va, ne­vo­lje­ni. Taj ne­ko vo­li iz­mi­šljo­ti­nu, a ne ono što mi stvar­no je­smo. Za­vo­đe­nje je naj­bo­lji na­čin da pre­ve­de­mo se­be žed­ne pre­ko vo­de, a us­put i da pre­va­ri­ mo one od ko­jih oče­ku­je­mo da nas vo­le. Za­to za­pam­ti­mo za­u­vek: za­vo­đe­nje je iz­da­ja. Iz­da­ja ni­je put ka lju­ba­vi. Ako je ovo što sam re­kao tač­no, on­da je na­ša ci­vi­li­ za­ci­ja an­ti­lju­bav­na. Ona po­či­va na za­vo­đe­nju. Po­seb­no u ovom mo­der­nom, de­mo­krat­skom, tr­ži­šno ori­jen­ti­sa­nom 61

vre­me­nu. U ljud­ske mo­zgo­ve usa­di­la se jed­na stra­šna, de­mon­ska ilu­zi­ja da tr­ži­šni prin­ci­pi va­že i za lju­bav­ne od­no­se. Lju­bav, po tim prin­ci­pi­ma, is­pa­da ne­ka vr­sta vi­ ška, pro­fi­ta ko­ji pre­o­sta­je iz raz­me­ne ro­ba i uslu­ga me­đu lju­bav­ni­ci­ma. Ot­pri­li­ke: ja te­bi ma­te­ri­jal­nu i dru­gu si­gur­ nost, za­šti­tu, a ti me­ni ver­nost i ne­žnost. Ja te­bi pa­žnju i za­ba­vu, a ti me­ni do­bar seks... Ja te­bi ovo, a ti me­ni ono... Iz obo­stra­ne ko­ri­sti pre­o­sta­ne, eto, i ne­ki vi­šak ko­ji na­zo­ ve­mo lju­bav, i po­šte­no ga po­de­li­mo kao do­bri po­slov­ni part­ne­ri. Na­rav­no, sva­ka do­bra fir­ma ula­že pu­no u mar­ke­ting i P. R. (Od­no­si sa jav­no­šću). Re­kla­mi­ra svo­ju ro­bu i uslu­ ge. Pro­iz­vo­di i uslu­ge mo­ra­ju bi­ti u tren­du, pra­ti­ti zah­te­ve tr­ži­šta ako ho­će­mo do­bar pla­sman. Šta se tra­ži na tr­ži­štu, od­re­đu­ju nje­go­vo vi­so­čan­stvo - ku­pac. Sva­ka­ko, na nje­ga se mo­že uti­ca­ti pro­pa­gan­dom. Ukus kup­ca se mo­že for­mi­ ra­ti. Do­bro je ono što ku­pu­je ve­li­ki broj lju­di, ili ono što ku­pu­je ma­nji broj bo­ga­tih. Us­po­sta­vlja se si­stem po­nu­de i po­tra­žnje ko­ji uti­če na vred­nost ro­be, njen kva­li­tet, am­ba­ la­žu i osta­le atri­bu­te. Ne­ka­da je seks bio ta­bu te­ma, a da­nas je to lju­bav. Ve­ći­na lju­di, no­vih, sa­vre­me­nih, o sek­su će pri­ča­ti bez us­ te­za­nja. Do de­ta­lja. Čak bez ika­kvog ose­ća­ja za in­tim­nost. Bez sti­da. Kao da je seks gim­na­sti­ka, ni­šta lič­no. Kao da je sred­stvo za po­sti­za­nje za­do­volj­stva, sred­stvo za pra­žnje­ nje, za za­ba­vu. Sek­su­al­na pri­vlač­nost je do­bra ro­ba. Ako je ima­mo, mo­že­mo se bo­lje sna­ći u ži­vo­tu. To je po­lje u ko­je se tre­ba in­ve­sti­ra­ti. Do­bar po­sao. Lju­bav ni­je pro­fi­ta­ bil­na. Ret­ko će­te ču­ti da ne­ko iskre­no pri­ča o lju­ba­vi. Ili

62

se lju­di sti­de, kao ne­ka­da sek­sa, ili se lju­bav da­nas po­ti­sku­ je, ili ne­ma šta da se ka­že. Iako se reč lju­bav če­sto ko­ri­sti, ono što bi tre­ba­lo da sto­ji iza nje, stvar­nost lju­ba­vi, ve­li­ka je ret­kost. Kao Žar pti­ca. Lju­bav je ari­sto­krat­ska. Ma­lo ko je do­seg­ne. Kao i ge­ni­jal­nost, i in­di­vi­du­a­ci­ju. To su ret­ki pod­vi­zi čo­ve­ka. Lju­bav je po­stig­nu­će du­hov­nih ari­sto­kra­ta. Ne­ma je na de­mo­krat­skom slo­bod­nom tr­ži­štu, jer ni­je ro­ba ši­ro­ke po­ tro­šnje. Ve­ru­ju­ći u ilu­zi­ju da se do lju­ba­vi mo­že do­ći na pi­ja­ ci i po prin­ci­pi­ma slo­bod­nog tr­ži­šta, mu­škar­ci i že­ne iz­ la­ze na ovu ve­li­ku ber­zu. Pom­no pra­te tren­do­ve ko­je im pla­si­ra­ju me­di­ji. Ta­ko uka­pi­ra­ju šta se tra­ži, i svoj­ski se upi­nju da po­sta­nu ta­kvi. Ili, bo­lje re­če­no, da se upa­ku­ju u do­bru am­ba­la­žu (gar­de­ro­ba, iz­gled, ma­ni­ri), ne bi li iz­gle­ da­li kao ku­rent­na ro­ba. Na­rav­no, ne po­sto­ji sa­mo je­dan trend. To bi bi­lo kao ka­da bi, u in­du­stri­ji auto­mo­bi­la, po­ sto­ja­li sa­mo, npr., put­nič­ki auto­mo­bi­li, ili sa­mo ka­mi­o­ni. Mo­že­mo, kao go­spo­da kup­ci, da bi­ra­mo iz­me­đu broj­nih mo­de­la imi­dža ko­ji nam se nu­de. Kad ku­pu­je­mo ko­la, mo­ že­mo da bi­ra­mo sport­ski mo­del, ili po­ro­dič­ni, ili po­slov­ ni... Sva­ki mo­del ima svo­ju cilj­nu gru­pu. Ta­ko je i ka­da bi­ra­mo imidž. Na mu­škom ode­lje­nju imi­dža do­bro se pro­da­ju mo­ de­li: „Pa­stuv“, „uspe­šni bi­zni­smen“, „estrad­na zve­zda“, „po­zna­ti spor­ti­sta“, „že­sto­ki mo­mak“, „kri­mos“, „ugled­ni po­li­ti­čar“... Ne­ki mo­de­li, ko­ji su ra­ni­je bi­li u mo­di, da­nas se mo­gu ba­ga­tel­no na­ći na ras­pr­o­da­ja­ma. Npr., „po­e­ta“, „na­uč­nik“, „in­te­lek­tu­a­lac“ i slič­ni an­ti­kvi­te­ti. Ma­da me­đu žen­skim po­tro­ša­či­ma ima i lju­bi­telj­ki sta­ri­na. Ne­ke se ja­ 63

ko ob­ra­du­ju kad na­i­đu na ko­ji od ovih ar­ha­ič­nih mo­de­la. Ret­ko­sti su dra­go­ce­ne, iako ni­su u tren­du. Ma­nja po­nu­da, ve­ća ce­na. Na žen­skom ode­lje­nju jag­ma je za no­vim mo­de­li­ma. To je tek pra­vo tr­ži­šte. Že­ne su tra­di­ci­o­nal­no naj­bo­lji po­ tro­ša­či i oda­ni pra­ti­o­ci mo­de. Tr­ži­šte usme­re­no na že­ne pra­vi ogrom­ne pro­fi­te, od mod­ne in­du­stri­je, ko­zme­ti­ke, pla­stič­ne hi­rur­gi­je, pre­ko vi­so­ko­ti­ra­žnih žen­skih ča­so­pi­ sa, li­te­ra­tu­re.., sve do mo­der­nih žen­skih imi­dža. Tr­ži­šte žen­skih ilu­zi­ja je mno­go ša­re­ni­je, kao što je i žen­ska gar­de­ ro­ba mno­go ša­re­ni­ja i ma­što­vi­ti­ja od mu­ške. Pret­hod­nih se­zo­na naj­vi­še su se no­si­li mo­de­li: „Sa­mo­stal­na po­slov­na že­na“, za­tim „Estrad­na zve­zda“, on­da dve va­ri­jan­te mo­de­ la „Fe­mi­nist­ki­nja“(sa tuf­ni­ca­ma, cve­ti­ći­ma, ili sr­ci­ma no­ si­le su fe­mi­nist­ki­nje ko­je, kao vo­le mu­škar­ce, a one ko­je ih ne vo­le no­si­le su mo­del sa pre­kr­šte­nim ma­če­vi­ma, ili ma­ka­za­ma, tzv. „mil­li­ta­rry style“). Od­lič­no su išli i mo­ de­li: „Spon­zo­ru­ša“, „Spi­sa­te­lji­ca“, „In­tri­gant­ki­nja“ i raz­ne va­ri­ja­ci­je i kom­pi­la­ci­je po­me­nu­tih kre­ac­ i­ja. Ja ov­de ne go­vo­rim o ljud­skim pro­fe­si­ja­ma. Čo­vek mo­že bi­ti svoj, uni­kat­na lič­nost ko­ja ni­je na­sta­la maj­mu­ no­li­kim po­dra­ža­va­njem ne­kog mo­de­la, ba­ve­ći se i na­ve­ de­nim pro­fe­si­ja­ma. Ni­sam hteo da de­gra­di­ram pro­fe­si­je. Sa­mo bih vo­leo ka­da bi se glu­ma vra­ti­la u po­zo­ri­šta i bi­ o­sko­pe, a lju­di u stvar­nom ži­vo­tu bi­li ono što je­su, ako još uvek zna­ju šta je­su... Obla­če­ći se u ca­re­va no­va ode­la imi­dža, ko­ji su u tren­du na tr­ži­štu ilu­zi­ja, lju­di se vi­še ne pre­po­zna­ju. Oni za­vo­de jed­ni dru­ge, raz­me­nju­ju­ći svo­je ilu­zi­je na ber­zi la­ži. Pro­fit ta­kve tr­go­vi­ne ni­je lju­bav, već

64

mo­žda: za­do­vo­lje­na su­je­ta, le­de­na sa­mo­ća, očaj i ose­ća­nje be­smi­sla. U lju­ba­vi, po­na­vljam, ne­ma mar­ke­tin­ga, ne­ma de­ mo­kra­ti­je, ne­ma slo­bod­nog tr­ži­šta, ne­ma re­la­tiv­nih vred­ no­sti ko­je od­re­đu­je po­nu­da i tra­žnja, ne­ma pred­iz­bor­ne kam­pa­nje... U lju­ba­vi ne­ma za­vo­đe­nja. Mo­de­li i tren­do­vi po­sto­je u se­rij­skoj pro­iz­vod­nji, a čo­vek ni­je se­rij­ski pro­iz­ vod, osim ako to ne na­pra­vi od se­be. Me­di­ji su sred­stvo u ru­ka­ma Zve­ri ko­ji­ma ona po­ku­ša­va da nas ku­pi, da nas uči­ni ro­bom za pro­da­ju, i ta­ko uni­šti Lju­bav. A Lju­bav je Bog. To zna­mo iz sta­re knji­ge zva­ne Bi­bli­ja ko­ja i go­vo­ri o ne­kim dav­nim vre­me­ni­ma po­stan­ka sve­ta, ka­da je ova bor­ba i po­če­la. Da za­vi­ri­mo mal­či­ce u Bi­bli­ju i pod­se­ti­mo se ukrat­ ko šta ta­mo pi­še o Lju­ba­vi. Ne za­bo­ra­vi­mo ni­ka­da da je Bog Lju­bav: Ko­rin­ća­ni­ma po­sla­ni­ca pr­va Apo­sto­la Pa­vla – O Lju­ba­vi po­ru­ču­je: „Ka­da bih je­zi­ci­ma lju­di i an­đe­la go­vo­rio, a lju­ba­vi ne imao, bio bih kao me­de­ni­ca ko­ja zve­či, ili, cim­bal ko­ji je­ či. Ka­da bih imao i dar pro­ri­ca­nja, i zna­nje svih taj­ni, i ce­lo po­zna­nje, i kad bih imao i svu ve­ru, da bih i go­re mo­gao da pre­me­štam, a lju­ba­vi ne imao, bio bih ni­šta. I kad bih raz­dao sve ima­nje svo­je da si­ro­ma­he na­ hra­nim, i pre­dao i te­lo svo­je da se sa­že­že, a lju­ba­vi ne imao, 65

ni­šta mi sve to ne bi po­mo­glo.“ U ovom ma­lom pa­su­su iz­ra­že­na je su­šti­na hri­šćan­ stva. Čo­vek je Bož­ji stvor, na­či­njen po li­ku i po­do­bi­ju Go­ spod­njem, a Sve­vi­šnji je, kao što re­ko­smo, Lju­bav. Je­di­no što stvar­no mo­že is­pu­ni­ti čo­ve­ka i uči­ni­ti ga sreć­nim je lju­bav, u svim svo­jim ob­li­ci­ma po­ja­vlji­va­nja u ovo­me sve­tu. Sa­da je vre­me da vam, kao što sam vam ra­ni­je i obe­ ćao, ot­kri­jem i naj­ve­ću pre­va­ru u isto­ri­ji ljud­sko­ga ro­da iz ko­je iz­vi­ru i sve dru­ge pre­va­re i za­vo­đe­nja. Naj­ve­ća i pr­va pre­va­ra iz ko­je iz­vi­ru sva za­vo­đe­nja ovo­ga sve­ta je ide­ja da čo­ve­ka mo­že is­pu­ni­ti, ostva­ri­ti, i usre­ći­ti bi­lo šta dru­ go osim Lju­ba­vi (ko­ja je Bog). Svi dru­gi pu­te­vi su po­gre­šan voz, i na pu­to­va­nju nji­ me sva­ka sta­ni­ca je po­gre­šna. Kne­zu od ovo­ga sve­ta, ka­ žu, da­to je da is­ku­ša­va ljud­ske du­še u svo­me car­stvu od ko­je­ga je us­peo da na­pra­vi do­li­nu pla­ča. On će vam, kroz svo­ju lo­gi­stič­ku po­dr­šku u struk­tu­ri ci­vi­li­za­ci­je, dr­ža­vu, me­di­je, mod­ne, na­uč­ne, mu­zič­ke i kul­tur­ne tren­do­ve, ško­ lu, vas­pi­ta­nje, pre­ko svo­jih sa­rad­ni­ka ma­ski­ra­nih u ca­re­va no­va ode­la, po­nu­di­ti sva bla­ga ovo­svet­ska za va­šu du­šu. Nje­go­va moć­na Pi Ar i mar­ke­ting slu­žba zdu­šno će ra­di­ti na to­me da vas uve­ri ka­ko se mo­že i bez Bo­ga(Lju­ba­vi), ka­ ko je to jed­na ne­prak­tič­na ilu­zi­ja ko­ja od čo­ve­ka mno­go zah­te­va, a ma­lo mu da­je, i ko­ja ga do­vo­di u ne­po­volj­ni­ji po­lo­žaj u sve­op­štoj bor­bi za op­sta­nak. Go­vo­ri­će vam ka­ ko je lju­bav zam­ka ge­ne­ti­ke na­sta­la kao po­sle­di­ca na­su­ mič­ne pri­rod­ne se­lek­ci­je. One ži­vo­ti­nje ko­je su slu­čaj­no raz­vi­le to ose­ća­nje bo­lje su ču­va­le mla­dun­ce i osta­ja­le su u

66

pa­ru, pa su se za­to vi­še i raz­mno­ža­va­le, i oso­bi­na se ši­ri­la u da­toj po­pu­la­ci­ji... Nu­di­će vam, za­vo­dlji­vo, mo­guć­nost da do­stig­ne­te moć, sla­vu, ka­ri­je­ru, uspeh, luk­suz, sek­su­al­nu atrak­tiv­ nost, si­gur­nost, za­ba­vu, i mno­ge dru­ge ša­re­ne la­že, u za­ me­nu za jed­nu obič­nu ma­lu ljud­sku du­šu ko­ja se čak i ne vi­di, pa mno­gi sum­nja­ju da ne­što ta­kvo uop­šte i po­sto­ji. A ono što vam nu­de šlja­šti od sja­ja. Na­rav­no, ne­će vam re­ ći ono što je Apo­stol Pa­vle re­kao Ko­rin­ća­ni­ma: Ako i sve to ima­te, a lju­ba­vi ne­ma­te, ni­šta ste. Po­ku­ša­će da vas ube­di čak i u to da se lju­bav mo­že do­bi­ti bez lju­ba­vi, uz po­moć la­ži i za­vo­đe­nja, ta­ko što će vas ne­ko vo­le­ti zbog ono­ga što ima­te, što ra­di­te, što mo­že­ te.., a ne zbog vas sa­mih, zbog ono­ga što je­ste. To je dru­ga ve­li­ka ilu­zi­ja ko­ja iz­vi­re iz pr­ve. Tre­ća ve­li­ka ilu­zi­ja kri­je se u uve­re­nju da se ljud­ski po­ten­ci­jal za za­do­volj­stvo, is­pu­nje­nost, i sre­ću na­la­zi spo­lja, van čo­ve­ka. Mno­gi od nas ve­ru­ju da će do­ći do že­lje­nog ose­ća­nja se­be, za­do­volj­stva i is­pu­nje­no­sti, ako se do­mog­nu ne­če­ga iz­van se­be. Ka­da bismo sa­mo ima­li bo­lji stan­dard, ili po­sao, ili part­ne­ra, ili uspeh, ili sla­vu, pri­zna­nje, moć... Ali, naj­če­šće se raz­o­ča­ra­mo, ili ose­ća­mo pra­zni­ma ka­da do­stig­ne­mo svo­je ve­li­ke ci­lje­ve. Po­sto­ji uz­bu­đe­nje na po­čet­ku, kao i u ve­ći­ni ro­man­si, ve­li­ka oče­ ki­va­nja... Čo­vek se br­zo na­vik­ne na sve, i vra­ti se u okvi­ re sop­stve­nih mo­guć­no­sti za do­ži­vlja­va­nje za­do­volj­stva. Kao kod nar­ko­ma­na, po­treb­na je no­va i ja­ča do­za. Mno­gi be­so­muč­no po­ku­ša­va­ju da od­mah pro­na­đu ne­što no­vo. No­vu ve­zu, no­vi ve­li­ki cilj... ne bi li od­lo­ži­li su­sret sa sop­ stve­nim ogra­ni­če­nji­ma. 67

Pre­o­vla­đu­ju­ći si­stem vred­no­sti da­na­šnji­ce mo­gli bi­ smo na­zva­ti „Mo­ral­nost za­ba­ve“. Do­bro je ono što nas za­ ba­vlja, i iz­ba­vlja od vla­sti­te pra­zni­ne sa ko­jom ne sme­mo da se su­o­či­mo. Naj­po­pu­lar­ni­ji lju­di na sve­tu su za­ba­vlja­či. Gle­da­ju­ći ih, po­ve­ru­je­mo da bi­smo se i mi mo­gli ose­ća­ ti ta­ko ži­vah­no, kad bi nas sa­mo sna­šla nji­ho­va sre­ća da uspe­mo. Gr­če­vi­tu po­tre­bu za za­ba­vom kao spa­som od do­ sa­de, jer unu­tra­šnja pra­zni­na iza­zi­va do­sa­du, a do­sad­ni smo sa­mi se­bi, ne bi tre­ba­lo me­ša­ti sa ži­vot­nom ra­do­šću. Ra­dost je tre­pe­re­nje ži­vo­ta u na­ma. Za ra­dost nam ni­su po­treb­na spo­lja­šnja po­ma­ga­la, ni­ka­kvi ve­štač­ki na­či­ni za oži­vlja­va­nje na­šeg umrt­vlje­nog du­ha i sr­ca, ni­ka­kve za­bav­ ne šta­ke. Za ra­dost, za­do­volj­stvo i ose­ćaj is­pu­nje­no­sti po­treb­ na su nam pu­na plu­ća, otvo­re­no sr­ce i ši­ro­ke gru­di. Mo­ ra­mo bi­ti ši­ro­ko­gru­di, ka­ko bi Lju­bav sta­la u nas, a da unu­tra ne ose­ća te­sko­bu. Ste­žu­ći sr­ce, za­tva­ra­ju­ći gru­di za lju­bav, mi po­sta­je­mo te­sni, oba­mr­li lju­di, i ni­šta nas vi­še ne mo­že stvar­no is­pu­ni­ti i za­do­vo­lji­ti. Jur­ca­nje za spo­lja­ šnjim po­kre­ta­či­ma sa­mo je po­ku­šaj da se ose­ti­mo ži­vi­ma i da pre­va­ri­mo sop­stve­no te­lo ve­štač­kim zna­ci­ma ži­vo­ta: Bur­nim sek­som, lu­dom za­ba­vom, adre­na­li­nom ko­ji stru­ji kroz ve­ne. No­vom ilu­zi­jom. Ovo je su­ro­va isti­na. Sa­mo po­ve­ća­va­njem spo­sob­no­sti za lju­bav mo­že­mo pro­ši­ri­ti sop­stve­ne gra­ni­ce do­ži­vlja­va­nja za­do­volj­stva i is­pu­nje­ no­sti. Ni­je la­ko pre­va­zi­ći strah od lju­ba­vi. Za­ve­de­ni i iz­ da­ni te­ško će se usu­di­ti da vo­le. No do­bro, mo­žda je do­sta pro­po­ve­di. Na­dam se da iz mog do­sa­da­šnjeg pi­sa­ni­ja po­či­nje­te da na­zi­re­te ka­ko se emo­tiv­na ku­ga ši­ri od spo­lja­šnjih do unu­tra­šnjih or­ga­na. 68

Ši­ri se od dru­štva do me­đu­ljud­skih od­no­sa, po­ro­di­ce, i do je­zgra lič­no­sti. Do sa­da smo sti­gli do mu­ško-žen­skih od­ no­sa. Šta se de­ša­va ka­da se ti me­đu­sob­no za­ve­de­ni mu­ški i žen­ski pri­mer­ci na­še vr­ste uzmu i stu­pe u brač­nu za­jed­ ni­cu? Le­lee! Ipak pred­la­žem ma­lu pa­u­zu. Po­sta­je na­pe­to, zar ne?!

69

70

Na­dam se da ste pre­ži­ve­li. Čas mi do­đe da ba­cim ovu knji­gu, jer je iona­ko ni­sam sku­po pla­tio, a čas me ne­što za­ go­li­ca, pa mi se uči­ni da ima isti­ne u njoj. A on­da ose­tim ka­ko Bu­da­la pre­te­ru­je, ili se spr­da, ili nas gle­da sa vi­si­ne, ili nas pro­vo­ci­ra, ili nas sma­tra mo­ro­ni­ma!?! A po­ne­kad imam uti­sak da je ne­žan i da bri­ne, da istin­ski vo­li lju­de i da ve­ru­je u Lju­bav i mo­guć­no­sti ljud­ske pri­ro­de. Šta je naj­ bli­že isti­ni? Uglav­nom, ner­vi­ra me. A ipak či­tam. Upec’o sam se na udi­cu, pa još i vas mal­tre­ti­ram. Pa, za­što bi va­ ma bi­lo bo­lje ne­go me­ni? Raz­mi­šljam ko­li­ko je u od­no­su sa mo­jom že­nom i de­com bi­lo tog po­mi­nja­nog za­vo­đe­nja. Raz­mi­šljao sam po­vre­me­no o to­me za­što se naš od­nos vre­me­nom pro­me­ nio, i za sve sam kri­vio brak kao in­sti­tu­ci­ju, što je i uobi­ ča­je­no mi­šlje­nje. Zna­te već - vre­me­nom muž i že­na jed­no dru­gom do­sa­de. Stal­no su za­jed­no. Pa on­da pro­ble­mi sa de­com, va­zda ne­ki pro­ble­mi... Valj­da to ta­ko mo­ra da bu­ de!? Pa kod svih ko­je znam se to do­go­di­lo. A mo­žda i ne? Ako je ve­ro­va­ti Bu­da­li (mo­ram ta­ko da ga zo­vem, jer mu ne znam dru­go ime), za­hla­đe­nje i otu­đe­nje po­sle­di­ca je na­ših gre­ša­ka i fo­li­ra­nja, a ne nu­žna po­sle­di­ca za­jed­nič­ 71

kog ži­vo­ta i bra­ka. Ko zna? Da li je pr­vo bi­la ko­ko­ška, ili ja­je? Kad se se­tim one de­voj­ke u ko­ju sam se, ne­kad dav­ no, za­lju­bio do uši­ju, mo­ram pri­zna­ti da je mno­go dru­ga­ či­ja od ove že­ne sa ko­jom sa­da ži­vim. Ko­li­ku li raz­li­ku tek ona vi­di kod me­ne!? Ne mi­slim sa­mo na fi­zič­ki iz­gled... Sta­ri­mo i ona i ja. To mi ne sme­ta. Do­sko­ro ni­sam ni pri­ me­ći­vao ne­ke dra­stič­ne pro­me­ne, jer se sve de­ša­va­lo po­ste­ pe­no, pa se čo­vek na­vik­ne na svo­je li­ce i te­lo, i na fi­zič­ke pro­me­ne kod brač­nog part­ne­ra. Ni­je to u pi­ta­nju. Ka­da, u ne­kim mo­men­ti­ma, pre­po­znam u svo­joj že­ni od­sjaj one ne­ve­ro­vat­ne cu­re ka­kva je bi­la ta­da, ili ka­kvom sam je ta­ da vi­deo, ose­tim one iste žmar­ce ka­ko mi stru­je te­lom. Da li smo se mi pro­me­ni­li za­to što je ne­sta­la strast, ili je strast ne­sta­la za­to što smo se pro­me­ni­li? Mo­žda smo ta­da jed­no dru­gom po­ka­za­li ne­ku svo­ju ide­al­nu va­ri­jan­tu, ne­što što smo, mo­žda, mo­gli da bu­de­mo, ali smo po­sle bi­li le­nji da to po­stig­ne­mo, ili da odr­ža­va­mo. Za­lju­blje­nost je van­red­ na si­tu­a­ci­ja u ko­joj se an­ga­žu­ju van­red­ne sna­ge. Ne mo­že čo­vek stal­no da bu­de u van­red­nom sta­nju. Kad tad se, kao što re­če naš pi­sac ma­lo­pre, vra­ti u sop­stve­ne gra­ni­ce ko­je ni­je la­ko traj­no pro­ši­ri­ti. Kad se bo­lje pri­se­tim, mi smo po­če­li da se me­nja­mo jed­no pre­ma dru­gom i dok je još tra­ja­la ona ista strast. Po­če­li smo da kom­pli­ku­je­mo od­nos, da me­đu­sob­no za­ me­ra­mo jed­no dru­go­me sve i sva­šta. Po­seb­no ona me­ni. A ja sam po­čeo da je la­žem ka­ko ne bih mo­rao da slu­šam nje­ne za­mer­ke. U po­čet­ku sam ose­ćao: da smo stvo­re­ni da bu­de­mo za­jed­no i da se u sve­mu raz­um ­ e­mo, da ima­ mo slič­ne po­gle­de na svet i na ži­vot, i da smo bli­ski. Sa­da 72

ose­ćam da smo stra­šno raz­li­či­ti, i da po­sto­ji pri­lič­na raz­ da­lji­na iz­me­đu nas, iako spa­va­mo u istom kre­ve­tu. Šta se de­si­lo? Da li smo se ona i ja la­žno pre­sta­vi­li jed­no dru­gom na po­čet­ku, ili smo se u me­đu­vre­me­nu ja­ko pro­me­ni­li? Ne znam! Ne ve­ru­jem da čo­vek stvar­no mo­že da se mno­ go pro­me­ni. Kad po­gle­dam u se­be i kad se pri­se­tim do­ži­ vlja­ja se­be iz vre­me­na na­šeg među­sob­nog upo­zna­va­nja, ne­mam uti­sak da sam sa­da dru­gi čo­vek. Ne. Ja sam, u su­ šti­ni, isti. Pro­me­ne su kod me­ne sa­mo na po­vr­ši­ni. Vi­še se od­no­se na: na­čin ži­vo­ta, na po­na­ša­nje, ne­ka­kvu ozbilj­ nost... Ali, si­gu­ran sam da ni­sam dru­ga oso­ba. Ja sam onaj isti čo­vek, sa­mo sam se pri­la­go­dio dru­ga­či­jem na­či­nu ži­ vo­ta, no­vim od­go­vor­no­sti­ma, nu­žno­sti­ma... Po­mi­rio sam se sa sud­bi­nom i pri­stao sam na ne­ke kom­pro­mi­se, a to se, valj­da, zo­ve sa­zre­va­nje. Po­stao sam do­sad­ni­ji i umor­ni­ ji. Ži­vot me je mal­či­ce sa­mleo, ali sam onaj isti u su­šti­ni. Sa­njam iste sno­ve. Je­di­no što u stvar­no­sti ma­nje mi­slim na njih. Ve­ro­vat­no je i kod nje slič­no. Za­što se, on­da, po­ ja­vi­la to­li­ka raz­li­ka? Mo­ra da je od po­čet­ka po­sto­ja­lo bit­ no ne­sla­ga­nje iz­me­đu ono­ga što smo bi­li i ono­ga što smo pri­ka­zi­va­li jed­no dru­gom. Ka­žu da je lju­bav sle­pa. Mo­žda ni­smo u to vre­me opa­ža­li ne­što što je bi­lo oči­gled­no. Ili smo vi­de­li jed­no u dru­gom ne­što što ne po­sto­ji, a što smo sa­mo hte­li da vi­di­mo. Kad ma­lo vra­tim film una­zad, či­ni mi se da je me­đu na­ma bi­lo pri­lič­no fo­li­ra­nja - što na­mer­nog, što spon­ta­ nog, ne­sve­snog... Pri­se­ćam se ne­kih na­ših raz­go­vo­ra ko­je smo vo­di­li pre ne­go što smo po­če­li da se za­ba­vlja­mo. Još uvek se ja­sno se­ćam na­ših di­ja­lo­ga: o mu­ško-žen­skim od­ 73

no­si­ma, o bra­ko­vi­ma na­ših ro­di­te­lja, ko­je smo kri­ti­ko­va­li, o ver­no­sti, o slo­bo­di, o sop­stve­nim sno­vi­ma ko­je bi čo­vek tre­ba­lo da sle­di... Ka­ko smo sa­mo na­pred­ni bi­li u tim pri­ ča­ma! Pro­sto nam ni­je bi­lo ja­sno ka­ko su nam ma­tor­ci mo­gli bi­ti ta­ko glu­pi i ka­ko su se mo­gli uka­lu­pi­ti u ste­re­o­ tip­ne brač­ne pri­če i u mo­no­ton ži­vot - de­ca, po­sao, ku­ća, te­le­vi­zor... A mi smo sko­ro skroz na­pred­ni, sko­ro hi­pi... Stvar­no sam bio že­sto­ki fo­li­rant. Ja i hi­pi - ko­mu­na, slo­bod­na lju­bav, to­le­ran­ci­ja, iskre­nost, bez po­se­siv­no­sti!? I o sve­mu to­me sam pri­čao sa ube­đe­njem. Da sam sa­mo mal­či­ce is­kre­ni­je raz­mi­slio o ovim svo­jim avan­gard­nim ide­ja­ma, po­sti­deo bih se. U pret­hod­noj ve­zi, ka­da je mo­ja de­voj­ka po­če­la da švr­lja, sa­mo što ni­sam cr­ko od lju­bo­ mo­re. Iako sam joj bio ne­ve­ran mno­go pre ne­go što je to i njoj pa­lo na pa­met, ose­ćao sam da me je iz­da­la i da mi se svet sru­šio... Že­leo sam da do­pu­zi do me­ne i pre­kli­nje me. Mi­slio sam da su že­ne kur­ve i da ih ne­bi tre­ba­lo vo­ le­ti, već sa­mo ko­ri­sti­ti za sek­su­al­no za­do­volj­stvo... Znao sam do­bro da sam po­se­si­van i lju­bo­mo­ran (mo­žda pre su­je­tan) i ne­si­gu­ran, ali ni­sam mo­gao, valj­da, sa tim isti­na­ ma pred de­voj­ku ko­ju mu­vam? A ceo kul­tur­ni svet, onaj mla­đi i na­pred­ni­ji, pre­zi­rao je te ru­žne oso­bi­ne. U stva­ri, ja sam mo­gao da bu­dem u tom hi­pi fa­zo­nu, ali ne i ona! Slo­bod­na lju­bav za me­ne, to je ok, ali ne i da mi žen­ska ima pra­vo na slo­bod­nu lju­bav!?! Ne­ma te­o­ri­je! Me­ni, iz pa­siv­nih kra­je­va!? I ka­ko sam mo­gao njoj da ka­žem sve to? Ot­ka­či­la bi me kao po­sled­nju bu­da­lu. Mo­žda i ne bi, ali ni­sam smeo da ri­zi­ku­jem. Laž je iz­gle­da­la si­gur­ni­ja za po­če­tak, a po­sle... Vi­de­će­mo.

74

Čud­no je to, ali bio sam is­kre­ni­ji sa de­voj­ka­ma do ko­jih mi ni­je bi­lo sta­lo. U ne­kim pe­ri­o­di­ma lju­bav­nič­ke eks­pan­zi­je imao sam po ne­ko­li­ko de­vo­ja­ka u isto vre­me. Ni­sam to krio. A one su pri­hva­ta­le mo­je pro­mi­sku­i­tet­ne po­tre­be. I ni­su me ot­ka­či­le. Na­pro­tiv, ju­ri­le su me. Ot­ka­ čio sam ja njih. I mo­ja pret­hod­na je bi­la jed­na od ta­kvih. Ve­ro­vat­no bi mi i ona do­sa­di­la, da ni­je iza­zva­la mo­ju lju­ bo­mo­ru. Ili su­je­tu? On­da mi se či­ni­lo da su ta sna­žna ose­ ća­nja po­vre­đe­no­sti - lju­bav. Pi­ta­nje je gde li se ta sil­na lju­ bav kri­la dok sam je va­rao sa dru­gim de­voj­ka­ma. Ustva­ri, i nju sam fo­li­rao. Ni­sam iz­i­gra­vao slo­bo­do­um­nog hi­pi­ka, već sa­mo­u­ve­re­nog pa­stu­va za ko­ga je nor­mal­no da oko se­ be ima go­mi­lu pod­či­nje­nih žen­ki. Sve dok mi ona svo­jim ne­ver­stvom ni­je skre­nu­la pa­žnju na to da ima još mu­ških ko­nja u oko­li­ni. A jo­oj! Da nji­ma ni­je mo­žda ve­ći!? Ko­bi­la jed­na ne­ver­na! Sto­ti­nu će pro­mi­je­ni­ti vje­ra, da uči­ni što joj pi­ci dra­go. Za­mi­sli ko­li­ko je tek ko­nji­na u jed­noj hi­pi ko­mu­ni!? Kod ko­nja se bar od­mah vi­de ar­gu­men­ti iz­me­đu zad­njih no­gu, pa ne mo­raš da za­mi­šljaš. A kod mu­ških ko­nji­na se ni­kad ne zna da ne­ko ne iz­vu­če ja­či šti­h iz no­ga­vi­ca. Fr­ka, bra­te. Čak iako ti ni­je mno­go sta­lo do cu­re, sta­lo ti je do su­je­te i po­no­sa. A me­ni je do ove no­ve cu­re, mo­je sa­da­šnje že­ne, bi­lo mno­go sta­lo, a isto­vre­me­no i do su­je­te i do po­no­sa. I ta­ko sam se na­šao u ne­za­vid­noj si­tu­a­ci­ji. Da se po­nu­ dim ona­kav ka­kav sam bio, te­ško da bih pro­šao pri­jem­ni is­pit kod te no­ve, do­bre ri­be, a us­put i pa­met­ne. Sma­tra­la bi me si­ro­vi­nom. Imao sam uti­sak da to kod nje ni­je bio pri­kla­dan mo­del, već mo­žda ma­lo si­rov, ona­ko eg­zo­tič­no, 75

ali pre sve­ga in­te­lek­tu­a­lac, sa, re­ci­mo, umet­nič­kom du­ šom. Pro­ce­nio sam, pot­po­mog­nut bo­ga­tim za­vod­nič­kim is­ku­stvom, da bi ne­ki ta­kav kok­tel tre­ba­lo na­pra­vi­ti. Tre­ ba­lo bi da bu­dem ne­ki za­ba­van tip - sta­no­vi­ta me­ša­vi­na iz­me­đu Šip­ta­ra i Je­se­nji­na, pa­stu­va i Be­to­ve­na, ko­mi­ča­ra, za­je­ban­ta i sve­stra­nog in­te­lek­tu­al­ca... Pa, šta je to za me­ ne!? Ni­šta! Smu­tim, pa pro­spem pred iza­bra­ni­cu svo­ga sr­ca... Ta mo­ra da pad­ne! I, pa­la je. Smu­vao sam je. Valj­da se to za­to ta­ko i ka­že - smu­va­ti. Da li je, mo­žda, tre­ba­lo da joj ka­žem da sam je­dan ne­ si­gu­ran tip ko­ji ne sme da se pri­ka­že ona­kvim ka­kav je­ste, jer se pla­ši da ga ta­kvog ni­ko ne bi vo­leo? Da li je tre­ba­lo da joj ka­žem da, ustva­ri, i ne znam šta je­sam i da tra­žim me­đu uspe­šnim mo­de­li­ma mu­ško­sti ne­ko ode­lo ko­je bih na­vu­kao na se­be? Ili je tre­ba­lo, mo­žda, da joj sa­op­štim ka­ko sum­njam da sam uop­šte spo­so­ban da stvar­no vo­lim ne­ko­ga, da se pla­šim ve­zi­va­nja i otva­ra­nja sr­ca, jer se iz­ nu­tra ose­ćam me­kim kao pa­muk? Ma ’aj’te mo­lim vas... Ko­me bi još to mo­glo da se pro­da? To ni ro­đe­na maj­ka ne bi vo­le­la. Znam, go­spo­din Bu­da­la bi re­kao da čo­vek ni­je ro­ba za pro­da­ju i da se lju­bav ne iz­no­si na pi­ja­cu. Da sam ta­ko mi­slio, ostao bih bez svo­je dra­ge. Ne bih joj se do­pao i ne bih do­bio ni­ka­kvu šan­su. Znam šta bi mi sa­da re­kao na sve. Re­kao bi mi da ni­sam ni pro­bao, da ni­sam imao po­ve­ re­nja ni u se­be, ni u oso­bu ko­ja mi se do­pa­da­la. Nju sam pro­ce­nio kao kup­ca ko­ji je do­šao da ku­pi ono što joj je tre­ ba­lo, a ne da vo­li ne­ko­ga ona­kvog ka­kav je­ste. Pa, sva­ko tra­ži u dru­gi­ma ono što mu je po­treb­no. A mo­žda ja i ne znam šta je lju­bav? 76

Mu­ka mi je od ovo­ga. A vi ste još tu!? Za­neo sam se svo­jim di­le­ma­ma i raz­br­bljao se o svom pri­vat­nom ži­vo­tu. A vi ste se uću­ta­li i vo­a­je­ri­še­te! Sram vas bi­lo, ra­šo­mon­ci... Iza­đi­te iz mog in­tim­nog ži­vo­ta. Opet ću vam uva­li­ti onog tu­pa­dži­ju, ta­ko­zva­nog go­spo­di­na Bu­da­lu, pa nek vam on so­li pa­met o za­vo­đe­nju u po­ro­di­ci. A vi ma­lo za­vi­ri­te u svo­je od­no­se i svo­ju po­ro­di­cu, pa on­da da vi­di­mo...

77

78

79

80

ZA­VO­ĐE­NJE U PO­RO­DI­CI

Za­ve­de­ni i iz­ne­ve­re­ni lju­bav­ni­ci ose­ća­ju se usa­mlje­ ni u bra­ku. Ose­ća­li bi se usa­mlje­ni i ne­vo­lje­ni čak i ka­da bi us­pe­li da odr­že la­žnu sli­ku u ko­ju se za­lju­bio nji­hov part­ner. Ne mo­že nas traj­no is­pu­ni­ti to što ne­ko vo­li na­šu sli­ku. Po­sle po­čet­nog za­do­volj­stva pri­vid­nim uspe­hom, do­la­zi usa­mlje­nost. Naj­če­šće se, na­kon iz­ve­snog vre­me­ na, la­žna sli­ka ru­ši i na­stu­pa raz­o­ča­re­nje i ose­ćaj iz­ne­ve­ re­no­sti. Raz­o­ča­ra­ni i iz­ne­ve­re­ni lju­bav­ni­ci okre­ću se de­ci, ili ne­kim dru­gim lju­bav­ni­ci­ma, ili po­slu, ili ne­koj dru­goj ute­hi. Ta­da po­či­nje no­vi krug za­vo­đe­nja. Ne­za­do­vo­lje­na že­lja za ide­al­nom lju­ba­vlju okre­će se pre­ma de­te­tu. Ono po­sta­je ne­ko ko bi tre­ba­lo da is­pu­ni neo­stva­re­ne žud­nje ne­za­do­volj­nih ro­di­te­lja. Ne­sve­sno, de­te po­sta­je ro­di­te­lju za­me­na za iz­gu­blje­nog lju­bav­ni­ka. Oprav­da­nje za osta­ja­nje u bra­ku ko­ji nas ne za­do­vo­lja­va su de­ca. To je od­nos od ko­jeg oče­ku­je­mo da nas is­pu­ni (što je nor­mal­no). Ali, ne­sve­sno, oče­ku­je­mo da de­te po­pu­ 81

ni i pra­zni­nu na­sta­lu raz­o­ča­re­njem u lju­bav­nič­ki od­nos sa part­ne­rom. Tu pra­zni­nu, na­ža­lost, ne mo­že da is­pu­ni ni­jed­no de­te. Jed­no­stav­no, lju­bav pre­ma de­ci ni­je za­me­na za lju­bav pre­ma part­ne­ru. Ali, ru­pa zja­pi i tra­ži za­kr­pu. To bo­li, a bol tra­ži se­da­tiv. Bi­ti se­da­tiv i za­me­na za lju­bav­ nič­ke po­tre­be ro­di­te­lja ne­mo­guć je za­da­tak za de­te. Bez ob­zi­ra na to ko­li­ko bi i ono to že­le­lo. Ne­mo­guć za­da­tak osu­đen je na ne­u­speh, a ne­u­spe­šna de­ca se ose­ća­ju ne­si­ gur­nom, ne­do­volj­no vred­nom lju­ba­vi ro­di­te­lja. Svom sna­ gom će se upi­nja­ti da is­pu­ne taj ne­mo­guć za­da­tak. Tra­ži­će ne­ke mo­de­le ko­ji ga­ran­tu­ju uspeh, ne­ke za­vo­dlji­ve imi­dže ko­ji se re­kla­mi­ra­ju kao si­gur­na sred­stva da se po­sta­ne oso­ ba vred­na lju­ba­vi. Bi­ti vo­ljen ona­kav ka­kav je­si je ne­mo­gu­ će. Ovo je ure­za­no u svest de­te­ta. Da je mo­gu­će, ro­di­telj ne bi bio ne­za­do­vo­ljan i ne­is­pu­njen. Ka­ko bi de­te mo­glo da shva­ti da ne­is­pu­nje­nost i ne­sre­ća ro­di­te­lja ne po­ti­ču od nje­ga, i da ono ni­je kri­vo? De­te ni­je psi­ho­a­na­li­ti­čar. Po­na­vljam, ro­di­te­lji sve ovo ne ra­de sve­sno, ni­ti zlo­ na­mer­no (uglav­nom). I ni­ko tu ni­je kriv. Svi se u po­ro­di­ci na­la­ze u jed­nom za­ča­ra­nom kru­gu iz ko­jeg se te­ško iz­la­zi. Zar ni­je ljud­ski da se na­go­mi­la­na žud­nja za lju­ba­vlju ne­ gde usme­ri i da se po­ku­ša da se od­bra­ni od sa­mo­će i oča­ ja, da se ute­ši ro­di­telj­stvom? Ali, ka­ko iza­ći iz tog kru­ga? Lju­bav ro­di­te­lja, ko­ji ni­je ne­is­pu­njen kao lju­bav­nik, re­lak­si­ra­ju­ća je za de­te. Ono mo­že da bu­de sa­mo de­te i ni­šta vi­še. Ne mo­ra da is­pu­nja­va tu­đe za­dat­ke i vra­ća tu­đe du­go­ve. Ali, ko­li­ko ima ta­kvih ro­di­te­lja? Ko­li­ko ima lju­di ko­ji du­bo­ko ve­ru­ju da su vred­ni lju­ba­vi ona­kvi ka­kvi je­su, i da ne mo­ra­ju pro­da­ti du­šu Me­fi­stu, ne bi li do­šli do ne­ što ma­lo ilu­zi­je da su vo­lje­ni? 82

Ne­is­pu­nje­ni ro­di­telj ne­sve­sno nu­di de­te­tu spe­ci­jal­ni sta­tus. Ono će bi­ti po­dig­nu­to na pi­je­de­stal ma­log Bo­ga, sa­ mo ako uspe u ostva­ri­va­nju ne­mo­gu­će mi­si­je. Bi­će ta­ti­na prin­ce­za, ili ma­min šar­mant­ni princ. Bi­će pred­met obo­ža­ va­nja i po­pu­stlji­vo­sti, za­do­vo­lja­va­nja ra­znih raz­ma­že­nih že­lja. Ne­ke raz­ma­že­ne že­lje će se čak i pod­sti­ca­ti. Ta­ko ro­ di­telj mo­že da do­kaz­u­je svo­je obo­ža­va­nje i po­sve­će­nost, svo­ju sprem­nost na od­ri­ca­nje i žr­tvu. Po­ro­dič­ni ži­vot će se okre­ta­ti oko de­te­ta, jer ne­ma oko če­ga dru­gog. Na­klo­ nost de­te­ta pru­ži­će ro­di­te­lju po­tvr­du nje­go­ve is­prav­no­sti i vred­no­sti, ko­ja je po­lju­lja­na ose­ća­njem ne­vo­lje­no­sti od stra­ne part­ne­ra. Po­to­mak po­sta­je ne­ka vr­sta su­di­je, ko­ji ima moć da po­tvr­di vred­nost ro­di­te­lja. Slič­no na­ro­du na slo­bod­nim de­mo­krat­skim iz­bo­ri­ma. I kao što se pred­stav­ ni­ci po­li­tič­kih par­ti­ja vi­še ba­ve svo­jim rej­tin­gom i za­vo­đe­ njem ši­ro­kih na­rod­nih ma­sa ne­go ozbilj­nim re­ša­va­njem pro­ble­ma u dr­ža­vi, ta­ko se i ne­si­gur­ni ro­di­te­lji ba­ve sa­mo­ po­tvr­đi­va­njem bo­re­ći se me­đu­sob­no za po­sti­za­nje bo­ljeg sta­tu­sa kod ma­log su­di­je. Ulog je ve­li­ki - po­tvr­da da smo vred­ni lju­ba­vi. Za ta­kvu po­tvr­du če­sto se ne bi­ra­ju sred­ stva, kao i u po­li­tič­kim bor­ba­ma. Svi su u stal­noj pred­iz­ bor­noj kam­pa­nji. Sva­ki ra­ci­o­nal­ni auto­ri­tet je, na taj na­čin, sru­šen. Ovaj svet je po­stao svet bez oca: Bo­ga oca, oca Kra­lja, cr­ kve­nog oca, oca pred­sed­ni­ka i Oca oca... Svi su oče­vi sro­ za­ni, uva­lja­ni u ka­tran i per­je. Je­di­ni pre­o­sta­li auto­ri­tet je: de­mon­kra­ti­ja, no­vac, tr­ži­šte, si­la, sla­va, moć. Bla­go na­ma sa ta­kvim oče­vi­ma. A na­rod-de­ca, uz­dig­nu­ti su na la­žni pre­sto su­di­je. Per­verz­no, zar ne? Za­što bi­smo po­što­va­li ne­ko­ga ko nam se uvla­či u zad­nji­cu i za­vo­di nas, ne bismo 83

li po­tvr­di­li nje­go­vu vred­nost da­ju­ći mu svoj glas? Za­što bi­smo po­što­va­li oca, ili maj­ku, ko­ji nas za­vo­de ka­ko bi kroz na­šu pri­vr­že­nost po­tvr­di­li svo­ju vred­nost i iz­gra­di­li na­ru­še­no sa­mo­po­što­va­nje? Zar ne bi tre­ba­lo da ro­di­te­lji po­ma­žu de­ci da iz­gra­de sa­mo­po­što­va­nje, ose­ćaj vred­no­sti i vo­lje­no­sti ono­ga što de­ca je­su? Ko je tu ko­me ro­di­telj? Ko­ga zmi­ja uje­de, i gu­šte­ra se bo­ji. De­ca od­ra­sla u ova­kvoj at­mos­fe­ri pla­še se lju­ba­vi. Taj strah će se po­ja­vi­ti on­da ka­da se ne­ko pri­bli­ži nji­ho­vom sr­cu. Na­rav­no, dru­štvo je tu uvek pri­sut­no da da svoj do­ pri­nos bez­iz­la­zno­sti iz za­ča­ra­nog kru­ga iz­da­je ljud­sko­sti. De­ca vam po­la­ze u ško­le, i po­sta­ju pred­met vas­pi­ta­nja i obra­zo­va­nja. Na njih sve ve­ći uti­caj ima­ju i ra­zno­ra­zni me­di­ji, mu­zič­ki prav­ci i in­du­stri­ja šou bi­zni­sa, a po­seb­no vr­šnja­ci ko­ji, bo­re­ći se u svom pu­ber­tet­skom bun­tu pro­tiv auto­ri­te­ta ro­di­te­lja i ško­le, pod­pa­da­ju pod auto­ri­tet još ve­ ćeg de­spo­ta-gru­pe vr­šnja­ka i tren­do­va ko­je gru­pa pro­pa­ gi­ra za ula­zak u član­stvo onih ko­ji su „kul“.

84

Ško­la kao in­sti­tu­ci­ja za­vo­đe­nja

Ma­lo je de­ce, po­seb­no u da­na­šnje vre­me, ko­ja vo­le ško­lu. Bi­ti na­stav­nik, u ovo mo­der­no do­ba, ni­je ce­nje­na pro­fe­si­ja. A ni­je ni do­bro pla­će­na. Ti­me dru­štvo po­ka­zu­je svoj istin­ski od­nos pre­ma obra­zo­va­nju. Kod nas se, već vi­še de­ce­ni­ja vr­ši ne­ga­tiv­na se­lek­ci­ja pro­svet­nog ka­dra. Čast sve­tlim iz­u­ze­ci­ma, ali u pro­sve­tu idu, i u njoj osta­ ju, uglav­nom, oni ko­ji ne­ma­ju gde da odu zbog svo­jih ogra­ni­če­nih spo­sob­no­sti. Ta­kvi na­stav­ni­ci, bez do­volj­no „što­fa“ da se uhva­te u ko­štac sa pro­ble­mi­ma i iza­zo­vi­ma sa­vre­me­nog i po­pri­lič­no lu­dog sve­ta i vas­pi­ta­nja ko­je bi tre­ba­lo da stvo­ri si­stem vred­no­sti kao sa­mo­za­šti­tu kod de­ ce, od­ra­đu­ju svoj po­sao kao teh­nič­ka li­ca ko­ja ni sa­ma ni­su spo­sob­na da se u tom sve­tu sna­đu. Oni ima­ju svo­je op­šir­ne pla­no­ve i pro­gra­me, ko­je bi tre­ba­lo kao po­slu­šni 85

či­nov­ni­ci da is­pre­da­ju, da po­de­le uče­ni­ci­ma oce­ne, i da do­bi­ju ono ma­lo pa­ra ko­je se zo­vu pla­ta. Če­mu slu­ži to zna­nje ko­je bi tre­ba­lo da pre­ne­su? Šta je su­šti­na zna­nja? Ko­je se ve­li­ke taj­ne kri­ju u pred­me­ti­ma ko­je pre­da­ju? Gde su u lek­ci­ja­ma ve­či­te te­me i di­le­me čo­ve­ka, gde je taj­na: smi­sla nje­go­vog po­sto­ja­nja, mi­ste­ri­je sve­sti, lju­ba­vi, ve­re, na­de, svr­he...? Te­ško da će­te ta­kva pi­ta­nja i po­ku­ša­je od­go­ vo­ra kroz na­sta­vu ču­ti od ve­ći­ne pre­da­va­ča. Po­sta­vlja se pi­ta­nje šta je u to­me za­vo­đe­nje? Vra­ti­mo se, na tren, Po­sla­ni­ci Ko­rin­ća­ni­ma Pr­ voj Apo­sto­la Pa­vla. „Ka­da bih imao... i zna­nje svih taj­ni, i ce­lo po­zna­ nje... a lju­ba­vi ne imao, bio bih ni­šta.“ Ka­da na­pra­vi­mo ta­kav si­stem obra­zo­va­nja ko­ji kod de­ce ne mo­že da raz­vi­je lju­bav pre­ma: zna­nju, ot­kri­va­nju mi­ste­ri­ja po­sto­ja­nja, tra­ga­nju, ot­kri­va­nju skri­ve­nih ve­za iz­me­đu po­ja­va, har­mo­ni­ji uni­ver­zu­ma, smi­slu... mi tu de­ cu la­že­mo. Obe­ća­va­mo im da će, ako bu­du do­bri đa­ci i po­slu­šno „od­ro­bi­ja­ju“ škol­ske oba­ve­ze, bez stvar­ne lju­ba­ vi pre­ma spo­zna­ji, po­sta­ti ne­što. A bi­će ni­šta, osim ako sa­ mi ne ot­kri­ju ne­ki svoj svr­ho­vit put, upr­kos be­smi­sle­nom si­ste­mu u ko­ji su upa­li. Ov­de su oba su­štin­ska ele­men­ta za­vo­đe­nja pri­sut­na: ne­rav­no­prav­nost i po­ve­re­nje. De­te ni­ je rav­no­prav­no u od­no­su na škol­ski si­stem i vas­pi­ta­če, a ve­ru­je im(ma­kar na po­čet­ku). Ulog je ve­li­ki. Mla­di lju­di bi tre­ba­lo da po­tro­še vre­dan deo svog ži­vo­ta na pra­zno zna­nje, ne shva­ta­ju­ći šta je le­po i več­no u nje­mu. To vam je isto kao i brak bez lju­ba­vi, o če­mu ima­ju is­ku­stvo iz po­ ro­di­ce. Obe­ća­va im se ko­rist zbog od­ri­ca­nja. Ali, ka­kva ko­ 86

rist? Mak­si­mum ko­ji se mo­že po­sti­ći ste­ril­nim zna­njem bez lju­ba­vi je ste­ril­ni kva­zi in­te­lek­tu­a­lac. Ve­ći­ni zdra­ve, ra­do­zna­le de­ce, još uvek ne­um ­ rt­vlje­ne do­volj­no, ta po­nu­da ni­je pri­vlač­na. Vre­me­nom je po­treb­ no da ih ube­di­mo ka­ko je ni­šta ustva­ri ne­što. A to ne­što je do­bar po­sao, uspe­šna ka­ri­je­ra, mo­guć­nost za­ra­de, sta­ tus u dru­štvu. To se obič­no na­zo­ve „bi­ti svoj čo­vek“. Ne­ki klin­ci po­ve­ru­ju u ša­re­nu la­žu i „leg­nu na ru­du“. Mno­gi se ka­sni­je raz­o­ča­ra­ju i ose­te pre­va­re­ni­ma, ili, što je mno­go go­re, iz­gu­be i mo­guć­nost da se raz­o­ča­ra­ju jer traj­no pri­ hva­te da je to što ži­ve pra­vi ži­vot i nje­gov smi­sao. Sve je ve­ći broj mla­dih ko­ji se bu­ne, pre­zi­ru ško­lu, i če­sto se okre­ću aso­ci­jal­nom i auto­de­struk­tiv­nom po­na­ša­ nju. Sa­vre­me­ni mu­zič­ki po­kre­ti ko­ji u se­bi no­se upra­vo ta­kvu, aso­ci­jal­nu fi­lo­zo­fi­ju ži­vo­ta, zdu­šno ih pod­sti­ču i po­dr­ža­va­ju u to­me. Mu­zi­ka je od­u­vek bi­la di­rek­tan put u čo­ve­ka, i od­raz du­hov­nog sta­nja čo­ve­čan­stva. Oni ko­ji za­ ra­đu­ju na ma­ni­pu­li­sa­nju lju­di­ma do­bro to zna­ju, i stva­ra­ ju či­ta­vu in­du­stri­ju za­vod­nič­kog šou bi­zni­sa i mi­to­lo­gi­ju ko­ja je po­dr­ža­va. Mla­da­lač­ki bunt je nor­ma­lan i zdrav, ali, ako ne­ma sa­dr­žaj, ne­što ži­vot­no afir­ma­tiv­no če­mu mo­že da se okre­ne, on­da skre­će u stra­nu, i hva­ta se za za­vo­dlji­ ve bi­zar­ne ži­vot­ne sti­lo­ve kva­zi­he­ro­ja ko­je pro­pa­gi­ra in­du­ stri­ja la­ži. Me­di­ji, na­rav­no, pro­da­ju ono što se pro­pa­gi­ra, a kao po­sle­di­ca pro­pa­gan­de i tra­ži, jer od to­ga ži­ve. Oni su sa­mo tr­gov­ci, a ne ne­ka­kvi du­še­bri­žni­ci ko­ji bi tre­ba­lo da bri­nu o vas­pi­ta­nju omla­di­ne. To je tr­ži­šna ori­jen­ta­ci­ja. Sa­vre­me­na ško­la (čast iz­u­ze­ci­ma i pod­vi­žni­ci­ma) in­ sti­tu­ci­ja je opa­sna po men­tal­no zdra­vlje de­ce, a bo­ga­mi i ro­di­te­lja. Za ro­di­te­lje, ona pred­sta­vlja do­dat­nu mu­ku te­ra­ 87

nja de­ce da pri­sta­nu na pro­tiv­pri­rod­nu blud uče­nja bez lju­ba­vi, za ne­ka­kvo pred­po­sta­vlje­no do­bro u bu­duć­no­sti po tu istu de­cu. Zvu­či po­ma­lo per­verz­no, zar ne? Ili sam mo­žda ja per­ver­zan, pa uvr­nu­to gle­dam na sta­nje stva­ri? Mo­žda i je­sam, sa­mo ne znam oda­kle se re­gru­tu­je to­li­ka ar­mi­ja mla­dih nar­ko­ma­na, al­ko­sa, de­li­kve­na­ta, i dru­gih žr­ta­va sve­te nam svet­ske de­mo­kra­ti­je i nje­nog tr­ži­šta vred­ no­sti. Ne­moj­te mi re­ći da vam se ne či­ni da je i vas­pi­ta­nje po­sta­lo tr­ži­šna ka­te­go­ri­ja, i da se de­ci ne pro­da­ju otrov­ne še­ćer­le­me. Pa­ra­no­i­šem? Zvu­čim li vam kao ne­ka­kva ogor­ če­na bu­da­la? Mo­žda bi mi pa­met­ni­je bi­lo da, kao do­bar deo kli­na­ca, po­beg­nem u ne­ki dru­gi svet, svet vi­deo igri­ ca. Eh, kad bih sa­mo bio si­gu­ran da me i ta­mo ne če­ka isto.

88

Vr­šnja­ci kao za­vo­dlji­vi auto­ri­tet Ako se de­te, kroz ne­ki ob­lik bun­ta, i otrg­ne od sro­ za­nih auto­ri­te­ta ro­di­te­lja i ško­le, če­ka ga no­vi de­spot od ko­je­ga je te­že po­be­ći. De­spot je gru­pa vr­šnja­ka i tren­do­vi ko­je je gru­pa kao po­se­ban or­ga­ni­zam usvo­ji­la kroz pro­ce­ se za­vo­đe­nja. Te­ško je bi­ti sam. Ako ne ve­ru­ješ ro­di­te­lji­ ma, pre­zi­reš ško­lu... ko­jem ćeš se pri­vo­le­ti ja­tu? Pa valj­da ja­tu onih ko­ji su ti naj­slič­ni­ji. E tu tek va­že mno­go su­ro­ vi­ja pra­vi­la pri­hva­ta­nja, že­sto­ke pret­nje po­dru­gi­va­njem, isme­va­njem i ne­pri­hva­ta­njem. Za­vo­đe­nje do­bi­ja svo­ju pu­ nu sna­gu u ma­si, gru­pi ko­ju od­re­đe­ne nor­me, op­šti ukus, tren­do­vi i pred­sta­ve či­ne ce­li­nom i okvi­rom u ko­jem bi se tre­ba­lo do­ka­za­ti. Ako ho­ćeš da bu­deš „fa­ca“, „šme­ker“, „In“, mo­raš bez­re­zer­vno da po­ka­žeš po­slu­šnost de­spo­tu zva­nom dru­štvo vr­šnja­ka. Ako bu­deš od­ba­čen i na tom po­lju, šta ti on­da pre­o­sta­je? Na­rav­no, po­kor­nim igra­njem za­da­te ulo­ge ne mo­že se za­do­bi­ti stvar­na lju­bav, ni­ti raz­ u­me­va­nje vr­šnja­ka. I tu su pri­sut­na oba pred­u­slo­va za za­ 89

vo­đe­nje - po­ve­re­nje i ne­jed­na­kost. Vr­šnja­ci­ma se ve­ru­je jer su svi klin­ci u istom so­su i ima­ju slič­ne pro­ble­me. Po­ je­di­nac je ne­rav­no­pra­van u od­no­su na gru­pu, a ve­ru­je joj jer ima po­tre­bu za pri­pa­da­njem. Po­ko­ra­va­ju­ći se kru­tim pra­vi­li­ma gru­pe, jer bi­ti di­si­dent, oba­ve­zno raz­li­čit, bun­to­ van, eks­cen­tri­čan, neo­dg­ o­vo­ran... i to su pra­vi­la, kao i bi­ti pri­sto­jan, od­go­vo­ran, ume­ren... Mla­di za­dr­ža­va­ju ilu­zi­ju da su slo­bod­ni i sa­mo­stal­ni. In­du­stri­ja la­ži ko­ri­sti pri­rod­ ne te­žnje mla­dih za bun­tom i osa­mo­sta­lji­va­njem, te pro­ iz­vo­di ob­ma­ne za ko­je će se te te­žnje za­ka­či­ti. Ona stva­ra mi­to­ve ko­ji po­sta­ju me­ri­la i grup­ni ide­a­li i ti­me za­tva­ra po­sled­nju ru­pu u mi­šo­lov­ci. Za­ča­ra­ni krug se ti­me za­tva­ra. Iz op­šte at­mos­fe­re za­ vo­đe­nja iz­ra­sta­ju de­ca ko­ja i ne zna­ju za dru­ga­či­je mo­guć­ no­sti ljud­ske ko­mu­ni­ka­ci­je i vo­lje­nja. Raz­o­ča­ra­ni u bra­ko­ ve svo­jih ro­di­te­lja, gu­be ve­ru u mo­guć­no­sti za­jed­nič­kog ži­vo­ta i u po­sto­ja­nje lju­ba­vi. Du­bo­ko ose­ća­ju­ći da ono što je­su ni­je vred­no lju­ba­vi, de­ca, no­vi lju­bav­ni part­ne­ri, kad od­ra­stu, po­na­vlja­ju istu pri­ču. Iz­la­ze pred iza­bra­ni­ke sr­ca svo­ga sa la­žnim sli­ka­ma za ko­je ve­ru­ju da će ih do­ve­sti do iz­vo­ra lju­ba­vi. Ob­ma­njuju, a za­tim raz­o­ča­ra­ju jed­ni dru­ge. Ista tu­žna sto­ri­ja se po­na­vlja na svim ni­vo­im ­ a za­ jed­ni­ce. Po­sto­ji li put spa­se­nja? Na­rav­no da po­sto­ji. Put je pro­ kr­čen još pre dve hi­lja­de go­di­na, ali je te­žak. Da bi­smo do­bi­li vi­zu za tu obe­ća­nu ze­mlju, po­treb­no je mno­go to­ ga: Isti­na, žr­tva zbog Isti­ne, pod­no­še­nje bo­la, pat­nja, po­ sve­će­nost, na­por, Ve­ra, ri­zik, do­bro­ta, pra­šta­nje... Lju­bav. Put in­di­vi­du­a­ci­je je tr­no­vit. Da li smo sprem­ni na sve to? Oda­kle po­če­ti?.. Od Isti­ne. Za po­če­tak, ma­kar raz­mi­sli­te 90

o ovim mo­jim bu­da­la­šti­na­ma. Do­volj­no je ako u nji­ma na­ đe­te ma­kar zr­no Isti­ne, ma­lo sit­no zr­no go­ru­ši­ce. Udu­bi­te se u to i po­pri­čaj­te sa: svo­jim vo­lje­nim bi­ćem, pri­ja­te­ljem, sa so­bom. Ko zna, mo­žda bu­de ne­ke ko­ri­sti? Mo­žda za­jed­ no na­đe­te ne­ki no­vi Smi­sao. Po­be­ći iz stu­pi­ce za­vo­đe­nja, u ovo lu­do, per­verz­no vre­me de­mo­krat­skih, pra­znih, ha­o­ tič­nih slo­bo­da, in­di­vi­du­al­ni je pod­vig. Ja vam u to­me ne mo­gu pu­no po­mo­ći. To je lič­ni čin. Uosta­lom, ni­sam vam ni mo­gao obe­ća­ti spa­se­nje. ’Aj­de zd­ra­vo! Ne­ka vam je Bog u po­mo­ći. Vo­li vas Bu­da­la

91

92

Da li da ga vo­lim, ili da ga mr­zim – pi­ta­nje je sad? Sta­ra Šek­spi­rov­ska di­le­ma. Sa­spe nam ta­ko Bu­da­la u li­ce sva­šta, pa sad gle­daj­mo šta će­mo. Ka­že da mi ni­je ni­šta obe­ćao. Pa, i ni­je. Kad bo­lje raz­mi­slim, naj­go­re je to što sam u mno­go če­mu u nje­go­voj pri­či pre­po­znao se­be. I šta mi osta­je da ra­dim? Da pr­vo raz­mi­slim. Ka­ko ka­da sam se u pro­šloj gla­vi smu­čio sam se­bi. Šta bi bi­lo kad bih po­ čeo da ko­pam po svom od­no­su sa de­com, a že­nu ni­sam još ni do­ta­kao. Da li da ri­zi­ku­jem? Po­ku­ša­ću, pa ko­li­ko iz­dr­žim, ali, ne­moj­te mno­go oče­ki­va­ti. Ni­sam ja baš ne­ki he­roj, pa i ne oče­ku­jem sam od se­be pre­vi­še. Ipak, da poč­nem. Od že­ne, jer mi je lak­še. De­ca su do­šla ka­sni­je, pa ću is­po­što­va­ti re­do­sled do­ga­đa­nja... Mo­ju dra­gu sam, na po­čet­ku na­še ve­ze, do­ži­veo kao ne­žnu pla­vu­šu otvo­re­nog sr­ca, ko­ja ne spa­da u one de­voj­ ke da­vi­te­lji­ce što že­le da po­se­siv­no oro­be mu­škar­ca. Čak sam joj, po­sle pr­vog me­se­ca za­ba­vlja­nja, pri­znao da sam je pre­va­rio na mo­ru, kad ni­smo bi­li za­jed­no. Ni­je re­a­go­va­ la. Uči­ni­lo mi se da je to pri­hva­ti­la bez­bol­no. Ili, mo­žda ne bez­bol­no, ali mi ni­je pre­ba­ci­va­la. Ta­da još ni­smo ima­ 93

li sek­su­al­ne od­no­se, a ona ni­je pre su­sre­ta sam­nom bi­la sa ne­kim dru­gim mu­škar­cem, sek­su­al­no. Ta­da ni­je bi­la sklo­na pre­ba­ci­va­nji­ma i za­ke­ra­nju. Slu­tio sam da sa njom mo­gu ima­ti jed­nu bez­bri­žnu, za­bav­nu lju­bav­nu ve­zu, u ko­joj bih mo­gao da se ose­ćam pri­hva­će­nim i da se, mo­ žda, po­ste­pe­no me­njam u ne­kim stva­ri­ma, ko­je ni­sam vo­ leo kod se­be. Kad je čo­vek pri­hva­ćen ona­kav ka­kav je­ste, ima po­tre­bu da bu­de još i bo­lji. Da uz­vra­ti lju­bav. Ne za­to što to ne­ko zah­te­va od nje­ga. Jed­no­stav­no, na­do­đe ne­ka lju­bav­na vo­lja iz­nu­tra... U stva­ri, ja sam se po­taj­no na­dao da će­mo nas dvo­je mo­ći da bu­de­mo pri­ja­te­lji i lju­bav­ni­ci, da će­mo ostva­ri­ti mu­ško-žen­sku i ljud­sko-ljud­sku lju­bav, u isto vre­me. Is­pi­tivao sam te­ren da li bih mo­gao da se po­ la­ko otva­ram, da bih pre­stao da igram ne­što što ni­sam, i da bih vi­deo da li sam joj i ta­kav pri­hva­tljiv. Me­đu­tim, ona ni­je ima­la str­plje­nja za mo­je po­ste­pe­ no otva­ra­nje. Na­pro­tiv, ka­ko me je raz­ot­kri­va­la, ta­ko je do­ bi­ja­la sna­žnu po­tre­bu da me me­nja, na si­lu. Ovaj pro­ces je po­ja­čan od tre­nut­ka kad smo po­če­li sa sek­som. Po­sta­ja­la je sve po­se­siv­ni­ja i lju­bo­mor­ni­ja, iako ta­da ni­je ima­la ni­ka­ kvog raz­lo­ga za to. Po­če­la je da se in­ten­ziv­no „ba­vi na­šom ve­zom“, da je ana­li­zi­ra i da raz­ot­kri­va nje­ne ne­do­stat­ke. U stva­ri, po­če­la je da raz­ot­kri­va mo­je ne­do­stat­ke i po­re­me­ ća­je u mo­joj lič­no­sti. Stvo­ri­la se ten­zi­ja kao da sam ja stal­ no za ne­što kriv i da mo­ram da je ube­đu­jem u su­prot­no. Uvr­te­la je bi­la se­bi u gla­vu ka­ko je ona moj „Pig­ma­lion“, i ka­ko će od me­ne na­pra­vi­ti čo­ve­ka. Pi­tao sam se, za­što ne po­tra­ži ta­kvog ti­pa ko­ji joj od­go­va­ra, ume­sto što že­li da pre­kro­ji me­ne. I da­nas posta­vljam isto pi­ta­nje. Ni­je mi bi­ lo ja­sno šta se de­si­lo sa onom opu­šte­nom cu­rom i sa onim 94

ide­ja­ma o slo­bo­di, to­le­ran­ci­ji i pri­hva­ta­nju. Do­du­še, i ja sam nju sla­gao na tu te­mu. Ve­ro­vat­no se i ona pi­ta­la šta se de­si­lo sam­nom. Za­zvu­ča­lo je kao Džo­ni B. Štu­lić : „Oj, ži­vo­te, ži­vo­te, što me ze­zaš, jebo te!?“ Či­ni mi se, sa­da, da smo se obo­je upla­ši­li lju­ba­vi. Ka­ da se raz­buk­ta­la strast, i ve­za­nost po­sta­la ja­ča, ona je ima­ la po­tre­bu da kon­tro­li­še svo­ja ose­ća­nja. Pla­ši­la se pre­da­va­ nja. Gu­blje­nja se­be u ve­zi. Za­vi­sno­sti. Ima­la je po­tre­bu da vla­da so­bom. Zvo­ca­nje i pre­ba­ci­va­nje je do­bar na­čin da se od­nos po­kva­ri, i ta­ko sma­nji strah. Svo­jom ne­zre­lo­šću, po­ma­gao sam joj u oprav­da­va­nju stra­ha od lju­ba­vi i pre­ pu­šta­nja. Ta­ko sam se bo­rio i pro­tiv svog stra­ha. Za­što part­ne­ri jed­ni dru­ge okri­vlju­ju za ne­do­volj­no lju­ba­vi? Čo­vek mo­že bi­ti kriv sa­mo za ono či­me upra­vlja. Ja ni­ka­da ni­sam mo­gao da od­re­đu­jem ko­ga ću, ko­li­ko i ka­ko vo­le­ti. Ne ve­ru­jem da to iko mo­že. Ono što mi mo­ že­mo je­ste da do­pu­sti­mo ne­ko­me da raz­vi­je svo­ju lju­bav pre­ma na­ma, ako je ima u se­bi, da ga pu­sti­mo da se is­po­lji i da mu ne sme­ta­mo. Ne mo­že­mo ni­ko­ga na­te­ra­ti da nas vo­li, ni­ti ube­di­ti u to, ni­ti okri­vi­ti za to što ne­će da nas vo­li ona­ko ka­ko bi­smo mi to že­le­li. Ti­me sa­mo po­gor­ša­va­mo stvar. Spu­ta­va­mo po­ja­vlji­va­nje onih ne­žnih ose­ća­nja ko­ja po­sto­je, (ako po­sto­je) iza­zi­va­njem ose­ća­nja kri­vi­ce. Vo­le­li smo se ka­ko smo ta­da zna­li i ume­li. Za­to smo se i ven­ča­li. On­da kad je osta­la u dru­gom sta­nju. Ali, obo­ je smo ta­da ima­li ne­ja­san ose­ćaj iz­ne­ve­re­nih oče­ki­va­nja, ko­ji se ka­sni­je pro­du­blji­vao. Ose­ća­li smo se usa­mlje­no u za­jed­ni­ci...

95

Sva­ka­ko da ni­smo ta­ko za­mi­šlja­li ži­vot. Ja sam že­leo da bu­dem rok mu­zi­čar, a za­vr­šio sam kao eko­no­mi­sta, ko­ mer­ci­ja­li­sta. Ne znam da li je to zbog ne­do­stat­ka hra­bro­ sti, ili sam mo­žda ose­ćao da ni­sam do­volj­no ta­len­to­van... Eko­no­mi­ja je, ipak, nor­mal­ni­je za­ni­ma­nje za jed­nog oca po­ro­di­ce. Kao mla­dić ni­sam uop­šte raz­mi­šljao o po­ro­di­ci i o de­ci. To­ga ni­je bi­lo u mo­jim fan­ta­zi­ja­ma o bu­du­ćem ži­vo­tu. Mo­žda u ne­kom kra­ič­ku mo­zga. Spre­mao sam se za ne­što dru­go. Za ne­ku svo­ju fan­ta­zi­ju. Ose­ćao sam da je brač­ni ži­vot ne­što što me je sna­šlo, i za šta ni­sam spre­ man. A mo­ja dra­ga je že­le­la da bu­de sli­kar­ka. Da pu­tu­je, upo­zna­je svet i nje­go­ve le­po­te i da to pre­to­či na plat­na. Za­ vr­ši­la je kao dipl. prav­nik, sa ma­lo rad­nog is­ku­stva. Da bi se bri­nu­la o de­ci, mo­ra­la je stal­no da mu­va oko bo­lo­va­nja za od­su­stva... Ka­da to ni­je mo­gla da iz­ve­de, da­va­la bi ot­ka­ ze... Ni u nje­nim ma­šta­ri­ja­ma o ži­vo­tu ni­je bi­lo do­volj­no pri­pre­ma­nja za ono što je sna­šlo. A tek ka­da su do­šla de­ca.!? Ona se pot­pu­no pre­da­ la ma­te­rin­stvu, a ja sam se okre­nuo po­slu. Kla­si­ka. Iz­ne­ ve­re­na oče­ki­va­nja od ži­vo­ta. Ona si­gur­no ni­je sa­nja­la će je brak za­ro­bi­ti u ku­hi­nji i u če­ti­ri zi­da na­šeg skrom­nog do­ma... Ali, sve je uči­ni­la da ta­ko is­pad­ne. Ža­li­la se da se pre­tva­ra u do­ma­ći­cu i maj­ku, ali ni­je ni­šta či­ni­la da se vre­me­nom uklju­či i u ne­što dru­go. Na­rav­no da sam bio glav­ni kri­vac, jer sam krao nje­no vre­me, ba­ve­ći se svo­jim po­slo­vi­ma. Opis rad­nog me­sta mi je bio da bu­dem kriv. Po­sta­jale su da­le­ke one ide­je o bra­ku kao od­no­su u ko­jem bi tre­ba­lo da se lju­di ostva­ru­ju, da se raz­vi­ja­ju, da jed­no dru­go pod­sti­ču.., a ne kao na­ši pro­ma­še­ni ma­tor­ci... Ah, to su bi­le ide­je! Sve, na kra­ju, iza­đe na isto... Ne­pri­pre­mlje­ 96

no­sti i stra­ho­va­nja vra­ti­li su nas na mo­de­le ko­je smo već po­zna­va­li. Po­di­za­nje de­ce po­sta­lo joj je op­se­si­ja. Mo­žda i ne­bi, da sam umeo dru­ga­či­je da je vo­lim, i da je bi­la mu­dri­ja da mi to do­pu­sti. Kao što se i mo­glo oče­ki­va­ti, po­če­la je da gu­ši de­cu. A i me­ne sve vi­še. Mno­go to­ga u na­šem ro­di­ telj­stvu bi­lo je su­vi­šno. Ve­ro­vat­no iz stra­ha. Ali, mi jed­no dru­go­me ni­smo sma­nji­va­li taj strah od ži­vo­ta, već ga op­ tu­žba­ma po­ja­ča­va­li. Ne­po­treb­no smo kom­pli­ko­va­li ži­vot. Ja sam joj to i go­vo­rio, ali je ona tvr­di­la da sam la­ko­pa­me­ tast, lenj, i da ho­ću da mi bu­de lak­še i da iz­beg­nem od­go­ vor­no­sti i oba­ve­ze, a us­put i da oma­lo­va­žim ono što ona ra­di. Za uz­vrat je oma­lo­va­ža­va­la moj do­pri­nos po­ro­di­ci kroz rad, tu­ma­če­ći ga kao mo­ju lič­nu za­ba­vu. Op­tu­ži­va­la me je da se iz­vla­čim iz ku­će be­že­ći u po­sao. Do­du­še, bi­lo je de­li­mič­no i isti­ne u to­me. Ra­dio sam i vi­še ne­go što je bi­lo po­treb­no. Imao sam, da­kle, ali­bi - eg­zi­sten­ci­ja po­ro­ di­ce. Da mi je bi­lo pri­jat­ni­je kod ku­će, ne bih pre­te­ri­vao. Ali, ona re­dov­no tvr­di da bi mi bi­lo pri­jat­ni­je kod ku­će da ni­je ose­ća­la da be­žim od nje. I evo, opet pri­če o te­mi šta je sta­ri­je - ko­ko­ška, ili ja­je. A i ži­vot nas je gu­rao u tu stu­pi­cu. Stvar­no su bi­la te­ ška vre­me­na, i čo­vek ni­je mo­gao da se opu­sti. Vi­de­li smo ka­ko je oko nas sve lu­do, ka­ko broj­na de­ca pro­pa­da­ju i kre­ću po­gre­šnim pu­tem, ka­ko mno­ge po­ro­di­ce gu­be ma­ te­ri­jal­nu si­gur­nost... Uhva­ti­la nas je fr­ka od ži­vo­ta. Ona je taj strah ubla­ža­va­la ti­me što je bi­la stal­no pri­sut­na u ku­ći, po­red de­ce, ve­ru­ju­ći da ti­me mo­že da im stvo­ri si­ gur­nu osno­vu lič­no­sti, i da pra­ti sva­ki nji­hov ko­rak da ne bi za­lu­ta­li u ži­vo­tu. Ja sam strah le­čio gr­če­vi­tim, op­se­siv­ 97

nim ra­dom, ve­ru­ju­ći da ću ti­me stvo­ri­ti eg­zi­sten­ci­jal­nu si­gur­nost po­ro­di­ci. Ni­smo mi bi­li za sve kri­vi. Ži­vot nas je gu­rao u ne­ke od­lu­ke. Na­ša kri­vi­ca je bi­la u to­me što ni­smo po­što­va­li sop­stve­nu mu­ku. Ni­smo do­volj­no pri­zna­ va­li jed­no dru­gom ono što je u sve­mu bi­lo do­bro, već smo se me­đu­sob­no op­tu­ži­va­li za ono što je lo­še. Op­tu­ži­va­la me je da za­vo­dim de­cu za­to što im po­pu­ štam i ne po­dr­ža­vam je u nje­nim na­sto­ja­nji­ma da ih di­sci­ pli­nu­je. Ja sam sma­trao da ona pre­vi­še da­vi de­cu, i ni­sam mo­gao da je po­dr­ža­vam u to­me, iako sam raz­u­meo njen strah. Uosta­lom, že­leo sam da se za­ba­vljam sa svo­jom de­ com, i da mi bu­de le­po sa nji­ma. Pre­ba­ci­vao sam i ja njoj da za­vo­di de­cu. Raz­ma­zi­la ih je. Ti­tra­la im je, uga­đa­la im, i pod­re­di­la im ži­vot pot­pu­no, ne vo­de­ći ra­ču­na o svo­jim po­tre­ba­ma i za­do­volj­stvu, u to­li­koj me­ri da su je do­ži­vlja­ va­li kao da je ona tu da bi im slu­ži­la. A on­a bi zbog sve­ga pre­ba­ci­va­la i nji­ma i me­ni. Hi­ste­ri­sa­la je, zvo­ca­la, pri­di­ ko­va­la... Joj, što mr­zim zvo­ca­nje... Ako ti ne­što sme­ta i ne­ćeš, ne daj da ti to ra­de. Glu­po je do­zvo­li­ti, pa po­sle zvo­ca­ti. I to je ta­ko­đe za­vo­đe­nje. Mi­slim, da smo nas dvo­je bi­li za­do­volj­ni­ji na­šim od­ no­som, da bi­smo bi­li bo­lji ro­di­te­lji, i da bi na­ša po­ro­di­ca bi­la mno­go pri­jat­ni­je, opu­šte­ni­je i za­bav­ni­je me­sto za ži­ vot. Ni­smo mi u su­šti­ni lo­ši ro­di­te­lji. Obo­je smo da­li sve od se­be de­ci. Sa­mo smo se ne­ka­ko upe­tlja­li.., po­sta­li te­ški jed­no dru­gom, a i klin­ci­ma. Ne­do­sta­je le­žer­no­sti, ne­do­ sta­je opu­šte­no­sti i ra­do­sti... Ako je to uop­šte i mo­gu­će u ova­kvom sve­tu. Ipak, či­ni mi se da ne­ki lju­di u to­me uspe­ va­ju. Ta­ko mi iz­gle­da spo­lja.

98

I ka­ko sa­da da se iz­pe­tlja­mo? Da li je to još uvek mo­ gu­će?.. Pro­či­tao sam knji­gu go­spo­di­na Bu­da­le do kra­ja. Spre­ mam se da odem u ka­fa­nu da se sret­ne­mo. Du­gu­je mi ne­ke od­go­vo­re. Ni­je fer da me sa­mo tek ta­ko nač­ne, a da mi us­kra­ti ne­ka re­še­nja. Valj­da je u ka­fa­ni. Obe­ćao je da će zna­ti kad pro­či­tam knji­gu i da će bi­ti ta­mo. Ula­zim u ka­fa­nu. Se­dam za sto. Na sto­lu su dve ča­ši­ ce ra­ki­je i pi­sam­ce. Ali, go­spo­di­na Bu­da­le ne­ma. Is­pi­jam svo­ju ča­ši­cu. Uzi­mam ce­du­lju u ru­ke i otva­ram je. Po­ru­ka je: Po­pij i ovu dru­gu ča­ši­cu za svo­ju Bu­da­lu. Ži­ve­li. Mo­ra­ćeš da­lje lo­vi­ti sam. Ni­sam te pre­šao, jer Ja sam Ti. Ni­ko te ne mo­že spa­si­ti od Te­be sa­mo­ga, pri­ja­te­lju. Sa­mo Ti to mo­žeš. Ču­vaj se. Na­vi­jam za Te­be i one ko­je vo­liš. Vo­li Te Tvo­ja Bu­da­la

99

100

O autoru Nebojša Jovanović, psihoterapeut i pisac, već dve decenije bavi se psihoterapeutskim radom kombinujući psihodinamski pristup, bio­energetiku i psihofiziološke metode biofidbek i neurofidbek. Objavio je romane: „Biti jedno“, romansirana psihoanaliza (Esoterija 1998, Beoknjiga 2001), „Susret“ (Beoknjiga 2001), „Nečujna muzika posto­janja“, naučno-ljubavni roman (Narodna knjiga 2005); humorističko-psihoanalitičke eseje: „O zvocanju i ljubavi“ (Beoknjiga 2002) i „O zavođenju i ljubavi“ (Beoknjiga 2003); zbirke humorističke poezije: „Humor na mozgu“ (Ošišani Jež 1998) i „Kokice“ (Plato 2000). Ove dve zbirke objedinjene su u izdanju „Zbirka lekovitih gluposti“ (Beo­knjiga 2004). Knjigu iz oblasti popularne psihologije – „Kako se naštimovati uz pomoć biofidbeka“, izdao je Centar za primenjenu psihologiju Društva psihologa Srbije. Živi i radi u Beogradu.

101

102

Izdavač Beoknjiga, Beograd Za izdavača Radovan Ilić Urednik Violeta Ilić Dizajn korice Zvonimir Stanković Dizajn teksta Vesna Petrinović Štampa Beoknjiga, Beograd Tiraž 1000 ISBN 978-86-7694-219-0 Plasman Beoknjiga, tel: 011/22-600-22; 063/380-458 [email protected] www.beoknjiga.com

103

CIP

104

105

ZAŠTO ŽENE ZVOCAJU?

Uvodni ekspoze

Da, stvarno, zašto žene zvocaju? Teško pitanje!? Ve­ro­ vat­no da se, zbog težine pitanja, niko nije upustio u oz­bilj­ no traganje za odgovorom koji bi osvetlio ovako raši­renu pojavu. Nema ozbiljne literature o zvocanju. Zašto? Moja supruga se, videvši samo radni naslov „Knjiga o zvocanju“, pre nego što sam išta napisao, nasmejala i bez mnogo premišljanja dala odgovor: „To je seksistička te­ma. Rastrgnuće te feministkinje... ha, ha... Uostalom, zvocaju i muškarci...“ „Ali, ređe. Zvocanje je, ipak, tipično za žene, kao di­fe­ rencija specifika pola... Uostalom, naslov je ‘Knjiga o zvo­ canju’, a ne ‘Knjiga o ženskom zvocanju’. Zašto si odmah predpostavila da će se tekst odnositi samo na žene? Ili je toliko vezano za žene, da se samo po sebi nameće?“, pokušao sam da argumentišem. „Pa, jeste... Ali, šta tu ima da se objašnjava? Žene zvocaju zato što su nezadovoljne.“ Reče, i ode.

106

Odista, šta tu ima da se objašnjava? Žene zvocaju za­to što su nezadovoljne. Logično. Ali, ostaje otvoreno pitanje zašto bi me zbog toga „rastrgle feministkinje?“ I to je lo­gično! Zato što je „tema seksistička.“ Šta da radim? Da li da se upustim u rizičnu temu, u opasnost da posta­ nem rastrzana ličnost, ili rastrgnut? Ma, neće one mene... Uostalom, i ja sam feminista! Ne, nisam prevrtač koji menja stranu čim oseti opa­ snost. Ja sam pravi ubeđeni feminista. Ako treba, spre­ man sam i da se zakunem na neku žensku „Bibliju“, po izboru „nevernih Tomislava“. Imam želju da činim dobro ženama koje, uzgred budi rečeno, volim. Možda je njima sve jas­no, i nemaju potrebu za ovakvom knjigom, ali nije jasno muškarcima. Oni teže shva­taju. Ako muškarci budu sposobniji da razumeju žene, onda će dame biti manje ne­ zadovoljne, pa će možda i manje zvocati. Zvuči logično (mada prilično naivno). Eto, ja ću, kao pravi fe­mi­nista, pokušati da pomognem muškarcima da shvate ono nes­ hva­tljivo, transcendentalno u ženskoj prirodi, radeći tako, zapravo, u korist žena. Potajno se nadam da ću, kao na­gra­ du, dobiti člansku kartu... Zamalo da kažem do kraja, a onda moja nadanja više ne bi bila potajna.

107

nika, biva diskvalifikovan. Sme se udariti samo u pravoj borbi, samo kada je ugrožen fizički integritet borca, ili ono­­ga koga on brani. Turniri služe za uvež­ba­vanje i de­ mon­striranje veštine, a ne da bi se neko povredio. Samo­ dis­ciplina je nužna, i njoj je posvećena posebna pažnja. Uče­nje samodiscipline je osnovna vežba duha bor­ca. So­to­ na je bio u raju sve dok se držao smisla svog protivljenja. Da počnemo, dakle, sa razdvajanjem žita od ku­ kolja.

108

Definisanje pojma „zvocanje“

Elem, da pređemo na temu. Šta je to zvocanje? Neki autori pojavu nazivaju: „čantranje“, „kvocanje“, „džan­ gri­za­­nje“, „pri­di­ko­vanje“, „popovanje“, „sranje“, „vakela“, „his­terisanje“, „ron­­za­nje“... i sl. Sve ove pojave su različite manifestacije osnovnog, mada složenog oblika ponašanja nazvanog zvocanje. (O podvrstama i specifičnim ispo­ ljavanjima suštinski iste pojave, biće reči kasnije). Zvocanje je masovna pojava najraširenija u ženskom rodu. Oblik komunikacije karakterističan za pripadnice lep­šeg pola, mada se može, sporadično, nevešto, amater­ski i ne tako autentično, sresti i kod pripadnika „ružnijeg po­ la“. (Po­put bradavica na maljavim muškim grudima koje podsećaju na ženske, ali ne znamo čemu služe). Mo­glo bi se, dakle, definisati kao „primarna polna karakteristika“ ženske psihe. U najmanju ruku kao se­kundarna. Da li je bi­o­loški ili socijalno determinisana, nauci, nažalost, još 109

nije poznato. Raširenost pojave u prostoru i vremenu (prema istorijskim izvorima pojavljuje se u svim vrstama druš­tve­nog uređenja, od prvobitne zajednice do savreme­ nih de­mo­kratskih društava), navodi na predpostavku da, možda, pos­to­ji poseban gen koji reguliše ovo ponašanje. Nadajmo se da će iščitavanje ljudskog genoma rasvetliti i ovu misteriju. Čak iako takav gen postoji, to ne isključuje potrebu so­ci­jalno-psihološke analize dotičnog oblika komunika­­ cije. Ljud­ski instinkti su podložni promenama jer čovek je i bi­o­loško i socijalno biće. Mada su, kažu brojni is­tra­ živači, žene bliže prirodi i svojoj biološkoj osnovi. Bliže životu. Iz tog razloga, njihovi instinkti su manje podložni promenama. Ako zvocanje ima neko svoje instiktivno poreklo, mora­lo bi da ima i svrhu. Instinkti su svrhom usmerena pona­ša­nja, tipična za vrstu. Priroda ne podržava bes­ mislene i nes­vrs­ishodne in­stinkte. Ona je dobra majka. Racional­na i dos­ledna. U instinktivne radnje pretvaraju se, dakle, samo ona ponašanja koja vode do nekog cilja značajnog za op­s­tanak vrste. Koji bi to cilj mogao biti kada je u pitanju zvocanje? Objekti zvocanja su, pre svega, muškarci, zatim deca, a po­vremeno i sporadično je usmereno i na druge osobe. Ve­oma retko na žene. Šta se želi postići kod objekata na koje je usmereno zvocanje? Za početak, kod muškaraca? Ovakav oblik komunikacije sa pripadnicima ružni­ jeg pola podrazumeva i neke tipične predpostavke koje se tiču bio-socio-psiholoških odlika objekata. Zbog tih 110

predpos­tavljenih odlika muškaraca, očekuje se da će od­ ređeni oblik komunikacije po­stići željeni cilj. Koje su to osobine muškog roda koje, po raširenom uverenju žena, čine zvocanje svrsishodnim ponašanjem? Pre nego što navedem tipične „velike istine“ o muš­kar­ cima, napomenuću da one nisu plod mog iz­mi­š­ljanja. Na­ ime, niz go­dina sam radio kao psiholog u timu za raz­vod braka jednog Beogradskog centra za socijalni rad. Razveo sam nekoliko hi­ljada brakova, i čuo isto toliko bračnih priča. Svaku storiju u dve, ili više verzija. Verziju supruge (dame imaju prednost), verziju supruga, zatim verzije de­ce, ponekad baba i deda, ro­đaka, komšija... Bilo je tu tužnih priča, jer razvod braka je tužna pojava. Ali, mnogo toga je i komično. „Sve mi te životne priče jedna na drugu liče“, izrazio sam se u stihu. Ne samo da liče, već su, u os­ novi, identične. Kao neka matrica, ili formula u koju mo­že­ te stavljati različite sadržaje, ali je ishod, rezultat, određen samim obrascem. Nešto kao: „Kvadrat nad hi­po­tenuzom, to zna svako dete, daje zbir kvadrata nad obe katete.“ Već na prvu rečenicu jednog supružnika, unapred sam u svoju beležnicu upisivao odgovor onog drugog. Tačno sam znao šta će ko reći. Nikakva mudrost. Pa, svi pričaju isto, sa malim, dekorativnim varijacijama. A većina veruje da su originalni, da se to samo njima dešava. „Zamislite vi, gospodine, šta on (ili ona) meni radi i go­vori!“ Ne mogu ni da zamislim. Znam. I muškarci i žene imaju stereotipne priče. Ali, pošto je ovaj put tema zvocanje, otkriću vam velike ženske istine o muškarcima. Istine onih žena koje zvocaju i veruju u delotvornost metode zvocanja. 111

Sedam muških smrtnih grehova

1) Muškarci su, po prirodi, lenji. Skloni su da se izvlače iz kućnih poslova. Površni su. Kad i ra­de, rade to „kao mačka repom“. Hedonisti su. Zato im treba zameniti zadovoljstvo u lenčarenju zado-­ volj­stvom koje osete po prestanku zvocanja. Potrebno je, zvoca­njem, stv­oriti kod njih na­petost koja remeti uživanje, kako bi pri­vremeni prestanak rada izvora na­ petosti doživeli kao zado­volj­stvo. Nikada se sami ne bi setili da nešto urade u kući. Ako se to i desi, onda je u pitanju osećanje kri­vice zbog nečega što treba tek ispitati. Često su lenji ne samo da fizi­čki rade, već i da razmišljaju o bitnim stvarima, da se du­hov­no usavršavaju, da se suo­ če sa sopstve­nim nedostacima.

112

2) Muškarci su, po prirodi, samoživi. Nisu spremni na žrtve i odricanja. Lepo im je da se po­ma­ze sa decom, da se poigraju sa njima, ali da nešto oz­ bilj­nije rade – to ne. Čim aktivnost nije zabavna, i zahteva napor, i nije usmerena na njihovo lično ostva­rivanje i ambiciju, oni bi da zbrišu. Školske obaveze dece, pra­vilna is­hrana... sve ono protiv čega se deca bune, njih zamara. Ta­te su za lepše stvari, a mame za teranje na obaveze. Stiču jefti­nu popularnost kod dece. Potkupljivanjem. To rade za­to što su i sami detinjasti. Najvažnije im je zadovoljstvo. Treba ih vaspitavati, kao i decu. Skloni su da racionalizuju ovakva svoja pona­šanja parolama da deca treba da budu samostalna, da rade sama, i da ih ne treba daviti obavezama, već im učiniti učenje i rad zabavnim. Teo­retišu mnogo, ali nisu spremni da se ulože i do­kažu svoje teorije. Zvoca­nje je dobar metod. 3) Muškarci su skloni prevarama i dvostrukom moralu. To sledi iz njihovih predhodno navedenih osobina. Ni­su u stanju da se dublje ulažu u odnos i ispravljaju ono što u njemu ne valja (čitaj ono što kod njih ne valja). Lak­ še im je da pobegnu u avanturu gde se od njih ne očekuje ozbiljnost i odricanje koje je nužno za dobar brak. Ipak, skloni su osećanju krivice, te tu sklo­nost treba koristiti kako bi se, zvocanjem i stalnim ispitivanjem, iz­gradila do­voljna doza napetosti. Ta napetost se unosi u vanbra­ čnu vezu i kvari jeftino stečeno zadovoljstvo, a oni nisu spremni da se bore za skupa zadovoljstva. Skloni su da 113

racionali­zuju svoja ponašanja glupostima kao: „Prevara muškarca je bezopasna za brak, on se ne vezuje emotivno kao što to čine žene kad ulaze u ljubavne avanture...“ Ili: „Muškarac koji ima lju­bavnicu je muš­karčina, a žena koja ima ljubav­nika je kurva...“ U prirodi je muškarca de želi da oplodi što više ženki, a u prirodi žene je da svije gne­ zdo i veže muž­jaka za porodicu...“ Zvocanje je dobar me­ tod. Može se koristiti i preventivno. 4) Muškarci su inertni. Skloni su rutini. Nisu svesni da brak treba negovati, „zalivati“... Lako gube interes i smisao za ro­mantiku i avan­turu u bra­ku. Ne znaju koliko je razgovor „o na­ma“ bitan za održavanje i razvijanje odnosa. O svemu treba pričati, a oni to ne vole. Dosadu ne vide kao problem, već je smatraju normalnim stanjem bračnog odnosa (uz do­ punsko uzbuđenje „sa strane“). Rutina ubija želju. Ženi je potrebna promena ambijenta, „neko novo, lepo mesto... gde bi smo ponovo doživeli jedno drugo na nov način.“ Njena seksualna želja je vezana za ambijent i promenu. Če­tiri zida je guše. Umesto da probudi njenu želju, njemu je lakše da se, na gotovo, sretne sa seksualnošću neke dru­ ge žene, neke neuspavane lepotice. Ne treba popustiti pred njihovom inertnošću i potrebom za rutinom. Treba ih uzdrmati i pokrenuti. Zvocanje je dobar metod. 5) Muškarci su neozbiljni. Što sledi iz gore pomenutih osobina. Neozbiljni su u naj­­važ­nijim stvarima. Umeju da se uozbi­lje kada je u pita­ 114

nju njihov posao, karijera, ugled u druš­tvu... Kad se to tiče lično njih. A šta će njima sav taj ugled? Da bi bili privla­ čniji drugim ženama? Da bi mogli da se hvale pred dru­ gim muškarcima? Da se osećaju nadmoćno nad njima? Opet zbog drugih žena. Ako bi im se to dozvolilo, nikada se ne bi zaustavili. Potreba za kurčenjem je jača od njih. Zato treba uvek nositi makazice sa sobom, i skraćivati im ga po potrebi na pravu meru. Onu porodičnu. Treba ih suočiti sa time da je njihova na­vodna ozbiljnost, oz­ biljnost u obav­ljanju neke funkcije van ku­će, biznisa, pre­ hranjivanja po­rodice, gradnji karijere... samo površna oz­ biljnost. Imidž. Zar sve to ne čine zbog zajedničke sreće? Ako je tako, zašto su neozbiljni u odnosu na svoju ženu, na bračni odnos, na ono najvažnije? Takva neozbiljnost baca senku na sve njihove spoljašnje ozbiljnosti. Moraju postati svesni šta čine. Zvocanje je dobar metod. 6) Muškarci teže dominaciji nad ženama. Oni su, ustvari, edipalno vezani za majke, pa poku­ šavaju da se bore protiv straha i zavisnosti tako što će se truditi da dominiraju nad sopstvenom ženom. I tu se ne sme ima­ti milosti. Za njihovo dobro, taj uticaj se mora neutralizovati. Ako im se pokažu slabe tačke, si­gurno će ih iskoristiti. Ne poštujući svoju suprugu, ostaju, ne­s­ve­ sno, verni majci. Žena koja ne dozvoljava dominaciju nad sobom, lek je za muške edipalce. Tera ih da odrastu. Tu zvoca­nje pomaže, ali na žalost:

115

7) Muškarci sporije odrastaju. Baš zbog tog prekomernog hedonizma. Skloni su da idu linijom manjeg otpora, i ako ih neko ne bi gonio, kao decu, nikada ne bi odrasli. Naivni su i po­dlo­žni manipulacijama pogotovo dru­gih žena. Onih kojima ni­­je stalo do njihove dobrobiti, već samo žele da ih isko­ ris­te. Pogledajte devojčice i dečake u os­novnoj školi. Odmah se vidi koliko su devojčice visprenije u so­cijalnim kontaktima, koliko bolje ra­zumeju namere i težnje dru­gih ljudi (posebno že­na). Socijalna inteligencija muškaraca se sporo razvija i treba je podsticati stalnim ukazivanjem na greške, naivnost u odnosu na druge žene, (osobito majku), lakomislenost i podložnost raznim uticajima. Za njihovo dobro. Pridi­kova­nje i zvocanje su dobri metodi. • Ovo su neke od tipičnih pretpostavki od kojih žene polaze, svesno ili nesvesno, kada primenjuju metod zvo­ canja u komunikaciji sa muškarcima. Sedam osnovnih muških grehova (koji mogu biti i smrtni). Ima još takvih pretpostavki, ali bi se mogle svesti jedna na drugu, te ih ne bih posebno pominjao. Mora se priznati da u njima ima puno istine, i da mogu poslužiti kao os­nova za delanje. Pitanje je, samo, da li se postižu očekivani efekti, što bi se moralo desiti ako su polazne pretpostavke ispravne, a metodika rada (zvocanje) zasnovana na njima. Ali, o tome ću govoriti kasnije. Još je u Starom zavetu rečeno da je savršena supruga „ezer keneged“. Te hebrejske reči znače „protivno kori­ 116

sna.“ Rabini su lupali glavu i vodili opsežne debate o zna­ če­nju ove fraze. Kako to supruga može biti korisna, ako je stal­no antiprotivna, protiv vas? Slično se, doduše, govori­ lo i o ulozi Lucifera, prvog i naj­voljenijeg Božjeg anđela - ofi­cira, lučonoše, nosioca svetlosti. Njegova uloga, od Bo­ga poverena, bila je da se suprotstavlja ljudskom rodu, i time ih nagoni da duhovno napreduju. Problem je nastao onda kada mu se to previše dopalo, i kada je počeo da preteruje. Osporavajući argumente muškarca, žena ga tera da ih is­kri­s­­tališe, razmotri iz različitih uglova, da ne podlegne potrebi da ide linijom manjeg otpora... Nije s

117

5. Istina: Žene su lepše i pametnije. Što se lepote tiče, to je očigledno. Nema se šta ni do­dadi, ni oduzeti. Muškarci to ne spore. Dostojevski reče: „Lepota će spasiti svet.“ Ako je po njemu – žene su za­dužene za spas sveta. Ali, što se tiče pameti, mnogi muškarci to poriču. Ako im se oduzme i primat pameti, šta će onda sirotim muškarcima ostati? Samo sirova sna­ ga? U odbrani ono malo preostale taštine muški iz­nose brojne ar­gumente. Veliki stvaraoci kulture su, ma­hom, muškarci: Sli­kari, filosofi, pisci, kompozitori... sve sam go mu­š­ka­rac. (Ne mislim bukvalno go, već literarno. Žene se pojav­ljuju gole u „literaturi“, one su njen sadržaj, a muškarci je samo pišu, obučeni.) A tek na polju humora, ili duhovitosti. Tu je muš­ki primat očigledan. Za duhovitost je neop­hodno imati i britke inteligencije i duha. Žene su prava retkost na tom polju. Tanko je objašnjenje da je to tako jer su žene, u istoriji (a i danas), bile potlačene, u ne­ moguć­nosti da se iskažu, okupirane porodicom i zatvo-­­ rene u kuhinju. Ali, za duhovitost to ne bi trebalo da bude O zvocanju ljubavi neka smetnja. Neki sma­traju ida je muška duhovitost nastala usavršavanjem majmunisanja pred ženama. Na­ ime, da bi zabavili ženu i bili interesantni, muškarci se, od malih no­gu, trude da budu smešni, (mada su ženama 118

smešni sami po sebi) pa tako postaju i duhoviti. Ženama ta spo­sobnost nije potrebna. Zašto bi one zabavljale muš­ karce kad imaju jače adute. Savremene žene se sve više uključuju u kulturna zbivanja, kasnije se udaju, ili se ne udaju uopšte, obrazuju se kao i muš­karci, nisu više ograničene viktorijanskim mora­lEvo odlomka: ... Dečak to shvati i pati sve će od sebe dati samo da privuče cure. Na to ga tera kure. (Lude zbog ženske golotinje dvoglave muške životinje.) A curice to znaju. Neće tek tako da daju. E, nema penetracije bez dobre animacije. Eto, zbog takvih cura, nastala je kultura. Zato su cure i kure 119

stubovi naše kulture... Ideja je jasna. I u teoriji pomenutog Toševskog že-­­ nama se, doduše, odaje priznanje da su podstrekači na­ sta­janja civilizacije i kulture koju stvaraju nadraženi muš­ karci, ali, one to čine, pre­ma dotičnom autoru, putem va­ ginalne ma­nipulacije. Ostvaru­ju­ći, tim putem, „bio­vlast“ nad he­do­ni­s­tički ustrojenom muškom životinjom, ženke homo­sa­pi­ensa utiču na to da se njegova sirova seksualna energija sublimira i usmeri u radnu energiju. Slava im. Da su darež­ljivije, muškarci, koji se toliko hvale svojom bogomdanom duhovnošću, ostali bi divljaci. (Nešto slič­ no pro­ističe i iz Frojdovih teorija sublimacije nago­na.) Poni­žavajuća teorija za žene (ako ćemo pošteno, i za muškarce). Neki čak tvrde da žene brže sazrevaju jer su niža bića. Po­­znato je da čovek, kao najsavršeniji stvor u prirodi, naj­spo­rije sa­zreva. Kuče prohoda i počne da trči veoma brzo, tele ustane, mal­te­ne, čim se oteli... a pogledajte bebu ho­­mosa­pi­ensa. Koliko dugo je bespomoćna, i ko­ liko joj vremena treba da savlada os­nov­ne fun­kcije kao što su sedenje, staja­nje, ho­da­nje... Izvodi se za­klju­­čak da složeniji organizmi sporije sazrevaju, te da je, pošto sporije sazreva (što tvrde i žene), muš­karac složenije biće na stablu evolucije. Kakav zak­ljučak! Pa, u ljudskoj vrsti naj­spo­rije sazrevaju idioti! (Men­talno, ali ne i seksualno). Valjda za­to što su naj­sa­vr­še­niji?! (Možda i jesu! Makar nisu u stanju da prave ova­k­ve teorije.)

120

Dosta smo papira potrošili na muške planetarne gluposti ko­je su čak dobile počasti velikih teorija. Žene su morale učiniti nešto. Mo­rale su da se emancipuju, organizuju, aktiviraju, bave prosve­ti­teljskim delovanjem. I, tako je nastao fe­ministički pokret. Narav­no, to je, od strane uplašenih i agresivnih muškaraca, dočekano na krv i nož. Gore pomenuti Ber­­đa­jev, na primer, na jednom mestu kaže: „Ženski emancipatorski pokret je u suštini ka­ri­ katuralan, maj­­munoliko podražavajući, u njemu postoji hermafrodit­ska izo­pačenost i nema androginske lepote. (Androginstvo je sjedi­njenost muškog i ženskog u jednom telu i duhu. Postoji legenda po kojoj je prvi čovek, poput Boga, bio androgin, muška devica. A onda se, padom u greh, podelio na dve polovine – muškarca i ženu, koje su polubića. Andro­ginstvo nije hermafroditizam, već polna celovitost.) Ideja ženske emancipacije do sada se zasni­ vala na dubokom ne­prijateljstvu polova, na zavisti i imi­ taciji. Naj­manje se u feminističkom pokretu Nebojša‘poslednjih Jovanović ljudi’ može tražiti androginska tajna sjedinjavanja. Žena & prisvaja mehaničkim podražava­njem iz zavisti i mržnje Čika hermafrodit, Neša Zmaj muške osobine i postaje duhovni i fizički tj. karikatura, pseudo-biće. Neprijateljstvo polova, za­ vist, konkurencija i podražavanje, suprotni su tajni sje­di­ njavanja...“ Teške reči. Ali, ima u njima pomalo istine. Reklo bi se da Berđajev teži sjedinjavanju muškog i ženskog u odnos koji nije samo biološki, već metafizički. Kosmički. Možda ga, zbog te lepe ideje, ne treba tek tako prezreti i odbaciti. Moglo bi se desiti da se iza ovih nezgrapno grubih reči 121

krije i nešto suštinski dobro. On, barem, ne svodi muškoženski odnos na biologiju. Kritikuje postojeće stanje, ve­ rujući da su muškarci i žene predodređeni i sposobni za nešto mnogo uzvišenije, za „put prema sjedinjavajućem otkriću koji vodi preko ljubavi“. I dalje kaže: „Nad lju­bavlju ne treba ni bogosloviti, ni moralisati, ni sociologizirati ni biologizirati (ni ironisati – dodajem) – ona je izvan svega toga...“ Pametne žene bi se, sasvim sigurno, složile sa ovim rečima. Možda treba zakopati ratnu sekiru, i pedagošku sekiru, i moralnu sekiru, i polnu sekiru, i sve ostale sekire. Sekiri nije mesto u krevetu. Sekira pravi sekiraciju. Ali, šta umesto nje? To je, znate, veoma kompleksno pitanje. Tako se zove pita­nje na koje nemate jasan odgovor. Odgovor koji ne podrazumeva samo „šta bi trebalo“, već i „kako to ostvari­ ti“. Pogledajmo samo kolike je muke Bog imao, i još uvek ih ima, u građenju svog odnosa sa čovekom. Ipak, izgleda da se jasno opredelio za jedan način – način bezuslovne ljubavi. „Ma gde to ima? “, pitaće neki. Šta je to uopšte ODoći zvocanju ljubavi bezuslovna ljubav? ćemo i ido odgo­vo­ra na to pita­nje, ili barem do pokušaja odgovora, ali malo kasnije. Još uvek nismo dovoljno rasvetlili metod zvocanja koji, sa punim pravom, primenjuju, više ili manje, brojne žene. Zašto ga 122

se tako teško odriču? Daje li on, ipak, izvesne rezultate? Da li su oni u dovoljnoj meri zadovoljavajući? Da li se žene plaše uspeha koji bi mogao doći ako bi promenile metod? Hajde da, pre nego što preporučimo neki drugi metod, ipak detaljnije proanali­ziramo zvoca­nje, njegove dobre i loše strane.

123

METOD ZVOCANJA

Komparativne prednosti i nedostaci

Analiza efikasnosti i trajnosti efekata: Zvocanje bi se moglo klasifikovati u grupu metoda zas­no­vanih na uslovljavanju koje je primenjivao ruski na­ u­čnik Pav­lov. Metod uslovljavanja se temelji na tome da se jedna uslovna draž primenjuje zajedno sa bezuslovnom draži. Ti­me se pos­tiže njihova asocijativna veza, ojačana stalnim ponavljanjem, i uslovna draž, tako, može izazvati reakciju kao i bezuslovna, i onda kada se ne daju zajedno. To se zo­ve uslovni refleks. Npr. ako se psima hrana daje zajedno sa nekim zvukom, ili svetlom... kasnije će psi salivirati, t. j. lu­či­ti pljuvačku, i na samu pojavu zvuka ili svetla. Bezu­slov­na draž može biti prijatna (npr. hrana), ili neprijatna (nešto što izaziva bol). Neutralni stimulus, koji se vezuje ponav­lja­njem za besuslovnu draž, postaje, dakle, emotivno obojen. U toploj porodičnoj atmosferi, koja spada u bezuslo­­ vne dra­ži, muška životinja teži da zadovolji svoje elemen­ 124

tarne, bezu­slov­ne potrebe. Potrebu za odmorom, sigurno­ šću, za­do­vo­lj­s­tvom (konzumiranje hrane, gledanje tele­ vizije, či­tanje novina, rešavanje ukr­štenih reči, zadovolje­ nje seksualnih potreba...) Porodična atmosfera je, dakle, bezuslovna draž koja izaziva na­vedene refleksne radnje, bezuslovne reflekse. Ali, život je takav da se ne možemo ponašati samo u skladu sa principom zadovoljstva ili „primarnim principom“, kako ga je nazivao Frojd. Zbog nužnih ograničenja i frustracija, neophodno je razviti i tzv.„sekundarni princip“, ili princip realnosti. A realnost je da tre­ba zaraditi novac za hranu i ostale potrebe koje zahteva topla kućna atmosfera, zatim hranu treba nabaviti i spremiti, kuću treba srediti da ne bi ličila na svi­njac, decu treba vaspitavati... A sve to nije prirodno. Životinje ne zarađuju, ne idu na pijacu, ne spremaju hranu, ne čiste kuću, ne rade domaće zadatke. Čovek se odvojio od majke prirode, i za to se mora platiti izvesna cena – nužne neprirodne aktivnosti. Metod uslovljavanja podrazumeva, u ovom slučaju, da se iz­vesna bezuslovno neprijatna draž, zvocanje, poveže stal­nim ponavljanjem za upražnjavanje pomenutih zado­ volj­­stava, a da se ispunjavanje zahteva principa realnosti (rad, ispunjavanje zahteva žene) poveže sa bezuslovno po­zi­ 125

tivnom draži – pres­tan­kom zvocanja, pohvalom i sl. Uče­ nje uslovljavanjem se kombinuje sa „učenjem putem pot­ krepljenja“, kako ga nazivaju bihejvioristi. Time bi se tre­ ba­lo postići automatizovano poželjno ponašanje objekata uslov­ljavanja. Problem sa ovom vrstom učenja je taj što ona dovodi do jedne vrste unutrašnjeg konflikta koji umanjuje efi­ka­ snost na­učenog ponašanja. Dolazi, naime, do „konflikta dvo­­struke pri­vlačnosti“, a istovremeno i do „konflikta dvostruke od­boj­­­nosti“, kako ih nazivaju psiholozi. Kon-­ flikt dvostruke pri­v­­lačnosti je situacija u kojoj se sučelja­ va­ju dve podjedna­ko snažne potrebe koje jedna drugu isključuju. Kada obe spadaju u kategoriju bezuslovnih draži, konflikt je oštriji i do­vodi do pasivizacije akcije. Jedinka ne ide ni tamo, ni va­mo. Da bi se konflikt raz­rešio potrebno je da jedna draž pos­ta­ne jača od druge kako bi se energija usmerila na željenu stranu. Potreba za bezuslovnim zadovoljstvima (odmorom, za­ba­­vom, slobodom...) dolazi u konflikt sa isto tako bezu­ slov­nom potrebom prestanka zvocanja (za tišinom ili podnoš­ljivim ni­voom buke, oslobođenjem od osećanja krivice, prihvatanjem...) Da bi se po­stigla prevlast druge potrebe, nužno je povećati in­tenzitet i kvalitet stimulacije – zvocanja. Međutim, postoji i pojava takozvanog „po­di­za­ nja praga draži“, ili, rečeno svakodnev­nim rečnikom, „otup­ lji­vanja“, ili, „oguglavanja“. Potrebne su sve jače i jače do­ze, kao u slučaju narkomanije, da bi se postigao željeni efe-­ kat. U odre­đe­nom trenutku količina energije upotre­blje­ ne za postizanje željenog ponašanja objekta prevazilazi nivo energije koja je potrebna da bi se samostalno obavila 126

određena ak­tivnost, ili posao. Slična situacija nastaje i kod konflikta dvostruke odbojnosti. Sam rad se, dodatno, negativno us­lovljava sa neprijatnim stimulusom zvocanja i postaje neprijatniji od samog zvocanja, što umanjuje ili čak negira predhodno postignute rezultate. Kod uspe­šnog uslovljavanja, prisetimo se, refleksna radnja se povezuje sa neutralnim stimulusom, a ne sa bezuslovnim. Dovoljno je upaliti sija­licu, ili zazvoniti na zvono, i pas salivira. U slučaju dresure zvocanjem, trebalo bi postići upravo to, pucnuti prstima, ili pogledati okom... a on skokom. Bez zamaranja zvocanjem. Tada bi postojala ušteda energije i postigla bi se prava efi­kasnost uslovljavanja. Ali, kod muške životinje to veoma retko uspeva. Reći mu da je pseto, ne bi odgovaralo nauč­nim činjenicama. Pseto lakše uči. Do sličnih zaključaka došli su i psiholozi koji su izu­ čavali takozvano „učenje putem pozitivnog ili negativnog potkreplje­nja“, ili učenje putem nagrađivanja i kažnjavanja. Ustanovili su, naime, da je učenje putem nagrađivanja efi­ kasnije od učenja putem kažnjavanja. Tačno je to da je „batina iz raja izašla“ (mi­sli se na figurativnu batinu), ali je tačno i to da ljubav nije ni izašla iz raja, tamo joj još uvek ima mesta. Postavlja se pitanje primata primarnog pozitivnog potkrepljenja (nešto lepo) nad sekundarnim pozitivnim pot­krepljenjem (prestanak nečeg ružnog, ne­ prija­t­nog). Me­tod zvocanja, iako moralno-sadržinski oprav­dan, iz­gle­da nije dovoljno efikasan sa stanovišta ulo­ žene energije i ne­iz­ves­nih pozitivnih efekata podložnih opadanju tokom vremena.

127

vić.

a

Analiza neželjenih efekata sa bihejvioralnog stano­višta (sta­novišta ponašanja) Poznato je da sve ima svoju dobru i lošu stranu. Svaki lek ima i neželjene, usputne efekte, „kolateralne greške“, kontra­in­di­ka­ci­je. Pogotovo ako se koristi u prekomernim dozama. Zbog po­me­nutog fenomena „oguglavanja“, često se dešava da se in­ten­zitet i kvantitet zvocanja moraju po­ većavati, te dolazi do nužnog prekoračenja dozvoljene doze, i javljaju se neželjeni efekti. Neželjeni efekti: 1) Izazivanje revolta i ponašanja suprotnog željenom. Naime, zaboravlja se činjenica da objekti na koje se primenjuje metod zvocanja imaju i izvesne rudimentarne kognitivne funkcije, kao i jezgro onoga što bi se moglo nazvati „ličnost“, ili „karakter“. Uključivanje ovih novijih evolucionih funkcija dovodi do interferencije sa bazični­ jim obli­cima učenja putem uslovljavanja i potkrepljenja, i uveliko umanjuje rezultate ili ih, čak, negira i dovodi do odbijanja radnih aktivnosti i razvijanja suprotnih po­ našanja. Potrebno je, stoga, prepoznati prve simptome pojavljivanja reakcije oguglavanja, inata ili revolta. In­ di­kativne su rečenice tipa: „Govori tiše, ne čujem te.“, Ili : „Ti će mi kažeš...“, „More, nosi se bre, kvočko jedna zvocava...“, „E, sad baš neću... kad toliko sereš.“, „Odo ja, a ti zvocaj sama sebi...“

128

2) Slabljenje seksualnih apetita muškaraca. Ovo je veoma opasan kontraefekat. Dovodi do pada mo­tivacije na svim područjima zajedničkog života, a time opa­da drastično i podložnost uticaju od strane žene. Može se desiti da se, zbog opravdanog dodatnog nezadovoljstva od stra­ne žene, pojača intenzitet zvocanja, što dovodi do daljeg komplikovanja situacije sa nesagledivim posle­ dicama po odnos. 3) Bežanje od kuće. Zbog nedovoljne razvijenosti ego odbrambenih me­ hanizama, niske tolerancije na frustraciju, nespo­sob­no­sti suo­­čavanja sa problemom, dolazi do pojave izbe­gavanja i bežanja od kuće. Slično kao kod dece u pe­ri­odu puber­te­ ta. Takva ponašanja se racionalizuju oba­ve­zama na poslu, teškom situacijom u društvu zbog koje je neophodno da se muškarac više angažuje u borbi za opstanak, neop­ho­ dnošću da se bavi sportskim aktiv­nostima iz zdravstvenih razloga, obavezama da se po­mogne familiji... Ili se, u te­ žim slučajevima, čak i ne raciona­lizuju. On, jednostav­no, beži ne tražeći opravdanje za to. Može zaglaviti u ka­fani, oda­ti se porocima, ili ilegalnim aktivnostima. A može doći i do: 4) Preusmeravanja seksualnog interesovanja na drugu ženu ili žene. U potrebi za pražnjenjem tenzije (izazvane neispraž­nje­ nim agresivnim ili seksualnim pulzijama) muškarac čes­to 129

do­­lazi u iskušenje, kojem obično podlegne, da pre­usmeri svoj libido na dru­gu ženu. Tačno je to da je u pita­nju sklo­­ no­st da se ide linijom manjeg otpora, ali se, iz pred­hodno iz­ne­­tih istina o muškarcima, tak­vo ponašanje može i oče­ ki­va­ti. Potrebno je, dakle, ili pro­me­niti navedene istine o muš­­kar­cima, otkriti nove istine i sa njima uskladiti metod – da bi se mogao očekivati drugačiji ishod, ili, usavršititi postojeći metod i uskladiti ga sa već utvrđenim, na­pred pomenutim osobinama objekata na kojima se sprovodi. Zameniti kon­kre­tnog muškarca nekim drugim nije od neke vaj­de. Poz­na­to je, naime, „da su svi isti“. Varijacije u okviru vrste su og­ra­­ničene, kao što je poznato iz genetike, a mutacije koje bi mo­gle nešto bitno promeniti dešavaju se retko (potrebni su mili­oni godina da bi se ustalile), i nepredvidljive su. Ve­ćina mu­tacija su negativne mutacije. Ne treba se na njih oslanjati. 5) Zatvaranje u sebe. To se često dešava kod muškaraca koji nemaju snage da is­polje revolt, hrabrosti da aktivno izraze inat ili preusmere seksualnost, previše su vezani za ženu, ali ih i previše odbija. Tako­zvanih „Šonja“. Kod njih konflikt suprotnih ose­ćanja dovodi do pa­si­viziranja i zatvaranja. Neke vrste Gan­dijevskog pasivnog otpora. Često je to praćeno umrtvljavanjem i padom svih životnih funkcija, opsesivnim bavlje­njem kvaziintelektualnim aktivno­sti­ ma, tj. stvaranjem ne­kog svog zatvorenog, autis­tičnog sveta.

130

Analiza sa psihodinamskog stanovišta: Izvesna psihoanalitička istraživanja super ega poka­ zuju da ta instanca ličnosti prolazi kroz dve faze raz­vo­ ja. „Ar­ha­ični“, ili progoniteljski super ego, koji je prva faza razvoja savesti, nastaje iz primitivnih mehanizama projekcije i introjekcije. On je preteći, progoniteljski, uni­ žavajući, des­truktivan. Narodski je na­z­van „griža savesti“. Nastaje ve­oma rano, u prvim mesecima i godinama ži­vota. Kažu da je vezan za takozvanu paranoidnu po­ ziciju u razvoju psihe kroz koju svi prolazimo. Izreka „Se­tićeš se kad si majku za sisu ujeo!“ vezana je za taj progoniteljski osećaj krivice. Teško ga je podneti, pa se, da ne bismo zapali u depresiju ili paranoju, od njega često beži u delinkventna pona­ša­nja. „Pošto nema šanse da za njega (ili nju) budem dobar, onda ću biti zao...“ Kod mnogih delinkvenata, prostitutki, narkomana, osoba sa asocijalnim ponašanjem, može se uočiti iz­raženi uticaj ovakvog, progoniteljskog super ega. Osobe sa progoni­ teljskom savešću se prema drugima ponašaju sadistički, kao i njihova savest prema njima – progone, pri­dikuju, zvocaju, popuju, osuđuju, teže da izazovu grižu sa­vesti... ili se ponašaju masohistički kao prema svom super egu: neprekidno se žale, teže da izazovu samilost, ku­ku­mav­če, uvlače se, ropću, cvile... a, ustvari, potuljeno mrze. Druga faza u razvoju savesti, koju većina ljudi nikada ne do­stigne, je takozvana autonomna ili humanistička savest. Njena osnova je potreba da se zadrži dobro ose­ ćanje koje imamo u odnosu sa drugim ili sa samim so­ bom. Kada se neki prijatan odnos naruši, mi osećamo 131

tugu (ne mržnju ili bes, ne ni strah). Žao nam je što smo pokvarili nešto dobro. Tužni smo zbog toga, i želimo da ispravimo štetu i povratimo dobro osećanje. Tu po­ trebu da popravimo štetu i učinimo nešto kako bismo „rekonstruisali“ ošte­ćeni „objekt“ (voljeno biće, odnos sa njim, samo­poš­to­va­nje...), psihoanalitičari zovu „potreba za reparacijom“. Od nje se ne beži jer ne grize, ne peče... samo je tužna. Au­to­no­m­na savest se tako zove jer je nije potrebno stalno spo­lja podsticati i izazivati. Ona deluje iz sebe i trajno utiče na po­našanje jedinke. Dobra joj je osobina što se, iz jed­nog duboko zadovoljavajućeg odno­ sa, prenosi i na druge odnose. Čovek, jednostavno, po­ staje dobar čovek. Ne iz straha, već iz ljubavi. Preimućstva ovakve savesti za bračni, ili bilo koji zajednički život su neizmerna. Pod­setimo se, međutim, da ona dolazi iz zadovoljstva odnosom. Pre svega iz ranog odnosa sa majkom (koja se, na­žalost, kasnije pretvara u svekrvu). Mržnja i strah ljude nagone da beže, kao što ih arhaični, progoniteljski super ego nagoni da beže čak i od samoga sebe, od vlastite dob­rote i savesti. Međutim, bežanje nas ne čini nezavisnim. Naprotiv. Mržnja nas čini zavisnijim nego ljubav. Prava ljubav ne stvara zavisnost. Tek neza­ visan čovek može stvarno biti sa nekim, biti jedno, bez straha da će se utopiti i izgubiti ličnost u odnosu. Ljubav se ne može iskamčiti. Bog to ne dozvoljava. Mo­že se iskamčiti nešto drugo, ali to drugo nije ljubav, iako može da liči, već njena bedna i nezadovoljavajuća zamena. Sudeći po upornom pridržavanju metoda zvo­ canja, mnoge žene, izgleda, nisu svesne ove psihološke istine. Svesne su, naime, toga da ono što dobijaju nije 132

prava ljubav. A one pravu žele, što se vidi iz deset ženskih zapovesti. Kada se te duboke potrebe ne ispunjavaju, i time izazivaju opravdano nezadovoljstvo, žene, nesvesno, kao da zaborav­lja­ju šta za­pravo žele, pa vezuju nezadovoljstvo za stvari i po­jave koje ne zadiru u suštinu njihove potrebe. Zar nije lakše i de­lo­tvor­nije reći: „Tužna sam, boli me što osećam da me ne vo­liš dovoljno. Verovatno da sam i ja do­ prinela tome. Šta se to desilo sa nama? Kako bismo mo­gli da ispravimo iskrivlje­no? Šta ti že­liš? Šta bih ja mogla da učinim da bi se ti osećao bolje? Da li i tebi nedostaje ono što i meni? Volim te. Ne že­lim da se izgubimo...“ nego: „Ti meni nikad ne...“ ili: „Mo­gao bi baš da...“, „Nezadovoljna sam tobom...“, „Ja sam žrtva...“ i sl. Izazivanje osećanja krivice neće vratiti ljubav. Samo će izazvati krivicu. A ljubav i krivica nisu prijateljice. Lju­ bav se priziva ljubavlju, razumevanjem, poštovanjem, brigom, radošću, za­do­voljstvom, igrom... Samo se prizi­ va. Ni­je sigurno da će i doći, jer ljubav ima svoj ukus i slo­ bod­nu volju. Ona je nezavisna. Ona nije od ovoga sveta, i ne pada na ovosvetske ucene i uslovljavanja. Ona boravi u nama, ali je ne posedujemo. Dođe kad hoće, i ode kad hoće. Jedino što možemo je da je upoznamo i po­kušamo da budemo dobri domaćini. Da joj ugodimo ne bi li do­ lazila što češće i ostajala što duže. To je sve što možemo. Da budemo za nju poželjan dom. Besmisleno je optuživati bilo koga za to što vas ne voli. Da se ljubav može proizvesti, ili da se može odlučiti da se vo­li, optužba bi imala smisla. Ne može se odlučiti da se voli. Mi možemo upravljati svojim ponašanjem, ali ne i osećanjima. Osećanja mo­žemo sputavati, ili im dopustiti 133

da se ispolje, ali ih ne možemo proizvesti, odlučiti da ih ose­ćamo. Neka osećanja se mogu izazvati veštačkim pu­ tem, hemijskim supstancama, na­draživanjem određenih re­giona mozga... Ali, to nije isto. I erekcija se može izazva­ ti vijagrom, ali svaka zdrava žena bi uočila razliku. Nije poznato da postoje supstance za takvo izazivanje ljubavi (osim u bajkovitim pričama o ljubavnim elik­siri­ma). Po­ red toga, lju­­bav nije samo emocija. Ona je mnogo više od toga. Lju­bav je odnos, susret suština dva bića. Novo biće. Ako je dob­ro ne poznajemo, može se desiti da je naš svesni ego pomeša sa nekim drugim osećanjima ili njenim legurama. Naša suština ne može pomešati ljubav sa bilo čime drugim, jer naša suština je zapravo – ljubav. Ako ljubav retko boravi u nama, to znači samo da mi retko bora­vimo u sebi samima. Pa gde smo onda? Da li se zbog toga osećamo izgu­b­ljeno? Usamljeno? Prazno? Nezadovolj­no? Stara je istina da čovek, ako želi da upozna Boga, mo­ra spoznati sebe sama. „Upoznaj sebe sama“ – rekla je jedna žena, Pitija proročica. Kažu da je Bog ljubav. Upoznajući ljubav, upoznajemo sebe. I obratno. Ako upoznam sebe sa­mog, upoznaću i ljubav. Znaću šta ona voli, i šta ne voli... I ta­ko ću imati više šansi da je prizovem sebi. Da se prizovem sebi. Ono što ja stvarno, iz dubine svog bića volim, voli i lju­bav. Ono što, iz te iste dubine, ne volim, ne voli ni ona. Ona i ja smo, dakle, isti u dubini bića. Stvoreni smo po nje­nom (Božjem) liku i podobiju. Pred­pos­tav­ ljam i to da ne pos­toje dve ljubavi (ili dva Boga) – jedna koja ulazi u žene, a druga koja ulazi u muškarce. Muška i ženska ljubav. Ona je, duboko verujem, jedna. Ima isti 134

ukus, bez obzira u čijem telu ili duši boravila. Dakle, ne bi trebalo da činim drugima ono što ne bih želeo da meni čine, jer jedna ljubav je u nama. A šta to ljubav voli? Pa isto ono što volim i ja. I Ti. Ono što stvarno volimo. Ono što ostaje kad se proseje trunje iz­mišljenih potreba, potreba koje izviru iz sujete, narcizma, samoživosti, oholosti, bahatosti, gordosti... i sličnog živog blata u koje se za­glavljujemo. Ljubav ne vo­ li blato. Ne voli ni senzacije griženja ili pečenja koje iza­ ziva krivica. Pa ko normalan to voli? Možda je čovek i napravljen od blata, ali ljubav nije. Ona je dah i dar koji smo primili od tvorca. Bez nje smo blato. Može li se voleti neko ko je: lenj, samoživ, sklon pre­varama, inertan, neozbiljan, teži dominaciji i sporo odrasta? (Sedam muških smrtnih grehova). Pa takvog ni majka ne bi volela! (Što je uglavnom tačno. Takve ni maj­ ka nije volela. Pitanje je samo šta je uzrok, a šta posle­dica.) Može li se, dak­le, voleti takav? Zvuči blesavo, ali izgleda da ipak mo­že. Zar Bog ne voli sve ljude? A pogledajte samo kakvi su mnogi od njih! (od nas). Da, ali da bi se tako moglo voleti mora se biti Bog. Naravno, u tome i je­ste „štos“. Pa žene to već znaju, što se vidi i iz deset žen­ skih za­povesti. Bog se ne ljuti zbog toga. On, naprotiv, oče­kuje od ljudi da budu po­put Oca svoga, dakle, savr­ šeni. Koji otac ne želi da se deca identifikuju sa njim? Odakle bi inače poticala potreba za obožavanjem, ako ne iz du­boke spoznaje da smo Bogovi. Kao što i potreba za bla­će­njem verovatno potiče iz spoznaje da smo stvoreni od blata. Pitanje je: da li se više poistovećujemo sa svojim blat­nim ili sa Božanskim poreklom? 135

No, da se vratimo metodu zvocanja, jer on je tema ovog po­glavlja. O metodu ljubavi ćemo govoriti kasnije. Još nismo iscrpli sve aspekte metoda zvocanja. Rezimiraću njegove do sada uočene prednosti i nedostatke. Pozitivni učinci: Metodom zvocanja se mogu postići izvesna željena ponašanja kod objekata. Npr. – izvršava­ nje zadatih zadataka (bez pevanja u toku njihovog obav-­ lja­nja), odustajanje od svog stava (barem manifestno), prihvatanje stava žene (isto tako manifestno), ublažava­ nje otvo­renih manifestacija „sedam muških smrtnih gre­ hova“. Negativni učinci: Izazivanje revolta i ponašanja su­ protnih željenom, opadanje seksualnih apetita, bežanje od kuće, pre­us­meravanje seksualnog interesovanja i po­ vlačenje u se­be. Sve u sve­mu – neispunjavanje duha deset ženskih za­povesti. (Ispu­nja­vanje „slova“ je puka forma). Iz navedenog se može zaključiti da negativni efekti inter­feriraju sa pozitivnim, stvarajući nepovoljnu situa­ ciju sli­čnu onoj koja se, u igri domina, naziva „duplo golo“. (Duplo golo, ina­če, može biti veoma povoljna situacija u jednoj drugoj muško-ženskoj igri.) Zašto metod opstaje uprkos tako lošim rezultatima? Moguće je izneti nekoliko hipoteza.

136

Zašto metod zvocanja opstaje - hipoteze

a) Hipoteza „instinkt“ Poznato je, naime, iz zoopsihologije, da se instiktivne radnje mogu nastaviti i onda kada izgube svoju funkciju. Kakvu bi fun­kciju, kod pasa kućnih ljubimaca, moglo da ima to što se uvaljaju u nešto smrdljivo, pa posle dobiju batine od gazde, i još ih pere u kadi-što ne vole. Nikakvu, ali to je instinkt. Možemo vi­deti, npr. kod jedne vrste ose da, kad joj probušimo osinjak, ona i dalje nastavlja da u njega leže jaja, koja propadaju kroz rupu. Njeno ponašanje je automatizovano. Ona ne razume njegovu svrhu, već samo obavlja instiktivno programirane radnje. Rad­nje ko­je su bile korisne, ali ih je razvoj događaja učinio nekorisnim. Instinkt ne prati razvoj događaja. Ono što je bilo ko­risno može postati štetno. b) Hipoteza „želim da ode“ Može biti da je skriveni cilj (verovatno sakriven i od se­be) da se odstrani objekt zvocanja. Ako bi on otišao zato što ne mo­že da podnese pravdu, pravedne zahteve, mušku ulogu... izbeglo bi se osećanje krivice. Nije otišla

137

ona, nego on. Nije tačno to da ga je oterala, već to da je on slabić koji ne može da podnese istinu. c) Hipoteza „maska za indifentnost“ ili „zvocam, dakle, postojimo“ U osnovi ove hipoteze stoji uverenje osobe koja zvoca da je zvocanje izraz zainteresovanosti. Zašto bi smo zvocali nekome prema kome smo potpuno indiferentni? Šta nas briga kakav je on? „Zvocam, dakle, postojimo.“ Pos­to­ji nešto što nas veže. I dok­le god zvocam, znači da to nešto postoji. Postojimo „Mi“. Ako prestanem, možda ću morati da se suočim sa svojom indiferentnošću prema njemu. A šta onda? d) Hipoteza „veza sa roditeljem“ Ova hipoteza nosi u sebi sličnu predpostavku kao i predhodna. Kritikovanje, pridikovanje, zvocanje... sve su to izrazi brige i ljubavi. Nije retka pojava da roditelj ispo­ljava svoj interes za dete uglavnom kritikujući ga (za njegovo dobro). Postajući sli­čni zvocavom roditelju, koji je to činio zato što je bio brižan, za naše dobro, mi ostaje­ mo u bliskom kontaktu sa njim. To jest, uvodimo ga u svoj od­nos sa partnerom (ili sa decom). Tako mu odaje­mo priznanje, ostajemo mu verni, identifikujemo se sa njim. Iz ljubavi, ili osećanja krivice i zavisnosti, ili iz njihove mešavine, ili se „identifikujemo sa agresorom“. Mogu­ća su raz­na objašnjenja, ali da ne zalazimo previše u te vo­de. Pritužbe partnera tipa: „Kao da živim sa tvojim tatom (ili 138

mamom). Uvek nas je troje...“, mogu biti prepoznava­nje ovakve situacije. Osoba koja zvoca oseća da ima pravo na to, čak da joj je pridikovanje dužnost. Onaj koji se tru­di, brine, posvećuje, ima pravo i da „konstruktivno kritikuje za dobrobit tvoju“ (To obično tako shvata. Kao sve­tu roditeljsku, ili supružničku obavezu.) Na žalost, retko je prisutna nota humora, ili blagosti koja bi omo­gućila ob­ jek­

139

BOG KAO PEDAGOG

Metod opraštanja greha i metod bezuslovne ljubavi

Komparativne prednosti i nedostaci Svima koji su čitali Bibliju jasno je da je Bog čoveku, kao pravi roditelj, želeo dobro. Ali i on se, kao i svaki ro­ ditelj, susre­tao sa izvesnim pedagoškim poteškoćama i dilemama. Radi se, naime, o tome da svaki roditelj koji voli svoju decu, želi da ona odrastu i postanu dobri ljudi, nezavisni, kreativni, i da dobro prođu u životu. E sad, deca su sklona grehu, nestašlucima, glupostima, neposlušno­ sti, razmaženosti, lakim zadovoljstvima, a umeju da rade i opasne stvari. Da bi se sprečila da prave gluposti potrebna je čvrsta ruka, doslednost, ponekad i ona batina koja je izašla iz raja (batine drugih proizvođača se ne smeju koristiti. Samo one sa oznakom „Made in Raj“), kontrola, opomena, na­grada, kazna... i slična pedagoška sredstva. Deca Božja, to jest ljudi, bili su mnogo skloni greho­ vima. Bog se ljutio, grmeo, sevao, slao potope... ponekada i preterivao u svom pravednom roditeljskom gnevu, 140

toliko da je satirao svoju decu, ali, to nije davalo prave re­zultate. Posle mu je bilo žao što je preterivao, pa je sa nekim dobrim ljudima pravio zavete kako nikada više neće satirati ljudski rod. Ali nije mogao tek tako ni da ih pusti da rade svašta. Postoji stara legenda koja priča o tome kako je Bog Otac, jednog dana, sazvao „roditeljski sastanak“. Pozvao je anđele i ar­hanđele i ostale pomoćnike na konsultacije. „Šta da radimo?“, pitao je On. „Kako da vaspitavamo ovo pleme buntovno?“ Za reč su se javila dvojica, i to sa oprečnim idejama. Prvi Božji oficir, prelepi Lucifer, lučonoša, nosilac svetlosti, koji je bio za­dužen da iskušava ljudski rod, da mu se protivi i tako ga tera da napreduje i razvija se, predložio je metod „pojačnog nadzora“, ili „starateljstva“. Ideja je bila da se svakom čoveku dodeli po jedan anđeo čuvar koji bi neprekidno bio uz njega i kontrolisao njegovo ponašanje, držao ga „na liniji“. Sin Božji, Hristos, imao je sasvim drugačiji pedagoški stav. On je, naime, razmišljao o krajnjim ciljevima vaspitanja. Ako bi se čoveku odredio tutor, on nikada ne bi postao samostalan i kreativan, ne bi razvio ono što smo ranije nazvali „humanistička“, ili „autonomna savest“. Ne priliči Bogu da pravi poslušne robote. Cilj vaspitanja je au­to­ nomna ličnost, ličnost po liku i podobiju Božjem. Prema cilju se moraju uskladiti i vaspitne mere. Čovek mora imati slobodnu volju. Jedino takav je dostojan Tvorca. Bog je Ljubav, i želi ljubav. Želi da i čovek bude Ljubav, i da ga voli slobodno. Jer prisilno se i ne može voleti. Sotona se pobunio: „Ako mu daš slobodnu volju i dalje će da radi svašta. Postaće kriminalac, delinkvent, 141

narkoman, pro­bisvet, lažov, preljubnik, bratoubica... (Što se sa mnogi­ma i desilo, kasnije). Kako ćeš ga učiniti do­ brim? Kako, ži­vota ti, misliš to da postigneš!?“ (Tada još nije bio iz­mišljen „Sinalko“, pa nije mo­gao da kaže: „Lako – uz Sinalko?“) Isus je odgovorio: „Teško. Ličnim primerom. Sići ću među njih, roditi se kao čovek, i dati im primer. Prvo ću pre­uzeti sve nji­hove grehe. Tako će moći da počnu od po­ četka, bez tereta pred­hodnih greha. To je kao kad đaku daš peticu na početku, pa on ima više motiva da je zadrži, nego što bi imao da popravi keca. Žrtvovaću se za njih i učiti ih da se žrtvuju za one koje vole. Reći ću im Istinu, i pozvati ih da me slede. Oni koji me budu sledili, spasiće se. Raza­peće me i vaskrsnuću. A kada odem iz telesnog oblika, po­slaću im Duha Svetoga. (Duh Sveti je Ljubav, Stvara­laštvo). On će im biti uteha. Put do mene i Oca mojega.“ Bogu se više svidela Isusova ideja. Ne zbog toga što mu je Isus bio sin, pa je imao protekciju, već zato što su Otac, Sin i Sve­ti Duh jedno, pa imaju i iste želje, snove i potrebe vezane za čoveka. Lucifer je bio besan. Toliko be­san da je postao Anti-Hrist. Šta je sve radio iz svoje gor­ dosti, besa i mržnje, vidimo iz istorije sveta. A mnogo toga piše i u novi­nama. Đavolska posla. A počelo je „iz dobre namere“ „Milosrdnog anđela“ . Tako je i nas­tala izreka da su „Putevi u pakao popločani dobrim namerama“. Šta je bilo dobro u tim „dobrim namerama“. Pa, zar svaki roditelj ne dođe u iskušenje da kontroliše svoje dete? Zar nismo, dok su mali, mi ti anđeli čuvari koji ih stalno drže na oku. Zar ne moramo da im zabranjujemo, 142

da ih ucenjujemo? (Čokoladom ili gledanjem crtaća...) Zar nije to lakše i efikasnije? Da, do iz­vesne mere. Mora se uvek imati krajnji cilj u vidu – odrastanje u samostalnu, odgovornu, kreativnu ličnost, u dobrog čoveka slobodne volje. A ko­ja je to „izvesna mera?“ Nema recepta. Samo kad je nuž­no. A kad je nužno? E, to moraš da osetiš, da budeš u stalnom kontaktu sa razvojnim potrebama dece. Vaspi­ta­nje je umetnost, a ne serijska proizvodnja za koju bi mogla da postoji „tehnička dokumentacija“. Ali, to je kompliko­va­no! Pa jeste. Ali, to je mnogo komplikovano! Mnogo jeste. Da li je, barem, uspeh zagarantovan? Nije. Ali, ako us­peš, nema većeg blaga ni na ovom, ni na onom svetu. Onda vredi rizikovati toliko ulaganja? Vredi. Je­di­ no to i vredi. Moramo, odmah na početku, reći da je metod opra­ šta­nja i bezuslovne ljubavi veoma komplikovan, težak i na­po­ran. Zah­te­va žrtvovanje i ne garantuje izvesnost re­ zulta­ta. Zašto ga onda preporučujemo? Zato što ni sam Bog nije mogao da smisli ništa bolje. Iako rezultati nisu zagarantovani (zbog postojanja slobodne volje i ometaju­ ćih faktora, a i antihrist može da umeša prste), jedino je tim načinom uopšte moguće doći do krajnjih ci­ljeva. Ako nam je do njih stalo. To jest, ako nam je samo do njih stalo, i ne zadovo­ljavamo se nižim postignućima. Bog se ne zadovoljava, a ne znam ni zašto bismo mi. A pogotovu že­ na! Slobodna ljubav, dakle. Ispunjavajući odnos muškarca i žene. Me­đusobno uvažavanje i podsticanje. Srećna deca koja rastu u dobre ljude. Ponovno spajanje u Androgino biće ljubavi. Mis­tična tajna braka. Gde to ima!? Da li je to moguće!? Rekli smo već: „U Boga je sve moguće!“ A rekli 143

smo i: „U žene je sve mo­guće.“ Zato se ženama i obraćam. Kada se, padom čoveka u greh, Androgino biće podelilo, ženski princip, večito devičan­stvo ljudske duše, Sofija, uzdigla se u nebo. A Adam je dobio Evu. Evu koja je, kako kaže napred pomenuti Berđajev, jedina slaba tačka muškarca. Eva je priroda. Stihija prirodnih nužnosti. Može li Eva prizvati Sofiju (Mudrost) u sebe? Nadam se da može. Da se ne nadam, ne bih joj se ni obraćao. „Osvrni se oko sebe...“, reći će neko, „pogledaj koliko se bra­kova razvodi. Pa brak je zastarela institucija. Ne­pri­ rodna. I ti sad hoćeš, pozivajući se na Boga, da nas ubediš da je moguće biti srećan u braku. Kao da su toliki ljudi nesrećni zato što su neurotični, lenji i nespremni da se ulože u zajednicu, a ne zato što sam brak ne valja, pa ih čini nesrećnima. Valjda je većina u pravu. Pa sam si rekao da si razveo hiljade brakova. Da li si naučio nešto iz toga što si čuo i video? “ A ja bih odgovorio: „Možeš li da skočiš dva metra u visi­nu? Verovatno ne možeš. Većina ljudi ne može. Ali, ima mali broj onih koji mogu. Vežbali su. Da nisu verovali da je moguće, ne bi ni probali, a kamoli vežbali. Ako se pitam da li čovek može da skoči dva metra, da li da to zaključim gledajući većinu onih koji ne mogu, ili manjinu onih koji mogu? Što se tiče pitanja da li sam nešto naučio iz silnih brakova koje sam razveo, odgovor je: Naučio sam koješta o ljudskim nemogućnostima, o statistici ljudskih neuspeha, ali veoma malo o ljudskim mogućnostima. A mo­gućnosti me mnogo više interesuju. Nemogućnosti su mi dosadne, predvidljive, čak pateti­čn ­ e.

144

Zato se i izmotavam sa nji­ma. Bolje nego da plačem nad njima. Ili da zvocam. Zašto, umesto o hiljadama brakova koje sam razveo, ra­dije raz­mišljam o jednom braku između dve izuzetne oso­be? O bra­ku Johana Sebastijana Baha i njegove druge žene (prva je umrla mlada) Ane Magdalene Bah. Ne znam da li ste imali tu sreću da pročitate knjigu „Mala hronika Ane Magdalene Bah.“ Knjigu žene koja je čitavog života bila duboko zaljubljena u svog su­pruga, velikog čoveka i naj­većeg kompozitora kojega je svet ikada imao. Bahovi su sa puno ljubavi i angažovanja podizali čitavo tuce dece. Neka su i umrla, jer u to doba nije bilo lekova, kao danas. Život im nije bio ni malo lagodan. Bah je obožavao svoju ženu. To se vidi iz njenih reči. Ne može se izmisliti. Ne može se ni prepričati. Njihov odnos je bio kao i Bahova muzika. Polifonija. Harmonija. Ako treba da odgovorim na pitanje: „Koliko mogu žena i muškarac zajedno da skoče u vis?“, mis­liću na njih i reći: „Do samih rubova vasione. Ako vasiona uop­šte ima rubove. Ako nema, još dalje.“ Dosta je bilo uvoda. Već počinje da liči na E. P. P. Da pređemo mi na analizu samog metoda oprosta greha i be­ zuslovne ljubavi. Ali, prvo da definišemo pojmove. Šta je to, uopšte, bezuslovna lju­bav? Kako može ljubav da bude bezu­slovna? Da nije to iz­mi­šljo­tina? Nije izmišljotina. Izmišljotina je, zapravo, to da po­ stoji lju­bav koja nije bezuslovna. Takozvana uslovna ili zas­lužena lju­bav. E, to ne postoji. Ljubav je jedna, i nema druge ljubavi osim nje. Kao što je i Bog jedan, i nema 145

drugih Bogova osim njega. Bog je, ustvari, Ljubav. To jest, Ljubav je Bog. Da bi se primenjivao metod bezuslovne ljubavi, nuž­ no je, pr­vo, raščistiti sa tim da li je ljubav prisutna u nama. Ljubav prema osobi na kojoj ćemo primenjivati dotični metod. Ako nije, onda su to ćorava posla. Ne postoji me­ tod kojim se može napraviti pita od... da se ne izrazim, znate već. Celina je uvek više od zbira delova. Metod je ono što potpomaže da od sastojaka nastane nešto novo, što nije njihov prosti zbir. Muzika nije zbir nota i pauza, već njihovo usklađivanje. Ali, bez tonova i pauza muziku ne može praviti ni najdarovitiji kompozitor. Nije to klin čorba ili šarena laža. Tonovi i pauze nisu dovoljni da bi se na­pravila muzika. Oni su samo nužni. Potreban je dar, rad i... možda sreća. Tako je i sa ljubavnim odnosom. Nužne su dve ljubavi, to jest jedna ljubav u dvoje ljudi. Tek se od toga, uz pomoć metoda koji zagovaram, može napraviti ljubavna „pita“, ili „muzika“. Uz rad, talenat i... možda sreću. Osnovni sastojak, ljubav, ne može se, dakle, na­praviti. Tvrditi da može, bilo bi isto kao i tvrditi da se može napraviti Bog. Jer Bog je Ljubav. Takva tvrdnja bila bi, u najmanju ruku, prepotentna. Ako nemate sastojke, ne zamlaćujte se. Najbolje je, u tom slučaju, da ovde za­ tvorite knjigu. Još bolje, bacite je. Samo, budite oprezni u prepoznavanju. Ljubav je kao pe­čurka. Postoje mnoge slične njoj, a mogu biti i otrovne. Morate postati stručnjak za raspoznavanje, inače se mo­ žete otrovati. Problem je u tome što ovu vrstu pečurke ne možemo kupiti na pijaci, od proverenih stručnjaka. Moramo je prepoznati i ubrati sami. Ona nema čak ni 146

uobičajeno mesto na kome raste. Može se pojaviti bilo gde, i bilo kad. A retka je. Često je prekrivena mahovinom nerazumevanja, pa vam se, ako ne razgrnete taj korov, može desiti da je ne vidite. To je možda i gora varijanta nego da je pobrkate sa otrovnicom. Imate nešto retko i dragoceno, a nemate pojma da je tu, da treba samo da raz­gr­­nete mahovinu. Ljudi biraju razne strategije. Neki su sklo­niji ziherašenju. Što je sigurno, sigurno je. Bolje da se ne izložim riziku da pojedem otrovnicu, pa makar i ne našao pravu ljubav. Drugi, pak, veruju da je u ljubavi smisao života, i radije bi rizikovali da se otruju nego da propuste šansu koja može biti baš ispod ovog „žbuna.“ Lju­ bav ili zdravlje – odlučite sami. Ovi drugi, u koje i ja spa­ dam, reći će da pravog zdravlja i nema bez prave ljubavi. Za takve verske fanatike drugi izbor i ne postoji. Ako ste ziheraš, i niste ovakva vrsta verskog fanatika, ponovo vam preporučujem da zatvorite knjigu. Ili, još bolje, bacite je. Ostaje nas sve manje. Grupa mala ali odabrana. Na ovo se mo­že, s pravom, staviti zamerka slična onoj koju je „Veliki in­kvi­zitor“ uputio Isusu kada je svratio na zemlju, posle petnaest vekova, da vidi šta mu narod radi. To je prepričao Dostojevski u knjizi „Braća Karamazovi“. Zamerka je bila (parafraziram, mrzi me da tražim knjigu da bih citirao): „Zar si dolazio zbog male grupice ljudi koji su sposobni i hoće da te slede? A šta je sa onim mnoš­ tvom koje nije sposobno ili neće?“ Isus nije odgovorio ništa. Samo je prišao i poljubio ga. Ako je neko, čitajući ovo moje pisanije, imao sličnu zamerku, ja mu, imitiraju­ ći Velikog Učite­lja, šaljem pusu. Ako mu se ideja ne sviđa, neka „poljubi, pa osta­vi.“ Nije obavezno ni da ljubi. Samo 147

nek ostavi. A može, ako ima masohističke crte, i dalje da se muči. Poštujem slobodnu volju. Nadam se da sam bio jasan. Primena ovog metoda zah­teva izričit stav: „Sve ili ništa“, i procenu tipa „Imanema.“ Neće vam biti od koristi ako pokušate da dilemu rešite otkidajući listiće ba­grema ili nekog cveta, bajući pri tom: Voli me, ne voli me, ili, vol­im ga – ne volim ga. To vam je kao binarni kod. Ili je 1 ili 0. Nema trećeg. Ako ste načisto da imate osnovne sastojke, idemo dalje. Ne očekujte recept. Ne znam ga. Niti ga ima. Ljubav nije stvarno pita, pa da se može praviti po receptu. Radi se o me­tafori. Ali, muzika jeste. To nije metafora. Ljubav je stvarno, izi­stinski muzika. Nije kobajagi. A za pravljenje muzike nema recepata. Postoje neka poželjna znanja, preporuke, veštine, na­čela... nešto korisno se može naučiti od drugoga, ali ne i komponovanje. To vas niko ne može naučiti, pa ni ja. Onaj koji se ovim ne zadovoljava, neka odustane da se ne bi razočarao. Ne preporučujem vam „kako-da-ističku“ literaturu, knjige koje počinju sa „kako da...“ ako je njihova tema ljubav i odnosi među polovima, ili odnosi roditelja i dece ili... bilo šta živo, jer život je umetnost, a ne zanat. Ko god tvrdi da zna „kako da...“, i da vam može dati recept, lažov je i prevarant. Koristi vašu potrebu za izvesnošću, lakšim putem, linijom manjeg otpora... i sličnim oblicima lenjosti. Prodaje vam bele bubrege za bubrege. Druga je stvar ako vi baš hoćete bele bubrege, ako verujete da je život posao kao i svaki drugi, zanat koji se može „kupiti“. Ali, barem znate šta kupujete. Poštujem slobodan izbor. (Tako vam i treba.)

148

Sada smo raščistili osnovne uslove i napravili selek­ ciju. (Na­dam se da nisam ostao sam. Da još neko otkačen ovo či­ta.) Selekcija je nužna jer ljubav je aristokratska. Sa­ mo za izabrane. Za one koji se sami izaberu. Da se vratimo na pitanje: Šta je to bezuslovna ljubav? Pitao sam jedno dete ovo pitanje. Odgovor je bio: „To je kad nekoga voliš.“ Odgovor je tačan. (Nagrada je bila čokolada filovana poljupcem.) Tačan je zato što u odgovo­ ru nije bilo reči „zato što“, niti bilo kakvog dopunskog obja­šnjenja. Pre svega ga voliš, a onda, ako baš nemaš pa­ me­tnija posla, razmisliš o tome zašto. Valjda zato što je vredan vašoj ljubavi, sviđa joj se, pa se usmerila prema njemu... zato što... zato što ga volite. Može li biti tačan od­govor koji se vrti u krug, koji guta svoj rep? Zar taj krug, ili zmaj koji guta svoj rep, nisu simboli mudrosti i več­nosti? Oreol koji stoji iznad glave svetaca. Sada već zala­zimo u prikazivanje psihofizičkih osobina bezuslovne ljubavi. Kakva je ona?

149

spred

tela

pro­tiv-­

Zvocanje kao plemenita borilačka veština

Kada i kako se sme koristiti: Kada? Ako je cilj zvocanja da se predoči neka istina kojoj su drugi putevi zakrčeni, zvocanje može biti od pomoći. Ko­risti se onda kada je voljena osoba lenja da čuje, ili je zat­vo­rena za neku is­tinu, ili joj je lakše da ne čuje i ne vidi is­tinu, ili je „nedo­ka­za­na“. Ako je ta istina važna za nju, ili za osobu koja zvoca, ili za odnos, a ne pale druga sred­stva suočavanju, zvocanje je po­željno, čak neophodno. Poru­ka je: „Zvocam zato što mi je stalo do tebe, a ne bih da se žes­ toko posvađamo, ili da te lupim, ili da prekinem sa tobom, ili da ti se na neki drugi način oštrije suprotstavim. Kad ne mogu lepim, moram da zvocam.“ Kako? Ono ima funkciju suočavanja, i traje samo dok se ne ot­čepe uši, ili dok se ne otvore oči. Nije trajnog karaktera, i nije samo sebi cilj. Ne vodi odvajanju, već dubljem 150

spajanju. Nije gordo. Ne dopada se samo sebi, i rado bi se za­menilo nekim drugim, lepšim načinom ophođenja, ako bi se pokazao mogućim. Ako se udruži sa određenom dozom humora (duhovitosti), velike su šanse za uspeh. Zašto ne bismo kritikovali voljeno biće, ili mu zvocali kada se pravi Toša? Ako smo probali lepo, i tiho, i taktički, i na­okolo... da mu kažemo ono što mi vidimo, a ono ne­ će. Takvo zvocanje ima svoju svrhu, ne služi da se održi „status quo“, ne služi da se neko ponizi, ili otera, ili oseća krivim, ili po­stidi, ili kastrira. Ovakvo zvocanje je korisni protivnik. Kada još? Može se koristiti još i u svrhe zavođenja i ljubavne predigre. Kako? Određeni oblici zvocanja su ženstveni. Kada ona ka­ že: „Ti mene više ne voliš, i nisam ti baš privlačna... jeste, jeste...“, a pri to­me zna da nije tako, i još to kaže detinjasto tepajući, ili mazno, ili na neki iz široke lepeze ženskih načina, ona zapravo malo podiže tenziju. On sada treba da je ubedi u ono što ona već zna, ali voli da čuje ponovo i po­novo... i ne samo da čuje. Tenzija je dozirana da bi slu­ žila kao afrodizijak. Nije problem ako se on oseti malčice krivim. Odmah će poželeti da razreši tenziju, da joj po­ kaže pravo stanje stvari i popravi harmoniju odnosa. Na­ ravno, ako već nije bio pod prevelikom negativnom tenzi­ jom (postoji i pozitivna tenzija, ali u tom slučaju zvoca­nje nije potrebno), ili previše umoran. U tom slučaju, i mala tenzija po­dignuta zvocanjem može biti prevelika doza. 151

Hu­­mor i osećaj za igru su i ovde neophodni sastojci ka­ kvoće zvocanja. Setimo se da je ljubav talasasta, i da ima svoje visije i nizije. Ona nije ravničarska. Kad oseti da počinje da liči na ravnicu, sa­ma pravi tenziju, talasa. To vam je kao u mu­zici, jer ljubav i jeste muzika. Kada je sve harmonično i us­kla­đeno, može da po­stane dosadno, čak da liči na kič. Zato pravi majstori, tu i tamo, ubacuju disonancu. Ona, za trenutak, zaškripi, napravi tenziju, stegne nas malo, napne... ali onda dođe razrešenje, i tada nam je mnogo le­po. Još lepše nego pre disonance, kada je sve bilo pota­ man. Potamanija može da uspava. Previše šećera stvara ukus gorčine. Maj­sto­ri kompozitori to znaju, i majstori kuvari znaju, i žene, majstori zvocanja, znaju te „male tajne ve­likih majstora kuhinje.“ Kada još? Zvocanje može da služi i za oštrenje mozga i vežbu mož­danih mišića. Za učenje debatovanja, odbrane svog stava, kris­talisanje i učvršćivanje vlastitih pozicija. Tu najviše dolazi do izražaja ulo­ga korisnog protivnika, „ezer keneged“. Naime, zvocajući mu, ona dovodi u pi­ tanje njegovu sliku o sebi, opravda­nost njegovih motiva, ambicija, pogleda na svet, predstavu o muš­karcu, predsta­ vu o ženi, o roditeljstvu, o svemu. Ona ga ku­ša. Kao veliki svetski duh Isusa u pustinji. On se brani, obrazlaže, objaš­ nja­va, ube­đuje... i pri tome čuje sebe kako govori i stvari o kojima nikada nije razmišljao, niti bi, možda, o njima ika­da raz­mišljao da ga nije naterala, izazvala, isprovocirala. Nje­ gova odbrana se kristališe, stavovi izoštravaju, slika sveta 152

osvešćuje, uverenja učvršćuju, ili se raspadaju tražeći no­ va... To isto dešava se i sa njom. Tako sam ja napisao ovu knjigu (i ne samo ovu). Braneći svoju sliku sveta od svoje žene. Ne postoji neprijatno pitanje koje bi mi neko mogao postaviti o meni samome, a da mi ga moja žena već nije postavila. Ona je, zaista, koristan protivnik. Niko mi više ne može ništa. Za sve sam već pripremljen. Iskušan. Kako? Bezuslovna ljubav se mora podrazumevati i u naj­ žešćim okršajima. I kad mu kaže da je skot koji ne za­slu­ žuje da živi. I kad ispoljava bes i mržnju. I kad niko na svetu ne može da je iznervira kao on, mora se znati da je to tako jer nikoga na svetu ne voli više od njega. Zato on i može da isprovocira „sve najgore“ u njoj. U tome je smisao izreke: „Ko se bije, taj se vo­li.“ Ljubavna bitka mo­že biti samo bitka za smisao, bitka ljubavi za samu se­be. Ako ta­lasi ljubavnog mora ne vitlaju malenu lađu na­šeg ega u ovim strasnim emotivnim olujama, ako su to tam­ni talasi nekog drugog mora, postoji opasnost da se potopimo. A ljubav će znati kada da stane i zadrži svoju pesnicu pred „telom protivnika“, pred njegovim dostojanstvom. Kao pravi disciplinovani karatista. Ljubavno zvocanje nije „ultimat fajt“. Postoji izreka: „Sve što me ne ubije, oja­čaće me.“ Ne znam da li je baš tako. Može me nešto ojačati i tako što će me stvrdnuti, okameniti kao pogled Meduze kojoj zmije iz kose palacaju. Da li je to snaga kojoj treba težiti? Ljubav neće da uđe u tvrdo (sa izuzetkom pojedi­nih delova tela, mada ni oni nisu baš tvrdi, već pre čvrsto me­ki, kao i sama ljubav) kao što neće ni u tesno. Nije, dakle, cilj 153

ljubavnih okršaja da se voljeno biće ubije, niti da postane tvrdo ako preživi, već da postane čvrsto mekano. U tome šta će nekoga da ubije, ili okameni (otvrdne), ili pak učini čvrsto mekanim, postoje velike individualne razlike. Mo­ rate osetiti koje su granice do kojih možete ići u borbi sa vašim pa­rtne­rom, a da ga ne ubijete (u pojam), ili okame­ ni­te. I te granice se pomeraju, kondicija se menja (kao u svakom sportu). Na njih mogu uticati i spoljašnji i unu­ trašnji faktori. (Krize identiteta, preispitivanja, depresivni periodi i sl.) Izmrcvareni protivnik se ne napada. To nije fer plej. Ne zvoca se kada je on u stanju „Samo si mi još ti fa­lila, kao so na ranu.“ („Zar i ti sine Brute!?“) Kada se odgo­va­rajućom žestinom napada protivnik koji može da se nosi sa njom, onda je to respekt prema protivniku, on se ne pod­ce­njuje mlakošću. Neodgovarajuća silina napada na osla­b­ljenog protivnika je, u ljubavnoj vrsti boja, nepoštovanje. Okru­tnost. Udarac nogom u lice. U karateu takav prestup vodi diskvalifi­kaciji. Ljubav je tolerantnija, ali tu toleranci­ju ne treba zloupotre­b­ljavati. Vitezice zvocanja to ne čine. Zvocanje treba usavršavati kao plemenitu borilačku veš­tinu. Što više razmišljam o toj ideji, sve više mi se svi­ đa. Zašto se ne bi osnovao prvi „Zvocate“ klub. Pa onda po svim gradovima organizovali novi klubovi i turniri, pa prvenstvo države u zvocateu (Plemenito zvocanje). Vre­ menom bi se ova veština mogla podići na zavidan nivo. Izmisliti „kate“ (borbe sa zamišljenim protivnikom koje služe za uvežbavanje). Mogla bi se formirati hijerarhija po znanju i zvanju. Baš kao i u karateu. S tim što bi se dru­ gačije rasporedile boje pojaseva koji označavaju status. 154

Najviši pojas ne bi bio crni, već crveni, jer crveno je boja ljubavi. One veštije vitezice zvocanja nosile bi crveni pojas iz zvocatea - prvi dan, one još veštije drugi dan, one još veštije... sve do sedmog dana. A najveštije bi bile „maj­stori zvocatea-svaki dan.“ Ja bih baš voleo da budem u žiriju. Više bih voleo da budem u tom žiriju nego u onom za izbor mis sveta. Kao iskusni objekt zvocanja, si­ gu­ran sam da bih bio krajnje objektivan i kompetentan. Međunarodni sudija. No, dobro. Predlog je tu. Nadam se da ću naći istomi­ šljenike i istomišljenice da me podrže u njegovoj realiza­ ciji. Jednog već imam. To je moj cimer, Čika Neša Zmaj. Stanujemo u istom telu. Mog cimera je toliko mučila enigma zvocanja, da je bio u opasnosti da sam sebi odseče uvo, kao Van Gog. Napisao je i jednu recitaciju izra­ža­ va­jući svoj duševni bol, koja je i mene, pored ostalog, podstakla da napišem ovaj rad, ne bih li pomogao nje­ govoj pesničkoj duši napaćenoj. Evo i dotične recitacije, da malo razbijemo suvoparni ton mog naučnog izla­ ganja:

155

ŠTO ZVOCAJU ŽENE? Mnogo čudi mene što zvocaju žene K’o koka kad snese jaje. Pa to traje, trajeeeee Mišljenja su podeljena oko objašnjenja: od dužine srednjeg prsta, pa sve do porekla vrsta. Jedan kaže da su žene tako opičene jer su došle sa Venere! Taj tip mnogo... laže (laže sve što kaže). Neki drugi naučnik, smešni čovečuljak, još pomno istražuje Venerin brežuljak. (Misli da se ispod njega krije tajna svega!)

156

Sve su mi te hipoteze nekako bezveze. Tajna ženskog nemira još je tajna svemira. Još zvocaju žene tužno neshvaćene. A ja želim da ih shvatim. Da im muke skratim. Naučničkog posla moram da se latim. Jer, kad zvoca žena lepa srce mi se cepa! Ako ništa ne smislim, iz razloga tog, odseći ću sebi uvo, baš kao Van Gog. Eto vidite do čega može da dovede bol pesničke duše. Kako pesnici nisu skloni nauci, ozbiljno sam shvatio upozorenje, i osećao moralnu obavezu da se ja latim tog posla i sprečim odsecanje spomenutog uveta, jer uvo je, igrom slučaja, i moje. Čini mi se da sam, bar malo, uspeo da os­ve­tlim misteriju, jer još uvek imam oba uha, fala 157

Bogu, i mogu da slušam zvocanje u stereo tehnici. Hi-Fi. Od koga je, dosta je. Mislim da je vreme da skratim priču i izvedem određene zaključke.

158

159

Zaključak Ja sam zaključio sledeće, a vi zaključite šta se vama sviđa. Metod zvocanja, kao osnovni metod, nije dobar niti dovoljan za ostvarenje cilja zbližavanja. Kao samostalan metod, sa teorij­skom podlogom ranije navedenom, ukorenje­nom u teoriji evolucije, neće dovesti do ljubav­ nog od­no­sa kojeg ne smatram proi­zvodom evolucije, jer u evoluciju, uzgred budirečeno, i ne verujem. Metod bezuslovne ljubavi, pak, ne može se, strogo gleda­no, čak ni smatrati me­todom zbog nemogućnosti da se naprave precizna i opšteprimenjiva uputstva za upotre­bu. „Kako­ dai­stičku“ li­teraturu koja nudi takva uputstva smatram obmanom i ne preporučujem je. Brojni su nedostaci metoda bezuslovne ljubavi. Komplikovan je, težak, ne­ izvestan, zahteva od pri­me­njivača da bude umetnik, da se preispituje, menja, što može biti bolno. Jedina njegova prednost je u tome što je nezamenjiv, a nema indicija da bi se nešto bolje i moglo smisliti. Iz navedenih premisa sledi konkluzija da se metod bezuslovne ljubavi, kod ostvarivanja cilja ljubavi, mo­ra uzeti kao osnovni, zajedno sa svojom teorijskom pod­ logom. Metod zvocanja se, samo u izvesnim svojim oblicima i u izvesnim situacijama, može kombinovati sa meto­dom bezuslovne ljubavi. Nje­go­va povremena primena se mora uokviriti u teorijski okvir čoveka kao sina Božjeg, i tek sa te pozicije se može delati. Tada, i 160

samo tada, zvocanje može biti plemenita borilačka, ili zavodnička veština koja služi u ljubavne svrhe. U svim drugim slu­čajevima ono vodi ili do odvajanja, ili do održavanja patološkog odnosa u kome su mržnja i zavisti, ili neko slično destruktivno osećanje, lepak veze. I takvo zvocanje može se bez ograničenja sprovoditi, ali bi bilo poželjno da postoji svesnost cilja. Ako želimo da nekoga oteramo, ili da održimo status quo, ili da postavimo distancu bliskosti, ili da nekoga obezvredimo... pa to i učinimo uz pomoć zvocanja, mi smo uspeli da ostvarimo cilj. Možemo biti zadovoljni. Međutim, problemi mogu nastati ako nismo svesni cilja, ako verujemo da želimo nešto drugo, a čini­mo sve da ostvarimo nešto prvo, mi onda lažemo sebe, a usput i onog drugog. To može dovesti do ozbiljnog skraćivanja nogu, jer „u laži su kratke noge“, a kratkonogi nisu baš privlačni. Naročito žene. Da vam se to ne bi desilo, razmislite o svojim ciljevima. Šta vi, zapravo, hoćete? Do čega vam je, odista, stalo? I još nešto da dodam. Ne bi baš odgovaralo istini ako bi neko pomislio da sam, samim izborom teme koja, uglavnom, obra­đuje žensku stranu muško-ženskog nera­ zumevanja, hteo da na­glasim ženski doprinos disharmo­ niji odnosa. Ne umanjujem niti veličam doprinos jednog pola u izgradnji budalaština koje kvare odnose. Svi smo, u tome, doprineli jednako, i treba da delimo slavu na ravne časti. Taman posla da obezvređujem značaj muških metoda i teorija o ženama na kojima počivaju. Ogroman je udeo u ovoj priči i muških metoda kao što su „Metod govnji­ve motke“, pa onda „Metod zaposliti je bilo čime“, pa „Metod nikad ne reci istinu“, pa „Metod njoj treba 161

samo jedan do­bar.....“, „Metod pusti kučku da laje, a ti te­raj svoje...“ i brojnih drugih inventivnih pristupa zasnovanih na teorijama o ženi slič­nim onima koje žene imaju o muškarcima. Teorijama ukorenje­nima u poreklu vrsta. I ovi metodi će, jednog lepog dana, doći pod kritičku oš­ tri­cu mog britkog pera. A do tada, zadovoljite se ovim što sam napisao, i nemojte da mi zvocate. Osim ako baš morate, ako to ima smisla, ili ako me bezuslovno volite. Ja sam zvocao iz tog razloga. Ljube vas za kraj:

162

163

O autoru Nebojša Jovanović, psihoterapeut i pisac, već dve decenije bavi se psihoterapeutskim radom kombinujući psihodinamski pristup, bio­energetiku i psihofiziološke metode biofidbek i neurofidbek. Objavio je romane: „Biti jedno“, romansirana psihoanaliza (Esoterija 1998, Beoknjiga 2001), „Susret“ (Beoknjiga 2001), „Nečujna muzika posto­janja“, naučno-ljubavni roman (Narodna knjiga 2005); humorističko-psihoanalitičke eseje: „O zvocanju i ljubavi“ (Beoknjiga 2002) i „O zavođenju i ljubavi“ (Beoknjiga 2003); zbirke humorističke poezije: „Humor na mozgu“ (Ošišani Jež 1998) i „Kokice“ (Plato 2000). Ove dve zbirke objedinjene su u izdanju „Zbirka lekovitih gluposti“ (Beo­knjiga 2004). Knjigu iz oblasti popularne psihologije – „Kako se naštimovati uz pomoć biofidbeka“, izdao je Centar za primenjenu psihologiju Društva psihologa Srbije. Živi i radi u Beogradu.

164

165

Sadržaj ZAŠTO ŽENE ZVOCAJU........................................... 5 Uvodni ekspoze ............................................................ 5 Definisanje pojma „zvocanje“...................................... 7 Sedam muških smrtnih grehova................................. 10 Deset ženskih zapovesti . ............................................. 17 Muške planetarne gluposti o ženama......................... 31 METOD ZVOCANJA.................................................. 41 Komparativne prednosti i nedostaci........................... 41 Zašto metod zvocanja opstaje - hipoteze................... 54 BOG KAO PEDAGOG ............................................... 67 Metod opraštanja greha i bezuslovne ljubavi ........... 67 Psihofizičke osobine bezuslovne ljubavi . .................. 77 Metod bezuslovne ljubavi ........................................... 98 Zvocanje kao plemenita borilačka veština................. 109 Zaključak........................................................................ 119 O autoru ........................................................................ 123

166

Izdavač Beoknjiga, Beograd Za izdavača Radovan Ilić Urednik Violeta Ilić Dizajn korice Zvonimir Stanković Dizajn teksta Vesna Petrinović Štampa Beoknjiga, Beograd Tiraž 1000 ISBN 978-86-7694-219-0 Plasman Beoknjiga, tel: 011/22-600-22; 063/380-458 [email protected] www.beoknjiga.com

167

168

169

170

171

172

173