O Gluposti, Robert Musil [1937] R

,

!/ Biblioteka AМBROZIJA - dZepna knjiga Кnjiga peta

/

ROBERТ МUZIL

OGLUPOSП Preveo Јovica Atin

SГYLOS

1zPornik RoЬcrt Musil UBER DIE DUММНЕЛ' Bcrmann-Flschcr Vcrlag, 1937

v

SADRZAJ

О

gluposti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Mиziluva studiJa о gluposti

5

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53

Dame i gospodo!

ONAJ ko se poduhvata da govori о gluposti, rizikuje danas da bude osramocen: moze biti optuZen za uobrazenost ili mu moze biti prebaceno da hoce da remeti istorijski razvitak. Pre nekoliko godina sam vec napisao: "Kad glupost ne bi toliko nalikovala napretku, talentu, nadi ili usavrsavanju, da ih covek ne moze razlikovati, niko ne bi zeleo da bude glup."* Bilo је to 1931. godine; а niko se nece usuditi da ospori da svet otada nije bas nesto napredovao niti postao savrseniji! Stoga је, postepeno, sve manje mogucv no odgadati pitanje: "Sta је zapravo glupost?" Ne bih ni da zaboravim da kazem da sam, kao pisac, davno jos upoznao glupost, da smo se druzili vise nego jednom! Uostalom, kad se covek rada za knjirevnost, on se suocava s gotovo neodredivim otporom, а koji moze, izgleda, * Vid. Muzilov roman

v

Cuvek bez svojstava, tom I, gl. 16.

7

da poprimi razne vidove: bilo lican vid kao, recimo, иvek dostojan vid profesora knjizevnosti kome, naviknиtom na sagledavanje s neizmernih odstojanja, na nesrecи nedostaje cilj и savremenom trenиtku, bilo opstiji vid, zamagljen, kao sto је zamena kritickog sиda komercijalnim, otkako је Bog - и svojoj dobroti, ciji nат pи­ tevi ostajи nedokucivi - ljиdski jezik dodelio cak i fllmskim aиtorima. Ти i tamo sam vec opisao izvesne od ovih pojava; nije nиZno iznova svoditi ili dopиnjavati taj racun (а bio bi to, verovatno, nemoguc zadatak, s obzirom da sve stvari danas teZe da se uvecavaju); dovoljno је istaci neospornu cinjenicu da se nedostatak smisla za umetnost kod naroda ne izraiava samo u rdavim razdoЬljima i u grubom vidи, nego i u dobrim i u svim vidovima, tako da је razlika izmedu represije ili zabrane i pocasnih doktorata, dodeljivanja univerzitetskih katedara i nagrada, tek u stepenu. Uvek sam podozrevao da је taj raznoliki otpor nekog naroda, koji se razmece da voli umetnost и stvaranjи i u svakoj duhovnoj fmesi, bio samo glupost, moZda posebna vrsta gluposti, estetska, а moZda i afektivna glupost; pokazиju­ ci sebi na taj nacin, и svakom slucaju, da ono sto 8

nazivamo "lep duh" moze biti podjednako sn1atrano "lepom gluposcu"; ni danas jos ne vidim nikakvog razloga da me11jam pogled. Bez ikakve sun111je, sve StO kvari neki tako posve ljudski naum, kakav је umetnicki, nije mogucno svesti 11а glupost; nиZno је takode - iskustva proteklih godina posebno su 11а to ukazala - nesto od toga pripisati razlicitim vrstama klonulosti. Ali, ne bi trebalo prigovarati ni da рој ат gluposti nema sa ovim bas niceg zajednickog, uz izgovor da se on odnosi na razшn а ne na osecanja iz kojih, naprotiv, umetnost proizilazi. Bila bi to zaЬluda. Cak је i estetsko иZivanje podjednako sudenje i osecanje. Dozvolicete mi da vas podseriln ne samo da Кant, prema velikom aksiomu preuzetom od njega, govori о moci estetskog sudenja i sudovima ukusa, nego i da ponovim antinomiju kojom on ovako zavrsava: Теzа : Sud ukusa ne zasniva se na pojmovima, jer bi se, inace, о njemu moglo raspravljati (i mogao bi se okoncati dokazom). Antiteza : On se zasniva na pojmovima, jer se, inace, о njemu ne bi moglo ni raspravljati (i ne bi se mogla iziskivati jednodusnost). Uz to, :Zelim da postavim pitanje: nisu li, polazeci od politike i haosa zivota uopste, rasudi9

vanje i antinomija analogni? 1 ne bi li se naposletku razlicite forme gluposti na8le, kao njihove sestre i sestrice, Ьа8 tamo gde sи rasиdivanje i um najcistiji? Nеси vise da insistiram na njihovoj vainosti. Erazmo Roterdamski је zapisao и istancanoj knjizi, koja је jos sveza kao prvog dana, и Pohvali ludosti, da postoje izvesne glиpo­ sti bez kojih covek ne bi cak ni иgledao svedo dana!

v

MOZEMO sebi da docaramo moc, ogromnи koliko i besramnu, glиposti nad nama, sagledavsi prijatnи konspiracijи iznenadenja kоји иglavnom prihvata onaj ko pretendиje, dok gaji poverenje и sebe, da evocira to Cиdoviste pod njegovim imenom. Росео sam s tim da sam to okusio na sebi; nije dиgo trajalo i dobio sam istorijsku potvrdи dana kad sam, posavsi и potragu za prethodnicima и izucavanjи glиposti naisavsi, иostalom, tek na mali broj, mиdraci sи skloni, izgleda, jedino da razmatrajи mиdrost! - od jednog erudite medи mojim prijateljima 10

dobio tekst predavanja iz 1866. godine ciji је aиtor Јoh. Ed. Erdman *, Hegelov иcenik i profesor и Наlеи. То predavanje, naslovljeno О gluposti, pocinje, и stvari, evociranjem smeha kojim је pozdravljena njegova najava; i otkako znam da cak i jedan hegelovac moze da ти bude izlo:Zen, иveren sam da postoji nesto posebno u covekovom stavu prema onom ko bi hteo da raspravlja о glиposti; а izvesnost da postoji tako izazvana psiholoska moc, sna:Zna i dиboko dvosmislena, ispunjava me smetenoscи. Sklon sam, dakle, da vam p~iznam svojи nemoc pred proЬlemom: naime, ne znam sta glupost jeste. Nisam otkrio teorijи gluposti pomocu koje bih mogao da preduzmem spasavanje sveta; nisam cak ni otkrio, u okvirima naucne ba8tine, niti jednog jedinog istra:Zivaca koji ju је uzeo za svoj predmet, ра cak ni svedocanstvo о jednodusnosti koja bi bolje ili gore bila ustanovljena о njoj kao temi u analizi analognih pojava. Mobla је za to kriv тој nedostatak obavestenja; v ali, verovatnije је da је pitanje "Sta је glupost?" podjednako malo prir~dno za moderno misljenje koliko i pitanje: "Sta је lepo, ili dobro, ili Johann Eduard Erdmann (1805-1892), nemacki filowfi istoricar filowfije. *

ll

v

elektricna struja?" Zelja da preciziramo taj pojam i na pitanje koje prethodi citavoj egzistenciji nademo koliko odmeren toliko mogucan odgovor, nije zbog toga manje ziva; otuda sam, jednog lepog dana, i ја pozeleo da odgovorim na pitanje, da bih znao, sta је glupost "u stvarnosti", а ne vise u kojem se obliku ona rasprostire, sto bi pre bila du:Znost i naЏleznost mog zanata. 1 tako, posto sam sebi uskratio pomoc knji.Zevnosti, а pomoc nauke mi bila odbijena, pokuSao sam da se stvari poduhvatim potpuno naivno, onako kako se to cini u slicnom slucaju, naprosto ispitujuci upotrebu reci "glupo" i srodnih reci, pretresajuci najobicnije primere i trudeci se da sucelim svoja zapafanja. Na nesreCu., ovaj postupak lici uvek donekle na lov na leptirove: dato vam је da na trenutak sledite predmet, ne gubeci ga iz oka, za koji verujete da ga posmatrate, ali obicno se, uostalom, ubrzo dogodi, usled cik-cak kretanja, da se umesaju druge, slicne lepidoptere, ра vise ne znate da li је to jos isti koji sledite. Tako, uzorci iz familije glupost nece vam uvek dozvoliti da budete sigurni da li је njihovo srodstvo doista izvorno ili samo spoljasnje, i da niste usled nekog previda presli s jednog na drugi; i nece vam biti Ьа5 la12

ko da ih sve skupite pod isti sesir, za koji biste mogli reci da је doista napravljen za neku praznu glavu.

NACIN kojim pocinjete, и takvom slucaju, gotovo је neva.Zan; pocinjemo, dakle, bilo kako, ali vodeci raCuna moZda о pocetnom proЬlemu koji se sastoji и tome da ko god hoce da govori о gluposti ili da mu bude od neke koristi takvo izlaganje mora da pode od pretpostavke da on sam nije glup; naime, da proklamuje da on о sebi sudi kao о pametnom, iako to uglavnom vazi upravo kao znak gluposti! Ako se, medutim, pitate za5to је tako, prvi odgovor koji vam pada na pamet izgleda da је pokriven debelim slojem predacke prasine potcinjenosti, posto on tvrdi da oprez nalaZe da se ne pokazujete pametnim. Тај nepoverljivi oprez, danas bezmalo nerazumljiv, potice verovatno iz doba kad је stvarno bilo pametnije, za najslabijeg, da sebe ne smatra inteligentnim! Glupost, naprotiv, uspavljuje nepoverljivost; ona "obezoru.Zava", kako se to da13

nas ka.Ze. N ekolike tragove te vrste prepredenosti nalazimo u izvesnim odnosima zavisnosti u kojima su snage dotle nejednake da najslabiji pokusava da se iz njih izvuce praveci se glupljim nego sto jeste; tako stoji, recimo, sa onim sto wvemo slиSkinjskim lukavstvima: ophodenje podredenih prema gospodarima vicnijim govoru, odnosi vojnika prema oficiru, ucenika prema ucitelju i deteta prema roditeljima. Slab, koji ne moZe, manje nadrafuje nosioca moci od onoga koji nece. Glupost ga cak Ьаса "и осај", sto је, neosporno, stanje slabosti! s tim је savrseno saglasna cinjenica da mocniku necija pamet obicno ide "na fuc". Nesumnjivo, on је ceni kod nekog ko ти је podreden, ali uz uslov da је zdruZena sa apsolutnom odanoscu. Od trenиtka kad vise nema potvrde о dobrom vladanjи i nije vise sigurno da ona slи­ zi interesima gospodara pre nego interesima inteligencije, bice krstena za neskromnost, drskost, pakost; cesto се se tada reci da ona, и najmanjи ruku, иdara na cast i aиtoritet gospodara, cak i ako ona stvarno ne preti njegovoj bezbednosti. То је dobro vidljivo и skoli gde se s vise grubosti postupa s nekim darovitim, ali neposlиSnim иcenikom, nego и slисаји nekog 14

zaostalog i apaticnog. U oЫasti morala, odatle potice ideja da је neka volja utoliko rdavija sto је bolja savest protiv koje prva deluje. I sama pravda nije ostala netaknuta ovom licnom predrasudom: zlocinu pocinjenom inteligentno sudi se strozije, kao "rafшovanom" i "okrutnom". U oЬlasti politike, najzad, svako mo:Ze da nade koliko god hoce primera za isto. Ali, i glиpost - i to је prigovor ovde nesumnjivo neizbeZan - daleko је od toga da uvek uspokojava; ona mo:Ze da nadraZuje. Da skratimo, recimo da ona obicno izaziva nestrpljivost, ali i, и izvanrednim okolnostima, okrutnost; i odurna preterivanja u toj bolesnoj okrutnosti, uobicajeno oznacavanoj imenom sadizam, suvise cesto, и ulozi zrtava, pokazuju imbecile. То ocito dolazi od toga da su oni za surove najlakSi plen; ali, to је podjednako vezano i za cinjenicu da nesposobnost odиpiranja, koja naprosto zraci iz cele njihove licnosti, nadraZuje uobrazilju kao sto miris krvi drafi zver, i vodi је и svojevrsnu pustinju и kojoj okrutnost "ide sи­ vise daleko" samom cinjenicom, а nije јој potrebno mnogo, da ne nailazi ni na kakve granice. Postoji u tome izvesna crta patnje u onome ko nanosi patnju, slabost unesena u njegovu 15

brutalnost; i, mada povla.Scena srdZba zbog samilosti uglavnom ometa da to bude uoceno, u okrutnosti, kao i u ljubavi, potrebni su medusobno odgovarajuci partneri! Doista bi analiza toga bila vзlan zadatak u ljudskom svetu tako uznemirenom, kao sto је dana.Snji, svojom "niskom okrutnoseu prema slabima" - ро verovatno najuobicajenijoj defmiciji sadizma; ali, ne ielimo li da izgubimo iz vida cilj koji ovde sledimo, а u pogledu na nasu prvobitnu zbircicu primera, ono sto је receno о tome vec izgleda kao digresija; zadovoljimo se da od toga zadrZimo da se, u su.Stini, moie biti glup ako pretendujete da ste pametni, ali da nije uvek pametno proci za glupog. Nema nacina da ovo uopstimo; ili jedino sto је prihvatljivo jeste da najpametnije StO ffiOZeffiO da ucinimo U OVOffi SVetu jeste da se trudimo da se to sto је mogucno manje primeti! U stvari, upravo је u tome crta onoga sto је prilicno cesto isticano pod izrazom mudrost. Ali, jos cesce је receni zakljucak - koji se odnosi na primitivna razdoЬlja - iznosen jedino bojaZljivo ili cisto simbolicki; tim putem bi nas razmisljanje odvelo u podruge preporuka о skromnosti ili slicnih, jos ra.Sirenijih moral16

nih zapovesti,

а

da nas, inace, ne izvede u potpunosti s podrucja gluposti i pameti. Bojazan da ne izgledate glupi, kao i bojazan da ne povredite uljudnost, cini da se znatan broj ljиdi, koji sebe smatraju pametnim, cuva da to i kafe. А ako se nadu u situaciji da su prisiljeni da о tome govore, pribegavaju okolisenjima sledece vrste: ,;Nisamglupq"i od drugog." Ali, postoji sklonost i da se sto је mogucno neutralnijim i objektivnijim tonom primeti: ,Yerujem da mogu da ka.Zem da sam normalno inteligentan." Pokatkad иverenje da ste pametni biva izreceno posredno, recimo и sledecem izrazu: ,,Ne bih da sam glиp!" Stvar је иtoliko znacajnija sto nije и pitanjи samo neki privatni pojedinac koji sebe, dиboko u srcи, diskretno, smatra izuzetno ра­ metnim i veoma obdarenim, nego sto to govori, ili иdesava da se govori о njoj, javna licnost od casa kad је na vlasti, da је, eto, vrhunski inteligentna, prosvetljena, plemenita, nadmocna, milostiva, izabrana od Boga i predodredena za . . istorЧsku sudbinu. Ide se i dotle da se tako go. vori о drugom da bi se time odraz s njega pridodao sopstvenom sjaju. То otkrivamo u titulisanju kao sto је Va5e velicanstvo, Va5a eminencijo, Va5a ekselencijo ili Vasa milosti, 17

premda u fosilizovanim tragovima i bezmalo mrtvim; ali, to danas u potpunosti ozivljava svaki put kad covek govori о sebi u mnozini. Izvestan niZi sloj srednje klase - govoreci intelektualno i moralno - u tom pogledu narocito pokazuje gotovo bestidnu pretenziju da sebe manifestuje и zaklonu neke partije, nacije, sekte ili cak umetnicke tendencije i oseca se ovla.Scenim da govori "mi" umesto "ја". Uz jedan samorazumljivi izuzetak i otuda zanemarljiv, ova pretenzija mo:Ze takode biti nazvana ta.Stina; u stvari, danas su dиSom mnogih drZava i nacija ovladala osecanja medu kojima tastina neosporno zauzima povlasceno mesto; oduvek, medutim, izmedu gluposti i ta.Stine postoji tesna veza - sto nат mozda pruZa neki putokaz. Neko ko је glup cesto izgleda kao ta5t vec samom cinjenicom da nema pameti da sakrije glupost; ali, to cak, u osnovi, nije ni neophodno posto је srodstvo ta.Stine i gluposti neposredno: neko ko је tast, odaje utisak da daje manje nego sto bi mogao - poput ma5ine cija para izbija na pogresnu stranu. Stara izreka Тa­ Stina i glupoJt su iz istog lonca ne znaci nista drugo; ba.S kao i izraz: Ta5tina ,,zaslepljuje". Ono sto asociramo uz pojam ta.Stine jeste da ne осе18

kujemo previse, а drugi smisao reci "zaludan" blizak је znacenju "nekoristan". Тај maпji ucinak ocekivan је i tamo gde ipak ima ucinka: tastina i obdarenost takode su cesto povezane; ali, onda imamo utisak da bi ucinak mogao biti visok kad tastina ne bi bila prepreka tome. Ova predstava, tako zilava, о manjem ucinku pojavice se, uostalom, nadalje kao najopstija predstava koju smo kadri da stvorimo о gluposti. Ali, ne izbegavamo nekog ko se ponasa tasto zato sto bi, kao sto је poznato, on mogao biti glup, nego prvenstveno zato sto prelazi granice uljudnosti. "Ко se hvali, sam se kvari", kazuje stara poslovica; а to znaci da onog ko se razmece, suvise govori о sebi i suvise se prsi, smatraju ne samo neinteligentnim nego i nepristojnim. Ako se ne varam, zahtevi koje to pogada deo su mnogobrojnih i raznovrsnih zapovesti iz davnine namenjenih da se saeuvamo od samozadovoljstva, pretpostavljajuci da је ovo podjednako veliko u drugome kao u nama samima. Ali, te zapovesti koje nalaZu odstojanje u posmatranju, isto tako osuduju koriscenje suvise direktnih reci, artikulisu pozdravne formule, zabranjuju protivrecenje а da se ne izvinite i zapocinjanje nekog pisma s "ја"; ukratko, 011е zahte19

vaju postovanje izvesnih pravila za izbegavanje preterane blizine - to jest, preterane bliskosti. * Njihov је zadatak da izgladuju i harmonizuju kontakte, da olakSavaju ljubav prema sebi, kao i ljubav prema bliznjem, i da u medusobnom ophodenju ljudi obezbeduju takoreci prosecnu temperaturu; tu vrstu propisa nalazimo u svim druStvima, cak i vise u primitivnim nego u civilizovanim, а nisu nepoznata ni u onom nemom, druStvu zivotinja, kao sto se lako da otkriti u velikom broju gestova u njihovom "ceremonijalnom" pona5anju. Ova briga о odstojanju, medutim, ne zabranjuje samo da sebe hvalimo, nego ne dopиSta ni da preterano hvalimo drugog. Reci nekom u lice da је genije ili svetac bilo bi isto tako prejako kao i tvrditi to za sebe; Ьlatiti se ро licu ili eupati se za .kosu nije nista bolje, ро na5em sadasnjem ukusu, nego vredati drugog. Zadovoljimo se nagovestajem i da to nije nista gluplje ili rdavije nego u slucaju drugog, kako smo to vec gore primetili! Ocigledno, kad red vlada, strogo su zabranjeni izrazi liseni mere i obicajnog morala. А posto smo govorili о ta5tini kod naroda i parti* Muzil se ovde slиZi dvostrukoseu izraza nahetreten: do-

slovno pribliZiti se,

20

а

u prenesenom smislu zbliZiti se.

ја,

koji se danas hvalisu prosvetljenoscи, sad valja dodati da је epikurejska vecina - bas kao megalomanski pojedinac u svojim sanjarijama - monopolisala ne samo mudrost nego i vrlinи, i sebe smatra za cestitu, plemenitu, nepobedivu, skruse11и i divnu; utoliko ljudi, u danasnjem svetu, teZe da, kad su u vecem Ьrоји, sebi dopuste sve sto im је zabranjeno kao pojedincima. Odjednom, kad sagledamo povlastice tog иvecanog ,,mi", imamo utisak da rad rastuceg civilizovanja i pridomljivanja pojedinca mora biti nadoknaden srazmernim decivilizovanjem naroda, drzava i politickih bratstava; ono sto se tu manifestuje javno nije nista drugo nego, u osnovi, poremecaj preda5nje afektivne ravnoteZe и protivstavljenosti ја i mi) kao i u moralnom vrednovanju. Ali, da li је to - pitacemo se - jos glupost, ima li to jos ikakve veze s njom? Dragi slиSaoci, niko u to ne sumnja! Dozvolite mi radije, medutim, pre nego sto se upustim и opsirniji odgovor, da predahnem uz pomoc primera koji nije lisen prijatnosti. Svi mi, posebno i jos vise mi mиSkarci, а pre svega euveni pisci, poznajemo onu vrstu dama koje plamte da nат povere roman svog zivota i cija dиSa је, izgleda, bila neprekidno u zanimljivoj situaciji, ni21

kad ne dospevsi do srecnog isЬoda koji ona mozda ocekuje upravo od nas. Da li је neka od tih dama glupa? Nesto iz preobilja nasih utisaka sapuce nam pretezпo da jeste. Ali, uctivost, ра i pravicnost, nalaiu nат da prihvatimo da ona to nije potpuno i ne uvek. Ona govori mnogo о sebi i uopste govori mnogo. Odlucno raskida sa v svim. Tasta је i indiskretna. Cesto nат drzi lekciju. Obicno, nije sasvim u skladu sa svojin1 ljubavnim zivotom; а zivot, uopste, ne polazi јој suvise za rukom. Ali, nema li i drugih ljudskih bica о kojima se sve to, ili bezmalo sve, moze takode reci? Govoriti mnogo о sebi, recimo, takode је nedostatak egoista, neuroticara, ра cak i izvesne vrste melanholicara. А sva ta obelezja savrseno se mogu primeniti na rnladez; gotovo da је to jedna od pojava sazrevanja, govoriti mnogo о sebi, biti ta5t, drzati lekcije, ne biti u skladu sa zivotom, ukratko, pokazivati tacno iste nedostatke inteligencije i uljudnosti - а zbog toga ne biti glup ili, barem, ne gluplji nego sto је prirodno za nekog ko, upravo, jos nije postao pametan! Dame i gospodo! Rasudivanja iz svakodnevnog zivota i njegove antropologije najcesce nas odvode miljama daleko, ali i, obicno, skreeu nas 22

s puta. Ona nisu bila formirana s obzirom na neko istinsko ucenje; ona samo, u stvari, predstavljaju pokrete pristajanja ili odbijanja duha. Prethodni primer pokazuje, dakle, naprosto da ndto moZe izgledati glupo а da to nuZno nije, da se smisao reci menja s kontekstom i da је glupost .tesno spletena s necim drugim, pri cemu nigde ne prelazi nit koja bi omogucila, ako bi se gore izvukla, da se jednim potezom rasplete celo tkanje. Sama genijalnost је nerazlucivo vezana za glupost; а zabranu, pod pretnjom kazne da budete ogla.Seni za glupog, preteranog govora о sebi, covecanstvo је umelo da preokrene na originalan nacin: izumelo је pisca. Njemu је dato pravo, u ime smisla ljudskog, da prica sta је јео, da sunce sija na nebu, ima pravo da sebe ispoljava, da obelodanjuje tajne, da se poverava, da Ьеz imalo obzira objavljuje liene izvestaje barem znatan broj drZi do toga, а sve to kao da је coveCanstvo sebi izuzetno dozvoillo u ovom slueaju sve sto drugde zabranjuje. Tako ono priea neumomo о sebi i otkriva da је vec hiljadama puta priCalo, zahvaljujuCi piscima, iste povesti i iste avanture, ne izvlacea iz njih za sebe ni najmanji napredak ili dobitak na smislu. N е bi li ono moglo, kad vec tako upotreЬljava svoju 23

knjiZevnost, а ova se pokorava toj upotrebi, v da posumnja u nju, posle svega, kao и glиpost? Sto se mene tice, nikako ne smatram da је to nemogucno! U svakom slисаји, medи poljima primene glиposti i nemoralnosti - ova rec је shvacena и sirokom smislu, dai1as malo koriscenom, koji је otprilike jednak s nepoznavanjem sta је duh pre nego sta је neinteligencija - postoji slorena mesavina analogija i razlika. А te veze su nesumnjivo bliske onome sto је Johan Eduard Erdman izrazio na euvenom mestu u svom spomenutom predavanju, tvrdeci da је brutalnost "praksa gluposti". On pise: "Reci [... ] nisu jedina manifestacija stanja duha. Ovo se ispoljava i putem cinova. Isto va.Zi, razume se, i za glupost. 'Praviti gluposti' - dakle, praksa gluposti - ili glиpost na delu, eto sta nazivamo brutalnost." Ova ubedljiva tvrdnja nas, tako, posebno poucava da је glupost ogresenje о osecanje - posto је brutalnost svakako to! То nas neposredno dovodi do onog "poremecaja afektivne ravnotere" na sta smo, ne obja8njavajuci, gore aludirali. Ostaje da se obja5njenje koje Erdmanova tvrdnja pretpostavlja, ne podudara Ьа5 savrseno sa istinom; jer, ne govoreci о cinjenici da se ona 24

odnosi jedino na brutalnog pojedinca, neotesanog, suprotnom "vaspitanom" coveku i nikako ne obuhvata sve primene gluposti, brutalnost nije naprosto glupost; otuda u odnosu afekta i inteligencije, kakve nalazimo u kombinovanom vidu u "primenjenoj gluposti", ostaje jos mnogo toga da se rasvetli. N а to tek treba sad da dodemo, а to se, ni ovog puta, ne moZe bolje uciniti nego putem primera.

DA bismo sto bolje istakli obrise pojma gluposti, pre svega treba uЬlaiiti sud ро kojem bi glupost bila jedino ili prvenstveno nedostatak pameti; kao sto је to vec primeceno drugde, pokazujuci da је najuobicajenija predstava koju sebi stvaramo о gluposti, izgleda ona о povlacenju pred najrazlicitijim zadacima, dakle predstava о nekom fiziCkom i intelektualnom nedostatku uopste. Ulicni jezik nas snabdeva upecatljivim primerom za to: izraz za nekog ko је tvrd na иSima - dakle, s fiZickim nedostatkom - glasi derisch ili terisch, naime tiirisch [budala], а taj izraz nije predaleko od "glupan". Uostalom, to se nalazi potpuno u smeru na kojem se obicno,

•

25

popularno, iznosi prekor za glupost. Kad neki sportski sampion kloпe и odlucnom trenutku, on zatim neћotice ka.Ze: "Izgubio sam glavu", ili "Ne znam gde mi је bila glava", mada је ulogu glave u boksu ili plivanju prilicno tesko odrediti. Isto tako, u grupi dece ili u nekom sportskom druStvu, ko god se pokaZe nespretan, bio on i Helderlin, lepe mu etiketu gluposti. Takode, onaj ko nije lukav niti bez skrupula u poslovima, cesto va.Zi za glupog. Gledano и celini, navedene vrste gluposti korespondiraju s vrstama inteligencije koje su prethodile onim koje su zvanicno na ceni u nasim danima; recimo, ako su moja skolska znanja tacna, drevni Germani dovodili su ne samo moralne predstave, nego i pojmove poucavanja, iskustva i mudrosti, drugim recima intelektualne pojmove, u vezu s ratovanjem i borbom. Tako, dakle, svakoj pameti odgovara njena glupost, а sama psihologija koja se bavi zivotinjama mogla bi nат otkriti, u svojim testovima inteligencije, da svakom "tipu radnje" odgovara drukciji "tip gluposti". Onaj ko bi tragao za najopstijim pojmom inteligencije bio bi, dakle, doveden dotle, putem iznesenih analogija, da prihvati pojam "sposoЬ­ nosti"; tako bi svaki nesposobni covek mogao 26

и

datim okolnostima, da bude ocenjen kao glup. U stvari, ро sebi se ipak razume da sposobnost naspram izvesne gluposti nije izricito uzeta kao inteligencija. Vrsta sposobnosti koja prelazi u prvi plan i na neko vreme posuduje svoju sadrzinu pojmovima inteligencije i gluposti zavisi od formi zivota. U razdoЫjima licne nesigurnosti, lukavstvo, snaga, irostrenost cula i ftzicka okretnost prozimace рој ат inteligencije; и intelektualnijim razdoЫjima- i da dodamo, uz nиZnu rezervu, gradanskim - cerebralna aktivnost bice ona koja se namece. Tacnije, u pitanju се biti vrhunska aktivnost duha; ali, tok stvari doneo је prevagu umovanja koje se upisuje na praznom licu i ispod tvrdog cela poslovnog coveka; tako biva objasnjeno da se, и naSim danima, inteligencija i glupost, kao da ne bi ni moglo biti drukcije, ticu jedino poslovnog umovanja i mere njegovih sposobnosti, premda је to donekle parcijalno. Opsti pojam nesposobnosti, povezan sa izrazom "glup" - u smislu kako totalne nesposobnosti tako ma kakve partikularne nesposobnosti - podrazumeva, dakle, neobicnu posledicu: naime, da izrazi "glup" i "glupost", posto oznacavaju nesposobnost uopste, mogu da zamene, 27

и

datim prilikama, ma koji drugi izraz namenjen da oznaci neku partikularnи nesposobnost. То је jedan od razloga zbog kojih је uzajamno prebacivanje za glиpost tako rasireno. (S druge strane, и tome је i poreklo teskoce s kojom se sиocavamo prilikom defшisanja glиposti, kako sи to nasi primeri pokazali.) Zamislimo na trenиtak zabeleske koje pokrivajи margine najambicioznijih romana iz pozajmnih biblioteka, а koji sи dиgo bili и gotovo anonimnom opticajи: ustanovicemo da se sиd citaoca, najzad samog sa aиtoromm, najcesce izrafaya usklikom glupo! Ili ekvivale11tima: stupidno!, apsurdno!, bezgranicna glupost!, itd. Takvi sи и uzvici indignacije koji se Сији и powrisnim salama ili likovnim galerijama kad se covek, и gomili, sиoci sa stvaraocem koji ga sokira. А bilo bi ovde i mesta da govorimo i о izrazu kic [kitsch] koji је, medи samim иmetnicima, povla5ceni prevod prvih reakcija; pritom jedva da је mogucno, barem ро mome znanjи, defmisati taj izraz ili objasniti njegovu ироtrеЬи, osim da pribegnemo glagolи verkitschen koji znaci, и dijalektnoj иpotrebi, "ustupiti ispod cene" ili "prodati bиd­ zasto". Кiс bi oznacavao, dakle, neku bofl robu ili skart; i drage volje verujem da bismo to zna28

cenje prona5li, razume se prenese110 11а plan duha, svaki put kad је izraz nehotice opravdano iskoriscen. Pocevsi od bofla, rasprodaje u sustini poprimaju, s obzirom na taj izraz, smisao "nesposobne" robe, bez prakticne vrednosti, а buduci da nesposobnost i odsustvo prakticne vrednosti takode obrazuju osnovu upotrebe izraza "glupo", jedva da је preterano tvrditi da smo skloni da sve sto nат ne odgovara - narocito kad pretendujemo, osim toga, da ga cenimo kao visoko ,,kulturno" - kva.Цflkujemo kao "vise ili manje glupo". А da bismo definisali ovo "vise ili manje", znacajno је da је koriscenje termina za glupost nedvojivo od drugog, koji obuhvata ne manje nesavrsene izraze za vulgarno ili moralno sokantno; to nasu painjll ponovo upuruje na zajednicku sudbinu pojmova "glupost" i "neuljudnost". Medu kritickim sudovima о umetnosti ili о zivotu, jos sirovim i neotesanim, na·lazimo zapravo ne samo izraz kiC, esteticku formulu intelektualnog porekla, nego i uzvike moralnog tipa poput "svinjarija!", "odvratno!", "gnusno.'" , ,,morb"dn 1 о.'" , "skandalozno.'" ... Mogucno је, ipak, da navedeni izrazi, cak i korisceni bez razlikovanja, podrazumevaju izve29

stan intelektualni napor i пеkо nijansiranje ро smislu; njihovo nizanje takode moze biti okoncano i supstituisano naposletku vec maltene neartikulisanim usklikom "prosta.Stvo!'' koji zamenjuje sve ostale i deli carstvo sveta sa svojom parnjakinjom: "glupost!" Ako ta dva usklika, u slucaju potrebe, mogu da supstituisu sve ostale, ocigledno је da је "glupo" poprimilo raspon nesposobnog uopste, а "prostacko" raspon neuljиdnog иopste. Razmotrimo li pobliZe sиde­ nja ljиdi jednih о drugima, danas: pojavice se da је aиtoportret covecanstva, и vidи koji se prikriveno sazdaje na uzajamnom g~pnom fotografis.aniи,_ nacinjen iskljиcivo od varlranja ta dva. nemilostiva izraza. MoZda se vredi pomиciti da о tome razmislimo. Bez ikakve sumnje оЬа predstavljajи najni.Zi nivo jednog sudenja jos u stanjи nacrta, jos и celini bezoblicnu kritiku od nekog ko oseca da nesto ne valja, ne mogavsi da kaZe sta је to. Pribegavanje recenim izrazima jeste najprostiji mogucni prevod nekog odbijanja; to је pocetak munjevitog uzvracanja, ali koje је, tek sto је pocelo, vec zavrseno. Postoji tu izvestan aspekt ,,kratkog spoja", а bolje cemo ga razumeti ako se setimo da se izrazi "glupo" i "prostacko", sta 30

god oni bili ро znacenju, koriste i kao uvrede. Jer, znacenje uvreda, kao sto је poznato, zavisi manje od njihove sadrzine nego od njihove upotrebe; vecina се se., tako, medu nama, koji volimo magarce, osetiti povredeпa ako s nama postupaju kao s tnagarcima. Uvreda ne pretpostavlja sliku koju ona evocira, nego mesavinu slika, osecanja i namera koje ona moze samo da nagovesti, ali ne i da apsolutno prevede. Primetimo uzgred da one taj karakter dele s pomodnim i stranim recima, sto obja5njava zasto ove izgledaju neophodne dok bi im se zapravo lako mogli naci domaci ekvivalenti. Bas iz tog razloga u uvredama postoji neki iritirajuci - neuhvatljivi - element koji mora da koincidira s njihovom namerom cak i vise nego s njihovom sadrzinom; i nista ne pokazuje to bolje mozda od imena kojima se deca nabacuju da bi se medusobno zadirkivala. Dovoljno је, ponekad, da neko dete nazove drugo "Ј оса Julije" ili "August Mika", ра da ga, zahvaljujuci nekom misterioznom ukopcavanju, razbesni. Ali, ono sto ovde govorimo о uvredama, peckavim recima, stranim izrazima ili pomodnim recima, mogucno је reci i о ljubavnim izjavama, geslima, smesnim recima; а zajednicko 31

obelezje svih tih reci, uostalom tako razlicitim, jeste da su one и slиZbi nekog afekta i da upravo svojoj nepreciznosti i neobjektivnosti duguju moc da prodru i prostrane wne umesnijih, objektivnijih i strozijih izraza. Јasno је da pokatkad mokmo osetiti potrebu za tim и zivotu, i ne moze se tome poreci svaka vrednost; ali, nе­ та nikakve sumnje da ono sto se tada desava nije glиpo, ili ne slиZi se, da tako ka.Zemo, samim putevima glиposti: to је pojava cije ispitivanje је posebno olakSano na jednom od velikih i и neku ruku zvanicnih primera gubljenja glave, to се reci na primeru panike. Каd је neko podvrgnиt probi sиvise teskoj za njega, kao sto је iznenadni strah ili sиvise dиg moralni pritisak, mo:Ze se dogoditi da on, odjednom, postupa "izbezumljeno". Mo:Ze poceti da иrla, kao sto to cine deca, moze da pobegne "glavom bez obzira" od opasnosti ili, ne manje bezglavo, da se и nји baci; ili pak da postane plen neobuzdane potrebe da unistava, vreda ili cvili. Ukratko, umesto jednog jedinog eflkasnog cina kojeg iziskuje situacija, on vrsi ogroman broj drugih koji sи ро svoj prilici иvek, и stvarnosti cesto nekorisni, ра cak i kontraproduktivni. Najbolji primer za tu unиtrasnju sukoЬljenost jeste "panicni strah"; 32

.

..

.

. ali, mogucno Је govor1t1, u manJe strogom smlslu, i о panicnom besu, panicnoj poblepi i cak panicnoj neznosti - naime, u svim slucajevima kad neko stanje prenadraienosti moze da se okonca na podjednako iestok koliko slep i bezuman nacin. Izvestan covek, koliko duhovan toliko hrabar, davno је zabelezio da postoji i panicna hrabrost, razlicita od panicnog straha jedino ро suprotnom rezultatu. Psiholozi procenjuju da se tokom panike odigrava suspenzija aktivnosti inteligencije i, jos opstije, visih funkcija duha, koju podstrekava jedno primitivnije psihicko kretanje; ali, dopusteno је dodati da ono sto, u tom slucaju, prati paralizu i guSenje razumnog odgovora jeste znatno manje regresija prema instinktivnoj akciji nego, putem nje, prema nekom instinktu poslednjeg pribezista i nekoj poslednjoj formi neodlome akcije. Та forma akcije је forma apsolutne pometenosti; liSena svakog plana, izgleda da ju је um, kao i instinkt opstanka, napustio; ali, njen nesvesni naum sastoji se u tome da kvalitet akcija zameni njihovim kvantitetom, а njena dosetljivost, koja nije osrednja, zasniva se na verovatnoci da се od stotinu pokusaja naslepo, daleko od mete, biti ipak jedan koji се ро,

33

v

goditi. Covek koji је izgubio glavu, insekt koji, posto је satima udarao о zatvoreno krilo 11ekog prozora, najzad pronalazi, slucajno, put za bekstvo tamo gde је drugo prozorsko krilo otvoreno, ne deluju drukcije, u svojoj pometenosti, nego onako kako to cini nisandZija koji, da bi "pokrio" cilj, proracunato pribegava rafalnoj ili rasprsenoj vatri, ili cak naprosto ispaljuje srapnele ili granate. Drugim recima, ovde intenzivna akcija biva zamenjena ekstenzivnom akcijom, а nista nije vise ljudski od zamene svojstva termina i akcija njihovim kvantitetom. Da, u koriscenju nepreciznih reci postoji velika analogija s pribegavanjem velikom broju reci; и stvari, sto је пеkа rec nepreciznija, veci је broj stvari na koje se ona ffiOZe primeniti; а О njima је mogucno reci toliko neobjektivnih reci. Ako su te reci glupe, glupost се se, dakle, udruZiti sa stanjem panike; а zloupotreba spomenute optuZbe za glupost i njoj sliene izrazito се nalikovati poku.Saju psihickog izbavljenja posredstvom arhaiCnih i - nesumnjivo imamo pravo da to kaZemo - skodljivih metoda. 1 mogucno је, u stvari, u ispravnoj upotrebi optuZbe ро kojoj је neka stvar glupa, ili prostacka, prepoznati ne samo 34

suspendovanje inteligencije nego i zaslepljeno stremljenje ka bekstvu ili destruktivnim cinovima lisenim smisla. Те reci nisu proste uvrede. One predstavljaju celu jednu scenu vredanja. Kad one obrazuju poslednje pribeziste, putevi zaista nisu daleko. V rativsi se na gorenavedene · primere, vidimo и takviт slucajevima slike kad na domaku nije vec onaj ko ih је naslikao napadnute udarcima kisobrana, knjige bacene na zemlju, kao da bi taj gest bio dovolja11 da ih rasturi. Ali, i tada opet tu nalazimo paralizujuru opresiju koja prethodi tom nastupu i od koje bi one trebalo da nas oslobode: "gu.Sim se" od besa, "ostao sam bez reci", osim najopstijih i najsiromasnijih, da bih izneo svoje stanje, "gubim moc govora", "dah mi se presekao". Eto coveka koji је izgubio moc govora, i glavu, do tacke da moze samo jos da praska. On podnosi nedopustivo osecanje nedovoljnosti, а reci koje cesto prethode eksploziji, ,,konacno, bilo је to odvec glupo", pokazuju se kao neobicno pronicljive. Trebalo је, medutim, reci da sam "ја bio odvec glup". U razdoЬljima kad se posebno ceni energienost i evrsta ruka, nije nekorisno pomisliti i na ono sto im pokatkad lici dotle da је te5ko razlik:ovati jedno od drugog. 35

Dame i gospodo! Danas se mnogo govori о krizi poverenja u humanizam, о krizi koja preti poverenju dosad polaganom u coveka; mogli bismo takode govoriti о svojevrsnoj panici koja smenjuje sigurnost koja nas је okruZivala i kad smo bili kadri da upravljamo svojim brodom u znaku slobode i razuma. 1 ne smemo sebi da prikrivamo da su ta dva moralna pojma, koja seZи i do n1orala umetniCkog stvaranja, sloboda i razum, koje nат је klasicno doba nemaCkog kosmopolitizma zavestalo kao kriterijume ljudskog dostojanstva, pocela od sredine XIX stoleea, ili nesto kasnije, da pokazuju znake oronulosti. Malo ро malo su "gubili tok", nismo vise znali "sta s njima da radimo"; ako smo ih pustili da se tako zbrCkaju, zasluga za to pripada manje njihovim protivnicima nego njihovim zagovornicima. Ne smemo, medutim, ubuduce da zamisljamo da se ikad vratimo, mi ili na5i potomci, tim predstavama takve kakve jesu; na5 zadatak, i smisao isku.Senja nametnutih duhu, pre се biti ! kao sto је to i zadatak, pun nade i nemira, ta. ko retko shvacen, svakog nara5taja- da se ucini, sa sto је mogucno manje gubitaka, uvek nuZan korak prema Novom! 1 sto vise budemo zanemarivali prelaz, neophodan и reljenom то1

1

36

mentu, putem postepenih ideja izmedu tradicije i promene, sve се nат biti potrebnije, da bismo uspeli, da se oslanjamo na jasne predstave onog sto је istinito, razumno, znacajno, inteligentno, ра tako i, obrnuto, onog sto је glupo. Ali, kako formirati za sebe, cak i parcijalan, pojam gluposti, kad su vec nepouzdani pojmovi uma i mudrosti? Dozvolite mi mali primer za to do koje mere se s vremenom menjaju pogledi: и skorasnjem, dobro poznatom prirucniku za psiv hijatriju, na pitanje "Sta је pravda?" sledi odgovor "Da drugi bude kз.Znjen!"- i taj odgovor је naveden kao primer ocigledne imbecilnosti; danas, naprotiv, on је u osnovi na8iroko komentarisane koncepcije prava. Bojim se, dakle, da cak i najskromnija razlaganja ne bi bila ·kadra do dospeju do zakljucka, ako se ne dogodi da barem naslute nezavisno jezgro u promenama zavisnih do vremena. Odatle slede jos jedno ili dva v • • • • zapazanJa 1 pitanJa. Nikad nisam navikao da se predstavljam kao psiholog, i dobro Си se euvati toga; ali, brzi pogled sa strane na tu nauku nesumnjivo је prva stvar od koje bismo mogli ocekivati neku pomoc u na8em slucaju. Stara psihologija је razlikovala osetljivost, volju, osecanje i moc pred37

stavljanja ili inteligenciju; u njenim ocima bilo је jasno da је glupost nesto sto odgovara nekom slabom stepenu inteligencije. Ali, moderna psihologija је istakla va.Znost elementarnog razlikovanja psihickih moci, uocila meduzavisnost i medusobno prozimanje razlicitih aktivnosti duse i, istovremeno, ucinila znatno manje prostim odgovor na pitanje о psiholoskom znacenju gluposti. Sadasnja koncepcija jos prihvata, ·razumljivo, izvesnu autonomiju aktivnosti uma; ali, izgleda verovatno, cak i u situacijama maksimalne vedrine, da pa.Znja, razumevanje, pamcenje i gotovo sve sto dolazi od uma zavisi i od afektivnih karaktera; na to се se pridodati, u trenucima strasti ili intenziv11e refleksije, drugi oblik medпsobnog prozimanja u kojem su inteligencija i afektivnost apsolutno nerazlucive. Ova teskoca, medutim, u razdvajanju uma i osecanja u pojmu inteligencije ponovo се se sresti, prirodno, i u slucaju pojma gluposti; i kad medicinska psihologija, recimo, da bi opisala mentalnu aktivnost slaboumnih, pribegava izrazima poput oskudan, neprecizan, nesposoban za apstrahovanje, konfuzan, spor, podlozan uticajima, povrsan, ogranicen, rigidan, sitnicav, nepostojan, nepovezan, bode oci da navedene 38

odredbe upucuju tek na um tek na osecanje. Mogli bismo, dakle, tvrditi da glupost i inteligencija otkrivaju istovremeno оЬоје; sto se tice znanja da li one otkrivaju vise prvo nego drugo, da li је, recimo, u imbecilnosti slabaS11ost inteligencije "u prvom planu", ili da li је to, kod znatnog broja uglednih rigidnih moralista, okamenjenost osecanja, to је pitanje koje mozemo da prepustimo specijalistima; mi ostali, nestrucnjaci, moramo da se raspetljavamo na ponesto slobodniji nacin. svakodnevnom zivotu, pod glupim covekom uglavnom se razume neko "pomalo nerazvijenog mozga". Ali, postoji veliki broj intelektualnih i psihiCkih anomalija kadrih da tako sputaju, ometu, zavedu cak i prirodno netaknutu inteligenciju da ona iznova okoncava u necemu za sta jezik, opet, raspola.Ze jedino recju glupost. Ovaj izraz otuda obuhvata dve, u osnovi veoma razlicite vrste: jedna glupost, sasvim postena, sasvim prosta, i druga koja, prilicno paradoksno, more biti Cak i znak inteligencije. Prva se tice pre neke opste slabosti uma, druga, pak, slabosti uma u odnosu na neki poseban predmet, i ta је, nadalje, najopasnija.

u

39

Postena glupost pomalo sporo shvata, "tvrda је na razumevanju", kao sto bismo rekli. Oskudna u predstavama i recniku, ona se u tome ne snalazi najbolje. Vise voli banalno, cija ucestanost cak olakSava usvajanje; i kad је jedared nesto risvojila, nije sklona da to od sebe pusti prebrzo, niti da dozvoli da to bude analiwvano, niti da se u to podozreva. U ostalom, velikim svojimv delom ona ucestvuje "cistih obraza" u zivotu! Cesto је, nesumnjivo, zbrkana u svom promisljanju, sto lako paralizuje svako novo iskustvo; to се reci da se radije drZi onoga sto је pristupaeno CuJ.ima, onoga StO ffiOZe U neku ruku da izbroji na prste. Ukratko, to је valjana "cista glupost"; i ako se ne bi ponekad pokazivala ocajno naivna, zbrkana i nepopravljiva, bila bi to sasvim prijatna pojava. Ne mogu da se uzdrZim а da ne ilustrujem jos nekoliko njenih aspekata, preuzimajuci primere iz Blojlerovog Udzbenika iz psihijatrije. * Kad se, da bismo se neceg otarasili, poslиZimo slikovitim iskazom ,)ekar bdi nad bolesnikom", za nekog .slaboumnijeg postaje: "Covek koji drZi za ruku drugog koji је u postelji, а pored *

Ree је о knjizi LehrЬuch der P$Jchiatrie Ciji је autor Ernst

Bleuler, objavljena prvi put 1916. godine,

40

и

Berlinu.

njega stoji sestra." Ти је, и potpunosti, na delи stil naivnog slikara! Donekle lиckasta slиZavka smatra vza losи salи savet da svojи иStedevinи poveri Stedionici tako da јој donosi kamatu: ko је toliko glиp, ро njoj, da јој euva novac i za to јој jos placa!? Odgovor kao da svedoci о nekom turniru viteskog dиha i pogledи na novac kakav је postojao samo jos и mojoj mladosti, kod starijih иglednih osoba. Treci mentalni debil pretendиje, simptomaticno, da dvodinarka vredi manje od jednodinarke i dva pedesetoparca, obja.Snjavajиci da dvodinarku treba razmeniti i da se onda za nји dobija suvise malo... Nadam se da nisam jedini mentalni debil и ovoj sali koji svim srcem prihvata ovu teorijи, pomisljajиci na one koji sи иvek rasejani kad usitnjavajи novac! Ali, vratimo se na veze sa umetnosCu.: naivna glиpost је cesto aиtentiena umetnica. Umesto da, и igri asociranja, reaguje na neku rec-mamac samo jednom jedinom drugom, kako је tu skoro bilo иobicajeno и mnogim opitima, ona odmah odvraca celim recenicama kojima, ma sta о njima rekli, ne nedostaje poezije! Evo nekoliko, skupa s recju mamcem: 41

PALITI : Pekar pali drvo. ZIМA : Sneg је navejao. ОТАС : Ј ednog dana me је bacio niz stepe. ruce. ВRАК : Sluzi za razonodи. VRТ : U vrtu је иvek lepo vreme. RELIGIJA : Каd idemo и crkvu. КО ЈЕ BIO VILНELМ TEL? : Igran је u sumi, tamo sи bile dame i deca и kostimima. КО ЈЕ BIO APOSTOL PETAR? : On је tripиt pevao. N aivnost i veoma konkretan karakter ovih odgovora, zamena pricice razradenijim predstavama, vainost pripisana uzgrednom, okolnom ili povrsnom, ili naprotiv, kao и primeru sa svetim Petrom, zguSnjavanje i skracivanje, eto veoma starih pesnickih recepata; ра cak i ako smatram da zloиpotreba ovih postupaka, takva kakva је danas u modi, pribliZava pesnika idiotu, ne treba poricati ono sto је и njima doista poetsko. 1 to obja8njava zasto је duhovna forma idiota mogla da bude predstavljena и knjiZevnosti s toliko zadovoljstva. Izmedи te postene glиposti i druge, nadmocne, pretenciozne, kontrast је cesto viSe ne42

go drecav. Ova potonja glupost manje је nedostatak inteligencije nego odstupanje iste pred zadacima koje ona pretenduje da ispuni dok јој oni zapravo ne leZe; ona moze da sadrzi sve negativne odlike slabog uma, ali, uz to, sa svim onim sto podrazumeva neka neuravnoteZena, izopacena, neispravna afektivnost, ukratko: bolesna. Каkо nema "normalizovanih" afektivnosti, ovo bolesno izoblicenje preciznije prevodi izvesni nesklad izmedu naklonosti osecanja i uma nesposobnog da ih uЬlaZi. Ova nadmocna glupost је istinska bolest samog unutrasnjeg formiranja - recimo da је ona zapravo, da bismo izbegli svaki nesporazum, odsustvo unutrasnjeg formiranja, njegovo izostajanje, promasivanje, formiranje liseno ravnoteZe izmedu njegove supstance i njegove snage; а opisati је bilo bi maltene beskonacan zadatak. Ona је kadra da afekte unese u najvisu ·intelektualnost; jer, ako је autenticna glupost krotka umetnica, inteligentna glupost, koja doprinosi mobilnosti u zivotu duha, povlaci za sobom narocito njegovu nestabilnost i njegovu jalovost. Мnoge godine su vec prosle otkako sam о tome napisao sledece: ,,Nema niti jedne jedine znacajne misli koju glupost nije umela smesta da iskoristi; ona 43

moze da se svuda krece i navlaci na sebe svako ruho istine. А istina, ona је uvek samo jedna jedina odeca, jedan jedini put: istina је uvek hendikepirana. "* Glupost о kojoj је ovde rec, nije mentalna bolest; zbog toga nije manje najopasnija od bolesti duha, posto је sam zivot ono се. ти ona pren. Morali bismo, nesumnjivo, da pocnemo da је isterujemo iz sebe umesto da cekamo na njene velike istorijske erupcije da bismo је upoznali. Ali, cemu da је upoznajemo? 1 koji nedvosmisleni zig da јој utisnemo? Dana5nja psihijatrija vidi njen sиStinski karakter u slucajevima u kojima se pokazuje nesposobnost orijentisanja u zivotu, povlacenje pred svim zadacima koje on namece ili, nenadano, pred zadacima za koje niste pripremljeni. Eksperimentalna psihologija, posvecena prvenstveno zdravim individuama, ne odreduje је drukcije. "Smatramo glupim pona5anje ma koga ko је nesposoban da izvrsi neki zadatak za koji postoje svi uslovi osim licnih", piSe poznati predstavnik jedne od skora5njih struja u ovoj nauci. Receni kriterijum sposobnosti delanja objektivno, dakle eftkasno, ne ostavlja nista da po:Zelimo u pitanju nedvosmi* U Muzilovom romanu

44

Covek bez svojst~ZPa. Vid. tom 1.

sleno klinickih "slucajeva" ili laboratorijskih majmuna; ali, postojanje drugih "slucajeva", koji se slobodno kreeu svetom, nuZno iziskuje nekoliko dopuna, jer "tacno ili la.Zno izvrsenje datog zadatka" nije uvek, kad su oni u pitanju, i ocigledno. Prvo, sposobnost da se ponaSamo u svako vreme kako to cini neki sposoban covek u datim okolnostima podrazumeva vec svu visu dvosmislenost inteligencije i gluposti: naime, "korisno", ,,kompetentno" ponaSanje ffiOZe uciniti da njegov objekt slиZi svom licnom profitu ili~ naprotiv, da mu ovaj slиZi; а onaj ko cini jedno uglavnom smatra glupim onog ko cini drugo. (Dok је samo onaj medicinski glup ko nije kadar da cini ni jedno ni drugo.) Drugo, nemogueno је poreci da nije cesto zahtevano i neko pona8anje koje ne vodi raCuna о objektivnosti, . ра cak ni о prilikama; objektivnost i bezlicnost, subjektivnost i neobjektivnost, u stvari su u srodstvu; i ako је subjektivnost Ьеz protivtere smesna, apsolutno objektivno pona8anje је, razumljivo, nepostojece u zivotu, to jest nezamislivo. Obezbediti njihovu ravnotefu upravo је jedan od glavnih proЬlema na8e kulture. Najzad, mogli bismo jos da iznesemo kao prigovor sve okolnosti u kojima se niko ne pona8a onako 45

inteligentno kako bi to bilo nиZno, i da iz toga zakljиcimo da se svako od nas pokazuje, ako ne stalno, barem s vremena na vreme kao glиp. Otuda treba voditi raCuna о razlici izmedи odstupanja i nesposobnosti, izmedи funkcionalne glиposti, to jest one koja se javlja samo и odredenim prilikama i stalne i konstitucionalne glи­ posti, izmedи zaЬlиde i neinteligencije. То је cak jedna od stvari do kojih nат је najvise stalo, posto sи sadasnji zivotni uslovi takvi, obrazujи tako prostran, slo:Zen, haotican skup, da individиalne glиposti koje se javljajи samo и odredenim prilikama lako mogu da povuku za sobom konstitucionalnи glupost cele zajednice. Posmatrac је tako naveden da, s onu stranи licnih sklonosti, opazi jedno dru.Stvo pogodeno izvesnim mentalnim nedostacima. Bez sumnje nije mogucno preslikavati pojave koje se tieu realne psihologije individuuma, dakle, posebno, mentalne bolesti i glиpost, na dru.Stva; ali, morali bismo biti kadri da govorimo danas, uz sav obzir, о "socijalnom opona8anjи mentalnih slabosti": primeri za to su dovoljno ociti.

46

SA ovim dopunskim napomenama svakako smo opet pre8li granice psiholoskog obja5njenja. Ono nas poueava da neka inteligentna refleksija pretpostavlja odredene osobine - jasnost, preciznost, bogatstvo, Ьlagost povezana sa Cvrstinom - i mnoge druge osetljive na nabrajanje; i te osobine su, s jedne strane urodene, s druge stecene, pored saznanja koja usvajamo, kao neka vrsta intelektualne okretnosti: dobar um i spretan mozak znace otprilike istu stvar. Osim lenjosti i prirodnih sklonosti; nema ovde drugih prepreka koje treba savladati; to moie biti predmet obuke, i komiCki izraz ,,intelektualni sport" ne kazuje Ьа5 lose ono od cega bi on, naposletku, da odvrati. Naprotiv, um је manje protivnik "inteligentnoj" gluposti od duha i - uz uslov da pod tim ne razumemo рtф. zbir oseCanja- afektivnosti. BuduCi da se misli i oseCanja razvijaju u medusobnom saglasju, te da је to uvek isti covek koji se izraZava putem njih, pojmovi poput uskosti, sirine, gipkosti, jednostavnosti i vernosti mogu se podjednako primenjivati i na miSljenje i na oseCanje; ра Cak: i ako kombinacija koja iz tog proistice nije jos savrSena, ona је dovoljna da bismo mogli reci da um okrepljuje afektiv-

47

nost, i da na.Sa osecanja nisu bez spona sa inteligencijom i gluposeu. Protiv te "inteligentne" vrste gluposti valja delovati putem primera i kritike. Ovde zastupan pogled razlikuje se od uobicajenog miSljenja koje se, da bi ро svaku cenu izbeglo da bude pogresno, ne pokazuje u samom proЬlemu manje preterano jednostrano, podrZavajuci da jedna duboka, autenticna afektivnost nema sta da tra.Zi sa umom i da bi је cak оУај mogao uniziti. lstina је da, kod prostodusnih biea, izvesne dragocene osobine, kao sto su vemost, postojanost, cistota osecanja i ostale slicne, izgledaju da su bez primesa, ali to је samo zato sto se druge slaЬo istieu: ograniceni slueaj toga videli smo u primeru imbecilnosti koja se veselo sagla.Sava sa svime. Daleko је od mene pomisao da ovim recima unizim dobre i odane prirode - njihovo odsustvo igra nezanemarivu ulogu u nadmocnoj gluposti! Ali, danas је utoliko vise vaZno da se zalozimo za pojam "onog-sto-znaci"*' recenog ocigledno u apsolutno utopijskoj formi. Ono-sto-znaci upueuje na istinu koju mozemo u njemu da opazimo sa osobinama osecanja koje bude na.Se poverenje da bismo odatle izvu48

kli nekи sasvim novu, koja је и isti mah razurnevanje i odlиcnost; okrepljena istrajnost, nesto sto raspola.Ze istovremeno mentalnim i psihickim sadrzajem i sto od nas ili drugih "iziskuje" odredeno pona5anje; mogli bismo stoga reci, а to је, sto se tice glиposti, su.Stinsko, da је ono-sto-znaci podjednako pristupacno racionalnoj i afektivnoj strani kritike. Ono-sto-znaci је takode sи­ protno и isti mah glиposti i brutalnosti; а opsti nesporazum koji danas omogucava afektima da gu.Se razum, umesto da ти dаји krila, ukida se и ројти znacenja. Ali, dovoljno о ovoj temi, ili је to moZda Cak vise nego sto rnoremo da preuzmemo! Jer, ako bi trebalo jos ndto dodati, to bi moglo biti jedino da sve sto је иpravo bilo receno daleko је jos od toga da ponиdi neki kriterijum koji bi pouzdano omogucio da prepoznamo i izdvojimo ono-sto-znaci; а da se opskrbimo nekim dovoljnim, nesurnnjivo ne bi bilo lako. Ali, evo neceg sto nas vodi pravo do najЬoljeg oruZja protiv glиposti: skromnost. U odredenim okolnostima, svi smo glиpi; takode smo и odredenim okolnostima prisiljeni da delиjemo zaslepljeno ili poluzaslepljeno, bez cega bi se svet zaustavio; i ako bi neko pred ора* Bedeutend : "koji

znaci", ali i "va.Zno", nZfiaeajno".

49

snostima od gluposti izvukao sledece pravilo: "SuzdrZi se od sudenja i prekini svaki put kad ti nedostaju obavestenja", mi bismo se sledili! Ali, ta situacija u kojoj se danas svako nalazi, podseca na drugu koju odavno poznajemo, u intelektualnom podrucju. U stvari, posto su na8e znanje i nasa moc ograniceni, svedeni smo na to da, u svim naukama, izricemo preuranjene sudove; ali, bdijuci nad tim, kako su nas naucili, da ovaj nedostatak ocuvamo u izvesnim granicama i da ga popravljamo kad god se ukaZe prilika, vaspostavljamo tako u svorn radu izvesnu taenost. Nista se, zapravo, ne protivi da tu taenost i tu gordu skruSenost u sudenju i delanju prenesemo u druga podrucja; i verujem da bi preporuka "Delaj onoliko dobro koliko moZeS i onoliko lose koliko moras, ostajuci sve vreme svestan ivica zaЬlude u tvom delanju!" predstavljala vec, ako bismo је sledili, polovinu puta u smeru zaista plodne reforrne na.Seg zivota. Medutim, od pre nekog trenutka vec, ovi izgledi su me doveli do kraja mog izlaganja koje је - na sta sam upozorio slиSaoce - moglo biti samo preliminarno ispitivanje. А sad, s nogom na medi, priznajem da sam nesposoban da idem dalje: samo jos korak dalje, u stvari, i na50

pusticemo podrucje gluposti koje za k.raljevstvo mudrosti ostaje, cak i ako је teorijski ocrtano, tako raznoliko, razbastinjena oЬlast koju putnici poglavito izbegavaju.

51

MUZILOVA

SТUDIJA О GLUPOSП

NA poziv austrijskog Radnickog saveza, Robert Muzil* је odriao, u Beeu, 11. marta 1937. godine, svoje sad vec legendarno predavanje о gluposti. Ponovio ga је nedelju dana kasnije, 17. marta. Iste godine, ono је bilo objavljeno kao posebna knjiga kod izdavacke kuce Berman-Fiv ser. Muzil је о gluposti razmisljao, u najmanju ruku, od 1935. godine, kad је napisao niz aforizama. Deo tih aforizama objavljen је u Narodnim novinama u Bazelu (Nazional Zeitung) . Nesto od tih aforizama preuzet је u tekstu predavanja ciji је prevod u va5im rukama. Premda је о gluposti росео da pise и forтi aforizama, ocigledno је da Muzila aforisticka forma nije * RoЬert

Muzil је roden 1880. godine uvКlagenђutu, Austrija. Umro је, kao izЬcglica, 1942. godine u Zencvi, Svajcarska. Medu njegova dela ubrajaju se, izmedu ostalog, Tri Zепе, Ostavftina za Zivota, Pometnje pitomca Terlesa, Cwek bez svojrtaТJa.

53

potpuno zadovoljavala. Tako, u pismu Bernardu Grethujzenu, od 26. decembra 1935. godine, v on pise: "Sto se tice aforizama, stvari su prosle veoma lose. Oni о gluposti ispali su dobri, ali dugi, а kako nije mogucno barem dvaput u svakom elementu od tridesetak aforizama iskoristiti rec glupost а da citaocu to ne izgleda kao drum oivicen reklamnim panoima za najbolje autogume i podmazivacka ulja, suocio sam se s tehnickim proЬlemom koji jos nisam uspeo da resim (moZda bih о gluposti trebalo da napravim esej, ali neeu), tako da sam morao da pribegnem starom sistemu odlaganja nastranu ... " Dve godine docnije, predavanje u Beeu mu pru.Za priliku da svojim razmisljanjima da konaCan oblik. PiSe о tome Otu Pehtu, te, 1937. godine: "Tokom citanja stampanog predavanja nasluticete, dopadne li vam se njegov improvizatorski stil, da moja nezavisnost nije bila ni pod kakvom pretnjom." Bice jos precizniji u pismu Vladimiru Elijasbergu, aprila 1937. godine: ,,Nisam imao naucne namere, ра ni psiholoske ili socioloske, nego bi se pre tu mogla videti izvesna druStvena kritika (u cijoj pozadini је i jedva nagove5tena esteticka kritika)." 54

Inace, Muzil је pridavao veliki znaeaj svom radu о gluposti, u neku ruku "tek nesto manji" svom zivotnom rood znacaja koji је pripisivao v manesknom delu Covek bez svojstava. Otuda се u pismu Viktoru Cukerhandlu, novembra 1938. godine, na mestu gde evocira sve svoje najva:Znije knjiZevne i intelektualne poduhvate, reci sledece: ,~ema u tome nekog starog Ьlaga od kojeg bi nат bilo odvratno da se odvojimo, а nisu to ni ikakve etape moga dela; to su elementi pocevsi od kojih se obrazovala koncepcija dela koje је, u svojim glavnim vidovima, u protivrecnosti s koncepcijom na5eg vremena i koja, uprkos mojim delimicnim uspesima, nije bila shvacena." Da, Muzilovo predavanje о gluposti svakako doCarava neke od glavnih elemenata na kojima је bila zasnovana koncepcija njegovog nezaobilaznog dela. Аv kad је rec, recimo, о romanesknoj trilogiji Covek bez svojstava, valja podsetiti da се mnogi znalac i pisac biti spreman da ustvrdi kako је u pitanju moZda najvaZnije knjirevno delo u nemaCkoj knjiZevnosti dvadesetog stoleca. Premda neobican, а bez ikakve sumnje dalekoseZan uvid u onda5nje dogadaje, medu kojima se isticalo razrastanje nacizma, ovaj kritiCki rad о gluposti је dostojan odblesak Muzi55

love romaneskne trilogije, zapravo, zaSto ne reCi, vidoviti rad koji је i danas aktualan kao i prvog dana kad је izgovoren, i ne samo kad је u pitanju rasudivanje о nacionalnim i politiCkim glupostima... U njemu lako i brzo prepoznajemo sopstvenu bolest, ра tako i Ьolest sveta koji se menja, а da u ponekim stvarima ostaje isti od pamtiveka. 1

RoЬert

Muzil

OGLUPOSТI

prvo izdanje

S1YLOSDOO IZDAVASrvO Novi Sad Vase Stajiea 9/I. Tel: 021/51 475, 51 367 Fax: 021/21 096 anail: [email protected]. yu Za izdavaea direkt:or Rita Spajzc:r

Uralnik Franja Petrinovic · Likovna oprema Мilan Мilenc

Stampa SТYL0S-P~

Novi Sad

Tu-aZ 1000 Novi Sad, 2002

•

CIP - Каталогизација

у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад

830 (436)- 4 МУЗИЛ. Роберт

О gluposti/RoЬert Muzil;

preveo jovica Atin.- (1. izd.).- Novi Sad: Stylos print).- 60 str.; 18 cm.- (ВЊiioteka AmЬrozija: &epna knjiga; Кnј.

S)

Prevod dela: str. S8-S9

ОЬеr

die

ISBN 8&7473-070-1

Dummhc:it/RoЬcn Mшil.-

11r.d 1000.- Вeldka о piscu:

,R obert M uzil

Robert Muzil

OGLUPOSTI

Pre nekoliko godina sam vec napisao: "l(ad glupost ne bi toliko nalikovala napretku, talentu, nadi ili usavrsavanju, . da ih covek ne moze razlikovati, niko ne bi zeleo da bude glup." Bilo је to 1931. godine; а niko se nece usuditi da ospori da svet otada nije bas nesto napredovao niti postao savrseniji! Stoga је, postepeno, sve manie mogucno odgadati pitanje: "Sta је zapravo glupost?" U stvari, danas su dusom mnogih drzava i nacija ovladala osecanja medu kojima tastina neosporno zauzima povlasceno mesto; oduvek, medutim, izmedu gluposti i tastine postoji tesna veza ...

Graficka oprema Milan Miletic

ISBN 86-7473-070-1

ST YLC>S

r