Novi Svetski Poredak i Srbi

Novi svjetski poredak i Srbi - I dio Šta je to Novi svetski poredak Vedina ljudi je čula nešto o Novom svjetskom poretku. Neki su čak pročitali čitave tomove knjiga o tome. Ali malo ljudi koje ja sredem mogu sažeto da objasne šta je to. Kao pisac, analitičar globalnih geopolitičkih odnosa, politički komentator i javni govornik, ja često nailazim na ljude koji koriste termin "Novi svjetski poredak" ali ne mogu da objasne šta je to. Ako ih upitate da objasne obično počnu da zamuckuju, "to je... hm... znate... ah... zar nije to nešto što je dobro započelo a ispalo loše?" Pa, na neki način jeste. Kao na primjer Hitlerov Tredi Rajh. On je također obedavao da de donijeti Novi svjetski poredak. Bukvalno tako. Ako sumnjate, samo provjerite neke od postera po Beogradu (1941). A Hitlerov Novi svjetski poredak je također dobro započeo - za podjarmljeni njemacčki narod, koji je gladovao i bio ponižen od strane pobjedničkih i arogantnih saveznika iz Prvog svjetskog rata. Ali se loše završio, i za njemački narod i za milione drugih ljudi širom svijeta. Boljševici su također pokušali da izgrade svoju verziju "Novog svjetskog poretka," koji je globalno reklamiran kao Komunistička internacionala, i koristili su slogane kao što su "proleteri cijelog svijeta - ujedinite se." Ali traganje za "novim svjetskim poretkom" datira mnogo prije Hitlera, Lenjina ili Staljina. U stvari, ide čak toliko unazad u prošlost koliko i čovjekova ambicija da vlada životom drugog čovjeka. Nikolo Makijaveli, na primjer, napisao je u svojoj knjizi "Princ" (1513): "Ništa nije teže isplanirati, ništa nije problematično što se tiče uspjeha, niti opasnije da se kontrolira, od kreiranja novog poretka stvari." Ali svjetski vladari u usponu, gladni modi - počev od Džingis Kana, preko Atile Hunskog, Napoleona - rijetko obradaju pažnju na riječi mudrosti, i ne trude se da nauče nešto iz historije. Oni je umjesto toga ponavljaju. Obično na svoju štetu. Zbog čega svaka varijanta "novog svjetskog poretka" ima tendenciju da se na kraju raspadne i neminovno završava u korpi za smede historije.

1

Zato Novi svjetski poredak (NWO) 1990-ih nije ništa više nego najnovija marketinška maska koja koristi pozitivne riječi da zamaskira zle planove zapadnih arhitekata novog svjetskog poretka. Riječi "Novi svjetski poredak" prvi put je izgovorio u savremenom kontekstu američki predsjednik Džordž Buš 1990. godine, kada je likovao zbog navodne pobjede Zapada u Hladnom ratu sa Sovjetskim Savezom. Njegove riječi su nudile nadu ("novu") u bolji život ("svijet") koji je pred nama; život koji bi se zasnivao na (zakonu i) "redu/poretku," a ne na sirovoj primjeni sile, koju je "Banda sa Istočne strane", iz Kremlja, koristila u svojim sferama uticaja i kontrole. Umjesto toga, posljednje izdanje Novog svjetskog poretka dalo je istu staru "diplomaciju oružja" koju su koristili i Sovjeti, s tim što se sada koriste veda oružja i više diplomacije da se maskira grabljenje vlasti Bande sa Zapadne strane. Prva njihova žrtva bio je Irak. Zapad, uključujudi tu Vašington, London, Paris i Bon, prvo je naoružao i podržavao režim Sadama Huseina, dok je vodio rat sa Iranom u ranim 1980-im godinama. To su radili i Sovjeti. I jugoslovenska komunistička vlada, koja je pomogla da se izgradi i naoruža Sadamova vojska. Ukratko, u dvopolnom svijetu ranih 80-godina, Sadam je bio svačiji "dječak svjetle kose," usprkos tome što je crnomanjast, ima crne brkove, i sumnjivu prošlost vezanu za ljudska prava iračkih Kurda i Šiita. Onda, kako se završio rat sa Iranom i kako je Banda sa Zapadne strane tvrdila da je pobjedila u Hladnom ratu protiv Sovjetskog Saveza, Irak je iznenada postao potencijalna prijetnja. Ne za Zapad, pazite, čiji je saveznik Husein bio sve vrijeme. Ved za Izrael, zakletog neprijatelja arapskog svijeta, što je uključivalo i sve modniji Irak. Tako je ključ strategije modnog pro-izraelskog lobija u SAD bio da se napravi da izgleda kao da su Sadam i iračka vlada u stvari neprijatelji SAD i Zapada, a ne samo Izraela. Jedan način da se ovo uradi je bio da Sadam prekrši takozvanu Karterovu doktrinu - koja je tvrdila (1970-ih godina) da je svaka prijetnja naftnim poljima na Bliskom Istoku prijetnja nacionalnoj bezbednosti SAD. Nastupa američka ambasadorka u Bagdadu, Ejpril Glaspi, nosilac članske karte Novog svjetskog poretka: 2

Prema izvještaju od 15.decembra 1995. godine u londonskom listu Guardian, ambasadorka je "iz naokola nagovijestila da mali napad da se zauzmu dva naftna polja ne bi izazvao suviše nevolja, ali da se Sadamova okupacija Kuvajta nede tolerirati. On je dobio poruku da je otišao predaleko. Slijededeg dana bagdadske novine su objavile fotografiju 10.000 iračkih vojnika kako se povlače iz Kuvajta; a Sadam Husein je obavijestio Savjet bezbednosti UN da namjerava da povuče svoje trupe i isto to uvjeravanje dao jordanskom kralju Huseinu. Bilo je suviše kasno. Tačer i Buš su bili raspoloženi za rat. Američka i britanska javnost je bila ubjeđena da se Sadam upustio u ludu avanturu hitlerovskog tipa da osvoji Bliski Istok. Tako su povjerljivi satelitski snimci, koje nitko nije vidio, citirani da se dokaže ta tvrdnja. Osim što je nisu dokazali." Priča objavljena u listu Guardian u decembru 1995. baca više svjetla na prvu veliku prevaru Novog svjetskog poretka, koja je upotrebljena kao izgovor za masovno ispoljavanje modi Novog svjetskog poretka u takozvanom Zalivskom ratu: "Uredništvo lista St. Petersburg Times na Floridi je na sedmom spratu jedne od onih običnih, funkcionalnih kula u centru grada koje čine urbanu Ameriku. Ono je veliko, bijelo i ima savršenu klimatizaciju i u njemu je zabranjeno pušenje. Na prvi pogled to nije mjesto gdje biste očekivali da se pojavi jedna od najsenzacionalnijih priča posljednjih nekoliko godina: kako je Bušova administracija izmanipulirala Ameriku da podrži Zalivski rat. Ali Džin Heler je nominirana za Pulizerovu nagradu pet puta, a dva puta je bila na drugom mjestu za nagradu, tako da kada je zatražila dozvolu da potroši 3.200 USD na dve satelitske fotografije njene novine su je podržale. Radoznalost Helerove podstaknuta je u septembru (1990) kada je pročitala izvještaj komercijalnog satelita koji kruži iznad Kuvajta i snima. Ona je željela da vidi šta bi jedine nezavisne slike rekle o navodnoj masovnoj akumulaciji iračkih trupa na granici Kuvajta i Saudijske Arabije. Za 1.500 USD po snimku, firma Soyuz Karta je pristala da ih obezbedi. Ali na fotografijama nije bilo ni traga od 265.000 iračkih vojnika i 1.500 tenkova za koje su američki zvaničnici rekli da su tamo. „One (fotografije) su bile tako jasne da ste na aerodromu Rijad u Saudijskoj Arabiji mogli da vidite poredane američke avione,“ kaže ona. Dala je fotografije 3

dvojici stručnjaka na analizu. „Pogledala sam ih sa mojim kolegom i oboje smo rekli potpuno istu stvar u istom trenutku: Gdje su?“ sjeda se Piter Cimerman, stručnjak za satelite na univerzitetu Džordž Vašington. „Jasno smo mogli da vidimo glavni put koji vodi kroz Kuvajt, južno ka Saudijskoj Arabiji, ali bio je prekriven pješčanim nanosima, od vjetra, i bilo je jasno da se tuda nikakva vojska nije kretala. Mogli smo da vidimo prazne barake gdje biste očekivali te hiljade vojnika da budu, ali i te barake su bile napuštene.“ Džin Heler je napisala svoju priču za list St Petersburg Times. Priča je počinjala riječima: „Vrijeme je da se mobilizira Agata Kristi na dužnost na Bliskom Istoku. Nazovimo to Slučaj neprijatelja koji isčezava.“ Kada se danas sjeda toga Heler kaže: „Da se ta priča pojavila u listu New York Times ili Washington Post, bilo bi svašta. Ali naš list je sa Floride, svjetske prijestolnice penzionera, i šta mi možemo da znamo?” Godinu dana kasnije, general Kolin Pauel je priznao da je pogrešno sračunao cifre. Nije bilo masovne akumulacije trupa. Ali do tada se rat završio, i to pobjedom, i nije bilo važno da li je „dokaz“ o Sadamovim krvožednim namjerama bila prevara. Osim toga, to nije bila jedina smicalica koja je korištena da se ubjede oni koji oklijevaju. Tako je Iraku namješteno da bude dežurno strašilo Novog svjetskog poretka na Bliskom Istoku, iako nije bio prijetnja američkim interesima na tom prostoru. A ovaj dojučerašnji prijatelj Vašingtona, Londona, Pariza i Bona, je postao prva žrtva Novog svjetskog poretka tokom zalivskog rata 1991., i istrpio je gnjev najvedeg skupa vojne modi od kraja drugog svjetskog rata. Čak i sad, devet godina kasnije, irački narod još uvijek umire zbog genocidnih sankcija UN. A zemlju još uvijek bombardiraju u tom "Zaboravljenom ratu", dok je pažnja svijeta skrenuta na nove konflikte koje je izazvao Novi svjetski poredak, na Kosovu, u Dagestanu, Čečeniji ili Istočnom Timoru. Tragedija Iraka opisuje kako je započeo posljednji Novi svjetski poredak. Tragedija bivše Jugoslavije je naredno poglavlje u borbi Bande sa Zapadne strane za svjetskom dominacijom. Više o tome i o razlozima zašto su Srbi postali slijedede žrtve Novog svjetskog poretka čitajte u mom slijedečem članku. 4

Novi svjetski poredak i Srbi - II dio ZAŠTO SU SRBI ODREĐENI DA BUDU ŽRTVE NATO-a, OBILJEŽENE KAO ZLOČINCI? Zašto je Novi svjetski poredak želio da razbije bivšu Jugoslaviju? Prije više od dve godine, odgovarajudi na jedan moj članak u listu Washington Times, čitalac sajta Truth in Media (Istina u medijima), penzionirani veteran vojske SAD koji je časno služio u Vijetnamu i drugim mjestima, upitao me je slijedede: „Pitam se šta je tako specijalno u vezi sa Srbima da bi ih učinilo namjenskim žrtvama istih tipova lidera u kabalu (tajnom udruženju) Novog svjetskog poretka?" Pitanje ovog gospodina me je podsjetilo na nešto što sam napisao početkom 1992. godine, kada je završen rat u Hrvatskoj i baš prije nego što je buknuo rat u Bosni. Tada sam rekao da su Srbi „određeni da budu zločinci" u Novom svjetskom poretku. I da bi optuživanje Srba za genocid bilo isto tako smješno kao i optuživanje Jevreja da su odgovorni za Holokaust. A ipak, upravo je to ono što se dogodilo od vremena kad sam 1992. ja napisao taj komentar!? Sve što treba da se uradi da bi se shvatila perfidnost Novog svjetskog poretka je da se termin “zločinac” zamijeni terminom "zrtva." Što se tiče čitaoca koji mi je pisao, veterana vojske SAD, odgovorio sam mu: "Srbe je bilo najlakše ubiti ili ih porobiti od svih pravoslavnih kršdana. Oni su izolirani i okruženi neprijateljima. Ima ih samo 10 miliona. Osim toga, Srbi su žestoki borci za slobodu. Ako njih potučete do koljena, to de obeshrabriti druge pobune protiv Novog svjetskog poretka kasnije. Također, Srbi su "najzapadniji" od svih pravoslavnih kršdana. Grci mogu biti slijedeci. Oni su također izolirani i okruženi neprijateljima. Osim toga, njih ima manje čak i od Srba. Jeste li primjetili da je Bil Klinton imenovao Ričarda Holbruka da bude specijalni izaslanik za Cipar? Ono što je Holbruk uradio Srbima u Bosni, on de vjerovatno uraditi i Grcima na Cipru. Ubijanje, porobljavanje pravoslavne Rusije zahtjevat de malo više vremena. Ali taj proces je ved u toku. Metode su iste. NATO je "Gvozdeni prsten" oko

5

evropskog vrata Rusije. Islam de da okuje njen meki južni trbuh. Kina de da završi posao sa istoka. Nakon što se oko 250 miliona pravoslavaca ubije ili porobi, protestanti de postati naredna meta Novog svjetskog poretka. Njih de biti lakše ubiti ili porobiti nego katolike. Protestanata ima samo 500 miliona, naspram preko milijardu katolika. Konačno, "kabal Novog svjetskog poretka," kako ste vi to nazvali, de se okrenuti i protiv katolika. Vidite li shemu? Kao krdo gladnih vukova koji se skupljaju oko životinja koje ništa ne sumnjaju, hijene Novog svjetskog poretka prvo napadaju one najslabije. Među kršdanima to su bili Srbi. Eto zašto su Srbi bili prve žrtve. Eto zašto im je potrebna pomod drugih kršdana iz cijelog svijeta SADA - prije nego što drugi postanu suviše slabi da bi pomogli. Novi svjetski poredak je obrnuta (i perverznija) forma krstaških ratova. U stvari, to je osveta za krstaške ratove. To je krstaški rat protiv kršdana! (Naravno, u stvarnosti stvari se nede odvijati u nizu, kao što je to gore opisano, ved paralelno - pri čemu de prioriteti Novog svjetskog poretka određivati gornji redoslijed meta. Tako da stvarni proces može biti brži nego što se čini)." Kao što je to NATO-v rat na Kosovu jasno pokazao. U međuvremenu, otprilike u isto vrijeme (ljeto 1997.), jedan drugi čitalac TiM-a se pitao zašto su bosanski Muslimani izdvojeni kao favoriti Novog svjetskog poretka prilikom raspada Jugoslavije. Ovaj čitalac mi je poslao članke iz lista Los Angeles Times iz 1993. godine, kao podršku njegove teorije: "List LA Times je zagovarao angažiranje SAD u Bosni 1992., ali nije nudio nikakvo obrazloženje sve do ovog članka. Ono što ovaj list posmatra kao 'interese SAD' otkriva puno toga." I zaista je otkrivalo. Puno toga. Jer je do aprila 1993., demonizacija Srba u američkim medijima ved dostigla uznapredovalu fazu. Priloženi članak iz lista LA Times od 28.aprila 1993. zaista je bio tipičan za one koji su doprinijeli tome. To je i razlog što sam odgovorio ovom čitaocu:

6

"Dakle, vaš predosjedaj je tačan. Sve je to bilo pripremljeno (od strane Novog svjetskog poretka/vlade SAD) mnogo prije nego što je započeo rat u Bosni (za koga je Novi svjetski poredak tada krivio Srbe - zvuči poznato u vezi sa SRN i Hitlerom tridesetih godina?). Počeli smo da pratimo trend medijske demonizacije još kasne 1988. godine. Do marta 1993., mi (Truth in Media) smo iznijeli obimnu studiju koja je dokumentirala četiri godine anti-srpske propagande lista NEW YORK TIMES, na primjer (TiM bilten 93-03, 8. mart 1993). Naše istraživanje obuhvatilo je oko 1.200 članaka objavljenih u listu New York Times, uključujudi tu i 120 uvodnih članaka na temu Jugoslavije, od čega su tri od te četiri godine bile PRIJE nego što je počeo rat u Bosni. Od ovih, 93% su bili anti-srpski, 7% anti-hrvatski; NIJEDAN nije bio antimuslimanski!! Štaviše, mogli smo da dokažemo da su urednici lista New York Times VODILI vijesti na Balkanu, a ne obrnuto. Na primjer, 1990. godine su pisma na temu Jugoslavije bila mnogo brojnija od uvodnih članaka, u razmjeru 17:8. Ali do 1992., godine kada je počeo rat u Bosni, uvodni članci su dominirali u odnosu na pisma, u razmjeru 89:32. Krajem marta 1993. jedan zabrinuti Amerikanac je prezentirao naš izvještaj lično urednicima lista New York Times. Oni su samo slegnuli ramenima. Otprilike u isto vrijeme, u Sarajevu, prema direktnim naredbama muslimanskog predsjednika Alije Izetbegovida koje je izdao u februaru 1993., odvijalo se pravo "čišdenje". Muslimani su tiho ubili preko 6.000 sarajevskih Srba, uglavnom intelektualaca, prema priznanju koje je 22. marta 1992. godine dao Šljivo Jasmin, u prisustvu međunarodnih posmatrača (vidi TiM GW bilten 96-05, 5/26/96). Ovaj Musliman (Jasmin) priznao je da je lično ubio, iz vatrenog oružja ili zaklao, više od 200 Srba u Sarajevu. Također je rekao da je silovao preko 40 Srpkinja, od kojih su neke bile djevojke koje je poznavao prije rata. Ipak, ovo nikad nije bilo objavljeno u Zapadnoj štampi. A ovaj tip nije na haškoj listi "ratnih zločinaca". Neki Srbi koji su uspjeli da pobjegnu iz te paklene rupe 7

pod nazivom Sarajevo rekli su mi da bi broj srpskih žrtava mogao biti čak 7.000 do 10.000 (ubijenih)." Ipak, Savjet bezbednosti UN, jedan od zastupnika Novog svjetskog poretka, donio je tri Rezolucije o Bosni u jesen 1994. Sve tri su, naravno, osuđivale Srbe. Nagrađivale izdaju Muslimana, dok su kažnjavale vrlinu. "Na kraju krajeva, od ljudi u UN. Plazi se očekuje da ostave iza sebe ne samo oružje, ved i skrupule," napisao sam u oktobru 1994. urednički komentar, u kome još piše: "Savjetu bezbednosti se makar mora priznati dosljednost. Najvede svjetske moralne prostitutke redovno primaju nagrade od ovih "Madam" sa plavim trakama. Najodaniji patrioti isto tako odmah dobijaju packe. To je naopak svijet u kome je vrlina zlo, a zlo vrlina. Nastupa Slobodan Miloševid, posljednji UN počasni za njenu reinkarancaiju kao "mirovnjaka." Bosanski Srbi, s druge strane, dobili su novu porciju packi - kako i priliči onima koji su određeni da budu "svjetski zločinci." Srpski predsjednik, međutim, nije dobio puno nagrada što je izdao svoje zemljake. On je dobio kost okačenu na plavu traku. Ovo posljednje nije bilo zbog počasti, ved da se ne zaprljaju dragocijeni prsti "Madam". Za do 100 dana na beogradskom aerodromu de ponovo biti uspostavljen zračni saobradaj. Srbi de također modi da učestvuju na međunarodnim sportskim i kulturnim događajima. Jupiii... I to je to? To je sve što je ovaj veliki srpski "državnik" dobio od "Madam" sa Ist Rivera za to što je izdao svoje zemljake? Pa, ne baš. Dobio je još i upozorenje da bi UN mogle da ponovo zatvore beogradski aerodrom sa upozorenjem od samo pet dana unapred ako prestane da im liže cipele. Drugim riječima, "tresla se gora, rodio se miš" kako kaže stara srpska poslovica. Ili, kako je to ove nedelje rekao predsjednik Skupštine bosanskih Srba, Momčilo Krajišnik, Miloševic je "ubio kravu zbog kile mesa." Šta se drugo moglo očekivati od komunističkog bankara, koji nije farmer? U međuvremenu de embargo Ujedinjenih Nacija nastaviti da lišava građane Srbije mazuta za grijanje potrebnog za zimu, sirovina za proizvodnju lijekova, osnovne opreme potrebne bolnicama, da ne spominjemo naftu i druge vitalne 8

supstance neophodne za oporavak privrede razorene 28-mjesečnim sankcijama. "Međunarodna zavjera čiji je cilj uništenje Srbije je veliki zločin protiv čovječanstva," kaže Sir Alfred Šerman, vanjsko-politički savjetnik bivšeg premijera Velike Britanije, Margaret Tacher, u skorašnjem intervjuu urednicima beogradskog nedeljnika NIN. "Može se uporediti sa Četvrtim Krstaškim ratom, crnačkim ropstvom, sa Hitlerovim holokaustom, ili sa Staljinovom represijom." Možda. Osim što sada imamo još i neke unutra koji sarađuju sa svojim bududim egzekutorima. Kao što su to radili "kapoi" u koncentracionim logorima, koji su radili za naciste u nadi da de posljednji dodi na red za gasne komore, tako i Miloševid pokušava da dobije privremeno odlaganje. Ali vlast kvari. Carstva imaju tendenciju da se raspadaju. Aleksandar Veliki, Faraoni, Persija, Rim, Kina, Napoleon, ruski carevi, Habsburška dinastija, Tredi Rajh, Japan, Britanski Komonvelt, Sovjetski Savez... svi su oni otišli sa svjetske imperijalne pozorišne scene. Neki su otišli cviledi; vedina nakon velikih gubitaka po čovječanstvo." Ali ovo gornje ne objašnjava ZAŠTO je Novi svjetski poredak želio da se Jugoslavija raspadne a Srbi demoniziraju. Sada du ja pokušati da bacim malo svjetla na to u aktuelnom kontekstu devedestih godina. Priča iz lista LA Times koju je priložio TiM čitalac je dala čitaocima Los Anđelesa tipičnu liberalno-globalističku "pjesmu uz ples" o vrlinama višenacionalnih zemalja, kao što je naša (SAD). A navodi Sjevernu Koreju, na primjer, kao suprotan primjer. Što je čista glupost! Uzmimo Japan, na primjer, jedn od najčistijih jednonacionalnih društava na svijetu. Zašto Novi svjetski poredak nije izabrao Japance, a ne samo Sjeverno Koreance? Ili... (bilo koju drugu više ili manje "etnički čistu" naciju). Odgovor je prilično prost. Zato što Sjeverne Koreance još nisu kupili. Nasuprot tome, Japan je ved kolonija SAD (zašto i kako može biti knjiga za sebe, tako da u to sada nedu da ulazim).

9

Na isti način, Jugoslavija, kao i Sovjetski Savez, su bili MODELI VIŠENACIONALNIH društava (u Srbiji živi 26 nacionalnih grupa!). Ako je to ono što je bio cilj Novog svjetskog poretka. Nije bio. Pogledajte samo kako je Novi svjetski poredak uništio OBA OVA MODELA VIŠENACIONALNIH društava. Zašto? Jer u svakom od ovih slučajeva - Jugoslaviji i SSSR-u - da su se primjenili Zapadni propisi o demokratskoj vedini - PRAVOSLAVNI KRŠDANI (Srbi, Rusi) bi bili dominantne grupe. Srbi su činili preko 40% jugoslovenskog stanovništva i lako bi kontrolirali svaku demokratski izabranu vladu. TO JE PRAVI RAZLOG što je Jugoslavija razbijena! Zato je Novi svjetski poredak (čitaj: vlada SAD) ohrabrivala Hrvatsku i Sloveniju da se odvoje (1991.), kao i kasnije bosanske Muslimane i Hrvate (1992.). U mojoj arhivi imam dokaze za obje ove tvrdnje. Motiv Novog svjetskog poretka za uništavanje Jugoslavije bio je da se spriječi da pravoslavni kršdani postanu dominantna etnička grupa. Što se tiče Rusije, dominacija pravoslavaca se ne bi mogla izbjedi čak ni u smanjenoj državi (147 miliona stanovnika). Tako da se Novi svjetski poredak odlučio za "salama" pristup, jedan po jedan komad, "meko ubijanje Rusa" bolestima i izgladnjivanjem i kroz regionalne konflikte, kao što su Čečenija i Dagestan. Tako sam moje poruke ovim TiM čitaocima 1997. godine zaključio riječima: "Samo su zli umovi mogli smisliti takve zločine protiv (pravoslavne) čovječnosti. Zbog toga je važno za kršdane širom svijeta da razumiju šta ih slijedede očekuje ako ostanu mirni; ako se Novom svjetskom poretku dozvoli da vlada svijetom, kao što mu je to bilo dozvoljeno do sada.." Više o tome čitajte u mom slijededem članku, u kome du objasniti "Zašto je Rusija još uvijek Strašilo broj 1 za Novi svjetski poredak."

10

Novi svjetski poredak i Srbi - III dio ZAŠTO JE RUSIJA JOŠ UVIJEK STRAŠILO BR.1 ZA NOVI SVJETSKI POREDAK Dva lica globalizma: Priča o Jinu i Jangu, o Prinčevima i Siromasima CENTRALNA RUSIJA, scena 1: Dobro obucena zena u kasnim dvadesetim godinama gledala je tuzna lica dok je njena cerkica mljackala ostatke supe. Zena je dala svoj jedini bon za meso da bi njeno dete moglo da jede.

Scena iz filma u Dikensovom stilu o Engleskoj pocetkom 19. veka? Ne. Globalizam na delu u Centralnoj Rusiji. Ova scena je bila deo CNN-ovog izvestaja u decembru 1998. godine snimljenog u kuhinji Crvenog Krsta u gradicu istocno od Moskve, oko pet sati vozom. Kao i ova zena i njeno dete, na desetine hiljada Rusa suocava se sa gladju, izvestavao je CNN.

NJUJORK, scena 2: Gospodin "Krupna zverka," glavni izvrsni direktor firme iz Vol Strita koja se bavi investicionim bankarstvom, razgovara sa svojim najboljim inostranim izvrsnim direktorom, otprilike u isto vreme: "Dodjavola, kako to mislis da $20 miliona godisnjeg bonusa nije dovoljno?"

"Zelis $40 miliona? I s kojim kuckinim sinom iz ruske vlade zelis da razgovaram koji moze da jemci za ono sto si ti uradio?"

Direktor ustaje od stola i pocinje ljutito da setka gore-dole po kancelariji, drzeci svoj mobilni telefon.

"Slusaj Dzek. Moraces malo vise da se potrudis. Posalji mi dokumentaciju koja podrzava tvoje potrazivanje, pa cemo videti. A necu da razgovaram ni s kakvim prokletim Harvard crvenim komunistickim profesorom." 11

I uz takav rezime direktor spusta slusalicu, stavlja mobilni telefon nazad u dzep na grudima i napusta sobu.

BUENOS AIRES, scena 3: Na Wal-Mart u Buenos Airesu, argentinska zastava leprsa u prodavnici na kojoj je znak "Ponosno u Argentini." Porodice setaju niz siroke, svetle prolaze, pored prikaza nadeva za salatu Pol Njumen. "Jasno je da to menja argentinski nacin zivota: porodice kupuju ovde svoje bicikle, ponekad dolarima; nema vise prodavnice bicikla na uglu," izvestava list New York Times pocetkom prosle godine.

Ali, naravno, Wal-Mart nije nepropusan za rizike "podeljenih drustava," sto je termin lista New York Times za Brazil, velikog suseda Argentine koji je do skoro uglavnom odolevao pritiscima globalizacije. Pocetkom 1998. godine, pet WalMart prodavnica u Brazilu je napadnuto i opljackano od strane napadaca koji su operisali u velikim grupama, naoruzani sa desantnim puskama.

U medjuvremenu je prihod Wal-Marta veci nego bruto nacionalni dohodak 161 zemlje, ukljucujuci tu Poljsku, Izrael i Grcku, prema Mod Barlou, kanadskoj aktivistkinji koja ne zeli da vidi kulturu svoje zemlje obrisanu od strane, onih koje sam ja pre par godina nazvao "Princevima 20. veka," multinacionalnim divovima.

SKOTSDEJL, scena 4: Dobro obuceni, jos bolje izmanikirani kupci guraju se oko Fashion Skvera, modernog trgovackog centra pod krovom u Arizoni, koji je postao toliko moderan da cak i turisti hrle tamo da se pridruze lokalnim "pacovima trgovackog centra." Svugde oko Fashion Skvera je miris novca. Miris "Svemocnog dolara" je na svom vrhuncu za Bozic, kada se natovareni kupci - i bukvalno (poklonima) i figurativno (novcem) - bore da prevazidju psiholoski stres trosenja. "Kako da razbijete praznicni stres?" - zapitao je pred Bozic naslov 12

uvodnog clanka u listu Arizona Republic, najvecem dnevnom listu ove drzave. Takva teskoca; takav stres...

**** Princevi i siromasi

Dakle to je "jin" i "jang" stvar. Globalizam su i siromasi i princevi. Prethodne cetiri scene pokazuju dva lica globalizma. Dok osiromasene mase, siromasi, gladuju ili prave nerede na mestima kao sto su Rusija, Indonezija, Brazil, Koreja i druge zemlje u razvoju inficirane virusom globalizma, princevi su na terevenki potrosnje. I to ne samo tokom Bozicne sezone.

Amerikanci trose van kuce i doma. Nacionalna licna stednja krajem 1997. godine bila je samo 2,1%, sto je stopa iz 63. godine. Jos od Velike depresije nije stopa stednje bila niza. Ipak, stednja je 1998. pala jos vise, do mere od 0,2%, sto je najnizi nivo od kada je vlada pocela da belezi stednju na mesecnoj bazi 1959. godine.

U medjuvremenu, potrosnja robe siroke potrosnje je razbuktana. A posto predstavlja oko dve trecine bruto nacionalnog dohotka, potrosnja robe siroke potrosnje stvara lazan osecaj prosperiteta za zaglupele bejbi-bumere, koji razbacuju novac prakticno do iznemoglosti.

Ali nagli razvoji su obicno praceni degradacijama. Nasa analiza UNCTAD izvestaja iz 1998.godine pokazala je da su znaci upozorenja bili prisutni u globalnoj ekonomiji cak i u godini naglog razvoja -1996., mnogo pre nego sto su Jugoistocna Azija, Rusija i Brazil razotkrili pukotine u oklopu globalizma.

13

Istina, na "jang" strani, 100 najvecih svetskih industrijskih multinacionalnih kompanija, "Princevi 20. veka," povecale su svoju inostranu aktivu tokom 1995. za 6,5% - na rekordnih $1,8 triliona. Njihova ukupna aktiva je porasla za 0,9% na $4,2 triliona. Oni su se hvalili skokom inostrane prodaje od 5,1% - na $2.1 triliona.

Ali na "jin" strani, njihova ukupna prodaja je opala za 1,2% na $4,1 triliona. Njihova inostrana radna snaga je opala za 0,8%, dok je njihova ukupna radna snaga opala za 2,5%.

Tako da je moj ukupni Indeks poslovnog trenda (IPT) - ukupna godisnja promena u ukupnoj aktivi, prodaji i broju zaposlenih 100 najvecih multinacionalnih kompanija - PALA 1,5% u odnosu na prethodnu godinu. A mojih najvecih 50 IPT srozalo se za jos veci procenat (6,1%).

Drugim recima, cak i u godini naglog razvoja -1996., globalne "jin" snage su bile jace od "jang" snaga. Ali cini se da se samo par njih medju Princevima uopste zabrinulo zbog toga, jer su i dalje povecavali svoja strana ulaganja. Sve do kraha u Jugoistocnoj Aziji u drugoj polovini 1997., moglo bi se pretpostaviti?

Pogresno. Cak ni ta propast nije izazvala smanjenje u investicionoj slici. Investicije princeva u Jugoistocnoj Aziji porasle su za 6% - na $82,4 milijarde u 1997. A njihove ukupne globalne investicije porasle su za 19%, na rekordnih $400 milijardi. Sto znaci da su multinacionalne kompanije potrosile preko $2 triliona od kraja Hladnog rata, poplocavajuci svet zlatom i bedom.

Pa, ne bas zlatom, kao sto znamo. "Zlato za budale" Novog svetskog poretka se kuje u kompjuterima Saveznih rezervi i drugih globalnih centralnih banki. Ali beda je prava.

14

Kako to gornji primeri pokazuju, nemojte traziti zdravorazumske investicione strategije u poslovnom svetu kojim vlada globalisticka IDEOLOGIJA. Nista vise vladavine razuma i saosecanja nije bilo prisutno ni u Marksistickoj dogmi. Majka Rusija je gladna

Svaki put kad je strani neprijatelj provalio kroz njena zapadna vrata, tri puta samo u proslom veku, Majka Rusija je drzala svoje sinove i kceri na liniji fronta snabdevene hranom i picem, dok je neprijatelja terala u gladovanje. Ali ovih dana je Majka Rusija i sama gladna. Ona ne moze cak da nahrani svoje sinove i kceri ni u njihovim sopstvenim domovima.

Dakle, ono sto nijedan strani neprijatelj niti komunizam nije uspeo da uradi, globalizam Novog svetskog poretka je uspeo. On polako unistava jednu od najvecih svetskih nacija. Dok su zapadni lideri dvolicno pricali o prijateljstvu i "Partnerstvu za mir," oni su sirili NATO na istok, korumpirali i pljackali rusku aktivu pod maskom "reformi slobodnog trzista," ohrabrivali islamske ustanke u juznoj Rusiji, a sada dozvoljavaju masovnu glad u zemlji koja jos uvek ima dovoljno nuklearne moci u svojim arsenalima da pretvori u pepeo veci deo planete.

Kad pricamo o igranju vatrom! Bukvalno.

Ironicno je i tragicno u isto vreme da su se mnogi Rusi suocili sa gladju u zimi ocajanja 1998., godine nakon sto su Princevi konacno stavili nesto ozbiljnog novca iza svojih prethodno praznih obecanja. Samo 1997.godine Rusija je primila $6,2 milijarde u privatnim stranim investicijama, vise nego u prethodnih sest godina - kombinovano! Ali ima i kvake. Cak i tu.

15

1997. godine Rusija je takodje IZVEZLA $3,7 milijarde kapitala, prema UNCTADu, sto implicira da su neki stranci vec povlacili svoje investicije VAN Rusije mnogo pre nego sto ju je poslednja finansijska kriza pogodila u leto 1998. Sto je za rezultat imalo neuspelu pomoc MMFa i neizvrsenje obaveza zemlje prema stranom dugu.

Pocetkom novembra SAD su pristale da posalju 3,1 miliona tona pomoci u hrani - u vrednosti od oko $625 miliona - da "pomognu Rusima da prebrode zimu" nakon njihove najgore zetve u poslednjih 45 godina, objavio je US News & World Report.

Zapravo, prethodna izjava je glupost. Jedan razlog sto je Klintonova administracija pristala da obezbedi hranu Rusiji - za izvesnu cenu (!) - bio je da pokusa da kupi glasove americkih farmera. I da to uradi sa novcem americkih poreskih obveznika!? Vlada SAD kupuje 1,5 miliona tona VISKA psenice od farmera.

Drugi razlog za davanje hrane Rusiji je da pobije konkurenciju Evropske Zajednice (u davanju hrane), ciji su farmeri takodje akumulirali ogromne kolicine viska hrane. "Ne smemo da dopustimo da samo Amerikanci pomognu Rusiji," rekao je nacelnik udruzenja francuskih proizvodjaca psenice agenciji Rojters, prema izvestaju objavljenom 4.11.1998. u listu New York Times. EU "mora da lansira sopstveni program hrane."

Zapravo, i ovo je bio glupost. Jedan nemacki zvanicnik se zalio u berzanskim vestima Dow Jones Newswires da su evropski lideri na EU samitu u Becu 11-12 decembra potrosili cak pola sata razgovarajuci o ozbiljnoj situaciji u Rusiji. Nasuprot tome posvetili su ceo sat cenjkajuci se oko datuma kada ce "duty free" prodavnice biti ukinute u Evropi.

16

Stavise, CNN je pocetkom decembra izvestio da jos NIMALO americke hrane nije doslo do gladnih Rusa, zbog birokratskih zackoljica izmedju dve vlade.

Konacno, predsedavajuci MMF-a, Misel Kamdesus, rekao je Rusima tokom svoje posete Moskvi u decembru 1998 da nece biti novih fondova na raspolaganju Rusiji. MMF je mahao ratom pozajmice od $4,3 milijarde jos od septembra, zahtevajuci vise dokaza od ruske vlade o njenoj "fiskalnoj disciplini," i "posvecenosti reformi."

Ispada da je ta pozajmica postala deo cene za to sto je Jeljcinova vlada izdala Srbe po pitanju Kosova. Nakon Kosovskog primirja 11. juna, MMF je najavio da ce zapoceti da daje ovaj novac Rusiji. Toliko o "fiskalnoj disciplini" i "posvecenosti reformi." Toliko o navodnoj nezavisnosti MMF-a. Baratanje ovom pozajmicom pokazalo je da Vasington kontrolise i Jeljcina i MMF. Rezime

Moj savet za 1999. i dalje, koji sam dao u decembru 1998. bio je:

Pokusajte da zaboravite miris novca, onakav kakav je ocigledan na Skotsdejl Fashion Skveru. Pocnite da mislite o mirisu krvi, kao sto je onaj na trgu Tjenanmen 1989. Ili onom na kapiji Zimske palate u Sankt Petersburgu 1917. godine. Ili u Bastilji 1789. godine.

I cak iako ne mozete da odustanete od iluzije prosperiteta, zaboga, prestanite da trosite i pocnite da stedite, radi svoje dece. I njihove dece, takodje. Jer, cak i "zlato budala" moze da prevari samo odredjen broj ljudi i to samo ponekad.

17

"Dolazi dan obracuna," pisao mi je u oktobru 1998. Pet Bjukanan, americki predsednicki kandidat i medijski superstar, dok mi je davao komplimente u vezi moje analize globalnih poslova. Dolazi. Jos uvek ima vremena da se prestane s kupovinom "zlata budala" u vreme "Jin Dinastije." Novi svetski poredak i Srbi - IV deo SRBI I "ZELENA AUTOSTRADA" Susretanje NATO i muslimanskih interesa na Balkanu; NATO-v "Gvozdeni prsten" da zameni sovjetsku "Gvozdenu zavesu"

Mapa "Zelene autostrade"

Pretpostavimo da ukradete stoku svog suseda, uperite mu pistolj u glavu i naterate da prepise svoju farmu vama, a onda je prodate bez njegove saglasnosti.

Scenario iz filma o Divljem zapadu?

Ne. To je ono sto je Slobodan Milosevic uradio bosanskim Srbima u Dejtonu. Posto ih je prvo vojno oslabio i posto ih je propustio kroz sopstvene sankcije sredinom 1994., dao je njihovu zemlju a da im nije ni rekao da je ta stvar fait accompli. On je to uradio da udovolji americkim pregovaracima, da bi skinuli nepravedne i nezakonite UN sankcije nametnute Srbiji 1992. godine.

Poenta price? Otkupljivanje radja otkupljivanje, koje radja (privremene) nagrade. Pljackasi Divljeg zapada bi ovu logiku savrseno razumeli. Ali kad vidis da se navodna "civilizovana medjunarodna zajednica" angazuje u takvoj praksi, nestane njen oreol.

18

Zasto je Klintonu tako vazno da stavi americke trupe na putu zlu? Jer ih koristi ne da odbrani americke nacionalne interese, vec interese NATO-a. Americka nacionalna bezbednost nije ugrozena ni za jedan jot onim sto se desava na Balkanu. Ali bivsa Jugoslavija, a narocito Bosna, predstavlja vaznu stratesku vezu izmedju zapadnog i istocnog krila NATO (povezuje Tursku i Grcku sa Italijom i buducim clanovima NATO - Bugarskom, Makedonijom, Madjarskom).

Tako se desava i da jedna ruta, takozvana "Zelena autostrada", povezuje i razlicite muslimanske enklave izmedju Bosne i Turske (vidi mapu). Linija BihacSarajevo-Gorazde-Pristina-Skopje-Istanbul obelezava put kojim se pretpostavlja da se Islam siri iz Turske u Evropu.

Eto zasto se muslimanska vlada u Sarajevu borila svim silama da zadrzi Gorazde i Bihac, dok je relativno lako dala manje strateske enklave Srebrenicu i Zepu (severnije).

Eto i zasto americki globalisti Novog svetskog poretka - liberali i konzervativci podjednako - podrzavaju bosanske Muslimane i kosovske Albance - istina je povremeno prokleta. Jedan od njih je Voren Cimerman, clan Veca za odnose sa inostranstvom, liberal koji je diplomirao na Jelu i poslednji americki ambasador u Beogradu.

"Bivsa Jugoslavija se granicila sa dva NATO saveznika," rekao je Cimerman u svom svedocenju 2. novembra 1995. na Kapitol Hilu. "Ona je delovala kao prepreka komunikaciji izmedju Zapadne Evrope i treceg NATO saveznika Turske."

Nije cudo da je Dzordz Bus, jos jedan clan ovog veca, koji je isto diplomirao na Jelu, poslao oko 500 americkih vojnika u Makedoniju pocetkom 1993. godine. Na Divljem zapadu, takav simbolicki potez bi se nazvao zabijanje kolca u zemlju. 19

U politici Novog svetskog poretka, prisustvo SAD u Makedoniji znaci istu stvar kolac u zemlji kojim se obelezava novi vazal. Sto sve govori o razlikama izmedju Divljeg zapada i Novog svetskog poretka.

Srbija je jedina zemlja u Istocnoj Evropi koja nije vazal, a koja preseca i "Zelenu autostradu" i "Gvozdeni prsten" (NATO-v prsten oko evropskog vrata Rusije). Kako su Makedonija, Bugarska i Albanija vec u zadnjem dzepu Amerike, NATO je mogao sebi da dozvoli da otudji nominalno pro-srpsku Grcku i ipak odrzi svoj geografski kontinuitet.

U stvari, "Zelena autostrada" bi zabila klin izmedju Srbije i Grcke. Sve sto bi bilo potrebno da se upotpuni ova mocna osovina bila bi secesija Albanaca sa Kosova od Srbije, i/ili secesija Sandzaka i Crne Gore.

Do cega ce doci kasnije, osim ako Milosevic prvo dobrovoljno ne odustane od Kosova, ili sto se toga tice - i od cele Srbije - sto je verovatniji scenario za ovog novog americkog vazala.

Vidite, sva ta buka oko Dejtonskog bosanskog mirovnog sporazuma i naknadna suspenzija vecine, ali ne svih, sankcija protiv Srbije, cini se da je prikrila jednu malu cinjenicu. Takozvane "spoljne sankcije" - clanstvo Srbije u UN i njen pristup zajmovima Svetske banke - ostaju na snazi sve dok Milosevic "se ne pozabavi odredjenim brojem drugih stvari, ukljucujuci tu i Kosovo..." Citaj pravo Albanaca na secesiju.

Ovaj uslov podvlaci pravnu saradu na kojoj se temelje UN sankcije prema Srbiji uvedene u maju 1992. Ne samo da su one nelegalne per se (predstavljale su mesanje UN u unutrasnje stavri jedne svoje clanice - Jugoslavije - sto je suprotno UN povelji); ne samo da su nepravedne (Srbija je bila odsecena zbog istih ili gorih navodnih prekrsaja koje je i Hrvatska izvrsila u Bosni bez rizika da 20

bude kaznjena za to); vec u UN Rezoluciji 757 NIJE BILO NI JEDNE JEDINE RECI O KOSOVU!

A i zasto bi bilo? Receno nam je da se Srbi kaznjavaju zbog svoje umesanosti u Bosni. Ipak sada, retroaktivno, u Dejtonu, SAD su postavile uslov za totalno skidanje sankcija ono sto se desava na Kosovu (sledeci deo "Zelene autostrade" koji ce doci nakon izgradnje?), ne u Bosni!?

Samo jos jedan primer Divljeg zapada koji se ponovo javlja na ist Riveru! Jer, Kosovo je za Srbe ono sto je Jerusalem za Jevreje; ono sto je Alamo za Teksasane. Sveta zemlja.

Svako kome je neka drzava izgradila autoput preko njegove zemlje bez njegove saglasnosti razumece sta Srbi osecaju prema Kosovu. I prema Krajini. I Sarajevu - sve bivsi srpski regioni u kojima su oni ziveli vekovima. Ipak, za globaliste i njihovog najnovijeg vazala - Milosevica - ova imena su samo izlazne rampe na NATO / muslimanskoj "Zelenoj autostradi"

Tako se bosanski rat vodio zbog NATO-vog novog "Gvozdenog prstena" oko Rusije, koji zamenjuje sovjetsku "Gvozdenu zavesu." On se nije vodio zbog starih balkanskih etnickih konflikata, kako to vlada i mediji zele da mi verujemo (iako su i jadni ljudi koji su jedni druge klali isto tako mislili da jeste).

CIA je proglasila Srbiju "strasilom" u februaru 1989. CIA je "predvidela" jugoslovenski rat u novembru 1990. Rat je pokrenulo priznavanje Bosne od strane Amerike 1992. godine. A Amerika ga je i prekinula 1995., kada je Klinton zakljucio da je dobio sve sto je mogao pre izbora 1996.

Drugim recima, Bosna predstavlja susretanje NATO i muslimanskih interesa. 21

---

A sada, dragi moji Beograd.com citaoci, otkricu vam jednu tajnu. Gornji clanak je malo skracena verzija clanka koji sam napisao 25. novembra 1995., dok sam bio nasukan na pariskom aerodromu Charle DeGaulle na putu za Beograd (vidi www.truthinmedia.org/Bulletins/tim95-11.html). Aerodrom je bio zatvoren zbog guste magle, pa sam morao da provedem noc u obliznjem hotelu. Da, to je bilo pre skoro cetiri godine, u vreme kada potpisi na Dejtonskom sporazumu jedva da su se osusili. Skracena verzija gornjeg clanka je takodje objavljena u uvodnom clanku u listu ARIZONA REPUBLIC, 7. decembra 1995.

Ipak, kako mozete da vidite, ceo balkanski scenario Novog svetskog poretka zvuci kao tekuci i verodostojan danas koliko je i u to vreme. A izgradnja "Zelene autostrade" je zaista napredovala od tada sa de facto odvajanjem Kosova od Srbije.

Sto sve ilustruje da strateski geopoliticki interesi Novog svetskog poretka, ako nisu konstantni, onda se makar sporo menjaju. I da u potrazi za pravom istinom covek mora da nauci da odbaci skoro svu dnevnu retoriku i pozadinski sum iz Vasingtona, Brisela, Londona, Pariza, Bona, itd.., i da se fokusira iskljucivo na interese "Princeva 20. veka," "trgovce smrcu" i druge multinacionalne kompanije cijim interesima ovi zapadni politicari sluze.

Daljnji dokaz za to su slicnosti i razlike izmedju krize na Kosovu i u Istocnom Timoru. Vise o tome u mom sledecem clanku. Novi svetski poredak i Srbi - V deo KOSOVO I ISTOCNI TIMOR: SLICNOSTI I RAZLIKE

22

Americka i australijska "Demokratska farsa: "Oni koji su nas deformisali ne mogu nas reformisati"

Ovih dana boja terora je zelena. Islamski zelena. Tako je u Rusiji i Indoneziji, na primer, kao i sada na Kosovu tokom NATO "mirovne farse." Razlicite zemlje, razlicita oruzja; slicna mrznja podstaknuta iz fabrike za proizvodnju kriza u Vasingtonu. Jedna konstanta sirom sveta je boja nevine krvi. Koja se proliva u sve vecoj kolicini kako se najsmrtonosniji vek u ljudskoj istoriji blizi svome kraju.

Pocetkom septembra Novi svetski poredak snabdeo se novim orudjem za jos jednu krizu - u Istocnom Timoru. Reakcija u Indoneziji na vesti UN intervencije bila je brza i negativna. Gomila se skupila ispred australijske i britanske ambasade u Dzakarti, ali je policija kontrolisala. "Postoji istinsko verovanje medju elementima indonezanskog drustva da spoljni svet ovu zemlju tretira nefer", izvestio je 16. septembra list London Telegraph. Takodje je bilo velikog ogorcenja zbog moralizatorskih lekcija o ljudskim pravima koje je odrzala Portugalija, bivsi kolonizator Istocnog Timora, koja je naglo napustila ovo mesto 1974. godine, nakon sto je vekovima nemilosrdno eksploatisala njeno stanovnistvo. Takodje postoji gnev zbog slicno uzvisenog tona koji je usvojila Australija, koja je odobrila invaziju indonezanske vojske na ovu teritoriju 1975. godine i priznala njenu aneksiju kao republike. Samo da bi je Vasington imenovao za lidera najnovije neokolonijalne ekspedicije Novog svetskog poretka, maskirane kao humanitarna intervencija.

Odnosi izmedju Australije i Indonezije su se ponovo pogorsali kad je Dzakarta 16. septembra otkazala cetvorogodisnji sporazum o bezbednosti izmedju ove dve zemlje, zbog krize u Istocnom Timoru. Ova odluka je koincidirala sa talasom anti-australijskog osecanja koji se sirio Indonezijom. Diplomatske veze izmedju Australije i Indonezije su primile jos jedan udarac kada je vodeci indonezanski zvanicnik rekao 16. septembra da je otkazan sporazum sa Australijom iz 1995. godine o vojnim konsultacijama.

23

Onda je Evropska Unija formalno usvojila odluku da uvede cetvoromesecni embargo na prodaju oruzja Indoneziji. A Vasington je poslao oko 200 americkih vojnika u Australiju da pruzi logisticku podrsku invaziji Istocnog Timora i pomogne naknadnu "izgradnju drzave" i lekcije o "demokratiji" koje slede stanovnicima Istocnog Timora i Indonezanima.

Ako vas sve ovo podseca na rane faze bosanske i kosovske krize, u pravu ste. Ali "onaj ko zivi u staklenoj kuci ne treba da se baca kamenjem," kaze americka poslovica. "Oni koji su nas deformisali ne mogu nas reformisati," pisalo je na jednom zidu u Pragu tokom takozvane "Plisane revolucije" u Cehoslovackoj 1989. godine. Vlade koje su deformisale demokratiju u Americi i Australiji tesko da mogu da propovedaju o onome sto same ne sprovode.

Americka i australijska "Demokratska farsa"

Pogledajte demokratiju u Americi. Ona se razvila u "americku demokratsku farsu," kao sto sam rekao u mojoj kolumni u listu Washington Times 1996. godine. Pogledajte dva predsednicka kandidata na izborima 1996. godine:

Oba glavna kandidata, "Ajatolah Klintonmeini" i "Kosovski Dol," bili su konji koji su se trkali za istog vlasnika stale - "Princeve." Eto zasto vasingtonski politicari, visoki svestenici Novog svetskog poretka, nose turbane, fesove ili jarmulke (jevrejske kapice, prim.prev.). Sta god odgovara interesima velikog biznisa njihovih sefova u datom momentu. Samo ne srpske "sajkace." [vidi slajd - crtani HTTP://www.truthinmedia.org/Tour-de-Oz-99/Slides/aus-101.jpg]

To je razlog sto i republikanci i demokrate zvuce potpuno isto kada je u pitanju spoljna politika. I uvek se ujedinjuju protiv politickih izazivaca koji se zalazu za 24

patriotizam i domace vrednosti, sto su americke stavke prvog tipa. Kao sto je Pet Bjukenen, na primer, koji je na prevaru izgubio izbornu pobedu 1996.

U oba moja anti-ratna govora u Vasingtonu - u Beloj kuci 1. maja i na Vietnam Memorial groblju 5. juna, rekao sam okupljenima:

"Ovo vise nije vlada naroda, narodska, za narod. Ovo je vlada grupe i za grupu bankara, 'trgovaca smrcu' i drugih industrijalaca, kojima rukovode korumpriani politicari, kao sto je Bil Klinton. Ovo je vlada PROTIV interesa americkog naroda."

Niti je "Demokratska farsa" neka vrsta kapricioznog, izolovanog americkog fenomena.

Pogledajte dva glavna kandidata Novog svetskog poretka u zemlji Tamo dole (Australiji - prim.prev.) - Dzon Hauarda i Kim Bizlija. Slucajno sam bio tamo i proslog oktobra, u vreme saveznih izbora. Skoro jedina stvar koja se razlikovala od probadanja Bjukenena u SAD bio je pol parceta patriotskog mesa koje su australijski visoki svetsenici Novog svetskog poretka bacili na nacionalnu izbornu "barbiku". [vidi slajd-crtani - http://www.truthinmedia.org/Tour-de-Oz99/Slides/aus-102.jpg ]

Tamo dole, pravili su mleveno meso od Hansona. A isto kao i u SAD, navodni politicki protivnici - Liberali i Laburisti - UJEDINILI SU SE u naticanju Hansona na razanj.

I opet isto kao i u Vasingtonu, oni se ne razlikuju puno kada su u pitanju kljucna pitanja spoljne politike.

25

Kada je proslog meseca Decak Klinton pozvao Decka Hauarda da plati ono sto duguje Princevima Novog svetskog poretka, i da rizikuje 4.500 australijskih zivota u Istocnom Timoru, da li se Decak Bizli usprotivio?

Ne gospodine... Ja nisam cuo da jeste. Bizli je podrzao Hauarda po pitanju Istocnog Timora. Isto kao sto su Decak Dol, Decak Mek Ken i drugi republikanski lideri podrzali Klintona po pitanju Bosne i Kosova.

A kojim australijskim nacionalnim interesima sluzi neokolonijalna intervencija u Istocnom Timoru?

Da li je u nacionalnom interesu Australije da izaziva jedog od svojih najmocnijih suseda i dovede u pitanje sopstvenu bezbednost?

Da li je u nacionalnom interesu Australije da ugrozi svoj izvoz jednom od svojih najvecih trgovackih partnera?

Da li je u nacionalnom interesu Australije da otudji najbrojniju muslimansku drzavu na svetu?

Da li je nacionalnom interesu Australije da izlozi riziku svoje gradjane, kao potencijalne mete za taoce militantskih islamiskih grupa sirom sveta?

Da li je u nacionalnom interesu Australije da optereti svoje poreske obveznike troskovima rasporedjivanja svojih trupa u Istocnom Timoru?

26

Naravno, odgovori na ovo su ne, ne, ne, ne i ne!

A sigurno NIJE u nacionalnom interesu Australije da njeni vojnici ginu braneci dzepne knjige Princeva Novog svetskog poretka, umesto bezbednost sopstvene zemlje!

Narocito ne posto je Vasington godinama obucavao najgore indonezanske cete smrti u "umetnosti" klanja ljudi, prema prici objavljenoj 19. septembra u listu London Observer. I nakon sto je Britanija pomogla sa milion funti pomoci indonezanskoj vojsci.

Pa sta vam to govori o Decaku Bizliju i Decaku Hauardu? Da su isli u isti izvidjacki kamp za obuku Novog svetskog poretka u koji su i Decak Klinton, Decak Dol, Gospodja Olbrajt, Decak Bler, Garson Kretjen, Srederkind, Ledi Tacpac (Tacer), Garson Sirak, itd.? Najverovatnije u nekom luksuznom odmaalistu Bilderberga, CFR ili Trilateralista.

Zato mi se cini da Australija ima isti tip ne-australijske plutokratske parazitske klike koja jase na poreskim obveznicima zemlje kao i mi u SAD. Samo jos gori... Jer, australijska "Demokratska farsa" cak nije ni domaci proizvod. [pauza & osmeh]

Kosovo naspram Istocnog Timora

Sto nas dovodi do pitanja slicnosti i razlika izmedju Kosova i Istocnog Timora: "Zasto su Princevi isli u rat zbog Kosova ali ne i zbog Istocnog Timora?"

27

Jedan odgovor je zato sto nisu morali. Vasington je poslao Australijance i druge vazale da to uradi za njih.

Ali za mene, jos vaznije pitanje je: "Zasto su Princevi bombardovali Srbiju, a Indoneziju ne?" Na kraju krajeva, oba ova rezima su optuzena za vrsenje zlocina.

Jednostavan odgovor je, jer se bez Srbije moze; a bez Indonezije se ne moze [vidi slajd - HTTP://www.truthinmedia.org/Tour-de-Oz-99/Slides/aus-103.jpg]

Srbija je mala, uglavnom hriscanska zemlja, izolovana u srcu Evrope i okruzena neprijateljima i vazalima Novog svetskog poretka.

Indonezija je ogromna zemlja, bogata naftom, cijih je 17.000 ostrva dom najvece muslimanske populacije na svetu.

Ubijanje i otudjivanje Srba ne bi ugrozilo strateske interese SAD nigde na svetu, kao sto je rat oko Kosova i pokazao.

Bombardovanje Indonezije bi moglo izazvati jaku reakciju sirom sveta, dovodeci u rizik strateske interese Princeva ne samo u Indoneziji, vec i u drugim muslimanskim zemljama, kao sto su one na Bliskom Istoku.

Na Kosovu, zlocini su inscenirani ili izmisljeni i za njih su okrivljeni Srbi, prema scenariju filma "Wag the Dog" u pravom zivotu. To je postalo jasno u poslednje vreme zbog odsustva navodnih "masovnih grobnica" nakon sto je KFOR preuzeo stvar u svoje ruke.

28

U Istocnom Timoru, zlocini su bili stvarni i tokom 14 godina ih vrse krvnici koje je obucila Amerika.

Princevi nisu imali nikakvog uticaja u Srbiji, jedinoj ne-vazalnoj zemlji u Evropi, cija je ekonomija vec bila razorena i pre NATO bombardovanja, godinama genocidnih sankcija. Sto znaci da multinacionalisti Novog svetskog poretka nemaju ovde nimalo kapitala koji je pod rizikom. Ali nisu imali nimalo ni uticaja u povlacenju politickih poteza u Beogradu. To je razlog sto su se oni okrenuli bombama, a ne zajmovima.

U Indoneziji, zemlji u koju su investirali na desetine milijardi dolara samo 90-ih godina, Princevi su imali puno uticaja. Narocito nakon MMF paketa pomoci od 60 milijardi USD.

Sto je, usput, jos jedan primer "Internacionalnog socijalizma" Novog svetskog poretka. Zasto "Internacionalni socijalizam?" Zato sto se globalni novac poreskih obveznika - MMF - koristi za pomoc Princevima Vol Strita zbog losih investicija koje su napravili u Indoneziji.

Okupacija Istocnog Timora a da ne mora da se bombarduje Indonezija samo dokazuje da "slobodna trgovina" i "globalizam" znace da se drzave mogu kolonizovati dolarima isto tako efikasno kao i bombama.

U mojoj kolumni u listu Washington Times "Ruzan dvostruki standard u kosovskom konfliktu," objavljenom 25. oktobra, 1998. rekao sam:

29

"SAD/NATO nikad nisu bombardovali Tursku zbog njenih zlocina nad Kurdima; niti Kinu zbog Tibeta; niti Indoneziju zbog istocnog Timora; niti Izrael zbog raznih cak vanteritorijalnih vojnih napada na susedne zemlje; niti Rusiju zbog Cecenije; niti veliku Britaniju zbog Severne Irske; niti Spaniju zbog njenog tretmana Baskije."

Ali su bombardovali Irak kada je Vasington izgubio svoju moc u Bagdadu, uprkos tome sto su podrzavali Sadama Huseina, i vojno i finansijski, tokom rata iraka sa Iranom.

I bombardovali su Libiju, kada je SAD izgubila svoj uticaj kod Moamar Gadafija, jednog od sponzora islamskog terorizma.

I bombardovali su Avganistan i Sudan, isto zemlje bez kojih se moze, po standardima Princeva.

Tako je sustina neokolonijalne strategije globalista Novog svetskog poretka: "Bombardovati jogunaste slabe drzave, potkupiti jogunaste velike drzave. Onda zavladati svetom." (vidi slajd - HTTP://www.truthinmedia.org/Tour-de-Oz-99/Slides/aus-104.jpg)

Mozda. Jer, kako je to Nikolo Makijaveli upozorio u svojoj knjizi "Vladar", koju je napisao 1513. godine: "Nista nije teze isplanirati, nista nije tako nesigurno u uspeh, niti opasnije da se kontrolise, od stvaranja novog poretka stvari." Vise o tome u mojoj sledecoj kolumni - "Ka Menage a Trois Novog svetskog poretka." Novi svetski poredak i Srbi - VI deo U SUSRET "MENAGE A TROIS" NOVOG SVETSKOG PORETKA

30

Multinacionalne kompanije - "Princevi 20. veka" - mozda su smislili orudje za sopstveno unistenje

Kao sto ste videli u mojoj prethodnoj kolumni (br. 5), sustina neokolonijalne strategije globalista Novog svetskog poretka je: "Bombardovati jogunaste slabe drzave, potkupiti jogunaste velike drzave. Onda zavladati svetom."

"Mozda," rekao sam. Jer, kako je to Nikolo Makijaveli upozorio u svojoj knjizi "Vladar", napisanoj 1513. godine: "Nista nije teze isplanirati, nista nije tako nesigurno u uspeh, niti opasnije da se kontrolise, od stvaranja novog poretka stvari."

Ali buduci vladari sveta, gladni moci, od Dzingis Kana preko Atile Hunskog, Napoleona, Britanskog carstva, Hitlerovog Treceg Rajha… retko kad obracaju paznju na reci mudrosti i ne zamaraju se ucenjem od istorije. To je razlog sto je obicno ponavljaju. Obicno na sopstvenu stetu.

Isto ce na kraju biti slucaj i sa poslednjim izdanjem Novog svetskog poretka. Kao sto vidimo, Banda sa zapadne strane isporucuje istu vrstu "oruzane diplomatije" koju je koristila i Banda sa istocne strane, samo sto ova sada koristi vece oruzje i vise perfidnosti da zamaskira grabljenje vlasti zapadnih Princeva.

A sta su krajnji ciljevi Princeva? Nisu mnogo razliciti od ciljeva komunista. I jedni i drugi vole bezlicnu uniformnost i slepu lojalnost. I jedni i drugi mrze svako zivo bice koje je ponosno na svoj jedinstveni izgled, jezik, religiju ili kulturu.

Tako da, ako bi Bog ponovo stvarao svet prema dizajnu Princeva Novog svetskog poretka, bilo bi samo tri vrste stvorenja:

31

Sva dvonoga stvorenja bila bi nojevi;

Sva cetvoronozna stvorenja bila bi ovce;

Sva morska stvorenja bila bi sardine, koje nestrpljivo cekaju u dugim redovima na dokovima najblizih fabrika da uskoce u konzerve i da ih izvezu u neko daleko drustvo Novog svetskog poretka, koje jede niskokalorijsku hranu, slabo je obrazovano, ima mali IQ koeficijent, ali je beskrajno srecno. [vidi slajd - HTTP://www.truthinmedia.org/Tour-de-Oz-99/Slides/aus-105.jpg]

E sad, ja mogu da shvatim kako bi ovaj "menage à trois" Novog svetskog poretka mogao da izgleda privlacan nekim farmerima koji gaje ovce. Ali samo kad bi se i oni ponasali kao i njihova stoka.

U medjuvremenu, gradjani sveta koji ne zele da se spuste na nivo ovaca mogu da se zapitaju, na primer, zasto je nezakonito u nekim "civilizovanim" zemljama (na primer, Australiji) da se ubije zmija otrovnica, ali je bilo OK za australijsku vladu da podrzi ubistvo 2.000 Srba od strane NATO?

A cak i ako nekim ljudima nije stalo do toga da li ubijaju neke tamo daleke Srbe, gde su cuveni ljubitelji zivotinja iz Australije bili kada je NATO lisio glave nemackog ovcara ili prosuo utrobu belom konju na prilozenoj slici? [vidi slajd - HTTP://www.truthinmedia.org/Tour-de-Oz-99/Slides/aus-107.jpg]. Ili kada je NATO terorisao divlje zivotinje u beogradskom zoloskom vrtu?

32

Pretpostavljam da se nojevi, ovce ili sardine ne bi toliko brinuli oko ovakvih dihotomija. Niti oko cinjenice da je australijska vlada velikodusno bila domacin kosovskim Albancima, ali je okrenula ledja za preko 180.000 srpskih izbeglica sa Kosova, "etnicki ociscenih" nakon sto je zapocela KFOR "mirovna farsa". Da ne spominjemo preko 600.000 srpskih izbeglica koje su oterane od svojih kuca tokom "humanitarnih misija" Novog svetskog poretka u Bosni i Hrvatskoj.

Naravno, stvari bi mogle biti i gore...

Sledeca rezolucija Saveta bezbednosti UN mogla bi ovlastiti neke nove "mirovne" snage - nazovimo ih Snage UN za spasavanje nojeva i ovaca i sardina - ili UNSOSS. Ili UN-SAUCE, ako vise volite. Njihov posao - da "etnicki ociste" ili fizicki eliminisu sva druga stvorenja.

Naravno, zrtve bi prvo bile umirene obilnim kolicinama "panem et circenses" ("hleba i igara"). Bas kao sto je to i Rim koji se raspado ponudio svojim gradjanima osudjenim na propast. Osim sto bi ih UNSOSS hranio McDonald hamburgerima i Koka Kolom umesto gladijatorskim pastetama.

Prirodno, Princevi i visoki svestenici ove globalisticke ideologije bili bi izuzeti od takve niskokalorijske, visoko-stimulativne dijete niskog IQ kvocijenta. Bas kao sto su to bili i vladari raspadajuceg Rima. [pauza]

Konacno, jedna druga rezolucija Saveta bezbednosti UN bi sabila sve svetske regione u jedan. Njegov kredo: "Ne verujem ni u sta!" Njegov simbol: Svemocni dolar. Njegov objekt obozavanja: Zlatno tele. Njegovo svetiliste: Wall Street.

Da. Zapravo, arogantni, ali ipak kratkovidi, globalni industrijalisti su mozda smislili orudje za sopstveno unistenje; mac na koji bi mogli pasti. Samo33

proklamovani pobednici Hladnog rata trebalo bi da se cuvaju prerane pobednicke parade. Jer, mi zivimo usred revolucije - revolucije informacione tehnologije, revolucije koja nije nista manje dramaticna od izuma baruta.

U clanku "Pomeri se, Ajnstajne, sinjor Da Vinci se vratio," objavljenom u julu 1997. u on-line izdanju casopisa FORBES, rekao sam:

"Internet i PC - dve tehnoloske revolucije post-industrijske ere - vracaju Homo Sapiensa nazad prirodi. To je pocetak 'Renesanse II'. Sveprisutni PC i Internet su dali moc pojedincima i malim kompanijama da se takmice sa gigantskim preduzecima na istom nivou. Postali su ujednacivaci. Slicno kao sto je i izum baruta omogucio da da neka bakica bude jaca od velikog huligana."

Rezultat je ogromni transfer bogatstva od industrijskih sluzbenika do izazivaca informacione tehnologije.

Bil Gejts, daleko najbogatiji covek u Americi, danas je mnogo bogatiji nego direktor IBM-a. Ipak, pre 20 godina, on nije bio niko i nista. Slicne mogucnosti postoje danas za male drzave sa talentovanim ljudima angazovanim na polju informacione tehnologije.

Industrijska era je automatizovala najprostije (fizicke) forme zivota; nazvala ih je NAUKA; visoko ih vrednuje; i bogato nagradjuje njihove apostole, kao sto je Albert Ajnstajn. Takodje je slomila slozenije forme zivota - UMETNOST.

Sada, sa dolaskom PC-ja i Interneta, odigrava se (ponovna) fuzija umetnosti i nauka…

34

Leonardo da Vinci bi bio zadovoljan… Zamislite reportera CNN-a kako gura mikrofon ispred sinjor da Vincija i pita ga: "Gospodine, da li sebe smatrate umetnikom ili naucnikom?"

Sta mislite da bi veliki covek renesanse odgovorio?

"Sine, nemam blagog pojma o cemu pricas. Koja je razlika izmedju umetnika i naucnika?," pretpostavljam da bi rekao.

Tako, kao sto vidite, ipak ima nade za one koji diplomiraju na koledzima i univerzitetima slobodnih umetnosti.

Tokom moje upravo-zavrsene "Tour de Oz" (ture po Australiji), rekao sam publici na Univerzitetu Zapadna Australija u Pertu da mi je "narocito drago sto mogu da to izjavim na Odseku za umetnost jednog poznatog univerziteta." A jedno od najvecih priznanja za mene licno je bilo kada sam ja, inzenjer sa akademskom diplomom, izabran za pocasnog clana Srpskog udruzenja knjizevnika 16. septembra u Beogradu, gde sam dobio clansku kartu broj 3 nakon mog predavanja u Francuskoj 7.

Zamislite to... inzenjer se pretvorio u pisca i javnog govornika! Iznenadjeni? Ja sam bio. Ipak imam osecaj da bi senjor da Vinci to smatrao savrseno logicnim.

Ali plasim se da bi veliki covek renesanse imao puno nevolja da objasni perfidnost sa kojom Novi svetski poredak unistava Stari kontinent - Evropu, pretvarajuci se da joj pomaze. Vise o tome u mojoj sledecoj kolumni "Vuk u ovcjoj kozi." Novi svetski poredak i Srbi - VII deo 35

MEDVED U JAGNJECOJ KOZI Zagrljaj Novog svetskog poretka za Madam Evropu

Cesto korisceni termin "evropski saveznici Amerike" je jedan od najvecih oksimorona naseg vremena. Mnogo bi prikladniji termin bio "evropski vazali Amerike". Jer politika vlade SAD prakticno unistava nase takozvane "saveznike," dok pomaze multinacionalne korporacije, "Princeve 20. veka."

Ovo se ne razlikuje od toga kako je sovjetski medved tretirao svoje istocnoevropske "saveznike," citaj SSSR sluge. Samo je perfidnije. Jer medved sa Zapadne strane zariva svoje velike kandze u ledja Madam Evrope i uvlaci je u svoj brlog, pretvarajuci se da spasava nju i njene mlade. ("spasava od cega?" to je misterija jos od kraja hladnog rata i smrti sovjetskog medveda).

Prvo zarivanje kandzi u Evropu je "Evropska unija;" drugo je "euro;" trece je "Y2K" (iako ne moze da se tvrdi da je SAD direktno odgovorna za to); cetvrto i peto su dva "uvecanja" - ekspanzija Evropske Unije i NATO u Istocnu Evropu; sesto je "imigracija." Svih sest kandzi ce na kraju iscrpsti konkurentsku zivotnu krv iz zrtve ako se tekuci trend nastavi (vidi grafiku na http://www.truthinmedia.org/images/Eur-bear.gif ).

Prvu kandzu - evropsku integraciju, prvo ekonomsku, onda politicku - jasno guraju globalisti Novog svetskog poretka, ciji je centar Vol strit i Vasington, u korist multinacionalnih, a ne nacionalnih ili regionalnih kompanija. Na primer, pogledajte samo napad koji su lansirali bankari iz Vol strita.

Od 1992., godine kada je ista gomila sa Zapadne strane prisilila Evropu da otvori svoja trzista za stranu konkurenciju, banke u Vol stritu stalno dominiraju u spajanju i akviziciji kompanija u Evropi. Na primer, 1996. godine americke 36

banke su bile zaduzene za dve trecine takvih poslovnih poteza. Morgan Stenli, Goldman Saks, J.P. Morgan i Meril Linc su bili na njihovom celu, prema izvestaju lista New York Times od jula 1997.

Jos jedan primer prinude Novog svetskog poretka je da je izborno telo Starog kontinenta jasno odbacilo ideju pan-evropeizma, iako je glasalo za prvi panevropski parlament. Mnogi predstavnici izabrani u junu 1994., na primer, su iz raznih evropskih nacionalistickih partija.

Cak i u Nemackoj, tom bastionu integracije Evropske unije, gde je vlada Helmuta Kola delovala prakticno kao zastupnik vlade SAD po skoro svakom pitanju, doslo je do jake reakcije glasaca. Kola su na izborima u septembru 1998. porazili socijaldemokrati Zeleni, koji su kritikovali specijalni odnos vlade sa NATO i SAD. Ali obe partije su se brzo i same ukljucile, podrzavajuci i ucestvujuci u divljem napadu NATO na Srbiju godinu i po dana kasnije. Upoznajte nemacko izdanje americke "demokratske farse" - plutokratski politicki sistem u kome sve velike stranke rade za i iz dzepova Princeva Novog svetskog poretka.

Ovo je takodje jos jedan dokaz za to da je Mastriska povelja iz 1991. bila primer progurivanja ideje globalisticke elite o Evropskoj uniji niz grla Evropljana. Jer Evropska unija dodaje znacajno poresko opterecenje, daleko iznad troskova svake nacionalne vlade - kao i birokratija Ujedinjenih Nacija.

Isti ovaj argument se moze izneti vezano za drugu kandzu Euro-destrukcije Novog svetskog poretka - konverziju nacionalnih valuta u "euro." Nema sumnje da je "euro" koristan za horde americkih i evropskih konsalting, pravnih i knjigovodstvenih firmi koje su angazovane na projektima konverzije valuta. Da ne spominjemo banke, istrazivacke centre i druge pijavice koje se hrane proizvodnim ekomonskim delatnostima. Isto kao sto su Harvardski inspirisane

37

"reforme" u Rusiji 1992.-1994. znacile priliku za bogacenje nekolicine (kvislinga i stranaca) na racun mnogih (Rusa).

U medjuvremenu, pobornici "eura" tvrde da ce zajednicka valuta smanjiti troskove transakcija. Mozda. Ali cak i da je tako, ne pre nego sto ih prvo ne podigne. Osim toga, jedino kompanije koje rade na pan-evropskom nivou mogu da imaju koristi od toga. Sto se tice ostalih, narocito malog biznisa - kicme vecine evropskih privreda - "euro" ce uglavnom znaciti dodatne troskove.

Sto se tice pojedinacnih evropskih zemalja, "euro" ce ubrzati gubitak njihovog nacionalnog suvereniteta i kolonizaciju Starog kontinenta od strane Princeva Novog svetskog poretka. Umesto bombi i tenkova, kako je to Hitler pokusao da uradi, perfidnija banda sa Zapadne strane se laca finansijskog oruzja, da njime porobi svoje "evropske saveznike."

A onda, tu su i politicki rizici vezani za "euro." "Nova valuta ce postati meta sukoba oko raspodele, magnet za politicku akciju i git izmedju kontinentalnih snaga," primetio je u julu 1998. izvestaj Bertelsmann Foruma. "Euro" bi mogao da isforsira veliki proces finansijske kompenzacije sirom Evrope i tako aktivira sukobe novog intenziteta." Zaista.

Treca kandza koja se zariva u ledja Evrope je "Y2K" problem, takozvana Milenijumski bag. "Y2K," naravno, pogadja ceo industrijalizovani svet, ne samo Evropu. Ali i Evropa i Japan, dva glavna konkurenta multionacionalnim kompanijama sa bazama u SAD, su barem devet meseci iza SAD u obradi ovog problema, prema studiji agencije CIA.

Sada, 9 do 12 meseci mozda ne zvuci puno za neke industrije gde se promene mere godinama ili decenijama. Ali je ovo prilicno vracanje unazad za Evropu u svetu visoke tehnologije. Proizvodni ciklusi personalnih kompjutera reducirani 38

su na oko 12 meseci. Internet je sada smanjio "Web godinu" sa 12 meseci na oko 90 dana. Ukratko, "Y2K" ce verovatno vratiti Evropu jos vise unazad u odnosu na SAD nego sto je danas.

Cetvrta i peta kandza evropskog samounistenja koje je inspirisala SAD su dva velika "uvecanja" - prosirivanje clanstva Evropske unije na neke istocnoevropske zemlje i ekspanzija NATO.

Kako je to pokazala integracija Nemacke, cak i ujedinjenje dve zemlje koje imaju isti etnicki i kulturni identitet je Herkulov posao. I veoma skup posao. Ogromni troskovi ponovnog ujedinjenja su prakticno oborili na kolena drzavnu blagajnu najvece evropske privrede.

Od ponovnog ujedinjenja u oktobru 1990. bogati Zapadni Nemci slivaju vise od 100 milijardi USD svake godine u Istocnu Nemacku, da bi ucinili da se njihova siromasna braca osecaju jednakima za porodicnim stolom. Ipak, osam godina kasnije, mnogi Istocni Nemci se jos uvek osecaju kao gradjani druge klase u sopstvenoj zemlji.

Za vreme moje posete Istocnom Berlinu 1995. godine, na primer, fotografisao sam znak grubo ispisan rukom na oronuloj zgradi u Istocnom Berlinu, nedaleko od bivseg kontrolnog punkta “Carli”, granicnog prelaza izmedju Zapada i Istoka, na kome je pisalo (vidi http://www.truthinmedia.org/images/e-berlin.jpg ):

"Die Grenze verläuft nicht zwischen den Völkern, sondern zwischen oben und unten" (“Granica nije izmedju naroda, vec izmedju vrha i dna”)

Znacenje? Berlinski zid je mozda pao, ali klasne razlike su ostale. Sto samo pokazuje da se novcem ne moze kupiti sreca ili osecaj blagostanja. 39

Sada pomnozite teskoce i troskove nemacke integracije faktorom 20 ili vise, da biste shvatili razorni uticaj koji ce integracija imati na poreske obveznike novih buducih clanova EU.

Poljoprivredni sektor u Istocnoj Evropi, na primer, jos uvek je od kljucnog znacaja za zaposljavanje i generisanje prihoda u tim zemljama. Ipak, poljoprivredna proizvodnja u Istocnoj Evropi je trenutno oko 30% od one u zemljama EU, a cene su samo oko 50-70% od nivoa EU, prema izvestaju Bertelsmann Foruma. Pripajanje samo 10 istocno evropskih zemalja Evropskoj uniji povecalo bi njenu povrsinu obrade za 44%. Economija 101 bi ukazala na to da bi posledica takvog ostrog porasta u poljoprivrednoj proizvodnji bila niza cena hrane u vecem delu Evrope.

Ali nemojte racunati na to. Jer, ovde na scenu stupa "Socijalizam 101". "Uvecanje" bi zapravo dovelo do "znacajno povecanog opterecenja budzeta EU," zakljucio je Bertelsmann Forum. Zasto? Zato sto EU birokrate daju olaksice farmerima Zapadne Evrope uz zagarantovane cene, da ne bi dozvolili konkurenciju "slobodnog trzista".

A onda, tu je i NATO "uvecanje," kandza broj pet u ledja Madam Evrope. Vecina ljudi misli da se ovde radi o "evropskoj bezbednosti" posto je to ono o cemu nam mediji establismenta stalno pricaju. Ne radi se o tome. Kako bi to moglo biti u pitanju kada nema neprijatelja na vidiku na hiljade milja unaokolo? NATO uvecanje je uvecanje novcanika americkih trgovaca smrcu - za na desetine milijardi dolara koje ce novi clanovi morati da potrose da bi svoje oruzane snage doveli do NATO standarda. Jos jedna blagodat za americke multinacionalne kompanije; jos jedno opterecenje za poreske obveznike Evrope.

40

Ovo nas dovodi do kandze broj sest zarivene u ledja Evrope - njene liberalne imigracione politike, koja je ogledalo one koju SAD toboze sprovodi u ime "multikulturalizma," sto je u stvari eufemizam za pomaganje Velikom Biznisu da smanji cenu rada.

Kao sto je i "zatamnjivanje Amerike" "demografski efekat seizmickih proporcija" jos od Imigracionog zakona iz 1965. godine, prema Piteru Brajmlou, uredniku magazina Fortune i autoru knjige "Strana nacija," koji pomaze da se unisti kohezija uglavnom hriscanske Evrope, je dnevni red iste materijalisticke globalisticke gomile. Nastupaju milioni "Gast Arbeiters" ("gastarbajtera") iz Turske, Alzira, Albanije, Tunisa, zemalja Bliskog Istoka... i dok se oni razmnoze i/ili dovedu svoju bracu, Evropa ce izgubiti svoj kulturni identitet, upravo kao sto ga gubimo mi u Sjedinjenim Drzavama. I oni i mi cemo postati "kontinenti budala;" puni "golih do koze" - ocajnih, siromasnih i raseljenih bednih radnika, kao onih naslikanih u ovom odlicnom britanskom filmu.

Sada uzmite svih sest globalistickih medvedjih kandzi zajedno - koncentraciju birokratije Evropske unije, "euro," "Y2K," dva "uvecanja" plus "imigraciju" - koji ISTOVREMENO spopadaju i cepaju Evropu! Samo sam djavo bi mogao smisliti takav nacin da "pomogne" Evropi. A ime djavola je - "Novi svetski poredak" 90ih.

Ako je "teza" globalista centralizovana, integrisana Evropska Unija, a jeste; onda "antiteza," koja rezultira iz jake reakcije naroda protiv djavolovog plana, moze biti dezintegracija Evrope. Pretpostavljam da globalisti Novog svetskog poretka nisu procitali nijednu istorijsku knjigu napisanu pre Karl Marksa?

Konacna i neizbezna smrt NATO i/ili EU ne bi bila los ishod za americke i evropske poreske obveznike, ako bi takve beskorisne institucije bile jedine stvari koje bi umrle kada se smrvi Novi svetski poredak globalista. Ali mogucnost jos jednog grcko-turskog konflikta je nesto od cega se covek jezi. Za 41

razliku od "Kosovske krize" koju su proizveli Vasington i Bon, ova poslednja bi mogla da podstakne sukob izmedju velikih sila u stilu "prvog svetskog rata", i uvuce celu Evropu u taj sukob. Krajnji rezultat bi mogao biti ponovni gubitak na milione zivota, sto bi mozda zauvek prognalo uticaj SAD na Starom Kontinentu, isto kao sto je Prvi svetski rat doveo do kraja Austrougarsko carstvo.

Kakva se Evropa moze pomoliti iz svega ovoga? Vise o tome u mojoj sledecoj kolumni - "Nova gvozdena zavesa nad Evropom."

Novi svetski poredak i Srbi - VIII deo GVOZDENA ZAVESA NAD EVROPOM Sta bi Vinston Cercil danas rekao? Ka Novom Starom kontinentu

Tezak miris imperijalizma, dobro poznat malim istocnoevropskim nacijama, ponovo se siri Starim kontinentom, sa zapada na istok. Naravno, nikada ne cujete politicare Novog svetskog poretka, niti medije establismenta, da kazu sta stvarno znaci NATO ekspanzija na Poljsku, Cesku Republiku i Madjarsku. Niti NATO-va de facto povreda tudje svojine na Balkanu. Da je to reinkarnacija Napoleonovog i Hitlerovog "Drang Nach Osten" (Prodor na Istok) agresije. Da su to primeri osnovne strategije globalista Novog svetskog poretka, vecnog rata za vecnu trgovinu, perfidno prodati masama sveta kao "svetski mir preko svetske trgovine."

Razmotrimo dokaze... Sta mislite, koja zemlja je na celu u svetu u pogledu svog bruto domaceg proizvoda? Odgovor: Bosna! Njen bruto domaci proizvod uvecan je za 50% u 1996., prvoj posleratnoj godini, prema listu Economist od 17. januara 1998. 42

Koja je drzava na drugom mestu? Odgovor: Albanija! Jos jedna zemlja koja je upravo imala bliski susret sa gradjanskim ratom i gde su medjunarodne trupe i posmatraci rasporedjeni kao "mirovnjaci." A cije pobune na Kosovu sada pripremaju tle za jos jednu NATO povredu nacionalnog suvereniteta.

Da dodjemo blize SAD, gde imamo slicne taktike na delu u Panami, Somaliji, na Haitiju... U Panama Siti je, na primer, stigao pun avion americkih biznismena spremnih da zapocnu rad na projektima rekonstrukcije dok su ulicne borbe jos uvek bile u toku, rekao mi je direktor firme Overseas Private Investment Corporation kad smo se sreli u Vasingtonu u junu 1990. Zlosrecna misija Ron Brauna u Bosni i Hrvatskoj 1996. je preduzeta cak i pre nego sto su rasporedjene sve NATO trupe.

Vidite li sablon? Prvo ih unistite; onda ih okupirate; onda ih ponovo izgradite. Kao sto je bio slucaj i sa Nemackom i Japanom nakon drugog svetskog rata (i na Kosovu 1999.).

Koja vrsta "crnog humora" cini da se najezi stari jednolinijas? Pitanje: Koja je razlika izmedju masinskog i gradjevinskog inzenjera? Odgovor: masinski inzenjer pravi oruzje; gradjevinski inzenjer pravi mete. U svakom slucaju, i unistavanje i ponovna izgradnja cini da biznis bankara i multinacionalnih kompanija stalno pevusi. U svakom slucaju, Veliki Biznis pobedjuje.

Poslednja NATO ekspanzija u Istocnu Evropu je takodje vezana za novac. Radi se o na desetine milijardi americkih dolara. Eto koliko ce tri nove NATO zemlje (Madjarska, Ceska Republika i Poljska) morati da potrose na oruzje i opremu americke proizvodnje da bi postale kompatibilne sa NATO standardima.

43

"Poljska sama moze da kupi do 150 borbenih aviona po ceni od oko $40 miliona po komadu," procenio je u maju 1998. pukovnik Dejvid Hekvort, zivi vojnik sa najvise odlikovanja u Americi. "A negde duz te mutne putanje, 14 drugih zemalja bivseg sovjetskog bloka bi mogle postati NATO-izirane sa tenkovima, radio vezama i avionima, sve, ako bude po planu ugovaraca, prozvedeno u dobroj staroj SAD. ."

Tako da kada je Senat SAD izglasao u maju 1998. da odobri NATO ekspanziju, napisao sam u kolumni za list Washington Times da je rezultat sledeci: Trgovci smrcu - 81; poreski obveznici SAD - 19.

Ukratko, ono sto Bosna, NATO ekspanzija i vecne krize na Bliskom istoku imaju zajednico je - povecana potrosnja. Uglavnom od strane vlada. Vise novca za "Princeve 20. veka" - multinacionalne korporacije, prave pobednike strategije globalista Novog svetskog poretka o "vecnom ratu radi vecne trgovine".

A ko su gubitnici? Pa, 200 miliona ljudi ubijenih od strane vlada samo u 20. veku, prema profesoru R.J.Rumelu sa Havajskog univerziteta, sigurno se kvalifikuju kao gubitnici. Kao i poreski obveznici sirom sveta koji nehoticno finansiraju takve zlocine - protiv samih sebe!

Makijavelisticka zavera? Budite sigurni u to. Narocito kada razmotrite obmanljivu mantru Vasingtona - da NATO ekspanzija stvara novi "bezbednosni kisobran" za Evropu.

Novi "bezbednosni kisobran" nakon sto se zavrsio hladni rat padom jedinog neprijatelja zapada, Sovjetskog saveza? Od koga NATO zeli da brani Evropu? Marsovaca? Jer, danas nisu vidne nikakve druge pretnje za evropske zemlje. Osim, naravno, "potajnih osvajaca;" ne iz kosmosa, vec s druge strane Atlantika - "prijatelja i saveznika" Evropljana iz Vasingtona. Nihovi metodi mogu se ciniti 44

slicnim metodima Mafije, ili bivsim sovjetskim ugnjetavacima ("pretimo vam dok ne platite, a posle toga vas stitimo - od nas, naravno!"). Ali izgled moze da prevari. Jer, ono sto lideri Novog svetskog poretka stvarno rade, potpomognuti svojim evropskim kvislinzima, je opasnije za lakoverne ljude.

Covek ne moze a da se ne seti upozorenja Vinstona Cercila evropskim pristalicama politike popustanja 30-ih godina o Hitlerovom povredjivanju svojine istocnih suseda Nemacke: "pristalica politike popustanja je covek koji hrani krokodila nadajuci se da ce njega poslednjeg pojesti."

I tako, jos jednom, evropske pristalice politike popustanja daju manje zemlje krokodilu gladnom moci, nadajuci se da ce njih poslednje pojesti. Prvo su mu ponudili Bosnu, pa Makedoniju, sada Kosovo... (a nakon toga Crnu Goru, Sandzak, Vojvodinu…). Konacno, Ukrajinu i Rusiju? Nadajmo se da ne. Jer se mnogi opasni krokodil zadavio kada je krenuo da uzme jedan suvisni zalogaj i zagrizao Ruskog medveda.

Tako da je, usred poslednje evropske krokodilske ludosti, mozda vreme da se reinkarnira bivsi britanski premijer. Izbrisacemo prasinu sa njega zbog ovog clanka i staviti ga u vremenski okvir 1999. godine, ali u ulozi koju je vec odigrao u stvarnom zivotu 1946. godine, kada je dao svoj cuveni govor "Gvozdena zavesa" na Vestminster koledzu u Misuriju. Sad ga imamo 14. aprila 1999., kako drzi govor u divnoj katedrali Svetog Petra i Svetog Pavla, na drugoj obali reke Neve preko puta Zimske palate. Odatle se Cercil obraca akademiji Univerziteta Sankt Petersburg i drugim ruskim dostojanstvenicima (dok NATO ludaci bacaju bombe na Srbiju):

"Sada dolazim do druge opasnosti od ovih pljackasa, koja preti kuci, domu i obicnim ljudima - naime tiraniji. Ne mozemo biti slepi na cinjenicu da slobode koje uzivaju gradjani sirom Slobodne Evrope ne vaze u znacajnom broju zapadnih zemalja, od kojih su neke veoma mocne. 45

U ovim zemljama drzavna kontrola je nametnula obicnim ljudima razne vrste sveobuhvatnih policijskih vlada, kao sto je, na primer, Klintonova administracija u Vasingtonu.

Vlast drzave se sprovodi bez ogranicenja, bilo od strane diktatora ili kompaktnih oligarhija, koje operisu preko neke privilegovane stranke i politicke policije. Nije sada nasa duznost, kada su teskoce toliko brojne, da se silom mesamo u unutrasnje stvari zemalja koje nismo osvojili ratom. Ali ne smemo nikad prestati da iznosimo bez straha velike principe slobode i prava coveka, ukljucujuci tu i one koji su nasli svoj najcuveniji izraz u sada zaboravljenoj americkoj Deklaraciji o nezavisnosti.

Ovde su naslovna dela slobode koje treba da budu u svakoj kuci, svakom domu. Ovde je poruka britanskog i ruskog naroda covecanstvu. Propovedajmo ono sto sprovodimo u delo - sprovodimo u delo ono sto propovedamo. Ni sigurno sprecavanje rata, niti stalan porast svetske organizacije nece se postici bez onoga sto sam nazvao bratskim udruzenjem naroda koji ljube slobodu.

"Ali senka je pala na ove scene tako kasno osvetljene pobedom u hladnom ratu. Niko ne zna sta SAD i njena NATO medjunarodna organizacija nameravaju da urade u bliskoj buducnosti. Niti koji su limiti, ako ih ima, njihovim ekspanzivnim i prozelitskim tendencijama. Ja se veoma divim i cenim hrabri americki narod, i mog druga iz hladnog rata, Ronalda Reagana. Postoji duboka simpatija i dobra volja u Britaniji - a sumnjam da ovde nije tako, prema svim americkim narodima, i odlucnost da se istraje kroz mnoge razlike i odbijanja u uspostavljanju trajnih prijateljstava.

Mi razumemo potrebu Amerike da bude sigurna u svoje granice tako sto ce ukloniti svaku mogucnost agresije Marsovaca. Mi pozdravljamo Ameriku na 46

njenom s pravom mestu medju vodecim nacijama sveta. Mi pozdravljamo njenu zastavu na morima. Iznad svega, mi pozdravljamo stalne, ceste i sve cesce kontakte izmedju americkog naroda i naroda s obe strane Atlantika. Medjutim, moja je duznost, jer ja sam siguran da biste vi zeleli da vam ja iznesem cinjenice onako kako ih ja vidim, da vam iznesem neke cinjenice o sadasnjoj situaciji u Evropi.

Od Belfasta na Irskom moru, do Trsta na Jadranskom moru; Budimpeste na Dunavu; do Istanbula na Crnom moru - gvozdena zavesa se spustila nad Kontinentom. Iza te linije leze sve prestonice antickih drzava Evrope. Brisel, Berlin, Pariz, London, Kopenhagen, Oslo, Rim, Madrid, Lisabon, Atina, Prag, Budimpesta, Varsava... svi ovi cuveni gradovi i stanovnistvo oko njih leze u onom sto moram nazvati NATO sfera. I svi su oni subjekti u jednoj ili drugoj formi, ne samo americkog uticaja, vec u velikoj meri, i u mnogim slucajevima sve vecoj meri, kontrole iz Vasingtona. (vidi mapu http://www.truthinmedia.org/Columns/new-dawn-may99.html )

Na primer, muslimanska i hrvatska vlada, koje podrzava Amerika, ohrabrivane su da prave ogromne i pogresne upade po rodnoj zemlji Srba na Balkanu i doslo je do masovnih izgona na stotine hiljada Srba na zalosnom nivou o kome se nije ni sanjalo. Fasisticke stranke, koje su bile veoma male u svim ovim evropskim drzavama, podignute su na nivo nadmoci i vlasti daleko iznad nivoa njihove brojnosti i svugde teze da steknu totalitarnu kontrolu. Policijske vlade preovladjuju u skoro svakom slucaju i do sada, osim u Rusiji, nema prave demokratije.

Bezbednost sveta zahteva novo jedinstvo u Evropi, iz kojeg nijedna drzava ne bi trebalo da bude trajno izbacena. Svetski ratovi ciji smo svedoci bili, ili koji su se dogodili u ranija vremena, proistekli su iz svadja jakih roditeljskih rasa u Evropi. Dva puta u nase vreme samo videli smo Rusiju, protiv njene volje i njenih tradicija, protiv argumenata, ciju silu nije moguce shvatiti, uvucenu u ove ratove neodoljivim silama - na vreme da obezbedi pobedu dobra. Ali tek nakon 47

uzasnog pokolja i razaranja. Dva puta je Rusija morala da posalje nekoliko miliona svojih mladih ljudi da nadje rat. Ali sada rat moze da nadje svaku drzavu, gde god da je, izmedju sumraka i zore. Sigurno da bi trebalo da radimo svesni cilja za veliku pacifikaciju Evrope, tako da se Slobodna Evropa moze rasiriti sa istoka na zapad Kontinenta. I tako da se strani osvajaci i tirani koji sponzorisu NATO mogu odgurnuti preko mora odakle su dosli. To je po meni otvoreni cilj politike od veoma velike vaznosti."

Poslednji put kada sam video kako to dolazi 30-ih godina naglas sam uzviknuo mojim zemljacima i svetu, ali niko nije obracao paznju. Sigurno ne smemo dopustiti da se to ponovo desi. To se moze postici samo ako sada, 1999., budemo dobro shvatili sve stvari vezano za Ameriku, koju svom snagom podrzava slobodoljubivi svet."

Kraj Cercilovog govora publika u Sankt Petersburgu docekala je ovacijama, na nogama (govor je izmenjen u svrhu ove kolumne veoma malo od njegovog originala iz predavanja 1946. "Gvozdena zavesa").

Ka Novom Starom kontinentu…

Sada moram da vam odam jednu malu tajnu… Osim par recenica u zagradama, gornja kolumna "Gvozdena zavesa" napisana je PRE NATO-vog rata sa Srbijom i objavljena je u australijskom casopsiu New Dawn proslog maja, zajedno sa gornjom NATO mapom Evrope http://www.truthinmedia.org/Columns/newdawn-may99.html ).

Ali kako se sva carstva na kraju dezintegrisu zbog trulezi iznutra, tako ce i carstvo Novog svetskog poretka. Kakva se Evropa moze pomoliti nakon toga? Feudalna. Ne u smislu orudja za proizvodnju. "Feudalna" - u smislu da se

48

nacionalne drzave mogu razlomiti na manje, regionalne drzavice, kojima se lakse moze upravljati, uglavnom po nacionalnoj pripadnosti.

Ako je tako, ovo moze biti okolisni nacin da se shvati jedna stara ideja. U vreme punog zamaha globalizma u Evropi posle hladnog rata, ova ideja je zvucala tako "neobicno" da ju je cak i njen autor nazvao "Eurotopia." Prof. A.H. Hajneken, sa Stichting voor de Historische Wetenshap (Institut za istorijska istrazivanja) sa bazom u Amsterdamu, izbrisao je prasinu sa nekih starih ideja, pa ih onda uglancao u predlog za "Sjedinjene Drzave Evrope." Prema njegovom planu, 350 miliona stanovnika Evrope bi zivelo u 75 samostalnih drzava, svaka sa stanovnistvom od oko 5-10 miliona (vidi http://www.truthinmedia.org/images/us-of-eur.jpg ).

Cemu taj limit od 5-10 miliona? " Zato sto kad stanovnistvo predje 10 miliona, postoji ocigledan slucaj za decentralizaciju," Hajneken je citirao profesora C.Nortkot Parkinsona, Britanca, tj. njegov izvestaj iz 1970.godine. Drugim recima, to je stvar efikasnosti. "Drzava od 30-50 miliona je beznadezno neefikasna," slozio se prof. Hajneken. Da ne spominjemo one od 150 miliona stanovnika i vise.

I Heineken i Parkinson su se nadovezali na ideje austrijskog sociologa. Leopold Ker je izrazio slicne misli u svojoj knjizi "Slom drzava," objavljenoj 1957. godine. Tako je - 1957., ne 1975.! Ker je napisao da "je uvek velicina, i samo velicina, ta koja je veliki problem egzistencije - drustvene, kao i fizicke." Ipak, tu su Vol striti i Vasington, koji jos uvek pokusavaju da izgrade jos vece institucije - i kuci i u inostranstvu!

Ako bi se "feudalna" Evropa pojavila iz rusevina globalistickog Novog svetskog poretka, to bi sigurno bio kraj sveta kakvog ga mi znamo. Ali ne i kraj sveta. Jer, sta se desava nakon sto pozar ili lavina opustosi neku sumu? Nakon toga sledi zivot! Zivot bogatiji i vibrantniji nego onaj koji je kataklizma unistila. 49

Novi svetski poredak i Srbi - IX deo ZAPODEVANJE SVADJA NA KAVKAZU Igra Ratne domine koju igra Novi svetski poredak: juce Kosovo i Istocni Timor; danas Dagestan-Cecenija; sutra Tajvan?

Igra globalistickih geopolitickih ratnih domina koju igra Novi svetski poredak se nastavlja. Tek sto jedna kriza opadne, protagonisti strategije "trajna trgovina kroz trajni rat" pale nove etnicke temperature paljenja sirom sveta.

Na Balkanu kviz globalistickih ratnih domina ide ovako... Sta pada nakon Slovenije i Hrvatske? Odgovor: Bosna. Sta pada nakon Bosne? Odgovor: Kosovo. Sta pada nakon Kosova? Odgovor: Crna Gora. Sta pada nakon Crne Gore? Odgovor: Vojvodina ili Sandzak - izaberite sami.

A svi oni padaju u krilo NATO-u, sto znaci da su svi deo trokrake globalne antiruske strategijske karike Novog svetskog poretka u gvozdenom prstenu oko ruskog vrata na zapadnoj (evropskoj) strani (vidi mapu www.truthinmedia.org/images/rus-ring.gif ).

Na Kavkazu, geopoliticke ratne domine idu ovako... Sta pada nakon Osetije (1)? Odgovor: Nagorno-Karabak. Sta pada nakon Nagorno-Karabaka (2)? Odgovor: Abhazija. Sta pada nakon Abhazije (3)? Odgovor: Cecenija. Sta pada nakon Cecenije (4)? Odgovor: Dagestan. Sta pada nakon Dagestana? Nadamo se Boris Jeljcin, pre nego radioaktivne padavine od nuklearnog rata.

Jer, ako bi NATO delovao u skladu sa svojom strategijom koja je dovela do bombardovanja Srbije zbog Kosova, ovog trenutka bi zapadna alijansa trebalo da preti da ce bombardovati Moskvu zbog Dagestana i Cecenije; London zbog Severne Irske; Tel Aviv zbog Palestine; Ankaru zbog Kurdistana; Nju Delhi zbog 50

Kasmira; Peking zbog Tibeta; Dzakartu zbog Istocnog Timora… Male su sanse za to, toliko znamo. Jer kukavicki teroristi Novog svetskog poretka se udruzuju protiv slabih, dok jake pokusavaju da korumpiraju.

Evo sta sam napisao o tome u martu 1998. vise od godinu dana pre nego sto je NATO poceo da bombarduje Kosovo (24.marta 1999.):

"Dvostruki standard globalisticke elite Novog svetskog poretka je ocigledan… Gde je tada bilo ogorcenje pravicne 'medjunarodne zajednice?' (kad su se odigravali svi gornji prestupi i agresije). Gde su tada bile zone 'zabranjenog leta', sankcije, NATO bombardovanja, 'mirovne' misije? Zasto sos za gusku nije i sos za gusana?… Pretpostavljam da je jedini razlog sto elita Novog svetskog poretka nije primenila sankcije na Rusiju, niti pretila vojnom intervencijom u Ceceniji, sto se jos uvek plasi njene nuklearne sile. Mnogo je lakse ovom krdu hijena Novog svetskog poretka da tuce male i slabe drzave, kao sto je Srbija."

U medjuvremenu, sve domine za Kavkaz padaju u drugi deo trokrake globalne anti-ruske strategijske karike Novog svetskog poretka u islamskom prstenu oko mekog juznog trbuha Rusije (vidi mapu www.truthinmedia.org/images/caucasus-map.jpg).

Treci globalni anti-ruski strategijski krak Novog svetskog poretka je na Dalekom Istoku, gde su se spletkari Novog svetskog poretka nadali da ce povecati svoj uticaj na Kinu i iskoristiti ga kao daleko-istocni prsten oko pacifickog vrata Rusije. Ali ovo ne ide tako dobro nakon spijunskog skandala u SAD, NATO-vog bombardovanja kineske ambasade i zagrevanja kinesko-rusko-indijskih odnosa. Tako da ratni huskaci Novog svetskog poretka sada rade na planu B zapodevanju starih rasprava izmedju Tajvana i Kine, te otvaranja potencijalnog novog dalekoistocnog fronta u bliskoj buducnosti, umesto kinesko-ruskog konflikta.

51

Sta sve ove globalisticke geopoliticke ratne domine Novog svetskog poretka imaju zajednicko? Pa, jedna od stvari je da prave haos sa spelcekerima kompjuterskih korisnika. Cudna imena udaljenih mesta u belim memorijskim prostorima se iznenada pojave, u krvavo crvenom (podvucene) mastilu izbezumljenih spelcekera preko MS Word belih stranica. Posto su napravljeni u dobrim starim danima Hladnog rata, ove relikvije stabilnog svetskog poretka nisu u stanju da idu u korak sa eksplozijom novih nacija i kreacija koje je podstakao Novi svetski poredak. Dok korisnike kompjutera stvarno ne iznervira gledanje u svo to crveno mastilo na njihovim belim MS Word stranicama te dodaju ta cudna imena udaljenih mesta svojim licnim recnicima, prava etnicka krv pocinje da lije iz globalnih ratnih domina tog dana.

Pogledajte danasnje vesti - borba koja eskalira izmedju islamskih pobunjenika u Dagestanu i ruske vojske koja pokusava da odrzi zakon i red, da ne spominjemo kavkasku pokrajinu unutar Ruske Federacije.

Naravno, nemojte racunati na to da ce NATO intervenisati u ovoj "krizi." Isuvise vatrene moci ima Moskovska strana za NATO mesingane lutke koje su uspele da prevare cak i srpske lutke koje je dizajnirao amater. Ali moze biti poucno razmotriti u kontekstu "krize Dagestan-Cecenija" tekst objavljen na web-sajtu Truth in Media (Istina u medijima) pre oko godinu i po dana. To je kada je OVK, koju je finansirao i obucavao Zapad, pocela da zapodeva veliku svadju na Kosovu (vidi "Kosovo: 'Bosna II', Srpski Aztlan, Cecenija" - TiM GW Bilten 98/31, 3/06/98). Evo odlomka:

"Evo nas opet... 'Bosna II' se stvara u srpskoj pokrajini Kosovo. Zvanicnici americke vlade potpiruju vatru drugog etnickog rata, dok mu se javno suprotstavljaju. Oni igraju svoje uobicajene, dvolicne uloge povlaceci konce iza scene. Isto kao sto su dodavali ulje na etnicku vatru u Bosni dok su tvrdili da je gase." 52

Dva dana kasnije, dodali smo sledeci tekst (vidi TiM GW Biltene 98/3-2, 3/8/98):

"Drzavni sekretar, Madlen Olbrajt je u subotu (7.marta 1998.) osudila kontranapad srpske policije protiv albanskih terorista na Kosovu, po svom dolasku u Rim, Italiju, nakon posete Ukrajini. Ona je zapretila Srbiji ostrim protivmerama nakon sastanka `Kontakt grupe` (SAD, Nemacka, Britanija, Francuska, Rusija i Italija) u Londonu u ponedeljak (9.mart 1998.) . 'Mi necemo stajati po strani i posmatrati kako srpske vlasti na Kosovu rade ono sto mogu da rade u Bosni nekaznjeno,' rekla je ona.

Znaci ono sto je Olbrajt rekla je kao kad bi izjavila tokom nereda u Los Andjelesu, na primer, 'mi necemo da stojimo po strani i posmatramo' dok se policija bori sa vinovnicima nereda, ili teroristima koji su presli granicu iz Meksika da zapodevaju kavgu i forsiraju secesiju Kalifornije od SAD. 'Ne gospodine... necemo stajati po strani i posmatrati... Poslacemo specijalne snage da zbrisu policijske snage Los Andjelesa. Onda cemo nametnuti zonu `zabranjenih letova` preko Juzne Kalifornije, staviti UN sankcije celoj drzavi i poslati tamo UN 'mirovnjake.' Znate, i teroristi imaju svoja prava.'

Ono sto bi tada usledilo, prema scenariju 'Bosna II', je priznavanje Juzne Kalifornije kao nove drzave, mozda pod imenom Zapadni Aztlan, njeno primanje u UN i instalacija marionetske vlade u Los Andjelesu, verovatno pod vodjstvom Hispanista, ali definitivno levicarske po ideologiji.

Nije cudo da su neki podrugljivo nazvali ovog lakog-na-obaracu Sekretara Mrznje (igra reci State-Hate) Madam Halfbright (maloumna). Bosna je druga zemlja. Kosovo je unutrasnja stvar Srbije. Mnostvo zapadnih zvanicnika je potvrdilo teritorijalni integritet Kosova unutar Srbije, ukljucujuci i nedavno, 53

prosle nedelje (27. februar 1998.), specijalni izaslanik SAD za Balkan, Robert Gelbard, poznat kao "diplomatski Doberman" medju sluzbenicima Ministarstva spoljnih poslova SAD.

U medjuvremenu, nazad u stvarnoj Americi, Ricard Holbruk, glavni arhitekta Dejtonskog sporazuma, pridruzio se Olbrajtovoj u zveckanju oruzjem. On je rekao reporteru CNN-a Dzudi Vudraf 6.marta 1998. da je razgovarao sa Drzavnim sekretarom o situaciji na Kosovu i da moze da se desi da SAD upotrebi silu protiv Srbije.

"Jedini nacin na koji smo konacno zavrsili rat u Bosni bio je kada smo bili spremni da se suocimo i kad je narod bio spreman da se suoci sa potrebom da se upotrebi sila,' rekao je. 'A mislim da je predsednik pokazao u Bosni pre dve godine, i u Iraku pre nedelju dana, da je spreman da je upotrebi ako je neophodno. A ne mislim da bi Srbi trebalo da se setkaju unaokolo misleci da je ovo 1991.-92. sve ispocetka kada su SAD rekle da to nije njihov rat. Mi imamo 8.000 vojnika u Bosni, 500 u Makedoniji, i stalo nam je do stabilnosti u toj oblasti."

Tako, kao sto mozete da vidite, Srbija je bila puno puta obavestena o namerama Novog svetskog poretka. Da su ih samo njeni lideri ozbiljno shvatili. Mnogi zivoti bi bili spaseni.

Umesto toga, idemo sve ispocetka... Kosovo i Istocni Timor juce, DagestanCecenija danas; Tajvan sutra... Cudna imena udaljenih mesta na belim memorijskim prostorima prvo krvare, crveno mastilo spelcekera; pre nego sto stvarna etnicka krv pocne da lije iz ratnih domina Novog svetskog poretka za taj dan. I sve to - da bi "trgovci smrcu" i njihovi drugi industrijski partneri u kriminalu protiv covecnosti - mogli da poboljsaju svoju zaradu za po par centi po deonici. Uz aplauz ajkula sa Vol Strita.

54

Vise o dnevnom redu Novog svetskog poretka u Aziji i zasto se nazire jos jedna "Tajvanska kriza" u mojoj sledecoj kolumni - "Ko je izgubio Kinu?"

FUSNOTE:

1. Manjina Juznih Osetijaca u bivsoj sovjetskoj republici Gruziji zapocela je borbu za nezavisnost i (ponovno) ujedinjenje sa Severnim Osetijcima (Rusija) 1990. godine, nakon sto je Gruzija postala nezavisna drzava. Paralele sa borbom bosanskih Srba i njihov rat za nezavisnost i (ponovno) ujedinjenje sa Srbijom su nepogresive. Stvar je samo u tome da je Novi svetski poredak priznao Bosnu 1992.

2. Od 1991. Nagorno-Karabak region u Azerbejdzanu, nastanjen uglavnom Jermenima, isto tako vodi rat za nezavisnost i za pravo da se pridruzi svojoj maticnoj zemlji (Jermeniji).

3. Abhazija je zapadni region bivse drzave Sovjetskog Saveza Gruzije, koja je proglasila nezavisnost u julu 1992. godine, i od tada je u ratu sa Gruzijom.

4. Cecenski rat za nezavisnost od Rusije vodio se 1994.-1995., kada su islamski pobunjenici ubili mnostvo Rusa u ovoj ruskoj pokrajini. Paralele sa teroristickim akcijama albanske OVK na Kosovu, koje su zapocele 1997. a eskalirale 1998.1999. su neizbezne. Jedini sastojak koji ovde nedostaje je NATO bombardovanje a zatim okupacija domine Kosovo. Novi svetski poredak i Srbi - X deo KO JE IZGUBIO KINU?

55

Jedna Kina, Dva (ljutita) glasa, Tri specijalna slucaja i "Cetiri jahaca Apokalipse": Pohlepa, Arogancija, Ubistvo i Etnicko ciscenje (IGRA)

U oktobru 1997. kineski predsednik Djiang Cemin bio je tretiran kao kralj tokom svoje prve drzavnicke posete Americi (vidi "Kinesko krilo Novog svetskog poretka" na nasem Web sajtu -http://www.truthinmedia.org/Bulletins/tim981-5.html ). U junu 1998. Kina je uzvratila organizovanjem veoma potrebne trijumfalne ture po Kini za bolnog americkog predsednika, koji je kod kuce patio od sindroma Levinski.

Ovo nije sprecilo lutke Novog svetskog poretka dvostranackih boja (Republikanci i Demokrate) da udare na sva zvona uoci puta Bil Klintona u Kinu. Bivsi predsednici Dzordz Bus, Dzimi Karter, Dzerald Ford i 24 visa drzavna zvanicnika njihovih administracija su potpisali reklamu objavljenu preko cele stranice u listu New York Times 17. juna 1998. upucenu 105. Kongresu (vidi sliku na TiM Web sajtu - www.truthinmedia.org/images/uscef.gif i fusnotu na kraju ovog teksta za sva druga imena). Deo njihovog otvorenog pisma je glasio:

"Kini je sudjeno da postane velika ekonomska i politicka sila u 21. veku. Sjedinjene Drzave ne treba da se plase niti da se protive ovom razvoju. Umesto toga, americka politika treba da podje od premise da ce interesima nase nacionalne bezbednosti najbolje sluziti Kina koja ceni bazicne americke vrednosti … Vodjstvo, angazovanje i posvecenost s nase strane su od sustinske vaznosti da se pomogne Kini da preuzme takvu ulogu."

Ovo otvoreno pismo je bilo javni prikaz toga ko su clanovi Kluba starih momaka Novog svetskog poretka (primecujete li odsustvo Ronalda Regana?). I retki dokaz cinjenice da su nasi "dvostranacki" lideri jedna veoma jednostranacka gomila kad je u pitanju spoljna politika - svi rade za i iz dzepova gigantskih multinacionalnih kompanija, "Princeva 20. veka", kako smo ih nazvali u jednom broju prethodnih clanaka. 56

Kada je stigao u Kinu, ljubazni domacini su cak zaduzili Klintona dozvoljavajuci mu da ide uzivo na TV i blago klepi po rukama kineske komunisticke lidere po pitanju nedostatka slobode i demokratije u Kini. "Mislim da je ovo prilicno izvanredan dan u razvoju americko-kineskih odnosa," hvalisao se Sam Berger, Klintonov savetnik za nacionalnu bezbednost, pri kraju "ovog dana vrhunca puta predsednika Klintona po Kini," prema listu Washington Post (27. juni 1998.).

"Rodjena je nova kineska politika," egzaltirano je pisao Washington Post. Kina i Sjedinjene Drzave su postale "partneri, ne protivnici," po recima Djianga. To je "partnerstvo i iskreno prijateljstvo," kako ga je Klinton okarakterisao.

Jedina stvar koja je nedostajala u ovoj kinesko-americkoj romansi, potpomognutoj cetvrtinom trilions USD vrednih investicija Princeva u Kini - sto je jedna trecina sveg novca kojeg su multinacionalne kompanije potrosile na svet u razvoju - bio je zvuk violina.

Manje od godinu dana kasnije, Klintonova kineska politika je u paramparcadima, rastrgnuta spijunskim skandalom u SAD, NATO bombardovanjem kineske ambasade u Beogradu 7. maja i zagrevanjem Azijskog trougla - kinesko-rusko-indijskim odnosima. Umesto poruka o medjusobnom divljenju, Vasington i Peking razmenjuju pretnje i zaoke preko Pacifika. A 21. maja Kina je zabranila americkim ratnim brodovima da posete Hong Kong, prvi put da je Peking to uradio od primopredaje ove teritorije kineskoj vladavini 1.jula 1997. (2).

Ako ste u biznisu pravljenja problema, "kada ste u nevolji pocnite da pravite probleme." To bi mogao biti pod-moto Vasingtonske fabrike kriza, bas ispod glavnog slogana Novog svetskog poretka "trajna trgovina kroz trajni rat". A 57

problemi, dame i gospodo, dolaze smutljivcima Novog svetskog poretka kada dodje do mira (vidi kolumnu ovog autora, Nova zora, iz marta 1999. - na nasem web sajtu - www.truthinmedia.org/Columns/new-dawn.html).

Tako da, cim je opala "Kosovska kriza" (za sve osim za kosovske Srbe), nekoliko drugih se iznenada pojavilo sirom sveta. Cecenski muslimanski pobunjenici su presli granicu u Dagestan da proglase nezavisnost ove ruske pokrajine, usred ruskih optuzbi da Vasington izaziva probleme na Kakvkazu. Onda plane Istocni Timor. Indija i Pakistan zapocnu vazdusni rat. A na Dalekom Istoku, predsednik Tajvana iznenada odluci da 50-godisnja politika "jedna Kina, dva sistema" vise nije dovoljno dobra. I da treba da nastupi odnos "drzave prema drzavi". Sto znaci bukvalnu secesiju Tajvana od Kine (vidi mapu www.truthinmedia.org/images/china-map.gif).

Da li je sve ovo samo koincidencija? Ili se prosto tako dogodilo? Ili je neprijateljska akcija? (parafraziranje teksta iz cuvenog filma Dzems Bonda iz 60ih godina kada "Goldfinger" kaze: "G. Bond, mi u Cikagu imamo poslovicu. Prvi put je koincidencija; drugi put je slucajno; treci put - to je neprijateljska akcija").

Covek ne mora da bude "teoreticar zavere", samo zaglupljeni moron Novog svetskog poretka, pa da odgovori "da," "da" i "ne" na nasa tri gornja pitanja. Jer, tacni odgovori su "ne," "ne" i "da." Razmislite o dokazima…

Posto se jedan od njegovih pomocnika vratio sa "brifinga" u Vasingtonskoj fabrici kriza, Li Teng-hui, predsednik Tajvana, pristao je da odgovori na pitanja radio stanice Dojce Vele, verzije nemacke vlade za Glas Amerike. Datum ovog "intervjua" (zapravo izvedenog pripremljenom razmenom pitanja i odgovora) bio je 9. juli, jedva godinu dana nakon "ljubavne afere" Vasington-Peking i Klintonove trijumfalne posete Kini.

58

U vreme dok ovo pisem jos se ne zna koji je makro Stejt departmenta uredio ovaj novi randevu Nemacke i Tajvana, namenjen da skrene paznju sa Vasingtonske fabrike kriza. Ko god da je to bio, u ovom "intervjuu" je Li Tenghui izgovorio sada cuvene reci koje su odjeknule sirom zemljine kugle i pogodile kineske lidere u Pekingu pravo medju oci:

"Proglasavanje Tajvana nezavisnom drzavom ne cini se realisticnom opcijom, a formula Pekinga o `jednoj zemlji, dva sistema` nije prihvatljiva za vecinu ljudi na Tajvanu. Da li ima prostora za kompromis izmedju ove dve politike? I ako ima, kako izgleda?", postavio je Deutsche Welle svoje glavno pitanje.

"Ja sam vec objasnio odavno da je Republika Kina (Tajvan) suverena drzava od kada je osnovana 1912. Stavise, 1991. amandmani na Ustav su odredili odnose preko moreuza kao specijalne odnose drzave-prema-drzavi. Stoga nema potrebe da se proglasi nezavisnost."

Buum! Li Teng-hui je to upravo uradio! Proglasio je nezavisnost Tajvana. Ali uradio je to koristeci tipican dvolicni govor Vasingtona. Kao sto je i "humanitarna misija" tokom koje je NATO bacio na hiljade bombi na Srbiju bila da se "spasu zivoti."

Ali Li Teng-hui je otisao jedan korak dalje od dvolicnosti, u otvoreno laganje. Njegova tvrdnja - da je Tajvan suverena drzava jos od 1912. godine je istorijski gnusan ekvivalent tvrdnje OVK da je Kosovo, kolevka srpske civilizacije hiljadu godina, sve vreme albanska teritorija.

Za one medju TiM citaocima koji ne stoje bas dobro sa istorijom Kine, podseticemo se nekih cinjenica.

59

14. avgusta 1945., kada je Japan objavio svoju predaju, Kuomintang (Kineska nacionalisticka partija na celu sa Ciang Kai-sekom) pokusala je da primeni ustavnu vladu u kopnenoj Kini. Uprkos bojkotu i sabotazi kineskih komunista, Kuomintang je okupio nacionalnu skupstinu 25.decembra 1946. i napisao Ustav Republike Kine. Vlada je objavila taj ustav za Novu godinu 1947. U maju te godine Ciang Kai-sek je izabran za prvog predsednika Republike Kine pod ustavnom vladavinom.

U medjuvremenu, 1946.godine kineski komunisti su zapoceli sveopstu pobunu, predvodjeni Mao Cetungom, podrzanu od strane Sovjetskog saveza i ohrabrenu nejasnom americkom politikom prema Kini (Vasington i Moskva su tada jos uvek bili saveznici iz drugog svetskog rata). Usledio je gradjanski rat. Komunisti su pobedili. 27. januara 1949. Ciang Kai-sek je svrgnut s mesta predsednika i pobegao je na Tajvan, ostavljajuci kopno komunistickoj vladavini.

Nakon toga, 22 godine je Tajvan (t.j. "Republika Kina") drzala sediste Kine u Ujedinjenim nacijama. Tajvan je izbacen 1971. godine dvo-trecinskim glasov ima generalne skupstine UN i zamenjen komunistickom Kinom (t.j., "Narodnom Republikom Kinom").

Ovo diplomatsko isterivanje je bio pocetak "poljubi i pomiri se" procesa, kojeg su vodili poslovni interesi Princeva. Kao i britanski kolonijalci pre vise od jednog veka, multinacionalne kompanije sa bazom u Americi znale su dobro svoju matematiku. Trziste koje im je tada bilo zatvoreno imalo je skoro milijardu stanovnika. Trziste koje je Amerika podrzavala zbog njegove "kapitalisticke" ideologije, imalo je samo 17 miliona stanovnika.

Tako se 1972. Vasington otarasio i Ciang Kai-seka, kad su Princevi poslali svog tadasnjeg Zlatnog decka, Ricarda Niksona, na "istorijsku" prvu posetu jednog americkog predsednika komunistickoj Kini.

60

Ocajni Ciang Kai-sek je ubrzo nakon toga umro. Nasledio ga je njegov sin, Ciang Cing-kuo, koji je vladao Tajvanom sve do 1988. kada je sadasnji predsednik, Li Teng-hui, preuzeo vlast, nakon smrti Ciang Cing-kua.

Nakon 47 godina i tri vladara "Dinastije Kuomintang," Tajvan je odrzao svoje prve direktne predsednicke izbore 23. marta 1996., kada je Li Teng-hui postao prvi izabrani lider. A sada, ovaj vodja Nacionalisticke partije, koga mnogi Tajvanci vide kao americkog vojnika, drzi lekcije Pekingu ne samo o demokratiji, vec i kritikuje kopnenu Kinu zbog njene "nacionalisticke" politike:

"Kopnena Kina je stavila veliki naglasak na nacionalizam… Samo kada se slobodan i demokratski sistem primeni sa obe strane tajvanskog moreuza ce mir i bezbednost Azije biti osigurani," rekao je Li Teng-hui za Dojce Vele.

Zamislite samo! Nacionalista koji optuzuje komuniste za nacionalizam. Clan dinastije koja je vladala Tajvanom 47 godina sa zavedenim vanrednim stanjem, koji nudi lekcije o demokratiji.

Kao da njegovo virtualno "proglasenje nezavisnosti" nije bilo dovoljno stavljanje prsta u oko Pekingu, Li Teng-hui je onda otisao jos dalje, otkrivajuci ko moze zaista biti iza nejgovog hrabrog izazova politici "jedne Kine":

"Republika Kina (Tajvan) drzi do saradnje sa Sjedinjenim Drzavama. Mnogo godina su Sjedinjene Drzave cinile neophodno odbrambeno oruzje dostupnim Republici Kini. Razmene u svim oblastima privrede, kulture, nauke i tehnologije i dalje rastu. U bliskoj buducnosti saradnja u bezbednosti izmedju Republike Kine i Sjedinjenih Drzava bice jos uvek jedan od vaznih faktora za odrzavanje stabilnosti u Tajvanskom moreuzu." 61

Od tada pretnje i uvrede besno lete tamo-amo izmedju Pekinga i Tajpeija, i preko Pacifika. A kineski i tajvanski mlaznjaci ratnog vazduhoplovstva igraju se macke i misa preko Tajvanskog moreuza.

6. avgusta su vojni lideri iz Pekinga naredili kineskom ratnom vazduhoplovstvu da prvi udare u bilo kakvoj konfrontaciji sa tajvanskim lovcima, prema jednom Hongkoskom listu. Tri dana kasnije Kina je zabranila Papi Jovanu Pavlu II da poseti Hong Kong tokom svoje Azijske ture kasnije kasnije u toku godine, navodeci kao razlog diplomatske veze Vatikana sa rivalom Tajvanom.

A 11. avgusta mediji koje kontrolise vlada u Pekingu su se hvalili da, u slucaju rata, njena vojska bi pregazila Tajvan za 5 dana, prema izvestaju Rojtersa. "Kineski narod se ne nada ratu, ali se ni ne plasi rata," citirale su novine pokojnog lidera Deng Ksijaopinga, jos uvek duboko postovanoj komunistickoj ikoni Kine.

Novine su takodje rekle da nijedan tajvanski politicar nije "spreman da bude prikovan na istorijski stub srama zajedno sa Li Teng-huiem." Drzavna novinska agencija Hsinhua citirala je kineskog vojnog analiticara, Peng Guangkvijana, koji je rekao da se Li "izlaze destrukciji." I da je tajvanski predsednik "deformisana beba iz epruvete uzgojena od strane politicke laboratorije medjunarodnih antikineskih sila."

To je smesno. Za momenat smo pomislili da ovaj kineski analiticar prica o Bil Klintonu. Samo zamenite frazu "anti-kineskih" za "anti-americkih".

Sto se njega tice, Tajvan je prvi ujeo Kinu kad je kupio diplomatsko priznavanje od strane Makedonije za 1 milijardu USD, uoci Kosovskog rata (vidi "Kina 62

izbacuje UN iz Makedonije", TiM GW Bilten 99/3-1, 5. mart, 1999 http://www.truthinmedia.org/Bulletins99/tim99-2-9.html). A vlada u Tajpeiju je takodje zveckala sa 2 do 4 milijarde pred nosom Papue-Nove Gvineje pocetkom jula, nadajuci se da postavi konzulat na ovom pacifickom ostrvu (vidi The Australian, July 7).

Konacno, Tajvan, zemlja sa samo 29 diplomatskih saveznika u svetu, ove nedelje (12. avgust) je lansirala svoju godisnju ponudu da se (ponovo) pridruzi Sjedinjenim Drzavama. Dvanaest malih zemalja iz Afrike, sa Kariba i iz Latinske Amerike su zamolile Generalnog sekretara UN, Kofi Anana, da stavi clanstvo Tajvana na dnevni red sastanka Generalne skupstine koja pocinje sledeceg meseca. Ovaj potez ce sigurno jos vise razbesneti Peking, raspirujuci vatru unutar Kine.

Ali da li se ta vatra moze zadrzati unutar Kine? Kada je Peking sproveo zastrasujuce ratne igre u vodama blizu Tajvana tokom prvih direktnih predsednickih izbora na ovom ostrvu u martu 1996., Sjedinjene Drzave su poslale dve borbene grupe nosaca aviona u ovu zonu. Jos nije bilo reci o tome da li Vasington ovaj put radi nesto vise od angazovanja u ratu recima sa Pekingom.

U medjuvremenu, "trajna trgovina kroz trajni rat" univerzuma Novog svetskog poretka mozda vec izmice kontroli. To nije nista iznenadjujuce. Evo, na primer, sta je Dzon Tejlor, TiM citalac iz Juzne Afrike, napisao pre vise od godinu dana na tu temu, u odgovoru na uvodni TiM clanak:

"U proslosti je preludiju za neki rat uvek prethodilo izgradjivanje zemlje i ratne masinerije od strane gospodara novca, a onda su ih, oslanjanjem na pohlepu diktatora (uz malo podsticanja od strane gospodara novca, ili kreiranjem drugih pretnji), uvlacili u zeljeni konflikt. To se desilo Hitleru; to se desilo Sadamu. Da li se to desava Kini?" 63

Dzon Tejlor, Juzna Afrika

Na sta smo mi odgovorili u avgustu prosle godine:

"TiM urednik: Apsolutno Dzone. Ti si dobar student istorije... Secas se onog starog vica… Pitanje: 'Koja je razlika izmedju masinskog i gradjevinskog inzenjera?' Odgovor: 'Masinski inzenjer gradi oruzje; gradjevinski inzenjer gradi mete.' Upravo sada, obe zapadnjacke inzenjerske vrste su angazovane na izgradnji Kine. Upravo kao sto su to bili u Iraku, itd. Kina treba da bude velika meta, to je sigurno. Jedino pitanje je - moze li ona biti isuvise velika za dobrobit covecanstva?"

Ali pre nego sto se to desi, Princevi ce postaviti pitanje "Ko je izgubio Kinu?" I nozevi ce biti izvadjeni za krivca. Padace glave.

Ne zato sto liderima Novog svetskog poretka smetaju ratovi. Naprotiv. Bog zna da su oni sami dovoljno njih inicirali. Ali ne mozete izgubiti cetvrt triliona dolara koje su Princevi investirali u Kinu i ocekivati da cete i dalje moci dalje da se setkate unaokolo (vidi "Dva lica globalizma: O Jinu i Jangu" http://www.truthinmedia.org/Bulletins/tim98-12-6.html).

Ironicno je da bi jedna Kina, koja govori sa dva (ljutita) glasa, o tri specijalna slucaja (Hong Kong, Makao, Tajvan), mogla postici vise nego sto je uradio korumpirani Senat Novog svetskog poretka da pomogne Americi da otkloni Klinton kancer sa mesta predsednika. A takodje bi mogla pomoci da se svet oslobodi "Cetiri jahaca Apokalipse Novog svetskog poretka" - Pohlepe, Arogancije, Ubistva i Etnickog ciscenja (IGRA) - pravo ime IGRE Novog svetskog poretka. 64

U medjuvremenu, gde su sada 27 globalistickih Klintonovih navijaca? (bivsi predsednici i njihovi visi zvanicnici koji su gromoglasno najavljivali Klintonov put u Kinu). Proveravaju gde se nalaze najbliza sklonista, u kojima da potraze skloniste od neuspeha njihove politike "poljubi zadnjicu Crvene Kine"?

Mozda mogu da se tamo sakriju od gneva jednog Djiang Cemina, ali gde ce se sakriti od americkog naroda? Jer, 253 miliona USD trgovinskog deficita SAD koji su oni pomogli da se generise u korist Princeva, njihovih sefova, prevodi se grubo u nestanak 2,5 miliona radnih mesta za Amerikance, uglavnom preko Pacifika.

Ali s kakvim zmajem se svet moze suociti ako Kina zaista postane "velika ekonomska i politicka sila 21. veka," kao sto se to nadaju lutke Princeva? Sta god da je odgovor, postoje sanse da, ako Klintonovi ratni huskaci ipak uspeju da zapocnu jos jedan rat, nadajuci se da ce im on pomoci da ostanu na svojim pozicijama, to bi lako mogao biti njihov poslednji rat. Nazalost, to bi isto tako mogao biti i nas poslednji.

Kako se dalekim i kako nostalgicnim sada cini "taj dan klimaksa puta predsednika Klintona u Kinu", iako je to bilo 27. juna 1998., pre samo nesto vise od godinu dana. I kako smesno zvuci egzaltiranost lista Washington Post - da "je rodjena nova kineska politika." I kako prazno odzvanjaju reci Djianga i Klintona - da su Kina i Sjedinjene Drzave postale "partneri, ne protivnici;" i da je to "partnerstvo i iskreno prijateljstvo."

Takva partnerstva se stvaraju u paklu. Kao sto je bilo partnerstvo Hitlera i Staljina 30-ih godina. Gde su sada violine Novog svetskog poretka? Vezbaju rekvijeme za buduce sahrane i bdenja?

65

FUSNOTE:

1. 24 bivsa visa drzavna zvanicnika SAD, vecina clanovi Veca za odnose sa inostranstvom i drugih globalistickih organizacija, bili su - abecednim redom: Dzems Bejker III, Majkl Blumental, Nikolas Brejdi, Harold Braun, Frenk Karluci, Dik Cejni, Voren Kristofer, Lorens Iglberger, Aleksandar Hejg, Henri Kisindzer, Entoni Lejk, Robert MekFarlan, Vilijam Miler, Vilijam Peri, Kolin Pauel, Donald Regan, Eliot Ricardson, Vilijam Rodzers, Dzems Slezinger, Brent Skowkroft, Dzordz Sulc, Vilijam Sajmon, Sajrus Vens.

2. Vidi "Oda Hong Kongu" - http://www.truthinmedia.org/Specials/ode-ofhk.html.

3. Kada su britanski proizvodjaci tekstila poslali trgovinsku delegaciju u Kinu pre jedan i po vek, ona se vratila u Englesku cudeci se velicini kineskog trzista. "Kad bismo samo mogli da postignemo da svaki Kinez nosi svoj rukav duzi za 1 inc, tekstilne fabrike Lankasira bi imale posla sledecih 100 godina," podnela je izvestaj britanska delegacija Britanskom parlamentu. Nekih 100 godina kasnije, Kinezi mogu da nose duzinu rukava koju god zele - vecina napravljena u Kini i izvezena u Britaniju i Ameriku - dok tekstilne fabrike Lankasira rdjaju kao spomenici ludosti zapadnih biznismena.

4. Makao je portugalska kolonija zapadno od Hong Konga, koja treba da ponovo pripadne kopnenoj Kini 20. decembra 1999. Novi svetski poredak i Srbi - XI deo NE PLACI ZA MNOM, ARGENTINO Globalizacija pokazuje svoje ruzno lice u Latinskoj Americi

66

Ko moze da zaboravi lepu melodiju "Ne placi za mnom Argentino" iz filma "Evita"? To je pesma o strasnoj ljubavi prema svojoj zemlji. Patriotski plamen je zestoko goreo u srcu Eve (Duarte) Peron uprkos burnim vremenima i opakoj bolesti koja joj je uzela zivot u 33. godini. To je takodje bila prica o "Americkom snu" na argentinski nacin - siromasnoj devojci iz seoske ravnice krece dobro i uzdize se da postane Prva dama Argentine u svojoj 27. godini.

Ali "Evita" je takodje i ljubavna prica koju moze da razume samo uzdrmani ljubavnik, ili patriota u izbeglistvu. To je prica o duhovnim stvarima koje nikada ne mogu biti zamenjene materijalnim stvarima...

"Ne placi za mnom Argentino Istina je da te nikada nisam ostavila Kroz sve moje divlje dane Moje ludo postojanje Odrzala sam obecanje Nemoj biti na odstojanju Ni bogatstvo, kao ni slavu, Nikad ih nisam prizivala Iako se cinilo svetu da je to jedino sto zelim. One su iluzije One nisu resenja koja su obecavala da ce biti Odgovor je bio tu sve vreme Volim te i nadam se da ti volis mene. Ne placi za mnom Argentino..."

67

Vrhunska je ironija da je protagonista gornjih stihova o umu i srcu naspram materiji, koje je napisao Tim Rajs a muzikom osnazio Endru Lojd Veber, niko drugi nego Holivudska "Material Girl" - Madona. To je kao da Bil Klinton propoveda celibat. Ipak, uprkos distrakcija koje se ponekad javljaju kada se stvarni zivot umesa u umetnost, ova prica o "Eviti", veca od zivota, jos uvek moze da slomi srce svakog patriote.

[Za one koji nisu blisko upoznati sa istorijom Argentine, Eva ("Evita") je rodjena 1919. Umrla je 1952. od raka. Njen muz, Huan Peròn, u cijoj je predizbornoj kampanji neumorno ucestvovala pre nego sto se udala za njega, izabran je za predsednika 1946. Svrgnut je vojnim pucem 1955. Nakon 18 godina u prognanstvu, Peròn je ponovo izabran za predsednika Argentine 1973. Ali je umro 10 meseci kasnije. Tako to ide...]

Da je "Evita" film o buducnosti a ne samo o proslosti postalo je ocigledno 90-ih godina. Karlos Saul Menem je izabran za predsednika Argentine 1989. To je bila godina kada je Glavna ulica pocela da placa za pobedu Bande sa zapadne strane u hladnom ratu sa rivalima sa istocne strane, iz Kremlja. Sve od tada Menem vlada kao car, doneo je preko 300 dekreta za 8-9 godina, prema clanku objavljenom 1998. u listu FOREIGN AFFAIRS (= Spoljni poslovi) o zamkama globalizacije bez odgovarjuce ustavne demokratije i drustvene liberalizacije.

Jedan od Menemovih legata je da je globalizacija argentinske privrede - citaj: privatizacija i prodaja bivse drzavne imovine stranim interesima - izazvala da milioni Argentinaca postanu prognanici u sopstvenoj zemlji. Njih je lisila prava njihova sopstvena elita u ime "slobodne trgovine" i "progresa." Isto kao sto se to desilo sa milionima Rusa, Poljaka, Madjara, Koreanaca, Tajlandjana... u kasnijim 90-im godinama.

U provinciji Dzudzuj, na primer, oko 42% je nezaposleno ili radi ropske poslove, prema biskupu Marcelu Palentini. "Ranije su trazili povisice; sada traze posao," 68

rekao je listu New York Times koji je objavio iznenadjujuce iskrenu osudu mantre elite Novog svetskog poretka - "slobodne trgovine" jos poznate i kao "globalizacija." Ova prica, "Argentina se hrve sa losim stranama globalizacije," objavljena je u clanku na naslovnoj strani u februaru 1998.

"Menem misli da nas je, stavljanjem nase zemlje u sluzbu Medjunarodnog monetarnog fonda, uveo u Prvi svet," rekao je Karlos Santilan, vodja sindikata u provinciji Dzudzuj. "Ali radnici su za par godina izgubili prava za koja su se borili vise od jedan vek. Mi smo ovde kolonija. Jedino sto nedostaje je da Klinton dodje ovde i postavi americku zastavu."

Klinton nece morati da osramoti nasu zastavu vise nego sto je vec osramotio, jer je Vol Strit to uradio za njega. "Megabankari" su se vec pobrinuli za to da Svemocni dolar bude valuta izbora u Argentini, potpuno ekvivalentno sa lokalnim pezosom. Kad god to vidite negde u svetu, znajte da je Novi svetski poredak osvojio jos jednu koloniju u ime "Princeva 20. veka," multinacionalnih korporacija.

Clanak u listu New York Times objasnio je kako su profiti multinacionalnih kompanija isterali iz posla mnoge argentinske male preduzetnike. I kako su neki iz americke globalisticke elite Novog svetskog poretka, otelotvoreni u Ted Tarneru, Dzordz Sorosu, Silvester Staloneu, Arnold Svarcenegeru i drugima, usli tu i preuzeli zemlje gde su nekada gaucosi slobodno tumarali.

"U Patagoniji se podize sve vise ograda kako se medjunarodni bogatasi instaliraju na novostecenim imanjima," pisao je reporter lista New York Times, Rodzer Koen, iz Buenos Airesa. "Nekada sam isao tamo da kampujem ili lovim ribu, ali sada cujem da je Ted Tarner ovde, Rambo tamo, Terminator na nekom opet drugom mestu. I kazem, ne, ovo nije moja Argentina," rekao je Orlando Mendes, ponosni Argentinac, listu New York Times.

69

U medjuvremenu, YPF, ranije drzavna argentinska naftna kompanija koja je zaposljavala 5.000 ljudi, sada ima samo 500 zaposlenih. Ali YPF je napravio profit od 900 miliona USD u 1996. godini. Dobro za njegove strane skupljaceinvestitore! Los ishod za Argentince.

Mario Akosta, menadzer u YPF, objasnio je da kada je skinut stari "polusocijalisticki" sistem, svako ko nije bio profesionalac je otpusten. "Ranije," rekao je on, "neobrazovani ljudi su imali odredjenu osnovnu sigurnost. Ali s tim je gotovo u savremenom svetu."

Ipak, kako su globalisti prevarantski kameleoni, na Vol-Martu u Buenos Airesu argentinska zastava leprsa u prodavnici sa natpisom "Ponosno u Argentini." Familije se setaju niz siroke, osvetljene zasvodjene prolaze, pored reklama `Pol Njumen` zacina za salatu.

"Ono sto je jasno je da to menja argentinski nacin zivota: familije ovde kupuju svoje bicikle, ponekad dolarima; nema vise prodavnice bicikla na uglu," pisao je New York Times.

Ali, naravno, Vol-Mart nije nepropustljiv na rizike "podeljenog drustva," sto je termin lista New York Times za Brazil, veceg suseda Argentine, koji je do skoro uglavnom odolevao pritiscima globalizacije. U poslednjih par meseci pet VolMart prodavnica u Brazilu je napadnuto i opljackano od strane napadaca koji operisu u velikim grupama, naoruzani desantnim puskama.

Fasade radnji Novog svetskog poretka, kao sto su McDonald's, Starbuck's Coffee, Nike i druge, takodje su napadnute i ostecene od strane "anarhista"

70

tokom protesta u Sijetlu protiv Svetske trgovinske organizacije, pocetkom decembra ove godine.

U medjuvremenu, Vol-Mart je veci od 161 zemlje, ukljucujuci tu i Poljsku, Izrael i Grcku. Micubisi je veci od Indonezije, prema Mod Barloj, kanadskoj aktivistkinji koja ne zeli da vidi kulturu svoje zemlje zbrisanu od strane kompanije IBM ili Dzeneral Motors. "Dzeneral Motors je veci od Danske," rekla je ona u svom govoru na Univerzitetu Toronto u januaru 1998. "Prvih 200, sa zajednickim prihodom od 7,1 triliona USD, imaju skoro duplo vecu ekonomsku snagu od najsiromasnijih cetiri petine covecanstva, ciji zajednicki prihod iznosi samo 3,9 triliona USD.

U medjuvremenu, ekonomska perverzija Novog svetskog poretka je sve veca. Narocito na Vol Stritu, sredistu Novog svetskog poretka.

Koji bi "normalni" biznismen iz Glavne ulice zeleo da kupi deonice svoje kompanije od sebe da bi "skocila vrednost za deonicare?" Samo onaj koji ima ambicije da jednog dana bude izliven u bronzi kao Statua morona. Jer, to je koriscenje novca koji su svi deonicari zaradili u korist samo nekih (onih koji prodaju svoje deonice kompaniji) - bez stvaranja nekog stvarne ekonomske koristi, bilo za kompaniju ili za ekonomiju zemlje.

Ipak su americke drustvene kompanije procerdale 222 milijarde USD na takve trikove samo u 1998., prema izvestaju u listu Investors Business Daily (=Biznis investicija) od 16.marta, a u 90-im - 882 milijarde USD. To je vise novca potroseno na ovu modu Vol Strita, koju smo mi nazvali "Korporacijske krpene lutke od kupusa" (vidi Aneks Biltena 98-39, 10/31/98 http://www.djurdjevic.com/Bulletins/industry-trends/98-39.htm ), nego sto mi mislimo da je investirano u sve zemlje u razvoju tokom istog perioda (831 milijarde USD - vidi Aneks Biltena 98-44, 12/11/98 http://www.djurdjevic.com/Bulletins/global/98-44.htm). 71

Samo IBM, na primer, je potrosio oko 30 milijardi USD na kupovinu svojih deonica u protekle cetiri godine - BEZ KREIRANJA IJEDNOG POSLA ILI PROIZVODA! To je protraceno skoro cetiri bruto domaca proizvoda Bugarske.

Nije cudo da su prvih 200 multinacionalnih kompanija, "Princevi 20. veka" kako smo ih nazvali u nasim izvestajima, neto unistavaoci poslova, prema g-dji Barlou, uprkos svom ogromnom bogatstvu i snazi. Sve u svemu, oni zaposljavaju manje od jedne trecine jednog procenta svetskog stanovnistva."

A ipak, prema tako daleko tajnim dvogodisnjim pregovorima 29 OECD (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj) drzava u Parizu, na temu Multilateralnog sporazuma o investicijama (MAI), pokusaju elite Novog svetskog poretka da pobedi sve drzave sveta, MAI Povelja bi bazicno otklonila ideju nacionalnog suvereniteta, ukljucujuci tu i nas, u Americi.

I tako, ako postoji melodija koju treba da pevaju patriote sirom sveta, to bi bila Evitina pesma: "Ne placi za mnom Argentino."

Ili Ameriko... ili Kanado... ili Rusijo... ili Nemacko... ili Francusko... ili Iraku... ili Srbijo... ili Indijo... ili Australijo... ili Japanu...

Mozda bi himna anti-Novog svetskog poretka trebalo da bude - "Evita: Vive la difference!" (=Zivela razlika!)

"Ni bogatstvo, ni slavu Nikad ih nisam prizivala..."

72

Znamo, Evita. Ali ih je prizvao Karlos Menem. Zao nam je. Novi svetski poredak i Srbi - XII deo

Ako Klinton nije imao podrsku americkog naroda… ZASTO JE NATO BOMBARDOVAO SRBIJU? Odgovor: "Trajna trgovina kroz trajni rat"

Tokom moje "Tour de Serbia," kada sam u septembru 1999. obisao osam gradova u Srbiji, rekao sam publici - od Nisa do Beograda - da NATO bombardovanje Srbije nije bilo nista do silovanje jedne male zemlje od strane jedne bande. Vojni savez od 19 drzava i 780 miliona ljudi; sa preko polovinu svetskog bruto domaceg proizvoda, koji poseduje dve-trecine globalne vojne sile, udruzio se protiv jedne sicusne drzave sa 10 miliona stanovnika. 79 dana je NATO terorisao narod Srbije, bacivsi 23.000 bombi i raketa na njih tokom 36.000 letova.

Zasto? Pokusacu da odgovorim na to u ovoj kolumni. Ali prvo zelim da istaknem da su gradjani i vojska Srbije ostali nepokoreni i nisu se uplasili NATO-vih bombi i pretnji. Ovo nije rekla-kazala! Ja sam video njihov prkos sopstvenim ocima tokom sest dana koje sam proveo tamo za vreme NATO bombardovanja krajem aprila.

Iz tog razloga, na svakoj stanici nase "Tour de Serbia" u septembru 1999. govorio sam srpskom narodu da mi je cast da se poklonim pred njima zadivljen njihovom hrabroscu i ljubavi za slobodom.

73

A to sam i radio [klanjao se].

Ali, da pocnemo ispocetka. 24. mart.

Cak i pre nego sto su prve bombe pale na Srbiju, mi smo na nasem Web sajtu Truth in Media (Istina u medijima) objavili prvi od onog sto se kasnije pretvorilo u 106 specijalnih ratnih TiM biltena, koji su obuhvatili 480 clanaka i 199.000 reci.

Rekao sam u tom prvom uvodniku ratnog izdanja Tim, da ce 24. mart 1999. u istoriji biti zapamcen kao Novi dan sramote. Osim sto su ovog puta americke rakete i bombe uradile Srbiji ono sto su Japanci uradili Americi u Perl Harboru 7. decembra 1941.

I gore... Jer je NATO vodio rat protiv civila.

Kada sam putovao kroz Srbiju krajem aprila video sam da ova mocna vojna alijansa napada staracke domove, bolnice, skole, fabrike, crkve, mostove, pruge, TV i radio stanice... Pogledajte samo neke NATO mete.

Kako je to rekao pukovnik Dejvid Hekvort, zivi vojnik sa najvise odlikovanja u Americi, koga takodje imam cast da ubrojim medju svoje prijatelje, "Klintonova doktrina" je:

"Bombardovati civile i civilne strukture sve dok vojska te zemlje to vise ne moze da gleda."

74

Ukratko, ono sto je NATO uradio Srbiji nije bio rat. To je bio terorizam! Kao rezultat takvog NATO bombardovanja ubijeno je preko 1.500 civila - vise nego duplo od broja zrtava koje je imala jugoslovenska vojska. Oko 30% zrtava su bila deca.

Bombardovanje se zavrsilo 10. juna. Ali NATO-v rat protiv srpskih civila se nastavio. Samo drugim sredstvima. Onog dana kada su NATO i sprske vojne vlasti potpisale primirje, mi smo rekli da ce se NATO-v "mirovni proces" pretvoriti u "mirovnu farsu." I jeste.

Tokom sledecih pet meseci ubijeno je preko 400 kosovskih Srba, skoro 500 njih je oteto i smatra se mrtvim, a vise od 180.000 njih je isterano iz domova svojih predaka. Mi smo sve ovo dokumentovali u drugih 52 specijalnih TiM izdanja "mirovne farse", sa ukupno 227 clanaka i 101.000 reci. I predlozili smo 10. novembra da se taj dan - 10. novembar, jedan dan pre zapadnog Dana secanja na prvi svetski rat, proglasi za srpski Dan secanja.

Tokom celog ovog srpskog iskusenja, TiM citaoci iz svih krajeva SAD i vise od 100 zemalja sirom sveta pisali su nam da nam kazu da su ogorceni zbog NATO ratnih zlocina. Neki Amerikanci su rekli da ih je sramota sto su Amerikanci. Isto su rekli i neki Kanadjani, Britanci, Belgijanci, Nemci… Neki americki veterani, kao i obicni gradjani, su se dobrovoljno javljali da idu i pomognu Srbiji. Usput, niko od njih nije bio srpskog porekla.

Tako da, ako Klinton nije imao podrsku americkog naroda, zasto je zaboga bombardovao Srbe? I u cije ime?

Pa, ja vec godinama govorim da pravi moto globalista Novog svetskog poretka NIJE "svetski mir kroz svetsku trgovinu", kao sto to tvrde njegovi lideri. Vec je "trajna trgovina kroz trajni rat." 75

Prvo ih srusite; onda ih izgradjujete. Na svaki nacin, "trgovci smrcu" i njihovi bankarski i medijski partneri-u-zlocinu pobedjuju. Srbija je samo poslednji takav slucaj.

I sta je poenta? Rat je dobar biznis. Uvek je to bio. Uvek ce to biti. Pitajte samo glavne menadzere prvih 10 dobavljaca Pentagona cije su deonice vinule u nebesa kako su opadale akcije covecanstva. Njihove deonice su daleko prevazisle ostatak berze deonica koja racuna na povecaje cena (S&P 500) u srazmeru 2,5-do-1 tokom prvih 60 dana rata (vidi http://www.truthinmedia.org/images/NatoWar/pentagon-top10.gif ).

Stavise, NATO kosovska "humanitarna misija," kako je opisana u ovom mudrom ratnom crtanom filmu, bila je slucaj masovnog ubistva s predumisljajem. Nije to imalo puno veze s tim sta je Milosevic uradio, ili sta nije uradio.

Da li bi vas iznenadilo da saznate, na primer, da je Klintonova administracija zahtevala dodatnih 112 milijardi USD za budzet Pentagona skoro sest nedelja pre nego sto je pocelo NATO bombardovanje?

Da li bi vas iznenadilo da saznate da je prosle godine Pentagon potrosio na oruzje "samo" 44 milijarde USD - sto je najnizi nivo u poslednjoj deceniji? (vidi http://www.truthinmedia.org/images/NatoWar/defense-budget.gif ).

Da li bi vas iznenadilo da saznate da ce, nakon rata, potrosnja SKOCITI na 60 milijardi USD sledece godine? Na ukupni budzet Pentagona od 319 milijardi USD u godini 2005!

76

Da li bi vas iznenadilo da saznate da je americki ministar odbrane Vilijam Koen iskoristio sastanak za procenu rata protiv Srbije, koji su odrzali 19 NATO ministara odbrane bas ovde, u Torontu, 21-22. septembra, da natera svoje saveznike da kupe jos precizno navodjenog oruzja i drugih sistema visoke tehnologije?

Sta mislite od koga?

Od americkih "trgovaca smrcu," naravno.

Tako, kao sto sam rekao u svojoj kolumni u januaru 1999 za australijski list "New Dawn" (Nova zora), da je "kosovska kriza" proizvod fanrike kriza u Vasingtonu. Pogledajte dokaze…

Kada ste prvi put culi za takozvanu Oslobodilacku vojsku Kosova? Sto se mene tice, ne pre kraja 1997. godine. Pre toga, OVK nije postojala. Barem ne u javnosti. A nije ni cudo...

Jer, OVK je smisljena u junu 1996. na sastanku Bilderberger grupe u King sitiju, odmah pored Toronta, prema Dzon Vitliju, analiticaru iz Toronta i "posmatracu Bilderbergera." OVK je stvorena, opremljena i obucena od strane Zapada, s ciljem da destabilizuje Kosovo i tako olaksa NATO intervenciju.

Ali ne morate meni verovati. 2. aprila je Truth in Media primio pismo od razocaranog "OVK terenskog komandira." On je rekao da su ga obucavali nemacki, turski i avganistanski instruktori. I da su oruzje dobili od NATO trupa u Makedoniji. Naredjenje za OVK je bilo da destabilizuje Kosovo i deluje kao NATO kopnene trupe. Njegovo pismo je jos uvek na nasem Web sajtu.

77

Pocetkom 1998., u retkom napadu istinoljubive iskrenosti, ili mozda zbog brzopletog jezika, visi diplomata ministarstva spoljnih poslova, Bob Gelbard, je OVK nazvao "teroristickom organizacijom."

Ipak, evo je OVK, u januaru 1999., kako izgleda tip-top i spremna za akciju u potpuno novoj opremi nemacke proizvodnje.

Kao sto je bilo i OVK vazdusno krilo - NATO. Nije cudo da su neki americki demonstranti nosili natpise na kojima je pisalo da je NATO u stvari skracenica od - "North Atlantic Terrorist Organization." (Severno atlantska teroristicka organizacija).

"Svaka ptica svome jatu?"

Ako sumnjate, pogledajte Ricarda Holbruka, sada americkog ambasadora pri UN. Evo ga ovaj Vol Strit bankar-cum-diplomata Stejt dipartmenta koji pokusava da podigne imidz OVK na foto seansi postavljenoj kod Decana, u junu 1998. [vidi http://www.truthinmedia.org/Tour-de-Canada/Slides/tor-122.jpg ]

Na istom tom putu Holbruk je dao korpu spskom vladici Artemiju u korist poziranja sa ovim OVK borcem.

Losa sreca za borca. Kako mi je malo kasnije rekao jedan visi britanski vojni obavestajni zvanicnik: "Taj OVK covek je bio budala da dozvoli da se njegovo lice prikaze. Srpska policija nije nimalo luda."

78

Naravno, OVK terorista s bradom je identifikovan u brosuri jugoslovenske vlade u septembru 1988. kao Ljajim Hadziju, "svedski drzavljanin koji se pridruzio OVK 1998.."

Njegova dalja sudbina nije poznata.

Dame i gospodo, kao sto mozete videti, kosovski rat je od pocetka do kraja bio skovan od strane fabrike kriza u Vasingtonu.

Rat je bio poslednji primer zlog, genocidnog, parazitskog, Makijavelistickog vojno-industrijsko-finansijskog kompleksa koji se bogati na ledjima drugih ljudi i njihovog bola i patnje.

Ne tako davno, 1983. godine, predsednik Regan je s pravom nazvao Sovjetski Savez Zlim Carstvom. U oba moja ratna govora u Vasingtonu - 1. maja i 5. juna rekao sam da je sada Vasington sediste Zlog Carstva.

Ako uzmemo da je to tako, koliko prave pomoci ili dobronamernog saveta mogu Srbi ocekivati od Zlog Carstva? Vise o tome u mojoj sledecoj kolumni "Quo Vadis, Serbia?" Novi svetski poredak i Srbi - XIII deo Americka plutokratija - Istocno evropska kleptokratija QUO VADIS, SRBIJO? "Oni koji su nas deformisali ne mogu nas reformisati"

79

U mom clanku objavljenom u listu Washington Times 9. maja 1997., "Plutokrate Novog svetskog poretka," sam rekao da anti-ruska politika arhitekata Novog svetskog poretka ima tri kraka:

"Na zapadnoj granici Rusije Novi svetski poredak pokusava da izgradi gvozdeni prsten oko evropskog vrata Rusije kroz ekspanziju NATO-a (i kroz direktne intervencije na Balkanu). U isto vreme, arhitekte Novog svetskog poretka su racunale na Kinu da deluje kao njihov zastupnik, drzeci Rusiju pod kontrolom na njenoj istocnoj granici, kao drugi krak njihove anti-ruske politike (nesto sto se sada ocigledno lose zavrsilo po Vasington)… Treci krak anti-ruske politike Novog svetskog poretka je njegova podrska islamskim drzavama duz juznog stomaka Rusije."

A kako se Srbija uklapa u sve ovo? Pa, Srbija je jedina preostala ne-vazalna zemlja u istocnoj Evropi. Plus ova zemlja lezi, nazalost, bas na vrhu kljucne geopoliticke linije prekida. Kao sto sam to prvi put rekao u clanku objavljenom u novembru 1995. u listu Arizona Republic, pa onda ponovo u oktobru 1998. u kolumni objavljenoj u listu Washington Times pod naslovom "Ruzni dvostruki standard u kosovskom konfliktu":

"NATO-vo angazovanje na Balkanu NIJE u vezi zastite civila - Albanaca ili nekih drugih. Vec je u vezi zastite vlasti u politickom vakuumu kreiranom krajem Hladnog rata. I u vezi povezivanja NATO Istoka (Turska) sa NATO Zapadom (Bosna) - preko ledja male, uglavnom pravoslavne, drzave cija teritorija nazalost slucajno preseca ove NATO strateske interese (duz "Zelene magistrale").

Da je srpski lider bio pametan, on bi shvatio sve ovo... To jest, Milosevic je totalno pogresno procitao geopoliticke `karte` krajem Hladnog rata... A srpski narod od tada placa cenu za njegovu aroganciju i neuvidjanje."

80

Dame i gospodo, neki od vas mozda vide ove tabele po prvi put, iako su zakljucci mojih geopolitickih analiza formulisani pre 4-5 godina, kada sam prvi put predvideo da ce Kosovo postati "Bosna II."

Ali srpski lideri nemaju takav izgovor. Ja sam licno o tome obavestio vecinu kljucnih politickih, vojnih, akademskih (SANU) i cak crkvenih lidera, ukljucujuci tu i Njegovu Svetost Pavla i neke mitropolite. I iako se nisam susreo sa Milosevicem od februara 1992. znam da su neki ljudi oko njega takodje pokusali da ucine da on ugleda svetlo.

A ipak, evo nas, Srbija se jos jednom suocava sa corsokakom, samo losijim nego ranije. I sa nekoliko hiljada njenih gradjana manje, koje je ubio NATO.

Pa da li to znaci da treba da legnete i da se predate? Uopste ne. Samo izaberite drugacije bojno polje. Ono gde su sanse bolje.

Ne znam koliko je vas imalo sansu da putuje kroz pustinje Jugozapada. Ali, dozvolite mi da kazem, Arizona i Juzna Kalifornija su pune biciklista. Ne, ovo nisu biciklisti tipa "Tour de France", vec bradate kreature na motorciklima koje nose oruzje, lance, nozeve i obicno putuju u bandama. Izgledaju kao pravi "zli tipovi." Ili, kako ih naziva jedan moj prijatelj koji je nekada bio u Zelenim beretkama, "losi glumci".

Pa, pokusajte da sebi docarate slike kamioncica koji se zaustavlja usred pustinje. Vozac kamiona ulazi u restoran i narucuje hamburger, solju kafe i parce pite.

81

Dok seda da jede, ulaze tri biciklista grubog izgleda. Jedan grabi njegov hamburger i pocinje da ga jede. Drugi uzima njegovu kafu i prosipa je na pod. Treci zagrize njegovu pitu a ostatak zgnjeci na tanjiru.

Vozac kamiona ne kaze nista, placa kasirki i odlazi. Jedan od trojice biciklista se okrece ka kasirki i kaze:

"Nije bas neki muskarac, ha?"

"Nije bas ni neki vozac", kaze kasirka. "Upravo je prevezao svoj kamion preko tri motorcikla."

Poenta price? Prvo, dela govore glasnije od reci. Drugo, pametna osoba ce izabrati sopstveno polje za bitku. Polje gde su sanse bolje. Zato, quo vadis, Srbijo?

U slucaju Srbije, to znaci ici OKO, a ne NA snage NATO-a Novog svetskog poretka. Besmisleno je ici ukorak sa NATO-m, jos vise nego sto bi bilo besmisleno za ovog vozaca kamiona iz Arizone da izazove bicikliste. Kako "Venik," sto je pseudonim jednog jako ucenog TiM citaoca, je napisao krajem avgusta 1999:

"Nema potrebe takmiciti se sa NATO-m u lovackoj ili bombarderskoj avijaciji. Jugoslavija nema ni vremena ni novca za to. Koliko modernih borbenih aviona moze Jugoslavija priustiti sebi da kupi? Zapravo nijedan, ali recimo da moze 30 ili 50 - nije to nesto sto biste mogli suprotstaviti NATO-vim 600-700 borbenih aviona.

82

Jugoslavija moze da zadrzi svojih 16 MiG-29s, ali da doda 30 do 50 S-300PMU-2 SAM sistema i oko 150 Tunguska vazdusnih odbrambenih sistema, da modernizuje svoju postojecu vazdusnu odbranu. I nijedan NATO avion nece preci njenu granicu u jednom komadu."

Ja nisam neki vojni strucnjak, ali ovo mi zvuci kao vojni put van corsokaka u kome se Srbija danas nalazi. Ali samo to sto nijedan NATO avion ne bi prosao vasu granicu u jednom komadu jos uvek ne bi vratilo Kosovo. Niti bi znacilo da mozete da jedete, budete u toplom, dobro se osecate i dobro spavate nocu.

Pa ima li puta da se izadje iz ovog politickog, ekonomskog i duhovnog stava? Da, ima. Ali on nije lak. I zahteva puno strpljenja, istrajnosti, hrabrosti i kreativnosti.

Hajde da pocnemo sa politikom. "Svi" ovih dana dozivaju ostavku Slobodana Milosevica. Ja sam isto rekao da bih voleo da vidim da nije vise na vlasti. Ali ne zato sto je to Klinton prvi rekao, sto je izgleda slucaj sa nekim srpskim opozicionim liderima. Ja sam to rekao pre vise godina. Prvi put u leto 1990. A onda ponovo kada je izdao bosanske i krajinske Srbe. A to sam rekao zato sto je Miloseviceva nekompetencija uzrokovala toliko bola i patnje srpskom narodu.

Sto znaci da samo srpski narod, ZRTVE i Milosevica i Novog svetskog poretka, a ne ratni zlocinac Klinton i njegovi poslusni vazali medju srpskim opozicionim liderima, moze da odluci kada "je dosta."

"Djavo kojeg poznajete je bolji od djavola koga ne poznajete," kaze druga americka poslovica. Pre nego sto srpski narod odluci kada i kako je vreme za Milosevica da ode, on mora da razmotri alternative. U tom smislu poucno je pogledati iskustvo drugih nacija vazala Novom svetskom poretku, koje su

83

prihvatile savet Vasingtona o tome kako da primene ekonomske reforme i demokratiju.

Pogledajte Rusiju. U specijalnom izvestaju pod naslovom "Meko ubijanje Rusije," objavljenom nakon moje posete toj ogromnoj zemlji u prolece 1997., istakao sam da je zivotni vek prosecnog ruskog muskarca opao sa 65 na 57,7 godina izmedju 1987. i 1995., prema poslednjim podacima Svetske zdravstvene organizacije. A zivotni vek ruskih zena je skracen za tri godine - sa 74 godina pod Sovjetima na 71 godinu pod rezimom Novog svetskog poretka [ vidi http://www.truthinmedia.org/Tour-de-Serbia-99/Slides/serbia12.jpg ].

To stavlja Rusiju na nivo Avganistana i nekih od najsiromasnijih africkih zemalja. A to je direktna posledica onih ekonomskih reformi koje su unistile sistem zdravstvene zastite Rusije.

Uz pomoc domacih kvislinga, Zapad je opljackao Rusiju, prebacujuci preko 500 miliona USD njene aktive na racune u stranim bankama.

Ukratko, verzija "demokratije", "reformi" i "slobodne trgovine" Novog svetskog poretka svodi se na dozvolu da se krade, vara i ubija!

[ http://www.truthinmedia.org/Tour-de-Serbia-99/Slides/serbia13.jpg ]

Pogledajte gornju fotografiju snimljenu u Moskvi u septembru 1998. Ako je slika vredna hiljadu reci, onda je ovo slika "demokratije" i "reformi" Novog svetskog poretka na delu. Mala ruska devojcica prisiljena da moli za komad hleba!

84

"A sutra bi ovo mogla biti vasa cerka ako Klintonovi vazali dodju na vlast u Srbiji," rekao sam srpskom narodu tokom mojih predavanja u septembru 1999.

A evo sta prosecni Rus misli o tome. Ova fotografija je snimljena tokom moje posete Rusiji 1997. godine. Natpis na kanti za smece glasi "(Strpaj) demokratiju ovde."

[ http://www.truthinmedia.org/Tour-de-Serbia-99/Slides/serbia14.jpg ]

Takodje, pogledajte druge istocno evropske zemlje. U Bugarskoj, susedu Srbije, na primer, videcete slicno razorne rezultate. Bas pre nego sto sam otputovao na moj septembarski put primio sam kopiju pisma upucenog 'Srpskoj opoziciji' od strane Jane Donceve, Bugarke:

"Ja sam bila aktivista Unije demokratskih snaga (UDF) sve do juna 1993. UDF je slika iz ogledala srpskog Saveza za promene (Ujedinjene demokratske opozicije)," pise ona. "Preko revnosnih UDF lidera na vlasti Medjunarodni monetarni fond i Svetska banka uspesno prozdiru bugarsku industriju, unistavajuci drustveno tkivo i otvarajuci nacionalne granice."

Je li to "demokratija" kakvu zeli srpski narod? E pa to je demokratija kakvu mozete ocekivati ako pro-zapadni vazali Novog svetskog poretka dodju na vlast.

Milosevic je prodao Kosovo. Ovi tipovi ce prodati celu Srbiju. Kao sto su vec odavno prodali Crnu Goru.

85

Naravno, oni vam to nikad nece reci. Nista vise nego sto je Boris Jeljcin rekao istinu ruskom narodu. "Pogledajte kako je jaka americka privreda, koja radi prema istim pravilima?", kazu ovi zapadni kvislinzi.

U redu. Hajde da pogledamo sta navodno "jaka americka privreda" znaci za prosecnog Amerikanca.

[ http://www.truthinmedia.org/Tour-de-Serbia-99/Slides/serbia15.jpg ]

Ranije se govorilo da su Japanci narod koji najvise radi na svetu. Vise ne. Danas americki radnik ima najduze radno vreme. Japan je na drugom mestu.

Osim toga, dok je radno vreme japanskog radnika smanjeno izmedju 1980. i 1997. godine, radno vreme americkog radnika je islo obrnutim putem, prema upravo objavljenom pregledu Medjunarodne radnicke organizacije. Radno vreme francuskih i nemackih radnika je takodje smanjeno u ovom periodu.

Tako da Amerikanci sada najvise rade, ali da li zaradjuju vise para? U stvari ne. Vecina ne.

U kolumni objavljenoj umaju 1998. u cikaskom casopisu Chronicles istakao sam da "nejednakost prihoda raste u 48 od 50 drzava. Najbogatijih JEDAN posto Amerikanaca je primilo isto toliko prihoda nakon poreza u 1994. godini koliko i najsiromasniji 35 posto stanovnistva - ZAJEDNO.

[ http://www.truthinmedia.org/Tour-de-Serbia-99/Slides/serbia16.jpg ]

86

Kao da to nije vec dovoljno lose, poslednji statisticki izvestaj americke vlade je pokazao da je prihod, nakon poreza, prvih 1% americkih domacinstava se uvecao za 115% izmedju 1977 i 1999. Ali odgovarajuci prihod najnizeg 20% sloja stanovnistva je OPAO za 9% u istom ovom periodu.

Tako, bogati postaju jos bogatiji, siromasni jos siromasniji. Je li to "demokratija" koju zelite da imitirate? Zar je vec nemate? Zar ne bi bilo bolje kad biste je vi izvozili iz Srbije?

Za mene je gornja statistika klasicna definicija PLUTOKRATIJE. Koja je u Istocnoj Evropi mutirala u KLEPTOKRATIJU.

Sve to podseca na natpis na jednom zidu u Pragu, u Cehoslovackoj, tokom takozvane "Plisane revolucije" 1989. On je glasio: "Oni koji su nas deformisali ne mogu nas reformisati!" Ipak, ovde imamo vlade koje su deformisale demokratske sisteme u Americi i drugim zapadnim zemljama, pokusavajuci da propovedaju drugima ono sto oni sami ne praktikuju kod kuce.

U mojoj sledecoj kolumni "Diktatorstvo kapitala" pokusacu da ispitam slicnosti i razlike izmedju komunizma i drzavnog kapitalizma Novog svetskog poretka. Novi svetski poredak i Srbi - Deo XIV U SUSRET NOVOM MULTIPOLARNOM SVETU Rusija, Evropa, Kina upucuju izazov Novom svetskom poretku Vasingtona?

Kakav ispracaj u 2000. godinu! Strategija Klintonove administracije za globalnu dominaciju koja staje u jednu rec - bombe, bombe i bombe… Koju sledi "spoljna politika" koja takodje staje u jednu rec - sankcije, sankcije i sankcije…"

87

Nije ni cudo da sto glasnije one globalisticke lutke u Vasingtonu vicu "mi smo ovde glavni," neubedljivo imitirajuci Aleksandra Hejga, koji je bio ministar spoljnih poslova kada su pucali na predsednika Ronalda Regana u martu 1981., sve manje ljudi ih slusa. A sve vise njih trazi izlaz iz unipolarnog Novog svetskog poretka 90-ih godina.

Ne pricamo ovde o nekim nezadovoljnim, kao u protestima Bitke u Sijetlu protiv Svetske trgovinske organizacije pocetkom decembra. U neuobicajeno iskrenom intervjuu za list New York Times, objavljenom 17. decembra, francuski predsednik Zak Sirak je rekao da je povratak u novi multipolarni svet "neizbezan."

A ko mogu biti sile koje se suprotstavljaju sadasnjoj dominaciji Vasingtona u Novom svetskom poretku? "Kina, Indija, Evropa (smatra g. Sirak) i Rusija (prema ministru spoljnih poslova Iberu Vedrinu) ce biti velike sile u novom veku," rekao je on za list Times.

To je upravo ono sto smo mi rekli u nizu clanaka o globalnim geopolitickim pitanjima, koji datiraju jos iz aprila 1995. (vidi prethodne kolumne ovog autora na Beograd.com). Osim sto sada ne morate da verujete samo meni na rec. Gospodin Sirak, koji je sada u svojoj petoj godini predsednickog mandata koji se zavrsava 2002., takodje misli tako.

Plus mozete jos proveriti i prezrivi nacin na koji je nemacki ministar spoljnih poslova, Joska Fiser, govorio o "Velikom bratu" globalnih izazivaca nevolja iz Vasingtona. Njegov izraz, ne nas (vise o tome u narednim kolumnama). Kao sto su, usput, to radili i drugovi Boris Jeljcin i Djiang Cemin.

Na kinesko-ruskom samitu u Pekingu 9. decembra tadasnji ruski predsednik i kineski predsednik krunisali su stalno otopljavanje odnosa izmedju ove dve 88

zemlje medvedjim zagrljajem (vidi sliku na web sajtu Truth in Media http://www.truthinmedia.org/images/jiang-yeltsin.jpg ).

Na samitu u Pekingu se cak i glavni ruski kvisling Novog svetskog poretka, bivsi predsednik Jeljcin, upustio u ostri anti-Vasingtonski govor, posto mu je ruska vojska nedavno ukrutila ledja. Upozorio je Sjedinjene Drzave da ne pokusavaju da vrse pritisak na nuklearnu silu Rusiju povodom njene vojne kampanje u Ceceniji.

"(Americki predsednik Bil) Klinton je sebi juce dozvolio da vrsi pritisak na Rusiju," citirala je novinska agencija Interfax Jeljcina kako kaze povodom Klintonove ostre primedbe u vezi Cecenije. "Mora da je zaboravio na trenutak sta je Rusija. Ona ima puni arsenal nuklearnog oruzja."

A kao potvrdu onoga sto je Jeljcin rekao, Rusija je 14. decembra uz fanfare lansirala svoje najnovije stratesko nuklearno oruzje. Ono se vinulo na istok preko 3.400 milja i sedam vremenskih zona i spustilo se, kako je to i isprogramirano, na poligon ruskog poluostrva Kamcatka, samo nesto malo pre Aljaske.

Ali njegov pravi udar je bio usmeren zapadno prema unutrasnjosti Amerike, za koju se sada pokazalo da je lako u dometu prilagodljivih Topol-M interkontinentalnih balistickih raketa.

Ovo je bilo zastrasujuce pokazivanje moci, samo cetiri dana nakon sto je Jeljcin, uvredjen zbog kritika predsednika Klintona povodom njegovog rata da spreci odvajanje kavkaske republike Cecenije, postavio nuklearne rakete Rusije na ratnu spremnost.

89

U postupku namenjenom da signalizira da Rusija misli ozbiljno, (tadasnji) premijer Vladimir Putin, cija je popularnost skocila zbog njegovog ostrog stava u cecenskom ratu, upadljivo je bio prisutan pri lansiranju rakete Topol-M. On je i sam proizveo eksploziju kada je rekao da ce Rusija "iskoristiti sve diplomatske i vojno-politicke poluge koje su joj na raspolaganju" da se odupre "mesanju" americkog predsednika u Ceceniju.

"Diplomatske poluge su jasne," rekao je Putin, "a sto se tice vojnih, uspesno lansiranje interkontinentalne balisticke rakete Topol-M u utorak je jedna od njih".

Pocetkom novembra je ruski ministar spoljnih poslova, Igor Ivanov, optuzio Zapad za mesanje u Ceceniji. Neki islamski pobunjenici su obuceni u Bosni, vazalnoj zemlji Novog svetskog poretka sada pod NATO okupacijom, pre nego sto su poslati da se bore protiv ruskih snaga u Ceceniji, prema izvestaju agencije Frans Pres od 10. novembra.

Prema izvorima u Pekingu, na medjunarodnom nivou "sveobuhvatni strateski odnosi" izmedju Pekinga i Moskve izgleda su efikasan nacin da se spreci "antikineska politika" na cijem celu su SAD i njeni saveznici.

I Peking i Moskva su ubedjeni u pokusaje Vasingtona da izgradi unipolarni svet, sto je sifra za svetsku dominaciju. U Evropi Sjedinjene Drzave sprovode svoj "hegemonizam" preko NATO-a, rekli su izvori u Pekingu agenciji Frans Pres 15. decembra. A u azijsko-pacifickom regionu, preko kvazi-azijskog NATO, u formi vojnih veza sa Japanom, Juznom Korejom, Australijom i drugim zemljama.

"Djiang i Jeljcin su se dogovorili o podeli rada sa Moskvom u borbi protiv NATOa i 'Azijskog NATO-a'," rekao je jedan diplomata u Pekingu.

90

Druge ruske novinske agencije su prenele slicne izvestaje, govoreci da se Jeljcin namerno zaustavio da bi izrekao svoje primedbe nakon sastanka sa Li Pengom, predsedavajucim kineskog Nacionalnog narodnog kongresa. "Nije se desilo u proslosti i nece se desiti (ponovo) da on (Klinton) diktira ljudima kako da zive,'' citirala je agencija Interfax Jeljcina.

"Sve ce biti onako kako sam se ja dogovorio sa (kineskim predsednikom) Djiang Ceminom," nastavio je Jeljcin. "Mi cemo diktirati kako da se zivi, a ne on.''

Veoma je ironicno i indikativno za perverzna vremena u kojima zivimo da Sirak, Jeljcin i Djiang pevaju slicnu pesmu, da ne spominjemo lidere Indije, iako u nesto drukcijem ritmu, kao i najpatriotskiji americki predsednicki kandidat koji je zemlja imala u poslednjih nekoliko decenija - Pat Bjukenen. Koji, uzgred receno, nikad ne propusta sansu da napadne komunisticku Kinu, kao u slucaju predaje Panamskog kanala pocetkom nedelje, na primer.

Kako to moze biti? Lako. Vlada Novog svetskog poretka i njeni medijski perverznjaci su okrenuli ceo svet naopacke. Kao sto je ovaj autor to rekao u oba svoja govora u Vasingtonu za vreme rata:

"Ovo vise nije vlada `naroda, narodna, za narod.' Ovo je vlada grupe i za grupu bankara, 'trgovaca smrcu' i drugih industrijalaca, koju vode korumpirani politicari, kao sto je Bil Klinton. I to je vlada PROTIV interesa americkog naroda."

Desetine hiljada ljudi je to dokazalo 1.decembra u Sijetlu, na demonstracijama protiv Svetske trgovinske organizacije. Kao sto je to pokazalo i desetine hiljada

91

anti-NATO demonstranata u Vasingtonu 5. juna (vidi S99-105, day 79, Update 1, Item 1 - http://www.truthinmedia.org/Kosovo/War/day74.html ).

Tako po definiciji, svako ko se protivi takvom "zlom, genocidnom, parazitskom, Makijavelistickom vojno- industrijsko-finansijskom kompleksu koji se bogati naustrb bola i patnje drugih ljudskih bica," mora da je "Amerikanac crvene krvi" one vrste kakav je bio Dzordz Vasington. Cak i u francuskoj, nemackoj, ruskoj, kineskoj ili srpskoj uniformi.

Ne tako davno (1983.), predsednik Regan je opravdano nazvao Sovjetski Savez Zlim carstvom. U oba moja govora u Vasingtonu sam takodje rekao da je sada "Vasington sediste Zlog carstva." Narocito nakon ubilackih napada na nevine civile u Iraku, Srbiji i drugim mestima, bombama i sankcijama.

Cini se da se Bjukenen slaze s tim. "Sankcije se s pravom mogu nazvati americkim tihim oruzjem za masovno unistavanje, cije su zrtve skoro uvek slabi, bolesni, zene i mladi," grdio je Pat Bjukenen u svom govoru 16. decembra u Centru za strateske i medjunarodne studije u Vasingtonu.

U svom govoru se ovaj kandidat Reformisticke stranke zakleo da bi kao predsednik ukinuo sve sankcije koje jadnim podanicima neposlusnih drzava uskracuju hranu, lekove i drugu neophodnu robu.

Govoreci o Srbiji, g.Bjukenen je kritikovao Klintonovu administraciju sto je prvo "razrusila" ovu zemlju 78-dnevnom kampanjom bombardovanja, a onda uskratila Srbima mazut za grejanje i pomoc u uklanjanju djubra od rata. "Ova nemoralna politika nas (Amerikance) posramljuje kao narod," rekao je Bjukenen. "Mi donosimo smrtnu presudu starima, zenama i deci zato sto nisu uspeli da urade ono sto ni sam NATO nije uspeo da uradi: da svrgnu Slobodana Milosevica." 92

Diktatorske vlade nisu opravdanja za sankcije, rekao je Bjukenen, dodajuci: "Niko nije odredio Ameriku da igra ulogu Vajata Erpa u svetu."

Pa, mozda Princevi jesu? Na kraju krajeva, "Princevi 20. veka," multinacionalne kompanije cijim interesima sluze politicari "americkog" establismenta, ocekuju da imaju dobiti od uloge "globokopa" (globalnog policajca, prim. prev.) koju zele da Vasington igra. Oni koriste novac americkih poreskih obveznika (i zivote nasih vojnika) da postizu svoje korporacijske ciljeve, putem strategije "trajne trgovine kroz trajni rat". I bombe i sankcije su u jezgru njihovih planova dominacije Jednog sveta.

Kao sto su i policijske drzave koje kontrolisu njihove pristalice…

Ako ste potreseni onim sto se dogodilo u Sijetlu, gde je Ustav SAD iseckan na komadice usred grada policijskih gumenih metaka i kanistera suzavca, treba da budete zgrozeni onim sto se dogodilo 17. decembra u Argentini, jos jednoj vazalnoj zemlji Novog svetskog poretka u kojoj je upravo doslo do izmene u njenoj "demokratski izabranoj" vladi.

Dva coveka su ubijena u severnoj provinciji Korijentes, 600 milja severno od Buenos Airesa, u sukobima argentinske paravojne policije i drzavnih sluzbenika, ukljucujuci tu nastavnike, koji su zahtevali da im se isplate zaostale plate. Oba ova coveka, jedan od 18 drugi od 26 godina, umrla su ubrzo nakon sto su pogodjena u grudi, prema novinskom izvestaju agencije Rojters.

"Zandarme," koji su pod kontrolom savezne vlade, poslao je novo "izabrani" predsednik Fernando de la Rua, da "cuvaju mir" umesto civilne policije. Drzavni sluzbenici Korijentesa nisu dobili plate od aprila, stavljajuci ovo nasledstvo 93

Novog svetskog poretka ispravno na teret bivseg argentinskog predsednika Karlosa Menema (vidi takodje kolumnu ovog autora na Beograd.com "Ne placi za mnom, Argentino").

Medjutim, lideri Novog svetskog poretka i njihovi akademski apolozi, kao sto je profesor Semjuel Hantington, na primer, ne shvataju! Ili makar ne celu pricu. Ne radi se ovde samo o Iraku, Srbiji, Ceceniji, Argentini, itd. Ovde se radi takodje i o starim dobrim Sjedinjenim Drzavama Amerike! (nekada) Divne Amerike! Pre nego sto su strani novac i agenti preuzeli nasu vladu.

Uvodni clanak koji je Hantington objavio u listu New York Times 16. decembra, "Lokalni front globalnog rata," tacno navodi da "je doba multicivilizacijskih carstava zavrseno." Dok arogantno drzi lekciju Rusiji povodom Cecenije, govori da treba da uzme turskog predsednika Kemala Ataturka kao uzor, jer je on navodno rastavio Otomansko carstvo!?

Ataturk je jedan od najvecih genocidnih koljaca 20. veka, odgovoran za pokolj oko milion i po (hriscanskih) Jermena. Medju njegovim drugim zlocinima su i neka izvrsena protiv grcke (takodje hriscani) manjine u Turskoj. A to je osoba koju Hantington zeli da Rusija uzme kao uzor?

U medjuvremenu Hantington ne moze da vidi sumu od drveca. On gubi uvid u vecu sliku koja se pojavljuje iz njegovih sopstvenih komentara. Ako je "doba multicivilizacijskih carstava zavrseno," kako je on to rekao, a mi se slazemo, onda koje je najvece svetsko "multicivilizacijsko carstvo" koje ce prvo pasti kao rezultat toga?

Dobre stare Sjedinjene Drzave Amerike (vidi kolumnu autora u listu Washington Times, "Kada se kulture sukobljavaju…" - 18. avgust 1996. http://www.truthinmedia.org/Columns/wt8-18-96.html ). Sada je Vasington 94

samo predstraza anti-hriscanske reinkarnacije "oporezivanja bez predstavljanja" Dzordza III.

Nije ni cudo da su Sirak, Fiser, Jeljcin, Djiang ili Bjukenen, da ne spominjemo vaseg poniznog pisca ovih redova, na istoj talasnoj duzini, iako je malo takvih inace razlicitih protivnika spremno da to prizna. To je zato sto su najveci neprijatelji Amerike Dzordza Vasingtona oni unutar nje. Oni ne prebivaju u Parizu, Berlinu, Moskvi, Beogradu ili Pekingu. Vecina njih zivi u "trokutu drzava" oko Njujorka ili Vasingtona.

Mozda Amerikanci koji zele da povrate svoju zemlju, zajedno sa ustavom SAD koji je tako temljeno kastriran od strane Novog svetskog poretka, treba da se usredsrede na americki severoistok, pre nego na severozapad (kao u slucaju Svetske trgovinske organizacije)? Ako Amerikanci zele da povrate svoja bogomdana prava i slobode.

Izbacivanje Svetske trgovinske organizacije iz koloseka u Sijetlu je bio dobar pocetak. Ali R&R - Rex i Regina (kralj i kraljica, prim.prev.) Novog svetskog poretka - Rotsildi i Rokfeleri - su u jezgru severnoistocnog establismenta (vise o tome u nekoj od narednih kolumni). Kao sto su i na hiljade njihovih R&R sledbenika. Ukljucujuci tu i Bila i Hilari Klinton, familiju Bus… Forbsa… Dzon MekKejna, heroja pronevere iz Arizone… Al Gora… - sve konji koji trce za istog vlasnika ergele u "demokratskoj farsi" u koju se razvio nas politicki sistem!

Nije ni cudo da se svi oni udruzuju protiv patriotskih predsednickih kandidata, kao sto je Bjukenen. Nije ni cudo da jedina kredibilna opozicija ovom unipolarnom svetu Novog svetskog poretka kakav je danas postoji samo u inostranstvu.

95

Sledeci vek ce neizbezno postati multipolarni svet, kao sto je predvideo francuski predsednik Sirak. I isto kao sto se ispostavilo da je pocetak 20. veka. Jedino pitanje je, da li ce se to desiti nakon jos jednog svetskog rata? Ili mirnim putem? Novi svetski poredak i Srbi - Deo XV PUTIN VRACA RUSIJU NA MAPU SVETSKIH SILA Koji je nedostatak ruske podrske Srbiji?

Prva stvar koju je novi predsednik Rusije uradio svog prvog radnog dana na novom poslu, a koji je takodje bio i prvi dan nove godine, bila je da ustane u cik zore i odleti iz Moskve u ratnu zonu u Ceceniji. Tamo je Vladimir Putin prikacio medalje na zasluzne ruske vojnike blizu glavnog grada Cecenije, Groznog, podelio lovacke nozeve kao predsednicke suvenire i posetio ranjenike u bolnici.

Njegova zena, Ljudmila, pratila je novog ruskog predsednika u stopu (vidi sliku na nasem web sajtu). Bracni par Putin je to sve uradio na dan kada je Rusija navodno trebalo da se raspadne zbog toboznje nepripremljenosti za Y2K gresku, prema savetniku za putovanja Ministarstva spoljnih poslova SAD (vidi takodje drugu pricu u ovom biltenu).

Uporedite ovo sa nacinom na koji su zapadni "demokratski" lideri proveli prvi dan nove godine. Da li je iko od njih ustao iz kreveta pre svitanja da posveti prvi dan 2000. godine plebsu koji ih je toboze izabrao? Ne, koliko mi znamo. Sto samo pomaze da se prosiri podela izmedju plebsa i "patricija" Novog svetskog poretka.

Nasuprot tome, novi ruski predsednik je izuzetno popularan kod kuce. Vise od polovine Rusa kaze da bi glasali za njega da bude predsednik, u poredjenju sa sa 96

oko 15% njih koji bi glasali za njegovog najveceg rivala. "Ono sto je mozda jos cudnije, Rusi smatraju Putina za jednog od najuticajnijih ruskih politickih vodja ovog veka," javio je list Chicago Tribune iz Moskve 2. januara. U nedavnoj anketi Putin je potukao Leonida Breznjeva, Borisa Jeljcina, Cara Nikolaja II i Mihaila Gorbacova.

U medjuvremenu, mnogi americki politicki ucenjaci se cesu po glavi i govore "Koji Putin?" Neki cak ne mogu ni da izgovore ime novog ruskog lidera, koliko god da je ono jednostavno. U intervjuu 4. januara o povratku Rusije na scenu svetskih sila, koji je emitovan uzivo na nacionalnoj redovnoj radio emisiji Caka Hardera, urednik TiM-a je cak morao da objasni kako se izgovara Putinovo ime ("Putin," a ne "Pjutin" kako neki zapadnjaci kazu).

Da budemo fer, Putin je bio relativno nepozat cak i u Rusiji, sve dok ga Boris Jeljcin nije imenovao za premijera 9. avgusta 1999. Onda, cim su se rasplamsale krize u Dagestanu i Ceceniji, Putinovo crvsto rukovodjenje ovim ratom pocelo je da mu pridobija poene kod ruske javnosti (vidi "Igra ratnih domina Novog svetskog poretka," S99-136, "Mirovna farsa" 30, Item 1, 12. avgust, i "Fabrika kriza Novog svetskog poretka obnavlja alat, podstice nevolje u Rusiji, Indoneziji").

A prezir plutokrata Novog svetskog poretka za Putina sve je veci kako njegova popularnost kod kuce raste. Naviknuti da poseduju i kontrolisu politicare sirom sveta, sada kada se njihov konj (Boris Jeljcin) povukao, oni se nervozno cesu po glavi u potrazi za alternativnim pristupom kako da potcine Rusiju. I tako, kada ne znate sta da radite, pokusajte demonizaciju starim, poznatim siframa, koji su ranije koriscene za demonizaciju Srba, na primer.

Nastupa dokazani Ruso- i Srbofob, Zbignjev Bzezinski, proteze Dejvida Rokfelera, koji je osnovao Trilateralnu komisiju 1973. godine. Dzimi Karter, jedan od clanova osnivaca, naimenovao je Bzezinskog za svog savetnika za 97

nacionalnu bezbednost kada je izabran za predsednika 1976. godine (vidi "Dzimi Karter Trojanski konj", The News, 5. januar 1995.).

Takodje nastupa dokazani Ruso- i Srbofob, stranica uvodnih clanaka i kolumni lista Wall Street Journal. Sastavite ovo dvoje i ono sto cete dobiti je borsc mrznje, koji po svom anti-pravoslavnom slovenskom otrovu moze da potuce mozda samo nas zvanicni ministar mrznje, Madlen Olbrajt.

To je razlog sto su razumni Amerikanci naucili da pazljivo slusaju reci takvih neamerickih Amerikanaca (vidi "Olbrajtova drzava, Sorosovo imanje"). A onda uradite sledece. Ako ljudi slicni Bzezinskom ili Olbrajtovoj kazu "cik", americki narod bi skoro instinktivno trebalo da kaze "cak", istakao je takodje TiM urednik u emisiji Caka Hardera.

Clanak Bzezinskog, "Genocid, politicki puc. Kakva demokratija," objavljen u listu Wall Street Journal 4. januara, odlican je primer za ovu poentu. Ovaj Rokefeler ideolog-pozara koristi skodljive termine, kao "genocid," da opise borbu Rusije protiv cecenskih islamskih pobunjenika. A oplakuje "pokolj Cecena," isto kao sto je oplakivao "masakre" kosovskih Albanaca, za koje se sada pokazalo da su bili podvala Novog svetskog poretka.

Bzezinski takodje poredi Putinov uspon na vlast sa usponom srpskog predsednika, Slobodana Milosevica, koga su on i drugi vec demonizovali toliko da je van oprostaja. I etiketira Putina njegovom KGB prosloscu (gde je imao nisko zvanje), radije nego njegovim pro-trzisnim i pro-demokratskim narednim poslovima, poslovima na visem nivou, kao sto je zamenik gradonacelnika St. Petersburga (odakle je unapredjen u Moskvu gde je dobio posao premijera).

A onda ovaj huskac pun mrznje, poljskog porekla (Poljaci i Rusi se nikako ne vole, sto svaki istoricar zna), ima drskosti da zakljuci da bi trebalo da budemo 98

srecni ako se ispostavi da je Putin slican samo (kao blago ubilackom) cileanskom diktatoru Augustu Pinoceu, a ne Milosevicu. Posto je ovaj poslednji imao smelosti da kaze onima slicnim "Rokiju" i "Zbigu… i dr." da odzuje. Sto je zapravo jedan od malo Milosevicevih iskupljujucih postupaka. Nakon koga im se dodvorio, prodavsi bosanske i krajiske Srbe.

Sto se tice cecenskih terorista, koji su mucili i odsekli glave dvojici radnika kompanije British Oil prosle jeseni; i koji su digli u vazduh stambene zgrade sirom Moskve proslog leta, ubivsi na stotine ruskih civila - takve hladnokrvne ubice nevinih ljudi su "borci za slobodu," prema Bzezinskom. Da. A OVK pobunjenici su takodje humanitarni andjeli. Na kraju krajeva, njih je stvorio i finasirao sveti Zapad (tj. Bilderberzi Novog svetskog poretka), da zapocnu i izvrse kopneni "humanitarni rat" za NATO.

Niti ovaj "Veliki Zbig" Rusofob nudi neko zaljenje ili izvinjenje porodicama stanovnika Moskve koje su ubili njegovi cecenski "borci za slobodu." Nista vise nego sto je ponudio za preko 2.000 srpskih civila koje je ubio NATO. Da ne spominjemo na stotine hladnokrvno ubijenih od strane OVK "andjela" tokom NATO-ve "mirovne farse." Na kraju krajeva, NATO i OVK su vodili "humanitarni rat," kazu nam Bzezinski i mediji Novog svetskog poretka, kao sto je Wall Street Journal (pogledajte nekoliko clanaka u okviru naseg ciklusa u spomen Kosovskog rata koji se baci ovim).

Naravno. A "rat je mir; sloboda je ropstvo; neznanje je snaga" (Dzordz Orvel; takodje vidi "Dva paralelna rata: Orvel bi danas bio glavni" - S99-25, Day 11, Update 2, Item 1, Apr. 3).

Na srecu, Bzezinskijev "iznajmi-iskvarenog-ideologa" primer moralne korupcije medju "elitom" Novog svetskog poretka izbija na povrsinu kada kaze u svom uvodnom clanku 4. januara "Zapad ima strateske kao i humanitarne razloge da se brine oko toga sta se desava u Ceceniji." 99

A koji to mogu biti ovi strateski razlozi? "Destabilizovati Gruziju…" i "ugrozavanje pristupa Zapada energetskim izvorima u Kaspijskom regionu," tvrdi "Veliki Zbig".

Bingo! Hvala, "Veliki Zbig," sto si ostavio svoje otiske prstiju na ovom zlocinu protiv bozje istine. Sada svi treba samo da uradimo "cak," kada nam ti kazes "cik," i doci cemo do istine.

Tako zamenite "destabilizovati Gruziju," sa "destabilizovati Rusiju." Zamenite "ugrozavanje pristupa Zapada…", sa "ugrozavanje pristupa Rusije energetskim izvorima u Kaspijskom regionu." Onda pogledajte mapu na nasem web sajtu i videcete zasto je Bzezinski dvolicno debelo lagao (vidi takodje nas clanak iz januara 1998., "Nafta iz Kaspijskog mora: Provodadzija").

Videcete da ruski gasovod ide kroz Dagestan i Ceceniju, regione koje Novi svetski poredak pokusava da destabilizuje, da bi istisnuo Rusiju iz njenog mekog juznog donjeg stomaka, uz pomoc islamskih "boraca za slobodu", poznatih jos i kao terorista, kao svojih biceva (vidi takodje mapu "Tri prstena Novog svetskog poretka oko Rusije" i "Krv i blago zbog privatnih interesa?", list Washington Times, nedelja, 4.maj 1997.). Isto kao sto su to uradili na Kosovu, kada su koristili uglavnom "borce za slobodu" islamske albanske OVK da stvore nevolje Srbiji.

U medjuvremenu, americka, jos poznata i kao vlada Novog svetskog poretka, forsira alternativnu rutu - preko zemalja koje su joj vazali, kao sto je Turska. A ovaj put je to uradila uprkos protivljenju Princeva naftnih kompanija, koji su se (neuspesno) tome protivili - zbog mnogo visih troskova turske rute.

100

Sada cete mozda razumeti zasto je ruski ministar spoljnih poslova, Igor Ivanov, pocetkom novembra, optuzio Zapad da se mesa u Ceceniju (vidi "U susret novom multipolarnom svetu").

Sada cete mozda shvatiti da je mrznja prema slovenskim hriscanima, a narocito prema Rusima, cak snazniji element lidera Novog svetskog poretka nego sto je njihova pohlepa (tj. poslovni interesi Princeva u ciju korist delaju politicari Novog svetskog poretka).

Ironicno je, barem ovog puta, da se patriote sirom sveta nadaju da ce pohlepa Princeva nadjacati politicki rasizam Novog svetskog poretka.

Eto zbog cega je TiM urednik rekao publici nacionalnog radija sirom Amerike, koja je juce (4. januara) slusala emisiju Caka Hardera, da je kretanje ka multipolarnom svetu dobra vest za Ameriku. Da je neka ravnoteza moci u svetu dobra za Ameriku. Da je jaka Rusija, uglavnom hriscanska zemlja kao i Amerika, dobra za Ameriku. Da je ruski predsednik koji stavlja na prvo mesto interese Rusije dobar za Ameriku. Da su takvi trendovi samo pretnja plutokratama unipolarnog Novog svetskog poretka i njihovim sponzorima, multinacionalnim kompanijama, Princevima, koji eksploatisu poreske obveznike Amerike radi svojih neokolonijalnih ciljeva.

Mozda je jedina stvar koja je bolja od toga imati americkog predsednika koji na prvo mesto stavlja Ameriku, kao sto to Pat Bjukenen pokusava da uradi. Ali u odsustvu toga, i sve dok americki narod sam ne ustane, americki suverenitet i slobode se pojacavaju kad god neko negde u svetu ustane i uputi izazov neamerickom Novom svetskom poretku, kakav je otelotvoren u Klintonovj administraciji.

101

Ovo je bilo ocigledno u izlivu podrske sirom Amerike za viteski, iako uzasno neravnopravan, 79-dnevni otpor Srbije NATO-voj verziji drzavnog terorizma Novog svetskog poretka. A danas bi to bilo jos ociglednije, ako bi americki narod znao istinu o tome sta Putin pokusava da uradi. Ali zahvaljujuci nevidljivoj blokadi istine medija Novog svetskog poretka, nas u velikom delu drze u mraku. Ili nas samo direktno navode na pogresan put...

Sto je razlog zasto oni koje zanima "cela istina i nista osim istine," treba da nastave da citaju....

Secate se toboznjeg "unistenja" ruske privrede o kome stalno slusamo u zapadnim medijima? To je jos jedan mit koji je stvorio Novi svetski poredak. Naravno, to je mozda tacno prema standardima Vol strita. Koji se fokusira na jednu trecinu ruske privrede. A ignorise ostatak i najbolje dve trecine (tj. njen jos uvek mocan vojno-industrijski kompleks) koji NIJE dostupan za strana ulaganja.

Ruska mornarica, narocito njene nuklearne podmornice, plus neke od njenih najnovijih raketa velikog dometa, mogu da prave krugove oko konkurentnih tehnologija NATO-a i Novog svetskog poretka, kazu nam neki TiM (zapadni!) vojni strucnjaci. Ali mi, naivcine koje placaju tehno-djubre Novog svetskog poretka, ukljucujuci tu i Y2K-trik, ne bi trebalo to da znamo. Mi treba da verujemo da je nasa vojna tehnologija superiorna. Tako da Princevi / "trgovci smrcu" mogu i dalje da isisavaju poreske dolare iz nasih dzepova. A onda da imaju drskosti da ih izvoze u mesta kao sto je Kina. Ili u Izrael (koji, zauzvrat, takodje radosno trguje sa Kinom; vidi "Izrael zadaje Americi noz u ledja").

Samo da ilustrujemo u kojoj meri nas drze u mraku mediji Novog svetskog poretka, razmotrite sledece primere. Sigurni smo da su TiM citaoci medju najbolje informisanim ljudima u pogledu globalnih ili ruskih poslova. Ipak, da li ste culi, na primer, da je sredinom decembra premijer Putin (sada predsednik 102

Rusije) naredio da se svi racuni drzavnih firmi Rusije povuku iz privatnih komercijalnih banki?

Ne? Onda bi mozda trebalo da posaljete gomilu ljutitih pisama nasoj ne--takoslobodnoj "slobodnoj stampi?"

Jer, da li bi moglo biti da je to razlog sto mozgovi na iznajmljivanje Rokfelera Novog svetskog poretka (Chase Manhattan banke, za Amerikance sa privremenom amnezijom), kao sto je Bzezinski, sada vriste protiv Putina kao "agenta KGB?"

Ako jos uvek sumnjate, zapitajte se: Zasto americka "slobodna stampa" nije javila da su 14. decembra ukinute carinske dazbine izmedju Rusije i Srbije (i Belorusije), omogucavajuci slobodan protok robe i usluga izmedju ove tri zemlje? Ili da je Srbija sada na specijalnom rezimu ubrzanih isporuka nafte i gasa iz Rusije - sto je u direktnoj suprotnosti sa UN/SAD embargom? Ili cinjenicu da sada verovatno ima vise visih srpskih oficira koji rade (tj. su na obuci) u Moskvi, Celjabinsku ili Rostovu nego u Srbiji? Ili da je nova ruska vojna doktrina na delu?

Verujemo da ne moramo da objasnjavamo vama, sofisticiranim TiM citaocima, sta znaci ovih pet vesti kada se stave zajedno? Narocito posto su Rusi poslali nazad Klintonovog potrcka zaduzenog za Rusiju, Stroub Talbota, sa repom medju nogama, nakon sto je dosao da moli za amandman na Povelju o antibalistickim raketama iz 1972. godine. I posto je ministar spoljnih poslova Igor Ivanov rekao u Beogradu proslog decembra da odnosi Rusije sa NATO "tonu na nove niske nivoe."

103

I zasto takve UZARENO VRUCE vesti ne objavljuju mediji establismenta Novog svetskog poretka na Zapadu. Zato sto bi to bila losa vest za biznis "trgovaca smrcu" Novog svetskog poretka.

Kako je to rekao jedan Rus citalac TiM, bivsi vojni oficir, nakon citanja teksta skorasnjeg govora TiM urednika u Kanadi, "bili ste u pravu u svom predavanju u Torontu. Kosovo je Srbija, a Rusija ima neplaceni dug prema Srbima, koji su je protresli iz njenog kriminalnog i izdajnickog dremeza. Takvi dugovi se ne placaju deonicama. Oni se placaju u krvi. Nece biti potrebno sledecih 600 godina (za vas) da povratite Kosovo."

Dodao je da, "zahvaljujuci zaslepljujucem heroizmu Srbije i njenom otporu protiv vojne monstruoznosti NATO, u okviru 78 dana, to je naelektrisalo vazduh u Rusiji i izmenilo dugorocnu politicku dinamiku u zemlji. Pre toga mnogi ljudi nisu mogli da definisu svoj stav prema Zapadu. Danas je on veoma jasan: 85% Rusa mrzi SAD. Mi svi znamo sta da radimo danas. Stari mitovi i varke su nestali. Toliko o 'povrsnosti' rusko-srpskih odnosa."

Samo upitajte Putina. I zapamtite, njegovo ime se izgovara Putin, NE Ras-putin (Raspucin), kao sto navodi Vilijam Sefajr, jos jedan Rusofob koji pise za list New York Times, u svojoj danasnjoj kolumni: "rimuje se sa Rasputin."

Ali Sefajr nam je svima ucinio barem jednu uslugu. Dopustio je da njegova mrznja prema Rusima prevagne nad njegovim zdravim razumom. Umesto da se pridruzi gomili i pomogne da se prosire perfidne lazi, kao sto to rade njegove kolege - novinari Novog svetskog poretka i zvanicnici Klintonove administracije - tvrdeci da je Vasington navodno prijatelj Rusije (dok Princevi Novog svetskog poretka pljackaju i izgladnjuju tu drzavu svojim "reformama"), Sefajr stvari naziva pravim imenom. On je Putina okarakterisao kao "lukavog i energicnog neprijatelja." To je razlog sto on urgira da "ne treba da radimo nista sto bi finansiralo vlast njegove klike ili unapredilo njegov tigrovski uspon." 104

Evo nas opet, "sankcije, sankcije"... i "bombe, bombe" - spoljna politika Novog svetskog poretka u dve reci. Bice interesantno videti kako ce to upaliti ako se ludaci Vasingtona usude da je upotrebe protiv Rusije. Novi svetski poredak i Srbi - Deo XVI SMRT GRADA List New York Times odlucuje se za jednostavnost naspram tacnosti

Odgovor na pitanje koje je postavio Robert Kaplan u svom uvodnom clanku za list New York Times 27.decembra - "Da li bi ovo mogao biti Novi svet?" - je: mogao bi. Ali nece biti. To je zato sto pisac uvodnika za list Times pravi klasicnu "faux pas" amaterskih proroka. Koristi proslost da predvidi buducnost.

Kaplan kaze, na primer, da "su gradovi sa nama od zore civilizacije." Od ove istorijske cinjenice on pravi gigantski skok u ambis Hegelijanske dijalektike… "dok buducnost grada nije u pitanju…"

Stvarno? Zasto ne? Zato sto tako kaze Kaplan? "I Sajmon kaze," isto. Ali ko slusa, osim dece i morona?

Anticki gradovi su sagradjeni da bi drzali vani one koji tu ne pripadaju, sto je ocigledno po zidovima i rovovima koji su ih okruzivali. Moderni gradovi su sagradjeni da olaksaju koncentraciju radne snage potrebne za rad fabrika i kancelarija industrijske ere. U svetu danasnjice i sutrasnjice, kojim vladaju informacije, oba raison d'êtres za postojanje gradova ce nestati. A silicijum ce coveka vratiti prirodi (sto je ovaj autor predvideo jos 1983 - vidi "Smrt Korporacije" - http://www.truthinmedia.org/Bulletins99/tim99-7-1.html ).

105

Naravno, to moze doci kao sok modernim urbanistima kao sto je Kaplan stanarima celicnih, staklenih i betonskih azila industrijske ere - visespratnih, vise-kulturnih kotlima pretapanja iz kojih multinacionalne kompanije izvlace svoje zaglupljene radnike. Ali trend udaljavanja od toga je dasak svezeg vazduha za ostatak covecanstva. Milioni vec glasaju za to iseljavanjem iz takvih gradova u Suncane pojase Amerike i sveta.

Ali Kaplan je jos uvek polu ujednacen u svom ludom proricanju. Nacionalne drzave kakve mi poznajemo ce se dezintegrisati u 21. veku. Samo ne na nacin na koji bi on to zeleo. One ce se namnoziti duz demografskih linija, ostavljajuci u svom gazu male, ali kulturno etnicki homogene drzave (za vise o tome pogledajte tekst "Sjedinjene Drzave Evrope?" u nasoj kolumni iz 1995. godine http://www.truthinmedia.org/Columns/Drang.html ).

To su lose vesti, naravno, za multinacionalne industrijske dinosauruse i njihove medijske i politicke zastupnike. Ali to su dobre vesti za covecanstvo i slobodan duh.

Uzgred, objavljivanjem Kaplanovog neodgovarajuceg teksta, koji je ipak posluzio njegovoj svrsi, list Times je jasno pokazao svojim citaocima za koju stranu on rije - za one koje objavljuju reklame u njemu, a ne za slobodan duh. Ali cak i u tom slucaju, kako covek moze objasniti njegovu SAD-centricnu miopiju (kratkovidost, prim.prev.)?

Neko iz kompanija Exxon-Mobil, IBM, GM ili JP Morgan bi trebalo da Kaplanu i urednicima uvodnika i umetnickog odeljka da lekciju iz geografije. Zaista je zapanjujuce da mapa buduceg "Novog sveta" ovog lista ne ukljucuje London, Pariz, Moskvu, Peking, Sidnej, Toronto ili Tokio… neke od velikih gradova sveta. Ali ukljucuje Boston, Njujork, Filadelfiju, Vasington, Feniks, Tjuskon, Judzin, Portland i Sijetl.

106

Koliko jos sovinistickiji mogu postati americki mediji? Cudo da dnevni list Njujorka nije prikacio zastavicu Njujorske skupstine na vrh svog globusa "Novog sveta". Mozda to cuva za vecernje gradsko izdanje?

Ukratko, ovaj uvodnik lista Times podseca na onaj cuveni rezime advokata na sudjenju: "A ovo su, dame i gospodo porotnici, zakljucci na kojima ja baziram moje cinjenice."

Ako Kaplanov uvodni clanak u listu New York Times odise onim sto bi on zeleo da bude, njegov clanak na naslovnoj strani lista Business Day 26. decembra "Kompanija koja vredi vise od Spanije?" pokazao je koliko poslovni urednik ovog lista ne poznaje biznis i ekonomiju i koliko je urednik uvonika politicki subjektivan. Najbolji deo u vezi ovog kratkog clanka o analizi trzista bio je sarena mapa sveta koja lepo izgleda.

A najgori deo? To je bio sadrzaj clanka: ciste besmislice. Klasican primer poredjenja jabuka i pomorandzi. Urednici lista Times pali bi ne samo na testu Econ101, vec i na najprostijem testu ulicnog zdravog razuma.

U pokusaju da daju validnu poentu - da su vrednosni papiri veoma precenjeni ovih dana (vidi jos "Paperjasti Sampionat sveta" - Aneks biltena 99-35, 5. dec. 1999.) - Times je izabrao da poredi berzansku vrednost nekih drzavnih kompanija sa bruto domacim proizvodom razlicitih zemalja.

Tako je njegov naslov, na primer, trebalo da ucini da poverujemo da je kompanija Microsoft vrednija od Spanije. Nije. Nikako. Cak ni prema pogresnim merilima lista Times.

107

Berzanska vrednost kompanije Microsoft je bila $593 milijardi, prema listu Times. Bruto domaci prozivod Spanije u 1998. godini, s druge strane, bio je $646 milijardi, prema CIA izvestaju za 1999. godinu.

Ali sta je $53+ milijardi ovde; $53+ milijardi tamo… ako ste publikacija koja tvrdi da je "najpostovanija novina u zemlji" (prema samo-promociji lista New York Times koju smo upravo primili).

Hajde onda da im zaboravimo gresku od $53+ milijardi posto su tako postovani. Cak ni najglupljem od glupih koji su pali na ispitu Econ101 ne bi se mogla oprostiti greska od $625 milijardi. Osim mozda ako pre toga nisu postali predsednici MMF-a ili Svetske banke. Ili su na celu Saveznih rezervi.

"Greska od $625 milijardi? Nemoguce!", kazete vi, sumnjicave Tome?

Najmanje $625 milijardi. I to samo u jednoj instanci - Microsoft naspram Spanije. Sve u svemu, "analiza" lista Times je preterala u slucaju jabuka za najmanje 234-puta. A da cak nije ni ubacila Apple kompjuter u to. Steta za pomorandze…

U nekim slucajevima, kao kod poredjenja berzanske vrednosti kompanije Internet Capital sa bruto domacim proizvodom Kuvajta, na primer, list Times je preterao cak za ogromnih 2.750 puta! Da, dame i gospodo, nije ovo greska u kucanju... "Najpostovanije novine u zemlji" preterale su u ovom slucaju za 2.750 puta.

Nacija saginje glavu od sramote… Ili bi barem trebalo da to urade oni koji su tako pocastvovali list Times u ime nase nacije.

108

Ipak, razlog za takvu zapanjujucu "faux pas" je zapravo prilicno jednostavan. Poredjenje berzanske vrednosti jedne kompanije sa bruto domacim proizvodom neke zemlje je "analiza" u stilu jabuka i pomorandzi. To je kao suprotstaviti aktivu jedne kompanije sa prihodima druge kompanije, a onda se pretvarati da se iz toga izvlace neki duboki zakljucci. Umesto toga, takva poslovna "analiza" treba da izazove smeh i porugu cak i od strane Econ101 studenata u zaglupljenoj Americi.

Preciznije poredjenje, vise u stilu jabuke naspram jabuka, bi uzelo, recimo, prihode kompanije Microsoft i poredilo ih sa bruto domacim proizvodom Spanije. Ali, avaj, takve cinjenice se ne bi uklapale u u zakljucke urednika lista Times. Nedostajalo bi najmanje $625 milijardi.

Aoh! Ipak, to jos i nije tako lose...

Ili je list Times mogao da pokusa da stavi Spaniju na istu listu sa nekim agentom za nekretnine ili biznis iz Madrida ili Njujorka. Ili da ubedi spansku vladu da se otarasi zemlje preko IPO. A onda da vidi kakvu bi cenu dostigla ova zemlja zajedno sa bikovima i matadorima - sigurni smo na radost bikovskog Vol strita.

Medjutim, ova suma bi verovatno iznosila vise triliona dolara, koristeci sadrzatelje berzanske vrednosti danasnje "paperjaste" berze. Sto znaci da bi radosni zakljucci lista Times jos uvek bili netacni za znacajan iznos.

Na svaki nacin, bilo bi veoma slozeno uraditi takvu analizu. Tako su se urednici lista Times odlucili za jednostavnost naspram tacnosti. Izabrali su da pokusaju da uklope cinjenice u svoje misljenje.

109

Da li bi neko, molim, izmenio onaj slogan sa naslovne stranice lista New York Times iz "sve vesti koje mogu da se stampaju," u "sve vesti koje se uklapaju u nasa misljenja?"

Cinjenice ce vam zahvaliti…

Biranjem jednostavnosti naspram tacnosti, list Times nas je podsetio na jednu staru (iz 1984.) tuzbu Poreske uprave protiv jednog poreskog obveznika iz Arizone, u kome je autor ovih redova delao kao strucni svedok za procenu vrednosti kompjuterske opreme.

Strucni svedok savezne vlade je predstavila svoju procenu odredjenog kompjuterskog portfolia u koji je onaj poreski obveznik ulozio svoj novac, a ciju vrednost je Poreska uprava dovela u pitanje. Kad ju je sudija upitao koji metod predvidjanja buducih vrednosti je ona koristila, vladin strucnjak je odgovorila jasnog lica, "metod prave linije" (tj., ekstrapoliranjem vrednosti iz proslosti u buducnost).

"A zasto ste izabrali taj metod?" bio je uporan sudija. "Radi jednostavnosti," odgovorio je vladin strucnjak, jos uvek hladnokrvno.

Nasuprot tome, TiM urednik je predstavio rezultate nase detaljno izradjene procene kompjuterskog modela koji je razvijao tokom odredjenog broja godina obnavljanja, trgovine i iznajmljivanja kompjutera u stvarnom zivotu. Sto je jos vaznije, to je bio model DOKAZANE tacnosti, koji bismo mogli demonstrirati. Ali ovaj metod je bio tako SLOZEN da je vas autor proveo nekoliko sati na mestu za svedoke, objasnjavajuci ga sudiji i advokatima vlade.

110

Na kraju, za razliku od urednika lista New York Times, sudija se odlucio za tacnost naspram jednostavnosti. Odbacio je tuzbu Poreske uprave.

Mozda bi citaoci lista Times trebalo da urade isto to sa pricom u Business Day od 26. decembra: "Kompanija koja vredi vise od Spanije?"

Ali cekajte… Mozda ne tako brzo. List Times jeste imao dobru ideju, na kraju krajeva. Samo sto je bilo isuvise tesko dobro je argumentovati.

Mozda je Times trebalo da uzme IBM $30+ milijardi ponovo otkupljenih svojih deonica, na primer, i da ih uporedi sa bruto domacim proizvodom neke zemlje. Da IBM ne ulaze toliko puno u reklame i da nije industrijski dinosaurus koji jos uvek zivi i trosi, mozda je Times mogao da istakne svojim citaocima kolicinu novca koju je Veliki Plavi protracio u poslednjih pet godina na ponovno otkupljivanje deonica ($30+ milijardi) - bez kreiranja ijednog proizvoda ili posla (!). To je vise nego sto je prihod firmi EDS i CSC zajedno! I vise od sest bruto domacih proizvoda Albanije. Ili oko jedan kuvajtski, prema ciframa lista Times.

Ipak, cak i takve IBM finansijske travestije izgledaju kao prava jeftinoca u poredjenju sa troskovima rata u Zalivu ili kosovskog rata - oko $90 i $60 milijardi svaki - koje su vlada SAD i njeni saveznici vodili toboze u ime Albanaca i Kuvajcana.

U stvari, oni su se borili u ime iste one gomile sa Vol strita koja pozdravlja "humanitarne ratove" bilo gde na Planeti Zemlji, sve dok neka od kompanija u koju su ulozili novac vrsi zlocine protiv covecanstva. Radi trgovine, naravno.

Ili je mozda Times mogao da istakne da pola Wintel-a (Microsoft i Intel zajedno) cini grubo bruto domaci proizvod Srbije koju je NATO razorio? ($25 milijarde, 111

prema CIA). Sto nam samo pokazuje da bi bombardovanje Wintel-a od strane Ministarstva Pravde moralo da bude u trilionima dolara da bi izazvalo neku prepoznatljivu stetu Novom svetskom poretku ili Novom milenijumu.

Ili da taj preterano izreklamiran AOL (America Online) u stvari nije veci od Albanije, najsiromasnije zemlje Evrope, ciji je bruto domaci proizvod samo $5 milijarde.

Ili… Moglo bi biti jos mnogo drugih "zabavnih" prica koje bi poslovni urednici ili urednici uvodnih clanaka lista Times mogli da urade koristeci iste osnovne cinjenice.

Cinjenica da to nisu uradili i da su umesto toga objavili dva pateticna teksta o Novom milenijumu - "Da li bi ovo mogao biti Novi svet?" i "Kompanija koja vredi vise od Spanije?" - samo podvlaci nasu raniju optuzbu - da "najpostovanije novine u zemlji" zastupaju novcanike onih koji u njima objavljuju svoje reklame, a ne slobodni duh svojih citaoca. I da bi mi trebalo takodje da ga "ispostujemo" tako sto bi njime pocastili nase korpe za djubre. Ili zapalili nasu vatru Novog milenijuma sa "inspirativnim" tekstovima iz lista Times, kao sto su ovi.

U medjuvremenu, Internet i elektronska trgovina brzo menjaju poslovni pejsaz sveta i olaksavaju masovni transfer bogatstva sa industrijskih sluzbenika na relativne pocetnike.

U tekstu "Smrt Korporacije", http://www.truthinmedia.org/Bulletins99/tim997-1.html ), istakli smo neke od novih i starih primera takve promene straze, uglavnom koristeci slucajeve u severnoj Americi kao vodice. Pre dvadeset godina niko nije cuo za Bil Gejtsa. Danas je predsednik kompanije Microsoft, a

112

ne direktor nekada svemocne IBM, najbogatiji covek u Americi i na svetu. Ali ne zadugo, ako se budu pitali Internet pocetnici…

U Brazilu, zemlji "zastitniku" koju je stari IBM prezirno odbacio 70-ih godina, takodje je u toku promena straze poslovne elite. Clanak na naslovnoj stranici lista Wall Street Journal, na primer, istakao je uspeh koji je doziveo Internet pocetnik, Zip.net, koga je osnovao Markos de Moraes, sin starog brazilskog poslovnog giganta koji sada ima probleme, Olakire de Moraesa. "33-godisnjak… je Moraes koji komanduje paznjom banaka," hvalisao se Journal.

To, samo po sebi, nije velika stvar. Sto je veci dug, veca je paznja banke. "Ako banci dugujete $1.000 - banka vas poseduje," kaze stara poslovica. "Ali ako banci dugujete $1 milion, vi posedujete banku."

Pa, pomnozite prethodne cifre faktorom od oko 1.000 pa cete poceti da shvatate visine La-La Internet Land-a 1999. Barem iz perspektive kosih La-La solitera na Vol stritu.

Bez sale. Nazalost... Biznisi u La-La Land-u (Los Andjeles) se temelje na tlu mnogo solidnijem nego sto su neki bazirani na Internet triku elektronske trgovine.

Uzmite na primer Value America. Njegova trzisna vrednost se strmoglavila sa pika od $3,2 milijarde na oko $262 miliona, od 29. decembra. A ovaj nekadasnji Internet ljubimac berze objavio je da smanjuje svoju radnu snagu za 47%. I da ce isprazniti pet od 13 zgrada koje zauzima u gradu Sarlotsvil u Virdziniji.

113

A mi smo ovde svi mislili… zar nije Internet i elektronska trgovina radi RASTA? Sigurno da nije zbog PROFITA! Tacno? Nista vise nego sto su krpene lutke radi lepote ili zdravog razuma.

Jer, Value America, na primer, nikada nije zaradila ni centa za svoje deonicare i investitore. Ipak je nekada imala berzansku vrednost od preko $3 milijarde. Sto bi ga, prema "glupom modelu analize poslovnih urednika lista Times," ucinilo vecim od neke zemlje kao sto je Barbados.

Pa, kad bi mogli da biraju, razumni ljudi bi uvek izabrali Barbados umesto Value America. I ne samo zato sto ovo karipsko ostrvo ima vise od 13 zgrada. Samo ludaci na danasnjem trzistu "Broda ludaka", gde se svaki dan radja po neki naivko, mogu biti iznenadjeni time.

Pogledajte clanak u listu Wall Street Journal od 28. decembra "Internet pocetnici prave revoluciju u korejskoj privredi," na primer. Ili pricu na naslovnoj strani od 20. decembra "Evropa obelezava godinu ozbiljnog flertovanja sa slobodnim trzistem." Oba clanka su napisale naivcine za naivcine medju kockarima Vol Strit La-La Land-a, sto ide na ruku ovom njujorskom kazinu.

Sve ovo podseca na one nekada tragikomicne budale, kao sto su Don Kihot i njegov verni sluga Sanco Panca, koji su se borili sa vetrenjacama, autora Migel de Servantesa, (1547-1616). Kao i danasnji kockari sa Vol Strita, Don Kihot je bio budala. On je verovao da, kada bi se samo stalno hrabro borio sa vetrenjacama, na kraju bi porazio zle dzinove, ukrao njihov plen i posvetio svoju pobedu i novo bogatstvo svojoj voljenoj Dulcineji.

To nije upalilo pre cetiri veka. Nece upaliti ni danas. Don Kihot i njegov konj su umrli. Tako ce i lovci na plen Novog milenijuma. Narocito posto pokusavaju da

114

ubiju trzisne vetrenjace zarad licne dobiti, a ne zarad plemenitijih ciljeva - da pridobiju srca svojih ljubljenih.

A nece upaliti ni zato sto ni Don Kihot, niti moderni industrijski giganti, nisu shvatili ko je njihov pravi neprijatelj. To je vreme. Vreme koje prolazi pored njih. Vreme koje omogucava njihovim izazivacima da se bore mocnijim oruzjem, kao sto je PC i Internet. Vreme, za razliku od lista Times (`Vremena`), koje ce omoguciti da trijumfuje slobodni duh Homo Sapiensa.

Pre ili kasnije... Bolje sto pre...

Novi svetski poredak i Srbi - Deo XVII U POSTELJI SA NEPRIJATELJEM Znak propasti za tri Srbina 3D izdajnika, vazala?

Mozete li da zamislite nekog srpskog lidera kako pozira reporterima sa jednim od Hitlerovih vrhovnih pomagaca - nakon sto je Luftwaffe bombardovala Beograd 6. aprila 1941., kada je poginulo na stotine civila? Ne, ako se taj nadao da ce dugo biti srpski lider, zar ne?

E, 17. decembra 1999. trojica toboze srpskih lidera - Zoran Djindjic, Milo Djukanovic i Vuk Draskovic, uradila su upravo to u Berlinu (kako podesno!), na sastanku sa ratnim zlocincem za kojim nije podignuta optuznica, americkim ministrom spoljnih poslova, Medlin Olbrajt. Ili ministrom mrznje, da budemo precizniji.

Pogledajte fotografiju na nasem Web sajtu (http://www.truthinmedia.org/images/Berlin-99.jpg ). Zbog cega se smeskaju 115

ovi ljudi? Zbog na hiljade srpskih civila koji su poginuli, ili su ih Olbrajtove bombe ucinile invalidima tokom onoga sto je casopis TIME nazvao "Medlinin rat?" (vidi S99-81, dan 55, stavka 2, 17. maj http://www.truthinmedia.org/Kosovo/War/day55.html ).

Ta berlinska fotografija moze da oznaci propast za politicke karijere ova 3D srpska opoziciona lidera. Sve sto Slobodan Milosevic i Vojislav Seselj, njegov partner u koalicionoj vladi, sada treba da urade je da je uvelicaju u velicinu postera i izlepe sirom Srbije. Nisu potrebne nikakve reci. Jer jedine dve koje vam padaju na pamet su: "Izdajnici! Vazali!"

Niti su ova 3D jedini srpski politicari koji su otisli u Berlin da odaju postovanje ratnom zlocincu Olbrajtovoj. Dragoslav Avramovic, Dusan Mihajlovic, Dragoljub Micunovic, Zarko Korac i Nenad Canak, izmedju ostalih, su navodno isto bili tu negde kada je snimljena ova sramotna slika. Ali ocigledno ne rangiraju tako visoko da bi se slikali s njom? Sreca za njih...

Nasuprot tome, crnogorski predsednik Djukanovic je pozirao sa Olbrajtovom sam u, cini se, hotelskoj sobi. "Njegova ili njena hotelska soba?" pita tekst ispod fotografije postavljene na web sajtu Truth in Media, na kojoj se vide nasmesena lica ova dva M&M (Medlin i Milo) Novog svetskog poretka (vidi http://www.truthinmedia.org/images/M&M12-17.jpg ).

Uz to, lider madjarske vecine u Vojvodini, Dragan Veselinov, i sandzackih muslimana, Sulejman Ugljanin, zahtevali su u pismu naslovljenom na Olbrajtovu da i oni budu ukljuceni u ovu Koaliciju vazala Novog svetskog poretka, na berlinskom sastanku nazvanoj Trilateralna komisija. Oni su tvrdili da su izostavljeni zbog "previda." Sto je verovatno i tacno. Secesija Vojvodine i Sandzaka od Srbije je verovatno sledeca na agendi Olbrajtove, ako prethodno uspe da odvoji Crnu Goru.

116

E sad, kad bi samo neko mogao da okupi sve ove srpske vazale Novog svetskog poretka radi snimanja grupne slike, Milosevic i Seselj verovatno ne bi morali uopste da se angazuju u kampanji na sledecim izborima. Jer Srbi imaju dugo pamcenje kad se radi o izdajicama i vazalima u njihovim redovima. Sto ukljucuje i srpske M&M - Milosevica i (njegovu zenu Miru) Markovic - koji su izdali Srbe u Bosni i Hrvatskoj, a ne samo one na Kosovu.

Tako da, osim ako se ne pojavi neka druga neiskompromitovana pro-srpska patriotska alternativa pre novih izbora, Srbi ce mozda morati da biraju izmedju zla koje poznaju (Milosevic i Markovic M&M) i onog koje ne poznaju (3D i crnogorski Olbrajtovi vazali). A TO - bi bila prava tragedija za Srbiju.

Jer rusko ministarstvo odbrane ima informaciju da SAD razvija plan da svrgne jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica i dalje razdeli zemlju, izjavili su 30. decembra ruski vojni i diplomatski izvori novinskoj agenciji Itar-Tass. Ovi izvori kazu da "operacija SAD na daljnjoj podeli Jugoslavije moze da zapocne u martu-aprilu 2000. sa rasporedjivanjem NATO trupa u Crnoj Gori."

Iznenadjenje, iznenadjenje… zar ne? Narocito s obzirom na Djukanovicevo skakutanje sa neprijateljem (Olbrajt). I cini se u hotelskim sobama, osim toga, tipicnim "kancelarijama" kurvi.

Da bi pozajmili "demokratski imidz" za svrgavanje Milosevica, predstavnici SAD sada aktivno rade sa jugoslovenskom opozicijom, kazu ruski izvori. Americki ministar spoljnih poslova, Medlin Olbrajt, je glavni strategist ovog plana, jer americki stratezi ocigledno pretpostavljaju da ce Rusija biti isuvise preokupirana Cecenijom da bi se pozabavila Srbijom.

117

Cemu ovaj autor moze da doda jos par argumenata koji bi to podrzali, na bazi sopstvenih izvora Truth in Media u Americi:

9. decembra, na primer, smo primili sledecu poruku o mogucoj NATO invaziji iz Crne Gore, od g. Veroljuba Ckautovica iz Misurija, koji je prilozio pismo koje je primio od americke baze marinaca, kampa Lejeune u Severnoj Karolini:

"'Postovani Val,

Mozda vi ili vas otac znate nekoga iz Crne Gore ko bi mogao da prica u kampu Lejeune u Severnoj Karolini. Potreban mi je rodjeni Crnogorac koji bi mogao da odrzi lekciju o ovom regionu, politici, religiji, kulturi, infrastrukturi i istoriji Crne Gore.

Mi cemo obezbediti platu, putne troskove, obede i smestaj. Verovatno za jednu noc. Ovo je potrebno da bude sto je pre moguce, pre Bozica. Da li znate nekoga?

Hvala jos jednom.”

G. Ckautovic je dodao da, nakon citanja naseg TiM biltena na tu temu, “Posumnjao sam da se nesto desava, a sada je jasno. Pretpostavljam da ce Vojvodina biti sledeca..”

Ako vam jos uvek nije jasno zasto se americki marinci u kampu Lejeune, u Severnoj Karolini, iznenada interesuju za crnogorsku kulturu, procitajte sledece reakcije na nas bilten. Ova je od penzionisanog pukovnika americkih specijalnih snaga, Stivena M. Barija, iz Severne Karoline: 118

"Dok ovo pisem, americki marinci privode kraju Vezbu komandnog mesta, vrseci eliminaciju gresaka iz operacionog plana za invaziju Crne Gore, u graduluci Bar, radi 'garantovanja nezavisnosti Crne Gore od Srbije.' Osnove ovog plana su da se zauzme Bar, iskrca tenkovska brigada i (prema mojim izvorima u Pentagonu)'... ako mozemo zauzmemo Bar i iskrcamo nase tesko naoruzanje, prosto cemo se probiti u unutrasnjost Crne Gore. Ako dospemo toliko daleko, nema razloga da se zaustavimo na glavnom gradu ove pokrajine.'

Moji izvori preporucuju nasim srpskim prijateljima - brzo - da pozovu Ruse da okupiraju sve objekte od kljucne vaznosti u Crnoj Gori (luke, aerodrome, saobracajne cvorove, velike gradove, itd.), sto bi koincidiralo sa razoruzavanjem celokupne crnogorske policije, vojske, itd. To je jedini scenario ratne igre koji ce trenutno spreciti invaziju.

Ne salim se. Mozete preneti ovo nasim srpskim prijateljima, ili staviti na plocu vaseg biltena, da bih posle mogao da vas podsetim na cinjenicu da sam vam to rekao."

Na sta je ovaj autor odgovorio:

"Zahvaljujemo na vasem pismu, g. Beri. Znam da se ne salite. Daleko od toga (prilozio sam gornje pismo iz Misurija u vezi kampa Lejeune americkih marinaca, u Severnoj Karolini, koji iznenada zedja za crnogorskom kulturom).

Tako da sad imamo i verovatni raspored dogadjanja... vec pocetkom Y2K. Moja pretpostavka - to ce biti krajem proleca, kad se otopi sneg. Kakav nacin da se zapocne novi milenijum! Sa jos jednom invazijom Novog svetskog poretka...

119

Ali trebalo bi mnogo vise od iskrcavanja americkih marinaca u Baru da se zauzme crna Gora. Otomansko carstvo NIKADA nije uspelo da to uradi, iako je pokusavalo 500 godina. Ako nikad niste videli kako je brdovit taj deo sveta, predlazem vam da uzmete atlas ili neke putne brosure i bacite pogled. Tesko naoruzanje NATO-a tu ne bi imalo nikakvu sansu - sa ili bez Rusa (nadamo se sa…).

Ja nisam vojni strucnjak, ali sam prokrstario kroz nekoliko ratnih zona u 90-im godinama. U ovom slucaju mi se cini da bi sacica dobro utvrdjenih vojnika mogla drzati NATO kolonu na istom polozaju sve dok imaju municije i hrane. Jugoslovenska armija to dobro zna. A siguran sam i NATO. Ali nisam siguran da to znaju oni nalik Medlin Olbrajt. Niti da im je stalo... Bez obzira koliko je to bitno. Hvala vam na brizi."

U medjuvremenu, vratimo se onom ruskom izvestaju o pretpostavljenom svrgavanju Milosevica… Ruski vojni eksperti su rekli da SAD i NATO, iako shvataju svoj neuspeh u “sporazumu” sa Srbijom po pitanju Kosova, pokusavaju da "naprave medjunarodnu buku" povodom ruskih akcija u Ceceniji.

Ako SAD primeni svoje planove u vezi Jugoslavije, Balkan ce upasti u situaciju "stabilne nestabilnosti", kazu oni, dok ce za Rusiju pretnja NATO ekspanzije postati stvarna, rekli su ovi strucnjaci.

Secate se toboznjeg "unistenja" ruske privrede o kome stalno slusamo u zapadnim medijima? To je jos jedan mit koji je stvorio Novi svetski poredak. Naravno, to je mozda tacno prema standardima Vol strita. Koji se fokusira na jednu trecinu ruske privrede. A ignorise ostatak i najbolje dve trecine (tj. njen jos uvek mocan vojno-industrijski kompleks) koji NIJE dostupan za strana ulaganja.

120

Ruska mornarica, narocito njene nuklearne podmornice, plus neke od njenih najnovijih raketa velikog dometa, mogu da prave krugove oko konkurentnih tehnologija NATO-a i Novog svetskog poretka, kazu nam neki TiM (zapadni!) vojni strucnjaci. Ali mi, naivcine koje placaju tehno-djubre Novog svetskog poretka, ukljucujuci tu i Y2K-trik, ne bi trebalo to da znamo. Mi treba da verujemo da je nasa vojna tehnologija superiorna. Tako da Princevi / "trgovci smrcu" mogu i dalje da isisavaju poreske dolare iz nasih dzepova. A onda da imaju drskosti da ih izvoze u mesta kao sto je Kina. Ili u Izrael (koji, zauzvrat, takodje radosno trguje sa Kinom; vidi "Izrael zadaje Americi noz u ledja").

Samo da ilustrujemo u kojoj meri nas drze u mraku mediji Novog svetskog poretka, razmotrite sledece primere. Sigurni smo da su TiM citaoci medju najbolje informisanim ljudima u pogledu globalnih ili ruskih poslova. Ipak, da li ste culi, na primer, da je sredinom decembra premijer Putin (sada predsednik Rusije) naredio da se svi racuni drzavnih firmi Rusije povuku iz privatnih komercijalnih banki?

Ne? Onda bi mozda trebalo da posaljete gomilu ljutitih pisama nasoj ne-takoslobodnoj "slobodnoj stampi?"

Jer, da li bi moglo biti da je to razlog sto mozgovi na iznajmljivanje Rokfelera Novog svetskog poretka (banke Chase Manhattan, za Amerikance sa privremenom amnezijom), kao sto je Bzezinski, sada vriste protiv Putina kao "agenta KGB?"

Ako jos uvek sumnjate, zapitajte se: Zasto americka "slobodna stampa" nije javila da su 14. decembra ukinute carinske dazbine izmedju Rusije i Srbije (i Belorusije), omogucavajuci slobodan protok robe i usluga izmedju ove tri zemlje?

121

Ili da je Srbija sada na specijalnom rezimu ubrzanih isporuka nafte i gasa iz Rusije - sto je u direktnoj suprotnosti sa UN/SAD embargom?

Ili cinjenicu da sada verovatno ima vise visih srpskih oficira koji rade (tj. su na obuci) u Moskvi, Celjabinsku ili Rostovu nego u Srbiji? Ili da je nova ruska vojna doktrina na delu?

Verujemo da ne moramo da objasnjavamo vama, sofisticiranim srpskim TiM citaocima, sta znaci ovih pet vesti kada se stave zajedno? Narocito posto su Rusi poslali nazad Klintonovog potrcka zaduzenog za Rusiju, Stroub Talbota, sa repom medju nogama, nakon sto je dosao da moli za amandman na Povelju o anti-balistickim raketama iz 1972. godine. I posto je ministar spoljnih poslova Igor Ivanov rekao u Beogradu proslog decembra da odnosi Rusije sa NATO "tonu na nove niske nivoe."

I zasto takve UZARENO VRUCE vesti ne objavljuju mediji establismenta Novog svetskog poretka na Zapadu. Zato sto bi to bila losa vest za biznis "trgovaca smrcu" Novog svetskog poretka.

Kako je to rekao jedan Rus citalac TiM, bivsi vojni oficir, nakon citanja teksta skorasnjeg govora TiM urednika u Kanadi, "bili ste u pravu u svom predavanju u Torontu. Kosovo je Srbija, a Rusija ima neplaceni dug prema Srbima, koji su je protresli iz njenog kriminalnog i izdajnickog dremeza. Takvi dugovi se ne placaju deonicama. Oni se placaju u krvi. Nece biti potrebno sledecih 600 godina (za vas) da povratite Kosovo."

Dodao je da, "zahvaljujuci zaslepljujucem heroizmu Srbije i njenom otporu protiv vojne monstruoznosti NATO, u okviru 78 dana, to je naelektrisalo vazduh u Rusiji i izmenilo dugorocnu politicku dinamiku u zemlji. Pre toga mnogi ljudi nisu mogli da definisu svoj stav prema Zapadu. Danas je on veoma jasan: 85% 122

Rusa mrzi SAD. Mi svi znamo sta da radimo danas. Stari mitovi i varke su nestali. Toliko o 'povrsnosti' rusko-srpskih odnosa." Novi svetski poredak i Srbi - Deo XVIII SIVA EMINENCIJA JE ZAVRSILA RAT? Kako je Milosevic ustupio Kosovo

U starim dobrim danima kada su plemici i plemkinje vladali svetom iz dostojanstvenih kraljevskih palata i kitnjastih parlamenata, postojala je poslovica koja je govorila da iza svakog mocnog politicara stoji mocna zena. Dok se ta izreka i danas moze primeniti u nekim slucajevima (na primer: Bill Klinton, Slobodan Milosevic), to su sada uglavnom izuzeci koji samo potvrdjuju drugacije pravilo.

Koje je onda novo pravilo o ljudima koji vladaju svetom u Novom svetskom poretku? Iza svakog mocnog politicara stoji vest perac novca. Ovi poslednji su siva eminencija modernog doba, mocni savetnici koji povlace konce iza scene; koji obavljaju prljavi posao u ime svojih gospodara. Ponekad oni postizu da se stvari obave preko neprijatnih licnosti, razlicito poznatih kao "gangsteri" ili "mafija."

Ukratko, takva éminence grise (siva eminencija) je neophodno preimucstvo potpuno korumpiranog "visokog drustva" Novog svetskog poretka koje pomaze politickim liderima Novog svetskog poretka da projektuju slike iskrenosti i integriteta dok se valjaju u prljavstini i kriminalu. Kljucni element za uspeh ovakvih prevara je da "eminencije" moraju ostati sive, sto znaci nevidljive za javnost. Onog momenta kad postanu poznate, one prestaju da budu neophodne. Bez njih se moze. Kao sto je bio slucaj sa bivsim blagajnikom komunisticke partije Sovjetskog Saveza (Krusinom), koji je 1991. skocio u smrt sa prozora svoje kancelarije u Kremlju.

123

Mastilo jedva da se osusilo na Milosevicevom dokumentu o "predaji" Kosova, kada su sa svih strana pocele da pristizu protivoptuzbe. 3. juna 1999. na primer, ovaj autor je objavio uvodni clanak "Milosevic nije Princ Lazar; Vise je kao Vuk Brankovic." Evo izvoda: “FENIKS, 3. juni - ‘kapitulacija!’ U ovoj jednoj reci je jedan Beogradjanin rezimirao ‘mirovni sporazum’ koji je danas postignut, nakon razgovora ruskog izaslanika Viktora Cernomirdina i finskog predsednika Martija Ahtisarija sa jugoslovenskim predsednikom Slobodanom Milosevicem.

Jugoslovenski parlament je jutros odobrio ovaj sporazum sa 136 glasova za naspram 74 protiv, na specijalnoj zatvorenoj sednici, dok se Radikalna stranka povukla iz koalicione vlade sa Milosevicevom socijalistickom partijom. Mi necemo sedeti u ovoj vladi i ocekivati dolazak NATO trupa na Kosovo,’ rekao je Vojislav Seselj, lider Radikalne stranke.

‘Cernomirdin nam je zabio noz u ledja,’ dodao je gore spomenuti Beogradjanin. Sto se i moglo predvideti... kao sto je to uradio Rusiji u Ceceniji. Kao sto smo to vec rekli nekoliko puta, prijatelj Al Gora ne moze biti prijatelj Srba.’

‘Bili ste u pravu sve vreme u vezi 'Cernobila',’ bila je reakcija jednog srpskoamerickog profesora teologije iz Indijane. ‘Placi Srpstvo!’

‘Zasto mu je trebalo toliko dugo da nas izda?’ rekao nam je jedan drugi covek iz Srbije, misleci na Milosevica. ‘Mogli smo imati isti rezultat sa daleko manje izgubljenih zivota.’ "

U to vreme ni ovaj autor niti mnogi drugi nisu tacno znali KAKO su se Zapad i Rusija udruzili da Milosevicu dovoljno uvrnu ruke da ga nateraju da se trgne i spusti na kolena, predajuci Kosovo i njegovih 200.000 Srba na milost OVK i NATO. Ali proslog septembra, zahvaljujuci delimicno nekim zapanjujucim

124

istrazivanjima En Vilijamson iz Njujorka, bivseg dopisnika iz Moskve za list Wall Street Journal i druge americke medije, Truth in Media je dao jos neke detalje.

Jeste li ikad culi za Pitera Kastenfelta? Ne? Nije ni cudo. Pretraga po svetskoj internet mrezi daje manje od pola tuceta stranica gde se on spominje. Sve bezopasno. Kao sto i odgovara, pretpostavljamo, za jednu éminence grise. Ipak je, navodno, ovaj svedski investicioni bankar, sa kancelarijama u Londonu i vezama na visokim polozajima Novog svetskog poretka sirom sveta, vise nego poznate licnosti o kojima su pisali zapadni mediji da su doprinele Milosevicevom "predavanju" - Viktor Cernomirdin, Marti Ahtisari, Stroub Talbot, itd. - bio taj koji je izgleda obavio veci deo posla, prema prici u listu New York Times od 5. juna 1999.

Covek koga su hamburske novine "Welt am Sonntag" (Svet nedeljom) opisale kao "poverljivi kontakt" nemacke vlade, bio je tajno poslat u Beograd 29. maja 1999., preko Bugarske, opremljen torbom punom stapova i sargarepa. Kastenfelt je boravio u beogradskom hotelu Interkontinental do 4. juna 1999., dana nakon sto su Milosevicu poklekla kolena.

Posto su zapadne vlade u to vreme - vreme vrhunca NATO bombardovanja Srbije - odrzavale javnu farsu da ne moze biti pregovora sa Milosevicem, dok su ocajnicki pokusavale da dobiju entrée kod srpskog lidera, one su poslale ovog éminence grise preko "pozadinskih kanala" da pregovara u njihovo ime.

Zato su Cernomirdin i Ahtisari toliko dugo cekali u Moskvi, odlazuci jedan planirani put u Beograd za drugim, bez nekog verodostojnog objasnjenja, osim svojih navodnih "dodatnih konsultacija" jednog s drugim i sa americkim pregovaracem, Stroubom Talbotom, kao sto nam se pricalo u to vreme.

125

U medjuvremenu su zvanicnici rekli listu New York Times (5. juna) da je poseta Kastenfelta uredjena od strane visokih ruskih vojnih zvanicnika, koji su stupili u kontakt sa Milosevicevom vojnom i bezbednosnom pratnjom u Beogradu. Milosevic se sastao sa ovim finansijerom u jednom beogradskom vrtu. Njihov prvi sastanak trajao je oko dva sata.

"Bilo je cudno kako malo se cinilo da Milosevic zna pre nego sto su mu memorandum i razgovori razjasnili stvari," rekao je jedan zapadni zvanicnik listu Times. "Zaista se cinilo da ne zna sta NATO misli."

Kastenfelt je onda odveden u jedan bunker u gradu (Beogradu) gde je predstavio memorandum koji je postavljao pozicije po kojima se Zapad nece okrenuti Milosevicevom sefu bezbednosti. Koji je, zauzvrat, navodno to odneo svom sefu.

Karl Kajzer, koji je bio savetnik nemackog kancelara Gerharda Sredera za spoljne poslove tokom njegove izborne kampanje, je rekao: "Kastenfelt je odigrao centralnu ulogu u pokazivanju Milosevicu kako bi se sporazum mogao napraviti da izgleda bolje nego onaj ponudjen na mirovnim razgovorima u Rambujeu." Kajzer i Kastenfelt su se prvi put sastali i razgovarali o Kosovskom ratu na sastanku Instituta Istok-Zapad, istrazivacke organizacije, u Berlinu 9. i 10. aprila, samo nesto vise od dve nedelje nakon sto je pocelo bombardovanje. Dzon Kornblum, americki ambasador u Nemackoj, je takodje bio prisutan.

Kastenfelt, koji je nekad radio za investicionu bankarsku firmu Dillon Reed, a sada poseduje finansijsku kompaniju u Londonu, Archipelago Enterprises, je blizak sa Cernomirdinom i uziva poverenje ruskog predsednika Borisa Jeljcina, prema listu Times.

126

Koliko blizak i koliko poverenje? Nastupa En Vilijamson, bivsi dopisnik lista Wall Street Journal iz Moskve. "Kastenfeltovo prvo razgledanje' Moskve bilo je u martu 1994., kada je delovao kao posrednik izmedju Kamdesusa (predsedavajuceg MMF-a) i Cernomirdina za vreme ruskih pregovora za zajam MMF-a," kaze ona.

Svedski biznismen sa privatnim biznisom i kancelarijama u Londonu posreduje izmedju nekih od najmocnijih vlada na svetu i njihovih zastupnika (MMF)? Hm…? Kako god da se uspeo na svoj status éminence grise, Kastenfelt je ocigledno znacajna figura kada su u pitanju veliki ulozi medjunarodnog finansijskog trgovanja i poslovanja.

Pa kako se jedna takva osoba uplela sa jednim malim operaterom kao sto je Milosevic? Tako sto su veci ulozi bili pod rizikom tokom NATO bombardovanja Srbije. Ne, ne pricam o trecem svetskom ratu. Takve stvari obicno raduju bankare. Pricam o Rusiji. Ne o Rusiji koja vec nije izvrsila obaveze prema svojim medjunarodnim zajmovima u avgustu 1998. Vec o Rusiji koja jos uvek ima neke od najbogatijih svetskih prirodnih mineralnih bogatstava, koja tek treba da pocnu da eksploatisu njeni kvislinzi i zapadni bankari kojima ide pljuvacka na usta.

Kao sto vidite u narednim TiM izvestajima, Rusija je dobila svoj MMF zajam od 4,5 milijardi USD, plus odlaganje zapadnih bankara za nekih 8,1 milijardi USD starog sovjetskog duga (vidi "Jeljcin privodi kraju izdaju Srba, Klinton sija" - S99113, "Mirovna farsa" 7, stavka 4, 22. juni, i "Rusija, Kina dobijaju nesto isplate za Kosovo" - S99-132, "Mirovna farsa" 26, stavka 6, 5. avgust). Tako da je zastita bankarskih interesa vrednih vise milijardi dolara sigurno bila vredna jednog tajnog puta u Beograd jedne éminence grise, cak i za vreme NATO bombardovanja.

127

Tako, ako su ovo bile neke od "sargarepa" za Rusiju koje je Kastenfelt izvukao iz svoje torbe s trikovima, sta je sa Milosevicem? Sve sto smo ikad culi o Milosevicu, prema zapadnim medijima, je o velikom "stapu" kojim je navodno udaren. Pa, cini se kao da je éminence grise mozda takodje podmazala neke srpske dlanove dok je bila u Beogradu, kao sto je cini se uradila na svojim prethodnim putevima u Moskvu.

Prema casopisu Spotlight od 28. juna 1999., srpskom predsedniku je obecano da, ukoliko njegov tron u Beogradu postane isuvise vruc u nekoj buducnosti, bice mu omoguceno da se preseli u Rusiju. Mozda cak postane i direktor u spoju dve vodece naftne kompanije Rusije, Yukos i Sibneft.

Nije bas isto kao predsednicka palata u Beogradu, naravno, ali je mnogo bolje od celije Tribunala za ratne zlocine u Hagu, ili sudbine para Causesku.

Stavise, prema casopisu Spotlight, Milosevic, zajedno sa znacajnim fondovima koja je ovaj bivsi beogradski bankar prikupio, a koja je jugoslovenski predsednik pohranio na Kipru (Grcka) i drugim mestima, ne bi bio ni progonjen ni uhvacen.

Sto, ako je istina, je zaokret od 180 stepeni od javnog stava Klintonove administracije. Pogledajte sledeci izvod iz specijalnog TiM GW biltena S99-92, dan 66, stavka 2, 28. maj, 1999: “…Samo ovaj Klintonov potez (prepad na bankovne racune Milosevica) je pokazao svetu da je NATO-v rat sa Srbijom bio bitka izmedju dve 'mafije'. Jedne velike kriminalne operacije - u Vasingtonu; jedne male diktature - u Beogradu. Sa OVK teroristima koji prodaju drogu, kao sporednom stvari, u Albaniji, pomazuci, kao patnici za tudje grehe, Velikom sefu u Vasingtonu...

Pokazujuci isto, ako ne i gore, nepostovanje zakona kao jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic, americki predsednik je naredio da jedna 128

agencija vlade SAD pocini one vrste zlocina za koje bi svaki drugi gradjanin ove zemlje zavrsio u zatvoru. Ako ne i u sanduku. Klinton je naredio nasim drzavnim sluzbenicima da opljackaju banke u kojima beogradski zvanicnici navodno drze svoju gotovinu.”

Tako, dok prete Milosevicu stapom, izvlaceci njegov novac zapadne mafioze su ga naterale da prihvati njihovu sargarepu - obecanje o azilu u Rusiji, zahvaljujuci Cernomirdinu i Jeljcinu. I pristup svom novcu.

Milosevic bi trebalo da je pametniji nego da dozvoli sebi da zavisi od "zastite" nemarnih kriminalaca kao sto su Klinton, Cernomirdin, Jeljcin ili Gor... koji su odobrili kosovski sporazum o primirju, na primer, samo da bi ga u narednim mesecima KFOR implementacija iscepkala na komadice.

"Kriminalci?" Termin koji je mozda malo suvise ostar za takve “svetske lidere?” Pa, presudite sami...

"U jednoj drugoj indikaciji o oklevanju da se suoci sa problemima korupcije, potpredsedniku Al Goru je CIA 1995. godine pokazala dokaze o onome sto je smatrala licnom korupcijom premijera Viktora S. Cernomirdina, sa kojim je Gor vodio mesovitu americko-rusku komisiju," izvestava list New York Times 1. septembra 1999.

I sta je uradio nas pateticni potpredsednik (sada vodeci predsednik demokratske stranke, vec preko glave umesan u mocvaru prikupljanja novca i kineske izborne korupcije)? Odbacio je izvestaj CIA!

Drugim recima, Gor je oprostio korupciju i pokrivao svog ortaka, Cernomirdina! Pa sta je jos novo u Klintonovoj administraciji…? 129

U medjuvremenu, ako je jos neko ostao ko misli da je izbor Cernomirdina za "glavnog" pregovaraca Zapada Novog svetskog poretka sa Milosevicem koincidencija, onda ce se iznenaditi i zbog sledeceg.

Prema izvestaju londonskog lista Guardian od 8. juna, jedan dan pre nego sto su se slozili oko mirovnog sporazuma, u Beogradu, u cetvrtak, 3. juna je Borislav Milosevic, jugoslovenski ambasador u Moskvi i brat Slobodana Milosevica, rekao jednoj ruskoj radio stanici da Beograd nikad nece prihvatiti NATO trupe na Kosovu.

Znaci Slobin brat je bio van petlje? Nije bas neka novost, zar ne? Osim ako ne uzmete u obzir "igru stezanja" koju je Kastenfelt izgleda obavio u ime Zapada u to vreme, pri cemu nije bilo vremena da "Slobo" obavesti svog brata o preokretu od 180 stepeni koji se odigravao u Beogradu.

Ali "radnja se tu zapetljava"…, kako kazu. Milosevicev brat, jugoslovenski ambasador u Rusiji, je nekad bio "obican moskovski biznismen." Kao takav, Borislav je bio blisko povezan sa jugoslovenskom kompanijom Genex koja je vlasnistvo i koju kontrolise jugoslovenska vlada, a koja je delimican vlasnik rudnika (zlata i drugih ruda) Trepca na Kosovu, prema izvestaju francuskog lista Le Monde.

Ali cak i pre toga, ugovorom koji je potpisao Cernomirdin u januaru 1998., Miloseviceva vlada je navodno primila kredit od 150 miliona USD da kupi rusku robu.

U medjuvremenu, Genex, sada navodno bankrot usled godina zapadnih sankcija nametnutih Srbiji, je bio na listi podugovaraca svajcarske kompanije 130

Mabetex, kojom rukovodi kosovski Albanac Behdzet Pakoli. Koji je slucajno usred desavanja ovih dana vezano za proslogodisnje tvrdnje o proneverama i korupciji u koje su bili umesani Boris Jeljcin i njegovi drugovi. Ukljucujuci tu i renoviranje zgrade Senata u Kremlju, vredno 30 miliona USD i smestanje Jeljcinove kancelarije, koje je obavio ovaj kosovski Albanac.

Ali ni to nije sve sto se tice prljavstina na liniji Moskva-Beograd-LondonVasington. Prema spisima koje je svajcarska vlada zaplenila u kancelarijama firme Mabetex 22. januara 1999., ovaj kosovski Albanac je finansirao nekoliko kreditnih kartica koje su pripadale nekima iz Jeljcinovog kruga. Ukljucujuci tu i njegove dve cerke, Elenu Okulovu (42) i Tatjanu Djacenko (39). Ova poslednja dama je navodno napravila racun od 7.000 engleskih funti u jednom jedinom danu, prema izvestaju londonskog lista Guardian od 26. avgusta.

Prirodno, Pakoli, za koga je londonski list The Economist rekao da je "sasvim moguce da je najbogatiji Albanac na svetu " (vidi The Economist, 12. juni, 1999.), porekao je optuzbe o korupciji. Ali, ono sto je od narocitog interesovanja za ljubitelje istine i slobode sirom sveta je da je osoba koja je naredila prepad na kancelarije ovog kosovskog Albanca - "biznismena" u Svajcarskoj, bila niko drugi nego Karla Del Ponte, svajcarski drzavni tuzilac, koja je krajem prosle godine naimenovana da nasledi u hagu "Madam Preki sud," Luiz Arbur iz Kanade, koja je naimenovana za sudiju Vrhovnog suda Kanade.

E sad, "oni" (lideri Novog svetskog poretka) ne bi pokusavali da skinu upornog svajcarskog tuzioca sa ledja Jeljcina, Gora Cernomirdina i Pakolija, zar ne? I da umesto toga iskoriste njenu upornu odlucnost za proganjanje manje vaznih balkanskih kriminalaca?

Ako ovaj "sut nagore" za svajcarskog drzavnog tuzioca (i van s puta velike korupcije Novog svetskog poretka na liniji Moskva-London-Vasington-Beograd) vama ne mirise na pokvarenu corbu, verovatno imate kijavicu i zapusen nos. 131

Meni to bazdi na mesavinu prekog suda, balegara sa Vol Strita/Sitija, ruskog borsca, svajcarskog fondina, sa svedskim i srpskim cuftama i albanskim siskebabom, sve to pomesano u jednom velikom loncu Novog svetskog poretka, koji cak ni dzuci ne mogu da pipnu.

A sta je sa Kosovom? Kosovom? Kakav je prinos od te deonice? Da to saznate, ocekujte moju sledecu kolumnu “Veliki brat iz Vasingtona diktira Nemackoj.” Novi svetski poredak i Srbi - Deo XIX VELIKI BRAT IZ VASINGTONA DIKTIRA NEMACKOJ

"Skratili smo rat za tri dana," ponosno je rekao clan jedne beogradske akademske institucije (nazovimo ga Dragan) ovom autoru u telefonskom razgovoru u julu. U to vreme, ovo misteriozno hvalisanje mi nije puno znacilo. Ali Dragan je obecao da ovo elaborira kada se sledeci put vidimo lice u lice u Beogradu. Sto se desilo tokom moje septembarske "Tour de Serbia" 1999. godine.

Bilo je to krajem maja i obe strane u NATO ratu protiv Srbije su postajale umorne i razdrazene. To je bio klasican slucaj onog sindroma zamora od bitke "Pustio bih ja njega, ali nece on mene". Ipak, posto na vidiku nije bilo resenja kojim bi se spasio obraz, NATO bombardovanje civilnih ciljeva po Srbiji se neumoljivo nastavljalo. Na primer, onog vikenda na Dan pomena poginulih (Memorial Day) proizvedeno je nesto sto je najverovatnije bio najveci pokolj ovog rata (vidi "Pokolj na vikend za Dan pomena poginulih" - S99-95, dan 69, stavka 1, 31. maj).

U isto vreme i Vasington i Bon su ocajnicki pokusavali da pronadju nacin da zavrse bombardovanje a da sacuvaju obraz NATO-u i sebi samima. Ovo je znacilo angazovanje u zakulisnoj diplomatiji preko trece strane, koja operise

132

van svih vlada i cija bi se uloga u pregovorima, narocito u slucaju neuspeha, lako i verodostojno mogla opovrgnuti.

Videli ste u proslonedeljnom clanku "Siva eminencija je zavrsila rat?" (kolumna ovog autora od 8. februara), na primer, kako je jedan misteriozni svedski biznismen, Piter Kastenfelt, drugar Viktora Cernomirdina i "poverljivi kontakt nemacke vlade," prema listu "Welt am Sonntag" (Svet nedeljom), bio poslat u Beograd preko Sofije 29. maja. Kastenfelt, koji je nekada radio za investicionu bankarsku firmu Dillon Reed, a sada poseduje finansijsku kompaniju u Londonu, Archipelago Enterprise, boravio je u Beogradu do 4. juna, pregovarajuci o uslovima predaje Kosova sa jugoslovenskim predsednikom.

Ali Vasington i Bon su bili isuvise zeljni da brzo zavrse rat i suvise iskusni u stvarima prinude da bi stavili sva svoja jaja u jednu kosaru, cak i u kosaru znacajne velicine Kastenfelta. Tako su poceli da rade istovremeno i na drugoj strani.

U petak uvece, 28. maja, nas beogradski izvor, koga cemo nazvati profesor Kolja, primio je misteriozni poziv od jednog diplomate ministarstva spoljnih poslova SAD (cije je ime poznato ovom autoru). Prof. Kolja nije bio tu tada, pa je ovaj diplomata ostavio svoje ime i kucni broj telefona (pozivni broj za Virdziniju). Americki diplomata je zamolio da mu se profesor javi odmah, cak i ako bi to bilo preko vikenda.

Nakon nekih konsultacija sa svojim prijateljima i kolegama oko toga da li bi bilo mudro uzvratiti poziv osobi koja je clan vlade koja je u to vreme bombardovala Srbiju, prof. Kolja ga je na kraju nazvao. "Bilo je jasno da su oni (Vasington) poceli da panice i ocajnicki su pokusavali da pronadju izlaz iz te mocvare," rekao je prof. Kolja ovom autoru.

133

Ali zasto zvati bas profesora Kolju, od svih ljudi? Zato sto se profesor izgleda upoznao sa Joskom Fiserom, sadasnjim nemackim ministrom spoljnih poslova, na jednoj konferenciji 1984. godine. I njih dvojica su odrzali srdacan odnos sve od tada.

Drugim recima, profesor Kolja je bio vrlo pogodan za ulogu éminence grise II (sive eminencije II), kao sto je to bio i Piter Kastenfelt. Da bi obavio takve tajne zadatke, potreban je neko s kim su zvanicnici u Vasingtonu ili Bonu bliski, ali ne isuvise bliski; neko koga mogu da hvale ako uspe u svojoj posrednickoj misiji; i neko od koga Vasington i Bon mogu lako da operu ruke ako ne uspe.

Nakon jos par telefonskih poziva, profesor Kolja i jos jedan Srbin, koji isto tako nije bio clan jugoslovenskog parlamenta, a ipak je bio istaknuta i uticajna osoba (ciji je identitet takodje poznat ovom piscu), otisli su za Bon. Njih je toplo pozdravio Joska Fiser kad su usli u kabinet nemackog ministra spoljnih poslova (vidi takodje i "Nemacki Zeleni boje vodju u crveno" - S99-77, dan 51, 2, stavka 1, 13. maj).

Prvi sastanak, koji je po planu trebalo da traje pola sata, na kraju je trajao 90 minuta. Fiser je zeleo da Beograd ucini neki gest, ma kakav, koliko god bio simbolican, da ce se njegove trupe mozda povuci sa Kosova. "Morate mi dati nesto sa cime cu da radim," rekao je uzbudjeni i zivahni Fiser. "Mi zaista zelimo da se vi pridruzite Evropi. Ali ne zelimo da se Srbija pretvori u pepeo. A to je Veliki brat u Vasingtonu spreman da uradi."

U stvari, tokom cele ove konverzacije, Fiser je stalno plasljivo govorio o Vasingtonu kao o Velikom bratu, kaze prof. Kolja. Toliko o moci najmocnije nacije u Evropi u tekucem Novom svetskom poretku!

134

Njih trojica su se dogovorili da se ponovo sastanu, nakon sto dvojica Srbina konsultuju Beograd. I oni su to uradili. Izmedju dva sastanka u Bonu, privatna delegacija ova dva coveka - Srbina - tretirana je sa sumnjom i nepoverenjem od strane zvanicnog Beograda. Ali posto su u osnovi prenosili istu poruku kao i Kastenfelt (iako je ona izgleda bila nepoznata ovoj dvojici Srba, ne samo u to vreme, vec sve vreme do posete ovog autora Beogradu u Septembru), Milosevic je konacno popustio.

A ostalo je istorija, kako kazu. Milosevic je kapitulirao 3. juna. Bombardovanje je stalo 10. juna. NATO-v rat protiv Srbije se nastavio, samo drugacijim sredstvima.

Sto se tice Draganovog komentara "skratili smo rat za tri dana", "primili smo poruku o zahvalnosti od Vasingtona," rekao je profesor Kolja, uz cinican osmeh. "Ali nista od nase vlade ovde."

Kasnije tog popodneva ovaj autor je zamolio svog vozaca da ga proveze pored bombardovane Kineske ambasade. Crni trup nekada lepe zgrade oivicene mermerom tmurno je stajao kao jos jedan spomenik NATO-ve arogancije ili gluposti, izaberite sami. Nije bilo nikakvih znaka radova na rekonstrukciji.

"Skracivanje rata za tri dana je mozda spasilo necije zivote, negde... Ali je kraj rata dosao oko mesec dana prekasno za one koji su ovde umrli," pomislio je ovaj autor, dok je cutke gledao u jos jednu scenu zlocina NATO-a, sada nezvanicno kinesko svetiliste. Novi svetski poredak i Srbi - Deo XX KO JE PRAVI PUTIN?

135

On je vitak, odlucan, skrupulozan i ponovno rodjeni hriscanin. Nije ni cudo da je Vladimir Putin najpopularniji politicar u svojoj zemlji. I to za citavu milju. Nije ni cudo da kukavicke, bezbozne debele macke Novog svetskog poretka, bez skrupula, koje su aplaudirale kada su NATO “Ubermenschen” (supermeni) ubijali zene i decu u Srbiji prosle godine, kad nisu bombardovali drvene MiGove i makete tenkova, aktiviraju “Crveni alarm?” (u uvodnom clanku lista Wall Street Journal od 24. januara, 2000.). U tipicnom stilu komunistickih propagandista - reci neku laz, izostavi neku istinu, reci zrtvi da je prosta urednici lista Wall Street Journal nazvali su vrsioca duznosti predsednika Rusije komunistom-simpatizerom Staljina.

Jednom davno je Vinston Cercil opisao Rusiju kao "zagonetku umotanu u misteriju unutar enigme." Ali to je bilo u onim danima kada je Josip Staljin bio na celu komunisticke predstave u Kremlju; kada su stvari bile “crvene” i “bele,” ako ne crno-bele u Rusiji. A onda je americki i britanski narod trebalo da zaboravi Staljinove ubilacke zlocine protiv njihove hriscanske brace u Rusiji, jer je ovaj drugar Frenklin Delano Ruzvelta i Cercila ubio vise Nemaca (opet hriscana) nego Rusa tokom drugog svetskog rata.

Danas, medjutim, stvari u Rusiji su mnogo komplikovanije. Ko je pravi Vladimir Putin? Bivsi KGB aparatcik, koji je cekao pogodnu priliku pretvarajuci se da je “reformista,” sve dok nije dospeo na vlast, kada pokazuje svoju pravu komunisticku prirodu? To je sigurno preovladjujuce stanoviste rusofobicnih komentatora Novog svetskog poretka.

Ili je Putin novi “spasilac Majke Rusije,” pravi patriota koji ce povratiti ovu prostranu zemlju na njeno ranije mesto svetske supersile?

Ili je on samo jos jedan “danas je tu, sutra ga nema” ruski politicar, bas kao i niz premijera koje je bivsi ruski predsednik Boris Jeljcin reciklirao preko vrhovnih rukovodilackih pozicija Kremlja. 136

Jos od kad je Truth in Media objavio tekst “Putin vraca Rusiju na mapu svetskih sila,” TiM GW bilten 2000/1-2, 5. januara (koji je kasnije objavljen na ruskom jeziku u Moskvi i na srpskom jeziku u Beogradu - vidi moju kolumnu od 18. januara na Beograd.com), primili smo puno interesantnih reagovanja od TiM citalaca iz Rusije i celog sveta.

Skepticima sam odgovorio da porota jos uvek veca po pitanju Putina. Ali protekle nedelje ovog januara svet je mogao da vidi jos znakova koji su ukazivali na to da je tacka dva gore mozda najverovatnija. Evo izvoda iz mog komentara od 10. januara poslatog jednom ruskom TiM citaocu koji sada zivi u Bakuu, u Azerbejdzanu: “Porota jos uvek veca po pitanju Putina. Ni ja licno jos nisam oformio neko misljenje o njemu. Ali njegovi prvi potezi su ohrabrujuci. Kao sto je, na primer, otpustanje Djacenko (Jeljcinove cerke) i odlazak u Grozni na dan Nove godine. I to je sve po cemu sada mozemo da sudimo. Za sada... Od 10. januara, naravno, Putin je napravio jos prilicno drugih poteza koji su potvrdili moju prvobitnu ocenu. Kao sto je otpustanje, 11. januara, Pavela Borodina (iz “familije Jeljcin”) i razalovanje Mihaila Aksjonenka (iz “familije Berezovski”). I njegov zavrsni udarac na “reformiste” u ruskom parlamentu, koje je dovoljno isfrustrirao da pucaji sami sebi u noge bojkotovanjem kljucne sednice Dume krajem januara.

Ali mozda je stvar koja najvise iznenadjuje i koja najvise otkriva o Putinu, koja je mozda izazvala sav taj gnev koji su bezbozni komentatori Novog svetskog poretka obrusili na njega, ta da je, daleko od toga da je tvrdokorni komunista, novi popularni vrsilac duznosti predsednika Rusije mozda ponovno-rodjeni hriscanin.

Bilo je to vece uoci pravoslavnog Bozica (6. januar) i Vladimir Putin je presao pravo na sustinu hriscanskog shvatanja ovog praznika. "Zasto je Hrist dosao na ovaj svet?" rekao je, naizgled pricajuci bez pripremljenog teksta ili 137

telepromptera. "Da oslobodi ljude bolesti, nevolja, smrti. Po svojoj sustini, Bozic je praznik nade."

Putinovi komentari od 6. januara su se uveliko razlikovali od konvencionalnih praznicnih izjava ruskih politicara, koji se obicno ogranicavaju na hvaljenje uloge pravoslavne crkve u ruskoj istoriji i promovisanju drustvene harmonije.

Putinovi komentari kao da su dosli pravo iz propovedi.

“Dok svet pokusava da shvati cesto zagonetnog vrsioca duznosti predsednika, pokusavajuci da otkrije sta je on tacno radio kao KGB oficir u Nemackoj i zamenik gradonacelnika St. Petersburga, barem jedna od njegovih licnih karakterisitka postaje jasna: on je aktivan pravoslavni hriscanin sa vise nego prolaznim poznavanjem ove vere,” pisao je list Moscow Times 21. januara.

Kada je Putin postao predsednik 31. decembra, on je posebno zamolio za blagoslov ruskog patrijarha Alekseja za tromesecni prelazni period. I Putin ga je i dobio, kako su objavile ruske novinske agencije i televizija.

Putin se takodje prekrstio i pazljivo slusao tokom Bozicne sluzbe koju je prenosila televizija, u novootvorenoj Katedrali Hrista Spasitelja u Moskvi (koju je Staljin porusio).

U crkvi Svete Trojice na Vrapcevom brdu, gde se Putin zaustavio na pola sata na Bozicno vece, ljudi su lako mogli da vide da je on pravi vernik. "Odmah mozete prepoznati da li je neka osoba vernik ili ne," rekao je svestenik Aleksandar Antipov, koji sluzi u ovoj crkvi, u intervjuu za list Moscow Times 18. januara. "Putin je vernik."

138

"On je prvi politicar koji je zamolio za blagoslov svetog patrijarha," rekao je on. "Ako neki cilj zapocinje molitvom, to je vec dobro. To znaci da ta osoba ima moralnu osnovu u zivotu. Nadajmo se!"

Istaknuti pravoslavni svestenik u Moskvi, koji je zamolio da ostane anoniman, rekao je da je razgovarao sa Putinom o pitanjima vere i pre nego sto je ovaj postao premijer, i potvrdio da je on "vernik Pravoslavac."

Ali da li ste ikad culi za ovo u Americi - uglavnom hriscanskoj zemlji i “zemlji (navodno) slobodnih?” Ja sigurno nisam. Ja sam za ovo cuo tek od nasih ruskih izvora. Umesto toga, Amerikanci su poplavljeni razlicitim rusofobicnim komentarima.

Jedan izuzetak je list Newsweek, koji je u januaru izvestio da je Putin postao religiozan pre tri godine, nakon sto je spasio svoje dve cerke, koje sada imaju 13 i 14 godina, iz pozara u “daci” (kuca na selu) kod St.Petersburga. Novinar Jevgenija Albats, koja je koautor ovog profila o Putinu objavljenog u listu Newsweek, kaze da je dobila ovu informaciju od "Putinovog veoma bliskog prijatelja," prema listu Moscow Times.

Svestenik Maksim Kozlov, dekan moskovskog drzavnog univerziteta Kapela Svete Tatjane, rekao je da cinjenica da je Putin vernik ne mora da govori mnogo o njemu kao o politicaru. "Ali nam daje nadu da bi osoba koja sebe shvata kao pravoslavnog Hriscanina odbila da uradi neke stvari u politici," kaze Kozlov. "Nazalost, ne mozemo reci isto za druge. Tamo novac vlada svim stvarima."

Covek koji “ima moralnu osnovu u zivotu” je dosao na celo jedine zemlje na svetu koja ima sredstva da se suprotstavi svetu u kojem “novac vlada svim 139

stvarima.” Nije ni cudo da list Wall Street Journal naziva Putina komunistom i aktivira “Crveni alarm.” Jer, Novi Svetski poredak ciji je centar u Vol Stritu, a koji se bazira na principu “moc je pravo”, mozda pocinje da se razmrsuje. A to je nesto sto bi Glavna ulica Amerike trebalo da pozdravi.

Ali razmrsivanje od “carstva Novog svetskog poretka” je pocelo u Srbiji, zemlji poznatoj kao “groblju carstava.” Kako je nedavno rekao jedan Rus citalac : “Srbi stoje kao kamen a padaju kao stene.” “Cunami” (veliki talas) kojeg je pad Kosova izazvao tek treba da stigne do Amerike. A mozda ce i proci neko vreme dok on ne udari o nase obale. Ali je sigurno na putu, preko Rusije, Indije i Kine.

A sve je to zapocelo kada se NATO-vo bombardovanje Srbije zavrsilo prosle godine… Srbi i 250 ruskih vojnika su proslog juna odigrali slovensku verziju igre americkog futbala “zavrsnog udarca”, zgrabivsi sofisticirani i tesko utvrdjeni podzemni vojni aerodrom Slatina u Pristini (Kosovo) pravo pred nosom svojih veselih NATO “Ubermenschen” (supermena).

Od tog dana, 11. juna 1999., naovamo je Boris Jeljcin postao samo model za buducu vostanu figuru u muzeju Novog svetskog poretka. I vec su napisani epitafi za Bila Klintona, Tonija Blera, generala Vesli Klarka i Medlin Olbrajt.

Nakon toga, bilo je samo pitanje vremena pre nego sto zvanicna ruska spoljna politika pocne da reflektuje realnost drugog hladnog rata. Jeljcinovo naimenovanje Putina, totalno nepoznatog na Zapadu, na mesto premijera 9. avgusta je bio prvi korak. Jeljcinova ostavka sa mesta predsednika Rusije 31. decembra, dovrsila je ovaj prelaz sa predsednika na vostanu figuru (zapazite cak bozju simetriju kod nacina na koji je Jeljcin dosao na vlast - neuspeli udar u avgustu 1991., Gorbacovljeva ostavka u decembru 1991?). Novi svetski poredak i Srbi - Deo XXI ZAGLUSUJUCA TISINA: ZNAK STRAHA DA JE KRAJ BLIZU? 140

Savez sa Belorusijom - Srbija i Jermenija sledeci clanovi?

U sredu (26. januara) Rusija i Belorusija (ili Belarus, kako je nazivaju mediji Novog svetskog poretka) su zvanicno potpisale istorijski ugovor o (ponovnom) ujedinjenju, nakon sto su parlamenti ove dve zemlje ratifikovali sporazum od 9. decembra koga su u Minsku potpisali tadasnji predsednik Rusije Boris Jeljcin i predsednik Belorusije Aleksandar Lukasenko.

Da li ste ikada videli ista o tome u “glavnoj” zapadnoj stampi? Mi u svakom slucaju nismo. A nije ni cudo... Jer, zaglusujuca tisina sa kojom mediji Novog svetskog poretka u nasoj “zemlji (nekada) slobodnih” pozdravljaju I tretiraju ovaj znacajan izazov za Novi svetski poredak moze biti znak njihovih strahova da je kraj blizu. A njihovi strahovi bi trebalo da budu uzrok za radovanje sveta. Savez Rusije i Belorusije je jos jedan signal da se Rusija mozda vraca na pozornicu svetskih sila (vidi nas prethodni Bilten o tome http://www.truthinmedia.org/Bulletins2000/tim2000-1-2.html ). I da bi Ugovor od 26. januara mogao biti samo prvi od jos nekoliko koji ce biti napravljeni… Na primer, jugoslovenski ministar spoljnih poslova, Zivadin Jovanovic, u intervjuu objavljenom 26. januara u ruskom dnevnom listu Nezavisnaja Gazeta, ponovio je pozive svoje zemlje da se pridruzi Savezu Rusije i Belorusije. Ovaj novi ugovor "stvara uslove da se realizuje takva inicijativa za Jugoslaviju," rekao je Jovanovic. Agencija Frans Pres je, citirajuci ove ruske novine, cak emitovala vesti na engleskom jeziku. Koje se niko od medija establismenta Novog svetskog poretka nije potrudio da prenese. Zasto ne? "Ucesce Jugoslavije u ovom savezu ne samo da je pozitivan razvoj za ljude ove tri zemlje, vec je i doprinos pozitivnim desavanjima u Evropi," dodao je Jovanovic. Osim za Evropu Novog svetskog poretka, naravno, otelotvorenu u NATO, EU, moneti euro i sve vecoj plutokratiji (vidi "Medved u ovcjoj kozi", Hronike decembar `98. i "Nova gvozdena zavesa u Evropi", The New Dawn, mart 99.).

141

Tri dana kasnije, lider Srpske radikalne stranke, Vojislav Seselj, govoreci na kongresu svoje stranke u Beogradu, rekao je da nema alternative za Jugoslaviju, vec da postane deo ovog novog saveza. I da njegova stranka radi na ovom cilju. U medjuvremenu, u Moskvi su vrsilac duznosti predsednika Rusije, Vladimir Putin, i njegov kolega iz Belorusije, Lukasenko, rekli da je novi Savez otvoren za “svakoga ko deli nase fundamentalne principe.” Kao sto je slucaj sa Srbijom, na primer, jos jednom zrtvom brutalnosti Novog svetskog poretka. Na vrhuncu NATO vazdusnih napada, u aprilu, jugoslovenski parlament je glasao za pristupanje tada predlozenom savezu koji je sada postao realnost (vidi “Rusija, Belorusija i Srbija ce formirati savez?”) spominje agencije Frans Pres. A dok je ovaj autor bio u poseti Beogradu za vreme rata, u aprilu, Lukasenko je takodje bio tamo, njegova bezbednost osigurana sa cetiri mocna aviona lovca Suhoj-27, koji su bili u vazduhu iznad srpske prestonice. Nijedan NATO avion ocigledno nije zeleo da se sa njima zafrkava (vidi S99-44, dan 25., stavka 2, 17. april). U medjuvremenu Jermenija navodno takodje huci o pristupanju ovom novom savezu. A nije ni cudo. Njen stari protivnik, Turska, NATO zemlja i jos jedan vazal Novog svetskog poretka, ponovo pravi buku u zelji za vecom moci. Kao sto smo i predvideli pre nekoliko godina, posao koji Turska obavlja u ime Novog svetskog poretka je da pokusa da konsoliduje vecinski muslimanske drzave duz mekog donjeg stomaka Rusije: "Treci prst anti-ruske politike Novog svetskog poretka je njegova podrska islamskim nacijama duz juznog donjeg stomaka Rusije - ne samo Turskoj, kao clanici NATO-a, vec i jednom broju novih

142

islamskih "zemalja" koje je Novi svetski poredak izdubio iz bivseg Sovjetskog Saveza (Azerbejdzan, Kazahstan, Turkmenistan, Uzbekistan, itd.)" (vidi kolumnu ovog autora u listu Washington Times iz maja 1997., "Krv i blago u korist privatnih interesa", kao i TiM biltene "Meko ubijanje Rusije," april 97. i "Rusija je jos uvek strasilo broj 1, decembar 97.). Pa, ovo se sada desava. “Rusija je isuvise slaba da nam se suprotstavi,” izjavio je 19. januara Abdulhaluk Cei, turski ministar za odnose sa vecinski muslimanskim republikama bivseg Sovjetskog Saveza. Ovo je bio njegov glavni argument za stvaranje konacnog “Komonvelta turskih drzava.” On je rekao da bi ovo bio savez izmedju Turske - “naslednika Otomanskog carstva” - i Azerbejdzana, Kazahstana, Uzbekistana, Kirgistana i Turkmenistana (vidi http://www.russiatoday.com/press.php3?id=127823 ). Naravno, gde Turska gazi, Grcka, jos jedna tradicionalna zrtva Otomanskog carstva i njegovih naslednika, obicno ide u suprotnom pravcu. Dajte dovoljno vremena turskom zveckanju oruzjem, pa Grcka moze biti jos jedna nacija koja zeli da pristupi savezu ciji je centar u Moskvi.

Kako je to izvestila agencija Associated Press 27. jula, Grcka i Rusija, zajedno sa Bugarskom, slozile su se da pojacaju napore na izgradnji naftovoda za transport ruske sirove nafte kroz Bugarsku i Grcku. 285 kilometara dugacki naftovod bi povezivao luke Burgas u Bugarskoj i Aleksandropolis u severnoj Grckoj, omogucavajuci Rusiji da izvozi naftu preko Crnog mora, zaobilazeci Bosfor u Turskoj. Ovo je,

143

naravno, grcko-ruski protivotrov pritisku koji lideri Novog svetskog poretka vrse na naftne kompanije da izgrade naftovod od Azerbejdzana preko Turske, koji je manje ekonomican, ali zato strateski vazniji za anti-ruske sheme Novog svetskog poretka (vidi "Putin vraca Rusiju na mapu svetskih sila", janaur 2000.). Ako vam od takvih globalnih saveza, ponovnih saveza i drugih javnih izjava zveckanja oruzjem od strane svetskih sila ne podilaze “zmarci,” onda verovatno treba ponovo da pohadjate casove istorije o Drugom svetskom ratu u vasoj srednjoj skoli ili koledzu. Jer smo mi veoma uplaseni zbog njih. Ali nas i ohrabruju da se nadamo da kraj zlog, Makijavelistickog, Novog svetskog poretka moze biti blizu; mozda mnogo blizi nego sto smo verovali pre samo par godina (vidi “Kada se kulture sudare…”, kolumnu u listu Washington Times, avgust 96. i "Medved u ovcjoj kozi", Hronike, decembar 98.).

U medjuvremenu, TiM izvor u Moskvi je 30. januara izvestio da su ovog vikenda odrzani novi protesti blizu americke ambasade, protiv NATO bombardovanja Srbije i njegove okupacije Kosova, juzne srpske pokrajine. Nekoliko stotina demonstranata je nosilo stare sovjetske simbole “srp i cekic” kao i caristicke oznake. Komunisti i caristi su zajedno uzvikivali anti-americke parole. Ovo naizgled ponovno ujedinjenje levih i desnih u Rusiji na pragu americke ambasade moze biti DIREKTNA posledica “liberalnih,” “reformistickih” zapadnih vazala koji pomazu bankarima Novog svetskog poretka da pljackaju imovinu ruskog naroda, kao i ubiju na hiljade Srba i 144

Rusa. Ako vam ovo zvuci kao neki poznati refren, narocito u poredjenju sa “Bitkom u Sijetlu” proslog decembra (vidi “Ka multipolarnom svetu”), to verovatno nije slucajno. Ili ako poredimo sa zestokim protestima ovog vikenda na godisnjoj globalistickoj zabavi Novog svetskog poretka u Davosu (Svajcarska), o kojoj takodje glavni mediji Novog svetskog poretka nisu izvestavali. Ipak, pogledajte odlomak i onog sto se stvarno desilo u ovom mondenskom svajcarskom odmaralistu u kome je Bil Klinton govorio ovog vikenda, gde su anti-globalisticki demonstranti razbijali prozore i sukobili se sa svajcarskom policijom, prema izvestaju Bloomberg News od 29. januara:

“Cak 300 demonstranata se sukobilo sa policijom na 30-om godisnjem Svetskom ekonomskom forumu, razbijali su izloge prodavnica i povredili barem jednog policajca. Protest protiv svetske trgovine i trzisnih ekonomija poceo je u Seehof Hotelu, mestu gde se odrzavaju sastanci poslovnih i politickih lidera na visokom nivou. Demonstranti su razbili prozore restorana McDonald's i sukobili se sa svajcarskim snagama bezbednosti. Najmanje jedan policajac je bio ranjen i krvario je, rekao je jedan ocevidac, Dzon A. Kvelc, dekan Londonske biznis skole. Demonstranti su nosili parole koje su kritikovale SAD, slobodnu trgovinu i Svetsku trgovinsku organizaciju. Policija je formirala jednu liniju, i odgurala ih nazad ka drugoj strani grada i zatvorila glavnu ulicu. Iako su u jednom trenutku zamolili goste konferencije da ne napustaju Kongresni centar, gde se odrzavao ovaj godisnji sastanak, mnogi gosti su rekli da nisu primetili nikakvo remecenje. ‘Nisam 145

bio napolju ceo dan, nemam pojma sta se desavalo, ’rekao je Kristijan Nojer, potpredsednik Evropske centralne banke, dok se pripremao da izadje. ‘Da li bi trebalo da budem zabrinut?’ Svajcarske snage bezbednosti su upotrebile suzavac da zaustave demonstrante oko pola kilometra od centra gde se odrzavala konferencija, gde je vise od 1000 poslovnih i politickih lidera slusalo govor predsednika Bil Klintona tog dana. U svojim komentarima je americki predsednik aludirao na demonstrante koji su pomogli da se poremete trgovinski razgovori u Sijetlu u decembru, primecujuci da globalizacija podstice anti-trgovinska osecanja. On je otisao iz Davosa uvece, rekao je jedan zvanicnik administracije. Vojnici su razvukli gvozdenu ogradu visoku 10 stopa preko glavne ulice koja vodi do centra i izveli na ulicu vodene topove da drze demonstrante na odstojanju. Glavna ulica, ili Promenada, je bila zatvorena za saobracaj i ispresecana policijskim barikadama, dok su policajci vrsili bezbednosne provere. Autobuski transport koji je prevozio goste od njihovih hotela do Kongresnog centra bio je prekinut, a neki direktori, koje je odvratio sneg i dugacka setnja po hladnom vremenu, zalili su se policiji na izlazu centra. ‘Ja tu nista ne mogu da uradim. Oni protestvuju,’ rekao je predsednik Foruma Klaus Svab.

Da, pristojni ljudi sirom sveta protestvuju protiv ubilackog Novog svetskog poretka ciji je moto “trajna trgovina kroz trajni rat.” Cinjenica da je nasilje doslo cak i do uspavanog, malog, iako mondenskog, svajcarskog skijaskog gradica Davos, mesta gde je Novi svetski poredak proglasen u

146

februaru 1990., trebalo bi da liderima Novog svetskog poretka pruzi mnogo razloga za brigu. A ostatku covecanstva mnogo razloga za veselje. Novi svetski poredak i Srbi - Deo XXII HAJDEROV UDARAC: EVROPSKA “DEMO FARSA”

Hajderov udarac je na delu, demokratija je van, a Austrija je zamenila Srbiju kao evropska “izopstena drzava,” prema “liberalnim” vladama i medijima Zapadne Evrope. Evropske vlade su u histericnoj pomami zbog dolaska austrijskog populiste Jerga Hajdera na vlast. Pokusavajuci da kazni austrijske glasace sto su proslog oktobra dali Hajderovoj Slobodarskoj partiji 27% glasova, Evropska unija (EU) dokazuje da demokratija dolazi na daleko drugo mesto posle diktature koju njene navodno “liberalne” (cijtaj levo krilo) vrednosti predstavljaju.

Niti je EU sama u svom preziru za slobodu izbora glasaca. Americka vlada je opozvala svog ambasadora iz Austrije na “konsultacije” u Ministarstvo spoljnih poslova, odmah nakon sto je Izrael uradio istu stvar. A “liberalni” list New York Times je objavio uvodni clanak 4. februara ciji je naslov sve rekao o tome koliko su zapravo neliberalni njegovi urednici. “Austrijska vlada koja nije dobrodosla,” objavljuje list Times, kao da ima pravo da odlucuje o tome sta je najbolje za Austrijance.

Dnevni list New York je nakon svog uvodnog clanka, koga je mogao napisati jedan od pisaca sovjetske ere, objavio jos jedan clanak danas (14. februar), pod naslovom “Kao izopstenik Evrope, Austrija se izgleda ne pokorava.” U tekstu se primecuje da su Francuska, Belgija i sicusna Andora bojkotovale govor austrijskog ministra spoljnih poslova u Becu proslog cetvrtka.

147

Sledeceg dana je novom austrijskom ministru za socijalna pitanja bilo dozvoljeno da prisustvuje sastanku na temu nezaposlenosti u Lisabonu (da li shvatate aroganciju lista Times i EU, oni su “dozvolili” jednom od svojih clanova da prisustvuje sastanku EU?). “Ali je samo portugalski domacin hteo da se rukuje sa njim, a ostali su odbili da poziraju za uobicajenu fotografiju ministarske familije,” obavestava list Times. “Kasnije je izgleda nemacki ministar zazalio zbog svoje neuctivosti, dok su belgijski i francuski ministar, koji su takodje bili izasli tokom njegovog govora, uzivali u svojoj.”

U medjuvremenu, Bavarska se razisla sa Berlinom povodom izolacije svog alpskog suseda, italijanske provincije oko Trsta koje se granice sa Austrijom kritikovale su Rim, a Grcka i Danska su vec skepticne, kaze list Times.

A cak su na scenu stupili i clanovi kraljevskih familija i glamurozne zvezde. Princ Carls je odlozio planiranu letnju posetu Austriji, a italijanska glumica Klaudija Kardinale je rekla da nece prisustvovati Operskom balu, vrhuncu becke drustvene sezone. Ali kraljica Beatrisa od Holandije je otisla na svoj godisnji skijaski odmor u Austriji, kao sto to cini vec 30 godina.

Tako se Evropa uvalila u finu zbrku.

Medjutim, usred svog tog ludila, mogu se cuti neki razumni glasovi. Jakob Hajlbrun, pisac iz Vasingtona, napisao je u uvodnom clanku objavljenom u listu Wall Street Journal 4. februara da, “EU, a ne Hajder, ugrozava austrijsku demokratiju.”

A u Izraelu, dva pisca su takodje ispoljila stavove koji su razboritiji nego stavovi njihove vlade. Bari Camis, izraelski novinar, naslovio je svoj komentar “Jevreji za Hajdera.” Evo ga odlomak:

148

“Jos jednom su vecinski nejevrejske sile Novog svetskog poretka podmetnule Jevrejima za pad u Evropi. Prosli put su postavili Jevreje kao Rubina, Koena, Bergera i Olbrajtovu (bez obzira da li se ona seca da je Jevrejka ili ne) na vidljivu prvu liniju fronta zlocina pocinjenih protiv Srba tokom kosovskog rata. Ovaj put su namestili da mi vodimo u nepopularnom medjunarodnom protestu protiv legitimno izabranog lidera Austrijske Slobodarske stranke, Jerga Hajdera.

Hajderovi pravi "zlocini" su sto je anti-EU, anti-NATO, anti-Euro i antiimigracion, sto je fin paket koji ga cini anti-Novi svetski poredak. Tako je izvucena karta saosecanja sa Jevrejima, da pomogne da se on obori. Neki naivni Jevreji su uvuceni u to organizovanom medijskom blokadom protiv Hajdera i pevaju istu pesmu. Ogromna vecina je potpuno apaticna u pogledu austrijske politike, uprkos Hajderu. Ali ovi poslednji ce se suociti sa istom ozlojedjenoscu zbog mesanja u politicki izbor jedne suverene drzave kao i ovi prethodni. Ovaj proces se naziva stvaranje anti-semitizma. Metodi su dobro poznati i svi se primenjuju na ovu stvar...

Ako je neciji cilj da unisti drzave da izgradio jedan kontinent, a onda vladu Jednog Sveta, napadanje samih genetskih temelja naroda tih drzava, najbolji je nacin da se pristupi stvarima. Ono sto ce uslediti ce biti neizbezan gubitak harmonije, patriotizma, jezika i kulture. Da bi se osiguralo da se plan sprovodi bez ometanja, oni koji izrazavju strah od ove situacije, od gubitka svog nacionalnog integriteta, obelezeni su kao rasisti. Organizovani mediji ce unistiti reputaciju svake osobe koja je dovoljno iskrena da izrazi svoje sumnje u vezi preterane imigracije, a Hajder ce ostati lekcija za svaku buducu javnu licnost, bez obzira koliko nema predrasuda i koliko je iskrena; ako se usudi da dovodi u pitanje imigracionu politiku, bice izjednacena sa Hitlerom u svakoj drzavi na ovoj planeti.

149

Hajder nije neki skinhed-neznalica; 27% veoma obrazovane nacije je glasalo za njega, i sto se vise Izrael i Jevreji bore protiv njega, to ce vise rasti njegova popularnost... to ce vise Evropljani biti ozlojedjeni na moj narod sto se trpa gde mu nije mesto.”

Jehuda Poh je drugi izraelski novinar koji izgleda ne pada na opstu histeriju vezano za Jerga Hajdera i Austriju. Evo ga odlomak iz njegovog uvodnog clanka, koji mi je poslat pocetkom februara:

“Izrael s pravom tapse sam sebe po ledjima cestitajuci sebi sto je na celu sveta u osudi austrijskog novog politickog uticajnog politicara, Jerga Hajdera. Kada su rezultati austrijskih izbora proslog oktobra dali Hajderovoj stranci odredjenu vlast, reakcija Izraela je bila brza i cvrsta: ucestvovanje Hajdera u bilo kojoj formi u austrijskoj vladi bi znacila prekid diplomatskih odnosa izmedju Izraela i Austrije. A kada je Hajder potpisao koalicioni sporazum prosle nedelje, izraelski ambasador je bio kod kuce u roku od 3 sata...

Ono sto me zbunjuje je da, umesto liderstva i odlucnosti, akcije Izraela otkrivaju fundamentalno licemerstvo stavova na kojima se zasniva ova vlada.

Hajder nije problem. Par reci koje je izgovorio pre jednu deceniju, a za koje se izvinio, i koje je nedavno oporekao u pismenom zavetu, nece naneti nikakvu stetu Jevrejima, a sigurno ne jevrejskom stanovnistvu u Izraelu.

Anti-semitizam nije ono sto pokrece Jerga Hajdera. Hajderov problem je imigracija, bez obzira na to ko su imigranti. Jevreji u dijaspori su trajni imigranti, i oni se osecaju ugrozeni anti-imigracionom strankom u drzavi koja je proizvela nacizam. ovo jeste legitimno.

150

Ali Izrael, koji je trebalo da oznaci kraj Lutajuceg Jevrejina, ne bi trebalo da reaguje tako zestoko na ono sto je zapravo unutrasnja odluka demokratskog izbornog tela. Zaista, Austrija ne privlaci toliko jevrejskih imigranata. Mnogo su brojniji arapski imigranti koje Austrija privlaci zbog svoje zdrave i zivotne privrede i blizine arapskom svetu. Zaista, Arapi su mnogo ugrozeniji Hajderovim rasizmom nego Jevreji.”

Dakle, ako su razumni Jevreji za Hajdera, ko su ovi evropski i americki branioci Jevreja koji se ponasaju kao da su svetiji od Svetog Vida? (Pape). Oni su politicki zastupnici Euro “Princeva 20. veka,” multinacionalnih kompanija ciji je glavni cilj da izbrise drzavne granice sirom sveta, a tako i barijere svom osvajanju manjih drzavnih ili regionalnih konkurenata.

Evropljani su medju vrhovnih 100 multinationacionalnih kompanija bili prakticno neosteceni azijskim padovima 1997. godine. Dok je inostrana imovina americkih Princeva pala za 2%, imovina multinacionalnih kompanija sa bazama u Velikoj Britaniji, Nemackoj i Francuskoj porasla je za 10%, 10% i 6% respektivno, prema mojoj skorasnjoj studiji, koja se bazira na podacima UNCTAD-a.

Imovina koju vrhunske japanske multinacionalne kompanije poseduju u inostranstvu, koje su uzori Princeva iza 80-ih godina, a koji su se u 90-im pretvorile u ne-bas-tako-princevske zabe, takodje je pala - za 3% -1997. godine. A imovina koju preostali medjunarodni Princevi poseduju u inostranstvu je takodje pala - za 9%.

Ali ako je evropski izvoz kapitala bio dobar 1997.godine, on je 1998.godine dostigao razmere procvata. Transnacionalni izliv kapitala u Evropskoj Uniji (EU) dostigao je rekordnih $386 milijarde u 1998.godini, 77% vise nego prethodne godine. Uporedite to sa (takodje rekordnim nivoima) americkog izvoza kapitala

151

od $110 milijardi i $133 milijardi 1997. i 1998. respektivno, i onda cete shvatiti da je EU sada daleko najveci svetski strani direktni ulagac (FDI).

Ali dok su americke multinacionalne kompanije odgovorne za samo jednu trecinu izvoza kapitala u EU, Amerika je najomiljeniji cilj evropskih investicija. EU kapital utice u americku ekonomiju trostruko uvecan 1998.godine - na $155 milijardi, ili 80% od svih stranih investicija u SAD ($193 milijarde). Nekada mocni Japan, nasuprot tome, odgovoran je za samo $9 milijardi stranih investicija u americku privredu 1998.godine.

Dakle, sta radite ako ste Princ sa postanskim kodom Vol Strita, koji pokusava da orobi svog evropskog pandana od njegovog nasledstva, i vidi opasnog strazarskog psa, Bernardinca ili Dobermana kako jurisa na njega?

Bacite psu kosku, naravno. Ili jos bolje, nekoliko koski...

Kao sto je EU i “euro,” na primer. Praceni NATO ekspanzijom na Istok. I praceni Kosovom. I Cecenijom. I clanstvom Turske u EU.

Veoma brzo ce evropski strazarski psi biti tako zauzeti jureci sopstvene repove, da ce ovi strani osvajaci moci da opljackaju svoje princevske gospodare i uzmu im kuce i domove. A cak i ostave svoje vizit karte. Sa postanskim kodom Vol Strita, naravno. (Ako sumnjate u nesto od ovoga, ili sumnjate da je cela ova prevara bila veoma predvidljiva, pogledajte prethodne kolumne ovog autora, kao sto je “Medved u ovcjoj kozi”).

Ako ste Evropljanin kome ce uskoro globalisti iz Vol Strita opljackati njegovo nasledstvo, mozda zelite da pocnete da lajete. Glasno! Isto kao sto je to uradio

152

Jerg Hajder. Ali nije vazna “demokratija” kada se radi o poslovnim interesima Princeva. Nastupa evropska verzija “demo farse.”

Austrijski glasaci su izopsteni i ugrozeni sankcijama Evropske Unije, ciji je Austrija clan!? Vlade SAD i Izraela su takodje dale pretece izjave ukoliko Hajderova Slobodnjacka stranka postane koalicioni partner vlade.

Zasto? Zato sto su Austrijanci glasali za jednog od njih koji je izrazio nepovoljno misljenje o globalnoj kolonizaciji Princeva. Hajder i njegova Slobodarska stranka su igrali na kartu “Austrija Austrijancima.” Isto kao sto se Pet Bjukenen kandiduje za predsednika na principu “Amerika pre svega” i sto je Paulina Hanson razbudila uspavane australijske patriote sa pozivom “Australija pre svega”.

I kao sto sada napadaju Hajdera i Austriju, ova dvojica, americki i australijski politicari su kamenovani i prezreni od strane miljenickih medija i politicara Princeva, zbog svojih “protekcionistickih” stavova. Nije ni cudo, reakcija g.Hajdera na to sto je postao novi “simbol mrznje” je bila: “Onda mi mozemo odmah i da ukinemo demokratiju u ovoj zemlji ,” prema izvestaju na naslovnoj strani lista New York Times od 1.februara.

Sto je tacno ono sto su Bjukenen i Hanson uspeli da osvetle. Zemlje sa “ne-PC” (ne politicki korektnim) stavovima su izopstene (Austrija… ). A u nekim slucajevima ih i bombarduju (Bosna, Srbija).

To je ona vrsta “demokratije” koju bi razumeo i podrzao Jozef Staljin. Cak i ako je njeno pravo ime “diktatura kapitala.” Jer, Princevi su uspeli da kupe ili primoraju uglavnom levicarske vlade Evrope da deluju kao njihovi kmetovi.

153

A samo u slucaju da vam znacaj pritiska koji evropske “demokratije” vrse na Austriju nije jos u potpunosti jasan, pretpostavite da zivite u Arizoni i da neka strana vlada, recimo kanadska, meksicka ili peruanska, pokusava da diktira glasacima Arizone kakvu vrstu vlade treba da izaberu. I preti sankcijama i izolacijom ako se stanovnistvo Arizone ne poslusa.

Jer, to je ono sto upravo sada EU, SAD i Izrael rade Austriji. Nije ni cudo da se nasiroko veruje u toj evropskoj zemlji da kada bi se sada odrzavali novi izbori, Hajder bi verovatno dobio dovoljno glasova da postane kancelar, a ne samo clan koalicione vlade.

Pravi gradjani Arizone bi uradili istu stvar; rekli bi Vasingtonu, a ne samo strancima, da gleda svoja posla. Osim ukoliko vise ne vole da dodju u nasu drzavu Velikog Kanjona, i skoce u najvecu rupu na svetu.

EU “zaista protestvuje isuvise,” da citiramo Sekspira. Kao i Klintonova administracija. Kad bi Brisel i Vasington protestvovali samo verbalno. Ali ove “demokratske” vlade takodje i ubijaju. Nemilosrdno. One su bombardovale svoje susede-Evropljane, ubivsi preko 2.000 nevinih srpskih civila, koji su takodje slucajno glasali “pogresno,” prema ovim demokratama.”

I kao da to nije dovoljno, milioni nesrecnika koji su preziveli takav EU/NATO/Novi svetski poredak primer “demokratije”, sada se smrzava u jednoj od najsurovijih evropskih zima u poslednjih 100 godina, zahvaljujuci EU/UN sankcijama.

Austrijanci bi trebalo da razmisle o tome. I o visokoj ceni suvereniteta u danasnjoj “demokratskoj” Evropi, koja je prekrivena od Belfasta do Budimpeste jednom novom vrstom gvozdene zavese (vidi “Nova gvozdena zavesa u Evropi,” kolumnu ovog autora za casopis New Dawn, napisanu u martu 1999.). 154

U medjuvremenu, u poredjenju sa liderima “demokratije” Novog svetskog poretka, kao sto su ratni zlocinci Bil Klinton, Toni Bler, Zak Sirak ili Gerhard Sreder, na primer, Austrijanac Hajder izgleda kao svetac. Sto je verovatno i razlog zasto ga “NATO nacisti” obelezavaju kao “neonacistu.” Najbolja odbrana je dobar napad. Prvo pravilo za lopova koji zeli da umakne je da vice “Hvatajte lopova!,” pokaze na nevinog prolaznika i onda pokusa da se izgubi u gomili.

Srecom, liderima iz Vasingtona i Brisela nece biti lako da se izgube u gomili. Svet je video neprijatelje humanosti, slobode i suvereniteta. Svet ce se secati lica ratnih zlocinaca koji su bili na celu NATO i EU. I svet nece “nikad zaboraviti” ni njih, niti ono sto su uradili. Novi svetski poredak i Srbi - Deo XXIII OBRNUTI FASIZAM I RASIZAM

Ako neko jos uvek sumnja u to da je Novi svetski predak naziv za anti-slovenski fasizam i rasizam pod ogrtacem “liberalizma,” treba da pogleda sledecu pricu iz Kanade.

CTV News, kanadska nacionalna TV mreza, otpustila je 17.januara svoju glavnu spikerku Ejveri Hejn zbog primedbi koje je izgovorila prethodnog vikenda ne znajuci da je jos u programu. Mreza je objavila da otpusta svoju spikerku ubrzo nakon sto je Kanadska fondacija za rasne odnose pozvala mrezu da "se ogradi" od njenih komentara.

Hejnova je izgovorila komentare spontano, a da nije bila svesna da je jos uvek u programuubrzo nakon sto je pokvarila uvod uzivo u snimljeni izvestaj. Nakon sto se zapetljala sa svojim uvodom u subotu rano ujutru, (15. januara) Hejnova je sarkasticno rekla: 155

"Imamo mucavog najavljivaca vremena. Imamo crnca, imamo Azijca, imamo zene. Ja bih mogla da budem lezbejka, crnkinja, zena koja igra folklor i muca." Dodala je smejuci se: "U invalidskim kolicima, sa sepavom gumenom nogom. Da, stvarno. I da vam kazem, imala bih uspesnu karijeru."

Hejnova se kasnije izvinila gledaocima dva puta (!) na zahtev CTV mreze, ali to joj nije spasilo radno mesto. "Mi smo pokazali nasu posvecenost nasoj politici time sto smo je otpustili," rekao je Henri Kovalski, zamenik predsednika rubrike vesti TV mreze CTV.

Javol, her Kovalski! Haraso, druze Kovalski! Dobra si ti kuca, Henry!

E sad, uporedite strogost sa kojom su se miljenicki mediji Novog svetskog poretka poneli prema jednom od svojih koji se usudio da se zafrkava s njegovim “liberalnim vrednostima,” verujuci da nije u programu, sa daleko tolerantnijim tretmanom daleko tezeg prekrsaja - namernim “u programu,” u vase lice, antiruskim klevetama kolumniste lista Ottawa Citizen, Dzon Robsona, koji je objavio clanak na dan pravoslavnog Bozica, u kojem je Rusiju nazvao “Grudva djubreta.” On se takodje izvinio, ali je zadrzao svoje radno mesto, koje ukljucuje i ulogu urednika rubrike uvodnih clanaka u listu Ottawa Citizen! (gde se iznose misljenja suprotna misljenju urednika novina).

Dakle, u svetu Novog svetskog poretka, ono sto je sos za gusku ocigledno nije sos i za gusana. Mozete klevetati Ruse ili Srbe - u javnosti i ocigledno bez reperkusija. Ali ne smete ni slucajno dotaci “manjine” koje su komesari medija Novog svetskog poretka stavili na listu “nedodirljivih”.

156

Ako sumnjate, citajte dalje... o raspirivanju mrznje protiv Srba koje se vrsi od Tajpeija do Vasingtona.

4.januara je neki Lorens D.Ejton u listu Taiwan Times napisao ljutitu e-mail poruku kao odgovor na kopiju pisma koje je primio od izvesnog Rasela G.H.Metjuza, Britanska Kolumbija (Kvinslend), magistra nauka, clana Stalnog komiteta saveza UNIVERZITETA KVINSLEND, revizora, matematicara, kompjuterskog logicara, Poreskog zastupnika i savetnika ispred Tribunala za administrativne zalbe. Agenta Australijske komisije za vrednosne papire i investicije… upuceno Dzonu Rajanu, clanu australijskog parlamenta ("John Ryan, MLC").

G. Ejtonova ljutita e-mail poruka je glasila:

“Postovani g. Metjuz, Ja nisam Dzon Rajan, tako da ne mogu da shvatim zasto saljete e-mail namenjen njemu umesto toga meni. Sto se tice Srba, sto se pre Srbija etnicki ocisti od Srba, to bolje. Evropi je potrebno konacno resenje za srpsko pitanje sto je pre moguce.”

Dakle, prema g.Ejtonu, primeniti resenje za Kosovsku krizu znaci da Evropa primeni “konacno resenje” prema Srbima.

E sad, da je g. Ejton tek neki “Internet cudak,” njegovi komentari ne bi bili vredni pomena. Ali nakon dodatnog istrazivanja, TiM urednik je ustanovio da ovaj g.Ejton nije obicni “Internet cudak.” On je zamenik glavnog urednika lista Taipei Times, glavnih tajvanskih novina. A on je takodje i urednik rubrika u ovom listu gde se objavljuju tekstovi suprotnih misljenja, slicno kao Robson iz lista Ottawa. Plus, Ejton je jos i dopisnik Economist, cije je sediste u Londonu. 157

Drugim recima, Lorens Ejton je placen da oblikuje misljenja svojih citalaca. Na Tajvanu, i preko lista Economist - sirom sveta, takodje.

I kao i Hejnova i Robson, Ejton se naknadno izvinio u drugom e-mailu poslatom g.Metjuzu za svoje rasisticke primedbe pune mrznje na racun Srba. Ali, takodje kao i Robson, Ejton je zadrzao svoje radno mesto. Hejnova nije.

Pa sta razumni logicni ljudi mogu da zakljuce iz ovakvih neravnopravnih tretmana? Da Srbi i Rusi rangiraju nize od crnaca, lezbejki, mucavaca ili invalida u invalidskim kolicima na sceni zlocina mrznje Novog svetskog poretka? Vise od 2.000 Srba koje je NATO ubio, zajedno sa na stotine hiljada Rusa koji su umrli kao zrtve zapadnih “reformi,” sluze kao podsetnik za to.

Ali “riba smrdi od glave,” kaze stara istocnoevropska poslovica. Da vidite koga mozda kopiraju urednici medija u Kanadi, Tajvanu ili Australiji u svojim antislovenskim uvodnim clancima punim mrznje, pogledajte sledecu pricu…

7. januara, na dan pravoslavnog Bozica, istog dana kada je kolumnista lista Ottawa Citizen nazvao Rusiju “grudvom djubreta,” jos jedan tekst pun mrznje i anti-slovenske propagande je objavljen u listu Washington Post, toboze “liberalnim” dnevnim novinama koje izlaze u novoj prestonici Zlog Carstva. Naslov je bio “Srbe u Srbiju”:

“Kao bivsi vojni predsednik kurdskih izbeglickih kampova u Zakuu, u Iraku, secam se napora koje smo cinili mi u oruzanim snagama da odvedemo kurdski narod koji je strahovao za svoj zivot do bezbednih zona. Mi smo uspeli u ovoj misiji. Ja sam se nadao da su neke lekcije koje smo mi naucili u operaciji Pruzanje utehe, koja je usledila nakon operacije Pustinjska oluja, mogle biti 158

zapamcene i primenjene u slicnim situacijama - kao sto je Kosovo. List Washington Post je pravilno ovo nazvao "test slucaj dobrih strana vojne intervencije" ["Policijske snage za Kosovo," uvodni clanak, 26.decembar].

Tuzno je sto izgleda ocigledne stvari moramo ponovo da ucimo. Srbi na Kosovu treba da zive u bezbednoj oblasti, gde ih ne posmatraju kao ubice zbog njihove nacionalnosti. Ta oblast nije Kosovo.

Da li smo mi nekako zaslepljeni idejom da bi bilo lepo kad bi lav legao sa jagnjetom i kad bi se moglo uciniti da nam jagnje veruje? Hajde da zanemarimo tu fantaziju i da upotrebimo vojnu silu sada na Kosovu, da odvedemo preostale Srbe na zelenije pasnjake u Srbiji.

BRUS H.ALKAN, Vasington”

Da ovaj Kurd predlozi da se Srbi “etnicki ociste” sa teritorija koje su vekovima njihove, uz pomoc “vojnih snaga na Kosovu” Novog svetskog poretka mozda i ne iznenadjuje. G.Alkan je mozda zrtva propagande Novog svetskog poretka, koji pogresno vidi Srbe u ulozi Turaka ili Sadama Huseina - obojice tradicionalnih ugnjetavaca kurdskog naroda. Mozda on ne zna da je Kosovo Srbija! Da je uvek to bilo. I da ce uvek to biti.

Ali da list Washington Post objavi pismo koje zagovara “etnicko ciscenje,” a onda doda na to sopstveni naslov koji raspiruje mrznju protiv Srba - “Srbe u Srbiju,” salje signal svim Amerikancima bez predrasuda o tome sta je zapravo Novi svetski poredak. To je reinkarnirani fasizam i rasizam! Samo obrnuti fasizam i rasizam. Sta da je naslov lista Washington Post glasio, “Jevreji van Palestine” umesto “Srbe u Srbiju?”

159

I samo pomislite, za razliku od Hejnove, Robsona ili Ejtona, nijedan urednik lista Washington Post nikad se nije cak ni izvinio zbog objavljivanja ove fasisticke, rasisticke anti-srpske propagande.

Iz tog razloga sam uvek iznova zaprepascen koliko je puno ljudi u Srbiji i u dijaspori jos uvek zaljubljeno u takav "Zapad." Oni obozavaju Zapad Novog svetskog poretka koji njih mrzi, koji ih ugnjetava i koji ih ubija.

Uglavnom zbog sanse da se obrazuju i prosvetle takvi srpski nojevi koji su jos uvek mozda bez predrasuda, prihvatio sam da pisem besplatno nedeljne kolumne na temu Novog svetskog poretka koje se objavljuju svakog utorka, sada vec skoro pet meseci, na popularnom Internet sajtu - Beograd.com - na srpskom i na engleskom jeziku.

Sve dok takav Novi svetski poredak vlada svetom, Srbija nema nicemu dobrom da se nada od njega. Sto znaci da srpski narod mora da "se uzda u se i u svoje kljuse".

Sto se tice ostalih, koji su vec oformili svoja misljenja o svemu, ja im nudim sledecu izreku jednog starog mudraca: “Umovi su kao padobrani. Funkcionisu samo kad su otvoreni.” Novi svetski poredak i Srbi - Deo XXIV SECANJE NA NOVI DAN SRAMOTE

Novi Dan sramote, kako sam nazvao 24.mart 1999. u urednickom komentaru u to vreme, dan kada su prve bombe bivsih saveznika Srbije pale na tu zemlju, nije daleko. Moramo obeleziti taj dan sirom sveta mirno, svecano, casno, sa svecama u rukama - kako prilici jednom starom narodu koji je naucio da proliva

160

suze za svojim palim herojima, kao i da im odaje pocasti i da slavi njihovu hrabrost.

Pre nego sto sam krenuo za Australiju, sredinom februara, da odrzim predavanje u Sidneju 18.februara na temu “Novi svetski poredak i Srbija”, poslao sam poruku Njegovoj svetosti, Patrijarhu Pavlu, sa kojim sam se redovno sastajao kad god sam posecivao Srbiju.

U tom pismu sam predlozio Njegovoj svetosti da on posalje poruku srpskim svestenicima sirom sveta, sa instrukcijama da tacno u podne 24.marta sva crkvena zvona svih srpskih crkava sirom sveta zvone tacno pet minuta. Po jedan minut za duse 500+ nevinih civila NATO zrtava. I jedan minut za casne duse 576 srpskih vojnika koji su dali svoje zivote braneci svoju zemlju.

I za Beograd.com, preko Interneta, kazem, svaki Srbin ili prijatelj Srbije, gde god da se nalazi, treba da napravi pauzu u podne 24.marta i da oda duznu pocast srpskim zrtvama Novog svetskog poretka nemom molitvom, ili minutom cutanja. U mom domu ce 24.marta goreti sveca ceo dan, kao na slavu.

Srbi ne treba da urade tako zato sto ja tako kazem, vec za spasenje sopstvenih dusa. Da li ste ikada pomislili da su sve patnje koje je zemlja prozivela u 90-im godinama mozda Bozji nacin da kazni Srbe za 45 godina bezboznistva pod komunizmom? Da je to prisiljavanje Srba da ponovo pronadju svoje duse?

Kao hriscani, mi mozemo oprostiti gresnicima koji se iskreno pokaju; cak i NATO ratnim zlocincima. ALI NE SMEMO NIKADA ZABORAVITI! Ne smemo nikada zaboraviti zlocine koje su perfidni bivsi saveznici izvrsili nad ovom lepom zemljom, tim malim narodom, koji nikad nije njima pozeleo niti ucinio nista nazao.

161

Sto je razlog da sam 24.marta 1999. napisao, cak i pre nego sto su prve bombe pale na Srbiju: “Obelezite ovaj dan - 24.mart 1999.! On moze biti zapamcen u istoriji kao novi Dan sramote. Isto kao sto je to bio 7.decembar 1941., dan kad su Japanci bombardovali Perl Harbur. Osim sto su ovog puta NATO americke rakete i piloti ti koji bacaju pakao na Srbiju u ime sila Zla.

Naredbom da lasniraju vazdusne napade protiv Srbije, NATO i predsednik Klinton su stupili u neucrtanu teritoriju istorije covecanstva. Cak ni kada je Hitler posegnuo za Sudetom 30-ih godina, sto je konacno dovelo do Drugog svetskog rata, se ne rangira kao uporediva travestija. Jer, ovde nema nikakvih americkih interesa koje ce NATO bombardovanje pomoci, ili zastiti; samo bespotrebnih rizika kojima izlazu americke vojnike i imovinu, da ne spominjemo zrtve na teritoriji Srbije.

Bombardovanje Srbije je cin sirove, nemilosrdne agresije i nasilja Klintonove administracije gladne moci. Nije ni cudo da vecina Amerikanaca koji nam pisu kazu da ih je sramota zbog toga. Ali sramota se moze brzo pretvoriti u krivicu (Klintona), ako plamenovi rata u Srbiji zahvate i druge nacije, mozda cak i Rusiju.

Neka Bog pomogne svim nevinim ljudima koje su Klinton i njegovi neokolonijalni NATO saveznici doveli u smrtnu opasnost!"

Bob Djurdjevic, osnivac i urednik sajta Truth in Media (= Istina u medijima), Feniks, Arizona”

Pre ili kasnije, svi cemo se sastati sa nasim Tvorcem. I on ce nas pitati ista pitanja koja je pitao Kneza Lazara pre vise od 610 godina: 162

"Kneze Lazare plemenitog porekla! Kom carstvu ces se prikloniti? Hoces li se prikloniti zemaljskom carstvu? Ili ces se prikloniti nebeskom carstvu?

Ako izaberes nebesko carstvo… Sva tvoja vojska ce nestati, A ti, oh, kneze, ces umreti sa njima…"

Znate odgovor kneza Lazara:

"Dragi Boze, zemaljsko carstvo traje samo kratko vreme, A nebesko carstvo uvek i zauvek."

Takav duh je nesto sto komunisti, materijalisticki zapadni lideri, njihovi srpski opozicioni kvislinzi, ili kvazi-Srbi, kao Milosevic/Markovic M&M - mozda nikad nece razumeti! Jer to je bozanska moc koju samo bogobojazljivi ljudi mogu da savladaju.

NATO nije nikad porazio Jugoslovensku armiju. Ovo je postalo ocigledno celom svetu kad su se njeni vojnici i artiljerija povlacili sa Kosova nakon 11.juna 1999.

Kosovo je danas samo pod PRIVREMENOM okupacijom stranih trupa i terorista. Kao sto su i stare srpske zemlje u Hrvatskoj i Bosni. 163

Koliko PRIVREMENOM? Nadajmo se - par meseci. Posto su KFOR i "medjunarodna zajednica" prekrsili skoro svaki uslov sporazuma o primirju potpisanog 10.juna, ovo daje jugoslovenskoj armiji legalno i legitimno pravo da se vrati na Kosovo, kako je to general Pavkovic rekao u nekoliko intervjua. Na kraju krajeva, niko ne osporava da je Kosovo srpska suverena pokrajina, cak ni NATO ratni zlocinci.

Balkan je poznat u istoriji kao groblje carstava. Otomansko i austrijsko carstvo su tu slomili svoju kicmu. Treci Rajh je takodje pokopan tu. Dace Bog da tu pukne i carstvo Novog svetskog poretka.

Jer, kako je jedan ruski TiM citalac, takodje bivsi ruski oficir, rekao, citirajuci cuvenog ruskog autora, Valentina Pikula, u bici "Srbi stoje kao kamen, a padaju kao stena."

“Cunami” koga je pad Kosova izazvao tek treba da stigne do obala Amerike. Ali je u svakom slucaju na putu, preko Rusije, Indije i Kine.

Da li zapadni Novi svetski poredak stvarno misli da njegove rakete mogu da ucutkaju slovenski duh koga ni Napoleon ni Hitler nisu uspeli da osovje?

Kraj Novog svetskog poretka je zapoceo kada je NATO zavrsio sa bombardovanjem Srbije. Srbi i 250 ruskih trupa su promenili kurs istorije 11.juna, kada su ugrabili sofisticiran i tesko utvrdjen vojni aerodrom Slatina u Pristini (Kosovo) upravo pred nosom svojih veselih NATO “Ubermenschen = nadljudi” (vidi S99-107, "Mirovna farsa" 1, stavka 1, 11.juni)

164

Od tog dana, 11.juna 1999., je Boris Jeljcin postao samo model za buducu vostanu figuru u muzeju Novog svetskog poretka. A epitafi za Klintona, Blera, Klarka ili Olbrajt su vec napisani.

Nakon toga, bilo je samo pitanje vremena pre nego sto je zvanicna ruska spoljna politika pocela da reflektuje tu realnost. To sto je Jeljcin imenovao Putina, koji je totalno nepoznat na Zapadu, na mesto premijera, 9.avgusta, bio je prvi korak. To sto je Jeljcin dao ostavku na mesto ruskog predsednika, 31.decembra, upotpunilo je njegovu tranziciju od predsednika do vostane figure.

Ali cak i ako je Bozja volja da ce Srbima trebati jos 500 godina da oslobode Kosovo od Novog svetskog poretka, sa ili bez ruske pomoci, kao sto se oslobodilo od otomanskog carstva, neka bude tako! Jednog dana, pre ili kasnije, Kosovo ce opet biti slobodno.

Jer "Kosovo je Srbija!" Uvek je bilo i uvek ce biti. Bozja volja. Novi svetski poredak i Srbi - Deo XXV ARTEMIJE, NJEGOVA SRAMOTA

Svetski mediji su krajem februara izvestili da americki drzavni sEkretar, Medlin Olbrajt, moze jednog dana postati predsednik svoje rodne zemlje - Ceske Republike. Ceski predsednik, Vaclav Havel, jedan od mnogih istocnoevropskih kvislinga za racun Novog svetskog poretka, navodno je izrazio zelju da ga Olbrajtova nasledi kada istekne njegov mandat 2003. godine.

Olbrajtova kancelarija je porekla da zena po kojoj je nazvan jedan rat (“Medlinin rat” (protiv Srbije) - magazin TIME, vidi www.truthinmedia.org, S9981, dan 55. stavka 2, 17.maj 1999.) ima jos vece ambicije. Sto se, naravno, 165

moze ocekivati od ljudi koji su u poslu “lazi i porici”. Ali kancelarija u uglu u Praskom zamku ce sigurno pobediti alternativno prebivaliste koje Olbrajtova i Havel, pored ostalih NATO lidera, tako bogato zasluzuju - policijske samice u Tribunalu za ratne zlocine u Hagu - zbog osmisljavanja masovnog ubistva preko 2.000 srpskih civila i skoro 600 policajaca i vojnika.

Cak i neki Olbrajtovi Cesi nisu zeleli da ucestvuju u ovom medjunarodnom ratnom zlocinu, jer su gadjali jajima americkog drzavnog sekretara tokom njene posete Brnu 5.marta, u drustvu Havela.

Ipak, krajem februara su neki srpski kvislinzi bili da se ulaguju u Vasingtonu zeni koja je bila na celu NATO-vog ubilackog napada na njihov narod.

“Jutros (25.februara) se drzavni sekretar Medlin K. Olbrajt sastala sa liderima kosovskih Srba, vladikom Artemijem Radosavljevicem i ocem Savom Janjicem, da razgovaraju o situaciji srpske zajednice na Kosovu i da nastave proces angazovanja sa umerenim opozicionim liderima,” glasio je izvestaj za stampu Ministarstva spoljnih poslova SAD.

Ispravka. “Lideri kosovskih Srba?” Ni vladika Artemije, niti ijedan drugi srpski vazal koji ga je ikad pratio u njegovim posetama Stejt Departmentu, nisu “srpski lideri” ni po kom osnovu maste. Oni nisu ni izabrani niti naimenovani za takve, ni na Kosovu niti igde drugde u Srbiji. Oni mogu biti “srpski lideri,” zato, samo prema naporima Stejt Departmenta da im dodeli visi rang nego sto zasluzuju. Ili prema sopstvenim preteranim i neosnovanim tvrdnjama.

Pogledajte natpis ispod fotografije na web sajtu Decana (http://www.decani.yunet.com/), koji odrzava blizak saradnik Artemija, otac Sava Janjic, koji je, kako vidite iz gornjeg izvestaja za stampu Stejt Departmenta, takodje bio prisutan na sastanku sa Olbrajtovom 25. februara. Natpis ispod 166

fotografije glasi: “Vladika Artemije, misionar mira, ponovo u SAD da razgovara u ime svog naroda.” Fotografija je snimljena u Vasingtonu, u februaru 1999.

“U ime svog naroda?” Njegovoj Sramoti (igra reci: His Grace = Njegova Svetlost; His Disgrace= Njegova Sramota, prim.prev.) bi bolje bilo da govori samo u sopstveno ime. I da se seti kako je “njegov narod,” Srbi sa Kosova, izvizdao njega i Olbrajtovu proli put kada se ludirao sa neprijateljem tokom posete americkog drzavnog sekretara Kosovu u julu 1999.godine (vidi "Olbrajtovu i Artemija izvizdali Srbi, pozdravili Srbi, pozdravili Albanci" - S99-131, "Mir" 25, stavka 1, 31.juli).

Koliko znam, srpski mediji su takodje objavili fotografiju Artemija i Olbrajtove snimljene 25.februara u Vasingtonu, iako ja nisam mogao da je nabavim. Za sada fotografiju februarske posete Artemija et al. Stejt Departmentu mozete pogledati na web sajtu Truth in Media (= Istina u medijima) http://www.truthinmedia.org/Bulletins2000/tim2000-3-1.html

Kao da cakulanje 27.februara sa osobom koju je londonski list Telegraph nazvao “najuticajniji anti-srpski soko Zapada”, u svom “post mortem-u” Kosovskog rata, nije bilo dovoljno lose, Njegova Sramota se takodje pridruzila Olbrajtovoj i ponovnom afirmisanju “njihove snazne posvecenosti multietnickom, demokratskom Kosovu i njihovom odbijanju razdvajanja,” prema izvestaju za stampu Stejt Departmenta od 25.februara. “Drzavni sekretar i vladika Artemije su snazno odobrili Program za koegzistenciju Specijalnog predstavnika Generalnog sekretara Bernara Kusnera i slozili se da on pruza osnovu za napredovanje ka ucestvovanju srpske zajednice u demokratizaciji Kosova.”

Rejmond Kent, penzionisani profesor istorije na Univerzitetu Berkli u Kaliforniji, u protestnom pismu od 18. februara protiv PBS/Dzim Lerer anti-srpskog stava, opisao je ovog francuskog Jevrejina kao “najglasnijeg i najtvrdoglavijeg

167

srbofoba Francuske”. Prof. Kent je dodao, “ovaj pisac ga je licno slusao na francuskoj TV u desetak prilika kako bljuje svoj anti-srpski otrov.

I tako, Njgeova Sramota, Artemije, sada srpska Sramota, spotice se od jednog od jednog sramotnog akta ka drugom… Od poziranja sa “najuticajnijim antisrpskim sokolom Zapada,” ka “snaznom odobravanju” “najglasnijeg i najtvrdoglavijeg srbofoba Francuske.” Oba gesta predstavljaju jos jedan akt Artemijeve potcinjenosti Novom svetskom poretku i jos jedan akt rdjave usluge srpskom narodu.

U jednoj ranijoj kolumni za Beograd.com, “Saputanje sa neprijateljem”, takodje sam osudio slicne akcije nekih pro-zapadnih srpskih opozicionih lidera koji su putovali u Berlin da se ulaguju Olbrajtovoj. Evo ga uvodni paragraf: “Mozete li da zamislite nekog srpskog lidera kako pozira reporterima sa jednim od vrhovnih Hitlerovih saradnika - nakon sto je Luftwaffe 6.aprila 1941. bombardovala Beograd i ubila na stotine civila? Ne, ako se nadao da bude srpski lider duze vreme, zar ne?

Pa, 17.decembra su trojica nazovi srpskih lidera - Zoran Djindjic, Milo Djukanovic i Vuk Draskovic - uradili upravo to na sastanku 17. decembra u Berlinu (kako odgovarajuce!) sa neoptuzenim ratnim zlocincem Medlin Olbrajt, americkim drzavnim sekretarom. Ili sekretaorm mrznje, da budemo precizniji. Pogledajte fotografiju postavljenu na nasem web sajtu. Cemu se smeskaju ovi ljudi? Hiljadama srpskih civila poginulih ili obogaljenih od bombi u onome sto je casopis TIME nazvao "Medlinin rat?" (vidi S99-81, dan 55, stavka 2, 17.maj).”

Vise od 2.000 srpskih civila je ubio NATO pod pokroviteljstvom ratnih zlocinaca, kao sto je Olbrajtova. Skoro 1.000 drugih srpskih civila je ubijeno pod budnim okom Kusnera. Preko 200.000 Srba isterano je iz domova njihovih predaka na Kosovu tokom NATO/KFOR “mirovne farse.” I nakon svega toga, Artemije et. al.

168

i pro-zapadni vazali medju srpskom opozicijom sastali su se, i pozirali za fotografije, sa NATO ratnim zlocincima?

Niti govorim samo o tête-à-tête sastancima Artemija i Olbrajtove. Pogledajte web sajt Decani. Pun je razmetljivih fotografija ovog srpskog vladike koji pozira sa vodecim kriminalcima Novog svetskog poretka. Artemije sa Klintonom… Artemije sa Ricardom Holbrukom… Artemije sa Hasimom Tacijem… Artemije na Vecu o spoljnim odnosima (u Njujorku), itd.

Takvo sramotno ponasanje jednog srpskog vladike, narocito nakon NATO bombardovanja Srbije, sramoti sve srpske zrtve zlocina Novog svetskog poretka.

Ako Artemije planira da i dalje deluje kao kvisling zapadnih sila, sto je on slobodan da radi kao pojedinac, barem bi trebalo da ima dovoljno pristojnosti da skine svoju crkvenu odecu dok se ludira sa NATO ratnim zlocincima. Jer neupuceni i maliciozni ljudi mogu shvatiti njegovo ponasanje kao da Srpska pravoslavna crkva odobrava njegove sramotne misije. Sto se ja nadam da nije slucaj.

Koliko ovaj autor zna, vladika Artemije predstavlja samo sebe, a ne Srpsku pravoslavnu crkvu, koja je javno osudila Slobodana Milosevica, NATO bombardovanje i KFOR “mirovnu farsu.” Tuzno je videti hriscanskog svestenika koji ocigledno mrzi jednog coveka (Milosevica) vise nego sto voli svoj narod.

Osim toga, ja ne znam ko placa Artemijeva putovanja u Vasington, Njujork i druge americke gradove, ali srpska javnost zasluzuje da zna odgovor na to pitanje. Ako je to Srpska pravoslavna crkva, ovaj autor i cest donator i pomagac Crkve saginje glavu od stida. Ako nije, Sveti Sinod treba da uputi Artemija da ne

169

nosi svoju crkvenu odezdu i oznake vladike dok sramoti Crkvu i zemlju. I da otkrije srpskom narodu izvor svog finansiranja.

EPILOG

U medjuvremenu, dok je Artemije pozirao sa Olbrajtovom u Stejt Departmentu za fotografije, objavljena je prica o 65-godisnjoj Srpkinji, Mitri Vasic, koja je brutalno ubijena u svojoj kuci, kod Novog Brda. Radio amateri iz Gnjilana, u americkom sektoru, rekli su da je zena ubijena tako sto je drveni stap probijen kroz njen torzo, sto ju je pribilo uz pod. Ona je zivela potpuno sama. Sada vise nema Srba preostalih u kosovskom selu Klobukar, gde je gospodja Vasic zivela.

Ubice, za koje se smatra da su albanski ekstremisti, su onda zapalile kucu. Telo bi izgorelo potpuno da nije helikopter patrole medjunarodnih KFOR snaga ugledao dim i spasao telo starice.

Mitra Vasic je bila poslednji srpski stanovnik ovog sela, koje je imalo etnicki pomesano stanovnistvo pre NATO agresije na Jugoslaviju proslog proleca. Svih 73 srpskih porodica je isterano iz sela proslog leta. Njihove kuce su spaljene.

I posle svega toga, i jos gorih stvari, jedan srpski vladika se vidja u javnosti kako se smeje i rukuje sa kriminalcima Novog svetskog poretka koji su odgovorni za sve to. Od 25.februara na ovamo, odgovarajuci epitet za ljude kao sto je on je Njegova Sramota. Neka ga nosi u sramoti. Novi svetski poredak i Srbi - Deo XXVI MEK KEJN: AMERICKI “HEROJ OBMANE”

170

Ako “Madam Halfbright” (igra reci: Albright=Olbrajt - Halfbright=Maloumna) americki sekretar mrznje (igra reci: secretary of state/hate=sekretar drzave/mrznje) moze da pozeli da jednog dana bude predsednik (svoje rodne Ceske Republike - vidi proslonedeljnu kolumnu ovog autora), zasto jedan domaci americki “heroj obmane” ne bi zasluzio da pokusa da bude predsednik? Zar ne mozete prosto da zamislite barjak: “Dzon Mek Kejna za predsednika Velike Albanije.”

Velike Albanije? Zasto da ne? Samo zato sto se zapadni mediji establismenta nisu fokusirali na Dzon Mek Kejnovu OVK-Albansku vezu, ne znaci da takve nema. I to vrlo tesne veze. Ulagujuci se albanskim donorima za kampanju, senator iz Arizone sledi tragove svog republikanskog kolege, bivseg lidera senatske vecine i republikanskog predsednickog kandidata 1996.godine, Boba (Kosovara) Dola (vidi “Kako je albanski novac kupio Kosovski rat,” S99-119, "Mirovna farsa" 13, stavka 2, 4.juli 1999.). Evo ga odlomak iz tog TiM izvestaja:

“Ben Vorks, vijetnamski veteran i politicki analiticar i komentator za CBS radio i Fox vesti, sa bazom u Njujorku, dugo je istrazivao ovo pitanje. I zakljucio je da su Albanci u osnovi kupili ovaj rat protiv Srbije, sa kombinacijom novca od droge i legalnih i nezakonitih priloga za kampanju.

Jos 1986. (da, pre 13 godina!), Vorks je iskopao rezoluciju Senata koju je predlozio tadasnji senator Bob Dol iz Kanzasa, koja je osudjivala jugoslovensko zvanicno ugnjetavanje albanskog stanovnistva na Kosovu. U to vreme, "albanska autonomna vlada (koju su postavili Titovi jugoslovenski komunisti) jos uvek je bila potpuno operativna," primecuje Vorks. Istovremeno, "Dzozef Djogardi, Republikanac iz Njujorka, Albanac-Amerikanac, sponzorisao je slicnu rezoluciju, alinijedna od njih nije nikad prosla komitet."

Ali su akcije Dola i Djogardija signalizirale pocetak onoga sto je trebalo da bude njihova dugorocna kampanja da se "rasparca Jugoslavija i unisti srpski 171

narod," kaze Vorks. "Njihov cilj je bio da se izvrsi podela Jugoslavije i ciscenje srpskog stanovnistva sa njihovih teritorija, dok su tvrdili da je 'Velika Srbija' pretnja za evropsku bezbednost, a ne post-fasisticka 'Velika Hrvatska' i 'Velika Albanija'.”

A sada pogledajte kako je isti taj Djogardi, ogrnut u albansku zastavu-sal, pozdravio Mek Kejna 11.februara 2000. u Njujorku, na skupu organizovanom za prikupljanje novca, preko puta hotela u kome je senator odseo u Njujorku (vidi prilozenu fotografiju). Kakav otac, takav i sin... Kakav Dol, takav i Mek Kejn.

Za vise informacija o Djogardiju pogledajte kolumnu Dzastina Raimonda od 25. februara 2000. “Mek Kejn i OVK veza,” na web sajtu www.antiwar.com .

Sto se tice Mek Kejnove OVK veze, mozda istina o ovom “poverljivom pomagacu Albanaca,” koja je sada izbila na videlo, moze da nam pomogne da bolje shvatimo zasto je senator iz Arizone bio cak i veci ratni soko od Bil Klintona, koga je Mek Kejn podrzavao i podsticao na svakom koraku tokom NATO-vog rata protiv Srbije zbog Kosova.

Ako ste zaboravili, Mek Kejn je bio taj koji je, pricajuci na javnoj TV tokom prvog meseca rata, terao Klintona i NATO da bombarduju beogradske mostove i ubiju lokalno stanovnistvo koje ih je cuvalo samo sopstvenim telima (vidi “Senator Mek Kejn, Klintonov ortak i NATO ratni soko, nije nikakav heroj,” S99-51, Dan 31, Update 1, stavka 4, 23.april 1999). A Mek Kejn je bio taj koji je pokusao i nije uspeo da progura kroz americki Senat rezoluciju koja bi ovlastila Klintona da upotrebi kopnene trupe protiv Srbije (vidi S99-67, dan 44, Update 1, stavka 4, 6.maj 1999).

Ali cak i pre kosovskog rata, kada je Mek Kejnova otvorena podrska albanskim teroristima OVK, koji se finansiraju od droge, pokazala da ce, nalik Klintonu, 172

senator iz Arizone uraditi sve za dolar, oni koji su pratili javni zivot ovog “heroja obmane” shvatili su da je Mek Kejn odavno prodao svoju dusu djavolu (vidi “Ko je senator Dzon Mek Kejn iz Arizone?”, TiM GW Bilten 97/4-6, 20.april 1997.). Sledece je odlomak iz pisma reakcije koju je 22.februara TiM urednik poslao jednom radio producentu koji je pohvalno pricao o Mek Kejnu:

“Da li ste vi napisali gornji komentar o Mek Kejnu? Nadam se da ne... Kao sto znate, ja sam iz Arizone. A ljudi iz Arizone mogu da prepoznaju "heroja obmane" kad ga ugledaju. Narocito medju sobom.

Kada sam proslog juna (1999.) odrzao govor za jednim ruckom, u Feniksu, na sastanku organizacije `Mi drzimo ove istine`, dobio sam jednu od najvecih ovacija od gomile kada sam Mek Kejna nazvao njegovim pravim imenom "heroj obmane."

Ko li je napisao ovo (medju drugim akoladama o Mek Kejnu): …”Ali ovaj se covek ne moze potkupiti.” ?

“Ovo mora da je sala? Da li je autor gornje recenice zaboravio na "Petoricu Kitinga," od kojih je jedan bio Mek Kejn? Neko je primetio da "je jedini iskreni politicar onaj koji ostaje potkupljen." Mek Kejn cak nije imao skrupule ni u vezi toga.

Jeste li zaboravili kako je ovaj ratni zarobljenik po povratku u SAD sutnuo svoju prvu zenu (obogaljenu u saobracajnoj nesreci) da bi se ozenio bogatom zenom iz visokog drustva - Sindi - svojom tekucom (trofej) zenom? Oh, niste znali da ima drugu zenu? Cudno kako su detalji koji grade licnost, kao sto je ovaj, izostavljeni iz njegove zvanicne biografije, zar ne?

173

Jeste li zaboravili kako je sve izbrbljao svojim vijetnamskim strazarima, koji su ga zauzvrat nagradili privilegijama o kojima nasi drugi ratni zarobljenici nisu mogli ni da sanjaju. Neki drugi, koji su odbili da izdaju svoju zemlju cak i pod mucenjem, dobili su metak u glavu kao nagradu od istih tih strazara.

Jeste li zaboravili kako je Mek Kejn podrzavao Decka Klintona, jos poznatog i kao Ajatolah Klintonmeini, po svakom pitanju spoljne politike, cak iako su bili iz toboze razlicitih stranki?

Krajnji rezultat je, naravno, da je cela predsednicka rasa postala multi-milion dolarska, cetvrt-godisnja vezba u "demo farsi" (mozete pogledati moju kolumnu objavljenu u listu Washington Times u novembru `96. o tome www.truthinmedia.org/Columns/clip9.html ). I da, bez obzira koji od trojice glavnih predstavnika stranaka establismenta - Bus, Mek Kejn ili Gor - postane sledeci predsednik, Amerikancima ce biti isto tako lose kao i pod Deckom Klintonom. Jer su sva trojica kurve Novog svetskog poretka.

Samo par prijateljskih misli o tuznom stanju nase drzave...

Bob Dj.”

Za vise o Mek Kejnovom neprijatnom karakteru, pogledajte tekst “Da li ce as Mek Kejn ponovo izgubiti?” koji je napisala Keli Patrisija O` Meara sa web sajta `Insight Mag.Com`, i neke odlomke iz dugackog eseja “Dzon Mek Kejn, Vorc i svi,” koji je napisao Edvard Zer iz lista Washington Weekly, koji razmatra mafijaske veze senatora iz Arizone (osim onih sa njegovim albanskim pomagacima). Evo ga odlomak:

174

“…Mek Kejn je sutnuo svoju prvu zenu nakon sto je postala invalid u saobracajnoj nesreci. Iako je ova zena neumorno radila na tome da on bude oslobodjen iz zarobljenistva, on nije oklevao da je izda sa drugom zenom kada je zatekao obogaljenu po povratku kuci. Zapravo, Mek Kejn je stekao prilicnu reputaciju kao zenskaros. Ovog puta je bio odlucan da to uradi kako treba. Posto nije imao sopstvenog bogatstva, stekao ga je putem svoje druge zenidbe. (Ted) Sempli pise da je neto vrednost senatora "mozda cak 1,2 miliona USD ili vise, i to bez licnih rezidencija... Mek Kejn je naveo svoju (drugu) zenu, Sindi, kao izvor vecine svoje imovine..."

Prema listu Phoenix Gazette od 19.maja 1987.godine, "najveci deo Mek Kejnove imovine sastojao se od deonica u firmama Glendale - Hensley & Co., distributeru piva na cijem je celu njegov svekar; Western Leasing Co., koja iznajmljuje kamione i opremu; i Eagle Enterprises, koja investira u nepokretnu imovinu i deonice."

U stvari, senator se ozenio cerkom jednog od najbogatijih ljudi u Arizoni. Cini se da je Mek Kejn dobio vise nego samo zenu u ovom poslu, on se ozenio u porodicu koja je vec imala prilicnu reputaciju u toj drzavi. Posto su porodicne veze uvek nesto uvijene i tesko im je uci u trag, ja sam pripremio jedan grafikon da pomogne citaocu da prati pricu...

Ali sigurno sve ovo prerasta u krivicu putem asocijacije. Mozete se kladiti da da - uz osvetu. Covek koji zeli da bude predsednik SAD ne moze da se druzi sa poznatim kriminalcima. Ali kako Dzon Mek Kejn moze ovo da izbegne? On se ozenio u porodicu. Da li pomaze ako se stavi u sliku i sledeci novinski clanak od 17.januara 1995. iz lista Arizona Republic? "Oko 300 gostiju se pojavilo u subotu uvece da proslavi 90-ti rodjendan Dzozefa 'Dzo Banane' Bonano, penzionisanog sefa njujorske kriminalne familije Bonano. On se penzionisao u Tjuskon 1968.godine. Dzon Mek Kejn, republikanac iz Arizone i guverner Fajf Simington (kasnije takodje optuzivan za obmanu) su poslali svoje pozdrave putem telegrama." 175

Poenta? Mek Kejnove veze sa mafijom su ocigledno siroko rasprostranjene, kao sto Zerov clanak istice. Njegova veza sa OVK je samo jedna od mnogih veza. Sto je razlog da bi stvarno dobro posluzilo americkom narodu ako bi se Mek Kejn kandidovao za predsednika “Velike Albanije.” Na taj nacin, barem, Amerika bi se oslobodila barem jednog “heroja obmane.” Avaj, ima jos puno njih... Novi svetski poredak i Srbi - Deo XXVII CISTIJI, UREDNIJI SVET? TESKO. ALI U SVAKOM SLUCAJU SMRTONOSNIJI...

Amerika nije bas bila finije, prijatnije mesto, kakvo je bivsi americki predsednik Dzordz Bus zeleo da ona bude tokom njegove kampanje 1988. godine. Ali cini se da svet postaje cistije, urednije mesto. Ljudi piju sve manje secerne vodice i vise se briju. Pepsi i Koka Kola nisu vise na listi najboljih 100 multinacionalnih kompanija, a kompanija Gillette je dospela na tu listu!

Nazalost, svet takodje konzumira sve vise brze hrane. McDonald’s biznis, na primer, cveta. Kralj Smeca (od hrane), koji sada otelotvoruje “Princeve 20. veka” - velike multinacionalne kompanije - i dalje preplavljuje svet hamburgerima i pomfritom, samo, izgleda, uz manje secerne vodice.

Ovo su neki od zakljucaka koji se mogu izvuci iz izvestaja Ujedinjenih nacija za 1999. godinu o poslovnim rezultatima najboljih 100 multinacionalnih kompanija (1997). Druge obzervacije su mozda manje bombasticne, ali su dublje.

Kao sto je ona da, uprkos svojim zvezdanim poslovnim rezultatima, Kralj Smeca (brze hrane) privlaci i drugu vrstu paznje. Od sastanka globalista u Sijetlu (Svetska trgovinska organizacija) do onog u Davosu (Svetski ekonomski forum),

176

izloge McDonald’s restorana razbijaju oni koji se protive kolonizaciji sveta od strane Princeva.

Prednji izlozi McDonald’s restorana mozda su zgodna meta globalnog revolta protiv finansijske tiranije Princeva, makar samo zato sto je tesko bacati kamenje kroz Microsoft Prozore (Windows). Ali da su musterije najvece svetske softverske kompanije imale sansu da razbiju njene prozore za svaki lom koji je Windows uzrokovao u njihovim sistemima, glavna zgrada kompanije Microsoft bi imala vise rupa nego svajcarski sir. Zapravo, mozda izgleda kao svajcarski sir i bez sira.

Nije ni cudo da je Bil Gejts, Kralj Prozora (Windows) i Princ Dima i Ogledala, takodje postao Frulas iz Hamena kada je pogodjen pitom posto je prisustvovao konferenciji u Davosu 1998. godine (vidi Aneks Biltena 98-6 od 5. februara 1998.).

Nije sve dobro u bunaru Princeva

Ali nije sve dobro u bunaru Princeva. Njihova imovina u inostranstvu je opala za 1,3% 1997. godine, nakon sto je 1996. godine bila skocila na rekordni nivo od 1,8 triliona USD.

Tako da ce cak i globalni stanovnici koji su izabrali da ne bacaju kamenje ili pite na simbole globalistickog Novog svetskog poretka, a koji su ipak duboko ogorceni zbog unistenja nacionalnih suvereniteta i kultura - sto je znacio pokusaj Princeva tokom 90-ih godina da kolonizuju svet, naci razloge da se raduju razlicitim princevskim prenosima imovine skrivenim iza dosadne statistike Ujedinjenih nacija. Zapocinjuci tonom izvinjenja, pisci UNCTAD toma od 542 stranice su iskoristili svaku priliku koju su imali da kazu nesto sto je najmanje nelaskavo o neuspesima multinacionalnih kompanija. 177

“Trzisna kapitalizacija najboljih 500 firmi u kineskom vlasnistvu je u 1998. godini reducirana za skoro polovinu”, zapisali su UN pisari Princeva. Ali UN kmetovi su bili ohrabreni prijatno “iznenadjujucim” porastom od 7% u stranim investicijama u Juznoj Koreji!?

Obicnim jezikom su mogli da kazu:

“Globalni investitori su 1998. godine s prezirom odbili inostrani udeo u kineskom vlasnistvu, isto kao sto su Juznokorejske naivcine pocele da bacaju svoj preostali dobar novac za losim, u nadi da ce uhvatiti voz koji je vec napustio stanicu.”

To je ono sto bi neki analiticar koga ne placaju Princevi mogao da kaze o princevskim investicionim lukavstvima. Ili neki koji mozda radi za Princeve, ali se nada da ce oni mozda zeleti da upotrebe barem neka lukavstva pre nego sto bace na stotine milijardi dolara, kao sto su uradili tokom krize u Jugoistocnoj Aziji.

Povremeno su se UN pisari cak spustali tako nisko da su prekrajali (sopstvenu) istoriju tako da naprave da omiljene investicione mete Princeva izgledaju dobro. Priliv kapitala u Kinu u 1997. godini bio je 45,3 milijardi USD, prema izvestaju UNCTAD-a za 1998. godinu (vidi “Dva lica globalizma”, dec./98.). U izvestaju za 1999. godinu, medjutim, cifra Kine za 1997. godinu bila je prepravljena na 44 milijardi USD. Tako da bi UN pisari mogli da napisu:

“Kina ostaje jedini najveci primalac saveznih razvojnih investicija (FDI) medju zemljama u razvoju. Priliv u Kinu (u 1998.) bio je 45 milijardi USD, sto je blagi porast u odnosu na 1997”. 178

Sto je besmislica, naravno. Ali je takodje i dobra indikacija o tome kako globalisti postaju ocajni u forsiranju globalizma po svaku cenu, cak i po cenu istine.

Ali UNCTAD-ovo prekrajanje istorije u slucaju Kine je bila decja igra u poredjenju sa ulepsavanjem koje je izveo kad je u pitanju Izrael. U izvestaju UN za 1998. godinu ukupan priliv kapitala u Izrael, koji je usput naveden kao “razvijena” zemlja, u istoj ligi sa Japanom, Australijom, Novim Zelandom i Juznom Afrikom, bio je 10,1 milijardu USD u periodu 1990.-1997. godine. Medjutim, u izvestaju za 1999. godinu cifre za Izrael su revidirane cak u tolikom obimu da je nestalo 4,2 milijarde USD, ili 42%, od pretpostavljene ukupne sume za period 1990.-1997.!?

Globalni investicioni trendovi

Mnogo puta ranije sam rekao da je kapital kukavica. Nakon finansijske krize u Jugoistocnoj Aziji 1997. godine sada mozete videti koliko je velika kukavica. Dok je na stotine milijardi dolara pobeglo od nestabilnosti prethodno “Azijskih tigrova” od trzista, one su isplivale na “bezbednijim” obalama Severne Amerike i Evrope, podupiruci lokalne berze i ekonomije.

Na primer, 1998. godine ovo je dovelo do skoka od 68% u direktnim stranim investicijama u razvijenim zemljama, na skoro pola triliona, sto je uvecalo njihov slozeni godisnji rast u periodu 1990.-1998. za 19%. Od ukupne sume od 460 milijardi USD, zemlje EU su primile 230 milijardi USD, dok su SAD i Kanada dobile 210 milijardi USD. Ovo je ostavilo samo 20 milijardi USD za ostatak razvijenih zemalja, kao sto su Japan, Australija, Novi Zeland, itd.

179

Nasuprot tome, uz izuzetak Kine, vecina zemalja u razvoju u Aziji je u 1998. godini pretrpela ostar pad priliva kapitala od multinacionalnih kompanija. Jugoistocna Azija je pretrpela pad od 12% - na 77 milijardi USD; zemlje Pacifika su pretrpele pad od 24% - na 11,1 milijardu USD, dok su Azija/Pacifik kao celina pretrpeli pad od 14% u prilivu kapitala - na 88 milijardu USD.

Ali nijedna velika zemlja nije napadnuta od strane multinacionalnih kompanija tako lose kao Rusija. Inostrane direktne investicije su u 1998. godini opale za 65%, sa 6,2 milijarde u 1997. na samo 2,2 milijarde. Ovo je izjednacilo Rusiju, najvecu i najbogatiju zemlju na svetu po rudnim bogatstvima, sa sicusnom Madjarskom ili Rumunijom, na primer.

Niti je 1998. ovo bila neka vrsta jednogodisnjeg kaprica. Mi vec godinama pricamo da ne treba slusati retoriku lidera Novog svetskog poretka; da treba pogledati nacin na koji Princevi investiraju svoj novac. A ako to uradite, brzo cete shvatiti da Rusiju namerno i konzistentno izgladnjuju kad je u pitanju inostrani kapital; da je ona i dalje Strasilo br. 1 Novog svetskog poretka.

Grafikon koji pokazuje ukupne investicije inostranog kapitala per capita (po glavi stanovnika) u razlicitim zemljama sirom sveta, u periodu 1990.-1998., pokazuje da su Madjarska i Izrael, na primer, primili 17 i 15 puta vise novca per capita respektivno nego Rusija. Brazil i Kina su dobili osam i pet puta vise. Cak je i Kina dobila duplo vecu sumu investicija per capita nego Rusija, iako je Kina zemlja sa najvecim brojem stanovnika na svetu. Samo je Indija, najveca svetska demokratija i i strateski partner Rusije, dobila manje novca per capita. U medjuvremenu, kao sto ste videli iz moje ranije kolumne o Hajderu, Evropljani su medju najboljih 100 multinationacionalnih kompanija prakticno bili neozledjeni propastima u Aziji 1997. godine. Evropske kompanije su dostigle srazmere procvatau 1998. godini.

Drugi svetski regioni 180

U medjuvremenu su neki drugi svetski regioni takodje imali koristi od bekstva kapitala iz Azije. Istocna Evropa, osim Rusije, je sigurno bila jedna od zahvalnih primalaca. Investicije stranog kapitala u ovom bivsem delu “Sovjetskog carstva” su u brzom usponu, bas kao sto smo i predvideli jos 1996. godine u nizu specijalnih izvestaja o investicionim izgledima u Istocnoj Evropi (vidi “Renesansa broj II Istocne Evrope’; Tajvan u susedstvu”, jun/96).

U periodu 1990.-1997. priliv stranog kapitala u ovom delu sveta je skocio na 18,5 milijardi USD. A cak i nakon pada od 5% 1998. godine (zbog nevolja Rusije), to cini 66% slozeni godisnji rast u periodu 1990.-1998. vecim nego kod ijednog drugog regiona u svetu. Istocna Evropa cak nadmasuje 38% slozeni godisnji rast Kine u istom ovom periodu.

Medju Latinoamerickim zemljama Brazil je imao koristi od bega kapitala iz Azije. 1998. godine direktan priliv kapitala u Brazil skocio je za 53% - na 28,7 milijardi USD, sto je najveci porast za bilo koju veliku zemlju. Nije vazno sto je sam Brazil iskusio ekonomsku krizu u istom vremenskom okviru (vidi Okretna vrata Centralne brazilske banke”, feb/99). Sve sto je bilo potrebno je bilo da se bivsi direktor fondacije Dzordza Sorosa instalira kao guverner Centralne brazilske banke, pa je novac iznenada poceo da pristize.

Nije vazno sto se interni dug Brazila od 60 milijardi USD u 1994. vinuo na vise od 350 milijardi u 1998. godini. Ovo moze zvucati kao pogrebna zvona za milione radnih mesta u Brazilu, ali je to muzika za usi medjunarodnih bankara. Oni su jos jednom dokazali, kao i u Meksiku 1995. godine, da je jedan nacin da se resi finansijska kriza da se baci novac na nju. Ukljucujuci tu i novac poreznika, naravno, u formi MMF ili finansiranja Svetske Banke.

181

Onda treba samo zatvoriti ili otkupiti lokalna preduzeca po bagatelnim cenama, “restruktuirati” (sto znaci otpustiti) vecinu njihove radne snage, a onda voditi preostale kompanije u skladu sa interesima globalistickih Princeva, a ne zemlje u kojoj egzistiraju.

Argentina, Venecuela i Meksiko, na primer, vec vide losu stranu globalizma. Ogromni porasti u stranim investicijama u 1997. godini pretvorili su se u ostre padove u 1998. U slucaju Argentine, oni su se stropostali 30% - sa 8,1 milijarde na 5,7 milijardi USD. Inostrane investicije u Venecueli su pale 27% - sa 5,1 milijarde USD na 3,7 milijardi. Meksiko, s druge strane, je iskusio redukciju od 20% tokom istog ovog perioda - sa 12,8 milijardi na 10,2 milijarde USD.

Kako doslo, tako i otislo… za robove Novog svetskog poretka. Novi svetski poredak i Srbi - Deo XXVIII ESALON: PETA KOLONA NOVOG SVETSKOG PORETKA Novi svetski poredak - Mutacija Britanskog carstva?

Vlade pet zemalja u kojima se govori engleski jezik, a koje su nekada bile vitalni delovi Britanskog carstva - SAD, Velika Britanija, Kanada, Australija i Novi Zeland - pokazuju svetu da staro carstvo nije sasvim mrtvo, uprkos revolucijama i ustavima. Ono je samo mutiralo u Novi svetski poredak, ciji je centar gravitacije sada u SAD, a ne u Britaniji.

Neustavno spijuniranje gradjana ovih nekada slobodnih drzava sa ESALON kompjuterskim prislusnim sistemom Drzavne agencije za bezbednost, ponekad cak korisceno za postizanje komercijalne prednosti Princeva Novog svetskog poretka - multinacionalnih kompanija sa bazom u SAD - takodje salje alarmna zvona sirom Evrope i Azije. Mnogi sada pocinju da shvataju da je medju nama deluje peta kolona Novog svetskog poretka. 182

Najnoviji otkriveni poverljivi podaci, koje je javno otkrio londonski list Telegraph 13. februara ( http://www.telegraph.co.uk ), pokazuje evropskim i azijskim drzavama da su neki zapadni "saveznici" jednakiji od drugih. Kao ovih pet zemalja, koje su imale koristi od ove tajne anglofonske spijunske mreze.

ESALON sistem za nadzor - koji kontrolisu pet drzava u kojima se govori engleski jezik, a kojima dominira SAD - prema listu Telegraph, navodno moze da nadzire telefonske, faks i e-mail komunikacije koje se prenose satelitskim putem bilo gde u svetu. Evo odlomka iz izvestaja lista Telegraph:

"Ova mreza je legat obavestajnog odlucnog obracuna u hladnom ratu sa komunistickim blokom. Ali postoje tvrdnje u zapadno evropskim drzavama da ESALON zloupotrebljavaju americki spijunski sefovi da spijunira pojedince i da prenosi komercijalne tajne americkom biznisu.

Uloga Britanije je dosla pod zestoku paljbu jer je to jedini evropski clan saveza Velike Britanije/SAD koji kontrolise ovaj sistem. Kanada, Australija i Novi Zeland su se kasnije prikljucili grupaciji koju je London formirao sa Amerikom 1947. godine da objedini bezbednosne informacije. Prostrana prislusna stanica Menvit Hil u Severnom Jorksiru je najvaznije medjunarodno sediste americke Nacionalne bezbednosne agencije (NSA), vodeceg igraca u ESALON-u.

Jedan novi izvestaj o ESALON-ovom elektronskom nadzoru, ciju je izradu nalozio Evropski parlament, podstaci ce guzvu kada clanovi Evropskog parlamenta budu raspravljali o svojim nalazima. Ovaj dokument navodi slucajeve na visokom nivou, u kojima su americke kompanije navodno dobile ugovore koje je trebalo da dobiju evropske firme, nakon sto je NSA prisluskivala razgovore. Konzorcijum kompanije Erbas i francuska kompanija Thomson CSF su neki od prijavljenih gubitnika. 183

U Aziji, SAD su koristile informacije prikupljene od svojih baza u Australiji da dobiju pola udela u znacajnom indonezanskom trgovinskom ugovoru za AT&T, za koje su prisluskivanja komunikacija pokazala da je inicijalno trebalo da ga dobije japanski NEC, prema bivsem agentu NSA, Vejnu Medsenu, koji je to izjavio na australijskoj TV prosle godine. Sudski postupak protiv SAD i Britanije se lansira u Francuskoj, sudske i parlamentarne istrage su pocele u Italiji, a nemacki parlamentarci zahtevaju istragu.

U SAD, kongresna istraga sistema ESALON zapocinje ove godine usred zabrinutosti oko mogucih krsenja privatnosti. Portparol vladinog Komiteta za reforme je rekao: "Americki narod ne samo da ima pravo na privatnost, on ima pravo da zna ako je njegova privatnost narusena." Ovaj komitet ce moci da izda sudske pozive saveznim zvanicnicima i sluzbenicima NSA, da ih prisili da svedoce. *…+

Ove istrage ce baciti neugodno svetlo na tajnu anglofonsku operaciju prisluskivanja. Najveci izazov cini se verovatnim u Francuskoj, gde strogi zakoni o privatnosti znace da je neophodno dokazati samo da je ucinjen pokusaj krsenja privatnosti pojedinca, a ne i da je taj upad bio stetan.

Vodeca pariska pravna firma je izjavila prosle nedelje da ce pokrenuti sudski postupak koji ce biti francuski ekvivalent parnice koju pokrece grupa tuzilaca, da tuzi SAD i Veliku Britaniju, zastupajuci pojedince i firme koji tvrde da su izgubili ugovore zbog "kradje informacija". David Natas, advokat specijalizovan za kompjuterski kriminal, je izjavio: "Francuzi su izuzetno ljuti. Oni bi trebalo da poruse prislusne stanice u Kornvolu."

Kad smo vec kod Francuza, danas Amerikanci koji zele da saznaju sta se stvarno zbiva u Vasingtonu moraju da citaju o tome u francuskim medijima. Toliko je 184

lose stanje stvari u (nekada) “zemlji slobodnih” sa ustavno zagarantovanom slobodom stampe. Evo jednog slucaja koji govori o tome, jedne price u listu Le Monde o novom akronimu od tri slova koji preti nasim pravima i slobodama SCS.

Jeste li ikad culi za to? Ako niste, procitajte ovaj izvestaj u listu Le Monde od 23. februara sa intenzivnim interesovanjem… Jer, SCS je tajni savez dve druge americke agencije za prikupljanje obavestajnih podataka - CIA i NSA:

“U SAD, NSA i CIA su napravile zajednicku agenciju, nazvanu Specijalna sluzba za prikupljanje = Special Collection Service (SCS), cije su aktivnosti veoma tajne i cija je uloga da daju Amerikancima, u potpunoj tajnosti, informacije o novim sredstvima za prevazilazenje teskoca na koje se nailazi u operacijama prisluskivanja uzrokovanim napretkom sifriranja radi zastite svetskih komunikacija.

Postojanje SCS nije zvanicno priznato. Zna se samo da ova nova savezna agencija spaja CIA i NSA timove strucne za desifrovanje prenosa narocito zasticenih protiv svakog upada spolja.

Zapravo, NSA obicno vrsi svoje daljinsko prisluskivanje relativno "pasivno": ona prisluskuje ono sto je se zamoli da nadgleda. Medjutim, strane koje prenose komunikacije sve efektivnije ih sifriraju. Potrebno je vreme - i novac da se pristupi ovim komunikacijama, a postaje tesko "provaliti ih" bez pouzdanog i lakog pristupa sumnjivoj opremi.

Tako je neophodno naci procese koji omogucavaju autenticne, ali tajne, upade u ciljane sisteme, tj. "aktivne" elektronske i mehanizme za obradu podataka, kao na primer mogucnost uvodjenja virusa, mogucnost prikupljanja kljucnih reci koje ce olaksati njihovo nekaznjeno lociranje i mogucnost 185

infiltriranja u kompjuterske ili komunikacione mreze. Samo je CIA, zahvaljujuci svojim agentima specijalizovanim za "tajne akcije" - drugim recima, za tajne operacije na licu mesta - sposobna da intervenise. Ovo je razlog ovog saveza izmedju CIA i NSA, kroz zajednicke timove koji rade u korist SCS.”

U Kanadi je penzionisani obavestajni oficir Majk Frost proveo 19 godina prikupljajuci najtajnije informacije u Ustanovi za bezbednost komunikacija (Communications Security Establishment = CSE), kanadskom ekvivalentu americke Nacionalne bezbednosne agencije (NSA). Frost se seca vremena kada je ESALON bio tek ideja bez imena:

"Koncept pet zemalja koje prikupljaju sve sto se salje u etar na ovoj planeti i izvestavanje u centralnu bazu iz koje ovih pet zemalja mogu da crpe informacije - koncept je bio tu, a u to vreme su uradjeni i neki eksperimentalni radovi", kaze Frost, prema izvestaju "Problem sa spijuniranjem," dostavljenim 13. februara na listu grupe DSWCC. Informacije se zatim sortiraju prema specificnim kljucnim recima.

"Na primer, ako istrazujemo neku teroristicku aktivnost, zapitacemo kompjuter da nam da svu komunikaciju koja sadrzi reci 'bomba,' 'dici u vazduh,' 'terorisati,' 'atentat' i svu komunikaciju koja sadrzi ove reci, bilo da je e-mail, glasovna posta, telefon, mobilni telefon, portabl telefon, bilo koja," kaze on. "Kompjuter ce prepoznati da odredjena konverzacija sadrzi ove reci i dace vam bilo snimak konverzacije ili odstampanu konverzaciju."

Ali Frost, koga je u SAD obucila Nacionalna bezbednosna agencija (NSA), kaze da prisluskivanje ne mora da bude ograniceno na kriminalce ili strance, kako to zahtevaju i americki i kanadski zakon.

186

"Ne pravi se razlika oko toga da li ste stranac ili ne," kaze on. "To je tezak problem, jer nikada nece kanadska ili americka vlada priznati da mogu da zaobidju svoje propise tako sto ce zamoliti druge zemlje da urade ono sto one same ne mogu. Medjutim, ako samo pogledate kako sistem radi - ako pet zemalja vrsi prikupljanje informacija, ako pet zemalja ubacuju u zajednicku bazu podataka iz koje tih pet zemalja mogu da izvlace podatke, prilicno je lako videti kako Kanada moze da obavlja neke stvari za SAD i obrnuto, koje ove zemlje ne mogu da obavljaju same za sebe."

I iako i Kanada, Velika Britanija, Australija i Novi Zeland igraju kljucne uloge, nema sumnje oko toga ko "vozi taj voz," kako to Frost kaze.

"NSA vozi taj voz," kaze on. "NSA je dirigent, NSA govori vozu gde da stane i govori putnicima gde da sidju i gde da se popenju." Prema Frostu, ovaj voz vozi punom brzinom u vas privatni zivot.

Na primer, evo sta bi se moglo dogoditi ako koristite takozvanu kljucnu rec kao bomba," cak i u privatnom razgovoru.

"Neko ce je pokupiti," kaze on. "Komunikacije ne poznaju granice. Neko ce je negde pokupiti i ona ce zavrsiti na necijem stolu ako kazete rec 'bomba.' Garantujem vam.

I SAD i Kanada zvanicno negiraju da ova ogromna spijunska mreza uopste postoji. Ali Frost je pokazao kanalu CBN News jednu stanicu u Otavi gde su takva prisluskivanja deo svakodnevne rutine.

Obavestajni eksperti kazu da je ESALON samo jedno od mnogih orudja koje Veliki Brat moze da koristi da slusa vas zivot. Zapravo, sa pravom tehnologijom 187

vladine agencije mogu da bukvalno izvuku vase licne informacije iz vazduha - a da nikad ni ne dotaknu vas kompjuter.

A on ima i upozorenje za svakoga ko kaze "to se meni ne moze dogoditi." "Ako ne zelite da iko sazna ono sto govorite, nemojte to ni reci," Frost upozorava. "Jer ako to kazete, neko ce slusati."

A kako se to radi? Delimicno zahvaljujuci dobrovoljnoj saradnji vladinih aveti sa Princevima 20. veka, glavnim korisnicima gubitka slobode i privatnosti prosecnog gradjanina. Uzmite Microsoft, na primer.

Jedan obavestajni izvestaj iz Francuske (opet Francuzi!), koji je dosao do nas preko Yahoo Hong Kong servisa vesti, optuzuje americke tajne agente da saradjuju sa kompjuterskim gigantom Microsoft-om u razvijanju softvera koji bi omogucio Vasingtonu da spijunira komunikacije sirom sveta.

Privucen obavestajnim ogrankom francuskog Ministarstva odbrane, izvestaj Delegacije za strateska pitanja (Strategic Affairs Delegation = DAS) je citirao pismo objavljeno u petak u listu Le Monde du Renseignement (Obavestajni svet).

Ovaj izvestaj tvrdi da su agenti NSA pomogli da se instaliraju tajni programi u Microsoft softver koji je trenutno instaliran u ne manje od 90 odsto svih kompjutera.

Prema ovom izvestaju, "cini se da je kreacija Microsofta bila uveliko potpomognuta, u velikoj meri i finansijski, od strane NSA i da je ova ista administracija naterala IBM nateran da prihvati (Microsoft) MS-DOS operativni sistem". 188

Ovaj izvestaj takodje kaze da je Pentagon najveci klijent Microsofta na svetu. U medjuvremenu, predsednik Microsoft-a Bil Gejts, najbogatiji covek na svetu, kupio je udeo od osam odsto u brodogradilistu Newport News Shipbuilding, izvestila je agencija Associated Press 20. februara. Ova kupovina je vredna 68,9 miliona USD po trenutnim berzanskim cenama i cini Gejtsa jednim od dva najveca deonicara ovog brodogradilista. On sada deli prvo mesto sa investicionom firmom First Manhattan Co. sa Medison avenije. Oboje poseduju 2,6 miliona deonica.

Gejts, cija se licna imovina procenjuje na vise od 100 milijardi USD, nije javno rekao zasto je kupio deo brodogradilista. Ovo brodogradiliste zaposljava oko 17.300 ljudi. To je najveci drzavni graditelj nuklearnih nosaca aviona, koji je prosle godine ostvario zaradu od 97 miliona USD, prema agenciji AP.

Prosle godine su vojni industrijski giganti General Dynamics i Litton Industries pokusali da kupe brodogradiliste Newport News Shipbuilding. Ovi poslovi su bili potopljeni zbog zabrinutosti Ministarstva odbrane za potencijalni nedostatak konkurencije. Gejts je kupio svoj deo brodogradilista preko Cascade Investment LLC, svoje investicione firme ciji je glavni stab u drzavi Vasington. Firma Cascade je u petak dostavila potrebne formulare za obelodanjivanje.

I tako se ovaj cuveni filantrop i osnivac dobrotvornih fondacija sada pridruzio krugovima americkih "trgovaca smrcu." Pokaj se, pa onda zgresi... pokaj se, pa onda zgresi. Sve je to jednako kursu, naravno. Jos 1994. godine sam rekao da kad bi personalni kompjuteri koji rade na Windows-u bili avioni, oni bi ubijali na milione ljudi sirom sveta - svakog dana. Tako je mozda Gejts bio “trgovac smrcu” sve ovo vreme…

189

Medjutim, interesantno je primetiti iz gornje price da je Pentagon bio zabrinut zbog pretpostavljenog nedostatka konkurencije unutar svog grupe "trgovaca smrcu," ali nije mu uopste smetao bukvalni monopol Microsoft-a kad su u pitanju operativni sistei za PC kompjutere.

Ti pocesi mene po ledjima, a ja cu tebe... Kakav svet. Kakav smrad. Novi svetski poredak i Srbi - Deo XXIX KRV ZA NAFTU, DROGA ZA ORUZJE Krv za naftu, droga za oruzje - to su dva trajna legata 20.veka, daleko najsmrtonosnijeg veka u 100-godisnjoj ljudskoj istoriji. Takozvani “americki vek” se pretvorio u katastrofu za covecanstvo, sa skoro 200 miliona ljudi samo koje su ubile vlade, prema istrazivanju profesora R.J.Rumela sa Univerziteta Havaji. Kad bi zapadni potrosaci ikad shvatili koliko ljudske krvi sipaju u svoja kola kada pune svoje rezervoare benzinom, greju svoje kuce ili pale svoje rostilje, postoje sanse da bi oni savesniji medju njima mozda onda vise voleli da se vrate u dane konjskih kocija i koriste sporete na drva. Naravno, ova uzasna statistika smrti nije takva samo zbog nafte. Ali velikim delom jeste, narocito u poslednje dve decenije ovoga veka. Kada je americki predsednik Dzim Karter proglasio krajem 70-ih godina da su naftna polja Bliskog istoka od vitalnog interesa za SAD, takozvana Karterovska doktrina je otvorila branu buducim ratovima. Karterova linija u pesku vis-a-vis tadasnjeg njegovog protivnika iz Hladnog rata, Sovjetskog Saveza, zajedno sa malo lukavstva Ministarstva spoljnih poslova Busa i Bejkera, navela je Irak da izvrsi invaziju na Kuvajt u leto 1990. i dovela zatim do Zalivskog rata. Sto je bilo prvo veliko prolivanje ljudske krvi radi nafte Novog svetskog poretka, u kome je nestalo na stotine hiljada Iracana. Rat u Zalivu je takodje bio i shematski plan za buduce naftne i geopoliticke ratove 90-ih godina. Najmocnije zemlje sveta se udruzuju protiv malih drzava koje ne zele da predaju svoju slobodu i suverenitet Princevima 20.veka, multinacionalnim kompanijama i njihovim zastupnicima u zapadnim vladama. Somalija, Haiti, Bosna, Ruanda, Tajland, Kosovo, Istocni Timor… sve one mogu da svedoce o tome. Kako je pala zavesa na sumrak industrijske ere krajem veka; prolivanje ljudske krvi da bi se postavili dzepovi zapadnih multinacionalnih kompanija i da bi se 190

dobilo gorivo za pogon nasih fabrika, vozila i domova, dostiglo je morbidni kresendo. Ali je takodje obelezilo i klimaks Zapada, kako je svetlucanje nove zore covecanstva na Istoku postalo razaznatljivo prvog dana 21. veka. Ratovi u Ceceniji Uzmite, na primer, ratove u Ceceniji. Mediji establismenta nam govore da su razlozi sukoba 1994.-1995. i 1999.-2000. islamski separatizam i etnicka mrznja. Ali nisu. Sukobi su zbog nafte. Isto kao i u Bosni i na Kosovu, gde je Zapad tezio da rasparca bivsu Jugoslaviju, Zapad je podstakao ratove u Ceceniji, u naporu da destabilizuje Rusiju. Princevi su imali stecena prava na ohrabrivanje i finansiranje islamskih pobunjenika na Kavkazu, isto kao sto su koristili islamske secesioniste u Bosni i na Kosovu da rasparcaju bivsu Jugoslaviju. Zasto? Da bi Rusiji oduzeli kontrolu nad naftnim poljima Kaspijskog mora. I da bi popunili geopoliticki vakuum koji je kraj hladnog rata stvorio na Balkanu. Sto je znacilo povezivanje dva geografski odvojena krila NATO - Turske i Italije preko takozvane “Zelene transverzale”.

Ili preko Koridora VIII, ako vise volite “zvanicni” geopoliticki zargon lisen krvi inherentne za pokusaje Novog svetskog poretka da izgradi islamsku demografsku “autostradu” od Bihaca u zapadnoj Bosni do Ankare u Turskoj, i eventualno Karacija u Pakistanu. Ukljucujuci tu i kljucne naftne rute Kaspijskog mora. Pogledajte mape Kavkaskog regiona 191

pa cete razumeti zasto je ovaj autor predvideo pre vise od dve godine (u svom izvestaju od 12. januara 1998. za Truth in Media) da ce nafta Kaspijskog mora postati sledeca velika svetska zarisna tacka. Videcete da ruski naftovod prolazi kroz Dagestan i Ceceniju - regione koje Zapad pokusava da destabilizuje, da bi isterao Rusiju iz njenog mekog juznog donjeg stomaka, koristeci islamske "borce za slobodu", jos poznate i kao teroriste, kao svoje biceve. Kao sto je to uradio i u Bosni i na Kosovu, koristio je uglavnom islamske albanske OVK "borce za slobodu," jos poznate i kao teroriste koji se bave svercom droge, da prouzrokuju nevolje Srbiji. Bitka za naftovode U medjuvremenu americka vlada, orudje u rukama Princeva, vrsi pritisak da se napravi ruta kroz zemlje koje su njeni vazali, kao sto je Turska. A ovog puta je to i uradila, uprkos protivljenju nekih Princeva naftnih kompanija, koji su se tome (neuspesno) suprotstavljali - zbog mnogo vecih troskova turske rute. Njena procenjena cena je skocila na 2,5 do 4 milijarde USD. Kao rezultat toga, naftovod dugacak 1.100 milja - od Bakua, glavnog grada Azerbejdzana, do turske luke Kejhan - krcat je geoplotickim i ekonomskim problemima. Stagnirajuca potraznja, kaspijska proizvodnja koja je manja od ocekivane i stalni konflikt Azerbejdzana i Jermena, sve je to nanelo gubitke. Ovom projektu nedostaje kapital privatnih investitora jer druge investicione prilike u zonama bogatim naftom, kao sto su Gvinejski zaliv u Zapadnoj Africi, Meksicki Zaliv i more Brazila, nude sigurniji povracaj u manje rizicnim ekonomskim i bezbednosnim okruzenjima. Investitori u Kaspijsku naftu sve su 192

nestrpljiviji zbog naizgled tesko resivog problema u razvoju turske opcije. Ali sada oni sve vise ocekuju da ce Vasington pruziti finansijske garancije za projekat koji smatra za prioritetni strateski cilj da bi se ekonomski stimulisao juzni Balkan. U medjuvremenu, Rusija ne sedi besposleno posmatrajuci multinacionalne Princeve kako pokusavaju da je odzepare. Kako je to izvestila agencija Associated Press 27.jula 1999., Grcka i Rusija, zajedno sa Bugarskom, su se dogovorile intenziviraju rad na izgradnji grcko-ruskog gasovoda za transport ruske sirove nafte kroz Bugarsku i Grcku. Ovaj naftovod, dugacak 285 kilometara, bi trebalo da povezuje luke Burgas u Bugarskoj i Aleksandropolis u severnoj Grckoj, omogucavajuci Rusiji da izvozi naftu preko Crnog mora, zaobilazeci Bosfor u Turskoj. A onda, tu je jos jedna predlozena trans-balkanska linija, od Burgasa do luke Dures u Albaniji.

Ona bi bila mnogo jeftinija od turske rute. Njena procenjena cena bi bila izmedju 800 miliona i 1 milijardu USD. Stalni sukobi u bivsoj Jugoslaviji, narocito na Kosovu, ucinili su da ona proteklih godina deluje neprakticno. Ali sada, kada bi americka vlada garantovala bezbednost u ovom regionu prisustvom svojih trupa u Makedoniji, i kada je NATO predvodio okupaciju Kosova, Princevi, koji su imali najvise da dobiju od toga sto je NATO u kosovskom ratu preuzeo ovu srpsku pokrajinu, mogu se ohrabriti da nastave rad na ovom projektu. Kao da zeli da istakne ovu poruku, americka vlada je Bugarskoj prosle godine 193

dodelila pola miliona dolara da ispita izgradnju naftovoda kroz Balkan, kojim bi se transportovala nafta iz Kaspijskog mora na Zapad - na vrhuncu Kosovskog rata (2.juna 1999). Ovaj postupak je poslao talase soka kroz Tursku, kljucnog saveznika SAD, koja zeli ovaj potencijalno unosni naftovod za sebe Ruta Bugarska-Makedonija-Albanija je vec dobila podrsku u Moskvi i od Konzorcijuma kaspijskog naftovoda pod vodjstvom Sevrona, koji razvija naftne naslage kaspijsko-kazahstanske nafte. Turske vlasti su sada privatno priznale da je Ankara potcenila kapacitet Rusije da prosiri svoj uticaj u juznim kavkaskim drzavama Jermeniji i Gruziji i time diktira bezbednosno okruzenje visokog rizika za izgradnju i odrzavanje naftovoda Baku-Kejhan. Druge naftne rute naftovoda od rezervi iz Kapijskog mora, koje bi takodje zaobisle Tursku, sada razmatraju investitori i korporacijski planeri. One ukljucuju i rutu Turkmenistan-Iran, kojom bi se transportovala nafta iz Centralne Azije na jug, do terminala u Persijskom zalivu. A ona se proteze cak na predlozenih 2.100 milja naftovoda preko Centralne Azije na istok, iz Kazahstana do brzo-razvijajucih industrija u Kini gladnih nafte. Balkanski ratovi Dva meseca nakon Novog dana Sramote, 24.marta 1999., dana kada je NATO zapoceo bombardovanje Srbije, ja sam rekao u kolumni koju sam napisao za magazin New Dawn, “Vasingtonska Fabrika kriza,” da je cela “Kosovska kriza,” ukljucujuci tu i stvaranje takozvane Oslobodilacke vojske Kosova (OVK), za koju niko nije cuo sve do manje od pre dve godine, bila rezultat tajnih americko-nemackih operacija. Komentarisuci navodni masakr u Racku, takodje sam istakao u tom clanku da diplomate americkog Stejt Departmenta, kao “Koljac iz El Salvadora,” Vilijam Voker, koga je Olbrajtova imenovala da bude na celu americkih “diplomatskih napora” u ovom regionu, nisu bile nista drugo do instrument za destabilizaciju Kosova i glas demonizacije Srba. Pa, sada je i londonski list Sunday Times potvrdio 12.marta 2000., u clanku pod naslovom “CIA je pomagala gerilsku vojsku Kosova.” “Americki obavestajni agenti su priznali da su pomogli da se obuci OVK pre NATO bombardovanja Jugoslavije“, kaze Times. “Ovo otkrice je razbesnelo neke evropske diplomate, koji su rekli da je ovo podrilo pokusaje za politicko resenje konflikta izmedju Srba i Albanaca." Neke evropske diplomate u Pristini, glavnom gradu Kosova, zakljucile su iz Vokerove biografije da je on bio nerazdvojivo povezan sa CIA. Ova slika je bila 194

zamagljena stalnim odvajanjem americkih "diplomatskih posmatraca" od ove misije. “Americka agenda se sastojala od njihovih diplomatskih posmatraca, jos poznatih i kao CIA, koji su operisali potpuno razlicito od ostatka Evrope i OEBS-a,” rekao je jedan evropski izaslanik. Izvori CIA koji su sada prekrsili svoju tisinu kazu da su diplomatski posmatraci blize povezani sa ovom agencijom. “To je bio CIA front, koji je prikupljao obavestajne informacije o oruzju i liderima OVK,” rekao je jedan od njih, prema clanku u listu Times. A kako je OVK dosla do svog oruzja i opreme? Na isti nacin kao sto su Kontrasi 80-ih godina - trgovinom narkoticima, uz precutnu ili otvorenu pomoc Vasingtona. Jedan izvestaj iz februara/januara 2000. u listu Mother Jones Wire (MJW), “Heroinski heroji”, potvrdjuje veze sverca droge i migova koje Klintonova administracija i OVK razmenjuju vec godinama. I potvrdjuje da SAD vode siledzije koje pomazu siledzije koje diluju drogu, izmedju ostalih, sirom sveta. “Policijski zvanicnici u Evropi sumnjaju vec godinama da postoje veze izmedju kosovskih pobunjenika i balkanskih svercera droge,” pise MJW. “Ali u onih 6 meseci od kada je Vasington ustolicio OVK u toj jugoslovenskoj pokrajini, sverceri droge povezani sa OVK su zacementirali svoj uticaj i koriste svoj novi status da uvecaju trgovinu drogom i uspostave veze sa drugim nacionalistickim pobunjenickim grupama i kartelima droge... Reperkusije ove veze trgovine drogom tek sada se pojavluju, a mnogi kosovski posmatraci se plase da bi ova pokrajina mogla da se razvije u virtuelnu narko-drzavu pred nosom 49.000 vojnika mirovnjaka ” - koji su neki od najboljih musterija OVK, prema izvestajima srpskih medija. Vec stotine godina albanski sverceri sa Kosova su medju najuspesnijim svetskim trgovcima svercovanom robom, potpomognuti povoljnom geografijom izolovanih luka i planinskih sela, kaze MJW. Nemacka Savezna policija sada kaze da kosovski Albanci uvoze 80% evropskog heroina. Toliko je dominantno prisustvo kosovskih Albanaca u trgovini drogom da mnogi evropski korisnici nezakonite droge nazivaju generalno "Albanka". U jednom trenutku 1996.godine... vise od 800 etnickih Albanaca je bilo u zatvoru u Nemackoj optuzenih za trgovinu drogom, prema MJW. Na mnogim mestima su kosovski Albanci stekli uporiste putem sirovog nasilja. Prema izvestaju nemacke Savezne policije za 1999.godinu, "Bande Albanaca su umesane u trgovinu drogom i oruzjem, bave se ucenama i ubistvima. One su sve vise sklone primeni nasilja." 195

Ono sto je mozda jos alarmantnije, kosovski trgovci drogom udruzeni sa OVK, poceli su da formiraju partnerstva sa kolumbijskim trgovcima najozloglasenijim lordovima droge na svetu. "Sada imamo jednu potpuno novu situaciju," rekao je za MJW Storbek iz Europol-a. "Kolumbijci vole da koriste grupe kosovskih Albanaca za distribuciju kokaina. Albanci su sve jaci i sada postoji odredjena podela posla. Njih koriste Turci za svercovanje u Evropsku Uniju, a Kolumbijci za distribuciju kokaina." A sta je Klintonova Bela Kuca rekla u vezi s tim? Americki Zakon o pomoci stranim zemljama iz 1961.godine zabranjuje pomoc bilo kakvom entitetu je u dosluhu svercerima narkotika. Krajem proslom proleca senator Carls Grasli (Republikanac iz Ajove) je poslao pismo predsedniku Bilu Klintonu zahtevajuci procenu sverca droge kojim se bavi OVK. Predsednik je odgovorio da ni CIA ni DEA (Agencija za borbu protiv droge) "nemaju nikakve informacije koje ukazuju na to da je OVK umesana u neku kriminalnu aktivnost, ili da ima direktne veze sa bilo kojim organizovanim kriminalnim grupama." Da. Upravo kao sto je ovaj isti jadni americki predsednik jednom trvdio da “nije imao seksualne odnose sa tom zenom.” I upravo kao sto je jedan raniji lazov iz Bele Kuce (Ricard Nikson) tvrdio na drzavnoj televiziji pocetkom 70-ih godina, “Ja nisam varalica!” pre nego sto je bio prisiljen da sramotno napusti Belu Kucu. "Nije bilo akcije," rekao je jedan izvor iz Kongresa blizak Grasliju. "Nije bilo odgovora na to." Zvanicnici Bele Kuce poricu zataskavanje aktivnosti OVK. "Nama jeste stalo do toga [sverca droge OVK]," rekao je Bob Agresti (iz Biroa Bele Kuce za Nacionalnu politiku kontrole droge, cije ime, usput, ovom autoru zvuci vrlo albanski. Ako je tako, onda pricamo o lisici koja cuva pilicarnik!?). "Stvar je samo u tome da imamo pune ruke posla pokusavajuci da tamo donesemo mir.” “Mir?” Kakav mir? Bolje receno “mirovna farsa,” kao sto je ocigledno po preko 1.100 kosovskih Srba koji su ubijeni tokom NATO “mirovne” misije koja je zapocela 12. juna 1999., i kao sto se moze videti po vise od 200.000 njih koji su isterani iz domova svojih predaka. DEA, cija je jedina svrha u zivotu da se bori protiv sverca narkotika, cinila se podjednako povucenom kad je trebalo da se pobrine za ovo pitanje. Prema Majklu Kutuzisu, DEA website je ranije sadrzao odeljak u kome je bio detaljno opisan sverc droge kosovskih Albanaca. Ali nedelju dana pre nego sto je pocelo bombardovanje pod vodjstvom SAD ovaj odeljak je nestao. 196

Razorna optuzba MJW kriminalnih aktivnosti Klintonove administracije sprovedenih pod maskom uctivosti i "humanitarnih" intervencija, sve je to rezimirala na sledeci nacin: “Da li je nase grljenje OVK poslednje u podloj tradiciji pomaganja trgovaca drogom iz politickih razloga? Slicni primaoci americke darezljivosti ukljucuju i nikaragvanske Kontrase, bivseg panamskog drzavnika Manuela Noriegu, avganistanske Talibane i burmanske Khun Sa.” Kosovo i Cecenija: Slicnosti i razlike Sada zamenite Cecene za kosovske Albance u gornjim paragrafima i videcete zasto su cecenski ratovi bili ogledalo destabilizacionih napora Zapada i u bivsoj Jugoslaviji i u Rusiji. Ipak, s jednom velikom razlikom. Za razliku od ruske vlade Borisa Jeljcina koja se ulagivala Zapadu tokom cecenskog rata 1994.-1995., ili Slobodana Milosevica koji se uplasio i izasao iz Kosova proslog juna, Putinova administracija je reagovala odlucno i punom snagom protiv cecenskih terorista. Kao rezultat toga, oni su bukvalno zbrisani, pri cemu su preziveli prisiljeni da se kriju u planinskim pecinama na jugu ove ruske pokrajine. Da li ista sudbina ocekuje pre ili kasnije kosovske Albance, uprkos NATO “zastiti”? Verovatno. Jer, Balkan je poznat u istoriji kao groblje carstava. Otomansko i austrougarsko carstvo su ovde slomili kicme. Treci Rajh je takodje pokopan ovde. Vec pocinje da izgleda kao da je to mesto gde ce Zlo Carstvo Novog svetskog poretka takodje pasti ubijeno. Kako je nedavno rekao jedan bivsi ruski pomorski oficir, citirajuci cuvenog ruskog autora Valentina Pikula, "(u borbi) Srbi stoje kao kamenje, a padaju kao stene." “Cunami” kojeg je pad Kosova pokrenuo tek treba da stigne do zapadnih obala. Ali nema sumnje da je na putu. Kraj Severnoatlantske teroristicke organizacije, jos poznate i kao NATO, zapoceo je kada se zavrsilo njeno bombardovanje Srbije. Srbi i 250 ruskih vojnika su izmenili kurs istorije 11.juna 1999., kada su ugrabili sofisticirani podzemni vojni aerodrom Slatina (Pristina, Kosovo) pred samim nosom svojih “pobednickih” ali veselih NATO “Ubermenschen” (=nadljudi). Tog dana je ruski kvisling Boris Yeltsin postao tek model za buducu vostanu figuru u muzeju Novog svetskog poretka. Tog dana su napisani epitafi za Klintona, Tonija Blera, generala Veslija Klarka i Medlin Olbrajt. Nakon 11.juna 1999. bilo je samo pitanje vremena kada ce zvanicna spoljna politika poceti da odrazava novu anti-zapadnu klimu u Rusiji. To sto je 9.avgusta Jeljcin postavio Vladimira Putina, potpuno nepoznatog na Zapadu, na 197

mesto premijera bio je prvi korak. Jeljcinov odlazak sa mesta predsednika Rusije 31.decembra zavrsio je njegovu tranziciju od predsednika u vostanu figuru. Bio je to zgodan anti-klimaks Novog svetskog poretka odigran poslednjeg dana 20.veka. Bio je to takodje i preludij za sumrak Zapada. Jer, prvi dan novog veka je takodje dao covecanstvu svoj prvi nagovestaj nove zore koja se pomalja na istoku. Novi vrsilac duznosti predsednika Rusije i ponovo rodjeni Hriscanin, odleteo je iz Moskve sa svojom suprugom u cik zore da bude sa svojim trupama u Ceceniji prvog dana novog veka. U isto vreme su se zapadni lideri zabavljali u udobnosti svojih palata. Isto kao sto su i austrougarski i turski kraljevici srecno nazdravljali jedni drugima dolazak novog veka pre sto godina, nesvesni svog predstojeceg zalaska. I tako, Bozji Svetski poredak se ponovo odvija kao sto je i milionima godina do sada. Sunce se radja na istoku, a zalazi na zapadu. Pre ili kasnije, nova zora ce zasjati i na Kosovu. Kao sto vec jeste u Ceceniji. Novi svetski poredak i Srbi - Deo XXX BRUTALNA OTMICA

Bio je to napad u 3 sata ujutru, treceg aprila, na koji bi bili ponosni i Gestapo i svi ogrubeli mafijaski sefovi. Njihovi “vojnici” su digli u vazduh ulazna vrata kuce ciljane zrtve, vezali njegovu decu, pritisnuli im lica na pod, zakljucali njihovu dedu i babu u kuhinju i odveli svoj plen obucen samo u pizamu i bosih nogu.

Njihov “ulov” je bio visoki bosanski srpski zvanicnik na Dejtonskim mirovnim pregovorima u novembru, Momcilo Krajisnik (55), koga je Haski tribunal za ratne zlocine tajno optuzio 21.februara ove godine. A siledzije koje su izvrsile ovu brutalnu otmicu su bili “vojnici” zlocinacke porodice NATO.

Francusko ministarstvo odbrane u Parizu je reklo da su francuske trupe izvrsile hapsenje. Ali ne samo francuske. “Odveli su mog tatu,” rekao je Krajisnikov sin Milos, star 21 godinu, agenciji Associated Press. “Neki od njih su pricali srpski, neki engleski, ali vecina francuski.” On je rekao da su on i njegov brat Njegos, 198

koji ima 19 godina, bili vezani sa licima okrenutim ka podu tokom ovog NATO napada, dok su njihovi deda i baba bili zakljucani u kuhinji kad je Krajisnik odveden.

“Ne moze biti gore. Da su samo pozvonili na vrata ja bih bio otvorio vrata, ali oni su bacili bombu, eto sta se dogodilo,” rekao je Krajisnikov 80-godisnji otac, Sretko.

Kao sto se moglo i predvideti, sefovi mafija Novog svetskog poretka su pohvalili brutalni napad svojih siledzija na Krajisnikov dom. To je bila “najbolja vest u poslednjih pet godina,” veselio se Ricard Holbruk, americki ambasador u UN, koji je pregovarao sa Krajisnikom prilikom ugovaranja Dejtonskog mirovnog sporazuma za Bosnu 1995.godine, u komentaru koji je prenela agencija Reuters. “Divim se francuskim vojnicima koji su ovo uradili.”

Generalni sekretar NATO-a Dzordz Robertson je rekao da je Krajisnik optuzen za genocid, zlocine protiv covecanstva, krsenje zakona i obicaja rata i ozbiljna krsenja Zenevske konvencije, ukljucujuci tu i ubistvo, voljno ubijanje i iskorenjivanje. “Ja mislim da je to veoma jasan signal da danas niko nije imun, da se niko ne moze trajno kriti, da ce svi oni biti izvedeni pred lice pravde, a sto se pre predaju to bolje,” rekao je on za Reuters TV, u intervjuu koji je dao u Vasingtonu.

Portparol Stejt Departmenta, Dzems Rubin, rekao je da bivsi predsednik bosanskih Srba, Dr. Radovan Karadzic, sada treba manje bezbrizno da spava. “To je pozitivan korak ka miru i pomirenju u Bosni, jer se samo pripisivanjem pojedinacne odgovornosti moze izbrisati kolektivna odgovornost,” rekao je Rubin reporterima u Vasingtonu.

199

Dobro receno. Svet ce morati da se seti toga kada se bude pripisivala odgovornost pojedincima za NATO-ve ratne zlocine, ukljucujuci tu Holbruka, Robertsona I Medlin Olbrajtovog zvanicnog ratnog navijaca, Rubina, koji je nedavno postao otac deteta rodjenog sa jos jednim starim srbofobom tvrdog jezgra, Kristijanom Amanpur, koja radi za CNN.

Ali mozda je najinteresantniji lapsus lingue (?) u vezi Krajisnikove otmice napravio 3.aprila portparol Tribunala, Pol Rizli. Nakon sto je ustvrdio da je Krajisnik bio “prisutan na svakom sastanku na kome se odlucivalo o politickim i vojnim akcijama, a koje su za rezultat imale deportacije, nezakonita hapsenja, etnicko ciscenje i smrt na hiljade Bosnjaka,” Rizli je dodao da bi “Radovanu Karadzicu i Ratku Mladicu bilo licno bolje ako bi se predali,” prema izvestaju koji je ovaj autor primio od Jovana Grbica iz Srpskog informativnog i kulturnog centra u Tilburgu u Holandiji.

“U protivnom bice ‘ulovljeni, kao Arkan’, zapretio je Rizli, implicirajuci da bi svako mogao da ih ubije a da mu se ne sudi zbog toga, zakljucuje nas dopisnik iz Holandije. Ovaj komentar takodje nagovestava da su mafijasi Novog svetskog poretka, pre nego Milosevic, mozda odgovorni za “skidanje” Arkana.

Ovakva teorija se cini sve verovatnijom, s obzirom na to da su zapadni mediji establismenta odmah, kao po migu, okrivili MIlosevica za ubistvo Arkana, uprkos odsustvu validnih motiva.

Nije ni cudo da su istaknuti Srbi, ukljucujuci tu i neke opozicione lidere, reagovali ljutito na ovaj poslednji primer NATO-vog siledzijstva. “Brutalno hapsenje Momcila Krajisnika… je eliminisalo i poslednje tragove sumnje o pravoj prirodi Medjunarodnog Tribunala za ratne zlocine za bivsu Jugoslaviju,” rekao je Dr. Vojislav Kostunica, lider Demokratske stranke Srbije, opozicione stranke koja je verno protiv Milosevica. Evo odlomka iz njegovog komentara:

200

“Kristalno je jasno da Tribunal za ratne zlocine nije ni zakonska, ni pravna, ni medjunarodna institucija. Ovaj sud je samo orudje u rukama NATO-a, ili preciznije, Sjedinjenih Drzava, zeljnih da ustanove zakon i poredak prema trenutnim potrebama SAD, a na stetu ljudske rase. *…+

Je li ovo privatni rat koji vodi nekoliko ljudi u administraciji SAD protiv ne sano srpskih politickih predstavnika, vec i protiv Srba uopste? Ili je to pokusaj da se utice na jos jedno kvazi-glasanje u Bosni? (gde izbori treba da se odrze sledeceg vikenda). Vrlo je verovatno da je ‘da’ odgovor na oba ova pitanja.”

Kada se rat zavrsio krajem 1995.godine, Krajisnik je sluzio kao srpski predstavnik troclanog bosanskog predsednistva, zajedno sa jednim Hrvatom i jednim Muslimanom. Za vreme svoje izborne kampanje, on i drugi visi lideri Srpske demokratske stranke zagovarali su srpsku secesiju od Bosne. Izborni zvanicnici su ih NATERALI (!) da se javno izvine uoci glasanja, koje je bilo puno prevara.

Krajisnik je bio srpski clan bosanskog multietnickog predsednistva 1996.-1998. god., sve dok nije izgubio to mesto na izborima koje su montirali zastupnici Novog svetskog poretka u Bosni i OEBS. Njegova otmica u ponedeljak je bila 19to NATO-vo pritvaranje osumnjicenog za ratne zlocine u bosanskom ratu, od prvog takvog hapsenja koje su izvrsile britanske trupe 1997.godine. Njih sedamnaest su Srbi a dvojica Hrvati (vidite, bosanske Muslimane je Novi svetski poredak odredio da budu “zrtve”).

Jedan general, bosanski Srbin, je bio kidnapovan i odveden u Hag u januaru (gen. Djordje Djukic). On je umro ubrzo nakon toga. Drugi lider bosanskih Srba se ubio u januaru 1997. (Dr. Nikola Koljevic). Jednog optuzenog Srbina su sa ledja ustrelile NATO siledzije u julu 1997. (Simu Drljacu). Jos jedan je izvrsio 201

samoubistvo u zatvoru Tribunala 1998. (Slavko Dokmanovic). Jednog su pustili da iskrvari do smrti u svojoj zatvorskoj celiji od perforirane abdominalne aorte, jer su zvanicnici Tribunala odbili da mu pruze medicinsku pomoc, takodje 1998. (Milan Kovacevic).

28 javno optuzenih osumnjicenih ostalo je na slobodi, ukljucujuci tu i Dr. Karadzica i njegovog vojnog komandanta, Ratka Mladica. Bog samo zna koliko tajno optuzenih Srba mozda ima na hit listi Tribunala. Cak je i sam termin “tajne optuzbe” izum ovog prekog suda, koji je toliko pravnih principa obrnuo naopacke u pokusaju da zamaskira zlocinacke aktivnosti svojih politickih sefova Novog svetskog poretka, i/ili sopstvene.

Krajisnik je ekonomista po struci. On je bio direktor najvece kompanije u Bosni, Energoinvesta, koja je pravila delove za ruske nuklearne reaktore. On je bio IZABRANI (!) predsedavajuci bosanskog Parlamenta 1990.god., pre nego sto su Srbi izasli iz Parlamenta. Bosanski rat je poceo u aprilu 1992., nakon sto je bivsi americki ambasador u Jugosalviji navodno ohrabrio Muslimane da se ne pridrzavaju sporazuma sa Srbima i Hrvatima, koji je postignut u Lisabonu u martu 1992.

Ima li neke poruke svim Srbima koja proizlazi iz Krajisnikove brutalne otmice od strane NATO siledzija? Da, ima. Ista sudbina ocekuje sve ovce, ostrige ili sardine medju Srbima koje se jos uvek nadaju da ce krokodili Novog svetskog poretka mozda postedeti njih ako pokusaju da ih zadovolje. Umesto toga, njihova najbolja i najsvetlija nada je da ce krokodil njih poslednje pojesti (da parafraziramo Cercila).

JEDINI nacin za Srbe da se sacuvaju od gladnog krokodila Novog svetskog poretka je da ga prvo neutralizuju. Samo pitajte Mika, “Krokodajl Dandija.”

202

Krajisnik je ocigledno naivno pretpostavio (isto kao i Slobodan Milosevic) da, posto je u Dejtonu dobio tretman sa crvenim tepihom i najvisu drzavnu funkciju od bosanskih Srba u primeni Dejtonskog sporazuma (citaj posao sprovodjenja izdaje; bosanskih Srba), da ce biti imun na zapadne prevare i izdaju.

Nije bio u pravu, kao sto sada vidimo. Krajisnik je koriscen kratko vreme nakon Dejtona, dok je njegova saradnja i saradnja drugih srpskih ovaca/ostriga/sardina bila od sustinskog znacaja za NATO-vo instaliranje svojih okupacionih snaga u Bosni. Time sto je savetovao Srbe da se bore protiv IFOR/SFOR okupatora, Krajisnik je sprecio NATO zrtve koje americka javnost ne bi nikad tolerisala. A tako je potpisao i sopstvenu ulaznicu za zatvor.

Umesto da na pocetku udare na krokodila, dok su jos imali sansu, a krokodil bio ranjiv na nepoznatoj teritoriji, Krajisnik i drugi su izabrali da mu udovolje. Sada, siguran u utrobi krokodila Novog svetskog poretka u Hagu, ovaj pravi patriota, gospodin i odani otac prema iskustvu ovog autora, uci ce u istoriju kao jos jedan primer pateticno naivne lude.

Umesto srpskog heroja koji je mogao biti, Krajisnik ce biti odbacen u smece istorije kao stara cipela. Sto je Bozji nacin “nagradjivanja” onih koji udovoljavaju krokodilima i onih koji lizu imperijalne cipele.

(Usput, gde su bili Krajisnikovi telohranitelji kad je uhvacen? Podmiceni da se ne suprotstavljaju napadacima? Nesposobni? Ili samo kukavice?).

Krajisnikova poslednja sansa za neku vrstu iskupljivanja bice da kaze svetu na sudu sta zna. A on zna puno toga, posto je sedeo za glavnim stolom u Bosni od pocetka do kraja.

203

Ipak, imamo nazalost osecaj da mozda nece imati sansu da to uradi. Na kraju krajeva, njega drze u Bastilji Novog svetskog poretka, u kojoj su cetvorica vaznih srpskih svedoka istorije vec nestali pre nego sto su ispricali svoje price.

Tako da, ako bi Karadzic i/ili Mladic, gde god da su, naucili zakasnelu lekciju iz ovog primera udovoljavanju krokodilu Novog svetskog poretka, ta lekcija bi trebalo da bude “dodjite da me uhvatite!” Bolje umreti za svoju zemlju i ljudsku slobodu od metaka, izbacujuci pri tom sto je vise moguce NATO mafijasa, nego patiti od sramote nekadasnjeg drzavnika koga izvode u pizami i bosonogog iz spavace sobe, dok njegove osamdesetogodisnje roditelje i decu tinejdzere siledzije “slobodnog sveta” tretiraju kao da su kriminalci.

Barem bi to bio bolji izbor po standardima Kneza Lazara. Dok se stvari ne preokrenu, pa NATO lovci postanu progonjeni. Ovaj autor ima lep osecaj da ti dani nisu tako daleko.

Delom zbog toga sto je Tribunal za ratne zlocine pod vodjstvom Rusije pokusao da doskoci Zapadu u Beogradu u sredu (29.marta), optuzujuci NATO lidere za ratne zlocine tokom proslogodisnjih vazdusnih napada, prema izvestaju Rojtersa od 1.aprila.

Ovaj tribunal, sastavljen uglavnom od simpatizera iz Istocnoevropskih zemalja, sazvan je u srpskoj prestonici za saslusanje o 79.dana bombardovanja. Njegova lista optuzenih ukljucuje predsednika Bila Klintona, generalnog sekretara NATO Havijera Solanu i lidere Britanije, Francuske i Nemacke. Karla del Ponte, glavni tuzilac UN tribunala za ratne zlocine u Hagu bila je pozvana da posmatra. “Nismo dobili nikakav odgovor,” rekao je Mihail Kuznecov, ruski advokat koji je predsedavao ovim Tribunalom, publici u Sava Centru u Beogradu.

204

Nakon dva dana rasprave, ukljucujuci tu i svedocenje svedoka i govore na desetine pravnika, uglavnom iz Rusije, ali i iz Bugarske, Ukrajine, Avganistana, Poljske i Nemacke, Tribunal je izneo svoju presudu u sredu popodne. U njoj se kaze da su optuzeni zapoceli bombardovanje bez objave rata i bez ikakve zakonske osnove i tvrdi da su namerno gadjali civile, ukljucujuci tu i decu.

Navodeci niz UN konvencija za koje se kaze da ih je NATO prekrsio, ovaj Tribunal je zahtevao istragu optuzenih i dodao da ce njegovi zakljuci biti poslati Ujedinjenim Nacijama i Haskom tribunalu.

Takodje je pozvao na raspustanje NATO-a, otpustanje generalnog sekretara UN Kofi Anana i zamolio umesane zemlje da svoje politicke i vojne lidere izvedu pred sud.

NATO je tokom vazdusnih napada insistirao na tome da gadja samo vojne ciljeve i da preduzima sve moguce predostrozne mere da izbegne civilne zrtve. Da, stvarno. A sunce ce sutra izaci na Zapadu.… Novi svetski poredak i Srbi - Deo XXXI "HEROJ" U CRNOM DZEMPERU SA ROL KRAGNOM, SADA DOSTAVLJAC ZA "CRNU LISTU"

Kicoski lider Demokratske stranke, koji je za vreme demonstracija protiv Milosevica u Beogradu 1996.-1997.godine pretvorio svoj crni dzemper sa rol kragnom u politicki zastitni znak; da, Zoran Djindjic licno je sada odgovoran za imena srpskih politicara ili poslovnih ljudi koji su na "crnoj listi" osoba kojima je zabranjen ulaz u NATO zemlje, prema informaciji koju je ovaj autor nedavno dobio iz Beograda. Evo pisma koje smo dobili od gdje Jele Jovanovic, istoricara umetnosti iz Beograda i generalnog sekretara Komiteta za nacionalnu solidarnost:

205

"Datum: cetvrtak, 9.mart 2000. 22:40:54 +0100

Za: Zorana Djindjica, predsednika Demokratske stranke

Zahtev

Posto sam danas saznala da ste vi zaduzeni za "crnu listu" nepozeljnih, molim vas da me stavite odmah na listu ljudi za koje je ulaz u zemlje NATO alijanse zabranjen. Ako to ne uradite odmah, ja cu vas prijaviti vasim sefovima da lose obavljate posao srpskog dostavljaca. Licno smatram da sam vise nego kvalifikovana da budem na vrhu liste. Ucestvovala sam u svim ratnim dogadjajima. Moji saborci su svi Srbi ubijeni u Hagu. Vecina srpskih dobrovoljaca me poznaje. Prospartala sam sve ratne zone, moja humanitarna pomoc je isporucivana iskljucivo srpskim vojnicima i policajcima, a samo retko civilima. Dok god zivim, boricu se za Srbiju do Rijeke (TiM Ed.: grad na obali mora u danasnjoj Hrvatskoj).

Jela Jovanovic, Beograd, 09.03.2000".

Nije ovo jedini crni znak na skorasnjoj evidenciji ovog srpskog opozicionog lidera. Kao sto ste videli iz moje ranije kolumne za beograd.com - "Saputanje sa neprijateljem" (1.februar 2000.) - on se takodje sastao i pozirao fotografima proslog decembra u Berlinu sa jednim od najcrvscih neprijatelja srpskog naroda u moderno doba, americkim "Sekretarom Mrznje," Medlin Olbrajt. Je li zato Djindjic izabrao crnu kao svoju zastitnu boju? Da se ne bi videli crni znaci njegovog vazalnog drzavnistva? U svakom slucaju, njegovo ulizicko ponasanje prema nemezi srpskog Novog svetskog poretka bilo je potpuno predvidljivo.

206

Evo sta je rekao ovaj autor, misleci na Djindjica kao na model nihilisticke "liberalne" filosofije, u svojoj kolumni u listu Washington Times, "Filosofija nicega," objavljenoj 29.decembra 1996.godine, kada su bile na vrhuncu beogradske pro-demokratske demonstracije, kada su mnogi Srbi pozdravili Djindjica kao heroja. Moj originalni naslov za ovaj tekst bio je "Ko je blizak Klintonu ne veruje ni u sta." FILOSOFIJA NICEGA

Sledece je odlomak iz lista GUARDIAN (London) od 17.decembra o lideru (srpske) Demokratske stranke, Zoranu Djindjicu:

"Stevan Niksic, komentator lista NIN, smatra da je terevenka g. Djindjica sa bosanskim Srbima predstavljala oportunizam, pre nego ideoloski nacionalizam. "Djindjic je blizak Klintonu, kao politicar postmoderne. On zapravo ne veruje ni u sta," rekao je." "Blizak Klintonu... Ne veruje ni u sta!"

Posto u Istocnoj Evropi rec "liberal" jos uvek ima svoje originalno, pozitivno znacenje (slobodouman, tolerantan prema drugima), ovaj autor je pokusao da objasni nekim liderima srpskih demonstracija zasto bi se gornji epitet o toboznjem nihilizmu u stvari trebao smatrati KOMPLIMENTOM u govoru liberalnog Novog svetskog poretka. Sto je neka osoba bezlicnija, bezbojnija, veci materijalista, korumpiranija... to je on/ona pogodnija za poziciju LIDERSTVA unutar globalistickog svetskog poretka. Nasuprot tome, hajde da vidimo kako takva liberalna nihilisticka ideologija moze da igra kod beogradskih pro-demokratskih demonstranata. Evo parodije "novinskog izvestaja" o fiktivnom govoru fiktivnog srpskog opozicionog lidera. Hajde da ga nazovemo Levi Desnic ('Lefty Rightwing' u slobodnom prevodu).

Levi Desnic pristupa mikrofonu da se obrati gomili od nekoliko desetina hiljada protestanata u Beogradu. On pravi pauzu, busa se po grudima i ponosno 207

izjavljuje: 'JA NE VERUJEM NI U STA!' On ponovo pravi pauzu. Gomila se cini zapanjena. Neki demonstranti se mogu videti kako pokazuju kaziprstom po svojim glavama, kako ljudi rade kada se pitaju da li je neko poludeo.

'I posto ne verujem ni u sta,' nastavlja Levi Desnic, 'Ja sam najkvalifikovaniji politicar da budem sledeci predsednik Srbije.' Gomila pocinje da se kikoce, ocigledno pretpostavljajuci da ce Levi Desnic da isprica neki vic.

'Zasto Srbija mora da ima predsednika koji ne veruje ni u sta?,' retoricki pita Levi Desnic. 'Zato sto je Srbiji potrebna podrska medjunarodne zajednice ako zeli da se vrati u zajednicu naroda. A svako u medjunarodnoj zajednici zna da je mogu voditi samo ljudi koji ne veruju ni u sta.'

Sad gomila puca od smeha.

'Levi-Nista,' 'Levi-Nista,' spontano skandiraju, kao da je u pitanju odlucujuci rezultat nekog sportskog dogadjaja.

Shvativsi da je gomila njegovu izjavu primila kao vic, Levi Desnic zuri da ponudi dokaz za svoju teoriju: 'Znaci vi mislite da je neverovanje ni u sta vic? Pa onda, dozvolite mi da vam ponudim neke dokaze u suprotno. Da li mislite da Helmut Kol, na primer, ne veruje ni u sta?' 'Daaa,' odgovara gomila, iako nakon malo oklevanja. 'Mozda Kol veruje u bratwurst kobasicu,' moze se cuti jedan ucesnik kako mumla. 'Ali sta ima veze; mora da se jede.' 'Da li verujete da Bil Klinton ne veruje ni u sta?' Levi Desnic nastavlja da testira demonstrante, kao da predaje univerzitetskom auditorijumu. 'Daaaaa,' vice gomila u Beogradu kao odgovor. 'Da li mislite da Boris Jeljcin ne veruje ni u sta?' 'Daaaaaaaaa,' gomila odgovara sve glasnije i duze. 'Da li mislite da Medlin Olbrajt ne veruje ni u sta?' 'Daaaaaaaaaaaaa,' gomila vice u svom najduzem i najglasnijem odobravanju. 'A zar nisu svi ovi ljudi postovani lideri medjunarodne zajednice?' Levi Desnic 208

koristi Logiku 101 da uspostavi pobednicku liniju. 'Daaa,' odgovaraju neki u gomili. Drugi odmahuju glavama, kao da shvataju da ovo nije cas komedije Levi Desnica. 'Prema tome,' Levi Desnic izgovara svoju poentu, 'kad vam kazem da ja ne verujem ni u sta, to znaci da sam ja jedini politicki lider u Srbiji ravnopravan sa svim ovim svetskim liderima. Cak i Milosevic veruje u nesto... On veruje u socijalizam. On veruje u korupciju. On veruje u svoju zenu. On veruje u svoju policiju. Ko zna, on mozda veruje i u to da ce njegov sin pobediti u trci Indy 500...' Glasan smeh prisiljava Levi Desnica da napravi pauzu. Nakon sto su se svi utisali, on nastavlja. 'Nasuprot tome, mogu vas uveriti da ja ne verujem ni u sta. Ni u sta, cujete li?' vice on da pojaca efekat. 'Ne verujem u Boga; ne verujem u zivot nakon smrti; ne verujem u sveti brak; ne verujem u demokratiju; ne verujem u autokratiju; ne verujem u vojsku; ne verujem u 'decu cveca,' ne verujem u Deda Mraza... kazem vam - ja ne verujem ni u sta! On pravi pauzu da omoguci gomili koja se komesa da se utisa. 'Zbog toga sam ja najkvalifikovaniji politicar da budem sledeci predsednik Srbije! Zar se ne slazete?' 'Levi-Nista,' 'Levi-Nista,' pocinju neki da skandiraju. 'Kolbrajt-Nista,' 'Kolbrajt-Nista...', drugi prihvataju refren. 'Klinton-Nista,' 'Klinton-Nista...' 'Jeljcin-Nista,' 'Jeljcin-Nista...' 'Nista-Nista,' 'Nista-Nista...' (krajnja 'liberalna nirvana'...)

Dok se beogradska gomila razilazi za tu noc, nakon glasanja za demokratiju svojim stopalima vec 29 dana, veseli zvanicnici ove srpske opozicione partije skupljaju se oko svog lidera da mu cestitaju na govoru. 'Stvarno, Levi, bas si ih pokrenuo...' kaze jedan od njih, tapsuci Desnica po ledjima. 'Ali, stvarno, mora da verujes u nesto?' 'Ja verujem u istu stvar u koju veruje i Klinton,' odgovara Levi Desnic. 'Oh, da? A sta je to?' 'Svemocni Dolar.' 'Svemocni Dolar?' 'Ili nemacka marka... Ili jen... Nismo cepidlake. Uzecemo sve sto nam Vol Strit da. Novac je taj oko koga se svet okrece, covece! Krstevi, polumeseci, zastave, himne... sve su to arhaicni simboli za nazadne mase. U nasem Novom svetskom poretku mi cemo ih se svih osloboditi.'

'Masa ili simbola?"

209

I kako je pokazalo NATO bombardovanje 1999.godine, lideri Novog svetskog poretka su zaista pokusali da "se oslobode nazadnih (srpskih) masa" i njihovih omiljenih patriotskih simbola. I nastavljaju da to rade, samo drugim sredstvima, tokom kosovske "mirovne farse." Lideri Novog svetskog poretka slucajno su najgori protivnici srpskog naroda. Oni su ubijali bez razlike slabe i siromasne tokom svojih osmogodisnjih sankcija. Oni su unistili jake i siromasne svojim bombardovanjem bosanskih Srba 1995.godine. Oni su vodili kukavicki rat protiv srpskih civila tokom 79-dnevnog bombardovanja 1999.godine. I oni nastavljaju svoj rat iznurivanja Srbije putem izolacije od Evrope i iskorenjivanja na i sa Kosova. I oni su perfidno koristili Milosevica kao zlikovca da bi opravdali svoje zlocine protiv covecanstva.

Neuznemireni, neki srpski opozicioni vazali Svemocnog Dolara, i cak neki srpski svestenici, (vidi kolumnu "Artemije, Njegova Sramota," na beograd.com od 27.marta), se klanjaju i rukuju sa svojim omiljenim zapadnim ikonama, cuvarima Svemocnog Dolara i onima iz novog Vasingtonskog Zlog Carstva. Da li zaista misle da ce njihova religija "Ja ne verujem ni u sta" im dati oprost od izdajnickog ponasanja prema sopstvenom narodu na najvisem sudu Gospoda?

Imajte na umu da je gornja kolumna objavljena u listu Washington Times napisana i objavljena u ovom americkom drzavnom mediju u vreme kada je na stotine hiljada Srba smatralo Djindjica za svog pravog heroja. Bas kao sto je i preko 90% Srba podrzavalo Milosevica u vremenskog okviru 1989.-1990.godine iz slicno pogresnih razloga, uprkos upozorenjima ovog autora jos tada da mozda tetose despota.

Za vise o tome, citajte moju sledecu kolumnu "Milosevic: Zagonetka umotana u misteriju?" Novi svetski poredak i Srbi - Deo XXXII MILOSEVIC: "ZAGONETKA UMOTANA U MISTERIJU"

210

Zavrsio sam moju proslonedeljnu kolumnu o Zoranu Djindjicu, "‘Heroju’ u crnom dzemperu sa rol kragnom, sada dostavljacu za ‘Crnu listu’", podsecanjem citalaca beograd.com-a da je moja kolumna objavljena u listu Washington Times 29. decembra 1996. godine o takvim nihilistickim politicarima napisana i objavljena u ovom americkom nacionalnom mediju u vreme kada je na stotine hiljada Srba smatralo Djindjica za svog pravog heroja. Isto kao sto je preko 90% Srba podrzavalo Milosevica u vremenskom okviru 1989-1990.godine iz slicno pogresnih razloga, uprkos upozorenjima ovog autora jos tada da mozda gaje despota. Cak je i pokojni otac ovog autora bio kritican u pogledu mog kritikovanja Milosevica u leto 1990.godine.

Ali cak i ako memorija citalaca beograd.com-a ne ide tako daleko unazad, evo sta sam jos napisao o Milosevicu u jednoj drugoj kolumni u listu Washington Times, koja je prvi put objavljena 5.jula 1998, da - skoro devet meseci pre nego sto su NATO bombe pocele da pljuste po Srbiji:

"Dva svetlucavo bela "korporacijska mlaznjaka", na kojima su bili nacrtani jugoslovenska zastava i grb, bili su parkirani ispred hangara na beogradskom aerodromu u ponedeljak, 15.juna 1998.godine, samo oko 100 jardi dalje od komercijalnog leta British Airways-a, kojim je ovaj autor trebalo da leti iz Beograda za London. Dva coveka, obucena u poslovna odela, zagrljena, kao sto to imaju obicaj da rade dobri prijatelji u istocnoj Evropi, setkala su se oko jednog mlaznjaka, ocigledno zaneta zivom konverzacijom. Konacno su se poljubili tri puta u obraze, kao sto to pravoslavci imaju obicaj da rade. Jedan od njih, koji je nosio malu akten tasnu, usao je u mlaznjak. Drugi se odsetao nazad do Audija parkiranog u blizini. "Kladim se da su ovo neki od ljudi iz pratnje (Slobodana) Milosevica na njegovom putu u Moskvu gde treba da se sastane sa (Borisom) Jeljcinom," rekao je ovaj autor svom saputniku. I zaista, bili su, kao sto smo kasnije saznali iz britanske stampe. Covek koga americka vlada i mediji obozavaju da mrze, a ipak ga tretiraju kao da je Kralj Balkana, putovao je da se sastane sa Borisom Jeljcinom, Izdajnikom Rusije. Koji je trebalo da natera 211

"Slobu," Izdajnika Srbije, da proguta neke od lekova loseg ukusa Novog svetskog poretka za Kosovo, navodno na racun tradicionalnog rusko-srpskog prijateljstva, kao sto navode zapadni mediji (suprotno stvarnim istorijskim dokazima u smislu odnosa vlada). Ipak je izdaja interesa njihovih nacija ovu dvojicu bivsih komunista ucinila pticama istog jata. Ono sto ovaj autor nije znao u vreme kada je posmatrao sta se desava na beogradskom aerodromu, medjutim, bilo je da je leteca sarada 85 NATO aviona upravo bila zavrsila svoju vazdusnu demonstraciju zveckanja oruzjem nad Albanijom i Makedonijom, dve vazalne zemlje koje je nakon hladnog rata osvojio Novi svetski poredak, ne mecima, vec dolarima. Jesu li o tome tako zivo razgovarala ona dva srpska zvanicnika?

Misterije i pretpostavke kao ova su tako tipicne za Balkan kao sto su dan i noc. I iz dobrog razloga. Jer, covek koji se cini da je "zagonetka umotana u misteriju unutar enigme" (Milosevic), da pozajmimo opis koji je Vinston Cercil upotrebio 1939.godine za Sovjetski Savez, uziva u svojoj ulozi balkanskog saobracajnog policajca izmedju Istoka i Zapada, bas kao sto je njegov komunisticki prethodnik, Josip Broz Tito, radio tokom hladnog rata. Ali ko je zapravo Slobodan Milosevic? Komunisticka satana ili nacionalni heroj? Pragmaticni drzavnik ili nevesti strateg? Kao i Amerikanci, vecina Srba nije nikad upoznala svog predsednika. Ali za razliku od svog americkog pandana, Milosevic retko govori u javnosti ili cak na TV. Ipak, slicno Amerikancima, vecina Srba ima jasno misljenje o svom glavnom sefu. [...] "Milosevic je katastrofa za Srbiju," rekao je jedan 33-godisnji asistent Beogradskog univerziteta. "Da nije njega, Srbija bi sada bila deo Zapada." Slobodoljubivi Amerikanci treba da imaju na umu da su se posteri sa natpisom "Slobo-Sadame" prvi put pojavili u Beogradu tokom martovskih demonstracija protiv Milosevica 1991.godine, a ne u Vasingtonu ili Vol Stritu. Tako da nas gore spomenuti beogradski akademski izvor mozda ima pravo. Da nije bilo Milosevica, Srbija bi mogla danas biti deo Zapada. Ali, da nije bilo Zapada, Milosevic danas ne bi bio deo Srbije. Zbog toga je Zapad precutno podrzavao Milosevica. Eliti Novog svetskog poretka, na cijem je celu SAD, bilo je potrebno strasilo na Balkanu da bi opravdala svoje gazenje jedne male zemlje, koja je bila osnivacki clan Ujedinjenih nacija i saveznik SAD u dva svetska rata 20. veka. Tako da bi SAD sada mogle da prete bombardovanjem Srbije zbog 212

Kosova - totalno nepostujuci medjunarodni zakon, nacionalni suverenitet ili cak rezolucije Saveta bezbednosti UN. Zauzvrat je Milosevic prodao srpske nacionalne interese iz istog razloga iz kojeg globalisticka americka vlada prodaje americke nacionalne interese - da ostane na vlasti.

Sta mislite zasto je americka vlada odbila da otvoreno podrzi masovne prodemokratske pozive demonstranata za ostavku Milosevica prosle zime? Zato sto je Milosevic sada naucio kada da mase repom, a kada da pokaze zube, u zavisnosti od toga sta je potrebno njegovim gospodarima Novog svetskog poretka u datoj situaciji. Bez njega kao negativne licnosti americka anti-srpska politika bi se pokazala onakvom kakva je - genocid protiv celog naroda, sto su u stvari stare i nove predlozene sankcije. Ovaj podli parijski odnos Novog svetskog poretka je i simbioticki obrnut. Svaki put kad se proizvede neka nova kriza, ona omogucava lokalnom vladaru da uzurpira vise vlasti nad svojim narodom na racun nacionalnog vanrednog stanja. Iz istog ovog razloga, proizvedene krize, kao sto je ova tekuca kosovska, ili februarska u Iraku, u stvari idu u prilog diktatorima kao sto su Milosevic ili Sadam Husein. One im daju sansu da konsoliduju ili ojacaju svoju vlast nad sopstveniim narodom. Ja ne poznajem Sadama Huseina. Nikada ga nisam sreo. Ali sam se sreo sa Milosevicem nasamo. Dva puta. Jednom u januaru 1990. Drugi put u februaru 1992. Oba puta nakon nekoliko sati razgovora, povremeno veoma zivog, ovaj bivsi komunisticki diktator me je ostavio pod utiskom da je zalosno van toka kad je u pitanju spoljna politika ili situacija u svetu.

U januaru 1990, na primer, Milosevic mi je rekao da je, po njegovom misljenju, americka vlada navodno bila zainteresovana za stvar kosovskih Albanaca zbog toga sto je Albanija (geografski) onemogucavala Sovjetskom Savezu direktan pristup Mediteranskom moru. Bio sam zaprepascen Milosevicevim neznanjem, narocito sto je ovo bilo nakon egzekucije rumunskog predsednika Causeskua, koja se odigrala manje od dve nedelje pre naseg susreta. I s obzirom na to da je Berlinski zid pao samo dva meseca pre toga. "Zar nije ta spoljnopoliticka karta malo pozutela do sada?" upitao sam. "Jeste. Ali birokratama Stejt Departmenta je potrebno puno vremena da budu u toku sa stvarnim svetom," odgovorio je 213

on. Mozda i jeste. Ali srpskom predsedniku ocigledno treba jos vise vremena da shvati koji kraj je gore u globalnim pitanjima.

Sledeci put kad smo se sreli, u februaru 1992, bas pre nego sto je izbio rat u Bosni, upozorio sam Milosevica da i on sam moze jednog dana biti optuzen za ratne zlocine ukoliko ne osudi zlocine koje cine Srbi. On je rekao da ih je vec osudio, cereci se i zapisujuci neke zabeleske o mojim komentarima u svoju beleznicu. On ocigledno ili nije mislio da ce biti optuzen ili ga nije bilo briga. Tada je meni prvi put svanulo. Ovaj covek bi mogao biti deo prevare...

Ni Srbima nije ovo promaklo. Jedna reporterka TV stanice u juznoj Srbiji me je u intervjuu filmovanom tokom skorasnje posete ovog autora Beogradu upitala: "Neki ljudi ovde misle da je Milosevic americki covek. Sta vi mislite o tome?" "Ne znam da li je on americki covek. Koliko ja znam, on je covek Mire Markovic". Reporterka se toliko presavila od smeha da je snimanje moralo da bude prekinuto dok nije opet dosla sebi. [...]

"Cini se da je ona izgradila svoj lik sa dimom i ogledalima", izvestavao je list Los Angeles Times 26. decembra 1996. godine. "Markovicka je akademik za koga kazu da je kupila svoje titule; njena politicka stranka tvrdi da je levicarska, ali je vode najbogatiji i najgrublji preduzimaci u zemlji?" [...]

Uticaj Markovicke na muza je takodje odbio mnoge talentovane ljude od Milosevica. Brana Crncevic, na primer, poznati srpski pisac i prvi nekomunisticki clan starog, komunistickog jugoslovenskog parlamenta, u pocetku je podrzavao Milosevica, dok je ovaj igrao na kartu srpskog nacionalizma (otprilike u periodu 1988-1992.). Nakon izvesnog vremena, medjutim, Miloseviceva zena je cak udarila na Crncevica. Dok je podnosio svoju ostavku na mesto clana parlamenta, on je navodno objasnio svoje razloge na sledeci nacin: "Dajem ostavku iz zdravstvenih razloga. Ne sopstvenih... zeninih. Ne moje zene..." Ovaj

214

sarkasticni komentar, naravno, odnosio se na (mentalno) zdravlje Miloseviceve zene.

Mira Markovic u Srbiji moze biti rival Hilari Klinton u Americi, kao zena koju mozda najvise mrze u ovoj zemlji. Ali ne govore svi ljudi lose o njoj. Zoran Djindjic, na primer, lider Demokratske stranke u Srbiji, rekao je ovom autoru, tokom razgovora za vecerom u julu 1994. godine, da dobro poznaje Miru Markovic, jer je ona bila jedan od njegovih profesora na Beogradskom univerzitetu. Djindjic misli da je ona veoma pametna, te tako povlaci konce iza Milosevica. Ali Djindjic je dodao da Markovicka nema licnu harizmu. "Ona muca i ima ogromnu tremu kad prica u javnosti," rekao je. "Ona je takodje i izuzetno niska, cak i za zenu." Ono sto je Djindjica nerviralo vise nego to sto Markovicka povlaci konce iza Milosevica je rezervisanost i srpskog predsednika i prezir za svoj narod. "Moraju se tuci kao stoka dva puta dnevno," Milosevic je, toboze, rekao Djindjicu u jednom razgovoru 1993. godine. Iskreno, malo sam umoran od toga," dodao je ovaj srpski drzavnik.

Ovaj utisak se slaze sa delom razgovora koji je ovaj autor vodio sa Milosevicem u februaru 1992.godine - onom u kome sam ga upozorio da moze biti optuzen na kraju za ratne zlocine ukoliko ne ucini nesto da ih spreci. Dok je ovaj autor bio kritican po pitanju takozvanog Vensovog plana, koji je zsvrsio rat u Hrvatskoj krajem 1991. godine, ali je internacionalizovao jugoslovenski gradjanski rat ubacivanjem UN "mirovnih" trupa na Balkan, Milosevic je branio svoje prihvatanje plana. "A sada, kada stignu 'plavi slemovi', srpski narod ce biti bezbedan," rekao je. "Zar nije to dobar ishod?" Pa, sest godina kasnije, sa vise od pola miliona Srba etnicki ociscenih iz Hrvatske i Bosne, naivnost Milosevica iz 1992. godine izgleda vise kao glupost. Ili izdaja, cak i bez kasnije izdaje bosanskih Srba (u leto 1994., a onda opet u Dejtonu 1995.). Ali ono sto je Milosevic zatim rekao bilo je jos vise zapanjujuce. Jer je otkrilo njegovu neosetljivost za ljudski zivot. "A samo pomislite, postigli smo sve to uz gubitak samo 1.000 zivota," hvalio se o svojoj mudrosti u prihvatanju rasporedjivanja UN snaga. Ipak, ovaj autor se trgao. "Samo 1.000 zivota?" Iako je ova cifra bila veliko umanjivanje stvarnih srpskih gubitaka, ovih 1.000 izgubljenih zivota je 215

znacilo mnogo hiljada ozaloscenih zena, muzeva, dece, roditelja, brace, sestara... sto je cinjenica o kojoj ovaj covek gladan moci ocigledno nije razmisljao. "To je sve?" odgovorio je ovaj autor zapanjeno. "A sta je sa hrvatskim gubicima?" "Oni su mnogo tezi," slozio se Milosevic. "Samo u Vukovaru su izgubili oko 4.000 vojnika. Ali su to uglavnom bili 'crnokosuljasi', hercegovacki Hrvati, najokrutnije 'Ustase' (potomci ubilackih saradnika nacista u Drugom svetskom ratu). Meni ih nije bas zao." Dodao je da su hrvatske snage takodje ukljucivale sve vrste placenika, cak i neke crnce. Pa, crnci ili belci, "ustase" ili "cetnici" - svi isto krvare. A njihove porodice podjednako placu. Znam to. Video sam neke zrtve kako krvare i njihove porodice kako placu...

Sto nas vraca za puni krug na Kosovo, gde je ovaj balkanski konflikt i zapoceo 80-ih godina. Ponovo zrtve - i Albanci i Srbi - krvare. Ponovo njihove porodice placu. Ponovo nas mediji hrane lazima o tome sta se stvarno desava."

A samo pomislite, ponovo: sve je ovo napisano i objavljeno u americkom drzavnom mediju nekoliko godina PRE(!) nego sto su NATO bombe pocele da padaju na Srbiju.

Prema tome, da li se mogla izbeci ova nacionalna nesreca za Srbiju? Pa, ostavicu da VI odgovorite na to pitanje. To jest, ako ste Srbin. Samo se gledajte u ogledalo dok odgovarate. Novi svetski poredak i Srbi - Deo XXXIII ARTEMIJE: NAIVNO JAGNJE ILI VUK U OVCJOJ KOZI?

Norvezani su svetu dali rec Kvisling. Ovaj termin je poceo da oznacava izdajnicko i ulizicko ponasanje. Francuzi su dali Visija kao svoj primer sramotnog nacistickog kolaboranta. Stari Srbi su proizveli Vuka Brankovica, Milosa Obrenovica... Danasnji Srbi su izbljuvali Mila Djukanovica, Vuka Draskovica i Zorana Djindjica, medju svojim skorasnjim simbolima sramote (vidi moju 216

kolumnu od 1. februara za beograd.com - "U postelji sa neprijateljem"). A sada se cini da vladika Artemije i otac Sava slede sramotne tragove ovih zapadnih vazala (vidi moju kolumnu od 27. marta - " Artemije, Njegova sramota"). Nije ovo nova pojava.

Ovaj autor prati sumnjivo ponasanje vladike Artemija vec skoro pet godina, a grize se za jezik poslednje tri godine. Bice dovoljno reci da kad bi prizrenski vladika bio sluzbenik ili direktor neke javne korporacije, a ne clan egalitarnog i tolerantnog pravoslavnog Sinoda, on bi verovatno odavno bio otpusten zbog krsenja poverenicke duznosti prema organizaciji za cije vrednosti od clana visokog ranga ocekuje da ih deli, postuje i neguje.

Jedna od njih nije kritikovanje u javnosti vase brace po Hristu, a kamoli vasih pretpostavljenih, a da im se prvo ne da sansa da licno cuju vase optuzbe i da se odbrane pred onim ko ih optuzuje i pred Bogom. Vladika Artemije je pao na takvom testu pristojnosti i lojalnosti. Vise puta.

Posto su mi visoki srpski zvanicnici neke stvari rekli u poverenju nisam mogao da idem u vise detalja. Ali tokom moje posete Srbiji proslog meseca, za Uskrs 2000, oslobodili su me od mojih samonametnutih restrikcija u pogledu onoga sto sam do tada smatrao za privatne razgovore. Prema tome, ono sto sledi je ekskluzivna prica koja jos nikad nije otkrivena u javnosti...

Prvi put (za koji ja znam) vladika Artemije je prekrsio vladanje jednog svestenika u avgustu 1995. Vojska bosanske Republike Srpske i Srpske Krajine krvarile su pod napadom kombinovanog hrvatsko-muslimanskog napada potpomognutog od strane Amerikanaca, s jedne strane, i bratoubilackih sankcija koje im je nametnuo Milosevicev rezim, s druge strane. Osim toga, Klintonova administracija i lideri EU su se bili nameracili za "ubistvo," spremni da aktiviraju NATO-vu poraznu vazdusnu moc protiv sicusne srpske armije s druge strane Drine. 217

Suocen sa takvim nemogucim izgledima, dr Radovan Karadzic, tadasnji predsednik bosanske Republike Srpske, poslao je poruku Beogradu da su on i njegova vlada voljni da razgovaraju. Citaj - da popuste. Slobodan Milosevic se slozio sa Karadzicevim predlogom i zakazao sastanak krajem avgusta u Dobanovcima, utocistu jugoslovenske vlade zapadno od Beograda. Karadzic je takodje zamolio patrijarha Pavla da prisustvuje planiranoj sednici kao svedok.

Pored Karadzica, bosansku Republiku Srpsku su predstavljali i Momcilo Krajisnik i general Ratko Mladic. Njegova Svetost je sa sobom poveo vladiku Irineja (Backog). General Momcilo Perisic, tadasnji vrhovni zapovednik jugoslovenske vojske, takodje je bio prisutan. Na pocetku sastanka Perisic je rekao bosanskim Srbima da ce NATO poceti da ih bombarduje u 10h ujutru narednog dana. Karadzic i Krajisnik su se samo smejali (sto pokazuje koliko je "dobra" bila njihova inteligencija).

NATO bombardovanje je zapravo pocelo devet casova pre nego sto se ocekivalo. SAD / NATO su ocigledno pomerili rok da ne bi morali da stopiraju ili otkazu planirani vazdusni rat u poslednjem trenutku, ako bi Srbi najavili potpisivanje sporazuma u Dobanovcima sledeceg dana, sto bi oznacilo prakticno kapitulaciju bosanske Republike Srpske. Sto pokazuje da je Vasington zeleo srpsku krv, a ne samo stare srpske teritorije.

Takav krvozedni stav je prethodio dodatku u poslednjem trenutku na Apendix Rambuje sporazuma koji bi dao NATO-u pravo da okupira celu Srbiju, a ne samo Kosovo. Prirodno, srpska delegacija u Rambujeu ga je odbacila. Sto je bio izgovor koji su Klintonova administracija i NATO iskoristili da pocnu bombardovanje Srbije 24. marta 1999. Jos jednom su zle sile Novog svetskog poretka pokazale da zele srpsku krv, a ne samo geopoliticku dobit.

218

A sta je vladika Artemije radio usred takvog zlobnog napada na narod iz kojeg on potice? Lansirao je zlobne napade na srpskog predsednika i srpskog patrijarha. Napad na patrijarha je bio narocito neukusan. U svom pismu upucenom jednim kosovskim novinama u septembru 1995. on je napao prisustvo patrijarha Pavla na sastanku u Dobanovcima i optuzio Njegovu Svetost da podrzava Milosevicev rezim.

To je bila lazna optuzba, naravno. Kao sto sada znate, dvojicu srpskih crkvenih lidera je zamolio Karadzic, a ne Milosevic, da prisustvuju sastanku u Dobanovcima. I to da bude tamo samo kao svedok. Osim toga, Sveti Sinod je vec bio osudio Miloseviceve sankcije protiv bosanskih i krajinskih Srba uvedene 1994. godine. Sto je jos gore, Artemije se nije potrudio da obavesti njegovu Svetost o svojim klevetnickim optuzbama pre nego sto je s njima izasao u javnost. Sto predstavlja krsenje kanonskih pravila ponasanja, a da ne spominjemo kako je to sramotan cin Njegove Milosti.

"Urednici ovih novina su me nazvali i obavestili me o tome sta pise u njima i da ce ih pustiti u stampu," rekao je patrijarh Pavle ovom autoru. "Tako sam ja saznao za to." Patrijarh nije mogao da se seti imena novina.

Nije to bio izolovani ispad. Proslog novembra, na primer, Vladika Artemije je ponovo lansirao javni napad na Njegovu Svetost. Ovog puta zato sto je srpski patrijarh prisustvovao prijemu za 29. novembar koji je priredio srpski predsednik Milosevic (29. novembar je praznik stare komunisticke drzave).

Patrijarh Pavle je objasnio svoje obrazlozenje za to sto je odlucio da prisustvuje prijemu za 29. novembar kako sledi. Rekao je da posto ce katolicki, muslimanski i jevrejski verski lideri takodje prisustvovati i tako priznati Milosevica kao sefa drzave a 29. novembar kao drzavni praznik, on je smatrao da lider srpske pravoslavne crkve i gradjanin te zemlje ima obavezu da uradi isto. Pravilno ili pogresno, opet, nije bilo prethodnog tête-à-tête izmedju otvorenog prizrenskog 219

vladike i njegovog pretpostavljenog, kao sto to zahtevaju kanonska pravila ponasanja, da ne spominjemo pravila obicne pristojnosti.

Takvo neotesano ponasanje jednog clana Svetog Sinoda prema drugom - i to prema Patrijarhu uz to - je u ostrom kontrastu sa pokornim stavom vladike Artemija prema srpskim neprijateljima na Zapadu. Nije ni cudo da je cak i jedan "umereni" ruski ministar spoljnih poslova, Igor Ivanov, izgrdio ovog srpskog vladiku tokom njegove posete Moskvi u aprilu. Ivanov je navodno upozorio da "bi bilo dobro ako bi on (Artemije) smanjio svoje kritikovanje srpskog predsednika i svoje ulagivanje Vasingtonu," prema jednom izvoru koji je bio prisutan na tom sastanku.

Nije Artemijevo ulizicko ponasanje prema liderima Novog svetskog poretka skorasnja pojava, kao sto se to moze pretpostaviti iz kolumne ovog autora od 27. marta "Artemije, Njegova Sramota". U izvestaju od 8. jula 1998. sajta Truth in Media (= Istina u medijima) pod nazivom "SRPSKI VLADIKA SA KOSOVA SA EU GLOBALISTIMA," pitali smo se da li je on "Nevino (naivno) jagnje medju vukovima? Ili (prepredeni) vuk u ovcjoj kozi?" (podnaslov TiM Biltena).

Dok citate nasu pricu o tome sta se dogodilo u Berlinu 3-4. jula 1998, imajte na umu da su srpski neprijatelji sa kojima je Artemije caskao ukljucivali tadasnjeg nemackog ministra spoljnih poslova Klausa Kinkela, koga su Bilderbergeri (na sastanku u Torontu 1996.) optuzili za podstrekavanje "Kosovske krize," prema Dzonu Vitliju, politickom analiticaru sa bazom u Torontu (vidi http://www.truthinmedia.org/Kosovo/War/day10up2.HTML ).

A treba takodje da imate na umu da je sudbina Srbije vec bila zapecacena. Prema prici sa naslovne strane od 27. marta 2000. u vodecem kanadskom casopisu Mclean’s, general Vesli Klark, NATO-ov bivsi vrhovni komandant odobrio je plan za bombardovanje Srbije u junu 1998. - devet meseci pre stvarnog NATO napada na Srbiju. 220

Sto coveka navodi na to da se zapita sta je Artemije stvarno radio u Berlinu? Dobijao instrukcije za dogadjaje koji ce uslediti?

DECANI, (Kosovo) Srbija, 8. juli 1998. - Bas kad smo hteli da zakljucimo ovaj TiM GW Bilten, primili smo izjavu za stampu od oca Save iz manastira Decani na Kosovu, Srbija. Ona se tice srpskog vladike Artemija, cija dijeceza ukljucuje srpsku pokrajinu Kosovo, a koji je prisustvovao konferenciji globalista Evropske unije odrzanoj u Berlinu proslog vikenda (3-4 juli). Ovu sednicu je organizovao Medjunarodni Bertelsmann Forum Centra za istrazivanje primenjene politike Univerziteta u Minhenu.

Mozda se secate da je Njegova Milost Artemije, bio tako nedavno odbijen od strane americkog balkanskog diplomatskog revolverasa, Ricarda Holbruka, koji je vise voleo da pozira za fotografiju sa albanskim OVK teroristima nego da se sastane sa srpskim vladikom (vidi "Siledzije sveta ujedinite se!" - novi slogan Novog svetskog poretka? - TiM GW Bilten 98/6-7, 6/26/98). Uprkos tome, ovaj srpski vladika je ovog vikenda otisao u Berlin, gde je navodno imao privatne sastanke sa Klausom Kinkelom, nemackim ministrom spoljnih poslova, Henrijem Kisindzerom i Havijerom Solanom, generalnim sekretarom NATO, izmedju ostalih.

Da li je prisustvo Njegove Milosti na takvom anti-hriscanskom skupu znak nevinog (naivnog) jagnjeta koje se mesa sa (paganskim) vukovima? Ili znak (prepredenog) vuka u ovcjoj kozi? Mi vise volimo da mislimo da je ono prvo, od sada biti otvoreni za promenu misljenja.

U medjuvremenu, evo odlomka iz izjave za stampu oca Save od 8. jula:

221

[...] Dominantni ton "Bertelsmann Konferencije" mogao se primetiti u prezentaciji g. Klausa Kinkela. Nemacki ministar spoljnih poslova je odlucno izjavio da EU nije hriscanska organizacija i da su Srbi gubitnici (i bice to) u narednim dogadjajima. On je takodje naglasio da u slucaju ruskog veta u Savetu bezbednosti postoji instrument Konvencije o Genocidu koja jasno daje pravo NATO-u da samostalno odlucuje, cak i slucaju kao sto je vojna intervencija na Kosovu i Metohiji.

Govor g. Sloma Avinerija, direktora Jevrejskog univerziteta za Evropske studije sa bazom u Jerusalimu, bio je veoma slican po karakteru sa govorom njegovog prethodnika. On je naveo da je sada kasno za autonomiju Kosova i da ta autonomija nema politickog znacaja u nedemokratskoj zemlji. G. Avineri je zakljucio da u slucaju krize na Balkanu, Rusiju treba gurnuti u pozadinu jer ona zavisi od Zapada i zato sto je to jedini nacin da se sve postavi na svoje mesto."

E sada, evo nekih komentara urednika TiM i pitanja koja padaju na pamet:

Ministar spoljnih poslova toboze hriscanske zemlje (Nemacke) potpuno je jasno stavio do znanja da je pravac koji Nemacka sledi u Evropi NE-HRISCANSKI! ["EU nije hriscanska organizacija a Srbi su (i bice) gubitnici u narednim dogadjanjima," Kinkel je obecao hriscanskim Srbima]. A jedan hriscanski vladika ostavlja po strani ovo ponizenje i cak jednom takvom anti-hriscanskom globalisti daje audijenciju nakon toga?

Koliko je odbijanja od strane materijalistickih, globalistickih bezboznih elitista, kao sto su Kinkel i Holbruk, potrebno da bi jedan srpski hriscanski vladika shvatio poruku da nije pozeljan za njihovim stolom? Osim, naravno, ako on zna da je on clan kluba Novog svetskog poretka?

222

Koja je vrsta autoriteta na Kosovu ili u Rusiji, kad smo vec kod toga, neki "Jevrejski univerzitet za Evropske studije", sa bazom u Jerusalimu, da daje ocenu o kosovskoj autonomiji? Zar se ne cini da je bolje ljudima koji zive u staklenoj kuci da se ne bacaju kamenjem? Nacin na koji Izraelci tretiraju Palestince jedva da je blistavi primer tolerancije i saosecanja, zar ne?

U svakom slucaju, jedna stvar se cini sigurnom: Ovaj srpski vladika pati od opasne nevolje za "Bozje ljude" - mesanja u politiku. Narocito spoljnu politiku, nesto sto se od "Bozjih ljudi" ne ocekuje, niti bi oni trebalo da se u to mesaju. Niti su obicno za to kvalifikovani.

Pre vise godina (cini se kao da je pre vise decenija), ovaj autor je cesto pitao svoje prodavce (kompjuterske kompanije) sledece pitanje tokom kursa obuke u stilu "logora za obuku regruta" osmisljenog za njih: "Da li ima razlike za zrtvu da li je ubo nozem u ledja zlobni ubica, ili dobronamerni veseljak koji se sapleo i pao dok je 'stitio' ledja zrtvi?"

Poenta je, naravno, u sledecem: Morate da ste jos i vise na oprezu vis-a-vis onih koji vam dobro misle i takozvanih "prijatelja," nego sa ociglednim neprijateljima.

Ipak, u svom govoru na ovoj sednici koju su sponzorisali EU globalisti, vladika Artemije je pozvao na odrzavanje "medjunarodne konferencije" koja bi se pozabavila problemima Kosova. To je isto kao izdajnicka greska koju je Milosevic pocinio 1991-1992. kada se slozio sa Vensovim planom (vidi kolumnu ovog autora objavljenu u listu Washington Times - "Kosovo: Zasto smo mi umesani?", 7/05/98).

I tako, covek mora da se pita da li je ovaj srpski vladika nevino (naivno) jagnje medju vukovima Novog svetskog poretka? Ili (prepredeni) vuk Novog svetskog 223

poretka u ovcjoj kozi?" Vise ne moramo da se pitamo. Vladika Artemije se ulizuje ratnim zlocincima kao sto su Bil Klinton i Medlin Olbrajt, na primer, NAKON zlocina koje su oni pocinili protiv nevinih srpskih civila, a to govori samo za sebe. Ocekujte vise o ovoj temi u mojoj sledecoj kolumni. Novi svetski poredak i Srbi - Deo XXXIV SRBI U BRITANIJI SE PODSMEVALI SRPSKOM SVESTENIKU

U mojoj proslonedeljnoj kolumni sam elaborirao stalne prestupe, protiv kanonskih pravila srpske pravoslavne crkve i protiv srpskog naroda, koje vladika Artemije cini vec godinama. I njegovo cesto caskanje sa srpskim neprijateljima, pre i posle NATO bombardovanja Srbije.

Otac Sava Janjic, lojalni pomocnik vladike Artemija, cije je poznavanje engleskog jezika i kompjuterske tehnologije prilicno impresivno, takodje se sve vise pojavljivao u javnosti, tokom i nakon NATO-ve kosovske "mirovne farse." Ali nije sve od toga laskavo, kako neki zapadni mediji opisuju njegova i putovanja njegovog vladike po NATO zemljama.

Na primer, kada se otac Janjic obratio visoko naelektrisanoj gomili u crkvi Sveti Sava u Londonu 28. marta, Srbi koji zive u Velikoj Britaniji su ga izvizdali i podsmevali mu se. Otac Janjic i vladika Artemije trebalo bi da su se do sada vec navikli na to. Njih su takodje izvizdali i narugali im se i njihovi sopstveni Srbi na Kosovu, kada su proslog leta caskali sa Medlin Olbrajt.

U prici pod naslovom "Skandalozne izjave oca Save, izaslanika vladike Artemija," beogradski (drzavni) list "Vecernje Novosti" izvestio je u svom izdanju od 29. marta da je odgovor oca Save Srbima u Britaniji koji su imali primedbe na spoljnu politiku Robina Kuka (Kuk je ministar spoljnih poslova Velike Britanije), bio "da se isele iz Britanije."

224

On je, takodje, optuzio Vojsku Jugoslavije da je izvukla sa Kosova imovinu ukradenu od Albanaca. I objasnio je da mu je Kuk obecao 9.000 engleskih funti (14.400 USD) da zapocne "objektivnu" (citaj: za Novi svetski poredak a antiSrpsku) radio stanicu na Kosovu. Otac Sava je, takodje, opravdao NATO bombardovanje Srbije kao "mirovnu misiju medjunarodne zajednice."

Jedan od "bisera" oca Save, koji je ucinio da srpska publika u Londonu eksplodira od besa, bio je njegovo pripisivanje krivice za unistenje preko 80 srpskih crkava na Kosovu tokom KFOR "mirovne farse": Najodgovorniji je Milosevicev rezim; drugi najodgovorniji su albanski separatisti; a tek na trecem mestu je (ne NATO, vec:) "medjunarodna zajednica", prema ocu Savi.

A kada je spominjao povlacenje "Miloseviceve vojske i policije" sa Kosova, povici "Srpska vojska, oce!" prekinuli su njegove komentare. Neuznemiren, otac Sava je nastavio da optuzuje srpsku vojsku da je napustila Kosovo sa kamionima punim stvari ukradenih od Albanaca. Ova tvrdnja je docekana ljutitim i glasnim protestima, na koje ovaj svestenik nije reagovao. Ali je mozda vest koja najvise zapanjuje u vezi posete oca Save Londonu ona da je upravo pre svog govora u crkvi Svetog Save u Londonu, ovaj srpski kaludjer bio primljen od strane britanskog ministra spoljnih poslova, Robina Kuka. E sad, ako nam to ne govori o tome kakvi su izdajnicki svestenici otac Sava i njegov vladika, onda smo ovce, ostrige, ili sardine (vidi prethodnu kolumnu ovog autora o ova tri stvorenja Novog svetskog poretka). Jer, sta mislite koliko "normalnih" svestenika, a kamoli pravoslavnih srpskih svestenika, britanski ministar spoljnih poslova primi na dan, ili nedeljno, ili mesecno, ili godisnje? A koji uz to odlazi, tek tako, sa obecanjem da ce dobiti 9.000 engleskih funti (14.000 USD) za radio stanicu na Kosovu. Moja pretpostavka je od nula do nijednog. Sto oca Savu zaista cini "specijalnom" vrstom svestenika. Dovoljno "specijalnim", jer izgleda da on i njegov vladika vise mrze Milosevica nego sto vole svoj narod. Sto je razlog da saradjuju sa srpskim neprijateljima radi "spasavanja" Srba. Vise od 1.200 Srba ubijenih na Kosovu dok su oni pokusavali da ih "spasu" i preko 200.000 Srba 225

isteranih iz domova svojih predaka tokom KFOR "mirovne farse," dobar su pokazatelj koliko je efikasan rad vladike Artemija i oca Save, za srpske neprijatelje, naravno. Nisu vladika Artemije i otac Sava objasnili ko placa njihovo skitaranje po svetu. Niti zasto lideri Novog svetskog poretka pozivaju samo njih dvojicu, a ne i neke druge predstavnike srpske pravoslavne crkve. Posto su vekovima bogobojazljiv narod, Srbi su indoktrinirani da aksiomski postuju crne csvestenicke odore. Ali i svestenici su ljudi, te zato podlozni svim ljudskim porocima, kao i svako drugi iz njihovog jata. Njegova Sramota i njegov izaslanik koji govori engleski jezik, savrseni su primeri zasto Srbi ne smeju nista da uzimaju zdravo za gotovo; zasto moraju da podignu svestenicke odore i sude o svestenicima po njihovim akcijama, da vide da li iza odora kuca srce istinskih sluga Bogu i narodu, ili srce izdajnika i stranih vazala.

Srbi koji su prisustvovali prezenatciji oca Save u Londonu to vec znaju. Kada je jedna osoba zapitala Artemijevog izaslanika "Kako ces se usuditi da pokazes svoje lice pred Srbima na Kosovu i da im kazes: Narode, evo novca koji vam salje Robin Kuk. Sta mislis kako ce ljudi reagovati?"

Otac Sava je navodno odgovorio da bi narod bio zahvalan, jer im Milosevic ne salje nista. Bura protesta se zaorila po crkvenom holu u odgovor na svestenikove reci. Mogli su se cuti sledeci i slicni povici: "Robin Kuk, ubica nase dece!" Na koje je otac Sava odgovorio "ako se ne slazete sa Robinom Kukom, zasto se ne iselite iz Britanije?!"

Kakva odlicna ideja ako se upotrebi obrnuto. Ako se otac Sava i vladika Artemije toliko zestoko ne slazu sa Milosevicem koliko britanski Srbi sa Kukom i Blerom, zasto se oni ne isele iz Srbije i pridruze svojim sefovima na Zapadu? Sigurno bi bili docekani rasirenih ruku? Ili mozda ne bi... Ima jos puno izdajnickog posla koga treba obaviti na podrivanju srpskog naroda u korist Novog svetskog poretka. Nije cudo da je Demokratska stranka Srbije (DSS), opoziciona stranka, 3. aprila takodje osudila odluku Srpskog nacionalnog veca (vladika Artemije, otac Sava Janjic, Momcilo Trajkovic i Radmila Trajkovic), da se pridruze 226

Privremenom administrativnom vecu Kosova i Prelaznom vecu Kosova u svojstvu posmatraca. DPS je ovo nazvala "ishitrenom odlukom," koja "moze lako da ima dalekosezne i izuzetno teske posledice."

Pokusavajuci da opravdaju akcije vladike Artemija i oca Save, neki citaoci su rekli da oni samo pokusavaju da "sprece biolosko iskorenjivanje srpskog naroda suocenog sa neprijateljem iznutra i izvan svojih granica."

Ako bismo i dopustili tu mogucnost, postoje razni nacini da se sledi taj vredni cilj. Jedan nacin je da se prostituise sa neprijateljem, prihvati njegov novac i usluge, i nada da ce krokodil njega poslednjeg pojesti (da parafraziram Cercila koji je govorio o popustanju Hitleru od strane nekih evropskih nacija 30-ih godina).

Ovo moze samo da odlozi izumiranje, a ne da ga spreci. Vise od 1.200 kosovskih Srba koji su ubijeni i 200.000 onih koji su isterani sa Kosova dok su Artemije et. al. "komunicirali sa KFOR-om i silama koje sada okupiraju Svetu srpsku zemlju," su odlican, ali tragican, dokaz o tome koliko je (ne)efikasno takvo "sprecavanje".

Drugi nacin sprecavanja bioloskog iskorenjivanja je rad na dugorocnom opstanku. Sto znaci jacanje veza Srbije sa Rusijom, jedinom zemljom na svetu koja ima sredstva da se suprotstavi srpskim neprijateljima - ubilackom Novom svetskom poretku. Rusija je takodje i jedina mocna drzava na svetu koja ima tradicionalne i strateske interese da pomogne Srbiji da se suprotstavi NATO-u oko Kosova. A to je i jedina velika ne-NATO sila (koja ima veto u Savetu bezbednosti UN) koja ima svoje trupe na licu mesta. (Za vise o tome citajte moj govor od 24. marta "In Memoriam", na TiM Web sajtu http://www.truthinmedia.org/Kosovo/in-memoriam.html - na engleskom; ili http://www.truthinmedia.org/Kosovo/in-memoriam-s.html -na srpskom), i/ili tekst mog predavanja odrzanog u Pertu 2. aprila ( 227

http://www.truthinmedia.org/Perth2000/perth-speech-e.html - na engleskom, ili http://www.truthinmedia.org/Perth2000/perth-speech-s.html - na srpskom).

Istorija ce pokazati, naravno, ko je bio u pravu na kraju - oni koji su podrzavali kvislinge kao sto je Artemije; ili oni koji su radili na casnom dugorocnom opstanku srpske nacije.

U medjuvremenu, evo jednog "litmus testa" o akcijama vladike Artemija i oca Janjica, koji svaki Srbin moze vec sada da resi, ne cekajuci na istorijsku presudu:

(1) Da li ste srecni i ponosni kada vidite vladiku Artemija kako se rukuje sa Bilom Klintonon - NAKON NATO-vog bombardovanja Srbije?

(2) Da li ste srecni i ponosni kada vidite vladiku Artemija kako se smeska i rukuje sa Medlin Olbrajt - NAKON NATO-vog bombardovanja Srbije?

(3) Da li ste srecni i ponosni kada vidite vladiku Artemija kako sedi za istim stolom sa albanskim teroristom-zlocincem Hasimom Tacijem?

(4) Da li ste se ikad zapitali zasto samo vladiku Artemija i crnogorskog kvislinga Milu Djukanovica, a nijednog drugog srpskog politicara ili srpskoamerickog lidera (koliko ja znam), pozivaju u Vasington i/ili Njujork - da se sastane sa Drzavnim sekretarom, i da prica u sedistu Novog svetskog poretka (Vecu za spoljne odnose)?

(5) Da li ste se ikad zapitali ko placa putovanja vladike Artemija i oca Janjica?

228

(6) Da li ste se ikada pitali zasto je americko Ministarstvo spoljnih poslova ustanovilo USIA kancelariju u Pristini nakon Dejtonskog sporazuma 1995, i zasto su sluzbenici USIA bili cesti posetioci Artemija i/ili Decana, neki od njih cak tvrdeci da su pravoslavci? Ako ste odgovorili "da" na prva tri pitanja, postoje sanse da ste odgovorili "ne" na poslednja tri. U tom slucaju, ni to sto ste procitali ovu kolumnu verovatno nece vam znaciti puno.

Ali ako su vasi odgovori obrnuti, mozda se pitate, kao i ovaj autor, kako moze ijedan ponosni Srbin da oprosti, a kamoli podrzava, takvim pro-zapadnim vukovims u ovcjoj kozi koji tumaraju medju njima kao "peta kolona"`? Narocito na vikend Dana pomena poginulima (30. maj), prve godisnjice jednog od najubilackijih napada NATO u celom 79-dnevnom ratu. Pre godinu dana otac Milivoje Ceric je poginuo na mostu u Varvarinu dok je zurio da pomogne jednom svom parohijanu ranjenom u prethodnom NATO udaru. Ovaj autor ne moze a da se ne pita kako bi se otac Ceric i ostali koji su umrli tog dana osecali danas kad bi mogli da vide vladiku Artemija, oca Janjica, Djukanovica, Draskovica ili Djindjica, kako se smeskaju i rukuju sa NATO liderima odgovornim za varvarski napad na Varvarin. Novi svetski poredak i Srbi - Deo XXXV OPASNO NUKLEARNO ZVECKANJE ORUZJEM

Sta sve moze da se promeni za godinu dana. Pre godinu dana, ovaj autor je drzao govor u Katedrali Svetog Save u Njujorku, ubrzo posle svog povratka u SAD iz bombardovane srpske prestonice. Sada, na ovaj neuobicajeno za ovo doba godine topli pravoslavni Uskrs 2000, srpska prestonica deluje tiho i mirno.

Ali izgled moze da prevari. Dok se Srbi mole za mir u punim crkvama tokom uskrsnjih sluzbi, oni cije su usi blizu tla a cula naviknuta na geopoliticko zveckanje oruzjem, mogu da cuju udaljenu huku ratnih dobosa u Vasingtonu, 229

Moskvi i Pekingu, vezano za novi americki raketni odbrambeni sistem. I druge stvari...

To je zato sto americki "trgovci smrcu" vrse pritisak na svog "Zlatnog decka" u Beloj kuci, jos poznatog i kao nas-glavni-begunac-od-vojske, da proizvede ogroman porast drzavne potrosnje na oruzje u poslednjih sest meseci svog predsednickog mandata. Politicka cena za Bila Klintona je nula, tako da im je rado udovoljio. Ali ce finansijski i fizicki troskovi za americki narod verovatno biti ogromni.

Prema kongresnom izvestaju objavljenom 25. aprila, podizanje ovog raketnog odbrambenog sistema, koji bi drzavi pruzio ogranicenu zastitu od napada balistickim raketama, kostalo bi skoro 60 milijardi USD do 2015. godine. Ovaj izvestaj, rekao je senator Frank Lautenberg, demokrata iz Nju Dzersija, "potvrdjuje moje strahove da zurimo sa odlukom o nacionalnoj raketnoj odbrani a da ne znamo sve sto treba o finansijskim, tehnoloskim i diplomatskim implikacijama," izvestila je istog dana agencija Associated Press.

U stvari, ova "raketna odbrana" bi mogla kostati milione Amerikanaca i njihovih zivota u nuklearnom holokaustu a desetinama miliona prezivelih doneti sporu i bolnu smrt. Dok potpuno korumpirani vasingtonski politicari pomazu njih, njihovi potpuno korumpirani sponzori, koji se utrkuju s naoruzanjem, opet se sluze nasim novcanicima u obnovljenoj trci s nuklearnim naoruzanjem. To je trka koju ce Amerika verovatno izgubiti, uprkos glasnoj zvonjavi kasa "trgovaca smrcu".

A sve je to pocelo 11. juna prosle godine, kada se zavrsilo NATO bombardovanje Srbije. Kao sto sam to rekao u skorasnjoj kolumni:

230

"Kraj Severnoatlantske teroristicke organizacije (North Atlantic Terrorist Organization), jos poznate i kao NATO, poceo je kad se zavrsilo njegovo bombardovanje Srbije. Srbi i 250 ruskih vojnika (bez znanja i odobrenja Borisa Jeljcina!) izmenili su kurs istorije 11. juna 1999. kada su ugrabili sofisticirani podzemni vojni aerodrom Slatina (u Pristini, na Kosovu) pred samim nosom veselih NATO "Ubermenschen = nadljudi".

Od tog dana ruski kvisling Boris Jeljcin je postao samo model za buducu vostanu figuru u muzeju Novog svetskog poretka. Tog dana su napisani epitafi za Klintona, Blera, Klarka i Olbrajtovu... Jeljcinov odlazak sa mesta predsednika Rusije 31. decembra upotpunio je njegovu tranziciju iz predsednika u vostanu figuru.

To je bio prigodan anti-klimaks Novog svetskog poretka odigran poslednjeg dana 20. veka. To je, takodje, bio uvod u zalazak sunca Zapada... I tako, Bozji svetski poredak se opet uspostavlja, kao i prethodnih milion godina. Sunce izlazi na istoku, a zalazi na zapadu. Pre ili kasnije, nova zora ce zarudeti i zasjati i na Kosovu."

A sta je ishod svega toga? Alarmna zvona se cuju u svim nuklearnim prestonicama sveta koje nisu clanice NATO-a. NATO-vo bombardovanje Srbije prosle godine i zveckanje oruzjem Vasingtona ove godine, postavilo je Rusiju na ratnu nogu. A Kina nije daleko iza nje.

Prema jednom izvestaju BBC-ja, na primer, Rusija je 25. aprila ponovo upozorila Vasington protiv razvijanja novog raketnog odbrambenog sistema, govoreci da ne moze biti novih razgovora o nuklearnom razoruzanju ako se nastavi sa ovim projektom. Ministar spoljnih poslova Igor Ivanov je rekao da bi svaki pokusaj Amerikanaca da izmeni postojeci sporazum o protiv-balistickim raketama ugrozio buduce sporazume o kontroli naoruzanja.

231

Moskva je nedavno ratifikovala dva kljucna sporazuma o nuklearnom oruzju, pa joj je Generalni sekretar UN-a Kofi Anan cestitao "za liderstvo koje Ruska Federacija pokazuje na ovom polju." Ruski parlament je pre nedelju dana ratifikovao Sporazum o redukciji strateskog naoruzanja (Start II) sa SAD. Nasuprot tome, Anan je upozorio da bi americki raketni odbrambeni sistem mogao dovesti do nove trke u naoruzanju.

Bivsi sovjetski sef, Mihail Gorbacov, je takodje upozorio Sjedinjene Drzave zbog njihovog opasnog "kompleksa superiornosti" i rekao da ako 21. vek postane poznat kao drugi "americki vek," ostatak sveta ce patiti.

Od Vasingtona se ocekuje da u oktobru, neposredno pre predsednickih izbora, odluci da li ili ne da razvije novi raketni odbrambeni program. Ali Klinton ne ceka do tada. Nakon freneticnih pregovora sa Rusima, Klinton je iznenada svojoj mnogo unapred planiranoj marsruti evropskog puta dodao sastanak sa Vladimirom Putinom u Moskvi 4. juna.

Klintonov cilj? Da pokusa da privoli, podmiti ili zastrasi novog ruskog predsednika. Nece uspeti. Putin nije Jeljcin, a Klinton nije Kenedi. Tako da ce Snalazljivi Vili verovatno napustiti Moskvu podvijenog repa, upravo kao sto je to uradio njegov izaslanik Talbot pre sest meseci. Kako mozemo biti tako sigurni? Jer ruska vojska povlaci Putinove konce, bas kao sto americki "trgovci smrcu" to rade u Klintonovom slucaju. Evo slucaja koji govori tome u prilog...

Jedan visoki vojni zvanicnik, general Valerij Manilov, prvi zamenik nacelnika ruskog Generalstaba, nacelnik ruskog generalstaba, rekao je na pres konferenciji da nova vojna doktrina Rusije, koja prevazilazi uslove pod kojima se moze koristiti nuklearno oruzje, pokriva i agresiju protiv saveznika, javila je agencija Interfax 25. aprila. 232

Interfax nije naveo koje zemlje Manilov smatra saveznicima. Ruski zvanicnici su prethodno rekli da se takozvani "nuklearni kisobran" odnosi na Belorusiju, koja je potpisala sporazum sa Rusijom. U svoje vreme, jugoslovenski ministar spoljnih poslova i neki drugi beogradski zvanicnici su rekli, proslog januara, da ocekuju da njihova zemlja postane sledeci clan ovog saveza. A ruski predsednik Putin i njegov beloruski pandan Aleksandar Lukasenko su rekli da je novi savez otvoren za "svakog ko deli nase osnovne principe."

"Kao Srbija?" pitao se ovaj autor proslog januara (vidi "Zaglusujuca tisina na Zapadu: Znak straha da je kraj blizu?").

Nova ruska doktrina izazvala je zabrinutost medju nekim zapadnim posmatracima, jer kaze da bi Rusija mogla koristiti nuklearno oruzje ako druga sredstva za odbijanje agresora ne daju rezultate. Prethodna politika je glasila da se nuklearno oruzje sme koristiti samo ako je ugrozen suverenitet Rusije. Ova nova doktrina takodje ucvrscuje uslove pod kojima se nuklearno oruzje moze koristiti, ukljucujuci pravo Rusije da bude prva koja ce izvesti nuklearni udar (vidi "Putin odobrio novu vojnu doktrinu").

Prethodno znaci, naravno, da je NATO ekspanzija sada verovatno potpuno zaustavljena, pri cemu je okupacija Kosova proslog juna poslednje sto je zgrabio od stranih zemalja. I da svaka daljnja NATO agresija, kao sto je planirana invazija Crne Gore (na "poziv" njenog vazalnog predsednika, Mila Djukanovica), moze samo da se dogodi pod rizikom nuklearnog rata sa Rusijom.

Ovo ce dati "barutnim princevima" u Stejt Departmentu, Pentagonu i Briselu razloga da se pogledaju u ogledalo i vide koliko brzo mogu da trepnu. Sto se tice "vojne doktrine" Madam Halfbright (=maloumne) - "koja je svrha imati ovu superiornu vojsku o kojoj uvek pricate ako ne mozemo da je iskoristimo?" 233

(pitanje koje je Medlin Olbrajt postavila generalu Kolinu Pauelu 1993. godine vezano za Bosnu) - otkrice se onakvom kakva je: ideja krvozednog glupana o tome kada i kako voditi rat.

Nasuprot tome, stari kineski ratnici su uvek smatrali da je najvece dostignuce jednog vojnog lidera da pobedi rat a da ne mora da ga uopste vodi. Ali nemojte ocekivati da Madam Halfbright ili njen sef ikada to shvate. Narocito nakon sto su izmajstorisali "vojnu doktrinu" koja je sada razbudila ne samo Ruskog medveda iz zimskog sna, vec i kineskog pandu i bengalskog tigra (Indija).

Nadajmo se da nece biti potreban nuklearni napad sve ove tri krvolocne zveri pre nego sto se uspavani Amerikanci probude i shvate cinjenicu da njihovi najveci neprijatelji nisu u Moskvi ili Pekingu, vec u Vasingtonu.

Mocna flotila ruske Severne flote, na primer, je spremna da zaplovi na jug u Mediteransko more, prema Vice-Admiralu Mikhejevu, sefu odseka za borbenu gotovost Ruske ratne mornarice. On je najavio 28. aprila "potpunu gotovost Flotile ruske crvene zastave, dela Severne flote, za skori odlazak u Mediteransko more."

A kakva je to flotila? Nadam se da sedite pre nego sto pocnete da citate listu koju je ovaj admiral takodje ponudio:

1. Teska krstarica - nosac aviona (TAVKR) "Admiral Kuznjecov"; 2. Teska krstarica sa nuklearnim raketama (RKR) "Petar Veliki"; 3. Teska raketna krstarica "Marsal Ustinov"; 4. Veliki protiv-podmornicki brod (BPK) "Admiral Cabanenko"; 5. Veliki protiv-podmornicki brod "Admiral Karlamov" 234

6. 5 (PET) !!!!! visenamenskih nuklearnih podmornica 7. Mnostvo drugih brodova za podrsku i obavestajnih

Po recima samog admirala Mikhejeva, vatrena moc njegove eskadre je nekoliko redova uvelicanja superiornija od snage pete operativne eskadre koja je obelezavala njegovu prisutnost u Mediteranu tokom 70-ih i 80-ih, u eri hladnog rata.

A zasto Rusija to radi? Evo izvoda iz izvestaja ruskog mornarickog analiticara koji povremeno savetuje ovog autora u vojnim pitanjima:

"Geopoliticke implikacije ovoga su ogromne. Da budem iskren, Rusija je otisla ‘do kraja’ u ovoj igri oko Jugoslavije. A evo zasto:

1. Osim gigantske eskadre koja sada operise u Mediteranu (citaj - u odbrani Jugoslavije), one strateske vazdusne snage su sada potpuno sposobne da lansiraju SMART stratesku municiju velikog dometa (dometi koji premasuju 2.000 nautickih milja) iz zone Crnog mora u Mediteran, sa ciljem hiruski preciznog unistavanja NATO pomorskih objekata tamo.

Formacijski sastav ruske eskadre poslate u Mediteran je zapanjujuci po svim pitanjima. Sada ce Rusija imati oko 35 udarnih aviona (i pazite - ovo nisu slabi F18, koliko god brojni). SU-33 Mornaricka krila su neosporno najbolji udarni i avioni za vazdusne dvoboje u istoriji.

Ovaj avion, osim sto ima letacke karakteristike nepoznate americkim avionima, ukljucujuci tu i njihov opseg internog goriva kome nema premca, karakterise takodje i mreza oruzja koja varira od najmodernijih protivavionskih 235

raketa do izbora protivbrodskih raketa velikog dometa bez presedana, ukljucujuci tu i vazdusnu verziju nama vec poznatih Moskita - a svi oni su sposobni da probiju zastitni kisobran americke ratne mornarice.

Plus Rusija po nalogu dovodi 25 ASW helikoptera u ovu zonu. Osim toga sposobnost vazdusne odbrane ove cele eskadre je takodje bez presedana, jer sisteme vazdusne odbrane "Petra Velikog", kao i "Marsala Ustinova", karakterise viseslojni, dugometni, srednjeg dometa i kratkog dometa, male visine izvidjacka "pita" i vatrena moc sposobna da se izbori cak i sa masovnim vazdusnim napadom, ukljucujuci tu i visestruka lansiranja sa NATO-vih brodova i aviona i njihovog oruzja (jer je jasno - svaki pokusaj da se makar priblizi takvoj grupi na razdaljinu od 400 nautickih milja je samoubilacki), sto, kako znamo, se svodi na iste Tomahavke - koji su spori i lako im se ulazi u trag iznad meta na povrsini mora.

Vec smo govorili o tome sta su "Admiral Kuznjecov" (a naravno americki mornaricki "specijalisti" ce reci kako je ovaj brod inferioran u odnosu na bilo koju americku mornaricku borbenu grupaciju) i "Petar Veliki" u celom redosledu stvari. Takav ‘par’ moze sam da se uhvati u kostac sa svime sto ratna mornarica SAD okrene protiv njega.

Ali pogledajte brod "Admiral Cabanenko". Svi brodovi u ovoj grupaciji su NOVI (manje od 10 godina stari). Admiral Cabanenko je potpuno nov, uveden u stroj u januaru 1999. Po recima admirala Kuroedova, to je "brod 21. veka". Ovo je tacno. "Admiral Cabanenko" JESTE najmocnije naoruzan i najbolje opremljen brod na svetu (iako ne nosi municiju tipa Tomahavk kao americki razaraci klase Arleigh Burke), koji se moze pohvaliti najboljim na svetu protiv-brodskim i ASW mogucnostima u svojoj klasi - brodova sa deplasmanom do 9000 tona.

On takodje ima moderne borbene kontrolne sisteme, sa elementima vestacke inteligencije, koji su u nekim aspektima superiorniji od ionako 236

zadivljujuce opreme za obradu podataka drugih ratnih brodova iz ove grupe, ali to su neki tehnicki detalji.

3. Ali ono sto najvise zapanjuje tek dolazi. Ja sam, iskreno, bio zaprepascen, uprkos svom mom znacajnom iskustvu s ruskom ratnom mornaricom, da je Mikhejev otvoreno najavio rasporedjivanje visenamenskih nuklearnih podmornica. Ono sto najvise zapanjuje, Mikhejev je podvukao da ce ih biti pet i da ce biti najnovije.

Ovo je vise nego samo najava. Ovo je upozorenje.

Tako Rusija seli u Mediteran najmanje 10 brodova Prvog ranga, najmanje sest njih su na nuklearni pogon. Pet su nuklearne podmornice. Svih ovih 10 brodova su sposobni da nose takticko i stratesko nuklearno oruzje. Njihova ukupna tonaza je oko 250.000 tona. To je mornaricka raketna sila bez presedana u ovoj oblasti, cak i tokom najgorih vremena hladnog rata.

Osim toga, oko 16 najnovijih TU-160 Napadaca i oko 60 modernizovanih TU95 Medveda ce biti u pripravnosti sa SMART municijom dugog i srednjeg dometa sakrivenom u svojim stomacima, spremni da rade "po pozivu" za ovu eskadru. Drugim recima, pocinje prepravljanje svetske geopoliticke mape. Vredi primetiti da NIJEDNA JEDINA osoba u Rusiji ne krije cinjenicu da je sve ovo zbog Jugoslavije.

Pocinjem da verujem da su i sami Srbi, da ne govorimo o svim zapadnim politicarima ili medijima, duboko potcenili snagu ruskog pro-srpskog osecanja, kao i izmenu politicke dinamike u Rusiji nakon NATO agresije. Ali ovo je veoma mnogo u okviru ruskog nacionalnog karaktera: polako, tajno se, stabilno i uz gundjanje, akumulira bes u utrobi, a pocinje da se manifestuje samo kada se

237

izgubi strpljenje. Obicno mu je potrebno puno vremena, ali je takodje obicno veoma smrtonosan. Dzingis-Kan, Napoleon i Hitler su to iskusili iz prve ruke. [...]

Cinjenica je takodje da Indija i Kina, jedna najveca demokratija na svetu, druga najmnogoljudnija zemlja na svetu, ne samo da traze, vec zahtevaju od Rusije hitno liderstvo u globalnim pitanjima. Ako sumnjate, samo pregledajte indijsku ili kinesku stampu.

Da rezimiramo, u ovom rasporedjivanju brodova u Mediteranu se radi o istorijskoj odgovornosti ruske nacije. Srbija je herojski ispunila svoj ogroman zadatak. Sada je vreme da veca sila stupi na scenu.

Ostatak - "ljudska prava," "demokratija" "moral"... i drugi izgovori Novog svetskog poretka za napad na Srbiju, pokopani su u kosovskom tlu pre godinu dana. Oni sada nisu nista drugo nego prazna retorika za "politicki korektne" morone. Sto pre americko drustvo shvati ovo i sve ogromne implikacije u vezi s tim, vece su sanse za sve nas da izbegnemo krvoprolice tokom neizbeznog prepravljanja globalnog drustva".

Uplaseni? Ne treba da budete, ako ste Srbin. Treba samo da se brinete ako neki srpski kvisling, kao Jeljcin, dodje na vlast u Beogradu. A onda nastavi da prodaje svoju zemlju Zapadu, kao sto su to Jeljcin i njegovi drugovi pokusali da urade u slucaju Rusije. I kao sto su uradili lideri svih drugih miljenika Sovjetskog Saveza u Istocnoj Evropi kada su pretvorili svoje zemlje u NATO dominione.

Hristos Voskrese! Nova zora ponovo svice na istoku... Novi svetski poredak i Srbi - Deo XXXVI DRUGA STRANA MEDALJE

238

Jugoslovenski ministar odbrane, general Dragoljub Ojdanic, proveo je pet dana, od 7. do 12. maja, u "tajnoj" poseti Rusiji. A zapadni mediji su na to osuli paljbu.

Razlog? Ojdanica je Haski preki sud 2. maja 1999. optuzio za ratne zlocine na Kosovu, kao i Slobodana Milosevica i jos tri beogradska zvanicnika visokog ranga. U to vreme general Ojdanic je bio nacelnik Generalstaba Vojske Jugoslavije (tj. najvisi vojni oficir u zemlji). On je imenovan za ministra odbrane nakon ubistva Pavla Bulatovica u Beogradu proslog februara.

Interesantno je da pokojni Bulatovic nije optuzen za ratne zlocine, iako je bio pretpostavljeni Ojdanicu. Ipak je optuzeno nekoliko srpskih zvanicnika koji su bili i viseg ranga od Bulatovica i istog ranga kao i on. Sto je navelo neke ljude na spekulacije da je njegovo ubistvo, za koje krivac nije nikad pronadjen, mozda bio slucaj provaljivanja zapadnog cinkarosa?

U medjuvremenu, da se vratimo pricama lista Times i drugih "liberalnih" medija... Oni su vristali o ovoj poseti kao zaglavljene svinje. Razlog sto je ovo sve tako smesno je da je to odalo zapanjujuce neznanje lista koji bi trebalo da bude vodeci americki glas o spoljnim poslovima. Zabavno je videti da urednici lista Times jos nisu shvatili da imaju posla sa novom Rusijom, ciji je lider Vladimir Putin, a ne zapadnom marionetskom drzavom koju je negovao Jeljcin. I da ce ova nova samopouzdana Rusija sve vise govoriti Zapadu kako ocekuje od njega da se ponasa, umesto da slusa naredjenja Vasingtona ili Brisela.

A sta je general Ojdanic radio u Rusiji? Nemojte ocekivati da dobijete odgovor na to kljucno pitanje od "vodeceg" americkog lista za spoljne poslove. Ali ako posetite ruski web sajt http://lenta.ru/russia/2000/05/13/yugoslavia/, na primer, mozda dobijete neki naovestaj.

239

U tekstu pod nazivom "Jugoslovenski ministar odbrane u tajnoj poseti Moskvi," ova ruska novinska agencija kaze da je general Ojdanic razgovarao sa ruskim ministrom odbrane Igorom Sergejevim i nacelnikom Generalstaba Anatolijem Kvasninom, kao i drugim visokim zvanicnicima. Uprkos navodnoj "tajnosti" oko njegove posete, general Ojdanic je ucestvovao i u veoma javnom dogadjaju u Moskvi - pobednickoj paradi na Crvenom trgu 9. maja, kojom se obelezava poraz Treceg Rajha.

Ne tako delikatno upozorenje mozda ocekuje Klintona kada ovaj americki kvisling Novog svetskog poretka stigne 4. juna na svoj samit sa Putinom u Moskvi? Sto je bilo podvuceno sredinom maja, kada je srpski ministar spoljnih poslova, Zivadin Jovanovic, stigao u Moskvu u dvodnevnu zvanicnu posetu.

"Dosli smo u Rusiju da razvijemo politicki dijalog, prosirimo nasu privrednu i tehnicku saradnju i proucimo mogucnosti za vecu saradnju po medjunarodnim pitanjima," rekao je Jovanovic na pocetku razgovora sa svojim ruskim pandanom, Igorom Ivanovim.

Uz to, nasi ruski izvori ukazuju na to da su neke prilicno znacajne odluke donete tokom sastanaka generala Ojdanica sa njegovim ruskim pandanima, oko rasporedjivanja ruskog "mirovnog" kontingenta na Kosovu. Do sada su ove ruske snage od 3.600 ljudi bile "pretrpane" administrativnim i logistickim osobljem, prema nasem izvoru. Sada, kada se odigrava rotacija vojnika, vecina ruskog kontigenta ce biti posvecena borbenim aktivnostima i popunjena uglavnom veteranima sa iskustvom iz Cecenije.

Stavise, jedan novi element ce biti dodat ovoj kosovskoj jedinici - ruski vojni pravnici, koji ce se baviti pravnim pitanjima na Kosovu koja se ticu i vojnih i civilnih problema. Plus medjunarodnim pravom, naravno, kao sto je implementacija (ili radije nepostovanje od strane NATO-a) UN Rezolucije 1244, po kojoj je NATO-u dozvoljeno da udje na Kosovo. 240

Drugim recima, NATO i albanski lovci mogu postati progonjeni do vremena kada se ovaj scenario pocne da odvija. A list New York Times kuka sto Rusi nisu uhapsili srpskog ministra odbrane!?

Da li bi trebalo da nas iznenadjuje, prema tome, da su im je takodje promakla i druga znacajna stavka oko posete generala Ojdanica Rusiji? Kako s u to istakli Lenta.ru i drugi ruski medijski izvestaji, ova poseta moze signalizirati pocetak masovnog obnavljanja naoruzanja Vojske Jugoslavije. Bas kao sto je i licna skorasnja poseta irackog ministra odbrane imala za rezultat veliki ruski program obnove naoruzanja za Irak.

Ukratko, da citiramo jos jedan ruski Internet medijski sajt, Gazeta.ru, "Zvezda Putina zasjala u Jugoslaviji" (naslov jednog od nejnih clanaka). A na Kosovu je upravo zalazak sunca Zapada vec zapoceo, kao sto ste videli iz moje proslonedeljne kolumne. Dok se Klinton i drugi americki vasingtonske ulizice "trgovaca smrcu" zabavljaju sa novim raketnim odbrambenim sistemom, izgleda da su im glave gurnute cvrsto u pesak.

Oni nisu sami u tom pogledu. Uzmite list Toronto Star, na primer. U svom uvodniku 21. maja "Posetilac prestupnik," ovaj kanadski dnevni list je takodje kritikovao Rusiju zbog posete generala Ojdanica. "Da je Moskva sada spremna da se sprijatelji sa optuzenim ratnim zlocincem vise je nego depresivno. To je alarmantno," zakljucio je list Toronto Star.

Ovaj uvodni clanak pocinje sledecim prikazom navodnih srpskih zlocina na Kosovu:

241

"Genera-pukovnik Dragoljub Ojdanic komandovao je Vojskom Jugoslavije dok je ona ubijala, palila i pljackala po Kosovu prosle godine. Srpske snage su odvukle dvogodisnjeg Afrima Imeraja od kuce i maskrirale ga. One su obesile petogodisnjeg Argjend Demijaha na drvo. One su ubile dvogodisnjeg Diona Caka i Rita Vejsa. I jos stotine drugih."

Na sta je ovaj autor uzeo slobodu da blago izmeni uvodni clanak ovog lista - sa samo jednom misli na umu. Sta da su cipele na drugim nogama? A sada, evo "druge strane medalje," kako je receno u mom pismu uredniku lista Toronto Star:

"Posetilac prestupnik

General Vesli Klark je komandovao NATO snagama dok su one ubijale, palile i bombardovale po Srbiji prosle godine. 11. aprila 1999. su ubile Bojanu Tosovic, staru 11 meseci, i njenog oca, u njihovom domu u Podujevu (Kosovo). Sest dana kasnije, ubili su trogodinju Milicu Rakic, dok se devojcica kupala u svojoj kuci u Batajnici. 27. maja su ubili cetvorogodisnju Dejanu Pavlovic i njenog brata Stefana u njihovoj kuci u Ralji. Sve u svemu, general Klarkovi NATO "heroji" su ubili 79 dece - po jedno za svaki dan NATO bombardovanja Srbije.

12. aprila 1999. dva kanadska pilota pod komandom generala Klarka su napala putnicki voz na grdelickom mostu, ubivsi najmanje 14 nevinih civila i ranivsi jos mnogo drugih. Sve u svemu, vise od 2.000 civila je nestalo u NATO bombardovanju.

General Klark, koji je nedavno bio prisiljen da ostavi svoju NATO komandu, jos uvek nije optuzen kao ratni zlocinac. Kao ni njegovi politicki komandanti - Bil Klinton, Zan Kretjen, Toni Bler, Zak Sirak, Gerhard Sreder i drugi NATO lideri. Ali to ce se verovatno veoma brzo izmeniti. 242

Prema izvestaju agencije Reuters od 20. maja, drzavni tuzilac Srbije, Dragisa Krsmanovic, rekao je 19. maja da ce ubrzo biti podignute optuznice protiv zapadnih lidera, koje ih optuzuju da su izvrsili ratne zlocine protiv civilnog stanovnistva tokom proslogodisnjeg NATO vazdusnog rata.

Zajedno sa americkim predsednikom Bilom Klintonom, kanadski premijer Zan Kretjen i drugi visoki NATO zvanicnici bice optuzeni za zlocine protiv covecnosti i za ratne zlocine. Takve optuzbe ce Klintona, Kretjena, Klarka i druge uciniti trazenim osobama u svakoj drzavi na svetu koja iole drzi do medjunarodnog prava.

Osim, cini se u Kanadi, SAD i nekim drugim evropskim zemljama, u cijim vladama su marionete Novog svetskog poretka spremne da prostru crveni tepih pod noge ovog masovnog ubice. Bas pre nego sto je napustio svoje visoko mesto u NATO-u, krajem aprila, Klark je imao turu po NATO prestonicama, gde je bio zapljusnut priznanjima i odlikovanjima.

Ovakve posete postavljaju uzasni presedan. NATO zemlje, ukljucujuci tu i Kanadu, su odbile proteste srpskih zrtava NATO zlocina. Oni kazu da ce NATO ciniti ono sto zeli, bez obzira na ratne zlocine. Ako se to prosiri na to da se ratnim zlocincima gleda kroz prste, NATO zemlje rizikuju da od sebe naprave pravne parije.

SAD su vec dugo glavni saveznik Kanade koji gleda na drugu stranu, cak i kada su kanadski, belgijski i italijanski "mirovnjaci" u Somaliji, na primer, mucili, silovali i ubijali lokalne stanovnike. Ali je Vasington forsirao ideju stvaranja UN tribunala za zlocine u maju 1993. godine. Kao jedna od samo pet stalnih clanova Saveta bezbednosti, SAD imaju specijalnu duznost da podrzavaju medjunarodni zakon. 243

Da su Vasington, Otava i druge NATO prestonice sada spremne da stite i odlikuju optuzene ratne zlocince vise je nego depresivno. To je alramantno."

Tako, "onaj ko zivi u staklenoj kuci ne treba da se baca kamenjem," kako kaze jedna americka poslovica. Kako lovci postaju progonjeni, kako se Novi svetski poredak pretvara u kasu, NATO ratni zlocinci mogu smatrati takav preokret dogadjaja "gorim od depresivnog." U stvari, mogu ga smatrati potpuno "alarmantnim." E sad, gde smo ranije culi tu frazu? Novi svetski poredak i Srbi - Deo XXXVII "ROKIJEVE RAKETE" PONOVO LJULJAJU

Glasanjem za zakon o trgovini s Kinom 25. maja, 237 predstavnika - 73 demokrata i 164 republikanca u Kongresu SAD - dokazala su jos jednom da je americki politicki sistem postao plutokratska "Demokratska farsa." Nije to iznenadjujuce. Kao sto je ovaj autor rekao u svom govoru 20. maja, na skupu Reformisticke stranke Arizone u Skotsdejlu:

"On (Pat Bjukenen) je jedini pravi patriota koji se kandidovao za najvisu poziciju u zemlji. Njegov predsednicki grb bice u obliku "A" za Ameriku, a ne "M" za MMF; ili "K" za Klintonvu sluzbu komunistickoj Kini; ili "V" za prodaju Amerike Velikog Algora; ili "Dubija" (Dzordz V. Bus) za teksasku marionetu bankara iz Vol Strita.

Da li moram da objasnjavam ko je ovaj "Dubija" lik? Njegovi inicijali su Dz.V.B. Sto se na prostom jeziku prevodi kao jos jedan, zaboga, kandidat za belu Kucu iz lige Busovih. On je jos jedan kapetan Rokefelerovih Raketa "plavog" tima, koji igra sa "Roki" Raketama "crvenog" tima - u unutar grupnoj carki za svetski sampionat "Demokratske farse." 244

Americki narod to zna. Zbog toga je 62% njih glasalo nogama - tako sto nisu izasli na izbore za Kongres 1998. godine."

Nezastraseni sto americki narod odbacuje njihovu "Demokratsku farsu," "Rokijeve Rakete" u Kongresu ponovo ljuljaju, nakon kratkog predaha, iz njihove uobicajene pozicije na kolenima kad su u pitanju interesi Velikog Biznisa, kada je Kongres pokazao malo kicme u novembru 1997. godine, urucivsi Bilu Klintonu i liderima Republikanske stranke poraz vezano za predlozeni "brzometni" zakon.

Ko je ovaj "Roki?" Dejvid Rokfeler, vlasnik "Raketa" i "Glavna pirana" Novog svetskog poretka, kako sam to rekao u mojoj analizi rezultata izbora za americki Kongres 1998. godine. A, kako je pokazalo glasanje 25. maja, "Roki" nije ona vrsta coveka kome se nas korumpirani Kongres usudjuje da kaze "ne" isuvise cesto.

Pitajte samo Slobodana Milosevica, predsednika Srbije.

Milosevica? Kako bi on mogao znati nesto o ovom njujorskom bankaru?

Jer je i on bio bankar. Ali ono sto je vaznije, jer mi je Milosevic rekao to sam tokom naseg prvog sastanka u njegovoj kancelariji u Beogradu u januaru 1990:

"Secam se da sam upoznao (Dejvida) Rokfelera kao i (Larija) Iglbergera (bivseg drzavnog sekretara SAD) na jednoj gala zabavi u povodom otvaranja naseg njujorskog ogranka," rekao mi je ovaj bivsi beogradski bankar pre skoro cetiri godine (tj. u januaru 1990). "I iako je Iglberger bio vazan sluzbenik u vladi, 245

dok je Rokfeler bio 'samo' biznismen, primetio sam da se Iglberger obraca Rokfeleru sa 'gospodine,' dok je Rokfeler Iglbergera oslovljavao sa 'Lari."

Ovo prethodno je odlomak iz teksta ovog autora napisanog 1993. godine o Novom svetskom poretku i bankarima koji stoje iza njega. Ovaj clanak je takodje istakao da je "potrebno biti neko da bi poznavao nekoga," kako kaze stara poslovica. Evo jos jednog odlomka:

"Mozda je ovaj komunisticki bankar gladan moci, koji je sebi silom prokrcio put do mesta srpskog predsednika, shvatio ko stvarno kontrolise americku plutokratiju, koja pozira kao demokratija - muskarci i zene iz Veca za spoljne odnose i Trilateralna Komisija."

"Dejvid Rokfeler, onaj 'gospodin' iz razgovora Milosevic-Iglberger, je ona vrsta 'budze,' veliki patrijarh americke spoljne politike, koji 'poseduje' ljude oko sebe. Koristeci Vece za spoljne odnose i Trilateralnu komisiju kao instrumente moci, Rokfeler i njegovi saradnici pokrivaju skoro sve politicke i medijske baze. Na kraju, nije vazno da li ce da pobede republikanci ili demokrate. U svakom slucaju (Rokefelerovi) 'ubaceni ljudi' ce biti ti koji ce voditi sou u Vasingtonu.

(Sto cini) 'najvecu svetsku demokratiju' nesto vise od unutar grupnog takmicenja sa rezultatom uvek unapred odredjenim od strane 'budze' i njegovih kohorti. To je kao da plavi tim `Jenkija` igra protiv bele grupe `Jenkija` za titulu na svetskom sampionatu. Onih 260 miliona Amerikanaca su samo 'visak' koji popunjava bine i cak placa (poreze) za privilegiju da gleda tu saradu!

"Ako je Milosevic sve ovo shvatio (80-ih godina), to bi pomoglo da se objasni zasto je on tretirao predstavnike americke vlade, kao Vorena Cimermana, bivseg americkog ambasadora u Jugoslaviji, na primer, ili Lorensa Iglbergera, bivseg drzavnog sekretara, sa takvim prezirom. Za razliku od vecine 246

Amerikanaca, Milosevic je mozda shvatio da ima posla sa samo miljenicima, a ne sa ljudima koji imaju vlast," rekao sam ja u tom clanku iz novembra 1993.

Gornji redovi su napisani pre vise od sest godina. Milosevic je onu primedbu dao pre vise od 10 godina. Ipak su i jedni i drugi istiniti danas isto kao i tada, ako ne i vise.

Popustanjem "Rokiju" i njemu slicnim medju direktorima Velikog Biznisa, Kongres 2000-ite pokazuje da sluzi interesima onih koji najvise nude medju `Princevima` Novog svetskog poretka (velike multinacionalne kompanije) na racun malog americkog glasaca.

Onih koji najvise nude? Da. Cak ni Velika Radnicka stranka ne bi mogao da pridje blizu "mekom novcu" koji je Veliki Biznis bacio u Kongres u nadi da ce preokrenuti mozgove nasih predstavnika u kasu.

Veliki biznis je potrosio vise od jednog reda velicine vise novca nego Velika Radnicka stranka u izbornom ciklusu 1998. na kupovinu kongresnih glasova 666,6 miliona naspram 60,8 miliona USD, prema nepristrasnom Centru za politike reagovanja.

Od ovih suma, skoro dve trecine `mekog novca` Velikog Biznisa je otislo na republikance, dok je vise od 90% doprinosa Velike Radnicke stranke otislo na demokrate. S obzirom na cinjenicu da su 73 demokrata glasale za interese Velikog Biznisa u Kini, republikanske politicke kurve u Kongresu su barem naizgled bolje, jer su ostale potkupljene.

Ovo nije sprecilo demokratske politicke kurve u nasem kongresnom bordelu da zvuce ushiceno nakon glasanja. "Demokratska stranka je ziva i zdrava," hvalio 247

se predstavnik Robert Macui, demokrata iz Kalifornije, nakon glasanja, prema jednom izvestaju agencije UPI od 24. maja. "(Bez obzira na nasu poziciju), mi smo svi obecali na pocetku ove debate da cemo na kraju dana nastupiti zajedno."

"Sudeci po atmosferi na podijumu, ne mislim da ce ovo glasanje imati neke dugotrajne efekte na odnose (medju zakonodavcima)," rekao je predstavnik Dzulijan Dikson, demokrata iz Kalifornije. "Primetio sam da su mnogi ljudi koji su bili protiv toga dosli i cestitali (onima koji su podrzali ovaj zakon). Ali pretpostavljam da su neke spoljne grupe su razocarane... i da ce biti potrebno neko vreme da se povrate od ovoga."

Pazite ovo... "neke spoljne grupe su razocarane," prema ovom kongresmenu. "Spoljne grupe?" Taj komentar pokazuje koliko je Kongres postao otudjen od americkog naroda. Dvesta trideset sedam predstavnika u Kongresu su ocigledno "unutar," dok je ostatak naroda spolja! Hvala vam, predstavnice Dikson, sto ste tako razjasnili Amerikancima, da vide kako nas prodaju Princevima Novog svetskog poretka i ko nas prodaje.

Usvajanjem zakona o trgovini s Kinom, Kongres se slozio da trajno ustupi svoje ovlascenje da podigne tarife na uvoz iz Kine iznad onog koji je postavljen za druge trgovinske partnere SAD.

Drugim recima, americki kongres je glasao da se preda suverenitet Amerike.

Industrije koje zahtevaju puno radne snage, kao sto je industrija odece, bice medju najteze pogodjenim povecanom trgovinom sa Kinom. Americko udruzenje tekstilnih proizvodjaca procenilo je da ce ovaj trgovinski dogovor kostati otprilike 150.000 americkih radnih mesta. Ali na ovu cifru treba dodati jos na stotine hiljada americkih radnih mesta koja su vec presla Tihi okean i 248

otisla u Kinu, kao rezultat kumulativnog trgovinskog deficita 90-ih godina, od oko 300 milijardi USD.

Samo prosle godine vrednost robe uvezene iz Kine bio je cak 82 milijarde USD. U istom ovom periodu americki izvoz u ovu komunisticku zemlju bio je samo 13 milijardi USD. To je deficit od 69 milijardi USD samo u jednpj godini! A sada je Kongres izglasao da se to jos vise prosiri.

"Za vikend sam gledao reklamu za reklamom u korist ovog sporazuma," kaze predstavnik Bred Serman, demokrata iz Kalifornije. "Pokusavali su da nas ubede da ce Motorola praviti elektronske uredjaje ovde i slati ih u Kinu. (Ali) da li stvarno mislite da ce oni placati americkih 20 USD na sat za pravljenje ovih telefona, kad mogu platiti nekoga u Kini 20 centi na sat da radi isti taj posao?"

U stvari, pokusajte sa tri centa na sat za neke nekvalifikovane kineske poslove. Nekoliko zakonodavaca koji su bili protiv ovog zakona podelili su kineske tasne svakom od onih 20, ili tako nesto, neodlucnih clanova Kongresa. U svakoj tasni je bilo tri penija, satnica kineskog radnika koji je proizveo tu tasnu, prema predstavniku Denisu Kucinicu, Demokrati iz Ohaja.

Naravno, ima nekih prostaka Novog svetskog poretka i medju "plavim" i medju "crvenim" Raketama koji tvrde da se sve ovo radi da bi se navela Kina da poboljsa svoj odnos prema "ljudskim pravima". Ali niko nije bio hvalisaviji od jednog para republikanskih saljivdzija. "Ovo je neverovatan dan," rekao je Tom Delej, redar kongresne vecinske stranke, republikanac iz Teksasa, koji je snazno podrzavao ovaj zakon, prema onom izvestaju agencije UPI od 24. maja. "To je dan kada nastavljamo da izvozimo americke vrednosti svetu. U Kini ce se razvijati sloboda."

249

"Tako sam ponosan sto nas Kongres vodi u novi milenijum na nacin koji nije izolacionisticki," rekao je predsedavajuci Komiteta za prihode Bil Arcer, Republikanac iz Teksasa. "Sloboda ce (sada) procuri u Kinu."

Da, kako da ne. Kao sto je i crvena krv pro-demokratskih kineskih gradjana procurila u trotoar trga Tjenanmen pre 11 godina. Ili kao sto je 257 milijardi USD investicija Princeva procurilo u dzepove pekinskih kasapa tokom perioda 1990.-1998. (vidi: "Cistiji, uredniji svet? Tesko. Ali u svakom slucaju smrtonosniji...").

Ne samo da Arcer pokazuje neznanje oko toga da godina 2000. NIJE jos "novi milenijum" (vidi "Buba koja nije ugrizla"), vec zar nasi predstavnici ne bi trebalo da citaju, ako ne TiM-ova, onda makar upozorenja Stejt Departmenta u vezi Kine? Pretpostavljam da ne; ne kad su zauzeti zasticivanjem cetvrt triliona dolara novca Princeva koji je "procurio" u Crvenu Kinu. Ipak, evo odlomka iz najnovije poruke Stejt Departmenta:

"U svom skorasnjem izvestaju, americko Ministarstvo spoljnih poslova je reklo da su se uslovi ljudskih prava u Kini "znacajno pogorsali (u 1999. godini), kako je vlada intenzivirala napore da ugusi pobunu, narocito organizovanu pobunu. Policija i drugi elementi bezbednosnog aparatusa koristili su mucenje i ponizavajuce tretmane prema pritvorenima i zatvorenicima."

Nije ni cudo da su protivnici ovog trgovinskog sporazuma stalno tvdili da se glasanjem za prosirivanje trgovine sa Kinom odobrava (sumorno) stanje ljudskih prava u Kini. Ali to nije prevagnulo kod kupljenih-i-placenih laznih "konzervativaca" da pokusaju da otkupe besmislicu o ljudskim pravima u Kini kao mineralnu vodu "Evian". Za one naivne, naravno (pokusajte da citate "Evian" unazad).

250

Sto je razlog da 62% Amerikanaca koji se ne trude da glasaju ocigledno misli da je "demokratija" sala, ako ne i psovka. Narocito s obzirom na moral njenog najglasnijeg zagovornika, trenutnog predsednika Sjedinjenih Drzava. "Dati Bilu Klintonu vise vlasti je kao osuditi seksualnog prestupnika da sluzi svoju kaznu u haremu," napisao sam u uvodu za TiM bilten u novembru 1997. godine o tada predlozenom "brzometnom" zakonu u Kongresu SAD. To je bila jedna druga prica koja je isto tako relevantna danas koliko je bila i tada kada je napisana, pre tri godine. Evo jos jednog odlomka iz tog teksta...

"Dati Bilu Klintonu vise vlasti je kao osuditi seksualnog prestupnika da sluzi svoju kaznu u haremu. Ili zakljucati osobu koja zlostavlja decu u neku skolu. Ipak, to je upravo ono sto bi ovaj "brzometni" zakon uradio, ako ga Kongres danas usvoji.

Osetivsi da njegov pokusaj da stekne veca ovlascenja moze biti u nevolji, s obzirom na to da je cak i lider manjine u Kongresu, Ricard Gephardt (demokrata iz MO) protiv njega, Klinton je prekinuo svoj put u Hjuston 5. novembra (1997.) da bi lobirao kod demokrata koji se jos nisu odlucili. U medjuvremenu, jedan od donova Vol Strita, Dejvid Rokfeler, izdanak "oceva globalizma," napravio je neuobicajen korak za coveka koji vise voli da povlaci konce iza scene. Otisao je da lobira za Klintona otvoreno i javno. Je li to znak jedanaestog sata ocajanja?

U pismu za list New York Times, koje je napisano i objavljeno danas (7. novembra - da li ga je urucio rucno nakon ponoci pravo u stamparske prese?!), Rokfeler je pozdravio izvozne mogucnosti koje slobodna trgovina nudi Amerikancima. Zahvaljujuci sporazumima kao sto je NAFTA, izvoz je porastao sa 4% u 1975. na "8,2% mnogo veceg bruto domaceg proizvoda," rekao je on.

Ali ono sto vam mama nije rekla moze najvise da vas povredi.

251

Ono sto nam Rokfeler nije rekao je koliko je radnih mesta Amerika takodje izvezla zahvaljujuci sporazumima "slobodne trgovine" kao sto je NAFTA. Setite se upozorenja Rosa Peroa o "zvuku velikog usisavanja" radnih mesta koja napustaju Ameriku? Pa, to se dogodilo. A to se jos uvek desava. Od limunske industrije na Floridi, preko tekstilnih radnika Kentakija, do auto industrije u Micigenu, uzgajivaca cveca u Kaliforniji... ovi "zvuci velikog usisavanja" postaju sve glasniji.

Sto je razlog da su se cak i demokrate, kao Gephardt, okrenule protiv globalistickog marionetskog predsednika kao sto je Klinton. Jos jedna stvar koju nam Rokfeler nije rekao je da je, otkad je NAFTA usvojena 1993. godine, nasa trgovina sa Meksikom presla iz suficita od oko 5 milijardi USD u deficit od 10 milijardi - samo u prvih osam meseci ove godine! Nas globalni trgovinski jaz ide po godisnjoj stopi od 114 milijardi ove godine, sto je vise od proslogodisnjeg koji je iznosio 111 milijardi USD.

Za svakog osim gluvih globalista, to je zvuk usisavanja na milione americkih radnih mesta koja napustaju zemlju. Nije se Rokfeler cak potrudio ni da kaze "hvala" americkim poreskim obveznicima, ciji su novac Klinton, Njut Grinic i Bob Dol izvukli pocetkom 1995. kada je pezos pao, u dvostranackom izvlacenju iz skripca Vol Strita. Preko 20 milijardi USD novca poreskih obveznika SAD je iskorisceno da se podupru losi zajmovi banaka Vol Strita Meksiku, ukljucujuci tu i Rokfelerovu banku Chase Manhattan.

(E sad, Klinton je upravo napravio dodatak tome u izvlacenju Indonezije, jos jedne globalisticki "drage" zemlje).

Ali Rokfeler nas jeste upozorio da, "ako okrenemo ledja izazovu globalne konkurencije, moracemo da platimo za posledice: vise cene i manji izbor za potrosace i manje sigurna, manje placena radna mesta za nase radnike."

252

Stvarno? Rokfelerovo saosecanje sa americkim radnikom je dirljivo. Ali koliko "manje sigurno" moze biti radno mesto koga uopste nema? Koliko manje placeno moze biti "slabo placeno radno mesto" koje se uopste ne placa, ili osiguranje za nezaposlene?

Sto se tice koristi od nizih cena za potrosace, radnici su takodje potrosaci. Gde ce oni nabaviti novac da kupe ove jeftine uvozne stvari?

Oh, shvatam! U banci Chase Manhattan, zar ne? Ali da li ce ova banka biti voljna da ga pozajmi ljudima koji nisu kreditno povoljni zbog otupstanja?

Pretpostavljam da je to tacka na kojoj se raspada globalisticka privredna matematika. Kao i komentar da je "slobodna trgovina" dobra za Ameriku. Ne mora da znaci. Ali je nesumnjivo dobra za americku elitu. Svedok Rokfeler ce se zaloziti za Klintona, pokusavajuci da izvuce uz kauciju coveka koji mu je pomogao 1995. godine. Ti pocesi mene po ledjima, a ja cu tebe.

U medjuvremenu, niko ne cese po ledjima americke poreske obveznike. A oni koji se pretvaraju da to rade, kao Klinton, zavrsavaju guleci nasa ledja. Sto je razlog da Kongres treba da glasa protiv ovog "brzometnog" zakona. Hajde da smestimo "seksualne prestupnike" tamo gde im je mesto - iza resetaka, a ne u harem."

Taj Dom Predstavnika SAD je 1997. godine glasao kako sam ja preporucio u gornjem uvodniku, i jeste rekao "ne" ovom "brzometnom." Ali novi kupljeni-iplaceni americki Dom Lose reputacije, Kongres 2000., se vratio da opet ugrize americke poreske obveznike 25. maja sa zakonom o trgovini s Kinom.

253

Globalisti su neumoljivi. Njihova sposobnost korupcije cini se beskrajnom. "Rokijeve Rakete" ponovo ljuljaju, ovaj put udarajuci u kineski dobos.

Mozda je vreme da americke patriote pocnu da udaraju u sopstvene dobose. Novi svetski poredak i Srbi - deo XXXVIII JEDAN IZDAJNIK IDENTIFIKOVAN, JOS PUNO NJIH JE OSTALO

Oni cepkaju Ustav SAD brze nego sto se Oliver Nort oslobodio inkriminirajucih dokaza "Iran-Contra". Preko njih cure tajne stranim agentima kao kroz sito. Oni se ulaguju nasim neprijateljima, dok bombarduju nase tradicionalne saveznike. Oni brisu granice Amerike bujnom ilegalnom imigracijom, narocito iz Meksika. Oni unistavaju americku vojsku, njenim umanjivanjem i slabljenjem (pederi i lezbejke u vojsci; Glavni-begunac-iz-vojske kao glavnokomandujuci; polupeceni ratovi Madam Halfbright (Maloumne).

Ko bi mogli biti "oni", ovi neprijatelji Sjedinjenih Drzava? Neki strani spijuni. Da. Bil Klinton i njegovi zvanicnici, ljudi koji u se zakleli da ce stititi nas Ustav i nasu zemlju. Oni to rade onako kako bi lisica cuvala kokosinjac. U medjuvremenu, americke kokoske iznutra umiruju CNN, ABC, CBS, NBC i druge sapunske opere pod maskom svetskih vesti, dok strani agenti mogu da vrsljaju kako im drago u Klintonovom Vasingtonu.

Ako jos niste culi za toboznje izraelsko spijuniranje u Klintonovoj Beloj Kuci, na primer, mora da ste bili na odmoru na Marsu, ili ste bili zalepljeni za TV u tom kokosinjcu. Ili zavisite iskljucivo od medija establismenta Novog svetskog poretka. Ovaj autor je prvi put saznao za to pocetkom maja u jednoj prici u casopisu `Insight`, datiranoj unapred na 29. maj 2000. Evo odlomka: "Vise od dva tuceta americkih obavestajnih, kontraobavestajnih, policijskih i drugih zvanicnika je reklo casopisu `Insight` da FBI veruje da Izrael prisluskuje telefonsku i modemsku komunikaciju na nekim od najosetljivijih linija americke 254

vlade. Smatra se da je najgora penetracija ona u Ministarstvu spoljnih poslova. Ali drugi kazu da su i toboze sigurni telefonski sistemi u Beloj Kuci, Ministarstvu odbrane i Ministarstvu pravde takodje kompromitovani.

Problem za agente FBI u cuvenom Sektoru 5, medjutim, nije samo ono sto su otkrili, sto je od velike vaznosti, vec i ono sto jos ne znaju, prema izvorima casopisa `Insight`, intervjuisanim tokom godinu dana istrage koju je ovaj casopis sproveo. Od specijalnog je znacaja kako potvrditi i boriti se sa potencijalno dalekoseznom spijunskom penetracijom kljucnih telekomunikacionih sistema americke vlade, koji omogucavaju inostrano prisluskivanje poziva u i iz Bele Kuce, Veca za nacionalnu bezbednost, Pentagona i Stejt Departmenta. Direktori FBI i CIA su informisani o tekucoj kontraobavestajnoj operaciji, kao i predsednik i najvisi zvanicnici Ministarstava odbrane, pravde i spoljnih poslova i Veca za nacionalnu bezbednost. Obavesteni su i Obavestajni komiteti Kongresa i Senata, ali nijedan zvanicnik iz vlade ne zeli da prica o tome zvanicno.

"To je ogromna bezbednosna nocna mora," kaze jedan visi americki zvanicnik upoznat sa super-tajnom kontraobavestajnom operacijom. "Implikacije su ozbiljne," potvrdjuje drugi koji ima direktno znanje. "Mi nismo cak sigurni ni da znamo koji je opseg toga," kaze treci obavestajni zvanicnik visokog ranga. "Sve sto mogu da vam kazem je da mi mislimo da znamo kako se to radilo," ovaj treci obavestajni funkcioner je rekao casopisu `Insight`. "Samo to je dovoljno ozbiljno, ali ono sto ne znamo ima duboke posledice."

Jedan visoki zvanicnik u vladi koji nece da ide dalje od toga da prizna da je svestan FBI ispitivanja, kaze: "To je politicki osetljivo pitanje. Ja ne mogu to da komentarisem, osim da vam kazem da je bilo sta sto ukljucuje Izrael u ovu stvar van dozvoljenog. Toliko je vruce." Sad pazite ovo - "bilo sta sto ukljucuje Izrael... je van dozvoljenog" u Klintonovom Vasingtonu. Zasto? Zato sto bi Amerikanci mogli saznati gde lezi prava lojalnost zvanicnika Klintonove administracije? U kom slucaju americki poreski obveznici koji nisu zalepljeni za TV aparate 255

kokosinjca mogu razviti iznenadnu radoznalost o tome zasto bi trebalo da nastavimo sa nasom neposustajucom, decenijama dugom, multimilijarderskom dolarskom pomoci drzavi koja nas stalno spijunira? (setite se slucaja Polard?).

A gde je Kongres u svemu ovome, ciji je posao da zastiti nase novcanike i nas Ustav? Cuti. Odsutan bez odobrenja. Krije se iza mocnih novcanika Americkoizraelskog komiteta za politicku akciju).

E pa nisu svi americki zvanicnici voljni da trpe sudbinu pilica koje cuvaju lisice. Sef FBI Sektora za nacionalnu bezbednost, Tim Bereznej, na primer, svedocio je 11. maja pred Kongresnim Komitetom za medjunarodne odnose da poznati strani spijuni ("obavestajni oficiri") rade kao novinski dopisnici potpuno akreditovani od Medlin Olbrajtinog Ministarstva spoljnih poslova (56 stranaca i 467 Amerikanca imaju 24-7 pristup velicanstvenoj jazbini Foggy Bottom) (Foggy Bottom = oblast u Vasingtonu gde se nalazi Stejt Department).

A sta Madam Halfbright, jedna od lisica, cini povodom toga? Jednom recju, nista!

"Moram da vidim (FBI) izvestaj pa cu dejstvovati prema njemu, ali iskreno verujem da radimo u zemlji gde su ljudi nevini dok se ne dokazu krivim," rekla je Olbrajtova na pres konferenciji u Vasingtonu na kojoj je nastupila zajedno sa francuskim ministrom spoljnih poslova koji je bio u poseti, Iber Vedrinom. Kako da ne. Upravo kao sto je "dejstvovala prema" kada je covek u tvid jakni usetao u njenu kancelariju u Stejt Departmentu 1998., pokupio gomilu poverljivih dokumenata i isetao napolje. On navodno nikad nije identifikovan, "ali su zvanicnici saznali da je imao regularnu propusnicu za Stejt Department," izvestile su Fox News.

256

Covek nije nikad identifikovan, ipak su "zvanicnici saznali da je imao regularnu propusnicu za Stejt Department?"

Covek nije nikad identifikovan, ipak su zvanicnici saznali da je imao regularnu propusnicu za Stejt Department? Kakvi su to moronski zvanicnici, ili mediji, ili oboje, dali takvu izjavu? Da li oni misle da svi Amerikanci nemaju mozga od gledanja CNN i drugih sapunskih opera u svojim kokosinjcima?

Osim toga, Olbrajtov Stejt Department gubi laptopove sa visoko poverljivim informacijama kao da su to knjige iz biblioteke. Nista manje nego tri su nestala samo ove godine.

Bereznej iz FBI je rekao da postoje detaljni zapisi o svakom ko je usao i izasao iz sobe gde se nalazio laptop sa poverljivim podacima. Ipak niko nije uhapsen, kao sto niko nije pritvoren ni u slucaju coveka u jakni od tvida. Jos "van dozvoljenog" spijunaze protiv americkog naroda koju je Klintonova administracija oprostila iz politickih razloga?

A sta ovaj veliki prijatelj SAD, zemlja koja je "van dozvoljenog" u Klintonovoj administraciji kada se radi o spijunskim skandalima, radi sa opremom i informacijama koje dobije iz Amerike? Izrael prodaje nesto toga potencijalnim neprijateljima SAD. Kao na primer, komunistickoj Kini.

Cak je i americki ministar odbrane, Vilijam Koen, clan Vasingtonske administracije koja ima vise visokih zvanicnika Jevreja nego ijedna pre toga, snazno kritikovao izraelsku prodaju modernog radarskog sistema Kini dok je bio u vrtoglavoj 24-casovnoj poseti Izraelu pocetkom aprila.

257

"Sa tenzijama koje rastu tako visoko, kao sto su one izmedju Kine i Tajvana, ovo vidimo kao kontraproduktivno," rekao je americki ministar odbrane na zajednickoj pres konferenciji sa Barakom, nedelju dana pre posete kineskog predsednika Izraelu da zapecati ovaj posao. "Ranije sam ukazao na to da SAD ne podrzava prodaju ovog tipa tehnologije Kini, zbog potencijalne izmene strateskog balansa u tom regionu."

Primecujete totalno odsustvo zabrinutosti ovog "Amerikanca" zbog opasnosti koje ovo moze predstavljati za nacionalnu bezbednost Amerike? Sto se tice Koenove navodne zabrinutosti za bezbednost Tajvana, to je takodje nista. U potezu jasno namenjenom da umiri Peking, Vasington je otkazao prodaju razaraca Tajvanu! Isti taj licemerni, dvolicni ministar odbrane Koen, koji je "protestvovao"sto je Izrael prodao AWACS-e Kini, nedavno je savetovao predsednika Klintona da ne prodaje razarace Tajvanu.

Sta zakljuciti!? Tajpei bi trebalo da nauci nesto iz sudbine ranijih vijetnamskih americkih saveznika u Sajgonu. Sa prijateljima kao sto je Vasington Novog svetskog poretka, nijednoj zemlji, ukljucujuci tu i Ameriku, nije potreban neprijatelj. Jer neprijatelj je unutra.

Prava "tajna agenda" Klintonove administracije, prema tome, je njena neposustajuca podrska Crvenoj Kini, uprkos bombardovanju njene ambasade u Beogradu i drugim preprekama? "Samo slabackim tajnama je potrebna zastita. Velika otkrica su zasticena nevericom javnosti," primetio je Marsal Mek Luan u svojoj knjizi "Pogledajte danasnjicu" objavljenoj 1972. godine.

U medjuvremenu, Barak je rekao da je Izrael bio svestan osetljivosti SAD po pitanju prodaje AWACS-a Kini, ali nije hteo da odustane. Kina i Izrael su uspostavili diplomatske veze tek 1992., iako se smatra da je vojna saradnja uspostavljena barem jednu deceniju ranije.

258

Izraelsko-kineski AWACS posao je navodno vredan 250 miliona USD. Smatra se da je ovaj radar bolji cak i od americkog i NATO E-3 AWACS-a koji je navodno postigao stopu pouzdanosti od 98% u vazdusnom ratu 1999. oko Kosova.

Koen i Barak je trebalo da razgovaraju o strateskim odnosima izmedju Izraela i SAD. Smatra se da paket vredan 17 milijardi USD, koji su Izraelci trazili, ukljucjue Tomahavk krstarece rakete - iako izvestaji ukazuju na to da je Vasington daleko od toga da je ubedjen da je Izraelu potrebno ovo visoko precizno oruzje. Ipak, Koen je napravio predlozeni americki paket vojne pomoci uslovno - (samo) da Izrael i Sirija postignu sveobuhvatni mirovni sporazum.

Opa, bato! Hajde da pokusamo da desifrujemo jos jedan komad licemerstva Novog svetskog poretka: - "Strateski odnosi izmedju Izraela i SAD" = Citaj: koliko jos milijardi dolara ce nasi lideri u Vasingtonu izvuci od americkih poreskih obveznika, dok nasi toboznji "saveznici" i korisnici ove pomoci i dalje ugrozavaju bezbednost Amerike (ovde ne govorim o spijunskom slucaju Polard, ili USS Liberty). - "Izdajnicki vasingtonski lideri" = Koenov verbalni javni pljesak po ruci oko prodaje Kini bio je pracen ponudom od 17 milijardi sargarepa sto NIJE bio uslovljeno time da Izrael otkaze svoj posao prodaje AWACS-a Kini. Nije ni cudo da je Barak pravilno procitao poruku Vasingtona - kao zeleno svetlo Klintonove administracije da nastavi sa Izraelskom prodajom Crvenoj Kini. Naravno, to sto Vasington i Izrael ujedaju ruku koja ih hrani (americkog poreskog obveznika) nije nista novo. Ono sto je novo je Barakova smelost da nastavi, uprkos siroko rasprostranjenoj javnoj osudi u SAD, ukljucujuci tu cak i neke od americkih medija establismenta.

Na primer, urednici lista Chicago Tribune su takodje izasli na otvoreno, sa skinutim rukavicama, objavivsi neuobicajeno ostar napad na izraelsku prodaju AWACS radarske tehnologije, u svom uvodniku 14. aprila, pod naslovom "Ovaj americki radar nije izraelski da bi ga on mogao prodati." Evo odlomka: 259

"Izraelov plan da proda tehnologiju vazduhoplovnog sistema za rano upozoravanje i kontrolu (AWACS) Kinezima je s pravom razbesneo Klintonovu administraciju i clanove Kongresa. Izrael je mozda medju najbliskijim saveznicima SAD, ali postoji vreme kada interesi SAD treba i moraju da budu na prvom mestu. Ovo je ocigledno jedno od njih.

Kineski predsednik Djiang Cemin je u Izraelu ove nedelje, povodom prve zvanicne posete jednog lidera Narodne Republike Kine jevrejskoj drzavi. Ali je ova poseta u senci rastucih kontroverzi oko opremanja kineskog aviona ruske proizvodnje, Iljusin 76, sa modernim Falkon AEACS sistemom, od strane Izraelske vazduhoplovne i opcije NR Kine da jos najmanje tri takva aviona da Izraelu da ih opremi po ceni od 250 miliona USD po komadu.

Ono sto je zastrasujuce oko ove prodaje je da ce to omoguciti Kini da koristi svoje ratne avione mnogo efikasnije u ofanzivnim i defanzivnim operacijama, umanjujuci prednost Amerike u buducem ratu -oko Tajvana, na primer... Ova administracija treba da kaze Izraelu da je neprihvatljivo da se pomaze Narodna Republika Kina i rizikuju zivoti Amerikanaca.

Izraelski zvanicnici neubedljivo govore suprotno - da ne prodaju oni americku tehnologiju, i da su ovi specificni radari i softver domace prozivodnje. Mozda je tako, ali to jedva da oslobadja krivice saveznika koji dobija 3 milijarde USD godisnje pomoci od americkih poreskih obveznika. Skoro je aksiomatski da je Izrael izvukao veliki deo svoje tehnoloske baze u takvim proizvodima od americke ekonomske i vojne pomoci tokom godina.

Narocito je smelo sto Izrael trazi povecanje od 20 milijardi bezbednosne pomoci da bi zapoceo predlozeni mirovni sporazum, da vrati Golansku visoravan Siriji - ukljucujuci tu i AWACS avione - a onda nastavi sa sporazumom 260

koji potencijalno dovodi u opasnost americke snage u Aziji. Ali Izrael nije jedini americki saveznik koji dovodi u rizik zivote americkih vojnika. Neke "americke" multinacionalne kompanije, "Princevi 20.veka", kako ih je ovaj autor nazvao u prethodnim kolumnama, to rade takodje. Oni veselo posluju sa kineskim vojnoindustrijskim kompleksom, kao sto su nekada naoruzavali Sadama Huseina u Iraku (pocetkom 80-ih godina), uz puni blagoslov i podrsku tadasnjih vasingtonskih lidera.

Uzmimo za primer Motorolu, jednog od najvaznijih poslovnih partnera Pentagona, sa bazom u zadnjem dvoristu lista Chicago Tribune (Saumburg, Ilinois). Motorolina skorasnja prodaja tehnologije Crvenoj Kini, ocigledno sa odobrenjem, ili makar bez primedbi, Klintonove administracije, cini da izraelski AWACS posao izgleda kao sitna stvar.

List `World Affairs Brief` je pocetkom aprila objavio "sokantnu internu pricu o Motorolinoj investiciji, vrednoj 1,5 milijardi, u kinesku industriju kompjutera i komunikacije visoke tehnologije." Tipicno za nacin na koji Kina obavlja posao sa zapadnim investitorima, Motorola se slozila da "lokalizuje i osoblje i operacije u Kini. Sto znaci izvoz americkih radnih mesta tamo. Evo odlomka: "Kina zahteva da korporacije koje imaju bilo koju tehnologiju koja ima bilo kakve veze sa vojskom ustanove proizvodnju unutar Kine. Sa ovom politikom se slozila Rusija, kao i vlada SAD. Ovo omogucava Kini da klonira tehnologiju po svojoj volji, a da ne mora da izbegava inostrane korporacijske investicije, i da ih pretvori direktno u ratne proizvodne centre. Evo kratke liste stete koju je Motorola nanela americkoj nacionalnoj bezbednosti:

- Potroseno 1,02 milijarde USD prosle godine na lokalne materijale, komponente i usluge, formiranje partnerstva sa kineskim dobavljacima i pomoc njima u dizajnu i tehnologiji.

261

- Oformljeno 6 mesovitih kompanija i 100 kooperativnih projekata sa nekim od najboljih kineskih preduzeca i istrazivackih kuca i podignuta zgrada od 18 spratova u poslovnom delu Pekinga.

- Oformljeno 18 istrazivackih i razvojnih centara u Kini, sa 650 istrazivaca, ukljucujuci tu i Nacionalni istrazivacki centar za inteligentne kompjuterske sisteme u Pekingu, koji je namenjen za istrazivanje i razvoj modernih kompjuterskih tehnologija."

- Oformljene tri mikro-procesorske/kontrolne laboratorije na univerzitetima u Kini, a ovaj program ce se prosiriti na jos 20 univerziteta tokom sledecih pet godina.

Sve ove mesovite kompanije ce pomoci teznju Kine da postane samodovoljna u visoko tehnoloskim vojnim sistemima." A samo pomislite, ovo je samo Motorola; jedan od mnogih Princeva 20. veka americkih multinacionalnih kompanija koje pljackaju americke poreske obevznike do gole koze; izvozeci americka radna mesta u inostranstvo, pri tome ugrozavacjuci bezbednost nase zemlje. Na Motorolinu sagu dodajte Boing, Hjuz, IBM ili druge neprijatne kineske izvore osetljivih americkih proizvoda visoke tehnologije; imajte u vidu da oni sve to rade uz blagoslov Klintonove administracije i onda mozete u potpunosti razumeti Klintonovu/Busovu prodaju nacionalnih bezbednosnih interesa americkog naroda.

Ovi "americki" Princevi su nagradili kasape Tjenanmen trga investicijama od 247 milijardi USD u periodu 1990.-1998., daleko najvecom cifrom za svaku zemlju u razvoju, i jednu trecinu sveg novca investiranog u svim zemljama u razvoju sirom sveta. A samo za slucaj da mislite da je to kraj izdajama Klintonove/Busove administracije, citajte dalje.

262

Isti ovaj izvor (list World Affairs Brief) takodje izvestava o tome da je Klintonova administracija dala gigantski podsticaj vojnom potencijalu Kine time sto je dala Kini modernu verziju svog integrisanog softvera za ratno planiranje komande i kontrole. Evo odlomka iz tog izvestaja: "Ovaj sistem je preteca onoga sto nasa vojska koristi da kontrolise i integrise elemente vojske, mornarice i ratnog vazduhoplovstva, u jedinstveni plan bitke gde svi elementi mogu da dele podatke u realnom vremenu preko satelita, radi kontrole kretanja razlicitih vojnih jedinica. Bez ovih slozenih orudja kontrole ratni planeri ne mogu da odgovore na vreme na promene na frontu u odnosu na tekuce prikupljene podatke.

Kini je ovo ocajnicki potrebno pre narednog rata. Dok ova verzija koju je Kini dao Klintonov Pentagon nije nasa poslednja, kineski novi istrazivacki centri ce uskoro imati orudje da je adaptiraju i modernizuju - zahvaljujuci velikodusnim investicijama Motorole...

I tako, vrhunac je licemerstva kada Klintonova administracija daje upozoravajuce izjave Rusiji o transferu tehnologije Iranu i Siriji. Ove reci ne znace nista... Lista licemerstva i krsenja sopstvene retorike ove administracije je suvise brojna da bi se katalogizirala." Zasto bi mi onda bili iznenadjeni sto je premijer Izraela Barak izgleda sve to shvatio i zeli da njegova zemlja dobije komad ove akcije "muzenja Ujaka Sema", bas kao sto to rade "americki" lideri u Vasingtonu? Izdaja je uvek bila veoma unosan posao. Dok vas ne uhvate u tome. Sto se moze dogoditi, jer "sve se vraca, sve se placa".

Na primer, list Washington Times je izvestio 13. aprila da, prema americkim obavestajcima, Kina pomaze Libiji da razvije svoj program dugometnih raketa, transferom tehnologije. Nacionalna agencija za bezbednost je navodno ukljucila detalje saradnje Kine i Libije u poverljivi izvestaj pocetkom ovog meseca.

263

List 'Washington Times' je rekao da su izvestaji o kineskom transferu tehnologije u Libiju poslednji u nizu kooperativnih napora izmedju Kine i Tripolija. Obavestajni izvestaji krajem prosle godine su ukazali da je Peking dostavljao ovoj severnoafrickoj drzavi hipersonicni tunel za testiranje, drugi izvestaji su povezivali kineske tehnicare sa tekucim libijskim programom dugometnih raketa. Takodje, Kina se slozila da izgradi zeleznicki sistem u Libiji.

Ove novine su rekle da se ocekuje da se ovaj hipersonicni tunel za testiranje koristi za testiranje raketa, dok se za zeleznicki projekat smatra da je maska za saradnju u tehnologiji oruzja ove zemlje. Smatra se da Tripoli moze koristiti kinesku tehnologiju da poboljsa svoju Al-Fatah raketu, koja ima domet od nekih 600 milja (vise nego dovoljno da udari na Izrael, na primer), iako ovaj uredjaj tek treba da se testira u letu.

Ove novine su citirale americke odbrambene zvanicnike koji kazu da Libijci mogu takodje traziti da inkorporiraju dugometniju Taepo Dong raketu Severne Koreje. Drugi znaci da Libija radi na uvozu znanja i uredjaja za svoje programe oruzja ukljucuju hapsenje jednog tajvanskog biznismena u Svajcarskoj 12. aprila, optuzenog za pokusaj da prosvercuje deo rakete Skad u Libiju. Proslog novembra, britanski zvanicnici su konfiskovali posiljku raketnih komponenti, za koju se smatra da vodi poreklo iz Severne Koreje, koja je isla za Libiju, izvestava list Washington Times.

Tako da `sve se vraca, sve se placa`. Izdaja Klintonove administracije (preko Izraela) moze kostati americkih zivota kada i ako Kina i SAD dodju u sukob, kao sto je to bilo sa Irakom i Amerikom 1990. godine. Ali izdaja Izraela moze takodje kostati i izraelskih zivota, kad se njena saradnja sa Kinom vrati kao bumerang u drugoj konfrontaciji sa arapskim zemljama, na primer Libijom.

Sve se to vec i pre dogodilo. Izdaja, kao lose vreme, uvek se vraca. Evo kopije pisma koje je ovaj pisac primio od jednog Jevreja-Amerikanca iz Hjustona u 264

Teksasu: "Ovo nije prvi put da je drzava Izrael indirektno ubila sopstvene hrabre mlade vojnike. 1994. godine vlada Rabina je predala palestinskoj policiji na hiljade kalasnjikova i milion metaka koje je izraelska vojska zaplenila u Libanu 80-ih godina. Sve ovo samo da bi Arapi mogli da imaju oruzje da 'se brane.' Pre par godina ''mini intifada'' je izbila u Gazi i teritorijama koje je podrzala palestinska policija. Preko 40 izraelskih vojnika je ubijeno/ranjeno istim ovim oruzjem u rukama palestinske policije. Od ovoga mi je muka!!!"

Zaista. A sada patriote Izraelci znaju kako se ponosni Amerikanci osecaju u vezi naseg sopstvenih ne-americkih izdajnika u Beloj Kuci i Pentagonu. Lideri u Vasingtonu i Tel Avivu, izmedju ostalih, su svi clanovi istog kulta Novog svetskog poretka koji zeli da zbrise sve drzave u svojoj sluzbi jedinog "Boga" kojeg poznaju - Svemocnog Dolara. Sto automatski stavlja sve patriote sveta u isti kos. Novi svetski poredak i Srbi - Deo XXXIX SRECAN VAM "CETVRTI!"

4. juli 2000. Ili samo "Cetvrti" kako je americki Dan nezavisnosti poznat sirom njenih 50 drzava. Dok slavimo 224. godisnjicu Revoluciije iz 1776. godine, americka drzava i druge zemlje koje su gledale u SAD kao u svetionik slobode, imaju puno toga oko cega da se brinu.

Sto je razlog da ove godine, konacno, moramo da se zapitamo da li smo jos uvek nezavisna drzava kako su to proglasili i zamislili nasi Oci osnivaci pre 224 godine? Mozda je vreme da se ponovo dobro pogledamo ovog cetvrtog jula i zapitamo: Da li principi otelotvoreni u Deklaraciji o nezavisnosti 1776. godine vaze i danas? I ako ne, kako bi mogla da glasi americka Deklaracija o nezavisnosti iz 1999. godine?

Da vam pomognemo u ovom teskom razmisljanju, prilazemo sledeci nacrt: 265

"U virtuelnom KONGRESU na Internetu, 4. jula 2000.

Kada tokom ljudske istorije postane neophodno za jedan narod da rasturi politicke veze koje su ga povezivale sa svojim liderima koji nisu lojalni zajednickom dobru drzave i da preuzmu medju silama na zemlji, odvojenu i ravnopravnu poziciju na koju ih ovlascuju zakoni prirode i Bog prirode, pristojno postovanje misljenja covecanstva zahteva da oni proglase uzroke koji ih primoravaju da se odreknu svoje nezakonite Vlade. Mi drzimo da su ove istine ocigledne same po sebi, da su svi ljudi stvoreni jednakima, da ih je njihov Stvaralac obdario odredjenim neotudjivim pravima, da su medju ovima Zivot, Sloboda i traganje za Srecom. Da se radi obezbedjivanja ovih prava medju ljudima obrazuju vlade, koje vuku svoje pravicne moci od pristanka onih kojima vladaju. Da kad god neka forma Vlade postane destruktivna u odnosu na ove ciljeve, pravo je naroda da je menja ili ukine. I da ustanovi novu vladu, koja ce svoje temelje postaviti na takvim principima i organizovati svoje moci u takvoj formi, koje ce njima izgledati najverovatniji s obzirom na njihovu srecu i bezbednost.

Obazrivost, zaista, ce diktirati da vlade odavno ustanovljene ne treba menjati zbog lakih i prolaznih uzroka; i u skladu s tim sve iskustvo je pokazalo da je covecanstvo vise sklono da pati, dok se zlo moze podneti, nego da sebi ucini pravo ukidanjem formi na koje je naviklo.

Ali kada dug trag zloupotreba i uzurpacija, koji sluze uvek istom cilju, ispolji nameru da ih reducira pod apsolutnim despotizmom, njihovo je pravo, njihova je duznost, da zbace takvu vladu i da obezbede nove cuvare za svoju buducu bezbednost.

266

Takva je strpljiva patnja ovih Sjedinjenih Drzava Amerike; i takva je sada neophodnost koja ih ogranicava da izmene svoj prethodni sistem vlade. Istorija sadasnjeg predsednika, Vilijama Dzefersona Klintona, je istorija stalnih povreda i uzurpacija, koje sve imaju direktan cilj da uspostave apsolutnu tiraniju Novog svetskog poretka globalisticke elite nad ovim Drzavama. Da bismo ovo dokazali, pustimo da se cinjenice podnesu iskrenom svetu.

On je odbio svoj pristanak na zakone, najsveobuhvatniji i najneopohodniji za javno dobro, kao sto je ustavno pravo naroda da nosi oruzje.

On je izvrsio pritisak na Kongres da usvoji Zakone trenutnog i hitnog znacaja, kao sto je "brzometni" zakon iz 1997. i trgovinski pakt sa Kinom u 2000-oj, koji su suprotni interesima americkog naroda i jedino koriste globalistickoj eliti Novog svetskog poretka.

On je zloupotrebio javne fondove ostavljene na stranu da brane americki dolar da bi izvukao iz skripca svoju globalisticku elitu Novog svetskog poretka i njihove neuspele investicije u korumpiranim stranim drzavama (na primer Meksiku, Indoneziji, itd.).

On je postavio zakonodavna tela na neuobicajenim mestima, nepogodnim i dalekim od americke javnosti, kao sto je Vasington, zbog jednog jedinog razloga - da zamori narod da bi se slozio sa njegovim merama.

On stalno preti da ce raspustiti predstavnike (Kongresa), zbog nepopustljivog protivljenja njegovim invazijama na prava naroda, kao sto je zakon o kontroli oruzja.

267

On pokusava da izmeni demografsko stanovnistvo ovih Drzava otvaranjem vrata bujici inostrane imigracije, legalne ili ilegalne, iz svih krajeva sveta, osim tradicionalnom izvoru americke imigracije - Evropi.

On opstruira sprovodjenje zakona, time sto njegov drzavni tuzilac odbija da da pristanak za Socijalna veca koja ustanovljavaju pravna ovlascenja za kontrolu ilegalnog skupljanja novca njegove stranke i njegovih najblizih saradnika.

On je osramotio najvisu poziciju u zemlji; lagao je pod zakletvom; i opstruirao je sprovodjenje zakona. On i njegovi globalisti Novog svetskog poretka koji ga podrzavaju su onda zastrasili dovoljan broj senatora da ga sprece da ne bude opozvan.

On je ucinio da sudije zavise iskljucivo od njegove volje, kao sudija Pol Fridman, koga je naimenovao 1994., i koji ga podrzava protiv 26 legalnih tvrdnji predstavnika Kongresa protiv njegovog ilegalnog, neobjavljenog i neustavnog rata protiv zemlje koja nam nije ucinila nikakvo zlo.

On je podigao mnostvo novih kancelarija i poslao tamo rojeve sluzbenika da uznemirava nas narod i da izjede njegovu bit.

On je drzao medju nama, u mirnodopsko vreme, stalnu vojsku, koju je poslao u preko 100 zemalja sirom sveta bez saglasnosti nasih zakonodavaca.

On se pretvarao da pravi vojsku nezavisnom i superiornijom od civilnih vlasti, imenovanjem njegovih lojalnih politickih prijatelja i generala, kao sto su Vilijam Koen i Vesli Kan Klark, na pozicije vrhovne vojne vlasti.

268

On se udruzio sa drugima u globalistickoj eliti Novog svetskog poretka da nas podvrgnu jurisdikciji stranoj nasem Ustavu i nepriznatoj od nasih zakona; dajuci svoj pristanak njihovim delima pritvorne zakonitosti, kao sto je Povelja Ujedinjenih Nacija.

On je uzurpirao nasu Vladu i vodi rat protiv nas, americkog naroda. On je opljackao nasa mora, opustosio nase obale, spalio nase gradove i unistio zivote nasih ljudi, ubivsi nevine gradjane, ukljucujuci tu i zenu i decu, kao sto je bio slucaj u gradicu Vako ili Rubi Ridz.

On je abdicirao suverene vlade sirom sveta proglasavajuci da su one van njegove zastite i da vodi rat protiv njih.

On je dozvolio da se vodi demografski rat protiv americkih gradjana putem bujne imigracije iz stranih zemalja kao sto je Meksiko. Njegov Vrhovni tuzilac i Ministar spoljnih poslova zele da progone americke gradjane koji pokusavaju da zastite granice nase drzave od takvih invazija stranaca.

On je pljackao suverena mora, pustosio suverene obale, palio suverene gradove, unistio zivote suverenog naroda, ukljucujuci tu i one koji su prijateljski nastrojeni prema SAD.

On sada transportuje velike armije americkih i stranih placenika da zavrse rad na smrti, pustosenju, tiraniji, koji je vec zapoceo sa okolnostima surovosti i perfidnosti koje se jedva mogu porediti sa onim u najvarvarskijim dobima i totalno nedolicnim za sefa jedne civilizovane nacije.

269

On je ogranicio nasu bracu Amerikance drzeci ih zarobljenima na dalekim morima da nose oruzje protiv svoje zemlje, da postanu egzekutori svojih prijatelja i brace, ili da i sami padnu od svojih ruku - sto je vecna sramota ovih Sjedinjenih Americkih Drzava.

U svakoj fazi ovih represija mi smo pisali peticije za ispravljanje ovoga najponiznijim recima. Na nase stalne peticije odgovarano je samo stalnim povredama. Jedan Princ, ciji je karakter tako obelezen svakim cinom koji moze definisati jednog tiranina, nije podoban da bude vladar jednog slobodnog naroda.

Mi, zato, narod SAD, u generalnom Virtuelnom kongresu, skupili smo se na Internetu, apelujuci na vrhovnog sudiju sveta za cestitost nasih namera, u ime i po ovlascenju dobrih ljudi ovih Kolonija, svecano objavljujemo i izjavljujemo.

Da ove Sjedinjene Drzave jesu, i po pravu treba da budu, slobodne i nezavisne drzave; da su oslobodjene sve vernosti izdajnickoj americkoj vladi u Vasingtonu, ukljucujuci tu i sve predstavnike Kongresa koji su izdali Narod koji ih je posalo u Vasington, u korist sluzenja Princu Novog svetskog poretka:

Da kao slobodne i nezavisne Sjedinjene Drzave, one imaju puno ovlascenje da regrutuju za rat, zakljucuju mir, ugovaraju saveze, ustanovljavaju trgovinu;

I da urade sve druge akte i stvari koje nezavisne drzave mogu imati pravo da urade;

I u podrsku ove deklaracije sa cvrstim oslanjanjem na zastitu Bozanskog providjenja, mi zajednicki obecavamo jedni drugima nase zivote, nasu srecu i nasu svetu cast; 270

Potpisnici Deklaracije i Drzava koje predstavljaju."

Sada mozda ne bi bila losa ideja za Amerikance i druge nacije sirom sveta koji su gledali u SAD kao svetionik slobode takodje da se sete sledecih stihova iz americke himne:

"Oh, kazi, mozes li da vidis, po svetlu rane zore, Sta smo tako ponosno pozdravili u zadnji odsjaj sumraka? Cije siroke trake i jasne zvezde, kroz opasnu borbu, Preko bedema smo gledali, tako su junacki strujali? A crveni bljesak rakete, bombe koje eksplodiraju u vazduhu Dali su nam dokaz tokom noci da je nasa zastava jos na mestu. Oh, kazi, da li ta zastava ukrasena zvezdama jos uvek leprsa Sirom zemlje slobodnih i doma hrabrih?"

Patriote Amerikanci ne smeju nikada da dozvole da mediji Novog svetskog poretka izjednace ubilacku, kriminalnu, stranu, neamericku, Klintonovu administraciju sa Divnom Amerikom, cije rodjenje slavimo svakog Cetvrtog. Nista vise nego sto je britanska vlada Dzordza III bilaza Ameriku 1776.

Srecan "Cetvrti"! Novi svetski poredak i Srbi - Deo XL NATO KRIJE GUBITKE

271

U tekstu pod naslovom "NATO krije sopstvene gubitke," ruska agencija za politicke vesti (APN) izvestila je 29. aprila da je NATO izgubio preko 400 vojnika i preko 60 aviona tokom svog 79-dnevnog rata protiv Srbije. Ove procene su navodno bazirane na ciframa ruske vlade, a na Zapadu su ih zataskavali mediji ljubimci Novog svetskog poretka.

Ovo su najvise cifre o NATO ljudskim zrtvama koje su se pojavile do sada u posleratnim post-mortemima. Mi im mozemo verovati ili ih tretirati kao propagandu. Ali samo bi ih budale potpuno zanemarile i odlucile da veruju u fikciju NATO-vih "lazi i porici" propagandista, ukljucujuci tu i Bil Klintona, koji je objavio naciji proslog juna da NATO nije pretrpeo nikakve gubitke u borbi.

Ovaj ruski clanak je napisao iskusni vojni dopisnik Vladislav Surjagin, koji je izvestavao i iz Cecenskog rata. Surjagin elaborira jedan raniji izvestaj ruskog Ministarstva odbrane koji je prvi put objavljen u listu `Pregled stranih vojski` a onda ga je objavio ITAR-TASS, jedna od dve zvanicne agencije ruske vlade.

Surjagin primecuje da su NATO i Pentagon lagali bez stida i da i dalje to rade. On primecuje da mogu proci godine dok americka vlada prizna sta je stvarno izgubila u svom ratu sa Srbijom. On kaze, na primer, da je NATO cak lagao i u pogledu broja obavljenih borbenih letova, a kamoli u pogledu sopstvenih zrtvi. Umesto 35.000 letova koje NATO tvrdi da je obavio, ova alijansa je u stvari obavila samo oko 25.000, kaze on.

Urednici APN su se odrekli odgovornosti, navodeci da je Sirjaginov tekst "licno vidjenje autora" o ovoj temi. Ali Sirjagin je samo jedan od izvesnog broja izvora koji su se pojavili od kraja NATO-vog bombardovanja, a koji ukazuju na to da NATO mozda krije znacajne gubitke koje je pretrpeo tokom 79-dnevnog bombardovanja Srbije.

272

Pseudonim "Venik" je mozda poznati termin za citaoce sajtova `Truth in Media` i `Beograd.com` tokom rata. Venik je bio prvi koji je sistematski analizirao i izvestio o NATO gubicima u aprilu 1999. A ovaj izvor stalno azurira tu informaciju od tada. Evo Venikovog poslednjeg doprinosa na temu o NATO gubicima:

"Prema clanku od 25. marta 2000., koji je objavila novinska agencija ITARTASS, ruski GRU (Glavni obavestajni direktorat) izvori izvestavaju da su tokom operacije "Saveznicke snage" NATO-ve vazdusne snage pretrpele gubitke mnogo vece nego sto je to NATO komanda zvanicno priznala. Prema informacijama GRU, NATO je izgubio tri F-117A `stealth` bombardera i najmanje 40 drugih borbenih aviona i preko 1.000 krstarecih raketa.

Do sada su NATO zvanicnici priznali da su izgubili tri borbena aviona (27.marta USAF F-117A , 1.maja USMC AV-8B Harrier i 2.maja F-16CG-40-CF), dva desantna helikoptera (AH-64 Apache 26.aprila i jos jedan Apache 5. maja), izmedju 30 i 32 bespilotne izvidjacke letelice - najmanje 16 americkih, 7 nemackih i 5 francuskih UAV. Interesantno je da je NATO priznao sve gubitke bespilotnih izvidjackih letelica koje su pominjali jugoslovenski vojni zvanicnici 30 - i mozda cak jos i vise.

Zvanicni NATO izvestaji i izjave koje su dali razliciti NATO zvanicnici ukazuju na to da je oko 10 NATO aviona napravilo prinudna sletanja. Dva F-117A su pretrpela velika ostecenja (F-117A 86-0837 je ostecen 21.aprila tokom sletanja; a drugi F-117A je izgubio deo svog repa zbog obliznje eksplozije SA-3 SAM). Jedan RAF C-130K Hercules transportni avion se srusio 11.juna u Albaniji. Ovaj avion je isporucivao jednu britansku SAS jedinicu koja je pokusavala da pretekne ruske padobrance u bazi Slatina. Americki OH-58 borbeni izvidjacki helikopter srusio se 26.maja u Bosni...

273

U februaru je britanska stampa diskutovala o velikom nedostatku operativnih aviona koje je pretrpelo Kraljevsko ratno vazduhoplovstvo. Ove vesti su se prvi put pojavile 23.januara 2000 - ‘Na stotine onesposobljenih mlaznjaka dovelo RAF u krizu’ - je clanak objavljen u listu `London Observer`. Narocito je clanak, baziran na sopstvenoj istrazi lista Observer, iscrtao sledece probleme kod RAFa: "Dva od tri u floti Ujedinjenog Kraljevstva koju cini 186 Tornado bombardera je prizemljeno; manje od 40% drugih borbenih aviona, kao sto su Harrier i Jaguar, je spremno da leti odmah;

Ministarstvo odbrane je potrosilo skoro 1 milijardu funti razvijajuci lasrerski navodjen sistem za bombardovanje koji ne radi kako treba;

Tu je i manjak od skoro 20% mladjih oficira pilota brzih mlaznjaka a RAF ima ozbiljan problem da zadrzi obucene pilote."

Prema pregledu agencije ITAR-TASS clanka objavljenog u casopisu `Pregled stranih vojski` ruskog Ministarstva odbrane, jugoslovenska avijacija je sprecila koriscenje americkog desantnog helikoptera AH-64 Apache tokom Kosovskog sukoba. U clanku "NATO gubici u ratu protiv Jugoslavije", `Pregled stranih vojski" pise ... najveca senzacija je bio broj vojnika koje je NATO izgubio. Ne samo da su NATO piloti poginuli u Jugoslaviji, vec su poginuli i vojnici za pretragu i spasavaje ciji je zadatak bio da pronadju oborene pilote. Jugoslovenska PVO je oborila ne manje od pet NATO helikoptera, koji (sami) su rezultirali u smrti oko 100 vojnika Alijanse."

Prema ovom listu, razlog sto Pentagon nije koristio helikoptere `Apace` na Kosovu "...nije imao nista sa tehnickim problemima helikoptera ili nedovoljnom obukom njihove letacke posade, kako su cesto izjavljivali NATO zvanicnici. Jedini razlog je bio napad kojeg su 26.aprila 1999. izvrsili jugoslovenski "Galeb" lovci na "Rinas" aerodrom koji se nalazi blizu albanskog glavnog grada Tirane,

274

gde su Apaci bili bazirani. Tog dana su unistene dve grupe ovih lakih helikoptera, a preko 10 helikoptera je osteceno."

Slicnu operaciju je izvela jugoslovenska AF 18.aprila na aerodromu u Tuzli, u Bosni, koji je koriscen kao aerodrom za prinudno sletanje NATO aviona. Kao rezultat ovog napada nekih 15 NATO aviona je unisteno na zemlji.

`Pregled stranih vojski` pise: "Uprkos cinjenici da su americki avioni dominirali u NATO operacijama, oni nisu bili jedini avioni koje je oborila jugoslovenska PVO. Medju unistenim avionima je i pet nemackih "Tornada," nekoliko britanskih "Harijera'" dva francuska "Miraza," belgijski, holandski i kanadski avion. 7.juna je americko ratno vazduhoplovstvo izgubilo strateski bombarder B-52, dok je 20.maja oboren B-2A "Spirit"."

Posmatrajuci listu izvestaja ocevidaca koju su sacinili vazduhoplovni entuzijasti u Jugoslaviji, mozemo naci sledeci unos - (br. 381) 7. juni, izmedju 012 and 040, zona izmedju Slankamena i Indjije. Jedan veliki bombarder (najverovatnije B52) je oboren. Avion je eksplodirao nakon direktnog pogotka rakete SAM. Posada je poginula."

Koliko god da se cini neverovatnim na prvi pogled zapadnoj publici naviknutoj da lapce sapunsku operu kojim je hrane propagandisti Novog svetskog poretka sa svojim "lazi i porici", gornje procene nisu daleko od istovremenih izvestaja grckih medija.

Na primer, 7.aprila 1999. je atinski dnevni list `Athinaiki` (Atinjanin) rekao u jednom clanku da je NATO vec izgubio 88 vojnika. A to je bilo samo posle dve nedelje rata! Ako je NATO izgubio 88 vojnika u vreme kada je intenzitet borbe bio na nizem nivou nego kasnije tokom rata, onda su njegove ljudske zrtve

275

tokom 11-nedeljnog konflikta mogle biti preko 1.000, ako se nastavila ista stopa gubitaka.

Koja god da je stvarna cifra, ona je sigurno veca od nule, sto je cifra koju tvrde Klinton, NATO i Pentagon. Stabilna struja novih informacija koje se pojavljuju u ruskim medijima, koje se uglavnom baziraju na ruskim zvanicnim vojnim izvorima (koji su bili u poziciji da prate iz prve ruke bojna polja u vazduhu i na moru pre godinu dana - Rusija je imala dva broda u Jadranu tokom rata, koja su posmatrala rat putem elektronskog nadzora), sluze da diskredituju takve smesne tvrdnje NATO-a i Klintonove administracije.

U stvari, ne bi nas iznenadilo da se ruska vlada ovde angazovala u igri politicke ucene i balansiranja na ivici rata sa Klintonovom administracijom, pokusavajuci da dobije neku prednost u pregovorima oko drugih, vecih stavki, kao sto su Raketni odbrambeni stit (vidi moju kolumnu "Opasno nuklearno zveckanje sabljama"). Sve ovo, naravno, u nadi da steknu neku prednost pre Klintonove posete Moskvi 4. juna.

Posto i Moskva i Vasington znaju da kad bi Rusija objavila dokaze (snimke elektronskog pracenja, na primer) koji podrzavaju njene tvrdnje o NATO gubicima, ovo bi imalo razorni efekat na javnost NATO/Novog svetskog poretka. Jer, ceo svet bi onda znao da je sicusna jugoslovenska vojska ispljuskala arogantnog i svemocnog agresora, koristeci neko prilicno zastarelo oruzje, ali vise nego nadoknadjujuci to lukavstvom i hrabroscu njenih oficira i vojnika.

Jedino pitanje koje ostaje otvoreno, medjutim, je kako je Klintonova administracija uspela da spreci toliko puno ozaloscenih americkih i NATO familija da progovore o gubicima svojih voljenih? Ili, da predjemo na stvar, da li ih je podmitila (isplatila) ili zastrasila pretnjama ili necim jos gorim?

276

Nekoliko citaoca sajta Truth in Media je ponudilo svoja objasnjenja. Primili smo sledeca pismo od Fernanda cije je prezime poznato TiM):

"Ja sam Australijanac rodjen u Portugaliji, ali sam veci deo zivota proveo u Angoli (Afrika) u vreme kada je ta zemlja bila portugalska kolonija. Pa, vodio se rat izmedju Portugalaca i angolskih boraca za slobodu (70-ih godina). Kada je jedan portugalski vojnik poginuo u akciji, njegova porodica bi bila obavestena da je doziveo nesrecu! Obicno saobracajnu nesrecu ili nesto slicno... Nikad nisu poginuli u borbi:-). Tek na kraju ovog rata su mnoge porodice saznale da su njihovi voljeni u stvari poginuli u akciji.

Tako da pretpostavljam da se isto mozda desava i sa americkim vojnicima. Njihove porodice verovatno obavestavaju da su njihovi sinovi, braca ili muzevi doziveli nesrece. A ove porodice obicno se ne poznaju, pa tako ne mogu da uporede obavestenja. Nije tesko lagati 400 familija koje su rastrkane po zemlji od 260 miliona stanovnika. Vecina ovih porodica ne zna da postoje druge i tako lazi mogu da opstanu."

Dobili smo jos jedno pismo od jedne osobe iz americkih oruzanih snaga:

"Probajte ovo... Muz jedne moje drugarice je bio E6 u Delta Force. On je poginuo u Somaliji. Zvanicno on nikada nije bio tamo i poginuo je u nesreci. Jedan kapetan s kojim sam se druzio, bio je porucnik u Somaliji i on mi je ispricao da izvestan broj tela izlazi iz zemlje... mnogo vise od 18 (zvanicna cifra).

Moj intendant je bio bivsi clan Specijalnih jedinica i on mi je rekao da su izgubili skoro 50 ljudi iz Specijalnih jedinica u Panami. Zvanicna cifra poginulih je bila 15. 277

Jedan moj prijatelj iz koledza, koji je bio oficir u SEAL jedinicama, poginuo je u Centralnoj Americi, zvanicno u nesrecnom slucaju tokom obuke. Njegova porodica je iznajmila privatnog detektiva i saznala da je njegov helikopter oboren. Molim vas, ako mislite da nasa vlada ne kontrolise sta vi vidite i cujete, vi ste budale."

Ukratko, ono na sta je prethodno pismo ukazalo je da Amerikanci imaju nula toleranciju na gubitke u prekomorskim ekspedicijama nasih neokolonijalistickih vlada (da, i vlada Dzordz Busa, a ne samo Bila Klintona) To je dobro. A to je i lose.

To je dobro jer vecina pristojnih ljudi u nasoj zemlji ne zeli da vidi nase oruzane snage zrtvovane u nekoj dalekoj zemlji dok je okupira u korist Novog svetskog poretka, umesto u odbrani Amerike - sto je posao za koji su se zakleli da ce da rade.

To je lose, jer toliko puno nase brace Amerikanaca je postalo toliko lakoverno tokom decenija ispiranja mozgova i zaglupljivanja Amerike. Ako takvi Amerikanci ne vide nesto na TV, to se za njih nije ni dogodilo. I obrnuto, ako ih vide na svojim ekranima, uprkos scenarijima tipa "Wag the Dog", oni gutaju lazi vlade i prevare kao da su istina iz Jevandjelja.

Sto toliko olaksava nasim vasingtonskim liderima i medijima establismenta da prevare javnost. Kada su TV slike ljutitih Somalijaca koji vuku tela mrtvih americkih vojnika bljesnula u oktobru 1993. godine preko americkih TV ekrana, Klinton je zurno naredio nasim trupama da izadju iz te zemlje.

278

Ali da li je Klinton prestao da salje nase trupe u opasnost? Ne, gospodine. Dve Klintonove vlade su nastavile, i cak ubrzale, (Busovu) neo-kolonijalisticku spoljnu politiku u korist "trgovaca smrti" i drugih multinacionalnih korporacija koje profitiraju od "trajnih ratova radi trajne trgovine." Stvar je samo u tome da oni nikada nisu dozvolili da se na nasim TV ekranima prikazuju americke ljudske zrtve.

Ako nesto ne mozete videti, to se nije ni dogodilo. Tacno. Ako ste jedan od onih zaglupljenih morona Novog svetskog poretka - jer samo takvi moroni su poverovali Bilu Klintonu kada je objavio u svom "pobednickom govoru" 10. juna 1999. da NATO nije pretrpeo "nikakve zrtve u borbi" u svom ratu protiv Srbije. Novi svetski poredak i Srbi - Deo XLI AZTLAN: AMERICKO KOSOVO

Godina 2000. je godina predsednickih izbora u Americi. A ove godine to su izbori koji bi mogli odluciti i o buducnosti Novog svetskog poretka i o NATO okupaciji Kosova. Sto je razlog da sam mislio da biste vi mozda bili zainteresovani za govor koji je ovaj autor odrzao na godisnjem skupu Reformisticke stranke Arizone u Skotsdejlu u Arizoni:

"Dame i gospodo, clanovi Reformisticke stranke Arizone, postovani gosti iz drugih drzava, casni kandidati, prijatelji istine i slobode,

Cast mi je da ponovo govorim na drzavnom skupu Reformisticke stranke. Kad sam stajao pred vama poslednji put, pre dve godine, obratio sam se skupu kao gost-govornik. Danas mi je zadovoljstvo da mogu da vam kazem da to radim kao novi clan Reformisticke stranke Arizone!

[podize glasacku registarsku karticu] 279

Ima jedna osoba koja je odgovorna za to. Ta osoba je takodje sa nama ovde danas. Ne, to nije moja zena.

[smeska se i gleda u nju]

Ali je moja zena bila sa mnom u Australiji proslog oktobra kada sam odlucio da promenim stranku. Bas pre mog predavanja o Novom svetskom poretku u Sidneju dobio sam vest da je osoba koju veoma postujem napustila Republikansku i presla u Reformisticku stranku. Tako sam najavio u mom govoru da cu cim se vratim u SAD i ja da promenim stranku.

Ko je ova izuzetna osoba koja moze da dosegne preko Tihog okeana da preobrati nekoga u jednom trenutku?

On je jedini medju glavnim kandidatima koji iskreno veruje u nas Ustav i zeli da vrati nasu Republiku njenim korenima. On je jedini kandidat za Belu kucu koji je rekao da ce vratiti kuci nase vojnike koji su angazovani u prekomorskim invazijama i rasporediti ih duz nasih granica protiv invazija vojske ilegalnih imigranata.

On je jedini pravi patriota koji se kandiduje za najvise mesto u zemlji. Njegov predsednicki grb ce biti u obliku "A" za Ameriku, ne "M" za MMF; ili "K" za Klintonovu sluzbu Komunistickoj Kini; ili "V" za Veliku Algorovu prodaju Amerike; ili "Dubvaja" za teksasku marionetu bankara iz Vol strita.

Da li je potrebno da objasnjavam ko je ova licnost "Dubvaja"?

280

Da li moram da objasnjavam ko je ovaj "Dubvaja" lik? Njegovi inicijali su Dz.V.B., sto se na prostom jeziku prevodi kao jos jedan, zaboga, kandidat za Belu Kucu iz lige Busovih. On je jos jedan kapetan Rokfelerovih Raketa "plavog" tima, koji igra sa "Roki" Raketama "crvenog" tima - u unutar grupnoj carki za svetski sampionat "Demokratske farse."

Americki narod to zna. Zbog toga je 62% njih glasalo nogama - tako sto nije izaslo na izbore za Kongres 1998. godine. Nasuprot tome, covek koji me je dirnuo preko Tihog okeana prosle jeseni je jedini od glavnih predsednickih kandidata koji se zalaze za americku Glavnu ulicu, a ne za Vol strit bankara ili multinacionalnih kompanija.

Sto je razlog da je on jedini americki poltiicar koga istovremeno napadaju i takozvani "liberali" i takozvani "konzervativci;" i levica i desnica; i Demokrate i Republikanci; i "crvene" i "plave" Rakete. A oni bacaju na njega jedino oruzje koje je preostalo njima i njihovim medijima ljubimcima - osamucenu tisinu!

Dame i gospodo, ovaj lider, covek za kojim sam ponosan da sam iskocio sa broda Republikanske i pridruzio se Reformistickoj stranci, je jedan jedini americki populisticki kandidat - Pat Bjukenen! Dobrodosao opet u Arizonu, Pat!

Ovo je drzava u kojoj te je Republikanska stranka prevarom izbacila iz izborne pobede na izborima 1996. godine. Ali ovo je i drzava koja ce te poslati u Belu kucu 2000. godine

[pauza]

A sada, dame i gospodo, dozvolite mi da vam kazem o cemu cu jos govoriti danas. 281

· Svi smo culi za termin Novi svetski poredak. Ali sta je ovo "N Dubvaja P?" I zasto bi vas bilo briga? Pokusacu da to danas objasnim.

· Takodje cu pricati o nekim aktima drzavnog terorizma Novog svetskog poretka, kao sto je NATO bombardovanje Srbije, i to cu staviti u globalni geopoliticki kontekst.

· Ovde, kod kuce, razmotricemo posledice bujne imigracije u ovu zemlju tokom poslednjih 35 godina i razgovarati o Actlanu, americkom Kosovu.

· Konacno, podelicu sa vama neke misli o tome sta je potrebno da uradimo da bi ovu Republiku vratili njenim korenima.

Oni medju vama koji prate izvestaje na sajtu `Truth in Media` (= Istina u medijima) znaju da sam se upravo vratio sa 83-dnevnog puta oko sveta, mog drugog puta u poslednjih osam meseci. Slusajuci pitanja koja su mi postavljali nakon mojih predavanja, cesto cujem ljude kako koriste termin `Novi svetski poredak`.

Ali sta je to? U svojoj idealnoj formi, danasnji Novi svetski poredak nije uopste toliko razlicit od jedne ranije verzije - Komunisticke internacionale.

Samo je njegov grb Svemocni dolar, a ne "crvena zvezda."

To je svet ciji je predmet obozavanja Zlatno tele. Cije je svetiliste Vol strit. Cijih je politickih apostola vera "Ja ne verujem ni u sta!" 282

Osim, naravno, u Svemocni dolar, Zlatno tele i ulicu koja se zove Zid (Wall Street).

Osim toga, to je svet koji, kao i komunizam, ozakonjuje drzavni terorizam.

To je svet plutokratije u kome 6 milijardi ljudi robuje da bi nekih 4.000 "Princeva Novog svetskog poretka" moglo uzivati u razmazenosti moci.

Kad bi Bog (ponovo) stvarao svet prema dizajnu Princeva Novog svetskog poretka, postojale bi samo tri vrste zivih bica:

· Sva dvonozna bica bila bi ostrige

· Sva cetvoronozna bica bila bi ovce

· Sva morska bica bila bi sardine, koje zudno cekaju u dugackim redovima u lukama Princeva da ih nabiju u konzerve masine Novog svetskog poretka.

Kako sam rekao mojoj australijskoj publici, mogu da shvatim da se takav svet moze dopasti nekim lokalnim farmerima koji gaje ovce. Ali samo pod uslovom da su spremni da se spuste na nivo svoje stoke.

Moderni Novi svetski poredak je svet bez granica, bez religija, bez tradicija, bez nacija, bez morala, bez kultura... To je toboze multikulturalni svet, ipak svet koji je globalno predstavljen monokulturalnim simbolima, kao sto su engleski 283

jezik, ili zastitni znaci Koka-kola, Nike, McDonald's ili Pizza Hut. Nije ni cudo da se takve dihotomije ponekad osvete arhitektama Novog svetskog poretka.

Bas pre neki dan jedan citalac sajta Truth in Media mi je poslao pricu o jednom plemenu ljudozdera iz dzungle Manaus, u Brazilu. Britanski antropolog, Dr. Ian Trelisman, koji proucava ovo pleme vec 11 godina, mislio je da ce ih uvesti u "modernu" hranu, nakon sto su se neki stari ratnici zalili da im je dosadilo da jedu povrce koje gaje na svojim malim farmama. Oni su propustili "stare dobre dane" kada su mogli da zarobe clanove neprijateljskih plemena i da ih pojedu na tradicionalni nacin.

"Ja sam jednom mesecno narucivao picu iz grada da se pocastim," kaze Dr. Trelisman. "Tako kad sam im pokazao reklamnu zastavicu picerije, oni su poceli da mljackaju ustima i pokazuju prstom na sliku."

Ovaj antropolog je onda pozajmio poglavici svoj mobilni telefon i pomogao mu da naruci devet velikih pica. Ono sto je usledilo bila je "tragicna posledica pogresne komunikacije medju razlicitim kulturama," kuka Dr. Trelisman.

Nesrecni 25-godisnji momak koji je isporucio picu, Paulo Braganza, ubijen je, isecen na komadice i skuvan sa povrcem, utvrdili su brazilski sreski istrazitelji.

Reklamne zastavice picerije koje je Dr. Trelisman pokazao ljudima iz ovog plemena su zapravo prikazivale sliku debelog coveka kako nosi kutiju. "Ocigledno da su se usredsredili na tog coveka i potpuno ignorisali kutiju," zakljucio je ovaj britanski antropolog.

[pauza]

284

Pre nego sto je poceo da eksperimentise sa multikulturalizmom, Dr. Trelisman i drugi misionari Novog svetskog poretka su mozda trebali da procitaju knjigu `Vladar` Nikole Makijavelija, napisanu 1513.godine. "Nista nije teze isplanirati, nista nema manje izgleda na uspeh, niti je opasnije kontrolisati, od stvaranja novog poretka stvari," upozorio je najpoznatiji svetski intrigant pre skoro pet vekova.

Reci `Novi svetski poredak` prvi put su izgovorene u kontekstu posle hladnog rata od strane Dzordza Busa starijeg. Njegove prve zrtve su bile Panama i Irak. Zatim su usledile Somalija, Haiti, bivsa Jugoslavija, Ruanda, Bosna, nekoliko paralelnih ratova na Kavkazu, Tajland, ponovo Irak, Sudan, Avganistan, Kongo, Srbija-Kosovo, Cecenija, Istocni Timor, Zimbabve, Sijera Leone.

I ako se nastavi sadasnji trend, sledece globalne tacke paljenja mogu biti Tajvan, Bliski Istok, ponovo Kosovo. Mozda cak i konflikti koji bi ukljucili Rusiju i Kinu.

Zasto toliko puno ratova nakon zavrsetka hladnog rata? Kako godinama govorim, pravi moto gomile Novog svetskog poretka nije "svetski mir kroz svetsku trgovinu," kako tvrde njegovi lideri, vec je "trajna trgovina kroz trajni rat." Prvo ih porusite; onda ih ponovo izgradite. U svakom slucaju profitiraju "trgovci smrti" i njihovi industrijski i medijski partneri.

Poenta? Rat je dobar biznis. Uvek je bio. Uvek ce biti.

Pitajte samo najvece dobavljace Pentagona cije su akcije skocile kako su pale akcije covecanstva. Najvecih 10 poslovnih partnera Pentagona prevazislo je

285

ostatak berze (S&P 500) za stopu od 2,5-do-1 tokom prvih 60 dana Kosovskog rata.

Slucajnost? Nema sanse.

Ova NATO "humanitarna misija" je bila slucaj namernog masovnog ubistva. To je imalo malo veze sa onim sto je srpski predsednik Milosevic uradio ili nije uradio.

Da li bi vas iznenadilo da saznate, na primer da je Klintonova administracija zahtevala dodatnih 112 milijardi USD za budzet Pentagona u februaru 1999. godine - PRE pregovora u Rambujeu, i skoro sest nedelja PRE nego sto je pocelo NATO bombardovanje? Da li bi vas iznenadilo da saznate da je detaljan plan za NATO bombardovanje Srbije NATO general Vesli Klark odobrio u junu 1998.godine - devet meseci PRE nego sto je pocelo bombardovanje!

Drugim recima, takozvana "Kosovska kriza," kao i bosanska, bila je jos jedan proizvod vasingtonske fabrike kriza. Bez kriza nema ni ratova. Bez ratova nema ni profita za "trgovce smrcu." To je prosto.

[pauza]

Dame i gospodo, ono sto smo videli na Balkanu je bilo delo zlog, genocidnog, parazitskog, Makijavelistickog vojno-industrijsko-finansijskog kompleksa koji se bogati na konto ljudskog bola i patnje.

Krajem aprila prosle godine putovao sam u Srbiju gde sam proveo sest dana za vreme NATO bombardovanja. Ono sto sam video bilo je necovecno i 286

besmisleno razaranje. NATO je vodio rat protiv penzionerskih domova, bolnica, skola, ambasada, fabrika, crkvi, mostova, zeleznice, TV i radio stanica...

Takvo bombardovanje je ostavilo za sobom 576 srpskih vojnika i vise od 2000 civila mrtvih, od kojih njih 79 su deca. Kako je to rekao pukovnik Dejvid Hekvort, americki zivi vojnik sa najvise odlikovanja, koga imam privilegiju da racunam medju svoje prijatelje, oni su svi bili zrtva "Klintonove doktrine." Koja glasi:

"Bombardovati civile i civilne strukture sve dok vojska te zemlje ne moze to vise da gleda."

Klinton nije vodio rat protiv Milosevica; on je vodio rat protiv srpskih civila. Kukavicki rat. Jedina vrsta rata, pretpostavljam, koju jedan begunac od vojne obaveze zna kako da vodi.

To nije bio rat. To je bio terorizam! Drzavni terorizam, da budemo precizniji.

Zbog toga sam po mom povratku iz Srbije dva puta putovao u glavni grad nase drzave da govorim protiv NATO napada na Srbiju. Prvog puta sam to uradio u Elipsi, odmah iza Bele Kuce, 1.maja. Drugog puta sam to uradio 5.juna, kada su se na desetine hiljada ljudi koji su protestvovali protiv rata okupili kod spomenika palim u Vijetnamu. Oba puta sam zapoceo moje govore sledecim primedbama:

"Dosao sam u Vasington iz drzave Arizone u kojoj se nalazi Veliki kanjon, da vam se pridruzim u vasem pravednickom protestu protiv americke vlade koja je postala tako ne-americka. Ovo vise nije vlada "NARODA, OD NARODA, NARODNA, ZA NAROD." Ovo je vlada grupe i za grupu "trgovaca smrti," bankara 287

i industrijalista, koju vode korumpirani politicari, kao sto je Bil Klinton. A ovo je i vlada koja radi PROTIV interesa americkog naroda.

Je li u nasem interesu da imamo nacionalni dug od 5,6 triliona USD?

Je li u nasem interesu da platimo iskupljenje bankara iz Vol strita kod MMF-a u Meksiku, Aziji, Rusiji ili Brazilu?

Je li u nasem interesu da americke trupe budu stacionirane u preko 100 zemalja sirom sveta>

Je li u nasem interesu da moramo da gradimo spomenik palima na Kosovu odmah pored Zida placa gde stojimo?

Je li u nasem interesu da americki piloti seju smrt i unistavanje nad nevinim civilima?

Na svako od ovih pitanja odgovoreno je gromoglasnim "ne" iz gomile.

Takodje sam ukazao da, kad bi Vinston Cercil drzao svoj cuveni govor "Gvozdena zavesa", mogao bi reci:

"Ali senka je pala na scene tako kasno osvetljene pobedom u hladnom ratu. Od Belfasta na Irskom moru, do Trsta na Jadranskom moru; do Budimpeste na Dunavu - gvozdena zavesa je pala preko Kontinenta. Njeno ime je Severnoatlantska teroristicka organizacija (= NATO)."

288

Predsednik Dvajt Ajzenhauer je takodje upozorio Amerikance u svom oprostajnom obracanju naciji 1961.godine:

"U vecima vlade moramo se stititi od neopravdanih uticaja, bilo da su trazeni ili ne, vojno-industrijskog kompleksa. Potencijal za katastrofalni porast pogresno rasporedjene vlasti tui postoji i bice uporan. Ne smemo nikada dozvoliti da tezina te kombinacije ugrozi nase slobode ili demokratski proces."

A ipak, evo nas, 39 godina kasnije... vidimo da su ugrozene i nase slobode i nas demokratski proces.

Pa da li to znaci da treba svi da legnemo i predamo se Novom svetskom poretku? Nikako. Treba samo da izaberemo drugo bojno polje. Ono gde su nasi izgledi bolji.

Ne znam koliko je nasih gostiju ovde imalo priliku da putuje kroz pustinje Jugozapada 80-ih godina. Za one koji nisu, dozvolite mi da kazem da su Arizona i Juzna Kalifornija bile pune motorciklista. Ne to nisu bili biciklisti tipa "Tour de 'France". Ja govorim o bradatim motorciklistima koji su nosili vatreno oruzje, lance, nozeve, i obicno putovali u grupama.

Pa, pokusajte da zamislite jedan mali kamion koji se zaustavio usred pustinje. Vozac kamiona ulazi u restoran i narucuje hamburger, solju kafe i parce pite.

Dok seda za sto da jede, trojica motorciklista grubog izgleda ulazi unutra. Jedan od njih zgrabi kamiondzijin hamburger i zagrize ga. Drugi uzme njegovu

289

kafu i prospe je na pod. Treci zgnjeci njegovu pitu u tanjiru pa je onda baci na sto.

Kamiondzija ne kaze nista, ustane, plati i izadje. Jedan od trojice motorciklista se okrene kasirki i kaze:

"Nije bas neki muskarac, zar ne?"

"Nije bas ni neki vozac", kaze kasirka. "Pogledajte kako je presao kamionom preko tri motorcikla."

[pauza & osmeh]

Poenta price? Prvo, dela govore glasnije od reci. Drugo, pametna osoba ce izabrati sopstveno polje bitke; ono na kome ima vise sanse.

U nasem slucaju to znaci svrgavanje politicara koji deluju kao marionete vasingtonskog Zlog carstva. Pocev sa "herojem pronevere," iz Arizone, Dzon Mek Kejnom, koji je podrzao i cak podstrekivao Klintona u svim njegovim zlocinima protiv covecnosti; u svim njegovim zlocinima protiv nasih novcanika. Mek kejn, kao i "Dubvaja" pre dva dana, takodje je podrzao Klintona u produzavanju boravka americkih trupa na Kosovu. Mek Kejn, opet kao i "Dubvaja," Klinton ili Gor, ni malo ne haje za devet miliona meksickih imigranata koji su izvrsili invaziju na nasu zemlju.

Amerika je sirom otvorena za bujicu imigranata. Nije ni cudo da ranceri u Arizoni moraju da brane svoju imovinu i nase granice skoro potpuno sami, protiv citave armije ilegalnih imigranata. 290

Moramo da pomognemo ovim americkim gradjanima, narocito sada kada Meksiko pokusava da prebaci pitanje jurisdikciju nad suverenim SAD na Ujedinjene Nacije. I kada Medlin Olbrajt i Dzejn Reno staju na stranu ove strane zemlje protiv Amerikanaca. kad vec pricamo o vladi "naroda" koja se okrece PROTIV naroda!

[pauza]

Dame i gospodo, da li ste ikada culi za Actlan? Ako niste, bolje da ga sada zapamtite. To je staro meskicko ime za americki jugozapad - Kaliforniju, Arizonu, Novi Meksiko i Teksas. A Meksiko vrsi sistematsku demografsku na njega, legalno i ilegalno, bas kao sto su to radili Albanci na Kosovu.

Evo nekih mogucih posledica ako se nastavi takva imigracija:

· U jednom momentu ove godine Hispanoamerikanci, Azijci i crnci ce predstavljati 51% stanovnistva okruga Santa Klara County, srca kalifornijske Silikonske doline. · Hispanoamerikanci ce postati najveca nacionalna manjina u Sjedinjenim Drzavama 2010.godine. · Do 2050.godine, belci koji nemaju pretke Hispanoamerikance ce postati manjina u SAD po prvi put u istoriji.

Dobrodosli u Actlan, dame i gospodo, americko Kosovo! [pauza] Prijatelji, ovo nije slucajno. To je posledica vasingtonske nacionalne sabotaze. Prvo, Zakonom o imigraciji iz 1965.godine koji je totalno izmenio kvantitet i kvalitet imigranata. Drugo, namernim zanemarivanjem od strane nase savezne vlade.

291

Razlog za to? Demokrate se udvaraju Hispanoamerikancima da bi pridobili njihove glasove.

Rezultat? Jeftinija radna snaga za biznis Princeva. I nizi standard za ostale Amerikance.

Ne mozemo ocekivati da se stvari poprave ako bude izabran "Dubvaja". Kako je to rekao Sam Fransis u aprilskom broju casopisa `Chronicles`:

"[Bus] vodi veliki deo svoje kampanje na spanskom jeziku i koriscenjem reklama na spanskom jeziku, kao i time sto se hvali o svom dosadasnjem ponasanju u suprotstavljanju imigracionim restrikcijama, podrzavanju dvojezicnog obrazovanja, i fotografisanju sa meksickim predsednikom Ernestom Zedilom i meksickim guvernerima duz teksaske granice. Guverner Teksasa se takodje protivio koriscenju americkih trupa za zastitu granice od ilegalne imigracije."

Vojnici granicne patrole SAD koji stite nase drzavne granice dugacke 6.000 milja broje duplo manje ljudi nego policija Cikaga, na primer. Ili jednu petinu od broja policajaca u Njujorku.

Tako, dok su nase granice porozne, unutar zemlje ima puno razloga da se opravda nazivanje Klintonove Amerike policijskom drzavom. Zatvorska populacija SAD, daleko najbrojnija na svetu, mozda prelazi 2 miliona ove godine, prema skorasnjem izvestaju Ministarstva pravde. .

Iza SAD dolazi Kina sa procenjenim 1,2 miliona zatvorenika, pa Rusija sa oko 1 milion zatvorenika. Ali Kina ima skoro pet puta vise stanovnika nego SAD. Sto

292

znaci da je cak i stopa zatvaranja ove komunisticke zemlje oko jedne petine od stope Klintonove i Dzenet Renoine Amerike.

Bas je to neka "zemlja slobodnih!"

Mislite da je to lose? I jeste. Ali postaje jos gore... Evo jednog kviza koji sam primio ove nedelje od jednog citaoca iz drzave Ajdaho.

"KOJA JE OVO ZEMLJA? · 709.000 regularne (aktivne) vojske · 293.000 rezervnih trupa · 8 stalnih armijskih divizija · 20 vazdusnih krila Ratnog vazduhoplovstva i Ratne mornarice sa 2.000 borbenih aviona · 232 strateska bombardera · 13 podmornica sa strateskim balistickim raketama sa 3.114 nuklearnih bojevih glava na 232 rakete; · 500 interkontinentalnih balistickih raketa sa 1.950 bojevih glava · 4 nosaca aviona · 121 bojnih brodova i podmornica, plus njihove baze za podrsku, brodogradilista i logisticki objekti potrebni za takvu pomorsku silu --- E sad, je li ta zemlja Rusija?... Ne. Crvena Kina? ...Ne. Velika Britanija? ... Opet pogresno. SAD? ... Tesko. "Pa, nemojte se osecati isuvise lose ako ne mozete da identifikujete ovu globalnu supersilu," kaze nas citalac. "Ova zemlja vise ne postoji. Ona je nestala. Ovo su americke vojne snage koje su nestale od kada su 1992. godine izabrani Bil Klinton i Al Gor." [pause]

Dame i gospodo, nasi izborni procesi su se pretvorili u "Demokratsku farsu." Nas Ustav seckaju vasingtonske sluge Princeva Novog svetskog poretka. Nasa vojska je moralno iskvarena, a koristi se kao privatna vojska Princeva. Strani spijuni, naime izraelski, rade sta im je volja u Klintonovoj Beloj Kuci. Ministarstvo spoljnih poslova Madam Maloumne (igra reci = Halfbright) gubi laptopove sa visoko poverljivim informacijama o nacionalnoj bezbednosti kao da su stare knjige iz biblioteke. Predsednicki kandidati i Republikanske i Demokratske stranke udvaraju se Kini i izvoze na stotine hiljada americkih radnih mesta u ovu komunisticku zemlju. 293

Ovo mora da se prekine!

Vreme je za sve pristojne, bogobojazljive Amerikance da aktiviraju alarm i "samo kazu ne" vladi koja koristi nas novac da ubija nevine ljude i naoruzava potencijalne strane neprijatelje.

Mi jos uvek imamo zakonska sredstva na raspolaganju da zbacimo jaram Novog svetskog poretka. Ali imamo li hrabrosti da to uradimo?

Sve sto treba da uradimo je da primenimo nas Ustav. Rigorozno i energicno.

Sve sto treba da uradimo je da svrgnemo politicare koji su nas prodali "trgovcima smrti" i drugim industrijalcima.

Sve sto treba da uradimo je da prekinemo dovod krvi Zlom Carstvu - poreze koje nam je nametnuo Huver.

Sve sto treba da uradimo je da vratimo nase vojnike kuci, nase muskarce i zene koji su se zakleli da ce stititi nasu zemlju, a ne novcanike u Vol Stritu!

Ukratko, sve sto treba da uradimo je da uzviknemo ono sto pise na mojoj registarskoj tablici... [podize znak] NO2NWO (=NE Novom svetskom poretku)!

A onda, sve sto treba da dodamo ovome je. YES2PAT (= DA ZA PATA). za Predsednika!" 294

*****

Ovaj govor, odrzan u prepunoj balskoj dvorani Ceperel Centra, prekidan je aplauzima i/ili ovacijama publike koja je ustajala desetinu puta. Na kraju, dok je govornik podigao uvis dve imitacije registarskih tablica Arizone i citao naglas poruke napisane na njima, cela balska dvorana je bila na nogama, aplaudirala i ponavljala za njim.

Kasnije je nekoliko desetina delegata Reformisticke stranke prislo govorniku da izrazi svoju podrsku porukama koje je izgovorio u svom govoru. Od mnogih cestitki izdvojicemo sledece tri...

Jedna dama je rekla toliko glasno da su se glave ljudi koji su sedeli u nekoliko zadnjih redova okrenule da cuju:

"Hvala vam, gospodine, sto ste tu za Ameriku u vreme kada nam je to najvise potrebno," rekla je obracajuci se uredniku sajta TiM koji je tada sedeo u zadnjem redu. "Trebalo bi da vam se da slobodan pristup javnim radio talasima Amerike da prenosite svoju poruku naciji, stalno nanovo." Neki drugi ljudi su viknuli: "tako je, tako je!" dok su ljudi u zadnjim redovima ponovo poceli da spontano aplaudiraju (nazalost dok je glasanje bilo u toku).

Predsedavajuci skupa, bivsi vojni oficir, samo je rekao: "Kakv izuzetan govor! Pogodio je pravo u cilj!"

Ali je mozda najdirljiviji gest dosao od jedne "male starice." Ona je rekla: "Toliko sam dirnuta vasim govorom da bih plakala. Rekli ste sve sto treba reci. I 295

to tako lepo. Hvala vam." A onda je gurnula zguzvanu novcanicu od 1 dolar u ruku uredika sajta TiM. "Evo vam za kafu!" dodala je.

"Hvala vam, gospodjo, to je tako lepo od vas, ali ja nisam kandidat, vec Pat Bjukenen."

"Znam. Ali sam osetila da moram nesto da uradim za vas da vam zahvalim za ono sto vi radite za nasu zemlju. I eto."

Kasnije, bas pre nego sto se Pat Bjukenen obratio delegatima skupa, ovaj autor mu je na bini poklonio one dve imitacije registarskih tablica koje je napravio za svoj govor - kao "amajlije iz Arizone da ih ponese sa sobom u Belu Kucu."

Onda je Bjukenen podigao uvis obe ove registarske tablice da ih gomila vidi, pozirajuci fotografima uz gromoglasan aplauz i uzvike "Samo napred Pat!" od strane publike.

Kasnije je predsednik Reformisticke stranke Arizone rekao u pismu u kome se zahvalio ovom autoru da je retko za jedan skup da ima dva velika dogadjaja "Govor Pata Bjukenena i vas govor."

Sto je super. I ovaj autor je zahvalan za svu ovu podrsku lidera i clanova Reformisticke stranke. Ali sve ovo ce biti nizasta ukoliko americki narod to ne zapamti i ponese u svom srcu kada bude otisao na glasacka mesta u utorak 7. novembra. Novi svetski poredak i Srbi - Deo XLII KA GLOBALISTICKOM EVROPSKOM CARSTVU

296

Covek koji je bio na celu najgoreg napada na covecanstvo od kraja drugog svetskog rata - NATO-vog 79-dnevnog bombardovanja Srbije prosle godine odlikovan je 2. juna za svoj doprinos "evropskom miru". Bil Klinton je u starom nemackom gradu Ahenu odlikovan ordenom Sarlmanj, koji se daje za doprinose evropskom miru i jedinstvu.

Naravno. Jer, prosle godine je ovim ordenom odlikovan drugi najglasniji zagovornik zlocina protiv covecnosti, sto je predstavljalo NATO bombardovanje - Klintonov kolega neoptuzeni ratni zlocinac, britanski premijer Toni Bler.

Pa o cemu se uopste radi kod tog Sarlmanj odlikovanja? To je sve u vezi sa izgradjivanjem novog globalistickog evropskog carstva na rusevinama marksizma i lenjinizma. Ako niste sigurni u to koliko je nas begunac od vojske i graditelj Novog svetskog poretka iz Arkanzasa ozbiljan u vezi sa ovim, pogledajte proslogodisnju kolumnu ovog autora objavljenu u casopisu `New Dawn` "Nova gvozdena zavesa nad Evropom," koja je napisana pre nego sto je NATO bombardovao Srbiju.

List `Wall Street Journal` je takodje to lepo rekao u svom uvodnom clanku 3. juna:

"Pojedinci koji su dosli na vlast su bili na ulicama pre 20-30 godina, demonstrirajuci protiv Vijetnamskog rata ili instaliranja Persing raketa u Nemackoj. Sada su oni nasledili generaciju zapadnih lidera koja je srusila Berlinski zid, pa sada jedni drugima odaju pocasti za svoje drzavnistvo."

Drugim recima, uspavani marksisti, reinkarnirani kao globalisti Novog svetskog poretka, maze jedni druge onako kako su to radili Staljin, Tito i Mao. Druga era, 297

drugi ljudi; isti etos; isto mazenje. I slicna ljudski pokolj iza medalja. Ali nemojte zadrzavati dah cekajuci na to da se preki sud UN u Hagu, ciji je posao da progoni ratne zlocine, objavi podizanje optuznica protiv NATO lidera. Glavni tuzilac ovog Tribunala, Karla del Ponte, rekla je 2. juna Savetu bezbednosti UN da nema osnove za otvaranje istrage o tome.

"Iako je NATO napravio neke greske, ja sam veoma zadovoljna sto NATO nije namerno gadjao civile i nezakonite vojne mete tokom svoje kampanje bombardovanja," rekla je ona.

Sa gornjom izjavom Del Ponte je uspesno zavrsila prelaz iz originalne "Madam Preki sud," Luiz Arbur, koja je prosle godine nagradjena za svoju potcinjenost zlocincima Novog svetskog poretka tako sto je izabrana u Vrhovni sud Kanade. Pitate se koja nagrada ocekuje Karlu Del Ponte? Mozda jos jedan Sarlmanj orden?

U medjuvremenu, uoci prvog samita sa novim ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, Klinton je 2. juna rekao da demokratija nije cvrsto pustila korenje u Moskvi i da Zapad mora da ucini sve da pomogne.

"Moramo da radimo na tome da izgradimo partnerski odnos sa Rusijom, koji ce pomoci stabilnost, demokratiju i kooperativno angazovanje sa Zapadom i punu integraciju sa globalnim institucijama", rekao je Klinton. "Nijedna vrata ne smeju biti zapecacena za Rusiju, ni NATO-a, ni EU. Alternativa bi bila buducnost stetne konkurencije izmedju Rusije i Zapada i kraj nase vizije nepodeljenog kontinenta."

Nije ni cudo da je ruska Duma prakticno bojkotovala Klintonov govor 5. juna. "Manje od polovine" sedista u ruskom parlamentu je bilo popunjeno, ukljucujuci tu oko 100 ljudi iz Klintonove pratnje i zvanicnike ruskog 298

Ministarstva spoljnih poslova, koji su iskorisceni da popune stolice Dume da bi minimizirali sramotu. Uz to, nekih 15 clanova Saveta Ruske Federacije (nesto kao Senat SAD) takodje je bilo prisutno.

Posto je Klintonova medijska mreza (CNN - igra reci: Clinton News Network) prenosila uzivo govor americkog predsednika (nijedna ruska mreza se nije potrudila da to uradi), covek je stvarno mogao da prepozna Sema Bergera (savetnika za nacionalnu bezbednost) i Medlin Olbrajt (ministra spoljnih poslova), na primer, medju onima u Dumi. To je konacno bila uloga koja dobro odgovora Klintonovim neamerickim spoljnopolitickim zvanicnicima. Voleo bih da su im Rusi dali stalno zaposlenje kao osobama koje popunjavaju stolice.

Klinton je takodje u Nemackoj rekao da je drugi veliki nezavrseni posao da se osigura trajni mir na jugoistoku kontinenta i kraj vladavine jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica, prema izvestaju agencije Reuters iz Ahena. "Nas cilj mora biti da se debalkanizuje Balkan," rekao je on. 'Mi moramo takodje ostati nepokolebljivo za demokratsku tranziciju Srbije. Ne sme biti buducnosti za g. Milosevica i njegovu politiku mrznje i etnickog ciscenja."

Klinton je rekao da ocekuje da Evropska Unija ima do 30 clanova u roku od jedne generacije, da se prostire od Baltika do Balkana i Turske i da bude veca nego sto je Sarlemanj, koji je vladao velikim delom Evrope u osmom i devetom veku, mogao i da zamisli. "Debalkanizovati" Balkan? Srbija kao poslednji "veliki nezavrseni posao?" Nabijanje Turske niz grlo Evrope? Evropsko carstvo "vece od icega sto je Sarlemanj mogao i da zamisli?"

Sticete li osecaj da mozda slusamo novog Adolfa iz Arkanzasa? Nije ni cudo da su Srbi Klintona nazvali "Adolf" cak i pre nego sto je bombardovao njihovu prestonicu na Uskrs 1999. godine, bas kao sto je i Adolf bombardovao na Uskrs 1941. "Od ovog dana Beograd je prestonica Slobodnog sveta. A Vasington je

299

sediste Zlog Carstva," napisali smo u ratnom TiM biltenu objavljenom u aprilu 1999.

Zbog toga je mozda ironija da je istog dana kada je Klinton pozvao na skidanje Milosevica sa vlasti, jugoslovenski predsednik urgirao na Evropu da zaustavi da slepo sledi Sjedinjene Americke Drzave.

Na sastanku sa bivsim grckim ministrom spoljnih poslova, Karlosom Papuljasom, Milosevic je takodje posavetovao evropske drzave da pristajanje na politiku SAD steti celom kontinentu, narocito Balkanu, prema izvestaju agencije Associated Press.

"Slepa poslusnost koju vlade Evropske unije pokazuju prema diktatu americke vlade izaziova veliku stetu celom evropskom kontinentu, a narocito Balkanu,'' rekao je Milosevic. "Bilo bi logicno da se vlade evropskih drzava iznad svega brinu za interese sopstvenih drzava, a ne za interese americke vlade i njene lude ideje da zavladaju celim svetom."

Milosevicevi komentari tog dana (2. juna) bili su drugi put te nedelje da je jugoslovenski predsednik pozvao Evropu da pruzi otpor onome sto je on nazvao americkom dominacijom. 29. maja, dok je inaugurisao novi most na Dunavu da zameni jedan od tri koje je NATO unistio u proslogodisnjem bombardovanju Jugoslavije, Milosevic je rekao da Evropa treba da bude ponosna na dostignuca Srbije u ponovnoj izgradnji svoje zemlje. On je onda nazvao Srbiju "najevropskijom evropskom zemljom u Evropi."

Dok incident sa Hajderom u Austriji pocetkom ove godine moze da pomogne da se opravda Miloseviceva gornja tvrdnja, blize istini moze biti ono sto mi govorimo vec pet godina. Srbija je jedina ne-vazalna zemlja preostala u Evropi (vidi "Pripitomljavanje ruskog medveda: Novi Prodor na Istok", 19. april 1995.). 300

Zato je Srbija trn u oku Novog svetskog poretka. I zato je ona objekat bombi i prezira globalistickih vladara Evrope - "Adolfa" Arkanzasa; Sarlmanja Novog svetskog poretka. Ukljucujuci tu i njegove miljenicke medije.

Uvodni clanak u listu `Wall Street Journal` od 7. juna, na primer, "Istina pobedjuje," bio je zadovoljstvo citati. Pravom istinoljupcu, to jest. Jer ovog puta su urednici lista `Wall Street Journal` stvarno dali sve od sebe. Do kraja...

"Ovo je zvanicno: NATO nije pocinio ratne zlocine..." trubio je urednik u uvodnoj recenici, citirajuci kao "dokaz" misljenje dokazanog tuzioca prekog suda - Karle Del Ponte.

Ovo je zvanicno: NATO je pocinio ratne zlocine, zakljucila je organizacija `Amnesty International` istog dana kada je objavljen uvodni clanak u listu `Wall Street Journal` (7. juna).

Cak je i isto toliko fanaticno anti-srpski list `New York Times` priznao 7. juna da je "u obimnom izvestaju koji je razbesneo NATO lidere, organizacija Amnesty International rekla da je NATO prekrsio medjunarodni zakon svojim bombardovanjem Jugoslavije gadjajuci mete gde je bilo sigurno da ce poginuti civili." Izvestaj organizacije Amnesty je rekao da su NATO ratni zlocinci ubili "do 1.500 civila".

A sta je rekao list `Wall Street Journal`? "Istina retko vredi mnogo kod intelektualnih veverica i nitkova. Ali korekcija onoga sto se pogresno razumelo, radi potomstva, ima svoju korist."

Oh, znaci organizacija Amnesty International su "intelektualne veverice i nitkovi?" Ili vise od 60 drugih mirovnih grupa iz cele Evrope koje zele da 301

pokrenu sudske postupke protiv NATO-a, prema izvestaju australijske agencije ABC od 3. juna? Ovi aktivisti kazu da je NATO bombardovanje Jugoslavije prekrsilo medjunarodne zakone i da se rat vodio nesrazmernim sredstvima.

"Korekcija onoga sto se pogresno razumelo radi potomstva?" Ne tako brzo, plasim se. I ne samo zato sto izvestaj Amnesty International autoritativno pobija misljenja dokazanih intelektualnih kurvi koje rade na sudu u Hagu. Takodje, jer je ovaj daleko od kraja. U stvari, prava sudjenja za ratne zlocine ona za zlocine NATO-a protiv covecnosti - jos nisu ni pocela. Ipak do njih ce doci. Samo cekajte.

Jer mediji, ukljucujuci tu i `Wall Street Journal`, koji se istakao u podrsci NATOvom bombardovanju Srbije, moze takodje da zavrsi kao optuzeni na buducim sudjenjima kao saucesnik u NATO-vim ratnim zlocinima. Bas kao sto je i nacistickom propagandisti, Juliusu Strajheru, presudjeno da je kriv i obesen je u Nirnbergu 1946. godine za zlocin promovisanja agresivnog rata u svojim novinama. UN su ozakonile ovo u konvenciji napisanoj 1966. godine a ratifikovanoj 1972.

"Zlocin Strajhera je da je ucinio ove (nacisticke) zlocine mogucim, sto oni nikada ne bi bili da nije bilo njega i onih slicnih njemu," pise Nizkor Project o nirnberskom procesu. "Bez Strajhera i njegove propagande, Kaltenbruneri, Himleri, General Strupovi ne bi imali nikoga da obavlja njihovu propagandu. U svom dometu Strajherov zlocin je verovatno veci i dalekosezniji od bilo kog drugog od optuzenih (u Nirnbergu). Jad koji su drugi izazvali prestao je sa njihovim hvatanjem. Efekti zlocina ovog coveka, otrova koji je on uneo u um miliona decaka i devojcica se nastavlja..."

Sada, samo zamenite reci "NATO" za "naci," i "mediji establismenta" za "Strajher," i moci cete da vidite neke zapanjujuce slicnosti izmedju Nemacke iz 1939. i Novog svetskog poretka 60 godina kasnije. 302

A sta to kaze `Wall Street Journal`? Ubijanje Srba su bile "dobronamerne greske, a ne definicija ratnog zlocina."

Sto je totalna glupost. Zgrada srpske Radio TV je bila namerno bombardovana. Kao i zgrada TV u Novom Sadu. Kao i civilni voz na mostu u Grdelici. Kao i kolone izbeglica na Kosovu. Kao i civilni autobus kod Peci. Kao i most u Varvarinu. I tako dalje i tako dalje. Nijedna od ovih meta nije imala nikakv vojni znacaj.

Niti je upotreba kasetnih bombi u stambenim oblastima Nisa i drugih srpskih gradova bila "dobronamerna greska." Kasetne bombe su namenjene da ubijaju ljude, a ne da dizu zgrade u vazduh.

Do sada je vec razvijena javna arhiva koja dokazuje da je na stotine ljudi koji su umrli u ovim napadima poginulo kao rezultat namernog NATO bombardovanja.

A sada, urednici `Wall Street Journal-a` brane medjunarodne siledzije i ubice koji su naredili ove napade protiv civilnih meta. I staju na njihovu stranu protiv svojih kolega novinara koji su bili medju civilima poginulim od NATO bombi. O tempora, o mores... (= Kakvo vreme! Kakvi obicaji!)

Konacno, cak i da je mali broj civilnih zrtvi umro kao rezultat "dobronamernih greski," pa sta? NATO je prekrsio skoro sve medjunarodne zakone zapisane kada je zapoceo svoj nezakoniti napad na Srbiju.

A sta list `Wall Street Journal` kaze o tome? Nista.

303

Ali je zavrsio svoj uvodni clanak umerenim tonom. Za pravog istinoljupca.

"Nadamo se da ce sada nastupiti period obnovljenih napora da se pravi ratni zlocnici pozovu na odgovornost."

Kakva divna misao! Hocemo li poceti sa Bil Klintonom, Medlin Olbrajt, Vilijamom Koenom, Toni Blerom, Vesli Klarkom, Dzordz Robertsonom i Havijerom Solanom, na primer?

A onda, nakon pocetnih poteza i drugih NATO lidera, hocemo li zapoceti sa nizom medijskih saucesnika NATO-vih ratnih zlocina time sto cemo optuziti Pitera Kana (izdavaca) lista `Wall Street Journal` i Roberta Bartlija (urednika)? Da li neko podrzava ovu ideju? Novi svetski poredak i Srbi - Deo XLIII ZASIVANJE ZASTAVE NOVOG SVETSKOG PORETKA

U mojoj prvoj kolumni na sajtu Beograd.com, napisanoj proslog oktobra, postavio sam pitanje "Sta je to Novi svetski poredak?" I onda delimicno odgovorio na njega...

"Vecina ljudi je cula nesto o Novom svetskom poretku. Neki su cak procitali citave tomove knjiga o tome. Ali je malo ljudi koje sam ja sreo moglo da sazeto objasni sta je to. Kao pisac, analiticar globalnih geopolitickih pitanja, politicki komentator i javni govornik, ja cesto nailazim na ljude koji koriste termin "Novi svetski poredak" ali ne mogu da objasne sta je to. Ako ih zamolite da objasne, oni obicno zamucaju: "to je, hm, znate, ah, zar to nije nesto sto je dobro zapocelo ali se pretvorilo u nesto lose?"

304

A onda sam nastavio dajuci neke istorijske primere prethodnih Novih svetskih poredaka koji su posli naopako.

Ali "ko je ko" i "sta je sta" u ovom Novom svetskom poretku 90-ih godina? Kazu da slika vredi hiljadu reci. Zato vas pozivam da mi se pridruzite u pravljenju graficke slike Novog svetskog poretka, jorgana Novog svetskog poretka, njegove zastave modernih dana, ako tako zelite. Sve sto treba da uradite je da kliknete na donji URL koji ce vas odvesti do slajda-slike na sajtu Truth in Media. Onda samo kliknite na dugme "Back" na vasem browser-u da se vratite na Beograd.com, a onda procitajte sledece segmente ove kolumne:

[Kliknite na slajd br. 2 - NOVUS ORDO SECLORUM: ROTSILDI, 18-19. vek]

http://www.truthinmedia.org/Speeches/Slides-nwo/tim99-2.jpg

Zudnja odredjenih mocnih pojedinaca da vladaju svetom u moderno doba vodi poreklo jos iz kasnog 18. veka. Mnogi ljudi su pisali o temi takozvanih "Illuminati" ("Prosvetljenih"), na primer, ali se mozda najsazetiji rezime njihovih aktivnosti u poslednja dva veka moze naci u govoru koji je 1965. godine odrzao novinar i dramski pisac Majron Fagan. Ovaj govor je zabelezen i do sada je prodat u na milione primeraka. (Ceo govor se moze procitati ili odslusati na: http://www.ptialaska.net/~swampy/fagan/fagan_0.html ).

Evo odlomka:

[Kliknite na sledeci slajd - br. 3- ROTSILDI / ROKFELERI]

http://www.truthinmedia.org/Speeches/Slides-nwo/tim99-3.jpg 305

"Ova satanska zavera (Novi svetski poredak / Jedna svetska vlada) je lansirana jos 1760-ih godina, kada je prvi put nastala pod imenom 'Illuminati' ('Prosvetljeni`). Ove `Illuminati` je organizovao neki Adam Vajshaupt, koji je rodjen kao Jevrjejin, pa se preobratio u katolicizam i postao katolicki svestenik. Po naredbi tada novoorganizovane Kuce Rotsilda, Vajshaupt je prebegao (iz katolicizma) i organizovao `Illuminati`.

Prirodno, Rotsildi su finansirali ovu operaciju i svaki rat od tada, pocev od Francuske revolucije. Stab velike zavere kasnih 1700-ih godina bio je u Frankfurtu u Nemackoj, gde je Majar (ili Majer) Amsel, koji je usvojio ime Rotsild, ustanovio Kucu Rotsilda i povezao se sa drugim medjunarodnim finansijerima, koji su bukvalno prodali svoje duse djavolu.

Nakon sto ih je bavarska vlada otkrila 1786. godine (tj. nameru `Illuminati` da zapocne Francusku revoluciju), zaverenici su preselili svoj stab u Svajcarsku, a onda u London." Kao sto je slucaj i sa beskrupuloznim bankarima i industrijalcima ciji je jedini motiv pohlepa, Rotsildi su, navodno, ponekad finansirali obe strane u ratovima. To je bio slucaj i sa drugim svetskim ratom i Hitlerovim Trecim Rajhom, na primer, jednim od njihovih bivsih klijenata. Niti su, prema Faganu, oni bili jedini jevrejski bankari koji su to cinili.

To je sigurno bila pobednicka strategija za ratne profitere bez morala. Oni pobedjuju bez obzira na to ko ce izgubiti rat. Ali samo u materijalnom pogledu. Bas kao sto su i "trgovci smrcu" i njihovi finansijeri ratova 90-godina. U medjuvremenu, vratimo se Faganu. "Jos od drugog svetskog rata (nakon Jakoba Shifa, Rotsildovog decka (potrcka) u Americi, koji je organizovao i finansirao Boljsevicku revoluciju u Rusiji), stab americkog ogranka je u zgradi Harold Prat u Njujorku, a Rokfeleri, u pocetku Sifovi sticenici, preuzeli su manipulaciju finansija u Americi za `Illuminati`.

306

Oni promovisu `Illuminati` koja operise pod raznim imenima i maskama. Kazem pod raznim imenima i maskama, jer nakon sto je otkrivena i postala ozloglasena (i tako neefikasna kao tajno drustvo), Vajshaupt i njegovi (kasniji) zaverenici poceli su da operisu pod raznim drugim imenima.

U Sjedinjenim Drzavama, odmah nakon prvog svetskog rata, oni su uspostavili ono sto su nazvali 'Vece za odnose sa inostranstvom (Council on Foreign Relations), koje se obicno naziva CFR. Ovaj CFR je zapravo Illuminati u Sjedinjenim Drzavama i njegova hijerarhija."

[Kliknite na sledeci slajd - br. 4 - UN / CFR]

http://www.truthinmedia.org/Speeches/Slides-nwo/tim99-4.jpg

E sad, vi mozete da poverujete u cinjenice koje je izneo gospodin Fagan, a mozete i da ne poverujete. Ali je formiranje Ujedinjenih nacija nakon drugog svetskog rata, u kome su Rokfeleri igrali veliku ulogu, ukljucujuci tu i obezbedjivanje nekretnina u Njujorku za njihovo sediste, barem jedna neosporna istorijska cinjenica. Plave boje UN su pomogle da se maskira njihova prava "crvena" (komunisticka) totalitarna agenda.

[Kliknite na sledeci slajd - br. 5 - CRVENA ZVEZDA, MMF, SVETSKA BANKA, SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA]

http://www.truthinmedia.org/Speeches/Slides-nwo/tim99-5.jpg

Iako su na njihovom celu neizabrani zvanicnici naimenovani po nalogu nazovivladara Novog svetskog poretka, ovu globalisticku kucu lose reputacije 307

finansiraju u potpunosti poreznici citavog sveta. Ukljucujuci tu i njene razne pipke, kao MMF, Svetsku banku ili Svetsku trgovinsku organizaciju.

A ipak, da li je iko igde u navodno "slobodnom i demokratskom" svetu Zapada ikad zapitao poreske obveznike sta misle o ovoj reinkarnaciji Komunisticke Internacionale i da li zele da je finanisraju?

Ne, gospodine. Bar koliko ja znam.

Imamo referendume o skoro svemu, pocev od seksualnog zivota vocnih musica, preko izbora javnog prevoza, do biranja razlicitih formi vlade. Ali BAS NIKADA (!) nas nasa `demokratska` vlada nije zamolila da glasamo o tome da li treba ili ne treba, ili da li smo trebali da, placamo za UN sve ove godine.

Da li ste se ikada upitali zasto? Oni koji nisu (t.j. poreski obveznici nikada nisu razmatrali takve travestije nasih sloboda i takvo drsko praznjenje nasih dzepova)... pa, oni i njihovi potomci mogli bi biti model gradjana Novog svetskog poretka buducnosti.

Ali oni koji se jesu zapitali zasto ne, mora da su shvatili da je formiranje UN 1945. godine bilo pretposlednje postignuce Bande sa Zapadne strane. To je bio vrhunac koji je zaveo njihovu grublju, manje perfidnu, ali nista manje brutalnu, bracu sa Istocne strane, sa bazom u Kremljinu. Koji su bili prinudjeni da se pridruze zabavi u UN na neko vreme. Sve dok nisu "izgubili" "hladni rat" od perfidnije bande. A UN je postala samo maska za kolonijalne ambicije Bande sa Zapadne strane.

Nije ni cudo da su se komunisticki aparatcici, kao srpski predsednik Slobodan Milosevic, takodje bili ukrcali sa elitom UN / NSP neko vreme. U jednom clanku 308

iz novembra 1993. godine, pod nazivom "Plutokratija je ziva i zdrava u Americi," citirao sam nesto sto mi je Milosevic rekao tokom naseg prvog susreta u njegovoj kancelariji u Beogradu u januaru 1990. Evo odlomka: "Secam se da sam sreo (Dejvida) Rokefelera kao i (Larija) Iglbergera (bivseg americkog ministra spoljnih poslova) na jednoj gala zabavi u znak otvaranja ogranka u Njujorku," rekao mi je ovaj nekadasnji beogradski bankar pre skoro cetiri godine (t.j. u januaru 1990. godine) "I iako je Iglberger bio vazan zvanicnik vlade, dok je Rokfeler bio `samo` biznismen, primetio sam da je Iglberger Rokfelera nazivao `gospodine`, dok je Rokfeler Iglbergera nazivao samo 'Lari.'" [.]

[Kliknite na sledeci slajd - br. 6 - CFR, TRILATERALNA KOMISIJA, BILDERBERGERI]

http://www.truthinmedia.org/Speeches/Slides-nwo/tim99-6.jpg

"S kim si, onakav si," kaze stara izreka. Mozda je ovaj komunisticki bankar zeljan vlasti, koji se probio do polozaja srpskog predsednika, shvatio ko stvarno vlada americkom plutokratijom pod maskom demokratije - ljudi i zene iz Veca za odnose sa inostranstvom (CFR) i Trilateralna komisija (TLC)."

"Dejvid Rokfeler, 'gospodin' iz razgovora Milosevic-Iglberger, je ona vrsta `zverke`, veliki patrijarh americke spoljne politike, koji `poseduje` ljude oko sebe. Koristeci CFR i TLC kao instrumente moci, Rokfeler i njegovi pomocnici imaju pokrivene skoro sve politicke i medijske baze. Na kraju, nije vazno da li ce pobediti Republikanci ili Demokrate. U svakom slucaju Rokfelerovi 'ljudi unutra' ce biti ti koji ce voditi sou u Vasingtonu.

(Sto cini) da ova 'najveca svetska demokratija' bude nesto vise od takmicenja unutar grupe, gde rezultat uvek unapred odredjuju 'zverka' i njegove kohorte. To je kao da plavi tim 'Jenkija` igra protiv belog tima `Jenkija` za titulu svetskog 309

prvaka. 260 miliona Amerikanaca su samo `pioni` koji popunjavaju tribine i cak placaju (poreze) za privilegiju da gledaju tu saradu!

"Ako je Milosevic sve ovo shvatio (80-ih godina), to bi moglo pomoci da se objasni zasto je on tretirao predstavnike americke vlade, kao Vorena Cimermana, bivseg jugoslovenskog ambasadora u Jugoslaviji, na primer, ili Lorensa Iglbergera, bivseg ministra spoljnih polsova, sa takvim prezirom. Za razliku od vecine Amerikanaca, Milosevic je mozda shvatio da ima posla samo sa miljenicima, a ne sa ljudima koji imaju moc," rekao sam u tom clanku iz novembra 1993. godine. Dame i gospodo, prethodni redovi su napisani pre vise od sest godina. Ipak su oni i danas isto toliko tacni, ako ne i vise, kao i u novembru 1993.

Ali svako ko proucava globalizam mora takodje posmatrati postupke grupe Bilderberger, formirane 1954. godine i nazvane prema jednom holandskom hotelu u Osterbeku, u kome je odrzan prvi sastanak ove globalneinternacionalne elite. Princ Bernhard od Holandije, u to vreme vazna licnost u naftnoj industriji, koji je drzao visoke pozicije u kompaniji `Royal Dutch Petroleum` (Shell Oil) i u `Société Générale de Belgique`, mocnoj globalno bankarskoj korporaciji, bio je kljucni evropski sponzor ideje Bilderberger. Porodica Rokfeler, cija je kompanija `Standard Oil` i njeni ogranci bila tehnicki konkurent `Shell-u`, takodje je sponzorisala ovu ideju sa americke strane.

Nije ni cudo, stoga, da se jos od prvog dana agenda Bilderbergera odrzaila pre svega i najvise na interese naftne industrije. Usput, prema Dzonu Vitliju, Britancu koji sada zivi u Torontu, a koji je politicki analiticar i prati grupu Bilderberger (vidi S99-23, Day 10, Update 2, Item 3, Apr. 2), sudbina Kosova je zapecacena na sastanku Bilderbergera 1996. godine, u odmaralistu blizu Toronta (King City). Vitli je rekao da je tu nemackoj vladi dodeljen vodeci zadatak kreiranja, obuke i opremanja OVK, za koju niko pre toga nije cuo.

310

Tako da je cinjenica da je Milosevic, raniji Rokfelerov protégé, znao ko je sef Novog svetskog poretka, a ipak je izabrao da ugrize ruku koja ga je hranila i stavi sve svoje politicke adute u komunisticku korpu Kremljina koji je gubitnik, samo nam pokazuje koliko je lose verziran srpski predsednik u svetskim pitanjima.

U medjuvremenu, evo brzog "Kviza Novog svetskog poretka" za VAS. Navedite cetiri osobe koje su clanovi sve tri vodece globalisticke organizacije - CFR, Trilateralne Komisije i Bilderbergera.

Odgovor: Dejvid Rokfeler, Henri Kisindzer, Bil Klinton i Lu Gerstner, predsednik IBM-a.

Da li sada vidite ko je ko u svetkim pitanjima?

[Kliknite na sledeci slajd - br. 7 - CETIRI PIPKA NOVOG SVETSKOG PORETKA]

http://www.truthinmedia.org/Speeches/Slides-nwo/tim99-7.jpg

Ali globalni duo R&R, Rotsildi i Rokfeleri, Rex i Regina Novog svetskog poretka, ne bi mogli projektovati svoju moc preko gornjih drustava koja-vise-nisu-takotajna bez pomoci "Princeva 20.veka," lidera multinacionalnih korporacija koje imaju najvise koristi od globalizma i totalitarizma koji on podrazumeva. Nastupaju Cetiri jahaca Apokalipse, cetiri pipka Novog svetskog poretka "Trgovci smrcu"- Gangsteri, Bankari, Obesenjaci (Pranksters) i Torbari (Hucksters).

[Kliknite na sledeci slajd - br. 8. - "TRGOVCI SMRCU" - GANGSTERI] 311

http://www.truthinmedia.org/Speeches/Slides-nwo/tim99-8.jpg

Evo "Gangstera -Trgovca smrcu," na primer. Imajte na umu da u ovom slucaju, kao i kod druga tri pipka Princeva NSP, prikazani nazivi kompanija su samo reprezentativni uzorak. Moc Princeva nikako nije ogranicena na samo ove multinacionalne kompanije. Ovaj razoran uticaj na istinu i slobode covecanstva obuhvata na stotine, ako ne i na hiljade, takvih Princeva i Princeza.

[Kliknite na sledeci slajd - br. 9 - BANKARI]

http://www.truthinmedia.org/Speeches/Slides-nwo/tim99-9.jpg

A evo nekih predstavnika Bankara.

[Kliknite na sledeci slajd - br. 10 OBESENJACI-PRANKSTERS]

http://www.truthinmedia.org/Speeches/Slides-nwo/tim99-10.jpg

I nekih tipicnih Obesenjaka-Pranksters, kompanija koje su u biznisu izvoza materijalistickog nacina zivota NSP.

[Kliknite na sledeci slajd - br. 11. - TORBARI-HUCKSTERS]

http://www.truthinmedia.org/Speeches/Slides-nwo/tim99-11.jpg 312

Konacno, evo nekih Torbara-Hucksters, globalistickih medijskih organizacija establismenta bez cijih bestidnih lazi i poricanja se nikada ne bi mogla sprovesti prevara lakovernog covecanstva koju je uradio NSP u svoje svrhe.

Sastavljajuci sve to, evo TiM verzije zasivenog jorgana Novog svetskog poretka. Ili zastave NSP, ako zelite.

[Kliknite na sledeci slajd - br. 12. - REZIME]

http://www.truthinmedia.org/Speeches/Slides-nwo/tim99-12.jpg

Kako sam to i ranije govorio, vera ovog Novog svetskog poretka je : "Ja ne verujem ni u sta!" Njegov simbol: Svemocni Dolar. Ili Euro. Ili koja god valuta koja je u modi u datom trenutku. Njegov objekat obozavanja: Zlatno tele. Njegovo sveto mesto: Vol strit. Njegov moto: "Trajna trgovina kroz trajni rat."

Novi svetski poredak i Srbi - Deo XLIV DEMOGRAFSKI ZEMLJOTRES POGADJA KALIFORNIJU

Americki zakon o imigraciji iz 1965. godine upravo je dobio svoju prvu zrtvu jednu americku drzavu - jer demografski zemljotres pogadja Kaliforniju. U neko doba ove godine belci, znaci ne-Hispanoamerikanci, vise nece biti vecina u najmnogoljudnijoj americkoj drzavi, pise list `New York Times` 4. jula. Neki strucnjaci kazu da se ovo vec i dogodilo, posto raspoloziva statistika uvek zaostaje za stvarnim dogadjajima. 313

Ovo cini Kaliforniju prvom od 50 drzava koja je popustila pred talasima legalne i ilegalne imigracije tokom poslednjih 35 godina, narocito iz imigracije iz Latinske Amerike i Azije. A jos 1970. godine su belci, znaci ne-Hispanoamerikanci, cinili 80% vecine u Kaliforniji. Danas, medjutim, na njih otpada tri cetvrtine smrti i jedva trecina svih rodjenja u ovoj Zlatnoj Drzavi.

Bas je to bio neki poklon vecini Amerikanaca za Dan Nezavisnosti, ljudima su koji izdrzali prvi udar Americke revolucije i narednu izgradnju drzave! Nije ni cudo da je "liberalni," globalisticki i u srzi krajnje ne-americki njujorski dnevni list izabrao da 4. jula objavi ovaj svoj "u vase lice bela Ameriko"- clanak na svojoj naslovnoj strani. Nije to nikakva koincidencija.

Ipak ono sto se desava u Kaliforniji, i u manjem obimu drugde u zemlji, bilo je isto toliko predvidljivo kao dan i noc. Na danasnji dan pre cetiri godine grupu belih Amerikanaca je napala banda Hispanoamerikanaca u jednom predgradju Los Andjelesa zato sto su nosili americku zastavu tokom proslave Dana nezavisnosti. Ni list `New York Times`, niti iko od njihove "liberalne" medijske brace nije pisao o ovome.

Tog Cetvrtog jula 1996. napad na "zvezde i pruge" bio je prethodnica kasnijih dogadjaja, kako je to rekao urednik TiM u svojoj kolumni u avgustu 1996. u listu `Washington Times` - "Kada se sukobe kulture...". To je bio deo taktike zastrasivanja, da se nateraju belci da se isele iz odredjenih krajeva grada.

I ona je ocigledno upalila. Selidba iz Kalifornije u susedne drzave takodje je u porastu. Srednji zapad je nekada bio najveci izvor novih pridoslica u Arizonu, na primer. Vise nije. Od kraja 80-ih godina, ta problematicna pocast pripada Kaliforniji.

314

Stavise, nas TiM Bilten iz januara 1999., "Ka naciji poslusnih budala", citirao je bestseler Pitera Brajmloua "Tudja drzava," u kojoj autor takodje upozorava da je Zakon o imigraciji iz 1965. godine podstakao "demografske dogadjaje seizmickih proporcija." A mi smo azurirali status ovog namernog unistavanja tradicionalne Amerike njenom upadljivo neamerickom "demo farsicnom" vladom u Vasingtonu u govoru TiM urednika: "Actlan - americko Kosovo".

Ko je kriv?

Pa u svakom slucaju to nisu Hispanoamerikanci ili Amerikanci-Azijati. Niti ilegalni imigranti iz Latinske Amerike ili Azije. Niti, sto se toga tice, bilo koji imigranti, bez obzira na to odakle su. Krivi su domaci beli Amerikanci, naravno. Drugim recima, stanite ispred ogledala i pogledajte neprijatelja u oci!

· Mi smo ti koji su pre svega dozvolili tudjinskom Vasingtonu, kojeg kontrolisu neamericki interesi, da otudji narod od svoje vlade; da preuzme nasu zemlju i da iscepka nas Ustav. · Mi smo ti koji su dozvolili anti-belci rasistima da etiketiraju svakog ko nije hispanskog porekla, belog Amerikanca, kao rasistu samo zato sto je istakao CINJENICE o unistavanju njegove kulture (vidi "Tiha neprilika progonjenih Hriscana"). Da li ste ikada culi za nekog crnca, hispanoamerikanca ili azijata rasistu? Oni ne postoje, prema "liberalnim" medijima kao sto su CNN ili New York Times. Mi, bela "nema vecina", smo ti koji su dozvolili da nam se nametne diktatura manjina. · Mi smo ti koji su sedeli nemo ispred svojih TV aparata, gledajuci CNN i druge tudjinske mreze kako nam govore kako je velika nasa privreda, dok se jaz izmedju bogate i siromasne Amerike prosirio u 48 od 50 drzava (vidi "Brisanje srednje klase"). · Mi smo ti koji su nekriticki dozvolili tudjincima Novog svetskog poretka da zaglupe naciju da prihvati bujnu imigraciju kao navodno "dobru stvar za Ameriku" (vidi "Ples 'oko Zlatnog teleta"). · Mi smo ti koji su nekriticki pozdravili vrline "demokratije" (citaj "demo farse" Novog svetskog poretka), sve dok tudjinci nisu poceli da koriste takvu "demokratiju" da uzmu zemlju od domacih Amerikanaca. Ili barem neke drzave, do sada. Samo cekajte dok neki meksicki 315

secesionisti u Kaliforniji ne pocnu da pozivaju na referendum, gledajte i posmatrajte, takva "demokratija" moze pretvoriti americki jugozapad u nase sopstveno Kosovo ili Bosnu. · Mi smo ti koji su dozvolili da se usvoje zakoni koji legalizuju neograniceno abortus i praktikovanje metoda kontrole radjanja, koje prakticno osiguravaju dugorocno iskorenjivanje "imucne," "sofisticirane" rase belih Amerikanaca koja se polako smanjuje. Mi smo ti koji su dozvolili "njima" makar samo da probaju da nam oduzmu nas Bozic i da ga pretvore u festival jata-Hriscana "kupuj-dok-ne-padnes" (vidi "'Liberali' Novog svetskog poretka ukidaju Bozic").

Dozvoljavanje svih ovih stvari zarad stvarnih ili zamisljenih materijalnih dobiti ravno je nacionalnom samoubistvu. Samo djavo bi mogao smisliti takvu shemu, kako sada pokazuje statistika o smrti i rodjenjima belih Amerikanaca u Kaliforniji, da ne spominjemo iseljenja iz drzave.

Ako nastavimo da ne cinimo nista i postacemo nista u nekoj buducnosti. Pitajte samo domoroce Amerikance, prve zrtve demografskog rata koji je vodio protiv njih Beli covek u Americi. Takodje u ime "progresa," naravno. Za razliku od Meksika, njima cak nije nikad ni placeno za gubitak zemlje. Osim mecima, naravno, ispaljenim u ime "progresa." Kosovo, ljudi? Sve se vraca, sve se placa.

Kada se takve stvari desavaju u stranim zemljama, Vasingtonski "liberali," naravno, vriste iz sveg glasa, nazivaju to "etnickim ciscenjem" i salju tamo marince. Kada se demografski ratovi odigravaju u nasoj zemlji, sa Belim covekom kao zrtvom, i Demokrate i Republikanci gledaju na drugu stranu, pozdravljaju takozvani multi-kulturalizam, u nadi da ce pridobiti glasove Hispanoamerikanaca. Ili glasove Kineza. Ili nekih drugih imigranata koji bi mogli podrzati njihov napad na belu vecinu u Americi. I takvi Vasingtonijanci su uvek spremni da posalju marince ukoliko se zrvtva buni sto je napravljena zrtvom.

Sta treba uraditi? 316

Iskupiti se za nas greh cutnje i mirenja moze biti dobro za pocetak. Svi beli Amerikanci koji su dozvolili da tudjinci Novog svetskog poretka pocine takve travestije nad nama i nasim buducim generacijama verovatno ce morati da provedu sledecih cetiri do pet decenija, ako ne i duze, ispravljajuci sve ovo. Ako pocnemo juce...

Ako ne, sve sto treba da uradimo je da pogledamo sta se dogodilo Rimskom carstvu, ili americkim Indijancima, pa cemo videti i nasu buducnost. Ako nam se ne dopada ono sto vidimo, treba samo da posaljemo u Vasington neke (takodje) domoroce Amerikance koji su posveceni zastiti americkih granica od demografskih, kao i vojnih, napada. Kao na primer Pata Bjukenena.

Ali imamo li mi hrabrosti da to uradimo? Imamo li hrabrosti da "prosto kazemo ne" zlom, materijalistickom, parazitskom, Makijavelistickom Novom svetskom poretku koji pokusava da nas porobi?

Vreme ce pokazati. Ovaj poslednji demografski zemljotres u Kaliforniji moze biti samo prvo upozorenje. Ili moze biti huka sata koji otkucava do Sudnjeg dana dok mi stenjemo i jecimo. Ili jos gore, ostajemo nemi.

U medjuvremenu, bas u vreme prvog naglog porasta nasilnog zlocina u deceniji, broj policajaca na ulicama Los Andjelesa se uveliko smanjio, a vreme odgovora na hitne pozive se povecalo, prema izvestaju mreze ABC.

Zbog drasticnog smanjenja broja policajaca u gradu za 4,7% prosecno vreme odgovora na hitne pozive je 7,3 minuta, u odnosu na 7 minuta u 1999. godini, pokazuju policijske statistike. To je slicno proseku od 8.2 minuta u dolini San Fernando, gde je broj policajaca smanjen za 5,3%. 317

Istovremeno, nasilni kriminal u gradu je skocio za 7,1% od 14. juna, a 7,3% u dolini San Fernando tokom prosle godine. Policija Futhila je izvestila o porastu od 16,7%, sto je najveci porast u dolini.

"Problem broj 1 je rasporedjivanje zbog nedostatka sredstava," kaze Ron Seban, kapetan policije Futhila u Los Andjelesu, koji je izgubio 36 svojih patrolnih policajaca od prosle godine.

Sa Demokratskim nacionalnim Kongresom u avgustu i jos svezim secanjem na nerede oko Lejkersa, policija kaze da ima 700 policajaca manje, 9.300 je u sluzbi, u poredjenju sa 10.000, sto je cilj policije.

Hapsenja je bilo manje u gradu ove godine u odnosu na proslu, pri cemu su policija Futhila i Severnog Holivuda dozivele najveci pad - 29% po policajcu. Hapsenja po policajcu opala su za 19,1% u celom gradu, u poredjenju sa brojem hapsenj po policajcu u istom periodu prosle godine.

Predsednik Lige zastite policije Los Andjelesa rekao je za ABC vesti da je policija jos uvek "u krizi." "Imate totalno demoralizovanu policiju," rekao je predsednik Lige Ted Hant. "Da je policija Los Andjelesa ljudsko bice, ovo bi bile prve faze srcanog napada."

Zahvaljujuci bujnoj imigraciji u poslednjih 35 godina, cini se da citave SAD, a ne samo Los Andjeles, mogu ocekivati srcani napad. Novi svetski poredak i Srbi - XLV deo PALI, NISANI, NA GOTOVS! Jugoslaviji zabranjen pristup na debati Saveta bezbednosti UN o Balkanu 318

Uzmimo da Meksiko zeli da okupira Actlan (americki jugozapad) koristeci UN `mirovnjake` kao masku za akt gole agresije na suverenitet Amerike. Uzmimo da je ambasador Meksika pri UN neki Rikardo Velikabruka (igra reci: Holbrooke - Holybruka), poznat jos i kao `Siledzija iz Actlana` jer je prethodno uspeo da natera Madam Maloumnu (igra reci Albright - Halfbright) iz Vasingtona da popusti teritorijalnim zahtevima Meksika.

E sad, uzmimo da se odrzava debata u Savetu bezbednosti UN o njegovoj `misiji Actlan` godinu dana nakon sto su plavi slemovi preuzeli od vlade SAD Juznu Kaliforniju, Arizonu, Novi Meksiko i veliki deo Teksasa. Evo imitacije izvestaja agencije Reuters o tome:

UJEDINJENE NACIJE (Reuters) - Savet bezbednosti je preduzeo neobican korak iskljucio je u petak izaslanika Vasingtona pri UN iz debate o Actlanu, sto je navelo ambasadora Velike Britanije da izadje iz odaje Saveta. Ambasador Meksika, Rikardo Velikabruka je dao tu inicijativu, na temelju cinjenice da su americki lideri, ukljucujuci i predsednika Bila Klintona, optuzeni za ratne zlocine pocinjene tokom proslogodisnje Actlanske krize.

"Bilo bi neumesno dozvoliti predstavnicima americke vlade da koriste ovaj Savet u diskusiji o stanju stvari vezano za Actlan," rekao je Velikabruka.

Rezultat glasanja o predlogu da se dozvoli Amerikancu da govori bio je cetiri za, sedam protiv i cetiri uzdrzana, u 15-clanom Savetu . Prema pravilima Saveta bezbednosti, proceduralne stavke se vode po vecinskom glasanju, pri cemu stalni clanovi, kao Rusija, SAD, Britanija, Kina i Francuska, ne mogu da koriste svoje pravo na veto.

319

Britanski ambasador Ser Sirano Redkout napustio je svoje sediste i izasao sa sednice Saveta ubrzo nakon glasanja. "Amerika ima pravo da ucestvuje. To je zemlja ciji su interesi direktno pogodjeni ovim pitanjem," rekao je Redkout Savetu.

"Diskutovati o problemu Actlana bez Amerike je besmisleno," rekao je on, dodavsi da se sud koji je optuzio Klintona i druge koristi kao politicki instrument. "Cak i optuzeni ima pravo da brani svoj stav."

Vece je takodje saslusalo govore Karla Bildta, bivseg premijera Svedske, koji sluzi kao izaslanik UN za Actlan, i Havijera Solane, bivseg sefa NATO-a a sada generalnog sekretara veca Severnoamericke federacije za zajednicku spoljnu politiku za SAD, Kanadu i Meksiko. (kraj izvestaja)

Neverovatno? Da. Apsurdno? Da. Napad na americki suverenitet i teritorijalni integritet? Da.

Ipak, to je ono sto se dogodilo 23. juna 2000. u Savetu bezbednosti UN. Ja sam samo zamenio imena nekih zemalja, regiona i ljudi u stvarnoj prici agencije Reuters od 23. juna o inicijativi americkog ambasadora pri UN, Ricarda Holbruka, da spreci jugoslovenskog ambasadora pri UN, Vladislava Jovanovica, da se obrati Savetu bezbednosti na temu Balkana.

Sto je navelo ruskog ambasadora, Sergeja Lavrova, da izadje u znak protesta i da komentare koje sam ja pripisao `Ser Siranu Redkoutu` u gornjoj imitaciji izvestaja agencije Reuters. Kineski izaslanik pri UN je takodje izasao iz sobe Saveta bezbedosti par minuta nakon ruskog ambasadora, tokom govora koji je drzao Havijer Solana, sef spoljne politike Evropske Unije. Medjutim, Sen Guofang je ucestvovao u debati o Balkanu, dok nijedan ruski diplomata nije govorio nakon kontroverze oko prisustva Jugoslavije, izvestio je Reuters. 320

Kao i SAD, Jugoslavija je osnivacki clan Ujedinjenih nacija. Kao i americki jugozapad, Kosovo je suverena teritorija Jugoslavije. Kao i mesanje Vasingtona u unutrasnje stvari jedne strane zemlje, praceno aktom agresije i vojnim osvajanjem Kosova, tekuci politicki aktivizam Meksika moze dovesti do secesionistickih gradjanskih nemira koji ce se voditi kao `oslobodilacki rat`.

Kao i `oslobadjanje` Kosova za racun Albanaca, takvo osvajanje Actlana bi znacilo `oslobadjanje` Amerike njenih jugozapadnih drzava u korist Meksikanaca.

Ukratko, kako je to ovaj pisac rekao u svom ranijem govoru `Dobrodosli u Actlan - Americko Kosovo!` (vidi moju kolumnu od 18. jula), sto se tice stvarnog glasanja u Savetu bezbednosti o predlogu da se dozvoli jugoslovenskom izaslaniku da govori, u korist toga su glasali Rusija, Kina, Ukrajina i Namibija; protiv toga su bili SAD, Britanija, Francuska, Holandija, Banglades, Malezija i Kanada, a uzdrzani su bili Mali, Tunis, Argentina i Jamajka.

(Primecujete uskladjenost pet NATO zemalja i dve azijske, uglavnom muslimanske drzave.)

Stavise, SAD je izmanevrisala da predstavnik Crne Gore, konstitutivne republike Jugoslavije cije je rukovodstvo lojalno Vasingtonu, moze da se obrati Savetu bezbednosti. Ovo bi bilo kao da hispanski separatisti Novog Meksika govore u ime SAD.

A pocetkom juna srpski vladika Artemije, covek koji nema nikakvu politicku funkciju, niti ikakvo zakonsko ovlascenje da govori u necije ime osim u sopstveno, takodje je mogao da se obrati Savetu bezbednosti UN. Artemijeve 321

kvalifikacije? Bas kao i kvalifikacije crnogorskog govornika - potcinjenost Vasingtonu.

Sta ovo sve znaci? Prvo, diplomatsku saradu ciji je cilj da izoluje i konacno izbaci Jugoslaivju iz UN. Drugo, medjunarodna vladavina prava zamenjena je zakonom jaceg. Trece, smrt Ujedinjenih nacija kao relativno nepristrasnog globalnog bezbednosnog ventila. Cetvrto, uvod u onu vrstu takmicenja svetskih sila koja je u 20. veku vec dva puta dovela do svetskog rata. Sada, za one Amerikance koji su UN videli kao rasipne i pretnju americkom suverenitetu, a koju subvencionisu poreski obveznici, smrt takve jedne organizacije verovatno nece izgledati kao veliki gubitak. Osim ako je alternativa treci svetski rat.

Da li Ujedinjene nacije mogu to da sprece? Ne. Ne ova vrsta UN, koja sve vise sluzi kao providna maska za globalne hegemonske aspiracije vasingtonskih marioneta Novog svetskog poretka. Tako da je preduslov da se izbegne jos jedan svetski rat vracanje na novi multipolarni globalni geopoliticki sistem - sa ili bez Ujedinjenih nacija.

U medjuvremenu, sta je to jugoslovenski ambasador mogao reci, da mu je bilo dozvoljeno da se obrati Savetu bezbednosti? Pa, mogao je podsetiti clanove Saveta da je KFOR/UNMIK pod vodjstvom Vasingtona na Kosovu prekrsio sve odredbe njihove Rezolucije 1244 od juna 1999. koja je dozvolila NATO i UN trupama da udju u ovu srpsku pokrajinu.

Ambasador je mogao takodje istaci da je vise od 300.000 Srba i drugih manjina isterano iz doma svojih predaka na Kosovu, a preko 1.200 njih je ubijeno tokom KFOR `mirovne farse` u poslednjih 12 meseci.

Posto je tema debate 23. juna bila Balkan, a ne samo Kosovo, jugoslovenski ambasador je mogao takodje da podseti uvazene clanove Saveta da su mnoge 322

odredbe Dejtonskog sporazuma takodje bile arbitrarno prekrsene ili unilateralno preradjene od strane NATO/UN okupacionih snaga u bosanskoj Republici Srpskoj, da ta vrsta `izgradnje drzave` i `demokratije` koju je `medjunarodna zajednica` naucila bosanske Srbe ukljucuje i zabranjivanje najveceg srpskog pesnika svih vremena (Njegosa), kao i eliminaciju jugoslovenskog nobelovca iz knjizevnosti, i mnoge srpske narodne pesme, iz skolskih nastavnih planova.

Ambasador je mogao govoriti ne samo o ratnim zlocinima koje je NATO pocinio tokom svoje nezakonite agresije na Srbiju, vec i o razornim efektima na srpsko stanovnistvo, o genocidnim UN sankcijama, koje sada traju vec devetu godinu. I o stetnim efektima na pivredu drugih balkanskih drzava, koje takodje trpe kao rezultat UN sankcija.

Konacno, ambasador je mogao da istakne da pokusavati da se iskonstruise balkanski mir i bezbednost ugnjetavanjem i unistavanjem najvece balkanske drzave je kao pokusavati da se izgradi evropsko jedinstvo i bezbednost na osnovu ugnjetavanja i unistenja Nemacke, na primer. Izolacijom najvece evropske zemlje i njenim izbacivanjem iz EU, UN, OEBS-a, MMF-a, STO... bio bi plan ludaka za `mir` koji sigurno moze dovesti samo do jos ratova. Ipak, to je tacno ono sto Vasington i njegovi saveznici rade na Balkanu.

Da li se zato Rikardo Velikabruka i Madam Maloumna plase da bi svet mogao cuti to na sastanku Saveta bezbednosti UN? JDa li su zato oni zapusili usta jugoslovenskom ambasadoru?

Pa, oni su uspeli 23. juna, zahvaljujuci sramotnom saucesnistvu Britanije, Francuske, Kanade, Holandije, Malezije i Bangladesa, u napadu Vasingtona na medjunarodno pravo, istinu i slobodu govora. Ali sta ce americki Sekretar mrznje (igra reci: Secretary of State-Drzavni sekretar, Secretary of Hate-

323

Sekretar mrznje) uraditi sutra, ako druge drzave pocnu da slede Rusiju u izlasku iz UN i pocnu da glasaju nogama protiv vladavine jedne zemlje celim svetom?

Primenice tri principa spoljne politike Medlin Olbrajt - `Pali, nisani, na gotovs!`? Sa predvidljivo katastrofalnim rezultatima, naravno. Novi svetski poredak i Srbi - Deo XLVI DRASKOVICEV POKVARENI ATENTAT NA SAMOG SEBE

Ovaj zaplet je star koliko i sama politika. Politicaru cija popularnost opada potrebno je nesto sto ce je povratiti. Njegovim sponzorima je potreban izgovor da intervenisu u njegovu korist. Tako oni isplaniraju pokusaj atentata na ovog politicara u nadi da ce prikupiti glasove iz saosecanja.

U slucaju Vuka Draskovica oni to jos rade i na mestu gde mogu da kontrolisu policijsku istragu (u Crnoj Gori, jugoslovenskoj republici na cijem je celu Draskovicev ortak-vazal Zapada, Milo Djukanovic). Jedino sto zaverenici pokvare `atentat` tako da svako sa minimalnim kolicinom zdravog razuma, a kamoli njuskala kao Serlok Holms ili Kolombo, moze da vidi velike rupe u tom zapletu.

Ukratko, ljudi koji su poverovali u Draskovicevu pricu, koju su bucno preneli zapadni mediji - da beogradski rezim stoji iza navodnog pokusaja atentata na ovog srpskog opozicionog politicara u gradu na obali Jadrana, Budvi - verovatno veruju i u Deda Mraza.

Da pocnemo sa motivom za atentat. Nema ga. Zasto bi Slobodan Milosevic trosio metak na politicara koji se istakao tokom svoje karijere sposobnoscu da puca sebi u nogu? I to stalno nanovo. Ili se pogodi u uvo kad promasi stopalo?

324

Samo zapadni neo-kolonijalisti i njihovi srpski kvislinzi imaju nesto da dobiju od takvih `atentata`, narocito kada oni ne uspeju. Sto je razlog zasto oni i ne uspevaju. Oni i ne treba da uspeju. Mrtvi mucenici su beskorisni kao vazali.

Ceo scenario atentata, kako ga je zapadnim medijima predstavio sam Draskovic 16. juna, zvuci kao los zaplet trecerazrednog romana. Kad samo pomislimo da je taj covek (Draskovic) nekad bio prilicno pristojan pisac!?

Draskovic tvrdi da je dobio upozorenje par dana ranije, od svog kontakta na visokom nivou u srpskoj vladi, da je izdato `naredjenje` da se on ubije, prema prici objavljenoj u listu `New York Times` sa istaknutim naslovom: `Ranjeni srpski protivnik krivi Milosevica`. `Ljudi u Moskvi su takodje znali za ovo` dodao je Draskovic, aludirajuci na svoj nedavni neuspeli put u Rusiju da trazi podrsku protiv Milosevica.

`On nije dublje objasnio ovo`, rekao je list `Times`, a da nije dalje objasnio zasto ove miljenicke novine Novog svetskog poretka nisu zahtevale dublje objasnjenje od Draskovica, sto bi uradio svaki polu-objektivni novinar.

Ali hajde da prihvatimo Draskovicevu tvrdnju zdravo za gotovo. Hajde da se stavimo na njegovo mesto...

Verujete da rezim u Beogradu zeli da vas ubije. Odlazite iz Srbije u navodno bezbedniju Crnu Goru gde je na vlasti vas ortak Djukanovic. Vi cak ostavljate svoju zenu u Srbiji, verovatno radi njene bezbednosti. I sedite oko 23:30 gledajuci televiziju potpuno sami u svom nezasticenom domu? Bez licnih telohranitelja. Bez ikakvih bezbednosnih detalja koje bi vam pruzila vlada vaseg ortaka Djukanovica. Bez icega. 325

Zasto takva nebriga? Da li biste se tako ponasali da mislite da ste u smrtnoj opasnosti?

Naravno da ne. Ali to je ono sto se dogodilo u Draskovicevom slucaju.

A onda, dva navodna atentatora dolaze i pocinju da pucaju sa terase kroz zastore dnevne sobe u kojoj Draskovic sedi. Ispaljeno je sedam hitaca, od cega su dva metka ostala u zidu iznad sofe gde je on sedeo, a jos nekoliko rupa je u zidu sa strane, prema listu `New York Times`.

`Bacio sam se na pod, otkotrljao i uspuzao uz stepenice`, rekao je Draskovic, pokazujuci kako je odbauljao u susednu kuhinju i potrazio zaklon iza jednog stuba. `Na podu kod izlaznih vrata kroz koja je pobegao u kucu svojih suseda vidi se trag krvi`, pise reporter lista `Times`.

E sada, koji deo gornjih izjava se ne uklapa?

Pa, da pocnemo sa ovim, svi su mogli da vide da su Draskoviceve rane povrsne u najgorem slucaju. Zahtevale su ono sto je izgledalo kao par flastera. I ovakve rane su ostavile trag krvi na podu?

Drugo, zasto je krv jos bila tu jedan dan nakon pucnjave? Cak i da je Draskovic bio isuvise zauzet uvezbavanjem svojih bajki, je li Draskoviceva zena takodje bila isuvise zauzeta da to pocisti kad je stigla u Budvu iz Beograda? Ili je krv ostavljena tamo da pomogne da se ulepsaju i dramatizuju Draskoviceve izdasne tvrdnje o navodnom atentatu?

326

Trece, ako se Draskovic bacio na pod, a rupe od metaka su se videle IZNAD sofe, pitam se kako je onda uspeo da bude pogodjen - ne jednim nego sa dva metka? Rikoset od zida pravo dole na pod?

Cetvrto, kolike su sanse da coveka koji se bacio na pod pogode dva metka, jedan u levu, jedan u desnu stranu njegove glave - pri cemu vitalna sredina glave ostane nedirnuta. Jedna u milijardu? Jedna u trilijardu?

Peto, Draskovic je rekao listu `Times` da je pobegao u kucu svog suseda. Svaki reporter koji drzi do sebe bi u toj fazi odsetao do susedne kuce, kod tog suseda i zatrazio njegovu verziju price. Ipak u izvestaju lista `Times` nema nigde spomena o tome, niti i u jednom izvestaju zapadnih medija koji su objavili intervju sa Draskovicem. Zasto ne? Jesu li mediji potkupljeni, ili je sused ucutkan, da bi Draskovic mogao da isprede svoju pricu neometan istinom?

Crnogorska policija je 16. juna saopstila da je uhapsila osumnjicene. Identitet ovih osoba ce objaviti u subotu (narednog dana), rekao je zamenik Ministra unutrasnjih poslova Crne Gore, Vuk Boskovic, za drzavnu televiziju u Podgorici, glavnom gradu Crne Gore, dodajuci da su ove osobe pratile Draskovica iz Srbije da izvedu svoj napad.

Ali ta subota je dosla i prosla, kao i mnoge druge subote, a da nikakvi `dokazi` nisu predstavljeni. `Oni takodje nisu pruzili nikakve dokaze koji bi podrzali tvrdnju da su atentatori dosli iz Srbije`, izvestila je agencija Associated Press 17. juna

Nije to nista iznenadjujuce. Izvor `Truth in Media` u Beogradu kaze da se u srpskoj prestonici pricalo da su nazovi-Draskovicevi-atentatori njegovi bivsi telohranitelji. (Znaci vraceno im je oruzje, ipak!). Ako je tako, takvi ljudi bi bili savrseni regruti za inostrane agencije koje planiraju pravi ili toboznji atentat 327

(CIA je vec bila upletena u atentat 31. maja na sluzbenika bezbednosti Crne Gore).

Jugoslovenska drzavna agencija je takodje htela da odbaci Draskoviceve optuzbe i poseje sumnje u njegov prikaz atentata. `Cudno je da je u Draskovica pucano cetiri puta sa terase njegove kuce, a da je zadobio samo probuseno uvo i laku povredu glave,`kaze Tanjug.

Evo sta je Dr. Srdja Trifkovic, pisuci izvestaj za Rokford Institut, takodje primetio o ovom cudnom pokusaju atentata-na-samog-sebe.

`Nasi beogradski izvori isticu da kad god je suocen sa pritiskom Draskovic tezi da ga razresi kroz neki dramaticni gest koji ce `okrenuti novi list` i pomoci mu da se ponovo osmisli.

"Vukova neuroticna nepredvidljivost" - frustrirajuca za one koji ga podrzavaju i druge opozicione aktiviste - postala je "nepodnosljiva" otkada je preziveo sumnjivi automobilski sudar u kome su brat njegove zene i tri telohranitelja poginuli prosle jeseni. "Njegova nestalnost je izazvala bucne poruge pocetkom meseca, kada je odustao od obecanja da formira ujedinjen stav sa drugim opozicionim strankama na lokalnim i saveznim izborima," prema novinaru Zeljku Cvijanovicu.

Cak i neki clanovi njegove sopstvene stranke sumnjaju da je on napravio pakt sa Milosevicem da ocuva korumpirane SPO opstinske vlasti u nekoliko najvecih srpskih gradova: "Akcije SPO lidera su ga takodje postavile na kurs sukoba sa nekima u njegovoj stranci koji smatraju da on pokusava da odbaci svoj stav protiv rezima. Oni su takodje ogorceni zbog njegovog svadjanja sa drugim opozicionim strankama sa kojima oni smatraju da mogu da saradjuju."

328

Drugi opozicioni lideri sve vise oklevaju da rade sa njim. Od toboznjeg pokusaja atentata proslog oktobra oni sve manje vole Draskovica.

Mnogi sumnjaju, prema Cvijanovicu, da je Draskovicevo cudno ponasanje u poslednje vreme simptom psiholoskih problema koji se pogorsavaju, izazvanih njegovim bliskim dodirom sa smrcu. Na dan demonstracija u Milosevicevom rodnom gradu Pozarevcu proslog proleca, na kojima je trebalo da sve opozicione stranke pokazu svoju ujedinjenost protiv rezima, Draskovic je stalno telefonirao svojim predstavnicima tamo sa kontradiktornim nalozima. Iziritiran njegovom neodlucnoscu, jedan clan njegove stranke nasalio se sa profesorom psihologije i liderom SDU, Zarkom Koracem, "Profesore, uzmite telefon, mislim da je ovo slucaj za vas."

Sumnje oko istinitosti Draskovicevih tvrdnji nisu rasprsene hapsenjima: prica se da su neki od osumnjicenih zapravo clanovi njegove stranke, ili cak telohranitelji, sto moze implicirati saucesnistvo, pre nego ubilacku nameru. Uz to crnogorska vlada je cudno cutljiva oko toka istrage, s obzirom na njenu uobicajenu zudnju da pridobije poene protiv neopisivog g. Milosevica.`

Pod tim okolnostima niko pri zdravom razumu ne bi gledao TV sam u svojoj dnevnoj sobi ui Crnoj Gori 16. juna. Ali Draskovic jeste. Bas kao sto se u maju zalagao za oruzanu pobunu protiv jugoslovenske vlade (vidi `Demonstracije opozicije nemaju uspeha dok se Beograd kuva`). Takvi pozivi na nasilnu pobunu, emitovani preko Studija B koga kontrolise Draskovic i drugih, doveli su do narednih poostrenih kazni beogradskih vlasti protiv opozicionih medija.

Bez pokusaja da opravda ili objasni nasilne ispade Milosevicevog rezima protiv opozicije, koji su za prekor, Draskovicev pokvareni atentat na samog sebe

329

uspeo je da ubije samo karakter i kredibilitet sopstvene mete. I to ne po prvi put. A verovatno ne i poslednji put. Novi svetski poredak i Srbi - Deo XLVII AMERICKA NASPRAM SRPSKE "DEMO FARSE"

FENIKS, 28. juli 2000. - Za vreme mog skorasnjeg puta u Srbiju mogao sam da vidim da ovih dana "svi" pozivaju na ostavku Slobodana Milosevica. Sto je razumljivo, s obzirom na razaranje, siromastvo i genocid pocinjen protiv srpske nacije u 90-im godinama.

Daleko od toga da branim coveka koga sam javno osudio jos u avgustu 1990., u vreme kada je objektivno uzivao podrsku oko 90%, ili vise, srpskog izbornog tela.

Ili ste zaboravili tu fazu nacionalne euforije? Ako ste Srbin koji je bio dovoljno star da glasa u avgustu 1990., pogledajte se u ogledalo, prekrstite se na pravoslavni nacin sa tri prsta i odgovorite iskreno na sledece pitanje: Za koga biste glasali tada? Za koga JESTE glasali u decembru 1990.?

Odgovor ovog pisca: "Za svakoga osim za Milosevica." Jer je Milosevic bio osoba koju sam sreo i licno poznavao do tada. Cak se i moj pokojni otac tada ljutio na mene sto sam u to vreme kritikovao ovog popularnog srpskog lidera.

Ipak sam ponovio to misljenje 1994. kada je Milosevic izdao bosanske i krajiske srbe. A narocito nakon dejtonske izdaje 1995. godine.

330

Ali sada, kad pro-zapadni srpski opozicioni vazali ponavljaju, kao papagaji, zahteve Bila Klintona i Medlin Olbrajt, kazem: "Stani malo, srpski narode. I razmisli o alternativama."

Jer samo srpski narod, zrtva i Milosevica i Novog svetskog poretka, a ne ratni zlocinci Klinton, Olbrajtova i drugi NATO lideri, ili njihovi poslusni vazali medju nekim srpskim opozicionim liderima, mogu da odluce kada je vreme da se promeni predsednik. I kako...

Mozete li da zamislite nekog srpskog lidera kako pozira reporterima sa jednim od Hitlerovih glavnih pomagaca - nakon sto je Luftwaffe 6. aprila 1941. bombardovala Beograd i ubila na stotine civila? Ne, ako se on nadao da ce dugo biti srpski lider, je li tako?

E pa, 17. decembra 1999. tri potencijalna srpska lidera - Zoran Djindjic, Milo Djukanovic i Vuk Draskovic uradili su upravo to na sastanku u Berlinu (kako odgovarajuce!) sa neoptuzenim ratnim zlocincem Medlin Olbrajt, americkim ministrom spoljnih poslova. I to su uradili jos nekoliko puta od tada.

Djukanovic je izgleda cak pozirao s njom u privatnoj hotelskoj sobi. "Njegovoj ili njenoj?" pisalo je ispod fotografije na Truth in Media web sajtu.

25. februara je "Njegova sramota," vladika Artemije uradio isto to u Vasingtonu. On je pocastvovao srpske kasape svojim prisustvom i potcinjenoscu. I jos je ponovio isti sramotni akt nekoliko puta od tada, ukljucujuci tu i krajem jula ove godine.

Srbi imaju dugo pamcenje kad su u pitanju izdajice i vazali. Pocev sa Vukom Brankovicem. I ukljucujuci i srpske M&M - Milosevicai Miru Markovic. 331

Tako da, ukoliko se pre izbora ne pojavi neiskompromitovana srpska patriotska alternativa, Srbi ce mozda morati da biraju izmedju vragova koje poznaju (Milosevic i Markovic M&M) i onih koje ne poznaju (Milo i Medlin M&M).

Srpski M&M su prodali Bosnu i Krajinu. M&M Novog svetskog poretka zele da zgrabe celu Srbiju. Bas kao sto je Jeljcin pokusao da proda Rusiju i Srbiju Zapadu, pre nego sto mu je prosle godine nakon izdaje Kosova dato da bira da li ce napustiti Kremlj sa ili bez glave na ramenima.

On je izabrao mudro. Sto se vidi po tome sto ga je Vladimir Putin zamenio na vlasti bez prolivanja krvi.

Pa da rezimiramo sta je to Novi svetski poredak. U svojoj idealnoj formi Novi svetski poredak nije toliko razlicit od komunisticke verzije koju su Srbi iskusili na sopstvenoj kozi. To je plutkoratski svet u kome je novac Bog i krajnje sve. To je svet koji ozakonjuje drzavni terorizam, kao u slucaju NATO-vog bombardovanja Srbije.

Sto znaci: primanje saveta od totalno korumpiranih rezima, kakav je danasnji Vasington, je recept za katastrofu. Ako sumnjate, samo pitajte onih 62% Amerikanaca koji su glasali svojim nogama protiv Klintonove Amerike - time sto se nisu pojavili na glasackim mestima na kongresnim izborima 1998.

Poslednji americki izbori, 3. novembra 1998., bili su veliki zev - mnogo buke ni oko cega. Pa ne bas ni oko cega. Ali skoro. Samo 38% odraslih Amerikanaca sa pravom glasa potrudili su se da ubace svoje glasacke kuglice, prema izvestaju lista New York Times od 5. novembra 1998. Bio je samo jedan jasan pobednik u poslednjem poglavlju americke "demo farse". Njegovo ime je gdja Apatija. 332

Svugde gde covek pogleda ovih dana po politickom spektru, vidi dva favorita koji se trkaju za istog vlasnika stale - za "pirane" iz Vol Strita. Dzordz V. Bus protiv Al Gora. Bob Dol protiv Bil Klintona. Dzordz Bus stariji protiv Bil Klintona. Itd.

Pocev sa balkanskim ratovima, preko pomoci Vol Stritu u vezi Meksika 1995.godine, Dol je, na primer, podrzao Klintona po svakom pitanju spoljne politike. Kao i toboznji Republikanski lideri, senatori Trent Lot i Dzon Mek Kejn.

Sa "konzervativcima" kao sto su gornji Republikanci, koji pozdravljaju Klintonovo bombardovanje Iraka, Srbije, Sudana ili Avganistana, kome su potrebni "liberali," kao sto je Al Gor?

Nema tu niceg novog. Ubrzo nakon sto je Bil Klinton porazio Dzordza Busa starijeg na predsednickim izborima 1992., ovaj pisac je morao da putuje u Evropu poslom. Gde god je isao, a narocito u bivsoj Jugoslaviji, narod je zeleo da zna kakva se promena u spoljnoj politici moze ocekivati?

"Bas nikakva," odgovarao bih ja. "I Klinton i Bus su se trkali za iste vlasnike stala. Stvari mogu da se promene samo nagore." (posto su mnogi skorasnji ratovi ili zapoceti ili se eskalirali kada je neki Demokrata dosao u Belu Kucu).

Skoro osam godina kasnije ljudi me pitaju isto pitanje. Samo u obrnutom smeru. Kakvu promenu mogu ocekivati ako Dzordz Bus junior, "Dabija," pobedi na izborima za predsednika u novembru?

333

A moj odgovor je isti kao i 1992. godine. "Bas nikakvu. I Gor i 'Dabija' su u trci za iste vlasnike stala."

Nakon sto je Dabija 25. jula zvanicno izabrao Dika Cejnija za buduceg potpredsednika, mogu ponovo da dodam na to da "stvari mogu da se promene samo nagore." Kao sto sam to rekao i 1992. (Kao da stvari mogu da odu nagore, narocito na Balkanu, je li tako? ).

Ovog puta, medjutim, ne morate verovati samo meni. Dzastin Raimondo, urednik i direktor sajta www.Antiwar.com, rekao je skoro istu stvar u svom clanku "Dik Cejnijevi i Busovi ostali ratni huskaci." On je autor i kolumnista ciji se tekstovi nasiroko objavljuju u Americi. Evo nekih odlomaka iz Raimondovog teksta o "Cejniju et. al.": Dik Cejnijevi i Busovi ostali ratni huskaci

"Dik Cejnijev uspon na mesto broj dva u Republikanskoj stranci puno nam govori o vrsti spoljne politike koju mozemo ocekivati ako Dabija dospe u Belu Kucu. Za pocetak, to znaci da ce SAD biti na Balkanu zauvek. Kao direktor kompanije Halliburton, Cejni je bio medju glavnim profiterima Kosovskog rata: Brown & Root, podrzunica kompanije Halliburton u Hjustonu, dobila je ugovor za obezbedjivanje smestaja, hrane i zabave americkih "mirovnjaka" bacenih usred te mocvare.

Zaista u mom ratnom biltenu na sajtu Truth in Media "Pentagon ceka dug put," poslatom iz Beograda 15. aprila 1999., istakao sam da je Pentagon dodelio ugovor vredan 1 milijardu USD, za 3-5 godina, kompaniji Dik Cejnija PRE NATOvog bombardovanja (u februaru 1999). To je bio jos jedan dokaz da je NATO-vo bombardovanje Srbije bio slucaj UNAPRED SMISLJENE agresije Vasingtona i Londona, a ne "humanitarna misija" kako su zapadnoj javnosti govorili CNN,

334

BBC i druge medijske grane Novog svetskog poretka ciji je princip rada "lazi i porici".

Da se vratimo odlomcima iz Raimondovih komentara o Busu i Cejniju: "DABIJA-DABIJA-DABIJA-DOT-RATNIHUSKAC-DOT-COM: POTEMKINOVO SELO

Tri spoljnopoliticka strucnjaka koji se uvek spominju u vestima o Dabijinom Kabinetu u senci su: Kondoleca Rajs, Pol Volfowic i Dik Cejni. Gdja Rajs, bivsi prorektor Stanford Univerziteta i savetnik nizeg ranga Dabijinog oca, cesto se navodi kao sef ove politicke grupe, buduci ministar spoljnih poslova - ali ovo je prica koju pricaju Busovi, a ona se ne uklapa bas sasvim. Kao i sve drugo u Busovoj kampanji, spoljnopoliticki "tim", kojeg su sastavili kandidat i njegovo osoblje zaduzeno za kampanju, imaju sva obelezja klasicnog Potemkinovog sela - laznu fasadu podignutu da impresionira one koji se ne trude da poblize gledaju. Pa onda, hajde da malo poblize pogledamo odgovore Busovih Ludoj Medlin. SVE U PORODICI

Rajs je pocela kao student muzike na univerzitetu Stanford, ali je skoro bila iskljucena sa fakulteta zbog ocena, na sta se prebacila na studije o Sovjetskom Savezu. Rajsova se zainteresovala za svoju specijalnost studija o Sovjetskom Savezu kao student Dzozefa Korbela, oca ministra spoljnih poslova Medlin Olbrajt. E sad, evo interesantne koincidencije koja podvlaci urodjenu prirodu spoljnopoliicke elite: koliko ce se drugacijom od Lude Medlin ispostaviti ministar spoljnih poslova Rajs? Hocemo li nju za dve godine nazivati Luda Kondolenca? ISTORIJA MEDIOKRITETA

335

Posto je nasla udobno mesto za sebe, gdju Rajs je brzo za rucicu uzeo Huverov Institut, vojno utvrdjenje Dzordz Sulc/Behtel krila Republikanske spoljnopoliticke elite, gde se ona brzo uspela u rangu. Kao jedina osoba koja nije bezbojna, i zensko uz to, u administraciji posvecenoj "afirmativnom pristupu" (ako ne i akciji), njena vidljivost je bila velika. Ali nema nicega u rezimeu Rajsove sto bi nagovestilo da je ona teska kategorija kakvom je Busovi opisuju. Vrh njene akademske karijere dostignut je objavljivanjem njenog magnum opus-a 1984., `Sovjetski Savez i cehoslovacka vojska, 1948-1983: Nesigurna vernost`, sto je disertacija koja ne ukazuje nista vise o njenim sposobnostima za buduceg ministra spoljnih poslova nego njen kasniji neimpresivni doprinos antologiji nemackog ponovnog ujedinjenja. STA SE DESAVA?

U prvoj Busovoj administraciji gdja Rajs je bila autor cije politicke inicijative nisu bile poznate, a u medjuvremenu njena karijera prorektora u Stanfordu nije je bas katapultirala na medjunarodnu scenu. Dakle, sta se desava? Kako mozemo da objasnimo ovaj cudni jaz izmedju stvarnih dostignuca Rajsove i grandiozne buducnosti koju za nju planiraju Busovi operativci kampanje?" CIJI NACIONALNI INTERES?

Sa svojim vezama sa teksaskim naftnim baronima, i svojim politickim vezama, Cejni se sprema, sa ostatkom naftne industrije, da zaradi na Velikoj bonanci kaspijske nafte. Cejni je na celu napora da se opozove americki zakon koji zabranjuje pruzanje pomoci nedemokratskim rezimima kao sto je vlada Azerbejdzana. Ta centralnoazijska drzava, kojom vlada neostaljinisticki diktator, je mesto gde se nalazi velika kolicina nafte; to je takodje i kljucna veza u shemi naftnih kompanija da izgrade transbalkanski / transkavkaski naftovod da dovedu njen proizvod na trzista u Zapadnoj Evropi. Moze li iko da sumnja da ce "svadja izmedju dalekih naroda o kojima mi ne znamo nista" u tom problematicnom regionu iznenada ukljuciti "vitalne" americke "nacionalne interese"? Dok se ruska vojska bori protiv islamskih pobunjenika u Dagestanu, a

336

Jermeni i Azeri pozivaju SAD i/ili NATO da intervenisu, izgledi da Dzordz Dabija dospe u Belu Kucu pocinju da poprimaju jasno zloslutni aspekt. TEORIJA I PRAKSA

Nekada, ne tako davno, spona izmedju korporacijskih interesa i americke spoljne politike bio je daleko suptilniji. U ovim dekadentnim danima imperijalnih ekscesa, medjutim, postoji paganska besramnost u neprikladnom spektaklu obrtnih vrata izmedju korporacijskih i vladinih institucija. Covek kao Cejni, koji se tako brzo i lako od glavnog ratnog huskaca pretvara u glavnog direktora velike medjunarodne korporacije, savrseni je simbol establismenta Republikanskog doba Dzordza Dabije. Ako je Volfovic glavni teoreticar ove merkantilisticke dogme koja izjednacava neiskoriscena naftna polja sa "nacionalnim interesima," onda je Cejni njen glavni prakticar - i medju najuspesnijima. DOLAZENJE DO SRZI STVARI

Naftne kompanije predvidjaju naftovod koji ce nositi njihov proizvod preko Istocne Evrope do musterija na Zapadu - a za albanski kraj te transbalkanske rute vec su se pobrinuli. Firma Brown & Root, podruznica kompanije Halliburton u Hjustonu, dobila je ugovor da izgradi kasarne ne samo u Bosni, vec i na Kosovu i u Albaniji; oni su jedni od onih koji su najvise direktno imali koristi od ovog rata. Dok je Volfovic potpisivao reklame za novine koje zahtevaju uvodjenje americkih kopnenih trupa na Kosovu, Halliburton je bila zauzeta izgradnjom i opremanjem rejona koncentracije u Albaniji. PRATITE NOVAC

Neokonzervativni intelektualci, kao Volfovic, trose milione reci da dokazu uvek nanovo neophodnost svoje politike, neizbeznost trajnog rata radi trajnog mira, dok aktivisti drugog i treceg reda, kao Vilijam Kristol, proglasavaju vrline "dobrocudne svetske hegemonije." Ali se na kraju to svodi na takve vulgarne 337

stvari kao sto su margina profita firme Halliburton i cena nafte. U eri u kojoj se ratovi vode u ime maglovitih i neverovatnih ideala, kao sto su "ljudska prava" i "multikulturalizam," sigurno je kladiti se na to da pratite novac. To svaki put upali."

E sad, redovni citaoci kolumni ovog pisca su mozda primetili do sada zapanjujucu slicnost zakljucaka, koji se baziraju na RAZLICITIM CINJENICAMA, sa zakljucicma do kojih je dosao g.Raimondo.

Koincidencija? Da. Zbog cega je to jos i kredibilnije. Ja nikad u zivotu nisam video g. Raimonda, niti sam ikada progovorio s njim rec, niti sam razmenio pismene poruke sa g. Raimondom. U stvari, jedini razlog da sam saznao za gornji tekst je taj sto mi ga je poslao jedan citalac sajta Truth in Media, impresioniran slicnostima nasih stavova i analiza.

Dakle, s obzirom na takve primere "demokratije," ili americke naspram srpske "demo farse," kakav izbor bi trebalo da naprave jugoslovenski glasaci 24. septembra 2000. u prvim direktnim predsednickim izborima u istoriji zemlje?

Ovom piscu su mnogo puta postavili to pitanje, i tokom njegove "Tour de Serbia" u septembru 1999. kada je obisao osam gradova, i "uzivo" osobe koje su posecivale njegova predavanja u Srbiji ili drugde sirom sveta od tada. Ili putem e-mail poruka i/ili licne komunikacije.

Ja sam odbio da odgovorim na to. Sto znaci, odbio sam da stanem i na jednu stranu u srpskoj politici. Za sada.

Prvo, jer, iako sam Srbin rodjen u Beogradu, sa porodicnim korenima koji idu cak do Bitke za Kosovo, ja nemam pravo glasa u Srbiji! 338

Slucajno mislim da je to sramota. Narocito s obzirom na sve manji broj stanovnika Srba sirom sveta; i zbog genocidnih ratova i sankcija Novog svetskog poretka, i preko dobrovoljnog CNN-Coca-Cola-McDonald's "kotla pretapanja" u koji su mnogi mladi Srbi zeljni da uskoce. Sto vise, to bolje, mislili biste da ce biti stav odgovorne srpske vlade

Ako Srbi zele da prezive kao nacija, oni moraju da uce od Jevreja o nacinu tretiranja dijaspore. Ravnopravno! (ako ne i vise, posto Jevreji u dijaspori generalno su imali vise ekonomske moci nego Jevreji u Izraelu. Ne bi bilo ni Izraela da nema jevrejske dijaspore).

Svaki Srbin, bilo gde da je na svetu, trebalo bi da bude srpski drzavljanin, sa istim pravima i privilegijama kao i oni koji zive unutar drzavnih granica.

Sve dok mi, Srbi iz dijaspore, ne dobijemo takva prava i privilegije, ja zadrzavam privilegiju da ostanem nem. U znak protesta!

U medjuvremenu, molicu se Bogu da je narod iz koga smo potekli ja i moja porodica, dovoljno mudar da izabere svoj buduci kurs. I da je takva buducnost jedno od bogobojazljivih pravoslavnih spasenja, a ne potraga materijalistickog Novog svetskog poretka za nagradama "Zemaljskog carstva" sveta CNN-CocaCola-McDonald's.

Bez obzira na to da li ja, i drugi Srbi u dijaspori, dobijemo nase pravo po rodjenju da glasamo 24. septembra 2000., ja cu se moliti za Srbiju tog dana. Prorocki je to 18-mesecna godisnjica pocetka NATO bombardovanja, Novog Dana sramote (24. mart 1999.)

339

Da li je Srbiji potreban neki veci znak od Boga o tome koliko je vazno ovo glasanje? Novi svetski poredak i Srbi - Deo XLVIII KOLEGIJUM IZBORNIKA: KAMEN TEMELJAC DVOSTRANACKOG MONOPOLA

Malo Amerikanaca, a nijedan stranac kojeg je ovaj pisac upoznao, ne shvataju da americki narod zapravo NE glasa za predsednika. On glasa za Izbornika iz svake drzave koji kasnije (obicno sredinom decembra) biraju predsednika. Barem tako navode Ustav SAD i savezni zakoni.

Odluka da se NEMAJU direktni predsednicki izbori je jedna od mnogih provera i balansa koje su Oci Osnivaci stvorili da bi zastitili autoritet drzava od uzurpacije Vasingtona. I da bi ocuvali ovu zemlju poletarca da je ne unisti vladavina rulje, t.j. izbor predsednika od strane neuke mase. To je razlog da su se oni odlucili za indirektne izbore preko Kolegijuma izbornika.

Objasnjava Vilijam C. Kimberling, zamenik direktora Savezne izborne komisije, Kancelarija izborne uprave, u svom eseju "Kolegijum izbornika:": "Funkcija Kolegijuma izbornika u biranju predsednika moze se uporediti sa funkcijom Kolegijuma kardinala u Rimskoj katolickoj crkvi, koji biraju Papu. Originalna ideja je bila da iz svake drzave OSOBE KOJI IMAJU NAJVISE ZNANJA I NAJBOLJE SU INFORMISANE izaberu predsednika iskljucivo na bazi zasluga, bez obzira na drzavu iz koje potice ili politicku stranku kojoj pripada [naglasak dodat].

Strukturi Kolegijuma izbornika moze se uci u trag unazad do sistema Centurijalne skupstine Rimske Republike. Pod tim sistemom odrasli muski gradjani Rima bili su podeljeni, prema svom bogatstvu, u grupe od po 100 (koje su se zvale Centurije). Svaka grupa od 100 je bila ovlascena da da samo jedan glas, u korist ili protiv predloga koje im podnese Rimski Senat. U sistemu Kolegijuma izbornika drzave sluze kao Centurijske grupe (iako se, naravno, ne 340

baziraju na bogatstvu), a o broju glasova po drzavi se odlucuje prema velicini kongresne delegacije svake drzave." Stoga je jasno da "demokratija" i direktni izbori NISU bili na umu Ocima osnivacima. Stvaranje ustavne republike koja operise sa "pravicnoscu i pravdom za sve" je bilo ono cemu su oni tezili. Nazivanje SAD "demokratijom" je jedna od perverzija i prevara 20. veka.

Nastupa kandidat za predsednika Demokratske stranke, Al Gor i njegov drugar, kandidat za potpredsednika, "Pretvorni Dzeri," obojica pobornici stvari demokratije.

"Pretvorni Dzeri?"

Da. Jos poznat i kao Dzozef Liberman.

"Pretvorni," jer govori iz obe strane usta dok pozira kao moralizirajuci ortodoksni Jevrejin. "Dzeri," jer je on muska verzija Dzeraldine "Dzeri" Feraro i njene neuspesne kandidature za potpredsednika Voltera Mondejla 1984.godine.

Pretvorni Dzeri drzi lekcije Bilu Klintonu o tome sto je imao aferu sa zenom "duplo mladjom od sebe," a ipak zakljucuje da "je prerano" preduzimati bilo kakvu akciju, jer "ne znamo za sigurno nijednu cinjenicu."

Pretvorni Dzeri drzi moralne pridike o tome kako je ljudska "rec njegova stega;" kako je Klinton umanjio ovu vrlinu; i kako je ovom ortodoksnom Jevrejinu (Libermanu), navodno, to toliko odvratno da ne moze da gleda vecernji dnevnik sa svojom decom zbog toga sto je Klinton uradio. Onda isti taj Liberman kome je to odvratno glasa PROTIV Klintonovog opoziva.

341

Pretvorni Dzeri je anti-zivot, anti-hriscanin, anti-mali biznis, anti-vlasnici oruzja, anti-srpski raspolozen.

U isto vreme, Pretvorni Dzeri je cvrsto za globalisticke ratove, za hispanoamerikance i "obojene ljude", za vladino regulisanje, za oporezivanje bez predstavljanja, za OVK albanske teroriste, za zivotinjska prava.

Ukratko, ovaj Pretvorni Dzeri je marioneta Novog svetskog poretka, sto i prilici dugorocnom clanu Veca za odnose sa inostranstvom. Sve drugo u vezi njega je, pogodili ste - PRETVORNO!

Pa, mozda ne "sve." Liberman je vatreno podrzavao NATO-vo bombardovanje Srbije i naoruzavanje OVK. Stranka prvih

Kada je Mondejl, potpredsednik Dzimija Kartera (1976.-1980.), izabrao Republikanku Dzeraldinu A. Feraro 1984. za svog potpredsednika u izbornoj trci, "Dzeri" je oglasavana kao prva zena kandidat za tako visoku funkciju u jednoj velikoj stranci. Na skupu Demokratske stranke 1984. godine, Mondejl je potukao Dzesija Dzeksona, prvog crnca koji je pobedio u prvom krugu za predsednika.

Kada je Gor, potpredsednik Bila Klintona (1992.-2000.), izabrao Dzozefa Libermana za svog potpredsednika u izbornoj trci, Pretvorni Dzeri je pozdravljen kao prvi Jevrejin koji se kandiduje za tako visoku funkciju jedne velike stranke.

342

To je los znak, jer su svi prethodni "prvi" izgubili! I to sa velikom razlikom.

1984. godine Ronald Regan je izbacio iz trke tim Mondejl-Feraro pridobivsi 59% glasova, vodeci u 49 od 50 drzava, i dobivsi 525 glasova Izbornika.

Pitam se da li bi Demokrate ikada razmotrile pobedu kao svoj prvi cilj, umesto da budu prvi u izopacenju naseg (jos uvek) uglavnom hriscanskog drustva? Mozda ako stave prvog homoseksualca na kartu za gubljenje? Ili nekog drugog prvog Demokratskog glupana?

Primetite da su Oci osnivaci zeleli da predsednika SAD izaberu "osobe koje imaju najvise znanja i najbolje su informisane," a koje je g. Kimberling uporedio sa Kardinalima u Vatikanu? Pa, nista ne bi moglo biti dalje od tog izbornog modela od danasnjih predsednickih izbora, zar ne? Danas vladaju novac i rulja, a mudrost i sloboda trpe.

Pogledajte samo u cirkus masovnih medija u koji su Vasingtonske i Holivudske marionete Novog svetskog poretka pretvorile Republikansku i Demokratsku konvenciju, na primer. Da li tako zamisljate dostojanstveni proces kojim se bira jedan Rimski Papa? Samo ako nemate pojma ko je Papa.

E pa, to je lice danasnje americke "Demo farse", glitzy, klutzy, schmaltzy (ekstravagantne, trapave, sentimentalne) sapunske opere, u kojoj se GlupiAl i Pretvorni Dzeri suocavaju sa dva teksaska Velika medveda.

"Glitzy, klutzy, schmaltzy? Sta je to?" zapitali bi nasi zbunjeni, a ipak dobro obrazovani Oci osnivaci.

343

Pa, ovaj pisac bi pao u iskusenje da im kaze da su to zamene savremene Amerike za Tri Mudraca koja su oni znali i divili im se. Ali u stvarnosti, ove tri jidis (t.j. ne-engleske) reci koje su se uvukle u "zvanicne" americke recnike, samo su primeri zasto su SAD danas antiteza, ne samo rimske, vec jos i vise pravoslavne hriscanske tradicije.

(Pravoslavno hriscanstvo je egalitarnije i decentralizovanije nego katolicizam. Nema "Pape, na primer, samo Patrijarh koga bira Sinod, grubi ekvivalent Kolegijuma kardinala. Ali ovo se radi striktno na nivou nacionalne crkve. Nema "Pravoslavnog Pape," iako sile Novog svetskog poretka pokusavaju da pretvore Patrijarha Konstantinopolja u njega. Ali to je neka druga prica.).

Ukratko, cinjenica da toliko ljudi, ukljucujuci tu i g.Kimberlinga, cija vecina misli koje ovde spominjemo sa divljenjem, jos uvek prianja za ideju da je nas danasnji Kolegijum izbornika insitucija koja je uspesno prezivela vise od 200 godina i preko 50 izbora, samo nam pokazuje da "MOZETE uvek prevariti neke ljude" (ovde pozajmljeno od Tedija Ruzvelta).

Pise g.Kimberling, u jednom od svojih "zakljucaka" svog dugackog eseja: "Kolegijum izbornika vrsi svoju funkciju vise od 200 godina (i u preko 50 predsednickih izbora), osiguravajuci da predsednik SAD ima dovoljno podrske javnosti da vlada i da je podrska javnosti dovoljno rasporedjena sirom zemlje da mu omoguci da efektno vlada.

Cinjenica da je Kolegijum izbornika originalno smisljen da resi jedan set problema, a danas sluzi a resi totalno drugaciji set problema, je priznanje geniju Oca osnivaca i izdrzljivosti americkog federalnog sistema."

344

Lako je videti kako su americki glasaci i ostatak sveta su bili naivni da veruju da su Amerikanci glasali za predsednika. Mediji Novog svetskog poretka cele godine govore glasacima da ce imati sansu da glasaju za predsednika u novembru. Oni su takodje prevareni i u anketama. Imena kandidata se stampaju masnim slovima na svakom glasackom listicu. Samo u sitno stampanim slovima mogu glasaci koji imaju sposobnost opazanja pronaci pravu nameru nasih Oca Osnivaca.

Objasnjava g. Kimberling: "Danas su pojedinacni stranacki kandidati za Izbornika retko navedenei na izbornom listicu. Umesto toga, izraz "Izbornici za" obicno su odstampani sitnim slovima na glasackom listicu ispred svakog seta kandidata za predsednika i potpredsednika (ili zakon Drzave odredjuje da glasovi za kandidate treba da se broje kao da su za delegate predizborne liste kandidata zavetovane ovim kandidatima). Glasaci zapravo daju svoje glasove za Izbornike za predsednicke i potpredsednicke kandidate svog izbora, a ne za same kandidate." I tako, generacija za generacijom beskrupuloznih vasingtonskih politicara u osnovi svodi kljucnu odredbu Ustava SAD na sitno stampana slova.

Nije ni cudo da se 62% Amerikanaca vise cak ni ne trudi da glasa!

"Sve u svemu, ovaj (Kolegijum izbornika) je bio prilicno razradjena koncept. Ali je takodje bio i veoma mudar, kad uzmete u obzir da je cela operacija trebalo da radi BEZ POLITICKIH STRANAKA i bez nacionalnih kampanja, uz odrzavanje ravnoteze i zadovoljenjestrahova koji su u igri u dato vreme. Zaista, verovatno zato sto je Kolegijum izbornika u pocetku bio namenjen da radi u okruzenju toliko totalno razlicitom od naseg, mnogi ljudi misle da je to anahrono narodu i ne shvataju nove svrhe kojima sada sluzi."

345

U medjuvremenu, cak iako nijedna politicka stranka nije postojala kada je stvoren Kolegijum izbornika, rusitelji Ustava SAD u 20. veku uspeli su da ga pretvore u kamen temeljac dvostranacke americke "Demo farse." Ali nemojte verovati samo meni. Evo sta kaze g.Kimberling o "Argumentima U KORIST Kolegijuma izbornika:"

"Pobornici sistema Kolegijuma izbornika obicno ga brane na filosofskom temelju da on:

* Doprinosi kohezivnosti zemlje time sto zahteva da podrska javnosti bude ravnomerno rasporedjena da bi se neko mogao izabrati za predsednika

* Osnazuje status interesa manjina

* Doprinosi POLITICKOJ STABILNOSTI DRZAVE TIME STO OHRABRUJE DVOSTRANACKI SISTEM

* Odrzava federalni sistem vlade i predstavnika"

"Politicka stabilnost ohrabrivanjem dvostranackog sistema?" Gde i kada ste zadnji put culi takvu besmislicu? Danas - na stanicama CNN, ABC, NBC, CBS, PBS.? Ili nekoj drugoj "glitzy, klutzy, schmaltzy" mrezi koja bi trebalo da ucini da se Amerikanci osecaju ocarani dok ih zaglupljuju?

Zasto ne nazvati stvari njihovim pravim imenom? Nas izborni sistem je pretvoren u dvostranacki "politicki monopol." Ili plutokratiju. Zahvaljujuci, delimicno, Kolegijumu izbornika - izbornom orudju koje su nasi Oci Osnivaci

346

smislili iz jednog razloga, a koji su rusitelji americkog ustava 20. veka oborili iz drugog.

Tako da sledeci put kad vam neko kaze da je Amerika demokratija, ili da Amerikanci glasaju za predsednika - nasmejte se! Pricate sa glupanom. To je ona vrsta za koju Oci osnivaci NISU zeleli da bira predsednika Amerike.

***

Oni citaoci Beograd.com-a koji bi zeleli vise da znaju o poreklu i istoriji Kolegijuma izbornika neka kliknu na DODATAK A. Novi svetski poredak i Srbi - Deo XLIX "Veliki brat" se ponovo pojavljuje u Britaniji, Crnoj Gori

Sada je i zvanicno. "Veliki brat" se pojavio u javnosti prvi put od kraja hladnog rata. I, sasvim prikladno, on se ponovo pojavio iza Gvozdene zavese. U Velikoj Britaniji (vidi "Nova gvozdena zavesa nad Evropom"). U sredu 26. jula Velika Britanija je postala prva zapadna zemlja koja je usvojila zakon koji legalizuje vladino prisluskivanje na Internetu.

Od 5. oktobra 2000., dana kada stupa na snagu ovaj novi britanski propis o njuskanju po sajber prostoru, mozete sa sigurnoscu pretpostaviti da ce svaki email poslat u ili iz Britanije biti isto toliko privatan koliko i otvoreno pismo. Uglavnom radi formalnosti, ovaj predlog zakona jos treba da potpise i Kraljica da bi zvanicno bio usvojen kao zakon sa onim sto je danas poznato kao Kraljevski pristanak.

347

Naravno, pet anglosaksonskih zemalja, na celu sa SAD i Velikom Britanijom, ukljucujuci tu Kanadu, Australiju i Novi Zeland, spijuniraju elektronski svoje gradjane (ilegalno) vec godinama - vidi "ESALON: Peta kolona Novog svetskog poretka medju nama - Mutacija Britanskog carstva?" od 22. februara 2000.) Ali ovo je prvi put da je neki parlament svojim aktom legalizovao njuskanje po sajber prostoru.

Ironija je da je istog dana kada je britanski Donji dom usvojio ovaj `Velikobratovski` propis (26. juli) Nemacka priznala poraz od prekogranicnog domasaja Interneta i odustala od pokusaja da zabrani pristup medjunarodnim "neonacistickim" sajtovima. Zamenik ministra unutrasnjih poslova, Brigit Zipries, vladin sef bezbednosti za Internet, rekla je u intervjuu za agenciju Reuters prosle nedelje da nije realno da se Nemacka zastiti od stranih web sajtova, iako policija ima za cilj da zaustavi domace naciste i njihov uvredljivi materijal za tipove Novog svetskog poretka.

"Sa sve vecim brojem web strana postoji sve veca sansa nailazenja na takve sajtove. Mi nismo srecni zbog toga," rekla je Zipries. "Takav je zivot i takav je Internet i mi to ne mozemo promeniti. Ne mozemo sagraditi zid oko Nemacke."

Pa, ocigledno da to nije tako u Britaniji Tonija Blera, azilu novog svetskog bunker mentaliteta kojim rukovodi Velikobratovski strucnjak.

A u SAD i Demokrate i Republikanci clanovi Potkomiteta Predstavnickog doma Kongresa lansirali su paljbu pitanja 24. jula sluzbenicima FBI o sistemu poznatom kao Mesozder (Carnivore) kojeg sluzbenici policije koriste (ILEGALNO!) da nadju i procitaju e-mail poruke u navodno krivicnim i istragama vezanim za nacionalnu bezbednost.

348

U svadljivom saslusanju mnogi clanovi kongresnog Pravnog potkomiteta za Ustav izrazili su ozbiljnu zabrnutost zbog potencijala za krsenje privatnosti i sumnju u to da su operacije Mesozdera toliko ogranicene koliko FBI kaze da jesu. Barem jedan clan, Dz.C.Vots, Republikanac iz Oklahome, pozvao je FBI da suspenduje koriscenje ovog sistema.

Samo jedan clan Kongresa se zalozio za USTAVOM ZAGARANTOVANO pravo svakog americkog gradjanina? Boze. Zasto ne damo Bleru `zelenu kartu` i stavimo ga da bude predsedavajuci Kongresa (Lose reputacije)?

Neki clanovi ovog kongresnog potkomiteta su takodje nagovestili da FBI nije tako informativan o Mesozderu koliko bi trebalo da bude. ("Informativan?" Za ubice nevinih zena i dece u gradicu Vako?). Ovaj sistem je iznet na dnevnu svetlost tek posto se Internet servisni provajder (ISP) Earthlink Inc. zalio na to u jednom clanku u listu Wall Street Journal.

Pod jurisom pitanja, sluzbenici FBI i predstavnici Ministarstva pravde ostali su cvrsti u svojoj odbrani Mesozdera, koji su nazvali "minimalizirajucim alatom" potrebnim da se uhvate sverceri droge, oni koje se bave decjom pornografijom i teroristi koji su poceli da koriste e-mail u nezakonitim poduhvatima na isti nacin kao sto su u istoriji koristili telefon i druge tehnologije.

FBI radi na razvoju Mesozdera vec tri godine. On je instaliran kod ISP-ova 25 puta, ukljucujuci tu i 16 slucajeva ove godine - sest su bili povodom krivicnih istraga, a 10 istraga vezanih za "nacionalnu bezbednost". Sluzbenici policije su odbili da pruze specificne detalje o ovim slucajevima jer nijedan sudski proces nije do kraja zavrsen.

Vecina ISP-ova koji su instalirali Mesozder su male kompanije koje nemaju opremu i tehnicku ekspertizu da daju istrazivacima informacije navedene na 349

sudskom nalogu. Veci ISP-ovi, sa izuzetkom firme Earthlink, nisu pogodjeni Mesozderom, za koga je Ker rekao da je pasivan na mrezi i da ne ometa isporuku e-mailova, jer ima sposobnost da pruzi FBI-u ono sto im je potrebno.

"Pasivan?" Drugim recima, crv!

U svim slucajevima osim onog u kome je umesana firma Earthlink, ISP-ovi su POSLUSNO kao ovce (!) postupili po sudskom nalogu (Secate se "Ostrige, ovce, sardine" Novog svetskog poretka?).

Firma Earthlink je pokusala da razvije softver "u realnom vremenu" i nije mogla da pruzi sve informacije koje je FBI trazio. Stoga su se agenti vratili kod sudije i Earthlink je bio "prinudjen da krene napred," rekao je portparol FBI.

Opa! "Kremlj na reci Potomak?"

U medjuvremenu, u Britaniji, prema odredbama RIP zakona, vlada Velike Britanije - odredjenije Ministarstvo unutrasnjih poslova i njegov sef, Ministar unutrasnjih poslova, Dzek Stro, mogu da zahtevaju sifre za dekodiranje svih komunikacija podataka, sa zatvorskom kaznom od dve godine za one koji ne postupe po naredjenju.

"RIP zakon?" Voleo bih da je to skracenica od "rest in peace=pocivaj u miru". Ne u "Britaniji iza Gvozdene zavese." U njoj je ovo skracenica za Regulation of Investigatory Powers=Propis istraznih vlasti (RIP), koji zahteva da Internet provajderi u Velikoj Britaniji udju u trag svim protocima podataka koji prolazi kroz njihove kompjutere i usmeri ih na Vladin centar za tehnicku pomoc (GTAC). GTAC je ustanovljen u londonskom stabu britanske sluzbe bezbednosti, MI5 - ekvivalentu americkog FBI. 350

Mada, u stvarnosti RIP stoji za RIP off ili RIP up =iscepkaj gradjanina - na komadice. Kao sto je to bilo u Sovjetskom Savezu i Maovoj Kini. Blerov je samo drugaciji komunisticki dijalekt.

Razmotrimo, na primer, gusece odredbe u komunistickom stilu koje ovaj novi britanski zakon namece svojim gradjanima. Ako se od sluzbenika neke kompanije zatrazi da preda sifru vladi, njemu je zakonom zabranjeno da ikome isprica - ukljucujuci tu i svog poslodavca, bilo da je u pitanju osoba iz rukovodstva kompanije ili iz sluzbe obezbedjenja - da je to uradio.

Drugim recima, lojalnost "partiji" (tj. vladama Jednog sveta) zamenjuje sve druge obaveze britanskog gradjanina. Ukljucujuci tu i one privatnim kompanijama ili osobama koje mu daju platu. Kad pricamo o tome kako je biti regrutovan u "britanski KGB" a da nikad nemas pravo glasa unjemu! Cak je i sovjetski KGB imao vise stila.

Smernice za ovaj "dostavljacki" prekrsaj, kako je poznat prema britanskom zakonu, mogle bi ostaviti neku medjunarodnu kompaniju potpuno nesvesnom da je ono sto ona smatra bezbednim podacima kompanije pod istragom MI5. Oni koji krse dostavljacki prekrsaj mogu da dobiju do pet godina zatvora.

Dok su sluzbenici Velike Britanije zasticeni od posledica toga sto prosledjuju sifre ili sifrirane podatke vladi, ta zastita ne vazi van Velike Britanije u drugim jurisdikcijama, kojima na primer pripada roditeljska kompanija. Drugim recima, strani gradjani mogu biti odvuceni u britanski zatvor za akcije koje su savrseno legalne u njihovim zemljama!

351

Toliko o "ujedinjenoj Evropi." Ili "EU." Ili o "UN." Ili o bilo kom neokomunistickom simbolu pod kojim operisu lideri Novog svetskog poretka. Toliko o britanskom turizmu, sa pretnjom zatvora koja visi nad vratom svakom posetiocu. Sigurno je da ce "prosperirati" isto kao sto je i sovjetski turizam.

Ono sto bi trebalo da je utesno za one koji ljube istinu i slobodu sirom sveta, povodom kontradikcija i konfuzije Novog svetskog poretka, je glupost ljudi koji usvajaju takve zakone. Maloumni (Halfbright) Bleri i njihovi drecavi veseli (Hillary-ous) mentori i dalje pucaju sebi u stopalo ciljajuci svoje naznacene mete - Hriscanstvo, patriotizam, porodicu, kulturno jedinstvo.

Sto vise, to veselije, sto se nas tice.

U medjuvremenu se organizacije za zastitu gradjanskih prava brinu da bi zakon o prisluskivanju e-mailova od strane vlade grubo povredio privatnost, dok se biznismeni plase da ce ovaj zakon naterati kompanije koje trguju preko Interneta da presele svoje operacije u druge zemlje, kao na primer u Irsku, koje nemaju takva ogranicenja.

Neki protivnici ovog RIP zakona isticu da je tehnologija naznacena u ovom zakonu vec zastarela i da ju je prilicno jednostavno zaobici.

A Internet provajderi u Velikoj Britaniji se brinu da ce cena uvodjenja tehnologije koju zahteva ovaj RIP predlog zakona biti pogubna. Neki provajderi u Velikoj Britaniji, ukljucujuci tu PSINet, kazu da ce ih RIP zakon primorati da presele svoje operacije potpuno van Velike Britanije. A druge bi on mogao oterati u bankrotstvo.

352

BBC je procenio da ce primena RIP zakona kostati kompanije 46 milijardi funti (69,9 USD) tokom pet godina, sto je tvrdnja koju je Blerovo Internet "strasilo" (igra reci: aluzija straw man=strasilo - Jack Straw) zestoko poreklo u pismu poslatom listu Financial Times 14. juna i postavljenom na web sajt Ministarstva unutrasnjih poslova.

Dakle, da li je ovo tipicna britanska "bura u solji caja?" Tesko. Britanija, u ovom slucaju, je samo "istureni covek " u ovom GLOBALNOM napadu Novog svetskog poretka na istinu i slobodu . Osim ako niste zaboravili da su Esalon i Mesozder mzda u "crvenom" stilu, ali nisu izumi Crvenih Mundira.

Dakle, sta se moze uraditi? Sta bi trebalo da uradimo mi - ljudi ciji su cukundedi prolivali pravu crvenu krv boreci se protiv britanskih Crvenih Mundira? Da li treba da cekamo da nas uhapse kao potencijalne turiste u Britaniji jer govorimo istinu na Internetu - sto je prekrsaj za koji nismo ni znali da smo ga pocinili?

Ne. Ne, ne treba da cekamo da se to desi. Umesto toga, treba da primenimo cuveni lek britanske krune i njenih stranih bankara u mirna vremena za vecinu zala u svetu - SANKCIJE! Ako Toni Blerova Britanija zeli da bude dobro utvrdjeni Internet ostrvski bunker, bezbedan od Istine i svih neprikladnih misli za kompjuter, zasto im mi svi ne bi pomogli u tome? Pogodimo Britaniju Internet sankcijama.

· Zasto svi ne bismo prognali, svi izbrisali, sve britanske e-mail adrese sa nasih lista do 5. oktobra?

· Zasto ne bismo svi instalirali filtere na nasim web sajtovima koji ce prognati sve britanske posetioce sa njih?

353

· Zasto ne bismo svi zapretili da otkazemo nas web hosting ili ISP ugovore ukoliko se nasi Internet provajderi ne sloze da se NE povinuju ovakvim britanskim `Velikobratovskim` zakonima? Bilo da se to desava ovde, u SAD, ili u inostranstvu, kao u ovoj zemlji Crvenih Mundira.

Ovo su samo neke inicijalne ideje za pocetak svetske Internet kampanje "Bojkotujmo Britaniju". Ako imate jos neke ideje o tome kako da stavimo na crnu listu one u Londonu koji su smislili "crnu listu", slobodno nam ih posaljite e-mailom na adresu [email protected].

Ova ideja "Bojkotujmo Britaniju" trebalo bi da bude od narocite vaznosti za Amerikance i Kanadjane. Jer Britanci pomazu vladama Novog svetskog poretka u Vasingtonu i Otavi u zaobilazenju Ustava SAD i podsmevanju kanadskim zakonima. Evo odlomka iz naseg teksta iz februara 2000. - "ESALON: Peta kolona Novog svetskog poretka medju nama - Mutacija Britanskog carstva?," 22. februar 2000.):

"Penzionisani obavestajac Majk Frost, koji je proveo 19 godina sakupljajuci strogo poverljive informacije u Kanadskom institutu za bezbednost komunikacija (CSE), a obucen je u SAD od strane Agencije za nacionalnu bezbednost (NSA), kaze da prisluskivanje ne mora da bude ograniceno na kriminalce ili strance, kako to zahtevaju americki i kanadski zakoni.

"Nije vazno da li ste stranac ili ne," kaze on. "To je tesko pitanje, jer nikad kanadska ili americka vlada nece priznati da mogu da zaobidju svoje propise trazeci od drugih zemalja da rade ono sto sami ne mogu. Medjutim, ako samo pogledate kako sistem radi - ako pet zemalja prikuplja, ako pet zemalja unosi podatke u zajednicku bazu podataka iz koje svih pet zemalja mogu izvlaciti podatke, prilicno je lako videti kako Kanada moze da radi stvari za SAD i obrnuto koje ove zemlje ne mogu da rade same."

354

I iako Kanada, Velika Britanija, Australija i Novi Zeland sve igraju kljucne uloge, nema sumnje oko toga ko "vozi ovaj voz," kako to Frost kaze. "NSA vozi ovaj voz," kaze on. "NSA je dirigent, NSA govori vozu gde da stane i govori putnicima gde da sidju sa voza i gde da udju u voz".

A samo za slucaj da vam kolena postaju klecava i da mislite da bi vam moglo nastetiti ako se usprotivite Blerovoj Crvenomundirskoj cenzuri iza Gvozdene zavese, pomislite s kakvim su opkladama i zagonetkama Mel Gibsonove licnosti morale da se bore i u "Hrabrom srcu" i "Patrioti." Zar se ne smatrate srecnim da mozete da vodite bitku u sajber prostoru, umesto pravog rata u kome se proliva krv u cijem medjuvremenu nema `dabije`?

U medjuvremeu, londonski list Independent izvestava o drugom vidjenju britanskog "Velikog brata," ovaj put u Crnoj Gori. Jedan sluzbenik crnogorske specijalne policije, "Specijalni," opisao je ulogu SAS (britanskih specijalnih snaga) u obucavanju `vojske` MIla Djukanovica.

15.000 vojnika ce biti na prvoj liniji fronta ako dodje do pokusaja pobune separatistickog crnogorskog predsednika da se otcepi od Jugoslavije. Angazovanje Britanije u ovoj jugoslovenskoj republici, u formi SAS pripadnika, dolazi usred sve veceg osecanja sudnjeg dana u Crnoj Gori, nakon Miloseviceve objave da ce ici na ponovan izbor za jugoslovenskog predsednika na izborima krajem septembra. Interna EU analiza je nedavno predvidela da ce Milosevic najverovatnije i pobediti i barem jos 4 godinre ostati na tom mestu.

Na terenima hotela Zlatica, sada pretvorenog u kasarnu, u predgradju glavnog grada Crne Gore, Podgorici, Velibor, star 23 godine, iskusni oficir u Specijalnim, pricao je o vremenu koje je proveo sa britanskom jedinicom: "Bilo je super. Puno smo naucili. Neke tehnike koje oni koriste su drugacije od nasih." 355

"Ako neko zeli da naudi nasoj zemlji, morate da pucate u njega. Nije vazno da li je u pitanju vas prijatelj ili otac ili brat. Moj najbolji prijatelj, ili je makar to bio, stupio je u vojsku a ja sam se prikljucio policiji i on mi je rekao 'Brate, bolje da ja ubijem tebe nego ti mene."

Receno kao tipican crnogorski komunista. U SAS izdanju naravno.

Specijalna policija ima zestoku reputaciju u Crnoj Gori a njen revnosni pristup je cini se uznemirio SAS. "Mislili su da smo ludi. Kada smo nas dvojica upali u jednu kucu i poceli da pucamo u zidove, meci su leteli svuda unaokolo a oni su rekli, 'Oh, pa to je pravi pistolj, pravi meci? Vi ste ludi momci, nemate zastitu'. Ali mi imamo srce, mi nemamo zastitu ali imamo srce. Veliko srce."

I nimalo mozga.

Crnogorska vlada zvanicno demantuje svako ucesce stranih drzava u obuci i naoruzanju njene policije.

Da, kako da ne.

Cujemo da vlada u Podgorici takodje "zvanicno porice" da je ikad cula za rec "mafija." Na kraju krajeva, to nije srpska rec, kazu Djukanovicevi mafijasi.

Takodje cujemo da Djukanoviceva vlada "zvanicno porice" da je ikad izdala crnogorsku vizu Deda Mrazu. Na kraju krajeva, boja njegovog kaputa je "crvena" a njergova brada cini da on lici na Karl Marksa. Ipak se Deda Mraz i 356

dalje pojavljuje svakog Bozica u ovoj pravoslavnoj srpskoj pokrajini, iako "crveno" vise nije u modi kod `braon` Novog svetskog poretka.

"Braon?"

Da. Braon kao kod majmuna.

Tokom posete Bila Klintona Moskvi pocetkom juna, Medlin Olbrajt je iskoristila modnu izjavu da pokusa da Rusima prenese poentu svoje politike. "Modna izjava" Madam Halfbrigth (=maloumne) naisao je na predvidljive rezultate. Cak joj se i njen sopstveni sef (Bil Klinton) podsmevao u javnosti.

Dok se ruski predsednik Vladimir Putin rukovao sa Olbrajtovom pre sastanka u nedelju (4. juna), Bil Klinton je pokusao da objasni znacenje tri braon igle u obliku majmuna na reveru njenog sakoa. Oni predstavljaju "ne vidim zlo, ne cujem zlo, ne govorim zlo," rekao je Klinton. "To je celokupna Medlinina spoljna politika."

Vise od toga, ova tri majmuna simbolizovala su jos jednu karakteristiku spoljne politike Madam Halfbright - "majmun vidi, majmun radi." Videvsi da SAD ima vojsku, ona je pomislila da bi je onda mogla i upotrebiti.

Protiv Srba, naravno. Ali ne i protiv "Mila", bivseg crnogorskog "crvenog komuniste" otpadnika, sa kojim se Medlin cesto sastajala i pozirala za fotografije, ukljucujuci tu i poziranje u hotelskim sobama. "Njegova ili njena hotelska soba?", na primer, je bio tekst ispod fotografije snimljene u Berlinu u decembru 1999.

357

http://www.truthinmedia.org/images/m&m12-17.jpg

Koga je briga cija je soba bila. U svakom slucaju, ta fotografija je snimljena u javnoj kuci Novog svetskog poretka. Da li zelite da Srbija bude deo toga? Zar Srbija vec nema dovoljno sopstvenih javnih kuca "crvenih komunista"? Novi svetski poredak i Srbi - Deo LIII U susret jos jednom "Crvenom oktobru" Kostunica: Don Kihot u krevetu sa skorpionima - "Trojanski konj" Evropske unije je pravi "Poljubac smrti", kao i Djindjicevo odobrenje

Srbija se mozda suocava sa jos jednim "Crvenim oktobrom" (tj. ratom), bez obzira na to ko pobedi na izborima za predsednika 24. septembra, predvidjaju neki uceni ljudi. I dobrim izgledima za totalnu NATO okupaciju zemlje, bilo silom ili uz pristanak nekog srpskog kvislinga.

Ima indikacija da Bil Klinton zeli svoju funtu mesa srpskih lidera pre nego sto istupi sa mesta predsednika. Ne samo Radovana Karadzica, za cije je hvatanje americki predsednik upravo ponovo izdao naredjenje, vec i Slobodana Milosevica. A koje je bolje vreme da se to pokusa nego u poslednjem mesecu americke predsednicke kampanje, kada to moze pomoci i Al Goru i CNN-u.

Srbija je prosle subote optuzila Ujedinjene nacije da postavlja obavestajne centre u zemljama koje je okruzuju da obori srpsku vlast preko nevladinih organizacija, prema izvestaju agencije UPI od 2. septembra.

U prvim danima septembra specijalne kancelarije americke vlade u americkim ambasadama u cetiri susedne zemlje ce zapoceti temeljito isplaniranu i sinhronizovanu aktivnost "stezanja obavestajnog i propagandnog prstena oko 358

Srbije", sa ciljem "podrivanja legalno izabrane vlade u Jugoslaviji," kaze UPI izvestaj, citirajuci jugoslovensku drzavnu novinsku agenciju Tanjug.

Specijalne kancelarije su otvorene jedna za drugom u Budimpesti, Sofiji, Bukurestu i Tirani, po nalogu koji je sredinom avgusta izdala ministar spoljnih poslova Medlin Olbrajt. One su do sada angazovale usluge skoro 120 iskusnih strucnjaka za spijunazu i psiholosko propagandni rat, prema Tanjugu.

Okej, pa hajde da pretpostavimo da su najnoviji postupci Klintona i Olbrajtove na Balkanu da naprave prsten oko Srbije mozda samo gomila propagande MIloseviceve vlade. Ali mi smo primili izvestaj koji je objavljen u 2. septembra u nezavisnom bugarskom listu "Monitor", a koji je prevela Blagovesta Donceva, koji ne samo da potvrdjuje Tanjugovu vest, vec pruza i dodatne detalje.

Kao to da su se americki ambasador i neki ljudi iz CIA sastali prosle godine u hotelu Sheraton u Sofiji sa nekim srpskim liderima "Otpora". I da, pocev od 28. avgusta, CIA vodi 10-dnevni specijalni kurs u Sofiji za njih. "Na tom kursu ce americki spijuni poducavati srpske aktiviste iz "Otpora", pise list "Monitor" 28. avgusta, navodeci BBC kao izvor.

Toliko o tome da je "Otpor" spontani narodni srpski pokret!

Dve nedelje ranije sef CIA, Dzordz Tenet, je licno posetio Bugarsku (13.-15. avgusta). Tenet se navodno sastao sa bugarskim predsednikom, Petrom Stojanovim i njegovim premijerom, ministrom unutrasnjih poslova i ministrom odbrane, izmedju ostalih. Rezultat ove posete je da ce neke NATO trupe poceti da operisu iz Bugarske pocetkom oktobra. Americka vojska takodje planira da iznajmi bazu Sabla na severoistoku Bugarske za "obuku i vezbanje".

359

Usred sveg ovog zveckanja oruzjem ima nekih indikacija da vodeci kandidat srpske ne-tako-ujedinjene opozicije, Vojislav Kostunica, pocinje da pati od istog sindroma "Trojanskog konja" koji je svrgnuo dobronamerne, ali lakoverne bosansko-srpske politicare (koje je ovaj pisac upozorio u decembru 1994. da je Dzimi Karter "Trojanski konj"). Sto bi trebalo da zabrine slobodoumne Srbe mnogo vise nego ono sto Tanjug kaze.

STRATESKE greske bosanko-srpskih lidera (uprkos tome sto su STALNO dobijali savete o suprotnom!) na kraju ih je kostao njihove zemlje i licne slobode. Oni su na kraju doveli do totalne okupacije bosanske srpske republike od strane NATO. Kostunica sada gazi njihovim stopama i ponavlja njihove greske u proceni. Kao sto je njegova nova saradnja sa vasingtonskim "Trojanskim konjima" Evropske unije, ili Olbrajtovim ovcama u vucjoj kozi, ako zelite.

Na demonstracijama u petak (1. septembra) u Srbiji se Kostunica zakleo da ce da "brani Jugoslaviju i da je vrati u Evropu," prema izvestaju u listu New York Times od 4. septembra.

On samo nije rekao pod kojim uslovima? Ali mi vam to mozemo reci. Jedini nacin na koji Kostunica moze da "vrati Srbiju u Evropu" je sa lancem vazala oko vrata. A i nece se "vratiti". Srbija nikad nije bila deo Zapadne Evrope, osim kada je okupirana silom, kao sto je bilo za vreme prvog i drugog svetskog rata.

Akcije Evropske unije u poslednjoj deceniji su pokazale van svake razumne sumnje da EU nije nista do marioneta Ministarstva spoljnih poslova SAD. Ako sumnja u to, Kostunica bi trebalo da se raspita kod Joske Fisera, nemackog ministra spoljnih polsova. Ili da procita nas izvestaj i kolumnu na sajtu Beograd.com o tome sta je on imao da kaze.

360

Ako cak ni najmocnija evropska zemlja nije nista do poslusni vazal vasingtonskog Velikog brata, zasto Kostunica misli da on moze biti nesto drugo? Ili da vec nije to postao, uprkos samozavaravanju i pricama o suprotnom?

Kostunica: Naivan ili neuk ili se samo pretvara?

Da li je on naivan, ili neuk, ili se samo pretvara? - upitao nas je jedan TiM citalac srpskog porekla iz Floride, misleci na Kostunicu.

Neuk - nije; naivan - definitivno. Kao sto su to bili i lideri bosanskih Srba. Sto je razlog da Kostunica nema opravdanje za svoju lakovernost. On samo treba da pogleda sta se dogodilo sa Biljanom Plavsic, na primer, bivsim predsednikom bosanskih Srba, da bi video sta ceka njega i Srbiju.

To jest, ako ima srece. Plavsicka je makar jos ziva i nije u zatvoru - ni pravom ni virtuelnom, kao sto su to njeni zemljaci i bivsi sefovi - Dr. Radovan Karadzic, Momcilo Krajisnik ili pokojni prof. Nikola Koljevic. Sa prijateljima kao sto su vasingtonske EU kurve, Kostunici i Srbiji nisu potrebni drugi neprijatelji.

Sto je razlog da je to sto Kostunicu odobrava "Evropa", koja je srecno ucestvovala u bombardovanju hriscanske Srbije 1999. godine u kome je vise od 2.000 Srba poginulo, indikacija i naivnosti i lakovernosti. Evo sta je on rekao, na primer na konferenciji za stampu u Beogradu 4. septembra:

"Mi ne mozemo bez Evrope niti mozemo da i dalje zivimo pod sankcijama. Vazno je da Evropa shvati da ni ona ne moze bez Srbije i Jugoslavije, da je to daleko od normalnog i prirodnog."

361

Stvarno? Ta "Evropa" je sasvim fino zivela bez Srbije i Jugoslavije tokom poslednjih osam godina genocidnih UN sankcija koje je ta "Evropa" spremno sprovodila.

Kostunica: "Bas kao sto nije ni normalno zatvoriti ceo narod zbog jednog coveka. Politika se ne moze na taj nacin personalizovati, barem (ne) na duge staze."

Molim? To "nije normalno?" Gde je bio Kostunica poslednjih 10 godina Novog svetskog poretka? Ne samo da je to "normalno", vec je to i norma za genocidni NSP koji je proterao i desetkovao citave narode koristeci "jednog jedinog coveka" kao izgovor (Iran, Irak, Severna Koreja, Libija, Srbija, Kuba.).

Kostunica: "Nikada u istoriji nije kult licnosti izgradjen osim iznutra. Irak i Jugoslavija, odnosno Srbija, i Kuba do izvesnog stepena, su jedini primeri da se on moze izgraditi i spolja. A to je velika greska Amerike. Takva stvar ne samo da je nepravedna, vec i izuzetno iracionalna. Stavise, ona je i stalni izvor regionalne nestabilnosti.

Zbog toga moram da ponovim da je ovaj nagovestaj promene stava Evrope veoma vazan i moze da unese malo nade svima nama. Mi se mozemo samo nadati da ce i Vasington to videti. Ja sam siguran da bi evropske prestonice koje verno prate svaki pokret Amerike isto tako prihvatile ovaj novi stav."

Ukratko, Kostunicin plan da "vrati Srbiju u Evropu" je izgleda zasnovan na nadi da ce se EU kurve okrenuti svom makrou i ubediti Velikog brata da od sada stvarno treba da bude dobar momak i da se ponasa kao Veliki slabic!

362

Iskreno receno, mi nismo sigurni da bi ovo proslo cak ni kao scenario holivudske bajke, a kamoli kao platforma za "nacionalni spas" ili "preporod" Srbije. Medjutim, ono sto znamo je da su mnoge diplomate EU saputale na uvo Kostunici u poslednje vreme, nakon cega je on promenio pricu u vezi budimpestanskog postupka Madam Maloumne (igra reci Albright - Halfbright). Povlacenje od kritikovanja Madam Maloumne

Posto je prvo (s pravom) osudio Vasington sto se mesa u unutrasnje stvari Srbije kad je Stejt Department objavio da osniva specijalnu kancelariju u Budimpesti, Kostunica je zatim poceo da se domundjava sa razlicitim zapadnim izaslanicima.

Pet dana kasnije (21. avgusta) Kostunica je "razgovarao u rezidenciji japanskog ambasadora Nariaki Ovade sa diplomatskim predstavnicima G8 i EU zemalja. Dugacki i znacajni razgovori su se uglavnom fokusirali na predstojece izbore..." (odlomak iz njegovog saopstenja za stampu).

"G8," usput, OBUHVATA i SAD i Britaniju, dve zemlje za koje Kostunica tvrdi da se od njih distancira - iz "taktickih" razloga, kako to objasnjava clanak u listu New York Times od 4. septembra (tj. da ga ne bi isuvise brzo poceli da posmatraju kao marionetu zakletih srpskih neprijatelja).

Dva dana kasnije (23. avgusta), Kostunica se takodje sastao i sa ambasadorima i otpravnicima poslova Francuske, Holandije, Spanije i Austrije.

E pa sad, sta mislite o cemu su pricali svi ovi diplomati GB i EU NATO zemalja Kostunici u vezi njegovog prethodnog komentara o "poljupcu smrti" povodom Olbrajtove i Stejt Departmenta? "Tako je, momce?" Ili "Bolje da promenis ton

363

ako zelis nasu podrsku?" Sto je ovaj nekada pristojan i posten srpski politicar poslusno uradio. Promenio je pesmu.

Narednog dana (24. avgusta), Kostunica se predomislio u vezi prethodnog komentara o "poljupcu smrti" navodne vasingtonske podrske srpskim demokratskim strankama. On je u saopstenju za stampu rekao da je "nedavna izjava americkog ministra spoljnih poslova Medlin Olbrajt vazna utoliko sto otkriva pozitivnu promenu stava SAD prema razvoju dogadjaja u Jugoslaviji, i treba da se okarakterise kao dobar znak u tom kontekstu." "Sve sto je trulo na Zapadu je iza Kostunice"

Od svog predomisljanja 24. avgusta Kostunica je dobio i nekoliko drugih odobrenja "poljupca smrti.

Prvi je dosao od Zorana Djindjica, dokazanog srpskog vazala, koji je rekao u clanku 26. avgusta objavljenom u beogradskom listu "Danas" da, "sve sto je uticajno na Zapadu danas je iza Kostunice"

Drugim recima, sve sto je trulo na Zapadu danas je iza Kostunice!

Drugo, koje dolazi u formi laskavog clanka objavljenog 4. septembra na naslovnoj strani levicarsko-liberalnog fanaticno anti-pravoslavnog hriscanskog dnevnog lista koji je najvise u Americi srbofobican - New York Times. Ova prica je ima datum 2. septembar, ali su je urednici sacuvali da je objave na Dan rada da bi je procitao maksimalan broj ljudi, sto je signal da su i oni sada iza Kostunice.

364

Jos jedan nagovestaj toga ko stvarno stoji iza Kostunice je tisina Stejt Departmenta kad je on u pitanju. Jeste li primetili neuobicajeno odsustvo javnog komentara nekog portparola Stejt Departmenta u listu Times? Ako bi ovo trebalo da budu objektivne ili kriticne novine, a ne propagandna greska, svaki dopisnik iz inostranstva koji ima imalo samopostovanja objavio bi neke komentare Stejt Departmenta. Oni to sigurno urade svaki put kada im je potreban neki negativni citat o Srbiji. Ipak list Times nije, cak ni iako ove novine imaju dobre izvore tamo. Vec izmenjen

Da se vratimo na "Sve sto je trulo na Zapadu je iza Kostunice".

Konacno, nijedan srpski nacionalista, cak ni "umereni nacionalista," kako list Times sada opisuje Kostunicu (bas kao sto je opisao i Biljanu Plavsic pre tri godine, kada se ona okrenula protiv Karadzica), ne bi NIKADA dao EKSKLUZIVNI intervju neprijateljskoj stampi. Osim ako nije naivan ili pazljivo izreziran od strane srpskih neprijatelja "koji ga prevode zednog preko vode". Vec! Pre nego je cak i dosao do vlasti.

Zanimljivo je da je Kostunica gomili koja mu je odobravala na zboru u Srbiji proslog petka (1. septembra) dao svoju "casnu rec" da ce "pokusati da izmeni ovo nase stanje nabolje u skladu sa Bozjim i ljudskim zakonima i nikada necu dozvoliti da me vlast izmeni," prema clanku u listu New York Times od 4. septembra.

Ipak ga je vec izmenila, kao sto vidite iz gornjih primera "poljupca smrti". Nije to nista iznenadjujuce. Kako je lord Ekton primetio pre vise od 140 godina "vlast kvari, a apsolutna vlast kvari apsolutno."

365

Nekada davno (kada se ovaj pisac prvi put sreo sa srpskim predsednikom u januaru 1990.), Milosevic je, kao i Kostunica, takodje ziveo u skromnom stanu. Njegova popularnost medju Srbima je bila vise nego duplo veca nego Kostunicina i drugih opozicionih kandidata danas - zajedno. Ni Milosevic nije tvrdio da zudi za nekom velicinom takodje. Ona je nasla njega.

Zato, samo pogledajte Milosevica sada. Nakon 11 godina samobogacenja i korpucije pod sponzorstvom drzave, Miloseviceva je postala samo manjeg obima verzija Titovog samovelicanja (jugoslovenski komunisticki diktator 1945.1980., koji je navodno imao preko 30 rezidencija rastrkanih sirom zemlje).

Usput, Kostunica je neko koga ovaj autor licno veoma dobro poznaje. On je zaista skroman covek. Sve dok nije poceo da se mesa sa onima slicnim Draskovicu i Djindjicu zapadnim kvislinzima, Kostunica je bio jedan od malobrojnih pristojnih i postenih politicara u Srbiji. On se rastao sa Djindjicem 1991. godine i formirao sopstvenu Demokratsku stranku Srbije zbog navodne korumpirane prakse prikupljanja novca njegovog starog, a ironicno sada i novog partnera.

Ali svako ima svoju cenu. Mi ne znamo kolika je bila Kostunicina. Mozda on cak nije ni svestan da ga koriste srpski neprijatelji. Ili da se vec promenio. Mozda on pati od velikog napada samozavravanja pod okriljem vasingtonskih EU sluga?

Sta god da je u pitanju, znate kako ono kazu - coveka sudite po drustvu u kom se krece, ne samo po recima koje izgovara. U tom pogledu Kostunica je pokazao losu moc prosudjivanja. I ne samo zbog njegovih cestih razgovora u dva oka sa EU diplomatama sredinom leta. Taktika vaznija od strategije

366

Kad se ovaj pisac zadnji put sastao sa Kostunicom u Beogradu proslog aprila zapitali smo ga zasto sada suruje sa dokazanim srpskim kvislinzima, kao sto su Djindjic i Draskovic, izmedju ostalih. Kostunica je priznao da je morao da odgovara na slicna pitanja mnogih svojih prijatelja i biraca na Dorcolu, starom delu Beograda gde on zivi.

"I sta im kazete?" pitali smo.

"Da ponekad dodje vreme kada je taktika vaznija od strategije," odgovorio je Kostunica. Molim? To bi bilo kao da kazemo da je vaznije KAKO doci negde nego GDE idete.

Ali to je tacno put kojim Kostunica ide u poslednje vreme. Ukljucujuci tu i neprijatni put u Moskvu koji je presao krajem maja u drustvu Djindjica i Draskovica - da moli neke ruske zvanicnike nizeg ranga za podrsku srpskim opozicionim strankama u njihovoj borbi protiv Milosevica. Strateski interesi NATO-a i Srbije

Uprkos svim ovim posrednim dokazima da je Kostunica sada vezao svoj pupak za ljude koji su bombardovali Srbiju 79 dana prosle godine (uprkos njegove price o suprotnom), ankete u Srbiji kazu da on sada udobno vodi u odnosu na Milosevica - oko 35% do 23% trenutno.

Pa sta se to desava? Da li ankete lazu? Ili su srpski glasaci mozda "naïvni ili neuki," da citiramo naseg zbunjenog TiM citaoca sa Floride?

Mozda jesu. Ali vecina ocajnicki zeli da se oslobodi Milosevica, djavola koga poznaju. A "ocajni ljudi rade ocajnicke stvari," kako je Sekspir rekao. Kao sto je 367

dovodjenje na vlast djavola koga Srbi ne poznaju (NATO) koji se sulja iza ovce u vucjoj odeci koju poznaju - Kostunice.

Da li mi to nagovestavamo da ce ako Kostunica bude izabran za predsednika NATO trupe konacno uci u Srbiju? I da ce Crnoj Gori biti dozvoljeno da se otcepi od Jugoslavije?

Apsolutno. Uprkos Kostunicnom tekucem naletu samozavaravanja, koji uspesno deli sa velikim delom srpskog izbornog tela. Ovo ce se desiti sa njim ili bez njega kao sefa drzave. Bilo da Kostunica pobedi ili izgubi nije vazno.

A koji su to "vitalni interesi" NATO-a?

Zapravo ih ima citavo mnostvo. Sa geopolitickog stanovista je najvazniji da se Rusiji uskrati prisustvo i sirenje uticaja na Balkanu.

Sto nas dovodi do kljucne i jedine STRATESKE alternative koju srpski narod ima ako zeli da na duge staze prezivi napad anti-hriscanskih snaga Novog svetskog poretka koji nikako ne jenjava. Treba da se udje u savez STRATESKI i TRAJNO sa Rusijom i Belorusijom. Tacka! Sve drugo je zavaravanje i odlaganje neizbeznog porobljavanja Srbije od strane Zapada.

Na sta Srbija moze glupo da podlegne ljudima koji su je bombardovali prosle godine i da postane jos jedno materijalisticko, bez mozga, bez hrabrosti, bez duse - ali neizmerno srecno drustvo, prema CNN-u, koje voli i guta svu onu brzu hranu i kulturu koju nudi Novi svetski poredak.

Sta da se radi? 368

Pa sta moze da se uradi?

Idemo redom. Milosevic mora da ode. Ne zato sto to kazu Klinton i Olbrajtova. Zato sto je ovaj srpski lider uradio toliko toga da naudi nacionalnim interesima koliko i spoljni neprijatelji zemlje. Izdao je Srbe u krajini, Bosni i na Kosovu; odgovoran je za gubitke ovih starih srpskih zemalja; smrt na hiljade njih; i raseljavanje stotine hiljada srpskih civila. Kod kuce je omogucio izgradnju oligarhije oko njega koja pljacka narod tokom njegovih najvecih iskusenja (nametnutih spolja).

Moze se ispostaviti da je svrgavanje Milosevica, pozeljno glasanjem, onaj laksi deo, sudeci prema tekucim anketama. Tezi deo je smisliti ko treba da ga nasledi i gde ce novi lider povesti naciju.

Mi nismo dobro upoznati sa detaljnim platformama srpske izborne kampanje, ali ako neki drugi predsednicki kandidat (pored Milosevica) zagovara da Srbija mora da UDJE U STRATESKI SAVEZ SA RUSIJOM, a sa "Evropom" komunicira samo koristeci Rusiju kao polugu - to je covek za Srbiju! Barem sa geopolitickog stanovista.

Srbi sa kvalitetima lidera bi mogli da urade jos neke stvari. Kao da prestanu da kukaju ili cekaju da dodje neki Mesija i spase zemlju, i da se kandiduju za predsednika na takvoj "panslovenskoj osnovi."

Ali ako Kostunica nije taj covek zbog svojih novoformiranih veza sa vasingtonskim EU i srpskim kvislinzima, i ako Milosevic nije taj covek, zbog svojih proslih greha; i ako nema nijednog drugog kandidata na vidiku koji vidi geopoliticku neophodnost za Srbiju da udje u savez sa Rusijom - sta onda? 369

Pa, srpski glasaci koji su u takvoj dilemi treba da razmisle o tome da urade ono sto je 62% americkog izbornog tela uradilo na proslim kongresnim izborima (novembar 1998.) - da SE UZDRZE! Da odbiju da ucestvuju u jos jednoj "demo farsi" koja bi mogla da ozakoni nekog despota ili marionetu Zapada. Barem ce Srbi koji to urade moci da se pogledaju u ogledalo i kazu svojoj deci jednog dana "ja nisam pomogao da dodje na vlast jos jedan despot, ili jos jedan kvisling."

Oh, ali da li bi uzdrzavanje od glasanja samo pomoglo Milosevicu?

Ko kaze? Jedan od zapadnih marioneta, kao Zoran Djindjic, koji tvrdi da sto vise ljudi izadje na izbore to su bolje sanse da se porazi Milosevic?

Zasto bi pomoglo Milosevicu ako bi mali broj ljudi izasao na glasanje? Mi smo zamolili nekoliko inteligentnih i dobro obavestenih Srba da podrze ovu teoriju dobrim argumentima i nijedan nije do sada uspeo da nas ubedi argumentima koji drze vodu.

Naravno, postoje tvrdokorne Miloseviceve pristalice koje ce glasati bez obzira na sve. Ali takodje postoje i tvrdokorni Milosevicevi protivnici koji ce glasati bez obzira na sve. Nikad nismo videli statisticki pregled koji dokazuje da: (a) je broj onih prvih veci od broja drugih (u stvari, zdrav razum i skorasnje ankete ukazuju na suprotno - Kostunica vodi ZATO STO postoji veliki broj tvrdokornih protivnika Milosevica; sto ukazuje na to da bi mali broj onih koji izadju na glasanje samo pomogao Kostunici i naudilo Milosevicu);

(b) ako ostatak neodlucnog izbornog tela izadje i glasa u velikom broju, da ce oni obavezno biti protiv Milosevica; oni koji sada kazu da ce glasati za X mogu 370

da promene misljenje 100 puta do 24. septembra i da na kraju glasaju za ipsilon.

Ukratko, reci da bi NEGLASANJE pomoglo Milosevicu je nedokazana teorija povodom koje smo mi i dalje skepticni. Cinjenica da je podrzavaju Stejt Department i EU treba da svakog Srbina ucini duplo sumnjicavijim.

Sta ako je to deo zapadne perfidnosti? Jos jedan "poljubac smrti?" Sta ako oni (NSP neprijatelji Srba) zaista zele da Milosevic pobedi, a naivni ili korumpirani srpski politicari samo kao papagaji ponavljaju reci srpskih protivnika?

Na kraju krajeva, kao sto smo rekli mnogo puta ranije, genocidnom Novom svetskom poretku su potrebna strasila kao Milosevic ili Sadam da bi mogli da opravdaju svoju demonizaciju srpskog ili irackog NARODA.

Miloseviceve neustavne izbore podrzavaju "Demokrate," Zapad

Za nas je isto toliko vazan razlog zasto srpski "opozicioni" kandidati cini se ne potezu pitanje sto je MIlosevic zapovednicki izmenio ustav zemlje da sebi omoguci jos dva mandata na mestu predsednika. Sto cini izbore 24. septembra vec na pocetku - pravno spornim.

Za nas je isto tako zbunjujuce zasto Kostunica i EU i Stejt Department iza njega, pozivaju Srbe da izadju i glasaju u velikom broju uprkos tako ocigledno ILEGALNIM izborima? Da li bi moglo biti da je Kostunicin komentar o "taktici i strategiji" zapravo znacio da je sticanje vlasti daleko vaznije od zakonitosti ili demokratije?

371

Ako je tako, tuzan je to dan kada se jedan ustavni pravnik slozio da ucestvuje u "demo farsi." A jos tuzniji kada ga samoproklamovani sampioni demokratije u svetu u tome podrzavaju. Ili su oni stvarno "makroi demokratije?" Sto je razlog da je ovaj autor napisao u jednom skorasnjem tekstu:

"Molicu se Bogu da narod iz kojeg smo ja i moja porodica potekli bude dovoljno mudar da izabere svoj buduci kurs mudro. I da ta buducnost bude buducnost bogobojazljivog pravoslavno hriscanskog spasenja, a ne teznje materijalistickog Novog svetskog poretka za blagom "Zemaljskog carstva" sveta CNN-a, Koka Kole i Mekodnalda.

24. septembra 2000. ja cu se moliti za Srbiju. Prorocanski, to je 8-mesecna godisnjica pocetka NATO bombardovanja, Novog Dana sramote (24. mart 1999.). A takodje je slucajno i Kostunicin rodjendan.

Da li su Srbiji potrebni neki veci znaci od Boga?"

Tako da svaki srpski glasac treba da deluje u skladu sa svojom savescu 24. septembra. Neglasanje je bolje od laznog glasanja. Kostunica: Don Kihot u krevetu sa skorpionima

I zato je nama zapanjujuce da srpski "opozicioni lideri," da ne spominjemo druge intelektualce sa inteligencijom iznad prosecne, dozvoljavaju sebi da njima manipulise Zapad kao sa nekim glupim marionetama. Ili su neki srpski "opozicioni lideri" placeni da "ne osecaju bol" i "ne vide nikakvo zlo" u onome sto rade?

372

Jedan Jevrejin-Amerikanac, koji se dokazao kao veliki prijatelj Srba tokom 79 dana NATO bombardovanja i tokom naredne kosovske "mirovne farse" (on drzi web sajt www.emperors-clothes.com ), napisao nam je u odgovor na nas komentar o nasilnom preuzimanju kosovskog srpskog rudnika Trepca pocetkom avgusta.

Evo sta Dzered Izrael kaze, u jednom delu svog komentara od 17. avgusta:

(Kostunicino) "demagoska osuda americke stvari u Madjarskoj, demagoska zbog onoga sto je rekao o 100 miliona USD datim njegovim saveznicima (od strane Zapada)? Saveznici je isuvise slaba rec. Jer bez njih on je Don Kihot - a oni ce ga kontrolisati, putem parlamentarne snage, ako stvarno bude izabran. Sve ovo govori da je on sada u krevetu sa skorpionom."

Drugim recima, Srbija mozda postaje jos jedna zemlja gde bi se zdravorazumski spanski seljak Sanco Pansa, verni sluga Don Kihota, osecao kao kod kuce. Ovaj pisac ima osecaj da se ni Sanco ne bi potrudio da glasa. Ali njegov glupi sef bi. I to sa uzivanjem, kao i kad je napadao vetrenjace pre cetiri veka.

Jedino sto u Srbiji nedostaje su vetrenjace i Ledi Dulcinea, Don Kihotova dragana. Zao nam je, Mira Markovic ne bi mogla da igra tu ulogu uprkos crvenoj ruzi u njenoj kosi. Nema dovoljno stila. A takodje ima isuvise - u ideoloskom smislu.

Ali cekajte. Vetrenjace su takodje mozda tu, samo sakrivene. Zar nisu Milosevic, Karadzic, Krajisnik, Plavsic. et. al. zamahivali na vetrenjace koje je stvorila NSP produkcija virtuelnog sveta tipa "Wag the Dog" u vecem delu ove poslednje decenije? I promasivali. Kao sto poslednji srpski opozicioni "Don Kihoti" mozda sada rade?

373

Voleo bih kad bi Migel de Servantes mogao ponovo da bude sa nama da napise srpski nastavak na svoj odlicni spanski roman. U kojem bi nam Sanco rekao kako stvari stvarno stoje na svetu. Kao sto je stalno pokusavao da ukaze na to, uzalud, svom ludom gospodaru. Sta se dalje desava

Dobro. Dakle, danas je nedelja, 24. septembar je dosao i prosao. Redimo da Kostunica prevagne nad Milosevicem u prvom krugu, ali dobije manje od 50% glasova (sto znaci da je potreban drugi krug glasanja 8. oktobra u kome bi kandidati bili samo Kostunica i Milosevic ).

Sta se dalje desava?

U dve reci, "Crveni oktobar." Ali prvo, istorijska perspektiva o proslosti "Crvenih oktobara" - da nam pomogne da se ovaj termin stavi u odgovarajuci kontekst.

Prvi "Crveni oktobar" je bio zapravo 7. novembra 1917. godine, po zapadnom kalendaru, u St. Petersburgu u Rusiji. Ono sto je usledilo bila je takozvana "Ruska revolucija," zapravo zapadni boljsevicko-marksisticki uvoz cije su zrtve bili na desetine miliona Rusa.

Drugi "Crveni oktobar" se odigrao nekih 76 godina kasnije. To je bio "Jeljcinov Crveni oktobar II" (TiM bilten 98/3-10), uzivo prikazivan na CNN-u 3. oktobra 1993. godine, iako zapravo 20. septembra po pravoslavno hriscanskom kalendaru. Opet je na hiljade Rusa nestalo u jos jednoj izdaji njihove nacije od strane zapadnog kvislinga.

374

Treci "Crveni oktobar" se takodje dogodio u novembru - po zapadnom kalendaru. To je bilo u oktobru 1996. godine po pravoslavno hriscanskom kalendaru, kada je srpska vlada Slobodana Milosevica odbila da preda vlast nakon sto je izgubila na izvesnom broju lokalnih izbora u Srbiji, ukljucujuci tu i u glavnom gradu Beogradu, zatim u Nisu i Kragujevcu - trecem i cetvrtom po velicini gradu.

Usledila su tri meseca, na mahove krvavih, protesta protiv Milosevicevog rezima, u kojem su neki pro-demokratski Srbi ubijeni ili batinjani od Miloseviceve policije (vidi TiM clanak "Podrska prodemokratskim demonstracijama u Srbiji "). Na kraju je MIlosevic popustio i opozicija je preuzela vlast u opstinama u kojima je pobedila pocetkom 1997. Sam Kostunica nije bio na ulicama i govorio je PROTIV prodemokratskih protesta 1996.-1997.

Ipak, navodno "pro-demokratski" Zapad, ukljucujuci tu i Zapadnu Evropu, posmatrao je pokolj na beogradskim ulicama a da nije ni prst pomakao da pomogne demonstratima. Nijedan NATO bombarder niti tenk nije pozurio da podrzi srpske prodemokratske borce za slobodu. Nista vise nego sto su to ucinili sedam godina ranije na Tjenanmen trgu u Pekingu. (1989).

Ali dve godine kasnije NATO je uradio upravo to - bombardovanjem istog onog naroda koji se hrabro suprotstavio srpskom despotu, marsirao za svoja demokratska prava usred zime preko 100 dana na beogradskim ulicama. A NATO je to uradio da pomogne kosovsko albanskim svercerima droge i teroristima, OVK koju je stvorio i finasirao Zapad. Ratni scenario

Da se vratimo u realnost oktobra 2000. godine. Da li ce NATO opet to uraditi, kako to nagovestavaju neki uceni ljudi? Mogao bi. Ali sva ova prica o ratu bi takodje mogla biti jos jedno zveckanje oruzjem Vasingtona, deo psiholoskog 375

rata, namenjenog da kida nerve srpskom predsedniku. Ako se medjutim "Crveni oktobar" stvarno dogodi, ratni scenario bi mogao biti sledeci:

Kostunica pobedi u prvom krugu. Milosevic odbije da preda vlast. Crna Gora se otcepi od Jugoslavije u znak protesta. (Vlada Mila Djukanovica ionako bojkotuje ove izbore). Vojska Jugoslavioje pokusa da preuzme funkcije crnogorske vlade silom. Dolazi do sukoba izmedju Djukanovicevih 15.000 pripadnika specijalne policije koju je obucavao SAS i Vojske Jugoslavije. Puno ljugi gine, Srbi ubijaju Srbe za racun Novog svetskog poretka.

Djukanovic salje unapred dogovorenu "SOS" poruku svom drugaru Olbrajtovoj (sa kojom je ponovo bas razgovarao - 7. septembra), moleci za NATO pomoc. Milosevicu se daje ultimatum od strane Vasingtona: Izadji iz crne Gore ili se ponovo suoci sa totalnim ratom.

Milosevic nece da ustukne. Borbe se nastavljaju u Crnoj Gori. Stize podrska Djukanovicu - u formi americkih marinaca koji se iskrcavaju u Crnoj Gori, britanskog nosaca avona "Nepobedivi" (koji je vec u Jadranskom moru), i sa neba, jer NATO ponovo pocinje da bombarduje celu Srbiju tamo gde je stao 10. juna 1999. Osim Kosova i Crne Gore, naravno.

Popularnost Al Gora i CNN-a skace. Rusija protestvuje, ali moze malo toga da uradi da pomogne Srbiji bez svojih trupa na terenu. U medjuvremenu, deo ruske Severne flote uplovljava u Mediteran, kao sto je prethodno planirano, ali uglavnom da nadgleda situaciju, kao sto je to radila i tokom bombardovanja 1999. godine, kada je nesrecna "Kursk" podmornica, medju ostalim ruskim plovilima, lutala po Jadranskom moru.

Konacno, Milosevica ili ubiju, uhvate ili se preda. Kostunica je postavljen za predsednika. Vasington dobija svoju marionetsku vladu. Sankcije se ukidaju. 376

Srbija postaje jos jedna banana republika Mekdonalda-Koka Kole-CNN-a Novog svetskog poretka. Ostrige, sardine i ovce sirom sveta se raduju.

Zapocinje ogroman "Program za rekonstrukciju Srbije" koji finansiraju Svetska banka, EBRD i MMF. NATO zeli da udje u Sbiju, ali Kostunica se u pocetku protivi tome. Pa on popusta, ili dozivljava sudbinu Biljane Plavsic. Zapad ga neko vreme koristi, a onda ga odbaci kao upotrebljenu pelenu. NATO svejedno ulazi. Sada je cela Evropa pod Novom Gvozdenom zavesom.

Da li bi ovaj scenario zaista mogao da se dogodi? Mogao bi. Ali takodje postoji i sansa da bi Milosevic mogao da odustane od vlasti ako bi mu Kostunica garantovao imunitet od sudjenja i ekstradikcije u UN prekog suda u Hagu. Sto je Kostunica vec rekao da bi uradio.

Bez obzira na to KAKO se dogodile, tri stvari se cine sigurnim:

1. Secesija Crne Gore

2. NATO ulazi u Crnu Goru

3. NATO na kraju preuzima i Srbiju

Osim ako Srbija ne udje u strateski savez sa Rusijom i Belorusijom.

Dakle tu smo. Slozeni mozaik sveden na par prostih izbora. Nadamo se da sada vidite o cemu se radi kod izbora 24. septembra u Srbiji, barem sa geopolitickog stanovista. Srpski glasaci medju TiM citaocima mogu sada da odluce da li da 377

glasaju nogama ili rukama. Barem bi njihove oci i um sada trebali da budu siroko otvoreni.

Za one koji nisu, pa, kako kazu, "um je kao padobran, funkcionise samo kada je otvoren." Pretpostavljam da ce takvi glasaci morati da urade ono sto radi veliki deo glasaca u zapadnim "demo farsama" - otrce na glasacka mesta sa glavama cvrsto zagnjurenim u pesak. Novi svetski poredak i Srbi - Deo LIV Sisanje Grcke: Euro naspram krsta

Neki ljudi su razapeti izmedju dobra i zla. Drugi moraju da biraju izmedju tradicije i modernog. A treci su, opet, primorani da odluce da li je materijalno bogatstvo vredno licnog dostojanstva. Svi ovi ljudi se osecaju kao da su izmedju cekica i nakovnja. Sto je i lepota zivota. Izbor, izbor.

Nastupa Grcka 2000. godine: bojno polje olimpijske velicine gde je mocni Euro koji predstavlja globalizam i nihilizam, suprotstavljen pravoslavnom krstu - koji simbolizuje hriscanstvo i helensku kulturu.

Ako Euro pobedi na duge staze, sigurno je da ce uslediti a Pir sisanja Grcke od strane Globalisticke zveri, bas kao sto je to bilo u mnogim drugim zemljama sirom sveta. Ako na kraju prevagne krst, duboke pukotine unutar Evropske "unije" postace primetne cak i najlakovernijim "liberalima" Novog svetskog poretka.

Borbene linije izmedju materijalizma i spiritualnosti / tradicije ostro su povucene 21. juna, kada su lideri pravoslavne crkve okupili na stotine hiljada protestanata na atinskim ulicama, koji su nosili grcke zastave i raspeca u protestu protiv Eura. Ili da budemo precizniji, protiv odluke grcke vlade da 378

ukloni religioznu pripadnost sa drzavnih identifikacionih kartica, sto je uslov koji je dva dana ranije (19. juna) postavila Evropska Unija da bi primila Grcku u Euro monetarnu uniju. To su bile druge masovne demonstracije ovog meseca.

"Pruzite otpor, moji dragi hriscani," rekao je arhiepiskop Hristodoulos gomili koja mu je klicala. "Snage globalizacije i religiozne marginalizacije su se obrusile na nas."

Prema Mariji Dimitriadou, autoru i novinaru iz Atine, broj demonstranata je bio (oko) 800.000. "Bila sam tamo i ocenila da ovo mora da je tacno", napisala mi je ona. "I naravno nemojte cekati na policiju da da precizan broj, jer ona kaze da ih je bilo 130.000-200.000... Dok su privatni TV kanali prenosili demonstracije, drzavni TV kanali nisu prikazali skoro nista, jer nikada ranije nije bilo tako velikih demonstracija u Atini. Demonstranti su nosili uglavnom grcke i vizantijske zastave, a ne "raspeca" kako to kaze list New York Times."

Druge pravoslavne crkve (Jerusalemska, Srpska, Aleksandrijska, itd.) poslale su svoje predstavnike, ili su stale na stranu grcke crkve tako sto su poslale epistole grckom Svetom Sinodu.

Uporedite to sa sledecim odlomkom iz izvestaja koji je 25. juna objavio list New York Times o kontradikcijama i teskom izboru s kojim su suoceni Grci:

"Ovih dana Grcka je drustvo koje vuce u suprotnim pravcima, dok pokusava da pomiri svoju proslost sa svojom nesigurnom buducnoscu. Ona je clan Evropske unije i NATO-a, a ipak je i najsiromasnija zemlja u Evropskoj uniji i jedina u kojoj dominira pravoslavna vera. Iako je zemlja stavila svoju ekonomsku buducnost u Evropu, ona je i balkanska drzava, vezana istorijom i geografijom za stare neresene konflikte i trajna sporna pitanja. Crkva i drzava

379

nisu odvojeni u Grckoj, gde je 97% stanovnistva pravoslavno, a ustavom utvrdjeno da je pravoslavna vera dominantna.

Lojalnost Grcke njenim saveznicima je ostrije stavljena na test tokom NATO kampanje bombardovanja Srbije. Socijalisticka vlada premijera Kostasa Simitisa se osecala obaveznom da pruzi podrsku, ili makar da ne ometa, saveznicku kampanju bombardovanja, ali se 99% grckih gradjana zestoko protivilo ovom ratu, zbog saosecanja sa Srbima koji su njihove vere i duboko ukorenjenom anti-amerikanizmu niklom kada je Vasington podrzao vojnu huntu koja je vladala Grckom od 1969. do 1974.

Crkva je odigrala veliku ulogu u ocuvanju grckog jezika i kulture pod Otomanskim casrtvom. To je bila jedna od malo institucija koje su pruzale moralno vodjstvo tokom nacisticke okupacije. Cak i Grci koji nisu narocito religiozni ne odbacuju ulogu crkve.

A mozda ohrabrena popularnoscu svog anti-NATO stava tokom Kosovskog rata, crkva se snaznije afirmisala u poslednje vreme. Crkva se brine da drzava planira da uvede odvajanje crkve od drzave, sto bi izmedju ostalog drasticno umanjilo prihode crkve.

Bitka oko ID kartica je pogodila celo grcko drustvo u slabu tacku. Vise od 70% stanovnika podrzava usvajanje Eura, jer to smatra za pasos u ekonomski razvoj i stabilnost. Ipak, u nedavnoj anketi, 40% je reklo da podrzava stav crkve vezano za ID kartice. A cini se da se tu radi manje o religioznoj vatrenosti, a vise o tenziji izmedju tradicionalne proslosti i moderne buducnosti Grcke."

***

380

E sad, molimo obratite paznju na to da je "99 odsto grckih gradjana zestoko bilo protiv rata," prema listu Times, koji mozda prvi put priznaje koliko je nepopularan NATO-v rat protiv Srbije bio u nekim zemljama ove alijanse. Ja mogu to da potvrdim iz drugog izvora TiM, kako su neki od vas culi u mojim predavanjima u Kanadi i Australiji tokom poslednjih sest meseci. Evo odlomka:

"Cak su i neke NATO zemlje bile protiv napada na Srbiju. Grcka, na primer, koja nije ucestvovala u bombardovanju. Secam se price koju je mom prijatelju, koji je vojno lice visokog ranga, ispricao niko drugi do Glavni-bombas NATO-a, general Vesli Klark.

Nakon jednog sastanka tokom bombardovanja Klark je prisao grckom ambasadoru u NATO-u i rekao: "Ovo mora da je tesko za vas, jer znam da u vasoj zemlji ima dosta kontroverzi oko onoga sto radimo."

Na sta mu je grcki ambasador odgovorio: "Oh, ne, generale Klark, nema kontroverzi. Mi smo svi protiv toga"!"

Osim toga, gdja Dimitriadou kaze da je Grka koji se protive odluci (premijera) Simitisa vezano za ID kartice daleko vise od 46%, dok je onih koji je podrzavaju daleko manje od 40% i to je sigurno. Samo imajte na umu da 30% Grka nije glasalo na skorasnjim izborima, dok je PASOK izabran sa 44% od 70% onih koji su glasali. Ali su mnogi koji podrzavaju PASOK ucestvovali u demonstracijama koje je organizovala Crkva, jer im se ne svidja ova odluka stranke za koju su glasali.

Evo jos jednog odlomka iz pisma gdje Dimitradou:

381

"Stavise, ne protivi se samo Crkva Grcke ovim odlukama vlade. Mnogi levicari koji nemaju nista sa Crkvom (G. Karabelias, D. Haritopoulos i drugi), vecina anarhista, kao i Komunisticka partija Grcke, protive se ovoj odluci. Neki od njih pridruzili su se demonstracijama, uglavnom bez zastava. Arhiepiskop Hristodoulos nikad nije nazvao grckog premijera "diktatorom". Drugi jedan mitropolit, Ambrozije od Kalavrite, upotrebio je ovu karakterizaciju.

Grcki zakon kaze da se licne informacije ne smeju stavljati u ID kartice, osim ako vlasnik ID kartice to ne zeli. Sada vlada zabranjuje svima ovo zakonsko pravo, pogresno tumaceci zakon i "stiti" nas od fantasticnih "diskriminacija" protiv nase volje!

Interesantno je da ministar koji tumaci zakon na ovaj pogresan nacin (g. Statopoulos) NIJE izabran, vec naimenovan. On je osoba koja zeli uklanjanje Hristove ikone iz sudnica i skola, kako kaze u svojoj knjnjizi objavljenoj pre nekoliko godina. On zeli da "gradjansko" vencanje bude obavezno a versko samo opciono, dok Grci izbegavaju "gradjansko" vencanje i samo mali procenat se vencava na taj nacin. On takodje zeli da se ukloni ilustracija na pocetku naseg ustava, jer na njoj pise: "U ime Svetog i Jedinstvenog i Nerazdvojivog Trojstva".

Ovo uklanjanje je totalno smesno. Ovaj ministar kaze da "je ovo napravljeno u vreme kad nije bilo ljudskih prava", ali ne kaze da americki, kao i nemacki, ustav takodje prizivaju Boga na svojim naslovnim ilustracijama. Takve promene su protiv volje i psihe ogromne vecine Grka. Cak i ateistima ne smeta Hristova ikona. Vecina "Roma" su takodje Hriscani; a onom malom broju muslimana stvarno ne smetaju ikone - dok su neki njihovi predstavnici protiv uklanjanja religije sa ID kartica.

Sto se tice ljudskih prava, da, kako da ne, znamo mi za njih! Mozemo da pitamo bombardovane Srbe za vise informacija. 382

Kako je naveo PASOK-ov bivsi ministar, da je PASOK otkrio svoje planove u vezi ID kartica pre izbora ne bi bio izabran. "Religiozne manjine" nemaju problema u Grckoj. Ova zemlja je jedna od najtolerantnijih na svetu, iako su 99% pravoslavci. Samo neki pseudo-religiozni kultovi, kao Scientoloski, imaju problema sa zakonom zbog svojih nezakonitih aktivnosti (prozelitizam, finansijska eksploatacija clanova, ucene, spijuniranje, itd.). Druge EU clanice su ostrije prema Scientologiji, ona je u Nemackoj zabranjena a njenim clanovima nije dozvoljeno da rade u drzavnoj sluzbi.

Interesantno je da su neki koji su vatreno podrzavali ovo pogresno tumacenje zakona o ID karticama podrzavali i Scientologiju na sudu; neki novinari Elefterotipije, koji se nalaze na `listi prijatelja` ovog kulta (sto je otkrila istraga drzavnog tuzioca), objavili su clanke koje je poslao stab ovog kulta, kako je kasnije dokazano.

Koliko ja znam Evropsku uniju nije briga za nacionalne ID kartice, vec samo za zajednicki EU ID-pasos koji ce biti gotov za dve godine. On nece otkazati nacionalne ID kartice, vec ce egzistirati paralelno s njima. Mozda se nekim ljudima ovo nece dopasti, ali Jevrejski savet SAD je taj koji insistira na tome da se religija ne ukljuci u ID kartice. 10.5.1999. godine arhiepiskop Hristodoulos je najavio da ne samo da se vec dugo dopisuje sa ovim savetom, vec su ga i posetili njegovi predstavnici, kao i grcki premijer - i to istog dana."

Znaci, izgleda da su americki Jevreji ti koji se mesaju u stvari drugih zemalja. Ipak se cini da se jedan visoki zvanicnik Ministarstva spoljnih poslova SAD, zapravo americki ambasador u Grckoj, Nikolas Berns, izgubio kada je citao sta neki Grk-Amerikanac misli o tome sto Vasington pridikuje Grckoj na racun terorizma. To sto je Berns tako lako pao u vatru sigurno puno otkriva a i vec je poznato ovom piscu.

383

Pre skoro devet godina se pokazalo da je jedan drugi americki ambasador (Voren Cimerman, tadasnji americki amabasador u Jugoslaviji) vrlo osetljivi i da ga je lako iznervirati, kada je ovaj pisac optuzio njega i jednog clana njegovog osoblja u americkoj ambasadi u Beogradu da pokazuju anti-srpsku pristrasnost u svojim izvestajima o gradjanskom ratu koji je izbio u Hrvatskoj.

Svaka ptica svome jatu? Nesumnjivo. A samo pomislite - 1991. godine Dzordz Bus je bio predsednik a Dzems Bejker ministar spoljnih poslova. Sada je Bil Klinton predsednik a Medlin Olbrajt je zaduzena za zamagljivanje stvari. Sto nam pokazuje koliko je malo vazno da li u Beloj Kuci prebiva Republikanac ili Demokrata.

Ali vratimo se Grckoj i tome kako Berns lako pada u vatru gde nestaje njegova diplomatska mirnoca. A to je sve izazvao jedan uvodni clanak pod naslovom "Fantomski teror" Filipa D. Spiropoulosa, iz Americkog helenskog medijskog projekta cije je sediste u Njujorku. Ovaj tekst je potom objavljen u vecini grckoamericke i grcke stampe na engleskom jeziku, kao `The National Herald` i `The Greek-American`, kao i nekim manjim novinama koje su primile originalni komentar. Ambasador Berns je na taj uvodni clanak odgovorio sledecim pismom:

"12. juni 2000.

Postovani g. Spiropoulos,

Kao americki ambasador u Grckoj stalno sam zagovarao pravicno komentarisanje americke stampe i javnosti vezano za naseg saveznika u Atini. Mozda ste primetili, zapravo, da sam ja bio prva osoba koja je javno ulozila prigovor prosle nedelje kada je Kongresna komisija za terorizam pozvala na razmatranje sankcija protiv Grcke zbog toga sto nije uspela da zaustavi 384

teroristicku grupu 17. Novembar. Ja sam prijatelj Grcke i uvek cu da branim Grke kada ih nepravedno kritikuju. U tom smislu divim se vasim naporima da se oglasite kad god Grckoj i Grcima nije dat eticki i istorijski pravedan tretman u SAD.

Moram da vam kazem, medjutim, da sam bio iskreno sokiran kad sam procitao vas clanak `Fantomski teror`, u kome tvrdite da je "britanski brigadni general Stiven Sonders mozda isto toliko zrtva preteranog publiciteta od strane Stejt Departmenta, koji navodi na pogresno misljenje u vezi sa problemom terorizma u Grckoj, kao samo neefektnog antiteroristickog rada."

Hrabro izjaviti da vlada SAD snosi imalo krivice za brutalno ubistvo naseg prijatelja i kolege od ruke marksisticko-lenjinisticke grupe je groteskno i nemoralno. Ja sam zapanjen da ste javno dali takvu izjavu, narocito protiv vase sopstvene vlade. Teroristi su ti koje treba kriviti. Nadam se da cete se jasno i trenutno izviniti zrtvama i svima nama koji predstavljamo SAD u inostranstvu.

Vi optuzujete da je nasa javna diskusija o terorizmu, u sustini, isprovocirala grupu 17. Novembar da ubije brig.gen. Sondersa, ali proglas same grupe 17. November opovrgava ovo pogresno rasudjivanje: u njemu se kaze da je grupa 17. November pratila Sondersa jos od marta, pre nego sto su objavljena ova dva izvestaja o terorizmu. Modus operandi ove grupe je da planira napade mesecima unapred, a ne da odmah reaguje na ono sto vlade pricaju.

Za razliku od vas, moje kolege i ja zivimo u Atini kao mete 17. Novembra. Pet sluzbenika nase ambasade je ubijeno od strane ove grupe tokom poslednjih 25 godina, a 30 je ranjeno. Pre cetiri godine je granata na raketni pogon bacena na zgradu naseg suda pravicnosti. Tokom protekle dve i po godine na 24 americka biznismena su bacene bombe. Za mnoge od ovih bombi se proglasila odgovornom grupa 17. Novembar. Ovo su surove i neporecive, a ne zamisljene, cinjenice. 385

Vi insinuirate da Stejt Department preteruje u vezi bacenih bombi prosle godine. Pokusajte da to kazete mojim kolegama u generalnom konzulatu u Solunu, kojima su nasi strucnjaci rekli da su mogli da poginu od gasne bombe od 20 kanistera da je nisu demontirali nasi strazari u prolece 1999. Pokusajte da to kazete zaposlenima u Fulbrajtovoj komisiji, koji bi svi bili poginuli u svojoj kancelariji da nije hrabra grcka policija demontirala mocnu bombu istog tog meseca. Vas pokusaj da potcenite ove incidente prosto ne odgovara objektivnim cinjenicama.

Terorizam je smrtonosna stvar u Grckoj. Ljudi odgovorni za napade su sami teroristi i niko drugi. Terorizam je van kontrole u Grckoj isuvise dugo. Isuvise ljudi, ukljucujuci tu i nase zemljake, je poginulo.

Predlazem vam da preusmerite svoju logiku i osecaj za moralnu svrhu na zadatak na kome smo angazovani mi i grcka vlada: da potucemo teroriste, a ne da obezbedimo izvinjenja za njihove smrtonosne napade. Pravi prijatelji Grcke ce joj pomoci da preusmeri svoju nepodeljenu paznju i punu energiju na hapsenje ovih ubica. Grckoj nisu potrebni apolozi, vec ohrabrenje i podrska, da uradi pravu stvar.

Grcka istorija je puna primera pojedinaca koji su hrabroscu svojih ubedjenja ocuvali vladavinu zakona i ljudske pristojnosti. Nadam se da cete dodati svoj glas ovakvim ljudima.

Iskreno,

R. Nikolas Berns, Ambasador

386

kopija za: Endi Etins, Endi Manatos, Judzin Rosides, Dzon Sitilides, Dzordz Avidis, Angelos Tacopoulos, Art Diamantouras-`National Herald`, Nensi Agris, avage-Hellenic Chronicle, Greg Maniatis, Greg Papas, Dzordz Georgopoulos"

*** Lista `kopija za` se sastoji od najvecih novinskih izdavaca grcko-americke zajednice i ambasadorovih prijatelja. Ambasador je takodje citiran i u clanku u listu New York Times da je rekao da je terorizam "definisuce pitanje izmedju grcke proslosti i buducnosti." Times nije elaborirao sta ovo znaci. Ali bi Bernsov komentar mogao implicirati da je Grcka bila teroristicka drzava u proslosti, sto nije bas diplomatska stvar koju bi neki ambasador trebalo da kaze za zemlju u kojoj je ambasador.

A sada, evo odgovora g. Spiropoulosa Ambasadoru Bernsu:

"15. juni 2000.

Ekselenciji R. Nikolasu Bernsu:

Veoma me je rastuzilo vase pismo od 12. juna i koliko je bola nas uvodni clanak izazvao kod vas i vasih kolega, toliko i vase ocigledno pogresno tumacenje.

Iako vi trazite izvinjenje, nista pismeno u nasem uvodno clanku ga ne zahteva. Nas uvodni clanak je bio odgovor na medijsko okruzenje koje je nekompletno, selektivno i jednostrano po tom pitanju. Sto je jos gore, veliki deo nase stampe i mnogi u nasem spoljnopolitickom establismentu koriste smrt

387

Stivena Sondersa kao izgovor da demonizuju sve Grke sledeci nasu najgoru tradiciju izazivanja etnicke srdzbe.

Otuda je mozda i najproblematicniji aspekt izvestaja o terorizmu taj da se cini da je bliska spona izmedju mizogrcke netrpeljivosti i onih koji najglasnije udaraju u dobos: "Grcka je teroristicka drzava". Covek treba samo da pogleda etnicke klevete E. Vejn Merija, njegov demonstrirani anti-helenizam i njegovo blisko ucesce u proizvodnji histerije o grckoj teroristickoj pretnji, kao dokaz za to.

Vase fokusiranje na cinjenicu da Grcka zaista ima problem sa terorizmom koji je za rezultat imao gubitak zivota, licne povrede i imovinsku stetu - ili vase naglasavanje uzasnih efekata koje to nasilje ima na zrtve i njihove porodice - ne odvlaci od cinjenice da je portretisanje Grcke kao jedne od najopasnijih antiamerickih teroristickih zemalja na svetu veoma pogresno i, sasvim prosto, neistinito.

Govorenje protiv ove lazi - koja ce imati duboke reperkusije i za SAD i za Grcku, kao i za ceo Balkan i bliskoistocni region - ne implicira podrsku ili ravnodusnost prema terorizmu, niti podcenjivanje patnje njegovih zrtvi i ja ne mogu da shvatim kako ste stekli takav utisak iz naseg uvodnog clanka. Nadam se i ocekujem da ce moja vlada preduzeti sve neophodne predostrozne mere da zastiti zivote Amerikanaca koji zive u inostranstvu.

Zasto ste vi toliko ogorceni zbog toga sto mi iznosimo misljenje o ubistvu Sondersa vezano za simbiotski odnos izmedju terorista i njihovog javnog izlaganja, narocito gde je takav publicitet generisan izvestajima vlade koja je uspela da proizvede i objavi u javnosti percepciju preterane teroristicke pretnje u Grckoj, tesko je razumeti.

388

U svojoj knjizi o terorizmu `Teror i tabui` profesori Joseba Zulaika i Vilijam Daglas su istrazili kako publicitet i objavljivanje u stampi nesumnjivo osnazuje teroriste i ohrabruje buduae teroristicka dela i kako je takav publicitet u stvari sredstvo putem kojeg se cesto postizu ciljevi trerorista (Routledge, 1996).

U knjizi `Terorizam u 21. veku` profesor Sindi Kombs tvrdi da senzacionalisticki clanci u stampi o teroristickim delima "postavljaju pitanje o saucesnistvu stampe u danasnjem terorizmu " (str.143, Prentice Hall, 1997.).

Tako da ovaj argument tesko da je nov i umesto da se tako duboko uvredite zbog toga sto smo mi raspravljali o ovom pitanju, trezvenija reakcija bi bila da proucite i razmotrite njegov uticaj na sprecavanje terorizma.

Izjava same grupe 17. Novembar da je Sondersovo ubistvo planirano mnogo unapred ne treba da iskljuci veoma realnu mogucnost da je napad bio ad hoc reakcija terorista - koji su u svakom slucaju imali mesec dana da isplaniraju ubistvo nakon izvestaja Stejt Departmenta - da osnazi percepciju svoje efektnosti, kao i utisak, koji ide na stetu i grckoj vladi i grcko-americkim odnosima, da je Grcka opasna teroristicka zemlja.

Ova briga je nasla odjeka u clanku objavljenom u listu The Independent koji je inace kritican po pitanju grcke reakcije na terorizam:

"Pravi razlog sto je brig.gen. Sonders umro, ostavljajuci svoju zenu, Heder, udovicom i ostavljajuci dve cerke bez oca, je verovatno odsustvo ranjivih Amerikanaca... Njegova smrt je dosla cetiri dana nakon sto je Kongresni komitet SAD objavio svoj godisnji izvestaj o terorizmu u svetu, u kome se kaze da je 'Grcka ostala jedna od najslabijih veza." ("Ubijen od strane atinskih Nedodirljivih", Kolin Smit, 11.06.00.).

389

S obzirom na sofisticiranost, profesionalizam i dovitljivost ove teroristicke grupe, ako 17. Novembar prima pomoc od stranih interesa ciji je cilj da destabilizuju Grcku ili naprave stetu njenim odnosima sa SAD i ostatkom Evrope, zapaljivi i preterani izvestaji kao sto su ovi koje su objavili Stejt Department i Kongresna komisija mogu samo da sluze da se pomognu takvi ciljevi i mogu samo da ucine da 17. Novembar izgleda uspesnije nego sto bi inace izgledao onima koji ga podrzavaju.

Vasa tvrdnja da ste bili "zapanjeni da sam (ja) izneo takvu optuzbu javno, narocito protiv (moje) sopstvene vlade" ukazuje na pogresno shvatanje ne samo odnosa nase vlade sa njenim gradjanima, vec i onoga sto podrazumeva dobrog gradjanina. Nasa vlada postoji da sluzi svojim gradjanima, a ne obrnuto. I ne samo da je nase pravo, vec i duznost kao gradjana, da iznesemo svoje neslaganje sa politikom za koju smatramo da je nemoralna ili stetna nasim interesima.

Vasa tvrdnja da su "odgovorni za teroristicke napade samo teroristi i niko vise" cini se da se ostro razlikuje od pozicije Stejt Departmenta i Kongresnog komiteta da je neaktivnost grcke vlade takodje odgovorna za terorizam u Grckoj. Pitanje je da li je ovo nova pozicija Stejt Departmenta?

Veoma me je mucilo pitanje koje sam sebi postavio citajuci vase pismo: zasto jedan americki diplomata u stranoj zemlji pise veoma kriticno pismo (i salje ga unaokolo i javno) direktoru americke medijske grupe? Kao moj predstavnik u inostranstvu ja se nadam da cete u buducnosti umesto obeshrabrivanja neslaganja i konstruktivnog slobodnog govora, vi biti otvoreni za kredibilne alternativne stavove, cak iako oni kritikuju spoljnu politiku koju vi sprovodite.

390

Da je teroristicko ubistvo Stivena Sondersa bio nezakonit i nemoralan cin je toliko ocigledno da tome nije potrebno nikakvo daljnje razjasnjavanje. Uzas koji je iskusio brig.gen. Sonders polednjeg dana svog zivota i pustos koju je to donelo njegovoj zeni, njegovoj deci i onima koji su ga voleli ne treba da se odbaci ili potceni vec treba da se oplakuje i da se razmislja o tome.

Zasto? Ne zato sto je on bio vojni atase ili sluzbenik britanske vlade, vec zato sto je bio otac, sin, muz, prijatelj... Ukratko, zato sto je bio ljudsko bice ubijeno nasilno i namerno od strane drugog ljudskog bica. Isto ovakvo postovanje zivota treba da se primeni na sve koji su zrtve nasilja, ne zato sto su Amerikanci ili Grci ili diplomate ili biznismeni, vec zato sto su ljudska bica.

Ptroblem s nasom spoljnom politikom je sto ona selektivno priznaje ovu cinjenicu. Ovo je sustina ne samo naseg problema sa anti-americkim terorizmom, vec i nase cele spoljne politike kada je u pitanju Balkan, Bliski Istok itd. Nasa kampanja bombardovanja Iraka, toboze kao reakcija na Huseinovu invaziju Kuvajta u kojoj je poginulo 200 ljudi, izazvala je smrt cak do dva miliona ljudskih bica kao sto je bio Stiven Sonders.

NATO-vo bombardovanje Jugoslavije ubilo je do 2000 Srba i Albanaca, vise ljudi nego sto je ubijeno na Kosovu od strane jugoslovenskih trupa koje su se borile sa OVK pre nase kampanje bombardovanja. Ove zrtve naseg sopstvenog nasilja nisu bile neizbezne smrti koje su rezultirale iz proporcionalne vojne neophodnosti, vec zrtve onoga sto je clanak u listu Newsweek tacno okarakterisao kao "teror-bombardovanje civila" ("Prikrivanje cinjenica o Kosovu", 15.05.00.).

Ovo je, g. Berns, ono sto je "groteskno", "nemoralno" i "sokantno".

391

Podrska nase vlade onome sto je u sustini produzetak OVK - nasilna grupa koju su cak i zvanicnici naseg sopstvenog Stejt Departmenta opisali kao teroristicku organizaciju a koja je sada zauzeta etnickim ciscenjem Kosova od srpske manjine - podriva nasu sopstvenu poziciju protiv terorizma, kao i nase slaganje sa onim sto je okarakterisano kao najveca i najopasnija evropska teroristicka organizacija, turski Sivi Vukovi.

Konacno, vi isticete da, za razliku od mene, vi i vase kolege "zivite zivot u Atini kao mete 17. Novembra". Ja saosecam sa vama, jer i ja dobijam kredibilne pretnje smrcu od turskih ekstremista. Sto nas vraca na poentu da smo svi gubitnici kad je u pitanju terorizam i akcije i politika koji ga ohrabruju.

Najsigurniji nacin da se spreci terorizam i da se unaprede americki interesi u inostranstvu je da se sprovodi spoljna politika koja promovise mir i pravdu, a ne politika koja sluzi kratkovidim politickim, etnickim, poslovnim ili drugim parohijskim interesima.

Iskreno,

Filip Spiropoulos, gradjanin"

***

podrzava Bob Djurdjevic, gradjanin. I kolumnista web sajta Beograd.com. Novi svetski poredak i Srbi - Deo LV PREZIVETI "LUFTHOELLE"-CUM-"HELLAIR"

392

"Kojom kompanijom letite?" upitao je prijateljski nastrojen Grk taksista ovog autora kad ga je pokupio ispred njegovog pariskog hotela 8. jula.

"Lufthansa."

"To je dobro. Lufthansa je najbolja evropska avio kompanija. Uvek na vreme, kao svajcarski vozovi."

Nisam nista rekao. Iz dva razloga.

1996. godine Lufthansa je postala tek druga evropska avio kompanija koja se istakla neuobicajenom sposobnoscu da polomi skupu metalnu (aluminijumsku) torbu. Jedini drugi avio prevoznik koji je to prethodno uspeo, 1991. godine, takodje je slucajno evropski prevoznik, Alitalia. Ali, za razliku od Alitalie, Lufthansu nije bilo briga. Naredne pokusaje ovog Lufthansa putnika da dobije neku kompenzaciju za pretrpljenu stetu nemacka avio kompanija je odbila sa prezrenjem.

Drugi razlog sto ovaj autor nije nista rekao u odgovor ovom prijateljski nastrojenom grckom taksisti je bio drugi deo njegove izjave - "uvek na vreme, kao svajcarski voz."

Ha. Poslednji put kada se ovaj autor susreo sa Slobodanom Milosevicem, jugoslovenskim predsednikom, u februaru 1992. u njegovoj kancelariji u Beogradu, Milosevic se izvinio sto kasni, govoreci "nazalost mi ne stizemo uvek na vreme kao svajcarski vozovi." Na sta je ovaj autor rasprsio Miloseviceve iluzije o svajcarskim vozovima, podelivsi s njim jednu licnu epizodu koja govori o suprotnom, a koja se dogodila na ciriskoj zeleznickoj stanici 1987. godine.

393

Da se vratimo u Pariz 8. jula. Naravno. Kada je ovaj pisac dosao do gejta Lufthanse na aerodromu Sarl de Gol, masa ljudi koja se rasirila po klupama i svuda po podu ukazivala je na to da se nista puno nije promenilo od one epizode sa polomljenom aluminijumskom torbom 1996. godine. Nekoliko stotina clanova i pratilja "Devojackog teksaskog hora" bilo je medju nasukanim putnicima koji su blazeno spavali zbog vremenske razlike izmedju kontinenata, na podu Satelita 6 (?).

"Oohh," pomislio sam. "Samo mi je jos to trebalo."

Dok smo konacno stigli u Minhen, nas Lufthansa let je kasnio skoro sat vremena.

"Bez brige," sto bi rekli Australijanci. Skoro svi Lufthansa letovi za Minhen su izgleda kasnili tog dana. Tako je ovaj pisac ipak uspeo da uhvati svoj let za Beograd.

Brzo premotavanje na scenu u Beogradu 13. jula.

"Mislite, zelite da me povezete sa Lufthansa letom za Minhen koji krece iz Frankfurta samo 35 minuta nakon dolaska mog leta iz Beograda?", upitao je ovaj pisac svog americkog putnog agenta, kao i Lufthansino osoblje na beogradskom aerodromu.

"Zapravo, to se moze uraditi," odgovorio je samouvereni Lufthansin agent na beogradskom aerodromu. "Ali danas su stvari malo groznicave u Minhenu. Zato cu vas staviti na sledeci let za Frankfurt." 394

Groznicave? Ispostavilo se da je to isuvise blago receno, kao sto cete videti.

"Mozete da lepo opusteno popijete kafu u tranzitnoj cekaonici biznis klase i onda odsetate za Frankfurt," rekao mi je dobronamerni srpski sluzbenik Lufthanse na beogradskom aerodromu.

Slozio sam se. "Sledeci let" je bio u 17:40. Po redu letenja avion iz Beograda je trebalo da stigne u Minhen u 15:25. Cinilo se da ima dosta vremena, pri cemu je ovde kljucna rec "cinilo se".

Minhen, 13. juli 17:30 - Lufthansin kapetan je licno izdao saopstenje, na nemackom i na engleskom, da je na avionu Airbus 321-100 doslo do nekih mehanickih problema po spustanju tokom prethodnog leta. I da mehanicari rade na njegovom sistemu kocenja. On je zamolio putnike za strpljenje do sledece objave, "za oko 10 ili 15 minuta." Drugim recima, avion se pokvario. Bukvalno.

Posto je ranije video kako se takve popravke od "10 minuta" pretvaraju u sate, i ne samo kod Lufthanse, ovaj pisac je upitao agenta na gejtu da li bi bilo "sigurno" vratiti se u cekaonicu biznis klase dok tehnicari ne poprave kocnice, ili sta je vec bilo u kvaru na avionu Airbus 321-100. "Naravno. Mi cemo vas pozvati tamo ako bude neke promene."

Nije me pozvala, naravno.

Dok se ovaj pisac pojavio na originalnom Lufthansa gejtu gde se odigrao ovaj razgovor nekih 30 minuta kasnije, gejt je bio prazan. Mnogi novi putnici bi 395

mozda dobili infarkt u ovom trenutku, pretpostavljajuci da je njihov let otisao bez njih. Ali posto je preleteo na milione milja sa santavim avio kompanijama, ovaj pisac je shvatio da je to bio samo jos jedan tipicni zez Lufthanse. I bio je.

"Oh, gospodine, samo idite do gejta A18," rekao je neuznemireni Lufthansin gejt agent na susednom gejtu.

"Zamenili su avion za Frankfurt?"

"Da."

"Pametno."

Osim zamene gume dok su svi putnici bili u avionu DC-10 kompanije American Airlines na aerodromu Dalas, ovaj pisac nije nikada video da se neki mehanicki problem popravi stvarno na gejtu, ni na jednom avionu kod kog je doslo do nekog kvara.

Kad sam stigao na gejt A18, atmosfera je bila zagusljiva koliko je to moguce - i bukvalno i figurativno, iako je spoljna temperatura bila samo 16C.

Otisao sam do saltera. "Hocemo li krenuti u 19:10 kako je planirano?" Upitao sam gejt agenta Lufthanse, gledajuci na moj sat koji je vec pokazivao 19:00.

"Da gospodine. "

396

Naravno da nismo.

Nakon sto sam usao u avion oko 19:30 (setite se, moj putni agent mi je originalno rezervisao let u 16:00h, a po redu letenja ovaj avion je trebalo da poleti u 17:40), ovaj pisac je isao prema redu 22.

"Je li ovo biznis klasa?" upitao je Lufthansinog stjuarda prijateljskog izgleda. (Obicno su sedista biznis ili prve klase napred, termin koji avio posade koriste za njih)

"Ne, to je putnicka klasa."

"Cudno," rekao je ovaj pisac, pokazujuci stjuardu svoju kartu. "Ovde pise 'biznis klasa', zar ne?"

"Oh, da. Izvinite. Ovo je biznis klasa."

Nije mi tako izgledalo. Bila su po tri sedista u svakom redu, a ne uobicajena dva "napred."

"Koja je razlika izmedju biznis klase i putnicke klase kod Lufthanse?", bio je uporan ovaj pisac. "Osim cene, naravno."

"Um, ah."

397

"Znate sta, ja cu da napisem clanak o Lufthansi," rekao je ovaj pisac inace ljubaznom stjuardu kome je bilo neprijateno.

"A da li zelite da znate kako ce mu biti naslov?"

Stjuard je samo slegao ramenima.

"Bice Lufthoelle."

"Lufthoelle?"

"Da. Zar nije to nemacki za 'Hellair'?" (=`paklena avio kompanija`)

"To je prilicno jaka rec"

"Prilicno jaka? Sad cu vam ja reci sta je prilicno jako. Sta mislite o 'oh for four`?"

"Oh for four?"

"Da. Oh for four."

"Kako to mislite 'oh for four?'"

"Culi ste za bezbol, zar ne?" 398

Klimnuo je.

"Pa, to je kao da udarite cetiri puta a nijednom ne pogodite loptu."

Onda sam objasnio.

"Bio sam u cetiri Lufthansina leta u poslednjih sedam dana. Sva cetiri su kasnila. Ali ovo je poslednja kap. Imacemo srece ako stignemo u Frankfurt sa `samo` tri sata zakasnjenja."

Malo kasnije. "Govori vam prvi oficir," veseli kopilot Lufthansa=Lufthoelle=Hellair je rekao posto smo poleteli iz Minhena. Nakon sto je ispricao uobicajenu pricu kako mu je drago sto letimo s njima, najave i izvinjenja, ovaj prvi oficir je rekao da ima neke "dobre vesti" za nas. Vreme je bilo lepo i suncano u Frankfurtu.

To jedva da je bilo vazno s obzirom da dok mi stignemo tamo skoro da ce i sunce zaci. Ali svejedno.

(Ispostavilo se da smo sleteli na aerodrom u Frankfurtu dok je pljustala kisa. Koja jos uvek pada dok ja ovo pisem, tri sata kasnije. ).

Okrenuo sam se prema coveku do mene, uredno obucenom nemackom biznismenu, u svojim 30-im godinama, i upitao ga "da li govorite engleski?"

399

"Da."

"Kako se na nemackom kaze `pakao`?'"

"Pakao?"

"Da, pakao."

"Hoelle."

"Hoelle?"

"Da."

"To zvuci kao i engleska vrsta pakla," nasalio sam se.

"Zasto pitate?"

"Jer sam rekao onom coveku tamo da avio kompanija kojom letimo treba da promeni svoje ime iz Lufthansa u Lufthoelle. Ili Hellair, ako vise vole na engleskom."

Biznismen se nasmejao i slozio svim srcem.

400

Kako se ispostavilo, njegova (telecom) kompanija je odbila da plati necuvenu cenu biznis klase koju naplacuju evropske avio kompanije. I eto ga tu, odmah pored ovog "Jenkija," a verovatno je platio pola cene od cene biznis klase za isto sediste putnicke klase i iste ustajale bavarske zemicke i salatu koju je Hellair sluzio tokom leta.

Ipak je "nekada Lufthansa bila zaista prvoklasna avio kompanija," rekao je ovaj pisac. I to ne tako davno (pocetkom 90-ih).

"Stid me je da priznam koliko su se stvari promenile nagore poslednjih godina" rekao je nemacki biznismen.

Da li to mozda ima neke veze sa "progresom" koji centralizovana evropska carstva, kao sto je Evropska unija, donose Starom kontinentu? (vidi moju kolumnu od 25. jula.)

Na primer, kada je ovaj pisac dosao do trake za izdavanje prtljaga na aerodromu u Frankfurtu, na kojoj je trebalo da budu torbe putnika iz Minhena (slucajno je to bilo na traci broj 6), nije video svoju torbu.

"Oh, dodjavola! Samo mi je jos to trebalo na kraju dana. Izgubljen prtljag."

Nisam bio sam. Bilo je pet sest ljudi koji su takodje cekali i molili se da se pojave njihove torbe. Uuups. Verovatno se nisu molili. To je verovatno "verboten" (=zabranjeno) na javnim mestima "emancipovane" Evropske unije.

401

Otisao sam do kancelarije Lufthoelle za trazenje izgubljenog prtljaga. Posle provere u neizbeznom kompjuteru, sluzbenik mi je rekao da ce moja torba stici na traku broj 3.

"Traku broj 3? Ali na vasem znaku je pisalo da ce prtljag iz Minhena biti na traci broj 6?"

"Ne brinite. Bice na traci broj 3 za 5-10 minuta."

Do sad sam vec shvatio da ne treba nista da pitam zasto. Iako nije bilo nikakvog znaka, niti ikakvih znakova zivota na traci broj 3.

Okrenuo sam se oko sebe. Dva clana posade Lufthansa su bili iza mene, cekajuci da zatraze svoj "izgubljen ili zagubljen" prtljag.

"Olaksanje je videti da putnici koji placaju nisu jedini koji gube zivce i prtljag kod vase avio kompanije."

Zgodna stjuardesa se nasmesila. "Moja tasna je tu. Samo da se uverim da su svi papiri u redu."

"Vi imate srece. Moji Lufthoelle-cum-Hellair papiri su u redu. Ipak nema moje torbe."

Deset minuta kasnije moja torba je stigla na traku broj 3. To je bila jedna od malo stvari koja je danas dobro prosla. Zahvalio sam Bogu za to, uprkos ateistima Evropske unije. 402

Novi svetski poredak i Srbi - Deo LVI Zaglupljivanje Amerike

"Amerika brzo postaje drzava budala", napisao sam u kolumni objavljenoj u listu `Washington Times` pre vise od tri godine. "Tradicionalni karakter nase zemlje sistematski unistavaju nihilisticki ‘liberali,’ centurioni Novog svetskog poretka ciji je jedini bog Svemocni dolar."

Ista vrsta ljudi je smislila "diktaturu proletarijata" i primenila je na Ruse koji nisu nista sumnjali. Sada oni pokusavaju da prokrce put "diktaturi manjina" niz grlo Amerikanaca.

U svojoj sadasnjoj formi drustvena smrt Amerike je vise benigna mutacija "boljsevicke" revolucije, mozda ona vrsta postepene promene koju bi najvise voleli "menjsevicki" komunisti.

U svakom slucaju, skrnavljenje Divne Amerike nije spontani dogadjaj. Niti je namerno zaglupljivanje americke nacije spontano. To je proces sa vise krakova, kojeg sprovode elita Vol Strita i njihovi vazali u vladi, obrazovanju, medijima i industriji zabave.

Zasto bi bankari i industrijalci zeleli da Amerika bude drzava "neukih ljudi koji grese ili glupana", prema definiciji reci `mutts (gore prevedeno kao: budale)` u Oksfordskom recniku, ili zemlja "polutana, budala ili glupana", prema Vebsterovom recniku?

403

Zato sto bi elita finansijskih okova lakse potcinila takvo zaglupljeno stanovnistvo nego sto bi slobodoumne, slobodnog duha, patriotske, preduzetne Amerikance, koji su ucinili da ovoj zemlji zavidi ceo svet.

"Nije potrebno puno vremena da se zaglupi jedan narod," slozio se jedan bivsi izdavacki direktor, koji vec dugo zagovara bolji kvalitet obrazovanja u Americi. "Nakon samo dve-tri generacije mozete lako proizvesti naciju morona."

Tuzno je da znanje i umetnost ustupaju prostor materijalistickim verednostima u danasnjoj Americi. "Para vrti svet," kazu nam oni koji je imaju.

Stvarno? Verovatnije je da ce para da prizemlji slobodni svet. Ako Svemocni dolar stvarno postane svaciji "bog" (ne daj boze!), oni koji ga najvise imaju postace autokratski imperatori sveta. A to ce oznaciti kraj slobode i demokratije za ostatak covecanstva.

U pripremi za takvo krajnje porobljavanje slobodnog ljudskog duha, novu, ruznu, primitivnu, poslusnu Ameriku konstruisu arhitekte Novog svetskog poretka. Kao prvi korak, medjutim, oni moraju da sruse hriscanske temelje zemlje.

****

Americki zakon o imigraciji iz 1965. godine, kojeg je potpisao i inaugurisao predsednik i clan demokratske stranke Lindon B. Dzonson, lansirao je "demografski dogadjaj seizmickih proporcija," kaze Piter Brajmlou, urednik casopisa `Forbes`, u svojoj bestseler knjizi "Drzava stranaca." G. Brajmlou naziva ovaj proces "obraonjivanje Amerike."

404

Imigracija iz Evrope, tradicionalnog izvora americkih imigranata, koji su delili kulturno nasledje sa originalnim naseljenicima Amerike, odmah je ugusena ovim zakonom. Do kraja 80-ih godina imigracija iz Evrope je pala ispod 10% od ukupnog upliva.

U medjuvremenu, imigracija iz zemalja Treceg sveta je buknula. Kao rezultat toga, americka vlada sada zvanicno predvidja da ce americki belci biti na ivici da postanu manjina (53%) do 2050. godine, ako se nastavi tekuci trend.

A cak i ta cifra (53%) potcenjuje rapidno opadajuci postotak Amerikanaca evropskog porekla, koji su skoro dva veka cinili vise od tri cetvrtine americkog stanovnistva. Americki biro za popis stanovnistva, koji je sacinio gornje predvidjanje do 2050. godine, racuna sve imigrante sa Bliskog istoka i iz severne Afrike kao "belce," prema g. Brajmlou.

Vise nego da samo stvara etnicki kazan diskutabilnih nekompatibilnih kultura, koji moze jednog dana da provri u nasilje, Zakom o imigraciji SAD iz 1965. godine ozbiljno erodira i kvalitet americke radne snage.

Zasto? Zato sto na slobodnom americkom trzistu rada nekvalifikovani ili malo kvalifikovani imigranti mogu i pomazu da se smanje sve cene rada samim tim sto se takmice sa domacim Amerikancima za poslove.

Pobednici, naravno, su "oni iz Vol Strita," onaj 1 % Amerikanaca na vrhu koji poseduje 42% americkog nacionalnog bogatstva, prema kongresmenu Dejvidu Obeju, demokrati iz Viskonsina. Gubitnici su "oni iz Glavne ulice," donjih 60% Amerikanaca koji trpe ukupni pad u svojoj neto vrednosti tokom 80-godina.

405

Kako se desavaju takve stvari ako je ova zemlja stvarno demokratija je nesto o cemu treba da razmisljaju Amerikanci i politicki naucnici (oksimoron!).

****

Nekada je Amerika bila demokratija. A beli Amerikanci su imali vecinsku vlast nad drugim manjinama, ponekad nemilosrdnu. Sada su se stvari obrnule. Korumpiranost americkog politickog sistema od strane Vol Strita i stranog novca i spremnost "liberala" da prodaju istinski liberalizam za diktaturu misli, cini vecinu Amerikanaca subjektima obrnute diskriminacije.

Uzmite termin "politicki korektan" (PK), na primer. Njega vatreno koriste politicari i drzavni mediji i rigorozno ih namecu nasoj deci od osnovne skole do koledza. Ipak, biti "PK" zapravo je biti i "diktatura manjina." Vecina Amerikanaca ne bi trebalo da priznaju ovu cinjenicu naglas, medjutim - iz straha da ne uvrede manjine.

(Termin "liberal" je apostrofiran jer je to jos jedan oksimoron Novog svetskog poretka. Kako moze nesto sto je tako dogmaticno kao "PK" terminologija ikad biti istinski liberalno, s obzirom na to da "liberalan" znaci "sloboda pojedinca da deluje ili se izrazava na nacin po sopstvenom izboru," prema Vebsterovom recniku?)

Tako su americki Indijanci postali Amerikanci-domoroci, uzurpirajuci taj atribut od drugih Amerikanaca domorodaca, pocev od Dzordza Vasingtona. Crnci nisu vise crnci: oni su sada Afro-Amerikanci, time prisvajajuci pravo na ceo kontinent, uprkos prisustvu belaca, kao Kopta hriscana, koji su oduvek bili na ovom toboze "Crnom kontinentu."

406

****

Ali kako je takva diktatura malobrojnih nad mnogobrojnima moguca u "zemlji slobodnih ljudi," "najvecoj demokratiji na Zemlji?"

Lako. Oni kupuju politicare. Oni kupuju ljude koji se bave obrazovanjem. Oni kupuju medije. A onda im govore ono sto zele da Amerikanci misle. Ili inace. I iznenada Amerika vise nije slobodna.

Nekada je ovaj pisac ziveo u takvom sistemu. On se zvao komunizam. Kao mladic ja sam se suocavao sa istim izborima. Ja sam izabrao ono "inace." Dosao sam u Amerilku, "zemlju slobodnih." Ili sam bar tako mislio. Sada vise nisam tako siguran...

Barem su "politicki komesari" u komunizmu otvoreno operisali. Svi su znali sta su oni - moralne kurve (ako ne i ko su bili) i sta im je bio posao. Tako da su slobodoljubivi ljudi u komunistickim zemljama kriticki posmatrali ili ignorisali sve sto su pisali drzavni mediji.

Ali ovde, u nasem navodno "slobodnom" americkom drustvu, mi smo mnogo ranjiviji. Mi smo nauceni da verujemo u ono sto citamo ili vidimo na TV.

"Verovacete u ono sto procitate u novinama sve dok po prvi put ne naidjete na clanak o necemu sto poznajete," napisao je ovom piscu veteran urednik sa Zapadne obale, bivsi novinar agencije Associated Press, u avgustu 1992. "Onda im necete nikad vise verovati.

407

Vecina 'civilia' (u znacenju obicnih citalaca) nikad nema dovoljno neskladnog iskustva da bude zrtva ove (zurnalisticke) narodne mudrosti."

"Unapred upozoren - unapred naoruzan", kako kazu?

****

Industrija zabave je jos jedan snabdevac destruktivnih sila koje cepaju tradicionalno tkivo americkog drustva. Isto kao sto droga unistava tela mladih Amerikanaca, Holivud, kompanje ploca i profesionalni sportski vlasnici i sponzori truju umove americke mladosti.

Uzmite nasilje, na primer. "Ne ubij," zapoveda hriscansko Sveto pismo. Ipak, vise ljudi je verovatno ubijeno u filmovima na americkim ekranima svakog dana nego sto je umrlo bilo kog dana u ratovima u ovom veku.

Da li je onda cudno da je Amerika jedno od najopasnijih mesta za zivot na svetu?

Ili, uzmite muziku. Romaniticno dostojanstvo "klasicnih" (hriscanskih) kompozitora kao sto su Bah, Sopen, Mocart, Betoven, Cajkovski, Dvorzak, List i drugi uzurpirao je paganski ritam rep ili hevi metal rok grupa koje dominiraju na nasim radiju.

Danas pronaci radio stanicu u Americi koja pusta klasicnu muziku je kao brojati zube kokoski. Zasto? Zasto bismo mi, potomci ovih velikih evropskih muzicara bili liseni njihove lepe umetnosti?

408

"Zato sto u njoj nema novca," obicno nam kazu. "A zasto nema novca u njoj?" Zato sto su snage koje su danas na vlasti u Americi izabrale da ne uloze novac u hriscansku muziku!

Umesto toga izabrali su da investiraju svoj novac u pagansku muziku i filmove pune nasilja. Ili u gladijatorske sportove, kao sto su fudbal ili kosarka. Upoznajte americke idole, superstar gladijatore.

****

"Popunio sam kruzic naspram oznake 'C' u pitanju sa ponudjenim odgovorima, iako nisam imao pojma sta je to pitanje znacilo, a kamoli koji je odgovor," rekao je jedan iskreni student na svom putu da postane jos jedan ljudski robot Novog svetskog poretka. "Ali sam dobio ocenu 'A' na tom testu. Pretpostavljam da sam dobro pogodio."

Obrazovni sistem koji se moze svesti na igru pogadjanja ima mnogo vise zajednickog sa kazinima u Las Vegasu i berzom u Njujorku nego sa znanjem.

Nije ni cudo da nase "kruzic" generacije obicno aplaudiraju na istom mestu u zabavnim emisijima sa gostima; da imaju iste idole, oblace se isto, piju ista pica, pricaju iste stvari, koriste iste psovke; i naravno, misle isto.

Opseg u kome oni mogu da se razlikuju jedni od drugih je samo u izboru koji oni prave izmedju unapred pripremljenih odgovora koje su drugi ponudli - opet kao kod kruzica - umesto da nastupe sa svojim sopstvenim samostalnim mislima.

409

Kao rezultat toga mi smo podigli nekoliko generacija morona jednu za drugom u ovoj zemlji - dobro obucenih i cesto previse uhranjenih, ali intelektualno siromasnih. Tako da nakon decenija sto smo ih pustali da pogode koji kruzic da popune, umesto da odgove na pitanja ko, sta, zasto, gde i kada, nasi edukatori su se prikljucili procesu zaglupljivanja Amerike.

****

Ali najveci unistavaci americkog nacionalnog tkiva su multinacionalne kompanije. Lojalne samo novcu, one pozivaju na slobodnu trgovinu neprestano i nose nacionalne boje zemalja u kojima obavljaju biznis samo kao kamuflazu. Idealni svet za ove kameleone je svet budala, jeftina i ne suvise pametna radna snaga, spremna da stavi materijalisticku filosofiju sefova iznad svojih nacionalnih interesa, svoje kulture i svog nacionalnog ponosa. SAD nisu izuzetak.

Amerika je nekad bila zemlja u kojoj je vecina ljudi obozavala Isusa Hrista, sina Bozijeg, koji je umro na Svetom Krstu. Sada vecina Amerikanaca obozava Svemocni dolar, sina Lihvarstva, porobljivaca Slobodnog coveka, u svetilistima kao sto je Vol Strit.

Da nije njihovih prugastih odela mogli bi biti oni kockari sa visokim ulozima u Las Vegasu. Jer berza je vec odavno prestala da bude "barometar ekonomskih aktivnosti," kako su nas to ucili u skolama i kako to jos uvek tvrde neki ljudi u Vol Stritu.

90-ih godina, na primer, americke kompanije su procerdale skoro 900 milijardi USD otkupljujuci sopstvene deonice - bez stvaranja ijednog radnog mesta! To je vise novca nego sto su sve svetske multinacionalne kompanije investirale u sve razvijene zemlje sveta tokom istog perioda. 410

Kad pricamo o ekonomskoj perverziji ~ I to je legalno u Americi?

Danasnja berza nije nista drugo nego "shema Ponzi," prema Dr. Majklu Hadsonu, uglednom ekonomisti, koji je na celu Instituta za proucavanje dugorocnih ekonomskih trendova u Njujorku. To je sredstvo za izvlacenje novca od onih koji rade za platu (penzioni fond, zdravstveno osiguranje, privatni investicioni racuni, duseci) i njegovo prebacivanje u dzepove finansijskih institucija (banaka i brokera).

Uz to, zbog racunovodstvenog sistema koji je jedinstven za banke, za razliku od obicnih poreskih obveznika, banke mogu da odvoje prakticno svu svoju ustedu pre placanja poreza, objasnjava Dr Hadson (belezenjem kamate i drugih prhoda kao stednje u specijalnoj kategoriji oznacenoj kao rezerve).

Drugim recima, berza je zatvorena kartaska igra sa visokim ulozima i `namestenim` spilom, pri cemu Glavna ulica igra ulogu budale, a Vol Strit ulogu "kuce."

To je jos jedan instrument za povecanje koncentracije kapitala u dzepovima elite Novog svetskog poretka. Ali ipak su potrebne lakoverne i pohlepne "budale" da bi ova "shema Ponzi" delovala.

Ona ce prestati da deluje, medjutim, kada dodje do sloma na berzi, ili kada bebi bumeri pocnu da unovcavaju svoje penzione cekove en masse - sta god prvo da se desi. Do tada ce mnogi saznati da su njihovi penzioni racuni osiromaseni ili prazni, dok bankari (koji ce rano izaci sa trzista) odjasu u zalazak sunca sa ustedom radnika.

411

Socijalna tempirana bomba? Mozda. Osim sto revolucije obicno ne sprovode penzioneri ili investitori iz srednje klase. Kada dodje do sloma na berzi kraha, ovi poslednji ce dobiti ono sto zasluzuju zato sto su pohlepni i sto naivno misle da mogu da pobede "kucu."

****

Ako ste belac i hriscanin Amerikanac, do sada ste mozda vec prilicno alarmirani. "Sta da radimo?" Cujem da me vi pitate. "Kako da se borimo protiv ovog Antihrista koji je scepao Ameriku svojim kamasnama i istresa zivot iz nje bas kao sto je i iz hriscanske Rusije pre nekih sedam decenija?"

Pa, moramo prvo poceti sa postizanjem malih pobeda u nasim lokalnim zajednicama:

* Zahtevati da se ukinu svi testovi sa ponudjenim odgovorima iz americkih skola ;

* Zahtevati da se stavi akcent na umetnost, pisanje, matematiku i kompjutere u nasim skolama, skinuti naglasak sa prirodnih nauka i tehnickih predmeta (koliko su velikih kompozitora, pesnika, slikara, pisaca, matematicara... proizveli Boljsevici?);

* Vratiti veronauku u nase skole (ali dozvoliti da je nehriscani ne pohadjaju) ;

* Sto je vaznije moramo uciti nasu decu hriscanskim vrednostima, lekcijama i primerima KOD KUCE. I biti pripremljeni da ih povucemo iz javnih skola ako

412

nasa zajednica insistira na proizvodjenju jos jedne generacije morona Novog svetskog poretka.

Onda mozemo preci na vece stavke... * Poslati peticiju drzavi i saveznim predstavnicima da ukoliko ne rade sa nama na ponovnom uspostavljanju tradicionalnih americkih vrednosti mi necemo placati nase poreze. Ne jedan poreski obveznik u jednom trenutku, pa da drzavne vlasti ili agenti poreske sluzbe i FBI mogu da izaberu pojedince za progon, vec kao cele zajednice. Pretpostavimo da stanovnici nekog malog grada u SAD odluce da postave gradjanski protest "nema vise poreza", slican "nema oporezivanja bez predstavljanja" pobuni nasih Oca osnivaca? Ako se citavi gradovi angazuju u takvoj pravicnoj gradjanskoj neposlusnosti, koliko "gradova" FBI moze da uhapsi?

Da vam kazem - nijedan! Federalni agenti bi uhvatili maglu iz vase lokalne zajednice bas kao sto su to i kada je serif Dejv Matis iz okruga Big Horn u Vajomingu, na primer, proglasio pocetkom avgusta da on sada ima pismenu polisu koja zabranjuje federalnim agentima da udju u njegov okrug i imaju vlast nad stanovnicima tog okruga osim ako njega prvo ne obaveste o svojim namerama.

I to je to! Sve sto je bilo potrebno bio je stav jednog coveka. To ste mogli biti vi... i vi.. i vi... ili ja... da zauzmemo stav. Ili jos bolje - svi mi zajedno.

Ako ne zauzmemo stav i borimo se za "Divnu Ameriku" koju su nam ostavili nasi Oci osnivaci, zasluzicemo da nas sahrane u "Ruznoj Americi," drzavi budala, zemlji "neukih koji grese i glupana" u kakvu zeli da nas pretvori Novi svetski poredak. Novi svetski poredak i Srbi - Deo LVII Ka drzavama poslusnih mutanata 413

Ako zelite da zaglupite konja, spojte kobilu sa magarcem. Dobicete neplodnu mulu - sporu, stamenu, poslusnu "budalu" pogodnu za tezak rad na farmi i nista drugo. Mula cak ne moze ni da se reprodukuje. Prema tome, zaboravite gracioznost i snagu konja. Ili cvrstinu i tvrdoglavost magarca. Mule, konjmagarac budale, se gaje radi teskog rada i poslusnosti, ne zbog svojih raznolikih licnih karaktera.

Imigraciona politika globalista svodi se na istu stvar. Ona je takodje smisljena da oduzme ukus zivotu i zivot iz vibrantnih drzava. Preduzetne zemlje koje napreduju, a koje su nekad dobijale novu energiju od slobodnog upliva imigranata, sada se pretvaraju u drzave poslusnih budal. U pitanju su SAD, Australija, Kanada.

Sve tri ove drzave su bivse britanske kolonije. Sve tri su "drzave imigranata." Sve tri dele engleski jezik kao zajednicku vezu. Ipak, sve tri vode misteriozne sile ka samounistenju preko njihovih savremenih demografskih politika. Osim sto to u drzavnim medijima nikad necete videti tako receno, jer oni glorifikuju vrline "multikulturalizma" a ignorisu njegove zamke.

Na primer, Americki Zakon o imigraciji iz 1965. godine, koji je potpisao i inaugurisao predsednik iz demokratske stranke, Lindon B. Dzonson, lansirao je "demografski dogadjaj seizmickih proporcija," pise Piter Brajmlou, urednik casopisa `Forbes` britanskog porekla, u svojoj bestseler knjizi "Drzava stranaca". G. Brajmlou naziva ovaj proces "obraonjivanje Amerike." Imigracija iz Evrope, tradicionalnog izvora americkih imigranata, koja je delila kulturno nasledje sa originalnim naseljenicima Amerike, odmah je ugusena ovim zakonom. Do kraja 80-ih godina imigracija iz Evrope je pala ispod 10% od ukupnog upliva.

414

U medjuvremenu, imigracija iz zemalja Treceg sveta je buknula. Kao rezultat toga, americka vlada sada zvanicno predvidja da ce americki belci biti na ivici da postanu manjina (53%) do 2050. godine, ako se nastavi tekuci trend.

A cak i ta cifra (53%) potcenjuje rapidno opadajuci postotak Amerikanaca evropskog porekla, koji su skoro dva veka cinili vise od tri cetvrtine americkog stanovnistva. Americki Biro za popis stanovnistva, koji je sacinio gornje predvidjanje do 2050. godine, racuna sve imigrante sa Bliskog istoka i iz severne Afrike kao "belce," prema g. Brajmlou.

Slicni trendovi su razaznatljivi i u Australiji i Kanadi. Zapadna Kanada, narocito gradska zona Vankuvera, preplavljena je imigrantima, narocito onim iz Kine (Hong Konga). Odatle se veliki azijski demografski `cunami` preplavio preko planina Roki i kanadskih ravnica, ostavljajuci ih prakticno nedirnutim, da bi se obrusio na industrijski Ontario. Azincur, na primer, nekada tipicno predgradje u severoistocnom Torontu gde je zivela srednja klasa, sada, samo delimicno saleci se, stanovnici Toronta nazivaju "Azijkur."

"Imam osecaj da nas ocekuje strasan kontraudarac," rekao je jedan poslanik (vladajuce) Liberalne stranke ovom piscu u avgustu 1996. On je bio u pravu. Ipak je stranka ovog poslanika ona koja vodi i oglasava vrline multikulturalizma u Kanadi.

Bas kao sto je to i australijska (vladajuca) Liberalna stranka. Ona je toboze ekvivalent "konzervativnih" stranki u SAD, Kanadi i Britaniji. Zemlja koja se pridrzavala imigracione politike "Bela Australija" sve do 1973. sada je preplavljena imigrantima iz Azije. Bas kao i Kanada. I SAD.

Imigranti rodjeni u Velikoj Britaniji, tradicionalni izvor imigranata Australije, su daleko nadmaseni imigracijom iz Azije tokom poslednjih 15 godina, prema Dr. 415

Carlsu Prajsu, demografu iz Kanbere. Imigranata rodjenih u Velikoj Britaniji u proseku je bilo 28.133 godisnje, dok se godisnji priliv azijskih pridoslica popeo na 48.103 ljudi.

"Izmena sastava stanovnistva znacajno i previse brzo plasi ljude, a Polin Hansoni sada su sve popularniji," rekao je Dr. Prajs za nacionalne novine `The Australian`, 8. januara (Polin Hanson je populisticki lider australijske stranke `Jedan narod` koja zagovara smanjivanje imigracije i repatrijaciju izbeglica kad se zavrsi kriza u njihovim zemljama).

Sadasnji australijski imigracioni miks vodi ka "bizarnoj situaciji vecinski azijskih gradova na nasoj obali koji ce biti kulturno i rasno razliciti od tradicionalne australijske prirode ostatka zemlje," Pat Bjukenen, redovni kolumnista americkih nacionalnih novina i predsednicki kandidat Republikanske stranke 1996. godine, citirao je Hensona u svojoj kolumni 3. jula 1998. godine.

1945. godine Australija je imala sedam miliona stanovnika, uglavnom britanskog porekla. Od tada je stanovnistvo zemlje poraslo za 150%. Sa sadasnjim imigracionim trendom Australija ce biti 27% azijska za 25 godina. "Drustveno ekonomske posledice ove demografske revolucije su dovele Australiju do kljucanja," primetio je Bjukenen, ponavljajuci Brajmlouove primedbe o freneticnoj demo-seizmickoj aktivnosti u SAD od 1965. godine.

Dakle, hajde da izvrsimo rekapitulaciju... Tri ogromne suverene zemlje na dva kontinenta; tri razlicita politicka sistema: ipak svaka gazi istom imigracionom stazom ka iskorenjivanju tradicionalne evropske kulturne dominacije. Koincidencija? Slucajnost? Ili neprijateljska akcija? (Kako je Goldfinger rekao Dzems Bondu u istoimenom filmu iz 6-0h godina: "G. Bond, mi u Cikagu imamo jednu poslovicu... Jednom je koincidencija; drugi put je slucajnost; treci put je neprijateljska akcija").

416

A ako je "neprijateljska akcija," kao sto bi to g. Goldfinger nesumnjivo zakljucio, ko je neprijatelj? I zasto pokusava da unisti ove velike drzave? Da bismo nasli odgovore na ova pitanja, sledimo interese globalista a ignorisimo njihovu pricu.

Kolumna ovog pisca objavljena u listu Washington Times 31. avgusta 1997., 'Ples oko Zlatnog teleta' (www.truthinmedia.org/Columns/clip-aug-31-97.html), ukazala je da domaci i multinacionalni bankari i industrijalci, na primer, zaista imaju interesa da pretvore Ameriku (kao i Kanadu i Australiju) u drzavu budala.

"Jer je eliti finansijskih okova lakse da potcini takvo zaglupljeno stanovnistvo nego slobodoumne, slobodnog duha, patriotske, preduzetne Amerikance koji su ucinili da ovoj zemlji zavidi ceo svet," objasnjava kolumna. Bas kao sto je lakse kontrolisari mule-budale, u poredjenju sa divljim konjima ili tvrdoglavim magarcima.

Ali ovde je na delu nesto vise od same ekonomije. Jer nesto ekonomske logike iza sve vece imigracije prkosi razumu. Imigranti su dovedeni u velikom broju krajem veka pre svega da izgrade pruge, da rade u rudnicima i fabrikama. Tada je to bilo veoma dobro sa ekonomskog stanovista.

Danas, medjutim, niko vise ne gradi pruge; mnogi rudnici su zatvoreni, ostavljajuci ovu delatnost vezanu za prirodna bogatstva sa samo 0,6% udelom u ukupnom broju zaposlenih u SAD. Sto se tice fabrika, 500 kompanija Fortune je otpustilo vise od tri miliona americkih radnika 80-ih godina i na dobrom je putu da to isto uradi u 90-im godinama. Takvo reduciranje i izvoz proizvodnih radnih mesta u inostranstvo, u mesta kao sto su Kina, Latinska Amerika ili Jugoistocna Azija, ostavilo je americke fabrike sa samo nesto preko 19% udela od ukupnih americkih radnih mesta. Ipak, uprkos gornjim ekonomskim realnostima,

417

imigranti, narocito nekvalifikovani imigranti neevropskog porekla, i dalje preplavljuju americko trziste radne snage (vidi tabelu). Zasto?

Zato sto na relativno slobodnim trzistima radne snage, kao sto su ona u SAD, Kanadi i Australiji, nekvalifikovani ili malo kvalifikovani imigranti mogu da snize ukupne plate samim tim sto konkurisu za radna mesta zajedno sa domacim Amerikancima, Kanadjanima, ili Australijancima. Vise novca za bankare i industrijalce; manje ostataka za poreske obveznike iz Glavne ulice.

Ali ovde je na delu nesto vise od same ekonomije. Tradicionalni preovladjujuci hriscansko-evropski karakter tri bivse britanske kolonije sistematski unistavaju globalisticki liberali, centurioni Novog svetskog poretka. A jedan profesor koledza iz Kalifornije je sada pruzio odgovor na pitanje KO su neki od ovih liberala; "misteriozne globalisticke snage" su one koje su se nameracile da uniste preovladjujuce hriscanske zemlje. Na celu su jevrejsko-americki lideri, prema skorasnjem clanku Dr. Kevina MekDonalda, "Jevrejsko ucesce u oblikovanju americke imigracione politike," (www.csulb.edu/~kmacd).

"Jevreji imaju interes da se suprotstavljaju establismentu etnicki i kulturno homogenih drustava u kojima prebivaju kao manjine," pise prof. MekDonald. "Jevreji su na celu pokreta podrske ciji je cilj da izmene etnicki status quo u Sjedinjenim Drzavama u korist ne-evropskih naroda."

Zasto? Zato sto se onda Jevreji "ne bi izdavajali kao usamljena grupa [religioznih] nekonformista" (Higham, 1984., str.156). I zato sto Jevreji, "iako cine priblizno 2,4% stanovnistva u SAD, cine polovinu najvisih direktora u Vol Stritu," prema prof. MekDonaldu. Tako se njihovi poslovni interesi usko poklapaju sa njihovom etnickom agendom. "Sapiro takodje pokazuje da su Jevreji i previse predstavljeni, sa najmanje faktorom devet na indeksima bogatstva. A devetostruko je "konzervativna procena," smatra on.

418

Kako su oni to uradili? Oni su kupili uticaj. Oni su kupili politicare; oni su kupili medije; oni su kupili Holivud; i oni su rekli svojim vazalima, od kojih su mnogi nejevreji, sta zele da ostatak budala misli. I tako je establisment Novog svetskog poretka isprao narodu mozak, da misli da imigracija i multikulturalizam znace aksiomatsku dobrotu.

"Jevrejski uticaj na imigracionu politiku je olaksan jevrejskim bogatstvom, obrazovanjem i socijalnim statusom," primecuje prof. MekDonald. Jevreji daju "izmedju jedne cetvrtine i jedne trecine svih politickih doprinosa u SAD," ukljucujuci tu i jednu polovinu doprinosa Demokratskoj stranci i jednu cetvrtinu sponzora Republikanske stranke (Lipset i Raab, 1995.). Do 1988. godine prihod Jevreja je bio najmanje duplo veci od prihoda americkih nejevreja.

Ako izdvojite vreme da pazljivo procitate nepristrasni esej profesora MekDonalda, primeticete da je bolno objektivan i lisen licnog misljenja. U stvari, mozete primetiti da on u svom clanku citira uglavnom jevrejske izvore. I da se njegovi argumenti zasnivaju na nefiltriranim cinjenicama. Za razliku od propagande establismenta, koja nikad ne spominje korene, uzrok savremene imigracione politike koja je diskriminantna u odnosu na Evropljane.

To, plus profesionalna biografija prof. MekDonalda, daju njegovom eseju ekstra tezinu i kredibilnost. On je profesor na Odseku za psihologiju na Drzavnom univerzitetu Kalifornije u Long Bicu jos od 1985. godine; gostujuci profesor, od 1983.-1985. na Odseku za psihologiju na Triniti Koledzu u Hartfordu u drzavi Konektikat; saradnik na post-doktorskim studijama od 1981.-1983.; zatim Univerzitet Ilinois, Odsek za sihologiju(Ross Parke Supervisor); Univerzitet Konektikat; doktorirao bihevioralne nauke 1981. (Benson E. Ginsburg mentor); na Univerzitetu Konektikat; magistrirao biologiju 1977.; i na Univerzitetu Viskonsin-Medison diplomirao filosofiju 1966.

419

Ali bilo bi i nefer i netacno pripisati sve globalisticke ideje, ukljucujuci tu i savremenu imigracionu politiku, jevrejskim liderima. Cak iako oni cine polovinu najvisih 100 direktora u Vol Stritu; cak iako oni daju polovinu doprinosa Demokratskoj stranci i cetvrtinu doprinosa Republikanskoj stranci... druga strana takve statistike je da ona druga polovina najvisih direktora u Vol Stritu NISU Jevreji; da ona druga polovina fondova Demokratske stranke dolazi od nejevreja, kao i tri cetvrtine fondova Republikanske stranke.

Cinjenjica je da je ova poslednja, toboze "nejevrejska elita" apsolutno isto toliko odgovorna za unistavanje Divne Amerike koje je u toku, ako ne i vise, jer je ona nekad bila deo nje. Prodajom interesa svoje brace, uz obozavanje Svemocnog dolara, saucesnistvo ovih "nejevreja'" u pokusavanju da se porobi svet finansijskim i demografskim sredstvima jos je vise oduran. Takvi americki kvislinzi ukljucuju Bila Klintona, Boba Dola, Njuta Gingrica i mnoge druge u Vasingtonu koji stalno glasaju protiv interesa poreskih obveznika, a za interese Vol Strita i Velikog biznisa.

"U pripremi za takvo konacno porobljavanje slobodnog ljudskog duha, arhitekte Novog svetskog poretka konstruisu novu, ruznu, primitivnu, poslusnu Ameriku," primetio je ovaj pisac u svojoj kolumni ul u listu WASHINGTON TIMES 31. avgusta 1997. "Amerika je nekad bila zemlja u kojoj je vecina ljudi obozavala Isusa Hrista, sina Bozijeg koji je umro na Svetom Krstu. Sada vecina Amerikanaca obozava Svemocni dolar, Lihvarstva, porobljivaca Slobodnog coveka, u svetilistima kao sto je Vol Strit."

Kanada i Australija slede istu stazu. Kao i mnoge evropske zemlje, one su takodje preplavljene hordama neevropskih imigranata, narocito iz islamskih zemlja u Severnoj Africi i sa Bliskog Istoka. G. Goldfinger je bio u pravu. Ovo tesko da je koincidencija ili slucajnost. Ovo je neprijateljska akcija.

420

Sta moze da se uradi? Pa, ako ste dosli dovde u ovom clanku, vec ste preduzeli prvi korak - prosvetljenje. Globalni demografski rat se vodi protiv homogenih, preovladjujuce hriscansko-evropskih zemalja putem imigracije, medju ostalim globalistickim oruzjem za masovno unistenje. Ako ste Evropljanin, ili neko tradicionalnog evropskog nasledja, onda sada takodje znate da ste VI na listi ugrozenih vrsta, ako se dozvoli da se nastavi tekuca politika nase vlade. Kako to kaze prof. MekDonald, "etnicke grupe koje ne mogu da uticu na imigracionu politiku u sopstvenom interesu konacno ce biti raseljene ili reducirane u relativnim brojevima od strane grupa koje mogu da postignu svoj cilj."

Korak broj dva je da se zatvore vrata bujici. Zakon o imigraciji iz 1965. godine, na primer, mora se odmah opozvati. Nema vise antievropskih, rasnih, ili kvota po zemljama. Nulta imigracija moze biti lep konacni cilj, ali u medjuvremenu, imigraciju treba dozvoliti strogo na bazi od slucaja do slucaja, koriscenjem dokazanih ekonomskih potreba i specificnih domacih poslovnih sektora kao smernica. Treba da se dozvoli ulaz samo visoko kvalifikovanim imigrantima koji mogu da se izdrzavaju, ili preduzetnicima koji mogu da kreiraju dodatna radna mesta.

Korak broj tri je da se pocne obrtati plima u suprotni smer. Repatrirati sve imigrante koji zive od socijalne pomoci, tj. koje izdrzavaju domaci poreski obveznici i biznis. Ali prvo, treba da damo globalistickim liberalima sansu da uloze svoj novac u ono o cemu pricaju. Oni treba da uloze novac ili da ucute. Mi treba da dozvolimo eliti establismenta da "spasi" sve takve ljude koji bi potencijalno bili deportovani tako sto ce ih zaposliti u svojim PRIVATNIM firmama. Nemojte se iznenaditi kad vidite da su njihove reci su bile mnogo glasnije od njihovih dela.

Korak broj cetiri je da se formulise razumna imigraciona politika za buducnost. Za svaku fabriku ili drugi proizvodni objekat koju Veliki biznis vrati kuci iz mesta kao sto su Kina, Meksiko, ili druge strane zemlje, na primer, kompanije bi mogle zaraditi proporcionalnu kvotu KVALIFIKOVANIH imigranata koje moze takodje i 421

uvoziti. Nema novih domacih radnih mesta, nema jeftinog rada imigranata. I obrnuto, za svako ukinuto domace radno mesto, kvota imigranata date kompanije bi se proporcionalno reducirala. Naravno, ovo prethodno ne bi zaustavilo izvoz domacih radnih mesta u inostranstvo, ali bi sigurno povecalo cenu toga.

Ali to je protekcionizam, cujemo kako vriste globalisticki liberali? Naravno da jeste. Zar nije to ono sto vlade treba da rade - da stite interese svojih gradjana?

Pored toga, takvi globalisticki liberali bi trebalo da pokusaju da emigriraju u Kinu, na primer, njihovu ekonomsku draganu, u koju su multinacionalne kompanije slile 202 milijarde USD samo u periodu 1990.-1997. (vidi "Dva lica globalizma: O jinu i jangu," www.truthinmedia.org/Bulletins/tim98-12-6.html). Sve su sanse da bi ih kineski zvanicnici ismejali. bas kao sto je i pisac Piter Brajmlou bio ismejan kad je stavio otvorenost te zemlje na test. Kineska imigraciona politika je veoma jasna. Strane fabrike i laboratorije su dobrodosle, strani radnici nisu. Strani kapital je dobrodosao. ali ne i strano vlasnistvo. Niti izvoz domace valute. I to nije protekcionizam?

Prethodne cetiri stavke nisu namenjene niti da budu iscrpne, niti sveobuhvatno nacelo imigracione politike. One su samo namenjene da vas nateraju da pocnete da razmisljate o mogucim resenjima za ovaj ozbiljan problem. Osecajte se slobodnim da dodate ili oduzmete od toga kako vi smatrate za shodno.

"Ali sta ako nista ne uradimo?" mozda se pitaju neki. Onda ce se "ono sto se dogodilo u Bosni dogoditi u Sjedinjenim Drzavama," rekao je ovaj pisac u svojoj kolumni za list WASHINGTON TIMES u avgustu 1996., "Kada se kulture sukobe" (www.truthinmedia.org/Columns/wt8-18-96.html ), napisane krajem novembra 1995., bas kad se potpisivao Dejtonski sporazum. Evo odlomka:

422

"Zasto bi se raspale SAD? Iz dva razloga: Prvo, demografske snage slicne onima koje su rascepale Bosnu... su prisutne u SAD. Drugo, u toku je tehnoloska revolucija koja ce ubrzati ovaj proces i koja ce zauvek izmeniti nacin na koji mislimo i radimo. Samo jedna vrsta zemlje je otporna na secesiju - homogena jednonacionalna drzava.

Bosna je i 150 godina i vise iza SAD i 50 godina ispred. Ona je 150 godina iza sto se vidi iz brutalnosti rata, narocito prema civilima. Ali Bosna je takodje i 50 godina ispred SAD jer ce se nasa zemlja sigurno raspasti po rasnim i nacionalnim linijama kao i Bosna.

Prof. Samjuel Hantington je predvideo u svom eseju 1993. godine "Sudar civilizacija" (objavljen u FOREIGN AFFAIRS zurnalu) da ce sledeci svetski rat ili veliki regionalni konflikt biti sudar civilizacija, a ne ideologija. Medjutim, g. Hantington je bio tako zauzet fokusiranjem na bivsi Sovjetski Savez i Jugoslaviju da je zanemario da razmotri sta se desava kod kuce.

Kako ce se zemlja raspasti? Mirno, ako se nastave tekuci trendovi. Nasilno, ako 'establisment' odluci da se bori protiv gubitka svojih ovlascenja fizickom silom. Na svaki nacin, SAD ce se podeliti duz demografskih linija."

Tako, ukoliko ne ustanemo da se borimo za Ameriku, Australiju i Kanadu koje su nam preneli nasi preci, zasluzicemo da nas pamte u istoriji kao nekada velike drzave koje su postale poslusne budale; "neukih ljudi koji grese ili glupana", prema definiciji reci `mutts (gore prevedeno kao: budale)` u Oksfordskom recniku, sto od nas zeli da napravi elita Novog svetskog poretka. Da li postoji neki patriota koji jos uvek misli da je nista ne raditi opcija? Novi svetski poredak i Srbi - Deo LVIII Rusija tajno saradjuje sa Novim svetskim poretkom (opet!)

423

Ovo je prvi iz serije od tri teksta posvecena jugoslovenskim izborima i vremenu posle njih

Sestog oktobra, jedan dan nakon jurisa na jugoslovensku skupstinu, Vojislav Kostunica se sastao sa Slobodanom Milosevicem prvi put u zivotu. Dva coveka su se rukovala i rekla "dobro vece" jedan drugom. Tokom sastanka koji je trajao jedan sat Milosevic je navodno cestitao Kostunici na tome sto je izabran za predsednika Jugoslavije. To je bilo prvi put u srpskoj istoriji da je vlast promenjena mirnim putem.

Ranije tog dana ruski ministar spoljnih poslova, Igor Ivanov, se sastao na oko jedan sat i sa Kostunicom i sa Milosevicem. Nakon toga, Ivanov se takodje kratko sastao sa srpskim Patrijarhom Pavlom.

Na prvi pogled, prema tome, ono sto se dogodilo u Beogradu 6. oktobra izgleda kao diplomatski genijalan potez bez presedana za Rusiju. Nakon sto je Vasington potrosio 77 miliona USD i ogromnu kolicinu politickog kapitala da podupre Vojislava Kostunicu i njegove partnere iz koalicije DOS, ruski ministar spoljnih poslova, Igor Ivanov, dolece ujutru u Beograd i do uvece moze da tvrdi da je Kostunicina Jugoslavija prijatelj i saveznik Rusije.

Ako je to tacno, takav krajnji rezultat bi ucinio Kostunicu lukavijim od lisice. Uzeo je zapadni novac (ili da budemo precizniji, njegovi partneri iz DOS-a su to ucinili u njegovo ime, tako da bi on mogao da tvrdi da su mu ruke ciste), a onda je promenio lojalnost kad je dosao na vlast. Za srpske patriote sirom sveta ovo bi bilo vreme da se raduju. Ovakve vesti bi bile jos i bolje da se Kostunica odmah postavio u liniju sa Rusijom.

Ali ova prica se ipak cinila isuvise dobrom da bi bila tacna. I bila je. Jer postoji jos jedno, zlokobnije i perfidnije objasnjenje, pustosni ishod za dugorocni 424

opstanak i suverenitet i Srbije i Rusije. Ovaj scenario je savrseno u skladu sa moralno korumpiranim, ali intelektualno i diplomatski briljantnim, strategijama koje su lideri Novog svetskog poretka do sada prikazali.

Ruski ministar spoljnih poslova Ivanov je jedini visoki zvanicnik rezima Borisa Jeljcina koji je zadrzao svoj posao nakon sto je Vladimir Putin izabran za predsednika proslog marta. Ivanov je bio, prema tome, na istoj poziciji i deo Jeljcinovog-Cernomirdinovog zabadanja noza u ledja i izdaji Srbije na kraju NATO-vog bombardovanja oko Kosova 1999. godine.

Vec mesecima se ovaj pisac pita kako je zaboga Ivanov mogao da prezivi na svojoj poziciji ako je Putinova administracija zaista tako pro-ruska i nezavisna? To je jedna od rezervi koje sam imao oko toga gde stvarno lezi Putinova lojalnost.

Pa, sada znamo. Kada je dosao impuls da se ubaci Srbija, Putin-Ivanov su delovali uglavnom na isti nacin kao i Jeljcin-Cernomirdin. Nakon sto je Vasington uradio onaj tezi posao, poslatje Ivanov u Beograd da obavi nezno obaranje ruku i proglasi pobedu - za Novi svetski poredak. Bas kao sto je to uradio i Cernomirdin u junu 1999. godine.

Secate se kako je tokom citave najnovije "jugoslovenske krize" drzavni sekretar Medlin Olbrajt stalno naglasavala da je u svakodnevnom kontaktu sa Ivanovim, kao sto je i savetnik za nacionalnu bezbednost Sem Berger bio u kontaktu sa svojim ruskim pandanom? A govoreci na svojoj kampanji 6. oktobra, demokratski predsednicki kandidat Al Gor, bliski prijatelj Cernomirdina, preuzeo zaslugu za rusku ulogu, govoreci da je Rusija uradila ono sto je uradila samo pod pritiskom SAD.

425

Sto znaci da "nova Putinova Rusija" ocigledno tajno saradjuje sa Novim svetskim poretkom.

Kako mozemo biti tako sigurni?

Pa, svedoci smo nastavljenog izliva podrske Kostunici sa Zapada cak i nakon Ivanovog "genijalnog poteza." Vasington i Evropska Unija su skinuli sankcije par dana nakon sto je Kostunica polozio zakletvu kao predsednik. Francuska vlada je odmah pozvala Novog jugoslovenskog predsednika da prisustvuje sledecem sastanku Evropske unije u Bijaricu u Francuskoj.

Norveski predsednik je bio prvi sef jedne NATO drzave koji je doleteo u Beograd, u ponedeljak 9. oktobra. Prvi strani diplomata kojeg je Kostunica posetio 6. oktobra je bio italijanski ambasador, Djovani Karacolo. Kostunica mu je zahvalio "za ulogu koju je Italija odigrala u izbornoj kampanji."

Nakon ovih susreta usledio je niz poseta zapadnih lidera Beogradu radi cestitanja, ukljucujuci tu i americke diplomate.

Iznenada, bukvalno preko noci, drzava koja je demonizovana 10 godina postala je dragana Zapada i sampion demokratije. Pretpostavljate li da bi se Zapad ponasao tako da je Rusija stvarno ugrabila Srbiju u poslednjem trenutku, nakon sto je Zapad kupio i platio pobedu DOS-a?

Usput, zar nije Kostunica rekao tokom izborne kampanje da ne zeli nikakvo strano mesanje? Sta se dogodilo sa tim obecanjem? Potopljeno je u srpskoj "demo farsi," naravno, zajedno sa mnogim drugim izbornim obecanjima koji se nikada nece ispuniti.

426

Kao sto je ono sto je Kostunica rekao o Milosevicu 5. oktobra. U svom govoru srpskim "revolucionarima" sa balkona srpskog parlamenta, Kostunica je rekao da je "Srbija krenula putem demokratije. A tamo gde je demokratija nema mesta za Slobodana Milosevica." Ipak 24 casa kasnije tu su Kostunica i Milosevic koji se rukuju i smeskaju za kamere.

Ocekujte jos takvih poitickih pirueta koje izvrsavaju marionete Novog svetskog poretka koje su sada na vlasti u Beogradu.

Medju ljudima koji izgleda nisu svesni dvostrukih i trostrukih zakulisnih dogovora, koje su neki komentatori nazvali "puc palate," je na stotine hiljada ljudi koji su protestvovali u Beogradu. Oni su verovali da sprovode pravu "revoluciju." Na kraju, medjutim, ovo ce verovatno biti nesto za Ginisovu knjigu rekorda - kao najveci svetska lutkarska predstava.

Na kraju, Ivanovo guranje i dogovaranje 6. oktobra je stavilo Rusiju jasno na stranu Zapada. (ili je ona to bila sve vreme, osim sto ovo mozda nije bilo ocigledno?).

(Usput, ovo bi takodje moglo da objasni tisinu i nedostatak javnog otkrivanja dokaza da se ruska ratna mornarica se ocevidno skupila na dnu okeana nakon nesrece sa podmornicom Kursk, sto bi moglo nedvosmisleno dokazati identitet strane podmornice sa kojom se ruska nuklearna podmornica navodno sudarila ).

Na kraju svega, ovaj pisac mora da oda priznanje liderima Novog svetskog poretka. Oni su briljantno lukavi! Cak i Nikolo Makijaveli bi verovatno morao da

427

im se divi sto nastupaju sa postupcima koji vas ostavljaju bez reci dok vam se vrti u glavi. Osim mozda da kazete poneku molitvu i za Srbiju i za Rusiju.

Neki citaoci se mozda pitaju nakon svega sto se dogodilo u Beogradu u poslednja dva dana - da li ja jos uvek mislim da Jugoslavija treba da se prikljuci savezu Rusije i Belorusije? Naravno da to mislim, kao sto sam i ranije, sa geopolitickog stanovista. I to iz istih razloga - dugorocni opstanak u formi suverene zemlje i ocuvanje njene pravoslavno hriscanske kulture.

Ali to je sada sporna tacka. Za ples je potrebno dvoje. Sa svojim akcijama 6. oktobra Rusija je bacila Jugoslaviju u ruke EU i SAD i u okove, cineci potpuno jasnim da Srbi nisu dobrodosli u takvu uniju.

Putinova vlada se ocigledno slaze sa obecanjem koje je Vojislav Kostunica dao tokom svoje kampanje - da on zeli da Srbiju "vrati u Evropu." Nije vazno sto Srbija nikad nije bila deo Evrope u politickom smislu, osim kada je bila okupirana od strane evropskih carstava, kao sto smo to istakli u tekstu "Crveni oktobar" (kolumna ovog pisca od 19. septembra) .

Putinova Rusija mozda jos uvek uzrokuje neku konsternaciju liderima Novog svetskog poretka tu i tamo. Ali ocigledno ne oko Srbije. Kao rezultat toga, mi smo sada prepravili nasu geopoliticku mapu Evrope, napravljenu u januaru 1999. (tj. pre NATO bombardovanja - vidi http://www.truthinmedia.org/Images2000/nato-map-1-99.gif i http://www.truthinmedia.org/Images2000/nato-map-10-00.gif ).

Cak i neke srpske ostrige jos ne vide sta ih ocekuje - sudbina drugih istocno evropskih drzava koje vec marsiraju niz put Novog svetskog poretka ka "demokratiji" moze biti od pomoci da shvate.

428

Evo pisma koje smo primili od Irene Malenko, na primer, Ruskinje koja sada zivii u Irskoj. Njeni komentari oko toga sta ceka Srbiju baziraju se na njenim licnim iskustvima u rodnoj Rusiji:

"Zdravo Bob. Zaista je bolno videti kako se istorija ponavlja i kako ljudi nikad ne uce na greskama drugih...

Pre deset godina mi smo bili isto tako naivni i cak budalasti kao sto su toliki ljudi danas u Srbiji (ne zelim nikog da uvredim, ali prosto je tako). Mi smo takodje ozbiljno verovali da cemo zamenom jednog odvratnog lidera (Gorbija) novim (Jeljcinom) postici "slobodu". I da ce zivot posle toga biti, kako kazu u u ruskim bajkama - "poceli su da zive u miru i da postanu jos bogatiji" (zhit' pozhivat' da dobra nazhivat').

Tek par godina kasnije smo shvatili da smo jednog izdajnika zamenili drugim, da je covek na koga smo racunali bio zapravo samo marioneta Zapada. Bas kao sto je to i lider srpske opozicije danas...

Prosto mi je muka da vidim i cujem uzvike veselja u kampu Novog svetskog poretka na mom TV aparatu i da vidim kako srpski narod upada u istu zamku. Glupo, glupo, glupo!!!

Svi smo mi izgubili danas, jer nista to nije bilo zbog Milosevica. Radilo se o buducoj slobodi svih nas. Bob, zasto se ti ne kandidujes za predsednika Jugoslavije? Verujem da bi ti bio daleko bolja opcija za narod tvoje zemlje, narocito ako im je potreban per se neko ko zivi u inostranstvu:-) To je samo gorka sala, razumeces...

429

Moje srce pati zbog ljudi koji su upravo izgubili ostatak svoje slobode - dok oni i dalje proslavljaju i veruju da su pobedili."

Na sta sam ja odgovorio:

"Apsolutno si u pravu po svim gornjim stavkama. I ja govorim to takodje nasoj sirokoj citalackoj publici i u Srbiji i u skoro 100 zemalja sirom sveta. Ali znas kako ono kazu - "mozete odvesti konja do potoka, ali ga ne mozete naterati da pije."

Ima jedna jos jezgrovitija poslovica u Srbiji za ono sto se upravo dogodilo: "Sjasio Kurta, da zajasi Murta". Kurta i Murta su tipicna muslimanska imena. Zato pretpostavljam da ova poslovica vodi poreklo jos od otomanske okupacije Srbije.

Sto se tice tvoje ideje da se ja kandidujem za predsednika, kao sto si mozda videla u skorasnjim biltenima, patriote Srbi me cesto to pitaju. Moj odgovor tebi je isti kao i odgovor njima - ima isuvise kurvi u tom poslu. Pogledajte samo kako je Vaclav Havel napredovao od uglednog pisca u prezrenog politicara."

Jos jedan citalac iz Rusije je upitao: "OK, ali sta je konkretno Putin mogao da uradi drugacije 5. oktobra, ako pretpostavimo, naravno, da je on istinski ruski patriota i prijatelj Srbije? Za mene je to goruce pitanje."

Na sta sam ja odgovorio:

"Putin je mogao da "povuce crtu u pesku" (da citiramo Dzordza Busa pred Rat u Zalivu). Mogao je da jasno stavi do znanja Zapadu da Rusija takodje ima kljucne 430

interese na Balkanu. I da ce sirenje NATO-a na Istok biti zaustavljeno na (reci) Drini (granica izmedju Bosne i Srbije). I da Rusija nikad nece dozvoliti da NATO dobije strateski vaznu crnogorsku luku Bar.

I Putin je mogao da posalje tu Severnu flotu u Mediteran (o kojoj smo prvi put pisali u aprilu!!! - pogledajte "Opasno zveckanje oruzjem") - da podupre svoje reci. Bog zna, mozda se cak i tragedija podmornice "Kursk" mogla izbeci na taj nacin. Mrzim da to kazem, ali stalno mislim da je mozda potapanje podmornice "Kursk" Bozja kazna za kolebanje i vrludanje ruskog predsednika po pitanju od takve velike geopoliticke vaznosti - za RUSIJU!

(Zbog onoga sto se dogodilo Srbija je isto jos jedno sirenje NATO-a na Istok, samo drugim sredstvima).

Putin nije uradio nista od gornjeg. Kao rezultat toga, Srbija je sada izgubljena, EU/NATO su je zgrabili pred nosom Rusije. Sto je jos gore, uz saradnju Rusije. Tako je sada Rusija izvan Balkana. "Trajno." (U savremenom smislu samo, naravno - onoliko koliko je ista trajno).

To je moj odgovor na tvoje goruce pitanje."

Jos jedan Rus, bivsi oficir ruske ratne mornarice, nam je pisao nudeci sledece objasnjenje za razloge sto Rusija nije zelela da se umesa u srpske stvari.

"Dragi Bob, razumem koliko mora da ti je tesko na srcu ovih dana, iako ni meni nije nista lakse pri srcu u vezi sa situacijom u Jugoslaviji - a ipak moram da izrazim moje neslaganje s tobom u vezi toga da su Putin i Rusija marionete Novog svetskog poretka. Nije sve tako jednodimenzionalno kao sto izgleda. Ovde mislim da mnostvo glavnih razloga za relativnu pasivnost Rusije na 431

Balkanu potice ne od "evropskih aspiracija" Rusije (citaj NATO-vih, Novog svetskog poretka), iako su simptomi toga, naravno, jos uvek prisutni u razmisljanju Rusije, vec iz najtrivijalnije cinjenice da, kao i uvek u 20. veku, Rusija nije spremna za odlucujucu konfrontaciju sa Zapadom."

Na sta sam ja odgovorio:

"Prihvatam to kao mogucnost. Ali zasto onda su Putin i njegovi generali/admirali smatrali neophodnim da naprave svu onu buku proslog aprila oko rasporedjivanja Severne flote u Mediteranu? (vidi "Opasno zveckanje oruzjem"). Niko ih nije bicevao da to rade. Ako ste vi u pravu, zar nije onda bilo bolje i pametnije prosto cutati i ne ulivati nikakve nade koje ne mogu ispuniti? Ili su oni bili zapravo iskreni tada, pre nego sto je Putin kupljen prilikom njegova tri susreta sa Klintonom et al. i njegovim ortacima iz G-8?

Imam osecaj da Rusija moze dobiti puno MMF novca nakon ovoga, bas kao sto je dobila i oprostaj na milijarde dolara sovjetskog duga kao nagradu za Jeljcinovo/Cernomirdinovo zabijanje noza u ledja 1999. godine" (plus 4,5 milijardi USD od MMF-a - vidi "Jeljcin zavsava izdaju Srba," 22. juni 1999.)."

Uz to, Bil Klintonovo suspendovanje programa Raketno-odbrambenog stita u septembru moglo je biti delimicno placanje Putinu sto se nije mesao u Jugoslaviju i sto cuti u vezi onoga sto se stvarno desilo sa podmornicom "Kursk."

Ako vi, kao i mnogi tipicni citaoci sajta Truth in Media, vidite sve ove dvolicne igre i moralnu korupciju, do sada se mozda pitate kako je jedan fin i pristojan Srbin kao sto je Voja Kostunica, uvucen u dogovore sa svim ovim lazovima i prevarantima Novog svetskog poretka?

432

Pa, ja ne znam kako. Samo znam da jeste. Sto je razlog da sam rekao u septembarskom clanku na sajtu Truth in Media da ga sada smatram bivsim prijateljem. Sto je izazvalo sledece pismo od jednog beogradskog citaoca:

"Moram da te pitam jedno licno pitnje - govoris o Voji Kostunici kao o svom bivsem prijatelju. Veoma kratko i samo uopsteno, zasto bivsi prijatelj?"

Na sta sam ja odgovorio:

"Zato sto niko ko je uzeo novac od onih kao sto su Klinton/Olbrajt/Sreder (koji su bombardovali Srbiju prosle godine) ne moze da mi bude prijatelj. Vojin (Kostunicin) mlaki izgovor da je to neko drugi uradio u njegovo ime i da su njegove ruke stoga ciste, je samo to - mlak. Niti moze neko ko ce konacno dovesti NATO u Srbiju, bilo voljno ili nevoljno, biti moj prijatelj.

Zato uzivajte u privremenom materijalnom prosperitetu koji ce Srbija sigurno iskusiti u sledeceih godinu-dve, kad ce se 2 milijarde USD zapadnog novca sliti u nju (primetili ste kako niko ne spominje REPARACIJE koje bi bile kompenzacija zrtvama NATO bombardovanja?). Onda cekajte na ono sto se dogodilo Rusiji, Bugarskoj, Rumuniji. Kako ja to vidim, Srbija je danas otprilike tamo gde je Rusija bila 1991. godine."

Naravno, Kostunica mozda stvarno veruje da moze nadmudriti Zapad i uzeti njegov novac a da ne ustupi suverenitet Srbije. Ali jeste li ikad culi za "zlatno pravilo?" - "Onaj ko ima zlato vlada." Kostunica ga nema.

433

Moj bivsi prijatelj je takodje rekao da ga nova vlast nece promeniti. A vec jeste. Njegov stav tokom ulicnih protesta protiv Milosevica 1996/1997. godine je bio identican mom sadasnjem stavu. Kostunica je odbio da ucestvuje. On je rekao da ne zeli da ucestvuje u gomili koja nosi zapadne zastave i klice pro-zapadne parole.

A pogledajte ga sada, skakuce sa zapadnim liderima koji su bombardovali Srbiju prosle godine. Ala amnezija moze brzo da nastupi.

Ipak, Vladan Kecman, citalac iz Crne Gore, je reagovao ljutito na komentare ovog autora o srpskoj "revoluciji" i "demo farsi" koja je izbacila Kostunicu na vlast.

"Vase izjave nisu manje uvredljive od onih koje je iznosio Milosevic - da su 3 miliona ljudi koji su glasali za DOS budale, zecevi, hijene i pacovi! Sram te bilo Bobe Djurdjevicu! Nadam se da ces se izviniti ponosnim i postenim Srbima koje nazivas ostrigama!"

Na sta sam ja odgovorio:

"Ne sumnjam da je vecina demonstranata bila iskreni. Ne bi bio prvi put da su mase prevarene. Milioni ljudi su takodje marsirali i pozdravljali komuniste pre 40 godina i Milosevica pre 10 godina."

Reakcije kao ova neodoljivo podsecaju na one koje je ovaj pisac dobijao 1990. godine, kada je prvo kritikovao Milosevica, koga je srpski narod tada jos vise voleo nego sto sada voli Kostunicu. Sto je razlog da smo rekli g. Kecmanu: "Jedna stvar je sigurna, Vladane: Bozja volja, jednom od nas dvojice ce biti zao."

434

Za one u Srbiji koji su jos pijani od euforije jugoslovenske "revolucije" i ocekuju da nastupi stanje prosperiteta i srece, pusticemo da neki veliki umovi iz ljudske istorije imaju zadnju rec u ovom prvom tekstu iz trodelne serije o jugoslovenskim izborima:

"Gde je neznanje blagoslov, ludost je biti mudar." (Tomas Grej)

"Sva istina prolazi kroz tri faze. Prvo bude ismejana, zatim joj se zestoko suprotstavljaju i na kraju je prihvate kao da je ocigledna sama po sebi.." (Artur Sopenhauer)

"Veliki umovi su uvek nailazili na zestoko suprotstavljanje mediokritetskih umova." (Albert Ajnstajn)

"U vreme univerzalne prevare - reci istinu je revolucionarni cin." (Dzordz Orvel)

"Ljudi jednom naviknuti na gospodare nisu u stanju da budu bez njih. Ako pokusaju da stresu jaram, otudje se jos vise od slobode. Pogresno uzimajuci za to neobuzdanu slobodu kojoj su dijametralno suprotstavljeni, oni skoro uvek uspeju, svojim revolucijama, da se predaju zavodnicima, koji njihove lance samo ucine jos tezima nego sto su bili." (Zan Zak Ruso, 1754) ---

Ocekujte sledece nedelje nasu kolumnu "Srpska 'Revolucija ostriga' bila je sve samo ne spontana."

435

Novi svetski poredak i Srbi - Deo LVIV Srpska "Revolucija ostriga" bila je sve samo ne spontana Ovo je druga kolumna iz trodelne serije posvecene jugoslovenskim izborima i vremenu posle njih

Srpska "revolucija ostriga" koja je usledila nakon jugoslovenske izborne "demo farse" i kulminirala 5. oktobra upadom i delimicnim paljenjem zgrade jugoslovenskog parlamenta, bila je sve samo ne spontana. Ona je bila isto toliko spontana koliko i je prvomajska parada - dogadjaj koji se pazljivo planira mesecima unapred.

Niti su je izvrsili stanovnici Beograda, kako se to cinilo posmatracima sirom sveta koji su na TV gledali slike upada u jugoslovensku skupstinu. To je bio precizno rezirana predstava, koji su odigrali za dobru nadoknadu placenici dovedeni iz unutrasnjosti Srbije, gde su zapadni direktori "crnih operacija" vukli konce iz pozadine i trljali ruke.

Jedan od lidera takvih "demokratskih" placenika bio je Velimir Ilic, gradonacelnik Cacka, malog grada u centralnoj Srbiji, nekih 60 milja juzno od Beograda. Ilic, koji je dosao na vlast na lokalnim izborima 1996. kao clan Vuk Draskovicevog pro-zapadnog Srpskog pokreta obnove (SPO), kasnije je napustio SPO i stao na celo stranke Nova Srbija, za koju kazu da je bliska Zoranu Djindjicu.

(U stvari, list New York Times je 9. oktobra komentarisao kako je Ilic predstavio Djindjica i bivseg nacelnika generalstaba VJ generala Momcila Perisica svojim padobrancima).

436

Evo kako je Ilic opisao ovu takozvanu "revoluciju" u intervjuu za CNN 12. oktobra.

"Prema Ilicu, ustanak 5. oktobra je bio temeljno planiran, a od kljucne vaznosti za njegov uspeh je bila saradnja nekih policijskih i vojnih oficira... Na svakom kamionu, kaze Ilic, bilo je po 50 ljudi naoruzanih kamenicama, cekicima i cak nekim vatrenim oruzjem... 'Oni [policija] su nam govorili gde da napadnemo'....Zgrada skupstine je pala za par sati. Zgrada je opljackana, a onda zapaljena... 'Nije bilo drugog nacina nego da ga napadnemo.'"

U jos jednom neobicno iskrenom intervjuu za list New York Times, objavljenom 9. oktobra pod naslovom `Pojavili se u kljucno vreme za Kostunicu`, ovaj hvalisavi "demokratski" "Jurisnik iz Cacka" izneo je neke nove detalje koji su potvrdili ono sto je ovaj pisac govorio sve vreme - da je cela Kostunicin sou "izbori-revolucija" bio sarada "kupljena i placena od strane Zapada".

Evo nekih izvoda iz izvestaja objavljenog u listu The Times:

"To je bio licni doprinos iz Cacka, rekao je g. Ilic, star 49 godina, sirokih ramena, energican covek koji je vodio 10.000 ljudi iz svog grada 60-ak km udaljenog od Beograda; [u intervjuu za CNN, medjutim, koji je objavljen tri dana kasnije, Ilic je tvrdio da je vodio 20.000 ljudi iz Cacka]. On je okupio kolonu automobila i kamiona dugu 15-ak km i krenuo u 7.30h ujutru iz Cacka za Beograd... On je organizovao jezgroviti tim mladih snaznih ljudi i, sto je od kljucne vaznosti, pripadnika policije i vojske koji nisu bili na duznosti, rekao je on.

Oni su poveli buldozere i kamione da pomognu da se probiju policijske barikade, i za slucaj da su im potrebni da naprave sopstvene barikade. Sto se tice oruzja, poneli su tri kamiona kamenica...

437

G. Ilic je rekao: "Ustanovili smo tim mladih profesionalaca, padobranaca iz Vojske Jugoslavije i mladih policajaca i ovo smo koordinirali sa najelitnijim jedinicama MUP-a u Beogradu. Dobili smo strucnjake u borilackim vestinama i profesionalne boksere da nam se pridruze. Cak smo imali i policajce u civilu, koji su vrsili koordinaciju sa obliznjim gradovima...

On kaze da je njegov licni dogovor sa dva specijalna policajca iz Beograda i dva iz Cacka bio uzrok da se glavni elementi policije u prestonici predju na stranu demonstranata. Kad se nekoliko stotina hiljada ljudi skupilo ispred zgrade savezne skupstine u 3h popodne i pocelo da se sukobljava sa policijom, njegovi kontakti su odbili da izvrse naredjenja da krenu protiv demonstranata".

E sad, hajde da napravimo pauzu i rekapitulaciju; Ilicev "tim snaznih, mladih PROFESIONALACA; padobranci; elitna specijalna policija; strucnjaci za borilacke vestine; bokseri;" vodili su napad na saveznu skupstinu i na zgradu drzavne televizije (samo par stotina metara dalje, gde su stvarno upotrebili buldozere).

Je li to slika demokratije koja vam se stvorila u glavi kada je ushiceni Bil Klinton cestitao Vojislavu Kostunici 6. oktobra na istorijskoj "pobedi demokratije?" Sigurno nije slika u glavi ovog pisca. Ali to je ocigledno lice "Klintonove demokratije."

Naglasio sam termin PROFESIONALCI, koji je upotrebio Ilic. Za razliku od na stotine hiljada amatera "revolucionara" u Beogradu, koji su bili samo statisti u ovoj `revoluciji` koju su rezirali Vasington i EU u stilu filma "Wag the Dog", "profesionalci su ljudi koji su placeni za ono sto rade. Neko je takodje morao da ih plati, kao i da obezbedi gorivo za tu kolonu buldozera, automobila i kamiona dugacku 15-ak km, u zemlji koja je osiromasena sankcijama i koja je pod

438

naftnim embargom. Konacno, policija nije bas poznata po tome sto odbija da izvrsi naredjenja, osim ako nije prethodno podmazana.

Pa ko je onda platio sve ove ljude i odakle je dosao taj novac? Mi sumnjamo da vec znate odgovor. Ali cemo pustiti da clan jugoslovenskog parlamenta i izvor sajta Truth in Media iz Beograda odgovori na to detaljnije. Evo odlomka iz govora koji je odrzao Dragan Todorovic, poslanik Radikalne stranke, 7. oktobra u Sava Centru u Beogradu, pre nego sto je novi predsednik Jugoslavije, Vojislav Kostunica, polozio zakletvu:

"Ima li nekog medju vama koga je sramota zbog onog sto se dogodilo sa saveznom skupstinom 5. oktobra? Da li ce iko ikad snositi odgovornost za ovaj vandalski cin?

...Cak je i Hitler postedeo ovu zgradu (Saveznu skupstinu) kad su se njegove snage povlacile! Cak je i Tito okupio svoj prvu skupstinu nakon II svetskog rata u toj zgradi. Njegova prva konferencija je odrzana u Jajcu, gde je njegova vladavina ustolicena... Da li iko od vas, gospodo, predlaze da nakon sto ste opustosili nasu velicanstvenu skupstinu bi mi trebali da se svi vratimo u Jajce mozda i tamo odrzimo nasu konferenciju?"

Nas beogradski izvor koji nam je poslao ovaj tekst je rekao da nakon ovog uvoda "oni su iskljucili njegov (g. Todorovica) mikrofon, kao u komunisticka vremena." Na sta je ovaj beogradski izvor, koji je molio da ostane anoniman, ali ciji je identitet poznat ovom piscu, nastavio tamo gde je stao g. Todorovic:

"5. oktobra smo tek shvatili za sta je skracenica DOS stvarno: "DESTRUKCIJA SRBIJE"! (Demolition Of Serbia)

439

Ono sto se desilo u Beogradu 5. oktobra, za razliku od onoga sto su velike novinske agencije objasnile - nije bio prikaz demokratije - po svom prikazu to je bio cin cistog vandalizma. Po svojim posledicama i metodama - to je bio nemilosrdni coup d'etat.

Bande huligana iz provincijskih centara, Nisa, Cacka, Kraljeva, Smedereva, opustosile su i palile prostorije Savezne skupstine, drzavne telezivizije i lokalnih ogranaka nekoliko politickih stranaka - koje predstavljaju ljude koji ne misle kao oni.

Da li ste ikada culi da je g. Milosevic uradio tako nesto? Ne? Zar nisu nacisti bili cuveni pod svojim malim "kristalnim nocima" lansiranim protiv svojih politickih protivnika? Ako vam iko kaze da se tu radilo o demokratiji - razmislite o tome. Kako razlikujete puc od demokratske promene vlasti?

Jedan od kljucnih zaverenika bio je gradonacelnik Cacka - g. Velja Ilic. On je uspeo da kupi podrsku javnosti - ubrizgavanjem velikodusnih donacija iz crnih fondova "za razvoj demokratije u Srbiji" u njegov gradic.

Za njegove placenike ustanovljene su pojedinacne naknade - ali je tipicna plata za ucesce u ovom pucu koju je placao g. Ilic bila 10.000 DEM (oko 4.500 USD). Pre ovoga je postojao ogroman problem nezaposlenosti u svim gradovima iz kojih je dosla vecina ove nasilne gomile (Cacak, Kraljevo, Nis). Sada su izgleda svi puni para i ne izgledaju zainteresovani ni za kakav posao! Ja znam ovo jer sam imao neke poslove u ovim gradovima!"

Niti se ciklus nasilja zavrsio 5. oktobra. Kako je puno izvestavano o tome cak i na zapadu, neki predstavnici Kostunice/DOS-a preuzimaju vladine kancelarije, kao i biznise, uz pomoc oruzja. Sto daje povoda za novu izreku:

440

"Diplomatija topovnjaca" Novog svetskog poretka (NATO bombardovanje) sada se razvila u "Demokratiju nisana".

Nije to nikakvo iznenadjenje. Tako su i boljsevici preuzeli vlast. U stvari, beogradski izvor koji nas je zamolio da ne spominjemo njegovo ime e objasnio nam je svoje rezonovanje ovako:

"Meni licno ne smeta da ponovim sve sto sam rekao i u potpunosti stojim iza toga. Ali ne zelim da neki od mojih prijatelja ponovo trpe zbog toga sto ja puno pricam. Nove vlasti u Jugoslaviji su izgleda surovije nego sto su bilo koji boljesevici ikad bili."

Suroviji od boljsevika! Haleluja. Pozdravimo "demokratiju" u Srbiji! Izmena pretorijanske garde

Sto nas vraca na neke stare uspomene ovog pisca... o tome kako "sto se svet vise menja, to je sve vise isti."

Malo Beogradjana bi imalo teskoce da se seti hit drame Dusana Kovacevica `Profesionalac`, cija je premijera bila u januaru 1990. u "Zvezdara" teatru, odmah nakon sto je na vlast dosao Slobodan Milosevic i odmah posle pada Berlinskog zida. Ovaj pisac je imao tu privilegiju da bude na premijeri.

Ovaj dogadjaj je inicirao petogodisnju saradnju (1990.-1995.) ovog pisca sa ovim pozorisnim draguljem i svetom pozorisne umetnosti. Tokom tog perioda je moj prevod i adaptacija Profesionalca izvodjen da uz odusevljene kritike kriticara u San Francisku (1992), Londonu (1992) i Njujorku (1995). 441

(Ako vas zanima da saznate vise o ovome mozete pogledati biografiju Djurdjevica ili posebni deo na web sajtu www.truthinmedia. Samo kliknite na `The Professional`.

Zasto sada spominjem ovo?

Zato sto je jedna od dve glavne licnosti ove drame bivsi (komunisticki) policajac koji je izbacen s posla kada je na vlast dosao novi (Milosevicev) rezim. Izabrao sam deo iz ove drame napisane 1989., koja potpuno odgovara sadasnjoj situaciji u Srbiji. Samo zamenite Kostunicu za Milosevica kao "dobrog momka," a Milosevica za Tita, kao "loseg momka:"

U ovoj sceni Luka, stari komunisticki policajac, blago pridikuje Teji, neuspesnom piscu koji je postao sef izdavacke kuce pod novim rezimom:

"[;] TEJA: Da. To je tacno ono sto ja mislim, druze Luka. Mislim da pripadam ovde. U svakom slucaju vise nego ovi bravari, vodoinstalateri, metalci i drugi boljsevicki intelektualci koji su dobijali doktorate nakon dve godine trgovacke skole. Mi ovde pravimo knjige, a ne eksere, potkovice ili zakivke!

LUKA: Slazem se, naravno. Ali bih samo voleo da znam, Teja, kako to da sada verujes da u komunizmu ljudi mogu da dobiju pozicije koje zasluzuju, kad si do juce govorio da citav autokratski boljsevicki sistem funkcionise iskljucivo na bazi servilnosti, pasje lojalnosti, a ne na bazi znanja ili intelekta? Zasto mislis da si iznenada ti izuzetak, kada dobro znas da oni vode celu predstavu, da oni kontrolisu apsolutno sve i da nema izuzetaka. Nema izuzetaka Teja, sine moj!

442

TEJA: To je tacno, ali...

LUKE: Nema nikakvog "ali," druze moj! Nikakvog "ali!" Nakon 30 godina rada za njih, ja ti kazem da nema nikakvog "ali." Samo "ili-ili!" Ili si jedan od njih, cak iako mislis da nisi, ili stvarno nisi - u kom slucaju nisi niko, ili prosto ne postojis. Tebe su ovde postavili...

TEJA: Mogu li da te zamolim da se uzdrzis od koriscenja tvojih policijskih izraza kao "postavili" i "skinuli" u ovoj sobi. Ovo nije policijska stanica. A ako stvarno zelis da znas, izvesni ljudi su me zamolili da dodjem ovde, da se oslobodim ovih budala, da pokusam da spasim ovu izdavacku kucu od bankrotstva. Naravno, to je nemoguce, ali ja cu ipak pokusati, jer ovde imamo dve stotine zaposlenih...

LUKA: Sto pedeset sest

TEJA: Sto pedeset sest?

LUKA: Sto pedeset sest.

TEJA: Rekli su mi da ima dvesta.

LUKA: Sto pedeset sest.

TEJA: U redu, sto pedeset sest radnika, sa isto toliko porodica koje je grupica ljigavaca i lopova dovela do ivice gladi. Samo bi ludak prihvatio ovaj posao, jer je nemoguce pomoci ikome bez promene citavog sistema. Ja to dobro znam iz licnog iskustva. Knjige i reci ne mogu da se bore protiv vojske i policije. A ako 443

me je zaista neko "postavio" ovde, kako ti tvrdis, ako je neko ovlastio moj dolazak ovde, ako je neko pitao nekog, a taj neko rekao "ne brini, sve je OK, jer ce me ovaj posao ionako dovrsiti, da cu da propadnem uz fanfare i povucem sa sobom citavu ovu kucu!", ja to znam vrlo dobro, druze Luka, ali sam ipak iznenadjen da ti ne znas razlog sto su tebe izbacili...

LUKA: Izbacili "isto kao sto seljaci izbacuju starog psa, koji vise ne moze da trci, koji vise ne laje i ne ujeda." Nadam se da ces mi dozvoliti da te citiram, sto bi rekli vi intelektualci.

TEJA: Zao mi je, ali ja ti to nikad nisam rekao. Ako mislis da je to ono sto sam ja mislio, onda je to tvoj problem.

LUKA: Ti si mi to rekao.

TEJA: Kad sam ti ja to rekao?

LUKA: Onog dana kada mi je moj sin to rekao, ponavljajuci reci koje si ti izgovorio o sopstvenom ocu.

TEJA: To nije tacno, druze Luka! To nije tacno!

LUKA: Molim te govori tise da mogu da te cujem.

TEJA: Poslednji put kad sam se ja posvadjao sa mojim ocem, rekao sam mu da je njegova generacija sluzila gospodarima koji su bili gori od samih slugu: da su

444

se borili protiv nepravde - za nepravdu, protiv zla - za jos vece zlo, protiv zamisljenih neprijatelja - za neprijatelje koji stvarno postoje!

LUKA: Znam.

TEJA: Rekao sam mu sve to, ali nikad nisam spomenuo "seoskog psa."

LUKA: Opisao si kako seljaci odvode starog psa u sumu i kako ga tamo ubijaju iz dobrote, daleko od kuce koju je cuvao i porodice i dece koja su naucila da hodaju drzeci se za njegovo krzno. A uvece bi na istoj uzici doveli novog psa koji bi ih sluzio sve dok ne dodje vreme da se ide u istu onu sumu..."

Pa sta je s ovim, Dusane (Kovacevicu)? Hocemo li da to uradimo jos jednom? Da lansiramo Profesionalca - Izdanje 2000.? Ali ovaj put -samo pomisli, mozda nas pozovu da ga izvedemo u Beloj Kuci?

Zar to ne bilo bilo nesto? Pre osam godina, kada sam bio koproducent ove predstave u San Francisku i Londonu, ti si bio samo pisac u egzilu na Kipru. A sada bi mogao biti "cuveni srpski dramski pisac" u Beloj Kuci! Dusane, bio bi Havelova prica sve ispocetka;

Ali, plasim se, prijatelju moj, da bi morao da ides bez mene. Ne bih mogao da podnesem smrad u toj kuci lose reputacije. Niti da se rukujem sa ratnim zlocincima. Zbog toga sam moje govore 1999. godine odrzao ISPRED Bele Kuce, gde je jos uvek preostalo malo svezeg vazduha.

445

Zamislite Kostunicu na mom mestu. Za razliku od Milosevica ili Vorena Cimermana, koji se nikada nisu potrudili da pogledaju nasu dramu, siguran sam da bi on bio odusevljen.

--FUSNOTA: Voren Cimerman je bio americki ambasador u Jugoslaviji u to vreme. Premijera Profesionalca odrzana je u Beogradu u januaru 1990. Nakon sto sam prisustvovao premijeri, preporucio sam ovu dramu i Milosevicu i Cimermanu u odvojenim sastancima sa njima. Koliko znam, nijedan od njih se nije potrudio da je pogleda. Zato sto su i oni znali da "sto se vise svet menja, to je vise isti?" ---

Ocekujte nasu kolumnu sledece nedelje: "Izborna prevara DOS-a" Novi svetski poredak i Srbi Izborna prevara DOS-a Ovo je treca i poslednja kolumna iz trodelne serije posvecene jugoslovenskim izborima i vremenu nakon njih

Zaplet je star koliko i kradja. Lopova uhvate na delu. I onda on vice gomili "Uhvatite lopova!" dok trci za nekom drugom osobom. Onda, dok se ljudi okupljaju oko novog osumnjicenog, lopov tiho nestane u gomili.

Mnogo pre nego sto je dat ijedan glas, a kamoli izbrojan, srpski DOS lideri, ukljucujuci tu i Vojislava Kostunicu, optuzivali su rezim Slobodana Milosevica da planira izbornu prevaru. Oni su znali da ce Milosevic varati. Pa su odlucili da oni njega prevare.

446

Zapadni i srpski opozicioni mediji ucestvovali su u toj zaveri, ponavljajuci ove optuzbe a da se nisu potrudili da sacekaju da se zlocin prvo dogodi.

E sad, nema nikakve sumnje u to da je Slobodan Milosevic stvarno pokusao da vara sa brojem glasova 24. septembra. Njegov rezim je postao korumpiran do srzi tokom poslednjih 10 godina, tako da sta je onda jos jedna mala bela laz za takve ljude?

Ali da li je iko zastao, razmislio, a onda zahtevao da DOS lideri pruze nezavisne potvrdjene DOKAZE sopstvenih tvrdnji? (da je Kostunica stvarno dobio 52+% glasova). Ne, koliko mi znamo. Tvrdnje DOS-a bazirale su se na izvestajima njihovih sopstvenih ljudi sa izbornih mesta. Tesko da su oni nezavisni i nepristrasni. A oni su imali isto toliko razloga da lazu i varaju koliko i Milosevic.

A verovatno i jesu. Sto je razlog da su se pobrinuli za to da izborni listici nestanu u dimu iznad zgrade jugosolovenske savezne skupstine 5. oktobra, tako da se istina i dokazi nikada ne saznaju.

Evo sta je jedan beogradski izvor napisao ovom piscu o DOS-ovom unistavanju dokaza:

"Da li je Kostunica stvarno imao jasnu vecinu? U pocetku sam i ja tako mislio sada vise nisam tako uveren u to!

Video sam sopstvenim ocima kako je gomila opustosila sediste Savezne izborne komisije unutar zgrade savezne skupstine i zapalila ga. Izbacivali su glasacke listice kroz prozore, a vatrena oluja koju su izazvali ocigledno je unistila ostatak izbornog materijala.

447

Ranije - bilo je razmisljanja o tome da je drugi izborni krug neophodan da se dokazu pravi rezultati. DOS je insistirao na tome da ima jasnu vecinu - protivnici DOS-a su insistirali na tome da je ucesce glasaca vece od 50% neophodno za proglasavanje pobednika u prvom krugu. Sada kada su huligani koje je podstakao DOS unistili glasacke listice i druge dokaze - nikad necemo saznati!

Kako mora da je to bilo zgodno za DOS! To me je nateralo da ozbiljno (ponovo) razmislim."

Oh, to je samo misljenje jednog coveka? Nije bas tako. Jedan od krivaca, navijac Crvene zvezde, cak se hvalio ovim zlocinom - da, zlocin je unistavati izborne glasove! - u intervjuu 6. oktobra za londonski list Daily Telegraph. Evo odlomka iz te price:

"Huligani su vec godinama na celu anti-Miloseviceve opozicije i redovno se sukobljavaju sa policijskim snagama... Kad su usli u zgradu demonstranti su protrcali pored jos policajaca koji su jurnuli da se sakriju iza namestaja. Trcali su od vrata do vrata u beskrajnim koridorima, trazeci sobe gde je izborna komisija pohranila izborne listice.

Kada su pronasli gomile glasackih listica na prvom spratu iscepali su ih, bacili ih kroz prozore i zapalili ih. G. (Aleksandar) Bozic je priznao da je osetio pravi nalet adrenalina kad je upao unutra: "Zeleo sam da pokazem svetu koliko je glasova ukradeno za MIlosevica".

Hitler je palio knjige, ove "demokrate" Novog svetskog poretka su palile izborne listice. Kakav nacin da se uvede "demokratija" u Srbiju! I da se Srbima da pogled iz prve ruke o pravom licu Novog svetskog poretka. 448

Unistavanje dokaza i paljenje glasackih listica su bili samo finalni cin DOS-ove izborne prevare. Pravo varanje se mozda odigralo pre upada u Saveznu skupstinu 5. oktobra, prema sledecem komentaru jednog ruskog izvora sajta Truth in Media:

"Bob, u vezi clanka "Izborna prevara DOS-a?" u tvom poslednjem biltenu, na mom sajtu ima clanak "Demokratija sa dva lica", koji pokazuje da je Kostunica zapravo imao manje od 50% potrebnih za pobedu u prvom krugu".

Je li zato bilo "zgodno," kako je to rekao jedan nas beogradski izvor, unistiti dokaze i spaliti neke glasacke listice?

Vjaceslav Tetekin, autor ovog ruskog clanka objavljenog 7. oktobra, izmedju ostalog je rekao da je "3. oktobra jugoslovenska Savezna izborna komisija objavila dokument u kome se otkriva dezinformacija na kojoj se zasnivaju tvrdnje `demokrata`". Evo odlomka iz ovog clanka:

"Kako ispada, "demokrate" su objavile svoju bezuslovnu pobedu cak i pre nego sto su imali i ikakvu predstavu o tome koliko su glasova dobili. Prvo, 26. septembra, dva dana nakon izbora, su tvrdili da su dobili 2.783.000 glasova. Ali su vec sledeceg dana smanjili tu cifru na 2.649.000, ili 52% od ukupnog broja glasova 5.041.000.

Medjutim, 30. septembra su "demokrate" priznale da su dobile 330.000 glasova manje nego sto su to prvobitno tvrdili, odnosno, 2.424.000; a 2. oktobra su jos smanjili svoju cifru, na 2.414.000. Kao sto mozete videti, to je manje od 50% od ukupnog broja od 5 miliona glasova. Prema tome, drugi krug izbora bi bio neophodan, cak i prema ciframa samih "demokrata"! 449

Onda su "demokrate" pribegle cistoj lazi. Iznenada su proglasili sve glasove sa Kosova i Metohije, kao i Crne Gore, za nevazece, sto je umanjilo ukupan broj glasova za 360.000, na 4.704.000. Na taj nacin, Kostunicinih 2.414.000 glasova su formirali tanku vecinu. Na ovoj prostoj prevari su zasnovane tvrdnje "demokrata" o pobedi u prvom izbornom krugu.

"Democrate" su nesumnjivo osetile kolebljivost svoje pozicije, te iz tog razloga su uradili sve sto su mogli da izbegnu drugi izborni krug uprkos tome sto su vodili sa 10% u prvom krugu. Zbog toga su naveli svoje simpatizere da upadnu u saveznu skupstinu, sto se zavrsilo sa pomamnim pljackanjem, prema svedocima".

Izvori u Srbiji, koji su pazljivo kontrolisali izborne rezultate, su se slozili. Jedan od njih je rekao da su obe strane (SPS i DOS) manipulisale rezultatima, "ali izgleda da to nikome nije vazno". Evo sta ovaj izvor, koji je zamolio da ostane anoniman, ali ciji je identitet poznat ovom piscu, ima da kaze o gornje ruskom izvestaju:

"Ovaj izvestaj se uklapa sa onim sto su mnogi i ovde zakljucili nakon cestih dnevnih promena u DOS rezultatima, koji su isli od 57% za Kostunicu do 51,34% i nize.

E sad, niko ne zna koliko je glasova Kostunica dobio, s cini se da nikog nije ni briga. Izgleda da su obe strane manipulisale glasovima, ali je jedna strana bila odlucnija da odbrani svoju verziju. Uprkos svemu, mnogi ljudi (setite se sta su izjavili neki strani visoki zvanicnici iz Grcke i drugih zemalja) su rekli da je drugi krug izbora neophodan i da nijedan kandidat nije presao marginu od 50%.

450

Kao sto ste vec rekli, sve ovo izgleda kao izrezirani puc. Ostaje pitanje ko ce zabljesnuti na kraju."

Ovaj izvor je dodao da su demokratski "revolucionari" preuzeli danas "finansijsku policiju" (ekvivalent pokrajinske centralne banke) u Novom Sadu. Kad su proglasili preuzimanje na jednoj od lokalnih radio stanica, "oni su pozdravili gradjane Vojvodine sa ‘Dovidjenja dodjosi’!"

Jos jedan "uverljivi" pocetak za "demokratiju" Novog svetskog poretka u Srbiji?

Ali mozda su "najuverljivije" pocetne vesti za Srbe bile one o "pobedi demokratije", izvestaj kojeg je ovaj pisac dobio od citaoca iz Nemacke, koji nam je poslao svoj prevod izvestaja agencije Associated Press iz Berlina, objavljenog 11. oktobra na nemackom jeziku. Nemacki ministar spoljnih poslova, Joska Fiser, je citiran u tom izvestaju - da je rekao u parlamentu da ce Nemacka poslati Bundeswehr (vojsku) da pomogne Srbiji. Evo prevoda:

"Nemacki ministar spoljnih poslova, Joska Fiser, obracajuci se parlamentu u sredu (11. oktobra), izrazio je svoje misljenje da Nemacka ne samo da bi trebalo da pruzi materijalnu pomoc Jugoslaviji, vec i da bi Bundeswehr i ne-vojne organizacije trebalo da ustanove TRAJNO PRISUSTVO tamo.

On je izjavio da je ovo jedinstvena sansa da se stvori demokratija u kontekstu buduceg evropskog ujedinjenja. Ponovo ujedinjena Nemacka ima specijalnu odgovornost za stabilizovanje demokratije u Srbiji. Demokratija, rekao je g. Fiser, je osnova za trajni mir na Balkanu".

(citaoci Beograd.com-a koji znaju nemacki mogu da pogledaju originalni izvestaj na adresi - http://de.news.yahoo.com/001011/12/14axt.html). 451

E sad, primetili ste reci "TRAJNO PRISUSTVO". Ako jos uvek ima nekih srpskih nojeva koji sumnjaju u to za sta su zapravo glasali kada su podrzali Kostunicu/Djindjica/DOS, ove dve zlokobne reci bi trebalo da rasprse sve sumnje. Nemacki ministar spoljnih poslova je upravo potvrdio ono sto je ovaj oisac sve vreme govorio - da navodna "pobeda demokratije" u Srbiji znaci da se NATO upravo prosirio na jos jednu zemlju na Istoku.

Pitam se kako ce ovo trece vracanje nemackih trupa u Srbiju u periodu manjem od jednog veka proci kod opsteg srpskog stanovnistva? Ali mozemo da se setimo barem jednog coveka koji bi to pozdravio. Da, to je "americka marioneta" Zoran Djindjic, koji se skolovao u Nemackoj i koji govori nemacki, a koga mnogi Srbi danas nazivaju liderom "crnokosuljasem".

"Americka marioneta?" Zar nije to malo prejako? Ne, prema londonskom listu Daily Telegraph, koji je upravo tako nazvao Djindjica u svom izvestaju 12. oktobra o srpskoj "demo farsi." Pod naslovom "‘Americka marioneta’ iza Kostunice," clanak u listu Telegraph kaze da je Djindjic "od nezaposlenog filosofa postao revolucionarni direktor-general".

"Ankete javnog mnjenja koalicije su pokazale da je isuvise glasaca sumnjalo u njegov patriotizam," kaze Telegraph. Tako je Djindjic izabrao Kostunicu za kandidata DOS-a. Evo odlomka iz tog izvestaja:

"Od proslonedeljne revolucije on (Djindjic) polako prestaje da se pretvara da je iskljucivo zastupnik volje g. Kostunice. On je preuzeo na sebe odlucivanje o mnogim aspektima organizacije opozicije, ukljucujuci tu i bezbednosne aranzmane...

452

G. Djindjic je prototip balkanskog politicara, koji odrzava veze sa svakojakim sumnjivim licnostima. Malo pre nego sto je Arkan, ozloglaseni paravojni lider, ubijen u januaru, on je bio u pregovorima sa g. Djindjicem oko mogucnosti formiranja neke vrste saveza. Neki analiticari smatraju da je kao rezultat toga Milosevic ubio Arkana".

List New York Times pruzio je jos jedan primer one vrste "sumnjivih licnosti" sa kojima se Djindjic druzi i koje koristi za svoje igre moci - kao i za svoj neuspeli pokusaj da silom instalira svog coveka na celo jugoslovenske savezne carine.

Vojislav Kostunica, Djindjicev izborni partner, takodje se zalio listu Times da Djindjic "pokusava da konsoliduje revolt naroda protiv g. Milosevica, ali na nacin koji ponekad izaziva gnev".

Mozda je najbolji primer bio napor g. Djindjica da postavi svog saveznika, poznatog biznismena, na celo savezne uprave carine, nakon svrgavanja starog ministra. Naimenovanje g. Djindjicevog saveznika izazvalo je guzvu medju drugim politickim liderima i bilo je ukinuto u roku od jednog dana.

Ono sto list Times nije rekao, medjutim, je nacin na koji je Djindjic to uradio. Ovde opet nastupa londonski list Telegraph. Pogledajte izvestaj od 9. oktobra iz Beograda "Mladi revolverasi se se prijavljuju da brane novi poredak," kako ju je ispricao 24-godisnji student istorije Veljko, jedan od "revolucionarnih strazara" koje je Djindjic regrutovao.

Mladi Veljko je "dobio Kalasnjikov i 10 sarzera municije i poslat je da brani revoluciju." Ovo je ocigledno ukljucivalo i nasilni ulazak, zajedno sa drugim regrutovanim DOS paravojnicima, u kancelariju Mihalja Kertesa, ministra carine, koji je pred nisanom prisiljen da podnese ostavku.

453

Nije ni cudo da toliko Srba vec pocinje da naziva Djindjica novim liderom "crnokosuljasem".

Kostunica nije bio srecan sa svojim DOS partnerom iz jos jednog razloga, prema izvestaju u listu Times. Djindjic daje najave koje Kostunica nije odobrio. Kao sto je ona da ce biti otpusten nacelnik Generalstaba VJ, general Nebojsa Pavkovic. Djindjic je naimenovao sopstvenog kandidata koji bi preuzeo vojsku, generala Momcila Perisica, bivseg sefa VJ kojeg je MIlosevic otpustio u decembru 1998.

Ali Kostunica, koji se sastao sa vojnim komandantima 11. oktobra, je rekao da nema nameru da otpusti Pavkovica, generala koji je vodio herojsku odbranu Kosova tokom NATO bombardovanja. "Barem za sada," dodao je list Times.

Kostunica i njegovi ljudi su takodje ispoljili ljutnju na jos jednu najavu Djindjica koja je uzurpirala ovlascenja predsednika savezne drzave. Djindjic je objavio da ce Miroljub Labus, ekonomista i clan takozvane grupe G-17 (pro-zapadne liberalno globalisticke grupe eksperata), postati privremeni premijer Jugoslavije.

Ali Kostunica je rekao 11. oktobra da ce premijera izabrati iz Crne Gore, kako to Ustav zahteva. Sto znaci da ce ta osoba biti clan SPS-a, jedine crnogorske stranke koja je ponudila kandidata na saveznim izborima.

A kakvog to coveka Djindjic gura da bude premijer? Coveka na koga bi bio ponosan pokojni jugoslovenski komunisticki diktator, Josip Broz Tito.

454

Na pres konferenciji 11. oktobra u Beogradu Labus je rekao da "radnicko samoupravljanje (Titov izum) nije bilo bas tako lose. Bilo je mnogih pozitivnih elemenata u takvoj praksi. Mi ohrabrujemo slicno preuzimanje firmi i kompanija od strane ljudi zaposlenih u njima koje se odigrava sirom Srbije."

"Jos jedan dokaz da su neki DOS lideri novi boljsevici," komentarse beogradski izvor koji nam je posalo ovaj izvod. "Nisam mogao da verujem sopstvenim usima. Nije im trebalo dugo," dodaje on. Specijalna kolumna o americkim izborima 2000. Zasto Demokrate vise ne citiraju Kenedija?

ISUVISE KRVI I GORA?

(igra reci: na engleskom Gore = krv, krvoprolice)

Kolegijum Izbornika: Mitovi naspram zakona i zdravog razuma

U mojoj kolumni od 5. septembra pod naslovom "Kolegijum izbornika: Kamen temeljac dvostranackog monopola," napisao sam da "nema puno Amerikanaca i nijedan stranac koje je ovaj pisac ikad upoznao koji razumeju da americki narod zapravo NE glasa za predsednika. On glasa za Izbornike iz svake drzave koji kasnije (obicno sredinom decembra) biraju predsednika. Barem tako navode americki Ustav i federalni zakoni."

Pa, cetiri dana posle americkih predsednickih izbora 7. novembra, ovaj pisac vise ne rizikuje spominjanjem Kolegijuma izbornika kao teme na koktelu, na sta ga njegovi sarmantni, ali inace ne bas mnogo pametni sagovornici upitaju koje su godisnje plate u tom Kolegijumu. 455

Sada iznenada "svi" znaju za Kolegijum Izbornika, koji je izabrao 53 americka predsednika tokom protekla dva veka. Kako nema pobednika na vidiku, a 275 miliona gubitnika ocekuje ishod najnovije americke "demo farse," verovatno bi bilo tesko pronaci nekog gradjanina bilo gde, ne samo u SAD, ko nema nikakvo misljenje o Kolegijumu Izbornika. Koliko obavesteno misljenje, medjutim, to je vec druga prica.

Uzmimo uvodni clanak profesora prava sa Yale univerziteta, "Nepravican od prvog dana," koji je objavljen u listu New York Times 9. novembra. Clanak nadugacko prica o istoriji i politickoj pristrasnosti, ali kratko o zakonu i zdravom razumu. To odgovara kursu, pretpostavljam, u danasnjoj "liberalnoj" akademiji. Prof. Akil Rid Amar zasluzuje najbolju ocenu za svoje istorijsko istrazivanje porekla Kolegijuma Izbornika. Ali bi tesko dobio prelaznu ocenu po drugim pitanjima. Iako je cak i njegova istorija predstavljena na pristrasan nacin i tako dovodi u pitanje njegovu akademsku objektivnost. On pise, na primer: "Stvaranje Kolegijuma Izbornika bio je deo dogovora da juzne drzave, pri izracunavanju njihovog dela izbornih glasova, mogu da racunaju robove (iako umanjeno za dve petine), kojima naravno nisu date nikakve privilegije gradjanstva. Virdzinija se pojavila kao veliki pobednik, sa vise od cetvrtine potrebnih izbornika da se izabere predsednik. Jedna slobodna drzava kao sto je Pensilvanija dobila je manje izbornih glasova iako je imala priblizno isti broj stanovnika. Pro-juzna pristrasnost Ustava brzo je postala ocigledna. 32 od prvih 36 godina Ustava beli robovlasnik Virdzinijanac je zauzimao mesto predsednistva."

Okej, hajde da prihvatimo tvrdnju profesora Amara kako je navedena - da je Ustav bio "pristrasan prema Jugu". Ali sta je sa preostalih 188 godina postojanja ove Republike? Ili cak i njenih prvih 90-ak godina, dok je robovlasnistvo jos uvek postojalo na Jugu? Ocigledno da ovaj argument ne pije vodu kada prosirite raspon godina. Sto je razlog da on bira da koristi selektivne cinjenice da podrzi

456

svoje pristrasno misljenje. Tesko da je to obelezje objektivnog akademskog ili pravicnog istoricara.

Ima jos gorih stvari. Narocito za jednog profesora prava. "Kolegijum Izbornika je zapoceo kao nepravican sistem, a takav je i ostao. Pa zasto ga onda zadrzati?", pita profesor Amar.

Pa, jedan razlog je zakon. Potrebna je vecina glasova dve trecine oba zakonodavna doma, koju mora da ratifikuje 38 drzava, da bi se izmenio Ustav. Covek bi mislio da jedan profesor prava to zna. A u zemlji koja je podeljena, kao sto je to SAD danas - sa 0,1% (97.000 od 97 miliona glasova) koji dele dva vodeca predsednicka kandidata nakon prvog dana brojanja glasova, sanse da se to desi ZAKONSKIM PUTEM u neko skorije vreme su skoro iste koliko i da se vidi sneg na Havajima.

Kad govorimo o drzavama kao Havaji. Profesor Amar pravi jos jednu veliku gresku - za koju zasluzuje najlosiju ocenu iz zdravog razuma - kada otpisuje njihov jedinstveni interes uz sledeci komentar: "U sadasnjem sistemu kandidati ne apeluju toliko na drzavne interese (sta je to, uopste?) koliko na demografske grupe (stariji glasaci, itd.) unutar drzava."

"Koji su ovi [drzavni interesi] inace?" Ovaj profesor univerziteta Yale ne vidi razliku izmedju interesa drzave kao Havaji i drzave kao Novi Hempsajr? Ili izmedju ogromne drzave kakva je Kalifornija, pregazene legalnim i ilegalnim imigrantima do te mere da su beli Amerikanci sada manjina u njoj, i sicusne i jos uvek netaknute drzave Rod Ajlend? Ili izmedju Aljaske, koja je bogata naftom, i Delavera koji je bogat advokatima?

Osim toga, dok oplakuje navodnu nepravicnost Kolegijuma Izbornika i poziva na direktne izbore, prof. Amar iznosi sledeci argument: "Direktni izbori bi mogli 457

dati vladama pojedinacnih drzava podstrek da se poveca broj gradjana koji izlaze da glasaju, jer sto vise glasaca izadje na glasanje u jednoj drzavi, to je veca njena uloga u nacionalnim izborima i veci je njen ukupni udeo u nacionalnoj evidenciji. Predsednicki kandidati bi poceli da obracaju vise paznje potrebama pojedinacnih drzava u kojima veci broj ljudi izlazi na glasanje."

Jeste li ikad videli vece besmislice pod maskom naucnog argumenta na stranicama nacionalnih novina? Da ostanemo pri nasem prethodnom primeru o drzavama, cak i kad bi drzava kao sto je Rod Ajlend uspela da 100% glasaca izadje na glasanje, njenih pola miliona glasaca nikad se ne bi moglo takmiciti sa ogromnim drzavama kao sto je Kalifornija, gde preko je 7. novembra glasalo devet miliona glasaca.

Kad razmislim, bolje da profesora Amara ocenimo sa jedinicom, a ne sa dvojkom, iz predmeta zdravog razuma. Ali da mu damo "5+" za besmislice. Jer apelovanje za direktne izbore na bazi nacionalnog glasanja naroda je u stvari prikriveni argument za preferencijalni tretman velikih urbanih centara na racun americke unutrasnjosti. Sto je jedna od stvari koju su Oci Osnivaci pokusali da sprece kada su stvorili Kolegijum Izbornika i instituciju kao sto je Senat, u kojoj je svaka drzava podjednako zastupljena.

Evo odlomka iz moje kolumne od 5. septembra na tu temu: "Odluka da se NEMAJU direktni predsednicki izbori je jedna od mnogih provera i balansa koje su Oci Osnivaci stvorili da bi zastitili autoritet drzava od uzurpacije Vasingtona. I da bi ocuvali ovu zemlju poletarca da je ne unisti vladavina rulje, t.j. izbor predsednika od strane neuke mase. To je razlog da su se oni odlucili za indirektne izbore preko Kolegijuma izbornika."

Evo kako su oni rezonovali, prema Vilijamu C. Kimberlingu, zameniku direktora Savezne izborne komisije, koji je napisao u svom eseju "Kolegijum izbornika:" "Funkcija Kolegijuma izbornika u biranju predsednika moze se uporediti sa 458

funkcijom Kolegijuma kardinala u Rimskoj katolickoj crkvi, koji biraju Papu. Originalna ideja je bila da iz svake drzave OSOBE KOJI IMAJU NAJVISE ZNANJA I NAJBOLJE SU INFORMISANE izaberu predsednika iskljucivo na bazi zasluga, bez obzira na drzavu iz koje potice, ili politicku stranku kojoj pripada [naglasak dodat].

Strukturi Kolegijuma izbornika moze se uci u trag unazad do sistema Centurijalne skupstine Rimske Republike. Pod tim sistemom odrasli muski gradjani Rima bili su podeljeni, prema svom bogatstvu, u grupe od po 100 (koje su se zvale Centurije). Svaka grupa od 100 je bila ovlascena da da samo jedan glas, u korist ili protiv predloga koje im podnese Rimski Senat.

U sistemu Kolegijuma izbornika drzave sluze kao Centurijske grupe (iako se, naravno, ne baziraju na bogatstvu), a o broju glasova po drzavi se odlucuje prema velicini kongresne delegacije svake drzave."

Jedan pogled na mapu SAD sifriranu bojama (vidi http://www.truthinmedia.org/Images2000/us-elect-00-map.gif ) bi trebalo da je dovoljan svakoj pravicnoj osobi da shvati da bi direktni predsednicki izbori putem narodnog glasanja bili veoma nepravicni za vecinu ruralnih stanovnika Amerike. Zasto bi gradjani Vajominga ili Montane, recimo, morali da imaju predsednika koji se uglavnom brine za gradjane Njujorka, Los Andjelesa ili Cikaga, na primer? Zar nije vec dovoljno lose sto ruralni stanovnici u drzavama Njujork, Kalifornija ili Ilinois moraju da placaju za podzemnu zeleznicu ili autoputeve ili druge gradske komunalne sisteme koje oni ne koriste i nisu im potrebni?

Ono sto je jos tipicno za mrzovoljne liberalne gubitnike je sto oni naginju tome da iznesu svoje primedbe o izbornom procesu prema kojem je izabrano 53 predsednika tek kad stvari ne idu onako kako oni to zele. Sada se cini da bi Dzordz V. Bus mogao dobiti na izborima za predsednika, iako Al Gor mozda 459

dobije vecinu glasova naroda. Ali 1998. godine je bilo obrnuto. Pre dve godine su Republikanci dobili preko 500.000 glasova vise u Kongresnim trkama nego Demokrate. Ipak su izgubili svoja mesta, jer su Demokrate prevagnule u drugom krugu. Tada nije bilo primedbi od strane "liberala".

Medjutim, ono sto se ne cuje cesto, ni od "liberala" niti od "konzervativaca", je da je Kolegijum Izbornika, zamisljen u eri kada NIJE bilo politickih stranaka u nasoj zemlji, izmenjen i zloupotrebljen tokom vremena od strane elite establismenta i pretvoren u garanciju dvostranackog politickog sistema. Prava travestija ovog sistema je da je kandidat koji je mogao da se dodvori 19% nacionalnog izbornog tela (skoro 20 miliona glasova) dobio NULA (!) glasova izbornika za to (Ros Pero 1992. godine).

Ali to je BILA centralna poenta moje kolumne na sajtu Beograd.com 5. septembra:

"Zasto ne nazvati stvari njihovim pravim imenom? Nas izborni sistem je pretvoren u dvostranacki "politicki monopol." Ili plutokratiju. Zahvaljujuci, delimicno, Kolegijumu izbornika - izbornom orudju koje su nasi Oci Osnivaci smislili iz jednog razloga, a koji su rusitelji americkog ustava 20. veka oborili iz drugog.

8. novembra je ovaj pisac bio zapanjen kad je video na CNN-u, od svih zloglasnih "lazi i porici" medijskih glasila Novog svetskog poretka, da se oni slazu s njim. Evo odlomka iz izvestaja CNN-a, koji je emitovan dan posle americkih predsednickih izbora. "Kako smo dobili ovakav sistem? "Mi smo u republici, ne demokratiji. Osnivaci su bili veoma pazljivi da ne kazu da se brinu oko dozvoljavanja narodu da direktno bira predstavnike," rekao je Dr. Dejvid Epstajn, profesor politickih nauka na univerzitetu Columbia.

460

Kada su oni koji su sastavili Ustav razgovarali o tome kako izabrati predsednika nije bilo politickih stranaka, nije bilo nacionalnih kampanja, a brinulo se o tome da bi regionalni kandidati rascepkali narodne glasove za predsednika i izbacili slabe glavne izvrsioce. Jedan razlog sto to jos nije promenjeno je da Kolegijum izbornika FAVORIZUJE INTERESE DVE DOMINANTNE STRANKE."

Dakle tu smo - sada takodje pravo iz prve ruke Novog svetskog poretka - CNN-a.

Ali sada su cak i ove dve stranke establismenta ukrstile rogove u gorkom sporu oko izbornih rezultata u drzavi Floridi, koja ce na kraju odluciti da li ce predsednik postati Dzordz V. Bush ili Al Gor. Ova bitka obecava da ce biti duga i skupa, pri cemu ce jedini sigurni dobitnici najnovije americke "demo farse" biti advokati.

Evo kako urednici lista Wall Street Journal to kazu u uvodnom clanku 10. novembra pod naslovom "Gorov Coup d'Etat?": "Nereseni rezultati u Floridi nece biti konacni sve do kraja roka za glasacke listice odsutnih biraca 17. novembra, ali juce je sef Gorove kampanje Vilijam Dejli rekao na konferenciji za stampu da se nista nece postici ponovnim brojanjem, koliko god puta da se to radilo. Samo jedan ishod bi bio prihvatljiv "Ako ce da prevagne volja naroda, Al Gor treba da dobije pobedu na Floridi i bude nas sledeci predsednik." A ako to ne urade izborni rezultati, Gorova kampanja ce pokusati da nadje sudiju koji ce to uraditi. U nekoj obicnoj banana republici ovo bi se posmatralo kao Gorov coup d'etat." [...]

Na sta je ovaj pisac odgovorio: Ne. To bi bio coup de Gore. Jer nema drzave (etat) koju takvi ljudi zele. Samo vlast. Sto je prosto nacin razmisljanja. Neki francuski kraljevi su mislili drugacije ("L'état, c'est moi!" - Louis XIV; 16381715), sve dok njihovi potomci nisu odvojeni od svojih glava dok su verovali u svoju svemoc. Kako je to rekao Dzon F. Kenedi: "Ako mirnu promenu ucinite

461

nemogucom... cinite nasilnu revoluciju neizbeznom." Zasto Demokrate vise ne citiraju Kenedija? Zato sto vide isuvise krvi i Gora (krvoprolica) u njegovoj izjavi? Novi svetski poredak i Srbi Zavestanje Novog svetskog poretka: Najmanje 50 miliona dece u Istocnoj Evropi zivi u bedi

Najmanje 50 miliona dece u Istocnoj Evropi i bivsem Sovjetskom Savezu zivi u bedi i izlozeno je nivoima tuberkuloze koji se obicno vezuju za zemlje Treceg sveta, kaze se u novom izvestaju objavljenom u Londonu 11. oktobra. Ovaj izvestaj nevladine organizacije Evropski fond za decu, koja je aktivna u 10 zemalja Istocne Evrope, urgira na Zapad da pomogne olaksavanjem tereta duga ovog regiona, prema izvestaju agencije Associated Press od 11. oktobra. Pod naslovom "Tiha kriza," ova studija kaze da se beda u ovom regionu povecala vise nego desetostruko tokom poslednje decenije, usled redukcija budzeta ovih vlada za zdravlje, obrazovanje i socijalne programe.

"Od raspada komunistickog sistema uslovi su se mnogo pogorsali - u nekim slucajevima katastrofalno", kaze izvestaj. "S obzirom na opseg ekonomskog kolapsa ... termin 'tranzicija' izgleda kao eufemizam. 'Velika depresija' bi mozda bio termin koji mnogo vise odgovara."

"Uprkos mnogim svojim greskama, stari sistem je vecini ljudi pruzao pristojan zivotni standard i odredjenu sigurnost", kaze izvestaj.

Najmanje 50 miliona dece u ovom regionu zivi u "pravoj bedi", od toga 40 miliona u bivsem Sovjetskom Savezu, kaze izvestaj. Sve u svemu, smatra se da preko 160 miliona ljudi - ili 40 odsto stanovnika ovog regiona zivi u bedi.

462

Kao indikatore bede, ovaj izvestaj je merio smrtnost odojcadi, postotak stanovnika za koji se ne ocekuje da ce doziveti 60 godina i broj obolelih od tuberkuloze.

Kaze da se smrtnost odojcadi u ovom regionu - 26 na 1.000 rodjenih u 1998. priblizava stopama u Latinskoj Americi i Karibima, gde je smrtnost odojcadi 32 na 1.000. U SAD je ta smrtnost 7,2 na 1.000 zivorodjenih.

Ocekuje se da skoro jedna cetvrtina stanovnistva ovog regiona ne dozivi 60 godina. Uporedite to sa 25,2 odsto u arapskim drzavama i prosekom od 28 odsto u zemljama u razvoju. Rusija je sada jednaka Indiji, sa skoro 30 odsto stanovnika za koje se ne ocekuje do dozive 60 godina.

Stope obolelih od tuberkuloze - mocna mera socijalne bede - takodje su mnogo vise u Istocnoj Evropi, sa prosekom od 67,6 slucajeva na 1.000 ljudi u 1997. Uporedite to sa 49,6 odsto u arapskim drzavama, 47,6 odsto u Latinskoj Americi i 35,1 odsto u Istocnoj Aziji. U zemljama u razvoju ova stopa je 68,6 odsto.

Stope tuberkuloze rangiraju od oko 20 na 1.000 stanovnika u Ceskoj Republici i Sloveniji, do 80 na 1.000 ljudi u Litvaniji, Turkmenistanu, Latvi i Rusiji, i 150 na 1.000 stanovnika u Gruziji.

Cifre o bedi su sledece - manje od 1 odsto u Sloveniji, Ceskoj Republici i Slovackoj, 4 odsto u Madjarskoj, 20 odsto u Poljskoj, 50 odsto u Rusiji, a vise od 60 odsto u Turkmenistanu, Ukrajini, Kazahstanu i Moldaviji, kaze se u ovom izvestaju, koji citira podatke iz U.N. Programa za razvoj.

463

Zapad, tvrdi se u ovom izvestaju, bi mogao da pomogne olaksavanjem tereta duga ovom regionu, koji se popeo na skoro polovinu bruto domaceg prihoda ovog regiona.

Naravno, cela ova gornja deprimirajuca statistika je direktna posledica toga sto su MMF i/ili Svetska banka zahtevale mere stednje pod "progresivnom" etiketom "reformi." One su, stoga, legat one vrste "demokratije" koju je Novi svetski poredak uveo u Istocnu Evropu.

Tokom "Tour de Serbia" ovog pisca u septembru 1999. godine, ukazivao sam na slicnu statistiku (do 1999.) i pitao srpsku publiku:

"Je li to vrsta "demokratije" koju zeli srpski narod? E pa, to je ona vrsta koju mozete ocekivati ako prozapadni vazali Novog svetskog poretka dodju na vlast. Milosevic je prodao Kosovo. Ovi momci ce prodati celu Srbiju. Kao sto su vec odavno prodali Crnu Goru. Naravno, oni vam to nikad nece reci. Nista vise nego sto je Boris Jeljcin rekao istinu ruskom narodu."

Pa, godinu dana kasnije ovi prozapadni vazali Novog svetskog poretka su i zaista dosli na vlast. A sada, zahvaljujuci statistici Evropskog fonda za decu, koja je upravo objavljena u Londonu, srpski narod moze da vidi kakva ga vrsta "prosperiteta" ocekuje u "demokratiji" Novog svetskog poretka - ona vrsta koju su vec iskusili pod sankcijama.

Kao da gornji izvestaj Evropskog fonda za decu nije dovoljno deprimirajuci, nakon njega je usledilo jos jedno sumorno otkrice u Moskvi, ruskog Ministra za rad i socijalni razvoj, Aleksandra Pocinoka. Ministar je rekao Drzavnoj Dumi (ruski parlament) da preko jedne trecine (36.7%) Rusa ima prihod ispod zivotnog minimuma, objavila je ruska novinska agencija RIA 13. oktobra.

464

Sada je mesecna minimalna plata u Rusiji fiksirana na 132 rublje (nesto vise od 4 USD), kaze on. Bice podignuta na 200 rubalja od 1. januara 2001. godine i na 300 rubalja od 1. juna 2001. Vlada planira da poveca plate u javnom sektoru 4,2 puta u roku od narednih 10 godina.

Prosecna penzija u Rusiji se povecala za 39 odsto, rekao je Pocinok. Vlada planira da je naredne godine ponovo poveca za 30 odsto. Zadatak je da prosecna penzija bude 140% od zivotnog minimuma, rekao je on.

Pocinok je rekao da oko 200 grupa gradjana, ili 103 miliona ljudi, ima pravo na razlicite socijalne pomoci. "Zakon nas obavezuje da pomognemo ovim ljudima, ali mi to ne mozemo da uradimo zbog nedostatka sredstava", rekao je on. On je podsetio Drzavnu Dumu da je 70 milijardi rubalja saveznog budzeta za 2001. godinu dodeljeno za placanje beneficija invalidima i porodicama sa decom.

Ruski narod mozda aplaudira ovim postupcima vlade Vladimira Putina, ali se bankari MMF i Svetske banke verovatno mrste na ove vesti. Na kraju krajeva, sve je ovo dijametralno suprotno uobicajenim ekonomskim lekovima koje oni prepisuju pre pruzanja medjunarodnih fondova nekoj zemlji.

Da li su visoke cene nafte povratile malo samopouzdanja Moskvi, ili je ruska vlada prosto odustala od pokusaja da zadovolji Zapad i pocinje da gleda svoja posla pre svega?

Vreme ce reci. Ali na osnovu price od 13. oktobra koja je objavljena u Vasingtonu o tajnom dogovoru SAD-Rusija, verovatno je da cete zakljuciti da je u pitanju ovo drugo.

465

Zvanicnici u Vasingtonu su izgleda u apopleksiji oko navodnog ruskog otkrivanja tajnog sporazuma iz juna 1995. koji su potpisali najbolji ortaci Jeljcinove ere Viktor Cernomirdin, ruski zapadni kvisling (tadasnji premijer) i Al Gor, javio je list New York Times 13. oktobra na naslovnoj strani.

Ovaj sporazum je pozivao na prekid svih ruskih prodaja konvencionalnog oruzja Iranu do kraja 1999. Ali je ovaj rok prosao bez ikakvog znaka da je doslo do prekida takve prodaje, uprkos stalnim zalbama krajem prosle godine i ove godine koje su visokim ruskim zvanicnicima upucivali Gor, drzavni sekretar Medlin Olbrajt i zamenik drzavnog sekretara Stroub Talbot. Moskva je i dalje znacajan dobavljac konvencionalnog oruzja Teheranu, uprkos sporazumu GorCernomirdin, izvestila je CIA u avgustu.

Tako Putinova Rusija mozda pocinje da gleda sopstvena posla. Ali prva stvar koju je ovaj autor primetio nakon sto je procitao naslov bila je: "Ako je ovo bio tajni dogovor, sta to onda radi na naslovnoj stranici lista New York Times?"

Pa, sudeci prema broju izvora u vladi SAD visokog ranga, koji su citirani u ovoj prici, ovde je ocigledno informacija procurila od nekog iznutra. Sto nam pokazuje ne samo nivo njihove uznemirenosti oko Rusije i Irana, vec i prljave igre koje igraju rivalske vlade i krsenje uzajamno datih obecanja tokom globalnih igara moci.

Cak je i senator Republikanac Dzon Mek Kejn, koji je bio jedan od sponzora zajedno sa Al Gorom (tada takodje senator SAD) zakona iz 1992. - Zakon o neproliferaciji oruzja u Iran i Irak, poznatog kao Gor-Mek Kejnov zakon, prema svojim glavnim sponzorima, rekao ovog meseca da ne zna za dogovor koji je Gor postigao sa Cernomirdinom. Sporazum Gor-Cernomirdin, koji ocigledno krsi taj zakon iz 1992. bio je sifriran u dokumentu sa pecatom "tajna" i potpisan u Moskvi 30. juna 1995. (a ipak, pogledajte ga sada na stranicama lista Times!).

466

Mek Kejn je rekao "da se moze napraviti jak temelj" da ruska isporuka oruzja, narocito podmornica, aktivira sankcije protiv Moskve, prema odredbama zakona Gor-Mek Kejn. "Ako je administracija pristala na prodaju, onda ja verujem da su prekrsili i nameru i slovo ovog zakona," rekao je on.

Ali je Gorov glavni spoljnopoliticki savetnik, Leon Fuert, rekao listu Times da isporuke oruzja nisu podlozne sankcijama jer ne ispunjavaju definiciju zakona iz 1992. godine o "modernom konvencionalnom oruzju" i to nije znacajno izmenilo balans snaga u Persijskom Zalivu. On je dodao da je Gor "mahao ovom pretnjom kao polugom da postigne da Rusi potpisu ovaj sporazum, delom da bi saznao nesto vise o oruzju koje Moskva salje u Teheran."

Jacanje ove poluge je bilo isporuka podmornice, trece od Kilo-klasa podmornica koje je Rusija prodala Iranu. Ova podmornica je od narocitog znacaja za americke politicare jer ju je tesko detektovati i mogla bi da predstavlja pretnju naftnim tankerima ili americkim ratnim brodovima u Zalivu.

Gor i Mek Kejn su odredjeno naveli podmornicu i njene smrtonosne dugometne torpede kao jedan od razloga sto je bio potreban Zakon o neproliferaciji iz 1992. godine, prema novoj Kongresnoj istrazivackoj sluzbi.

Tako treba potpredsednice Gor! Tako treba pokazati naciji kako bi stabilno bilo tvoje predsednistvo. Prekrsio si cak i sopstveni zakon! U kom slucaju, kakvu nadu ima zemlja da bi postovao zakone drugih ljudi?

U medjuvremenu, ruske kompanije radosno trljaju ruke dok bacaju oko na jos jedno unosno novo trziste - Jugoslaviju. Sada kad je ruska vlada bacila Srbiju u ruke Vasingtonu/EU, a medjunarodne putne i naftne sankcije su skinute, 467

Jugoslavija ponovo obecava da ce postati jedna od najatraktivnijih poslovnih prilika u Istocnoj Evropi.

Gornje ruzicaste pompezne reci poticu od ruskog Ministra za privredni razvoj i trgovinu, Germana Grefa, koji je govorio u utorak (10. oktobra u Moskvi na sastanku na temu stranih investicija. On je rekao reporterima da ruske kompanije mogu da ocekuju unosne ugovore da pomognu da se ponovo izgradi ratom razorena Jugoslavija, prema prici agencije Interfax objavljenoj u listu Moscow Times 11. oktobra.

Ukidanje izvoznog embarga za naftu i naftne proizvode u Jugoslaviju proslog ponedeljka moglo bi da znaci konkurentnu prednost za Rusiju ispred drugih zemalja, smatra list Times. U avgustu (t.j. mnogo pre nego sto su skinute zapadne sankcije!), ruska vlada je potpisala sporazum o slobodnoj trgovini sa Jugoslavijom, koji predvidja postepeni petogodisnji prelazak na bescarinski rezim za naftu, naftne proizvode i zemni gas, rekao je jedan izvor iz Ministarstva za privredni razvoj i trgovinu. Prema ovom sporazumu Jugoslavija nece primenjivati uvozne dazbine, a roba ce se izvoziti iz Rusije prema opstim uslovima.

Nije iznenadjujuce da su ruske naftne kompanije reagovale na ukidanje sankcija sa optimizmom. "Otvara se novo trziste, koje je veoma interesantno", rekao je sekretar za stampu firme LUKoil, Dmitri Dolgov, za list Times.

Vlada se nada da ce sledeci korak EU biti da se skinu sankcije na prodaju oruzja. Predstavnici proizvodjaca oruzja su vec rekli da Rusija narocito mnogo ocekuje od jugoslovenskog trzista.

"Ako nam vlada da zeleno svetlo nakon sto se ukinu sankcije, onda cemo sigurno poceti da radimo u ovoj oblasti, a Jugoslaivja ce postati vazno trziste za 468

nas," rekao je jedan izvor u kompaniji Rosvooruzheniye koja proizvodi oruzje, koji je molio da ga ne imenujemo.

Medjutim, Rusija je fokusirana ne samo na trgovinu sa Jugoslavijom, vec i na pomaganje da se ozivi slomljena privreda ove zemlje. Procenjuje se da samo trziste za radove rekonstrukcije vredi najmanje 30 milijardi USD, prema listu Times.

Isporuke ruskog gasa za Jugoslaviju na kredit mogu se takodje doci u obzir. Prema izvorima u Grefovom ministasrtvu, firma koja ima monopol na proizvodnju zemnog gasa, Gazprom, vec razmislja o mogucnosti ucestvovanja u privatizaciji jugoslovenskih hemijskih i petrohemijskih preduzeca.

Medjutim, malo njih veruje da je ovo realina mogucnost. "Sumnjam da ce novo rukovodstvo biti spremno da preda svoju kljucnu imovinu. Narocito sada, kad ce zemlja poceti da dobija pomoc od Evropske unije", kaze Dmitri Avdejev, analiticar Ujedinjene finansijske grupe.

Logicno je da one 2 milijarde USD koje je EU namenila za rekonstrukciju odu kompanijama iz zemalja clanica EU. Iako Ministarstvo za privredni razvoj i trgovinu smatra da se Rusija moze iskoristiti pre svega za rekonstrukciju energetskog, hemijskog i transportnog sektora, zvanicnici kazu da bi cak i ovi ugovori mogli biti podeljeni medju Evropljanima.

Ruske kompanije koje ucestvuju u radovima ponovne izgradnje su malo postigle do sada. Ruski Transstroi je trebalo da dobije ugovor za izgradnju jednog mosta na Dunavu u Novom Sadu, ali ovaj projekt jos uvek visi u vazduhu, rekli su zvanicnici firme Transstroi listu Times.

469

Da bi povecala konkurentnost Rusije vlada bi mogla stvoriti bankarsku grupu koja "bi dala povoljne kredite kompanijama koje ucestvuju u ponovnoj izgradnji Jugoslavije", rekao je izvor iz ministarstva.

Zaista, vladin Komitet za ponovnu izgradnju Jugoslavije je oformljen u leto 1999., ali se nije okupljao od prosle godine. Od tada se nista nije culo o njegovom radu, rekla je sef odnosa sa javnoscu grupe Interros, Larisa Zelkova.

Toliko o rekonstrukciji Jugoslavije uz pomoc Rusije. Mozda bi Srbi trebalo da iskoriste nesto tog zapadnog novca da rekonstruisu Rusiju i probude je iz njenog dugog dremeza? Novi svetski poredak i Srbi EUrosaurus u parku EUrosaurusa

Novi jugoslovenski predsednik, Vojislav Kostunica, stalno prica da zeli da svoju zemlju "vrati u Evropu". Osim istorijske nepodudarnosti - jedini put kad je Srbija bila deo Evrope je bio kad je strana vojska okupirala zemlju - ova izjava takodje dolazi u vreme kad su cak i neke velike clanice Evropske unije toliko razocarane anahronistickom, levicarskom, centristickom birokratijom u Briselu da traze izlaz iz ovog zatvora drzava.

Krajem septembra, na primer, glasaci u Danskoj su rekli "ne" moneti euro i odbili da se pridruze zajednickoj evropskoj valuti i okrenuli ledja brzoj evropskoj politickoj integraciji koju zagovaraju Francuska i Nemacka.

Ovo odbacivanje je izgleda sadrzalo zlokobno upozorenje liderima EU da mozda trce ispred svojih izbornih tela u usvajanju eura, forsirajuci snazniju politicku saradnju potrebnu da se podrze ova valuta i razgovori o evropskom federalizmu. Fraza "demokratski deficit" se sada cesto cuje u diskusijama o 470

Evropi, primetio je list New York Times u svom izvestaju od 29. septembra, poslatom iz Danske.

Glasanje u Danskoj je bilo u skladu sa sirokim politickim trendom u Evropi ka ponovnom otkrivanju nacionalnog identiteta i udaljavanju od nadnacionalnog Evropejizma, barem u njegovoj sadasnjoj formi. Pia Kjaersgard, nacionalisticki danski lider, slicna Jergu Hajderu u Austriji, je lider kampanje protiv eura. Ona ce sada ojacati.

Nije Danska usamljena u svom odbacivanju EU. Ovaj pisac je primio sledeci ironicni prilog od Grega Lans-Votkinsa, citaoca iz Velsa koji kaze da njegovi komentari predstavljaju gledista "nekoliko ljudi i organizacija koji ne zele da budu imenovani, ukljucujuci tu i imena nekoliko politicara i poznatih kuca" u Britaniji:

"Prednosti drzave-monstruma nad superdrzavom - Rasprsivanje mitova o eurosaurusima.

Monstrumi imaju reputaciju da su vrlo agilni ali prilicno glupi. Da, mi smo razmisljali o ovome. Na primer, primetili smo da su dinosaurusi imali samo dva mozga, sto je ocigledno isuvise malo. Od samog pocetka, EUrosaurus ima sest mozgova, poslednja verzija ima 1,5 decimozgova mozga, a planiramo da povecamo jacinu mozga na 2,7 decimozgova. Nista ne brinite, EUrosaurus je zaista veoma mozgovit.

Ali EUrosaurus je prestao da hoda i tone u glib.

Originalno srce koje je stavljeno bilo je namenjeno za zivotinju sa sest mozgova i previse je angazovano u zivotinji sa 1,5 decimozgova. Mi pumpamo vise 471

kiseonika u srce, ali plasim se da je ovo slucaj `previse malo, a prekasno`. Nije se stedelo zaposljavanjem dobre porodicne firme, the Kinnocks, koja ima obimno iskustvo sa trulim srcima, da se napravi novo. On, njegova zena, deca i sira familija, svi vredno rade i uveravaju nas da veoma dobro napreduju.

Bice potrebno puno, puno kiseonika. Ali ne mogu da razumem nista od onoga sto prica.

To je nedostatak vasih (pojedinacnih mozgova), a ne EUrosaurusa. Izgleda da ste zaboravili da EUrosaurus ima 15 mozgova i da moze da prica 15 mozgova istovremeno. Sve dok ne naucite 15 jezika ne mozete se nadati da imate znacajnu konverzaciju sa EUrosaurusom.

Mogao bih vam savetovati da naucite 15 jezika, ali setite se da EUrosaurus ima mnogo vise mozga od vas i da moze da uci nove jezike brze od vas. Sasvim je verovatno da dok vi naucite dva nova jezika EUrosaurus ce vec govoriti 27 jezika. Morate da shvatite gde je vase mesto i prihvatite da je EUrosaurus mnogo pametniji nego sto cete vi ikad biti. Kad ovo shvatite bice vam lakse da se uzdrzite od pokusavanja da se mesate u odluke koje EUrosaurus treba da donosi u vase ime. Cine se kao da gnjeci stvari.

Ho, ho, ho. opet protivrecite sami sebi. Kako ste i sami istakli, EUrosaurus je prestao da hoda zbog svog slabog srca i tone u glib. Tako da kad je prestao da hoda prestao je i da gnjeci. U svakom slucaju, mi radimo na ovom problemu; zbog toga mu dajemo kljuceve za ormaric sa oruzjem. Ubuduce ce EUrosaurus pucati, bombardovati i dizati objekte u vazduh. Ali, da li mu je stalo do nas?

Naravno da mu je stalo do vas, isto koliko mu je stalo i do samog sebe. Bez vas, kako bi mogao da se hrani i odakle bi dolazio njegov kiseonik? Budite uvereni da on zavisi od vas i da vas voli svim svojim trulim srcem. U odbrani britanskog 472

naroda i nase drzave ili prava i sloboda bilo kog naroda, protiv EU, NAFTA, STO, MMF, OWG, NSP ili Politike regionalizacije, namenjen da slomi VASU zemlju na bazi podeli pa vladaj."

Uprkos takvom ruganju iz GB ili Danske, postoje neke Istocnoevropske zemlje koje se veoma trude da se pridruze EU, nedju njima su Madjarska i Rumunija. Poucno je pogledati ocima nekih lokalnih ljudi sta su zapadne reforme - sto je preduslov za clanstvo u EU - ucinile ovim dvema zemljama. Od bezboznog socijalizma do bezboznog kapitalizma

Madjarska je bila prva Istocno evropska zemlja iza sovjetske "gvozdene zavese" koja je prigrlila neku formu kapitalizma. Secate se one fraze "gulas komunizam?". Ona potice iz vremena pre pada Berlinskog zida1989.

Osim toga, Madjarska je primila vise stranih investicija per capita od bilo koje druge Istocnoevropske drzave od kraja hladnog rata. U poredjenju sa mnogo vecim zemljama, kao sto je Rusija, na primer, Madjarska je dobila 19 puta (!) vise zapadnog novca tokom perioda 1990-1998. (vidi Cistiji, uredniji svet? Tesko. Ali smrtonosniji, u svakom slucaju..., 3. februar 2000.). Dobila je duplo vise od sume stranih investicija per capita koje je Meksiko privukao tokom istog ovog perioda; vise nego tri puta vise od Brazila; vise nego osam puta vise od Kine.

Tako biste mislili da su do sada vec i ulice u Madjarskoj poplocane zlatom, je li tako? Razmislite ponovo. Jer, cak iako ima nekih ekstravagantnih soping zona u Budimpesti, na primer, to je samo "zlato za budale", jedina vrsta kojom trguju pirati EU i NSP, pre nego sto pobegnu sa mnogo vrednijim bogatstvima ciljane zemlje, pri cemu joj jos unistavaju i dusu.

473

Evo jednog pisma, na primer, koje je ovaj pisac primio od Dr. Bele Szepesija, madjarsko-americkog naucnika koji sada zivi u Merilendu, a koji se upravo vratio sa puta u Madjarsku.

"Dragi Bob, bas sam se sinoc vratio iz Madjarske. Pocinjem jutro u 5:30h sa a casicom sljivovice - da me podseti odakle sam dosao. Cilj puta je bio Segedin, ali sam ja otisao u Miskolc autobusom koji je vozio preko 'istocne rute' ravnica, a vratio se u Segedin vozom, koji je vozio preko 'zapadnog dela' ravnica.

Kuda god sam isao cuo sam ljude kako se zale. Intelektualci su razvili nacine da se udje u socijalizam, ali ne i za vracanje iz njega. Njima se ni ne dopada obrnuta tranzicija a oni politicki profitiraju iz haosa tranzicije. Sok terapija je upalila u Poljskoj, zemlji sa jakom hriscanskom tradicijom. Rusija je isla sporijom rutom. Nije upalilo. Madjarska je pokusala da kopira i uci od drugih - sa mesovitim rezultatima. Cesi su Cesi. Slovacka je uzasno siromasna kao i obicno. Rumunija je u haosu a i dalje je zemlja treceg sveta.

Kao resenje za svoje probleme ona nudi sovinizam - Veliku Rumuniju, koja obuhvata Moldaviju i delove Madjarske do Tise. A neki madjarski politicari zele da vrate Transilvaniju i Vajdasag (Vojvodina, Srbija). Kao da bi obuhvatanje ovih teritorija u Madjarsku povratilo proslu velicinu, a ne donelo jade rata i jos vise haosa.

A ima i sakala kao sto su Soros i "kapitalisti", koji kupuju fabrike i zatvaraju ih, da bi mogli da prodaju svoju robu napravljenu na zapadu.

Gde god sam bio cuo sam ljude kako pricaju o zaradama, novcu, bedi, siromastvu i bogatstvu, zatvaranju radnih mesta i fabrika, i slicno. A sto se tice pada morala. Niko nije spominjao Boga i njegove zapovesti; da nam je on dao

474

orudje da zivimo dobro, sve sto treba da naucimo je da pomazemo i sluzimo drugima, pocev od pomaganjea najsiromasnijima.

Bio sam ocajan. Onda sam ugledao Bozju milost i ruku medju vernicima severno od Segedina. Bujor je Rumun koji je ove godine postao vernik. On zivi u Madjarskoj vec tri godine i govori madjarski bez akcenta. Madjarska vlada pokusava da ga deportuje, jer nema posao koji je potreban.

Bujor me je nazvao 'testver' (brat, bukvalno, krvni pobratim), poljubio me u obraz i pokusao da uradi za mene sve sto je mogao. A mi smo pokusali da donesemo mir u njegovo srce jer ce biti odsecen od porodice koju je osnovao. Neka Bog preokrene srca milionima Rumuna kao sto je njegovo. Onda mogu da dobiju Transilvaniju i bice mir i prosperitet.

Vidim da je promena konacno dosla u Srbiju. I to je veoma tesko, Bice jos i teze ako se krece od bezboznog socijalizma u bezbozni kapitalizam. Ali beda je cesto Bozji nacin da ucini ljudska srca meksim, da bi ga mogli slusati. A onda slede blagoslovi."

Kao po dogovoru, Stefan Escu, citalac iz Rumunije, mi je takodje poslao istog tog dana sledece komentare, koji ponavljaju osecanja Dr. Szepesija, samo u depresivnijoj formi:

Sistem gori od ropstva "Cestitam na malom svetlu koje odrzavate u zivotu u ovoj ogromnoj tami propagandnih medija. Malo svetlo, ali izuzetan rad, koga cenim vec dve godine. Pisem vam da vas upozorim i predlozim nesto.

Potreba da upozorim mi je pala na pamet kada su me dogadjaji u Jugoslaviji podsetili na dogadjaje u Rumuniji 1989. Nemojte praviti iste greske koje smo mi 475

napravili, nemojte dozovliti da srpski narod bude prevaren, nemojte dozvoliti da Jugoslavijom vladaju MMF i Svetska banka!

Proslo je vec 11 godina od kada su nam "demokratske" promene donete "revolucijom", a racun je veliki koliko i racun rata. Stanovnistvo je umanjeno za 1 milion od 23 miliona. Ali ne, 1 milion Rumuna manje nije genocid. Ne, gospodine.

Tri miliona starih umire po ulicama jer nije ekonomski efikasno hraniti ih. Ali ne, ovo nije nacizam. Ne, gospodine.

Budzet za zdravstvo i obrazovanje je smanjen. Ljudima je u osnovi uskracena medicinska pomoc. Studiranje postaje luksuz.

Sirocici se prodaju uz saucesnistvo vlade da ih pokolju zbog organa. Cela privreda je prodata strancima, izvinite, privatizovana.

Vojsci je MMF naredio da se rasformira. Nakon problema koje su imali u Jugoslaviji, nije ni cudo. U sustini nema pravnog sistema. Ljudi koji isuvise glasno pricaju istinu budu ubijeni - kao u slucaju Viktora Sahleanu.

Politicka klasa je blisko povezana sa mafijom i kriminalcima. Samo ih podmitite i mozete ukrasti milione. Vise od 10 milijardi USD je napolju, u stranim bankama, dok zemlja ima ogroman dug, najmanje iste te velicine.

Sva rudna bogatstva su sada privatizovana. Rumuni se nista ne pitaju - vidi slucaj sa Dunavom zatrovanim cijanidom.

476

Sume se prodaju jeftino, sto potpuno iscrpljuje zemlju. Fabrike su dovedene do bankrotstva da bi bile jeftino otkupljene. "Investitori" nista ne ulazu u tehnologiju, oni samo izbacuju radnike.

Neke fabrike multimilionske vrednosti prodate su za manje od 10 USD. Deseta po velicini trgovacka flota u svetu je svedena na cenu starog gvozdja.

A sve ove promene su napravljene u ime "boljeg drustva" od strane istih onih oportunistickih lakeja koji su uzvikivali komunisticke parole. "Bolje drustvo", kakva odlicna maska za ljudsku propast. Odlicno ime za sistem gori od ropstva."

Na sta je ovaj pisac odgovorio:

"Hvala na pismu i sto ste podelili svoje ocajanje sa nama, Stefane. Ja sam malo veci optimista, i sto se tice tehnologije kao orudja istine, i sto se tice propasti o kojoj ti pises. Kao sto verovatno znas iz istorije, vecina carstava su unistena propadanjem; truleci iznutra. Isto ce biti i sa carstvom Novog svetskog poretka."

I tako, dok neke evropske zemlje pokusavaju da smisle kako da izadju iz EU zatvora drzava, park EUrosaurusa kojeg stite briselski EUrosaurusi, kako je to rekao nas citalac Britanac, Kostunica veselo vodi Jugosalviju u nju, dok mu milioni Srba klicu.

Zar se niko u Srbiji vise ne seca sta se dogodilo sa dinosaurusima i parkovima EUrosaurusa na kraju? Novi svetski poredak i Srbi 477

OPEC: Sibanje pogresnog konja

Veliki protesti zbog visoke cene goriva su skoro zaustavili isporuku benzina preko Britanije sredinom septembra, prisiljavajuci vecinu benzinskih pumpi da zatvore zbog nedostatka goriva. I pretili su Laburistima Tonija Blera isto kao i slicni protesti zbog jako visokih cena nafte sredinom 70-ih godina, koji su pomogli da se smeni konzervativna britanska vlada.

U Belgiji su kamiondzije zaustavile saobracaj u Briselu i blokirale tri depoa za gorivo na jugu zemlje. U Holandiji su ljudi koji su protestovali blokirali dva tunela, blizu Amsterdama i Roterdama, usred dana kad je najveca saobracajna guzva. U Nemackoj je konvoj od 100 autobusa, kamiona i taksija vozio od francuske granice do zgrade drzavnog parlamenta Saarbruken, zahtevajuci da vlada snizi cene goriva. Seljaci i kamiondzije u Irskoj, Italiji, Poljskoj i Spaniji pretili su da ce organizovati akcije u roku od par nedelja ako se ne udovolji njihovim zahtevima za snizavanje cene goriva.

Ali dok se nezadovoljstvo sirilo Starim kontinentom, Britanija je imala tu nepovoljnu cast da bude zemlja koja je najvise poremecena ovim protestima. Ljudi su cekali satima da kupe benzin, a oni koji nisu mogli da ga kupe su rekli da ce mozda morati da ostanu kuci tj. da ne odu na posao.

Do nestanka benzina je doslo tako brzo jer su ljudi potrcali na pumpe da napune rezervoare svojih kola pre nego sto bude prekasno. Iz cele zemlje (Britanije) stizali su izvestaji o ljudima koji su krali benzin iz kola na parkiralistima.

Mark Ostron, 45-godisnji Britanac, rekao je za list New York Times 11. septembra da ga obicno kosta 83 USD da napuni rezervoar svog Forda Eskorta. U Beogradu bi to kostalo 27 USD; u Moskvi 23 USD. Ali avaj, Shell pumpa u ulici 478

Old Brompton Road u Londonu je ostala bez benzina pre nego sto je g. Ostron dosao na red na pumpi. Tako da cak i 4,37 USD po galonu, sto je najskuplja cena u Evropi, koju gradjani Velike Britanije placaju za super bezolovni benzin nije moglo da pomogne.

A zasto su cene tako visoke u Britaniji, zemlji koja proizvodi naftu, ciji naftni izvori u Severnom moru pumpaju 6,2 miliona barela, od svetskih 76 miliona barela dnevne potrosnje? Zato sto time rukovode oporezuj-i-potrosi socijalisticke vlade (da, i Torijevci takodje: oni nisu bili mnogo bolji od Laburisticke stranke kad je u pitanju oporezivanje).

Kao rezultat toga, 76% cene benzina je porez koji ide pravo u kofere vlade. To je takodje i najveci porez u celoj Evropi, iako mnoge druge EU zemlje, kojima takodje vladaju levicarsko-liberalne vlade, nisu mnogo iza.

U SAD, nasuprot tome, porez je 23% od cene goriva, prema americkoj Upravi za energetske informacije (EIA). Ovaj pisac, na primer, je napunio svoj rezervoar 13. septembra super bezolovnim benzinom na Exxon pumpi u Feniksu. Cena 25,49 USD (1,77 USD po galonu). A ipak, pre godinu dana to je kostalo oko 19 USD. A kazu nam da nema inflacije u Americi? Zasto ljudi ratuju?

"Zasto ljudi ratuju?" pita Robert DeNiro, koji glumi savetnika predsednika, jednog sefa CIA u filmu "Wag the Dog".

"Da sacuvaju svoj nacin zivota".

479

"Prokleto ste u pravu", slozi se DeNiro. I nastavlja da "ubedjuje" tog sefa CIA da bi rat protiv Albanije bio dobar za Ameriku.

Pa, ako se ratovi vode da se "sacuva neciji nacin zivota", kako to da niko u NATO ne zagreva motore svojih mnogobrojnih aviona i raketnih lansera da zapreti bombardovanjem zemljama OPEC-a? Na kraju krajeva, NATO je bombardovao Srbiju i porusio je 1999. godine iz razloga koji su mnogo manje ubedljivi od udvostrucavanja cene nafte od pocetka ove godine.

Na kraju krajeva, mi - zapadni svet - ne mozemo sebi priustiti da nam sacica bliskoistocnih seika odredjuje nacin zivota, zar ne? (parafraza TV komentara 12. septembra lidera republikanske vecine u Senatu, Denisa Hasterta, koji je dao onog dana kada je cena sirove nafte dostigla 35,85 USD - sto je nivo visi cak i od onog u oktobru 1990. uoci rata u Zalivu, i blizu najviseg nivoa ikad dostignutog, u februaru 1981. - 39 USD).

Ipak, mozemo (dozvoljavamo da nam seici odredjuju nacin zivota). Zasto? Zasto Klinton i Bler ne prete da bombarduju prestonice zemalja OPEC-a? Na kraju krajeva, OPEC je naftni kartel koji ima 11 zemalja clanica - organizacija koja odredjuje cene koja bi bila ilegalna prema americkim antitrust zakonima. I u vecini zapadnih zemalja.

Pa, koju poruku salju vlade u Vasingtonu i Londonu? Da bombardujemo male zemlje koje nam nisu nista naudile (kao sto su Srbija i Sudan), ali se ne usudjujemo da napadnemo one koje nam naude? (kao zemlje OPEC-a).

Tacno tako. Kao sto je ovaj pisac objasnio u svojim predavanjima u Australiji tokom cele prosle godine, kad sam poredio razlicite pristupe u ponasanju prema Srbiji i Indoneziji (koja je, usput, zemlja OPEC-a).

480

Sustina neokolonijalisticke strategije globalista Novog svetskog poretka je: "Bombardovati tvrdoglave slabe drzave, potkupiti tvrdoglave velike drzave. Onda vladati svetom".

Kao sto je ovaj pisac rekao u svojoj kolumni u listu Washington Times "Ruzni dvostruki standard u Kosovskom konfliktu", objavljenoj 25. oktobra 1998. :

"SAD i NATO nisu nikad bombardovali Tursku zbog njenih zlocina prema Kurdima; niti Kinu zbog Tibeta; niti Indoneziju zbog Istocnog Timora; niti Izrael zbog njegovih razlicitih cak vanteritorijalnih vojnih napada na susedne zemlje; niti Rusiju zbog Cecenije; niti Veliku Britaniju zbog Severne Irske; niti Spaniju zbog njenog tretiranja Baskijaca".

Ali su bombardovale Irak kad je Vasington izgubio svoj uticaj u Bagdadu, uprkos tome sto je podrzao Sadama Huseina i vojno i finansijski tokom rata Iraka protiv Irana.

I bombardovale su Libiju, kad je SAD izgubila svoj uticaj kod Moamera Gadafija, jednog od sponzora islamskog terorizma. I bombardovale su Avganistan i Sudan, takodje zemlje bez kojih se moze prema standardima Princeva.

Ali cekajte. Pre nego sto bombardujemo bilo koga zar ne bi trebalo da se uverimo da gadjamo pravog krivca; da ne sibamo pogresnog konja? Da li je OPEC stvarno odgovoran za skakanje cena nafte ove godine. Tesko.

OPEC daje "samo" oko 40% svetske ponude nafte, a ipak mu pripisuju 100% krivice za skorasnji skok cena. Je li to fer? 481

Naravno da nije. Nista vise nego sto je fer da zemlja koja proizvodi 12% svetske nafte, a konzumira 26% (SAD, naravno), i dalje krivi druge drzave za skorasnji skok cene nafte.

Takav stav administracije Klinton-Gor je narocito licemeran kad se ima u vidu da OPEC povecava proizvodnju, dok privreda SAD ne smanjuje potraznju za naftom.

Tokom perioda 1995.-2000., na primer, potraznja SAD za naftom je isla od 17,7 miliona barela na dan do 19,9 miliona barela, sto je skok od 12%, prema podacima EIA. Nasuprot tome, OECD evropska potraznja je porasla za samo 4,5% u istom ovom periodu - sa 14,1 miliona barela na 14,8 miliona barela, dok je potraznja Japana zapravo opala za 1% - sa 5,7 miliona barela na dan koje je ova industrijska zemlja trosila 1995. godine. Potraznja u Kanadi, takodje povecana u dvostrukim ciframa, porasla je za 11% u periodu 1995.-2000., sa 1,76 miliona barela na dan 1995., na 1,96 miliona barela ove godine.

Ali najveci porast potrosnje sirove nafte tokom proteklih 30 godina nije u razvijenim (OECD) zemljama. On se dogodio u zemljama u razvoju (ukljucujuci tu i Kinu) koje konzumiraju 33,9 miliona barela dnevno - otprilike isto koliko i SAD i OECD Evropa - zajedno! U poslednjih pet godina taj deo svetske potraznje nafte je takodje porastao u dvostrukim ciframa (za 11%), sa 30,6 miliona barela dnevno 1995.

Nije ni cudo da su neki zvanicnici OPEC-a besni sto se 100% krivice svaljuje na njih. Rilvanu Lukman, sedmi generalni sekretar OPEC-a, je rekao u Becu, u Austriji, 11. septembra da smatra da nema nestasice sirove nafte u svetu. Odluka koju je tog vikenda doneo naftni kartel da poveca proizvodnju za 800.000 barela dnevno rezultat je pritiska vlade SAD - "zbog glupih americkih 482

izbora," prema irackom naftnom ministru, Ameru Mohamedu Rasidu, citiranom u izvestaju objavljenom 12. septembra u listu Wall Street Journal. G. Rasid je okrivio "oporezivanje, manipulacije i spekulacije" za visoke cene nafte. Irak - Drugi po velicni dobavljac nafte Amerike!

Kad spominjemo Irak. Da li ste znali da je ova zemlja, koju zapadni mediji establismenta demonizuju poslednjih 10 godina; zemlja koju je koalicija pod vodjstvom SAD prakticno unistila tokom Zalivskog rata 1991; zemlja koju SAD i Britanija i dalje bombarduju tu i tamo; zemlja koja je navodno jedno od najgorih svetskih strasila sto se tice percepcije americke javnosti - jos uvek zapravo DRUGI PO VELICINI DOBAVLJAC NAFTE Amerike?

Da, gospodine. Podaci EIA pokazuju da je Irak odgovoran za 29% ukupnog americkog uvoza nafte iz Persijskog zaliva. Samo Saudijska Arabija, sa svojim udelom od 60%, je veci dobavljac od Iraka. Nije ni cudo da je g. Rasid takodje rekao da "svet ne moze bez iracke nafte."

Kuvajt, usput, zemlja zbog koje smo toboze zaratili 1990. godine pod prvim predsednikom iz Bus lige, odgovoran je za samo 10% uvoza u Ameriku iz Persijskog zaliva. Svi arapski seikati zajedno cine manje od 1% od ukupne cifre.

Drugim recima, bombardujemo Irak, a kupujemo od Iraka. Sto se tice toga sto Klinton-Gor-Olbrajtova stavljaju svoj (odnosno nas) novac tamo gde su njihova (anti-Irak) usta, ne racunajte na to u neko skorije vreme. Ovi licemerni lakeji multinacionalnih kompanija Novog svetskog poretka bi ocigledno radije napunili dzepove "trgovaca smrcu" novcem americkih poreskih obveznika (da se plati bombardovanje Iraka, itd.), a dzepove rezima Sadama Huseina dolarima nasih ljudi koji kupuju benzin (ali koji moze da se koristi samo za hranu i lekove).

483

Pricanje iz obe strane usta izgleda da je manir u svetu "trajnog rata radi trajne trgovine." Boze sacuvaj Kraljicu? Ne, Boze sacuvaj australijskog gradjanina! (od slugu Njenog velicanstva)

Sluzbenici australijske vlade hvale se kako je njihova zemlja navodno demokratija. Ovo podrazumeva drzavu u kojoj su gradjani slobodni da kazu ono sto misle i da glasaju prema svojoj savesti, bez uplitanja vlade ili drugih sudskih vlasti. Iz mojih prethodnih clanaka o desavanjima u Australiji neki redovni citaoci mozda vec mogu da pretpostave da je realnost u toj lepoj zemlji Tamo dole mozda drugacija od ruzicastih slika koje slikaju zvanicnici i mediji establismenta.

Pa, najnovija pisma koja sam primio od nekoliko osoba iz Australije mozda pomognu da se promeni misljenje onih preostalih sumnjicavih Toma o "slobodi" i "ljudskim pravima" u Australiji. I ne, ne govorimo ovde o cesto navodjenim navodnim zloupotrebama prava Aboridzana. Pisma su stigla od obicnih belih australijskih gradjana, koji kazu da su doziveli zloupotrebe od zakonodavnih agencija australijske vlade i sudova - bez ociglednog razloga, osim sto su ustali u zastitu svojih prava i odbili da ih strizu ovcari Njenog velicanstva.

Slucaj Voltera Josea

Evo prve takve price, kako ju je ispricao sam protagonist, g. Volter Jose, farmer koji gaji konje u drzavi Viktoriji:

"Ja zivim sa svojom porodicom na jednoj maloj farmi od oko 30 jutara u drzavi Viktoriji, gde mi gajimo konje. Nama nisu potrebne nikakve usluge osim struje i 484

telefona. Mi smo pretplaceni na Bozje snabdevanje vodom i imamo srece da je dobijamo dovoljno sa neba da nam omoguci da prezivimo.

Pre nekih sest godina smo iznenada primili racun od vladinog tela, iako akcionarskog preduzeca, pod imenom South East Water Inc., koje je potrazivalo novac za 'odvod vode'. Ja sam im pisao i ukazao da to mora da je neka greska jer mi ne koristimo takve usluge.

Onda sam obavesten da se to odnosi na vodu koja se izliva sa nase imovine i odlazi u drzavne reke i slicno. Ja sam im zauzvrat odgovorio da, posto mi iskljucivo zavisimo od Bozjeg blagoslova, nase imanje je laserski stepenovano tako da sva voda ide ka nasim branama, a posto je tako, nije verovatno da bi se imalo vode izlivalo sa naseg imanja. Medjutim, ako se zaista nesto vode i izliva, koju vi sakupljate, mi smatramo da posto vi drugima naplacujete vodu, mi bismo zauzvrat trebali da dobijemo kompenzaciju za onu kolicinu vode za koju vi tvrdite da je prikupljate.

Iznenada smo primili pismo na tri strane u kome se navodi da potrazivani novac nije zapravo za odvod vode, vec porez za stvaranje i odrzavanje navodnjenih zemljista, parkova i vrtova. Ja sam im odgovorio da to jeste plemenit cilj, ali s obzirom na cinjenicu da mi vec odrzavamo park od 30 jutara, mi smatramo da bi nas doprinos trebalo da je vec dovoljan.

Posle toga nismo nekoliko godina primali racune. Sve do skoro, to jest, kad je ova stvar otisla na sud. Moja odbrana je imala puno municije, od kojih je svaka bila sposobna da pobedi iz dana u dan, ali...

Prvo sam ja tvrdio da je South East Water Inc. zastupnik kome je dozvoljeno da sakuplja novac za Parkovi i vode, sto je vladino telo. Kao takvo, South East Water Inc. nije meni pruzilo nikakve usluge, te ne moze legalno nista ni da 485

potrazuje od mene. Parks and Water (= Parkovi i vode), koji tvrde da pruzaju uslugu (?) bi morali da budu Potrazilac.

Drugo, pre nego sto neko vladino telo moze da zakljuci ugovor, ono je obavezno po zakonu da trazi tender za taj ugovor. Medjutim, South East Water Inc. je naimenovano u zakonu kao da ima ugovor sa Parks and Water pre nego sto je ovo telo imalo zakonsko pravo da potrazuje novac.

Trece, ja sam tvrdio da ovaj zakon nije validan na temelju toga da je 1975. godine vlada drzave Viktorija "ponovo donela" Ustav Viktorije, bez znanja ili pristanka naroda. Sto je to uradila, mora da je u pitanju bilo vreme kada Parlament nije vise imao ovlascenje, jer je ili prethodni ustav bio opozvan, ili je Viktorija trebalo da ima dva Ustava (!?).

Osim toga, Ustav navodi da kad se prave izmene Ustava, svi clanovi oba Doma moraju biti prisutni na drugom i trecem citanju svakog predloga za izmenu. Zvanicni Zurnal parlamenta "Hansard", medjutim, pokazuje da je samo 26 clanova bilo u Kongresu da glasa (15 za; 11 protiv). Prema tome, prema zakonu, ovaj predlog nije nikako mogao da bude usvojen a "ponovo donet" Ustav nije bio vazeci.

Cetvrto, Potrazilac je tvrdio da po zakonu -s14 Zakona o vodenoj industriji iz 1994. - smatra se da sam ja pod "ugovorom" i kao takav potrazivani novac je legalan i obavezujuci. Ja sam upitao sudiju da li bi ikako mogao da mi objasni kako bih ja mogao da budem pod "ugovorom" bez mog znanja ili pristanka i kako takav ugovor moze biti zakonski obavezujuci, kad ja ne znam ni uslove ni odredbe tog ugovora???

Peto, ja sam tvrdio da, posto sam se formalno otcepio od Krune po pravu i Parlamentu Viktorije, ne mogu biti podlozan tom zakonu. Britanski i australijski 486

zakon nalazu da ako jedan Parliament izostavi taj zakon, taj Parlament abdicira. Narod je, prema tome, oslobodjen od njihovih tvrdnji i ima pravo, po medjunarodnom i domacem zakonu, na samoopredelenje. Sve vise ljudi u Australiji se otcepljuje u naporu da pobegne od neovlascene vlasti mrtvih rezima.

Ishod? Zakljuceno je da je optuzba protiv mene dokazana, iako sudija nije mogao da mi objasni po zakonu zasto su moji argumenti odbaceni, osim sto mi je rekao "jer sam ja tako presudio..!" Kao znak izvinjenja meni, on je rekao: "G. Jose, trebalo bi da znate da nema razdvajanja vlasti u Viktoriji, ja bih to trebalo da znam, jer sam ja licno dobio otkaz od Vlade. Vrhovni sudija mi je rekao potpuno jasno da u drzavi Viktorija ne postoji razdvajanje vlasti."

Na sta sam ja odgovorio: "Da, Vasa svetlosti, to je zaista veoma tuzna situacija, jer to uskracuje narodu Viktorije njegovo zakonsko pravo, koje je nepovredivo, na nezavisni tribunal."

Onda je sudija rekao advokatu tuzioca: "Nadam se da necete traziti da plati troskove, jer mislim da mogu da govorim i u vase i u moje ime, da smo dosta naucili danas od g. Josea. Ovo je bilo veoma edukativno".

Medjutim, naravno, oni su trazili da ja platim troskove, skoro 2.000 dolara. Ja sam ukazao sudiji na to da vlada koja daje instrukcije privatnim firmama da tuze gradjane je jos jedna forma zastrasivanja. Dozvoljavanjem ovim privatnim advokatskim firmama da potrazuju koliko im je drago, vlada pokusava da zastrasi narod, preko troskova, da se ne bori za svoja prava. Oni koji se bore protiv snaga Satane i Lucifera to rade bez ikakve finansijske pomoci i to rade vec godinama.

487

Mi smo izgubili mnoge bitke, ali dobijamo rat. Dobro mora i hoce nadvladati zlo. Nama je tesko da nasa poruka dospe u javnost, jer se sve radi dobrovoljno, bez ikakve finansijske pomoci. Mi se borimo kad se pokvari oprema, ili kad ostanemo bez papira. Veoma smo uznemireni zbog nedostatka interesovanja crkava u Australiji. Krsenja prava o kojima mi pricamo trebalo bi da su glavna briga svima koji veruju u Boga, jer oni krse Bozje zakone."

18-godisnja bitka Brajana Fajfa sa "Zakonom"

Znaci mislite da su nevolje Voltera Josea sa australijskom vladom izolovani slucaj? E pa, razmislite ponovo nakon citanja sledeceg pisma koje smo primili od Brigite Straulino, predsednika One Voice - One People, nezavisne, neprofitne organizacije sa bazom u Sidneju:

"Postovani gospodine, htela bih da vam predstavim nasu organizaciju koja se bori za ljudska prava. Mi pokusavamo da damo glas ucutkanim zrtvama krsenja ljudskih prava. Molimo pogledajte nas website http://onevoice.freeservers.com/ gde smo naveli neke slucajeve, ukljucujuci i kratku istoriju slucaja Brajana Fajfa. Na desetine ovih slucajeva je podneto UN Komisiji za ljudska prava, ukljucujuci i slucaj Brajana Fajfa. Istoriju je napisao Brajan Fajf, a mi smo pismo prosledili vise od 30 politicara (ministrima, senatorima, clanovima Donjeg doma, itd.)

Sledeca izjava Mejsona CJ, bivseg Vrhovnog sudije Visokog suda Australije, sama po sebi objasnjava stvari: "Svaka demokratska, industrijalizovana zemlja osim Australije ima zakonsku zastitu prava, ukljucujuci tu i pravo na jednakost, ove ili one vrste".

Ako nam mozete pomoci da pokazemo sta se stvarno desava u Australiji mnogo biste pomogli. Hvala i srdacan pozdrav". 488

Medju informacijama koje je gdja Straulino prilozila o slucaju g. Fajfa je sledeci prikaz. Kao i u slucaju g. Josea, sve je pocelo sasvim nevino. Za g. Fajfa se, medjutim, inicijalni incident sa buldozerom pretvorio u 18-godisnju nocnu moru:

"G. Fajf je radio na buldozeru kad se ovaj iznenada zapalio i tesko ostetio u pozaru. Brajan Fajf je osigurao buldozer kod osiguravajuce kompanije drzave Viktorija u vreme pozara, ali je drzava Viktorija odbila da plati odstetu.

Ova stvar je konacno otisla na sud, gde je g. Fajfu dodeljeno $130.000, na koliko je masina bila osigurana, plus $107.000 u kamati. Tri godine je proslo od pozara pre nego sto je stvar otisla na sud. Uprkos cinjenici da je g. Fajf dobio ovu parnicu, osiguravajuca kompanija (drzava Viktorija) nije htela da plati. Prosla je jos jedna godina. Posto se ova stvar razvukla, g. Fajf je bio u situaciji gde nije imao "orudje za rad" i nije mogao da plati za novo. Ovu stetu ucinjenu njegovom biznisu nikad sud nije uzeo u obzir.

Kad je osiguranje konacno isplaceno, vecina novca je otisla na kamate bankama. Neke kamate koje su mu banke naplatile bile su cak 25%. G. Fajf je ponudio da isplati bancin zajam ali banka nije htela da pristane na to.

Nesto kasnije su policija drzave Viktorija i Grupa za specijalne operacije izvrsili raciju na imanju g. Fajfa. Kriminolog strucnjak za bombe je tvrdio da je g. Fajf poslao pismo bombu banci. (tek je skoro izbilo na svetlost dana da su dokazi ovog 'strucnjaka za bombe' diskreditovani i da je on otpusten sa svog posla kriminologa).

489

Tokom racije policija je uzela neke modifikovane satove i akumulatore kao dokaz "pravljenja bombi". Satovi su se u to vreme modifikovali radi automatske kontrole irigacionog sistema na farmi.

Tri nedelje kasnije 27 policajaca, specijalne jedinice, mediji, helikopteri, konji, psi i njihovi vlasnici su umarsirali na zemlju g. Fajfa. G. Fajf nije bio kod kuce. Policija je uhapsila zenu g. Fajfa i odvela je u policijsku stanicu, podigla optuznicu protiv nje, a onda je pustila. (sin g. Fajfa, koji je tad imao 17 godina optuzen je tek posle dva meseca, kad je napunio 18 godina).

Kad je stigao kuci, g. Fajf je takodje ispitan i uhapsen, a onda drzan u pritvoru bez mogucnosti kaucije 10 meseci. Optuzen je za 18 ozbiljnih krivicnih prekrsaja, od kojih su svi odbaceni na saslusanju za odredjivanje zatvroske kazne, jer su sudije nasle da dokazi nisu tacni i da nisu dokazani. Optuzbe protiv njegove zene su takodje odbacene na ovom saslusanju. Policija je kasnije ponovo podnela tuzbu protiv nje. Policija je takodje odbacila dve od tri optuzbe protiv njihovog sina, ali ih je kasnije ponovo podigla.

G. Fajf je optuzen za jos tri prekrsaja, osudjen, ali se kasnije zalio na ovu osudu, nedelju dana nakon sto je pusten iz zatvora. Dve od ove tri optuzbe su odbacene, ali preostala otpuzba, za posedovanje eksploziva pod sumnjivim okolnostima, sto se odnosi na budilnike, je zadrzana. Budilnici, koji nisu imali ni eksploziva ni detonatore, su bili jedina stvar koja je pronadjena na imanju g. Fajfa. Policija Viktorije nije pronasla nikakve druge predmete tokom svoje detaljne pretrage. Drzava Viktorija nije rascistila ovu stvar preko suda verovatno zato sto zna da je izazvala gubitak i stetu porodici Fajf bez ikakvog validnog razloga.

Farma g. Fajfa je otisla na aukciju, a kupila ju je drzava Viktorija dok je g. Fajf bio u pritvoru i nije mogao da spreci takvu neopravdanu aukciju. G. Fajf je tvrdio, protiv drzave Viktorija, da su optuzbe protiv njega isfabrikovane, da to sto su ga 490

drzali bez mogucnosti pustanja uz kauciju 10 meseci nije bilo legalno, da je brza prodaja njegove imovine sumnjiva i da on ima prava na kompenzaciju zbog nacina na koji se prema njemu postupalo, zbog klevetanja njega i njegove porodice i zbog traumaticnog iskustva koje su pretrpeli.

Na njegovom osmom pojavljivanju na Vrhovnom sudu Viktorije i jednom na Visokom sudu Australije ni na jednu od stavki nije odgovoreno i on je onda podneo zalbu kod UNHRC zbog ovog velikog krsenja njegovih ljudskih prava.

Drzan u pritvoru 10 meseci na klimavim i nepopravdanim temeljima, cini se da je pritvor bio osveta sto je ustao protiv drzavnog osiguranja. Ovaj pritvor ga je udaljio s njegove farme i onemogucio mu da ima ikakav prihod i oklevetao njegovu i reputaciju njegove proodice.

Molbu Brajana Fajfa da dobije specijalan dopust iz zatvora za zalbu Visokom sudu Australije odbio je Visoki sud, a drzava Viktorija je sada odlucna u tome da se porodica Fajf brzo udalji sa svoje farme.

10. oktobra 2000. godine je porodica Fajf dozivela jos jednu policijsku raciju na svom imanju.

Dosli su kad je pao mrak (20h), oko 60-ak ljudi - policajci, serifovi sluzbenici i specijalne policijske jedinice pojavili su se na njihovoj zemlji. Brajanu Fajfu su stavljene lisice, uhapsen je i optuzen za pretnje ubistvom i visestrukim prekrsajima vatrenim oruzjem, jer su tvrdili da je na njegovom imanju pronadjeno vatreno oruzje.

U prethodnoj policijskoj raciji - koju su izvrsile specijalne jedinice i kojoj su prisustvovali mediji, helikopteri, konji i psi - policija je u kuci pronasla 491

modifikovane budilnike i akumulatore. Brajan Fajf je optuzen za posedovanje eksploziva pod sumnjivim okolnostima, sto se odnosilo na budilnike. Njegova porodica je takodje uhapsena.

Satove pronadjeni na imanju Brajana Fajfa je modifikovao njegov najmladji sin Dzo, koji je u to vreme bio segrt kod dizel mehanicara, radi upotrebe kao kontrolora dizel irigacionih motora. Ovo je uradjeno da bi ti budilnici iskljucili motor u odredjeno vreme tokom noci, a da niko ne mora da ustaje iz kreveta.

Brajan Fajf je drzan u pritvoru bez mogucnosti pustanja uz kauciju i bez sudjenja 10 meseci. 18 ozbiljnih krivicnih prekrsaja je odbaceno kada je ova stvar konacno dosla na raspravu. Optuzbe za posedovanje eksploziva pod sumnjivim okolnostima su zadrzane uprkos tome sto nikakvi dokazi o eksplozivima, detonatori ili ista povezano sa eksplozivima nije pronadjeno na njegovom imanju. Iako se ispostavilo na kraju da je porodica Fajf pretrpela nepravdu, australijska vlada je odbila da im izvrsi kompenzaciju.

Koje su implikacije slucaja Fajf u Australiji?

Zaista postoji alarmanatna situacija u Australiji zbog presedana postavljenog ovim slucajem: · Da bi izbegle diskriminaciju pravne vlasti u Australiji moraju da svakome ko poseduje budilnik ili slican uredjaj presude da je kriv za imanje namere da napravi bombu · Kad se kod ljudi koji su u sporu sa svojim poslovnim partnerima, susedima ili bankama, vladama, vladinim agencijama ili nekom drugom vlasti u Australiji pronadje da poseduju budilnike ili slicne uredjaje, oni se moraju proglasiti krivim da su potencijalni bombasi i ozbiljna pretnja za nacionalnu bezbednost · Shodno tome svaki slucaj na gradjanskom sudu u Australiji gde strane poseduju budilnike ili slicne uredjaje postaje krivicna stvar, a u nekim drzavama podlezan obaveznom kaznjavanju · S obzirom na kolicinu budilnika i slicnih uredjaja koji se koriste u Australiji, ova zemlja je u opasnosti da se razvije u drzavu osudjenika 492

Ukoliko australijska vlada ne imenuje ministra bez portfelja za budilnike i slicne uredjaje i retrospektivno ne regulise zakonom posedovanje i upotrebu gornjih preko izdavanja dozvola (kao za oruzje), Brajan Fajf ima pravo na efikasan lek za krsenje njegvih prava prema Medjunarodnom sporazumu o gradjanskim i politickim pravima. Medjutim, tuzna je cinjenica da se ljudska prava ne primenjuju u zakonu Australije i taj nedostatak cini da je ova zemlja autsajder prema modernim demokratskim standardima.

Slucaj Brajana Fajfa je samo jos jedan od mnogih ozbiljnih slucajeva krsenja ljudskih prava koje je OVOP prosledila UNHRC i objavila na Internetu."

Ako slucajno mislite da je krsenje ljudskih prava nesto sto se desava samo u ovoj istocnoj australijskoj drzavi, razmislite ponovo. Evo reakcije koju sam primio na gornju pricu od g. Krisa Gilama iz Perta u Zapadnoj Australiji.

Kriv dok se ne dokaze da je nevin

"Cestitam na vasem poslednjem broju koji kritikuje toboznju demokratiju u Australiji. Ne slazem se sa svim navedenim zakljuccima, ali u svakom slucaju se slazem s tim da australijski mediji ne pokrivaju dovoljno pitanja koja se ticu gradjanskih i ljudskih prava. Ovde nije u pitanju saucesnistvo medija. U pitanju je neznanje medija. To je ono sto nam radi televizija. U toku je erozija gradjanskih i demokratskih prava u Australiji. Tokom proteklih meseci ovde u Zapadnoj Australiji stampani mediji uglavnom ne izvestavaju o tome (a elektronski mediji uopste ne izvestavaju o tome):

* Usvojen je zakon prema kome Drzava moze da prisvoji imovinu gradjanina ako se sumnja da je stecena ilegalnim putem, kao na primer trgovinom 493

drogom. Obratite pazxnju na reci "ako se sumnja". Ova sumnja ne mora da bude dokazana i po prvi put do sada ovaj zakon odbacuje pretpostavku o nevinosti. Imovina se pleni pod pretpostavkom krivice i, iako nema osude za nezakonito delovanje, obaveza je gradjanina da dokaze nevinost ako zeli da mu se vrati imovina.

* Izmena Zakona o poroti, cime je nelegalno za svakog clana porote da ikad razgovara o slucaju, sa posledicnim velikim novcanim kaznama za objavljivanje onoga sto porotnik kaze nakon sudjenja. Tako, ako neki porotnik smatra da je bilo neceg korumpiranog ili pogresnog u nekoj fazi procesa zakona ili sudjenja, on nikad nikad to ne sme nikome da kaze".

Prethodni slucajevi ukazuju na to da sledeci put kad Australijance zamole da pozdrave himnom "Boze sacuvaj Kraljicu", oni mogu pozeleti da umesto toga pevaju "Boze sacuvaj gradjanina!" Od slugu Njenog velicanstva, naravno. Za vise detalja o ovom i drugim krsenjima ljudskih prava od strane australijske vlade koji uglavnom prolaze NEOBJAVLJENI od strane miljenickih medija establismenta pogledajte http://onevoice.freeservers.com/cases.htm.

Za svaku slicnost sa raznim vasingtonskim administracijama koje krse americki Ustav na svom marsu ka Jednoj vladi sveta, "svaka slicnost je cisto slucajna," kao sto to kazu u holivudskim filmovima. Da, stvarno. Ako verujete u to, ima jedan most preko reke Kolorado na dnu Velikog Kanjona koji bismo voleli da vam prodamo.

Novi svetski poredak i Srbi Kuda globalizam gazi, sledi ga djubre

494

Bivsi predsednik Juzne Afrike, F.W. De Klerk, je rekao u jednom intervjuu u Londonu pocetkom septembra da crnacki "rasizam preti da podrije politicku stabilnost u Juznoj Africi i da bi mogao dovesti do reakcije Afrikanera ako se ne stavi pod kontrolu", prema izvestaju u listu New York Times.

Ironicno je da je De Klerk, koji sada grdi potresen posledicama svoje odluke da se odrekne aparthejda 1990. godine, jednom delio Nobelovu nagradu sa bivsim juznoafrickim komunistom-pobunjenikom-cum-predsednikom Nelsonom Mendelom. Zar nije Mihael Gorbacov takodje dobio Nobelovu nagradu zato sto je izdao sopstvenu zemlju?

Jedan Savet za sve buduce kandidate za Nobelovu nagradu za mir: patriote ne treba da se kandiduju. Sto verovatno cini levicarskog izdajnika kao sto je Bil Klinton sigurnim dobitnikom.

Komentari De Klerka su se pojavili nakon pisma koje je TiM urednik upravo primio od jednog citaoca koji ima bliske veze sa Juznom Afrikom. I nakon jos jednog izvestaja o Mendelinim crnim potomcima-komunistickim rasistima, koji imaju novo znacenje za juznoafricko "besklasno drustvo": Drzava u kojoj vladaju levicari crnci bez klasa - ministri vlade koji i bukvalno pojedu rucak drugih ljudi.

Da bi ih "naucili" sta znaci biti gladan (!?), smatra nas izvor. Ili zato sto oni prosto ne znaju za bolje, sto se nama cini verovatnije?

Cak ni Leonid Breznjev ni Fidel Kastro nisu bili toliko grubi i besklasni". Cak su i oni imali vise klase/stila. Oni su barem svojim otpadnicima davali dobar obrok pre nego sto su ih ubijali.

495

U medjuvremenu, evo nekih odlomaka iz pisma tog citaoca iz Juzne Afrike, koga cemo identifikovati samo kao `Bil` (ne, ne TAJ Bil, Mendelin levicarski ortak):

"Nekoliko osoba koji su se iselili iz Juzne Afrike su mi postale klijenti. Jedan mi je nedavno rekao da je jedan od prvih zvanicnih Mendelinih akata bio da se legalizuje prostitucija. Sada ovde cvetaju bolesti koje se prenose seksualnim putem.

Jos jedan od Mendelinih `briljantnih` poteza. On je oslobodio okorele kriminalce uz izgovor da su zatvoreni zbog politickih razloga. Sada kriminal nije ovde industrija koja ima najbrzi porast; to je JEDINA industraija koja je u porastu. Naravno, o ovome nista ne citate u americkim novinama. Jer one su bile deo medjunarodnog pokreta da se "zavrsi s aparthejdom" i primeni "vladavina vecine".

Citajte dalje da saznate kako "vladavina vecine" radi (u praksi) i koji su njeni rezultati.

Zapanjujuci clanak se pojavio u listu Daily Mail 30. oktobra 1999. Napisao ga je Ros Benson, koji izvestava iz prve ruke iz Johanesburga, on podize poklopac sa skoro kolapsa Juzne Afrike od kad se zavrsila vladavina belaca pre par godina. A kako se moze meriti ta katastrofa? Regresija Juzne Afrike ka prastarom varvarizmu, o kojoj Benson prica u detalje, sasvim je fino rezimirana na pocetku ovog clanka: Samounistavanje

"Svakih 28 sekundi bude silovana po jedna zena, kvalifikovani doktori masovno odlaze, dok su prosjaci i koze osnovali svoj dom u mermernim foajeima

496

napustenih banaka. Juzna Afrika je danas postala drzava na ivici samounistenja".

Zakon i red prakticno ne postoje u Juznoj Africi. Ne postoji vise nikakav osecaj sigurnosti, kaze Benson o kriminalu u ovoj zemlji.

"Farmere ubijaju na njihovim poljima. Parkovi i plaze su postale polja smrti. Kradja kola uz zaprepascujuce nasilje je svakodnevna pojava. Stopa ubistava je 27.000 godisnje".

Benson onda ponavlja zastrasujucu statistiku za silovanja, o kojoj ce biti vise receno. Ove cifre, komentarise on, "uzgajaju onu vrstu straha koja vas tera da uplaseno odskocite zbog senki, da skacete na crvena svetla i iskacete iz kreveta usred noci da proverite, ponovo, da li ste zakljucali sve brave na vratima".

Da biste iole adekvatno zastitili svoje domove, sada se cini da morate da platite bezbednosnu firmu 'oruzani odgovor'. Ali sta god da uradite, nikad nije dovoljno. Jedan crni biznismen je rekao Bensonu da je izgubio evidenciju koliko je njegovih prijatelja opljackano.

Svi su na vatrenoj liniji. Nijedan drustveni skup se ne moze odrzati a da se na njemu ne pricaju horor price. Ali po ovom pitanju dobijamo neki nagovestaj cenzure koja se sprovodi do sada, da se od pogleda javnosti sakrije sto je vise moguce (sto je verovanto sve tezi zadatak u krizi koja se pogorsava iz dana u dan i koja zahvata ovu zemlju).

Belac koji radi na poslovima bezbednosti je komentarisao ovaj procvat kriminala: "To se desava vasim prijateljima, vasem bratu, njegovoj zeni, vasoj

497

sestri, vasoj majci", ali "o tome vise ne citate u novinama, niti cujete na televizijskim vestima".

Benson dodaje: "On je nosio pistolj, ali se nije zavaravao. On je znao da se to moze desiti i njemu. U Mendelinoj 'Drzavi duge' san se odvija krvavo crveno".

Jasno, nova juznoafricka vlada ANC (Africkog nacionalnog kongresa) je veoma neuroticno svesna da je ovde doveden u pitanje legitimitet njene vladavine. Propast grada

Nigde situacija nije gora nego u Johanesburgu, gde je ispoljena u svim svojim najgorim manifestacijama. Benson daje graficki opis toga kako je taj nesrecni grad propao. I ovde on hrabro pristupa jeresi modernih dana da se belom coveku pripise njegova istorijska zasluga pravog stvaraoca juznoafricke originalne proizvodne infrastrukture (sto je tema koja je danas uglavnom tabu tema u svetu prodatom na politicki korektnom uzdizanju ne-Evropljana na racun Evropljana):

U zapanjujucem prikazu Johanesburga Benson pise:

"Izgradjen na najvecoj zlatnoj zici koja je ikad pronadjena, ovo je nekad bio najbogatiji grad u Africi, bljestava celicno-staklena citadela koja se uzdize iz braon okeana Velda/zemlje, zavestanje ekonomske sile (i mozda urodjenog karakterar?) bele zajednice koja ga je izgradila, ali takodje i primer sta se moze postici vrednim radom i individualnim preduzetnistvom".

A sada? "Neboderi su jos uvek tu", nastavlja on, "ali ljudi koji su im udahnuli zivot i prosperitet su otisli, isterani hordama bespravno useljenih, prosjaka i 498

ilegalnih trgovaca koji su kupili Mendelino obecanje 'bolji zivot za sve' - i zahtevali da se ono odmah ispuni."

"Rostilji napravljeni od starih kanti za ulje svetle u mermernim foajeima koji su nekada bili centrale banki i vazdusnih kompanija. U hodnicima su privezane koze. Kolibe od valovitog celika su nikle na nekada besprekorno uredjenim travnjacima. "Ovo nije okolina u kojoj neka ugledna poslovna osoba, crna ili bela, moze da zivi ili radi - i vecina njih je otisla".

Benson dalje nastavlja sa svojim tmurnim i zastrasujucim prikazom onoga sto je veoma brz urbani i drustveni pad u centru grada u kojem sam i ja nekad ziveo i radio. Sada cak i veliki biznis napusta metropolu ciji je nekad bio raison d'etre.

Drzavna vazduhoplovna kompanija South African Airlines pobegla je u udaljena spoljna predgradja. Velike rudne kompanije (koje su prakticno izgradile grad) i cak i Berza slede isti sablon. Ocigledno je da oni tesko da mogu da ostanu u gradskom centru u kojem nije bezbedno za njihove sluzbenike da putuju na i sa posla".

Benson takodje izvestava da je Carlton Hotel zatvoren i da je prodao svu svoju imovinu koja je bila unutra, a "Holiday Inn je napustena tvrdjava, njegovih 800 praznih soba je zasticeno ojacanim celicnim zastorima". To je kao kad bi se luksuzni londonski hoteli Hilton, Dorchester i drugi zatvorili jer je zavladao totalni nered i grad je postao nepodesan za zivot!

Sve je ovo prica o jednom od najvecih svetskih gradova koji se raspada u haosu i zapustenosti, i koji ce mozda jednog dana, u ne tako dalekoj buducnosti, da postane mrtav kao anticki Babilon".

499

Danas je nemoguce cak i odsetati u nekom stepenu bezbednosti do zgrade Vrhovnog suda Juzne Afrike da se iznese neciji slucaj na sud. Ulicice koje vode do te zgrade su pune pljackasa koji, kaze Benson, "nisu otvoreni za molbe".

Iako ovaj sud jos uvek prolazi kroz predloge za primenu zakona, ovo je, komentarise Benson, "pomoglo da se smanji teret slucajeva" u zemlji gde, kako primecuju drugi komentatori, 'je afirmativna akcija dovela do kolonizacije sudijske fotelje sudijama koji su nepismeni, nekompetentni, korumpirani i rasno i politicki pristrasni i rutinski pustaju uz kauciju ubice i silovatelje nazad u zajednicu da ponovo izvrse kriminalna dela. Slucajevi se nikad zapravo ne sude, kriminal je doziveo eksploziju - nema zakona, nema reda! Strah nocu

Nije ni cudo da je centar Johanesburga sada toliko mesto koje treba izbegavati, narocito nocu.

"Dok pada mrak", kaze Benson, "ulice pocinju da se pune prostitutkama i kriminalcima koji prodaju drogu i pilule koje crnu kozu pretvaraju u belu - pre nego sto vas na kraju ubiju (ako se prvo ne oboli od SIDE; oko 10% stanovnistva je zarazeno ovim virusom, a tri cetvrtine ukupnog budzeta za zdravstvo ce se uskoro trositi na negu neizlecivih). "Mozete zacuti povremeno zvuk pucnjave iz vatrenog oruzja iz pravca Hilbroa, po surovoj koincidenciji prvog integrisanog kvarta Johanesburga".

Za noge, ukljucujuci tu i mene (koji sam nekad ziveo u tom kraju nebodera), ovo se ne cini toliko koincidencijom. Implicitno govoreci o posledicama 'afirmativne akcije', Benson opisuje kako... "policija stalno obecava da ce da upadne tu i ocisti to mesto; (ali) to nikad ne uradi. A i kad bi uradila, to verovatno ne bi napravilo nikakvu razliku. Ministar zaduzen za takozvanu bezbednost je

500

nedavno priznao parlamentu da ce policajac tri puta verovatnije pociniti ubistvo nego obican covek".

Johanesburg danas bi mogao biti Detroit juce. Ili jedan od nekog broja drugih americkih istocnih gradova ciji su centri bili nakrcani i unisteni na slican nacin 1960-1970-ih godina?

Ili bi mogao biti Los Andjeles 1980-1990-ih? U svakom slucaju, cini se ociglednim da tamo gde globalizam stupa, za njim sledi djubre.

Nekada je Arizona bila mesto u koje se pristojni, bogobojazljivi Amerikanac sa srednjeg zapada doseljavao da bi pobegao od snega i hladnoce koju mu je Bog dodelio. Danas, medjutim, nasa drzava je drzava sa najvecim procentom belaca iz Kalifornije koji nisu hispanskog porekla. Holivud se seli u Skotsdejl?

Tesko. Vecina novih doseljenika u Arizonu su belci koji beze iz liberalnolevicarske drzave pune kriminala, koja ce verovatno postati prva od 50 americkih drzava koja ce pokusati da se otcepi od Unije.

"Pa sta je sa nesrecnim belcima koji su i sami napusteni usred ovog haosa posledica 'multirasne demokratije'? Ovo, razjasnjava Benson, ne samo da je prica o de facto raseljavanju, usled drustvenog haosa kojeg belci smatraju potpuno nepodnosljivim; ovo je samo po sebi izazvalo masovne migracije. U Johanesburgu oni koji zele da ostanu u blizini grada su se povukli u njegova spoljna predgradja na severu.

501

Ali postoji masovni pokret, koji u stvari ide starim pionirskim rutama, nazad do Kejp Provinsa, regiona Juzne Afrike gde su Evropljani prvi put dodirnuli tle. Procenjuje se da ce za pet godina 80% belaca ove zemlje biti grupisano ka Kejpu".

Opet, bas kao i u Americi. Vidi gornje komentare o Arizoni. "Cak i u Kejpu sada postoji projekat da se ustanovi barem jedna urbana zona, nekoliko milja unutar unutrasnje spoljasnjosti Kejp Tauna, koji bi u praksi bilo utvrdjeno naselje. Kako je cena zemlje daleko visa od one koju vecina crnaca, i prilican broj siromasnih belaca, nikad ne bi mogli sebi priustiti, ona ce, velicine Monaka, biti zasticena ogradom od 33.000 volti i tu ce patrolirati naoruzani strazari.

Ali uz to belo stanovnistvo se plasi i bezakonja, jer ga zakon stalno proganja i uznemirava. Kako Benson komenatrise: "Vlada je izgubila bitku na ulicama, ali ima kontrolu nad parlamentom i koristi svoju vlast da usvaja zakone koji su naciljani narocito ka jednoj etnickoj grupi".

Umesto aparthejda, sada je tu 'afirmativna akcija', gde su belci de jure raseljeni sa svojih radnih mesta i liseni prihoda, da bi ustupili mesto crncima, bez obzira na njihove kvalifikacije ili sposobnosti, vec cisto na rasnoj osnovi da bi se "ispravila neravnoteza iz proslosti".

Rezultat? Zaposleni su kontrolori letova koji ne umeju da citaju svoje instrumente. Prema policijskom komesaru Dzordzu Fivazu, 30.000 njegovih policajaca je "funkcionalno nepismeno".

Da se dopune cinjenice koje citira Benson moze se dodati cistka u rejonu zdravstvenih usluga koju je pre vise od dve godine sproveo ministar za zdravstvo Nkosazana Zuma, koji je zamenio oblasne hirurge i doktore kubanskim regrutima, koji niti govore engleski niti su kompetentni kao lekari. 502

Kubanski doktori u Juznoj Africi? A ovde Klinton-Gor administracija jos uvek primenjuje besplodni embargo protiv Kube (inace, skoro sve druge zapadne drzave ga skidaju), dok Klinton pozira za slike sa juznoafrickim komunistom.

Pitam se koga ce "Dabija" (Bus) izabrati za svoj foto album? Mozda Bisopa Tutua? Pod uslovom da ovaj odluci da obuce "crveno", pravu boju njegove duse, umesto ljubicastog?"

Mozda ne. Bolje za "Dabiju" da pusti da Tutu zadrzi svoje "ljubicaste" haljine da ne bi neznalacke zapadne mase "videle crveno." Belci iz radnicke klase na gomili otpada

Belce iz radnicke klase sada otpustaju placa im se mizerna plata da bi se napravilo mesta za crne Afrikance. Benson citira primer vozaca autobusa koji je otpusten nakon 17 godina sluzbe.

Za belce fizicke radnike "ekonomska vrata trapa su se otvorila ispod njih i bacila ih ispod linije siromastva. Nezaposleni, sa verovatnocom da se nikad nece ni zaposliti, njihova deca u ritama i bosa, zavise od socijalne pomoci od 150$ mesecno, koju cesto i ne dobiju (socijalne sluzbe se 'reorganizuju` - koja zlokobna rec!). Neke porodice vise ne mogu da se prehrane". One se sada oslanjaju na crkvene javne kuhinje.

Ocigledno, dok nasilno rasisticki i anti-beli politicar Patricija De Lil kaze da je Toni Bler dao donaciju od 20.000 funti domu za bolesnu decu za koju ona radi, "niko", kaze Benson, "ne kopa po svojim dzepovima da pomogne siromasnim belcima. Oni nisu na kraju Mendeline duge, na vidiku nema cupa sa zlatom za njih". 503

Vlada u novoj Juznoj Africi ne tolerise opoziciju. Prema belom lideru opozicione Demokratske stranke Toniju Leonu, "oni zele da svi budu 'na liniji'. Ako ih kritikujete - sto mi zestoko radimo - oni vas nazivaju neonacistickim rasistima" (cudan epitet s obzirom na to da je Leon Jevrejin).

Cini se da je cak i Patricija De Lil - cije je Pan-afrikanske stranke parola "Jedan naseljenik [tj. bela osoba], jedan metak" - "pogodjena ovom optuzbom".

Razlog? Prekoreva vladu ANC i njenne ministre zbog ogromne korupcije, gde su oni pretvorili sebe i svoje najprivilegovanije pomagace u novu klasu debelih macora (sto je sve veoma tipicno za post-kolonijalnu Afriku): · besplatni skolski ruckovi koje je Mendela obecao ne stizu do dece; · pomoc porodicama se ne isplacuje; opstinske kuce su toliko lose sagradjene da se u njima prakticno ne moze ziveti

Ali kad ovi nedostaci postanu meta kritike, kao u slucaju De Lilove, odgovor vlade novog premijera Mbekija je da joj zapreti da ce biti isterana iz parlamenta jer je 'rasista' i da ce uvesti zakon da se stavi van zakona kritika `privatnog zivota` neke osobe koja moze ugroziti njeno dostojanstvo".

De Lilova pita gde je otisao novac od ovih javnih projekata i odgovara: "u neciji dzep".

Bilo je korupcije i pod starim rezimom u Juznoj Africi, kao sto je ima u svakoj zemlji na svetu pod svakom vladom. Ali nikad nije bila, kao danas, u meri dovoljnoj da izazove kolaps citavih oblasti javne administracije.

504

Ukratko, zahvaljujuci Rosu Bensonu, mi sada imamo pogled na 'Novu Juznu Afriku' iz koga da procenimo situaciju. Ono sto vidimo je slika eksplozije zestokog kriminala, haosa na ivici anarhije, korupcije i nesposobnosti daleko van svega u proslosti ove zemlje, i rasno uznemiravanje i proganjanje bele manjine - ljudi koji su zapravo izgradili ovu zemlju pre svega, i bez kojih ne bi bilo bukvalno nicega da njihovi naslednici preuzmu i dovedu do rusevina.

To nije slika koju oni koji imaju glavu na ramenima nisu predvideli decenijama ranije, kao verovatan ishod vladavine vecine - iako bi takvi ljudi tada, kao i sada, bili oklevetani kao "desnicarski, rasisticki, reakcionari" ili jos i gore. Takva je sudbina zadesila i Rosa Bensona, kojeg su neki juznoafricki mediji osudili, prema jednom drugom clanku dopisnika Dejvida Dzounsa, koji takodje pise iz Johanesburga, ciji je clanak objavljen dve nedelje nakon Bensonovog, u listu Mail. Reagovanje

Stranica lista Mail na kojoj se objavljuju pisma citalaca bila je svedok slicnog reagovanja netolerancije koja zahteva cenzuru, nedelju dana nakon objavljivanja Bensonovog izvestaja. Ovaj odgovor je izgledao pomalo kao koordinirana 'pisma citalaca' protiv Bensona od strane ojadjenih simpatizera ANC u Britaniji. Ovo je bilo uprkos Dzounsovom opisu svog teksta kao "bolno tacnog clanka o smrti Juzne Afrike u vremenu posle aparthejda".

Vredi istaci da ni Benson ni Dzouns nemaju reputaciju da su 'rasisti' ili simpatizeri aparthejda - nesto sto bi trebalo da je ocigledno samo po sebi, onima koji znaju, cinjenicom da imaju pristup kolumnama velikog nacionalnog casopisa kakav je Daily Mail". Novi svetski poredak i Srbi Kako je Vasington kupio jugoslovensko predsednistvo a Srbija je ponovo zaljubljena 505

NAPOMENA CITAOCIMA: Ovo je prva od dve kolumne o situaciji u Jugoslaviji. Iako su napisane sredinom decembra, a neki delovi i mnogo pre toga, ovaj kolumnist ih nije dao na objavljivanje pre izbora u Srbiji 23. decembra. To je zato sto njegova namera nije da ide na ruku pristrasnoj politici, vec da pomogne citaocima sajta beograd.com da saznaju pravu istinu i vide punu sliku sa strateske, geopoliticke perspektive. Dobri govornici slede zlatno pravilo pisanja govora - recite im sta cete im ispricati; ispricajte im; a onda im recite sta ste im ispricali. Kao javni govornik i kolumnista, ja pokusavam da uradim isto to.

Ja sam rekao citaocima sajta beograd.com proslog leta da ce jugoslovenski izbori 24. septembra biti Srpska "demo farsa", sa Vojislavom Kostunicom u glavnoj ulozi naivnog Don Kihota, dok u stvari igra Trojanskog konja koga je kupio i platio Vasington. Rekao sam vam dok se odvijala srpska "Revolucija nojeva", uz unistavanje izbornih listica, da je to coup d’etat dirigovan iz inostranstva. I ponovio sam to kada je Kostunica poceo da se preobraca nakon svoje izborne "pobede".

A sada (pocetkom decembra), bas kad sam hteo da rezimiram ono sto sam vam pricao sve vreme o DOS-u i Kostunici, gle, list Washington Post je to uradio umesto mene. Da, taj "liberalni" glasnogovornik establismenta; americki pretposlednji autoritet o zbrci u vasingtonskom bordelu, ispricao je istinu o tome kako je Vasington kupio jugoslovensko predsednistvo za 41 milion USD.

Naslov clanka objavljenog 11. decembra u listu Washington Post koji zvuci bezopasno - "Americki saveti vodili Milosevicevu opoziciju" bio je maska za njegov razorni sadrzaj.za Kostunicu, prethodno srpskog "nacionalistu", sada prosto marionetu Vasingtona. Razorni za DOS - Demokratsku opoziciju Srbije koju je finansirao i organizovao Vasington, sada novi jugoslovenski rezim. Razorni za "Otpor", toboze "studentski" pokret, kojeg takodje finansira i vodi americka vlada. 506

Ukratko, list Washington Post je potvrdio sve nase sumnje i stavio veoma eksplicitnu cenu na jugoslovensko predsednistvo i Kostunicinu izdaju njegovih prethodnih ideala.

"Americki napori na izgradnji demokratije u Srbiji bili su cudna mesavina tajnovitosti i otvorenosti. U principu je to bila otvorena operacija koju su finansirale kongresna izdvajanja od oko 10 miliona USD za fiskalnu 1999. i 31 milion USD za 2000".

List Washington Post takodje daje sliku Kostunice, DOS-a i Otpor-a kao nista vise do americkih marioneta. Cak i same reci izgovorene u izbornom scenariju kampanje smisljene su u Vasingtonu:

"Prema Stevanovicu, (DOS) strucnjaku za marketing, SVAKU REC politickih poruka opozicije u trajanju od jednog minuta i od pet minuta koju su koristili portparoli opozicije sirom zemlje razmotrili su AMERICKI KONSULTANTI i testirali u anketama. Kandidati koalicije koji su se kandidovali za jugoslovenski parlament i na desetine hiljada mesta u lokalnoim vlastima dobili su obimnu obuku o tome kako da se drze "poruke", odgovaraju na pitanja novinara i pobiju argumente Milosevicevih simpatizera" (naglasak dodat).

Evo nekih delova iz izvestaja u listu Washington Post:

"Dvadeset (srpskih) opozicionih lidera je prihvatilo poziv Nacionalnog demokratskog instituta (NDI) sa bazom u Vasingtonu u oktobru 1999. za seminar u hotelu Marriott u Budimpesti, sa pogledom na reku Dunav. Kljucna stavka na dnevnom redu: anketa koju je sprovela americka firma Penn, Schoen & Berland Associates. 507

Anketa je izvestila da Milosevic ima 70% nepovoljni rejting medju srpskim glasacima. Ali je takodje pokazala da velika imena u opoziciji - ljudi kao sto su Zoran Djindjic i Vuk Draskovic - su opterecena negativnim rejtingom u anketi skoro isto toliko koliko i Milosevic. Medju kandidatima koji su se najbolje plasirali da pariraju Milosevicu, ukazivala je anketa, je bio umereni srpski nacionalista po imenu Vojislav Kostunica, koji je imao povoljan rejting od 49% i nepovoljni rejting od samo 29%. [...]

Izbor Kostunice za predsednickog kandidata opozicije u avgustu je oblikovan, u velikoj meri, anketama. "Ankete su pokazale da bi Kostunica mogao da porazi Milosevica na najlaksi moguci nacin", seca se Dusan Mihajlovic, lider stranke Nova demokratija, jedne od 18 politickih stranaka koje cine koaliciju. Deo Kostunicine PRIVLACNOSTI, pokazale su ankete, je sto ga ljudi smatraju ANTIAMERICKI nastrojenim. Posto je bio otvoreni kriticar NATO bombardovanja Srbije, bilo je tesko Milosevicevoj vladi da ga etiketira kao zapadnu marionetu ili izdajicu srpskih interesa". (naglasak dodat)

Drugim recima, Kostunica je izabran za predsednickog kandidata od strane americkih anketara javnog mnjenja koje je unajmio Vasington da rade za najbolje interese Vasingtona. A on je izabran kao takav jer je IZGLEDALO da je anti-americki raspolozen. Drugim recima, on je izabran kao Trojanski konj cija je svrha da predje srpski narod.

Kostunica je takodje bio jedan od lidera opozicije snazno suprotstavljen prihvatanju americke pomoci u kampanji. "Ja sam bio protiv toga, nikad nisam licno dobio neku pomoc i mislio sam da to nije neophodno", rekao je on u jednom intervjuu.

508

Za mnoge aktiviste opozicije, KOSTUNICINO PORICANJE JE ZVUCALO MALO SUPLJE. Dok je tacno da je njegova stranka, Demokratska stranka Srbije, odbila sve sto je mirislao na americku pomoc, njegova predsednicka kampanja je IMALA OGROMNE KORISTI od saveta i finansijske pomoci koju je opoziciona koalicija dobila iz inostranstva, a narocito od SJEDINJENIH AMERICKIH DRZAVA." [...] (naglasak dodat)

Ne samo da su Kostunicine reci `zvucale suplje’ "mnogim opozicionim aktivistima", vec je i ovaj pisac to rekao u nekoliko svojih kolumni za Beograd.com. Coveka sudite prema drustvu u kojem se krece, ne samo po njegovim recima, pokusao sam da upozorim Srbe.

Ali je vasingtonska strategija Trojanskog konja ocigledno upalila. Srbi su pali na nju - sasvim. Ali ne i bez nesto dodatnog nezakonite primene sile - i domace (u Srbiji) i stranih sila:

"Glavnu ulogu su igrali Stejt Department i americka Agencija za Medjunarodni razvoj, vladina agencija za pomoc stranim zemljama, koja je dostavljala novac preko komercijalnih ugovaraca i neprofitnih grupa kao sto su NDI i njegov Republikanski pandan, Medjunarondi republikanski institut (IRI).

Dok je NDI radio blisko sa srpskim opozicionim strankama, IRI je fokusirao svoju paznju na Otpor, koji je sluzio kao ideoloska i organizaciona kicma revolucije. U martu je IRI platio da dvadesetak lidera Otpora pohadjaju seminar o nenasilnom otporu u hotelu Hilton u Budimpesti, par stotina jardi duz Dunava od hotela Marriot kojeg favorizuje NDI. [...]

Tokom sledeca tri meseca na milione nalepnica "Gotov je" je odstampano na 80 tona uvezenog papira za nalepnice - koje je platio USAID i isporucio iz Vasingtona - i zalepljeno sirom Srbije po zidovima, u liftovima i preko 509

Milosevicevih izbornih postera. Odstampani u crno-belom formatu sa amblemom Otpora u vidu stisnute pesnice, oni su postali simbol revolucije. [...]

Gvozdeno pravilo i za koaliciju i za Otpor je bilo da nikad ne pricaju o finasijskoj i logistickoj podrsci Zapada. U protivnom, to bi islo na ruku Milosevicevoj propagandnoj masineriji, koja je rutinski govorila o opozicionim liderima kao "izdajnicima" ili "NATO lakejima".

Slucajno je stisnuta pesnica Otpora na crnoj majci, nesto izmedju komunizma i fasizma, savrseni simbol Novog svetskog poretka. A nije ni cudo, posto je ona kreirana u Vasingtonu, prestonici Zlog carstva Novog svetskog poretka. Mozda bi istina i Amerikanci koji vole slobodu i drugi ljudi sirom sveta trebalo da nacrtaju znak TARGET preko nje. Barem je to bio simbol pravog otpora stranoj agresiji koji je potekao iz Beograda i rasirio se kao pozar sirom planete prosle godine i inspirisao patriote sirom sveta da se ukljuce u akciju u odbrani istine i slobode.

Isticanje gole istine na taj nacin pomaze da se objasne neki virulentni verbalni napadi na sve koji govore istinu tokom srpske izborne kampanje, ukljucujuci i ovog psica, koji je javno i cesto nazivao Kostunicu, DOS i Otpor pravim imenom - vasingtonski "lakeji" ili "kvislinzi". (Za ostatak clanka u listu Washington Post klikni na: http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/articles/A183952000Dec3.html). Kao sto je i o Milosevicu pre vise od 10 godina.

To je zato sto su paralele i slicnosti izmedju trenutne situacije u Srbiji i one iz 1989-1990 neizbezne. Srbija je ponovo zaljubljena, ali u drugog coveka i iz drugaciih ("liberalnih") razloga. Zato pazite!

Krajem maja 1989. godine ovaj pisac se vratio u rodni Beograd prvi put posle 20-godisnjeg dobrovoljnog egzila od jugoslovenske komunisticke vlade. On se 510

vratio u SAD sa puta od nedelju dana sa pomesanim emocijama o "progresu" ucinjenom u onome sto je tada jos uvek bilo komunisticko drustvo.

Slede delovi iz mojih originalnih izvestaja o Slobodanu Milosevicu, napisanih 1989 i 1990. Tada sam prvi put uporedio tadasnjeg voljenog srpskog lidera sa Titom, Hitlerom i Staljinom. Evo na primer sta sam napisao 23. jula 1989:

"Cini mi se kao da Srbi u Jugoslaviji sada zive u nekoj vremenskoj kapsuli. Kao da freneticno pokusavaju da nadoknade poslednjih 45 godina svoje istorije koje ih je lisila Titova (komunisticka) i antisrpska politika...

Drugim recima, Srbi su zaljubljeni; zaljubljeni u svoje nasledstvo i zaljubljeni u svog novog lidera - (Slobodana) Milosevica.

To je divno. Ali i opasno. Upitajte samo neku tinejdzerku...

Usput, to su i Amerikanci osecali prema Dzordzu Vasingtonu nakon sto je Pariska povelja (1783.) povratila nasa prava izborena teskom borbom, kojih ih je lisio jedan britanski diktator (kralj Dzordz III).

Zaista, euforija koja sledi oslobadjanje moze da bude isto tako opojna kao i prva ljubav. Ali ‘ljubav je slepa’, kako kazu. A (bez namere da uvredim hendikepirane) - ko zeli da sledi slepu osobu?"

Sada da se vratimo na oktobar 2000. i zamenimo Slobodana Milosevica Vojislavom Kostunicom. Onda da premotamo i ponovo pustimo gornju traku. Zapanjujuca slicnost, zar ne?

511

U to vreme (1989-1990), Milosevic je bio tako popularan u Srbiji (mnogo vise nego sto je Kostunica danas) da je ovaj pisac pretrpeo bes cak i sopstvene familije zbog gornjih komentara. Tako je on osetio potrebu da objasni i odbrani svoj stav u donjim pismima napisanim 6. avgusta 1990. i 22. septembra 1990.: GODINU DANA KASNIJE...

FENIKS, 31. juli 1990. - U proteklih 12 meseci koliko je proslo od kad sam napisao moj esej "Marketing Srbije" (23. jula 1989. - vidi gore), pokusavam da shvatim da li je Slobodan Milosevic komunista pod maskom srpskog nacionaliste, ili srpski nacionalista maskiran u komunistu. Nakon sto sam se susreo s njim proslog januara (1990.), naginjao sam ka ovoj drugoj mogucnosti. Ali nakon moje posete Beogradu u junu (1990.), kad sam video sta je nazvano "prvim mitingom opozicionih stranaka posle 45 godina" - nakon sto je Milosevic iznenada pozvao na referendum krajem juna, nakon njegovog raspustanja kosovske skupstine u Hitlerovskom stilu i nakon sto je izabran za predsednika ‘nove’ Socijalisticke partije Srbije - mislim da nije ostalo jos puno prostora za sumnju. On je mozda iskreni srpski nacionalista. Ali to je bio i Hitler - iskreni nemacki nacionalista!

Drugim recima, izgleda da je Milosevic pre svega diktator pod maskom demokrate socijaliste - da bi zadrzao svoj posao!

"Srbijom jos uvek rukovode ljudi iz bivse komunisticke partije, koji nemaju ni moralno ni prakticno ovlascenje da izgradjuju ‘mesto pod suncem’ za nas narod," slozio se (pokojni) Dr. Milorad Draskovic iz Hoover Institution Univerziteta Stanford.

[...] Ali igra nije jos zavrsena. Na primer, Milosevic et. al. jos uvek kontrolisu medije. Sto im daje mocnu prednost nad opozicijom. Ja sam licno bio svedok 512

nedostatka objektivnog izvestavanja na beogradskoj TV i u dnevnim novinama o tome sta se dogodilo 13. juna (1990). Ja sam bio tamo, na mitingu opozicije. Glavni izazov s kojim se suocavajui opozicione stranke, kako ja to vidim, je da se postigne da mediji ispricaju njihovu stranu price. Sto ce biti tesko. ...

Drugo, mi tek treba da vidimo nekog kredibilnog opozicionog lidera u Srbiji. Da su desnicarski ekstremisti i siledzije koje su oni doveli na Trg Republike (trg u Beogradu gde je odrzan miting) 13. juna preuzeli vlast, mi, srpski emigranti, bi bili u situaciji da dva puta izgubimo nasu domovinu. Jednom zbog komunista, drugi put od belih srpskih ekstremista. Ima samo dva mesta gde takvi ljudi pripadaju - u (civilizovanu) opoziciju, ili u zatvor. Vecina njih verovatno u ovo poslednje. (napomena: Arkan i njegova banda su bili medju njima, ako me pamcenje dobro sluzi). Jer, kad bi oni bili izabrani, imali bismo jednu bandu huligana koja zamenjuje drugu." [...] NEDELJU DANA POSLE TOGA...

Odlomci iz faksa potencijalnom sluzbeniku iz Srbije

FENIKS, 6. avgust 1990. - Danas sam dugo razgovarao telefonom sa BJ ( brat ovog pisca u Srbiji). On mi je rekao da sam usamljen u porodici sa mojim stavovima o srpskoj politici. Cak i moja sestra, rekao je on, podrzava ono sto je Slobodan Milosevic uradio. [Kasnije me je moj pokojni otac takodje izgrdio verbalno oko ovih istih pitanja].

Kao moj "potencijalni sluzbenik", treba da znate da "biti usamljen" - nije meni nepoznata pozicija. Pitajte samo Jona, Nensi, Daga... itd. U stvari, tako ljude koji su ispred trendova vide drugi - po definiciji! [ovde gornji citat iz teksta iz jula 1989.]

513

Kad je cuo da kritikujem sto je Slobodan Milosevic zatvorio neke albanske novine (na Kosovu), BJ me je danas zapitao da li bih odobravao da neke kalifornijske novine imaju pravo da i dalje objavljuju svoje stavove ako bi oni zagovarali secesiju te drzave od SAD? Ili Irske od Velike Britanije?

"Naravno da bih", odgovorio sam. (Ja se mozda ne bih slozio sa njima, ali) "sta mislis da znaci ‘sloboda govora’?"

"E pa, na Balkanu ne", rekao je BJ.

Sto se mene tice, malo sam umoran od toga sto pricaju da je demokratija sasvim u redu, "osim za Balkan"- poenta nekih mojih srpskih prijatelja i rodjaka. Ili ste trudni ili niste trudni. Ili ste civilizovani, ili niste.

Ako Srbija nije (civilizovana), ne bi bilo uopste vazno da li je Slobodan Milosevic, ili Brana Crncevic (u to vreme bliski saradnik i simpatizer Milosevica), ili neko drugi, njen lider, zar ne? Oni ne bi, i ne bi ni trebalo, da zasluze podrsku ljudi koji vole demokratiju. [...]

"Demokratija je najgori politicki sistem", rekao je Vinston Cercil, "osim svih ostalih politickih sistema."

P.S. Usput, ja ne marim bas za anti-"ne-srpsku" propagandu mrznje koju se cini da "Politika" (najvece srpske dnevne novine), koju konrolisu Slobodan Milosevic/komunisti, izbacuje dan za danom. U stvari, muka mi je od nje...Zar Srbi jos nisu naucili da ce u mudrosti, a ne u emocijama, naci svoje spasenje?"

Pa, 10 godina kasnije, jesu li Srbi nasli mudrost ili su ponovo zaljubljeni? 514

Za odgovor na to pitanje... citajte moju klolumnu sledece nedelje - Ne slusajte sta PRICAJU, gledajte sta RADE. Novi svetski poredak i Srbi Ne slusajte sta PRICAJU, gledajte sta RADE

U mojoj proslonedeljnoj kolumni (26. decembar) sam vam rekao kako je Vasington kupio jugoslovensko predsednistvo za 41 milion USD. Ali cekajte malo, mogle bi da kazu neke Sumnjicave Tome medju Srbima. A zapravo neke i jesu. "Da je Vojislav Kostunica zaista marioneta SAD, kako biste objasnili uporni secesionizam Djukanovicevog rezima u Podgorici?", upitao je Nebojsa Malic, na primer, koji pise clanke u rubrici "Balkan Express", na sajtu Antiwar.com (13. decembra).

Lako, jer to vise nije u interesu SAD! Zasto bi Vasington zeleo da se Crna Gora otcepi sad kad je dobio glavnu premiju na Balkanu - Srbiju -pod svoju cizmu? Nakon sto je Vasington godinama zudeo da se on otcepi OD MILOSEVICA, Djukanovic samo jos nije shvatio da se tle pod njim pomerilo. Niti su to jos shvatili Albanci.

"...Niti ambivalenciju NATO-a povodom albanske invazije na juznu Srbiju?" nastavljaju sumnjicave Tome.

Moj odgovor. Ambivalenciju? NATO je SAUCESNIK kosovskih albanskih terorista. Vidi tekst: "Srpski slabici se ulaguju NATO makroima" - stavka 9 u biltenu Truth in Media http://www.truthinmedia.org/Bulletins2000/tim200011-7.html.

515

Sto se tice reakcije Kostunicine vlade na ovu NATO-vu "ambivalenciju", pokusajte je nazvati njenim pravim imenom - kukavicluk ili popustanje. Kao rezultat toga, Srbi iz regiona presevske doline se bune i protestvuju - ovog puta protiv Kostunicinog rezima. Oko 3.000 ljudi je kolima, kamionima i traktorima 13. decembra blokiralo puteve u i iz Bujanovca, zeleznicku prugu i sve puteve koji povezuju Srbiju sa Makedonijom i Grckom. Pogledajte clanak u listu New York Times od 14. decembra - Srbi protestvuju blizu Kosova http://www.nytimes.com/2000/12/14/world/14SERB.html.

Ali Sumnjicave Tome i dalje brane Kostunicu, isticuci da "Kostunicina stranka podrzava Srpsku demokratsku stranku (SDS) u Bosni, koju SAD pokusavaju da zabrane iako je pobedila na tamosnjim izborima sasvim posteno i jasno".

Istina je. Kljucna rec ovde je proslo vreme A sada kad Vasington zeli da ponisti rezultate na skorasnjim izborima u RS na kojima je SDS pobedila, sta Kostunica RADI da odbrani svoje ortake iz SDS-a? Pokusajte da izaberete izmedju nista, ic, nada ili nula, da bi odgovorili na to pitanje.

"Kostunica takodje insistira na teritorijalnom integritetu Srbije i Jugoslavije", nastavlja Sumnjicavi Toma, "dok SAD podrzava separatisticke zahteve svojih klijenata na Kosovu i u Crnoj Gori, iako javno tvrdi suprotno."

Sasvim tacno. Ali to je takodje bilo "juce", kad je Milosevic jos bio na vlasti. A sada? Sada.na osnovu odustajanja od "starih" jugoslovenskih prava na sukcesiju, Kostunica je takodje odustao i od Kosova. Osim de facto priznavanja Kosova, UN rezolucija 1244 nije vredna papira na kome je napisana ako zemlja na koju se odnosi vise ne postoji. Rezolucija 1244 NE kaze da je Kosovo integralni deo SRBIJE (sto bi trebalo da kaze), samo deo Jugoslavije. Sto su Kostunica et. al. sada legalno izbrisali iz knjiga.

516

Tako da cak i ako je Milosevic bio glup ili ucenjen da pristane na UN 1244, Kostunica, pravnik, je taj koji bi trebalo da zna bolje, da nije marioneta Vasingtona, pre nego sto zakuca poslednji ekser na kovceg u kome se sada sahranjuje Kosovo. (Barem sada, dok Srbija konacno ne dobije pravog patriotu za predsednika, dao Bog).

Neki dodatni primeri da Kostunica deluje kao vasingtonski lakej su:

· Pristanak da vasingtonske marionete - G-17 globalisti - rukovode ekonomskom politikom nove jugoslovenske vlade.

· Poziranje za fotografe, smeskanje i sastajanje sa jednim od najvecih svetskih srbofoba - arhitektom unistavanja bosanske srpske republike i prijateljem albanskih terorista sa Kosova - Ricardom Holbrukom http://www.truthinmedia.org/Bulletins2000/tim2000-10-9.html.

· Pristanak da Goran Svilanovic, bivsi komunista i jos jedna vasingtonska marioneta, se izabere za ministra spoljnih poslova.

· Poredjenje sebe sa Lenjinom http://www.truthinmedia.org/Bulletins2000/tim2000-11-2.html.

· Pristanak da se dozvoli da Haski preki sud otvori kancelariju u Beogradu

· Rukovanje sa, umesto hapsenje za ratne zlocine, mozda najvecim svetskim srbofobom koji je vodio NATO rat protiv Srbije - Medlin Olbrajt. Time sto je dozvolio svom ministru spoljnih poslova da odrzi privatno sastanak sa Olbrajtovom. 517

U medjuvremenu, da li su Kostunica et. al. dobili obecane im nagrade - da se skine spoljni zid sankcija - da padnu na kolena bestidno pred svojim vasingtonskim sefovima? Ne, koliko ja znam. Pretpostalvaljam da nisu pali, niti njihova drzava, jos uvek dovoljno nisko pred gospodarima sveta?

Ovom Sumnjicavom Tomi (Malicu), kao i drugima, takodje preporucujem da procitaju Jane's Intelligence Digest, od 3. novembra 2000., ako zele da znaju kako je stvarno Kostunica dosao na vlast i kome sada sluzi. Jane’s je ugledna, privatna i nezavisna britanska organizacija za prikupljanje obavestajnih informacija, koja nema nikakve veze sa listom Washington Post, ili nekim drugim vasingtonskim glasilom, ukljucujuci tu i Stejt Department.

"Ono sto se moze ustanoviti van svake sumnje je da su OBE STRANE VARALE u prvom izbornom krugu 24. septembra. Dok to nije bilo nista novo za Milosevica, to je bio nov pristup Demokratske opozicije Srbije (DOS-a) koji je izradio precizne matematicke modele sa kojima da se suprotstavi svakim stvarnim rezultatima. Dok je pravi rezultat glasanja za predsednika sigurno bio u korist Kostunice, on skoro sigurno NIJE PRESAO 50% potrebnih za pobedu u prvom krugu. Medjutim, to nije sprecilo timove DOS-a da tvrde da su pobedili u prvom krugu - oni su bili sigurni da nakon toliko mnogo prevara Milosevic nema medjunarodni kredibilitet. (naglasak dodat)

Dok su javni protesti koji su zahtevali da se prizna pobeda Kostunice prikupljali snagu, bilo je samo pitanje uspesnog dovrsavanja plana fizickim sklanjanjem Milosevica. Glavni politicki koordinator je bio Djindjic, glavni strateg Stanisic, a terenska koordinacija je bila u rukama oko 200 clanova Otpora i dvadesetak gradonacelnika i njihovih pomocnika.

518

Otpor je opskrbljen terenskim radio stanicama i bezbednim komunikacijama i odluceno je da operativna grupa koja bi vodila napade bude iz zapadnog srpskog grada Cacka - uporista opozicije i rojalistickog pokreta otelotvorenog u njegovom gradonacelniku Velji Ilicu, koji je obezbedio saradnju sa nekoliko lokalnih oficira VJ i oruzje iz skladista rezervi. Ovo je podeljeno 2. oktobra, dok se DOS pripremao da pozove na miting u Beogradu 5. oktobra da prisili Milosevica.

Grupa iz Cacka, njih oko 4.000, imala je 2.500 AK-47 puski i preko 600 komada protivtenkovske municije koja se lansira s ramena. U slucaju da neka jedinica VJ ili MUP-a odluci da ostane lojalna Milosevicu, bili su iskopani rovovi na juznom prilazu Beogradu gde je rasporedjeno nekoliko stotina minobacaca i bestrzajnih puski. U nekoliko gradova su naoruzane ekipe, kojima je koordinirao Otpor, bile u stanju pripravnosti; clanovi DOS-a, naime Djindjic i Nebojsa Covic, koji se prikljucio opoziciji nakon sto je izbacen iz SPS-a 1997, okupili su sopstvene `snage bezbednosti' koje su brojale preko 1.000 ljudi.

[...] Medjutim, cini se da je broj ucesnika na najvisem nivou bio znacajan, a oni koji su se spotakli o neke elemente plana, tiho su udaljeni iz igre.

Ove ekipe su se kretale ka Beogradu u noci 4. oktobra. Ekipa iz Cacka je imala buldozere na prikolicama, a druga teska masinerija je bila on u pripravnosti u Beogradu. Bilo je od kljucne vaznosti izvrsiti ovu operaciju brzo i bez prolivanja krvi, jer su takve garancije date Pavkovicu i MUP-u. [...]

Sve se dogodilo na unapred za to odredjenim mestima, gde su cekale TV kamere. Prema planu, Beograd je preuzet za manje od dva sata."

519

Tako da bi mozda trebalo da coup d’etat 5. oktobra preimenujemo u "dvocasovnu revoluciju nojeva?" Ali je znacajnije i sigurno zlokobnije ono sto se dogodilo nakon "revolucije", prema Jane’s:

"Vakuum vlasti su lukavo iskoristile tajne sluzbe u MUP-u, naime Resoru Drzavne bezbednosti (RDB), da tiho zamagle uzimanje dobre osiguravajuce polise: izmedju 8.000 i 12.000 dosijea, vredno prikupljanih godinama, tvrdi se da je nestalo, ukljucujuci tu i papirne i elektronske dosijeee. Dok su neki od ovih dosijea nesumnjivo unisteni, vecina ce verovatno biti iskoriscena da se ucene clanovi novog vladajuceg rezima, ili prosto za iznudjivanje. To preti da stvori jos jednog mracnog mocnog igraca u Srbiji - bivse sluzbenike drzavne bezbednosti koji mogu da odluce da potrazuju pravo da se vrate na svoja bivsa radna mesta kad se sluzba ponovo uspostavi, ili da nastave da operisu kao paralelna podzemna struktura.

Novi vladari su demonstrirali da im nisu strane stare metode, niti da bi se gnusali stare prakse. Prvih par dana nakon pada Milosevica svo prisluskivanje telefona, kontrola e-mail poruka i druge tajne aktivnosti su prekinuti, ali bilo je izvestaja da je nekoliko novih lidera pokusalo da uspostavi kontrolu nad aparatom tajne sluzbe - navodno po sopstvenom nahodjenju, a ne prema agendi DOS-a". Evo ga URL za ostatak ovog clanka: http://www.janes.com/security/regional_security/news/sentinel/sent001103_ 1_balks.shtml

Tako da sto se vise svet menja, to je vise isti. Ili da upotrebimo srpski ekvivalent "Sjasio Kurta, da zajasi Murta". Kurta i Murta su tipicna turska/muslimanska imena.

Ova izreka utoliko vise odgovara kad se uzme u obzir promena vlasti u Vasingtonu. Jer, cini se da se srpski lakeji dodvoravaju POGRESNOJ vasingtonskoj gomili - gubitnicima na predsednickim izborima 2000. (Al Gor, 520

Medlin Olbrajt, itd.). Neki Republikanski savetnici vec savetuju izabranog predsednika Dzordza Busa da bude obazriv u ophodjenju sa novim jugoslovenskim rezimom, narocito s obzirom na nedemokratski nacin na koji su prigrabili vlast.

Evo odlomka, na primer, iz pisma koje je Dzud Vaniski, ekonomski savetnik prorepublikanskog lista Wall Street Journal i uticajni clan Republikanske stranke, poslala sredinom oktobra generalu Kolinu Pauelu, vodecem kandidatu za mesto ministra spoljnih poslova u novoj administraciji:

"Pod pretpostavkom da Dzordz V. Bus ceni vase misljenje o pitanjima medjunarodne diplomatije - ili ne bi davao signale da cete vi biti njegov ministar spoljnih poslova - nadam se da vrsite malo istrazivanja sto se tice situacije u Beogradu. Nesto veoma cudno se desava tamo kad lider opozicione stranke, Vojislav Kostunica, pobedi Slobodana Milosevica za deset odsto DESET ODSTO!! - na predsednickim izborima prosle nedelje, a onda odbije da ucestvuje u drugom krugu izbora 5. oktobra, koji zahteva jugoslovenski ustav.

Da, znam da Kostunica insistira da je on zapravo dobio vise od 50% od ukupnog broja glasova, a ne 49,5% kako je utvrdila izborna komisija - i da je nekako predsednik Milosevic ukrao upravo dovoljno glasova da isforsira drugi izborni krug. Ali se meni cini bizarnim da, ako su izbori namesteni u korist Milosevica, on izgubi za 10%. Da sam ja u poziciji da namestim izbore za sebe, ja bih pobedila, ili bih barem izgubila za malo pa namestila pobedu u drugom krugu. Zar se to vama ne cini logicnim?

Znate, mislim da sam branila Milosevica u proslosti ne zato sto mu se specijalno divim. Da sam ja Srbin koji ima pravo glasa, ja bih trazila novog lidera, s obzirom na Milosevicev neuspeh u ocuvanju svoje zemlje netaknutom tokom proteklih desetak godina.

521

Medjutim, ja stvarno razumem da su veliki deo stete ucinjene Jugoslaviji od 1989. godine naneli Beogradu Medjunarodni monetarni fond i Svetska banka. Nasa vlada je igrala igru u rukavicama sa ovim medjunarodnim finansijskim institucijama, koje mi zapravo kontrolisemo za nase ekonomske i politicke ciljeve. Tako da ja ovu vrstu manipulacije vidim kao neku vrstu manipulacije koja se nastavila u ovom izbornom procesu".

Da ponovimo dve kljucne tacke ovog pisma buducem americkom ministru spoljnih poslova:

(1) OBE strane su verovatno varale na glasanju 24. septembra. Stvar je samo u tome da su Kostunica/DOS to uradili bolje od Milosevica. Oni su imali podrsku "pete kolone" unutar miloseviceve administracije koja je izdala svog sefa. U svakom slucaju, dolazak na vlast Kostunice/DOS-a ima malo toga sa demokratijom, a puno sa varanjem i brutalnom silom.

(2) Veliki deo stete nanela je Jugoslaviji u 90-im godinama americka vlada, koja zapravo kontrolise medjunarodne finansijske institucije, kao sto su MMF i Svetska banka.

Sto vam ovaj pisac prica sve vreme u svojim kolumnama o Novom svetskom poretku.

Kao sto mozete da vidite, uprkos americkoj "demo farsi" koja se odvijala na Floridi i u Vasingtonu 36 dana pre nego sto je pobednik konacno proglasen, mi, Amerikanci, relativno imamo srece. Mi se barem kuvamo u sopstvenoj corbi, a ne u corbi koju pripremaju neprijateljske strane sile.

522

Da pogledamo "dvocasovnu srpsku revoluciju nojeva" iz americke perspektive, zamislite crvenu Kinu, na primer, kako ubacuje sopstvenog kandidata u americku predsednicku trku (znamo, neki ce tvrditi da je to vec i uradila - u licnosti Al Gora naravno, koji je prihvatio kineske doprinose u kampanji. Ali dozvolite mi ovo za trenutak, hocete li, da bih mogao da ukazem na poentu?).

Pretpostavimo da Peking uspostavi izborni komandni centar u, recimo, Kubi, odakle salje novac i rukovodi americkom predsednickom kampanjom.

Da bi osigurali da njihov kandidat bude na vrhu, pekinski propagandisti i anketari ga naslikaju kao americkog patriotu i anti-komunistu. I konacno, orkestriraju medijsku kampanju koja proglasava kineskog kvislinga za pobednika pre nego sto je zvanicno prebrojavanje glasova uopste zavrseno (sve slicnosti sa pravim scenarijom na Floridi i u americkim drzavnim medijima su, naravno, slucajne).

Na kraju, kad i ako cak ni to nije dovoljno da svog coveka gurnu u Belu Kucu, Peking uvodi svoje placenike iz unutrasnjosti da izvrse upad u Kapitol HIl, zapale ga i uniste neke izborne listice tokom tog procesa. Konacno, nakon sto uplaseni aktuelni americki predsednik prizna poraz, Peking posalje svoje gorile u razlicite savezne sektore Vasingtona da isutiraju (bukvalno) i izbace aktuelne sefove uprava, zamenjujuci ih sopstvenim lakejima.

A onda Crveni Kinezi objave da su uradili sve to, naravno, u ime "izgradnje demokratije". Ako sumnjate, samo upitajte list Washington Post. Videli ste da cak i u svom danjasnjem izbornom post-mortemu je list Post nazvao ono sto se dogodilo u Srbiji "Americki napor za izgradnju demokratije".

E sad, ako bi se ovo dogodilo u vasoj zemlji, kako biste se osecali povodom takve "demokratije" nametnute spolja, moji prijatelji Amerikanci? Kako biste se 523

osecali u vezi sa njenim simbolom - stisnutom pesnicom (komunisticki simbol) nacrtanom na crnoj kosulji (fasisticki simbol)?

Covek bi se ponadao da bi svaki Amerikanac, osim mozda neki crveni komunista ili fasista (ili oboje, sto znaci elitista Novog svetskog poretka), bio ogorcen, zar ne?

Pa , iznenadjenje, iznenadjenje... Pogodite kako se vecina Srba oseca u vezi s tim? Oni su bili ushiceni!

U stvari, jos i danas, dok maske polako pocinju da padaju sa Kostunicinog i lica drugih lidera DOS-a, anketari nam kazu da vasingtonski kupljeni-i-placeni predsednik jos uvek navodno uziva stopu odobravanja od oko 70% u Srbiji.

Pa sta nam to govori?

Prvo, MOZETE da prevarite neke ljude UVEK, kao sto je primetio i Tedi Ruzvelt.

Drugo, Amerika nije jedina nacija koju je zaglupio Novi svetski poredak, narocito s obzirom na to da je Vasington predvodio NATO bombardovanje Srbije 1999 godine.

Trece. Amerikanci bi trebalo da se osecaju srecnim. Ne samo zbog onog sto se desilo u Srbiji, sto cini da nas mali trik na Floridi izgleda kao bura u solji za caj. Vec i zato sto je zaglupljivanje Amerike od strane Novog svetskog poretka u toku vec decenijama. Ipak sada, nakon nasih sopstvenih Izbora 2000. koji su bili sramotni, mnogi Amerikanci se bude i spoznaju tu cinjenicu. I pocinju da joj se protive. 524

Koliko dugo ce proci pre nego sto vecina Srba shvati da su prevareni (ponovo), i pocnu da se protive (ponovo)? Verovatno mnogo duze nego sto ce im trebati da se naviknu na `demokratske` lance koje finansiraju Vol Strit i Medison Avenija, a koje sada nose oko svojih vratova (kao i ostali robovi Novog svetskog poretka). Jer, "tamo gde je neznanje blagoslov, ludost je biti mudar", primetio je Tomas Grej.

S druge strane, takodje kazu da su "umovi kao padobrnai, funkcionisu samo kad su otvoreni". Za one srpske citaoce ciji su mozdani padobrani jos uvek otvoreni, hajde da zavrsimo sa jednim savetom na bazi posmatranja i desifrovanja ponasanja lidera Novog svetskog poretka vec vise od 11 godina.

Ne slusajte sta PRICAJU, gledajte sta RADE.

Srbi otvorenog uma bi trebalo da primene istu ovu izreku na domace lakeje Novog svetskog poretka. Novi svetski poredak i Srbi Putinov Otac-ispovednik se ispoveda, kaze da je ruski predsednik vernik

Redovni citaoci mojih kolumni na sajtu beograd.com se mozda secaju kolumne od 22. februara 2000 "Ko je pravi Putin?" - vezano za ruskog predsednika (vidi http://news.beograd.com/english/articles_and_opinion/djurdjevic/000222_wh o_is_the_real_putin.html). "On je vitak, cvrst, pun skrupula i preobraceni Hriscanin. Nije ni cudo da je Vladimir Putin najpopularniji politicar u svojoj zemlji", odgovorio sam na to pitanje. On je postao vernik, objasnio sam, nakon pozara u njegovoj "daci" (letnjikovac) kod St. Petersburga, kad je spasio svoje dve cerke tinejdzerke.

525

Sest meseci kasnije sam Vladimir Putin je pomogao da se posumnja u to. Dok je bio u SAD zbog UN samita u septembru 2000., gledaoci emisije "Lari King uzivo" na CNN-u su videli kako Putin odbija da odgovori na pitanje da li veruje u Boga. Zbog cega neki moji citaoci misle da je Putinova hriscanska vera bila samo poza da mu pomogne da bude izabran.

Pa, Putinov otac-ispovednik i duhovni savetnik, arhimandrit Tihon iz manastira Sretenski, dao je intervju proslog novembra za casopis Profil. Izgleda da komentari oca Tihona opravdavaju moje inicijalne izvestaje o Putinu. "On je pravoslavac, koji ne bi krio svoja ubedjenja", rekao je otac Tihon, uprkos tome sto je Putin izbegao da odgovori na ovo pitanje na americkoj TV.

Kakva god da su Putinova stvarna verovanja, ovaj pisac je morao da prizna da misli da je jako cudno da jedan svestenik javno razgovara o temama o kojima je razgovarao sa ruskim predsednikom, verovatno u poverenju, kakva bi trebalo da su sva ispovedanja.

Tako da, uz ovaj predgovor, osecajte se slobodnim da uzmete ovaj intervju sa ili bez rezerve, kako vi smatrate da treba. Evo nekih odlomaka iz tog intervjua (inicijali S.C. se odnose na Sergeja Cerepova iz casopisa Profil, koji je uradio intervju):

S. C.: Precasni Oce, u poslednje vreme se dosta prica o vasem uticaju na predsednika Vladimira Putina. Pod kakvim okolnostima ste se vi sreli?

Father Tihon: U poslednje vreme sam sa puno interesovanja saznao, iz prilicnog broja clanaka, o mojoj specijalnoj bliskosti sa predsednikom, o mom toboznjem uticaju na njega, o mom ucescu u resavanju crkvenih i cak drzavnih problema. Na osnovu ovih novinskih 'cinjenica', analiticari sa svoje strane prave koncepcije, globalne prognoze i tako dalje i slicno... 526

Sta se moze reci o tome? Pre svega, u svim drustvenim i politickim krugovima postoji neuzdrmano uverenje da neko usmerava predsednika Rusije. Nazalost, tako je bilo poslednjih petnaest godina. Uticajne strane su se promenile, ali nije bilo narocito tesko utvrditi koje su. Ali/medjutim, danas se desava nesto drugo. Oni koji su godinama kontrolisali bivseg predsednika i oni koji su sluzili njihovim interesima (ne zaboravljajuci sopstvene) groznicavo traze i ne mogu da nadju izvor uticaja na Putina. Ko ga kontrolise? Oligarhi? Ne. Njegova porodica? Ne. Vojska, FSB? Ne. Zapad, medjunarodni krugovi, mediji? Steta, ali takodje ne. I konacno su pronasli! Ispostavlja se da je to otac Tihon, vas ponizni sluga!

Ali sustina ovog pitanja je da je Putin prosto nezavistan, a ovaj njegov kvalitet snazi sve vise i vise, sto je za neke uzrok radosti, a kod drugih izaziva paniku. Daj Boze da predsednika usmerava samo Bog, njegova savest, njegova ljubav za Rusiju i dobro prosudjivanje. Nasi preci, koji nisu unistili, vec su ujedinili Rusiju, nazivali su sve ovo jednom recju 'drzavnistvo'.

Sto se tice vaseg pitanja, mogu da kazem da sam prvi put sreo Vladimira Vladimirovica Putina pre nego sto je postao predsednik. On je pravoslavac koji ne bi krio svoja ubedjenja.

Svi su mogli da vide na vestima na TV da su njegova zena i cerke bili s njim na Sluzbi povodom Hristovog rodjenja u crkvi u St. Petersburgu. Mnogima je drago zbog toga. Neki ne mogu to da razumeju, to ih nervira i cak su ogorceni zbog toga. Jedno je kad neki drzavnik stoji vazno drzeci svecu u ruci u crkvi, odajuci uobicajenu pocast 'duhovnoj klimi'. To je normalno, to oni mogu da razumeju. A sada, iznenada, ovde je u pitanju iskrenost.

Tako, u ovom slucaju i Vladimir Vladimirovic i svi oni koji se u najdubljem zivotu u sopstvenim dusama kroz sumnje, odricanja, duboke duhovne meditacije, 527

uzdignu do poznavanja Boga, daleko su od toga da budu usamljeni. Dostojevski je napisao: 'Nitkovi su me ismejavali zbog onog sto se njima cinilo kao nedostatak obrazovanja i nazadna vera u Boga. Ovi tikvani nisu cak ni sanjali o odricanjima takve snage koje sam ja stavio u roman Inkvizitor, a ceo roman sluzi kao odgovor na to. Na kraju krajeva, ne kao luda, kao fanatik, ja verujem u Boga. A oni su zeleli da uce mene i smejali su se mojoj nazadnosti. Njihova budalasta priroda nije nikada videla najmocnije odricanje kroz koje sam ja prosao. A oni su hteli mene da uce'.

Sto se tice duhovnih pitanja, koja mogu da se pojave pred svakim Hriscaninom, verujte mi, pedsednik ima nekoga s kim ce da ih resava. On je blisko i toplo upoznat sa Patrijarhom. Ne pre toliko puno vremena, na svom putu po zapadnom regionu Putin je posetio manastir Pskovo-Pecerski i arhimandrita Jovana (Kriestjankina), starca najdubljeg duhovnog zivota, koji je preziveo koncentracione logore, prosao ogromnu stazu monaha, i koji je covek velikih duhovnih sposobnosti.

S. C.: Zar ne mislite da pod trenutnim okolnostima drzava moze da pokusa da koristi crkvu u sopstvene interese? Uzmimo rat u Ceceniji, na primer. Pravoslavlje podrazumeva nepruzanje otpora zlu nasiljem. Cak ni Sergijus Radonezski nije blagoslovio Dmitrija Donskog kad se borio protiv Tatara prvo 1380., vec je predlozio da im se ponudi novac, nakit, a onda, rekao je Sergijus, Bog ce blagosloviti Dmitrija za njegovu poniznost. I tek kad je Dmitrij rekao da je uradio sve ovo, ali da su Tatari zahtevali vise od toga, Sergijus ga je blagosiljao. Zar ne mislite da su ratoborne-patriotske parole strane pravoslavlju i hriscanstvu? Nema zapovesti vezano za patriotizam, ali postoji zapovest koja kaze: 'Ne ubij'.

Otac Tihon: Ideja da crkva apeluje na pokornost zlu, nazalost, potice iz davnina i ona je apsolutno lazna. U stvarnosti nista nije vise strano pravoslavlju od tvrdnje da se covek ne treba suprotstaviti zlu. Druga je stvar biti strpljiv i tolerantan, suprotno demonskoj agresivnosti, kakvim Hrist zeli da budemo, a za 528

ispunjavanje ovog strpljenja, za ljubav prema miru, za herojske zrtve podnete miru, On nam obecava svoju pomoc. Ako se vratimo vasem primeru iz ruske istorije, onda stvarno, samo sto nije bio u pitanju Precasni Sergijus, vec moskovski mitropolit Kiprijan, koji je zamolio Dmitrija Donskog da uradi sve sto moze da izbegne rat i krvoprolice. A Rusi su zapravo vise puta 'okrenuli drugi obraz' pokusavajuci da ocuvaju mir. A kad su sva sredstva iscrpljena, Sveti Sergijus Radonezski je blagoslovio kneza da se bori i cak, kao sto je poznato, dao mu je dvojicu svojih monaha-ratnika.

To je neverovatno delikatno pitanje. Zapovest da se voli svoj neprijatelj je licni podvig hriscanina-fanatika, koji cak i u coveku mracnom od gneva vidi sliku i nalicje Boga. Veliki je i tezak podvig - voleti nekog coveka i u njegovom najiskrivljenijem stanju, zaboraviti i najvece zlo, koje je naneto licno vama. A ne suprotstaviti se zlu, usmerenom protiv vas licno, najvisi je nivo samoodricanja, koje malo ljudi moze da shvati i da radi Apsolutno je druga stvar kada se neki Hriscanin suprostavi zlu usmerenom ka njegovom susedu ili celom drustvu. On ovde ne samo da moze, nego mora da uradi sve da suzbije to zlo.

Duhovni sledbenik svetog Sergijusa - Serafim Sarovski, kada su siledzije dosle do njega, a posto su ga pretukle do ivice smrti i opljackale ga, nije ni podigao ruku na njih iako je bio covek velike fizicke snage. Ali je u isto vreme blagosiljao ratnike da brane svoju Otadzbinu, ne samo da je nagovarao, vec i urgirao da se zaustave pobunjenici koji su se obrusili na temelje i duhovne principe drzave. Precutno pristajanje na zlo (koje je, usput, bilo jedan od uzroka razilaska Lava Tolstoja i pravoslavne crkve) je cist duhovni i moralni zlocin.

Sto se tice Cecenije, Rusija prosla mnogo toga kad je pristala da potpise Hasaviurtski sporazum. Bio je to isti pokusaj da se 'plati' kao i u vreme Dmitrija Donskog. I takodje se pokazao neuspesnim. Invazija cecenskih pobunjenika iz Dagestana u novembru 1999. bukvalno je naterala Rusiju da ponovo izvuce svoj mac iz korica. Ruski patriotizam je uvek imao odbrambeni karakter. Pre 1,5 veka cuveni moskovski arhiepiskop mitropolit Filaret smislio je odmerenu 529

formulu koja je definisala stav Crkve o patriotizmu kao religioznoj duznosti: 'Voli svoje neprijatelje, tuci neprijatelje svoje Otadzbine, Bozje neprijatelje tretiraj s prezirom.

S. C.: Ali kako je pokazala istorija, zblizavanje Drzave i Crkve moze da ima negativne posledice. Problemi ove ili one sile automatski padaju na pleca Crkve. Ako se setimo 1917. - zajedno sa carstvom drustvo je liseno i svojih verskih temelja. Sta mislite o ovome?

Otac Tihon: Za pocetak, ruska drzava i ruska pravoslavna crkva su rodjene skoro istovremeno, a Crkva je postala u sustini zidar drzave. U periodima najuzasnijih buna i podstreka na pobunu Crkva je bila ta koja je spasila nasu zemlju i drzavnistvo, borila se za nezavisnost Rusije. To je do odredjenog stepena otkriveno cak i kada je progon bez presedana bio u punom zamahu, u godinama Velikog patriotskog rata. Zbog toga je proces medjusobne privlacnosti prirodan po svojoj sustini. Oni koji vicu da se Crkva ne bi smela da usudi da se mesa u drustveni zivot i utice na razvoj drzave, imaju zamagljenu ideju o tome sta je Rusija. Ovo zblizavanje nije rezultat necije volje, vec ima ontoloske korene.

Naravno, bilo je perioda kad je drzava pokusala da potcini Crkvu, da je upotrebi za sopstvene, ponekad cisto pragmaticke ili cak gresne interese. Naravno, neki clanovi Crkve mogu da padnu i da se suprotstave Bogu i sopstvenoj savesti, ali sve u svemu, covek ne moze da natera Crkvu da izda sebe i Hrista. Zbog toga je zovemo 'Sveta Crkva'. Ove godine slavimo 2000 godina od rodjenja Hrista.Tokom ovog vremena sve zemlje su prosle kroz svoje uspone i padove, radikalne transformacije, revolucije i kontrarevolucije na desetine, ako ne i stotine puta. Prilicno cesto se formiranje novih drzava i smer njihovog razvoja ispostavio nepredvidljivim. Pravoslavna crkva je uvek ostala svoja. [.]

530

Za kompletan tekst, na engleskom jeziku, intervjua sa ocem Tihonom posetite web sajt manastira Sretenski http://www.pravoslavie.ru/english/intarchimtikhon.htm.

U medjuvremenu, Putin je krajem decembra krunisao svoju posetu americkim susedima dvodnevnim putem u Kanadu, toboze da se udvara kanadskim poslovnim investitorima. Na dan Svetog Nikole (19. decembra), Putin je govorio na rucku na kome je bilo oko 2.000 poslovnih ljudi u Harbor Castle hotelu u Torontu, ciji je domacin bio Empire Club of Toronto i Canadian Club. Ali jedan od mojih citalaca iz Toronta je dobio mnogo vise nego sto se nadao kad je pozdravio Putina na ruskom, dok je ruski lider ulazio u balsku dvoranu. "Pogledao je u mene i mahnuo mi sa tri prsta (tri prsta mi, pravoslavci, koristimo da se prekrstimo)", rekao mi je Stavros Preketes, u ekskluzivnom izvestaju koji mi je poslao iz Toronta.

Takav spontani odgovor ruskog predsednika na jednom veoma javnom i potpuno nereligioznom dogadjaju moze da pomogne da se uvere oni koji se pitaju da li je on stvarno preobracen. Srbe koji su 10 godina mahali pravoslavnim pozdravom sa tri prsta na demonstracijama protiv Milosevica u Beogradu, mozda takodje podstakne ovaj Putinov gest.

Medjutim, kad se popeo na podijum za govornika, ruski predsednik je bio totalno poslovan. Obecao je investitorima sigurnost, niske poreske stope i obnovljen ekonomski rast. "Mi vidimo privlacenje stranih investitora kao glavni faktor za integraciju Rusije u svetsku ekonomiju", rekao je on, prema izvestaju objavljenom u listu New York Times. "Prosirili smo pravni okvir da poboljsamo zastitu prava investitora".

U onome sto je mozda proba za posetu SAD sledece godine, Putin je naglasio da Rusija dovodi svoju makroekonomsku kucu u red. Rekao je da se ekomonija razvila za sedam posto ove godine, licni dohoci su porasli za 9,4 posto, 531

budzetski suficit je srezao inflaciju, a industrijska proizvodnja je porasla za "15 do 20 posto".

Ali trgovina izmedju najvece dve zemlje na svetu je opala za pola otkad je rublja pala 1998. Prosle godine je trgovina Kanade sa Rusijom bila samo $520 miliona, nesto vise nego sa drzavom Roud Ajlend, kaze list Times.

Iako Kanada ima jedva petinu od 145 miliona stanovnika Rusije, bruto nacionalni prozivod Kanade od $591 milijardi je skoro duplo veci od BNP Rusije. Na Rusiju otpadaju dve desetine jednog procenta kanadske spoljne trgovine, a na Kanadu otpada polovina procenta stranih investicija u Rusiji.

Nezastrasen takvom statistikom, Putin je pokusao da ubedi kanadske poslovne ljude govoreci da su se "pobrinuli za Mafiju", prema nasem izvestacu sa ovog sastanka. On je takodje predlozio trgovinske rute sa Kanadom preko Arktika, da bi se olaksao razvoj vecih gradova na severu. Ruski predsednik je predlozio da ove dve drzave rade zajedno na izgradnji kuca koje su bolje opremljene za zimske uslove.

"Dok je Putin odlazio, ja sam uspeo da se rukujem sa njim i rekao sam mu 'Spasibo dragi brati', kaze nas izvestac. Putin se nasmesio i zahvalio nasem citaocu sto je dosao da ga vidi. "Mislim da je Putin veoma iskren covek, drago mi je da sam ga upoznao", rezimirao je g. Preketes svoje iskustvo sa ovog rucka.

Ali uz pridobijanje novih obozavalaca medju biznismenima, Putin takodje menja nacin na koji se Rusija ponasa prema svojim susedima kao i prema "liderstvu" SAD u svetu posle hladnog rata.

532

"Poslednjih 10 godina mnogi (ljudi u ruskoj vladi) su posmatrali Zapad kao jedini nacin da se rese problemi Rusije", rekao je Tarik Aziz, iracki ministar spoljnih poslova, tokom svoje posete Moskvi 12. decembra. "Ali pod predsednikom Vladimirom V. Putinom to pocinje da se menja. Sada ruske vlasti mogu da osete tradicije koje se nastavljaju vekovima dobrih odnosa sa Istokom, sa Irakom, arapskim svetom, Indijom i Kinom".

Aziz je mogao da navede i Severnu Koreju, Iran, Libiju, sve zemlje koje gomila Novog svetskog poretka sa centrom u SAD smatra "neposlusnim" drzavama.

Samo devet meseci kako je na toj duznosti, 48-gosdisnji ruski predsednik je ruske odnose sa svetom ucinio mnogo sirom mrezom nego njegov prethodnik. Ali u znacajnom postupku posle sovjetske ere, Putin je sebe lansirao kao spoljnopolitickog biznismena na pejsaz starog sovjetskog bloka, primetio je list Times.

Sta god da je pozadinska motivacija, Putin "je izmenio dinamiku americkoruskih odnosa", rekao je Majkl MekFaul iz Karnegi moskovskog centra listu Times. MekFaul je navodno proslog meseca razgovarao o Putinovoj spoljnoj politici sa izvesnim brojem zvanicnika iz Kremlja. "Iznenada mi reagujemo na njega, a iskreno nekim ljudima se to ne dopada".

Steta. Za gomilu Novog svetskog poretka. Ali univerzum se razvija onako kako treba. Kao sto smo predvideli jos pre godinu dana, monopol Novog svetskog poretka na globalnu vlast iscezava (vidi "Ka novom multipolarnom svetu" http://news.beograd.com/english/articles_and_opinion/djurdjevic/000111_to ward_a_new_multipolar_world.html ).

Putinova decembarska poseta Kubi i Kanadi kompletirala je ambicioznu medjunarodnu agendu koju je sebi zadao novi ruski lider za svoju prvu godinu 533

na duznosti. U mojoj sledecoj kolumni cu ispitivati novo samopouzdanje Rusije na globalnoj sceni, sto je bilo moje predvidjanje za novu godinu 2000. - da ce Putin vratiti Rusiju na scenu svetskih sila (vidi moju kolumnu na beograd.com http://news.beograd.com/english/articles_and_opinion/djurdjevic/000118_pu tin_putting_russia_back_on_world_powers_map.html ). Novi svetski poredak i Srbi Coopetition: Nova ruska spoljna politika* *igra reci - coopetition: cooperation = saradnja + competition = konkurencija

Pre vise od pola veka, Zapad je bio primoran da redefinise svoju spoljnu politiku vis-à-vis svom savezniku iz drugog svetskog rata -Sovjetskom Savezu. Uoci sve vece globalne ekspanzije i agresivnosti moskovskog komunistickog rezima, Vinston Cercilov govor "Gvozdena zavesa" i politika "obuzdavanja" postali su etikete koje definisu eru koju je istorija zabelezila kao hladni rat.

Nakon decenije globalne americke hegemonije, tokom koje je Vasington bio na celu Novog svetskog poretka, pocelo je da se cini da pocinje da se pomalja Kremaljski imperijalizam (bez kontra supersile koja bi joj stajala na putu), konture nove ruske spoljne politike pod vodjstvom Vladimira Putina. A stari termini iz vremena hladnog rata - "obuzdavanje" i "Gvozdena zavesa"- cine se da su dobri da ga opisu isto koliko i bilo koji drugi. "Obuzdavanje" ekspanzije Novog svetskog poretka i "Gvozdena zavesa" kao odgovarajuca etiketa za NATO zemlje (vidi "Nova gvozdena zavesa nad Evropom", januar 1999.).

Plus jedan novi termin - "Coopetition". To je fraza sastavljena od cooperation (=saradnja) i competition (=konkurencija), koja se originalno koristila da opise rat i mir kompjuterske industrije. U ovom kontekstu "coopetition" se odnosi na naopaki poslovni svet u kome onaj ko je danas prijatelj sutra moze biti neprijatelj. Pa, sada se to moze primeniti i na rusku spoljnu politiku.

534

Moj esej iz januara 2000. - "Putin vraca Rusiju na mapu svetskih sila", 5. januar 2000, dopunio je poslednje komentare sajta Truth in Media (= Istina u medijima) o ruskoj novo pronadjenoj globalnoj afirmaciji, odatle deo o konkurenciji. Ali Putinove posete Kubi i Kanadi krajem decembra pomogle su da se istakne deo o saradnji, uz izmenu vasingtonske geopoliticke periferije.

Ruski predsednik je izabrao da istakne svoju zelju za saradnjom sa SAD iz predstraze Sovjetskog Saveza najblize obalama SAD, te tako one koja je najveca pretnja. A Putin je ponudio Vasingtonu neke mrkve u konferenciji za stampu koje su promakle kubanskom lideru, Fidelu Kastru, starom komunistickom konzervativcu.

Evo nekih odlomaka o tome iz izvestaja u listu New York Times od 16. decembra :

"Nakon dva teska dana razgovora sa Fidelom Kastrom o starim dugovima i srusenim snovima, ruski predsednik Vladimir V. Putin je danas rekao da nije putovao u ovaj bivsi bastion hladnog rata da ponovo uspostavi "savez" sa Kubom protiv SAD, vec da rascisti ekonomsku "zbrku" preostalu iz sovjetske ere. Govoreci na konferenciji za stampu, kojoj nije prisustvovao kubanski lider, g. Putin je nagovestio na nekoliko nacina da su odnosi Rusije sa SAD, iako ponekad teski, vazni za Moskvu. [.]

U njegovim danasnjim komentarima cinilo se da g. Putin pokusava da svoju posetu Kubi predstavi u neugrozavajucem kontekstu, nagovestavajuci da Moskva samo pokusava da povrati izgubljena trzista i multimilionske dolarske investicije iz sovjetske ere, a ne da skuje novi imidz rivalstva.

A podtekst njegovih komentara, zajedno sa komentarima ruskih zvanicnika koji putuju sa g. Putinom, takodje su ukazali na to da trnovite ekonomske stavke, 535

koje leze u pozadini moskovskih odnosa sa Kubom, ne mogu da se porede sa znacajnijom ekonomskom i bezbednosnom agendom koju g. Putin namerava da sledi sa novom administracijom u Vasingtonu.

Kao primer, g. Putin je citirao to sto je 14. decembra, kao "gest dobre volje", pomilovao Edmonda Poupa, bivseg americkog pomorskog obavestajnog oficira osudjenog za spijunazu u Moskvi ovog meseca i osudjenog na 20 godina zatvora. [.]

G. Putin se takodje potrudio da pohvali vestinu i iskustvo spoljnopolitickih savetnika koje novoizabrani predsednik Dzordz V. Bus okuplja oko sebe u Vasingtonu. "Sudeci po ljudima okupljenim oko novoizabranog predsednika", primetio je g. Putin, "ovi ljudi su prilicno poznati profesionalci, koji duboko razumeju nijanse u odnosima izmedju nase dve drzave".

Ruski lider je bio jasan po pitanju glavnih razlika u misljenjima. Moskva se protivi zagovaranju g. Busa za ukidanje sporazuma o antibalistickim raketama iz 1972. da bi izgradio antibalisticki stit iznad SAD. Uz to, rekao je, "ne mislimo da je princip humanitarne intervencije dobar". On je mislio na NATO-vu odluku 1999. da vojno intervenise na Kosovu da zaustavi srpsko etnicko nasilje nad tamosnjim civilima".

Ukratko, Putinova Rusija se sigurno u poslednje vreme afirmise, cesto uprkos Vasingtonu. U Evropi je zadatak Rusije da bude pandan NATO-u. A ona to radi koristeci pristup mrkve na stapu. Ili putem "coopetition", ako zelite. Cooperation = saradnja - umiljavanjem evropskim saveznicima Vasingtona i podrzavanjem njihovog plana za "EuroSnage". Competition = konkurencija pomeranjem svog nuklearnog oruzja blize NATO-u.

536

Evo kako je D. Dzenifer Hjuit iz Kalifornije to videla u svom skorasnjem pismu uredniku Truth in Media, pod naslovom "NATO: R.I.P.?"

"Plan EU da formira sopstvene vojne snage, koje bi se sastojale od regruta iz zemalja clanica EU, izgleda da odrazava odbacivanje NATO-a pod dominacijom SAD. Rusija nudi da se pridruzi ovom poduhvatu. Kako EU formira sopstvenu vojsku, NATO i njegove oruzane snage ce izcezavati, zavrsavajuci americku diplomatiju decka siledzije i agende u ime EU 'podeljenih' interesa. EU drzave mozda samo imaju veci stepen kohezivnosti zbog NATO debakla u Jugoslaviji pod vodjstvom SAD. Ako ne iz drugih razloga, ogranicenja stanovnistva i pojedinacna ogranicenja ce umanjiti NATO zbog nedostatka personala, zajedno sa UN i EU konkurencijom za vojnike".

Sto se tice konkurencije, kad se NATO prosirio na Istok 1998, uprkos ruskim prigovorima, arhitekte ovog poteza, kao Medlin Olbrajt, americki ministar spoljnih poslova, hvalisale su se zbog toboznje nemoci Rusije i navodne svemocnosti Novog svetskog poretka. Sada kad je Rusija izgleda tiho pomerila svoje takticko nuklearno naoruzanje u Kalinjingrad, svoju enklavu na Baltickom moru, neka razgranicenja polupecene i lude spoljne politike "Madam Maloumne (Halfbright)" postaju jasnije.

Iznenada, Poljska pocinje da se trese u svojim (verovatno "made in China") NATO cizmama. Novi clan NATO pocinje da shvata da moze da zavrsi kao primarno nuklearno bojno polje u slucaju konflikta izmedju NATO-a i Rusije. A Ceska Republika i Madjarska, koje su se takodje prikljucile NATO-u 1998. godine, su samo jedan skok dalje.

Opa, bato. To sigurno nije ono cemu su se nadali Poljaci, koji su pozdravili novo clanstvo njihove zemlje u zapadnoj vojnoj alijansi. Niti Ministarstvo spoljnih poslova, niti generali Pentagona koji su sada u blagom stanju nervoze.

537

List Washington Times (http://www.washtimes.com), citirajuci neimenovane obavestajce, je rekao 4. januara da je u junu prosle godine detektovano premestanje novog bojnog nuklearnog oruzja u Kalinjingrad, luku na Baltickom moru u ruskoj enklavi izmedju Poljske i Litvanije. Ali ovo premestanje nije prijavljeno u internom izvestaju americke vojne obavestajne sluzbe sve do decembra, kaze list, citirajuci iste neidentifikovane zvanicnike.

Ovi zvanicnici su rekli da je ovo premestanje "znak da Moskva reaguje na pretnje NATO ekspanzije udaljenijim rasporedjivanjem nuklearnog oruzja".

Ove novine su rekle da je dato oruzje verovatno u upotrebi na novoj Tocka raketi kratkog dometa, za koju se smatra da ima domet od oko 70km.

"SAD planiraju da razgovaraju sa Rusijom oko izvestaja da Moskva seli svoje takticko nuklearno naoruzanje u svoju enklavu Kalinjingrad na Baltickom moru", kaze the list Washington Times.

"Jedan zvanicnik iz Pentagona je potvrdio da se smatra da je Rusija preselila svoje kratkodometno nuklearno naoruzanje i rekao je da je to deo "uznemiravajuceg trenda" koji postavlja pitanje o posvecenosti Moskve obecanjima koja je dala o kontroli naourzanja". "Ovo je jedno od niza pitanja koja izazivaju zabrinutost", rekao je jedan zvanicnik Pentagona, koji je pricao pod uslovom da ostane anoniman. Rusija je glatko porekla ovaj izvestaj, kojeg je prvi objavio list Washington Times. Americki Pentagon i Stejt Department su odbili da potvrde izvestaj, govoreci da se tice obavestajnih pitanja. Ali je portparol Stejt Departmenta, Ricard Baucer, priznao da postoji izvesna zabrinutost.

538

Izvori u ruskom Ministarstvu odbrane su opovrgli ovaj izvestaj, prema novinskoj agenciiji Interfax. "Ovaj izvestaj moze samo da bude politicka provokacija", rekao je Anatolij Lobski, portparol Ruske balticke flote.

Portparol Pentagona Kenet Bejkon je u utorak (2. januara) rekao da ako je Moskva postavila svoje takticko nuklearno naoruzanje u Kalinjingrad, "to bi bilo krsenje njenog obecanja da ukloni svoje nuklearno naoruzanje sa Baltika, da bi Baltik bio bez nuklearnog naoruzanja".

Rusija takodje izaziva Vasington i van Evrope. Verovatno se secate kako je Klintonova administracija dala korpu Rusiji pocetkom oktobra, jer joj je bilo vise stalo da posreduje u jednom od njenih mnogih neuspelih Bliskoistocnih "mirovnih sporazuma" tokom samita u Kairu u Egiptu? E pa, krajem novembra je Moskva dala Vasingtonu ukus svog leka. Kako su americki pregovaracki napori u krpicama, dok se nasilje na Bliskom Istoku nastavlja, Rusija je za krakto stupila u ring kao jedina supersila kojoj veruju i Palestinci i Izraelci. Putin je primio palestinskog lidera Jasera Arafata u Kremlju i uredio prvi znacajni telefonski razgovor izmedju njega i izraelskog premijera Ehuda Baraka. Manji diplomatski potez za Putina; diplomatska korpa za Klintona.

Sto je jos vaznije, prilikom Putinovog sastanka, sredinom novembra, sa Klintonom na OPEC samitu u Bruneju, ruski predsednik je rekao svom americkom kolegi da Rusija nece postovati vise ne tako tajni dogovor Gora i Cernomirdina iz 1995. godine, koji se ticao ruske prodaje oruzja Iranu. To je americke diplomate bacilo u apoplexiju.

Tema koja je dominirala narednim diskusijama na sastanku OEBS-a u Becu izmedju Medlin Olbrajt i Igora Ivanova, nejnog ruskog kolege koji je pokusao da uveri drzavnog sekretara da ruske isporuke Iranu ne ukljucuju oruzje za masovno unistenje. Na kraju, dve strane su dospele u corsokak, te je Rusija rekla da ce nastaviti da isporucuje Iranu ugovoreno oruzje. 539

Iako se jedan broj ruskih spoljnopolitickih strucnjaka ne slaze sa Putinovim preokretom po pitanju Irana, oni brane njegov cin. "Bas kao sto Rusija ne smatra Sjedinjene Drzave svojim neprijateljem, ni Iran nije nas neprijatelj, a Iran placa devizama sve svoje oruzje", rekao je za list New York Times Aleksej Arbatov, liberalni poslanik u Parlamentu, koji je i clan Komiteta za odbranu.

Rusija takodje napinje i svoje vojne misice. U oktobru i opet u novembru, bas kad je samit APEC pocinjao, ruski Suhoj borbeni avioni su uspeli da se neopazeno prelete i nisko nadlete americki nosac aviona Kitty Hawk u Japanskom moru, i cak fotografise posadu koja se na brzinu okupila na njegovoj palubi.

Krajem novembra Rusija je ispitala i sistem Severnoamericke vazdusne odbrane (NORAD) u blizini Aljaske, sa svojim TU-95 bombarderima cija je baza u Sibiru.

A sada je izvestaj agencije France Presse od 4. januara, poslat iz Moskve, potvrdio postojanje nove ruske stealth tehnologije, za koju kazu da je superiornija od svega sto Zapad ima. Mozda je isticanje toga bilo ono sto su Suhoj lovci rekli posadi broda Kitty Hawk i njihovim nadredjenima u Pentagonu?

Ova tehnologija se sastoji od plazma polja koja apsorbuju elektromagnetne talase koje emituje neprijatelj putem sistema za traganje koji salje nazad lazne signale o brzini i poziciji aviona. Novi ruski sistem bi bacio u zasenak najfiniju americku stealth tehnologiju, prema jednom izvestaju istrazivackog centra Keldysh. Ruska nova peta generacija MIG lovaca bice opremljena sa ovom novom tehnologijom, kazu njeni istrazivaci.

540

Rusija isporucuje svoju vrhunsku vazduhoplovnu vojnu tehnologiju Kini u vrednosti od vise milijardi dolara i to takodje u nesmanjenoj kolicini, kao sto je i moskovsko mazenje rezima Sadama Huseina u Iraku.

U potezu da kod kuce povrati Rusiji stari osecaj nacionalnog ponosa, Putin je uspesno ubedio rusku Dumu da u decembru usvoji zakon kojim se vraca stara sovjetska himna, ali sa novim recima, kojim se distancira od Staljinove vladavine, kada je prvi put usvojena.

Konacno, Rusija je upravo najavila da ce da preskoci sovjetski dug Pariskom klubu, zapadnom bankarskom konzorcijumu, od 1,5 milijardi USD koji cini jednu cetvrtinu duga za 2001. godinu, cime pogadja Novi svetski poredak, kojeg pokrece novac, tamo gde ga boli. Bankari Novog svetskog poretka su se upecali na melodiju 148 milijardi USD, koliki je ukupni spoljni dug Moskve, ukljucujuci i onaj od sada mrtvog Sovjetskog Saveza.

Tako da skinite furnir "partnerstva za mir" i videcete da je hladni mir (fraza Borisa Jeljcina) vec zamenio hladni rat . Dok vise nisu otvoreni neprijatelji, Putinova Rusija sigurno brzo postaje vazan globalni konkurent americkim "trgovcima smrcu". Nije ni cudo se "nekim ljudima u SAD to ne dopada", kako je to rekao list Times.

Dani lakog dobitka za Novi svetski poredak su zavrseni. Sto je razlog da je i ironicno i tuzno da je Srbija postala poslednja domina da padne u krilo Novog svetskog poretka - na vrhucu njegove moci i na pocetku Drugog milenijuma. Novi svetski poredak i Srbi Kiviji beze, Azijati dolaze

541

"Raj na zemlji" Tamo dole i nekadasnja "farma Engleske" pada kao zrtva osione globalizacije i imigracije.

Australija je spremna da upise mastilom sopstvenu verziju sramotnog NAFTA sporazuma (Severnoamericki `sporazum o slobodnoj trgovini` - iz 1993. koji obuhvata SAD, Kanadu i Meksiko) i otvori svoju imigracionu branu Azijatima iz Singapura. Istovremeno, u novembarskom izdanju lista Sydney Morning Herald izasla je alarmantna prica pod zgodnim naslovom - "Flight of the Kiwis" - o Novozelandjaninu koji bezi iz svoje zemlje da pobegne od plodova globalizacije.

Najbolji i najpametniji stanovnici Novog Zelanda su postali izbeglice, koje beze od valute cija vrednost pada, nedostatka dobro placenih poslova i zemlje koja se pognula od spoljnog duga, primetio je ovaj sidnejski dnevni list. Novi Zeland od pre samo 15 godina, kada su ga jos nazivali "farmom Engleske", sada je neprepoznatljiv. Prodat je. Globalizovan. Skoro sve je otislo stranim vlasnicima bankama, osiguravajucim kompanijama, pivarama, stranim kompanijama, medijima...

Cak i one institucije koje mnogi Novozelandjani smatraju za javnu infrastrukturu vise se ne kontrolisu lokalno. Zeleznica i Telecom su prodati velikim americkim kompanijama pre jednu deceniju, u orgiji prodaje drzavne imovine koju je prva zapalila Laburisticka vlada Dejvida Langa sredinom 80-ih godina, a koju je nastavio njen konzervativni naslednik, Nacionalna stranka.

Lang je od tada promenio svoju pesmu. Mnogo puta. Njegov ministar finansija, Rodzer Daglas, nije.

Ako je ekonomsko blagostanje zemlje mera uspeha, sada mnogi obicni Novozelandjani ocenjuju da je veliki eksperiment sa slobodnim trzistem posrnuo, ako ne i doziveo neuspeh. 542

Strani vlasnici Novog Zelanda gledaju kako novozelandski dolar pada na US40¢ i preznojavaju se. Neki zele da izvuku svoj novac odatle, kao onaj americki biznismen koji je kupio novozelandsku zeleznicu. Oni su organizaciju koja je nekad zaposljavala 25.000 ljudi reducirali na 4.000 sluzbenika, a sada zele da prodaju zeleznicki putnicki saobracaj ove zemlje i srezu njen broj zaposlenih na samo 600.

Privreda Novog Zelanda usporava, dok Australija ide ka rekordnih cetiri godine snaznog rasta. Oko 70.000 Novozelandjana godisnje napusti zemlju. Pola njih odlazi u Australiju i to je najveci izvor imigranata ove zemlje. Oni beze od valute kojoj pada vrednost, nedostatka dobro placenih poslova i zemlje koja se zalozila strancima i koja poseduje ogromne sume u privatnim prekomorskim pozajmicama".

A sta rade Australijanci? Oni otvaraju branu razlicitoj vrsti imigracije - iz Azije, narocito iz Singapura. Izgleda da je australijska vlada spremna da upise mastilom sopstvenu verziju sramotnog NAFTA sporazuma ("sporazuma o slobodnoj trgovini" koji su 1993. potpisale SAD, Kanada i Meksiko). Pretpostavljam da je Kanbera zeljna da dokaze svojim globalistickim gospodarima koliko je daleko otisla od dana Bele Australije i koliko brzo je spremna da gazi stazom multikulturalizma.

Slobodno kretanje gradjana izmedju Singapura i Australije, ukljucujuci tu i automatsko dobijanje prebivalista, je na dnevnom redu nakon sto su ove zemlje najavile u novembru da ce zapoceti formalne pregovore da obezbede sporazum o slobodnoj trgovini. Ocekuje se da ce ovaj formalni sporazum biti zakljucen u roku od godinu dana. On ce predstavljati tek drugi takav sporazum Australije, nakon njenog davnasnjeg sporazuma o slobodnoj trgovini sa Novim Zelandom.

543

Premijer, g. H. (Dzon) Hauard, je rekao da je cilj da se "stavi sve u sporazum", a jedan visoki trgovinski zvanicnik je kasnije potvrdio da "sve znaci sve", ukljucujuci tu i kretanje gradjana i aranzmane o prebivalistu. "Mi to vidimo kao ambiciozni pokusaj da se otvori trgovina izmedju ove dve zemlje, koje su veoma bliske ekonomski, politicki i drustveno", rekao je g. Hauard.

Odluka Australije da sledi bilateralnu trgovinsku rutu sa Singapurom odrazava strateski pomak u trgovinskoj politici daleko od oslanjanja na medjunarodne forume kao sto su Svetska trgovinska organizacija i APEC, primetio je list Sydney Morning Herald u svom novembarskom komentaru. To je takodje indikativno za obustavljen globalni pokret za slobodnu trgovinu nakon kolapsa razgovora Svetske trgovinske organizacije u Sietlu zbog divljih ulicnih protesta u decembru 1999.

Singapur je sedmi po velicini trgovinski partner Australije. Izvoz u Singapur je imao vrednost 4,9 milijardi australisjkih dolara u 1999.-2000., dok je uvoz bio 4,4 milijardi australijskih dolara, sto je Australiji dalo trgovinski suficit od 499 miliona australijskih dolara. Prodaja zlata i nafte cini glavni deo australijskog izvoza u Singapur, dok je meso na trecem mestu. Glavni uvozni artikli u 1999.2000. bili su kompjuteri, brodovi i plutajuce naftne platforme i telekomunikaciona oprema. Singapur salje vise studenata u Australiju (skoro 18.000) nego ijedna druga zemlja.

Novi Zeland, sa kojim Australija ima zajednicko trziste, potpisao je svoj trgovinski sporazum sa Singapurom u novembru.

Nije ni cudo da Kiviji beze, dok Azijati dolaze. Ali malo je onih koji su emigrirali u Australiju koji su mislili da mogu da uskoce u iz vatre u tiganj. A pri tome, tiganj koji verovatno ima etiketu "made in Singapore". Ili "made in China".

544

Pa zasto vlade Australije i Novog Zelanda prodaju nacionalne interese svoje zemlje? Jedan ocigledan odgovor je - uvoz globalizma i unistavanje suvereniteta je obrnuti edikt koji diktiraju Princevi 20. veka - multinacionalne korporacije ciji interesi pokrecu Novi svetski poredak.

Ali postoje i drugi razlozi. Evo sta je Brajan Mek Dermot, pocasni sekretar Patriotskog pokreta Australije Inc. , iz Brizbejna u Kvinslendu, imao da kaze u skorasnjem pismu ovom piscu:

"Premijer (Dzon) Hauard je predao Australiju Medjunarodnom komunizmu/socijalizmu (sada eufemisticki poznatom kao Globalizam), govoreci da je to neizbezno. (Sto je) tacno u skladu sa Whitlam-Hawke-Fabian politikom. PRVA STAVKA: Mnogo je receno o takozvanom budzetskom suficitu. Nista nije receno o nasem nacionalnom spoljnom dugu, koji je uzleteo na preko - pazite sada - 404 milijarde australijskih dolara (oko 240 milijardi USD), i koji se uspinje vertikalno dok pricamo o tome.

DRUGA STAVKA: Hauard nas je obavezao na takozvanu "slobodnu trgovinu", sto znaci da nema carine. Samo primetite da se ovo odnosi na Australiju. A ipak, ako bismo mi zeleli da proizvedemo laki avion, na primer, i izvezemo ga u komunisticku Kinu, carina koja se placa kineskoj vladi je 100%!!! Za ovo mi treba da verujemo da je "poravnato igraliste".

TRECA STAVKA: Marksizam je uvek bio za "slobodnu trgovinu" izmedju zemalja. Ovo je jos jedan od mnogih nacina na koji se razvijene zemlje mogu porusiti i svesti na nivo Treceg sveta. Drugi nacini su:

(a) Uvoz bolesnih jabuka i krusaka sa Novog Zelanda u Australiju, tako da one neminovno kontaminiraju australijske useve, koji su trenutno relativno bez bolesti; 545

(b) Istovremeno placati vocarima toliko po drvetu da izbacuju savrseno dobra, zdrava narandzina stabla, i uvoziti jeftine pomorandze druge klase i sok od pomorandze iz Kalifornije i Brazila;

CETVRTA STAVKA: Australijska mlecna industrija je sada razbijena. Sledeca velika primarna industrija koja ce biti razbijena je INDUSTRIJA SECERA KVINSLENDA. Ovo je vec u toku sa uvodjenjem jeftinog uvoznog secera, niskih svetskih cena secera, sve pogorsano bolescu snet koja se sad pojavila u mnogim oblastima, narocito u oblasti Mekej.

PETA STAVKA: Stalno nam pricaju o "rastu" (radi rasta) i "poslovnom poverenju". Pokusajte da pricate o tome gradjevinskim radnicima, na primer, od kojih su mnogi bez posla jos od juna. Ili onima koji se bave obnavljanjem motora. Mi smo ove nedelje dobili izvestaj da je 30 (TRIDESET) firmi koje se bave obnavljanjem motora SAMO NA SEVERNOJ STRANI BRIZBEJNA zatvorilo svoja vrata u poslednja dva meseca!!!

Male radnje i biznisi sirom Australije se prosto zatvaraju. Vecina njih nema novac da plati BAS, GST, itd. Lojalna ustavna vojska, ciji je stab izgleda u Jandini, pisala je mnogim politicarima i sudijama, obavestavajuci ih da su i oni krivi za pocinjavanje dela izdaje protiv australijskog naroda.

DA LI JE IKO RAZMOTRIO STA JE "ZAJEDNICKA CRTA" kod ovih Internacionalaca? Sta ih povezuje u zaveru da podriju zemlje kao sto su Australija, (Kanada), Rodezija, Juzna Afrika i sve druge razvijene zemlje?" Pa da odgovorimo na pitanje g. Mek Dermota, da, mi smo razmotrili sta to znaci. I to ne samo u razvijenim zemljama. Takodje i u zemljama u razvoju, kao u Istocnoj Evropi, gde je Srbija poslednja drzavna domina koja je pala u krilo globalista.

546

Da citate o "zajednickoj crti", kako je to rekao g. Mek Dermot, pogledajte moju kolumnu "Zasivanje zastave Novog svetskog poretka" od 1. avgusta 2000. http://news.beograd.com/english/articles_and_opinion/djurdjevic/000801_stit ching_together_a_new_world_order_flag.htm, i/ili neke moje ranije clanke iz perioda 1999-2000. o tome kako "Princevi 20. veka" (multinacionalne kompanije), koloniziraju svet koristeci dolare kao instrument unistenja i porobljavanja, a ne samo bombe i lance. Novi svetski poredak i Srbi Era "beskrupuloznih plutokrata" je ponovo tu

"Zakoni su kao paukova mreza. Ako neko siromasno, slabo bice naidje na nju, bice uhvaceno. Ali oni veci mogu da je probiju i da pobegnu". (Solon, c. 530-c. 555 p.n.e.)

Era "beskrupuloznih plutokrata" u americkoj istoriji dosegla je svoj vrhunac pre oko sto godina. "Dodjavola s javnoscu", psovao je zeleznicki magnat, Kornelijus Vanderbilt. Ali je uznemireni Kongres organizovao usaglasene napore da vlada usred neogranice vlasti velikih industrijskih korporacija koje su bile potresale Sjedinjene Americke Drzave do samih ustavnih korena. Ovo je dovelo do Sermanovog i Klejtonovog Dekreta, dva zakona protiv trustova koja su na snazi i danas. Kako su to BIl Gejts i Microsoft otkrili prosle godine.

Ali je preteca industrijska Hidra iznikla nove glave, narocito u decenijama na izmaku 20. veka. A jos uvek nema nekog Herkula na vidiku koji bi mogao da posece ovu Hidru. Gigantske nacionalne korporacije su mutirale u jos vise zastrasujucih multinacionalnih i transnacionalnih gigantskih zivotinja. A cak su i ovi termini pogresninazivi, jer takve kompanije u stvari operisu na supranacionalnoj bazi. One postavljaju nove zakone ili pokusavaju da probiju postojece. Bas kako i grcki filosof Solon (630-555 p.n.e.) pre 28 vekova.

547

Tako, dok ulazimo u Treci milenijum, svet se suocava sa istim nepobedivim protivnikom s kakvim se suocavala Amerika pre jednog veka. Samo na globalnom, a ne na nacionalnom nivou. Brutalna filosofija "moc je pravo" i "novac je moc" ponovo ugrozava finija nastojanja homo sapiensa. "Dodjavola sa javnoscu". Samo sto, umesto da industrijski magnati budu podstrekaci ovog trenda, ovog puta je Vol Strit taj koji kontrolise stvari, pretvarajuci transnacionalne korporacije u mocne multinacionalne biceve. "Integracija i akvizicija su put!" - to je nacin na koji se radi (ovo je Vol Strit parola ovog pisca za placenike sa Medisona).

Ono sto omogucava sve ovo, naravno, je tehnologija. Transnacionalne korporacije sada mogu da rasprse fizicku proizvodnju sirom svetske kugle u potrazi za najnizim cenama rada, a onda je efikasno integrisu, zahvaljujuci sve nizim troskovima transporta i telekomunikacija.

Ukratko, fizicka fabrika je pala nanize u lancu ishrane na nivo robe i u oblast lokalne privrede. Zahvaljujuci sve nizim transportnim i telekomunikacionim troskovima, fizicka fabrika je zamenjena Globalnom virtuelnom fabrikom. Ova je sada obuhvacena ponudom Integrisanih usluga, sto joj omogucava da isporucuje proizvode svetlosnom brzinom svakom svakcatom kupcu na zemljinoj kugli.

To je idealan svet sa aspekta transnacionalnih kompanija. To je potencijalna nocna mora sa tacke preimucstva homo sapiensa. Jer moze dovesti do novog vida ropstva. I lihvarstva. Porobljavanje coveka od strane Svemocnog dolara.

Sve poluge koje je covek do sada izmislio da kontrolisu neogranicenu moc jos uvek su na lokalnim ili nacionalnim nivoima. Ipak vecina korporacijske moci sada odlazi kroz postojece pravne rupe u slobodan i otvoren globalni vazduh IZNAD i BEYOND lokalnih zakonodavaca. Pokusavati vratiti tog duha nazad u bocu je kao pokusavati uhvatiti vazduh. Jedini nacin da se to uradi je stvaranje 548

globalnog politickog rezima - uzasne Svetske vlade, ciji su osnivacki elementi Ujedinjene nacije, Evropska unija, itd.

Mi kazemo "uzasne" jer transnacionalne kompanije mogu da uticu na i da kontrolisu takvu globalnu vladu lakse nego mnostvo nacionalnih ili lokalnih zakonodavnih tela. Na kraju krajeva, UN, EU, Svetska trgovinska organizacija, MMF, Svetska banka itd. JESU kreacije globalistickih bankara, kao sto su Rokfeleri, Rotsildi, itd. A ovi ljudi nisu ostavili utisak na svet kao blistavi primerci pobornika gradjanskih sloboda, zar ne? Osim toga:

· Da li ste znali da su poreske vlasti SAD izvrsile "prilagodjavanje" poreza na prihod u korist 156 Amerikanaca i 236 transnacionalnih kompanija sa bazama u inostranstvu i nastimovale na 1,5 milijardi USD u 1994. godini?

· Da li ste znali da 61% americkih i 67% transnacionalnih kompanija sa bazom u inostranstvu NISU PLATILI AMERICKI POREZ U 1995. godini?

Sto znaci da ozloglaseni komentar Vanderbilta "Dodjavola s javnoscu" od pre jednog veka danas polako postaje stvarnost.

Pa, sa tim "veselim" predgovorom, hajde sada da prodremo u srz stvari. Integracija i akvizicija sluze kao primer!

Nasa godisnja analiza UN izvestaja za svetske investicije za 2000. godinu pokazuje da su medjunarodne integracije i akvizicije pokretaci iza trenda globalizacije. Njihov krajnji cilj je koncentracija trzisne moci u malobrojne, ali mocne ruku. Kako na vidiku nema nekog globalnog boraca protiv trustova,

549

forsiranje integracija i akvizicija od strane Vol Strita je na dobrom putu da postigne taj cilj.

U 1999. godini, na primer, medjunarodne integracije i akvizicije su bile u vrednosti od 720 milijardi USD, ili 90% od odliva ukupnih stranih direktnih investicija koje su napravile globalne transnacionalne kompanije (800 milijardi USD). Ili oko 83% ukupnih svetskih priliva od stranih direktnih investicija (865 milijardi USD) u istom ovom periodu.

Integracije i akvizicije su u 1999. godini porasle vise od sedam puta u odnosu na 1987. godinu, kad je otprilike bio pocetak dugotrajnog trzista deonica Vol Strita cije cene rastu. Tada su globalne aktivnosti integracija i akvizicija iznosile samo 100 milijardi USD, prema podacima UNCTAD-a (Konferencija UN za Trgovinu i razvoj sa bazom u Zenevi).

Globalne aktivnosti integracija i akvizicija u 1999. su za rezultat imale preko 6.000 transakcija, koje su dale prosecan posao od oko 120 miliona USD.

Mozda nam jos vise govori o rastucem znacaju ove aktivnosti koju podstice Vol Strit cinjenica da integracije i akvizicije (i medjunarodne i domace) su skocile sa 0,3% od svetskog bruto domaceg proizvoda u 1980. godini na 8% u 1999. Ukupan broj poslova (24.000) povecao se za slozenu kamatnu stopu od 42% tokom istog ovog perioda, i dostigao ukupnu vrednost od 2,3 triliona USD do 1999. godine.

Razlikuju se dva velika talasa integracija i akvizicija. Prvi, manji, bio je 19881990. On je bio pracen drugim vecim talasom koji je zapoceo 1995., i koji tek treba da procveta. Nakon rekordnog skoka od 74% u 1998., medjunarodne integracije i akvizicije su porasle za 35% u 1999, te cine stopu rasta od 47% za period 1996-1999. 550

Uprkos velikom broju "megaposlova" (109 preko 1 milijardu USD u 1999.) koji su se odigrali u skorasnjem porastu integracija i akvizicija, relativna velicina najvecih transakcija je skromna kad se stavi u istorijsku perspektivu. Najveci posao integracije i akvizicije do danas, akvizicija firme Mannesman od strane firme Vodafone Air Touch, u 2000. godini, cija se vrednost procenjuje na oko 200 milijardi USD, je jedva jedna trecina od pocetkom 20. veka stvaranja US Steel, koji bi u danasnjim dolarima imao vrednost od oko 600 milijardi USD.

Na kraju 20. veka, na vrhuncu ere "beskrupuloznih plutokrata", razmer integracija i akvizicija u americkom bruto domacem prozivodu bio je oko 10%. Kako ste videli iz gornjih statistickih podataka, on je sada oko 8% od globalnog bruto domaceg proizvoda.

Tako se Vol Strit kliza dok se penje. Muve u masti

Ima jos nekih muva u masti integracija i akvizicija Vol Strita. Kao i sa vecinom obrnutih moda (nasuprot naopackih trendova), mnogi poslovi ispadnu kiseli. Koliko njih?

"Polovina svih integracija i akvizicija ne ispuni ocekivanja roditeljskih firmi, sto je tipicno kad se meri terminima deonicarske vrednosti", prema izvestaju UNCTAD-a. Ali to ne zabrinjava previse najvise ugovarace iz Vol Strita, koji obicno postignu uspeh kad se sklopi posao.

Medjunarodne inetgracije i akvizicije se mogu koristiti i da UMANJE konkurenciju na lokalnim trzistima, jer globalni oligopolisti izbace lokalnu konkurenciju. 551

"Stavise, cak i u integracijama i akvizicijama kojima stvarno dobro ide, efikasna primena sa stanovista investitora ne mora da znaci povoljan uticaj na razvoj zemlje domacina. Glavni razlog je da komercijalni trgovacki ciljevi transnacionalnih kompanija i razvojni ciljevi privrede domacina ne moraju da se podudaraju".

"Ne moraju da se podudaraju?" Kako bi bilo da stvari nazovemo pravim imenom: Oni se sukobljavaju! Proverite samo kod sefova zemalja Jugoistocne Azije koje su razorene 1997. godine (vidi "Finansijski terorizam Vol Strita" kolumnu ovog pisca o globalnoj ekonomiji - na engleskom jeziku - objavljenu u cikaskom casopsu Chronicles u martu 1998). Globalizam = Ponovna kolonizacija

Vise od tri godine kasnije, cak se i pisari UN slazu s nasim zakljuckom - da nekontrolisani globalizam moze dovesti do ponovne kolonizacije sveta. Evo sta je izvestaj UNCTAD-a za 2000. zakljucio o "beneficijama" globalizacije koju predvode transnacionalne kompanije:

"Oblasti od interesa prevazilaze ekonomsku i posezu u drustvenu, politicku i kulturnu oblast. U 'industrijama' kao sto su mediji i zabava, na primer, moze se ciniti da integracije i akvizicije ugrozavaju nacionalnu kulturu ili identitet. Jos sire, prenos vlasnistva iz domacih u strane ruke moze se videti kao erodiranje nacionalnog suvereniteta i svodjenje na ponovnu kolonizaciju".

"Ponovna kolonizacija" je tacno ono sto se dogodilo u Aziji nakon finansijske krize 1997. godine, kad su globalni bankari i transnacionalne kompanije kupili opustosenu lokalnu aktivu po "rasprodajnim" cenama.

552

AZIJA. U Juznoj Koreji, na primer, akvizicija jednog od "Azijskih tigrova" ranjenog u krizi 1997. godine, od stranih firmi premasila je vrednost od 9 milijardi USD u 1999. godini, sto je cinilo najvecu metu preuzimanja putem integracije i akvizicije u Aziji koja je u razvoju.

Strana preuzimanja u Jugoistocnoj Aziji su se skoro utrostrucila u periodu posle krize (1997-1999), i dostigla godisnji prosek od 20 milijardi USD, u poredjenju sa prosekom od samo 7 milijardi USD u periodu 1994-1996. Kupci iz SAD, Velike Britanije, Singapura, Holandije i Svajcarske - tim redosledom - su bili najveci kupci.

Americke kompanije, na primer, potrosile su 5,8 milijardi USD tokom 19981999. na akviziciju devalvirane aktive u pet najgore pogodjenih zemalja Jugoistocne Azije (Indonezija, Filipini, Malezija, Koreja i Tajland). Ali pre finansijske krize, za koju neki kazu da ju je namerno proizveo Vol Strit, ove iste americke transnacionalne kompanije su potrosile samo 344 miliona USD na mnogo skuplje aktive.

Slicne srazmere/stope su razaznatljive i kod drugih vrhunskih "grabljivih kapitalista" - iz Velike Britanije (3,2 milijarde USD naspram 461 miliona USD); Singapura (2,5 milijarde USD naspram 1,1 milijarde USD), Holandije (1,8 milijardi USD naspram 400 miliona USD) i Svajcarske (1,7 milijardi USD naspram 316 miliona USD).

Ove privrede sada ponovo pevuse, ali se profit sliva u dzepove Vol Strita i transnacionalnih kompanija, a ne u lokalni biznis.

Sto se tice Kine, zemlje koja je privukla cetvrtinu svih direktnih stranih investicija koje su napravile transnacionalne kompanije u zemljama urazvoju tokom 90-ih godina (285 milijardi USD), ona je zavrsila 20. vek pomalo kiselo. 553

Investicije u 1999.. iako cine znacajnih 40 milijardi USD, opale su od proslogodisnjeg nivoa za 8%. To je bio prvi zabelezeni pad Kine! A on je dosao u vreme kad je zemlja maltene primljena u Svetsku trgovinsku organizaciju - sto je "mrkva" koju kineska vlada pogleda vec godinama.

LATINSKA AMERIKA. Ne boluje samo Azija od finansijskog gripa. Secate se finansijske krize u Brazilu, pre nekih dve godine? I kako je bivsi covek Dzordza Sorosa (Arminio Fraga) instaliran od strane guvernera Centralne Banke i zaduzen za "preobracanje?" (vidi "Obrtna vrata brazilske Centralne banke", TiM bilten, feb. 1999.).

Pa, cini se da je Fraga uradio upravo to. On je prodao brazilisku aktivu svojim ortacima, bankarima iz Vol Strita. Koji su, zajedno sa svojim klijentima transnacionalnim kompanijama, upumpali preko 31 milijardu USD u brazilsku privredu 1999. godine, uglavnom putem integracija i akvizicija - preuzimanja lokalnih kompanija, i to nazvali "preobracenje". Prethodne, 1998. godine, strane investicije su cinile 28,5 milijardi USD.

I iznenada, Brazil je skocio iz zemlje pogodjene "finansijskom krizom" u najbolju "investicionu priliku" u Latinskoj Americi, premasivsi cak i Meksiko, NAFTA zemlju koja je najveci primalac stranih investicija pre 1996. U 1998-1999., Meksiko je primio "samo" 11 milijardi USD i 10 milijardi USD.

I u Brazilu i u Argentini, drugoj po popularnosti "investicionoj prilici" u Latinskoj Americi u proteklih nekoliko godina, privatizacija koju forsiraju lokalne vlade i bankari najveca je pokretacka sila za preuzimanja domacih ekonomija od strane stranih kompanija putem integracije i akvizicije.

554

Kao sto je to slucaj i u Aziji, receno nam je da i ove privrede ponovo pevuse. Ali ono sto nam mediji obicno ne govore je da profit ide u inostrane, a ne u dzepove lokalnih biznismena.

U 1999. godini, na primer, Latinska Amerika je primila rekordnih 90 milijardi USD stranih investicija (citaj stranih preuzimanja lokalnih preduzeca). Istovremeno, medjutim, ovaj region je prijavio deficit od 56 milijardi USD. Ova cifra predstavlja repatrijaciju dividendi i profita stranim vlasnicima.

Tako je Latinska Amerika klasicni primer ponovne kolonizacije sveta finansijskim sredstvima i "Vol Strit usisivaca" na delu. S jedne strane, on isisava proizvodne poslove van privrede razvijenih zemalja i salje ih juzno od granice. S druge strane, on isisava profit juzno od granice i salje ga kuci. Samo da bude kao zlatne lisice za sedecu globalnu "investicionu priliku" tj. koloniju Vol Strita.

ISTOCNA EVROPA. Kad govorimo o tome, od kraja hladnog rata Istocna Evropa je postala jedna od "investicionih prilika" za transnacionalne kompanije koja se najbrze razvija. I kao sto smo predvideli 1996. godine, ona to postaje na rucn bivsih dragana transnacionalnih kompanija u Azijsko/Pacifickom regionu.

1999. godine, strane investicije u Istocnoj Evropi dostigle su 21,4 milijardi USD, i napravile ukupni godisnji rast od 61% u 90-im godinama, sto je daleko najveci u svetu. Naravno, oni su prakticno bili nula na kraju hladnog rata, tako da ova cifra malo preuvelicava ovu privlacnost.

Oni koji su oduvek bili najomiljeniji Zapadu - Poljska, Ceska Republika i Madjarska - odrzali su svoje relativne pozicije medju najvisih pet primalaca stranih investicija, sa 7,5 milijardi USD, 5,1 milijardi USD i 1,9 milijardi USD u 1999. godini. Ali dok ova cifra za Cesku Republiku predstavlja skoro duplo vecu

555

od ukupne iz 1998. godine (2,7 milijardi USD), Madjarska je pretrpela skromni pad, a veliki pad od rekordnih 4,5 milijardi USD koje je primila 1995. godine.

Mozda je najvece iznenadjenje iznenadno investiranje u Hrvatsku, sicusnu balkansku zemlju koja se plasirala na peto mesto i privukla 1,4 milijarde USD 1999. godine, u odnosu na samo pola milijarde USD dve godine pre toga. Transnacionalne kompanije su povecale i svoj ulog u Bugarskoj, jos jednoj maloj balkanskoj zemlji, ali u manjem iznosu (sa 537 miliona USD u 1998. godini na 770 miliona USD u 1999. godini).

Rusija se plasirala na trece mesto medju Istocnoevropskim zemljama, sa 2,9 milijardi USD stranih investicija u 1999., sto je mali porast u odnosu na 2,8 milijardi USD koje je primila u 1998. godini. Ali na per capita bazi, najveca zemlja na svetu, i daleko najveca privreda Istocne Evrope, i dalje je uglavnom prezrena od strane zapadnih investitora (vidi "Dva lica globalizma: Jin i Jang, Princevi i siromasi", dec. 1998).

Zasto?

Prvo, zato sto, uprkos povremenom diplomatskom srdacnom rukovanju od strane Vasingtona, Rusiju lideri Novog svetskog poretka i dalje posmatraju kao Strasilo br. 1. A ono sto Vasington zeli, to transnacionalne kompanije rade.

Drugo, Vladimir Putin, sada predsednik, i covek koji zapravo rukovodi Rusijom od kad je imenovan za premijera u avgustu 1996. godine, radi - iznenadjenje, iznenadjenje, nasuprot liderima Brazila i Argentine - u interesu SVOJE zemlje. Istovremeno, Putin se vesto udvara zapadnim bankarima cijih je skoro 150 milijardi USD ovde u pitanju, ukljucujuci tu i (lose) zajmove sada mrtvom Sovjetskom Savezu (vidi "Coopetition: Nova spoljna politika Rusije", ranija kolumna za beograd.com). 556

Trece, najbolja berba je zavrsena. U zlatnim danima za pljackanje prirodnih bogatstava Rusije, tokom osmogodisnje vladavine kvislinskog Jeljcinovog rezima, preko 500 milijardi USD ruske aktive je prebaceno na Zapad, legalno ili tajno, prema nasim ruskim izvorima. Nasuprot tome, Zapad je investirao manje od 5 milijardi USD pre nego sto je Boris Jeljcin ponovo izabran za predsednika 1996. godine.

Znaci 5 milijardi USD unutra, 500 milijardi USD napolje. Mozda je to ekstreman primer "beneficija" globalizma. Ipak se on uklapa u sablone na drugim mestima u svetu.

"Zivela slobodna trgovina!" "Dodjavola s javnoscu!" Era "beskrupuloznih plutokrata" je opet tu. Samo sada na globalnom nivou. Uzmite zaklon. Novi svetski poredak i Srbi Rusija vraca Ukrajinu u svoju orbitu

Nakon nekoliko godina flertovanja Ukrajine sa vasingtonskim programom "Partnerstvo za mir", Rusija je pocela da vraca ovu bivsu sovjetsku republiku u svoju politicku i vojnu orbitu. Ove dve zemlje su se slozile da zajedno nastupe na medjunarodnom trzistu oruzja, prema izvestaju agencije France Presse.

Sporazum o zajednickoj prodaji oruzja potpisan je 20. januara u Kijevu, za vreme posete ruskog ministra odbrane Igora Sergejeva, prema visokom vojnom zvanicniku Rusije, general-pukovniku Leonidu Ivasovu.

Sproazum Rusije i Ukrajine predvidja "integraciju vojno-industrijskih kompleksa dve zemlje, pri cemu ce dve strane zajednicki obavljati tehnicke, istrazivacke i 557

radove izgradnje u proizvodnji novog oruzja koje se moze izvoziti na Zapad", rekao je Ivasov. Ovaj sporazum takodje obavezuje Rusiju i Ukrajinu da izvrse tri zajednicke vojne vezbe u 2001. godini, planirane za jedinice ratne mornarice i borbene jedinice, izvestava ova novinska agencija.

"Ili cemo voditi vojne razgovore sa Zapadom zajedno, ili idemo odvojeno i zavrsavamo tako sto stajemo jedni drugima na put", rekao je Ivasov, sef medjunarodne saradnje Ministarstva odbrane Rusije, prema novinskoj agenciji ITAR-TASS.

Ruska prodaja oruzja je prosle godine postavila novi rekord, jer je porasla za 10% u odnosu na 1999. godinu i dostigla vrednost 3,8 milijardi USD, prema izvestaju Vol Strita od 24. januara, koji je citirao kao izvor istrazivacki centar cija je baza u Moksvi, Centar za stratesku i tehnolosku analizu. Ali iako je Rusija prodavac br. 2 medju globalnim "trgovcima smrcu", ona jos uvek zaostaje daleko iza svojih americkih konkurenata.

U 1999. godini SAD je drzala udeo na trzistu od 49%, u poredjenju sa manje od 7% udela Rusije, prema londonskom Institutu za strateske studije. Mozda je to jedan od razloga sto Rusija pokusava da privuce neke od bivsih sovjetskih republika, sada nezavisne zemlje, nazad u svoju orbitu.

Drugi je nova fleksibilnost koju su ruski dobavljaci pokazali u poslovanju. Najveci ugovor za kupoprodaju oruzja sklopljen u 2000. godini bio je sto je Rusija dozvolila da Indija proizvede 140 aviona Suhoj SU-30MKI po licencnom sporazumu. Ovaj posao je jedinstven po tome sto je Indija pristala da plati unapred za istrazivacki rad na dizajniranju aviona.

Cuveni ruski dizajneri aviona Suhoj takodje su otisli za stepen dalje od svojih americkih konkurenata. Clanak iz januara 2001. na sajtu PopularMechanics.com 558

opisuje novog lovca kojeg ruska vlada gradi kao konkurenciju americkom F-22. Ovaj ruski izazov dolazi u formi jednoseda Suhoj S-37, prvog lovca na svetu koji uspesno eksploatise tehnologiju krila zakrivljenog unapred.

Ljubitelji vojnih aviona medju TiM citaocima mogu naci dodatne informacije na sajtu http://popularmechanics.com/popmech/sci/0101STMIAP.html. Putin ce smanjiti snage u Ceceniji

Dok ruski vojni dizajneri potpiruju vatru, ruski predsednik pokusava da je smanji u Ceceniji. Putin, koji je na mesto predsednika Rusije stupio na osnovu svog tretiranja Cecenskog rata, odlucio je da smanji rusko ucesce u ovom buntovnom regionu zamenjujuci kvalitet za kvantitet u rasporedu trupa. Oko 7.000 pripadnika specijalne policije Ministarstva unutrasnjih poslova ce biti rasporedjeno tamo, dok ce se trenutni broj ruskih vojnika u Cecniji smanjiti sa 80.000 na samo jednu armijsku diviziju od 15.000 pripadnika.

U izvestaju poslatom iz Moskve 22. januara, list New York Times kaze da je Putin efikasno preveo u nizu kategoriju ruski rat u Ceceniji: iz vojne u antiteroristicku operaciju. Jedan vojni zvanicnik je kasnije rekao da je raspored povlacenja napravljen i da ce biti objavljen kasnije.

Taj plan, zajedno sa naredbom kojom se predaje kontrola cecenskih operacija domacoj obavestajnoj agenciji, Saveznoj sluzbi bezbednosti, ukazuje na to da Kremlj smatra da je rat protiv separatistickih pobunjenika uglavnom dobijen, kaze list Times.

Zvanicno, Rusija je izgubila oko 2.700 vojnika i ima 7.900 ranjenih, od kad je rat u Ceceniji zapoceo u leto 1999., odmah nakon sto je Putina naimenovao za premijera bivsi ruski predsednik Boris Jeljcin. Ruska vojska kaze da je smanjila 559

pobunjenicke snage sa oko 20.000 s pocetka ovog rata, na mozda 1.000 danas. Ipak, pobunjenici su jos uvek u stanju da povrede Ruse s vremena na vreme. Prosle nedelje, na primer, nedefinisani broj ruskih vojnika je ubijen u iznenadnom napadu u gradu Gudermes.

Jos 14 ruskih vojnika je poginulo u pobunjenickim zasedama i eksplozijama mina u protekla dva dana, prema izvestaju AP od 24. januara. Zrtve su bile iz ruskih artiljerijskih i padobranskih jedinica koje su se navodno pripremale da se povuku iz Cecenije.

Pobunjenici su postavili zamku ruskom konvoju koji je napustao istocni grad Vedeno, ubili jednog vojnika, rekao je agenciji AP zvanicnik cecenske vlade koju podrzava Rusija. Pet ruskih vojnika je poginulo u selu Novogroznenski u utorak, pet ih je poginulo u drugim pobunjenickim napadima, a jos trojica su poginula kad je njihovo vozilo preslo preko mina u glavnom gradu Groznom. Diplomatska carka Rusije i SAD

U medjuvremenu, jos jedna diplomatska carka se razvijala izmedju Rusije i SAD, podstaknuta hapsenjem, 17. januara, istaknutog ruskog zvanicnika vlade, optuzenog da je uzeo na milione dolara u mitu od svajcarskih kompanija. Pavel P. Borodin, bliski saradnik predsednika Vladimira Putina i bivseg predsednika Borisa Jeljcina, uhapsen je kad je sleteo u Njujork, na putu za inauguraciju Dzordza V. Busa 20. januara.

Borodin se pojavio 18. januara na saveznom sudu u Bruklinu, na osnovu svajcarskog naloga za hapsenje. U Moskvi je ruski ministar spoljnih poslova, Igor Ivanov, pozvao americkog ambasadora Dzejmsa Kolinsa i zahtevao da se Borodin oslobodi. Citaoci beograd.com se mozda secaju kolumne ovog pisca iz 1999. godine u kojoj sam elaborirao veze izmedju Borodina i rezima Borisa Jeljcina sa svajcarskom kompanijom Mabetex, koju vodi kosovski Albanac 560

Bahgjet Pacoli. U to vreme je glavni tuzilac UN, Karla del Ponte, bila svajcarski glavni tuzilac i zaduzena za ovu istragu. Svajcarski nalog za hapsenje je navodno povezan delimicno sa ovim poslovima.

Borodin je stigao u Njujork nakon sto je primio poziv za inauguracionu "veceru uz svece" od Vinsenta J. Zenge, advokata iz Vest Palm Bica u Floridi, koji je dao znacajan iznos Republickom nacionalnom komitetu i kampanji g. Busa za guvernera 1998. godine.

Zenga, koji je u Vasingtonu zbog inauguracionih svecanosti, rekao je u intervjuu za list New York Times da je poziv poslat g. Borodinu "bez namere". Na pozivu od g. Zenge je pisalo da je za g. Borodina obezbedjena soba u hotelu Westin Fairfax u Ferfaksu, drzava Vasington, od srede do nedelje, a da ce na raspolaganju imati i kola.

U Njujorku je Aleksandar Fiskin, advokat g. Borodina, nagovestio da je g. Borodinu namesteno da bude uhapsen, ali nije nagovestio sa cije strane. "Nalog za hapsenje izdat je 10. januara. On je dobio poziv za inauguraciju 13. januara, a tuzba za njegovo hapsenje je podneta u Njujorku 17. januara", rekao je on. "Da, to bi mogla biti koincidencija, ali izgleda suvise cudno da bude koincidencija".

Zvanicnici u Vasingtonu su rekli da je SAD neko iz Rusije dojavio da je Borodin u avionu za Njujork. Dok je bio na putu, kazu zvanicnici, Ministarstvo pravde i Stejt Department su odlucili da je nalog za njegovo hapsenje validan, prema sporazumu o ekstradikciji sa Svajcarskom, i da ga ne stiti diplomatski imunitet. Pre nego sto je sleteo sve je vec bilo spremno za njegovo hapsenje, kazu oni. Novi svetski poredak i Srbi Madam Preki sud mutira u Madam Maloumnu (igra reci: Allbright-Halfbright) Del Ponte ide za jedan most predaleko u Beogradu 561

Medlin Olbrajt mozda nije vise na svom mocnom polozaju u Ministarstvu spoljnih poslova SAD, ali je reinkarancaija ovog bivseg potencijalnog vladara sveta vaskrsla u Evropi. Ona dolazi u formi jedne Karle del Ponte, glavnog tuzioca UN Tribunala za ratne zlocine. U stilu koji podseca na pompeznu aroganciju Madam Maloumne, dok je bila u poseti Jugoslaviji Del Ponte je insistirala 26. januara da se Slobodanu Milosevicu mora suditi u Hagu, i upozorila da ukoliko Beograd ne bude saradjivao sa ovim sudom to bi moglo dovesti do uvodjenja novih sankcija.

Jedan obican tuzilac prekog suda govori sefovima svetskih drzava, ukljucujuci tu i novog stanara Bele Kuce koji placa veci deo njene plate, sta moraju da rade. Mozda bi administracija Dzordza V. Busa trebalo da odgovori koristeci istu taktiku koju ponekad Kongres koristi protiv dzangrizavog predsednika - da prekine da finansira ovaj lazni sud u Hagu. A onda se udobno zavali i posmatra kako ego Madam Prekog suda-cum-Madam Maloumne vene i susi se kao opali list.

Ako imate nekih sumnji vezano za aroganciju i naduvanu velicinu Del Ponteove, pogledajte sledece odlomke iz izvestaja objavljenog u londonskom listu Independent, sa konferencije za stampu koju je Del Ponte odrzala u Beogradu 25. januara:

"Mi [Tribunal] smo prvi koji moraju da sude Milosevicu", rekla je glavni tuzilac. Ona je tvrdila da bi proslo isuvise vremena dok Srbija izvede g. Milosevica na sud, a onda ga preda Hagu. "Ne mogu da cekam godinama da se begunci prebace".

Del Ponte je rekla da je njen utisak da jugoslovenski predsednik, koji je pravnik po struci, "nije pravilno informisan" o Tribunalu. "Dijalog [sa g. Kostunicom] nije 562

bio moguc. Pokusavala sam pola sata da mu objasnim o Tribunalu. Morala sam da sedim i da slusam njegove duge zalbe", rekla je ona.

"On [g. Kostunica] moze i mora da promeni misljenje", dodala je. "Puna saradnja sa mojom kancelarijom ne moze se izbeci ukoliko Jugoslavija zeli puno clanstvo u medjunarodnoj zajednici. Ako nema saradnje, mogu se uvesti nove sankcije".

Vidite sta mislim? Ovde imamo sluzbenika UN koji govori izabranom sefu drzave sta MORA da uradi!? Ili inace...

"Del Ponte je predvidela da ce doci do bolje saradnje sa Tribunalom kad nova srpska vlada, koja je juce inaugursiana, preuzme vlast. U razgovoru sa novim srpskim premijerom Zoranom Djindjicem spomenut je vremenski period od dva do tri meseca za zapocinjanje saradnje.

U svom prvom govoru juce je g. Djindjic rekao da ce jedan od prioriteta njegove vlade biti privodjenje svih onih koji su pocinili ratne zlocine pravdi, pre suocavanja sa poraznom ekonomskom situacijom u Srbiji".

Nije to nista iznenadjujuce... dokazani zapadni kvisling (Djindjic) udvara se novoj Madam Maloumnoj, kao sto je i staroj (vidi "Skakutanje sa neprijateljem", kolumnu ovog pisca iz 1999. godine). Sto postavlja moguci obracun izmedju Kostunice i Djindjica, nesto sto su mnogi analiticari sve vreme predvidjali.

U medjuvremenu, jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica je konacno pokazao malo zube pred posetu Del Ponteove krajem januara, jer je prvo odbio da se sastane sa glavnim tuziocem prekog suda UN u Hagu i uznemirio 563

beogradske zapadne kvislinge koji su prigrabili uzde vlasti jasuci na repovima njegovog kaputa. Kostunica je 15. januara rekao da se nece sastati sa Del Ponteovom, jer Haski sud predstavlja "politicki instrument", prema pomocniku jugoslovenskog predsednika, Aleksandru Popovicu iz Srpske demokratske stranke.

Drugi Kostunicin pomocnik, Milorad Jovanovic, rekao je agenciji Associated Press da se jugoslovenski lider sastaje samo sa "zvanicnicima istog ranga", sto znaci sa drugim drzavnicima i zvanicnicima - sto je rang koji Del Ponte nema. Ocigledna implikacija toga sto Del Ponte "nije dovoljno vazna" da se sastane sa Kostunicom predstavljala je direktnu korpu Haskom sudu, kaze AP.

Ali je tvrdi stav jugoslovenskog predsednika vis-à-vis zapadnih agresora koji su bombardovali Srbiju 1999. godine bio kratkog veka. BBC vesti iz sveta su izvestile 18. januara da je Kostunica napravio preokret i pristao da se sastane sa Karlom del Ponte 23. januara. Kostunica je ponovio svoja obecanja da saradjuje sa Tribunalom, ali je upozorio da ce biti problema sa predajom Milosevica za sudjenje u Hagu.

Zaista, kad su se njih dvoje konacno sastali, ispostavilo se da je Del Ponte (ponte = most na italijanskom) isla za "jedan most predaleko" (referenca na cuvenu epizodu iz drugog svetskog rata u Holandiji). Kad je stigla u Beograd, nadajuci se da ce obezbediti saradnju nove jugoslovenske vlade u izvrsavanju hapsenja na bazi njenih tajnih optuznica, sto je zakonska novina koju je smislio Haski preki sud specijalno za progon.... uups, sudjenje osumnjicenim Srbima, del Ponte je udarila u zid od cigle.

Nakon oko sat vremena vruce diskusije sa Kostunicom, bivsi drzavni tuzilac Svajcarske je izjurila sa sastanka a da nije predala zapecacene optuznice, i odbila je da odgovori na pitanja novinara.

564

U medjuvremenu, Kostunicina kancelarija je izdala saopstenje o ovom sastanku, na kome je jugoslovenski predsednik stavio primedbe na osnovne procedure ovog Tribunala, ukljucujuci tu i njegov sistem pravljenja zapecacenih optuznica. On je rekao del Ponteovoj, kaze se u saopstenju, da vidi opasnost od "selektivne pravde" u radu Tribunala i da je optuzivanjem politickih i vojnih licnosti, i optuzivanjem uglavnom Srba, Tribunal u opasnosti da "baci kolektivnu krivicu na jedan narod", umesto da ustanovi pojedinacnu odgovornost, kao sto bi trebalo.

"Gdja del Ponte je odbacila ove primedbe," kaze se u saopstenju. Kostunica je takodje opisao zapecacene optuznice kao "sramotnu" praksu, ali je rekao da ako mu se neka preda, on ce je proslediti svojim ministarstvima i Parlamentu. Gdja del Ponte je sa sobom donela najmanje jedan nalog za hapsenje povezan sa zapecacenom optuznicom protiv nekoga za koga se zna da zivi u Jugoslaviji. On ce biti predat ako vlasti prihvate obavezu da ga zadrze u tajnosti, prema pisanju lista New York Times od 24. januara.

Del Ponte se nije nista bolje provela tokom svog drugog dana posete Srbiji. U poslednjem odbijanju glavnog tuzioca UN suda za ratne zlocine, Goran Svilanovic, jugoslovenski ministar spoljnih poslova, koji je do sada poslusno stajao na liniji Stejt Departmenta (vidi "Kako je Vasington kupio jugoslovensko predsednistvo"), jasno je stavio do znanja da ce se njegova vlada odupreti zahtevima Del Ponteove, jer srpski narod ne zeli da se njegovim bivsim vodjama sudi u Hagu, izvestio je list Wall Street Journal 25 januara.

"Zvanican stav nase vlade je da se sudjenja odrze u nasoj zemlji", rekao je Svilanovic Del Ponteovoj. On je dodao da vecina Srba nema poverenja u sud u Hagu, a vidi ga kao politicki motivisanog i anti-srpskog. Svilanovic je takodje rekao da bi sudjenje Milosevicu kod kuce posluzilo da se izgradi poverenje stanovnistva u lokalne sudove. 565

Kad se Del Ponte sastala sa Svilanovicem 24. januara, oko 200 demonstranata se okupilo ispred zgrade ministarstva spoljnih poslova u Beogradu i bacalo jaja na kolonu vozila u kojoj je bila UN tuzilac dok je ona odlazila iz zgrade.

U medjuvremenu, kad je Del Ponte stigla u Beograd, ovaj pisac je primio sledece pismo od Jele Jovanovic, generalnog sekretara Komiteta za nacionalnu solidarnost u Beogradu, koja je prilozila i strasnu molbu za pomoc cerke jednog zatvorenika koji je u zatvoru UN Tribunala u Hagu.

"Postovani gospodine / gospodjo, Udruzenje gradjana "Komitet za nacionalnu solidarnost" vam se obraca s molbom da urgirate kod svoje vlade, parlamenta, relevantnih institucija, organizacija i medija, za dozvolu da g. Radislav Krstic, general vojske Republike Srpske, bude prebacen na Vojnomedicinsku akademiju u Beogradu. Hitna ponovna amputacija njegove desne noge, iznad kolena, je potrebna, koja bi trebalo da bude pracena postoperativnim oporavkom.

S obzirom na prethodno iskustvo sa medicinskim sluzbama koje je pruzio Haski tribunal, a narocito s obzirom na smrt generala Djukica odmah nakon njegovog oslobadjanja iz zatocenistva u Hagu, iznenadnu smrt Dr. Kovacevica (kasnija istraga je otkrila da mu nije pruzena neophodna hitna medicinska pomoc), navodno samoubistvo g. Slavka Dokmanovica u njegovoj celiji, njegovo licno iskustvo (od pocetka boravka u haskom zatvoru lisen je odgovarajuce medicinske nege), general Krstic odbija da se podvrgne neophodnoj operaciji ako ce je obaviti medicinske sluzbe Haskog tribunala. Ovo moze dovesti do tragicnog ishoda.

Proslog meseca je clan naseg Komiteta posetio generala Krstica u zatvoru i bio je sokiran njegovim ukupnim fizickim stanjem, kao i ponasanjem 566

medicinskog odeljenja zatvora. Plasimo se da, ako se ne preduzme hitna akcija, posledice za zdravlje i zivot g. Krstica mogu biti tragicne.

Danas smo primili potresnu molbu njegove jedine cerke, Tamare Krstic, i odlucili da vam se obratimo za pomoc.

Jela Jovanovic, generalni sekretar Komiteta za nacionalnu solidarnost

*****

Beograd, 22. 01. 2001.

Molim vas, pomozite mom tati

Moj tata, Radislav Krstic, general vojske Republike Srpske, je u zatvoru UN u Seveningenu vec 26 meseci. Sada je njegovo zdravtsvteno stanje veoma lose. On je invalid, jer mu je noga ispod kolena amputirana, a patrljak naknadno ranjen tokom hapsenja. Usled neadekvatne i neefikasne medicinske nege u zatvoru, doslo je do infekcije kosti, sa velikim rizikom od pojave gangrene, i preporucena je amputicaija iznad kolena.

Moj tata se opravdano plasi ove operacije, kao i postooperativnog tretmana, koji bi se obavili u okruzenju u kome je sada. Molim sve dobre ljude, sirom planete, da pomognu mom tati by raising their voice.

567

Molim Ujedinjene nacije, Medjunarodni Crveni krst, elsinski komitet za ljudska prava... Molim vas, pomozite da moj tata ne umre u Seveningenu. Obracam se sudijama Haskog tribunala i tuziocima u procesu mom tati. :

- nemojte reci da on 'odbija da koristi protezu' - ne, on ne moze d aje nosi, boli ga - nemojte reci da on 'nece da uzima vase lekove'- ne, vi ste mu dali prekomernu dozu pa se onesvestio - nemojte reci da pere rane vodom - ne, nema takve stvari na svetu

I jos mnogo toga.

Zbog toga vas molim da dopustite da moj tata pokusa da nadje lek sevbi u sopstvenoj zemlji. Kao garancija, ja nudim da ostanem u njegovoj celiji dok se on ne vrati u Seveningen da dokaze svoju nevinost. Njegova jedina cerka"

Tamara Krstic, Belgrade

*****

Ovaj pisac je predlozio i gdji Jovanovic i gdjici Krstic da se obrate jugoslovenskom predsedniku, Vojislavu Kostunici, da intervenise u njihovo ime kod glavnog tuzioca Haskog prekog suda sa kojom je trebalo da se sastane. Barem bi tako neko dobro mozda izaslo iz njegovog preokreta, rekao sam.

Ne zna se da li su Kostunica i Del Ponte razgovarali o tretmanu Srba zatvorenih u Hagu, kao sto je gen. Krstic.

568

Citaoci beograd.com koji zele da pisu ovim zrtvama sistema `pravde` Novog svetskog poretka, i pruze im neke reci ohrabrenja, mogu to da urade na sledece adrese u Holandiji:

UN Detention Unit, P.O. Box 87810, 2508 DE The Hague, Netherlands

Evo imena zatvorenika koje trenutno drze tamo:

Radoslav Brdjanin, Damir Dose, Stanislav Galic, Goran Jelisic, Dragan Kolundzija, Milojica Kos, Radomir Kovac, Momcilo Krajisnik, Milorad Krnojelac, Radislav Krstic, Dragoljub Kunarac, Miroslav Kvocka, Dragan Nikolic, Biljana Plavsic, Dragoljub Prcac, Mladen Radic, Dusan Sikirica, Milan Simic, Momir Talic, Stevan Todorovic, Mitar Vasiljevic, Zoran Vuckovic, Zoran Zigic.

Mogu se poslati i paketi, ukljucujuci tu i knjige, ikone, itd. Kvarljiva roba, kao sto je hrana, izgleda da nije dozvoljena. Novi svetski poredak i Srbi Plutokrate Novog svetskog poretka

Na grubom znaku ispisanom rukom na oronuloj zgradi u Istocnom Berlinu, nedaleko od bivseg prelaza "Kontrolni punkt Carli" koji je nekad delio Zapad i Istok, pisalo je sledece u julu 1995.:

"Granica nije izmedju ljudi, vec izmedju vrha i dna". Implikacija? Zid je mozda srusen, ali klasne razlike ostaju.

569

Nigde ovo nije izrazenije nego u SAD. Ovde bogati postaju jos bogatiji, siromasni siromasniji, a Velika americka podela izmedju onih koji "imaju" i onih "koji nemaju" sve je veca i dublja poslednjih 30 godina.

Udeo u nacionalnom bogatstvu onih 1% Amerikanaca sa vrha povecao se sa 22% na 42% izmedju 1979. i 1996., prema kongresmenu Dejvidu Obeju, demokrati iz Viskonsina. Onih pola odsto americkog stanovnistva sa vrha je dozivelo skok svog bogatstva za 24% tokom perioda oslobadjanja od drzavne kontrole 80-ih godina - takozvane ere "Reganomije". Onih 1% sa vrha je steklo 12%; najvisih 5% je povecalo za 9%, dok je najnizih 60% Amerikanaca pretrpelo ukupan pad svoje neto vrednosti.

Ukupna primanja oko 30 direktora velikih americkih korporacija skocila su sa 44 puta vise od prosecne radnicke plate u 1965. godini, na 212 puta vise u 1995. godini, sto je blisko pratilo spektakularni skok berze, prema pregledu lista Wall Street Journal.

Tako dok Wall Street proslavlja, Glavna ulica posrce pod teretom korporacijskog smanjenja. Nije ni cudo da su SAD sada na celu svih razvijenih zemalja po stopi najvisih 20% prihoda u poredjenju sa najnizom stopom od 20% (11), prema K.K. Ashusito. Japan, s druge strane, ima najnizu stopu (4) medju industrijalizovanim zemljama, sto implicira ravnopravniju podelu nacionalnog bogatstva.

Sta znaci takva povecana koncentracija americkog bogatstva? Jednom recju nevolje!

570

Prvo, ona nagovestava da je amerciko drustvo vise plutokratija nego demokratija. Drugo, ona znaci da se istorija ponavlja. A oni koji ne uce iz istorije osudjeni su da je ponavljaju - na svoju stetu.

Istorija se ponavlja? Da. Nekoliko puta.

Arnold Tojnbi, britanski istoricar, bio je mozda prva osoba koja je jasno definisala Industrijsku revoluciju, u nizu predavanja na Oksfordskom univerzitetu, 1880-1881. Njegova razmisljanja su posthumno objavljena 1884. godine, u knjizi pod naslovom "Predavanja o Industrijskoj revoluciji u Engleskoj".

Mnogo onoga sto se odigralo u Britaniji u 18. i 19. veku sada se desava u SAD pod barjakom Novog svetskog poretka. Pre jedan vek bogati su postali jos bogatiji, siromasni jos siromasniji, a rezultirajuce socijalne nepravde su dovele do nastanka ideologija kao sto su marksizam i komunizam, izmedju ostalog. One su takodje dovele do nekoliko revolucija i dva svetska rata. Mi se danas suocavamo sa istim izgledima.

Razlog? Uzmimo koncentraciju bogatstva, na primer. 1881. godine, 2.512 Engleza je posedovalo pola zemlje u Ujedinjenom Kraljevstvu, kaze Tojnbi. Tokom 1980-ih 2,5 miliona Amerikanaca sa vrha je zaradilo isto koliko i 100 miliona sa dna.

1696. godine oko cetvrtina stanovnistva Engleske zivela je u gradovima, dok su tri cetvrtine zivele na selu. Kako je poljoprivreda bila dominantna privredan delatnost pre Industrijske revolucije, ovo je jos znacilo i da je tri cetvrtine Engleza moglo da se izdrzava od zemlje na kojoj su ziveli.

571

Do 1760., medjutim, samo polovina stanovnistva je zivela na selu. A 1881., kad je Industrijska revolucija bila u punom zamahu, samo jedna trecina je zivela u ruralnim oblastima, dok je dve trecine od 9 miliona stanovnika Engleske zivelo u gradovima.

Ne mora da znaci da je ovo bilo prirodno ili dobrovoljno pomeranje stanovnistva. U svojim predavanjima Tojnbi je opisao mracnu stranu revolucije. Koristeci svoje ekonomsko bogatstvo da kupi politicku snagu u britanskom parlamentarnom sistemu, sicusna manjina mocnih zemljoposednika i novopecenih industrijalaca isterala je farmere sa zemlje, prisiljavajuci ih da odu u bukvalno ropski rad u njihovim fabrikama. Oni su to uradili ili otkupljujuci zemlju osiromasenih seljaka po veoma niskim cenama, i/ili donoseci zakone u Parlamentu koji su doveli do osipanja opstinske zemlje ("zemljoposednika").

Tojnbi poredi ovaj proces sa situacijom u Francuskoj i Pruskoj, koje nisu imale parlamentarnu demokratiju. Zemljoposednici i/ili industrijalci tog vremena, prema tome, imali su malo politicke vlasti.

Sada, hajde da zastanemo za trenutak sa ovom lekcijom iz istorije i razmotrimo sta se desavalo u Britaniji pod Margaret Tacerovim slavnim procesom privatizacije 1980-ih godina. I sta je trenutno u toku u Francuskoj, Nemackoj, i nekoliko drugih industrijskih zemalja.

Javnosti se govori da je sva privatizacija dobra, jer privatna preduzeca mogu navodno da rukovode ovim kompanijama efikasnije nego vlade. Mozda. Ali po koju cenu? I sto je jos vaznije - u ciju korist?

Ocigledno u korist NOVIH deonicara ovih privatnih preduzeca. Ali sta je sa interesima bivsih vlasnika - naroda? Covek ne cuje mnogo debata na tu temu, zar ne? 572

S obzirom na to da je pre Industrijske revolucije zemlja bila ekvivalent danasnje industrijske imovine, zar onda ne postoji tekuci talas privatizacije u industrijskim drustvima slican onome koji se dogodio u Engleskoj tokom Industrijske revolucije? Industrijski radnici u razvijenim zemljama postaju sve siromasniji kao sto je to bio slucaj sa engleskim farmerima, dok se industrijska proizvodnja pomera ka trzistima jeftine radne snage.

Tako se cini da su Novi svetski poredak i ono najgore od engleske Industrijske revolucije u 19. veku "déjà vu nanovo", recima Jogija Bere.

Oh, ali narod sada dobija sansu da otkupi deonice u kompanijama koje se privatizuju, reci ce neki.

Tacno. Ali cak i tada, uglavnom po naduvanim cenama. Jer, berzansko trgovanje, gde arhitekte Novog svetskog poretka "slucajno" biraju da stave nasu privatizovanu javnu imovinu, i to rade iste one institucije koje poseduje sama elita Novog svetskog poretka.

Ali jos bolja pogodba je cinjenica da oni dobiju prvu pukotinu da kupe NASU drzavnu imovinu PO NISKIM CENAMA. Dok mi, NAROD, BIVSI vlasnici - sada razvlasceni od strane nasih potkupljenih poltiicara - dobijamo sansu da otkupimo takvu privatizovanu imovinu, to je obicno po naduvanim cenama. Plus provizija, naravno, koju moramo da platimo institucijama ciji je vlasnik Novi svetski poredak a koje usle na pocetku ovih poslova.

Zvuci poznato, s obzirom na ono sto sada znate da se dogodilou Engleskoj u proslom veku?

573

"Sto se stvari vise menjaju, sve su vise iste", napisao je Alfons Kar 1849. godine.

Ne sasvim. Ponekad su gore... U Rusiji, na primer, privatizacija koju je nametnula americka elita rezultirala je u masovnom pljackanju imovine ruskog naroda od strane mafije Borisa Jeljcina, ruskih novih kvislinga. Jeljcinove plutokrate Novog svetskog poretka, prema mojim moskovskim medijskim izvorima, prebacile su oko 500 milijardi USD u zapadne banke.

U medjuvremenu, koliko je Zapad investirao u svoju toliko oglasavanu "demokratizaciju Rusije?"

Ukupno 5 milijardi USD od kraja hladnog rata, prema izvestajima Ujedinjenih nacija i Svetske banke.

Znaci, 500 milijardi USD napolje, 5 milijardi USD unutra. To je neto efekat zapadnih "reformi" na Rusiju.

Drugim recima, ako narod na Zapadu i Istoku varaju njihove vladajuce elite, bas kao sto je to bio slucaj sa siromasnim engleskim farmerima u proslom veku - a to je nesumnjivo slucaj sada sa nama - onda je ono sto su plutokrate Novog svetskog poretka, "Princevi 20, veka" uradile Rusiji najnecuveniji slucaj kolonijalne eksploatacije od kad se britanska vladavina zavrsila u Indiji.

Za razliku od siromasnih engleskih farmera, ili kolonizovanih podanika Britanskog Carstva, danasnji Homo Sapiens ima neka sredstva za sopstveno spasenje a da ne mora da zapocne svetske ratove. To se zove PC i Internet.

574

U svojoj potrazi za globalnim profitom, svet industrijalaca je takodje smislio i orudje za sopstvenu destrukciju.

"Internet je veoma los za vas. Svako ko ima PC i 800-broj moze da postane distributer sirom sveta" , upozorio je Majk Cizman, bivsi direktor u IBM, upozorio je vrednog korporacijskog klijenta.

To su dobre vesti. Lose vesti, medjutim, su da cak ni PC ni Internet ne mogu da spasu Ameriku od raspadanja. U stvari, oni mogu da ubrzaju njenu dezintegraciju.

"Ono sto se desava u Bosni desice se i u SAD", rekao je ovom piscu jedan americki veteran sa puno odlikovanja u novembru 1995. Zasto bi se SAD raspale?

Dva razloga: Prvo, demografske snage slicne onima koje su razdvojile Bosnu prisutne su i u SAD. Drugo, u toku je tehnoloska revolucija koja ce ubrzati ovaj proces i zauvek izmeniti nacin na koji razmisljamo i radimo. Samo jedna vrsta zemlje je otporna na secesiju - homogena jednonacionalna drzava. SAD to nisu. Namerno nisu, kako se ispostavlja (vidi ranije kolumne ovog pisca o imigraciji).

Americke plutokrate su ubrizgale potencijalne stimulativne elemente u nacionalnu smesu ove drzave. Destruktivni efekti ovog 30-godisnjeg procesa opisani su u odlicnoj knjizi koja se bavi temom americke imigracije, "Strana drzava", urednika casopisa Forbes, Pitera Brajmloua, koji je rodjen u Britaniji.

Autor objasnjava veoma jasno zasto je ekplozija imigracije od 1965. godine dovela do "obraonjavanja Amerike", "demografskog dogadjaja seizmickih

575

srazmera". I zasto koreni imigracije leze u ekonomskim interesima liberalne elite.

Naime, manje placeni imigranti ne samo da istiskuju lokalne radnike; oni pomazu da se smanje plate lokalnog stanovnistva prostom konkurencijom za posao.

Pobednici, naravno, su poslovna i drzavna elita koja poseduje i rukovodi velikim korporacijama. "Princevi 20. veka" su nova aristokratija Novog svetskog poretka.

Gubitnici, naravno, su "obicni Amerikanci". Oni su "plebs" Novog svetskog poretka. Oni su ti koje je elita opteretila najvecim nacionalnim dugom u istoriji sveta u naporu da stvori iluziju prosperiteta i blagostanja.

Kad jednom ova "piramidalna shema" kolabira, kao sto neizbezno mora, nedavni gradjanski protesti u Albaniji ce izgledati kao decja igra u poredjenju sa snagom s kojom ce "obicni Amerikanci" udariti na verziju aristokratije Novog svetskog poretka "oporezivanja bez zastupanja". Novi svetski poredak i Srbi Sta je jedan trilion ovamo, jedan trilion onamo

8. marta 1999. list Wall Street Journal je objavio uvodni clanak "Obmana o dugu". Ovaj clanak je mogao biti nazvan i "Sta je jedan trilion ovamo, jedan trilion onamo...?" Ili: "Sta je jedan jeftini triliona ovamo, jedan jeftini trilion onamo... U poredjenju sa trostrukim uzbudjenjem od stvaranja na trilione novca ni iz cega?" Jer njegova poruka je bila: "Dug je dobar: Sto vise dugujete, vise imate".

576

Samo gramzivi bankar koji ima posla sa lakovernim klijentom moze hladnokrvno da predlozi takvu idiotariju. Ili korumpirani finansijski pisac koji zalaze uvodne clanke kao reklame za bankare?

Da je neki "normalni" americki biznismen iz Glavne ulice rekao da je dug dobar, da je sto vise dugujete to bolje po vas, on bi bio izbacen iz grada, iz bilo kog grada u SAD, kao besan pas. Ili izveden na glavni trg grada za javno prikazivanje i ismejavanje, pre nego sto bi bio ovekovecen u bronzi kao Statua morona.

Osim u Vol Stritu. To je mesto gde je normalno govoriti ludo; gde je ludo raditi normalno; i gde se bronzane statue morona duboko postuju kao Zlatna telad. Ludo, normalno, bronzano ili zlatno...Bogati, siromasni, stidljivi ili hrabri... Na Vol Stritu se sve moze prodati. Cak i lek od zmijske masti za drzavni dug. Potrebne su samo skitnice koje nude mediji.

"Naravno, (vlada) SAD mora da plati kamatu (bankarima Vol Strita), koja dolazi iz godisnjeg budzeta", konacno je priznao Journal, tek kasnije u svom uvodnom clanku, ali samo nakon sto je prvo velicao vrline nacionalnog duga. "Ali pa sta?"

Ali pa sta? Pa sta sto oko 243 milijarde USD ide pravo iz dzepova americkih poreskih obveznika na racune duznika, prema Kongresnom budzetskom birou (kojeg je Journal citirao), samo za servisiranje naseg duga od 3,7 triliona USD? To je vise novca od SVIH prihoda od poreza koje je Ujak Sem prikupio u 1998. od cele Korporacijske Amerike (189 milijardi USD).

Cekajte malo, mogli bi da kazu zvanicnici Ministarstva finansija SAD. Americki drzavni dug je bio 5,6 triliona 1998. godine, a ne 3,7 triliona, prema njihovim

577

dokumentima. A kamata koju je vlada platila prosle godine bila je 364 milijarde USD, a ne 243 milijarde.

Vidite na sta mislim? Sta je jedan trilion tamo, jedan trilion ovamo, kad trosite tudje trilione? Razlika izmedju cifri duga koje iznosi Kongresni budzetski biro i onih od Ministarstva finansija bila je skoro dva triliona dolara.

Tako smo mi prionuli na posao da sredimo sve ove kongresne i bankarske trilione na racun poreskih racuna gradjana SAD. I ono sto smo otkrili bilo je da je od arogancije medija Vol Strita veca samo njihova prevara.

"Nemam predstavu odakle ova cifra (Kongresnog biroa) od 3,7 triliona?" rekao mi je u e-mail poruci portparol Biroa za nacionalni dug americkog Ministarstva finansija. "'Trzisni' deo duga se smanjio na 3.295 milijardi od 28. februara 1999. ali je ukupan dug porastao na 5.622 milijarde".

Ovaj zvanicnik Ministarstva finansija je objasnio da oni koriste termin "trzisni" "da identifikuju one vrednosne papire koji se mogu kupiti i prodati na sekundarnom trzistu... bez obzira na to ko su prodavci i ko su kupci". On je dodao i licni komentar: "Ne znam zasto Kongres i administracija koriste termin '...u javnom vlasnistvu', osim sto je to mozda vise politicki pozitivno????"

Jasno. Ovaj portparol Kongresnog biroa, Henk Koks, jos je rekao da je razlika izmedju cifri o drzavnom dugu koje su izneli Kongres i Ministarstvo finansija nastala usled "ne-trzisnog" dela duga, da upotrebimo nomenklaturu Ministarstva finansija.

"Sta je to 'ne-trzisni' dug?"

578

"To je dug koji savezna vlada duguje samoj sebi. Na koji takodje placa kamatu", objasnio je Koks. On je ukazao na deo izvestaja Kongrsnog biroa iz januara 1999., u kome se kaze, izmedju ostalog:

"Ministarstvo finansija je takodje izdalo vise od 1,75 triliona USD u vrednosnim papirima na razlicite racune vlade, uglavnom specijalnih fondova. Najveci saldovi su u fondu socijalnog osiguranja (730 milijardi USD na kraju 1998. g.) i penzijskom fondu za drzavne civilne sluzbenike (461 milijarda USD). Ukupna imovina vladinih racuna raste priblizno u korak sa predvidjenim suficitima specijalnih fondova. Ovi fondovi otkupljuju vrednosne papire kad im je potrebno da plate beneficije; u medjuvremenu, vlada i placa i uzima kamatu na ove vrednosne papire".

Drugim recima, biti u vladinom biznisu "je zivot Rajlija". Kad ostanete bez novca, vi ga stvorite niotkuda. Ko ne bi voleo da moze da "pozajmi" od sebe, dok vam je racun u banci prazan, prostim stavljanjem svog potpisa na parce papira? Sto znaci, vi samo upisete sebi par triliona dolara-vrednosti, sredite da ih Ministarstvo finansija sankcionise kao "pravi novac", i u trci ste.

A ipak nam bankari i savezna vlada kazu da prakticno nema inflacije u americkoj ekonomiji, gde je Indeks potrosackih cena povecan za samo 1,75% u januaru. Na sta mi kazemo, besmislica! Dodajte 2,25 triliona "ne-trzisnog" duga kojeg je Ministarstvo finansija stvorilo niotkuda, u kalkulaciju, a onda posmatrajte tigrove iz Vol Strita kako se gube kao misevi u svojim rupama. Vecina debelih macora ne moze da prodje kroz otvor, naravno. Sto ce znaciti mnogo mrtvog mesa za one koji jedu debele macke.

Mozda je jedini drugi biznis u kome se "vrednost" moze slicno stvoriti niotkuda berza ponovnog otkupljivanja u Vol Stritu. Koji "normalni" americki biznismen iz 579

Glavne ulice bi zeleo da kupi deonice svoje kompanije od samog sebe da bi "uvecao deonicarsku vrednost?" Samo onaj koji ima ambicije da bude izliven u bronzi jednog dana kao Statua morona. Jer, to je koriscenje zaradjenog novca svih deonicara u korist samo nekih (onih koji prodaju svoje deonice kompaniji) bez stvaranja neke prave ekonomske koristi, bilo za kompaniju ili za ekonomiku drzave.

Ipak su americke drzavne kompanije protracile 222 milijarde USD na takve trikove samo u 1998. godini, prema izvestaju od 16. marta lista Investors Business Daily, a u 90-im godinama 882 milijarde USD. To je vise novca protracenog na ovu modu Vol Strita, sto sam ja nazvao "Korporacijske lutke kupusare", nego sto smatramo da je investirano u sve razvijene zemlje na svetu tokom istog tog perioda (831 milijarde USD - vidi "Dva lica Globalizma" i "Era beskrupuloznih plutokrata je opet tu").

A ipak, ovde imamo list Journal koji ne samo da aplaudira ponovnom otkupu deonica, koristeci sumnjive cifre Kongresnog biroa, vec ide i dalje da svojim maglovitim predvidjanjima jos vise zamraci pitanje javnog duga. "Najnovije kalkulacije Kongresnog budzetskog biroa prikazuju dug kao deo americke ekonomije koji rapidno opada ka svom niskom nivou posle drugog svetskog rata od 23,9% u 1974.", tvrdi urednik lista Journal.

Mozda. Ali koje to godine, ili koje decenije, ako uopste? Journal nije objasnio da je izvestaj Kongresnog biroa PREDVIDEO ono sto MOZE da se dogodi negde oko 2005. godine. Ako i ako i ako... sva njegova ruzicasta predvidjanja su prosla. Kao:

Ako nominalni americki BDP raste u opsegu 3,8% do 4,6% izmedju sada i tada (jeste li ikad culi od nekog iz Vasingtona da je ikad predvideo recesiju?) Ako inflacija ostane niska (u opsegu 1,7% do 2,1%) Ako nezaposlenost ne poraste iznad 5,7% Ako kamatne stope takodje ostanu niske (tj. 3-mesecni T-racuni na 580

4,5%) Ako sledeci americki predsendik nije lazov [samo se salim. S druge strane... J ]

Drugim recima, ako tipicna birokratska postavka bajkovitih pretpostavki prodje. Dok se stvarni drzavni dug povecao na ukupnu godisnju stopu od 5,2% izmedju 1989. i 1998. (prema ciframa samog Kongresnog budzetskog biroa), ova kongresna organizacija bi zelela da mi verujemo da bi on iznenada opao za ukupnu godisnju stopu od 8,4% u sledecih 10 godina? Nije ni cudo da su cak i neke vasingtonske birokrate molile da se distanciraju. Kao taj zvanicnik Ministarstva finansija.

"Ne znam kako je Kongresni biro razvio svoju projekciju...," rekao je on. "Cifre koje mi (u Ministarstvu finansija SAD) prikazujemo za drzavni dug i njegove komponente se baziraju na stvarnom 'prebrojavanju glava'. Mi ne radimo projekcije ovde u Birou (za drzavni dug), osim kad vlada pocinje da udara u plafon duga, a i onda su nase projekcije samo za par nedelja unapred; onda ih radimo za par dana unapred; a onda na sate i minute".

Interesantan uvid u to kako MInistarstvo finansija reaguje kada postane vruce. Ali da se vratimo "zabavi sa ciframa" lista Wall Street Journal... Najgori deo je sto je ovaj "ugledni" poslovni list sa najvecim tirazom u zemlji izabrao da IGNORISE sledeci odlomak iz izvestaja Kongrsnog budzetskog biroa:

"Posto ce specijalni fondovi i drugi vladini racuni kao celina nastaviti da rastu iako je predvidjeno da ce se suficiti nastaviti u totalnom budzetu, dug podlozan limitu ce nastaviti da raste do 2005., sa svog niova od 5,4 triliona na kraju 1998. Medjutim, predvidja se da ce u 2006. godini dug podlozan limitu padati, nakon sto dostigne svoj maksimalni nivo od 5,8 triliona".

581

Bingo! Dakle eto nase "razlike" od 2 triliona izmedju cifri Kongresnog budzetskog biroa i MInistarstva finansija, kako se bukvalno brise. Drugim recima, nema nikakve razlike! Samo otvorena prevara lista Journal njegovih citalaca i americke javnosti. A onda je ovaj "Bankarski glasnik" Vol Strita imao hrabrosti da kaze da je "drzavni dug, ukratko, politicko odvracanje... A sledeci put kad polticari tvrde da vam cine uslugu placajuci dug, recite im da zelite nazad svoj novac".

Da, kako da ne. A sledeci put kad vidite prodavca zmijske masti, povericete mu svoju zivotnu ustedjevinu? Ili glasati za njega da vodi zemlju ili kompaniju?

Mi imamo bolju ideju. Oni koji su pretplaceni na list Wall Street Journal treba da poslusaju njegov savet i da traze da im se vrati novac od pretplate. Na kraju krajeva, nigde u svom promotivnom materijalu nije Journal naveo da njegovi uvodni clanci predstavljaju, "ukratko, odvracanje od istine", ako smemo da ga parafraziramo. Barem kad se radi o pitanjima "hleba nasusnog" za jednog finansijskog izdavaca. Kao sto je ulagivanje bankarima. Novi svetski poredak i Srbi Diktatura kapitala

Demokratija i slobodna trgovina su rivali a ne saveznici, kaze Dzon Grej, profesor Oksfordskog univerziteta, u svojoj knjizi "Lazna zora", objavljenoj u Velikoj Britaniji, izdavac Granta Publications. Ergo, "demokratski kapitalizam", zborni povik globalista, je oksimoron namenjen da prevari ciljnu zrtvu svetskog poreskog obveznika i patriotu. Tako je izvoz "demokratskog kapitalizma" sirom sveta kao tvrditi da ste "dobrocudni terorista" (moja analogija, a ne ovog autora).

Ovo prethodno je jedan od mitova koji ova osvezavajuce iskrena knjiga tezi da razgoliti. Drugi je da ima neceg stvarno novog u takozvanom Novom svetskom 582

poretku (NSP) 90-ih godina. Naucnik, koji je studirao istoriju i politiku, Grej objasnjava kako je prvi i jedini svetski eksperiment sa slobodnim trzistima, slobodnom trgovinom i laissez-faire ekonomijama sredinom 19 veka, Velika Britanija zavrsila sa porazom i dovela do prvog svetskog rata.

Slobodno trziste koje je postojalo u Engleskoj od 1840-ih do 1870-ih bilo je jedan od bumova strogo ekonomskim terminima rastuce produktivnosti i nacionalnog bogatstva. Ali to je bio bum ciji socijalni troskovi nisu mogli da se izdrze. "Danasnji rezim globalnog laissez-faire ce biti kraci cak i od te belle époque 1870-ih do 1914., koja se zavrsila u rovovima Velikog rata", predvidja Grej uvereno.

Zasto onda ne mogu danasnji globalni "drustveni inzenjeri", finansijska elita Vol Strita, da uce iz istorije i tako izbegnu da prave stare greske?

Jedan razlog je da oni ne vide sebe kao "drustvene inzenjere". Danasnja politika materijalistickih plutokrata Novog svetskog poretka ignorise drustvene posledice slobodnog trzista i globalizma. Drugi razlog je da ih nagoni ista ona pozuda za novcem i moci kao i britanske bankare i biznismene u Viktorijansko vreme. Treci razlog je da takvi ljudi retko obracaju paznju na lekcije iz istorije. Sto je razlog da su osudjeni da ih ponavljaju, cesto na sopstvenu stetu.

"Oni koji zamisljaju da se velike greske politike ne ponavljaju u istoriji nisu naucili svoju glavnu lekciju - da se nikad nista ne nauci za dugo", Grej iznosi zloslutni rezime. "Mi smo trenutno usred eksperimenta iz utopijskog drustvenog inzenjerstva ciji ishod mozemo znati unapred". Nacionalni sukobi. Masovna beda. Svetski rat!

Sto je razlog da Grej upozorava da ce pokusaj da se svetu nametne filosofija slobodnog trzista u anglo-americkom stilu stvoriti katastrofu razmera 583

sovjetskog komunizma. Izazvace ratove, pogorsati nacionalisticke sukobe i osiromasiti na milione ljudi. Ne moze se trgovati svacime, niti bi trebalo da moze, kaze on.

Kao sa kaleidoskopom svetskih kultura, na primer. Amerika, samoizabrani zastavnik nove civilizacije, osudjena je na moralnu i drustvenu dezintegraciju, predvidja Grej. Jer, "SAD ce izgubiti tle pred drugim kulturama koje nikad nisu zaboravile da trziste najbolje deluje kada je ugradjeno u drustvo". I on primecuje da filosofija slobodnog trzista osiromasuje americku burzoasku civilizaciju [tj. srednju klasu] bas kao sto sam ja i pisao ranije pocetkom 1998. (vidi: "Velika americka podela" - TiM GW bilteni 98/1-1, 1/01/98 i 98/1-2, 1/02/98].

Okej, znaci slobodna trzista i slobodna trgovina vec uzrokuju mnoge probleme sirom sveta. Ali "katastrofa ranga sovjetskog komunizma?" Sigurno, mora da je ovo preterivanje? Samo za one cije su mozgove isprali mediji establismenta Novog svetskog poretka. Ovde u pomoc onima ciji je um otvoren dolazi jos jedna lekcija iz istorije. "U skoro neizbeznoj ironiji ova Smitovska teorija ekonomske modernizacije ima mnogo zajednickog sa marksistickim teorijama na kojima su se bazirale sovjetske institucije. 'Karl Marx' teoriju istorijske neizbeznosti preuzela je jedna nova vrsta drustvenih inzenjera, udobno smestena u Medjunarodnom monetarnom fondu, americkom Stejt Departmentu, vladama zemalja Zapadne Evrope i urednickim kancelarijama vecine zapadnih novina".

ZAKLJUCAK: Danasnji globalizam slobodnog trzista je samo jos jedna mutacija marksizma. To je "crvena" ovca u vucjoj kozi. Komunizam je bio diktatura proletarijata. Globalizam je diktatura kapitala. Ali i jedna i druga su diktature! I obe ideologije su se izlegle i razvile u istom mlinu - upravnim odborima najvecih svetskih bankara.

584

Na pocetku ovog veka Lenjin i boljsevici su unistili jednu staru kulturu i na milione ljudskih zivota, toboze u ime komunizma. Danas su transnacionalne korporacije nemilosrdni vojnici globalizma. Smrtonosni zapadni "eksperimetni" u Rusiji

Rusija je podrucje gde se u 20. veku vrse dva eksperimenta u zapadnjackom utopizmu. Prvi je bio boljsevizam... drugi je sok terapija, primecuje Grej. Oba utopijska eksperimenta su imala ogromne ljudske zrtve. Oba su bila neuspele modernizacije vodjene zapadnim teorijama ili modelima koji su imali malo veze sa istorijom i okolnostima Rusije. Sok terapija je imala cilj da izgradi slobodno trziste u post-komunistickoj Rusiji. "Ona je umesto toga proizvela vrstu anarhokapitalizma pod dominacijom mafije", kaze ovaj autor. "Samo je izuzetno slepilo za istoriju dozvolilo zapadnim savetnicima, kao sto je (Dzefri) Saks, da misle da se pitanje evropskog ili azijskog identiteta Rusije, nereseno jod od Petra Velikog, moze resiti sa par godina trzisnih reformi", tvrdi Grej.

Moguce je, u stvari je verovatno, da je Saks zaista bio samo slepi vojnik globalista Novog svetskog poretka. Ali nema sumnje da su oni koji su ga izabrali za taj posao, oni koji su finansirali projekt "Unistavanje Rusije II", koji su sproveli "reformisti" koji su pokusali da isisaju zivotnu krv iz ove prostrane zemlje, imali 20/20 vid. Ista pohlepa i mrznja prema uglavnom pravoslavnoj Rusiji je motivisala zapadne bankare koji su finansirali Lenjina i komunisticku revoluciju 1917. godine.

Sto je razlog da se ono sto profesor Grej dobrocudno naziva "dva eksperimenta u zapadnom utopizmu" nama cini vise kao dva smisljena cina zlobe protiv uglavnom pravoslavne Rusije. E sad, zasto bi zapadni bankari radili takvu stvar?

Knjiga "Lazna zora" nam pruza delimican odgovor na ovo. Ironicno je za knjigu koja napada slepi materijalizam i brani kulturnu raznolikost da je njen odgovor 585

u ekonomskoj (tj. materijalistickoj) sferi. "U kasnom 19. veku, Rusija je usla u period ubrzanog ekonomskog rasta, slicnog onom u Britaniji s pocetka 19. veka, Americi 1870-ih godina, ili Kini danas. 1880-1917. godina Rusija je postavila vise kilometara zeleznicke pruge nego ijedna zemja na svetu u to vreme, njena industrijska proizvodnja je rasla po godisnjoj stopi od 5,7% tokom celog ovog perioda i ubrzala se u cetiri godine pred prvi svetski rat na stopu od 8% godisnje. Kasni Carizam je bio era ne stagnacije vec modernizacije koja je brzo napredovala".

Pa je Zapadna banda inficirala Rusiju sopstvenim izumom - komunistickim virusom - da bi eliminisala jakog konkurenta, izgleda da je implikacija. Okej, ali zasto bi ovi navodno civilizovani Zapadnjaci bili saucesnici u ubistvu mnogo miliona Rusa, narocito burzoazije (srednje klase), "kulaka" (bogatih seljaka) i pravoslavnog svestenstva? Grej pruza nagovestaj, ali ne i puni odgovor: "Ruske karakterne crte, kao neprijateljstvo prema komercijalnom samobogacenju i osecaj mesijanske uloge zemlje, oduvek su bile karakteristika ruskog pravoslavlja".

Zbog te uloge - lidera istocnog pravoslavlja koje odbacuje prevlast materijalnih stvari nad duhovnim stvarima - je Rusija, "treci Rim", pod napadom Zapada vec dva veka. U 19. veku su pomagaci "Velikog Kabala" (citaj britanske krune i njene udruzene evropske aristokratije) bili mocni bankari iz "Carstva Grada (Londona)", koji su operisali kao Trgovacki bankari Engleske banke. Oni su ukljucivali Varburge, Rotsilde, Beringze, Braun-Siplije, Srederze, MorganGrenfelze, Lazar Frère, itd. sa ispostavama u Njujorku, Parizu, Hamburgu, Hong Kongu, Svajcarskoj, itd., prema izvestaju lista Albionic Research Weekly iz marta 1995. godine. Danas su njujorske "ispostave" iz 19. veka postale globalne centrale Vol Strita.

Ovaj drugi razlog za stalnu represiju Rusije je jedna od oblasti u kojoj iskrenost "Lazne zore" manje sjajna. Ipak, ovo prethodno bi moglo da ponudi kljuc zasto je Boris Jeljcin otpustio ceo svoj kabinet - nekoliko puta. Iako je on sam bio 586

lojalni sluga interesa elite Novog svetskog poretka sve dok ga nacionalisticke snage u Rusiji nisu primorale da podnese ostavku krajem 1999. godine, cak je i glavni bivsi ruski kvisling poceo da radi na savezu sa francuskim predsednikom Sirakom i nemackim kancelarom Kolom, kao zacetku anti-anglo-americkog trojnog evropskog saveza, prema izvestaju u londonskom listu Daily Telegraph. od 26. marta 1998. godine. Kako citaoci beograd.com do sada vec znaju, ruski predsednik Vladimir Putin je ubrzao ovaj proces sopstvenom agresivnom diplomatijom.

Bilo je jos jedno vreme u evropskoj istoriji kad je Britanija (i SAD) bila odbacena, bas kao sto gornje implicira. To je takodje bilo u vreme vrhunskog trijumfa britanske krune, 1815. godine, kad je Napoleon pobegao sa Elbe i prikupio vojsku, samo da bi konacno bio porazen kod Vaterloa, i tad je formiran "Sveti (hriscanski) savez". On je ukljucivao Vatikan, Austriju, Rusiju, Prusku i Spaniju. Godinama kasnije, Francuska mu se takodje pridruzila.

Kad smo vec kod toga, Grejova "Lazna zora" podseca citaoca da je Rusija ukinula kmetstvo 1861., godinu dana pre nego sto je ukinuto ropstvo u SAD. I da, prema standardima 20. veka, "kasna caristicka Rusija nije bila narocito represivna". Na primer, 1895. godine je Okrana, Caristicka tajna policija, imala samo 161 stalno zaposlenog sluzbenika, potpomognuta korpusom zandara kojih je bilo manje od 10.000. Do 1921. godine boljesvicka tajna policija, Ceka, brojala je vise od cetvrt miliona ljudi, ne racunajuci Crvenu armiju, NKVD i miliciju".

Jedna od Grejovih zabluda o Americi je da, njegovim recima, "pojava slobodnog trzista je ucinila liberalizam [u danasnjem modernom kontekstu] nelegitimnim u americkoj javnoj kulturi. Biti smatran za liberala je politicka prepreka. Liberalno misljenje u SAD danas je glas manjine".

587

Stvarno? A sta je sa Demokratama "liberalima" kojih su napunili od vrha do dna Belu kucu, Ministarstvo finansija, trgovine, spoljnih poslova i odbrane, Klintonove administracije? Da ne spominjemo (neamericke) liberale u Agenciji za nacionalnu bezbednost, CIA, USIA i gomili drugih manje istaknutih vasingtonskih skracenica?

Ipak, Grej TACNO tvrdi da "prava konzervativna filosofija vise ne postoji... konzervativci su postali evangelisti koji buncaju u korist globalnog kapitalizma". Tako je moguce da je on koristio termin "liberal" u njegovom originalnom, pozitivnom smislu iz 18. veka, a ne u danasnjem, iskvarenom "neo-liberalnom", materijalistickom i nihilistickom znacenju?

Jer, kako to citaoci beograd.com sirom sveta znaju, u americkoj politici vise nema takvih stvari kao sto su Levo i Desno. Samo Vrh i Dno. I "liberali" i "konzervativci" su postali "evangelisti koji buncaju u korist globalnog kapitalizma", da pozajmimo reci autora "Lazne zore". REZIME

Uprkos (malobrojnim) kriticarima, knjiga profesora Greja "Lazna zora" signalizira novu zoru u otkricu ogromnog kriminala koji su globalni bankari i njihovi politicki saucesnici pocinili nad narodima sveta. Svest o tome moze pomoci da se iskoreni buduci kriminal protiv covecnosti pre nego sto "Veliki Kabal" unisti vise ljudi nego sto su oni vec to uradili u 20. veku - skoro 200 miliona ljudi, prema R.J. Rummel, profesoru Univerziteta Havaji. Novi svetski poredak i Srbi Zavada Rusije i Amerike oko protivraketnog stita Putin sprema diplomatske i vojne protivmere

588

Odgovor Rusije na potvrdu plana Busove administracije da nastavi sa izradom stita Nacionalne protivraketne odbrane bio je brz i ostar. Moskovski sef bezbednosti, Sergej Ivanov, zapanjio je americke senatore i najvise NATO zvanicnike, okupljene na medjunarodnoj konferenciji za bezbednost u Minhenu, u nedelju 4. februara, tvrdolinijskom izjavom koja je govorila `ne` uvecanju NATO-a, `ne` planovima Busove administracije za raketnu odbranu, i upozorila Zapad da ne pritiska previse Rusiju zbog njenih dugova.

Zvuceci kao neki sovjetski zvanicnik tokom hladnog rata, prema izvestaju agencije UPI od 5. februara, Ivanov, koji tecno prica engleski, govorio je na ruskom jeziku i osudio plan Busove administracije da nastavi sa izgradnjom nacionalnog protivraketnog odbrambenog sistema. Ovaj ruski zvanicnik je onda zapanjio americku svitu kad je optuzio NATO za zadavanje Evropi "ekoloske katastrofe slicne Cernobilu" jer je koristila municiju sa osiromasenim uranijumom tokom vazdusnog rata na Kosovu, kaze UPI.

"Mi mu se protivimo jer on podriva osnovu globalne strateske stabilnosti. Rasporedjivanje nacionalnog protivraketnog odbrambenog sistema po definiciji bi ucinilo beskorisnom Povelju o antibalistickim projektilima. A unistavanje ove povelje - mi smo potpuno sigurni u to - ce rezultirati u anihilaciji citave strukture strateske stabilnosti i stvoriti preduslove za novu trku u naoruzanju, ukljucujuci tu i onu u svemiru" rekao je Ivanov.

Ipak, par nedelja kasnije, drugi Ivanov - Igor, ruski ministar spoljnih poslova, seo je 24. februara u Kairu sa Kolinom Pauelom, drzavnim sekretarom Dzordza Busa, da pregovara, a ne da preti.

Ostre primedbe (Sergeja) Ivanova bile su reakcija na "prvo putovanje Busove administracije u uzburkane vode transatlantskih odnosa", kako je to rekao list Sydney Morning Herald 5. februara, citirajuci list Los Angeles Times kao izvor. Novi ministar odbrane SAD, Donald Ramzfeld, obavestio je evropske saveznike 589

da ce Pentagon nastaviti sa izgradnjom nacionalne raketne odbrane uprkos njihovim primedbama.

Ramzfeld i grupa kongresmena su takodje iskoristili godisnju minhensku konferenciju o bezbednosnoj politici da upozore drzave Evropske unije koje razvijaju sopstvene vojne snage da ne crpe vojni budzet iz NATO-a, koji ih je bezbedno sproveo kroz hladni rat. Uctive ali zajedljive primedbe ilustrovale su jaz koji se otvorio izmedju SAD i evropskih clanova NATO od pada Gvozdene zavese.

Uz razlike oko raketne odbrane i EU teznje da stvori oruzane snage van NATO-a, diskusije u Minhenu su takodje razotkrile rascep po pitanju ucesca SAD u mirovnim misijama na Balkanu i brzine i opsega NATO i EU ekspanzije u Istocnu Evropu. A to je jos jedna bolna tacka izmedju NATO saveznika koju Rusija pokusava da eksploatise.

Ivanov je takodje osudio NATO operacije na Kosovu, govoreci: "NATO akcije su izazvale sistematski rast nasilja i politickog corsokaka, zapretivsi evropskoj i globalnoj sigurnosti".

"Da budem iskren", dodao je Ivanov, "Kosovska kriza je pokazala nesposobnost NATO-a da efektno resi mirovne zadatke. Pokusaji NATO-a da deluje kao faktor ocuvanja mira doveli su do eskalacije kosovskog konflikta do razmera humanitarne katastrofe i do ekoloske katastrofe slicne Cernobilu".

Ivanov, sef saveta bezbednosti Kremlja, predstavljen je na 37-oj minhenskoj konferenciji o medjunarodnoj bezbednosti kao "covek broj dva u Kremlju, covek koji iscrtava politiku i sprovodi je". Vitkog, mladjahnog i moderno obucenog Ivanova zapadni analiticari u Moskvi vide kao najblizeg saveznika predsednika Putina i njegov alter ego. 590

Ivanov je takodje glatko odbacio pitanja za americke senatore o suzbijanju slobode stampe i ugrozavanju ljudskih prava u Putinovoj Rusiji, govoreci da Zapad ne moze da trazi od Putina da suzbije korupciju i povrati vladavinu zakona u Rusiji, a onda da ga optuzi da ugrozava demokratiju Rusije.

"Kada vas cujemo da pitate 'Ko si ti, Putine?' mozemo da postavimo kontrapitanje. 'Kakva Rusija je vama potrebna?' " rekao je Ivanov, prema izvestaju agencije UPI.

"Rusija, ratnik sa prve linije fronta koji se bori protiv medjunarodnog terorizma u Ceceniji i Centralnoj Aziji, spasava civilizovani svet od teroristicke posasti, isto kao sto je spasila Evropu od invazije Tatara-Mongola u 13. veku," insistirao je on. "A mi za to placamo, patnjom i oskudicom".

Ivanov je takodje upozorio Zapad da ne vrsi preveliki pritisak na Rusiju da otplati svoje finansijske dugove, govoreci da treba da razmotri ne samo prostu matematiku, vec i visu matematiku.

"Time sto odbija da se odrekne dela necijeg profita danas, sutra se mogu dobiti rezultati za koje se moze ispostaviti da su mnogo skuplji - i to ne samo sa tacke gledista ekonomista. Kao sto znamo, politika se mora platiti", rekao je.

U jednoj od najostrijih izjava koje su se pojavile iz Kremlja od kraja hladnog rata, Ivanov je izneo samo dva nagovestaja o vecoj saradnji sa NATO i Busovom administracijom.

591

Rusija bi mozda mogla da razmotri globalni, umesto americkog nacionalnog protivraketnog odbrambenog sistema, ako bi on bio usmeren na razvijanje tehnologija koje bi mogle da obore projektile u njihovoj inicijalnoj startnoj fazi, odmah nakon lansiranja. Problem koji dele i Rusi i Evropljani sto se tice americke tehnologije je da on tezi da obara balisticke projektile u letu. Za Sjedinjene Drzave ovo bi znacilo da unisteni projektil padne u Tihi ili Atlantski Okean. Za Rusiju i Evropu ovo bi moglo znaciti da projektil padne na njihovo tle.

Samo za slucaj da su zapadni lideri mozda u iskusenju da odbace primedbe Ivanova u Minhenu kao stav jednog coveka o globalnim geopolitickim pitanjima, ruski ministar odbrane, Igor D. Sergejev, ih je pojacao u Moskvi narednog dana (5. februara). Sergejev je rekao da Rusija za svaki slucaj pravi planove da odgovori na protivraketne planove Busove administracije. On je dodao da Rusija ne planira izgradnju novih raketa, sto ne moze sebi da priusti, vec "asimetricne" tehnologije koje bi probile svaki raketni stit, prema listu New York Times od 6. februara.

"Imali smo tri mocna programa kao asimetricni pandan nacionalnim raketnim odbrambenim sistemima Sjedinjenih Drzava tokom perioda Reganovih Ratova zvezda", rekao je. On je rekao novinskoj agenciji Interfax da je "mnogo novca investirano u ove programe" pre nego sto su oni napusteni na kraju hladnog rata. "Ali mi ih jos uvek imamo", dodao je, "i mozemo ih opet aktivirati".

Marsal Sergejev, bivsi zapovednik ruskih strateskih raketnih snaga, nazvao je americki protivraketni predlog "sin Ratova zvezda" i predvideo, u primedbama svedskom ministru odbrane koji je bio u poseti, Bjernu fon Sidou, da Busova administracija nece moci da ubedi svoje saveznike da napuste "celokupan sistem sporazuma, koji je doveo do strateske stabilnosti u svetu" i da podrzi americke akcije koje bi uzrokovale da se "ovi sporazumi izbace iz upotrebe".

592

Istovremeno, kazu da ruski predsednik Vladimir Putin priprema diplomatsku ofanzivu da se sastane sa liderima dve takozvane nevaljale drzave cije balisticke rakete najvize brinu Vasington, prema listu Times:

"Iranski predsednik Mohamed Katami se ocekuje u Moskvi sledeceg meseca na razgovorima o trgovinskoj i vojnoj saradnji. Diplomate u Moskvi i Teheranu su rekle za list Times da ce ova dva lidera razgovarati o nacinima kontrole sirenja tehnologije balistickih raketa. Vasington je izrazio dugorocnu zabrinutost zbog ruske pomoci iranskom programu balistickih projektila.

Onda, krajem aprila, kazu diplomate, lider Severne Koreje, Kim Jong Il, se ocekuje da dodje u Moskvu, sto bi bila njegova najdalja diplomatska poseta do sada. Putin je napravio iznenadnu posetu prestonici Severne Koreje proslog leta i otvorio pregovore da ubedi Kima da odustane od svoje teznje da razvije interkontinentalnu balisticku raketu koja bi mogla da ugrozi Japan i Sjedinjene Drzave.

Izjave ruskog ministra odbrane i diplomatija predsednika Putina su bili jos jedan napor Rusije da igra na duboki skepticizam koji vec postoji u Evropi povodom odlucnosti SAD da preurede strateski pejsaz. Americki nacionalni protivraketni stit bi prekrsio Povelju o antibalistickim raketama iz 1972., koju Busova administracija zeli da izmeni, a koju Moskva sada naziva "kamen temeljac".

Rusija je izjavila da ce, ako se SAD na kraju povuku iz Povelje iz1972. godine, svi sporazumi o strateskom naoruzanju, oko kojih se pregovaralo vise od 30 poslednjih godina, postati nevazeci, jer se zasnivaju na zajednickom principu zabrane trke u naoruzanju odbrambenim oruzjem. Sef CIA vidi Rusiju kao novog/starog protivnika

593

Cim je ruski predsednik Vladimir Putin imenovan za kandidata, pre vise od godinu dana, ovaj pisac vam je rekao da ce on pokusati da vrati Rusiju na mapu svetskih sila (vidi: "Putin vraca Rusiju na mapu svetskih sila" - 5. januar 2000.). I ja sam to misljenje azurirao tacno godinu dana kasnije - u kolumni za januar 2001: "Coopetition: Nova ruska spoljna politika".

Sa predvidljivom sporoscu za jednu birokratsku instituciju, sef CIA Dzordz Tenet sada govori istu stvar. Svedoceci 7. februara ispred Komiteta za obavestajni rad americkog Senata, Tenet je ukazao na to da "je obavestajna zajednica SAD sve vise zabrinuta zbog smera moskovske spoljne politike pod predsednikom Vladimirom V. Putinom", prema clanku u listu New York Times.

Rusija koristi medjunarodnu trgovinu oruzjem i tehnologijom da poboljsa odnose sa Kinom, Indijom i Iranom, dok pokusava da ozivi svoj status velike sile i umanji uticaj Sjedinjenih Drzava, rekao je Tenet senatorima. Rusi se nadaju da ce ucvrscivanje boljih veza sa ovim zemljama erodirati uticaj Amerike, dodao je on.

Uz to, Moskva zeli da ucvrsti svoju moc nad bivsim sovjetskim republikama dok smanjuje uticaj SAD, i zahteva da njeni susedi plate svoje energetske dugove, zabusava kad je u pitanju povlacenje njenih snaga iz Moldavije i koristi taktiku pritiska na Gruziju, kaze sef CIA.

Ali ono sto sef CIA nije rekao je da mozda najvazniji izazov za americku hegemoniju ne dolazi od ruskih vojnih ili spijunskih operacija, vec od Putinovog diplomatskog izazova lose osmisljenoj americkoj spoljnoj politici u Evropi. Arogancija Vasingtona i njegova iluzija da je "jedina svetska supersila" pretvorila je nase nekadasnje evropske saveznike u nepoverljive "saveznike". Sto znaci da je evropskim zemljama dosadilo da im Vasington govori sta da rade i misle, da ne spominjemo koga treba da isplate ili bombarduju u svom zadnjem dvoristu, i pokusavaju da se izmigolje iz cvrstog americkog zagrljaja. 594

Putin mudro eksploatise ovo nezadovoljstvo nudeci Evropljanima mrkve umesto vasingtonskog stapa. Nista to ne iznenadjuje. Samo pogledajte kolumnu ovog pisca u casopisu Chronicles iz 1998. godine "Medved u ovcjoj kozi". Sto se tice CIA "obavestenja" o tome, mozda cemo u sledecem Tenetovom izvestaju u Senatskom komitetu cuti nesto o tome? Ili necemo. Ne videti sumu od drveta je takodje jedno od obelezja birokrata. Novi svetski poredak i Srbi Smrt korporacije

Nema biznisa kao sto je sou biznis, kazu. A Gari Hamel je svakako u sou biznisu. On je to dokazao izuzetno teatralnim govorom - uvodnim glavnim govorom 12. jula 1999. na poslovnoj konferenciji direktorskog nivoa "CSC Exchange", u Bostonu. Hamelov sou je sadrzao dramu, smeh, seks, intrigu… sve neophodne sastojke za jednog uspesnog zabavljaca. Ali je takodje imao puno hrane za razmisljanje, sto nije tipicni element danasnjih medijskih soua.

Medjutim, ono sto Hamelov sou nije pruzio je jasna vizija buducnosti. A nije ni cudo. Kako je to Vinston Cercil jednom rekao, "ja ne volim da predvidjam sta ce se desiti u buducnosti. Mnogo je bolja politika da predvidjam sta je sa dogadjajima koji su se vec odigrali". Mi ne znamo koliko je Hamel citao ono sto je Cercil napisao, ali on sigurno sledi njegov savet. Na njegovom web sajtu necete naci nikakve prognoze. Niti je nesto rizikovao tokom svog teatralnog izlaganja.

Hamel je zapoceo svoj govor dramaticnom objavom da je "doba progresa zavrseno". Progres koji je zapoceo u doba Renesanse "sada umire u poslednjim danima ovog veka".

595

Pod "progresom" je Hamel mislio, naravno, na industrijsku eru. Ali mudrom zamenom ova dva termina on je proizveo zeljeni cilj svakog izvodjaca - da odmah pridobije paznju publike.

U tom trenutku je ovaj pisac shvatio da je ono cemu prisustvuje sou, a ne predavanje. Jer je Hamel upravo zrtvovao tacnost za racun efekta. Pravi naucnik, predavac ili strateski guru nikad se ne bi spustio tako nisko. Istina, sou mora da ide dalje, cak i u akademskom svetu, ali samo ako je sacuvan integritet cinjenica i misljenja.

Pa sta to nije u redu sa Hamelovom zaprepascujucom uvodnom bombom?

Eksplodirala je kasno. Isuvise kasno, narocito za nekog ko vazi za "strateskog gurua". Industrijska era, ili "progres" kako ju je on nazvao, umire vec tri decenije, a ne samo poslednjih dana ovog veka. Mi smo rekli u izvesnom broju izvestaja u Aneksu Istrazivanja i Radionice za rukovodioce, od kojih su neki cak iz 1983. godine, da je smanjenje Korporacijske Amerike samo simptom smrtne agonije industrijske ere.

Ja sam istakao ranije da je zaposljavanje u velikim kompanijam dostiglo svoj vrhunac 1969. godine kao procenat od ukupnih americkih radnih mesta. I da je sislo sa vrhunca u apsolutnom smislu 1979. godine - pre 20 godina. Mozete takodje lako proveriti moj komentar u tom smislu u tekstu od 8. marta 1996. godine u listu New York Times, na primer, koji je takodje ukljucen u kasnije objavljenu knjigu lista Times, "Smanjenje Amerike" (Random House, 1996).

Ali cak i ako Hamel ne cita Times, ili ako je propustio navode ovog pisca u poslovnim medijima o ranijim smrtima njegovog "progresa", nema izgovora sto neki takozvani "strateski guru" nije procitao knjigu objavljenu 1979. godine "Treci talas", od Alvina Toflera. 596

Dve godine pre nego sto je rodjen IBM PC, a godinu dana nakon sto je Hamel napustio svoj posao medicinskog upravnika da studira medjunarodni biznis na Univerzitetu Micigen, Tofler je veoma jasno, sa izvanrednom preciznoscu, izlozio razlicite razloge sto je industrijska era na izdisaju, a radja se nova informaciona era.

Nadogradjujuci se na Toflerovo delo, ja sam mu dodao nove elemente koji su pomogli nasim klijentima i onima koji su pohadjali seminar tokom poslednjih 16 godina da vide kakva ce biti buducnost, kao i da razumeju zasto se stari poslovni svet raspada.

A onda je tu bilo nekih stvari koje je Hamel mogao da kaze po pitanju "smrti progresa" ali ih nije rekao. Kao to da, dok se Korporacijska Amerika smanjuje, Amerika Glavne ulice cveta. Jos od 1996. godine ja predstavljam publici poslovnog seminara sirom sveta deo o globalnim trendovima pod naslovom "Uvecanje Amerike", bas kao i list Wall Street Journal iz septembra 96 na kome je zasnovan. Ja sam isticao da je americki ekonomski rast podstican sa dna poslovne piramide.

FORTUNE 500 njavece kompanije su dale 3 miliona radnih mesta u 80-im godinama;

A u 90-im godinama su izbacile preko 2 miliona radnih mesta;

Ipak, u 80-im godinama je stvoreno 1,5 miliona NOVIH biznisa;

Oni su generisali 21 milion NOVIH radnih mesta u Americi. 597

Tako da je 80-ih godina generisano 18 miliona americkih radnih mesta od strane malih i srednjih preduzeca, a ne od strane Velikog biznisa i Vasingtona, koji se hvale zbog "jake americke privrede".

Ovo bi bio prirodni kontra-stav Hamelovoj teoriji o "smrti progresa", ipak ga on nije uopste spomenuo. Zasto ne? Zato sto on navodi toliko puno Fortune 500 velikih kompanija kao svoje klijente?

Sta god da je razlog, onog trenutka kad je Hamel najavio da ce "progres" i 20. vek umreti otprilike u isto vreme, mi smo ne samo shvatili da je ovo sou, vise nego predavanje; mi smo sumnjali da bi izvestaj stav-protivstav mogao da bude interesantan esej. Pa sam izvadio nasu svescicu i poceo da pisem detaljne zabeleske.

Sve u svemu, uvideo sam da se zestoko slazemo sa skoro svime sto je Hamel rekao. A bilo mi je zadovoljstvo sto sam i ja takodje rekao sve to, i jos nekoe stvari - samo godinama ili decenijama ranije!

Tek tada sam shvatio punu tezinu komentara koji mi je uputio jedan profesor filosofije, koji je sada konsultant velikih direktora, o tome kako menjati korporacijske kulture. "U odnosu na (Garija) Hamela, vi niste toliko ostri i imate lep osmeh", rekao je on ovom piscu.

Ali dok je Hamelov sou zaista zasluzio ocenu 5+ za prezentaciju, ORIGINALNOST sadrzaja je bila manje impresivna.

598

"Sve vreme dok je Hamel pricao o otkupima sopstvenih deonica na berzi mislio sam na vas", rekao je Dzim Saviano, visoki direktor CSC, ovom piscu.

"Samo dok je pricao o tome?", odgovorio sam u sali.

A sada, dozvolite mi da vas provedem kroz postupni pregled zamisljene debate Hamel-Djurdjevic. Kancelarijski okovi

Ideja o planiranju za buducnost i posedovanju strategije relativno je skorasnji fenomen, nusprodukt industrijske ere, rekao je Hamel. "Kroz celu ljudsku istoriju, zivot se ponavljao u beskrajnim krugovima".

A sada, nakon sveg ovog ogromnog "progresa" u poslednja dva veka, nalazimo i "ogromnu zebnju" medju radnicima privezanim u tockove progresa.

"Njima je obecano oslobadjanje od dosade, a ipak su stavljeni u kancelarijske fabrike. Jedina razlika je sto se oni ne znoje toliko" kao radnici u plavim kombinezonima u prvim danima industrijalizacije.

Do sledeceg pregleda u izvedbi, ili sledece najave "operacija vece efikasnosti" (citaj otpustanja) od strane najviseg rukovodstva, kad su radnici u belim radnickim odelima takodje poceli da se oblivaju hladnim znojem, ovom piscu je pala na pamet jedna misao.

599

Ali Hamel je rekao da nema potrebe da se plasimo. "Nikad ranije nismo imali tako veliku priliku kao sada… Po prvi put u istoriji, nasledstvo nije nasa sudbina".

Po prvi put u istoriji? Pa, to je mozda malo preterano, kao sto bi mogla da posvedoci svaka zatvorska pticica koja je ikad pobegla iz zatvora. Ni njegovo nasledstvo nije vise bila njegova sudbina.

Dodajte jos jedan poen Hamelovoj sposobnosti sou zabavljaca, a precrtajte jos jedan poen za akademsku tacnost. Nikad ne reci "Nikad"

"Nikad ranije nije bilo bolje vreme da se bude revolucionaran, nikad ranije nije bilo opasnije vreme da se bude cinovnik", nastavio je Hamel. "Korporacijska oligarhija je usancena u svojim zamkovima. Varvari vise nisu na kapiji, oni jedu iz svog najboljeg porculana".

U principu se slazem. I svaka cast Hamelovoj elokvenciji. Ali, opet, soumen je nadjacao naucnika. Evo kako smo mi izrazili slicna osecanja u avgustu 1996. u Aneksu biltena, bez upotrebe termina "nikad" ili "ikad", koje nijedan guru koji ima samopostovanje nikad ne koristi (odlomak iz Annex Bulletin 96-42, 8/22/96):

"...Na primer, ‘PC revoluciju su sproveli pojedinci’, rekao je Gerstner (predsednik firme IBM, na sastanku konsultanata u Torontu u Kanadi, u avgustu 1996). ‘Kod kompjuterskog umrezavanja se radi o.... preduzecima. O transformaciji nacina na koji institucije vode posao’.

600

Molim? To je kao da kazete da se kod MTV-ja radi o starijim gradjanima!

Nije ni cudo da je korporacijska Amerika prisiljena da se smanji i prestruktuira u ocajnickom naporu da sustigne mase koje se sluze Internetom. To nece uspeti, naravno, nista vise nego sto su dinosaurusi mogli da sprece sopstveno izumiranje. U najboljem slucaju, korporacijska Amerika ce produziti svoju smrtnu agoniju”. Kontrola potrosaca

"Nema vise gluposti!" rekao je Hamel, sazeto rezimirajuci pomak vlasti sa proizvodjaca na potrosace, kojima su Internet i PC olaksali stvari. "Na Internetu vlada neutralnost".

Drugim recima, potrosaci mogu trenutno da nadju najbolje cene pre nego sto donesu odluku o kupovini. A zahvaljujuci globalnoj prirodi Interneta, rezultat je takodje "smrt geografije" (kao inhibirajuceg faktora za biznis).

Kao odjek nasih primedbi iz 1983-1994. o novim tehnologijama koje daju moc pojedincima na racun velikih kompanija, Hamel je rekao da ce buducnost biti "svet kontrole potrosaca".

Hamel je takodje rekao da su se mnoge male kompanije pokazale vrednijim od industrijskih giganata u smislu njihovih trzisnih stopa kapitalizacija-naspramprihoda.

Sto je tacno ono sto sam ja rekao u jednoj kolumni objavljenoj u listu Forbes, "Kladite se na male azijske kapice", Forbes, 21. oktobar 1997. Osim sto smo mi takodje uporedili i vrednost svetskog trzisnog lidera, a ne samo prihode. 601

Sve u svemu, medjutim, Hamelove tabele i zakljucci na ovu temu su bili zapanjujuce slicni onima koje smo mi objavili pre skoro tri godine.

"Specijalni izvestaj u listu Wall Street Journal od 26. septembra, o liderima globalne trzisne vrednosti (ciji su podaci korisceni kao baza za analizu u Aneksu) ilustrovala je iste one stavke koje mi stalno naglasavamo vec barem 10 godina: da ‘malo je lepo;’ da biti veliki ima svoje mane; da se odigrava ogroman transfer bogatstva na globalnoj bazi - od industrijskih giganata ka manjim i spretnijim konkurentima". Inovaciona pitanja

U vrlom novom svetu Internet preduzimaca i malih kompanija, "inovacija je vazna", rekao je Hamel. Jeste.

A to da kulturu Korporacijske Amerike vodi princip "kako ne doziveti neuspeh", pre nego "kako pobediti" - je zagusujuca kreativnost. To je:

Industrijalci 21. veka bice farmeri 20. veka!

"Zapadnjacka sposobnost da se zabavljaju dok vredno rade (tj. da budu kreativni) najbolja je odbrana od azijske (japanske) discipline i vrednog rada. Beg fabrika u Aziju i Juznu Ameriku je neizbezan (vidi ANNEX BULLETIN 94-42, 9/30/94). Tako da umesto da se protivimo ovom trendu, mi bi trebalo da ga pomognemo. Isto vazi i za telekomunikacione autostrade. Jer, industrijalci 21. veka bice farmeri 20. veka! (tj. nisko u lancu ishrane).

Hoce li ostati nekog posla za nas? 602

Bice potrebno puno umnog rada da se obezbedi saobracaj na globalnim elektronskim ‘superautostradama’ dok ekonomije ‘Treceg talasa’ (kako ih je definisao Alvin Tofler) budu u punom zamahu. Ali mi moramo da prepravimo nasu vladu i obrazovne institucije da bolje pripreme nasu radnu snagu za nove izazove". Fuzija umetnosti i nauke

Jos jedna stvar koju smo primetili u tom Anexu biltena iz 1994. godine je da ce nova informaciona era dovesti do (ponovne) fuzije umetnosti i nauke. Sto je razlog da smo rekli nekim IBM direktorima pre objavljivanja tog izvestaja da mozda kompanije kao IBM "imaju isuvise inzenjera i nedovoljno muzicara". Ili vizuelnih umetnika. Ili filmadzija. Ili…

Velika greska u logici Svetske banke (koja se koristi za njenu 25-godisnju prognozu) je da vodece ekonomije 21. veka nece biti industrijske (kako se smatra). One ce biti smese mesavine umetnosti i nauke na informacioni pogon .

Usput, to je mesavina koju je posedovao i veliki (zapadni) um 16. veka. Da je neki TV reporter postavio mikrofon ispred Leonarda da Vincija i zamolio ga da odvoji njegovu ‘umetnost’ od njegove ‘nauke’- on bi verovatno imao muke da to uradi!

‘U cemu je razlika izmedju to dvoje?’ verovatno bi odgovorio ovaj stari majstor.

U pitanju je sklonost industrijske ere za podelom stvari na odeljke da bi ih se moglo mehanizovati i to nas je dovelo do toga da pravimo razliku izmedju ova dva. Umetnici su ziveli u svetu koji ne bi mogao biti mehanizovan. Sve do sada, to jest. Sa dolaskom informacione tehnologije, ponovna fuzija umetnosti i 603

nauke je takodje neizbezna. Na neki nacin, covek ce se vracati prirodi zahvaljujuci silikonu". Amebe i propast strategije

"Ono sto vidimo u velikom biznisu je ‘propast strategije’," rekao je.

Jeste. Pod uslovom da je Hamel mislio u gornjem komentaru na to da lideri Velikog biznisa izgleda ne shvataju da je JEDINI nacin da se odlozi njihov smrtonosni skok da uzgajaju kreativnost unutar svojih organizacija. I da stalno dele svoje kompanije na manje jedinice, kao ameba, da bi odrzali neophodnu spretnost da prezive usred ciklusa smanjivanja proizvoda i strategije:

U jednoj tacki svoje prezentacije Hamel je elokventno rekao da dobar poslovni strateg vodi inovaciju "od slucajnog otkrica ka sposobnosti". Sto znaci da on svodi predvidjanja o plavom nebu na izvodljivi plan igre za svoju kompaniju, ili svoje klijente, da ga slede.

Slazemo se. To je svakako ono sto mi pokusavamo da uradimo u svim nasim radionicama za rukovodioce o globalnim i/ili industrijskim strategijama.

Pa smo se zapitali na kraju ovog veoma zabavnog soua kakve je izvodljive planove igre Hamel ponudio svojoj publici? I bili smo uzasnuti kad smo shvatili da on nije poonudio nikakva predvidjanja, a kamoli izvodljive planove. Citava prica bila je o proslosti i sadasnjosti, a ne o buducnosti, koja je ostala uvijena u misteriju. On je bio namenjen da vas zabavi, a ne da vam donese novac.

I to je najbolje sto "vodeci svetski strateski guru" radi? (prema listu Economist). Zabavlja? Da li se naplacuje ekstra za prognoze i izvodljive planove? 604

Ako je tako, sponzori takvih prica bi trebalo da odstampaju upozorenje u svojim promocionim materijalima pa da potencijalni kursisti na seminaru mogu da odluce da li ce da preskoce cvrcanje i sacekaju da se biftek servira negde drugde.

Ali posto smo dobili rostilj vec sa potpaljenom vatrom, hajde da pokusamo da dopunimo inace odlican i podsticajan Hamelov sou nekim izvodljivim prognozama. Koristeci nesto malo vise od informacija koje je ovaj "guru" preneo svojoj publici u Bostonu. Smrt Korporacije

Mozda je najznacajniji logicki zakljucak koji istice iz Hamelovog ekspozea o navodnoj "smrti progresa", i iz njegove tvrdnje da mali i spretni Internet konkurenti jedu rucak korporacijskih dinosaurusa, da mora uslediti smrt Korporacije. Barem smrt Velikog biznisa kakvog danas poznajemo. I kakvog poznajemo vec preko dva veka.

Posto vecina nas koji radimo u konsaltingu dobija svoj prihod iz razlicitih korporacija, razgovor o njihovom buducem pogrebnom bdenju mozda je vise od malo jeresi. A ipak, ne pricati o tome bio bi jos veci greh. Ne samo zato sto bi to povredilo profesionalni i naucni integritet coveka. Vec zato sto bi to bilo neodgovorno prema nekim smrtno bolesnim klijentima. To bi bilo kao kad bi doktor odbio da kaze pacijentu koji je oboleo od raka istinu o njegovom/njenom stanju.

E sad, da budemo sigurni, smrt Korporacije mozda nece biti tako brza kao u primeru obolelih od raka. Osim mozda za kompanije ciji satovi isticu sa Y2K. Ali cak i za vecinu drugih preduzeca koja ne reaguju brzo i mutiraju u zivotniji organizam 21. veka, prognoza je isto tako terminalna. Na duge staze. 605

"Tesko mi je da poverujem u to, sedeci ovde", rekao nam je jedan strateski guru jedne od najvecih svetskih kompjuterskih kompanija, cuvsi prethodnu razornu prognozu u privatnoj konverzaciji na sastanku u Bostonu.

To nista ne iznenadjuje. Koliko je vlasnika prekookeanskih brodova iz sredine 20. veka mislilo da ce njihov ponos i dika - ploveca imovina -otici u staro gvozdje, ili se koristiti za putovanja iz zabave bogatih i besposlenih?

Transfer bogatstva koji je indukovao Internet sa cinovnika na "varvare" bice za nekoliko redova velicine brzi, ako su skorasnji dogadjaji neki indikatori.

Znaci ne svidja vam se vas posao? Dajte otkaz i krerajte novi. Ili par stotina, hiljada novih. Udjite na Netscape, Yahoo i druge "vruce" Internet berze.

Potrebna je samo hrabrost da se sledi san kojeg niko ranije nije odsanjao. Mogucnosti su obilne, kako je Hamel takodje primetio.

"Ali cekajte momenat", cujemo one koji stalno poricu, "vi jos uvek pricate o kompanijama".

Naravno. Istina, one su manje amebe, ali su ipak korporacijske amebe.

To je zato sto danas smo u prelaznojj fazi izmedju industrijskog sveta u propasti i informacione ere koja je u cvatu ali jos uvek nije u potpunosti formirana.

606

Zapanjeni takvim "radikalnim mislima?" Ne bi trebalo da budete. Evo odlomka iz Aneksa istrazivanju, uvodnog clanka napisanog 14.10. 1983:

"Ono sto IBM verovatno nije shvatio je bila cinjenica da ce ‘uspeh sa PC-jevima` poceti da podriva stubove same strukture na kojoj se zasniva `IBM kultura`. Njena prugasta odela, moderne kancelarijske zgrade, snazan korporacijski identitet, vec godinama karakterisu prosperitet i uspeh.

Stavise, ‘PC era’ je verovatno samo pocetak procesa cija ce destruktivna snaga izmeniti oblik Korporacijske Amerike. Ova izmena ce biti dramaticnija nego sto bi se cak i najjaci i najmilitantniji radnicki sindikati ikad mogli nadati da postignu. A niko cak nece morati ni da strajkuje".

Tako, vidite, zapis je bio na zidu za one ciji su umovi i oci otvoreni pre skoro 18 godina.

A danas, mi vidimo pojedince, neke pisce na primer, kako frustrirani dugackim i razvucenim ciklusom objavljivanja cinovnickih izdavaca knjiga, prosto kazu "ludak" takvim glupanima establismenta i objvaljuju sopstvene knjige preko Interneta.

Vidimo nezavisne agencije za vesti, cesto "sou jednog coveka" (na primer Drudge) kako su brzi od velikih medija, ne samo zato sto su promoteri istine bez straha, vec i zato sto su mnogo brzi u zakljuccima.

Vremenom vidimo "idealisticki svet", mozda i utopijski, ali ne razlicit od sveta Leonarda da Vincija, u kojem majstori zanata na razlicitim poljima ljudskog zivota i napora vode coveka nazad prirodi. I sahranjuju jednom zauvek

607

najuzasniji period u ljudskoj istoriji nazvan Industrijska revolucija. Nazovimo ga Industrijska odvratnost.

Dozvolite da zakljucim ovaj dugacki esej onako kako ovaj pisac zavrsava vecinu svojih radionica za rukovodioce. Sa pesmom indijskog pesnika Rabindranata Tagore:

"Onaj koji ne zna, a ne zna da ne zna, je budala - izbegavajte ga! Onaj koji ne zna, a zna da ne zna, je neznalica - naucite ga! Onaj koji zna, a ne zna da zna, je uspavan - probudite ga! Ali onaj koji zna, i zna da zna, je mudar covek - sledite ga!" Novi svetski poredak i Srbi Anti-hriscanski krstaski pohod 20. veka Dok se priblizava jos jedan Uskrs, ovaj pisac je osetio da bi svi trebalo da se podsetimo anti-hriscanske prirode Novog svetskog poretka. Ovo je prva kolumna iz trodelne serije na tu temu.

Tokom originalnog krstaskog rata, srednjevekovni Evropljani su pokusali da silom preobrate ili ubiju nehriscane. Devet vekova kasnije, nije se mnogo toga izmenilo. Svet je sada isto toliko necivilizovan. Samo su se promenile strane. Mi smo sada svedoci pogroma protiv hriscana, narocito pravoslavnih hriscana, odredjenih zrtvi krstaskih pohoda 20. veka.

608

Kao sto ste videli iz jedne od mojih ranijih kolumni za beograd.com, skoro 200 miliona ljudi je ubijeno samo u drzavnim akcijama u proteklih 100 godina, prema studiji profesora R.J. Ramela sa Univerziteta Havaji. Vise od 100 miliona ovih zrtava su bili hriscani. Ogromna vecina njih su bili pravoslavni hrsicani.

Ali dok je zar za prolivanjem ljudske krvi jos uvek tu, visi cilj nedostaje u krstaskim pohodima u izdanju 20. veka. Rani hriscanski krstasi su gresili iz neznanja, zaslepljeni snagom svojih uverenja i izmanipulisani od ljudi zlih namera. Lideri Novog svetskog poretka jesu muskarci i zene zlih namera. Njihovi zlocini su smisljeni. Oni ubijaju sirom otvorenih ociju. Oni ubijaju nevine zivote zbog novca i moci, pri tome tvrdeci da to rade iz "humanitarnih" ideala.

Ono sto cini anti-hriscanske zlocine 90-ih godina narocito gnusnim, mozda jos odurnijim od nacistickih, sovjetskih ili maoistickih, je da lideri Novog svetskog poretka nemaju nikakav moralni kompas. Kako sam naveo u mojoj kolumni u listu Washington Times od 29. decembra 1996. godine, vezano za srpskog "opozicionog" politicara, "(Zoran) Djindjic je blizak Klintonu kao postmodernisticki politicar. On stvaro ne veruje ni u sta".

"Blizak Klintonu... Ne veruje ni u sta!" Pa, to otprilike sumira mantru Novog svetskog poretka.

Njihova vera je "Ja ne verujem ni u sta!" Njihov grb: Svemocni dolar. Njihov objekat obozavanja: Zlatno tele. Njihovo svetiliste: Vol Strit. Njihova sveta vodica: koka-kola. Njihovi ucenici: vasingtonski politicari.

U njihovom svetu sve je na prodaju. Nista nije sveto. Bezlicna uniformnost i slepa lojalnost su norma, kao u komunistickim diktaturama. I niko ne bi trebalo 609

da bude veoma srecan u ovom zaglupljenom potrosackom drustvu, zahvaljujuci stalnoj dijeti koju sluzi CNN sa koka-kolom.

Nasuprot tome, ljudi koji "veruju u nesto"; koji su ponosni na svoju jedinstvenost; koji se pridrzavaju strogo moralnog kodeksa; koji veruju u trojstvo i smeju se na "menage à trois" - su neprijatelji Novog svetskog poretka. Oni su zupci u tockovima Princeva.

Nastupaju pravoslavni hriscani; narocito Srbi. Zasto Srbi prvi i pre svih? Zato sto su uvek bili granicari hriscanstva. I zato sto oni "veruju" do smrti. Bukvalno.

Evo, na primer, odlomka iz starog predanja koje svako srpsko dete posisa sa majcinim mlekom. U ovoj pesmi, Bog se obraca srpskom kralju pre Boja za Kosovo 28. juna 1389.

"Care Lazo, cestito koleno!

Kome ces se privoleti carstvu?

Ili volis carstvu nebeskome,

Ili volis carstvu zemaljskome?

Ako volis carstvu zemaljskome,

................................................ 610

Sva ce tvoja izginuti vojska,

Ti ces, kneze, s njome poginuti."

Car Lazar odgovara Bogu ovako:

"Mili Boze, sto cu i kako cu?

Kome cu se privoleti carstvu?

.............................................

Zemaljsko je za maleno carstvo,

A nebesko uvek i do veka."

Car Lazar i oko 80.000 srpskih vitezova i vojnika poginuli su u toj velikoj bici koja se vodila na Kosovskom polju pre 612 godina. Ali njihov plemenit i prkosni duh jos uvek zivi… "uvek i do veka".

On je ponovo izbio na povrsinu tokom NATO bombardovanja 1999. godine, kad su stanovnici Beograda, obicni gradjani, od kojih niko sebe nije smatrao herojem… stitili svoje mostove, noc za noc, samo svojim golim zivotima. Ovaj

611

pisac je imao tu cast da im se pridruzi na Brankovom mostu jedne hladne aprilske noci i da ih posmatra kako pevaju i plesu dok gledaju smrti u oci.

To je nesto materijalno sto bezbozni zapadni lideri mozda nikad nece razumeti. Jer to je Bogom dana snaga kojom mogu da ovladaju samo bogobojazljivi ljudi. NATO generali su rekli da su srpski civili ludi. Ali stanovnici Beograda su spasili svoje mostove. NATO je zatreptao dok je gledao u oci bozjoj deci.

Brzo premotavanje na Sent Andreju u Madjarskoj, maj 2000...

Ovaj zivopisni gradic na desnoj obali reke Dunav, nekih 20 milja severno od Budimpeste, je takodje dom ne manje od sedam (!) impozantnih srpskih pravoslavnih crkvi. I neobicnog srpskog muzeja u srcu uglavnom katolicke zemlje.

Srbi u severnoj Madjarskoj? Da. Cak i ako je preostala samo sacica srpskih porodica, oni jos uvek govore srpski, jezik svojih predaka bez traga akcenta. Nakon vise od 300 godina u dijaspori!

A kako su oni dospeli tu? 1690. godine vladika Arsenije Carnojevic poveo je vise od 200.000 Srba u ono sto je istorija zabelezila kao "Veliku seobu Srba". Da bi izbegli surove represije Otomanskog carstva i prisilnu islamizaciju (jedan od "obrnutih krstaskih pohoda"), svi ovi ljudi su popakovali svoju najdragoceniju imovinu i napustili domove svojih predaka u juznoj Srbiji (Kosovo, Crna Gora).

Ove izbeglice su lepo docekane otvorenih ruku od strane njihove hriscanske brace u Centralnoj Evropi (Madjari, Slovaci, Poljaci, Nemci, na primer). Sent Andreja je samo jedan od primera. Na kraju su ovi Srbi postali najverniji

612

branioci austrougarskog carstva od turske invazije i dobili su specijalni status i privilegije od strane Beca i Budimpeste.

E sada, sta mislite da je bila neka od "najdragocenije imovine" koje su ovi Srbi natovarili na svoja kola sa volovima i konjima, ili ih nosili peske 1690. godine, na stotine milja daleko preko Balkanskih planina?

Njihovi pravoslavni predmeti. I kosti i memorabilije njihovih predaka.

Jedan od njih je krst visok sest stopa iz 16. veka, kojeg je ovaj pisac video i fotografisao u muzeju u Sent Andreji 1. maja 2000. Drugi je ogromni izrezbareni stub koji je nekad bio deo dvora cara Lazara na Kosovu, kojeg sam takodje fotografisao tokom iste posete.

Ovi stari Srbi su se ponasali bas kao i 250.000 Srba iz Krajine danasnjih dana kada su "etnicki ocisceni" uz pomoc "medjunarodne zajednice" 1995. godine. I kao i vise od 100.000 Srba iz Sarajeva u martu 1996. godine, nakon sto je "mir" Novog svetskog poretka stigao u Bosnu preko Dejtona.

"Medjunarodna zajednica ne vidi suze srpskih majki", rekao je general Ratko Mladic, ratni komandant vojske bosanskih Srba za list NIN, beogradski nedeljni magazin, u intervjuu u martu 1996. godine. "Ja nisam video takve grozne i potresne scene nikad u celom mom zivotu...(kao tokom egzodusa Srba iz Sarajeva). Mozete li zamisliti da sretnete neku staricu, pola premrzlu, kako nosi kesu u koju je stavila kosti svog sina, poginulog 1992. godine?" (vidi "Zena koja je slomila srce generala Mladica" http://www.truthinmedia.org/bulletins/tim96-04b.HTML ).

613

Kad je ovaj pisac napustio Srbiju pre vise od 30 godina, na vrhuncu bezboznog komunizma u Titovoj Jugoslaviji, medju njegovom "najdragocenijim imovinom" koja je stala u dva stara kofera, koja je doneo u Ameriku, bila je mala pravoslavna ikona Svetog Nikole (njegova porodicna slava), knjizica sa slikama srpskih manastira i pisani dnevnik najvaznijih srpskih tradicija.

Kao mladic, ovaj pisac nije bio narocito religiozan. Ipak nesto mu je reklo da kada Srbin odlazi "zauvek" on mora poneti i svoju dusu sa sobom. Ili barem hriscanske simbole njegove duse. Bas kao sto to njegovi predaci rade vec vekovima, sto on u to vreme nije znao.

Posto lideri Novog svetskog poretka ne zele unaokolo ljude sa dusom i tradicijama, samo kreature tipa "menage à trois", oni reaguju sa zlobom protiv svih ponosnih naroda koji odbijaju da se potcine njihovim "diktatima".

Pre oko cetiri godine, u odgovor na jednu moju kolumnu u listu Washington Times, jedan citalac sajta Truth in Media, penzionisani veteran vojske SAD, koji je casno sluzio u Vijetnamu izmedju ostalog, zapitao je: "Pitam se sta je tako specijalno u vezi Srba sto bi ih ucinilo namernim zrtavama liderstva tipa Kabala Novog svetskog poretka?"

Odgovorio sam sledece:

"Srbe je bilo najlakse ubiti ili porobiti medju pravoslavcima. Oni su izolovani i okruzeni neprijateljima. Ima ih samo 10 miliona (naspram 780 miliona u NATO zemljama). Plus, Srbi su zestoki borci za slobodu. Ako bi se njih potuklo do kolena, to bi obeshrabrilo kasniju pobunu drugih protiv Novog svetskog poretka. Takodje, Srbi su "najzapadnjackiji" od svih pravoslavaca.

614

Grci mogu biti sledeci. Oni su takodje izolovani i okruzeni neprijateljima. Plus ih ima i manje cak i od Srba. Primetili ste da je Klinton naimenovao Ricarda Holbruka ("Balkanskog siledziju") za specijalnog izaslanika za Kipar? Ono sto je Holbruk ucinio Srbima u Bosni, on ce verovatno uraditi i Grcima na Kipru".

Pa, Holbruk je ucinio sve sto je u njegovoj moci da uradi upravo to, pre nego sto je skinut sa tog polozaja zajedno sa ostatkom Klintonove administracije. Ali napad globalista na hriscanstvo jeste izazvalo povratnu reakciju u Grckoj. Krajem juna 2000. skoro 800.000 lljudi je demonstriralo na ulicama Atine protiv novog zakona kojim se zabranjuje da se verska pripadnost prikaze na licnim kartama. Oko 98% Grka su pravoslavci. Ovaj protest je organizovala Crkva, a vodio ga je patrijarh Hristodoulos.

"Oduprite se, dragi moji hriscani", rekao je patrijarh Hristodoulos gomili koja mu je klicala 21. juna. Snage globalizacije i religiozne marginalizacije su krenule na nas".

A ko su ljudi iza nekih od ovih snaga? Oni ocigledno ukljucuju lidere Americkog jevrejskog komiteta, koji je dosao u Atinu 12. marta 1999. da lobira protiv toga da se religiozna pripadnost prikazuje na ID karticama.

"Patrijarh Hristodoulos je objavio da ne samo da vodi vec dugo korespodenciju sa ovim Komitetom, vec su ga i njegovi predstavnici posetili, kao i grcki premijer (Kostas Simitis) istog dana", napisala je Maria Dimitriadou, autor i novinar iz Atine, ovom piscu krajem juna pretprosle godine.

Sudeci po velicini protesta u Atini i naprasitim recima, izgleda da je ovo strano mesanje Novog svetskog poretka imalo malo efekta na grcke pravoslavce.

615

A sta dolazi posle Grcke? Evo sta sam takodje napisao pre tri godine tom veteranu vojske SAD:

"Ubijanje, porobljavanje pravoslavne Rusije potrajace malo duze. Ali je taj proces vec u toku. Metodi su isti. NATO je "gvozdeni prsten" oko evropskog vrata Rusije. Islam ce okovati njen meki juzni donji stomak. Kina bi trebalo da dovrsi posao sa istoka.

Nakon sto oko 250 miliona pravoslavaca bude ubijeno ili porobljeno, protestanti ce postati sledeca meta Novog svetskog poretka. Njih ce biti lakse ubiti ili porobiti nego katolike. Ima samo 500 miliona protestanata, naspram preko milijardu katolika.

Konacno, "kabal Novog svetskog poretka", kako ste vi to rekli, ce se okrenuti i protiv katolika.

Vidite shemu? Kao copor gladnih vukova koji se okupljaju oko zivotinja koje nista ne sumnjaju, hijene Novog svetskog poretka napadaju prvo one najslabije. Medju hriscanima to su bili Srbi. Zbog toga su Srbi bili prve zrtve. Zbog toga je njima potrebna i zasluzuju pomoc drugih hriscana sirom sveta SADA - pre nego sto drugi postanu isuvise slabi da pomognu.

Novi svetski poredak je obrnuta (i perverznija) forma krstaskih pohoda. U stvari, to je osveta za krstaske pohode. To je krstaski pohod protiv hriscana!

(Naravno, u stvarnosti, stvari se nece dogadjati tako serijski, kako je gore opisano, vec paralelno - pri cemu ce gornji redosled meta odredjivati prioritete Novog svetskog poretka. Tako da aktuelni proces moze biti brzi nego sto se cini)." 616

Kako je to NATO-v Kosovski rat jasno pokazao.

U slucaju Rusije, medjutim, dominantnost pravoslavalja u toj zemlji ne bi se mogao izbeci cak ni u njenoj smanjenoj formi (147 miliona stanovnika). Plus Rusija jos uvek ima dovoljno atomskih bombi da sprzi svet. I neku od najnaprednijih vojnih tehnologija na svetu.

(Primecujete da Kinezi obavljaju sav svoj vojno tehnoloski soping u Rusiji, a ne u Americi? I da je cak i mornarica SAD narucila ruske "Sunburn" rakete za svoj arsenal).

Drugim recima, s Rusijom se ne treba saliti, cak i u njenom oslabljenom stanju.

Tako su se lideri Novog svetskog poretka odlucili za "salami" pristup. Komad po komad, oni "ubijaju Ruse meko", bolestima i gladju koje su izazvale zapadne "reforme", a ne bombe kao u slucaju Srbije. I izazivanjem regionalnih konflikata, kao u Ceceniji ili Dagestanu, bas kao sto su to uradili i u Srbiji.

"Samo zli umovi bi mogli da smisle takve zlocine protiv covecnosti", rezimirao sam u mojoj poruci 1997. godine citaocima sajta Truth in Media. "Zbog toga je vazno za hriscane sirom sveta da shvate sta ih ocekuje sledece ako ostanu mirni; ako se Novom svetskom poretku dozvoli da zavlada svetom, kao do sada".

Ukratko, ono sto ih ocekuje je - preobracanje ili istrebljenje. Bas kao tokom starih krstaskih ratova. Ili tokom "obrnutih krstaskih pohoda" (na pr., "Islamski dzihad"). 617

Ali moc kvari. Carstva nestaju. Obicno trunu iznutra. Ponekad, medjutim, oni umiru uz malo "pomoci spolja" takodje. Ruski predsednik Vladimir Putin izgleda da je podigao stranicu iz "Knjige o perfidnosti" koju su napisali Princevi.

Kao sto ste videli iz mojih ranijih kolumni, Putin se javno predstavlja na Zapadu kao "umereni" politicar i ekonomski "reformator." Muzika za usi Vol Strita. Istovremeno, medjutim, on pokusava da podeli Evropsku uniju i ojaca vojne veze Rusije sa "nevaljalim" zemljama po standardima Novog svetskog poretka (Kinom, Indijom, Severnom Korejom, Irakom, Iranom…).

Drugim recima, Putin vraca Rusiju na mapu svetskih sila. I vodi covecanstvo ka novom multipolarnom svetu.

Lose vesti za krstase 20. veka. Dobre vesti za hriscane, narocito pravoslavne hriscane, zrtve Novog svetskog poretka. Ali samo ako sami sebi pomognu, umesto da se nadaju da jedan covek moze da ih spasi a da oni ne moraju da plate cenu za oslobadjanje iz okova antihriscanskih krstaskih pohoda.

Sledece nedelje citajte drugi deo od tri - "`Liberali` Novog svetskog poretka otkazuju Bozic". Liberali Novog svetskog poretka ukidaju Bozic Dok se priblizava jos jedan Uskrs, ovaj pisac je osetio da bi svi trebalo da se podsetimo anti-hriscanske prirode Novog svetskog poretka. Ovo je druga kolumna iz trodelne serije na ovu temu.

Jos jedna "sezona Bozica" je dosla i prosla. Pa zasto su onda "svi" govorili "Srecni praznici" umesto "Srecan Bozic"? 618

Zato sto su tako rekli "liberali" Novog svetskog poretka. Oni su ukinuli Bozic rodjendan Isusa Hrista. Oni su veselu proslavu Hristovog rodjenja pretvorili u glupu soping terevenku (vidi "Singapur: Materijalizam bez idealizma" http://www.truthinmedia.org/Bulletins/tim97-12-2.html ).

Sto cini termin "liberal" oksimoronom, naravno. "Liberali" - navodno tolerantni ljudi otvorenog uma - su oni koji pokusavaju nama ostalima da kroz grlo proguraju svoje "PC" (politicki korektne) stavove. Sa suptilnoscu komunistickih nosoroga.

Biti "liberal" ovih dana je sinonim za "diktaturu manjina", kako sam istakao u mojoj kolumni Zaglupljivanje Amerike (oktobar 2000). Preterivanje? Hajde da vidimo&

Nema sumnje da su hriscani jos uvek ogromna vecina (vise od 80%) u Severnoj Americi, uprkos bujnom uvozu nehriscanskih imigranata u poslednje tri i po decenije, od strane Novog svetskog poretka. Tako biste mislili da su u jednom drustvu koje je tako ocigledno hriscansko prikazani isto tako ocigledni hriscanski simboli, barem u vreme Bozica? Razmislite jos jednom&

U decembru 1999. ovaj pisac je putovao u Toronto, u Kanadu, da odrzi predavanje o NATO bombardovanju Srbije. Nikad ne biste znali da ste u preovladjujuce hriscanskom gradu na osnovu toga kako je Toronto izgledao te "sezone Bozica". Bez krsteva; bez animiranih scena Hristovog rodjenja ispred izloga `Simpsons` (robna kuca u centru Toronta koju je sada preuzela firma Bay), na koje su generacije roditelja u Toronto vodile svoju decu ranije. Ukljucujuci i iskreno vaseg 70-ih godina.

619

Umesto toga, ima puno glupog bozicnog komercijalizma. Bas kao i u Singapuru koji sam opisao kao "grad model Novog svetskog poretka" pre vise od tri godine. Kako stvari idu, mozda ce s vremenom Toronto postati konkurencija Singaporu u sramoti?

Jer, diktatura manjine je bila ocigledna u Torontu tog vikenda vise nego na bilo kom drugom mestu na Zemlji koje smo skoro posetili. A mi smo se upravo vratili sa puta oko sveta.

Pogledajte fotografiju snimljenu ispred Gradske skupstine Toronta (na web sajtu Truth in Media). Tu je velika menora. A nije ni cudo, s obzirom na to da je ova slika snimljena u u vreme Hanuke, jevrejskog praznika. Dakle, srecna Hanuka nasim jevrejskim citaocima!

Nema nista loseg u tome sto se prikazuje menora, naravno, u jevrejskim kucama. Ali sta ovaj religiozni simbol jedne izrazite manjine radi na javnom mestu, kao sto je gradska skupstina Toronta?

"Sve je to zbog naseg jevrejskog gradonacelnika, Mela Lastmana", bilo je slabo objasnjenje koje smo dobili od jednog stanovnika Toronta.

Ali cekajte malo... Zar nisu ACLU jevrejski pravnici tvrdili pre par godina da nije pravilno prikazivati religiozne simbole na javnoj imovini?

"Americka unija za gradjanske slobode je navodno prislila, na neustavnom temelju, grad St. Ann u Misuriju da ukloni scene Hristovog rodjenja ispred gradske skupstine, prema novinskom izvestaju od 24. decembra (1997)", napisao sam u mojoj kolumni u listu Washington Times Dec. 27, 1997 column,

620

"Christianity Under Siege" ). (scena je kasnije vracena, kada je izabrana nova gradska uprava).

Pa zasto sos za gusku nije sos i za gusana? Ko ce naterati gradonacelnika Lastmana da postuje prava i zelje hriscanske VECINE glasaca njegovog grada? Sigurno ne plutokrate koje postavljaju ljude kao sto su Lastman, ili Bil Klinton, kad je on bio na poziciji vlasti. Sto znaci na poziciji da zloupotrebe moc polozaja na koje su izabrani. U korist manjina ciji ih je novac doveo na vlast.

Tako izgleda ostaje na obicnim gradjanima, "tihoj vecini", da pravi talase. Nemojte racunati na to. Jedna od njih, Kanadjanka iz Toronta, rekla je da ako bi se vratila u Kanadu ne bi zelela da zivi u svom rodnom gradu. "Ovo vise nije moj grad", rekla je. "On ne izgleda kanadski. Da iskusi pravu Kanadu covek mora da ide u male gradove".

Interesantna stvar.& Slicna osecanja smo culi izrazena i od nekih stanovnika Australije o njihovim gradovima, tokom nase skorasnje posete toj zemlji Tamo Dole. Naime, da ako zelite da vidite kakva je "prava Australija", nemojte se truditi sa mestima kao sto je Sidnej, Melburn, Brizbejn, Adelaida ili Pert. Idite u unutrasnjost. Gde se ovih dana "pravi Australijanci" kriju od napada Novog svetskog poretka.

Dakle, daleko od toga da talasaju, stavovi hriscanskih ovcica, koje otelotvoruju gornji primeri, ukazuju na to da ce oni radije da pobegnu nego da se bore za svoja prava. Kao sto su zivot, sloboda i potraga za srecom. Nije ni cudo da "liberalni" pajaci Novog svetskog poretka bezobzirno postupaju prema njima.

"Pogledajte ovog momka" rekao je ovaj pisac svom susedu na skorasnjem severnoamerickom letu, pokazujuci na putnika koji je prolazio tuda. "Evo prolazi otelotvorenje morona Novog svetskog poretka. ispijen, mrsav 621

(anoreksican u zenskom izdanju), verovatno kao rezultat toga sto je previse vezbao u nekoj skupoj gimnastickoj sali. I nosi sopstvenu flasu vode Evian".

Zbog cega, kad je podjednako moronski stjuard kompanije American Airlines zapitao ovog pisca da li zeli casu vode Evian, ja sam odgovorio: "Ne, hvala. Ali mogao bih casu vode". Stjuard, naravno, nije shvatio sarkazam - sto je prava oznaka kmorona. Pa je prosto sipao svoj "Evian" u moju casu.

Kad je ovaj pisac bio mali i rastao u osiromasenoj istocnoevropskoj zemlji posle drugog svetskog rata, voleo je da cita one price "neverovatno ali istinito" pod naslovom "samo u Americi". Sto je znacilo, o tome kako su glupi bili neki Amerikanci da padnu na marketinske nadriadvokate tih dana.

Pa, plasimo se da su stvari od tada napredovale iz losih u gore. Jer, ne "samo u Americi" biste mogli da nadjete ljude dovoljno glupe da PLATE za nesto tako elementarno i Bogom dano kao sto je voda. Danas su trgovci Novog svetskog poretka dodali novu dimenziju ovoj perverziji trgovine. Oni su napravili (Evian) vodu, globalni zaglupljujuci izvoz!

Jos jedan nacin da prepoznate morone Novog svetskog poretka od ostatka gomile je nacin na koji se oni oblace. U vecini hriscanskog sveta, crno je boja tugovanja. Pogodite koja je njihova omiljena boja? Crna, naravno!

Upitana zasto toliko puno Moskovljana, na primer, takodje nosi crno, jedna Amerikanka koja sada zivi u Rusiji odgovorila je: "Jer ne zelimo da se izdvajamo".

622

Drugim recima, bezlicna uniformnost je jos uvek naredba dana u Moskvi, koju je "reformisao" Novi svetski poredak, kao u danima komunizma. Samo sada je boja dana "crna", a ne "crvena".

Ali cekajte malo, zar nije boja fasizma isto "crna?" Ili je to "braon?" Ili, da li je bilo vazno koja je to boja zrtvama fasizma, kao u slucaju Srbije, na primer?

Pretpostavljam da nije, na osnovu blazenog neznanja avionskih posada Jednog sveta o cak i postojanju Srbije.

Avionske posade "Jednog sveta"? Da. Da li ste ikad primetili kako se ovaj termin uvukao u komercijalni savez izmedju kompanija American Airlines, British Airways, Qantas ili Canadian Airlines? (koju je, usput, upravo preuzeo konkurent - Air Canada).

Svaki put kad ovaj pisac udje u avion kompanije American Airlines na kome je logo "One World", koji vecina njih nosi ovih dana, pozeli da prelepi AMERICKU zastavu preko njega! "Oh, Bob, ne budi smesan", moli ga njegov pomirljivi pratilac.

Ipak, "One World" - od "American Airlines"? Zar to nije dihotomija? Zar se pretpostavlja da su svi putnici AA moroni pre nego sto im se dozvoli da lete avionskom kompanijom "One World"? Ili samo oni koji ponesu sa sobom svoje boce "Evian" vode? Ako sumnjate, samo procitajte rec "Evian" unatraske.

Sledece nedelje citajte treci deo - Hriscanstvo pod opsadom: Ka religiji jednog sveta . Hriscanstvo pod opsadom: Ka religiji Jednog Sveta 623

Ocigledno, mrznja je opet u modi u Americi. Ali ovog puta, mrznja pokazuje svoje ruzno lice kao diktatura manjina. Mozda je neverovatno, u zemlji koju vekovima naseljava hriscanska vecina, antihriscanski otrov se siri Amerikom. I ne samo Amerikom. To je globalni antihriscanski virus koji namerno siri elita Novog svetskog poretka.

["U radosnoj Bozicnoj poruci svetu, papa Jovan Pavle II pozdravio je Jevreje kao ljude koji su dali Isusa Hrista covecanstvu", izvestio je CNN 25. decembra 1997. godine. Papa je rekao da je "rodjenje Mesije centralni dogadjaj u istoriji covecanstva. Citava ljudska rasa je to ocekivala sa neodredjenim predosecanjem; izabrani narod je ocekivao sa eksplicitnom svesnoscu". Dan pre nego sto je zapaljena Hanuka sveca u Vatikanu po prvi put u istoriji, jer je papa nazvao jevrejski narod i "starijom bracom" Hriscanstva.]

Kolumnista lista Washington Times, od 27. decembra, koji napada rusku pravoslavnu crkvu je jedan primer. Jedna zaista odvratna karikatura je objavljena zajedno sa Gejerovim tekstom, koja prikazuje "Druge hriscanske vere" prikucane za krst "Ruske pravoslavne crkve". U medjuvremenu, bezbozni globalisti su takodje promovisali "Crni Bozic" - Kwanzaa - nereligijski praznik Afriko-Amerikanaca izmisljen tokom protesta za gradjanska prava 60-ih godina.

26. decembra ("Kwanzaa Dan"), CNN vesti su pocinjale sve svoje najvaznije vesti iz celog sveta izvestajem koji je dao vise prostora prazniku Kwanzaa nego nekim Bozicnim proslavama. Je li ovo deo jos jednog napora da se iznudi da crnci napuste hriscanstvo?

624

Slucajno, "Kwanza" je u stvari Svahili rec za novac, prema Vebsterovom recniku. Drugim recima, sledbenici Kwanze i nehriscanski Novi svetski poredak izgleda da obozavaju isto Zlatno tele - Svemocni dolar.

Nije ovo neki izuzetak. Jeste li primetili, na primer, kako su Bil Klinton i Al Gor pokrenuli diskusiju (opravdano) za crnce kad su neke crkve crnaca spaljene u Americi, ali ih nigde nije bilo kad su neki zlocini mrznje izvrseni protiv pravoslavnih crkvi u Americi? (na primer protiv pravoslavne crkve Sveti Sava u Feniksu, u avgustu 1996., toboze od strane nekih proustaski nastrojenih Hrvata).

Izgleda da postoje usaglaseni i pazljivo koordinirani napori od strane gomile Novog svetskog poretka da zabije klin izmedju katolika i pravoslavaca s jedne strane, i izmedju crnih i belih hriscana, s druge strane. To je stari trik - podeli pa vladaj. Ovog puta se koristi protiv hriscana, dok se svet gura ka globalisticko/komunistickoj religiji jednog sveta.

Ipak, eto nas, demokratskih slobodoljubivih americkih hriscana, kako naivno slavimo "nasu" pobedu nad komunizmom pre samo par godina. Kako se ispostavlja, to je bila pobeda antihriscanske bande sa Zapadne strane (Vol Strita) nad njenim antihriscanskim rivalima sa Istocne strane (Kremlj). Jer obe materijalisticke bande su imale samo jedan cilj u protekloj deceniji - unistavanje hriscanstva!

"Prevari me jednom - neka te je stid; prevari me dvaput - neka mene bude stid", kaze stara poslovica. Hoce li hriscani sirom sveta dozvoliti sebi da ih se prevari tri, cetiri, pet... puta pre nego sto shvate da su oni odredjeni za zrtvenu jagnjad Novog svetskog poretka?

625

Nije hriscanstvo pod opsadom samo u Americi. Evo jednog primera iz Izraela. Aliza Arbeli, dopisnik lista Haaretz, izvestila je u toj izraelskoj publikaciji 29. novembra 1998. godine da je gomila od nekoliko stotina ultra-ortodoksnih Jevreja opkolila jednu staru arapsku gradjevinu u Be'er Sheva nakon sto se rasirila glasina u gradskim sinagogama da misionari pokrstavaju jevrejsku decu.

"Haredim (Jevreji) su prekinuli svoje molitve i otisli u tu kucu, gde su nasli oko 40 ljudi, ukljucujuci tu i zene i decu, koji su clanovi mesijanskog pokreta 'Jevreji za Isusa' (www.jews-for-jesus.org). Ovaj pokret se sastaje u toj zgradi vec 17 godina.

Glavni policijski inspektor Kobi Koen, koji je bio na celu policije koja je stigla na lice mesta, rekao je da je policija spasila opkoljene vernike i sprovela ih pored demonstranata koji su pevali i plesali.

Jedan mesijanski Jevrejin koji je bio tu opisao je ovo iskustvo kao zastrasujuce. 'Gomila ljudi u crnom nas je opkolila i vikala i bacala kamenje i pokusali su da preskoce ogradu. Mi smo se narocito plasili za nasu decu. Mi nismo misionari. Mi smo Jevreji bas kao i oni koji zele da nas izbace. Mi svi verujemo u istog boga, ali mi takodje verujemo u ljubav i toleranciju', rekao je on.

Pre par dana u Kiryat Malachi, nekoliko desetina mladih iz srednje skole Chabad napalo je jedan americki par za koje su sumnjali da su misionari.

Ovi decaci su bacali kamenje na kucu novih imigranata, koji su se doselili u grad pre tri meseca. Ovaj par je poricao da je angazovan u nekoj misionarskoj aktivnosti i rekao je da pripadaju humanitarnoj organizaciji cija je baza u Svajcarskoj i da su dosli u Kiryat Malachi da rade sa imigrantima iz Etiopije.

626

Pre dve nedelje gomila od 500 ultra-ortodoksnih muskaraca napala je i pretresla stan koji su iznajmile tri Svajcarkinje hriscanke, koje su optuzili da vrse misionarsku aktivnost u ultra-ortodosknom kraju Jerusalema Mea She'arim. Zene su porekle ove optuzbe".

Pa sta cak i da jesu bili hriscanski misionari? Zar Zapad nije slao svoje razne misionare u Rusiju, Kinu, Afriku ili Latinsku Ameriku, na primer? A onda brujao ako bi neka od ovih zemalja pokusavala da zastiti svoju domacu religiju? Pa po cemu se onda Izrael razlikuje? Gde su uzvici ogorcenja u ovom slucaju? Naravno, tesko je protestovati protiv necega ako niste culi za to. Nastupa tisina medija establismenta SAD kad su u pitanju ovakve price. Sto dokazuje barem jednu stvar - da Izraelci imaju slobodniju stampu od gradjana "zemlje slobodnih".

Gornja prica nije izolovan slucaj iskrivljavanja vesti nespominjanjem od strane medija establismenta. Retko, ako ikad, covek vidi sa se objavi nesto o progonu hriscana u mnogim delovima sveta. Ipak, ima ga puno, kako dokumentuju mediji drugih zemalja. I neka americka regionalna stampa.

Londonski list Telegraph, je na primer, objavio 25. oktobra 1998. godine groznu pricu o neprilikama hriscana u Egiptu, gde su neki "podvrgnuti uzasnim ritualima razapinjanja na krst, silovanju i mucenju, od strane snaga bezbednosti tokom napada na staru koptsku zajednicu, prema medjunarodnim grupama za zastitu ljudskih prava i hriscanskim grupama".

"Osim razapinjanja na krst, tinejdzerke siluju, a bebe od cak samo tri meseca divlje tuku", izvestio je list Telegraph. Egipatska ambasada u Londonu je odbila da komentarise ovaj tekst. Ali je egipatska policija navodno pritvorila oko 1.200 hriscana u mestu Al-Kosheh, blizu Luksora u Gornjem Egiptu, tokom meseca oktobra.

627

"Pokupljeni u grupama od po 50, mnogi od njih su ekserima zakucani na krst, ili okovani za vrata sa vezanim nogama, onda pretuceni i muceni strujnim sokovima na genitalje, dok ih je policija osudila kao 'nevernike'. Jedan 11godisnji decak, Romani Boktor, obesen je da visi naopacke sa elektricnog ventilatora na tavanici i mucen dok se ventilator okretao. Devojcice siluju, a majke prisiljavaju da poloze bebe na pod i gledaju kako ih policajci tuku palicama", pisao je Telegraph.

Kopti, naravno, su originalni stanovnici Egipta pre arapske invazije u sedmom veku, ali su okruzeni vekovima neprijateljskom muslimanskom vecinom. Nesto slicno kao Libanski hriscani , koji su takodje nekad bili vecina (54%) u svojoj zemlji jos 1975.godine. Sada su samo ugnjetena manjina. Sto se tice Kopta, njima je sad potrebna dozvola predsednika cak i da otvore crkvu; njihova istorija se ne moze poducavati u skolama; a ljudi se mogu hapsiti prema (egipatskom) Drzavnom zakonu o bezbednosti za preobracanje u njihovu veru.

Pa sta je pravicna Klintonova administracija, koja se brinula o ljudskim pravima, uradila u vezi svih ovih krsenja ljudskih prava; u vezi svih ovih navodnih zlocina protiv hriscana u Egiptu? Je li zapretila da ce NATO bombardovati Egipat (kao sto je Srbiju zbog Kosova?). Je li uvela sankcije Egiptu? Ili barem verbalno prekorila predsednika Mubaraka?

Ne, ne i ne. Propovednici Bele Kuce i Stejt Departmenta nisu ni pisnuli o ovome, a inace su izgleda uvek spremni, voljni i brzi da kritikuju navodno lose tretiranje manjina u hriscanskim zemljama, kao sto su Rusija ili Srbija, na primer. Naprotiv, Klintonova administracija je nastavila da salje preko 2 milijarde USD novca poreskih obveznika da pomogne Mubarakov rezim, kao da se nista nije dogodilo.

628

U Izraelu, koji prima jos vecu sumu novca godisnje pomoci od americkih poreskih obevznika, je barem njegova policija pokusala da zastiti pripadnike pokreta "Jevreji za Isusa" od ortodoksnih Jevreja ekstremista (prema prici u listu Haaretz). U Egiptu, medjutim, sledbenici Isusa Hrista izgleda da su "Vogelfrei" (nemacka rec za "ptice u koje se sme pucati"), jer su navodno snage bezbednosti vrsile zlocine.

Uprkos problematicnoj tisini establismenta sa Istocne Obale, ima nekih indikacija da je sloboda stampe jos uvek ziva u nekim delovima ove "zemlje slobodnih". Ali covek mora da ih potrazi dalje od velikih americkih gradskih centara i medija koje kontrolise Novi svetski poredak.

The Oregonian je jedan takav primer. Krajem oktobra 1998. ove regionalne novine sa Zapadne Obale su objavile seriju clanaka iz pet delova o progonu hriscana sirom sveta. Ove price, koje je napisao reporter lista, Mark O'Kif, pricale su o Pakistanu, Burmi, Egiptu, Sudanu i Kini.

A onda, tu i tamo, neki pristojani novinar cak i unutar medija establismenta dobije napade savesti. U svom tekstu na kraju godine, "Godina budjenja", kolumnista lista New York Times , A.M. Rosental, je kriticki govorio o "Amerikancima koji imaju veliku moc i polozaj, koji su skoro svi i sami hriscani", a koji se protive zelji americkih hriscana da pomognu progonjenim hriscanima u inostranstvu.

Nevolja je sto je cak i g. Rosental ogranicio svoje ogorcenje samo na "pola tuceta muslimanskih zemalja i Kinu" u svom godisnjem isposvesti/potrazi za dusom/ociscenjem. Drugim recima, njegovi napadi savesti i oplakivanja su bili selektivni, dok je progon hriscana sirom sveta rasiren.

629

Ipak, g. Rosental je bio u pravu sto je okrivio Bila Klintona i "one koji ga sluze da ga slusaju, i sefove americkih glavnih kompanija i trgovinskih udruzenja... Partnerstvo `Administracija-biznis` izvuklo je neke klasicne komade licemerja. Najsramniji je onaj da bi suprotstavljanje progonu ga samo pojacalo. Jednom je to receno o nacistima. Pitajte zatvorenike".

Tisina Vasingtona govori glasnije od reci. Kako je ovaj pisac zakljucio u jednoj ranijoj kolumni, "poruka je jasna vasingtonski spoljnopoliticki establisment ne samo da je neamericki, on je antihriscanski". A samo pomislite, takvo je stanje stvari u jednoj "demokratskoj" zemlji u kojoj preko 80% glasaca su hriscani. Zbogom Novom svetskom poretku

Kazu da svim dobrim stvarima mora doci kraj. Ovo je 80-ta i moja poslednja kolumna za Beograd.com na temu Novi svetski poredak.

Pre osamnaest meseci izdavaci sajta Beograd.com su me zamolili da pomognem Srbima u Srbiji da saznaju nesto i da shvate unutrasnje delovanje Novog svetskog poretka, narocito ono sto se odnosi na Balkan. Ja sam dao sve od sebe da uradim upravo to; da otvorim umove citalaca; da im pomognem da izvuku sopstvene zakljucke na osnovu cesto kontroverznih misljenja i podataka.

Osamdeset kolumni i 169.000 reci kasnije, moglo bi se reci da barem iza sebe ostavljam krupan legat - knjigu od 560 strana na tu temu, ukljucujuci i 19 slika.

Mozete ih sve pregledati na http://www.truthinmedia.org/Columns/Bg.comindex.html i na engleskom i na srpskom jeziku. Neki tekstovi prevedeni na ruski takodje su na rasplaganju na gornjoj web adresi.

630

Tako je ovo moja oprostajna kolumna temi Novi svetski poredak, ali ne mora da bude oprostaj i sa sajtom Beograd.com. Kad dodje vreme, mozda se vratim na Beograd.com sa drugom serijom kolumni; jos nekom kontroverznom ili samo interesantnom temom.

U medjuvremenu, hvala na interesovanju i vremenu koje ste utrosili citajuci moje kolumne. Nadam se da su vam bile od koristi i da ste nesto naucili, bez obzira na to da li se slazete sa njima. Jer, um je kao padobran, funkcionise jedino kad je otvoren .

Bog vas blagoslovio!

631