Nova Literatura - Rani Srednji Vek

Општа обавезна литература Г. Острогорски, Историја Византије, Београд 1959., 48-137. Preopsirno, na nekim papirima М. Мирковић, Централне балканске области у доба позног царства, у: Историја српског народа, прва књига, Београд 1981., 89-108. Moze dobro da bude Ј. Ковачевић, Досељење Словена на Балканско полуострво, у: Историја српског народа, прва књига, Београд 1981., 109-124. Moze, a i obavezno je za nacionalnu Ј. Ковачевић, Историја Црне Горе I, Титоград 1967., 251-277. Citaj, citaj to Ђ. Бошковић, Архитектура средњег века, Београд 1957., 10-23, 79-90. Obavezno F. Gerke, Kasna antika i rano hrišćanstvo, Novi Sad 1973., 5-6, 8, 20-227, 255-257. Preopsirno, malo da se predje Л. Мирковић, Мозаици Еуфразијеве базилике у Поречу, Зборник радова Народног музеја V, Београд 1967., 195-213. Treba da se zna Lj. Karaman, Nova knjiga o ranohrišćanskoj Saloni (приказ E. Dyggve, History of salonitan christianity, Oslo 1951.), Peristil I, Zagreb 1954., 179-188. Nikad gore! Za Salonu da se cita Bogdanov seminarski N. Cambi, Starokršćanska crkvena arhitektura na području salonitanske metropolije, Arheološki vestnik 29, Ljubljana 1978., 606-622. Isto Salona Dj. Basler, Arhitektura kasnoantičke epohe u Bosni i Hercegovini, Sarajevo 1972., 30-31, 65143, 153-162, 167-170. Mora da se predje Bosna (dvojne bazilike) И. Николајевић, Белешке о неким проблемима ранохришћанске архитектуре у Босни и Херцеговини, Зборник радова Византолошког института 10, Београд 1967., 95-116. Dobro moze, nije nesto poucno Nikolajević, Sahranjivanje u ranohrišćanskim crkvama na području Srbije, Arheološki vestnik 29, Ljubljana 1978., 678-692. Procitaces, ne pita mnogo V. Bitrakova-Grozdanova, Starokšćanski spomenici na tlu SR Makedonije, Materijali XV, Beograd 1978., 129-136. Citam, moze da pita Makedoniju Група аутора, Археолошко благо Србије, Београд 1983., 95-98, 107-117. Slicice koje obavezno moraju da se znaju В. Поповић, Дезинтеграција и рурализација града у источном Илирику од 5. до 7. века н.е., у: Sirmium – град царева и мученика (сабрани радови о археологији и историји Сирмијума), Сремска Митровица,2003., 239-258. Ne znamo sta je, neka se procita М. Милинковић, Градина на Јелици. Рановизантијски град и средњовековно насеље, Београд 2010. Obavezno!

В. Кондић-В. Поповић, Царичин Град. Утврђено насеље у византијском Илирику, Београд 1977., 7-226. OBAVEZNO!!! Pita crkve, table napamet da se znaju Б. Баван и В. Иванишевић, Ivstiniana Prima – Царичин Град, Лесковац 2006. Nesto novo М. Милинковић, Прилог питању убикације Јустинијане Приме, Лесковачки зборник 49, 2009., 239-246. Novo М. Милинковић, Нека запажања о рановизантијским утврђењима на југу Србије, у: Ниш и Византија, зборник радова III, Ниш 2004., 163-180. Citaj М. Милинковић, Рановизантијско утврђење на Тупом Кршу и околна утврђења у тутинској области, Новопазарски зборник 9, Нови Пазар 1985., 47-54. Najgluplje na svetu, ali da se cita П. Петровић, Ниш у античко доба, Ниш 1999., 34-45, 79-92, 120-123. Treba, i istorijski deo Д. Срејовић-А. Симовић, Портрет византијске царице из Балајнца, Старинар IX-X, Београд 1959., 77-85. Prva i poslednja recenica gde je Balajnac, cija je glava i gde je stajala Група аутора, Гамзиград – касноантички царски дворац, Београд 1983., 5-16, 99-137. Mora da se zna Gamzigrad Група аутора, Археолошко благо Ђердапа, Београд 1978., 57-85. Treba da nadjem slike P. Špehar, Materijalna kultura iz ranovizantijskih utvrdjenja u Đerdapu, Beograd 2010., 11154. Novo, to dosta pita, table П. Шпехар, Касноантичка и рановизантијска утврђења у Босни и Херцеговини (залеђе провинције Далмација), Зборник за историју Босне и Херцеговине 5, Београд 2008., 1745. Novo, ne znamo S. Ciglenečki, Izsledki in problemi poznoantične arheologije v Sloveniji, Arheološki vestnik 50, 1999., 287-309. Novo sto je dodao И. Микулчиќ, Стоби. Антички град, Скопје 2003., 10-14, 20, 100-205. Stobi je bitan, ima i stara knjizica na srpskom, pogledaj oba И. Микулчиќ, Хераклеја Линкестис. Антички град во Македонија, Скопје 2007., 14-20, 86-147. Iz nekog seminarskog na srpskom plus ovo М. Милинковић, Германска племена на Балкану. Археолошки налази из времена сеобе народа, Београд 1998. (необјављена докторска дисретација), 11-336, 444-463, 476-480, 483-508. Treba Z. Vinski, Kasnoantički starosjedioci u salonitanskoj regiji prema arheološkoj ostavštini predslavenskog supstrata, Vjesnik za arheologiju i historiju dalmatinsku LXIX/1967, Split 1974., 5-98. Procitaj, on je blesav, samo pocetak i kraj je bitan

D. Dimitrijević-J-Kovačević-Z-Vinski, Seoba naroda-arheološki nalazi jugoslovenskog Podunavlja, Zemun 1962., 5-115. Katalog, NAPAMET table da se znaju Z. Vinski, Epoha seobe naroda, у: Rani srednji vijek, Beograd-Zagreb-Mostar 1986., 19-27. Mora, ali je lud, sve dole isto Z. Vinski, Kasnoantička baština u grobovima ranog srednjeg vijeka kao činjenica i kao problem, у: VI Kongres arheologa Jugoslavije Ljubljana 1963., I, Beograd 1964., 101-114. Z. Vinski, Osvrt na mačeve ranog srednjeg vijeka u našim krajevima, Vesnik Vojnog muzeja JNA 2, Beograd 1955., 34-52. Z. Vinski, Krstoliki nakit epohe seobe naroda u Jugoslaviji, Vjesnik Arheološkog muzeja III/3, Zagreb 1968., 103-165. В. Поповић, Украсни делови ношње и накит од сребра у периоду Сеобе народа, у: Античко сребро у Југославији, Београд 1994., 69-76. Procitaj, kratko je, mozda zanimljivo М. Милинковић, О тзв. Женском германском гробу из Улпијане, у: Споменица Јована Ковачевића, Београд 2003., 143-177. Bitno М. Милинковић, Археологија моде као археологија идентитета - неколико примера, у: Ниш и Византија, зборник радова II, Ниш 2004., 185-195. Procitaj V. Ivanišević-M. Kazanski, La nécropole de l'époque des grandes migrations à Singidunum, Singidunum 3, Beograd 2002., 101-148 (са резимеом на српском језику). Samo rezime В. Поповић, Албанија у касној антици, у: Илири и Албанци, серија предавања одржаних од 21. маја до 4. јуна 1986. године, Београд 1988., 201-250. Mora da se zna za Albance, jezivo В. Поповић, Куврат, Кувер и Аспарух, Старинар XXXVII, Београд 1986., 103-126. I za nacionalnu, vezano za Avare, mora da se zna Ј. Ковачевић, Аварски каганат, Београд 1977. DA, da, o Avarima pita osnovno uglavnom? И. Поповић, Златни аварски појас из околине Сирмијума, Београд 1997, 5, 7-54. Da

Општа допунска литература D. Mrkobrad, Arheološki nalazi seobe naroda u Jugoslaviji, Beograd 1980. Dobra je knjiga V. Ivanišević-M. Kazanski-A. Mastykova, Les nécropoles de Viminacium à l’époque des Grandes migrations, Paris 2006. Pogledaj Viminacijum iz ranijih clanaka И. Бугарски, Некрополе из доба антике и раног средњег века на локалитету Чик, Београд 2009. Dobra stvar, Avari В. Кораћ-М. Шупут, Архитектура византијског света, Београд 1998., 1-79. Ima na pocetku