Norveska Gramatika - Verdana

Kragujevac, 2003.

SETNINGER OG SETNINGSLEDD REČENICE I DELOVI REČENICE 1. Helsetninger - samostalne (nezavisne) rečenice Jens sover.

Jens spava.

Samostalna rečenica je nezavisna rečenica koja ima smisao. 2. Subject og verbal - subjekat i glagol Rečenica sadrži, obično, više reči, ali subjekat i glagol su dovoljni za pravljenje rečenice. Jens subjekat

sover. glagol

Jens spava.

Za nađeni glagol mi pitamo:"Šta se događa u rečenici?" Neko spava. Spavanje je glagol. Za nađeni subjekat mi pitamo:"Šta ili ko spava?" Jens spava. Jens je subjekat. Glagol govori ŠTA se događa. Subjekat govori KO to radi. Važno! Glagol stoji na drugom mestu u rečenici kada govorimo nešto. Fortelende setning - potvrdna rečenica Subjekat

Glagol

Anna Jeg Han Huset

gråt. kommer. spiser. brenner.

Anna je plakala. Ja dolazim. On jede. Kuća gori.

Spørresetning - upitna rečenica Kada postavljamo pitanje, prvo dolazi glagol, a rečenica se završava sa znakom pitanja (?): Gråt Anna? Kommer du? Spiser han?

Da li je Anna plakala? Da li dolaziš? Da li on jede?

Mi možemo, takođe, imati upitnu reč ispred glagola:

1

Upitna reč

Glagol

Subjekt

(mi pitamo o)

Når Hvorfor Hvor Hvordan Hvem Hva Hva

kommer gråt bor gikk er spiser gjørde

du? Anna? dere? det? det? han? dere?

(vreme) (razlog) (mesto) (način) (lice) (stvar) (radnja)

Kada dolaziš? Zašto je Anna plakala? Gde vi živite? Kako je išlo? Ko je to? Šta on jede? Šta ste radili?

Mi možemo pitati, a da ne napravimo upitnu rečenicu, uz pomoć upitne intonacije: Du kommer?

Ti dolaziš?

Često koristimo "zaista" (vel), ili "zar ne" (ikke sant) u ovakvim rečenicama: Du kommer vel? Det er vel sant? Du kommer, ikke sant?

Ti dolaziš, zaista? To je, zaista, istina? Ti dolaziš, zar ne?

Sammensatt verbal - složeni glagol I subjekat i glagol se sastoje, često, više od jedne reči: Subjekat

Glagol

Alle barna har spist. Gutten nabohuset skal flytte. Hele familien til Lizi må reise.

Sva deca su jela. Dečak iz susedne kuće će se seliti. Cela Lizina porodica mora putovati.

Kod subjekta jedna od reči je glavna (barna, gutten, familien). Uz glavnu reč vezujemo različite opise i odluke. Poslednji deo glagola zovemo glavni glagol: on sadrži značenje (smisao). Prvi deo glagola zovemo pomoćni glagol. U upitnoj rečenici pomoćni glagol dolazi ispred subjekta kada glagol ima dva dela. Glavni glagol dolazi iza subjekta. pomoćni glagol Har Skal Hvor skal Hvorfor har

subjekat

glavni glagol

alle barna gutten i nabohuset de Anna

spist? flytte? flytte? gråt?

Da li su sva deca jela? Da li će se dečak iz susedne kuće seliti?

Gde će se oni seliti? Zašto je Anna plakala?

DET som subjekt - det kao subjekat Kada nemamo neki drugi subjekat za radnju, koristimo DET: Det Det Det Det

regner. snør. lysner. banker på døra.

Pada kiša. Pada sneg. Sviće. Neko kuca na vrata.

2

Setning uten subjekt - rečenica bez subjekta Ponekad može rečenica biti bez subjekta. To je kada viknete nešto: Stopp! Hjelp meg! Vent litt! Flytt bilen! Ikke mas!

Stani! Pomozite mi! Čekaj malo! Pomeri auto! Ne gnjavi!

Iza ovakve rečenice koristimo uzvičnik(!). 3. Objekt - objekat Često se govori u rečenici da se sa nekim ili sa nečim nešto radi: Subjekat

Glagol

Objekat

Jeg Læreren Elevene i klassen En indisk elev

hjalp leste har laget skal danse

Per. avisen. kinesisk mat. en tradisjonell dans.

Ja sam pomagao Peru. Učitelj je čitao novine. Učenici u razredu su pravili kinesku hranu. Indijski učenik će igrati tradicionalnu igru.

Objekat stoji, obično, iza glavnog glagola. Objekat može stajati prvi u rečenici, kada mi želimo da istaknemo to specijalno: Bilen har jeg mistet. Maten kan du lage.

Automobil sam izgubio. Hranu možeš ti napraviti.

Analyse: Hva er hva?

Analiza: Šta je šta?

U norveškom mi ne možemo videti po formi reči šta je subjekat, a šta je objekat u rečenici. Kada trebamo da nađemo koji rečenični deo imamo, možemo da pitamo na određeni način: Jens treffer ballen.

Jens udara loptu.

Šta se događa? Ko ili šta udara nešto? Šta udara Jens?

Neko udara nešto. Jens udara nešto. On udara loptu.

Ballen treffer Jens.

Lopta udara Jensa.

Šta se događa u rečenici? Ko ili šta udara? Koga ili šta udara lopta?

Nešto udara nekoga. Lopta udara. Lopta udara Jensa.

GLAGOL: udara (treffer) SUBJEKAT: Jens OBJEKAT: lopta (ballen)

GLAGOL: udara (treffer) SUBJEKAT: lopta (ballen) OBJEKAT: Jens

Kada je objekat zamenica, možemo videti razliku između subjekta i objekta: Subjekat

Glagol

Objekat

Jeg Hun

liker liker

henne. meg.

Ja se sviđam njoj. Ona se sviđa meni.

3

To objekter - dva objekta Ponekad možemo imati dva objekta u rečenici. Ko dobije ili primi objekat o kome govorimo zove se indirektni objekat (IO). Indirektni objekat stoji ispred običnog (direktnog) objekta (O). IO O Hun sendte meg ei pakke.

Ona je poslala meni paket.

IO O De gav elevene nye boker.

Oni su dali učenicima nove knjige.

Da bismo pronašli indirektni objekat možemo npr. pitati: "Kome je ona poslala paket?" Često se izražavamo drugačije: Hun sendte ei pakke til meg. De gav nye boker til elevene.

Ona je poslala paket meni. Oni su dali nove knjige učenicima. 4. Predikativ - predikat

Ponekad rečenica ne govori šta subjekat radi, ali ŠTA je neko ili KAKO je nešto govori nam predikat pomoću ER i BLIR: Subjekat

Glagol

Predikat

Hun Gutten i nabohuset Sindy Marek Selskapet Lisa Eva Maten

er er vil bli er var ble er var

flyktning. mekaniker. lege. polakk. hyggelig. syk. polsk. god.

Ona je izbeglica. Dečak iz susedne kuće je mehaničar. Sindy će biti lekar. Marek je Poljak. Društvo je bilo prijatno. Lisa je bila bolesna. Eva je Poljakinja. Hrana je bila dobra.

Mi možemo pitati: HVA (šta) ili HVORDAN (kako) je subjekat = predikat Dakle, na pitanje ŠTA je subjekat, ili KAKO je subjekat dobijamo predikat. Predikat može govoriti o subjektovom poslu, nacionalnosti i slično ili može opisati subjekta. Mi moramo uvek imati glagol u rečenici i glagol je skoro uvek u formi VÆRE (biti) ili BLI (biti): VÆRE (biti) govori o nečemu što traje jedno kraće vreme: Han var sint da jeg kom. Han var sint fra før. Hun var syk i mange uker.

On je bio ljut kada sam ja došao. On je bio ljut od ranije. Ona je bila bolesna više nedelja.

BLI govori o promeni, o prelazu: Han ble sint da jeg kom. Hun ble syk i ferien.

On je bio ljut kada sam došao. Ona je bila bolesna na odmoru.

4

BLIR koristimo više za budućnost: Jeg håper du blir frisk til i morgen. Snart blir været varmere.

Nadam se da ćeš biti zdrav sutra. Uskoro će biti toplije vreme.

Predikat stoji, obično, iza glagola. HETE (zvati) i KALLES/BLI (zove se) se takođe javljaju kao predikat: Hovedstaden i Italia heter Roma. Den kalles Den evige stad. Ghandi blir kalt Indias far.

Glavni grad Italije zove se Rim. Zove se večni grad. Otac Indije se zvao Gandi.

Mi koristimo, uglavnom, HETE ispred zvaničnog imena, a KALLES ispred manje zvaničnog. U rečenicama sa DET kao subjektom možemo, takođe, imati predikat: Det er kaldt. Det er regnvær. Ute var det en fryktelig vind.

Hladno je. Kišovito je vreme. Napolju je bio strašan vetar. 5. Adverbial - prilog

Prilozi govore, na primer, KADA, GDE, KAKO ili ZAŠTO se nešto događa ili su poput ostatka rečenice o kojoj se govori. Subjekat

Glagol

Objekat/Predikat

Alle elevene De Hun De Læreren De

har lest norsk ble er bor snakket skal flytte

syke

Prilog i dag. i ferien. ute. hjemme. tidelig.

Svi učenici su čitali norveški danas.

Oni su bili bolesni na odmoru. Ona je napolju. Oni žive u kući. Nastavnik je govorio jasno. på grunn av jobben. Oni će se seliti zbog posla.

Prilozi stoje, često, poslednji u rečenici, ali oni mogu biti i prvi. Tada glagol dolazi na drugo mesto. Prilog

Glagol

Subjekat

Prilog

Klokka fem I dag På grunn av snøen

drar reiser ble

de. Juan de

til Spania. hjemme.

U pet kreću oni. Danas putuje Huan u Španiju. Zbog snega su oni bili kod kuće.

Ako glagol ima dva dela, pomoćni glagol dolazi pre subjekta, a glavni glagol iza: Prilog

Glagol 1

Subjekat

Glagol 2

Prilog

Nå I Chile

har skal

de hun

flyttet. jobbe

på en skole.

5

Sada su se oni odselili. U Čileu će ona raditi u školi.

Setningsadverbialer - rečenični prilozi Neki prilozi stoje u sredini rečenice. Oni se zovu rečenični prilozi. To su najčešće: ikke (ne), aldri (nikad), alltid (uvek), nok (dovoljno), vel (zaista), visst (sigurno). Oni stoje iza (prvog dela) glagola.

Hun Jeg Naboen Hun Han

Glagol 1

Prilog

er liker har kan er

alltid ikke aldri nok nok ikke

Glagol 2

vært komme

i godt humør. vinteren. i utlandet. senere. frisk.

Ona je uvek dobro raspoložena. Ja ne volim zimu. Komšija nije bio nikad u inostranstvu.

Ona može doći kasnije. On nije potpuno zdrav.

Kada rečenica ne počinje subjektom, subjekat dolazi ispred ovih priloga. Prilog

Glagol 1

Subjekat

Prilog

nok komme. visst ikke vært.

I kveld På Vestlandet

kan har

hun de

På grunn av uvær

har

han

Glagol 2

ikke

dradd.

Večeras može ona doći. Na zap. delu J.Norveške oni nisu sigurno bili.

Zbog nevremena on nije krenuo.

Spørresetning - upitna rečenica I kod pitanja subjekat dolazi, najčešće, ispred priloga. Har du alltid bodd i byen? Har dere aldri vært på ski?

Da li si uvek živeo u gradu? Da li ste vi ikad bili na skijanju?

Negative spørsmål - negativna pitanja U norveškom se često postavljaju negativna pitanja: Kommer du ikke på festen i kveld? Jo. Liker du deg ikke her? Nei, ikke noe særlig. Skjønner du ikke dette? Jo, jeg tror det.

Ne ideš li na žurku večeras? Da. Ne sviđa li se tebi ovde? Ne, nije ništa posebno. Ne shvataš li ti ovo? Da, mislim.

Pitanja znače, otprilike, to isto kao pitanje bez ikke (Dolaziš li na žurku večeras?, Da li ti se sviđa ovde?, Razumeš li ti ovo?). Mi odgovaramo sa Jo (da) kada dolazimo na žurku, Nei (ne) kada ne dolazimo. Mi postavljamo negativna pitanja za dobijanje potvrde nečega za šta smo prilično sigurni. IKKE može stajati odmah iza glagola. Går ikke du i samme klasse som Kalim? Har ikke vi møtt hverandre før?

Ne ideš li ti u isti razred kao Kalim? Nismo li se mi sreli ranije?

Mi možemo imati negaciju na kraju izjavne rečenice, u izrazu "zar ne". Dette er riktig, ikke sant? Du går i parellelleklassen, ikke sant?

Ovo je tačno, zar ne? Ti ideš u paralelan razred, zar ne?

Na ova pitanja očekujemo odgovor sa Jo (da).

6

6. Oppsummering - sažetak Videli smo da delovi rečenice imaju dosta čvrsto mesto u rečenici. Oni omogućavaju da se napravi obrazac za pokaz kako su delovi rečenice postavljeni: Subjekat Prilog Upitna reč

Glagol 1

Subjekat Prilog ako nije prvi ikke, nok u rečenici

Glagol 2

Objekat Predikat

Prilog

I dag Alle elevene

har var Skal vil

jeg

ikke

gjort

dere du

ikke aldri

selge smake

noe trøtte bilen?

på skolen i dag.

Hvorfor

den norske maten?

Danas nisam radio ništa u školi. Svi učenici su bili umorni danas. Nećete li vi prodavati auto? Zašto nećeš nikad probati norvešku hranu? 7. Leddsetninger - zavisne rečenice Adverbial - prilog I går

}

Juče

}

laget han pizza.

napravio je picu.

Da jeg kom på besøk}

Kada sam došao u posetu}

U jednoj rečenici može biti jedan ili više rečeničnih delova, a rečenica može imati i subjekat, i glagol i druge delove rečenice. Ovakva rečenica kod koje prvi deo dobija smisao tek sa drugim delom rečenice naziva se zavisna rečenica. Najčešće su objekat ili prilog posebni delovi rečenice. Rečenica koja je deo druge rečenice vezuje se, obično, za drugu rečenicu veznicima: at (da), om (za), fordi (zato što), hvis (ako) itd. Prilog Hun gikk De gikk Hun tok trikken Hun tok vitaminer

da vi kom. etter at vi hadde kommet. fordi været var dårlig.

Ona je otišla kada smo mi došli. Oni su otišli pošto smo mi došli. Ona je uzela tramvaj jer je vreme bilo loše.

så hun ikke skulle bli forkjølet. Ona je uzimala vitamine jer nije želela biti prehlađena.

Objekat Hun sier Kan du fortelle Jeg vet ikke

at hun vil gå. hvordan vi skal kjøre? om de kommer i dag.

Ona kaže da će ići. Možeš li reći kako ćemo voziti? Ne znam da li oni dolaze danas.

Zavisne rečenice stoje, često, na kraju rečenice, ali one mogu stajati prve. Kada je zavisna rečenica prva onda odmah iza nje dolazi glagol:

7

Glagol Da hun kom gikk Siden det var så kaldt, tok Når det blir bedre vær kan Om de kommer i dag, vet

Subjekat

jeg. vi vi jeg

Kada je ona došla ja sam otišao. bussen. Obzirom da je bilo hladno uzeli smo bus. ta en båttur. Kada bude bolje vreme možemo ploviti čamcem. ikke. Da li dolaze danas, ja ne znam.

Ordstillingen i leddsetninger - red reči u zavisnoj rečenici Redosled delova je potpuno čvrst u zavisnoj rečenici. Subjekat dolazi odmah iza veznika. Rečenični prilozi kao što su: ikke (ne), alltid (uvek), aldri (nikad) stoje ispred glagola u zavisnoj rečenici: Elevene ble irritert fordi de aldri fikk nok tid. Učenici su bili nervozni zato što nikad nisu imali dovoljno vremena. Selv om det ikke var sant, trodde på henne. Iako to nije bila istina, verovali su njoj. Jeg skjønner ikke hvorfor du alltid skal være så sur på meg. Ne razumem zašto si uvek tako kiseo prema meni. Veznik

Subjekat

Prilog Glagol Glagol Objekat

Predikat

Prilog

Fordi Selv om Hvorfor

de det du

aldri ikke alltid

sant. så sur

på meg.

fikk var skal

nok tid. være

Zato što oni nikad nemaju dovoljno vremena. Iako to nije bila istina. Zašto si ti uvek tako kiseo prema meni? Red reči u zavisnoj rečenici je uvek isti, s tim što zavisna rečenica može biti prva ili poslednja. Razlike između nezavisnih i zavisnih rečenica: nezavisna: Hun vil ikke si noe nå. Nå vil hun ikke si noe.

Ona neće reći ništa sada. Sada ona neće reći ništa.

zavisna:

Zato što ona neće reći ništa sada.

Fordi hun ikke vil si noe nå.

Adverbiale leddsetninger - priloške zavisne rečenice Priloška zavisna rečenica je ona koja ima prilog u prvoj ili zadnjoj rečenici. Najuobičajenije priloške zavisne rečenice govore o vremenu ili uzroku. Vreme: Da jeg var liten. bodde jeg i Kina. De gikk da de var ferdige med oppgaven. Når det blir varmere. kan vi flytte på hytta.

Kada sam bio mali živeo sam u Kini. Oni su otišli kada su završili zadatak. Kada bude toplije možemo otići u vikendicu.

8

Uzrok: Hun gikk hjem fordi hun var trøtt. Siden det var blitt sent. gikk alle hjem.

Ona je otišla kući zato što je bila umorna. Pošto je bilo kasno, svi su otišli kući.

Mnoge priloške zavisne rečenice govore o suprotnostima ili uslovu: Suprotnost: Selv om hun var syk. gikk hun på skolen. De drog på ferie selv om de hadde lite penger.

Iako je bila bolesna, otišla je u školu. Oni su otišli na odmor iako su imali malo para.

Uslov: Du kan bli med. hvis du har tid. Hvis det blir sol. skal vi dra på stranda. Dersom du reiser. blir det trist her.

Možeš biti sa nama, ako imaš vremena. Ako bude sunca, otići ćemo na plažu. Ako otputuješ biće nam žao.

Često izražavamo uslov uslove uz pomoć zavisne rečenice koja nema veznik, ali počinje glagolom: Blir det regn, (så) blir vi hjemme. Kommer du i morgen, (så) er det greit. Går det, så går det. Vil du ikke komme, så kan jeg ikke tvinge deg.

Biće kiše, (pa) ostaćemo kod kuće. Dolaziš sutra, (pa) to je dobro. Kad ide, (pa) ide. Ako nećeš doći, (pa) ne mogu te prisiliti.

Ovakve rečenice imaju isto značenje kao rečenice sa HVIS (ako) ili DERSOM (ako): Hvis det blir regn, (så) blir vi hjemme.

Ako bude padala kiša, (pa) mi ćemo ostati kod kuće.

Naročito kada govorimo, mi rado stavljamo SÅ iza ovakvih zavisnih rečenica. Mnogi različiti veznici mogu počinjati prilošku zavisnu rečenicu i dati različito značenje. Iza zavisne rečenice koja stoji prva u rečenici stavlja se zarez. At - setninger - at rečenice AT - rečenice mogu stajati kao objekat u rečenici. One sadrže izveštaj o tome šta neko govori ili misli: Laban sier:

Laban kaže:

Det er kaldt ute. Anne er grei. Læreren kommer senere.

Hladno je napolju. Ane je dobra. Učitelj dolazi kasnije.

Laban sier at det er kaldt ute. Laban synes at Anne er grei. Laban sier at læreren kommer senere.

Laban kaže da je hladno napolju. Laban kaže da je Ane dobra. Laban kaže da učitelj dolazi kasnije.

AT se izostavlja često, naročito iza mišljenja i uverenja: Jeg vet (at) det er vanskelig. Hun synes (at) det var hyggelig. Jeg tror (at) vi kommer for sent.

Znam (da) to je teško. Ona misli (da) bilo je prijatno. Mislim (da) dolazimo prekasno.

9

Om - setninger - om rečenice Kada je upitna rečenica bez upitne reči onda je to zavisna rečenica i tada koristimo veznik OM: Regner det? Kommer Anna og Piotr? Har de flyttet? Er det slutt?

Da Da Da Da

li li li li

pada kiša? dolaze Ana i Piotr? su se oni odselili? je to gotovo?

Hun lurer på om det regner. Hun spør om Anna og Piotr kommer. Jeg vet ikke om de har flyttet. Jeg er ikke sikker på om det er slutt.

Ona se pita da li pada kiša? Ona pita da li Ana i Piotr dolaze. Ne znam da li su se oni odselili. Nisam siguran da li je to gotovo.

Nema inverzije u pitanjima sa OM! Leddsetninger med spørreord - zavisne rečenice sa upitnom reči Kada je upitna rečenica sa upitnom reči zavisna rečenica, upitna reč se javlja kao veznik: Direktan govor: Når begynner det? Hvor bor Igor? Hvorfor er Indra sint? Hva betyr dette ordet? Hvordan kommer vi ditt? Hvilken dag er det? Hvem snakket Linn med? Hva sa læreren?

Kada to počinje? Gde živi Igor? Zašto je Indra ljuta? Šta znači ova reč? Kako odlazimo tamo? Koji je dan? S kim je Lin razgovarala? Šta je rekao učitelj?

Indirektan govor: Hun lurer på når det begynner. Vet du hvor Igor bor? Han lurer på hvorfor Indra er sint. Vet du hva dette ordet betyr? Jeg aner ikke hvordan vi kommer dit. Jeg lurer på hvilken dag det er. Han spør hvem Linn snakket med. Ingen husker hva læreren sa.

Ona se pita kada to počinje. Da li znaš gde Igor živi? On se pita zašto je Indra ljuta. Da li znaš šta ova reč znači? Ne slutim kako odlazimo tamo. Pitam se koji je dan. On pita s kim je Lin razgovarala. Niko se ne seća šta je učitelj rekao.

Iza upitne reči ide prvo subjekat pa glagol! Kada je upitna reč subjekat u zavisnoj rečenici, moramo imati SOM: Hva hendte? Jeg vet ikke hva som hendte.

Šta se dogodilo? Ne znam šta se dogodilo.

Hvem kommer? Jeg aner ikke hvem som kommer.

Ko dolazi? Ne slutim ko dolazi.

Hvem bor her? Jeg vet ikke hvem som bor her.

Ko živi ovde? Ne znam ko živi ovde.

10

Direkte og indirekte tale - direktan i inderektan govor Kada opisujemo šta neko govori (citiramo), tada pišemo navodnike ili crtu: Kari sa: "Nå kommer jeg." "Nå kommer jeg", sa Kari. Jeg kommer, sa Kari.

Kari je rekla:"Sada ja dolazim." "Sada ja dolazim", rekla je Kari. Dolazim, rekla je Kari.

Primećuje se da koristimo dve tačke ispred govora u prvoj rečenici, a zarez iza govora u drugim primerima. Kada govorimo šta je neko rekao, mi to možemo reći u zavisnoj rečenici, kao da smo videli. Tada moramo upotrebiti pravilan veznik i pravilan red reči (red reči u zavisnoj rečenici). Osim toga, može biti potrebno promeniti neke od reči u rečenici u odnosu na one u direktnom govoru. Ordstillingen - vrsta reči Direktan govor: Jeg sier: Jeg kan ikke komme. Jeg har alltid dårlig tid.

Ja kažem: Ne mogu da dođem. Uvek sam loš sa vremenom.

Indirektan govor: Jeg sier at jeg ikke kan komme. Jeg sier at jeg alltid har dårlig tid.

Kažem da ne mogu da dođem. Kažem da sam uvek loš sa vremenom.

U direktnom govoru dolazi prvo glagol pa prilog, a u indirektnom prvo prilog pa glagol! Forandring av pronomen - promena zamenica Često moramo upotrebiti neku drugu zamenicu u zavisnoj rečenici: Direktan govor: Kalim forteller: - Jeg er syk. Lisa sier: - Jeg skal flytte. Kim og Ali sier: - Vi spiser. Ola spør: - Kommer dere? Ana spør: - Kan du tysk?

Kalim kaže: - Ja sam bolestan. Lisa kaže: - Ja ću se odseliti. Kim i Ali kažu: - Mi jedemo. Ula pita: - Da li vi dolazite? Ana pita: - Da li znaš nemački?

Kim spør: - Hvor er boka mi? Liz sier: - Bilen min er borte.

Kim pita: - Gde je moja knjiga? Liz kaže: - Moj auto je tamo.

Indirektan govor: Kalim forteller at han er syk. Lisa sier at hun skal flytte. Kim og Ali sier at de spiser. Ola spør om vi kommer. Ana spør om jeg kan tysk.

Kalim kaže da je bolestan. Lisa kaže da će se odseliti. Kim i Ali kažu da oni jedu. Ula pita kada dolazimo. Ana pita da li ja znam nemački.

11

Kim spør hvor boka hans er. Liz sier at bilen hennes er borte.

Kim pita gde je njegova knjiga. Liz kaže da je njen auto tamo.

Forandring av verbalet - promena glagola Kada govorimo o nekom ko je nešto rekao u prošlosti, često, moramo da zamenimo glagol: Direktan govor: Rosa: Jeg er syk. Jeg har veber. Jeg skal flytte. Jeg har spist.

Ja sam bolesna. Imam temperaturu. Ja ću se odseliti. Ja sam jeo. 8. Indirektan govor: (slaganje vremena):

Rosa Rosa Rosa Rosa

fortalte fortalte fortalte fortalte

at at at at

hun hun hun hun

var syk. hadde feber. skulle flytte. hadde spist.

Rosa je rekla da je bolesna. Rosa je rekla da ima temperaturu. Rosa je rekla da će se odseliti. Rosa je rekla da jede.

Kod slaganja vremena i glagol fortalte i pomoćni glagoli var, hadde i skulle se pišu u preteritu, ali kada se prevodi na srpski fortalte se prevodi u prošlom vremenu (preteritu), a pomoćni glagoli se prevode u sadašnjem vremenu (prezentu). Dakle, nećemo prevesti kao: Rosa je rekla da je bila bolesna, kako nas navodi pomoćni glagol var (jer je napisan u prošlom vremenu) već ćemo prevesti kao: Rosa je rekla da je bolesna, jer je to slaganje vremena. Iako direktan govor koristi prezent (sadašnje vreme) za buduće vreme, mi ,često, koristimo pomoćni glagol u indirektnom govoru. Direktan govor: Jeg kommer snart.

Dolazim brzo.

Indirektan govor: Rosa fortalte at hun snart skulle komme.

Rosa je rekla da će doći brzo.

12

Forandring av adverbial - promena priloga Ponekad može biti potrebno promeniti priloge ako govorimo nešto što je bilo rečeno davno pre ili na nekom drugom mestu. Direktan govor: Jeg kommer i morgen. Jeg liker meg her.

Dolazim sutra. Sviđa mi se ovde.

Indirektan govor: Han sa at han skulle komme dagen etter. Han sa at han likte seg der.

On je rekao da će doći sutradan. On je rekao da mu se sviđa tamo.

Mi možemo da kažemo rečenicu bez subjekta. Često koristimo SKULLE ili MÅTE u AT-rečenici: Direktan govor: Kjør forsiktig! Vozi oprezno! Sitt stille! Sedi na mesto! Ta en kake til! Uzmi kolač! Stopp! Stani! Indirektan govor: Hun Hun Hun Hun

sier at du må kjøre forsiktig. sa at de skulle sitte stille. sa at jeg måtte ta en kake til. ropte at de skulle stoppe.

Ona Ona Ona Ona

je je je je

rekla da voziš oprezno. rekla da sedneš na mesto. rekla da uzmem kolač. vikala da oni stanu.

Posle zapovesti obično ne koristimo at: Direktan govor: Vent litt! Vær stille!

Čekaj malo! Budi na mestu!

Indirektan govor: Hun bad meg (om å) vente. Hun bad oss (om å) være stille.

Ona me je zamolila da čekam. Ona nas je zamolila da budemo na mestu.

Som setninger - som rečenice Jeg besøkte en venn. Vennen min/han var syk. Jeg besøkte en venn som var syk. Posetio sam jednog prijatelja. Moj prijatelj/on je bio bolestan. Posetio sam prijatelja koji je bio bolestan.

13

SOM možemo koristiti umesto da ponavljamo jednu reč dva puta: Kan jeg låne pengene som ligger i skuffen.

Mogu li pozajmiti novac koji stoji u fijoci.

(Pengene ligger i skuffen.) Vi bodde på et hotell som lå ved havet.

(Novac stoji u fijoci.) Živimo u hotelu koji se nalazi pored mora.

(Hotellet lå ved havet.)

(Hotel se nalazi pored mora.)

U rečenicama iznad SOM je subjekat u zavisnoj rečenici. Možemo imati SOM-rečenice u kojima SOM nije subjekat. Kada SOM nije subjekat možemo ga izostaviti: Jeg har kjøpt ei bok. Du kan låne boka/den. Jeg har kjøpt ei bok (som) du kan låne. Kupio sam knjigu. Ti možeš pozajmiti knjigu/nju. Kupio sam knjigu (koju) možeš je pozajmiti. Du kan få den billetten (som) jeg har kjøpt. (Jeg har kjøpt billetten.) Možeš dobiti ovu kartu (koju) sam kupio. (Ja sam kupio kartu.) Der kommer det noen elever (som) jeg kjenner. (Jeg kjenner elevene.) Tamo dolaze neki učenici (koje) ja poznajem. (Ja poznajem učenike.) Imenice koje se ponavljaju u obe rečenice, mogu stajati iza predloga. Predlog može stajati na kraju u zavisnoj rečenici, kada mi radimo sa SOM-rečenicom: Vi skal se en film. Alle snakker om filmen/den. Vi skal se en film (som) alle snakker om. Mi ćemo gledati film. Svi pričaju o filmu/njemu. Mi ćemo gledati film (o kome) svi pričaju. Vi møtte en lærer (som) vi snakket med.

Sreli smo učitelja (s kojim) smo pričali.

(Vi snakket med læreren.)

(Pričali smo sa učiteljem.)

14

De besøkte den byen (som) de kommer fra.

Oni su posetili grad (iz kog) oni dolaze.

(De kommer fra den byen.)

(Oni dolaze iz tog grada.)

Kada imenice stoje u određenoj formi, često dobijaju ispred sebe pokazne zamenice kada iza dolazi SOM-rečenica. Skjøner du den forklaringen som læreren gav?

Razumeš li ti objašnjenje koje je učitelj dao?

Sted og tid - mesto i vreme Pored mesta odredišta mi možemo dobiti kao veznik DER (tamo) ili HVOR (gde): Vi besøkte byen der familen din bor. Vi besøkte byen hvor familien din bor. Vi besøkte byen (som) familien din bor i.

Posetili smo grad tamo gde tvoja porodica živi.

Posetili smo grad gde živi tvoja porodica. Posetili smo grad (u kome) tvoja porodica živi.

Pored vremena odredišta, možemo imati i DA (tada, kada) kao veznik: Jeg husker godt den dagen da dere kom hit.

Pamtim dobro dan kada ste vi došli ovamo.

9. Det setninger - det rečenice Predočavanje Det sitter ei flue på nesa!

Muva ti je na nosu!

Ponekad možemo dobiti dva subjekta u rečenici. Logičan subjekat - koji obavlja radnju glagola o kome govorimo - je pozadi u rečenici, dok je gramatički subjekat DET na početku rečenice. Ovu konstrukciju često koristimo kada je subjekat u neodređenoj formi. Kada subjekat stoji u neodređenoj formi, govori se o nekim novostima. Uobičajeno je da ne stavljamo nove informacije prve u rečenici, ali se stavlja DET umesto subjekta. Naročito je uobičajen ovaj tip rečenice sa glagolom VÆRE ili FINNES: Det er mer mat til deg i kjøleskapet. Det er mye krydder i sausen. Det finnes fremdeles ulv i Norge. Finnes det isbjørn i Alaska?

Ima Ima Ima Ima

još hrane za tebe u frižideru. više začina u sosu. još vukova u Norveškoj. li polarnih medveda na Aljasci?

Pored nekoliko drugih glagola uobičajeno je imati DET kao subjekat, kada je logičan subjekat u neodređenoj formi, iako rečenice i bez DET mogu biti ispravne. Det sitter noen elever i kafetariaen. Det kom noen soldater bortover veien. Det står litt mat til deg på bordet.

Neki učenici sede u kafiću. Neki vojnici dolaze putem. Na stolu je malo hrane za tebe.

Iako počinjemo rečenicu prilogom, stavljamo DET na mesto subjekta: I kafetariaen sitter det noen elever. På bordet står det litt mat til deg.

U kafiću sede neki učenici. Na stolu stoji malo hrane za tebe.

15

Važno! Predočavanje možemo koristiti kada je subjekat neodređen. Naročito se koriste glagoli være (biti), finnes (imati, postojati), komme (doći), sitte (sedeti), stå (stajati) i ligge (ležati). Glagol koji dolazi iza objekta, ne može se koristiti za predočavanje. U posebnom izrazu sa dva glagola, logičan subjekat dolazi iza prvog glagola u predstavljanju: Det sitter noen elever og skriver stil på biblioteket. Neki učenici sede i pišu u biblioteci. Det kom noen gutter og spurte etter deg. Došlo je nekoliko dečaka i pitali su za tebe. Utbryting - naglašavanje Det var Kari som gjorde det!

To je Kari uradila!

Znamo da se ponekad slomi prozor. U ovakoj rečenici naglašavamo ko je to uradio. Kada naglašavamo, konstrukcija rečenice ima obrazac: DET ER + SOM: (Per gråter.) (Per plače.)

Det er Per som gråter. Per plače.

(Bare elevene har fri.) (Samo učenici imaju slobodu.)

Det er bare elevene som har fri. Samo učenici imaju slobodne dane.

(Læreren sa det.) (Učitelj je rekao to.)

Det var læreren som sa det. Učitelj je rekao to.

Kada glagol ili pomoćni glagol u rečenici stoji u prezentu, kažemo DET ER. Kada imamo preterit, kažemo DET VAR! (Kari har knust vasen.) (Kari je slomila vazu.)

Det er Kari som har knust vasen. Kari je slomila vazu.

(Tor skal flytte.) (Tor će se seliti.)

Det er Tor som skal flytte. Tor će se seliti.

(Per hadde rett.) (Per je bio u pravu.)

Det var Per som hadde rett. Per je bio u pravu.

(Elevene skulle synge.) (Učenici bi trebali da pevaju.)

Det var elevene som skulle synge. Učenici bi trebali da pevaju.

Kada imamo subjekat iz dva dela, izostavljamo SOM: (De synger polske sanger.) (Oni pevaju poljske pesme.)

Det er polske sanger de synger. Poljske pesme oni pevaju.

(De kommer i morgen.) (Oni dolaze sutra.)

Det er i morgen de kommer. Sutra oni dolaze.

(De bor i Bergen.) (Oni žive u Bergenu.)

Det er i Bergen de bor. U Bergenu oni žive.

16

Kada je subjekat zamenica i naglašavamo je, često koristimo objektivnu formu. Dakle, za naglašavanje koristimo obrazac: DET ER + SOM: Jeg kommer. Ja dolazim. Du ville flytte. Ti bi trebao da se seliš.

Det er jeg/meg som kommer. Ja dolazim. Det var du/deg som ville flytte. Ti bi trebao da se seliš.

Hun har lært mest. Ona je najviše učila.

Det er hun/henne som har lært mest. Ona je najviše učila.

Naglašavanje možemo koristiti sa svim tipovima glagola, a subjekat ili drugi deo subjekta koji se naglašava mogu stajati u svim formama. Utbryting i spørsmål - naglašavanje u pitanju Ovu konstrukciju koristimo vrlo često kada pitamo: Hva skjedde? Šta se dogodilo?

Hva var det som skjedde? Šta se dogodilo?

Hvem kommer i selskapet? Hvem er det som kommer i selskapet? Ko dolazi na zabavu? Ko dolazi na zabavu? Hvem bor her? Ko živi ovde?

Hvem er det som bor her? Ko živi ovde?

Kada upitna reč nije subjekat, izostavljamo SOM: Hva gjorde dere der? Šta ste radili tamo?

Hva var det dere gjorde der? Šta ste radili tamo?

Hvem bor du hos? Kod koga živiš?

Hvem er det du bor hos? Kod koga živiš?

Hva sier han? Šta on gleda?

Hva er det han sier? Šta on gleda?

I u pitanju bez upitne reči često imamo naglašavanje. Onda stavljamo akcenat na naglašeni deo: Bor du her? Živiš ovde?

Er det her du bor? Da li ovde ti živiš?

Bor du her? Živiš li ti ovde?

Er det du som bor her? Da li ti živiš ovde?

17

10.Setningsledd og ordklasser - delovi rečenice i vrste reči Jedan deo rečenice pokazuje koju funkciju imaju reči u određenoj vezi. Može biti podosta različitih reči u istom tipu rečeničnog dela i može biti mnogo reči, uključivši celu rečenicu, u jednom delu rečenice. Delovi rečenice: Subjekat:

Vi kommer. Mi dolazimo.

I går var den nye læreren på besøk. Juče je bio novi učitelj u poseti.

Glagol:

Vi skal flytte. Mi ćemo se seliti.

Læreren er grei. Učitelj je dobar.

Objekat:

Vi skal kjøpe hus. Mi ćemo kupiti kuću.

Vi må hjelpe dem. Treba da im pognemo.

Predikat:

Vi ble trøtte. Bili smo umorni.

Ibrahim er flyktning. Ibrahim je izbeglica.

Prilog:

Vi er trøtte i dag. Mi smo umorni danas.

Da de kom. ble det bråk. Kada su oni došli bila je galama.

Reči delimo i na vrste reči. Niko ne zna na koliko različitih vrsta delimo reči. Mogu biti različite, na različitim jezicima i različite gramatike. U ovoj knjizi vrste reči delimo na: Imenice:

en skole, ei jente, en tanke, Asia škola, devojčica, misao, Azija

Glagole:

lese, snakke, løpe, tenke, være, ha, bo čitati, govoriti, trčati, misliti, biti, imati, živeti

Prideve:

stor, gammel, nydelig, grønn, mange veliki, star, divan, zelen, mnogo

Zamenice:

jeg, dere, vi, oss, våre, denne ja, vi, mi, nas, naši, ovaj

Priloge:

tidlig, sent, ute, inne, likevel, etterpå, veldig rano, sporo, napolju, unutra, ipak, posle, veoma

Upitne reči:

hvem, hva, hvorfor, når, hvordan ko, šta, zašto, kada, kako

Predloge:

i, på, av, under, over, ved siden av u, na, od, ispod, iznad, pored

Veznike:

og, at, fordi, selv om, hvis, dersom i, da, zato što, iako, ako, ukoliko

U jednu vrstu reči stavljamo reči koje imaju mnogo zajedničkih osobina. One se mogu menjati na isti način, ako se menjaju. One mogu imati sasvim slično značenje, ili može biti da ih koristimo na isti način u rečenici.

18

Forskjell på setningsledd og ordklasse - razlika između dela rečenice i vrste reči Jedan rečenični deo može sadržavati reči iz različitih vrsta reči. Subjekat može, na primer, biti sačinjen od: imenice: zamenice: prideva: glagola: upitne reči: zavisne rečenice: više tipova:

Læreren kommer for sent. Vi kommer for sent. Det er irriterende. De gamle får pensjon. Å jobbe er viktig. Hvem kommer?

Učitelj kasni. Mi kasnimo. To je iritirajuće. Stari dobijaju penziju. Raditi je važno. Ko dolazi?

At dere kommer for sent , er iriterende. Vi kasnite i to je iritirajuće. Den nye læreren som jeg fortalte deg om, er grei. Novi učitelj o kome sam ti pričao je dobar.

Na isti način može biti prilog sačinjen od reči iz različitih vrsta, npr.: priloga: predloga i imenice: imenice: zavisne rečenice:

De De De De

er ute. er i skolegården. kommer søndag. kommer når de får tid.

Oni su napolju. Oni su u školskom dvorištu. Oni dolaze nedeljom. Oni dolaze kada dobiju malo vremena.

Reč koja pripada glagolima je najčešće glagol u rečenici, ali može biti i drugi deo rečenice: glagol: objekat: subjekat: deo priloga:

Jeg jobber hardt. Jeg liker å jobbe. Å jogge er kjedelig. Etter å ha jogget tok de seg en øl.

Ja naporno radim. Ja volim da radim. Trčati je dosadno. Posle trčanja oni su uzeli pivo.

Reč koja pripada imenicama je često subjekat ili objekat u rečenici, ali može imati i druge funkcije: subjekat: Objekat: indirektni objekat: predikat: (deo) priloga:

Læreren kom for sent. Vi spurte læreren. Vi sendte læreren et julekort. Hun er lærer. Jeg snakket med læreren.

19

Učitelj je zakasnio. Pitali smo učitelja. Poslali smo učitelju Božićnu čestitku. Ona je učitelj. Razgovarao sam sa učiteljom.

SUBSTANTIV - IMENICE 1. Ordklasen - vrsta reči Norge ligger i Nord-Europa. Landet har litt over 4 millioner innbyggere.

Norveška se nalazi u severnoj Evropi. Zemlja ima malo više od 4 miliona stanovnika.

Imenice su imena za lica, mesta, stvari itd. Mi pravimo razliku između vlastitih imenica i zajedničkih imenica. Egennavn - vlastite imenice Lica: Mesta:

Fatima, Aziz, Robert, Hansen Kina, Sør Amerika, Polen, Rim, Bergen

Vlastite imenice se pišu velikim slovom na početku! Fellesnavn - zajedničke imenice jente, gull, amerikaner, familie, by, land, sted, penn, bok, stol, bord osv. devojčica, zlato, Amerikanci, porodica, grad, zemlja, mesto, pero, knjiga, stolica, sto itd. Zajedničke imenice se pišu malim slovom (ako ne stoje na početku rečenice). To važi i za imenice koje govore o nacionalnosti: iraner, kineser, nordmann - Iranac, Kinez, Norvežanin 2. Kjønn og artikkel - rod i član Zajedničke imenice su ili ženskog roda, ili muškog, ili srednjeg roda. Koji je rod, možemo videti po članu koji možemo upotrebiti zajedno sa zajedničkim imenicama. Ne možemo videti po jednoj reči koji je rod. Moramo učiti članove zajedno sa rečima. Neodređeni članovi su EI za ženski rod, EN za muški i ET za srednji rod. Hunkjønn - ženski rod ei jente, ei klokke, ei bok, ei dør, ei lampe, ei hylle devojčica, sat, knjiga, vrata, lampa, polica Hankjønn - muški rod en gutt, en mann, en situasjon, en avdeling, en lærer dečak, čovek, situacija, odeljenje, učitelj

20

Intetkjønn - srednji rod et barn, et dyr, et problem, et land, et spørsmål dete, životinja, problem, zemlja, pitanje Reči ženskog roda mogu imati EN umesto EI. Bruk av ubestemt artikkel - upotreba neodređenog člana Med artikkel - sa članom Mi moramo da kažemo: en lærer (učitelj), Mogu li pozajmiti en penn (penkalo)? Možeš li ispeći ei kake (kolač)? Treba ti ei lue (kapa) kada je hladno. Koristimo član ispred imenice u jednini kada govorimo o specijalnom primeru, o nečemu što je nova informacija u rečenici: Jeg kjenner en amerikaner. Vi har kjøpt ei bok til. deg. De har kjøpt et gammelt hus på landet.

Ja poznajem jednog Amerikanca. Mi smo kupili jednu knjigu za tebe. Kupili su staru kuću na selu.

Uten artikkel - bez artikla Utellige mengder - mase bez težine Imenice koje opisuju nešto što nema težinu, nemaju član ispred. Vi trenger smør og kaffe. De fant olje utenfor kysten. Jeg liker ikke snø. De dyrker ris i Vietnam. Ghana eksporterte gull og kakao.

Nama treba maslac i kafa. Našli su naftu izvan obale. Ne volim sneg. Oni gaje pirinač u Vijetnamu. Gana je izvozila zlato i kakao.

Kada kažemo jednu kafu, to znači jednu šoljicu kafe. Kada glagol i objekat stoje u tesnoj vezi i izgledaju kao jedna radnja, izostavljamo član (pisati sastav, ići autobusom). U tom slučaju ne mislimo na specijalan primer: I dag må jeg skrive stil. Vi kan ta buss dit. Kjører du bil? Skal dere kjøpe leilighet? Har du bakt kake?

Danas moram pisati sastav. Možemo uzeti autobus tamo. Da li voziš auto? Hoćete li kupiti stan? Da li si pekao kolače?

Mi možemo napraviti pravilne rečenice sa i bez člana: Jeg har kjøpt (en) sykkel.

Kupio sam biciklu.

21

De har kjøpt (et) hus. Jeg har bakt (ei) kake. Jeh har fått (ei) pakke.

Oni su kupili kuću. Ispekao sam kolač. Dobio sam paket.

I predikativet - u predikatu Uten artikkel - bez člana Kada imenica govori kojoj grupi subjekat pripada (npr. koje zanimanje, koja nacionalnost) ne koristimo član: Hun Hun Han Han Han Han Hun Han

er er er er er er er er

politiker. lærer. muslim. inder. profesjonell fotballspiller. enebarn. fjellklatrer. blitt bestefar.

Ona je političar. Ona je učitelj. On je musliman. On je Indijac. On je profesionalni fudbaler. On je jedinac. Ona je alpinist. On je postao deda.

Med artikkel - sa članom Kada predikat govori šta vidi ili misli o nekom licu, koristimo član: Han er en engel. Du er en kjeltring. Han er et geni. Hun er en flink fotballspiller. Han er et bortskjemt enebarn.

On je anđeo. Ti si varalica. On je genije. Ona je vešt futbaler. On je razmaženi jedinac. 11.Bøyning av substantivet - promena imenica

Imenice menjamo u množini u određenoj formi sa dodavanjem različitih nastavaka. Flertal - množina Kada govorimo o više nečega, menjamo zajedničke imenice u množini. Mi koristimo množinu posle svih brojeva, posle mange (mnogo), få (malo), begge (oba), alle (svi), a najčešće iza noen (nekoliko) i ingen (niko). to biler, ti kroner, mange elever, noen guter, få steder, ingen venner dva auta, deset kruna, mnogo učenika, nekoliko dečaka, malo mesta, neki prijatelji

22

Er i flertall - er u množini Većina imenica dobija nastavak ER u množini. Er se dodaje na jedninu. Ako se imenica završava na E u jednini, dodaje se R. entall

flertall

ei dør (vrata) en student et system en kafe ei krone en klasse et bilde (slika)

tre dører to studenter to systemer noen kafeer to kroner ni klasser ti bilder

Ingen endelse i flertall - bez nastavka u množini Neke imenice su iste u množini kao u jednini. To važi za imenice srednjeg roda od jednog sloga: entall et et et et et et

glass ord hus bord smil år

flertall (čaša) (reč) (kuća) (sto) (smešak) (godina)

fem glass ti ord mange hus noen bord to smil tre år

Unntak - izuzetak et sted (mesto)

mange steder

To važi i za neke reči ženskog i muškog roda sa jednim slogom: en ting en feil ei mus

(stvar) (greška) (miš)

mange ting seks feil noen mus

Mnoge reči za meru, a većinom one koje označavaju stranu valutu iste su u množini i jednini: en liter en meter en kilo en dollar et pund (funta) en mark

ti liter to meter tre kilo ti dollar ti pund ti mark

23

E i flertall - e u množini Imenice koje govore o zanimanjima, nacionalnosti itd, a koje se završavaju na ER u jednini, dobijaju samo E u množini:

en en en en en en en en

lærer baker mekaniker fisker tyrker amerikaner marokkaner inder

(učitelj) (pekar) (mehaničar) (ribar) (Turčin) (Amerikanac) (Marokanac) (Indijac)

to to to to to to to to

lærere bakere mekanikere fiskere tyrkere amerikanere marokkanere indere

Spesiel bøyning - specijalne promene Neke imenice dobijaju drugi samoglasnik u množini: en far (otac) en bror (brat) ei mor (majka) ei datter (ćerka) et tre (drvo) et kne (koleno) en mann (čovek)

to to to to to to to

fedre brødre mødre døtre trær knær menn

en bonde (seljak) ei bok (knjiga) en fot (noga) ei hånd (ruka) ei strand (plaža) ei natt (noć) ei tann (zub)

to to to to to to to

bønder bøker føtter hender strender netter tenner

Ord uten flertall - reči bez množine Nekim rečima ne može da stoji broj ispred, jer nemaju množinu ili količinu i one nemaju formu množine. To važi za reči za građu (materijal) i masu: Det er kommet snø. Alle drakk kaffe. Vil dere ha is? Hun liker best ris.

Pao je sneg. Svi su pili kafu. Hoćete li sladoled? Ona najviše voli pirinač.

Ispred ovih reči možemo staviti mange (mnogo) ili noen (nekoliko), litt (malo) itd. mye mat, noe ris, litt snø mnogo hrane, nešto pirinča, malo snega Mnoge reči sa apstraktnim značenjem ne mogu se upotrebiti u množini: takknemlighe. tvil. lykke. hell. tro. trøbbel zahvalnost, sumnja, sreća, sreća, poverenje, briga

24

Bestemt form - određena forma Kada imenica govori o nečemu poznatom, mi koristimo određenu formu u jednini i množini. Određenu formu dobijamo tako što dodamo nastavak.

Entall - jednina Boka er veldig god. Bussen har kjørt. Jeg har mistet sertifikatet.

Knjiga je veoma dobra. Autobus je išao. Izgubio sam sertifikat.

neodređena forma

nastavak u određenoj formi

određena forma

rod

ei bok (knjiga) en lærer (učitelj) et vindu (prozor) en ide (ideja)

+ + + +

boka læreren vinduet ideen

ženski muški srednji muški

veska kongen bildet

ženski muški srednji

a en et en

Kada se imenica završava na E: ei veske en konge et bilde

-e (tašna) -e (kralj) -e (slika)

+a + en + et

Nastavak u određenoj formi je A za ženski rod, EN za muški rod i ET za srednji rod. Ako se imenica završava na E bez akcenta u neodređenoj formi ono se gubi u nastavku. U ženskom rodu možemo imati EN umesto A. Flertall - množina Nastavak ENE Nastavak u određenoj formi množine najčešće je ENE. Nastavci u neodređenoj formi množine se gube i dodaje se ENE za određenu formu.

25

neodređena forma

nastavak u određenoj formi

određena forma

rod

jenter (devojčice) busser (autobusi) epler (jabuke)

+ ene + ene + ene

jentene bussene eplene

ženski muški srednji

+ ene + ene + ene

hendene søstrene mennene

ženski ženski muški

Specijalne promene: hender søstre menn Nastavak A Imenice srednjeg roda nekada imaju nastavak A u određenoj formi množine. barn (dete) bein (noga)

+a +a

barna beina

Hvor gamle er barna dine? Du må ikke ha beina på bordet!

Koliko imaju godina tvoja deca? Nemoj držati noge na stolu!

Većina imenica srednjeg roda može dobiti nastavak A umesto ENE u određenoj formi množine. To je naročiti uobičajeno sa kratkim rečima: år (godina) fjell (planina)

+ ene/a + ene/a

årene/åra fjellene/fjella

Nastavak NE Imenice koje se završavaju na ER i govore o nacionalnosti, ili o zanimanju dobijaju samo nastavak NE u određenoj formi množine. neodređena forma lærere tyrkere

- e (učitelji) - e (Turci)

nastavak

određena forma

+ ne + ne

lærerne tyrkerne

26

Substantivets forme - imenične forme Većina imenica ima četiri forme: jednina

množina

neodređena forma

određena forma

neodređena forma

određena forma

ei dør (vrata) en sjef (šef) et vindu (prozor)

døra sjefen vinduet

dører sjefer vinduer

dørene sjefene vinduene/vindua

ei veske (tašna) en konge (kralj) et bilde (slika) et fjell (planina) en feil (greška)

veska kongen bildet fjellet feilen

vesker konger bilder fjell feil

veskene kongene bildene fjellene/fjella feilene

en lærer (učitelj) en kineser (Kinez)

læreren kineseren

lærere kinesere

lærerne kineserne

en far (otac) ei datter (ćerka)

faren dattera

fedre døtre

fedrene døtrene

Utellelige - beztežinske stvari Imenice koje označavaju beztežinske stvari, imaju samo dve forme, neodređenu i određenu formu jednine: neodređena forma

određena forma

et mel (brašno) et gull (zlato) en snø (sneg) en mais (kukuruz) en te (čaj) ei ull (vuna)

melet gullet snøen maisen teen ulla

Određenu formu koristimo kada govorimo o određenoj količini nečega, ili nečeg poznatog: Takk for maten! Kafeen er ferdig! Teen blir kaldt! Snøen har smeltet!

Hvala na hrani! Kafa je gotova! Čaj je hladan! Sneg se otopio!

27

Ordliste - lista reči U listi reči se vidi promena imenica. To je nastavak u određenoj formi množine koji je naveden: bil, - en: - er, - ene (= bilen: biler, bilene) Neke liste reči navode samo određenu formu jednine: bil, - en Imenice srednjeg roda sa jednim slogom mogu stajati ovako: hus, - et, -, - a el. - ene (= huset; hus, husa eller husene) Kada nema nastavka stoji crtica (-) u listi reči. Kada možemo birati između dva nastavka, pišemo oba sa el. (= eller) između. Reči sa specijalnom promenom stoje napisane cele: faktum, - et; fl. fakta, faktaene Množina od et faktum je uvek fakta! Upotreba određene forme Mi koristimo određenu određenu formu kada govorimo o nečemu što nam je poznato. Jeg skal i butikken. Ja ću ići u prodavnicu.

(den vi pleier å handle i) (kada uobičajavamo da idemo u kupovinu)

Læreren er syk i dag. Učitelj je bolestan danas.

(Vi vet hvilken lærer der er snakk om) (Mi znamo o kom učitelju se govori)

Jeg er ferdig med oppgaven. Ja sam završio domaći zadatak.

(den vi skulle gjøre) (onaj koji smo radili)

Veska ligger i bilen. Tašna je u autu.

(Vi vet hvilken veske og hvilken bil) (Mi znamo koja tašna i koji auto)

Jeg har vondt i hodet. Boli me glava.

(Det er selvfølgelig mitt hode) (To je naravno moja glava)

Han brakk beinet. On je polomio nogu.

(sitt eget bein) (svoju sopstvenu nogu)

Mi ne moramo tačno da znamo koje je to lice ili stvar o kome govorimo, ali oni su poznati: Jeg skal til tannlegen. Statsministeren er leder for regjeringen. Kari er på jobben. Liker du å gå tur i skogen?

Ja ću kod zubara. Državni ministar je šef vlade. Kari je na poslu. Da li voliš da se šetaš po šumi?

28

Često govorimo o nečem novom u neodređenoj formi kada prvi put to sretnemo. Posle, onaj ko sluša zna šta je to o čemu se govori i koristimo određenu formu kada dalje govorimo o tome: Eva har ei datter og to sønner. Dattera går på skolen, og sønnene er i barnehage. Eva ima ćerku i dva sina. Ćerka ide u školu, a sinovi su u vrtiću. To važi ne samo kada je ista reč koju ponavljamo, nego kada znamo koja je stvar o kojoj se govori. Vi har fått ny leilighet. Kjøkkenet er stort, men badet er nokså lite.

Dobili smo novi stan. Kuhinja je velika, ali je kupatilo prilično malo.

Jasno je da su kuhinja i kupatilo prostorije u novom stanu, pa će ove reči stajati u određenoj formi. Često možemo videti da reči koje stoje zajedno sa imenicama su u neodređenoj ili određenoj formi:

jednina neodređena

određena

en leilighet min leilighet Annas leilighet

den nye leiligheten leiligheten min denne leiligheten

neodređena

množina

to leiligheter noen leiligheter mange leiligheter

određena to av leilighetene noen av leilighetene mange av leilighetene disse leilighetene

Mnoga geografska imena stoje u određenoj formi, naročito ako se završavaju jednom norveškom reči (havet (pučina), sjøen (more), fjellene (planine), bukta (zalivi) itd.) Ali, takođe jedan deo može biti u neodređenoj, a drugi u određenoj formi: Atlanterhavet, Stillehavet, Rødehavet, Andesfjellene, Persiabukta, Østersjøen, Nordpolen Atlantski okean, Tihi okean, Crveno more, Andi, Persijski zaliv, Baltičko more, Severni pol Alpene, Themsen, Nilen, Karpatene Alpi, Temza, Nil, Karpati

29

12.Genitiv I vlastite imenice i zajedničke imenice mogu dobiti svoju prisvojnu formu, genitiv. Genitiv izražava neko vlasništvo ili neko posedovanje. Mi pravimo genitiv sa nastavkom -S na kraju imenice. Egenavn - vlastite imenice Petersvenner, Mariasbil, Indias hovedstad, Polens historie, USAs politikk Peterovi prijatelji, Marijin auto, indijski glavni grad, poljska istorija, politika USA Ako se imenica završava na -S, stavljamo samo apostrof do zadnjeg S: Sveits' hovedstad Johannes' familie

Švajcarski glavni grad Johanesova porodica

Fellesnavn - zajedničke imenice S može stajati u svim formama imenica, ali obično je genitiv u određenoj formi. jentas ide, skolens elever, byens innbyggere, landets politikk, elevenes stiler, barnas lærer devojčicina ideja, školski đaci, gradski stanovnici, državna politika, đački stilovi, dečji učitelj Važno! Imenice imaju određenu formu ispred genitiva!

Alternativer til genitiv - zamene za genitiv Često izražavamo to isto na drugi način: Petters venner Indias hovedstad USAs politikk Skolens elever

vennene til Peter hovedstaden i India den politikken som USA fører elevene på skolen eller skoleelevene

Ko ima u vlasništvu nešto ili poseduje nešto, stoji iza imenice u takvom izražavanju u određenoj formi. Genitiv i uttrykk for mål - genitiv u izražavanju Mi koristimo genitiv u izražavanju vremena ispred druge imenice: fem minuters pause, sju timers arbeidsdag, to ukers ferie, tolv års utdannelse pet minuta pauze, sedmosatni radni dan, dve nedelje odmora, dvanaestogodišnje obrazovanje

30

Drugo izražavanje sa genitivom za veličinu je često složena reč: en treroms leilighet, et tomotors fly trosoban stan, dvomotorni avion Genitiv etter til - genitiv iza til Imamo izražavanje sa genitivom iza til: Vi går til fots. Hun gikk til topps i konkurransen. Han var syk og gikk til sengs. De ville komme til bunns i saken. Vi satte oss til bords. De drar til fjells i ferien.

Idemo pešice. Ona je pobedila na takmičenju. On je bio bolestan i otišao je u krevet. Oni će istresati stvar do kraja. Mi smo seli za sto. Oni su otišli na planinu na odmor. 13.Sammensatte substantiv - složene imenice

Imenica je često sastavljena od dve (ili više) reči. Poslednja reč je glavna reč. Prva reč više govori o tipu poslednje reči: od čega je napravljena, šta joj odgovara, kada će se upotrebiti, itd. Prva reč je najčešće imenica ili glagol: ei ei ei ei ei

bok bok bok bok bok

for barn til å skrive i av skinn om gramatikk med ord

barnebok skrivebok skinnbok gramatikkbok ordbok

(dečja knjiga) (sveska) (kožna knjiga) (gramatika) (rečnik)

et bord av mahogni et bord til å skrive ved et bord til å ha på kjøkkenet

et mahognibord et skrivebord et kjøkkenbord

(mahoni sto) (pisaći sto) (kuhinjski sto)

klær klær klær klær klær

sommerklær dameklær ullklær sportsklær arbeidsklær

(letnja odeća) (ženska odeća) (vunena odeća) (sportska odeća) (radna odeća)

til sommeren for damer av ull til å drive sport i til å arbeide i

ei ei ei ei ei

Zadnja reč određuje kog je roda složena reč i član koji će imati. E og S - e i s Ponekad moramo imati E ili S između složenih reči kada je prvi deo imenica: barnehage, gutteklasse, fiskesuppe vrtić, odeljenje dečaka, riblja supa sportsutstyr, selskapsklær, informasjonssjef, kjærligshistorie sportski bik, večernje odelo, šef informacija, ljubavna istorija

31

Sve reči koje se završavaju na SJON, ELSE, HET, TET, SKAP, DOM i neke druge reči, dobijaju nastavak S kada stoje prve u složenici. Kada reč koja dobije S u složenici stoji ispred reči koja počinje sa S, dobijamo dva S: selskapssko (večernja obuća), sportssko (sportska obuća) Kada se sudare isti suglasnici, dobijamo: fotball ull topp ballet

+ + + +

lag lue politeker trening

= = = =

fotballag ullue toppolitiker ballettrening

(fudbalski tim) (vunena kapa) (vrhunski političar) (baletska proba)

Bøyning av sammensatte substantiv - promena složenih imenica U složenim imenicama samo se poslednja reč menja. Prva reč se ne menja. Ako je prva reč imenica, ona stoji u neodređenoj formi jednine. Glagol stoji u infinitivu. en varebil (kombi) et sommerhus (vikendica) en barnehage (vrtić) ei lesebok (čitanka)

varebilen sommerhuset barnehagen leseboka

varebiler sommerhus barnehager lesebøker

varebilene sommerhusene barnehagene lesebøkene

14.Substantiv som målsledd - imenica kao mera Mere kao kilogram, metar, litar, gram postavljaju se ispred imenice u neodređenoj formi: tre kilo kjøtt, fire liter melk, fem meter stoff tri kilograma mesa, četiri litra mleka, pet metara štofa Imena predmeta i ambalaže mogu biti mera i postavljaju se ispred imenica u neodređenoj formi: en teskje salt, en spisekje mel, en kopp sukker, to flasker mineralvann, en sekk ris, fem bøter vann

kašičica soli, kašika brašna, šolja šećera, dve flaše kisele vode, džak pirinča, pet kofa vode Ako se pridaje važnost sadržaju, možemo upotrebiti MED: en pose med epler, en sekk med ris, ei bøtte med vann kesa sa jabukama, džak sa pirinčom, kofa sa vodom Kada dajemo opis veličine, možemo dobiti izraz sa genitivom ili predlogom: ei trekilos pakke, ei toliters flaske, en hundregrams pakning trokilogramski paket, dvolitarska flaša, stogramska ambalaža ei pakke på tre kilo, en pakning på hundre gram paket od tri kilograma, ambalaža od sto grama

32

Andre substantiv som sier noe om mengden - druge imenice koje govore o masi en del (noen) deo (nečega)

Jeg har fått en del svar på søknaden. Dobio sam delimičan odgovor na molbu.

en rekke (ganske mange) niz (prilično mnogo)

Det er en rekke problemer som må løses. Ima niz problema koje moram rešiti.

en mengde (formelt - mange) mnoštvo (formalno - mnogo)

Det har vært en mengde henvendelser. Bilo je mnoštvo molbi.

en haug (uformelt - veldig mange) gomila (neformalno - veoma mnogo)

Det var en haug med svar. Bila je gomila odgovora.

en masse masa

Det var (en) masse mennesker ute. Bila je masa ljudi napolju.

33

VERB - GLAGOLI 1. Ordklassen - vrsta reči En krabbemor og en krabbesøn gikk langs havbunnen. "Du går så skjevt, gutten min." sa krabbemora. "Gå foran. du." sa sønnen. "så skal jeg gå slik som du går." Majka morski račić i sin morski račić išli su po morskom dnu. "Ideš tako nakrivo, dečače moj," rekla je majka morski račić. "Idi ti napred," rekao je sin. "Ja ću ići za tobom." Glagol govori šta neko radi. Infinitiv glagola se završava uvek jednim samoglasnikom, najčešće E bez akcenta. lese, kjøpe, løpe, komme, skrive čitati, kupiti, trčati, doći, pisati Neki glagoli imaju samo jedan slog u infinitivu. Oni se mogu završavati na bilo koji od samoglasnika: gå, se, dra, gi, bo, snu, sy, blø ići, videti, krenuti, dati, živeti, okrenuti, šiti, krvariti Kada koristimo glagol u rečenici, moramo ga menjati. U tekstu, na kraju, glagol ide u drugačijiim, promenjenim formama. Kada menjamo glagol, dobijamo jedan nastavak ili pomoćni glagol. Najčešće forme su: prezent: preterit: perfekat: futur: pluskvamperfekat: prošli futur:

Vi spiser hjemme. I går spiste vi på restaurant. Jeg har spist frokost allerede. Vi skal spise snart. Da hun hadde spist frokost, gikk hun.

De skulle spise da vi kom.

Mi jedemo kod kuće. Juče smo jeli u restoranu. Ja sam već doručkovao. Mi ćemo jesti brzo. Kada je doručkovala, ona je otišla. Oni su trebali da jedu kad mi dođemo.

Prezent i preterit gradimo tako što stavljamo nastavak na infinitiv. Za druge forme treba nam pomoćni glagol. Presens - prezent Prezent se gradi tako što se na infinitiv glagola doda nastavak R: infinitiv: prezent:

gå går

spise spiser

reise reiser

kjøpe kjøper

Prezent govori o nečemu što se događa sada. Vi leser. Danny spiser. I dag arbeider hun ikke. Regner det?

Mi čitamo. Dani jede. Danas ona ne radi. Da li pada kiša?

34

Hun studerer matematikk. Nešto što se događa obično:

Ona studira matematiku.

Vi kjøper mat i en pakistansk butikk. Om søndagen spiser de på restaurant.

Mi kupujemo hranu u jednoj pakistanskoj prodavnici.

Nedeljom oni jedu u restoranu.

Nešto što će se desiti u budućnosti: Vi kommer snart. De reiser i morgen. Ferien begynner i neste måned. Om to år kommer jeg tilbake. Når drar du?

Dolazimo brzo. Oni putuju sutra. Odmor počinje sledećeg meseca. Za dve godine dolazim nazad. Kada krećeš?

Izuzetno glagol govori o promeni ili kretanju i stoji u prezentu kada govorimo u budućem vremenu. Mi najčešće imamo prilog koji govori u budućem vremenu u rečenici. Nekada glagol ima specijalnu formu u prezentu: infinitiv å å å å

vite gjøre være spørre

(znati) (raditi) (biti) (pitati)

prezent

infinitiv

prezent

vet gjør er spør

å å å å å

kan vil må skal bør

Hva gjør Dina nå? Jeg vet ikke. Kan hun noe norsk?

kunne (moći) ville (hteti) måtte (morati) skulle (trebati+bih) burde (trebati)

Šta radi Dina sada? Ne znam. Da li zna ona norveški?

Noen verb som kan være vanskelige - neki glagoli koji mogu biti teški Være og Ha - biti i imati ER vezuje predikat za subjekat: Hun er tekniker. Han er sulten. Huset er nytt.

Ona je tehničar. On je gladan. Kuća je nova.

Har vezuje objekat za glagol: Han har tannverk. Hun har en god jobb.

Ona ima zubobolju. Ona ima dobar posao.

Vite, kjenne og kunne - znati, poznavati i moći Jeg Jeg Jeg Jeg

kjenner ikke mange her. (personer) vet ikke noe om politikk. kan ikke lage mat. (hjelpeverb) kan ikke arabisk. (har ikke lært)

Ja ne poznajem mnoge ovde. Ja ne znam ništa o politici. Ne znam da spremam hranu. Ne znam arapski.

35

Legge, ligge - staviti, ležati Jeg legger bøkene dine på bordet. (legge med objekt) Når legger du deg om kvelden? Bøkene ligger på bordet. (ligge uten objekt)

Stavljam tvoje knjige na sto. Kada ležeš uveče? Knjige leže na stolu.

Sette, sitte og stå - staviti, sedeti i stajati Nå setter jeg bilen i garasjen. (sette med objekt) Bilen står utenfor huset. (stå uten objekt) Læreren sitter på lærerromet. (sitte uten objekt)

Sada stavljam auto u garažu. Auto stoji izvan kuće. Učitelj sedi u nastavničkoj kancelariji.

Legge znači postaviti nešto u horizontalan položaj. Sette znači postaviti nešto u vertikalan položaj. Ligge znači biti u horizontalnom položaju. Stå znači biti u vertikalnom položaju. 2. Preteritum - preterit Får omtrent 3000 år siden var fønikerne et mektig folkeslag. De hadde gode båter og drev handel over hele Middelhavet. De laget vakre tøyer. Helt til England kom de, og noen sier at de også seilte rundt Afrika. Pre otprilike 3000 godina Feničani su bili moćan narod. Oni su imali dobre čamce i bavili su se trgovinom preko celog Sredozemnog mora. Oni su pravili dobre materijale. Skroz do Engleske su išli, a neki kažu da su oni plovili, takođe i oko Afrike. Neki glagoli dobijaju nastavak u preteritu: hadde, laget, seilte. Ove glagole zovemo pravilni glagoli. Drugi glagoli imaju kratku formu bez nastavka u preteritu: var, drev, kom. Oni često menjaju samoglasnike. Ove glagole zovemo nepravilni glagoli. Regelmessige verb - pravilni glagoli Preterit od većine glagola pravimo sa nastavkom. Nastavak može biti: ET, TE, DE ili DDE. infinitiv: preterit:

snakke snakket

spise spiste

leve levde

bo bodde

Kada se infinitiv glagola završava na E, to E se gubi, a dodaje se nastavak: Nastavak ET: infinitiv: preterit:

vaske vasket

snakke snakket

vente ventet

angre angret

bade badet

hate hatet

Veoma mnogo glagola sa dva ili više suglasnika (sk, kk, nt, ngr itd.) menjaju se ispred E. Svi ti glagoli mogu imati A umesto ET (vaska, snakka, venta itd.)

36

Nastavak TE: infinitiv: preterit:

kjøpe kjøpte

lese leste

kjøre kjørte

like likte

drømme drømte

spile spilte

Tako se menjaju mnogi glagoli sa samo jednim suglasnikom ispred E (p, s, r, k itd.) Osim ovih i glagoli sa dva ista suglasnika: mm, ll itd. Nastavak DE: infinitiv: preterit:

leve levde

klage klagde

greie greide

leie leide

bygge bygde

Neki glagoli dobijaju nastavak DE umesto TE. To važi za glagole sa g, v i ei ispred E. Nastavak DDE: infinitiv: preterit:

bo bodde

bety betydde

sy sydde

tro trodde

ha snø hadde snødde

så sådde

Neki glagoli dobijaju nastavak nastavak DDE. To važi za one glagole koji se završavaju na druge samoglasnike kada nema nastavka E. Uregelmessige verb - nepravilni glagoli Neki glagoli ne dobijaju nastavak u preteritu. Oni moraju da se uče svaki zasebno. infinitiv: preterit:

synge sang

skrive skrev

gå gikk

se så

ta tok

ligge lå

være var

løpe løp

Neki glagoli dobijaju nastavak u preteritu, ali je on izmenjen: infinitiv: preterit:

velge valgte

selge solgte

fortelle fortalte

gjøre gjorde

spørre spurte

vite visste

Pomoćni glagoli ville, skulle, måtte, kunne, burde su isti u infinitivu i u preteritu. De ville ikke gå. I går måtte de arbeide overtid.

Oni nisu hteli da idu. Juče su oni morali da rade prekovremeno.

Bruk av preteritum - upotreba preterita Preterit najčešće govori o radnji ili stanju u prošlosti: Kineserne oppfant papiret. Det ringte! Inkaene hadde et stort rike.

Kinezi su pronašli papir. Zvonio je telefon! Inke su imali veliku državu.

Može biti da je prošlo duže ili kraće vreme od kada se dogodila radnja o kojoj govorimo, koja je trajala duže ili kraće vreme.

37

Tidsbestemmelser - određeno vreme Često tekst sadrži priloge koji nam govore kada se radnja dešava. Prilozi koji se koriste zajedno sa preteritom izražavaju određeno vreme u prošlosti: godina, dan itd. To mogu biti i opšti vremenski izrazi: ranije, pre, u staro doba. I 1990 bodde de i Tromsø. De reiste i forrige uke. Det ringte nettop inn. Før likte jeg ikke fisk.

1990 oni su živeli u Trumsu. Oni su putovali prošle nedelje. Upravo je zvonio telefon. Ranije nisam voleo ribu.

For...siden (pre ...) koristimo zajedno sa preteritom. Ovaj izraz govori koliko je vremena prošlo od kada se nešto dogodilo. Grakerne hadde en form for demokrati for over to tusen år siden. Grci su imali demokratski poredak pre više od dve hiljade godina. Filmen begynte for to minutter siden. Film je počeo pre dva minuta. De kom hit for lenge siden. Oni su došli ovamo odavno. Zavisne rečenice sa DA i ETTER AT + pluskvamperfekat imaju, takođe, priloge u nezavisnoj rečenici sa glagolom u preteritu. Da jeg kom hit, var det vinter. De drog herfra etter at de hadde spist.

Kada sam ja došao ovamo, bila je zima. Oni otišli odavde kada su jeli.

Važno! Preterit se koristi za radnju koja je završena u prošlosti! 3. Perfektum - perfekat Perfekat pravimo pomoću pomoćnog glagola HAR i glavnog glagola u prošlom participu. Prošli particip je identičan preteritu kada se preterit završava na ET. Kada se preterit završava na E, ovo E se gubi u prošlom participu: infinitiv: preterit: perfekat:

vaske vasket har vasket

kjøpe kjøpte har kjøpt

leve levde har levd

bo bodde har bodd

Perfekat od različitih glagola je različit i mora se učiti svaki posebno: infinitiv: preterit: perfekat:

skrive skrev har skrevet

gå gikk har gått

ligge lå har ligget

38

si sa har sagt

se så har sett

ta tok har tatt

Bruk av perfektum - upotreba perfekta Perfekat često izražava kombinaciju prošlog i sadašnjeg. Mi možemo govoriti o stanju koje je počelo u prošlosti i traje još uvek u sadašnjosti. Dakle, radi se o prošlom nesvršenom vremenu. Vi har bodd her i fire år. Nå har hun vært borte i tre uker. Vi har kjent familien Lopez i mange år. Jeg har alltid likt å gå på ski.

Mi smo stanovali ovde četiri godine. Sada je ona bila odsutna tri nedelje. Mi smo poznavali porodicu Lopez mnogo godina. Ja sam oduvek voleo da idem na skijanje.

Rečenice daju odgovor na pitanje "Koliko dugo ovo traje?". Mi koristimo perfekat i kada govorimo o radnji ili stanju koja je završena u prošlosti, ali koja ima važnost i u sadašnjosti: De har flyttet. Oni su se odselili.

(De bor ikke her lenger.) (Oni nisu dugo ovde živeli.)

Hun har tatt eksamen. Ona je položila ispit.

(så nå kan hun prøve å finne en jobb.) (sada ona može probati da nađe posao.)

Jeg har vært i London mange ganger. Bio sam u Londonu više puta.

(Jeg kjenner byen godt.) (Poznajem dobro grad.)

Vi har spist middag. Mi smo ručali.

(så vi er mette nå) (pa smo sada siti)

Har du sett den nye filmen? Da li si gledao novi film?

(eller skal vi gå sammen?) (ili ćemo ići zajedno?)

Mi koristimo perfekat i kada govorimo o konkretnim rezultatima nečega što se dogodilo u prošlosti: Hvem har malt dette bildet? Det er Shakespeare som har skrevet "Romeo og Julie". Har dere pusset opp leiligheten selv?

Ko je slikao ovu sliku? Šekspir je napisao "Romeo i Julija"

Jeste li renovirali vaš stan?

Ali kada govorimo o samoj radnji u prošlosti koristimo preterit: Gauguin malte mange bilder på Tahiti. Shakespeare skrev "Romeo og Julia" i 1595. Vi pusset opp i fjor.

Gauguin je slikao mnogo slika na Tahitiju. Šekspir je napisao "Romeo i Julija" 1595. Mi smo renovirali stan prošle godine.

Tidsbestemmelser - određeno vreme Zajedno sa alltid (uvek), aldri (nikad), mange ganger (mnogo puta) mi koristimo perfekat: Jeg har aldri vært der. Hun har alltid jobbet hardt. De har flyttet mange ganger. Hvor mange ganger har dere flyttet?

Nikad nisam bio tamo. Ona je uvek naporno radila. Oni su se selili mnogo puta. Koliko puta ste se vi selili?

39

Zajedno sa perfektom često koristimo priloge za vreme koji se odnose na sadašnjost: I dag har vi gjort lite. Jeg har vært syk hele denne uka. I det siste har det kommet mange nye elever. De har arbeidet hardt i dette semesteret. Landet har forandret seg mye i dette århundret.

Danas smo malo radili. Bio sam bolestan cele ove nedelje. Na kraju je došlo mnogo novih učenika. Oni su naporno radili u ovom semestru. Zemlja se puno promenila u ovom veku.

Takođe, u rečenicama sa SIDEN kao prilogom, koristimo perfekat: Jeg har ventet siden klokka ni. De har bodd her siden 1989.

Čekao sam od devet sati. Živeo sam ovde od 1989.

Preteritum eller perfektum om fortid - preterit ili perfekat za prošlost Mi koristimo preterit kada je nešto završeno i kada ga više nećemo uzimati iz prošlosti. Den andre verdenskrigen sluttet i 1945. Romerne erobret store landområder.

Drugi svetski rat je završen 1945. Rimljani su osvojili veliki deo zemlje.

Perfekat koristimo kada se nešto još nije završilo ili kada će se posledica pojaviti u sadašnjosti. Vi har bodd her i noen år nå. Aziz har sluttet på skolen.

Mi smo živeli ovde nekoliko godina. Aziz je završio školu.

Neke događaje možemo izraziti i sa perfektom i sa preteritom: Hun lærte norsk. (for mange år siden) Hun har lært norsk. (hun kan det nå)

Ona je učila norveški. (pre mnogo godina) Ona je učila norveški. (može da uči i sada)

Romerne bygde mange imponerende byggverk. Rimljani su sagradili mnoga zadivljujuća zdanja.

(på den tida) (u to vreme)

Romerne har bygd mange imponerende byggverk. Rimljani su sagradili mnoga zadivljujuća zdanja.

(Vi kan se dem nå) (Možemo ih videti i sada)

Perfektum - perfekat U perfekt pasivu možemo imati različite forme: passiv

aktiv

Brevet har blitt sendt. Brevet er blitt sendt. Brevet er sendt.

(Noen har sendt brevet.)

Pismo je poslato.

(Neko je poslao pismo.)

Pomoćni glagol je u prezentu.

40

Pluskvamperfektum - pluskvamperfekat U pluskvamperfektu dobijamo isto, samo što nam je pomoćni glagol u preteritu: passiv

aktiv

Brevet hadd blitt sendt. Brevet var blitt sendt. Bravet var sendt.

(Noen hadde sendt brevet.)

Pismo je poslato.

(Neko je poslao pismo.)

Futurum - futur U književnom jeziku je uobičajeno koristiti VIL BLI + prošli particip: Skolen vil bli stengt til neste år. Oppgavene vil bli gjennomgått senere.

Škola će biti zatvorena do iduće godine. Zadaci će biti urađeni kasnije.

Uobičajeno je, takođe upotrebiti KOMMER TIL Å u pasivu: Skolen kommer til å bli stengt til neste år. Škola će biti zatvorena do iduće godine. Oppgavene kommer til å bli gjennomgått senere. Zadaci će biti urađeni kasnije. Takođe, u pasivu je vrlo uobičajeno koristiti prezent za izražavanje budućnosti: Skolen blir stengt til neste år. Oppgavene blir gjennomgått senere.

Škola je zatvorena do iduće godine. Zadaci su urađeni kasnije.

Fortidsfuturum - prošli futur Prošli futur ima pomoćni glagol u preteritu: De trodde saken ville bli avgjort på neste møte. Oni su mislili da će slučaj biti rešen na sledećem susretu. De sa at bilen skulle bli reparert straks. Oni su rekli da će auto biti popravljen odmah. Mi imamo iste forme u pasivu kao i u aktivu: prezent:

Bilen blir reparert. Auto je popravljen.

preterit:

Bilen ble reperert i forrige uke. Auto je popravljen prošle nedelje.

perfekat:

Bilen har blitt reparert. Auto je popravljen.

futur:

Bilen vil bli reparert senere. Auto će biti popravljen kasnije.

41

pluskvamperfekat:

Bilen hadde blitt reparert. Auto je popravljen.

prošli futur:

Bilen ville bli reparert i løpet av uka. Auto bi trebalo biti popravljen u toku nedelje.

Pomoćni glagol BLI se menja u svim formama, ali glavni glagol u prošlom participu se ne menja. S - passiv Mi imamo još jednu formu pasiva koja se gradi dodavanjem nastavka S u infinitivu aktiva. Infinitiv sa S je obično iza glagola SKAL, KAN, MÅ i BØR: Dette må gjøres. Bilen kan ikke repareres. Nå skal huset males. Denne teksten bør leses godt.

Ovo mora da se uradi. Auto se ne može popraviti. Sada će se okrečiti kuća. Ovaj tekst se treba pročitati dobro.

S pasiv nalazimo i u receptima i u uputstvima: Dørene stenges klokka 20.00. Frokost serveres fra klokka 7.00. Grønnsakene kokes i ca. 12 minutter.

Vrata se zatvaraju u 20 časova. Doručak se servira od 7 sati. Povrće se kuva otprilike 12 minuta.

S pasiv koristimo samo u infinitivu i prezentu i te dve forme su iste: prezent

pomoćni glagol + infinitiv

Ski selges billig. Skije se jeftino prodaju.

Huset skal selges. Kuća na prodaju.

Feilparkerte biler flyttes. Pogrešno parkirana auta se odnose.

Bilen måtte flyttes. Auto se mora odneti.

Kjøtet kokes lenge. Meso se kuva dugo.

Vannet bør kokes. Voda treba da se kuva.

Sko repareres her. Cipele se popravljaju ovde.

Den kunne ikke repareres. Nije se moglo popraviti.

Det - setninger med passiv - det rečenice sa pasivom Ako aktivna rečenica nema neki objekat ili radnju, možemo dobiti rečenice sa DET kao subjektom u pasivu. Mi koristimo oba pasiva sa BLI i S pasiv: Det snakkes mye om dette, men det blir gjort lite. Govori se mnogo o tome, ali se malo radi. Det eksporteres mye kakao fra Ghana. Izvozi se mnogo kakaa iz Gane.

42

Det blir produsert mer enn landet trenger. Proizvedeno je više nego što zemlji treba. Andre S-verb - drugi S-glagoli Neki glagoli se završavaju na S, a nemaju značenje pasiva: synes:

Jeg synes det er kaldt. Mislim da je hladno.

(mener) (mislim)

lykkes:

Jeg håper vi lykkes. Nadam se da smo srećni.

(klarer det) (dovoljno)

finnes:

Det finnes ikke tigre i Afrika. Ne postoje tigrovi u Africi.

(eksisterer) (postoje)

skyldes:

Ulikken skyldes det glatte føret. Uzrok nesreće je klizav sneg.

(er på grunn av) (je razlog)

trives:

Vi trives godt her. Osećamo se dobro ovde.

(liker oss) (sviđa nam se)

skilles:

Hun skal visst skilles. Ona će se, svakako razvesti.

samles:

Demonstrantene samles ved ambassaden. (samler seg) Demonstranti se okupljaju oko ambasade. (okupljaju se)

undres:

Jeg undres på hva som skal skje. Pitam se šta će se desiti.

(undrer meg) (pitam se)

møtes:

Vi kan møtes senere. Možemo se sresti kasnije.

(møte hverandre) (sresti jedan drugog)

treffes:

De treffes i morgen. Oni se sreću sutra.

(treffer hverandre) (susreću jedan drugog)

sees:

Når kan vi sees? Kada se možemo videti?

(se hverandre) (videti jedan drugog)

snakkes:

Vi snakkes. Mi razgovaramo.

(snakker med hverandre) (govorimo jedan sa drugim)

(skille seg) (razvesti se)

U ovoj poslednjoj grupi subjekat mora biti reč u množini. Infinitiv i prezent od S glagola su isti, a najviše se ove dve forme koriste. Neki od glagola se koriste, međutim, u preteritu - ređe u perfektu:

43

infinitiv/prezent

preterit

perfekat

synes lykkes høres trives finnes skyldes møtes treffes sees

syntes lyktes hørtes trivdes fantes skyldes møttes traf(fe)s såes

har synes har lykkes har trives

SYNES koristimo da izrazimo ličnu misao o nečemu. To mora biti nešto što smo, npr. osećali, ili probali: Jeg synes (ikke) fiskeboller er godt. (Jeg har smakt det.) Mislim (ne mislim) da je okruglica od ribe dobra. (Ja sam probao to.) Jeg tror (ikke) fiskeboller er godt. (Jeg bare gjetter.) Mislim (ne mislim) da je okruglica od ribe dobra. (Ja samo nagađam.) 4. Hjelpeverber - pomoćni glagoli Videli smo da glagol ima dve forme koje se koriste same u rečenicama: prezent i preterit. Kada treba da izrazimo nešto drugo u odnosu na ove dve forme moramo da koristimo kombinacije pomoćnog glagola i prezenta ili preterit + prošli particip ili infinitiv glavnog glagola. Pomoćni glagoli se koriste u različitim kombinacijama. Modale verb - modelni glagoli SKAL, VIL, MÅ, KAN i BØR zovu se modelni glagoli. Modelni glagoli govore najčešće o budućem vremenu. Oni, takođe govore o tome kako je neko bio spreman na to o čemu se priča. Modelni glagoli stoje ispred glagola u infinitivu: Hun skal slutte i jobben. Ona će završiti posao.

(Hun har planlagt å slutte.) (Ona je planirala da završi.)

Hun Ona Hun Ona

(Hun (Ona (Hun (Ona

vil slutte i jobben. će završiti posao. må slutte i jobben. mora da završi posao.

ønsker å slutte.) želi da završi.) er nødt til å slutte.) je prinuđena da završi.)

Hun kan slutte i jobben. Ona može da završi posao.

(Det er mulig for henne å slutte.) (Moguće je da ona završi.)

Hun bør slutte i jobben. Ona treba da završi posao.

(Det er best for henne å slutte.) (Najbolje za nju je da završi.)

44

Modelni glagoli se koriste mnogo kada hoćemo da zamolimo nekog da uradi nešto ili nudimo nešto sami sebi: Kan du hjelpe meg litt? Vil du komme hit et øyeblikk? Skal vi ta følge på kino? Skal jeg hjelpe deg med oppgavene?

Možeš li mi pomoći malo? Hoćeš li doći ovamo na trenutak? Hoćemo li ići u bioskop? Hoćeš li da ti pomognem oko zadataka?

Najčešće dolazi glavni glagol iza modelnih glagola, ali mogu oni sami da sagrade glagol. Tada oni najčešće stoje zajedno sa prilogom za mesto: Jeg skal hjem. Vi skal ut. Ja ću kući. Mi ćemo napolje.

(har planlagt å gå) (isplanirano je da se ide)

Jeg må hjem. Jeg må til byen. Ja moram kući. Moram do grada.

(er nødt til å gå) (prinudno se ide)

Jeg vil hjem. Alle vil ut. Ja ću kući. Svi će napolje.

(har lyst til å dra) (imaju želju da odu)

KAN može stajati zajedno sa imenicom i sa imenom jezika: Hun kan ikke leksa. Han kan engelsk og norsk.

Ona ne zna da piše. On zna engleski i norveški.

Modelni glagoli imaju specijalnu promenu: infinitiv

prezent

preterit

å å å å å

skal vil kan må bør

skulle ville kunne måtte burde

skulle ville kunne måtte burde

Preterit se koristi za prošlo vreme: Da jeg var liten, kunne jeg snakke arabisk. Kad sam bio mali znao sam da govorim arapski. I går måtte vi vaske hele huset. Juče smo morali da peremo celu kuću. Hun kunne leksa si veldig godt. Ona je znala da završi svoje zadatke veoma dobro.

Preterit za sadašnje vreme može da funkcioniše učtivije i skromnije od prezenta: Du burde/skulle ikke røyke så mye. Jeg ville/skulle gjerne snakke med Hansen.

Ne bi trebao da pušiš tako mnogo. Rado ću razgovarati sa Hansenom.

45

Ha - imati HA se koristi kao pomoćni glagol u perfektu i pluskvamperfektu: Jeg har vært her lenge. Vi hadde spist opp alle kakene. da de kom.

Bio sam ovde dugo. Pojeli smo sve kolače, kada su oni došli.

HA može biti jedini glagol u rečenici i vezati subjekat i objekat. Bli - biti BLI se koristi kao pomoćni glagol u pasivu: Maten ble ødelagt. Alt har blitt forandret.

Hrana se pokvarila. Sve se izmenilo.

BLI može biti jedini glagol. Najčešće vezuje subjekat i predikat. Være - biti VÆRE se može upotrebiti kao pomoćni glagol u perfekt pasivu sa glagolom koji govori o kretanju ili promeni: Hun er reist. Alle er kommet.

Ona je otputovala. Svi su došli.

Naročito ispred BLIT se koristi ER: Hun er blitt syk.

Ona je bila bolesna.

ER može biti pomoćni glagol u perfekt pasivu: Hun er (blitt) oppsagt.

Ona je (bila) otpuštena.

Sa glagolom koji govori o nečemu što traje dugo, može se upotrebiti kao pomoćni glagol u pasiv prezentu: Hun er godt likt av alle.

Ona je najbolja od svih.

VÆRE može biti jedini glagol i vezati subjekat i predikat. VÆRE govori, takođe, gde subjekat boravi: Hun var hjemme. De andre er på skolen.

Ona je bila kod kuće. Drugi su u školi.

46

Få - dobiti Få se može koristiti ispred infinitiva, često sa značenjem "smem li da", "morati", "imati mogućnost za": Jeg får låne ski av naboen. Moram pozajmiti skije od komšije.

(det er i orden) (to je u redu)

Hun fikk ikke dra på ferie alene. (fikk ikke lov) Ona nije smela da krene na odmor sama. (nije dobila dozvolu) Jeg får dra nå. Moram da krenem sada.

(må/bør) (morati/trebati)

Vi får se hva som skjer. Moramo da vidimo šta se događa.

(framtida vil vise...) (budućnost će pokazati...)

Få se hva du har kjøpt! Smem li da vidim šta si kupio!

(få lov) (smeti)

Få se može upotrebiti kao pomoćni glagol ispred prošlog participa. Tada znači "moći da", "uspeti da", "imati priliku da": Fikk du bestilt billetter? Nå har vi fått solgt bilen. I dag fikk jeg levert stilen.

Da li si mogao da rezervišeš karte? Sada smo mogli da prodamo auto. Danas sam uspeo da predam sastav.

Få može da bude jedini glagol. Tada on znači "primiti, dobiti": Har du fått brev? Han fikk hjelp.

Da li si dobio pismo? On je dobio pomoć. 5. Partisipper - participi

Glagoli imaju dva participa: a) Prošli particip (perfektum partisipp) se završava na ET ili T (-D, -DD): et: t (-d, -dd):

laget, sovet, drukket, hjulpet lest, lopt, fått, levd, bodd

Zajedno sa pomoćnim glagolom obrazuje particip glagola u perfektu, pluskvamperfektu i pasivu. Particip može biti jedini glagol kada skratimo SOM rečenicu: De bodde i ei hytte. (som var) laget av gamle kasser. Oni su živeli u kolibi (koja je) napravljena od starih sanduka. Jeg bruker vanlig kjøtdeig. (som er) blandet med mye krydder. Ja koristim, obično, mleveno meso (koje je) pomešano sa mnogo začina. Prošli particip se koristi i kao pridev: Hun mistet den nymalte sykkelen. Elevene var deprimert.

Ona je izgubila tek obojenu biciklu. Učenici su bili depresivni.

47

Kada je prošli particip deo glagolske forme tada ga ne menjamo. Kao pridev može da se menja. b) Sadašnji particip (presens partisipp) se gradi dodavanjem nastavka ENDE na infinitiv: smilende (nasmejan), leende (nasmejan). Sadašnji particip se najviše koristi kao pridev: Det er en fascinerende film. Forsinkelsen var irriterende.

To je očaravajući film. Kašnjenje je bilo iritirajuće.

Sadašnji particip se ne može menjati. 6. Infinitiv Etter verb - iza glagola Infinitiv se koristi iza modelnih glagola: Vi skal flytte. Nå må dere gå. Kan du stoppe her?

Mi ćemo se seliti. Sada vi morate ići. Možeš li stati ovde?

Iza nekih drugih glagola (pleie - negovati, like - voleti, ønske - želeti, orke - podnositi, behove - morati) koristimo, takođe, infinitiv. Tada su ovi glagoli ispred infinitiva: Jeg liker å svomme. Vi pleier å lage mat selv. Jeg orker ikke å gjøre mer. Du behover ikke å svare.

Ja volim da plivam. Mi običavamo da napravimo hranu sami. Ja ne podnosim da radim više. Ne moraš odgovoriti.

Iza glagola BE (zamoliti) možemo imati objekat + infinitiv: De bad oss (om å) vente. Jeg bad dem (om å) kjøpe mat.

Oni su nas zamolili da sačekamo. Ja sam ih zamolio da kupe hranu.

Od nekog drugog glagola možemo, takođe, dobiti objekat + infinitiv: Vi sa dem kjøre av gårde. Vi hørte henne komme.

Rekli smo im da voze iz dvorišta. Čuli smo da ona dolazi.

Etter preposisjoner - iza predloga Mi imamo infinitiv iza mnogih predloga. Uten izražava da neko nije nešto uradio: De gikk videre uten å stoppe. Oni su išli dalje bez zaustavljanja.

(og de stoppet ikke) (oni se nisu zaustavljali)

I dag gikk han på ski uten å falle. (og han falt ikke) Danas je on otišao na skijanje bez objave. (nije objavio)

48

Infinitiv å ha + prošli particip imamo iza ETTER i UTEN: Etter å ha sittet inne hele dagen trengte de en tur. Posle celodnevnog odmora oni su trebali na put. De gikk uten å ha sett halve filmen. Oni su otišli na pola filma. De gikk uten å ha sett hele filmen ferdig. Oni su otišli, a da nisu odgledali film do kraja. Ovom izrazu odgovara ETTER AT DE HADDE SITTET, UTEN AT DE HADDE SETT itd. Izraz sa infinitivom možemo koristiti kada je isti subjekat za oba glagola. Nameru izražavamo sa FOR + infinitiv: De drog hjem for å besøke besteforeldrene. Oni su otišli kući da posete babu i dedu. Hva skal jeg gjøre for å forstå dette? Šta da radim da razumem ovo? For å snakke om noe annet... Govoriti o nečemu drugom... Mnogi izrazi sa predlogom mogu se razumeti iz infinitiva: Har du lyst til å komme? Jeg har ikke tid til å gå til byen i dag. Hun hadde behov for å reise bort.

Da li si želeo da dođeš? Nemam vremena da idem do grada danas. Ona je morala da putuje dalje.

7. Imperativ - zapovedni način Imperativ možemo napraviti od infinitiva bez nastavka E. Ako se infinitiv ne završava na E, imperativ je isti kao infinitiv: infinitiv

imperativ

lese

les

čitaj

Les dette strykket hjemme. Čitaj ovo kod kuće.

snakke

snakk

govori

Snakk litt høyere, er du snill. Govori malo glasnije, budi ljubazan.

kjøre

kjør

vozi

Kjør forsiktig! Vozi oprezno!

sitte

sitt

sedi

Sitt her hos meg, du! Sedi ovde kod mene!

hilse

hils

pozdravi

Hils Olivia fra meg. Pozdravi Oliviju od mene.

49

se

se

vidi

Se deg godt for! Dobro se pazi!

gå

gå

idi

Gå forsiktig på isen! Hodaj pažljivo po ledu!

gi

gi

daj

Ikke gi deg! Ne dam ti!

ta

ta

uzmi

Bare ta mer kake! Uzmi još kolača!

Imperativ koristimo kada govorimo nekom direktno i kažemo da uradi nešto. Kada želimo da se nešto ne uradi, obično stavimo ikke ispred imperativa, kada govorimo. U pisanju je ikke iza imperativa: Ikke gå ennå! Nemoj još da ideš! Kast ikke billetten før De har passert utgangen. Ne bacajte kartu dok ne izađete. infinitiv imperativ sadašnji particip prošli particip

(å) smile (smešiti se) smil! smilende smilt

(å) gå (ići) gå! gående gått

8. Sammensatte verb - složeni glagoli Glagoli mogu biti složeni. Prva reč može da pripada različitim vrstama reči, na primer: imenica: pridev:

delta (učestvovati), maskinskrive (pisaća mašina) muliggjøre (omogućiti), sykmelde (bolovati), dypfryse (duboko zamrznuti)

Ali, uobičajeno je glagol kombinovan sa predlogom i prilogom: å oversette, å avgjøre, å undervise, å utdanne, å inneholde prevesti, odlučiti, predavati, obrazovati, sadržati Postoji izraz koji ne vezuje složenicu, što će reći da predlog/prilog stoji kao prikladna reč iza glagola: å ta over, å sette i gang, å gjøre om, å henge sammen, å si opp preuzeti, organizovati, raditi se o, zalepiti se, dati otkaz Neki glagoli mogu biti nepovezani ili učvršćeni u složenici sa istim značenjem. Čvrsta složena forma je više formalna i pismena nego nepovezana forma: De gav ut boka. De la ned skolen. Hun satte fram et forslag.

De utgav boka. De nedla skolen. Hun framssate et forslag.

50

Izdali su knjigu. Napustili su školu. Ona je iznela predlog.

U drugom slučaju značenje može biti izmenjeno: De satte over maten. Stavili su hranu gore.

De oversatte boka. Preveli su knjigu.

Vi drog opp plantene. Počupali smo sadnice.

De oppdrog barna strengt. Oni vaspitavaju decu strogo.

Hun slo av radioen. Ona je ugasila radio.

Hun avslo forslaget. Ona je odbila predlog.

Iako se glagol nalazi u nevezanoj složenoj rečenici, particip u pasivu može biti čvrsto povezan: De sa opp arbeiderne. Oni su dali otkaz radnicima.

Arbeiderne ble sagt opp. Arbeiderne ble oppsagt.

Bilen kjørte på en hund. Auto je zgazio psa.

Hunden ble påkjørt. Pas je zgažen.

Radnici su dobili otkaz. Radnici su otpušteni.

9. Varige og avsluttede handlinger - trajno svršene radnje Glagol može u nekom slučaju izražavati radnju koja traje duže ili je kratkotrajna. Bo (stanovati), leve (živeti), være (biti), ha (imati) su glagoli koji govore o trajanju radnje ili stanja. Flytte (seliti), begynne (početi), dø (umirati), få (dobiti) međutim, govore o kratkotrajnoj radnji, koja se menja iz stanja u stanje. Ovu razliku vidimo u rečenicama kao što su ove: Hun var syk. (tilstand) Hun ble syk. (overgang)

Ona je bila bolesna. (stanje) Ona je bila bolesna. (prelazni period)

Hun hadde feber. Hun fikk feber.

Ona je imala temperaturu. (stanje) Ona je dobila temperaturu. (prelazni period)

(tilstand) (overgang)

Ovakav glagol može se izvesti različito u različitim odnosima. Prezent glagola koji govore o kratkotrajnim radnjama koristimo često za buduće vreme: Vi flytter i neste uke. Jeg blir sikkert frisk i morgen.

Mi se selimo sledeće nedelje. Ja ću sigurno biti zdrav sutra.

Perfekat glagola za kratkotrajne radnje govori o nečemu što je završeno u prošlosti, dok oni koji govore o stanjima koja traju jedan trenutak, takođe mogu govoriti o nečemu što traje još uvek. De har flyttet. De har bodd i utlandet lenge.

Oni su se odselili. Oni su živeli u inostranstvu dugo.

Glagoli koji govore o prelaznom periodu, mogu imati VÆRE kao pomoćni glagol u perfekat aktivu:

51

De er reist. Han er flyttet. Hun er blitt syk.

Oni su otputovali. On se odselio. Ona je bila bolesna.

Neki glagoli sa N govore o kratkotrajnom prelaznom periodu do novog stanja: Helene sover. Helene spava.

(varig) (stalno)

Hun sovnet klokka sju. Ona je spavala do sedam sati.

(overgang) (prelazni period)

Drugi ovakvi glagoli su: å våkne, (bli våken) - buditi se (biti budan), å blekne (bli blek) pobledeti (biti bled), å visne (bli vissen) - uvenuti (biti uveo), å gulne (bli gul) - požuteti (biti žut), å stivne (bli stiv) - ukočiti se (biti ukočen). Neki prilozi pokazuju da je radnja završena: Han spiste opp et eple. Hun leste ut en zykk roman. Huset brant ned. Jeg skal brenne opp papirene.

On je pojeo jabuku. Ona je pročitala debeo roman. Kuća je izgorela. Ja ću zapaliti papire.

Neki predlozi govore o nesvršenoj radnji: Han spiste på et eple. Hun leste i en tykk roman.

On je jeo jabuku. Ona je čitala debeo roman.

Zajedno sa rečima za periode govori predlog PÅ o svršenoj radnji, dok I govori o radnji koja traje. Hun pusset opp hybelen i ei uke. (Hun jobbet så lenge - vi vet ikke noe om resultatet ) Ona je renovirala iznajmljenu sobu ove nedelje. (Radila je tako dugo - ne znamo ništa o rezultatu) Hun pusset opp hybelen på ei uke. Ona je renovirala iznajmljenu sobu ove nedelje.

(Hun klarte å bli ferdig i løpet av den tida.) (Ona je uspela da bude slobodna u toku tog vremena)

Neki izrazi specijalno govore da radnje traju jedan trenutak: De satt og smilte. De lå og leste. Han gikk og ventet.

Oni su sedeli i smešili se. Oni su ležali i čitali. On je hodao i čekao.

De holder på å pusse opp leiligheten. Huset er i ferd med å falle samen.

Oni su upravo renovirali stan. Kuća se taman rušila.

Sadašnji particip glagola koji govore o stanju može se koristiti iza glagola BLI (biti). Ovakav izraz govori o nečemu što traje: De ble stående utenfor. Vi ønsker å bli boende her. Hun ble liggende på sykehuset i en måned.

Oni su stajali napolju. Želeli smo da živimo ovde. Ona je ležala u bolnici mesec dana.

52

ADJEKTIV - PRIDEVI 1. Ordklassen - vrsta reči Jeg er ikke syk, jeg er bare trøtt! Nisam bolestan, samo sam umoran! Pridevi govore kako je nešto ili neko. Pridevi govore između ostalog o: veličini:Hun er liten. Ona je mala.

Skolen er stor. Škola je velika.

Båten er lang. Čamac je dug.

dobu: Han blir gammel. On je star.

Er skolen ny? Da li je škola nova?

Frukten er frisk. Klærne hans er moderne. Voće je sveže.Njegova odeća je moderna.

boji:

Han er tynn. On je tanak.

Jakka er lyss/ mørk/ rød/ grønn/ hvit osv. Jakna je svetla/ tamna/ crvena/ zelena/ bela itd.

kvalitetu:

Maten var god. Boka er dårlig. Hrana je bila dobra. Knjiga je loša.

Byen er pen. Grad je lep.

nacionalnosti: Hun er tyrkisk. Ona je Turkinja.

Maten var norsk. Hrana je bila norveška.

Er filmen utenlandsk? Da li je film strani?

stanju:

Ble hun sint? Da li je ona bila ljuta?

Han ble trøtt. On je bio umoran.

Læreren er syk. Učitelj je bolestan.

Kada govorimo nešto novo o subjektu, vezujemo pridev za subjekat uz pomoć glagola VÆRE(biti) ili BLI (biti). Tada je pridev predikat. Kada pitamo, obično je glagol na prvom mestu: Er du trøtt? Var læreren syk? Ble hun glad?

Da li si ti umoran? Da li je učitelj bio bolestan? Da li je ona bila srećna?

Pridevi mogu stajati ispred imenice koju opisuju. U jednini imamo, obično, neodređeni član ispred: De har ei stor stue. Det var en fin dag. Vi kjøpte et bilig bord.

Oni imaju veliku dnevnu sobu. Bio je lep dan. Kupili smo jeftin sto.

Možemo imati izraz bez člana: De har kjøpt ny bil. Vi fikk god middag. Det er pent vær. Han er katolsk prest.

Oni su kupili novi auto. Dobili smo dobar ručak. Lepo je vreme. On je katolički pop.

53

2. Bøyning av adjektiv - promena prideva Pridev se menja iza imenice koju opisuje. Forma koju nalazimo u rečenicama i listama se koristi za opisivanje reči koje su muškog i ženskog roda u jednini. Kada pridev opisuje reč srednjeg roda ili množinu menjamo pridev. Intetkjøn - srednji rod Kada pridev opisuje imenicu srednjeg roda, dobija, često, nastavak T: Huset er stort. Stedet var fint. Bildet er pent. Dette er et fint sted. Kan du kjøpe et ferskt brød?

Kuća je velika. Mesto je bilo lepo. Slika je lepa. Ovo je fino mesto. Možeš li kupiti svež hleb?

Dupli suglasnik se svodi na na jedan ispred T: (grønn) (tykk)

et grønt teppe et tykt teppe

zelen tepih debeo tepih

Neki pridevi koji se završavaju samoglasnikom dobijaju dva T: (ny) (fri) (blå) (grå)

et et et et

nytt system fritt land blått lys grått liv

novi sistem slobodna zemlja svetlo plavo siv život

Uten T i intetkjønn - bez T u srednjem rodu Pridevi koji se završavaju na IG i E (nekad još neki samoglasnici) ne dobijaju T u srednjem rodu: Huset var bilig. Dette stedet er hyggelig. Hun har et rotete rom. De traff et gråtende barn. Huset er moderne. Slipset var rosa.

Kuća je bila jeftina. Ovo mesto je prijatno. Ona ima neurednu sobu. Oni su sreli uplakano dete. Kuća je moderna. Kravata je bila roza.

Mnogi pridevi koji se završavaju na na SK ne dobijaju T u srednjem rodu. To važi za strane reči i reči za nacionalnost: Dette er økonomisk spørsmål. Vi har et praktisk problem. Vi så et tysk teaterstykke. Dette flagget er tyrkisk.

Ovo je ekonomsko pitanje. Imamo praktičan problem. Gledali smo nemački pozorišni komad. Ova zastava je turska.

Pridevi koji se završavaju na suglasnik T u ženskom i muškom rodu ne dobijaju posebno T u srednjem rodu. To važi, takođe, za neke prideve koji se završavaju na D:

54

ženski/muški rod

srednji rod

en kort tur kratka tura

et kort brev kratko pismo

ei svart jakke crna jakna

et svart skjerf crna marama

en interessant film interesantan film

et interessant sted interesantno mesto

ei fremmed dame strankinja

et fremmed sted strano mesto

en solid bygning čvrsta zgrada

et solid fundament čvrsta osnova

Flertal - množina Pridev koji opisuje reč u množini dobija, obično, nastavak E: jednina:

Jeg er trøtt. Ja sam umoran.

Hun ble glad. Ona je bila srećna.

Vi har en stor hage. Mi imamo veliki vrt.

množina:

Vi er trøtte. Mi smo umorni.

De ble glade. Oni su bili zadovoljni.

De har store hager. Oni imaju velike vrtove.

Nastavak u srednjem rodu jednine moramo staviti do nastavka u množini: jednina:

Huset var hvitt. Kuća je bila bela.

Hun kjøpte nytt gardin. Ona je kupila novu zavesu.

množina:

Husene var hvite. Kuće su bile bele.

Hun kjøpte nye gardiner. Ona je kupila nove zavese.

Pridevi koji se završavaju na ER, EL i EN dobijaju izmenjenu formu u množini: jednina:

en diger ost, ei sulten jente, et gammelt hus ogroman sir, gladna devojčica, stara kuća

množina:

digre oster, sultne jenter, gamle hus ogromni sirevi, gladne devojčice, stare kuće

Uten forandring i flertal - bez promene u množini Pridev koji se završava na E, ne dobija neko novo E u množini: jednina:

et moderne hus, et stille barn, et øde sted moderna kuća, mirno dete, pusto mesto

množina:

mange moderne hus, noen stille barn, noen øde steder mnogo modernih kuća, nekoliko mirne dece, nekoliko pustih mesta

55

Neki pridevi koji se završavaju na druge samoglasnike, obično ne dobijaju E u množini: jednina:

en rosa panter, et blått øye, en grå dress roze panter, plavo oko, sivo odelo

množina:

noen rosa pantere, to blå øyne, mange grå dresser nekoliko roze pantera, dva plava oka, mnogo sivih odela

Ordliste - lista reči U listi reči nalaziš kako se pridevi menjaju iza nabrajanja ili kod specijalne promene: stor adj..n.-t

stor pridev.srednji rod.nastavak -t

(n.=nøytrum=intetkjønn) To znači da je pridev pravilan, sa T u srednjem rodu i E u množini. Kada je neka specijalna promena forme su sledeće: sulten adj..n.-ent.fl.-tne (intetkjønn: sultent. flertall: sultne) Bestemt form - određena forma Læreren forklarte mattestykket. Učitelj je objašnjavao zadatak iz matematike. Den trøtte læreren forklarte det vanskelige mattestykket. Umorni učitelj je objašnjavao težak zadatak iz matematike. Uporedi ove dve rečenice iznad. Kada pridev stoji ispred imenice u određenoj formi dobija nastavak E (forma kao u množini trøtte).Ali nije dovoljno staviti pridev u određenu formu. Pridev dobija i određeni član ispred sebe. Klokka er god. Sat je dobar.

Den nye klokka er god. Novi sat je dobar.

Læreren er grei. Učitelj je dobar.

Den nye læreren er grei. Novi učitelj je dobar.

Systemet er godt. Sistem je dobar.

Det nye systemet er godt. Novi sistem je dobar.

Kollegene er hyggelige. Kolege su prijatne.

Den nye kollegene er hyggelige. Nove kolege su prijatne.

Pridev koji stoji kao predikat do imenice u određenoj formi ne dobija određenu formu: Huset er nytt. Det nye huset var dyrt.

Kuća je nova. Nova kuća je bila skupa.

56

Pridevi koji imaju izmenjenu formu u množini, imaju tu formu i u određenoj formi: en sulten student gladan student

den sultne studenten gladan student

et vakkert sted lepo mesto

det vakre stedet lepo mesto

Pridev ima određenu formu iza genitiva i drugih reči za posedovanje, dok imenica stoji u određenoj formi: Karims nye motorsykkel, landets økonomiske situasjon, min gamle far, min kjære venn Karimov novi motor, državna ekonomska situacija, moj stari otac, moj dragi prijatelj Nekada koristimo određenu formu imenice kada imamo pridevski određen član ispred. To važi za neke imenice: Det hvite hus, Den røde plass, Den siste mohikaner bela kuća, crveno sedište, poslednji Mohikanac Nekada se razlikuju forme. Forma sa imenicom u neodređenoj formi je više formalna: den norske regjering(en) norveška vlada

den franske revolusjon(en) francuska revolucija

U nekom slučaju koristimo forme u malo drugačijim odnosima: det moderne maleri moderna umetnička slika den lille mann mali čovek

(fenomenet) (pojava)

(vanlige mennesker) (obični ljudi)

det moderne maleriet moderna umetnička slika

(konkret) (konkretna)

den lille mannen mali čovek

(en bestemt) (određeni)

Liten og annen - mali i drugi Liten (mali) i annen (drugi) imaju specijalnu promenu i imaju jednu sopstvenu formu u ženskom rodu, kada koristimo neodređeni član ei: ženski rod

muški rod

srednji rod

množina

ei lita jente mala devojčica

en liten by mali grad

et lite land mala zemlja

små land male zemlje

ei anna jente druga devojčica

en annen dag drugi dan

et annet sted drugo mesto

andre steder druga mesta

den lille jenta mala devojčica

den lille byen mali grad

den lille landet mala zemlja

de små landene male zemlje

den andre jenta druga devojčica

den andre dagen drugi dan

det andre stedet drugo mesto

de andre stedene druga mesta

57

NEODREĐENA FORMA

ODREĐENA FORMA

Mer om intetkjønnsformen - više o formi srednjeg roda Nekada koristimo formu srednjeg roda prideva kada on stoji kao predikat, iako subjekat nije reč srednjeg roda. To važi za opšte izjave sa subjektom u neodređenoj formi: Kaffe er godt. Vin er dyrt. Grønnsakker er sunt.

Kafa je dobra. Vino je skupo. Povrće je zdravo.

To važi i kada je subjekat u infinitivu: Å jogge er populært.

Džogirati je popularno.

Ovakve rečenice se mogu uvek transformisati u rečenice sa DET kao subjektom: Det er godt med kaffe. Det er populært å jogge.

Dobra je kafa. Popularno je džogirati.

Partisipper - participi Prošli particip koristimo često kao pridev. Kada particip stoji iza glagola obično se ne menja: Kyllingene var stekt. og potetene var kokt. Pilići su bili pečeni, a krompiri su bili kuvani. Brevene var håndskrevet. Pisma su bila napisana rukom. Ali kada prošli particip stoji ispred imenice dobija E ako je imenica u množini ili određenoj formi: Vi fikk stekte kyllinger og kokte poteter. Dobili smo pečene piliće i kuvane krompire. Den stekte kyllingen var veldig god. Pečeno pile je bilo veoma dobro. Particip je često složen: nyskrevet, ustekt, håndlaget novonapisano, nepečen, ručnoizrađen Partisipper som ender på ET - participi koji se završavaju na ET Participi pravilnih glagola koji se završavaju na ET dobijaju EDE, ETE ili A u množini i u određenoj formi: Det var to bortkastede/bortkastete/bortkasta timer. Bilo je duplo traćenje vremena.

58

(kastet) (izgubljeno)

Hun hengte opp det nyvaskede/nyvaskete/nyvaska gardinet. On je okačio novoopranu zavesu.

(vasket) (oprano)

Nepravilni glagoli na ET dobijaju promenu sa N: De håndskrevne brevene var uleselige. Ručno napisana pisma su bila nečitljiva.

(skrevet) (napisana)

Sadašnji particip se koristi kao pridev, ali se ne menja: ei smilende jente, et smilende barn, de smilende barna nasmejana devojčica, nasmejano dete, nasmejana deca 3. Sammenlikning - poređenje Det er like kaldt i dag som i går. Danas je slično hladno kao juče. Kada pridev opisuje nešto ili nekog, to možemo izraziti sa LIKE SOM: Det er like kaldt i Canada som i Norge. Det er like pent i Spania som i Italia. Fransk er like vanskelig som norsk. Anne er like flink som Martin. Vi ble like trøtte som de andre elevene.

U Kanadi je hladno kao u Norveškoj. U Španiji je lepo kao u Italiji. Francuski je težak kao norveški. Anne je sposobna kao Martin. Bili smo umorni kao drugi učenici.

Onaj koji se poredi može, takođe, biti subjekat. Tada pridev stoji u množini: Anne og Martin er like flinke. Bestemor og bestefar er like gamle. Alle elevene var like trøtte.

Anne i Martin su slično sposobni. Baba i deda su slično stari. Svi učenici su bili slično umorni.

Kada je nešto različito, možemo reći: Det er ikke så kaldt i dag som i går. Nije tako hladno danas kao juče. Bestemor er ikke så gammel som bestefar.Baba nije tako stara kao deda. Per var ikke så trøtt som Eva. Per nije tako umoran kao Eva. Pridev ima specijalne forme koje se koriste za poređenje: Komparativ Det var kaldere i går enn i dag. Det er varmere i dag enn i går.

Bilo je hladnije juče nego danas. Toplije je danas nego juče.

Iza komparativa imamo skoro uvek ENN (od, nego): De har billigere mat på torget enn i butikken. Det er varmere i Tunisia enn i Norge. Maten er dyrere i Norge enn i India og Pakistan.

Oni imaju jeftiniju hranu na pijaci nego u prodavnici.

Er matematikk morsommere enn norsk? Synes du norsk er lettere enn tyrkisk?

Da li je matematika zanimljivija od norveškog?

Toplije je u Tunisu nego u Norveškoj . Hrana je skuplja u Norveškoj nego u Indiji i Pakistanu.

Misliš li da je norveški lakši od turskog?

59

Najviše prideva dobija nastavak ERE u komparativu, ali neki obični pridevi imaju drugu promenu: (god) (dobar)

Er norsk mat bedre enn engelsk? Da li je norveška hrana bolja od engleske?

(stor) (veliki)

Islamabad er mye storre enn Oslo. Islamabad je mnogo veći od Osla.

(liten) (mali)

Norge er mindre enn Tyrkia. Norveška je manja od Turske.

(ung) (mlad)

Elevene er yngre enn læreren. Učenici su mlađi od učitelja.

(gammel) (star)

Damaskus er en mye eldre by enn Bergen. Damask je mnogo stariji grad nego Bergen.

Mi možemo graditi komparativ sa postavljanjem drugačijeg priloga ispred: Hun er litt eldre enn meg. Hun er mye eldre enn meg. Hun er enda eldre enn meg.

Ona je malo starija od mene. Ona je mnogo starija od mene. Ona je daleko starija od mene.

Superlativ Maten er billigst på torget. Hrana je najjeftinija na pijaci.

(billigere enn andre steder) (jeftinija nego na drugim mestima)

Hvilket fag er morsomst? Koji predmet je najinteresantniji?

(morsommere enn andre fag) (interesantniji od drugih predmeta)

Denne genseren er finest. Ovaj džemper je najfiniji.

(finere enn de andre genserne) (finiji od drugih džempera)

Hvilke fag er vanskeligst? Koji predmet je najteži?

(vanskeligere enn andre fag) (teži od drugih predmeta)

Mi koristimo superlativ za najviši stepen kada ne spominjemo druge stvari koje poredimo. Mi ne možemo staviti ENN (od, nego) iza superlativa. Možemo pominjati to što poredimo u pitanju, kao: Hva slags mat er best, indisk eller pakistansk? Koja vrsta hrane je najbolja, indijska ili pakistanska? Hvilken by er størst. Ankara eller Istanbul? Koji grad je najveći, Ankara ili Istanbul? Er Anna eller Anis flinkest i norsk? Da li je Ana ili je Anis najbolji iz norveškog? Najviše prideva dobija EST u superlativu: penest (najlepši), greiest (najbolji). Oni koji se završavaju na IG i SOM dobijaju samo ST: hyggeligst (najprijatniji), morsomst (najinteresantniji).

60

Neki pridevi imaju specijalne forme: (god) (dobar)

Hvor er maten best? Koja je hrana najbolja?

(ung) (mlad)

Hvem er yngst i familien? Ko je najmlađi u porodici?

(gammel) (star)

Hvem er eldst i familien? Ko je najstariji u porodici?

Specijalne forme u komparativu i superlativu:

liten (mali) stor (veliki) gammel (star) ung (mlad) lang (dug) god (dobar) tung (težak)

komparativ

superlativ

mindre større eldre yngre lengre bedre tyngre

minst størst eldst yngst lengst best tyngst

Komparativ se ne menja. Superlativ se menja samo u određenoj formi: Den yngste dattera skal begynne på skolen. Najmlađa ćerka će poći u školu. Det minste romet er mitt. Najmanja soba je moja. De eldste barna er tvillinger. Najstarija deca su blizanci. Hun bor i den største byen i verden. Ona živi u najvećem gradu na svetu. De bor i det eldste huset i gata. Oni žive u najstarijoj kući u ulici. Han er den flinkeste gutten i klassen. On je najbolji dečak u razredu. U neodređenoj formi je superlativ nepromenjen: Hun er yngst. De er yngst.

Ona je najmlađa. Oni su najmlađi.

Kod predikata možemo da biramo hoćemo li da koristimo neodređenu ili određenu formu: Dette bildet er finest/det fineste. Hvem er yngst/de yngste i klassen? Eva og Peter er minst/de minste i klassen?

Ova slika je najlepša. Ko je najmlađi u razredu? Eva i Peter su najmanji u razredu?

Nekada može biti malih razlika u značenju: De er best i matematikk. Oni su najbolji iz matematike.

(=bedre enn i de andre fagene) (=bolji nego iz drugih predmeta)

De er de beste i matematikk. Oni su najbolji iz matematike.

(=bedre enn de andre elevene) (=bolji od drugih učenika)

61

Gradbøyning med mer og mest - gradacija sa više i najviše Umesto promene uz pomoć nastavaka ERE i EST možemo imati gradaciju korišćenjem MER (više) i MEST (najviše) ispred prideva. Svi participi i neki drugi pridevi imaju ovakvu gradaciju: Denne oppgaven er mer komplisert enn de andre. Ovaj zadatak je više komplikovan od drugih. Shakespeare er mer kjent enn Dickens. Šekspir je više poznat od Dikensa. Det er mer rotete enn det pleier å være. Više je prljav nego da se igrao. Det er mest praktisk å sykle på skolen. Najpraktičnije je voziti se biciklom u školu. Hvilken musiker er mest populær blant ungdommen? Koja je muzika najpopularnija među mladima? Superlativ ima, takođe, određenu formu: Ibsen er den mest berømte norske forfatteren. Dette er det mest idiotiske forslaget jeg har hørt. De liker den mest bråkete musikken.

Ibsen je najčuveniji norveški književnik. Ovo je najidiotskiji predlog koji sam čuo.

Oni vole najbučniju muziku.

Gradbøyning med mindre og minst - gradacija sa manji i najmanji Možemo,takođe, imati gradaciju sa manji i najmanji: Det er mindre interessant nå enn før. Dette er den minst populære boka hans.

To je mnogo manje interesantno sada nego pre. Ovo je njegova najmanje popularna knjiga.

4. Adjektiv brukt som substantiv - pridev u upotrebi imenice U norveškom koristimo, često, pridev na isti način kao imenicu, ali iako se reči koriste kao imenice, menjaju se kao pridevi sa E u množini i u određenoj formi: Det er mange gamle her i landet. Mnogo je starih ovde u zemlji.

(=mange gamle mennesker) (=mnogo starih ljudi)

Mange unge ønsker å fortsette på skolen. Det er stor forskjell på rike og fatigge. De fikk hjelp av noen arbeidsløse.

Mnogi mladi žele nastaviti školovanje. Velika je razlika između bogatih i siromašnih. Oni su dobili pomoć od nekih nezaposlenih.

U određenoj formi moramo upotrebiti pridev sa određenim članom: De unge hadde store problemer. Mladi su imali velike probleme.

(de unge meneskene) (mladi ljudi)

62

De fatigge gjorde opprør. Siromašni su se bunili. Hun syntes at de rike kunne betale mer skatt. Ona misli da su bogati mogli da plate veći porez. Participi se mogu koristiti na isti način: De oppsagte ble rasende. Otpušteni su bili besni.

(de som var blitt oppsagt) (oni koji su bili otpušteni)

Ingen adgang for gående på motorveien. (de som går) Niko nema pravo da ide po autoputu. (oni koji idu) 5. Oversikt over adjektivbøyningen - pregled promene prideva Pridev menjamo u rodu, broju odluci i gradaciji:

rod

broj

ženski

muški

srednji

množina

ei pen veske lepa tašna ei tynn jente tanka devojčica ei ny klokke nov sat ei tysk jente Nemica ei diger dør velika vrata ei øde gate pusta ulica ei lita jente mala devojčica

en pen by lep grad en tynn gutt tanak dečak en ny sko nove cipele en tysk film nemački film en digre bil veliki auto en øde vei pust put en liten sti mala staza

et pent sted lepo mesto et tynt barn tanko dete et nytt hus nova kuća et tysk flagg nemačka zastava et digert fjell velika planina et øde sted pusto mesto et lite hus mala kuća

pene steder lepa mesta tynne barn tanka deca nye hus nove kuće tyske filmer nemački filmovi digre biler veliki automobili øde steder pusta mesta små barn mala deca

Odluka den det de

pene

jenta stedet guttene

lepa devojčica lepo mesto lepi dečaci

Komparativ i superlativ: Den nye leiligheten er penere enn den gamle. Den nye leiligheten er penest. Den nye leiligheten er den peneste jeg har hatt.

63

Novi stan je lepši od starog. Novi stan je najlepši. Novi stan je najlepši od onih koje sam imao.

6. Ord for mengder - reči za masu Mi koristimo drugačije reči kada govorimo koliko je nečega što se može meriti i kada govorimo o nečemu što se ne može meriti. brojive

nebrojive

Vi har mange venner. Vi har mye mat. Mi imamo mnogo prijatelja. Mi imamo mnogo hrane. Vi har noen venner. Mi imamo nekoliko prijatelja.

Vi har noe mat. Mi imamo nešto hrane.

Vi har noen få venner. Mi imamo nešto malo prijatelja.

Vi har litt mat. Mi imamo nešto malo hrane.

Vi har få venner. Mi imamo malo prijatelja.

Vi har lite mat. Mi imamo malo hrane.

Vi har ikke noen venner. Mi nemamo nijednog prijatelja.

Vi har ikke noe mat. Mi nemamo hranu.

Kada govorimo o masi imenica koje se zovu brojive stvari (stolica, devojčica, knjige) možemo upotrebiti: mange - noen - noen få - få - ikke noen mnogo - nekoliko - nešto malo - malo - nijedan Kada govorimo o masi nekog materijala, mase apstraktnih materijala ne mogu imati množinu (hrana, kafa, ljubav), tada možemo upotrebiti: mye - noe - litt - lite - ikke noe mnogo - nešto - nešto malo - malo - ništa Važno! Imenice stoje u neodređenoj formi: množina:

noen/mange/få nekoliko/mnogo/malo

venner prijatelja

nebrojive:

noe/mye/lite nešto/mnogo/malo

ølje ulja

Noen - nekoliko, neki NOEN stoji obično do imenice u množini kao na primerima iznad. Ali, u odričnim i upitnim rečenicama može, takođe, stajati ispred reči u žensko/muškom rodu u jednini. Noe - nešto, nekakav NOE stoji, obično, do nečega što se ne može brojati, kao u primerima iznad. Ali, u odričnim i upitnim rečenicama može stajati ispred reči srednjeg roda u jednini - iako je to reč koja može imati množinu:

64

noen

noe

odrične rečenice:

Vi har ikke noen bil. Nemamo nijedan auto.

Det er ikke noe problem. To nije neki problem.

upitne rečenice:

Er det noen kiosk her? Da li je neki kiosk ovde?

Er det noe turistkontor her? Da li je neka turistička agencija ovde?

NOEN FÅ (nešto malo) i LITT (nešto malo) znači deo, a to je više od FÅ (malo) i LITE (malo). Tellelig eller ikke tellelig? - brojivo ili nebrojivo? Neke imenice možemo uzeti kao brojive i kao nebrojive: Vi trenger mange/mye penger. Det er mange/mye mennesker utenfor.

Nama treba mnogo para. Mnogo je ljudi napolju.

U nekim odnosima je samo jedna varijanta prirodna: Vi dyrker mye grønnsaker. Mi gajimo mnogo povrća.

(støre mengder) (široke mase)

Vi dyrker mange grønnsaker. Mi gajimo mnogo povrća.

(mange arter) (mnogo vrsta)

Alle - svi, svaki ALLE (svi, svaki) je množina i obuhvata više od dva nečega. Imenice iza ALLE mogu stajati u neodređenoj formi kada je značenje uopšteno, a u određenoj formi kada slušalac zna o čemu govorimo: Alle mennesker bør ha samme rettigheter. Alle bilettene er utsolgt.

Svi ljudi trebaju imati ista prava. Sve karte su rasprodate.

ALLE se koristi mnogo bez imenice iza: Alle var enige. Alle hadde det gøy. Jeg kjenner alle her.

Svi su bili saglasni. Sve je bilo zabavno. Ja poznajem sve ovde.

Begge - oba BEGGE koristimo kada govorimo o dve određene ličnosti ili stvari: Begge barna våre er syke. De har solgt begge bilene sine.

Oboje naše dece je bolesno. Oni su prodali oba svoja auta.

65

Begge to/ begge deler - oba/obadva Kada BEGGE stoji samo, bez imenice iza, dodajemo često drugu reč. Kada govorimo o dve određene ličnosti ili stvari, koristimo BEGGE TO: Kommer Kim eller Leo? Dolazi li Kim ili Leo?

De kommer begge to. Dolaze oboje.

Kjøpte du den lille eller den støre lampa? Da li si kupio onu malu ili onu veliku lampu?

Jeg kjøpte begge (to). Kupio sam obe.

Kada je značenje više uopšteno koristimo BEGGE DELER: Vil du ha melk eller kaffe til frokost? Da li želiš mleko ili kafu za doručak?

Jeg vil gjerne ha begge deler. Ja bih, rado, oba.

Snakker Kim thai eller engelsk? Da li govori Kim tajlandski ili engleski?

Begge deler, tror jeg. Oba, mislim.

Ingen - niko, nikakav Umesto IKKE NOEN možemo, često, upotrebiti INGEN. Kada IKKE i NOEN stoje zajedno u rečenici mogu "sklopiti" INGEN. To je naročito uobičajeno sa subjektom: Ingen problemer er for små for oss. Nikakvi problemi nisu veliki za nas. Možemo, takođe, dobiti INGEN kao objekat kada je glagol jedna reč: Vi har ingen problemer. Mi nemamo nikakvih problema.

(eller ikke noen)

Hun kjenner ingen nordmenn. Ona ne poznaje nijednog Norvežanina.

(eller ikke noen)

Kada dolazi nešto između IKKE i NOEN, ne možemo upotrebiti INGEN: Vi skal ikke ha noen gjester i denne uka. Jeg snakket ikke med noen.

Mi nećemo imati nijednog gosta ove nedelje. Nisam govorio nisakim.

U zavisnim rečenicama možemo imati INGEN samo kao subjekat: Siden ingen av elevene var ferdige, fikk de ekstra tid. Pošto niko od učenika nije završio, dobili su dodatno vreme. Siden de ikke kjente noen av elevene, var de litt usikre. Pošto nisu poznavali nijednog učenika, bili su malo nesigurni.

66

Imenica stoji često u množini iza INGEN: Møtte du ingen mennesker? De har ingen venner.

Da nisi sreo neke ljude? Oni nemaju nijednog prijatelja.

To isto važi za prideve: Ingen ble sure. Ingen var syke.

Niko nije bio ljut. Niko nije bio bolestan.

Ingenting - ništa IKKE i NOE mogu sklopiti INGENTING kada stoje zajedno u rečenicama: Ingenting virker som det skal. Ništa ne izgleda kao što treba.

(eller ikke noe)

Jeg tjente ingenting. Nisam zaradio ništa.

(eller ikke noe)

Hun skjønte ingenting. Ona nije razumela ništa.

(eller ikke noe)

Kada dolaze druge reči između IKKE i NOE mi ne možemo koristiti INGENTING. INGENTING ne može stajati ispred imenice: Jeg har ikke tjent noe. Hun tenker ikke på noe. Hun sier at hun ikke tjener noe. Vi trenger ikke noe mat.

Nisam zaradio ništa. Ona ne misli ninašta. Ona kaže da ne zarađuje ništa. Nama ne treba hrana.

Važno! Obično se izostavljaju reči kao mennesker (ljudi), folk (narod), ting (stvar) i slično iza alle (svi), mange (mnogo), noen få (nešto malo) i ingen (ništa): Mange synes jogging er kjedelig. Er det noen her? Jeg kan ikke se noe. Jeg kjenner ingen her.

Mnogi misle da je džoging dosadan. Da li je neko ovde? Ne mogu da vidim ništa. Ne poznajem nikoga ovde.

Mi, često, imamo DET rečenicu kada ove reči stoje same kao subjekat: Det er mange som synes jogging er kjedelig. Mnogi misle da je džoging dosadan. Det var noen som gikk hjem før forestillingen var slutt. Neki su išli kući pre nego što je predstava bila završena. Det var ingenting som virket som det skulle. Ništa nije izgledalo kao što treba. Važno! Kada govorimo o delu određene mase koristimo AV. Iza AV dobijamo određenu formu: Jeg kjenner noen av elevene. Jeg har lest mange av bøkene. De spiste litt av maten.

Ja poznajem neke učenike. Čitao sam mnoge knjige. Oni su jeli malo hrane.

67

Vi skjønte ikke mye av forklaringen. Ingen av læreren kunne svare.

Mi nismo razumeli mnoga objašnjenja. Niko od učitelja nije mogao da odgovori.

Iza ALLE nemamo AV, samo određenu formu: Alle studentene klarte seg bra. Vi har gjort alle oppgavene.

Svi studenti su se dobro snašli. Mi smo radili sve zadatke.

Sammenlikning - poređenje Neke reči iznad mogu da se menjaju u komparativu i superlativu kao drugi pridevi:

mange (mnogo) mye (mnogo) lite (malo) få (malo)

komparativ

superlativ

flere mer mindre færre

flest mest minst færest

Nordmenn spiser mindre ris enn japanere. De spiser mer poteter enn italianerne.

Norvežani jedu manje rižu od Japanaca. Oni jedu više krompira od Italijana.

Det burde være fære elever i klassen. Trebalo je da bude manje učenika u razredu.

(enn det er nå) (nego što je sada)

Vi burde være få flere oppgaver hjemme. Trebali smo dobiti više domaćih zadataka.

(enn vi får nå) (nego što dobijamo sada)

Možemo, takođe, dobiti određenu formu: De fleste elevene liker seg godt. Najviše učenika izgleda dobro. Det meste av undervisningen er bra. Najveći deo nastave je dobar. Er elevene i klassen greie? Da li su učenici u razredu dobri?

Ja, jeg liker de fleste. Da, najveći broj.

Kan du snakke arabisk nå? Znaš li govoriti arapski sada?

Nei, jeg har glemt det meste. Ne, zaboravio sam najveći deo.

All, hver, hel - ceo, svaki, čitav (ceo) ALL koristimo za nebrojive, a HVER i HEL za brojive stvari. Ove reči se menjaju u srednjem rodu sve, a takođe se menjaju i u određenoj formi (bez određenog člana!):

68

ženski rod, muški rod

srednji rod

all/alt De spiste opp all maten. Oni su pojeli svu hranu.

De har gjort alt arbeidet. Oni su radili sve poslove.

Drakk de opp all vinen? Da li su oni popili svo vino?

Vi har spist opp alt kjøtet. Mi smo pojeli svo meso.

hver/hvert Det regnet hver dag. Pada kiša svaki dan.

Vi har flyttet hvert år. Mi smo se selili svake godine.

hel/helt/hele Vi ventet en hel dag. Čekali smo celi dan.

Vi ventet et helt år. Čekali smo cele godine.

Vi ventet hele dagen. Čekali smo celi dan.

Vi ventet hele året. Čekali smo cele godine.

HVER u jednini specijalno koristimo zajedno sa rečima za vreme: hver uke (svake nedelje), hvert semester (svakog semestra). Dok za množinu koristimo najviše ALLE: alle steder (sva mesta), alle menesker (svi ljudi). 7. Tall - broj Gruntallene - osnovni brojevi 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9

null en/ei/ett to tre fire fem seks sju åtte ni

10 11 12 13 14 15 16 17 18 19

ti elleve tolv tretten fjorten femten seksten sytten atten nitten

20 21 22 30 40 50 60 70 80 90

tjue tjueen tjueto tretti førti femti seksti sytti åtti nitti

100 hundre 101 hundre og en 102 hundre og to 200 to hundre 221 to hundre og tjueen 1000 tusen 5000 fem tusen 5200 fem tusen to hundre 1000 000 en million 1000 000 000 en milliard

Tallene mellom 20 og 100 - brojevi između 20 i 100 Jedinice se zovu od prve prema kraju: 55 femtifem, 68 sekstiåtte Imenice stoje u množini iza brojeva preko jedan: fem elever (pet učenika), tjue plasser (dvadeset mesta), femti kroner (pedeset kruna).

69

Gammel tellemåte - stari način brojanja Ranije se brojalo od pozadi prema napred: 55 femogfemti, 68 åtteogseksti Kada se od zadnjeg išlo prema prvom imali smo OG između. Neki brojevi su imali drugu formu: 7 syv, 20 tyve, 30 tredve, 40 førr. Mnogi koriste još uvek stari način, pa je važno razumeti te brojeve, takođe. Tallene over hundre - brojevi preko sto Sto nema završetak u množini: 500 fem hundre, 800 åtte hundre. Kada imamo desetice i jedinice iza sto, koristimo OG: 550 fem hundre og femti, 805 åtte hundre og fem. Hiljadu se ne menja u množini, ali milion i milijarda dobijaju ER u množini: 5000 fem tusen 5000 000 fem millioner 5000 000 000 fem milliarder Bruk av tall - upotreba brojeva Cene kažemo kao: 7,50 sju femti (sedam pedeset), 19,90 nitten nitti (devetnaest devedeset). Ili možemo da kažemo "sju kroner og femti øre" (sedam kruna i pedeset øra), nitten kroner og nitti øre (devetnaest kruna i devedeset øra). Brojeve za godine kažemo, obično, kao: 1789 sytten åttini (sedamnaest osamdesetdevet), 1995 nitten nittifem (devetnaest devedesetpet), 1066 tusen og sekstiseks (hiljadu i šezdesetšest), 2003 to tusen og tre (dve hiljade i tri). U adresama stoji broj iza imena ulice: Storgata 21, Elvegata 30. Ordenstallene - redni brojevi 0. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

nulte første andre tredje fjerde femte sjette sjuende åttende niende

10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19.

tiende ellevte tolvte trettende fjortende femtende sekstende syttende attende nittende

20. tjuende 21. tjueførste 22. tjueandre 27. tjuesjuende 30. trettiende 31. trettiførste 39. trettiniende 100. hundrede 100. tusende

Najviše rednih brojeva je slično osnovnim brojevima sa nastavkom ENDE. Oni su građeni malo drugačije kao što je istaknuto iznad.

70

Mi koristimo redne brojeve da kažemo brojeve u nizu: datume, razred, sprat itd: De bor i fjerde etasje. Dattera går i første klasse. Det er femte gang jeg går på ski. Hun er født sjette juli.

Oni žive na četvrtom spratu. Ćerka ide u prvi razred. Peti put idem na skijanje. Ona je rođena šestog jula.

Redne brojeve pišemo sa tačkom iza kada koristimo cifre: De feiret 17. mai. Oni su slavili 17. maj. Hun har begynt i 9. klasse. Ona je krenula u 9. razred. Datume možemo pisati kao: 17.05.1814 syttende i femte..., 21.12.1992 tjueførste i tolvte... Brøk - razlomak Razlomak koristimo za osnovne brojeve, za brojilac i imenilac: 1/4 = en firedel 1/5 = en femdel 3/4 = tre firedeler 9/10 = ni tideler

(četvrtina) (petina) (tri četvrtine) (devet desetina)

Možemo, takođe, upotrebiti redni broj u imeniocu: 1/4 1/5 3/4 9/10

= = = =

en fjerdedel en femtedel tre fjerdedeler ni tiendedeler

(četvrti deo) (peti deo) (tri četvrta dela) (devet desetih delova)

Postoji i specijalan način da se vidi razlomak: 1/1 1/2 1/4

= en hel. = en halv, et halv = en kvart

(jedan ceo) (jedna polovina) (jedna četvrtina)

71

PRONOMEN - ZAMENICE 1. Ordklassen - vrsta reči Han liker henne!

On se njoj sviđa!

Zamenica znači "umesto imenice" i zamenice stoje umesto vlastitih ili zajedničkih imenica, da ne bismo morali ponavljati imenice svaki put kada govorimo o nekome ili nečemu.

Personer - lica

1. lice 2. lice 3. lice

jednina

množina

jeg du hun han

vi dere de

(ja) (ti) (ona) (on)

(mi) (vi) (oni)

HUN (ona) koristimo za lica ženskog roda: Den beste vennina mi heter Maria. Moja najbolja prijateljica se zove Marija.

Hun bor i nabohuset. Ona živi u susednoj kući.

HAN (on) koristimo za lica muškog roda: Broren min heter Ahmet. Moj brat se zove Ahmet.

Han jobber i postverket. On radi u poštanskoj službi.

De (oni) koristimo za množinu: Hvor er elevene? Gde su učenici?

De er i klasserommet. Oni su u učionici.

VI (mi) koristimo za ja+ona/on/oni: Vi (familien min og jeg) kommer fra Latin-Amerika. Mi (moja porodica i ja) smo iz Latinske Amerike. VI (mi) koristimo i za ja+ti/vi: Skal vi (du/dere+jeg) sitte her? Hoćemo li mi (ti/vi+ja) sesti ovde?

72

Ting, steder og dyr - stvari, mesta i životinje jednina

množina

den (onaj) det (to)

de (oni)

DEN (onaj, taj) koristimo za imenice koje su ženskog ili muškog roda (ali nisu reči za ljude): Hvor er veska mi? Gde mi je tašna?

Den er her. Ona je ovde.

Hvor er katten din? Gde je tvoja mačka?

Den er ute. Ona je napolju.

Hvordan er byen? Kakav je grad?

Den er ganske koselig. On je baš prijatan.

Når går trikken? Kada ide tramvaj?

Den går hvert kvarter. On ide svakih 15 minuta.

Det (to) koristimo za imenice srednjeg roda: Hvordan er huset? Kakva je kuća?

Det er gammelt. Ona je stara.

Hvor ligger Danmark? (et land) Gde se nalazi Danska? (država)

Det ligger sør for Norge. Ona se nalazi južno od Norveške.

Liker du stedet du bor på? Da li ti se sviđa mesto gde živiš?

Det er ikke så verst. Nije tako loše.

DE (oni) koristimo uvek kada je više nečega ili nekoga: Hvor er bøkene? Gde su knjige?

De er her. One su ovde.

Važno! Pravi se razlika između izgovora i pisanja. DET se izgovara "DE". DE se izgovara "DI". I druge zamenice se izgovaraju i pišu drugačije i one se mogu razlikovati veoma mnogo u različitim dijalektima. DET se koristi i za dete i za čoveka. Zato, takođe, možemo upotrebiti DET kada govorimo o licima. Ali, kada znamo da je čovek muškog ili ženskog roda koristimo HAN (on)/HUN (ona) umesto DET: Hvor gammelt er barnet? Koliko je staro dete?

Hun/han/det er fem år. Ona/on/ono ima pet godina.

Nekada koristimo HUN i HAN za životinje kada imamo lični odnos sa njima: Har du sett hunden min? Da li si video mog psa?

Er den/hun/han ikke pen? Nije li onaj/ona/on lepi?

73

Zamenice koje su subjekat, ponavljamo specijalno u usmenom govoru: Naboen min, han er grei, han! Den var fin, den!

Moj komšija, on je dobar! To je bilo fino!

Mer om DET - više o DET DET može odbiti reč u neodređenoj formi i (deo) rečenice: Kan jeg låne en varm genser? Mogu li da pozajmim topao džemper?

Det har jeg dessverre ikke. Ja ga, nažalost, nemam.

Jeg trenger noen kasseter. Trebaju mi neke kasete.

Det kan du låne av meg. Možeš ih pozajmiti od mene.

Jeg kan ikke lage vafler. Ne mogu da napravim vafel kolače.

Det kan jeg lære deg. To te ja mogu naučiti.

Mi koristimo DET i kada DET ne upućuje na druge reči: Det kommer noen gjester om en time.

Dolazi nekoliko gostiju za sat.

2. Objektsform - objektivna forma Zamenice se najčešće menjaju i imaju drugu formu kada nisu subjekat u rečenici. Ovu formu zovemo objektivna forma: Jeg liker henne. Har du snakket med henne? Jeg gav henne ei bok. Skal jeg hjelpe deg? Læreren snakket om deg. Hvem har sendt deg disse pakkene?

Ja se sviđam njoj. Da li si razgovarao sa njom? Ja sam joj dao knjigu. Trebam li da ti pomognem? Učitelj je govorio o tebi. Ko ti je poslao ove pakete?

jednina

množina

subjektivna forma

objektivna forma

subjektivna forma

objektivna forma

jeg du hun han den det

meg deg henne ham den det

vi dere de

oss dere dem

(ja) (ti) (ona) (on) (onaj,taj) (to)

(mene,meni) (tebe,tebi) (nju,njoj) (njega,njemu) (onome,tome) (tome)

(mi) (vi) (oni)

(nas,nama) (vas,vama) (njih,njima)

Vidimo da je objektivna forma ista za DEN, DET i DERE. Kada objekat stoji do pojedinačnog glagola, onda on dolazi ispred rečeničnih priloga: Vi så dem ikke. Jeg kjenner ham ikke.

Nismo ih videli. Ja ga ne poznajem.

74

3. Refleksivt pronomen - povratna zamenica Kada je i subjekat i objekat isto lice, kažemo da je objekat povratni, odbija subjekat. U trećem licu jednine i množine imamo povratnu zamenicu SEG. Hun pynter henne. Hun pynter seg.

Ona doteruje nju. Ona doteruje sebe.

običan objekat

povratni objekat

Hun har pyntet meg. Ona me je doterala.

Jeg har pyntet meg. Ja sam se doterao.

Har hun pyntet deg? Da li te je ona doterala?

Har du pyntet deg? Da li si se doterao?

Hun har pyntet henne. Ona je doterala nju.

Jenta har pyntet seg. Devojčica se doterala.

Hun har pyntet ham. Ona ga je doterala.

Gutten har pyntet seg. Dečak se doterao.

Hun har pyntet oss. Ona nas je doterala.

Vi har pyntet oss. Mi smo se doterali.

Har hun pyntet dere? Da li vas je ona doterala?

Har dere pyntet dere? Da li ste se doterali?

Hun har pyntet dem. Ona ih je doterala.

De har pyntet seg. Oni su se doterali.

(jedna doteruje drugu) (jedna doteruje samu sebe)

SEG koristimo i kada subjekat nisu ljudi: Det ordner seg nok. Det får klare seg.

Ove reči su dovoljne same sebi. Dovoljno je.

Refleksive verb - povratni glagoli Imamo mnogo glagola sa povratnom zamenicom koji obrazuju obrazuju izraze. U infinitivu se navode povratni glagoli u trećem licu - uvek sa SEG kao objektom: å like seg (sviđati se), å glede seg (radovati se), å grue seg (plašiti se), å kjede seg (dosađivati se), å skynde seg (žuriti se), å forte seg (žuriti se), å konsentrere seg (skoncentrisati se), å foreta seg noe (raditi se nešto), å oppføre seg (ponašati se). Jeg kjeder meg. Kjeder du deg? Hun kjeder seg. Han kjeder seg. Vi kjeder oss. Kjeder dere dere?

Dosađujem se. Da li se dosađuješ? Ona se dosađuje. On se dosađuje. Mi se dosađujemo. Da li se dosađujete?

75

De kjeder seg.

Oni se dosađuju.

Jeg liker meg på landet. Liker du deg her? Liker hun seg der? Liker han seg i Paris? Vi liker oss på skolen. Liker dere dere her? Liker de seg i det nye huset?

Sviđa mi se na selu. Da li ti se sviđa ovde? Da li joj se sviđa tamo? Da li mu se sviđa u Parizu? Sviđa nam se u školi. Da li vam se sviđa ovde? Da li im se sviđa u novoj kući?

4. Eiendomspronomen - prisvojna zamenica Zamenica ima posebne forme koje pokazuju da se nešto poseduje ili neko nešto ima: Hennes, hans, deres - njen, njegov, vaš-njihov Er det Don og Lilly som eier denne bagasjen? Da li Donu i Lili pripada ovaj prtljag?

Ja, den er deres. Da, on je njihov.

Ryggsekken er hans (=Dons) og kofferten er hennes (Lillys). Ranac je njegov (=Donov), a kofer je njen (Lilin). Kada Kada Kada Kada

ona ima nešto, to je njeno. on ima nešto, to je njegovo. vi imate nešto, to je vaše. oni imaju nešto, to je njihovo.

HENNES HANS DERES DERES

(njeno) (njegovo) (vaše) (njihovo)

Prisvojne zamenice mogu stajati do imenice na isti način kao pridev. One stoje iza imenice koja je određena. Skal du besøke Anne og familien hennes? Hoćeš li posetiti Anu i njenu porodicu? Jeg møtte Robert og barna hans. Sreo sam Roberta i njegovu decu. Kan jeg få høre svarene deres? Mogu li čuti vaše odgovore? Vi må snakke med Kim og Linn eller læreren deres. Moramo govoriti sa Kimom i Lin ili sa njihovim učiteljom. Min, din, vår - moj, tvoj, naš Neke prisvojne zamenice se menjaju u odnosu na imenicu: Ko prisvaja:

(ja) (ti) (mi)

Denne boka er Ova knjiga je

mi/di/vår moja/tvoja/naša

ženski rod

76

Denne bilen er ikke Ovaj auto nije

min/din/vår moj/tvoj/naš

muški rod

Dette skjemaet er Ova šema je

mitt/ditt/vårt moja/tvoja/naša

srednji rod

Er disse bøkene Da li su ove knjige

mine/dine/våre? moje/tvoje/naše?

množina

Promena je ista kada reči stoje zajedno sa imenicom: Hvor er Gde je

klokka mi? moj sat?

kona di? tvoja žena?

boka vår? naša knjiga?

ženski rod

Der står Tamo stoji

bilen min moj auto

koppen din tvoja šoljica

bilen vår naš auto

muški rod

Der er Tamo je

huset mitt moja kuća

glasset ditt tvoja čaša

huset vårt naša kuća

srednji rod

Hvor er Gde su

skoene mine bøkene dine moje cipele tvoje knjige

pengene våre naša pare

množina

Hunkjønn - ženski rod Ako izaberemo određenu formu sa A, koristimo MI i DI: Den boka er mi! Når skal du besøke tanta di?

Ova knjiga je moja! Kada ćeš posetiti tvoju tetku?

Ako izaberemo određenu formu sa EN, koristimo MIN i DIN: Den boken er min! Når skal du besøke tanten din?

Ova knjiga je moja! Kada ćeš posetiti tvoju tetku?

Refleksiv eieform - povratna prisvojna forma Mi imamo posebnu povratnu formu u trećem licu: Jeg har mistet boka mi. Hvor har du boka di? Hun har mistet boka si. Han finner ikke boka si. Vi har glemt boka vår. Har dere ikke boka deres? De har ikke boka si.

Izgubio sam moju knjigu. Gde ti je knjiga? Ona je izgubila svoju knjigu. On nije našao svoju knjigu. Mi smo zaboravili našu knjigu. Da nemate knjigu? Oni nemaju svoju knjigu.

Povratna forma se menja iza imenice do koje stoji: Hun/han/de har solgt

hytta si bilen sin huset sitt smykkene sine

77

Ona/on/oni su prodali

svoju vikendicu svoj auto svoju kuću svoje nakite

Važno! SI, SIN, SITT i SINE se koristi kada je subjekat u trećem licu (ona, on, oni) i ima ili prisvaja ono o čemu se govori u drugom delu rečenice. Maria savner familien sin. Hun snakker mye om familien sin.

Marija čezne za svojom porodicom. Ona mnogo govori o svojoj porodici.

Vidi razliku: Maria fikk brev fra vennen sin. Marija je dobila pismo od svog prijatelja.

(Marias venn) (Marijin prijatelj)

Maria fikk brev fra vennen hennes. Marija je dobila pismo od njenog prijatelja.

(en annen jentes venn) (prijatelja druge devojke)

SI, SIN, SITT i SINE ne mogu da budu subjekat: Maria og familien hennes bor langt borte. Marija i njena porodica stanuju dugo tamo. Hun og mannen hennes har flyttet. Ona i njen muž su se odselili. Subjekat i SI, SIN, SITT i SINE moraju biti u istoj rečenici. Zavisna rečenica ga ima u svojoj rečenici: Hun fortalte meg at hun savner familien sin. Ona mi je rekla da se uželela svoje porodice. Jeg hørte at hun hadde fått brev fra familien sin. Čuo sam da je ona dobila pismo od svoje porodice. Hun sa at jeg måtte besøke familien hennes. Ona je rekla da ja moram da posetim njenu porodicu. Hun fortalte at familien hennes kanskje kommer hit på ferie. Ona je rekla da njena porodica, možda, dolazi ovamo na odmor. Važno! Pazi da imenica koja stoji ispred prisvojnih zamenica uvek stoji u određenoj formi: vennene mine (moji prijatelji), boka di (tvoja knjiga), huset sitt (tvoja kuća) itd. Foranstilt pronomen - prisvojna zamenica smeštena ispred Možemo staviti zamenicu ispred imenice kojoj pripada. To je naročito uobičajeno kada stavljamo težište na zamenicu: Det var hennes forslag. ikke mitt. Er dette din avis?

To je bio njen predlog, nije moj. Da li su ovo tvoje novine?

78

U manje formalnom, pisanom jeziku je sasvim normalno da je prisvojna zamenica ispred: Våre ressurser kan utnyttes bedre. Hans forslag er alltid interessante.

Vaši resursi se mogu iskoristiti bolje. Njegov predlog je uvek interesantan.

Sa imenima članova porodice je uobičajenije da prisvojne zamenice budu ispred, nego što je to sa drugim imenicama: Mine foreldre bor i Nord-Afrika. Min mann har fått ny jobb.

Moji roditelji žive u Severnoj Africi. Moj muž je dobio novi posao.

Zajedno sa EGEN (sopstven, vlastit) mora da stoji zamenica ispred. Pazi, EGEN se menja iza imenice: Jeg lager min egen mat på rommet. Du får fjerne ditt eget rot! Hun ville bruke sine egne penger.

Ja pravim svoju sopstvenu hranu u sobi. To odstranjuješ svoj vlastiti koren! Ona je trebala upotrebiti svoj sopstveni novac.

EGEN pojačava prisvojnu zamenicu i podvlači da nešto samo pripada ili se tiče subjekta. Važno! Kada zamenica stoji ispred, reč koja dolazi iza je u neodređenoj formi. Oversikt over eiendomspronomen - pregled prisvojnih zamenica Prisvojne zamenice stoje same iza imenice ili ispred zamenice:

klokka bilen huset vennene

ja

ti

mi min mitt mine

di din ditt dine

ona hennes hennes hennes hennes

on

mi

vi

oni

hans hans hans hans

vår vår vårt våre

deres deres deres deres

deres deres deres deres

(ona, on, oni povratna) si sin sitt sine

Høflig form - učtiva forma Kada govorimo sa nekim koga ne poznajemo tako dobro ili sa starijom osobom možemo upotrebiti učtivu formu umesto du, deg, di, din, ditt, dine. Kan De hjelpe meg litt? Skal jeg hjelpe Dem? Her er varene Deres.

Možete li mi pomoći malo? Mogu li Vam pomoći? Ovde su Vaše namirnice.

5. Påpekende pronomen - pokazna zamenica Kada pokazujemo nešto, možemo da koristimo zamenicu sa naglaskom: Se på den! Vidi ono!

(for eksempel bilen) (npr. auto)

79

Svuda je III lice množine!

Det skulle jeg gjerne ha! To bi mi trebalo!

(for eksempel huset) (npr. kuća)

De var nydelige! Bilo je divno!

(for eksempel blomstene) (npr. cveće)

Kada govorimo o nečemu što je blizu nas, koristimo posebne forme: DENNE (ovaj), DETTE (ovo) i DISSE (ovi).

Ženski/muški rod srednji rod množina

blizu

daleko

denne dette disse

den det de

Pokazne zamenice mogu stajati ispred imenice: Denne boka ser spennende ut. Jeg klarer ikke dette spørsmålet. Har du smakt på disse kakene?

Ova knjiga izgleda uzbudljivo. Ne razumem ovo pitanje. Da li ti se sviđaju ovi kolači?

Jeg liker best den jakka! Hvem eier det huset? Se på de galningene!

Najviše mi se sviđa ona jakna! Čija je ova kuća? Pogledaj one budale!

Mi ne moramo pokazati, konkretno, o kome govorimo: I denne uka har jeg mye å gjøre. Dette året blir vanskelig.

Ove nedelje imam dosta da radim. Ova godina će biti teška.

Obično imamo određenu formu imenica koje dolaze iza pokazne zamenice, kao na primerima iznad: Pokaznu zamenicu možemo koristiti zajedno sa SOM-rečenicom: Det som står i avisa er ikke riktig. Jeg skjønner ikke det som står i grammatikken!

To što piše u novinama nije tačno. Ne razumem ono što piše u gramatici!

Kada SOM nije subjekat, često se izostavlja: Det hun sa, var viktig. Jeg skjønte ikke det hun forklarte.

To što je ona rekla bilo je važno. Nisam razumeo to što je ona objašnjavala.

SELV može da znači "sam", "lično", "bez pomoći". Dette må du klare selv. Jeg kan gjøre det selv. Hun ville betale for seg selv. De ville heller bo for seg selv.

Ovo moraš da pitaš sam. Ovo mogu lično da uradim. Ona je trebala platiti za sebe sama. Oni su hteli radije živeti sami za sebe.

Umesto SELV možemo upotrebiti SJØL. To je posebno uobičajeno u usmenom govoru. SAMME znači "identičan", "jednak" i koristi se, najviše, ispred imenice. Različiti je za različite imenice i stoji u neodređenoj ili određenoj formi, eventualno sa članom ispred. De kom hit samme dag. Vi snakker samme språk.

Oni dolaze ovamo istog dana. Mi govorimo istim jezikom.

80

De har de samme problemene som vi har. Vi har lest (den) samme boka tre ganger.

Oni imaju iste probleme kao mi. Pročitali smo istu knjigu tri puta.

6. Ubestemt pronomen - neodređena zamenica Man, en - jedan, neki Nekada iznosimo mišljenje o ljudima uopšteno, bez pokazivanja određenih lica: Man trenger å ha litt ferie av og til. Man kan ikke bare jobbe hele tida. En kan ikke stole på avisene. En sier at....

Nekad treba imati malo odmora. Ne može se samo raditi sve vreme. Ne može se uzdati u novine. Kaže se da....

I MAN i EN se mogu koristiti kao subjekat. U drugim delovima rečenice možemo upotrebiti samo EN: Man skal ikke tro alt folk sier til en.

Neće misliti svi, ono što kaže jedan.

Prisvojna forma je ENS: Slike opplevelser kan ødelegge ens selvtillit. Ovakvi događaji mogu pokvariti samo poverenje. Možemo, takođe, dobiti povratnu zamenicu: Man må kunne stole på sine venner. Man får gjøre sin plikt.

Treba se uzdati u svoje prijatelje. Mora se izvršiti svoja obaveza.

Umesto MAN i EN koristimo, takođe, DU ili FOLK: Du kan aldri vite hva politikerne finner på! Ne može se nikad znati šta političari smišljaju! Folk sier at det er sant. Kažu da je to istina. Možemo imati neodređen izraz sa pasivom: Elevene bes om å være på plass i god tid før eksamen begynner. Učenici su zamoljeni da budu na mestu i na vreme pred početak ispita. Publikum anmodes om å være tidlig ute. Gledaoci se mole da ranije izađu. Često imamo DET kao subjekat u pasivu: Det sies mye dumt. Det selges frukt på torget. Det sies at det er sant.

Govore se mnoge gluposti. Prodaje se voće na pijaci. Priča se da je to istina.

81

ADVERB - PRILOG 1. Ordklassen - vrsta reči Hun sover godt.

Ona spava dobro.

Prilog govori nešto više o jednoj radnji. Prilog znači "do glagola". Najviše priloga govori više o radnji ili o stanju rečenice o kojoj se govori. Prilozi mogu, npr., govoriti kako, kada ili gde se nešto događa. 2. Måtesadverb - prilog za način Prilozi mogu govoriti kako se nešto događa: Læreren snakker fort, langsomt, høyt, lavt, rolig. Učitelj govori brzo, sporo, glasno, tiho, smireno. Jenta svarte høflig, uhøflig, pent, sint, raskt. Devojčica je odgovorila učtivo, neučtivo, lepo, ljutito, žustro. De synger pent, godt, dårlig, bra, nydelig, fint. Oni pevaju lepo, dobro, loše, dobro, divno, fino. Mnogi od ovih priloga su isti kao pridevi i imaju istu formu kao pridevi u srednjem rodu. Pridevi govore o licima i stvarima, prilozi govore o radnjama: pridev

prilog

Han ble sint. On je bio ljut.

Han svarte sint. Odgovorio je ljutito.

Hun er uhøflig. Ona je neučtiva.

Hun svarte uhøflig. Odgovorila je neučtivo.

De er pene. Oni su lepi.

De synger pent. Oni pevaju lepo.

Maten er god. Hrana je dobra.

Maten smaker godt. Hrana ima dobar ukus.

Prilozi imaju uvek istu formu. Oni se ne menjaju. Prilozi za način stoje, obično, iza glagola u rečenici.

82

3. Tidsadverb - prilog za vreme Prilozi mogu govoriti kada se nešto događa: Hun synger alltid, aldri, ofte, sjelden, fremdeles, ennå. Ona peva uvek, nikad, često, retko, uvek, još. Prilozi mogu da pokažu kojim se redosledom nešto događa: Nå må vi gå. Men vi kommer tilbake etterpå. Først må jeg til byen. Så skal jeg hjem.

Sada moramo da idemo, ali dolazimo ponovo.

Prvo moram do grada. Pa, ja ću kući.

Neki prilozi za vreme su rečenični prilozi i stoje iza (prvog dela) glagola u nezavisnoj rečenici. To, naročito, važi za ALLTID (uvek) i ALDRI (nikad). Hun kommer alltid for sent. Jeg har aldri vært i Tyrkia. De må ofte arbeide overtid.

Ona uvek kasni. Nisam nikad bio u turskoj. Oni moraju, često, da rade prekovremeno.

Drugi prilozi za vreme stoje, obično, na početku ili na kraju rečenice: Først skal vi lese. Etterpå kan vi snakke. Prvo ćemo čitati, posle možemo govoriti. Jeg kommer snart. Jeg kan hjelpe dere nå.

Dolazim brzo. Ја mogu da vam pomognem sada.

4. Stedsadverb - prilog za mesto Prilozi mogu govoriti gde se nešto događa: Det er kaldt ute. Når kommer du tilbake? Gå vekk!

Hladno je napolju. Kada se vraćaš nazad? Skloni se odatle!

Mnogi prilozi za mesto imaju dve forme - jedna, kada se govori o nekom događaju u mirovanju i druga, kada se govori o kretanju. På et sted - uz glagol mirovanja De er ute, inne, hjemme, borte, oppe, nede. Oni su napolju, unutra, kod kuće, odsutni, gore, dole. De bor her. Oni žive ovde.

(på dette stedet.) (na ovom mestu.)

De bor der. Oni žive tamo.

(på et annet sted.) (na nekom drugom mestu.)

83

Sa nastavkom E

Til et sted - uz glagol kretanja De gikk ut, inn, hjem, bort, opp, ned. Oni su otišli napolje, unutra, kući, odavde, gore, dole. De drog hit. Oni su krenuli ovamo.

(til dette stedet.) (do ovog mesta.)

De drog dit. Oni su krenuli tamo.

(til annet sted.) (do drugog mesta.)

Bez nastavka E

Neki prilozi za kretanje mogu se koristiti zajedno sa glagolom koji govore o svršenoj radnji: Ungene har spist opp all maten. Mladi su pojeli svu hranu. Sammensatte uttrykk - složeni izrazi Neki složeni izrazi govore o mestu dešavanja radnje ili o pravcima kretanja dešavanja: På et sted - uz glagol mirovanja Nedenfor, ovenfor, østafor, vestafor ispod, iznad, istočno od, zapadno od Stoppestedet ligger nedenfor butikken. Stanica se nalazi ispod prodavnice.

(lenger nede en) (još dole)

Finland ligger østafor Sverige. Finska se nalazi istočno od Švedske. Kada se odnosi na geografske pojmove, koristimo, često: Nord for (severno od), sør for (južno od), øst for (istočno od), vest for (zapadno od). Spania ligger sør for Frankrike. Španija se nalazi južno od Francuske.

(el. lenger sør enn Frankrike) (ili južnije od Francuske)

Mot et sted - prema mestu De kommer nordover, sørover, østover, vestover, hjemover, oppover, nedover. Oni su otišli na sever, na jug, na istok, na zapad, prema kući, prema gore, prema dole. Fra et sted - od mesta De kommer nordfra, vestfra, hjemmefra, nedenfra, ovenfra. Oni su došli sa severe, sa zapada, od kuće, odozdo, odozgo.

84

5. Nektelse og usikkerhet - negacija i nesigurnost Læreren kommer ikke i dag. Per kommer kanskje senere.

Učitelj ne dolazi danas. Per, možda, dolazi kasnije.

Prilozi mogu da govore da se nešto ne dešava, ili da nije sigurno da se nešto desilo ili će se desiti. Možemo da koristimo prilog koji pokazuje da mi nismo sigurni. Læreren kommer. Učitelj dolazi.

(Jeg vet at hun/han kommer.) (Znam da on/ona dolazi.)

Læreren kommer Učitelj dolazi

sikkert sigurno

(Jag tror det er slik) (Mislim da je to tako)

antakelig verovatno

(Jag tror det er slik) (Mislim da je to tako)

nok (Jag tror det er slik) po svoj prilici (Mislim da je to tako) kanskje možda

(Det er mulig) (Moguće je)

visst sigurno

(Noen har sagt det) (Neko je to rekao)

neppe teško

(antakelig ikke) (neće verovatno)

sikkert ikke (Jeg tror ikke det) neće sigurno (Mislim da neće) ikke neće

(Jeg vet at hun/han ikke kommer) (Znam da ona/on ne dolazi)

Ovi prilozi stoje, obično, iza (prvog dela) glagola u nezavisnoj rečenici: Vi skal nok greie det. De har ikke sagt noe.

Nećemo, po svoj prilici, uspeti to. Oni nisu rekli ništa.

ANTAKELIG (verovatno) može stajati prvi u rečenici, a glagol dolazi iza: Antakelig kommer hun senere.

Verovatno ona dolazi kasnije.

KANSKJE (možda) može, takođe, stajati prvi sa glagolom iza: Kanskje kommer de senere.

Možda oni dolaze kasnije.

Prilog može govoriti šta neko misli o nečemu o čemu se govorilo: Hun kan gjerne bo hos oss. Ona može, rado, živeti kod nas.

(Jeg er positivt til det.) (Ja sam za to.)

Hun vil heller bo på hotell. Ona će, radije, živeti u hotelu.

(Hun foretrekker det.) (Ona pretpostavlja to.)

85

Hun kommer heldigvis snart. Ona, srećom, dolazi brzo.

(Jeg er glad for det.) (Ja sam srećan zbog toga.)

Det er dessverre for sent. To je, nažalost, kasno.

(Jeg er lei for det.) (Ja sam tužan zbog toga.)

6. Adverb som knytter sammen setninger - prilozi koji povezuju rečenice Mnogi prilozi predstavljaju vezu između rečenica. DERFOR (zato) povezuje dve rečenice i objašnjava zbog čega je jedna rečenica poslednja: Hun er nesten 80 år. Derfor har hun sluttet å arbeide. Ona ima skoro 80 godina. Zato ona ide u penziju. Han var veldig trøtt. Derfor la han seg til å sove. On je bio veoma umoran. Zato je on otišao da spava. LIKEVEL (ipak) povezuje dve rečenice, gde poslednja rečenica govori da je nešto suprotstavljeno onome što očekujemo: Hun var veldig trøtt. Likevel jobbet han videre. On je bio vrlo umoran. Ipak, radio je dalje. 7. Gradsadverb - stepenovani prilozi Prilog može govoriti o manje ili više neke radnje: Hun leser mye. Ona čita mnogo. Hun leser litt. Ona čita malo. Hun leser lite. Ona čita malo. LITT znači nešto, deo nečega. LITE je, često, negativno i može značiti "manje od onoga što je potrebno" za malo ili veoma malo. Stepenovani prilozi stoje ispred prideva i drugog glagola: Hun er Det er Vi er Dette er Han er De er Det er Det er

ikke så litt nokså ganske temmelig veldig meget svært

gammel. vanskelig. trøtte. kjedelig. masete. pene. pent (formelt). vanskelig.

Ona nije tako stara. To je malo teško. Mi smo dosta umorni. Ovo je sasvim dosadno. On je prilično naporan. Oni su veoma lepi. To je vrlo lepo (formalno). To je veoma teško.

Hun snakker litt vanskelig. De snakker nokså bedre. Hun snakker veldig fort.

Ona govori malo teško. Oni govore dosta bolje. Ona govori veoma brzo.

Neki prilog može stajati ispred komparativa:

86

Hun er Dette er Matte er

litt mye enda

flinkere enn broren. bedre. morsommere enn fysikk.

Ona je malo sposobnija od brata. Ovo je mnogo bolje. Matematika je daleko zabavnija od fizike.

8. Sammenlikning - poređenje Neki prilozi se mogu menjati u komparativu i superlativu i izraze poređenje. To, naročito, važi za priloge za način, ali takođe i za neke druge. Komparativ Ana løper fortere enn meg. Jeg liker bedre å spille squash enn å jogge. De ville heller gå hjem (enn å være her.) Jeg forstår mer enn før.

Ana trči brže od mene. Više volim da igram squash nego da džogiram.

Oni će radije ići kući (nego da budu ovde). Ja razumem više nego ranije.

Komparativ koristimo, obično, zajedno sa ENN (nego, od). Superlativ Monir løper fortest av alle i klassen. Jeg liker best å være hjemme om kvelden. De ville helst gå hjem. Hva slags mat liker du best? Hva vil du helst ha til middag?

Munir trči najbrže od svih u razredu. Najviše volim da budem kod kuće uveče. Oni će, najradije, ići kući. Kakvu hranu voliš najviše? Šta, najradije, želiš za ručak?

Najviše priloga dobija ERE u komparativu i EST u superlativu, ali neki imaju specijalnu promenu: godt mye lite

bedre mer mindre

best mest minst

dobar, bolji, najbolji mnogo, više, najviše malo, manje, najmanje

gjerne langt lenge

heller lenger lenger

helst lengst (distance) lengst (tid)

rado, radije, najradije dugo, duže, najduže (rastojanje) dugo, duže, najduže (vreme)

87

SPØRREORD OG SVARORD - UPITNE REČI I ODGOVORI 1. Spørreord - upitne reči Norveški jezik ima različite upitne reči - u zavisnosti o čemu pitamo. Upitna reč stoji prva u rečenici. Tidspunkt - vreme Når kom du hit? Kada si dolazio ovamo?

For to åren siden. Pre dve godine.

Når blir du ferdig på skolen? Kada ćeš završiti školu?

Om et år. Za godinu dana.

Når står du opp? Kada ustaješ?

Som oftest kloka sju. Najčešće u 7h.

Sted - mesto Hvor bor dere? Gde vi živite?

Litt utenfor byen. Malo izvan grada.

Hvor skal dere? Gde ćete vi?

Til byen. Do grada.

Hvor kommer du fra? Odakle si ti?

Fra Tunisia. Iz Tunisa.

Grunn - razlog Hvorfor skal du gå hjem? Zašto hoćeš da ideš kući?

Jeg er trøtt. Umoran sam.

Hvorfor kommer hun ikke? Zašto ona ne dolazi?

Fordi hun er syk. Zato što je bolesna.

Måte - način Hvordan kommer vi dit? Kako idemo tamo?

Med bus. Busom.

Hvordan går det? Kako ide?

Ganske bra, takk. Dosta dobro, hvala.

88

Størrelser - veličine Mi možemo staviti HVOR ispred prideva. Pridevi se menjaju na uobičajen način, u srednjem rodu i množini. Hvor lang vei har du? Koliko dug put imaš?

To kilometer hver vei. Dva kilometra svaki put.

Hvor stor er Hong Kong? Koliki je Hong Kong?

Jeg vet ikke. Ne znam.

Hvor gammel er han? Koliko on ima godina?

33, tror jeg. 33, mislim.

Hvor gamle er barna hans? Koliko njegova deca imaju godina?

Tre og fem år. Tri i pet godina.

Hvor gamelt er huset? Koliko je stara kuća?

Over hundre år. Preko sto godina.

Hvor tung er bagasjen? Koliko je težak prtljag?

Den veier nesten 20 kilo. Težak je skoro 20 kilograma.

Hvor tunge er koffertene? Koliko su teški koferi?

De veier ca. ti kilo hver. Teški su, cirka, po deset kilograma svaki.

Hvor mange oppgaver skal vi gjøre? Koliko zadataka ćemo uraditi?

Fem stykker. Pet zadataka.

Hvor mye mat trenger vi? Koliko nam hrane treba?

Ikke så mye. Ne tako mnogo.

Možemo, takođe, pitati sa HVOR ispred priloga: Hvor langt har dere gått? Koliko dugo ste vi išli.

20 kilometer. 20 kilometara.

(distanse) (rastojanje)

Hvor lenge har du vært her? Koliko dugo si bio ovde?

I to år. Dve godine.

(periode) (period)

Hvor ofte trener du? Koliko često treniraš?

To ganger i uka. Dva puta nedeljno.

Hvor sent kom du hjem i går? Koliko kasno si došao juče?

Etter midnatt. Iza ponoći.

Hvor mye koster det? Koliko to košta?

150 kroner. 150 kruna.

Med det setning - sa det rečenicom Hvor lenge er det til ferien? Hvor lenge er det til maten er ferdig?

Koliko ima do odmora? Za koliko će hrana biti gotova?

89

Ting - handling - stvari - radnje Hva er dette? Šta je ovo?

Det kalles eggfrukt. To se zove jajasto voće.

Hva sa hun? Šta je ona rekla?

Ingenting. Ništa.

Hva driver dere med? Šta radite?

Vi trener. Treniramo.

Hvilken avis leser du? Koje novine čitaš?

Dagbladet. Dagbladet.

Hvilket rom er ditt? Koja soba je tvoja?

Det minste. Najmanja.

Hvilke oppgaver skal vi gjøre? Koje zadatke ćemo raditi?

Nummer 12 og nummer 13. Broj 12 i broj 13.

HVILKEN stoji ispred imenice i u srednjem rodu je HVILKET, a u množini HVILKE. Umesto HVILKEN možemo posebno u usmenom govoru koristiti HVA FOR EN (koji): Hva for en avis leser du? Hva for et rom er ditt? Hva for noen oppgaver skal vi gjøre?

Koje novine čitaš? Koja soba je tvoja? Koje zadatke ćemo raditi?

Person - lica Hvem er det? Ko je to?

Foreldrene mine. Moji roditelji.

Hvem snakket du med? Sa kim si razgovarao?

Læreren og rektor. Sa učiteljom i rektorom.

Hvem skal du gi blomstene til? Kome ćeš dati cveće?

Mannen min, han har fødselsdag. Mužu, rođendan mu je.

Hvilken lærer har du fått? Kog učitelja si dobio?

Anne Hansen. Anne Hansen.

Hvilke elever skal fortsette med norsk? Koji učenici će nastaviti sa norveškim?

Alle sammen, tror jeg. Svi, mislim.

Kada znamo ko poseduje nešto, rado kažemo: Hvem eier denne boka?

Ko poseduje ovu knjigu? (Čija je ovo knjiga?)

Često koristimo rečenice sa DET: Hvem er det som eier denne boka?

Ko je to što poseduje ovu knjigu? (Čija je ovo knjiga?)

90

U usmenom i dečjem govoru koriste se različite varijante: Hvem sin pung er dette? Hvem sit rom kan vi være på? Hvem er dette sin pung?

Čija je ovo kesica? U kojoj sobi možemo da budemo? Ko je to čija je kesica?

Može se koristiti i HVEMS (koja): Hvems bok er dette?

Koja je ovo knjiga?

2. Svarord - odgovori Na pitanja sa upitnim rečima (iznad) možemo dati mnogo različitih odgovora. To možemo, takođe, i na pitanja bez upitne reči, ali ovde koristimo specijalne odgovore. Ja - da Kada mislimo da je nešto tačno o čemu se pita odgovaramo sa JA (da): Er det broren din? Da li je ovo tvoj brat?

Ja. Da.

Kommer du på festen i kveld? Da li dolaziš na žurku večeras?

Ja, jeg tror det. Da, mislim.

Liker du deg her? Da li ti se sviđa ovde?

Ja, ganske bra. Da, sasvim dobro.

Nei - ne Kada nešto nije tačno, odgovaramo NEI (ne). Er det broren din? Da li je ovo tvoj brat?

Nei. Ne.

Najčešće koristimo više reči u odgovoru i tada koristimo IKKE: Kommer du på festen i kveld? Da li dolaziš na žurku večeras?

Nei, jeg tror ikke det. Ne, mislim da neću.

Liker du deg her? Da li ti se sviđa ovde?

Nei, ikke noe særlig. Ne, nije ništa naročito.

Er det gøy med snø? Da li je zabavno na snegu?

Nei, det synes jeg ikke. Ne, mislim da nije.

Snakker han godt norsk? Govori li on dobro norveški?

Nei, det gjør han visst ikke. Ne, ne radi to baš sigurno.

IKKE ne može biti samostalan odgovor.

91

Jo - da (za negativna pitanja) Mi možemo odgovoriti sa JO (da) na negativno pitanje. Kommer du ikke på festen? Ne dolaziš li na žurku?

Jo, det regner jeg med. Da, može se računati na mene.

Liker du deg ikke her? Ne sviđa li se tebi ovde?

Jo, for det meste. Da, najviše.

Du kjenner Victoria. ikke sant? Ti poznaješ Viktoriju, zar ne?

Jo, ganske godt. Da, sasvim dobro.

Ako nećemo na žurku, ne sviđa nam se ovde itd... odgovaramo sa NEI (ne). Kommer du ikke på festen? Ne dolaziš li na žurku?

Nei, jeg har ikke tid. Ne, nemam vremena.

Liker du deg ikke her? Ne sviđa li se tebi ovde?

Nei, ikke noe særlig. Ne, ništa naročito.

Jo da, Ja da, Nei da Često dodajemo DA (tada, onda) uz odgovor. Naročito kada dajemo odgovor, a očekuje se, ili se nadamo drugačijem odgovoru. Takav odgovor može izraziti nestrpljenje ili iritiranost: Er ikke dette riktig? Da li je ovo tačno?

Jo da. Da.

Er du syk? Da li si bolestan?

Nei da, jeg er bare litt trøtt. Ne, samo sam malo umoran.

Ble du ikke glad? Nisi li bio zadovoljan?

Jo da, selvfølgelig. Da, razumljivo.

Kommer du snart? Dolaziš li brzo?

Ja da. Da.

Du er vel ikke sint? Ti si dobro, zar ne?

Nei da. Ne.

Kommer du ikke snart? Ne dolaziš li brzo?

Jo da. Da.

Ja vel, Nei vel Ovi odgovori se ne koriste kao odgovori na pitanja, nego kao odgovor na obaveštenja i poruke: Bussen går om ti minutter. Bus dolazi za 10 minuta.

Ja vel. Da, verovatno.

92

Læreren kommer litt for sent i dag. Učitelj dolazi malo kasnije danas.

Ja vel. Da, verovatno.

Anita kan ikke komme i dag. Anita ne može doći danas.

Nei vel. Ne, verovatno.

Det blir ikke noe av turen. Nema ništa od puta.

Nei vel. Ne, verovatno.

Sa NEI (ne) odgovaramo kada je IKKE u rečenici ispred.

93

PREPOSISJONER - PREDLOZI 1. Ordklassen - vrsta reči Hunden ligger i senga. Hassan ligger på gulvet. Skilpadda ligger under senga.

Pas leži u krevetu. Hasan leži na zemlji. Kornjača leži ispod kreveta.

Predlozi I, PÅ i UNDER govore gde su Hasan i njegove životinje. Predlozi stoje ispred imenice i pokazuju koji je odnos između reči iza predloga i drugih delova u rečenici: Vi snakket med læreren. Vi snakket til læreren. Vi snakket om læreren.

Mi smo razgovarali sa učiteljom. Mi smo razgovarali do učitelja. Mi smo razgovarali o učitelju.

Predlog može stajati ispred zamenice. Zamenica stoji uvek u objektivnoj formi iza predloga: Denne pekken er til deg fra meg. Ovaj paket je tebi od mene. Predlozi mogu stajati sami na kraju rečenice, posebno u upitnim i SOM rečenicama: Hvem fikk du brev fra? Hve skrev hun om? Her er ei kake som du må smake på.

Od koga si dobio pismo? O čemu je ona pisala? Ovde je kolač koji ti moraš da probaš.

Predlozi mogu stajati ispred infinitiva glagola i ispred zavisne rečenice: Vi ser fra til å treffe dere. Hun reddet en gut fra å drukne. Vi ser fram til at dere kommer.

Mi se unapred radujemo što ćemo se sresti sa vama.

Ona je spasila jednog dečaka od davljenja. Unapred se radujemo što vi dolazite.

2. Sted - mesto På et sted - na jednom mestu Mnogi predlozi govore kako neko ili nešto stoji na nekom mestu: Aslam sitter bak Peggy. Peggy sitter ved døra, like foran Aslam. Bøkene ligger på bordet. Bildene henger på veggen over ovnen. Rotta sitter i Aslams lomme.

Aslam sedi iza Pegi. Pegi sedi do vrata, tačno ispred Aslama. Knjige leže na stolu. Slike vise na zidu iznad peći. Pacov sedi u Aslamovom džepu.

94

I eller på? - u ili na? Uobičajeno je znati da li ćemo upotrebiti I (u) ili PÅ (na) za nešto što stoji na nekom mestu. Ispred geografskih imena koristimo najviše I (u). Ali, za većinu mesta u Norveškoj se koristi PÅ (na). To, naročito, važi za mesta koja nisu grad ili srez. Do gradova u Norveškoj koji se nalaze do mora sasvim je uobičajeno da se koristi PÅ. PÅ koristimo i do imena ostrva. Ako je ostrvo vezano za zemlju (poluostrvo), za takve slučajeve možemo koristiti i I i PÅ. Geografska imena:

De er Oni su

gradovi i kontinenti

ostrva i poluostrva

gradovi na obali mora

i i i i i i i i

i/på Filippinene i/på Sri Lanka i/på Island

på på på på på på på på

London Marokko Afrika Bærum Oppland Rogaland Bergen Griruddalen

Mallorca Tøyen Majorstua Geilo Tromøya Karmøy Nes Hamar

Kada to važi za reči koje nisu vlastite imenice, onda je nekad ispravno sa I, a nekad sa PÅ. Sa nekim rečima se prihvataju oba predloga. Važno!

i byen i et land (f.eks. Norge) på et sted på landet (utenfor byen)

u gradu u zemlji (npr. u Norveškoj) na nekom mestu na selu (izvan grada)

I i i i i i i i

et rom huset leiligheten sentrum banken kjelleren kantina

PÅ (u (u (u (u (u (u (u

sobi) kući) stanu) centru) banci) podrumu) kantini)

I/PÅ i/på i/på i/på i/på i/på

butikken teateret soverommet kjøkkenet badet

(u (u (u (u (u

prodavnici) pozorištu) spavaćoj sobi) kuhinji) kupatilu)

på på på på på på på på på på på på på

hybel bus-stoppet stasjonen biblioteket universitetet fabrikken skolen kontoret kafe restaurant jobben loftet kurs

(u iznajmljenoj sobi) (na buskoj stanici) (na stanici) (u biblioteci) (na univerzitetu) (u fabrici) (u školi) (u kancelariji) (u kafiću) (u restoranu) (na poslu) (na tavanu) (na kursu)

Imenica iza predloga je u određenoj formi kada govorimo o poznatom mestu, ali u neodređenoj formi sa članom kada je značenje "jedan ili drugi" i kada govorimo nešto novo:

95

Hun jobber på et kontor/på en fabrikk/i en bank. Ona radi u kancelariji/u fabrici/u banci. Han bor på en liten hybel. On živi u malom, iznajmljenoj sobi. Imenica može stajati u neodređenoj formi, bez člana kada su glagol i izraz povezani predlogom: Han bor på hybel. Hun jobber i bank.

On živi u iznajmljenoj sobi. Ona radi u banci.

I i PÅ se mogu promeniti ispred iste reči u različite veze. Mi koristimo I kada je nešto unutra, a PÅ kada je nešto napolju: Hun har penger i veska. Det er egg i kaka. Hun har vondt i hodet. Maten ligger i kjøleskapet.

Ona ima novac u tašni. Jaje je u kolaču. Nju boli glava. Hrana stoji u frižideru.

Hun fikk en flekk på veska. Det er marsipan på kaka. Hun har lue på hodet. Radioen står på skapet.

Ona je isflekala tašnu. Marcipan je u kolaču. Ona ima kapu na glavi. Radio stoji na ormaru.

Hos - kod HOS koristimo ispred imena lica: Jeg bodde hos Raimond. Hvem bor du hos? I dag har jeg vært hos legen og hos frisøren. Barna er hos naboen. Har du vært hos politiet?

Ja sam živeo kod Raimonda. Kod koga ti živiš? Danas sam bio kod lekara i kod frizera. Deca su kod komšije. Da li si bio u policiji?

Samo kada smo, ili živimo na jednom mestu koristimo HOS. Kada hoćemo da idemo kod nekoga moramo upotrebiti TIL. Til et sted - do nekog mesta Kada govorimo da ćemo se seliti na neko mesto, možemo to da kažemo bez predloga. Mi koristimo TIL uz geografska imena, imena lica i uz deo drugih izraza. Inače, koristimo iste predloge kada govorimo da je nešto na jednom mestu:

96

til til til til til til til til til til

Vi skal Mi ćemo

Vi skal Mi ćemo

Australia New York India Sri Lanka byen tannlegen legen rektor Anna Marie politiet

til/i/på til/i/på til/i/på til/i/på

Vi skal Mi ćemo

butikken postkontoret (pošta) universitetet biblioteket

Vi skal Mi ćemo

på på på på på på på på på på

i i i i

skolen fjellet jobben ferie loftet kino restaurant konsert trening fest

banken kjelleren selskap skogen

(u školu) (na planinu) (na posao) (na odmor) (na tavan) (u bioskop) (u restoran) (na koncert) (na trening) (na žurku)

(u banku) (u podrum) (na zabavu) (u šumu)

Fra et sted - iz nekog mesta Fra - iz De kommer fra Indonesia.

Oni su iz Indonezije.

3. Tid - vreme Mi koristimo, često, izraz sa predlogom kada govorimo KADA se nešto dešava i KOLIKO dugo nešto traje: broj nedelja 1. 2. 3. 4. 5.

Hun Hun Hun Hun Hun

har vært her i to uker. bodde her i forrige uke. skal være her i to uker. kom for to uker siden. skal flytte om to uker.

Ona Ona Ona Ona Ona

je bila ovde dve nedelje. je stanovala ovde prošle nedelje. će biti ovde dve nedelje. je došla pre dve nedelje. će se seliti za dve nedelje.

I - om periode - i za periode Kada govorimo koliko dugo nešto traje, možemo upotrebiti I za sadašnjost, prošlost i budućnost. U rečenicama koje govore koliko je dugo nešto trajalo, koristimo perfekat glagola: Vi har bodd her i tre år. Jeg har ventet i ti minuter.

Mi smo stanovali ovde tri godine. Čekao sam deset minuta.

97

Kada govorimo o periodu koji se završio, koristimo preterit: Jeg bodde der i to uker i fjor.

Stanovao sam tamo dve nedelje prošle godine.

Ispred reči za godine i mesece i druge periode, koristimo I: Vi kjøpte bilen i 1989. Vi skal flytte i april. I neste uke er det eksamen. I påsken er det mange fridager. Hva gjør dere vanligvis i jula. Han jobber i helgene. Elevene jobber i feriene.

Mi smo kupili auto 1989. g. Mi ćemo se seliti u aprilu. Sledeće nedelje je ispit. Za Vaskrs je mnogo slobodnih dana. Šta radite, obično, za Božić. On radi preko vikenda. Učenici rade preko raspusta.

Kada to važi i za godišnja doba, koristimo I + neodređena forma tog godišnjeg doba u kome smo ili koje se završava: I vinter har jeg gått på ski tre ganger.

Zimus sam išao na skijanje tri puta.

For siden - om tidspunkt i fortida - pre... - za prošlo vreme Kada govorimo pre koliko se nešto dogodilo, koristimo FOR SIDEN (pre...): De kom for ei uke siden. Hun gikk for to minutter siden. For lenge siden bodde det en konge der.

Oni su došli pre nedelju dana. Ona je otišla pre dva minuta. Mnogo pre je tamo živeo kralj.

Zajedno sa FOR SIDEN koristimo preterit i izraz se koristi samo za prošlo vreme. Om - om tidspunkt i framtida - za - za buduće vreme Kada govorimo za koliko će se nešto dogoditi, koristimo OM: De drar om en uke. Vi skal flytte om ca. ett år. Jeg kommer om fem minutter.

Oni kreću za jednu nedelju. Odselićemo se za, otprilike, godinu dana. Dolazim za pet minuta.

På - om tid - på - za vreme Zajedno sa rečima za dane koristimo i PÅ: Perez kom på tirsdag. De andre kommer på lørdag. Jeg trener på mandager og onsdager.

Perez je došao u utorak. Oni drugi dolaze u subotu. Ja treniram ponedeljkom i sredom.

Kada govorimo o budućem vremenu možemo, takođe, upotrebiti TIL: De andre kommer til lørdag.

Ostali dolaze u subotu.

98

Mi koristimo PÅ kada govorimo koliko je vremena prošlo, a da se ništa nije dogodilo: Jeg har ikke sett henne på mange uker. Hun har ikke vært i Kina på mange år.

Nisam je video više nedelja. Ona nije bila u Kini mnogo godina.

PÅ koristimo za vreme koje smo koristili ili ćemo ga koristiti da završimo nešto: Hun har lært norsk på ett år. Hun leste ut boka på to timer. Det skal jeg greie på noen dager!

Ona je učila norveški godinu dana. Ona je pročitala knjigu dva puta. To ću srediti za nekoliko dana!

Til - om framtid - til - za buduće vreme Zajedno sa rečima za godišnja doba koristimo TIL kada govorimo o budućem vremenu: Til vinteren skal jeg dra til Egypt. Hun skal begynne på ny skole til høsten.

Na zimu ću ići u Egipat. Ona će poći u novu školu na jesen.

Når noe gjentar seg - kada nešto ponavljamo Kada nešto radimo više puta koristimo OM zajedno sa rečima za dane, vreme u toku jednog dana i godišnja doba. Primećujemo da imenice iza predloga stoje u određenoj formi: De bor på landet om sommeren. Hun liker seg best om våren. Vi gikk alltid mye på ski om vinteren. Han jobber om lørdagen. Om kvelden er de for det meste hjemme. Når står du opp om morgenen?

Oni žive na selu leti. Njoj se najviše sviđa proleće. Mi smo uvek išli mnogo na skijanje zimi. On radi subotom. Uveče su oni najčešće kod kuće. Kada ustaješ ujutru?

Zajedno sa rečima za periode koristimo I. Možemo, takođe, koristiti HVER (svaki): Han jobber hver helg. Vi reiser til familien hver jul.

On radi svaki vikend. Mi putujemo kod familije za svaki Božić.

4. Tilknytning - povezanost Kada lica imaju ili poseduju nešto, koristimo TIL: (Ali har ei søster.) (Ali ima sestru.)

Søstera til Ali skal gifte seg. Alijeva sestra će se udati.

(Lena har skrevet en stil.) (Lena je napisala sastav.)

Læreren leste opp stilen til Lena. Učitelj je pročitao Lenin sastav.

(Læreren hadde en bil.) (Učitelj je imao auto.)

Bilen til læreren er stjålet. Učiteljev auto su ukrali.

99

Kada pominjemo osobine stvari koristimo PÅ: (Bilen har en farge.) (Auto ima boju.)

Liker du fargen på bilen? Da li ti se sviđa boja auta?

(Hus har en pris.) (Kuća ima cenu.)

Prisen på hus har økt. Cena kuće je porasla.

(Butikken har et navn.) (Prodavnica ima ime.)

Hva er navnet på butikken? Kako se zove prodavnica?

5. Annen bruk av preposisjonene - druga upotreba predloga Imamo mnogo predloga u norveškom jeziku i oni se koriste u mnogo izraza. To može biti potrebno za učenje izraza. Ali, predlozi se koriste i za neke glavne (gramatičke) oblasti i ovde su neki takvi predlozi. Med - sa MED može značiti zajedno sa: Jeg skal på kino med Kamal. Vil du være med meg til byen?

Ići ću u bioskop sa Kamalom. Hoćeš li sa mnom do grada?

MED govori šta neko radi uz pomoć - koje sredstvo ili instrument koristi: Hun vil helst skrive med blyant. Jeg kom med bussen.

Ona će najradije pisati olovkom. Ja sam došao busom.

MED pokazuje šta neko ima: Du må gå med lue om vinteren. Hun drikker te med melk og sukker. De fikk en leilighet med tre soverom.

Moraš ići sa kapom zimi. Ona pije čaj sa mlekom i šećerom. Ona je dobila stan sa tri spavaće sobe.

Uten - bez UTEN govori o nečemu što neko nema: De gikk uten lue i snøværet. De har en leilighet uten bad.

Oni su išli bez kape po snegu. Oni imaju stan bez kupatila.

Može se dobiti infinitiv i AT rečenica iza UTEN: De gikk uten å si noe. Oni su išli i ništa nisu govorili. Skolen ble nedlagt uten at elevene kunne gjøre noe. Škola je bila zatvorena tako da učenici nisu mogli ništa da rade.

100

Til - do TIL koristimo ispred nekog ko je primio nešto: Hva har du sagt til henne? De gav blomster til læreren.

Šta si joj rekao? Oni su dali cveće učitelju.

TIL imamo zajedno sa pridevom u izrazima kao što su ovi: Du er flink nok til å klare denne jobben. Hun er for ung til å klare dette alene.

Ti si dovoljno sposoban da se snađeš sa ovim poslom.

Ona je premlada da se snađe sa ovim sama.

For - za FOR govori za koga je nešto važno i aktuelno: For meg er dette veldig interessant. Za mene je ovo vrlo interesantno. Det er vanskelig for utlendinger å lære preposisjoner. Teško je za strance da uče predloge. Det er ikke så morsomt for oss når alle drar på ferie. Nije nam tako zabavno kad svi odlaze na odmor. Av - od AV koristimo kada govorimo od čega je nešto napravljeno ili od čega se sastoji: Oljen er laget av oliven. Hun ønsket seg en kjole av silke.

Zejtin je napravljen od masline. Ona je želela haljinu od svile.

6. Sammensatte preposisjonsuttrykk - složeni izrazi sa predlozima Mi možemo staviti zajedno više reči koje funkcionišu kao predlozi: Skolen ligger ved siden av biblioteket. Vi bor i nærheten av skolen. Aslam sitter til høyre for døra. Læreren står til venstre for døra.

Škola se nalazi pored biblioteke. Mi živimo u blizini škole. Aslam sedi sa desne strane vrata. Učitelj stoji sa leve strane vrata.

Drugi složeni predlozi su: ved hjelp av (uz pomoć), i stedet for (umesto), i tilleg til (sem toga još), til tross for (iako), på bunnen av (u suštini), på grunn av (zbog) Ovakvi izrazi moraju se učiti pojedinačno.

101

Često, građenje glagola i predloga učvršćuje izraz: å ha lyst/råd/tid til å gjøre noe želeti/savet/vreme da se uradi nešto

Jeg har lyst til å dra. Želeo sam da odem.

å glede/grue seg til noe radovati se/plašiti se za nešto

Jeg gleder meg til å dra. Radujem se da odem.

å være nødt til å gjøre noe biti prisiljen da radi nešto

De var nødt til å dra. Oni su bili prisiljeni da odu.

å ha grunn til noe imati razlog za nešto

De hadde grunn til å bli. Oni su imali razlog da ostanu.

å være vant til noe biti naviknut na nešto

De er vant til å arbeide. Oni su navikli da rade.

å være flink til å gjøre noe biti sposoban da radi nešto

Hun er flink til å sy. Ona je sposobna da šije.

å få lov til noe dobiti dozvolu za nešto

Hun fikk lov til å dra. Ona je dobila dozvolu da ode.

å ha lyst på noe želeti nešto

Jeg har lyst på te. Ja želim čaj.

å være sikker på noe biti siguran u nešto

Det er sikker på. To je sigurno.

å være oppmerksom på biti svestan nečega

Jeg er oppmerksom på dette. Ja sam svestan toga.

å passe på noe (n) paziti na nekog (nešto)

Kan du passe på lillebror? Možeš li pripaziti malog brata?

å lure på noe pitati se nešto

Jeg lurer på hva er det. Pitam se šta je to.

å være glad i noe (n) voleti nekog (nešto)

Jeg er glad i naturen Ja volim prirodu.

å være interessert i noe (n) interesovati se za nekog (nešto)

Jeg er interessert i sjakk. Interesujem se za šah.

å bestemme seg for noe odlučiti se za nešto

De bestemte seg for å dra. Oni su se odlučili da odu.

å være redd for noe (n) plašiti se nekoga (nečega)

Han er redd for edderkopper. On se plaši paukova.

å være glad for noe radovati se nečemu

Hun ble glad for gaven. Ona se radovala poklonu.

å være lei for noe žaliti zbog nečega

Hun var lei for at det var slutt. Ona je bila žalosna što je to bilo završeno.

102

å ha behov for noe osećati potrebu za nečim

De hadde behov for ferie. Oni su osećali potrebu za odmorom.

å være trøtt av noe (n) biti umoran od nekoga (nečega)

De var trøtte av å se på tv. Oni su bili umorni od gledanja TV-a.

å være lei av noe (n) dosta je više nekoga (nečega)

Hun var lei av vinteren. Dosta joj je bilo zime.

å ta seg av noen preduzeti nešto, pobrinuti se

Hun måtte ta seg av barna. Ona se mora pobrinuti za decu.

å ta av seg skinuti se

Han tok av seg lua. On je skinuo kapu.

å lengte etter noe (n) čeznuti za nekim (nečim)

Jeg lengter etter familien. Ja čeznem za porodicom.

å ringte etter noe (n) pozvati nekoga

Vi må ringe etter drosje. Moramo pozvati taksi.

å være klar over noe biti svestan nečega

Jeg er klar over det. Svestan sam toga.

Neki pridevi u takvim izrazima moraju se menjati na različite načine: Jeg er siker på... De er sikre på...

Siguran sam u... Oni su sigurni u...

Ali, neki izrazi se često ne menjaju: De De De De De De

er er er er er er

lei av varmen. glad i god maten. klar over problemet. vant til varmen. interessert(e) i jazz. oppmerksom(me) på dette problemet.

Dosta im je više vrućine. Oni vole dobru hranu. Oni su svesni problema. Oni su se navikli na vrućinu. Njih interesuje džez. Oni su svesni ovog problema.

Oni izrazi koji imaju VÆRE kao glagol, mogu da se izraze sa BLI. Oni koji su izvedeni od HA mogu imati FÅ. VÆRE i HA govore o situaciji, o stanju, dok BLI i FÅ govore o izmeni, o novoj situaciji. Hun var lei av maset. Bilo joj je dosta gužve.

Hun ble lai av maset. Bilo joj je dosta gužve.

Han hadde lyst på mat. On je želeo da jede.

Han fikk lyst på mat. On je želeo da jede.

Preposisjoner som konjuksjoner - predlozi kao veznici Mnogi predlozi mogu stajati ispred celih rečenica: De kom før jeg gikk. Jeg har ikke sett dem siden de flyttet.

Oni su došli pre nego što sam ja otišao. Nisam ih video otkada su se odselili.

103

KONJUKSJONER - VEZNICI 1. Sideordnende konjuksjoner - naporedni veznici Ovi veznici povezuju reči i rečenice istog tipa: Og - i Per og Kari kommer snart. Vi må ta tog og fly. Hun er flink og interessert. Vi må først ta tog, og så må vi ta fly.

Per i Kari dolaze brzo. Mi moramo uzeti voz i avion. Ona je dobra i interesantna. Mi moramo prvo uzeti voz, a posle moramo uzeti avion.

Kada OG povezuje dve rečenice imamo zarez (,) između. Både - og - i...i BÅDE - OG povezuje dva nečega ili sve alternative: Vi skal gjøre både oppgave 2 og oppgave 3. Både unge og gamle trives der. Hun snakker både norsk, arabisk og fransk.

Mi ćemo raditi i drugi i treće zadatak. I mladi i stari se dobro osećaju tamo. Ona govori i norveški i arapski i francuski.

BÅDE stoji uvek zajedno sa OG. Kada nabrajamo stavljamo OG ispred poslednje reči u nabrajanju, a zarez između ostalih reči u nabrajanju. Men - ali, nego MEN izražava suprotnost između dva dela rečenice. Mi stavljamo zarez (.) ispred MEN: Vi tar ikke fly. men tog. Mi ne uzimamo avion, nego voz. Per kommer ikke. men Kari kommer. Per ne dolazi, nego dolazi Kari. Jeg vil gjerne ha litt kaffe. men ikke noe å spise. Ja ću rado malo kafe, ali ne mogu da jedem.

104

Eller - ili ELLER povezuje dva dela rečenice, između kojih mi biramo jedan deo koji nama odgovara: Det er nå eller aldri! Vil du ha kaffe eller te? Skal dere ta tog, eller drar dere med fly?

Sad ili nikad! Hoćeš li kafu ili čaj? Uzimate li voz, ili idete avionom?

Enten - eller - ili - ili ENTEN - ELLER pokazuje da jedna alternativa isključuje drugu ili druge: Vi skal gjøre enten oppgave 2 eller oppgave 3. Det var enten læreren eller du som sa det. Vi skal enten til Italia, Spania eller Hellas.

Radićemo ili drugi, ili treće zadatak. Ili je učitelj, ili si ti to rekao. Mi ćemo ili u Italiju, ili u Španiju, ili u Grčku.

Verken - eller - ni - ni Mi koristimo VERKEN - ELLER da izrazimo da ni jedna od dve (ili više) alternativa nisu moguće: Vi har verken kaffe eller te i huset. Nemamo ni kafu ni čaj u kući. Jeg kommer verken i dag eller i morgen. Ne dolazim ni danas ni sutra. Hun snakker verken engelsk, fransk eller spansk. Ona ne govori ni engleski, ni francuski, ni španski. For - jer FOR povezuje dve nezavisne rečenice, gde poslednja rečenica objašnjava razlog prve rečenice: Hun gikk hjem. for hun følte seg ikke bra. De skal flytte snart. for de har ikke så plass nå.

Ona je otišla kući, jer se ne oseća dobro. Oni će se ubrzo seliti jer nemaju mesto sada.

Så - pa SÅ može povezati dve nezavisne rečenice gde druga rečenica predstavlja posledicu prve rečenice: Hun følte seg ikke bra. så hun gikk hjem. Ona se nije osećala dobro, pa je otišla kući. De har ikke så god plass, så de vil gjerne flytte. Oni nemaju dobar plac, pa će se rado preseliti.

105

2. Underordende konjuksjoner - zavisni veznici Zavisni veznici povezuju zavisne rečenice sa ostatkom nezavisne rečenice. a) Tid - vreme Najuobičajeniji veznici u vremenskim rečenicama su: Når - kada Vi går når det blir varmere. Idemo kada bude toplije.

(framtid) (buduće vreme)

Når vi har betalt. har vi ikke mer penger. Kada smo platili nismo imali više para.

(framtid) (buduće vreme)

Når det regner. tar hun bussen. Kada pada kiša ona uzima bus.

(vanligvis) (obično)

Når de hadde fri måtte de arbeide. Kada su oni bili slobodni, morali su da rade.

(vanligvis, fortid) (obično, buduće vreme)

Da - onda, kada Hun gikk da vi kom. Ona je otišla kada smo mi došli.

(fortid) (prošlo vreme)

Da han hadde fortalt alt, gikk han. Kada je on ispričao sve, otišao je.

(fortid) (prošlo vreme)

Etter at - pošto, kad Vi drog etter at vi hadde spist. Otišli smo pošto smo jeli.

(fortid) (prošlo vreme)

Etter at vi har spist, kan vi kjøre. Pošto smo jeli, možemo voziti.

(framtid) (prošlo vreme)

NÅR se koristi za buduće vreme i kada se nešto ponavlja. Glagol u NÅR - rečenici stoji u prezentu ili perfektu. Kada se nešto ponavlja u prošlosti, koristimo preterit. DA - rečenice govore o prošlosti, a glagol stoji u preteritu ili u pluskvamperfektu. ETTER AT + PLUSKVAMPERFEKAT se koristi za nešto što se dogodilo pre nečeg drugog u prošlosti. ETTER AT + PERFEKAT koristimo za nešto što će se desiti pre nečeg drugog u budućnosti.

106

Siden - još od, otkako, od tada Hun har bodd her siden hun var fem år. Ona je živela ovde još od svoje pete godine. Før - pre De drog før vi kom. Oni su otišli pre nego što smo mi došli. Før det blir mørkt. må vi være ferdige. Pre mraka moramo biti gotovi. Så lenge - tako dugo Så lenge det er sommer her. er det veldig pent. Tako dugo je leto ovde i veoma je lepo. Innen - pre, do Innen vi er ferdige med dette. er det kveld. Završićemo sa ovim pre mraka. Mens - dok Hun vasket huset mens han laget mat. Ona je čistila kuću dok je on spremao hranu. Idet - baš, kad, čim Idet han la seg på sofaen. ringte telefonen. Baš kad se spustio na sofu zazvonio je telefon.

(i samme øyeblik) (u istom trenutku)

Straks - odmah, smesta Straks hun hadde sagt det. angret hun. Čim je to rekla, naljutila se.

(med det samme) (odmah)

b) Årsak - uzrok Kada zavisna rečenica objašnjava razlog zašto se nešto dešava, mi možemo upotrebiti ove veznike:

107

Fordi - zato što, zbog toga, jer Hun drog hjem fordi han følte seg syk. Ona je otišla kući zato što se osećala bolesno. Siden - s obzirom da, pošto Siden det var så kaldt, tok hun bussen. Pošto je bilo tako hladno, uzela je bus. Ettersom - pošto, budući da Ettersom hun kommer fra Chile, snakker hun spansk. Budući da je ona iz Čilea, govori španski. c) Motsetning - suprotnost Zavisna rečenica može izraziti da se nešto dešava u nezavisnoj rečenici što je malo neočekivano. Mi smo očekivali nešto drugo. Selv om - iako Selv om han er gammel. har han jobb. Iako je star, on radi. Til tross for at - iako Hun er arbeidsledig. til tross for at hun har god utdannelse. Ona je nezaposlena, iako ima dobro obrazovanje. Enda - iako, premda, još De gikk til stranda. enda været var nokså dårlig. Oni su otišli na plažu, iako je vreme bilo dosta loše. d) Betingelse - uslov Zavisna rečenica sadrži uslov, uslov da bi ostatak rečenice bio ostvaren.

108

Hvis - ako Jeg kommer hvis jeg blir bedre. Dolazim ako budem bio bolje. Dersom - ako, ukoliko Vi skal reise på ferie dersom vi får råd. Putovaćemo na odmor ako dobijemo novac. Med mindre - ako Vi kan ikke reise på ferie, med mindre jeg kan tjene noe ekstra. Nećemo putovati na odmor, ako mogu da zaradim nešto dodatno. Bare - samo Bare du hadde sagt det før, så kunne jeg ha hjulpet deg. Samo da si to rekao pre, mogao sam ja da ti pomognem. Jeg skal lage maten. bare jeg blir ferdig med hjemmeleksa. Ja ću napraviti hranu, samo da završim sa domaćim zadatkom. IKKE može nekada da stoji ispred subjekta u uslovnim rečenicama: Hvis ikke du kommer, kommer ikke jeg heller. Ako ti ne dođeš, ne dolazim ni ja. Jeg kommer i morgen dersom ikke været blir dårlig. Dolazim sutra ako ne bude loše vreme. e) Hensikt - namera, cilj Ciljna rečenica govori ZAŠTO radimo to što stoji u nezavisnoj rečenici, šta je cilj i šta je namera. For at - da bi De flyttet for at barna skulle få det bedre. Oni su se preselili da bi deci bilo bolje.

109

Slik at - tako da De pusset opp leiligheten slik at det skulle bli hyggeligere der. Oni su renovirali stan tako da bi im bilo ugodnije u njemu. Så - pa Ta på deg mer tøy. så du ikke blir syk! Obuci se bolje, pa nećeš biti bolestan! Glagol u ciljnoj rečenici ima pomoćni glagol SKULLE. f) Følge - posledica Posledična rečenica govori koji je rezultat prethodne rečenice. Slik at - tako da Det snødde kraftig slik at de holdt seg inne. Sneg je padao jako tako da je trajao. Så - at - tako - da Det snødde så kraftig at de ikke ville gå ut. Sneg je padao tako jako da oni nisu hteli da idu napolje. Hun ble så sint at hun skrek. Ona je bila tako ljuta da je vrištala. SÅ mora da stoji ispred prideva ili glagola u rečenici. g) Sammenlikning - poređenje Enn - nego, od De er mye flinkere enn jeg er. Oni su sposobniji od mene. Dette var mye vanskeligere enn jeg hadde trodd. Ovo je bilo mnogo teže nego što sam ja mislio.

110

(slik) som - kao, poput Vi skal dra til Bergen i ferien, slik som vi alltid gjør. Mi ćemo otići u Bergen na odmor, kao što uvek radimo. Så - som - tako - kao Det var ikke så vanskelig som jeg trodde. Nije bilo tako teško kao što sam ja mislio. Som om - tako - kao Han så ut som om han hadde vært veldig syk. On je izgledao kao da je bio vrlo bolestan. Često imamo uporedni deo koji nije rečenica: De er flinkere enn meg. Det går bedre nå enn før. De har lært like mye som oss. Det er ikke så vanskelig som før.

Oni su sposobniji od mene. Sada ide bolje nego pre. Oni su učili mnogo kao mi. Nije tako teško kao pre.

Zamenica je u objektivnoj formi kao na primerima iznad. h) Fortellende leddsetninger - potvrdne zavisne rečenice U zavisnoj rečenici koja govori šta neko govori ili misli, koristimo AT: At - da Hun fortalte at de skulle ha gjester. De regner med at det blir bryllup i høst. Vi trodde (at) du ikke ville komme. Er det sant at det har skjedd en ulykke?

Ona je rekla da će imati goste. Oni računaju da će svadba biti jesenas. Mislili smo da ti nećeš doći. Da li je istina da se dogodila nesreća?

i) Spørrende leddsetninger - upitne zavisne rečenice Kada zavisna rečenica govori šta neko pita o nečemu ili je nesiguran povodom nečega, koristimo OM ili upitnu reč: Om - o, za Jeg lurer på om det er sant. Jeg vet ikke om jeg tar jobben eller ikke.

Pitam se da li je to istina? Ne znam da li da prihvatim posao ili ne.

111

De var ikke sikre på om de kunne komme.

Nisu bili sigurni da li mogu da dođu.

Hvor - gde Du må spørre dem hvor de bor. Ti moraš pitati njih gde žive. Hvordan - kako Jeg lurer på hvordan det går. Pitam se kako ide. Hvorfor - zašto Vet du hvorfor hun ble sint? Da li znaš zašto je ona bila ljuta? Når - kada Jeg vet ikke når de kommer. Ne znam kada oni dolaze. Hvem - ko Vet du hvem hun bor sammen med? Da li znaš sa kim ona živi? Hva - šta Jeg vet ikke hva jeg skal gjøre. Ne znam šta ću da radim. Hvilken - koji De spør hvilken trikk de skal ta. Oni pitaju koji tramvaj će uzeti. Kada su ove upitne reči subjekat u zavisnoj rečenici moramo ih upotrebiti sa SOM.

112

Hvem som - ko Vet du hvem som kommer? Da li znaš ko dolazi? Hva som - šta Jeg vet ikke hva som skjedde. Ne znam šta se dogodilo. Hvilken - som - koji De spør hvilken trikk som går dit. Oni pitaju koji tramvaj ide tamo.

113

TEKST 1. Ord som knytter sammen setninger - reči koje povezuju rečenice a) Jeg gikk til byen. Jeg kjøpte julegaver. Jeg gikk på kino.

Išao sam u grad. Kupio sam božićne poklone. Išao sam u bioskop.

b) Per hadde lite penger. Han reiste på ferie.

Per je imao malo para. On je otputovao na odmor.

Više sličnih nezavisnih rečenica koje su jedna iza druge mogu raditi nešto jednolično i dosadno. Nikad ne stoji napred kakav je odnos između sadržaja u rečenicama. Mi koristimo različite reči da dobijemo bolje povezane rečenice: -

prilog može povezati rečenice i reći nešto o vezi između više radnji:

a) I år gikk jeg til byen. Der kjøpte jeg julegaver. Etterpå gikk jeg på kino. Juče sam bio u gradu. Tamo sam kupio božićne poklone. Posle sam išao u bioskop. b) Per hadde lite penger. Likevel reiste han på ferie. Per je imao malo para. Ipak, otputovao je na odmor. -

jednu radnju možemo nekoliko puta izraziti infinitivom iza predloga: I går gikk jeg til byen for å kjøpe julegaver. Juče sam išao u grad da kupim božićne poklone. Per drog på ferie uten å ha mye penger. Per je otišao na odmor, a nije imao mnogo para.

-

Veznici povezuju rečenice na različite načine: Jeg gikk til byen. for jeg skulle kjøpe julegaver. Išao sam u grad, pošto sam trebao kupiti božićne poklone. Per drog på ferie, men han hadde lite penger. Per je otišao na odmor, ali je imao malo para.

-

radnja se može izraziti u zavisnoj rečenici: Da jeg hadde kjøpt julepresanger. gikk jeg på kino. Kada sam kupio božićne poklone, otišao sam u bioskop. Selv om Per hadde lite penger. drog han på ferie. Iako je Per imao malo para otišao je na odmor.

Sve veznike, predloge, glagole itd. koje koristimo predstavljaju vezu između sadržaja u rečenicama. Mi koristimo, npr. druge reči i izraze kada je u pitanju vremensko povezivanje u odnosu na uzročno povezivanje.

114

Tidsforhold - vremensko povezivanje Handlinger som følger etter hverandre - radnje koje idu jedna iza druge Kada hoćemo da kažemo da radnje idu jedna iza druge vremenski, to možemo da uradimo na različite načine: Više tipova priloga može istaći redosled, npr. kao: Først spiste vi.

Så Etterpå Etter det Etter måltidet Deretter

sang sang sang sang sang

vi vi vi vi vi

populære populære populære populære populære

Prvo smo jeli,

pa kasnije posle toga posle jela zatim

smo smo smo smo smo

pevali pevali pevali pevali pevali

sanger. sanger. sanger. sanger. sanger.

popularne popularne popularne popularne popularne

pesme. pesme. pesme. pesme. pesme.

Først skal vi spise. Så skal vi synge. Prvo ćemo da jedemo, pa ćemo da pevamo. Mi možemo upotrebiti ETTER Å HA + PROŠLI PARTICIP kada je subjekat do obe radnje: Etter å ha spist. sang vi populære sanger. Posle jela pevali smo popularne pesme. Etter å ha spist. skal vi singe populære sanger. Posle jela pevaćemo popularne pesme. Zavisne rečenice mogu govoriti o redosledu radnji: Vi drog før gjestene kom. Mi smo otišli pre nego što su gosti došli. Vi drar før gjestene kommer. Mi odlazimo pre nego što gosti dolaze. Hun skal bo her til hun har tatt eksamen. Ona će stanovati ovde dok ne položi ispit. Za buduće vreme koristimo, često, ETTER AT i DA: Da Harald kom. begynte festen.

Kada je Harald došao počela je žurka.

Važno! Kada hoćemo da istaknemo da je jedna radnja bila završena pre druge, koristimo pluskvamperfekat za glagol. Etter at vi hadde spist, sang vi nasjonale sanger. Pošto smo jeli, pevali smo narodne pesme. Da vi hadde badet, solte vi oss. Kad smo se okupali, sunčali smo se. Za buduće vreme možemo upotrebiti ETTER AT i NÅR. Kada će jedna radnja biti gotova pre druge, tada glagol stoji u perfektu.

115

Når Harald kommer, kan festen begynne. Kada Harold dođe, žurka može da počne. Etter at vi har spist, skal vi synge nasjonale sanger. Kada jedemo, pevaćemo narodne pesme. Når vi har badet, kan vi sole oss. Kad se okupamo, možemo da se sunčamo. Iste veze mogu se izraziti na različite načine: Hun spiste middag. Etterpå gikk hun. Ona je ručala. Kasnije je otišla.

(adverb) (prilog)

Hun gikk etter middag. Ona je otišla posle ručka.

(preposisjon) (predlog)

Hun gikk etter å ha spist. Ona je otišla posle jela.

(preposisjon) (predlog)

Hun gikk etter at hun hadde spist. Ona je otišla pošto je jela.

(konjuksjon) (veznik)

Pazi, mi moramo imati ETTER AT kada koristimo zavisnu rečenicu. Hun gikk da hun hadde spist. Ona je otišla kada je jela.

(konjuksjon i leddsetning) (veznik u zavisnoj rečenici)

Hun gikk klokka fem. Da hadde hun spist. (adverb=på det tidspunktet) Ona je otišla u 5 sati. Tada je ona jela. (prilog za vreme) Handlingene er samtidige - istovremene radnje Možemo pokazati da se radnje dešavaju u isto vreme: Prilozi kao što su i samme øyeblikk (u istom trenutku), samtidig (istovremeno), plutselig (iznenada), på samme tid (u isto vreme) vezuju stanja ili radnje za isto vreme. Det var stor nød blant folk. Samtidig levde kongen i luksus. Bila je velika nemaština među ljudima. Istovremeno, kralj je živeo luksuzno. Familien satt i hagen og drakk kaffe. Plutselig smalt det. Porodica je sedela u bašti i pili su kafu. Iznenada se čula eksplozija. Det er vanskelig å gjøre lekser samtidig som man hører på nyhetene. Teško je raditi zadatke dok istovremeno neko sluša novosti. Zavisne rečenice koje naglašavaju da se nešto događa istovremeno, mogu imati veznike mens (dok), idet (baš, kad, čim) ili samtidig som (istovremeno kad): Mens regnet høljet ned. fortsatte de å plukke bær. Dok je pljuštala kiša, oni su nastavili da beru jagode. Jeg kan vaske opp mens du leser avisa. Ja mogu da perem posuđe dok ti čitaš novine.

116

Idet de åpnet døra. kom det er kraftig lyn. Čim su oni otvorili vrata, sevnula je jaka munja. Det er vanskelig å gjøre lekser samtidig som man hører på nyhetene. Teško je raditi zadatke istovremeno kad neko sluša novosti. Årsaksforhold - uzročna veza Često povezujemo radnje o kojima govorimo na takav način da jedna radnja objašnjava drugu. Følge - posledica Možemo da kažemo da je jedna radnja posledica, konsekvenca druge radnje: Derfor - zato Det var krig. Derfor var det mange som flyktet. Bio je rat. Zato je bilo mnogo onih koji su izbegli. Det var trikkestans. Derfor kom hun for sent på skolen. Bio je zastoj tramvaja. Zato je ona zakasnila u školu. Av den grunn - iz tog razloga Forholdene i landet er vanskelige. Av den grunn er det mange som har flyktet. Prilike u zemlji su otežane. Iz tog razloga mnogi su izbegli. Så - pa SÅ povezuje dve nezavisne rečenice: Det var trikkestans, så hun kom sent på skolen. Bio je zastoj tramvaja, pa je ona došla kasno u školu. Det var vanskelige forhold, så det var mange som flyktet. Bile su otežane prilike, pa je bilo mnogo onih koji su izbegli. Slik at, så - at - tako da, tako - da Veznici u zavisnoj rečenici koji govore nešto o posledici radnje su SLIK AT i SÅ-AT: Det var trikkestans, slik at hun kom sent på skolen. Bio je zastoj tramvaja, tako da je ona kasno došla u školu.

117

Forholdene var så vanskelige at mange måtte flykte. Prilike su bile tako otežane da su mnogi morali otići. Možemo, dakle, izraziti iste tipove veza pomoću priloga, veznika u nezavisnim rečenicama i pomoću veznika u zavisnim rečenicama. Red reči je različit, zavisi kako se izražavamo: Det var trkkestans. Derfor rakk hun ikke skolen. Bio je zastoj tramvaja. Zato ona nije stigla u školu.

(helsetning) (nezavisna rečenica)

Det var trikkestans. så hun rakk ikke skolen. Bio je zastoj tramvaja, pa ona nije stigla u školu.

(så - helsetning) (så - nezavisna rečenica)

Det var trikkestans, slik at hun ikke rakk skolen. Bio je zastoj tramvaja, tako da ona nije stigla u školu.

(slik at - ledsetning) (slik at - zavisna rečenica)

Årsak - uzrok Jedna rečenica može reći razlog ili uzrok koji stoji u drugoj. For - jer FOR povezuje dve nezavisne rečenice: Hun kom for sent på skolen, for det var trikkestans. Ona je zakasnila u školu, jer je bio zastoj tramvaja. Mange måtte flykte, for forholdene var vanskelige. Mnogi su morali otići, jer su prilike bile otežane. Fordi, siden, ettersom - zato što, s obzirom da, pošto Veznici u zavisnim rečenicama koji govore nešto u uzroku radnje su fordi, siden i ettersom. Hun kom for sent, fordi det var trikkestans. Ona je zakasnila zato što je bio zastoj tramvaja. Ettersom der er streik i England, kom brevet for sent. Pošto je bio štrajk u engleskoj, kasnila su pisma. Siden det var vår, ville han gjerne kjøpe noen ny klær. S obzirom da je bilo proleće, on je želeo, rado, kupiti novu odeću. SIDEN koristimo kada ono što stoji u zavisnoj rečenici je poznato.

118

På grunn av - zbog PÅ GRUNN AV + IMENICA govori o uzroku radnje ili stanja: På grunn av forholdene er det mange som har flyktet. Zbog prilika mnogi su izbegli. Det holdt seg hjemme på grunn av det dårlige været. Oni su ostali kod kuće zbog lošeg vremena. Neki prilozi stoje u rečenici koja govori razlog zbog čega nešto stoji u rečenici napred. Oni mogu da kažu nešto više, da objasne - npr. nešto što je iznenađujuće, nešto dopadljivo ili nešto drugo koje je trebalo objasniti. Jeg må skynde meg. Jeg skal nemlig ha gjester. Moram da požurim. Ja ću, naime, imati goste. Jeg må skynde meg. Jeg skal faktisk ha gjester. Moram da požurim. Ja ću, zapravo, imati goste. Jeg må skynde meg. Jeg skal dessverre ha gjester. Moram da požurim. Ja ću, nažalost, imati goste. Jeg må skynde meg. Jeg skal jo ha gjester. Moram da požurim. Ja ču, već, imati goste. Isti odnos može se izraziti na različite načine: Hun kom sent. for trikken var ikke i rute. Ona je zakasnila, jer tramvaj nije išao po redu vožnje.

(for - leddsetning) (for - nezavisna rečenica)

Hun kom sent. fordi trikken ikke var i rute. Ona je zakasnila zato što tramvaj nije išao po redu vožnje.

(leddsetning) (zavisna rečenica)

Hun kom sent. Trikken var nemlig ikke i rute. Ona je zakasnila. Tramvaj, naime, nije išao po redu vožnje. Hun kom sent på grunn av trikkestans. Ona je zakasnila zbog zastoja tramvaja. Važno! FOR sadrži nezavisna rečenica, FORDI zavisna. Hensikt - namera Rečenica može govoriti šta neko želi postići pomoću radnje koju namerava da uradi. To možemo izraziti u zavisnoj rečenici sa veznicima FOR AT ili SÅ: De ville flytte for at barna skulle få bedre forhold. Oni će se odseliti da bi deca dobila bolju priliku. Hun gjemte skjokoladen så barna ikke skulle finne den. Ona je sakrila čokoladu tako da je deca ne mogu naći.

119

FOR + INFINITIV može izraziti isto, kada je subjekat za obe radnje isti: De ville flykte for å få bedre forhold. Oni su želeli otići da dobiju bolju priliku. Hun gjemte skjokoladen for å ha den senere. Ona je sakrila čokoladu da je imaju za kasnije. Različiti načini da se izrazimo: De begynte å trimme for å bli friskere. Počeli su da vežbaju pošto su želeli biti zdraviji. De begynte å trimme for at de skulle bli friskere. Počeli su da vežbaju da bi bili zdraviji. De begynte å trimme så de skulle bli friskere. Počeli su da vežbaju pa bi trebali biti zdraviji. Motsetning - suprotnost Možemo izraziti da je jedna radnja drugačija od one koju očekujemo. Men - ali MEN povezuje nezavisne rečenice: Per hadde lite penger. men reiste på ferie likevel. Per je imao malo para, ali je, ipak, otputovao na odmor. Forholdene i landet var vanskelige. men de ville ikke flytte. Prilike u zemlji su bile teške, ali oni nisu želeli da izbegnu. Selv om, enda, til tross for at - iako Zavisne rečenice koje izražavaju suprotnost mogu imati veznike kao što su selv om, enda, til tross for at: Selv om forholdene var vanskelige. ville de ikke flytte. Iako su prilike bile teške oni nisu želeli da izbegnu. Per drog på ferie til tross for at han hadde dårlig råd. Per je otišao na odmor iako je bio loš sa novcem. Enda de var veldig uenige. var de gode venner. Iako su bili veoma nesaglasni, bili su dobri prijatelji.

120

Neki prilozi govore o suprotnosti između sadržaja dve rečenice: Likevel - ipak Hun er nesten 80 år. Likevel går hun tur hver dag. Ona ima skoro 80 godina. Ipak, ona ide u šetnju svaki dan. De er uenige om det meste. Likevel er de gode venner. Oni nisu saglasni u mnogome. Ipak, oni su dobri prijatelji. Forholdene var vanskelige. men likevel ville de ikke flytte. Prilike su bile teške, ali ipak, oni nisu želeli da se odsele. Imidlertid - međutim Det var ikke plass på flyet. Hun fikk imidlertid plass på et ekstrafly. Nije bilo mesta u avionu. Ona je dobila, međutim, mesto u posebnom avionu. Ikke desto mindre - pored toga, pa ipak Statsministeren har ferie. Ikke desto mindre vil hun holde pressekonferanse i morgen. Državni ministar je na odmoru. Pa ipak, on će održati konferenciju za štampu sutra. IMIDLERTID i IKKE DESTO MINDRE su uobičajeniji u pisanju nego u govoru. Ellers - inače ELLERS povezuje dve rečenice gde poslednja rečenica govori šta se dešava ako neko ne radi ono što stoji u prvoj rečenici: Du må kle deg bedre. Ellers kan du bli syk. Moraš se obući bolje. Inače, možeš biti bolestan. ELLERS može da znači "osim toga" (onoga što stoji u prvoj rečenici): Jeg er litt trøtt. men ellers står det bra til. Malo sam umoran, ali, osim toga, sve drugo je dobro. Isti odnos može se izraziti na različite načine: Forholdene var vanskelige. men de ville ikke flytte. Prilike su bile teške, ali oni nisu hteli da se odsele. Forholdene var vanskelige. Likevel ville de ikke flytte. Prilike su bile teške. Ipak, oni nisu hteli da se odsele. Selv om forholdene var vanskelige, ville de ikke flytte. Iako su prilike bile teške, oni nisu hteli da se odsele.

121

2. Sammenheng mellom setninger - veze između rečenica I dag fikk jeg brev fra Kina. Brevet var fra en onkel som bor i Beijing. Der har han bodd i flere år nå. Danas sam dobio pismo iz Kine. Pismo je bilo od ujaka koji živi u Bejingu. Tamo sada on živi više godina.

Tekst je mnogo više od pojedinačnih rečenica koje stoje jedne iza drugih. Mnogo reči i formi odlučujemo se da koristimo u rečenici koje zavise od sadržaja u rečenicama ispred, kao što se vidi u primerima. Bestemt form - određena forma Na primeru iznad videli smo da sam ja dobio pismo. To je nova informacija i zove se neodređena forma. Posle toga, slušalac zna o kom pismu govorim, i ja govorim dalje o tome u određenoj formi. Nemamo određenu formu samo kad ponavljamo imenice. Takođe, u drugim slučajevima može slušalac znati da postoji veza između onoga što smo počeli da pričamo i onoga što ćemo nastaviti da pričamo: I går så jeg en spennende film. Handlingen var fra Vietnamkrigen. Bildene var skremmende, men skuespillerne var veldig gode. Juče sam gledao uzbudljiv film. Radnja je bila iz vijetnamskog rata. Slike su bile zastrašujuće, ali glumci su bili veoma dobri. Veza pokazuje da handlingen, bildene i skuespillerne su iz filma koji sam gledao. Slušalac zato zna o čemu govorim, a imenice imaju određenu formu. Važno! Imenice stoje u određenoj formi kada govorimo o nečemu što je poznato. Neka reč dobija svoj sadržaj iz reči koja je spominjana ranije u tekstu: Pronomen - zamenica I dag fikk jeg brev fra Kina. Det var fra onkelen min. Han bor i Beijing. Danas sam dobio pismo iz Kine. Ono je bilo od mog ujaka. On živi u Beijingu. Zamenica upućuje na imenicu ispred. Koju zamenicu koristimo zavisi od roda i broja imenice. Vi har ikke bil for tida. Den er i stykker. Privremeno nemamo auto. On je slupan. Hvordan er oppgavene? De er lette. Kakvi su zadaci? Oni su laki. Jeg fikk brev fra onkelen min. Han bor i Kina. Dobio sam pismo od mog ujaka. On živi u Kini. Umesto den (taj), det (to) i de (oni) možemo upotrebiti denne (ovaj), dette (ovo) i disse (ovi) za nešto što je blizu nas.

122

Jeg har fått mange bøker. Denne ser spennende ut. men disse har jeg lest før. Dobio sam mnogo knjiga. One izgledaju uzbudljivije nego one koje sam čitao pre. Zamenica DET ne upućuje samo unazad na reč u srednjem rodu. Osim toga, upućuje unazad do druge imenice u neodređenoj formi do dela rečenice i do celih rečenica. Vi trenger en ny tv. Det har vi ikke råd til. Treba nam novi TV. Za to nemamo para. Jeg må ha noen penger. Det har jeg ikke. Moram imati nešto para. Ja ih nemam. Mario liker å gå på skøyter. Det liker ungene mine også. Mario voli da ide na klizanje. To vole i moja deca, takođe. Jeg har lyst til å reise til Maldivene. Det har jeg også. Želim da putujem u Maldivene. To želim i ja, takođe. Jeg kan ikke komme i morgen. Det var synd! Ne mogu da dođem sutra. Bilo bi šteta! Takođe, DETTE može da uputi na ceo sadržaj rečenice ispred: Bedriften må redusere forurensningen, og dette vil koste mange millioner. Preduzeće mora smanjiti zagađivanje, a to će koštati mnogo miliona. Kada iste reči pripadaju u dve rečenice, možemo ih zameniti sa SOM: Jeg har fått brev fra onkelen min. Onkelen min bor i Beijing. Jeg har fått brev fra onkelen min som bor i Beijing. Dobio sam pismo od ujaka. Moj ujak živi u Beijingu. Dobio sam pismo od ujaka koji živi u Beijingu. Adverb - prilog Prilog može dobiti sadržaj od reči koje su spominjane u tekstu: Onkel bor i Beijing. Der har han bodd i flere år. Ujak živi u Beijingu. Tamo on živi više godina. Jeg liker meg godt i denne kommunen, og her har jeg tenkt å bli boende. Jeg kom hit for fem år siden.

Meni se sviđa ova opština i ja sam mislio ovde da živim. Ovde sam došao pre pet godina. De kom hit for fem år siden.

Da var det ingen utlendinger her. Den gang var det ingen utlendinger her. På den tida var det ingen utlendinger her.

Oni su došli ovamo pre pet godina.

Onda nije bilo stranaca ovde. U ono vreme nije bilo stranaca ovde. U to doba nije bilo stranaca ovde.

Hun har farget håret rødt. Sånn vil jeg også ha det! Obojila je kosu u crveno. Baš ću i ja, takođe, to da uradim!

123

Verbet gjøre - glagol radni Glagol radni dobija sadržaj iz glagola (+ eventualno drugih delova) iz rečenice ispred. Umesto ponavljanja istih reči više puta, možemo upotrebiti GJØRE, često zajedno sa DET: De går på kino hver uke. Gjør de virkelig!? Oni idu u bioskop svake nedelje. Idu li stvarno!? Jeg fikk brev fra onkelen min i dag. Gjorde du det? Dobio sam pismo od mog ujaka danas. Jesi li? Savner du slektningene dine? Ja, det gjør jeg. Da li ti nedostaju rođaci? Da, nedostaju mi. Glagoli være, ha, skulle, kunne, ville, burde, måtte se ne mogu nadoknaditi sa gjøre, pa se moraju ponavljati. Eventualni glavni glagol se, obično, izostavlja: Er hun frisk igjen? Ja, det er hun. Da li je ona ozdravila? Da, jeste. Han har ikke lest boka ennå. Det har ikke jeg heller (gjort). On nije još pročitao knjigu. To nisam ni ja uradio. Kan jeg låne boka di? Det kan du gjerne. Mogu li da pozajmim tvoju knjigu? Možeš. Passiv - pasiv I dag fikk jeg brev.

Det ble sendt for to uker siden. (Onkel sendte det for to uker siden)

Danas sam dobio pismo.

Ono je bilo poslato pre dve nedelje. (Ujak ga je poslao pre dve nedelje.)

Linn er skadet.

Hun ble truffet av en tung stein. (En tung stein traff henne.)

Lin se povredila.

Ona je udarena teškim kamenom. (Težak kamen je udario.)

Ono o čemu govorimo može biti objekat za glagol. Ono o čemu govorimo stavljamo napred u rečenici. Kada koristimo pasivnu formu glagola, objekat može biti subjekat i možemo ga staviti na neko prirodnije mesto. Det setninger - det rečenice Nova informacija neće doći prva u rečenici. Na to mesto možemo doći sa informacijama koje predstavljamo. (Et brev kom fra Kina i dag.)

Det kom et brev fra Kina i dag. I dag kom det et brev fra Kina.

124

(Pismo je došlo iz Kine danas.)

Došlo je pismo iz Kine danas. Danas je došlo pismo iz Kine.

Predstavljanje možemo koristiti kada je logično subjekat nova informacija i stoji u neodređenoj formi. Glagol mora biti glagol koji ne zahteva objekat, često je to komme, sitte, stå, være, finnes: Det går en spennende film på kino nå. Daje se uzbudljiv film u bioskopu sada. I avisa står det mye om den politiske situasjonen i Syria. Novine pišu mnogo o političkoj situaciji u Siriji. Novu informaciju možemo da uzviknemo: Det var en elev som måtte på legevakta i dag. Jedan učenik je morao u hitnu danas. I dag var det en elev som måtte på legevakta. Danas je jedan učenik morao u hitnu. Det + passiv U pasivnim rečenicama sa novom informacijom DET može da bude subjekat: Det selges frukt på markedet. Prodavalo se voće na vašaru. I Sør Korea produseres det mange høyteknologiprodukter. U Južnoj Koreji se proizvodi mnogo visoka tehnologija. I avisa ble det skrevet flere sider om konflikten. U novinama je pisalo više strana o konfliktu. 3. Stryking av ledd - izostavljanje delova Kada imamo isti deo u više rečenica, možemo u nekim slučajevima da ih izostavimo. Moramo imati uvek subjekat u potvrdnoj rečenici u norveškom, ali ne moramo ponavljati isti subjekat u istoj rečenici: I går gikk jeg til byen og (jeg) kjøpte julegaver. Juče sam (ja) išao u grad i kupio sam (ja) božićne poklone. Per dropet leksene og (han) drog til byen. Per je uradio zadatke i (on) otišao je u grad. I glagol se može izostaviti, umesto da se ponavlja: Sasja studerer norsk og Walter (studerer) matematikk. Saša studira norveški, a Walter (studira) matematiku.

125

Anne bor i London og Peter (bor) i New York. Ana živi u Londonu, a Peter (živi) u New Yorku. Često izostavljamo pomoćni glagol, tako da infinitiv i prošli particip stoje bez pomoćnog glagola iza OG: Han må slutte å røyke og (har) begynt å trimme. On mora da prestane da puši i početi da trenira. De skal reise til hjembygda og (skal) overta familiens bedrift. Oni će otputovati u zavičaj i preuzeti porodično preduzeće. Per har sluttet å røyke og (har) begynt å trimme. Per je prestao da puši i počeo je da trenira. Saleem ble påkjørt av en bil og (ble) brakt til sykehus. Salema je udario auto i prebačen je u bolnicu. Kada govorimo isto o više subjekata oni se mogu spojiti. Predikat tada mora da stoji u množini: Norge er kongedømme. Sverige er kongedømme. Danmark er kongedømme.

Norge. Sverige og Danmark er kongedømmer.

Norveška je kraljevina. Švedska je kraljevina. Danska je kraljevina.

Norveška, Švedska i Danska su kraljevine.

Tom er sur. Liza er sur. Tom je ljut. Liza je ljuta.

Tom og Liza er sure. Tom i Liza su ljuti.

Både - og - i - i Često povezujemo delove rečenice sa BÅDE - OG: Både Norge. Sverige og Danmark er kongedømmer. I Norveška, i Švedska i Danska su kraljevine. Både Tom og Liza er sur. I Tom i Liza su ljuti. Verken - eller - ni - ni Ako je rečenica sa negacijom dobijamo VERKEN - ELLER: Verken Tom eller Liza er i godt humør. Ni Tom ni Liza nisu dobro raspoloženi. Verken Norge. Sverige eller Danmark er republikker. Ni Norveška, ni Švedska, ni Danska nisu republike.

126

Isti pridev se može izostaviti ako su imenice istog roda i broja: Hun har hyggelige slektninger og (hyggelige) venner. Ona ima prijatne rođake i (prijatne) prijatelje. Ali, s obzirom da se pridevi menjaju iza reči do kojih stoje, moraju se, često, ponavljati: Hun har hyggelige venner og en hyggelig mann. Ona ima prijatne prijatelje i prijatnog muža. De har ei pen stue og et pent kjøkken. Oni imaju lepu dnevnu sobu i lepu kuhinju.

127

NOEN GENERELLE REGLER - NEKA OPŠTA PRAVILA Stor bokstav - veliko slovo Mi koristimo veliko slovo u sledećim situacijama: -

prvo slovo u nezavisnoj rečenici:

Det var varmt. Hun gledet seg til et bad. Bilo je toplo. Ona se radovala kupanju. -

prvo slovo imena:

lica:

Vi besøkte Karim og Elise. Posetili smo Karima i Elisu.

mesta:

De kommer fra Somalia. Hun er fra Nord-Norge. Oni su iz Somalije. Ona je iz Severne Norveške.

knjiga, novina, filmova

De leser både Koranen og Bibelen. Oni čitaju i Kuran i Bibliju.

mnogih institucija, organizacija i preduzeća

Norges bank, Stortinget Norveška banka, Norveški parlament

Kada se ime sastoji iz više reči, često se samo prva reč piše velikim slovom. De britiske øyer, De forente nasjoner Britanska ostrva, Ujedinjene nacije Neke skraćenice se pišu velikim slovima: USA, NRK, FN, NATO, EF Vokaler og konsonanter - samoglasnici i suglasnici Mi koristimo ove samoglasnike duge a e i o u y æ ø å

ape ren slik to ut by fæl søt blå

Mi koristimo ove suglasnike

kratke (majmun) (čist) (takav) (dva) (napolje) (grad) (užasan) (sladak) (plav)

salt renne slikke tomme slutt bytte færre søtt blått

(so) (oluk) (lizati) (prazan) (završetak) (zamena) (manje) (slatko) (plavo)

b d f g h j k l m n p r s t v

128

ball (lopta) dag (dan) far (otac) går (juče) han (on) jente (devojčica) katt (mačka) like (isti) mamma(mama) nå (sada) pappa (tata) rar (čudan) sot (čađ) ta (uzeti) varm (toplo)

U stranim imenima i drugim rečima možemo naći i ove suglasnike: c, q, w, x, z. g - se izgovara /j/ ispred I,Y i EI: gyselig, gi, geit, (ali /g/ u gir, gitar) g - se izgovara /j/ u giro k - se izgovara /h/ ispred I i Y (kirke, kyst) Samoglasnici mogu biti dugi ili kratki. Samo jako akcentovani samoglasnici mogu biti dugi (o glas je kratak, a - glas je dug). Iza drugog vokala imamo kao pravilo jedan suglasnik ili nijedan. Iza kratkog samoglasnika imamo kao pravilo dva suglasnika: Hvit - hvitt, blå - blått - beo, plav Ne pišu se sve reči sa dva suglasnika iako im je samoglasnik kratak: den, kan, vil, skal, som, hos, han, hun, nok. Mi nikad ne pišemo dva M na kraju reči, iako je samoglasnik kratak: dum, morsom, fram. Ali, kada je samoglasnik iza, pišemo MM: dumme (glup), morsommere (zabavan), framme (napred). æ - glas pišemo nekad æ, ali često kao E: æ: hær (vojska), svær (veliki), klær (odelo), være (biti), vær (vreme), nær (blizu), fæl (užasan). e: herr (gospodin), hjerte (srce), merke (znak), verre (gori), vers (stih), her (ovde), der (tamo), er (je), hver (svaki). Najviše reči koje se pišu sa Æ imaju dug samoglasnik. One koje se pišu sa E imaju kratak samoglasnik. (Ali neke reči imaju dug samoglasnik, vidi 4 poslednje reči sa E). å - glas se piše nekada sa O: sove (spavati), lov (dozvola), doven (lenj), psykolog (psiholog), morgen (jutro), orke (podnositi). o - glas se piše nekada sa U: bukser (pantalone), skuff (fijoka), dum (glup), lukte (mirisati), nummer (broj), tung (težak). Diftonger - dvoglasi Dva samoglasnika koji se izgovaraju kao jedan glas, zovemo dvoglas: EI AI ØI AU EU

vei (put), grei (dobar), eie (svojina), nei (ne) kai (kej), vaie (lepršati se) øya (ostrvo), gøy (zabavno), røyke (pušiti) sau (ovca), hauk (jastreb), flaut (osramoćen), maur (mrav), Australia Europa, europeisk (evropski)

Konsonantforbindelser - suglasnički spojevi Neki suglasnički spojevi mogu se izgovarati kao jedan glas. U nekim slučajevima je izgovor različit na različitim mestima u zemlji.

129

NG KJ TJ SJ SKJ SK

/Ŋ/ /ç/ /∫/ /∫/ /∫/ /∫/

(ispred I,Y,ØY)

sang (pesma), mange (mnogo) kjole (haljina), kjøre (voziti) tjue (20) sjø (more), sjal (šal), sjokolade (čokolada) skjære (seći), skjør (lomljiv) ski (skija), sky (oblak), skøyte (klizaljka, ribarski brod)

Stumme konsonanter - nečujni suglasnici Neka slova se pišu, ali se ne izgovaraju: H G D T

hva (šta), hvem (ko), hvilken (koji), hvor (gde), hjerne (mozak), hjerte (srce) gjerne (rado), gjest (gost) land (zemlja), kveld (veče), god (dobar), glad (zadovoljan) huset (kuća), problemet (problem)

Forenkling av dobbeltkonsonant - uprošćavanje duplog suglasnika Reči koje se završavaju na dva suglasnika, gube jedno slovo koje je udvojeno: sann-sant (istinit), tykk-tykt (debeo), drømme-drømte (sanjati), spille-spilte (igrati) Ali, mi zadržavamo oba suglasnika ispred drugih tipova završetaka: venn-vennlig (prijatelj-ljubazan), sann-sannhet (istinit-istina) Sammendragning - rezime Pridevi koji se završavaju na ER, EL i EN u množini gube pretposlednje E, a dobijaju nastavak za množinu: super-supre (odličan), nobel-noble (plemenit), åpen-åpnere (otvoren) Kada reč ima dva ista suglasnika ispred završetka, gubi jedan suglasnik i E pre nego što dobije nastavak za množinu: vakker-vakre (lep), sikker-sikre (siguran), skummel-skumle (bučan), gammel-gamle (star) Imenica koja se završava na EL menja nastavak u množini: en konstabel-konstabler (policajac), et middel-midler (sredstvo) To važi i za neke imenice koje se završavaju na ER: en sommer-somrer (leto), en vinter-vintrer (zima)

130

Tegnsetting - stavljanje znakova Pisani jezik ima drugačije znakove koji će nam omogućiti da bude lako razumljivo ono što mislimo da napišemo. Znakovi odvajaju tekst tako da možemo videti šta ide zajedno. Neki znak pokazuje koju intonaciju koristimo ako izgovaramo iste rečenice: Punktum - tačka Tekst delimo tačkom. Mora biti najmanje jedna nezavisna rečenica da bi iza stavili tačku. Često imamo jednu ili više zavisnih rečenica uz dodatak jedne ili dve nezavisne rečenice. Kada završavamo misao, stavljamo tačku. Komma - zarez

-

zarez se stavlja kada se dve rečenice povezuju sa OG ili MEN: Hun skriver bra norsk. men hun glemmer å sette komma. Ona dobro piše norveški, ali zaboravlja da stavi zarez.

-

kada zavisna rečenica stoji prva Ako rečenicu počinješ zavisnom rečenicom, stavljaš zarez iza nje.

-

iza rečenice koja počinje sa SOM, takođe stavljamo zarez.

-

iza direktnog govora, ispred SA, MENTE i sl., stavljamo zarez: "Ikke glem komma." sa hun. "Ne zaboravljaj zarez", rekla je ona.

Spørsmålstegn - znak pitanja Znak pitanja koristimo iza direktnog pitanja: "Skal vi ha spørsmålstegn her?" "Hoćemo li staviti znak pitanja ovde?" Ali, ne koristimo znak pitanja iza indirektnog pitanja: Hun spurte om det skulle være spørsmålstegn. Ona je pitala da li je trebalo staviti znak pitanja. Utropstegn - znak uzvika Mi koristimo znak uzvika kada izražavamo iznenađenje, poruku i sl. često zajedno sa imperativom glagola:

131

Husk utropstegn! Ikke glem det! Stavi znak uzvika! Ne zaboravljaj ga! Kolon - dve tačke Dve tačke koristimo ispred direktnog govora, iza SA (rekao) i sl. Elevene spurte:"Hvor bruker vi kolon?" Učenici su pitali:"Gde stavljamo dve tačke?" Možemo upotrebiti dve tačke ispred primera i nabrajanja: Ta med: ski, solbriller, solkrem og niste. Ponesi sa sobom: skije, naočare za sunce, kremu za sunčanje i suvu hranu. Anførselstegn - navodnici Mi pokazujemo da je nešto citat tako što na početku i na kraju stavljamo navodnike: Læreren sa: "Husk dette!" Učitelj je rekao:"Zapamtite ovo!" Ali ne koristimo navodnike u izveštaju nečijeg govora: Læreren sa at vi måtte huske dette. Učitelj je rekao da moramo zapamtiti ovo. Mi stavljamo navodnike i da pokažemo da koristimo reč malo drugačije nego obično, ili je ta reč "nadimak". Hun skal ta "lappen". Ona će uzeti "papir".

(=sertifikat) (=svedočanstvo)

Hele bygda kalte henne "bestemor". Celo selo je nju zvalo "baba". Navodnici mogu da izraze i ironiju. U primeru ispod htelo je da se kaže da nije bilo nikoga na recepciji: "Resepsjonen" var i første etasje. "Recepcija" je bila na prvom spratu.

132

Noen vanlige forkortelser - neke uobičajene skraćenice dvs. osv. etc. jf. bl.a. m.m. o.a. o.l. o.fl.

=det vil si=det betyr =og så videre =et cetera= og så videre =jamfør=sammenlikne =blant annet =med mer =og annet. og andre =og liknende =og flere

to će reći, to znači i tako dalje i tako dalje u poređenju između ostalog još više i drugi i slično i više

Možemo, takođe, izostaviti tačku u skraćenicama: dvs, osv. m m, o a.

133

Liste over vanlige uregelmessige verb - lista najuobičajenijih nepravilnih glagola infinitiv

preterit

perfekat

å å å å å å å å å å å å å å å å å å å å å å å å å å å å å å å å å å å å å å å å å å å å å å å å å å å å å å å å

bad bandt ble(i) brakk brøt bar drog drakk falt fant fløy forlot forstod forsvant fortalte fros fikk gav gadd gjaldt gjorde gråt gikk hjalp holdt kom lot lo la lå loy løp rakk så solgte sa satt skar skre(i)k skre(i)v skjot slapp slår sov stjal stod sang sank tok traff trakk tvang vant visste valgte var

har har har har har har har har har har har har har har har har har har har har har har har har har har har har har har har har har har har har har har har har har har har har har har har har har har har har har har har har

be binde bli brekke bryte bære dra drikke falle finne fly forlate forstå forsvinne fortelle fryse få gi gidde gjelde gjøre gråte gå hjelpe holde komme la le legge ligge lyve løpe rekke se selge si sitte skjære skrike skrive skyte slippe slå sove stjele stå synge synke ta treffe trekke tvinge vinne vite velge være

bedt bundet blitt brukket brutt båret dratt drukket falt funnet fløyet forlatt forstått forsvunnet fortalt frosset fått gitt giddet gjeldt gjort grått gått hjulpet holdt kommet latt ledd lagt ligget løyet løpt rukket sett solgt sagt sittet skåret skreket skrevet skutt sluppet slått sovet stjålet stått sunget sunket tatt truffet trukket tvunget vunnet visst valgt vært

134

tražiti, moliti povezati, vezati biti polomiti polomiti, prekinuti nositi krenuti piti pasti naći leteti napustiti, ostaviti razumeti nestati, izgubiti se pričati, govoriti, reći smrznuti se, ozepsti dobiti dati imati volju važiti, ticati se raditi plakati ići pomoći držati doći, dolaziti pustiti, dati, naterati smejati se staviti, postavljati ležati lagati, slagati trčati stizati videti, gledati prodavati reći sedeti seći, rezati vrištati pisati pucati, streljati izbeći tući, udarati spavati krasti stajati pevati tonuti uzeti pogoditi, sresti vući, presvući prisiliti pobediti, dobiti znati izabrati biti

SADRŽAJ: SETNINGER OG SETNINGSLEDD...............................................................................................................................1 REČENICE I DELOVI REČENICE................................................................................................................................1 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

HELSETNINGER - SAMOSTALNE (NEZAVISNE) REČENICE...............................................................................................1 SUBJECT OG VERBAL - SUBJEKAT I GLAGOL.................................................................................................................1 OBJEKT - OBJEKAT........................................................................................................................................................3 PREDIKATIV - PREDIKAT................................................................................................................................................4 ADVERBIAL - PRILOG....................................................................................................................................................5 OPPSUMMERING - SAŽETAK..........................................................................................................................................7 LEDDSETNINGER - ZAVISNE REČENICE..........................................................................................................................7 Adverbial - prilog.........................................................................................................................................................7 Prilog............................................................................................................................................................................7 8. INDIREKTAN GOVOR: (SLAGANJE VREMENA):.............................................................................................................12 9. DET SETNINGER - DET REČENICE................................................................................................................................15 10.SETNINGSLEDD OG ORDKLASSER - DELOVI REČENICE I VRSTE REČI..........................................................................17 SUBSTANTIV - IMENICE..............................................................................................................................................20 1. 2. 3. 4. 5. 6.

ORDKLASEN - VRSTA REČI..........................................................................................................................................20 KJØNN OG ARTIKKEL - ROD I ČLAN...........................................................................................................................20 BØYNING AV SUBSTANTIVET - PROMENA IMENICA.....................................................................................................22 GENITIV......................................................................................................................................................................29 SAMMENSATTE SUBSTANTIV - SLOŽENE IMENICE.......................................................................................................30 SUBSTANTIV SOM MÅLSLEDD - IMENICA KAO MERA..................................................................................................32

VERB - GLAGOLI...........................................................................................................................................................33 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

ORDKLASSEN - VRSTA REČI........................................................................................................................................33 PRETERITUM - PRETERIT.............................................................................................................................................35 PERFEKTUM - PERFEKAT.............................................................................................................................................37 HJELPEVERBER - POMOĆNI GLAGOLI..........................................................................................................................43 PARTISIPPER - PARTICIPI.............................................................................................................................................46 INFINITIV....................................................................................................................................................................47 IMPERATIV - ZAPOVEDNI NAČIN.................................................................................................................................48 SAMMENSATTE VERB - SLOŽENI GLAGOLI..................................................................................................................49 VARIGE OG AVSLUTTEDE HANDLINGER - TRAJNO SVRŠENE RADNJE..........................................................................50

ADJEKTIV - PRIDEVI...................................................................................................................................................52 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

ORDKLASSEN - VRSTA REČI........................................................................................................................................52 BØYNING AV ADJEKTIV - PROMENA PRIDEVA.............................................................................................................53 SAMMENLIKNING - POREĐENJE..................................................................................................................................58 ADJEKTIV BRUKT SOM SUBSTANTIV - PRIDEV U UPOTREBI IMENICE..........................................................................61 OVERSIKT OVER ADJEKTIVBØYNINGEN - PREGLED PROMENE PRIDEVA......................................................................62 ORD FOR MENGDER - REČI ZA MASU..........................................................................................................................63 TALL - BROJ................................................................................................................................................................68

PRONOMEN - ZAMENICE...........................................................................................................................................71 1. ORDKLASSEN - VRSTA REČI.........................................................................................................................................71 2. OBJEKTSFORM - OBJEKTIVNA FORMA.........................................................................................................................73 3. REFLEKSIVT PRONOMEN - POVRATNA ZAMENICA.......................................................................................................74 4. EIENDOMSPRONOMEN - PRISVOJNA ZAMENICA...........................................................................................................75 5. PÅPEKENDE PRONOMEN - POKAZNA ZAMENICA..........................................................................................................78 6. UBESTEMT PRONOMEN - NEODREĐENA ZAMENICA.....................................................................................................80 ADVERB - PRILOG........................................................................................................................................................81 1. 2. 3. 4.

ORDKLASSEN - VRSTA REČI........................................................................................................................................81 MÅTESADVERB - PRILOG ZA NAČIN............................................................................................................................81 TIDSADVERB - PRILOG ZA VREME..............................................................................................................................82 STEDSADVERB - PRILOG ZA MESTO............................................................................................................................82

I

5. 6. 7. 8.

NEKTELSE OG USIKKERHET - NEGACIJA I NESIGURNOST............................................................................................84 ADVERB SOM KNYTTER SAMMEN SETNINGER - PRILOZI KOJI POVEZUJU REČENICE...................................................85 GRADSADVERB - STEPENOVANI PRILOZI.....................................................................................................................85 SAMMENLIKNING - POREĐENJE..................................................................................................................................86

SPØRREORD OG SVARORD - UPITNE REČI I ODGOVORI................................................................................87 1. SPØRREORD - UPITNE REČI..........................................................................................................................................87 2. SVARORD - ODGOVORI................................................................................................................................................90 PREPOSISJONER - PREDLOZI...................................................................................................................................93 1. ORDKLASSEN - VRSTA REČI.........................................................................................................................................93 2. STED - MESTO..............................................................................................................................................................93 3. TID - VREME................................................................................................................................................................96 4. TILKNYTNING - POVEZANOST......................................................................................................................................98 5. ANNEN BRUK AV PREPOSISJONENE - DRUGA UPOTREBA PREDLOGA...........................................................................99 6. SAMMENSATTE PREPOSISJONSUTTRYKK - SLOŽENI IZRAZI SA PREDLOZIMA.............................................................100 KONJUKSJONER - VEZNICI.....................................................................................................................................103 1. SIDEORDNENDE KONJUKSJONER - NAPOREDNI VEZNICI............................................................................................103 2. UNDERORDENDE KONJUKSJONER - ZAVISNI VEZNICI................................................................................................105 TEKST.............................................................................................................................................................................113 1. ORD SOM KNYTTER SAMMEN SETNINGER - REČI KOJE POVEZUJU REČENICE............................................................113 2. SAMMENHENG MELLOM SETNINGER - VEZE IZMEĐU REČENICA...............................................................................121 3. STRYKING AV LEDD - IZOSTAVLJANJE DELOVA..........................................................................................................124 NOEN GENERELLE REGLER - NEKA OPŠTA PRAVILA....................................................................................127

II