NORA ROBERTS - Povratak Rafa Mekejda

Book as passion & BalkanDownload

1

Book as passion & BalkanDownload

NORA ROBERTS Braća Mekejd

Povratak Rafa Mekejda

Prevod sa engleskog: Jelena Ljumović Aleksić Scan : Neosetna Obrada: Viktorija - Book as passion

2

Book as passion & BalkanDownload

Dragi čitaoče, Samo Nora Roberts može stvoriti loše momke poput Mekejdovih silovite poput divljih konja i grešno seksepilne. Ipak svako ima neku svoju slabost, a za svakog Mekejda nju predstavlja žena. Mekejdovi su oduvek tražili nevolje, pa ni Raf Mekejd nije izuzetak. Visok, okretan i nemiran, Raf se neprestano služi pesnicama - i usnama sa različitim ženama. Sada se Raf Mekejd zauvek vratio u Merilend, u Antietam. Trebalo je da se obnovi ukleta kuća Barlovih i on angažuje trgovca antikvitetima, Regan Džons, da mu pomogne oko opremanja. Međutim, nakon prvog sastanka oboma je jasno da dekor i uređenje nisu ono što im je prvenstveno na pameti.

3

Book as passion & BalkanDownload

PROLOG

Braća Mekejd su tražila nevolju. Vrlo često. Nije je uvek bilo lako naći u malom gradu Antietam u Merilendu, a opet, sama potraga činila je deo zabave. Kad su ušli u Džerodov polovni ševrolet, posvađali su se oko toga ko će da ga vozi. Bio je to Džerodov automobil, a on je i bio najstariji. Ipak, to nije mnogo značilo trojici braće, Raf je želeo da vozi. Imao je potrebu za brzinom, žeđ za tim da juri tim mračnim, vetrovitim drumovima, dok stiska papučicu gasa, bežeći od svog tmurnog raspoloženja. Mislio je da može da mu umakne ili da možda može da se sudari sa njim. Kad bi se sudarili, on bi ga rasturio i uništio i vozio bi dok ne stigne na drugo mesto. Na bilo koje mesto. Pre dve nedelje su sahranili majku. Možda zbog toga što se neraspoloženje tako jasno videlo u Rafovim očima i prepoznavalo po hladnoći njegovih čvrstih usana, bio je nadglasan. Na kraju je Devin seo za volan, a do njega Džerod sa puškom. Raf je zauzeo zadnje sedište pored najmlađeg brata Šejna. Momci Mekejd bili su divlje i opasno društvo. Sva četvorica bila su visoka i snažna poput divljih konja, a njihove pesnice su žudno čekale svoju metu. Pogled njihovih očiju, očiju Mekejdovih koje su bile svih zelenih boja, mogao je saseći čoveka. Kada su bili raspoloženi za kavgu, pametan čovek bi ih izbegavao i zaobilazio. Zauzeli su bilijarski sto i naručili pivo, mada se Šejn žalio jer još uvek nije napunio dvadeset jednu i nije mogao da pije alkohol u Dafovoj krčmi. Odgovarao im je zagušljiv bar sa prigušenim svetlom. Odgovaralo im je i snažno udaranje kugli jedne o drugu i o ivice stola, za razliku od 4

Book as passion & BalkanDownload

pogleda na koščata ramena Dafa Dempsija. Mekejdovima su laskali zabrinutost u pogledima ostalih gostiju krčme i njihovo sašaptavanje. Niko nije sumnjao u to da su Mekejdovi tražili kavgu. Na kraju će naći to što su tražili. Pošto mu je cigareta virila iz ugla usana, Raf je odagnao dim i usredsredio se na svoj naredni udarac. Nije se brijao nekoliko dana, a gruba brada koja mu je izrasla sasvim je oslikavala njegovo raspoloženje. Snažnim udarcem bilijarskog štapa pogodio je sedmicu i ubacio je u rupu. - Dobro je da bar u nečemu imaš sreće. Džo Dolin je pio pivo za barom. Bio je pijan i zao kao i obično nakon zalaska sunca. Ne kada je bio zvezda školskog fudbalskog tima i takmičio se sa Mekejdovima za naklonost najlepših devojaka. Ali sada, sa jedva dvadeset jednom godinom, lice mu je bilo oronulo, a telo mlitavo. Nije ga zadovoljila šljiva koju je napravio na oku svoje žene neposredno pre nego što je izašao. Raf je kredom mazao svoj tak i jedva je pogledao Džoa. - Biće ti potrebno više od veštine baratanja štapom da održiš farmu sad kad ti nema majke. Držeći flašu sa dva prsta, Džo se nasmejao. - Čuo sam da morate da počnete da rasprodajete imanje da platite porez. - Loše si čuo. Raf je hladnokrvno obišao sto da bi pro računao svoj naredni potez. - Dobro sam čuo. Vi, Mekejdovi, oduvek ste bili budale i lažovi. Pre nego što je Šejn skočio, Raf mu je bilijarskim štapom blokirao prolaz. - Meni se obraća , rekao je tiho. Gledao je brata pravo u oči pre nego što se okrenuo. - Je li tako, Džo? Meni se obraćaš? - Obraćam se svima vama. Ponovo je podigao pivo, posmatrajući svu četvoricu. Prvo Šejna, koji je sa svojih dvadeset godina bio snažan od rada na farmi, ali je ipak još uvek bio više dečak nego muškarac. Za5

Book as passion & BalkanDownload

tim Devina čiji hladan pogled nije mnogo toga otkrivao. A onda Džeroda, koji je stajao naslonjen na džuboks, čekajući sledeći potez. Zatim je vratio pogled na Rafa. On je bio divlji i spreman. Nervoza je bila njegovo drugo ime. - Ali ti ćeš reagovati. Oduvek si bio najveći gubitnik, Rafe. - Je li? Raf je ugasio cigaretu i uzeo pivo. Ispio ga je kao da obavlja ritual pre borbe, a ostali gosti su se uzvrpoljili na svojim mestima, očekujući tuču. - Kako stoje stvari u fabrici, Džo? - Ja bar dobijam platu , uzvratio mu je Džo. - Imam novac u džepu. Meni niko neće oduzeti kuću. - Neće sve dok tvoja žena dvadeset sati dnevno bude radila kao kelnerica da bi isplatila kiriju. - Ne spominji moju ženu. U mojoj kući ja sam taj koji zarađuje. Ne treba meni žena da mi plaća račune, kao što je plaćala tvoja mama tvommatorom. Potrošio je njen miraz kao da je voda, a onda je umro na njoj. - Jeste, umro je na njoj. Bes, krivica i tuga komešali su se u njemu. - Ali je nikad nije udario. Nikada nije dolazila u grad krijući se iza šalova i tamnih naočara i pričala kako je pala. Tvoja majka je pala jedino na pesnicu tvog oca. Džo je tresnuo svojim pivom o bar, slomivši flašu. - To je laž. Vratiću ti je u grlo. - Pokušaj. - Pijan je, Rafe , prošaputao je Džerod. Raf je pogledao svog brata ubitačnim pogledom svojih zelenih očiju. - Pa? - Pa, besmisleno je razbiti mu nos dok je pijan. Džerod je mrdnuo ramenom. - Nije vredan toga. 6

Book as passion & BalkanDownload

Međutim, Raf nije tražio smisao. Bila mu je potrebna samo akcija. Podigao je tak, osmotrio ga, a zatim ga spustio na sto. - Hoćeš da se raspravljamo, Džo? - Ne počinjite ovde - umešao se Daf, mada je znao da je već prekasno, i krenuo je da podigne telefonsku slušalicu. - Ako budete pravili probleme, zvaću šerifa i svi ćete završiti u zatvoru. - Sklanjaj ruke s telefona , upozorio ga je Raf. Streljao ga je pogledom i barmen se odmakao od telefona. - Izađi , jednostavno je rekao. - Ti i ja. Stiskajući pesnice, Džo je posmatrao Mekejdove. - Neću da tvoja braća skoče na mene dok ubijam boga u tebi. - Nije mi potrebna nikakva pomoć da bih tebe sredio. Kako bi to dokazao, čim su izašli, Raf se sagnuo da izbegne Džoov udarac, udario pesnicom Džoa u lice i osetio toplinu krvi na svojoj ruci, koja mu je prijala. Nije ni znao zašto se tukao. Džo mu nije bio ništa značajniji od prašine koja je pokrivala ulice. Ali prijalo mu je. Prijalo mu je čak i kad je Džo uspeo da probije njegov gard i da ga udari. Pesnice i krv bile su jedino pravo rešenje. Kada bi osetio prijatan zvuk udaranja zglobova prstiju o kosku, zaboravljao bi na sve drugo. Devin se trgao, a zatim filozofski gurnuo ruke u džepove kad je njegovom bratu krenula krv iz usta. - Dajem im pet minuta. - Raf će ga srediti za tri. Šejn je sa osmehom gledao razjarene protivnike kako se valjaju po zemlji. - Sredi ga! Bilo je potrebno trideset minuta plus još trideset sekundi da Raf opkorači Džoa i udari ga pesnicom u lice. Kad su se Džerodu oči prevrnule, a udovi mlitavo pali pored tela, prišao je da odvuče brata. - Gotov je , rekao je Džerod i gurnuo Rafa na barski zid od cigala. 7

Book as passion & BalkanDownload

- Gotov je , ponovio je. - Pusti ga. Strahovit bes je lagano napuštao Rafa, nestajao je iz njegovih očiju i ostavljao pesnice opuštenim, a njega praznim. - Pusti me, Džere. Neću ga više udarati. Raf je pogledao u pravcu iz kog je dolazilo jaukanje polusvesnog Džoa. Iznad njegovog pretučenog tela Devin je davao Šejnu novac koji je izgubio na opkladi. vin.

- Trebalo je da računam na to da je Džo pijan , komentarisao je De- Da je bio trezan, Rafu bi bilo potrebno pet minuta da ga obori. - Raf nikad ne bi gubio pet minuta na takvog slabića.

Džerod je odmahnuo glavom. Oko ramena ga je bratski zagrlila ruka kojom je držao Rafa. - Hoćeš još jedno pivo? - Neću. Pogledao je ka prozoru bara oko kog su se okupili posmatrači. Odustno je obrisao krv sa lica. - Neka ga neko pokupi i odvede kući! , povikao je. - Hajdemo odavde. Kada je ponovo seo u kola, počeli su da se javljaju bol i modrice. Na pola uva je slušao Šejna kako oduševljeno priča o ćelom toku tuče, dok je Devinovom maramom brisao krv sa usana. Ovo ne vodi nikuda, pomislio je. Ne radi ništa. Nije niko i ništa. Jedina razlika između njega i Džoa bila je u tome što je Džo bio neprestano pijan. Mrzeo je prokletu farmu, prokleti grad, prokletu zamku u koju je sve više upadao svakim novim danom. Džerod je imao svoje knjige i studije, Devin svoje čudne misli, a Šejn zemlju koju je voleo. On nije imao ništa. Na kraju grada, gde je do počinjalo da se uzdiže, a drveće postajalo gusto, ugledao je kuću. Staru kuću Barlovih. Mračnu, napuštenu i ukletu, kako se pričalo. Stajala je tako sama, izdvojena, neželjena, a zbog pri8

Book as passion & BalkanDownload

ča koje su je pratile, slučajni prolaznici bi okretali glavu od nje i pravili se da je ne primećuju. Baš kao što je radio i Raf Mekejd. - Stani. - Rafe, dođavola, nećeš valjda da povraćaš? Više uplašeno nego zabrinuto, Šejn se uhvatio za ručku na svojim vratima. - Neću. Stani, Džerode, zaboga! Čim se auto zaustavio, Raf je izleteo iz njega i pojurio u z stenovitu uzbrdicu. Grebao se na trnje koje mu je cepalo farmerke. Pošto je čuo psovke i proklinjanje, nije morao da se okreće da bi znao da su braća išla za njim. Zastao je i pogledao kamenu trospratnicu. Kamen od koga je sazidana donet je iz obližnjeg kamenoloma. Pojedini prozori bili su slomljeni i zakucani daskama, a krov verande bio je iskrivljen poput leđa neke starice. Ono što je nekada bio travnjak zaraslo je u žbunje kupina, korov i divlju travu. Usred njih stajao je sasušeni hrast, čvornovat i bez lišća. Ipak, pošto je mesec prijatno sijao odozgo, a vetrić svirao kroz drveće i visoku travu, mesto je na neki neobičan način delovalo neodoljivo. Neodoljiv je bio i način na koji je kuća stajala dve stotine godina nakon što je podignuta. Odolevala je vremenu, vetru i napuštenosti. A ponajviše, pomislio je, nepoverenju i pričama koje je grad ispleo oko nje. - Tražiš duhove, Rafe? Šejn je stajao pored njega i gledao u mrak. - Možda. - Sećaš se Kad smo zbog opklade ovde proveli noć? Devin je nesvesno uzeo vlat trave i uvrtao ga oko prsta. - Čini mi se da je to bilo pre deset godina. Džerod se krišom popeo gore i mrdao je vratima koja su škripala. Šejn se upiškio u gaće. - Đavola sam se upiškio. - Đavola nisi. Starija braća nisu obraćala pažnju na njihovo prepiranje. 9

Book as passion & BalkanDownload

- Kad odlaziš? , upitao ga je Džerod tiho. Znao je to na osnovu načina na koji je Raf posmatrao kuću i predeo iza nje. - Večeras. Moram da odem odavde, Džere. Da se bavim nečim daleko od ovog mesta. Ako to ne uradim, biću isti kao Dolin. Možda još gori. Mame više nema. Više joj nisam potreban. Nikad joj niko nije bio potreban. - Imaš li pojma kuda ćeš? - Ne. Možda negde na jug, za početak. Nije mogao da odvoji pogled od kuće. Mogao je da se zakune da ga je posmatrala, osuđivala i čekala. - Slaću vam novac kad budem mogao. Iako je imao osećaj da mu neko odseca ruku, Džerod je slegnuo ramenima. - Snaći ćemo se. - Moraš da završiš studije prava. Mama je to želela. Raf se osvrnuo i pogledao žbunje kupine koje je raslo rvući se sa korovom. - Oni će znati da ostvare ono što žele kad shvate šta je to. - Šejn zna šta želi - farmu. - Da. Raf se kiselo osmehnuo i izvadio cigaretu. - Shvatite šta želite. Prodajte deo zemlje ako budete morali, ali nemojte dozvoliti da vam je uzmu. Ovaj grad će zapamtiti da su Mekejdovi ipak vredeli nešto. Rafov osmeh postade širi. Prvi put nakon nekoliko nedelja, počela je da popušta bol koju je osećao. Njegova braća su sedela na zemlji, u trnju i prašini i ludački se smejala. Zapamtiće ih takve, obećao je sebi. Upravo takve. Mekejdovi su se držali zajedno na stenovitoj zemlji koju niko nije želeo.

10

Book as passion & BalkanDownload

1. Poglavlje

Loš momak se vratio. Grad Antietam je brujao, šireći priču od uha do uha, baš kao što gosti u pansionu prenose činije sa vrućim paprikašem. Bila je to sočna priča, začinjena skandalom, seksom i tajnama. Raf Mekejd se vratio nakon deset godina. Neki su govorili da će biti problema, da ih mora biti. Rafa Mekejda prate problemi kao što bika prati zvono okačeno o njegov vrat. Zar nije upravo Raf Mekejd jednog prolećnog jutra patosirao direktora srednje škole, iz koje je izbačen nakon toga? Zar nije Raf Mekejd vozio kamionet svog oca još dok nije imao dovoljno godina za polaganje vožnje? Bio je to Raf Mekejd koji je izbacio sto kroz prozor - zajedno sa onom budalom Menijem Džonsonom - jedne vrele letnje noći u Dafovoj krčmi. Sad se vratio, ušavši u grad u sportskom automobilu, koji je, neopisivo nadmeno, parkirao tačno ispred šerifove kancelarije. Naravno, njegov brat Devin je sada bio šerif. Prošlog novembra je bilo pet godina otkako je bio na toj dužnosti. Bilo je vremena, a mnogi su ga se još sećali, kada je Raf Mekejd provodio više od nekoliko noći u jednoj od dveju zatvorskih ćelija koje su se nalazile iza šerifove kancelarije. Bio je zgodniji nego ikad - tako su barem žene pričale. Đavolski je dobro izgledao. To je bio dar Mekejdovih - ili možda prokletstvo. Nema žene koja ga ne bi dvaput pogledala, čak i uzdahnula nad tom dugom, snažnom gradom i dugim nogama koje su pretile da će skloniti svakoga ko im se nade na putu. Imao je gustu crnu kosu i oči tako zelene kao kod male kineske statue u antikvarskoj radnji. Ipak, nimalo nisu uspevale da ublaže grubu i oštru bradu i mali ožiljak koji se prostirao preko levog oka. Bog zna gde li ga je zaradio. 11

Book as passion & BalkanDownload

Ali kad bi se nasmejao, kada bi te svoje prelepe usne izvio u osmeh, a u njihovim uglovima se pojavile rupice, svako žensko srce bi uzdrhtalo. Upravo tako se osećala Šarlin Fenimen kojoj je poklonio taj osmeh i dao joj dvadeset dolara za benzin na benzinskoj stanici neposredno pre ulaska u grad. Pre nego što je Raf stigao do svojih kola i dao gas, Šarlin je već držala telefon u ruci i najavljivala njegov povratak. Znači, Šarlin je javila svojoj mami, a gospođa Mec je odmah kazala gospođi Houbejker dole, u velikoj prodavnici, da Raf možda namerava da ostane. Dok je pričala, Kasandra Dolin je pila kafu. Sneg je lagano padao sa januarskog neba, ostavljajući vlažne ulice i trotoare, pa nije bilo puno posla u Edinom kafeu tog popodneva. Kesi se lagano uspravila, trudeći se da ne obraća pažnju na bol koji je usećala u leđima na mestu kojim je udarila o pod nakon što ju je Džo udario. - Što i ne bi? Osmehujući se, Regan Bišop je mešala kafu. - Rođen je ovde, zar ne? Čak i posle tri godine života i držanja prodavnice u Antietamu, Regan nije razumela fascinaciju građana dolascima i odlascima. To ju je strahovito zabavljalo, ali nije razumela. - Da, ali odavno je otišao. Dolazio je u posetu jednom ili dvaput za svih tih deset godina. Kesi je kroz prozor gledala sneg koji je bio sitan ali neprekidan. Pitala se gde li je bio, šta li je video, šta je radio. Pitala se kako li izgleda život tamo negde. - Izgledaš umorno, Kesi , prošaputala je Regan. - Nisam, samo razmišljam. Ako sneg ovako nastavi da pada, moraće da skrate časove. Rekla sam deci da dođu ovamo ako se to desi, ali... - Onda će tako i uraditi. Oni su divna deca. - Jesu. Kada se osmehnula, deo brige kao da je nestao iz njenih očiju. 12

Book as passion & BalkanDownload

- Što ne popiješ šolju kafe sa mnom? Regan se osvrnula po kafeu: za jednim stolom sedeo je muškarac u dubokim čizmama i pio kafu, dok je par za drugim stolom bio nadvijen nad toplim paprikašem. - Izgleda da danas nisi koncentrisana na posao. Videvši da Kesi okleva, Regan je izvadila adut iz rukava. - Pričaj mi malo o tom Rafu. - Pa... Kesi je grickala usnu. - Ed, malo ću da predahnem. Na to je koščata žena sa kovrdžavom crvenom loptom umesto kose izvirila iz kuhinje. Svetlucave naočare visile su na uzici na njenim grudima, iznad kecelje. - Samo izvoli, dušo. Glas joj je bio hrapav zbog dve pakle cigareta dnevno. Lice joj je bilo pažljivo našminkano - od crvenih usana do crvenih obrva i sjajilo se od vreline šporeta. - Hej, Regan. Poranila si za ručak. - Zatvorila sam u podne , odgovorila joj je Regan, znajući da njena tačnost zabavlja Edvinu Kramp. - Ljudi ne kupuju antikvitete po ovakvom vremenu. - Teška je ova zima. Kesi je donela šoljicu za sto i sipala sebi kafu. Januar još nije prošao, a deci je već dosadilo da prave Sneška i da se sankaju. Uzdahnula je, pazeći da se ne trgne, pošto ju je modrica na kuku zabolela kad je sela na stolicu. Imala je dvadeset sedam godina, bila je godinu dana mlada od Regan. Međutim, osećala se starom. Nakon tri godine druženja, Regan je prepoznala znake. - Stvari stoje loše, je li, Kesi? tiho je upitala i uhvatila Kesi za ruku. - Je li te ponovo povredio? - Dobro sam , rekla je Kesi, ne dižući pogled sa svoje šolje. Krivica, poniženje i strah su je boleli koliko i kuk. - Ne želim da pričam o Džou. - Jesi li čitala pamflete koje sam ti donela? O supružničkom nasilju i sigurnoj kući za žene u Hagerstaunu? - Pogledala sam ih. Regan, imam dvoje dece. Moram prvo o njima da mislim. - Ali... 13

Book as passion & BalkanDownload

- Molim te. Kesi je podigla pogled. - Ne želim da razgovaram o tome. - U redu. Trudeći se da obuzda nestrpljivost, Regan ju je stisla za ruku. - Pričaj mi o lošem momku, Mekejdu. - Rafu. Kesino lice se razvedrilo. - Oduvek mi je bio drag. Svi oni. Nema devojke u gradu koja nije bila zaljubljena u jednog od braće Mekejd. - Meni se dopada Devin. Regan je pijuckala kafu. - Deluje snažno, pomalo tajnovito, ali pouzdano. - Na Devina možeš da se osloniš , složila se Kesi. - Niko nije verovao da će od njih nešto biti, a eto, Devin je postao dobar šerif. Pošten je. Džerod drži advokatsku kancelariju u gradu. Šejn se nije izbrusio, ali radi na farmi kao dva magarca. Kad su dolazili u grad dok su bili mlađi, majke su zaključavale svoje ćerke, a muškarci su bili manji od makovog zrna. - Baš su sejali strah? - Bili su mladi i uvek su bili ljuti zbog nečega. Raf ponajviše. One noći kad je otišao iz grada, on i Džo su se posvađali. Raf je Džou slomio nos i izbio nekoliko zuba. - Zaista? Regan je shvatila da bi Raf mogao da joj se svidi. - On je oduvek tražio kavgu, Raf. Otac im je umro još dok su bil i deca. Meni je bilo desetak godina , prošaputala je. - A majka im je umrla neposredno pre nego što je Raf otišao iz grada. Bila je bolesna skoro godinu dana. Farma je tada bila u lošem stanju. Mnogi su mislili da će Mekejdovi morati da je prodaju, ali uspeli su da je zadrže. - Njih trojica. - Aha. Kesi je uživala u kafi. Bila je prava retkost da je mogla da sedne na tren.

14

Book as passion & BalkanDownload

- Bili su sasvim mladi. Džerod je imao dvadeset tri godine, a Raf je bio deset meseci mlađi od njega. Devin je godinu dana stariji od mene, a Šejn godinu dana mlađi. - Izgleda da je gospođa Mekejd imala mnogo posla. - Bila je divna i jaka. Sve je držala na svojim plećima, bez obzira na to koliko je bilo loše. Oduvek sam joj se divila. - Ponekad moraš biti jak da bi nešto ostavio , prošaputala je Regan. Odmahnula je glavom. Rešila je da je ne pritiska. - Pa, šta misliš, zašto se vratio? - Ne znam. Priča se da je sad bogat. Da je zaradio gomilu novca od preprodaje zemlje i konja. Izgleda da ima neko preduzeće - Mekejd. Tako se zove. Samo Mekejd. Moja majka je uvek govorila da će, ako ne pogine, završiti u zatvoru, ali... Zastala je kad je pogledala kroz prozor. - Gospode , prošaputala je. - Šarlin je bila u pravu. - Što? - Izgleda bolje nego ikad. Radoznala, Regan je okrenula glavu kad su se vrata otvorila. Kad je crna ovca ušla, morala je da prizna da je bila izuzetan primerak svoje vrste. Otresao je sneg sa svoje guste kose boje ugljene prašine i skinuo tanku crnu kožnu jaknu, koja nije bita prigodna odeća za zimu na Istočnoj obali. Regan je pomislila kako ima lice ratnika - mali ožiljak, neobrijana brada, blago povijen nos, koji je činio da to prelepo lice ne bude sasvim savršeno. Telo mu je izgledalo čvrsto poput stene, a ni njegove prodorno zelene oči nisu bile ništa mekše. U iznošenoj majici, izlizanim farmerkama i oguljenim čizmama nije delovao kao bogat i uspešan čovek. Ali delovao je opasno. 15

Book as passion & BalkanDownload

Rafa je oduševilo kad je video da je Edin bar isti kakav je oduvek bio. To su te iste barske stolice koje je grejao kao dete, uživajući u sladoledu ili soku na slamčicu. Naravno, i dalje su se osećali isti mirisi - masti, prženog luka, nikotina iz Edinih cigareta, koje nikada nije gasila, ali i tečnost za čišćenje sa mirisom bora. Bio je siguran da je Ed u kuhinji, da prži burgere ili riba šerpe. A bio je siguran i da je taj starac koji hrče za stolom dok mu se kafa hladi matori Tajdas. Kao i uvek. Njegove oči, hladne i prodorne, pogledom su prešle preko izrazito belog pulta na kome su stajale čiste posude sa plastičnim poklopcima, u kojima su bile pite i kolačići, osvrnule se na zid na kome su stajale crnobele fotografije iz perioda građanskog rata, da bi se zaustavile na dvema ženama koje su sedele i pile kafu. Ugledao je strankinju, i to privlačnu. Kosa boje meda bila joj je dužine do ispod obraza i blago uvijena da bi uokvirila lice nežnih crta i glatke kože. Duge trepavice bacale su senku na njene radoznale, plave oči. U uglu njenih punih i ozbiljnih usana drsko je stajao jedan mali mladež. Savršena slika, pomislio je. Kao isečena iz nekog modnog časopisa. Odmeravali su jedno drugo baš kao što bi odmeravali neku privlačnu dranguliju u izlogu prodavnice. Zatim je pogledao u sitnu plavušu uplašenog pogleda i nesigurnog osmeha. - Neka sam proklet. Na njegovom licu je zasijao osmeh i podigao temperaturu za dvadeset stepeni. - Mala Kesi Konor. - Rafe. Čula sam da si se vratio. Regan je iznenađeno izdigla obrvu kad se Kesi zakikotala pošto ju je Raf uzeo u naručje. Retko je čula da se Kesi tako slobodno smeje. - Lepa si kao i uvek , rekao je i poljubio ju je. - Reci mi da si šutnula onog kretena i da si sad slobodna za mene. Uozbiljila se i rekla tiho: - Sada imam dvoje dece.

16

Book as passion & BalkanDownload

- Dečaka i devojčicu, čuo sam. Povukao je kecelju koju je nosila, zabrinut što je bila toliko mršava. - Još uvek radiš ovde? - Da, Ed je u kuhinji. - Idem da se pozdravim sa njom. Opušteno je stavio ruku na Kesino rame i ponovo pogledao Regan. - Ko ti je drugarica? - O, izvini. Ovo je Regan Bišop. Ona je vlasnica "Prošlih vremena", antikvarnice i prodavnice ukrasa, koja se nal azi u komšiluku. Regan, ovo je Raf Mekejd. - Jedan od braće Mekejd. Pružila mu je ruku. - Već se pročulo. - Ne sumnjam da jeste. Uhvatio ju je i zadržao na trenutak, kao što se njegov pogled zadržao na njenim očima. - Antikvarnica? Kakva slučajnost. Ja tražim antikvitete. - Zaista? Rizikovaće dostojanstvo ako izvuče ruku iz njegove. Na osnovu sjaja u njegovom oku bila je svesna da je i on to znao. - Iz nekog određenog perioda? - Srednje i kasne hiljadu osamstote - sve od igle do lokomotive. Imam trospratnu kuću od hiljadu kvadrata. Možeš li da mi je urediš? Bila je potrebna snažna volja da ne dozvoli da otvori usta od iznenađenja. Lepo je zarađivala tako što je stanovnicima i turistima prodavala antikvitete, ali ovakav posao mogao bi da joj utrostruči zaradu. - Sigurna sam da mogu. - Kupio si kuću? , Kesi ih je prekinula. - Mislila sam da ćeš biti na farmi. - Za sada. Kuća nije za život, barem ne za mene. Nakon što je obnovim i renoviram, otvoriću je kao hotel sa prenoćištem i doručkom. Kupio sam staru Barlovu kuću. Iznenađena, Kesi je spustila šoljicu sa kafom. 17

Book as passion & BalkanDownload

- Barlovu kuću? Ali ona je... - Ukleta? Oči mu nemirno zasijaše. - Naravno da je ukleta. Kesi, hoćeš li mi dati jedno parče pite da ga pojedem sa kafom? Otvorio mi se apetit. Regan je otišla, a Raf se zadržao oko sat vremena, oduševljen kad su Kesina deca uletela sasvim prekrivena snegom. Posmatrao ju je kako skida sneg sa njih, kako grdi dečaka što je zaboravio da stavi rukavice i pažljivo sluša devojčicu krupnih očiju, koja joj priča o avanturama koje su doživeli tog dana. Bilo je nečega tužnog, ali i izuzetno prijatnog dok je ženu koje se sećao kao devojčice posmatrao kako brine o svojoj deci i šalje ih za izdvojen sto sa olovkama i knjigama.Ipak, za čitavu deceniju mnogo toga se nije promenilo. Ali dosta toga i jeste. Dobro je znao da se vest o njegovom povratku i dalje širila. To mu je pružalo zadovoljstvo. Želeo je da grad zna da se vratio - i to ne podvijenog repa, kao što su mnogi predviđali. Sada je imao novca u džepu i planove za budućnost. Barlova kuća bila je njegov najvažniji plan. Nije verovao u duhove, ali kuća ga je zaista uhodila. Sada je bila njegova, pripadao mu je svaki stari kamen, svaki žbun kupine - i sve ostalo što je išlo uz nju. Dovešće je u red, kao što je sebe doveo u red. Jednoga dana stajaće na njenom najvišem prozoru i posmatraće grad. Dokazaće svima - pa čak i Rafu Mekejdu - da je postao neko. Ostavio je napojnicu ispod šolje sa kafom, pazeći da ne bude previsoka da Kesi ne bi bilo neprijatno. Bila je suviše mršava, pomislio je, a oči su joj bile stalno na oprezu. Ta njena krhkost posebno se primećivala dok je sedela pored Regan, koja je bila njena sušta suprotnost. Ona je žena koja zna kako da se postavi, pomislio je. Smiren pogled, tvrdoglavo isturena brada, nežne ruke. Ni trepnula nije kad joj je ponudio da opremi čitavu kuću. Oh, zamišljao je kako s e unutar nje sve kuvalo, ali nije ni trepnula. 18

Book as passion & BalkanDownload

Kao muškarac koji je prošao sito i rešeto, morao je da joj se divi zbog toga. Vreme će pokazati da li je dorasla izazovu. A najlepše vreme bila je sadašnjost. - Šta si rekla? Antikvarnica je u komšiluku? - Tako je. Dok je kuvala kafu, Kesi je jednim okom posmatrala decu. - Druga radnja sa leve strane. Mada, mislim da sada ne radi. Raf je navukao jaknu i osmehnuo se. - Kladim se da radi. Izjurio je gologlav, raskopačne jakne, dok su mu tragovi ostajali u svežem snegu. Kao što je očekivao, svetla u 'Prošlim vremenima' bila su upaljena. Umesto da se skloni od snega i ude, posmatrao ju je kroz izlog. Bila je sposobna i efikasna. Parčići plavog brokata su se poput bazena svetlucave vode presijavali na različitim stranama. Lutka od porcelana sa svetlim očima nalazila se na fotelji za ljuljanje koja je bila dečije veličine, a ispod nje nalazila se gomila starih igračaka. Uvijeni zmaj od žada stajao je sklupčan na postolju. Kutija za nakit od sjajnog mahagonija stajala je otvorena, a svetlucavi kamenčići virili su iz njenih fioka, kao da ih je ženska ruka tako ostavila dok je tražila odgovarajući komad. Flašice parfema bile su poredane po bojama na posebnoj polici.

Izloži blistave detalje, pomislio je, i privući ćeš kupce. Začuo se zvuk zvončića kada ih je dodirnuo vratima koja je otvorio. Unutra je vazduh mirisao na cimet, karanfilić i jabuke. I da, shvatio je nakon što je duboko udahnuo, Regan Bišop. U vazduhu se nalazio blag i prijatan parfem, čiji je miris osetio još u kafeu. Osvrnuo se oko sebe. Nameštaj je bio pažljivo poredan da bi bilo moguće proći između njega. Stolica ovde, stočić onde. Lampe, činije, vaze - sve je imalo svoju dvostruku ulogu - bilo je izloženo i vršilo je funkciju dekora. Na trpezarijskom stolu pažljivo su bili poredani posuđe 19

Book as passion & BalkanDownload

od kineskog porcelana, čaše, sveće i cveće, kao da će gosti stići svakog trenutka. Stari gramofon stajao je pored kabineta sa muzikom iz '78, Postojale su tri izložbene prostorije. Svaka je bila podjednako uredna i lepa. Ni na najmanjem predmetu nije primetio trunku prašine. Zastao je pored kuhinjskih elemenata u kojima su stajale grnčarija i plave činije. - To je fin komad , rekla je Regan njemu iza leđa. - Imamo jedan sličan u kuhinji na farmi. Nije se okrenuo. Znao je da je ona bila tu. - Moja majka je u njoj čuvala ostatke ručka. Bila je bela, slična ovima. Imali smo i čaše od debelog stakla, koje nisu mogle lako da se slome. Jednom me je gađala kad sam je zadirkivao. - Je li te pogodila? - Nije. Nije ni nameravala. Sada se okrenuo ka njoj i poslao joj taj ubitačni osmeh. - Imala je jaku ruku. Šta ti radiš u ovoj nedođiji, Regan Bišop? - Prodajem svoje predmete, Rafe Mekejde. - Koji nimalo nisu loši. Koliko košta onaj zmaj u izlogu? - Imaš odličan ukus. Pet dolara i pedeset centi. - To je previše, Regan. Pružio je ruku i otkopčao jedino zlatno dugme na njenom teget sakou. Taj njegov gest bio joj je neobično prisan, ali nije želela da ga komentariše. - Dobijaš ono za šta si platio. - Ako si pametna, možeš da zaradiš više. Gurnuo je palčeve u prednje džepove svojih farmerki i ponovo je počeo da razgleda. - Koliko dugo si već u gradu? - Letos je bilo pune tri godine. - Odakle si? Pošto mu nije odgovorila, okrenuo se ka njoj i izdigao onu svoju prelepu crnu obrvu.

20

Book as passion & BalkanDownload

- Samo vodimo konverzaciju, draga. Volim da upoznam ljude sa kojima radim. - Još uvek ne radimo ništa rekla je i sklonila kosu iza uha. - Dragi. Prasnuo je u smeh - brzo i šarmantno. Nju su podišli žmarci. Bila je ubedena u to da je on muškarac za koga svaka majka upoz orava svoju ćerku da ga se kloni. Koliko god da je bio izazovan, ipak je posao bio posao. A on je uvek bio na prvom mestu. - Imam utisak da ćeš mi se svideti, Regan. Nakrivio je glavu. - Nesumnjivo je da si lepa. - Još uvek vodimo konverzaciju? - To sam samo primetio. Uz smešak koji mu je treperio na krajevima usana, pogledao je u njene ruke. Nosila je prstenje - zlatno i sa finim kamenjem. - Da li neki od njih znači da mi nešto stoji na putu? Stomak joj se okrenuo, a kičma zaledila. - Rekla bih da to zavisi od toga kuda si se uputio. - Ne , zaključio je. - Nisi udata. To bi mi odmah rekla. Zadovoljan, seo je na fotelju od crvenog somota i rukom obgrlio naslon. - Hoćeš da sedneš? - Ne, hvala. Jesi li došao da se dogovorimo u vezi sa poslom ili da me odvučeš u krevet? - Ja ne odvlačim žene u krevet. Osmehnuo joj se. Ne, pomislila je, dovoljno je samo da se tako osmehneš i one idu same. - U vezi sa poslom, Regan. Opušteno je prekrstio noge. - Za sada, u vezi sa poslom. - U redu. Onda ću te poslužiti vrućom jabukovačom. - Prihvatam. Otišla je u prostoriju koja se nalazila iza. Sama je, Raf je pomislio na trenutak. Nije nameravao da bude toliko očigledan, niti je shvatio da ga 21

Book as passion & BalkanDownload

je strahovito privlačila. Postojalo je nešto u načinu na koji je tamo stajala u svom sakou sa nakitom izabranim sa ukusom, hladnog pogleda i zavodljivog mirisa. Ako je ikada upoznao ženu koja je bila tvrd orah, to je bila Regan Bišop. Iako je retko birao lake puteve, ovde mu put ne bi bio samo težak, već izuzetno izazovan. Zatim se vratila svojim dugim, prelepim nogama, dok joj je kosa dopola prekrivala lice. Dođavola, pomislio je, on je uvek imao svaku koju je hteo. - Hvala. Uzeo je šolju koju mu je ponudila. - Razmišljao sam da angažujem firmu iz Vašingtona ili Baltimora, a malo i da se sam angažujem oko uređenja. - Ja mogu da ti nabavim sve što može bilo koja firma iz Vašingtona ili Baltimora, i to jeftinije. Nadala se. - Možda. Dopada mi se ideja da poslujem sa nekim ko mi je blizu. Videćemo šta možeš da uradiš. Otpio je gutljaj jabukovače i shvatio da je vrela i opora. - Šta znaš o kući Barlovih? - Raspada se. Pravi je zločin što ništa nije urađeno da bi se sačuvala. Ovaj deo zemlje obično se pažljivo odnosi prema svojim istorijskim područjima i zdanjima. Ali grad ignoriše to mesto. Da imam sredstava, kupila bih tu kuću. - I dobila bi više od onoga što si platila. Ta kuća je čvrsta kao stena. Da nije tako dobro sagrađena, dosad bi se već srušila. Mada, biće dosta posla oko sređivanja... , rekao je i počeo da zamišlja kako će to izgledati. - Podovi treba da se izravnaju i prekriju parketom, zidovi treba da se ogule i prekreće, prozori da se zamene. Krov je sasvim rasturen. Slegnuo je ramenima. - Za to su potrebni samo vreme i novac. Kad sve bude gotovo, želim da izgleda isto kao 1862, kada su u njoj živeli Barlovi i posmatrali antietamsku bitku sa prozora svog salona. - Jesu li je posmatrali? , upitala je Regan osmehujući se. 22

Book as passion & BalkanDownload

- Ja sam mislila da su se krili u podrumu. - Ja ne mislim da je bilo tako. Bogati i privilegovani uvek posmatraju dešavanja. Možda im nije bilo prijatno kad je topovsko đule razbilo prozor ili kad su krici onih koji su umirali budili bebu iz sna. - Baš si ciničan. Ako si bogat, ne znači da si neosetljiv kad ljudi umiru na travnjaku. - Bitka se nije odigravala toliko daleko. U svakom slučaju, to je ono što želim - prave boje, tapete, pod, nameštaj, ukrase, sitnice. Imao je potrebu da zapali cigaretu i izvadio ju je. - Kako bi se osećala kad bi trebalo da renoviraš ukletu kuću? - Zainteresovano. Pogledala ga je preko ivice svoje šolje. - Sem toga, ne verujem da duhovi postoje. - Verovaćeš pre nego što završiš. Kad sam bio klinac, proveo sam jednu noć tamo sa braćom. - Jesu li škripala vrata i čuli se lanci? - Nisu. Sad se nije osmehivao. - Osim škripe koju je pravio Džerod kako bi prestravio nas ostale. Na stepenicama postoji jedno mesto od koga ti se ledi krv u žilama. Iz ognjišta u dnevnoj sobi se oseća dim. I imaš osećaj da te neko prati dok šetaš hodnicima. Ako je dovoljno tiho, a ti pažljivo slušaš, možeš da čuješ zveket mačeva. Uprkos svojoj trezvenosti, ipak nije uspela da obuzda drhtanje. - Ako pokušavaš da me odvratiš od posla, neće ti uspeti. - Samo ti pričam kako je. Ako budeš želela da pogledaš kuću, ja ću te sprovesti kroz prostorije. Videćemo kakve su ti ideje. Da li ti odgovara sutra posle podne? Oko dva? - Odgovara mi. Moraću da izmerim prostorije. - Fino. Spustio je šolju i ustao. - Drago mi je što ću sarađivati sa tobom. Ponovo je prihvatila njegovu ispruženu ruku. - Dobro došao kući. 23

Book as passion & BalkanDownload

- Ti si prva koja mi je to rekla. Uživajući u ironiji, prineo je njenu ruku svojim usnama, ne skidajući pogled sa nje. - Ali ne poznaješ me. Vidimo se sutra. I, Regan , dodao je dok je išao ka vratima, - ponesi zmaja iz izloga. Želim ga. Kad je izašao iz grada, zaustavio je kola pored puta. Nije obraćao pažnju na sneg i led, već je stao da posmatra kuću koja se uzdizala na brdu. Njeni slomljeni prozori i rastureni tremovi nisu odavali ništa, baš kao što ni Rafove oči ništa nisu odavale. Duhovi, pomislio je dok je sneg lagano padao. Shvatio je da je jedini duh kog je trebalo smiriti bio onaj u njemu samom.

24

Book as passion & BalkanDownload

2.Poglavlje

Draž posedovanja svoje prodavnice, barem što se ticalo Regan, bila je u slobodi da kupuješ i prodaješ ono što želiš; radno vreme ti je bilo po volji, a atmosferu si stvarao sam. Ipak, pošto je bila jedini vlasnik i poslodavac u "Prošlim vremenima", Regan Bišop nije mogla biti nemarna i neodgovorna. Bila je zahtevna, često netolerantna i očekivala je najbolje od svojih zaposlenih. A pošto je ona bila zaposlena, radila je napor no i nije se žalila. Imala je upravo ono što je oduvek želela - dom i posao u provincijskom gradiću, daleko od pritiska, žurbe i glavobolja velikog grada u kome je živela dvadeset jednu godinu. Preseljenje u Antietam i započinjanje sopstvenog posla bili su deo njenog petogodišnjeg plana koji je napravila kada je završila studije. Diplomirala je na Fakultetu za istoriju i poslovni menadžment i do trenutka kada je nosila diplomsku kapu i odoru, već je imala pet godina iskustva u prodavanju antikviteta. Stekla ga je radeći za druge. Sada je bila poslodavac. Svaki pedalj prodavnice i stana koji se nalazio iznad nje bio je njen - i bančin. Od posla sa Mekejdom zaradiće pristojnu sumu novca i moći će brže da isplati dugovanja. Istog trenutka kad je Raf juče posle podne izašao iz njene prodavnice, Regan ju je zaključala i odjurila u biblioteku. Uzela je gomilu knjiga kako bi istražila ono što joj je bilo potrebno. Do ponoći, kada su kapci već počeli da joj se spuštaju, pročitala je i zapisala svaki bitan detalj koji se odnosio na građanski rat u Merilendu. Znala je sve o bici kod Antietama - od Lijevog marša do povlačenja preko reke i posete predsednika Linkolna farmi izvan Šarpsburga. Znala 25

Book as passion & BalkanDownload

je broj mrtvih i ranjenih, krvav napredak preko brda i kroz polja kukuruza. Bile su to tužne i univerzalne informacije koje je i pre toga učila. Njeno oduševljenje bitkom i mirno područje uticali su na njen odabir mesta na kome će živeti.Uspela je da nađe ponešto o Barlovima - i činjenice i špekulacije. Porodica je živela u kući na brdu skoro sto godina pre tog strašnog septembarskog dana 1862. Perspektivni zemljoposednici su živeli kao lordovi. Njihovim balovima i večerama prisustvovali su gosti od Vašingtona do Virdžinije. Znala je kako su bili obučeni - frakovi, čipka i suknje sa obručima. Svileni šeširi i satenske cipelice. Znala je kako su živeli - imali su sluge koje su sipale vino u kristalne pehare, kuća im je bila ukrašena cvećem iz staklene bašte, a nameštaj se caklio jer je bio ispoliran pčelinjim voskom. Sada dok je išla snežnim, vetrovitim putem koji su osvetljavali zraci sunca, uspela je da zamisli kako je kuća nekada izgledala - boje i tekstil, nameštaj i dekoraciju. Šifonjeri su bili od ružinog drveta, mislila je. Porcelan Vedžvud i divani sa jastučićima od konjske dlake. Gospodar je imao svoj - Čipendejl - radni sto, a gospodarica graciozan sto od višnjinog drveta sa ogledalom. Zidovi salona bili su brokatni i kolonijalno plavi. Rafu Mekejdu će se isplatiti uloženi novac. Oh, i nadala se da su mu džepovi duboki. Uska staza, na pojedinim mestima napukla, koja je vodila ka kući bila je prekrivena snegom. Nije bilo tragova guma niti ručnog pluga - ništa nije narušavalo njen lep, beli pokrivač. Iznervirana činjenicom da se Raf nije postarao oko tog detalja, Regan je ostavila svoj automobil pored puta. Naoružana aktovkom, krenula je da se penje uz dugu, krivu stazu. Mogla je bar da obuje čizme, rekla je sebi dok je do članaka upadala u sneg. Umalo nije obukla elegantan kostim i štikle - pre nego što se setila da Raf Mekejd nije u njenim planovima. Sive pantalone, sako i crni šal bili su pristojna garderoba za ovakav sastanak. Pošto je sumnjala da 26

Book as passion & BalkanDownload

kuća može da se greje, kaput od crvene vune dobro će poslužiti da je greje unutra podjednako kao i napolju. Bilo je to prelepo i intrigantno mesto, pomislila je dok se pela uzbrdo. Mrlje od liskuna na kamenu sijale su poput ogledala na sunčevoj svetlosti. Tremovi jesu popustili, ali se sama građevina izdizala visoko i ponosno u hladno, plavo nebo. Dopadalo joj se kako se istočni vetar slama o bočni ugao, način na koji tri dimnjaka vire iz krova kao da čekaju da iz njih konačno krene dim. Čak joj se dopadalo i kako su slomljeni saloni pijano visili. Potrebno joj je sređivanje, pomislila je, sa ushićenošću koja ju je iznenadila. Neko ko će je voleti i prihvatiti njen karakter. Neko ko će ceniti njenu jačinu i razumeti njene slabosti. Odmahnula je glavom i nasmejala se. Kao da je mislila o muškarcu - jednom nalik na Mekejda - a ne na kuću. Polako je prilazila bliže. Kamenje i izraslo šiblje pravilo je nevidljive prepreke na putu prekrivenom snegom, poput dece koja čekaju da naprave nestašluk. Trnje ju je svojim oštrim prstima lukavo hvatalo za nogavice pantalona. Ipak, taj travnjak je nekad bio zelen i živopisno prošaran cvećem. Raf je sigurno zamišljao istu sliku. Podsetivši sebe da je pejzaž bio njegov problem, prokrčila je put do slomljenog prednjeg trema. On je, bez svake sumnje, kasnio. Regan se osvrnula unaokolo, lupkala je stopalima kako bi ih ugrejala i pogledala na sat. Taj čovek teško može da očekuje od nje da stoji na vetru, smrzava se i čeka ga. Deset minuta uvrh glave, pomislila je. Onda će mu ostaviti poruku o tome kako nije u redu kasniti na sastanak i otići će. Ipak, neće škoditi ako malo proviri kroz prozor. Pažljivo koračajući, pošlo joj je za rukom da se popne uz stepenice, izbegavajući polomljene daske. Poprečni zid mora biti obrastao puzavicom sa cvećem, pomislila je. Skoro da je mogla da oseti sladak miris cveća i proleća. 27

Book as passion & BalkanDownload

Uhvatila je sebe kako prilazi vratima i hvata se za kvaku. Tada joj je bilo jasno da joj je sve vreme to bila namera. Sigurno je zaključano, pomislila je. Čak i mali gradovi nisu bili imuni na vandale. Dok je još mislila o tome, vrata su se otvorila pod njenom rukom. Bilo je sasvim razumno da ude, napolju je duvao vetar, a trebalo je i da pogleda prostorije zbog posla. Ipak je brzo povukla ruku i trgla se. Njeno disanje glasno se čulo u toj tišini. Ledene ruke su joj drhtale u tankim kožnim rukavicama. Zadihala se od penjanja. A drhtala je zbog vetra. To je bilo sve. Ali strah ju je zaskočio kao mačka i već je tekao njenim venama. Bilo joj je neprijatno i osvrnula se oko sebe. Nije bilo nikoga ko bi mogao videti njenu besmislenu reakciju. Samo sneg i drveće. Duboko je uzdahnula, nasmejala se samoj sebi i otvorila vrata. Zaškripala su, naravno. To se moglo očekivati. Širok glavni hol toliko ju je oduševio da je odmah zaboravila na sve ostalo. Zatvorila je vrata, naslonila se na njih i uzdahnula. Svuda je bilo prašine i buđi, vlažnih fleka na zidovima, daske na podu izgrizli su miševi, a mreže pauka spuštale su se iz svih ćoškova, poput gaze. Zamislila je bogatu tamnozelenu boju zidova, svilene trake bež boje, osetila pod sobom pod koji je nekada bio glancan pčelinjim voskom. Ovde će stajati ukrasni stočić, pomislila je, sa kestenovom činijom punom mirisnih ružinih latica, zajedno sa srebrnim svećnjakom. Pored stočića stajaće mala stolica od orahovog drveta sa bušnim naslonom, mesingani stalak za kišobrane i veliko ogledalo. Razmišljala je o tome kako je kuća nekad izgledala i kako bi mogla izgledati i nimalo nije osećala hladnoću koja je u paru pretvarala dah koji joj je izlazio iz usta. U salonu je naišla na kamin Adam. Mermer je bio prljav, ali neoštećen. U prodavnici je imala dve iste vaze koje bi savršeno stajale na ramu kamina. I malenu hoklicu koja bi pridržavala stopala pored vatre. 28

Book as passion & BalkanDownload

Ushićeno je izvadila blok za skice i krenula da radi. Paučina joj se zaplitala u kosu, prašina lepila na obraze dok je merila i crtala. Bila je na sedmom nebu. Bila je toliko dobro raspoložena da se, kad je začula korake, okrenula sa osmehom umesto sa pritužbama. - Ovo je predivno. Jedva mogu da... Obraćala se prozračnom vazduhu. Namrštila se i izašla iz salona u hodnik. Dozivala je, a zatim je primetila da u prašini nema drugih otisaka osim njenih. Umišljaš, pomislila je i zadrhtala. U svim velikim praznim kućama se čuju takvi zvuci. Pucketa drvo, fijuče vetar... Ima glodara. Pomislila je na to i napravila grimasu. Nije se plašila paukova, miševa ni škriputavih podova. Međutim, kada je pod gornjeg sprata zaškripao iznad njene glave, nije mogla da savlada krik. Osetila je kako joj se srce popelo u grlo, kucajući kao kod uplašene ptičice. Pre nego što je uspela da se sabere, nepogrešivo je čula zvuk vrata koja se zatvaraju. Jurila je niz hodnik ka ulaznim vratima kad joj je iznenada sinulo. Raf Mekejd. O, misli da je pametan, ljutito je pomislila. Ušunjao se u kuću pre nje, na zadnji ulaz, pretpostavljala je. Sada je bio gore, oduševljen pomišlju kako će ona usplahireno izjuriti iz kuće poput neke glupe keltske junakinje kojoj se grudi tresu. Nećeš to doziveti, pomislila je odlučno i ispravila se. Izdigla je bradu i prišla vijugavim stepenicama. - Nisi zanimljiv, Mekejde , povikala je. - Prekini tu svoju glupu šalu i siđi da se prihvatimo posla. Pošto nije bilo odgovora, bila je suviše uplašena da bi se pomerila. Ruka koju je držala na gelenderu kao da se stopila s njim, a lice joj se sledilo. Tu je, na odmorištu, na polovini stepeništa, mogla je da se zakune. U četiri skoka došla je do prvog odmorišta.

29

Book as passion & BalkanDownload

Promaja, kazala je samoj sebi, proklinjući ubrzan dah. Samo glupa promaja. - Rafe. Glas joj je podrhtavao, što ju je strašno nerviralo. Grizući usnu, posmatrala je dug hodnik pod sobom i sva misteriozna vrata u njemu. - Rafe , ponovila je, trudeći se da zvuči ljutito, pre nego uplašeno. - Ja imam obaveze; ako ih ti nemaš, pa molim te, hajde ovo da završimo. Začuo se zvuk tarenja drveta o drvo, snažno lupanje vratima i žensko srceparajuće plakanje. Regan je zaboravila ponos i sjurila se niz stepenice. Skoro je stigla do samog kraja, kada je začula pucanj. A zatim su vrata prema kojima je tako izbezumljeno jurila krenula lagano da se otvaraju. Prostorija se zavrtela oko nje, jednom, dvaput, a zatim se onesvestila. - Hajde, draga, budi se. Regan je okrenula glavu, jaučući. Drhtala je. - Hajde, devojko. Otvori te krupne plave oči zbog mene. Pošto je glas bio tako ubedljiv, poslušala ga je. I našla se oči u oči sa Rafom. - Nije bilo smešno. Osetivši olakšanje, osmehnuo joj se i uštinuo ju je za obraz. - Šta nije bilo smešno? - To što si se sakrio gore da me uplašiš. Treptala je kako bi jasnije videla i shvatila da je bila sklupčana u njegovom krilu u širokom prozorskom stoku salona. - Pusti me. - Nema šanse. I dalje drhtiš. Samo se opusti. Iskusno ju je podigao tako da joj je vrat došao na njegovu nadlakticu. - Dobro sam. - Bleda si kao krpa. Sad bih ti dao viski da sam ga poneo. Mada, nikad nisam video ženu koja tako graciozno pada u nesvest. Nekako si se 30

Book as passion & BalkanDownload

lagano spuštala, pa sam stigao da te uhvatim pre nego što si glavom udarila u pod. - Ako očekuješ da ti zahvalim - zaboravi. Trgla se, ali ju je čvrsto držao. - Ti si za to kriv. - Hvala. Lepo je verovati da mi žena padne pred noge čim me ugleda. Evo , prešao je prstom preko njenog obraza. - Počela je da ti se vraća boja. - Ako ovako radiš posao, radi sa nekim drugim i... iskezila je zube. Pusti me. - Pokušajmo ovako. Podigao ju je i stavio da sedne pored njega. - Ruke k sebi , rekao je i podigao ruke. - Sad mi kaži za šta me optužuješ. Otresla je prašinu sa svojih pantalona. - Znaš ti dobro. - Znam samo da sam te ugledao kako padaš kad sam otvorio vrata. - Nikad u životu se nisam onesvestila. Bila je prestravljena što joj se to desilo sada - pred njim. - Ukoliko hoćeš da radim u ovoj kući, nije dobro da me uplašiš toliko da padnem u nesvest. Posmatrao ju je, gurnuo ruke u džepove tražeći cigarete koje je ostavio pre tačno osam dana. - Kako sam te uplašio? - Tako što si se šetao po spratu, otvarao i zatvarao vrata i pravio onu smešnu buku. - Možda bi trebalo da ti kažem da sam se zadržao na farmi i da sam tek pre petnaestak minuta krenuo ovamo. - Ne verujem ti. - Ne krivim te. Pošto nije pušio, morao je da se kreće. Ustao je i zaputio se ka kaminu. Učinilo mu se da oseća dim vatre koja je nedavno ugašena. 31

Book as passion & BalkanDownload

- Šejn je bio tamo sa Kjuom Martinom. On je sad gradonačelnik. - Znam ko je Kju Martin , rekla je nervozno. - Ne znaš kakav je bio u srednjoj školi , rekao je Raf. - Bio je kompletni kreten. Došao je da pita Šejna da li može da mu pokosu travnjak. Ostao je kad sam otišao. Pre petnaest minuta. Pozajmio sam Šejnov auto da bih mogao da se popnem uz ovo brdo. Parkirao sam se i otvorio vrata kad si ti krenula da prevrćeš očima i srušila se. Prišao joj je, skinuo kaput i prebacio preko njenih nogu. - Nego, kako si ušla? - Ja... Netremice ga je posmatrala, a zatim progutala knedlu. Otvorila sam vrata. - Bila su zaključana. - Nisu. Podigao je obrvu i zazveckao ključevima u džepu. - Zanimljivo. - Ti ne lažeš - rekla je nakon nekoliko trenutaka. - Ovog puta ne. Kaži mi šta si čula. - Korake, ali ne samo jedne osobe. Gurnula je ruke pod njegov kaput kako bi ih ugrejala. - Gore su pucketali podovi. Krenula sam da se penjem. Bilo je hladno, jezivo hladno, i uplašila sam se, pa sam zastala na odmorištu. - Uplašila si se, ali si ipak krenula gore umesto napolje? - Mislila sam da si ti gore. Vikala sam na tebe. Osmeh joj je bio slab, ali ipak ga je bilo. - Bila sam ljuta što si uspeo da me uplašiš. A onda sam pogledala niz hodnik ispod. Nekako sam znala da nisi tu. Začula sam škripu drveta, treskanje vratima i nekoga kako plače. Tada sam se srušila. Ponovo je seo pored nje i prijateljski joj prebacio ruku preko ramena. - Ko ne bi?

32

Book as passion & BalkanDownload

- I pucanj , setila se. - Skoro da sam sišla niz stepenice kad sam začula pucanj. Zvonilo mi je u ušima. A zatim su se otvorila vrata i nastao je mrak. - Nije trebalo da kasnim. Neočekivano se sagnuo ka njoj i ovlaš ju je poljubio. - Izvini. - Nije u tome stvar. - Stvar je u tome da pojedini ljudi osećaju nešto na ovom mestu, dok drugi ne osećaju. Ti si mi delovala kao hladan, proračunat tip. Prekrstila je ruke na grudima. - Ma, nemoj? - Razuman , dodao je osmehujući se. - Izgleda da si maštovitija nego što sam očekivao. Jesi li sad bolje? - Dobro sam. - Sigurna si da ne želiš ponovo da mi sedneš u krilo? - Sasvim sigurna, hvala ti. Ne skidajući pogled sa njenih očiju, sklonio je paučinu sa njene kose. - Hoćeš da odemo odavde. - Hoću. Uzeo je svoj kaput. - Želim da te odvedem na jedno mesto. - Nema potrebe. Rekla sam da sam... Zastala je kad je naletela na njegove grudi kad se okrenuo dok je oblačio kaput. - U redu , uspela je da izusti. - Poslovno, draga. Sklonio joj je kosu iza uha, prešavši nežno preko četvrtastog akvamarina u njenom uhu. - Trenutno. Mislim da bismo mogli da nađemo neko prijatnije mesto na kome bismo mogli da razgovaramo o detaljima. To je bilo razumno, shvatila je. Sasvim razumno. - U redu. Uzela je aktovku i krenula ispred njega ka vratima. 33

Book as passion & BalkanDownload

- Regan? - Kuda? - Lice ti je prašnjavo. Nasmejao se na ljutit pogled koji mu je uputila, a zatim ju je uzeo u naručje. Iako se bunila, izneo ju je preko srušenog trema. - Moram da pazim gde staješ , rekao joj je, a zatim ju je spustio kad su stigli do džipa. - Navići ću se na to. - Kladim se , prošaputao je dok je išao ka svojim vratima. Spustio se niz stazu, prošao pored njenog automobila i nastavio. - Mislila sam da ću da vozim za tobom , kazala je. - Pošto ne nameravam da vozim nakraj sveta, ići ćemo jednim kolima. Vratiću te. - Odakle? - Od doma, slatkog doma, draga. Pod snegom, sjajeći se pod zracima sunca, farma Mekejdovih delovala je lepo. Prizor koji se dopadao Regan upotpunjavali su kamena kuća sa natkrivenim tremom, nasvođen crveni krov ambara, pomoćni objekti nagriženi zubom vremena i dva psa koja su skakala po snegu igrajući se. Prošla je kolima pored imanja Mekejdovih nebrojeno puta - kad su polja bila braon i u brazdama nakon oranja, kad su bila puna pšenice i kukuruza. Zaustavila se možda jednom ili dvaput kad je Šejn vozio traktor, pomislivši koliko je pripadao toj zemlji. Rafa Mekejda nije mogla da zamisli tako. - Pretpostavljam da se nisi vratio na farmu. - Nisam. Šejn je voli, Devin je podnosi. Džerod je smatra preduzećem. Podigla je glavu kad je parkirao džip pored svog automobila. - A ti? - Ja je mrzim. 34

Book as passion & BalkanDownload

- Ništa te ne veže za zemlju? - To nisam rekao. Rekao sam da mrzim poljoprivredu. Raf je izašao iz džipa i pomilovao zlatne retrivere koji su došli da ga pozdrave. Pre nego što je Regan stala na sneg visok do članaka, uzeo ju je u naručje. - Volela bih da prestaneš sa tim. Savršeno sam sposobna da pređem preko malo snega. - Gradske čizme. Mada, lepe , prokomentarisao je dok ju je nosio ka kući. - Imaš mala stopala. Sklonite se , naredio je psima. Spretno je laktom otvorio vrata, gurnuo ih i uneo je unutra. - Hej, Rafe, šta to nosiš? Osmehujući se, Raf je, držeći Regan u naručju, namignuo Šejnu. - Žensku. - I to dobru. Šejn je bacio cepanicu u vatru i uspravio se. Njegove oči boje magle iznad morske vode su postale tople. - Zdravo, Regan. - Šejne. - Ima li tople kafe? , pitao je Raf. - Naravno. Šejn je čizmom šutnuo cepanicu. - Kuhinja se nikad ne zatvara. - Lepo, a sad se gubi. - To je bilo baš grubo. Regan je sklonila kosu sa očiju dok ju je Raf vodio ka kuhinji. - Ti si jedinica, je li? - Jesam, ali... - Shvatio sam. Spustio ju je na jednu stolicu za kuhinjskim stolom. - Kakvu kafu piješ? - Crnu. - Kakva žena Skinuo je kaput, zakačio ga na ekser na stražnjim vratima na kojima je već visila radna jakna njegovog brata. Iz kuhinjskih 35

Book as passion & BalkanDownload

ormarića na čijoj je prednjoj strani bilo staklo izvadio je dve sjajne, bele šoljice. - Hoćeš nešto uz kafu? Šejn u uvek ispeče kolače neka lepotica. To je zbog tog lepog, naivnog lica. - Verovatno lepog. Svi ste lepi. Skinula je kaput, rekavši nešto poput toga koliko je zahvalna što je prostorija topla. - I probaću kolače. Spustio je šolju vrele kafe na sto ispred nje. Po navici je naopako okrenuo stolicu i seo, naslonivši se grudima na naslon. - Znači, odustaješ od uređenja kuće? Pokušavajući da dobije na vremenu, posmatrala je kafu, probala ju je i shvatila da je odlična. - Imam dosta komada nameštaja u magacinu za koje verujem da će ti odgovarati kad dođe vreme za opremanje. Takođe sam malo istraživala boje i tkanine koje su se koristile u tom periodu. - Je li to da ili ne, Regan? - Ne, ne odustajem. Pogledala ga je u oči. - A to će da te košta. - Ne brineš? - To nisam rekla. Ali barem znam šta mogu da očekujem. Neću drugi put pasti u nesvest pred tvojim nogama. - Kao što danas nisi. Na smrt si me preplašila. Uhvatio ju je za ruku koju je držala na stolu i poigravao se njenim prstima. Sviđala mu se njihova nežnost, kao i odsjaj kamenčića i zlata. - Jesi li u svojim istraživanjima otkrila nešto o dva kaplara? - Dva kaplara? - Trebalo je da pitaš staru gospođu Mec. Ona obožava da priča tu priču. Kakav ti je to sat? Radoznao, Raf je zavukao prst ispod dvostrukog, crnog, elastičnog kaiša. - Circa 1920. Elastičan sa poludragim kamenom od pirita. Šta se desilo sa dva kaplara? 36

Book as passion & BalkanDownload

- Izgleda da su se ta dva vojnika odvojila od svojih tokom bitke. Kukuruzna polja istočno odavde bila su prepuna dima, jer je u njima eksplodirao barut. Neki vojnici su se popeli na drveće, a drugi su umirali u polju ili su se izgubili. - Deo bitke se odigrao ovde, na vašoj zemlji? , pitala ga je. - Da. Jedan deo imanja je obeležen da se zna da je bitka i tu vođena. Nego, ta dvojica, jedan iz Unije, a drugi iz Konfederacije, razdvojila su se od svojih. Bili su još dečaci, sigurno prestravljeni. Zla sudbina ih je spojila u šumi koja je predstavljala granicu između imanja Mekejdovih i Barlovih. - Oh. Zamišljeno je zagladila kosu. - Zaboravila sam da se imanja graniče. - To je na manje od 800 metara od ove kuće, ka kući Barlovih kroz šumu. Nego, našli su se jedan pred drugim. Da je ijedan od njih imalo trezveno razmišljao, potražili bi sklonište i molili se Bogu. Ali nisu. Podigao je šoljicu s kafom. - Uspeli su da izbuše jedan drugog. Niko ne može da kaže ko je pucao prvi. Vojnik Konfederacije je uspeo da stigne do kuće Barlovih. Jedva je bio živ, ali je uspeo da stigne do trema. Ugledao ga je jedan sluga i pošto je bio južnjački simpatizer, uveo ga je unutra. Možda je i samo video ranjenog dečaka koji je nasmrt krvario i učinio ono što je mislio da je ispravno. - I on je umro u kući , prošaputala je Regan, želeći da to nije bilo tako. - Da. Sluga je otrčao po svoju ljubavnicu. Bila je to sluškinja Ebigejl Obrajan Barlov, Karolina Obrajans. Ebigejl je naredila da dečaka dovedu na sprat, gde će ona da mu previje rane. Njen suprug je izašao. Ustrelio je dečaka tačno na stepenicama. Tuga se pretvorila u užasnutost. - Gospode! Zašto? - Nije dao da ruka njegove žene dotakne neprijateljskog vojnika. Ona je umrla nakon dve godine u svojoj sobi. Priča se da više nikada 37

Book as passion & BalkanDownload

nije progovorila sa svojim mužem - ali da ni pre toga nisu imali jedno drugom šta da kažu. Izgleda da je njihov brak bio jedan od onih ugovorenih. Priča se još i da je imao naviku da je tuče. - Drugim rečima , rekla je Regan tiho, - bio je prava muškarčina. - To je ta priča. Ona je bila nežna, ali nesrećna. - I zarobljena , propšaputala je Regan setivši se Kesi. - Ne verujem da su ljudi onda pričali o nasilju, o razvodu... Slegnuo je ramenima. - To verovatno u tadašnjim okolnostima nije mogao biti izlaz za nju. Ipak, kad je ubio tog dečaka pred njenim očima, to je sigurno bila kap koja je prelila čašu, poslednja okrutnost koju je mogla da podnese. Ali to je samo jedan deo priče, ostalo zna grad. - Ima još. Uzdahnula je i ustala. - Mislim da mi je potrebno još kafe. - Jenki je otišao u suprotnom pravcu , nastavio je Raf, promrmljavši 'hvala' kad mu je dolila kafu. - Moj pradeda ga je zatekao ispred pušnice. Pradeda je izgubio najstarijeg sina u bitki kod Bul Rana - umro je u sivoj uniformi Konfederacije. Regan je zažmurila. - Ubio je dečaka. - Nije. Možda je razmišljao o tome, možda je pomislio da ga ostavi da iskrvari na smrt. Ipak ga je podigao i uneo u kuhinju. On, njegova žena i njihove ćerke su ga smestili na sto i previli mu rane. Ne na ovaj sto , dodao je Raf smešeći se. - To mi je jasno. - Dolazio je svesti nekoliko puta, pokušavao je nešto da im kaže. Ali bio je suviše slab. Pregurao je taj dan i veći deo noći, ali je ujutru bio mrtav. - Učinili su sve što su mogli. - Jesu, ali sada su imali mrtvog vojnika Unije u svojoj kuhinji, njegovu krv na svom podu. Svi koji su ih poznavali znali su da su podržavali Jug i da su izgubili sina u ratu, a da su im još dva sina bila u vojsci 38

Book as passion & BalkanDownload

Konfederacije. Uplašili su se, pa su sakrili telo. Po mraku su ga zakopali zajedno sa uniformom, oružjem i pismom od majke u džepu. Zatim ju je pogledao. Oči su mu bile ozbiljne i hladne. ti.

- Zato je i ova kuća ukleta. Mislio sam da bi te to moglo interesovaNa trenutak je zaćutala i ostavila kafu. - Tvoja kuća je ukleta?

- Kuća, šuma, polja. Navikneš se na to, na buku, na nelagodu. Mi ne pričamo mnogo o tome, jednostavno je tako. Ponekad osetiš da ima nečega noću u šumi ili na poljima ujutru dok se ne digne magla, kad je suviše tiho. Osmehnuo se kad je ugledao radoznalost u njenim očima. - Čak i cinici osećaju nešto kad stoje na mestu na kome je nekad bilo bojno polje. Kad je moja majka umrla, čak je i kuća delovala... nemirno. Ili sam to možda bio samo ja. - Jesi li zato otišao? - Imao sam mnogo razloga za odlazak. - I povratak? - I jedno i drugo. Ispričao sam ti jedan deo zato što smatram da treba da razumeš kuću Barlovih jer ćeš raditi na njoj. A ovo ostalo sam ti rekao... Otkopčao je dva dugmeta na njenom sakou. - Jer ću da ostanem na farmi neko vreme. Sad mi kaži, hoćeš li da dolaziš ovamo ili bi radije da ja dolazim kod tebe? - Moja kancelarija je u prodavnici, pa... - Ne govori o svojoj kancelariji. Prislonio joj je ruku na obraz i gledao je pravo u oči kad ju je poljubio. Prvo nežno, ispitivački. Zatim, uz zvuke zadovoljstva, poljubio ju je dublje, dok su se njene usne razdvajale i postajale tople. Posmatrao je kako joj trepavice podrhtavaju, osećao njen dah na svojim usnama, puls na vratu. Njen prijatan miris bio je u potpunoj suprotnosti sa njenim hladnim ukusom. Regan je na krilu držala čvrsto stisnute ruke. Zapanjila se koliko je želela da ih stavi na njega; da ih provuče kroz njegovu ko su, da oseti 39

Book as passion & BalkanDownload

mišiće ispod izbledele flanelske košulje. Ali nije. Dozvolila je sebi da se na trenutak prepusti tom iznenadnom zadovoljstvu, bolje reći požudi, ali je uspela da se sabere. Kada se odmakao od nje, njene ruke su stajale na istom mestu i dala je sebi dovoljno vremena da povrati stabilnost u glasu. - Mi smo poslovni partneri, a ne nešto više. - Moraću da ti kažem da to nije tačno. Da jeste, ne bi mi odgovorila na poljubac. - Hajde ovo da razjasnimo. Čula sam sve o braći Mekejd i znam da su ženama neodoljivi, - To prokletstvo nosimo celog života. Ne sme da se osmehne, mislila je, pa je morala da drži čvrsto stisnute zube. - Stvar je u tome da nisam zainteresovana za ševu, kratku avanturu ili vezu - ukratko, ni za šta. Neka je proklet ako nije još privlačnija kada se opire. - Uživaću u tome da te nateram da se predomisliš. Počnimo sa šemom, pa ćemo videti dokle ćemo stići. - Naglo je ustala i uzela svoj kaput. - Sanjaj. - U pravu si. Mogao bih da te izvedem na večeru. - Mogao bi da me odvezeš do mojih kola. - U redu. Nimalo uvređen, požurio je da uzme svoj kaput sa eksera na stražnjim vratima. Kada ga je obukao, požurio je da joj izvuče kosu ispod kragne njenog kaputa. - U ovo doba godine noći su duge i hladne. - Uzmi knjigu , predložila mu je dok su išli hodnikom, - i sedi pored vatre. - To ti radiš? Odmahnuo je glavom. - Moraću da unesem malo uzbuđenja u tvoj život. - Dobro mi je ovako, hvala. Da me nisi podigao... Naredba se završila tako što ju je uzeo u naručje. 40

Book as passion & BalkanDownload

- Mekejde , rekla je, uzdahnuvši dok ju je nosio ka džipu, - počinjem da verujem da jesi loš kao što svi pričaju. - Ne sumnjaj u to.

41

Book as passion & BalkanDownload

3.Poglavlje

Bio je to prijatan zvuk. Udarci čekića, zujanje bušilica, strujanje testera. Iako se sa radija čula kantri muzika, nadglašavalo ju je kloparanje čizama, kao i zvuk muških glasova. Bila je to buka, muzika rada, koju je Raf poznavao celog svog života. Razlikovala se od zveketa u ambaru za mužu i brujanja traktora u polju. On ju je više voleo. Izabrao ju je onog dana kad je napustio Antietam. Rad na građevinama ga je verovatno spasao. Nije mu bio problem da prizna da je tražio kavgu kad je pre jednu deceniju na svom polovnom Harliju izašao iz Vašingtonskog okruga. Ali morao je da jede, pa je morao i da radi. Obukao je radno odelo i pomoću znoja na svom licu izbacivao svu nervozu. Još uvek se seća kad je prvi put istupio i pogledao prvu kuću u čijoj izgradnji je učestvovao. Tada je shvatio da može da učini nešto značajno. I da može da postane neko. Štedeo je, znojio se i učio. Prva nekretnina koju je kupio nalazila se u centralnoj Floridi i bila je nešto bolja od straćare. Prvo je skinuo prašinu sa zidova stružući dok mišići nisu počeli da ga izdaju. Ali zaradio je novac koji je dalje uložio u kupovinu. Pa je ponovo prodao. Za četiri godine, malena kompanija po imenu Mekejd stekla je reputaciju pouzdane i kvalitetne kompanije. Ipak, nikada nije prestao da se osvrće. Sada, dok je stajao u salonu kuće Barlovih, shvatio je da je sve zaokružio. Napraviće nešto u gradu iz kog je onomad tako očajnički želeo da pobegne. Više nije bilo važno da li će nakon toga ostati ili otići. Bilo je važno samo da ostavi svoj trag. 42

Book as passion & BalkanDownload

Sagnut, Raf je posmatrao kamin od kamena. Već je radio na popravci dimnjaka i bio je sav od čađi i gareža. Ona ga je nacrtala, pomislio je zadovoljno. Kada se bude popravio kamin, prvo će upaliti vatru. Želeo je da posmatra plamen i greje svoje ruke na njemu. Želeo je i prave držače cepanica i pravu mrežu. Tu je zavisio od Regan. Osmehnuo se i uzeo mistriju da promeša malter. Imao je osećaj da je umnogome zavisio od Regan. Pažljivo, precizno i sa uživanjem, počeo je da sređuje kamen. - Koliko ja znam, šef mora da sedi za stolom i vodi posao. Raf je digao pogled. Džerod je stajao na sredini prostorije, a njegove crne cipele sjajile su se na parčetu suve krpe. Iz nekog razloga njegove tamne naočare dobro su se slagale sa trodelnim sivim odelom na tanke linije. - To važi za advokate i knjigovođe. Džerod je skinuo naočare za sunce i stavio ih u džep sakoa. - Zamisli samo kako bi svet izgledao bez njih. - Jednostavnije. Raf je ostavio mašice u malteru i pogledao brata. - Jesi li ti krenuo na sahranu? - Imam posla u gradu, pa sam samo svratio da vidim kako napreduješ. Osvrnuo se po prostoriji, a zatim je vratio pogled ka hodniku u kome je nešto puklo i neko opsovao. - Kako ti ide? - Solidno. Raf je uzdahnuo kad je Džerod izvadio tanku cigaretu. - Duni malo dima ovamo. Ostavio sam cigarete pre deset dana. - Popravljaš se? Džerod mu je predusretljivo prišao. Lagano je pušio dok je zajedno sa Rafom značajno posmatrao kamin. - Nije u strahovito lošem stanju. Raf je kucnuo po ružičastom mermeru. - Adam, druže. Džerod se nasmejao, stavivši cigaretu među zube. 43

Book as passion & BalkanDownload

- Treba li ti pomoć? Raf je spustio pogled. - Nosiš svoje advokatske cipele. - Mislio sam preko vikenda. - Uvek mi dobro dođe tuđa grbača. Zadovoljan ponudom, Raf je ponovo uzeo mašice. - U kakvom je stanju tvoja? - U istom kao i tvoja. - Još uvek je izdržljiva? Ispitivački je udario Džeroda u biceps. - I dalje tvrdim da su teretane za mlakonje. Džerod je dunuo oblak dima. - Hoćeš u provod sa mnom, brate? - Naravno, samo kad ne budeš tako kicoški obučen. Mučeći sebe, Raf je udahnuo dim. - Zahvalan sam ti što ćeš mi pomoći da dovedem ovo mesto u red. - Još ti nisam ispostavio račun. Džerod se osmehnuo i uspravio. - Mislio sam da si lud kad si me pozvao i rekao mi da pogledam kuću. A onda sam je obišao. Okrenuo se, i dalje se osmehujući. - I znao sam da si lud. Praktično si je dobio za džabe, ali koštaće te pravo bogatstvo da je dovedeš u red. - I više nego bogatstvo , rekao je Raf smireno, - da je učinim onakvom kakvom želim. - Kakvu je želiš? - Onakvu kakva je nekada bila. Raf je prešao mašicama preko kamena. - To je uvek najteže , prošaputao je Džerod. - Rad je tebi najmanji problem. Znao sam da ćeš lično učestvovati u renoviranju. - Novac diktira. Izgubio sam vodoinstalatera jutros, Zasjala mu je iskra u oku.

44

Book as passion & BalkanDownload

- Proveravali su cevi u jednoj od prostorija na drugom spratu. Tip je rekao da ga je neko potapšao po ramenu. Trčao je i kad je sišao do puta. Ne verujem da će se taj vraćati. - Je li bilo još nekih problema? - Nikakvih za koje bi mi bio potreban advokat. Jesi li čuo onaj vic o advokatu i zvečarki? - Sve sam ih čuo , rekao je Džerod suvo. Raf se nasmejao i istrljao ruke o farmerke. - Odličan si, Džerode. Mama bi bila srećna da može da vidi šta si postao. Na trenutak je zaćutao. Čulo se samo škripanje mašica o kamen. - Sada je čudno živeti na farmi. Samo Šejn i ja. Devin skoro svako veče provodi na krevetu u šerifovoj kancelariji. Ti sad živiš u onoj modernoj kući u gradu. Kad čujem Šejna ujutru kako ustaje, napolju je još uvek mrak. Kreten zviždi kao da mu pričinjava zadovoljstvo da u rano hladno januarsko jutro ide da muze krave. - Oduvek je to voleo. On to mesto čini živim. - Znam. Prepoznao je ton i odmahnuo glavom. - Ti si svoje obavio, Rafe. Značio nam je novac koji si slao. Džerod je pogledao kroz prozor. - Razmišljam da prodam kuću u Hagerstaunu. Pošto Raf ništa nije rekao, Džerod je slegnuo ramenima. - Činilo mi se praktičnim da je zadržim posle razvoda. Tržište je bilo slabo, a tek smo je bili izgradili. Barbaru nije zanimala. - Još si tužan? - Nisam, razveli smo se pre tri godine, a Bog nam je svedok da je razvod bio pristojan. Jednostavno se više nismo voleli. - Nikada mi se nije dopadala. Džerod je zažmirkao. - Znam. Nego, razmišljam da je prodam i da na neko vreme dođem na farmu, dok ne nađem nešto što bi mi odgovaralo. - Šejnu bi bilo drago. I meni. Nedostaješ mi. Raf je spustio prašnjav dlan na njegov prašnjav obraz. 45

Book as passion & BalkanDownload

- Nisam ni shvatao koliko dok se nisam vratio. Zadovoljan onim što mu je brat rekao, zakačio je mašice o ivicu kofe. - Znači, raspoložen si za rad u subotu? - Ako kupiš pivo. Raf je klimnuo glavom i ustao. - Videćemo kakve su ti ruke, gradski kicoše. Džerod mu je odgovorio sočnim psovkama, upravo u trenutku kada je u prostoriju ušla Regan. - Divan rečnik, savetniče , rekao je Raf i osmehnuo se, - Zdravo, draga. - Prekidam vas. - Ne. Ovaj nepristojni tip je moj brat Džerod. - Znam. On je moj advokat. Zdravo, Džerode. - Regan. Džerod je našao praznu limenku nekog soka i ubacio pikavac u nju. - Kako posao? - Napreduje, zahvaljujući tvom mlađem bratu. Imam proračune, predloge, sugestije i uzorke boje i tekstila , rekla je Rafu. - Mislila sam da bi želeo da ih pogledaš. - Bila si vredna. Ponovo je čučnuo pored malog frižidera. - Hoćeš nešto da popiješ? - Neću, hvala. - Džere? - Jedno za put. Imam još jedan sastanak. Džerod je uhvatio konzervu gaziranog soka koju mu je Raf bacio, a zatim iz džepa izvadio naočare za sunce. - Ostaviću vas da se prepustite poslu. Drago mi je što sam te video, Regan. - U subotu , viknuo je Raf kad je Džerod izašao iz sobe. - U pola osam. Ujutru, druže. I nemoj u odelu. - Nije mi bila namera da ga oteram , rekla je Regan. 46

Book as passion & BalkanDownload

- I nisi. Hoćeš da sedneš? Rukom je očistio prevrnutu kofu. - Vrlo pažljivo od tebe, ali ne mogu da se zadržavam. Na pauzi sam za ručak. - Neće te grditi šef. - Ona sigurno hoće. Regan je otvorila tašnu i izvadila dve debele fascikle. - Sve je ovde. Kad budeš stigao da pogledaš, javi mi utiske. Pošto nije imala gde da ih spusti, stavila je fascikle na nogare za sečenje drva. Osvrnula se preko ramena ka hodniku. - Ne gubiš ni časa. - Kad znaš šta hoćeš, nema razloga da gubiš vreme. Šta kažeš na večeru? Okrenula se i namrštila. - Večeru? - Večeras. Tada možemo da pogledamo tvoje dokumente. Prstom je tapkao po fasciklama. - Da uštedimo vreme. - Oh. I dalje se mršteći, prošla je prstima kroz kosu. - Može. - Oko sedam? Ići ćemo u Lemplajter. - Gde? - U Lemplajter. Mestašce u Crkvenoj ulici. Stavio je ruke u džepove i uzdahnuo. - To je nekada bio restoran. A tvoja radnja je bila gvoždara. - Pretpostavljam da se i mali gradovi menjaju. - Da. Nije mogao reći zašto ga je to uznemiravalo. - Voliš italijansku kuhinju? - Da, ali najbliži italijanski restoran je sa druge strane reke, u zapadnoj Virdžiniji. Možemo da jedemo kod Ed. - Ne, ješćemo italijansku hranu. Doći ću po tebe u pola sedam. Izvadio je sat iz džepa. - Da, mogu da stignem do pola sedam. 47

Book as passion & BalkanDownload

- Lepo. Ne razmišljajući, prišla mu je i snažno okrenula ruku da vidi sat. - Hm... Američka kompanija za satove iz sredine hiljadu osamstotih. Oduševljena, okrenula je sat na drugu stranu da vidi žig. - Sterling. U odličnom stanju. Daću ti sedamdeset pet dolara za njega. - Platio sam ga devedeset. Nasmejala se i zabacila kosu. - Odlično si prošao. Vrednost mu je sto pedeset dolara. Pogledala ga je u oči. - Nisi tip koji bi nosio džepni sat. - Kad bih nosio ručni, slomio bih ga dok radim. Želeo je da je dodirne. Bila je tako čista i uredna da je imao želju malo da je razbaruši i izgužva. - Šteta što su mi ruke prljave. Alarmirana, pustila mu je zglob i istrljala dlan o dlan. - I lice ti je prljavo. Ali si ipak lep. Pošto je namestila dršku od tašne preko ramena, odmakla se. - Znači u pola sedam. Ne zaboravi fascikle. Presvukla se tri puta pre nego što je prekorila sebe. To je poslovna večera, Regan je pomislila kad je sela za stolicu ispred svog toaletnog stočića. Njen izgled jeste bio važan, ali nije bio na prvom mestu. Ugrizla se za usnu pitajući se da li da ipak obuče malu crnu haljinu. Ne, ne, ne. Iznervirano je uzela četku za kosu. Jednostavnost je najbolja - restoran u zapadnoj Virdžiniji je bio neformalan, u porodičnom stilu. Povod je bio poslovan. Blejzer, pantalone i svilena bluza zelene boje sasvim su prigodni. Igla sa belim dragim kamenom nije mogla da smeta. Možda bi minđuše bile suvišne. Mogla je da stavi velike zlatne alke umesto visećih minđuša. Dođavola sa tim. Spustila je četku, a zatim obula čizme do članka. Neće upasti u zamku da pomisli kako ide na ljubavni sastanak. Nije želela da se petlja sa Rafom Mekejdom. Sada, kada joj je posao konačno krenuo, nije želela da se petlja ni sa kim. 48

Book as passion & BalkanDownload

Veza, ukoliko uopšte bude želela da se u nju upusti, moraće da sačeka tri godine. Najmanje. Nikada neće da napravi grešku koju je njena majka napravila i da zavisi od nekog drugog i finansijski i emotivno. Prvo želi da bude sigurna da je samostalna i sigurna. A zatim, kada i ukoliko bude odlučila, razmisliće da li da sa nekim podeli svoj život. Niko neće moći da joj kaže da li sme da ide na posao ili ne. Nikada neće tražiti novac od muškarca za novu haljinu. Možda je njenim roditeljima odgovaralo da žive na taj način - uvek su delovali srećno i zadovoljno. Međutim, to nije bio život kakav je Regan Bišop želela. Bila je velika šteta što je Raf bio tako opasno privlačan. I primetila je kad je začula kucanje na vratima - tačan. Nakon što se pogledala u ogledalo, povratila je samopouzdanje, izašla iz spavaće sobe, prošla kroz malu, elegantnu dnevnu sobu i otvorila vrata. Oh, pomislila je poslednji put, baššteta. Osmehuo joj se neodoljivo, a njegove zelene oči su je pristojno odmerile. - Dobro izgledaš. Pre nego što je pomislila da treba to da izbegne, nežno je usnama dotakao njene. - Idem po kaput , rekla je, a zatim zastala na vratima koja su još uvek bila otvorena. - Šta ti je to? - Ovo? Pokazao je na kese koje je nosio. - To je večera. Gde ti je kuhinja? - Ja... Već je ušao i zatvarao vrata za sobom. - Mislila sam da izlazimo. - Ne, kazao sam da ćemo jesti italijansku hranu. Brzo je preleteo pogledom po sobi. Damske stolice, sjajni stočići, lepi ukraščići i sveže cveće. Tipično ženski, pomislio je. Slika krave namrštenog lica koja je stajala iznad sofe dodavala je malo prizemnosti. - Fin stančić. 49

Book as passion & BalkanDownload

- Hoćeš da mi kažeš da ćeš ti da mi spremiš večeru? - To je najbrži način da bez fizičkog kontakta odvedeš ženu u krevet. Kuhinja je tamo? Kada je uspela da zatvori usta, pošla je za njim u kuhinju. - Zar to zavisi od tvog kulinarskog umeća? Zadovoljan njenim odgovorom, osmehnuo se i krenuo da vadi namirnice iz kese. - To ćeš ti da mi kažeš. Imaš li tiganj? - Imam. Izvadila je veliki metalni tiganj i krenula njime da lupka po svom dlanu. - Ako me udariš time, propustićeš moju pastu sa paradajzom i bosiljkom. - Pastu? Jezikom je oblizala zube i spustila tiganj na šporet. je.

- Sačekaću dok večeram. Izvadila je šerpu za testenine i pružila mu

Pošto je sipao so u vodu i stavio je da provri, posmatrala ga je kako pere povrće za salatu. - Gde si naučio da kuvaš? - Svi mi kuvamo. Kuvarice, gde ti je nož? Moja majka nije verovala u podelu poslova na muške i ženske. Hvala , kazao je i krenuo brzo i precizno da secka povrće, pa je Regan morala iznenađeno da izdigne obrve. - Postojao je samo posao , završio je. - Pasta ne zvuči kao jelo sa farme. - Majčina baka je bila Italijanka. Možeš li malo da se približiš? - Hm? - Lepo mirišeš. Volim da te mirišem. Ignorišući njegovu primedbu, ali i grčeve u svom stomaku, uzela je vino koje je doneo. - Mogla bih da otvorim ovo. 50

Book as passion & BalkanDownload

- Mogla bi. Pošto ga je ostavila na kuhinjskom elementu, provukla se pored njega da uzme činiju za salatu. Kada joj je kazao da pusti muziku, vratila se u dnevnu sobu i tiho pustila Kaunta Bejsija. Kako muškarac, pitala se, može da izgleda tako seksi sa zavrnutim rukavima dok pere povrće za salatu. - Ne otvaraj to maslinovo ulje , doviknula mu je. - Imam ga. - Ekstradevičansko? - Naravno. Spustila je posudu za ulje na pult. - Kaunt Bejsi, maslinovo ulje. Pogledao ju je u oči i nasmejao se. - Hoćeš da se udaš? - Naravno. Slobodna sam u nedelju. Zadovoljna što na to nije imao šta da joj odgovori, krenula je da uzme čaše za vino. - Ja sam planirao da radim u nedelju. Posmatarao ju je i spustio salatu. - To svi kažu. Bože, bila je sjajna. Primakao joj se dok je sipala vino. - Reci mi još da voliš da gledaš bejzbol na televiziji u vrelim letnjim noćima i dogovorili smo se. - Izvini, ja stvarno mrzim sport. Približio joj se još više, a ona je ustuknula, držeći čašu vina u ruci. - Dobro je da sam to saznao sada, a ne kad dobijemo petoro - šestoro dece i usvojimo psa. - Pravi si srećnik. Srce joj je poigravalo i ponovo se povukla. - Ovo mi se dopada , prošaputao je i prešao prstom preko malog mladeža pored njenih usana, a zatim joj je otkopčao sako. - Zašto to uvek radiš? - Šta? - Otkopčavaš mi dugmad. 51

Book as passion & BalkanDownload

- Samo vežbam. Osmeh mu je bio brz poput munje, a ubitačan poput groma. - Sem toga, uvek izgledaš besprekorno uredno, pa ne mogu da odolim da te malo ne izbacim iz ravnoteže. Njeno povlačenje završilo se između frižidera i zida. - Izgleda da si saterana u ćošak, draga. Laganim pokretima obgrlio ju je oko struka i spustio svoje usne na njene. Polako je prelazio prstima preko njenih rebara, zaustavivši se na mestu na kome su počinjale obline njenih grudi. Nije mogla da umiri disanje, niti da spreči usne da odgovore. Njegov jezik je klizio po njima, između njih, dotakavši njen. Ukus mu je bio tajanstven i izrazito muški i nije mogla da mu odoli. Delić njenog mozga koji je još uvek mogao da funkcioniše upozoravao ju je da je Raf odlično znao kakav uticaj ima na žene. Sve žene. Svaku ženu. Ali njeno telo nimalo nije marilo za to. Krv je počela brže da joj struji, a koža da podrhtava od bezbroj sitnih eksplozija koje je osećala pod njom. Uzbuđivalo ju je da ga gleda. Oči su mu bile otvorene kad je promenio ugao poljupca, učinio ga dubljim, prokleto laganim pokretima. Uzbuđivalo ga je podrhtavanje njenih trepavica, a zavodilo blago rumenilo kojim je želja obojila njene obraze. I krajnje su ga rasplamsavali taj bespomoćan uzdah i brzi drhtaj kada su njegovi prsti lagano prešli preko njenih grudi. S naporom se zaustavio da ne ide dalje. - Gospode. Svaki put je sve bolje. Nežno joj je milovao uvo. - Da probamo ponovo. - Ne. Iznenadilo ju to što su ono što je rekla i što je želela bile dve sasvim suprotne stvari. Kako bi se odbranila, ruku u kojoj je držala čašu s vinom stavila je na njegove grudi. Pogledao je u čašu, a zatim ponovo u njeno lice. Njegove oči više se nisu osmehivale, niti su bile vesele. U njima je bilo nečeg tamnog i potencijalno opasnog. Uprkos svemu što joj je zdrav razum govorio, shva52

Book as passion & BalkanDownload

tila je da je ovaj čovek privlači i da je spremna da snosi sve posledice te spoznaje. - Ruka ti drhti, Regan. - Svesna sam. Pažljivo je govorila, znajući da će je na pogrešnu reč, pogrešan pokret jednostavno proždrati. A ona bi mu to dozvolila. Sa zadovoljstvom. Bilo je to saznanje o kome je definitivno morala da razmisli. - Uzmi vino, Rafe. Crno je. Da ne napravim fleku na toj tvojoj lepoj košulji. Nekoliko trenutaka je ćutao. Želja koju nije očekivao ščepala ga je za vrat svojim snažnim prstima. Ona ga se plašila, primetio je, pomislivši da je suviše pametna da bi osećala strah. Žena poput nje nije mogla ni da nasluti na šta je sve spreman muškarac poput njega. Uzeo je čašu, kucnuo o njenu, učinivši da kristal zazveči, a zatim se okrenuo ka radnom stolu u kuhinji.Ona se osećala kao da je za dlaku izbegla pad sa litice. Shvatila je da je već zažalila što nije probala. - Mislim da bi trebalo nešto da kažem. Ja... Duboko je uzdahnula i ispila dobar gutljaj vina. - Neću da se pretvaram da me ne privlačiš niti da mi to ne prija, kad je očigledno da je suprotno. Pokušavajući da se opusti, naslonio se na kuhinjski ormarić i posmatrao ju je preko ivice čaše. - I? - I... , nameštala je kosu, - mislim da su komplikacije... komplikovane , rekla je zbunjeno. - Ja ne želim... ovo je, ne mislim... Zažmurila je i ponovo popila vino. - Počela sam da mucam. - Primetio sam. Prija mom egu. - Tvoj ego je već dovoljno velik. Izdahnula je glasno i nakašljala se da pročisti grlo. - Vrlo si potentan. Ne sumnjam da bi seks sa tobom bio nezaboravan... Ne smej mi se tako. - Izvini , rekao je, ali osmeh nije nestao. 53

Book as passion & BalkanDownload

- To je zbog tvog izbora reči. Nezaboravan je odličan pridev. Dopada mi se. Što gubimo vreme? Shvatio sam šta hoćeš da mi kažeš. Hoćeš da razmisliš o tome, preduzećeš naredni korak kad budeš bila spremna. Razmislila je, a zatim lagano klimnula glavom. - Tako nekako. - U redu, a sad ću ja da ti kažem šta imam. Okrenuo se ka šporetu i sipao ulje u tiganj. - Zaista te želim,Regan. Osetio sam to čim sam ušao kod Ed, dok si sedela tam o sa Kesi, onako fina i uredna. Zaboravila je da ignoriše leptiriće u stomaku. - Jesi li mi zato ponudio posao oko kuće Barlovih? - Suviše si pametna da bi postavljala takva pitanja. Ovde se radi o seksu, a seks je lična stvar, nije posao. - U redu. Klimnula je glavom i ponovila: - U redu. Uzeo je paradajz i stao da ga posmatra. - Znaš, stvar je u tome, kako ja vidim, što ne volim mnogo da se femkam. Bez obzira na to kako ga uviješ, seks je i dalje životinjska stvar. Miris, dodir, ukus. Oči su mu ponovo postale tajanstvene i nemirne. Uzeo je nož, proveravajući njegovu oštrinu. - Uzmi , dodao je. - Ali opet, to je samo moja tačka gledišta, a ovde nas je dvoje. Ti samo nastavi sa svojim femkanjem. Zbunjeno ga je gledala dok je birao čenove belog luka. - Pokušavam da shvatim da li očekuješ da ti zahvalim zbog toga. - Ne. Znalački je nožem pristisnuo oljuštene čenove belog luka i zdrobio ih udarcem pesnice. - Očekujem da razumeš, kao što ja razumem tebe. - Pravi si čovek devedesetih, Mekejde. - Nisam. I slobodno računaj na to da ću te ponovo naterati da zadrhtiš. 54

Book as passion & BalkanDownload

Izazvana, uzela je vino i sipala im ga u čaše. - A kad ja budem bila spremna da pređem u akciju, računaj na to da ćeš ti drhtati, dragi. Izdrobljen luk je ubacio u ulje, gde je počeo da pucketa. - Dopada mi se tvoj stil, draga. Zaista mi se dopada.

55

Book as passion & BalkanDownload

4. Poglavlje

Sunčano nebo i povetarac s juga označili su kraj januarske ciče. Ledenice su se lagano topile i padale s krovova i tremova. U prednjem delu dvorišta i na neizoranim njivama počelo je da mršavi dosta Sneška Belića. Regan je provela prijatnu nedelju birajući nameštaj za kuću Barlovih i na aukcijama tražila nove predmete. Kad nije imala mnogo posla, ponovo je pregledala nacrt za kuću koja će postati - Mekejdin u Antietamu. Čak i sada, dok je paru zainteresovanih kupaca opisivala prednosti kredenca od orahovog drveta, razmišljala je o kući. Iako to još nije shvatala, ta kuća ju je proganjala podjednako kao i Rafa. Razmišljala je o tome kako prednja spavaća soba na drugom spratu treba da ima krevet sa baldahinom, tapete boje ružinog pupoljka i komodu od palminog drveta. Romantična i tradicionalna prostorija za bračni par treba da se upotpuni malim činijama punim latica i vazama sa svežim cvećem. Najveća prostorija na donjem nivou je savršeno bila okrenu ta ka jugu. Naravno, Raf će morati da odabere odgovarajuće prozore, ali biće spektakularna u bojama sunca sa tri fikusa, visećim papratima u sjajnim saksijama, sa sofama i foteljama sa visokim naslonima. Bila je savršena za druženje, prostor za okupljanje, mesto sa kog će se pružati pogled na šume i vrt sa narcisima i hrizantemama. Jedva je čekala da kući počne da dodaje one savršene sitne detalje koji će je učiniti domom. I hotelom, podsetila se. Posao. Prijatan, zabavan, ali privremen. I to ne njen. S naporom je odmahnula glavom i koncentrisala se na prodaju. - Vidite da je marketarija izuzetnog kvaliteta , nastavila je, trudeći se da bude predusretljivija. 56

Book as passion & BalkanDownload

- Vratanca kredenca su od originalnog stakla, nikada nije menjano. Žena je diskretno prstima okrenula etiketu na kojoj je stajala cena i Reganinom oštrom oku nije promaklo kako je svom manje zainteresovanom mužu dobacila jedan optimističan pogled. - Zaista je lep. Ali je malo skuplji u odnosu na sumu koju smo nameravali da potrošimo. - Razumem. Mada u ovom slučaju... Zastala je kad su se vrata otvorila, ljuta na sebe što se trgla, a zatim razočarana što to nije bio Raf. Pre nego što je stigla da se osmehne Kesi, ugledala je svežu modricu na njenom obrazu. - Izvinite me na trenutak, ostaviću vas da se dogovorite. Dok se svetlucav kamenčić presijavao na njenom vratu, a prostorija odjekivala od kloparanja njenih štikli po podu, okretno se kretala kroz prodavnicu. Ne rekavši ništa, uhvatila je Kesi pod ruku i uvela ju je u stražnju prostoriju. - Sedi. Pažljivo je dovela Kesi do stolice pored malog gvozdenog stola. - Koliko si povređena? - Nije ništa, samo sam... - Prestani. Obuzdavajući ljutnju, Regan je stavila džezvu na toplu ringlu. - Izvini. Skuvaću ti čaj. Bilo joj je potrebno da se sabere pre nego što bude u stanju trezveno da se ponaša. - Dok voda ne provri, idem da završim razgovor sa mušterijama. Ti sedi ovde i odmori se na trenutak. Kesi je stidljivo pogledala u svoje ruke. - Hvala. Nakon deset minuta, pošto je znatno smanjila cenu kako ne bi izgubila kupce, Regan je dotrčala. Uveravala je sebe da bes drži pod kontrolom. Obećala je sebi da će Kesi pružiti utehu, podršku i razumevanje. 57

Book as passion & BalkanDownload

Samo jedan pogled na Kesi sklupčanu u stolici, dok je voda u džezvi vrila, naterao ju je da eksplodira. - Što mu, zaboga, dozvoljavaš da ti to radi? Kada ćeš prestati da budeš vreća za udaranje tom sadističkom kretenu? Treba li da završiš u bolnici, pa onda da ga ostaviš? Potpuno slomljena, Kesi je prekrstila ruke na stolu, zatim spustila glavu na njih i zaplakala. Osetivši suze i u svojim očima, Regan je kleknula pored stolice na kojoj je Kesi sedela. U urednoj i čistoj maloj kancelariji, sa elegantnim stilskim stolicama i uskim starinskim stolom, Regan je pokušavala da razume kako izgleda biti pretučen. - Kesi, tako mi je žao. Izvini, Kesi. Nije trebalo da vičem na tebe. - Nije trebalo da dolazim ovamo. Kesi je podigla glavu i prekrila lice rukom, boreći se da uspostavi ravnomerno disanje. - Nije trebalo da dolazim. Ali moram sa nekim da razgovaram. - Naravno da je trebalo da dođeš. Upravo ovamo je trebalo da dođeš. Daj da vidim , prošaputala je Regan, sklanjajući Kesinu ruku. Modrica se prostirala od slepoočnice do brade i bila je tamnoljubičasta. Jedno prelepo Kesino sivo oko skoro je bilo zatvoreno. - O, Kesi, šta se desilo? Možeš li da mi ispričaš? - On... Džo... nije mu bilo dobro. Vlada ovaj grip. Kesin glas je podrhtavao i nestajao. - Nije išao na posao, bio je bolestan i juče su ga otpustili. Izbegavajući Reganin pogled, tražila je maramicu u tašni. - Bio je nervozan - radio je tamo skoro dvanaest godina. A tu su i računi. Nedavno sam kupila novu veš - mašinu na kredit, a Konor je tražio nove patike. Znala sam da su skupe, ali... - Nemoj , rekla je Regan tiho i spustila ruku preko Kesine. - Molim te, prestani sebe da kriviš. Ne mogu da podnesem kad to radiš.

58

Book as passion & BalkanDownload

- Znam da tražim izgovore. Kesi je uzdahnula isprekidano i zažmurila. Barem je sa Regan mogla da bude iskrena, jer je Regan, za tri godine koliko su se poznavale, uvek bila uz nju. - Nije imao grip. Nedelju dana je pio bez prestanka. Otpustili su ga zato što je pijan otišao na posao i potukao se sa šefom. - A onda se vratio kući i nastavio sa tobom. Regan je ustala, skinula džezvu sa kipućom vodom sa ringle i počela da sprema čaj. - Gde su deca? - Kod moje majke. I ja sam sinoć bila tamo. Ovog puta me je svojski udarao. Nesvesno je rukama dodirnula vrat. Ispod kragne virile su modrice. Džo ju je stiskao sve dok nije pomislila da će je ubiti. Skoro da je to i želela. - Uzela sam decu i pobegla kod majke, jer sam morala negde da se sklonim. - Dobro je što si to uradila. Rešena da ide korak po korak, Regan je spustila dve porcelanske šolje na stočić. - To je najbolje za početak. - Ne. Vrlo oprezno, Kesi je obema rukama uhvatila svoju šolju. - Ona očekuje da se danas vratim. Neće nam dozvoliti da još jednu noć prespavamo kod nje. - Nakon što si joj sve ispričala i nakon što te je videla, ona očekuje da se ti vratiš njemu? - Ženi je mesto pored muža , rekla je Kesi jednostavno. - Udala sam se da budem sa njim i u dobru i u zlu. Regan nikada nije razumela svoju majku, njenu pokornost i trpeljivost. Mada, iako ju je često nervirala, nikad od nje nije doživela tako nešto. - To je monstruozno, Kesi.

59

Book as passion & BalkanDownload

- Takva je moja mama , prošaputala je Kesi, zažmirkavši kada je vreo čaj dotakao njenu posečenu usnu. - Ona veruje da brak zavisi od žene. Da je ženina dužnost da sačuva brak. - Da li ti veruješ u to? Da li si ti dužna da podnosiš sve to? Da li veruješ da treba da ostaneš uz njega i u dobru i u zlu, čak i ako to znači da može da te isprebija kad mu se ćefne? - Navikla sam na to. Trudila sam se. Zaklela sam se, Regan. Zadrhtala je jer je njoj to bila svetinja. Dala je reč. - Možda sam bila suviše mlada kada sam se udala za Džoa. Možda sam pogrešila, ali dala sam reč. On svoju nije održao. Imao je i druge žene, nije ga zanimalo ni da li ću ja za njih saznati. Nikada mi nije bio veran, niti dobar prema meni. Međutim, ja sam dala reč na venčanju da ću biti sa njim, i moram da je održim. Ponovo se rasplakala, samo ovog puta tiše. - U braku smo deset godina. Imamo decu. I ja sam puno grešila potrošila sam novac od bakšiša da kupim Konoru te patike i dala sam Emi da namaže moj karmin. A i nismo mogli da priuštimo tu veš- mašinu. Nikad nisam bila dobra u krevetu, nisam kao te žene sa kojima se viđao. Znala sam... Slomila se jer ju je Regan zaprepašćeno gledala. - Čuješ li ti sebe? , tiho ju je upitala Regan. - Slušaš li se, Kesi? - Ne mogu više da ostanem sa njim. Glas joj je utihnuo i sva je drhtala poput tankog, krhkog stakla. - Tukao me je pred decom. Ranije je čekao da zaspe, pa je i tada bilo nepodnošljivo. Ali sada me udara pred njima i govori strašne stvari. One koje deca ne treba da čuju. To nije u redu. I njih uvlači u sve to, a to nije u redu. - Ne, Kesi, nije u redu. Sada ti je potrebna pomoć. 60

Book as passion & BalkanDownload

- Cele noći sam razmišljala o tome. Oklevala je, a zatim lagano spustila okovratnik svog džempera. Regan je prebledela kada je videla modrice na toj izmučenoj bledoj koži. - Gospode Bože! Pa on je pokušao da te zadavi. - Mislim da mu u početku to nije bila namera. Plakala sam i želeo je da prestanem. A onda je to uradio. Kesi je ponovo sagla glavu. - Videla sam mu u očima. Nije u pitanju bilo samo piće, novac, niti druge žene. Mrzeo me je samo zato što sam bila tu. Ponovo će me povrediti čim bude imao prilike za to, a ja moram da mislim na decu. Moram otići kod Devina da ga prijavim. - Hvala Bogu. - Samo sam prvo morala da svratim ovde da se malo saberem. Znajući da od plakanja nema pomoći, Kesi je obrisala suze. - Teško mi je da sve kažem Devinu. Poznajemo se ceo život. Znam da on sve zna. Toliko puta je dolazio u kuću kad su ga komšije zvale. Ali ipak mi je teško. Uzdahnula je. - Pošto moram da kažem baš Devinu. - Ići ću ja s tobom. Kesi je zažmurila. Zato je i došla ovde, da bar od nekoga dobije podršku. Ne, priznala je, ponovo osetivši stid. Želela je da dobije utehu. - Ne, ja to moram da uradim sama. Nisam razmišljala o tome šta će biti posle , rekla je i ovlažila čajem svoje suvo grlo. - Ne mogu decu da vratim kući ako ne znam šta će se desiti. - Sigurna kuća... Kesi je tvrdoglavo odmahnula glavom. - Znam da me samo ponos sprečava, Regan, ali ipak ne mogu da odem tamo. Ne mogu svoju decu tamo da odvedem. Barem ne još. - U redu, onda ćeš ostati ovde. Ovde , ponovila je Regan kad se Kesi uzvrpoljila.

61

Book as passion & BalkanDownload

- Imam jednu sobu koju ne koristim, pa možete ti i deca da budete u njoj. - Ne možemo toliko da tražimo od tebe. - Ti si mi prva prijateljica koju sam stekla kad sam se preselila ovamo. Želim da ti pomognem i dozvoli mi da to učinim. - Nikad tako nešto ne bih mogla da tražim od tebe, Regan. Uštedela sam od bakšiša i prekomernih sati. Imam dovoljno novca da provedem nekoliko dana u motelu. - Nemoj da me vredaš. Ostaćeš kod mene. Zbog dece , prošaputala je Regan, znajući da joj je to najjači argument. - Otići ću po njih kad završim razgovor sa Devinom. Kad su deca bila u pitanju, tu joj je ponos bio na poslednjem mestu. - Neopisivo sam ti zahvalna, Regan. - I ja sam tebi. - Šta je ovo? Čajanka u radno vreme? Pošto je gledao samo u Regan, Raf nije video Kesino lice dok nije ušao i prebacio kaput preko naslona stolice. Regan je bila zapanjena kako se za sekundu šarm pretvorio u neprikosnovenu ljutnju. Širok osmeh zamenila je namrštenost. Oći su mu sevale. Kad je primetila kako su mu se mišići na telu zategli, prva asocijacoija bio je vuk. Kada je raširio ruke, Kesi je ustuknula, a Regan je pokušala da se ispreči između Rafa i Kesi. Pre nego što je upela u tome, Raf je nežno poljubio Kesi u povređen obraz. - Džo? - To... Pala sam , skoro nečujno je rekla Kesi. Svoje mišljenje saopštio je sočnom psovkom. Izleteo je, a pogled mu je bio ubitačan. - Ne, Rafe, molim te, nemoj ništa da radiš. Očajnički ga je vukla za ruku i udarala po leđima. - Molim te, ne idi kod njega. Mogao je da je odgurne bez mnogo napora. To saznanje samo ga je još više razbesnelo. 62

Book as passion & BalkanDownload

- Ti ostani ovde. Ostani sa Regan. - Nemoj, molim te. Kesi je ponovo počela bespomoćno da plače dok ga je vukla. - Molim te, ne čini da mi bude neprijatnije nego što već jeste. - Kreten će platiti ovaj put , procedio je kroz zube i pogledao ju je. Suze su učinile ono što pesnice i pretnje nikada ne bi mogle. Sledio se. - Kesi. Uzeo ju je u naručje i prislonio na grudi. - Ne plači, malena. Biće sve u redu. Regan ga je posmatrala sa vrata kancelarije. Kako samo može da bude istovremeno toliko nežan i divlji, pitala se. Držao je Kesi u naručju kao da je bila dete, prislonio je glavu uz njenu i nešto joj je šaputao. Regan je osetila peckanje u grlu i suze na obrazima kada ju je pogledao.Da, njegov pogled još je bio ljutit i divalj. A opet toliko neodoljiv da joj je od njega zastao dah i osetila je grčeve u stomaku. Progutala je knedlu pre nego što je progovorila. - Unesi je ovamo, Rafe, molim te. Svaki nerv u njemu bio je spreman za bitku. Žudeo je za lovom, borbom, krvlju. Ali žena u njegovom naručju je drhtala. I gledala ga je uplašenim pogledom koji je preklinjao. - Dođi, mala. Raf je nosio Kesi kao da je sićušno dete. - Dođi da sednemo. - Izvini. - Nemoj da mi se izvinjavaš. Bila mu je potrebna nadljudska snaga da se iskontroliše i priča smirenim tonom. - Nemoj nikome da se izvinjavaš. - Ići će kod Devina. Regan je uposlila ruke čajem i šoljama jer su drhtale. - Prijaviće ga. To je jedini pravi način. - To je jedan od načina. Više bi voleo da sredi stvar onako kako on to ume, ali je spustio Kesi na fotelju i nežno joj sklonio kosu sa lica. 63

Book as passion & BalkanDownload

- Imaš li gde da se skloniš? Kesi je klimnula glavom, setivši se Reganine ponude. - Ostaćemo nakratko kod Regan. Samo dok... - Jesu li deca dobro? Ponovo je klimnula glavom. - Otići ću po njih čim se vidim sa Devinom. - Kaži mi šta ti treba, ja ću otići do tvoje kuće da ti to donesem. - Ja... Ne znam. Ništa nisam uzela. - Kasnije ćeš mi kazati. Hoćeš da pođem sa tobom do šerifa? Tiho je uzdahnula i obrisala lice. - Ne. Moram to da uradim sama. Trebalo bi da krenem. - Evo. Regan je otvorila fioku svog stola. - Ovo su ključevi od gornjeg sprata. Smesti se s decom. Spustila je ključ u Kesine ruke i preklopila joj prste. - I zaključaj vrata, Kesi. - Hoću. Idem sad. Bilo je to nešto najteže što je ikada uradila - da ustane i krene ka vratima. - Uvek sam mislila da će biti bolje , rekla je više samoj sebi. - Uvek sam se nadala da će biti. Otišla je spuštene glave i pognutih ramena. - Znaš li gde je on? upitao je Raf. - Ne znam. - Ja ću ga naći. Kad je uzeo kaput, Regan ga je uhvatila za ruku. Ozbiljno ju je pogledao. - Nemoj da mi staješ na put. Instinktivno mu je drugu ruku stavila na obraz i poljubila ga. Poljubac je bio nežan i oboma im je prijao. - Otkud sad to? - Ima nekoliko razloga. Duboko je uzdahnula i stavila mu ruke na ramena. - Zbog toga što si hteo da održiš lekciju kretenu. Ponovo ga je poljubila. - Zbog toga što si udovoljio Kesinoj molbi i odustao. I još jednom. 64

Book as passion & BalkanDownload

- I na kraju što si joj pokazao da je većina muškaraca, pravih muškaraca, nežna. - Dođavola. Poraženo je spustio čelo na njeno. - Odličan način da me sprečiš da ga ne ubijem. - Deo mene bi voleo to da uradiš. I ne ponosim se time. Pošto ju je ponovo obuzimala ljutnja, okrenula se ka vreloj ringli. - Deo mene bi voleo da gleda dok ubijaš boga u njemu. Još gore, volela bih ja da ga sredim. Raf joj je prišao i opustio dlanove koje je stisla u pesnice, a zatim ih prineo usnama i poljubio. - A ja sam mislio da si krhka poput porcelana. - Rekla sam da se ne ponosim time. Ipak se blago osmehivala. - Njoj to sada nije potrebno. Potrebno joj je da se skloni od nasilja. Čak i ako je opravdano. - Znam je otkako smo bili klinci. Raf je pogledao u čaj koji mu je Regan sipala i odmahnuo glavom. Mirisao je poput livade u proleće; nesumnjivo je bio i takvog ukusa. - Uvek je bila mala, lepa i stidljiva. I preslatka. Kad ga je Regan radoznalo pogledala, ponovo je odmahnuo glavom. - Ne, nikada nisam ništa pokušao u tom pravcu. Ne ložim se na slatke. - Hvala. - Nema na čemu. Pomilovao ju je po kosi i zavukao prste u nju. - Mnogo rizikuješ što primaš nju i decu kod sebe. Ja mogu da je odvedem na farmu. Imamo prostora koliko hoćeš. - Njoj je sada potrebno žensko društvo, Rafe, a ne gomila muškaraca... Koliko god da su im namere časne. Devin će ga naći, zar ne? I pobrinuće se oko svega? - Budi sigurna u to. Zadovoljna, uzela je čaj. - Onda se uzdam u to, a uzdaćeš se i ti. Pošto je to obavila, pogledala ga je preko ruba šolje. 65

Book as passion & BalkanDownload

- Sigurno si došao nekim povodom. - Hteo sam malo da te gledam. Usne mu se izviše u osmeh kad ga je zbunjeno pogledala. - A hteo sam i da porazgovaramo o zidovima i nameštaj u za salon. Želim da kompletiram tu sobu, a zatim ću ostale po ugledu na nju. - Dobra ideja. Ja... Zastala je kad je začula glasove u prodavnici. - Imam mušterije. Sve ti je ovde - uzorci boja i tekstila, kao i spisak komada nameštaja. - I ja imam neke uzorke. lu.

- Onda... Prišla je kompjuteru koji je stajao na njenom radnom sto-

- Ovde imam ideje za svaku prostoriju. Mogao bi da pogledaš. Ovde se nalazi nekoliko komada nameštaja koje sam predložila. Možeš kasnije da ih pogledaš. - U redu. Pola sata kasnije, oduševljena što je imala tri prodaje, Regan se vratila u kancelariju. Delovao je tako krupan, pomislila je, tako... muževan za tim njenim malenim stolom. Osećala je njegov miris - prašine, čađi, ulja. Čizme su mu bile izlizane, a košulja pocepana na ramenu. Kosa mu je bila prljava od gipsa ili maltera.Pomislila je kako je on najveličanstvenija životinja koju je ikada videla. I želela ga je na taj primitivan, iskonski način. Kako bi se smirila, pritisla je rukom stomak i triput duboko uzdahnula. - Pa, šta misliš? - Ti si efikasna žena, Regan. Ne okrećući se, otvorio je fasciklu sa skicama. - Pogodila si suštinu. Polaskana, prišla je i provirila iznad njegovog ramena. 66

Book as passion & BalkanDownload

- Verujem da ćemo morati da se uskladimo, da poradimo na detaljima nakon što jedna prostorija bude gotova. - Ja sam već napravio nekoliko izmena. Ponovo se uspravila. - Zaista? - Izbacio sam ovu boju. Pokazao joj je na kompjuteru na koju boju je mislio. - Zamenio sam ovu zelenu boju ovom - kako se zvaše - maslinastom. - Ono je bila originalna boja. - Ružna je. Jeste, ali... - Originalna je , insistirala je. - Vrlo pažljivo sam istraživala. Ona koju si ti izabrao nije bila u upotrebi u devetnaestom veku. - Možda. Ali nikome neće smetati. Nemoj sve suviše da primaš k srcu, draga, Kada je ljutito zafrktala, okrenuo se ka njoj. - Slušaj, uradila si sjajan posao. Moram da priznam da nisam očekivao ovoliko detalja, a naročito ne toliko brzo. Imaš dara za ovaj posao. Nije joj bilo potrebno da je hvali. - Angažovao si me da ti pomognem oko rekonstrukcije, što je moj posao. Tvoja odluka je bila da kuća izgleda onako kako je izgledala u prošlosti. - Ali biram da napravim i promene. Moramo da ostavimo prostora za estetiku i savremenost. Osmotrio sam tvoj stan gore, Regan. Za mene je suviše ženstven... - Na sreću, ne pričamo o tome , prekinula ga je. - To je toliko osetiljiva tema da sam se plašio da je pokrenem , nastavio je Raf. - Ali imaš ukusa. Samo tražim da ga upotrebiš, naravno, naporedo sa istraživanjem i preciznošću. - Meni se čini da je ovde u pitanju tvoj ukus. Ako menjaš smernice, barem ih jasno naznači. 67

Book as passion & BalkanDownload

- Jesi li uvek tako drčna ili si takva samo prema meni? Odbila je da odgovori na tako uvredljivo pitanje. - Ti pričaš o preciznosti. Ne menjam ja pravila usred posla. Razmislivši, Raf je uzeo uzorak tkanine. - Samo jedno pitanje. Dopada li ti se ova boja? - Nije stvar u tome... - Pitanje je jednostavno. Dopada li ti se? Dah joj je zviždao između zuba. - Naravno da mi se ne dopada. Grozna je. - Eto, to su smernice. Ne koristimo ono što se tebi ne dopada. - Ja ne mogu da preuzmem odgovornost. - Ja te plaćam da je preuzmeš. Pošto je za njega to pitanje već bilo rešeno, okrenuo se ka ekranu. - Šta si kazala? U ovom fajlu su komadi koje imaš u radnji? - Da. To je šira stolica za dvoje, slična dvosedu. Srce joj je sišlo u pete. Kupila ju je pre nedelju dana na aukciji. Ukoliko mu se ne dopadne i ne uzme je, otići će u minus. - U prodavnici je , nastavila je pazeći da ton njenog glasa bude strogo profesionalan. - Naznačila sam da je rezervisana. - Hajde da je pogledamo. Hteo bih da vidim i ovu zaštitnu mrežu za kamin i te stočiće. - Ti si šef , izustila je i ustala. Živci su joj zaigrali kad su stali ispred stolice za dvoje. Bio je to prelep komad, a i cena ga je pratila. Ipak, koliko god da joj se dopadao, nikada ga ne bi kupila da nije znala da ima kupca. Sada je kupac bio tu - u izlizanim čizmama, poderanoj košulji, izuzetno muževan. Uspaničeno se pitala o čemu li je razmišljala kad je mogla da pomisli da će Raf Mekejd pristati da kupi elegantan i izrazito ženski komad nameštaja oblih linija. 68

Book as passion & BalkanDownload

- To je orahovo drvo... , počela je prešavši hladnim dlanom preko rukonaslona. - Otprilike je iz 1850. Restaurirana je, naravno, ali tekstil je vrlo sličan originalnom materijalu iz tog perioda. Možeš da primetiš kako su nasloni spojeni kružnom, tapaciranom tablom. Duborez je prvoklasan, a sedišta su izuzetno udobna. Osmehnuo se i seo. - Skupa stvarčica. - Široka je 175 centimetara i vredi svaku paru. - U redu. Zatreptala je. - U redu? - Da. Ako se budemo držali plana, tokom vikenda ćemo završiti salon. Mogli bismo ovo da prenesemo do ponedeljka, osim ako ti ne javim drugačije. Pogledao ju je. - Da li ti to odgovara? - Da. Shvatila je da ne oseća noge ispod kolena. - Naravno. - Nisam poneo čekovnu knjižicu. Nemam je trenutno kod sebe. - Nije važno. - Da vidimo sto Pembruk. - Sto Pembruk. Zbunjeno se osvrnula po prodavnici. - Ovamo. Ustao je, uzdržavajući se da se ne nasmeje. Pitao se da li je bila svesna koliko je očigledna. Sumnjao je. - Šta je ovo? Zastala je. - To je ukrasni stočić, od mahagonija. - Dopada mi se. - Dopada ti se , ponovila je. - Izgledaće odlično u salonu, zar ne? - Hoće, stavila sam ga na jednu skicu kao opciju. - Pošalji mi i njega. Je li ono Pembruk? Uspela je samo da klimne glavom. Nakon sat vremena, kada je otišao, ostala je da klima glavom. Raf je otišao pravo u šerifovu kancelariju. Imao je još dosta posla, ali nije želeo da ode dok se ne uveri da je Džo Dolin u zatvoru. Kada je ušao, zatekao je Devina zavaljenog na naslon fotelje sa nogama podignutim na metalni sto. Devinova uniforma je bila pamučna 69

Book as passion & BalkanDownload

košulja sa izlizanim farmerkama i čizmama poderanih štikala. Jedino ga je zvezda odavala. Čitao je Plodove gneva. - I ti si odgovoran za red i mir u ovom gradu. Na svoj poseban, spori način, Devin je odložio knjigu. - Tako kažu. A tebe ćelija uvek čeka. - Ako se u jednoj od njih nalazi Dolin, neću se ljutiti ako me smestiš koji minut zajedno sa njim. - Tu je. Raf je klimnuo glavom i prišao aparatu za kuvanje kafe. - Pravi li ti probleme? Devinove usne iskriviše se bezobrazno. - Tek toliko da mi bude zabavno. I ja ću kafu. - Koliko dugo možeš da ga držiš ovde? - To ne zavisi od mene. Devin je uzeo šolju koju mu je Raf pružio. Kafa je bila ista kao i Mekejdovi - vrela, jaka i crna kao noć. - Prebacićemo ga u Hagerstaun , nastavio je Devin. - Biće mu dodeljen branilac. Ukoliko se Kesi ne predomisli, biće izveden pred sud. Raf je seo na ivicu izlizanog stola. - Misliš da će se predomisliti? Trudeći se da zadrži smirenost, Devin je slegnuo ramenima. - Ovo je najviše što je ikada preduzela povodom tog pitanja. Taj bednik je već godinama tuče. Verovatno je počeo već tokom prve bračne noći. Nema u njoj ni četrdeset kila. Koščice su joj kao u ptice. Njegove uglavnom smirene oči postale su ljutite. - Ima modrice na vratu od davljenja. - To nisam video. - Imam slike. Pošto je prešao rukom preko lica, Devin je spustio noge. Nije ga smirilo to što mu je napravio nekoliko modrica - pozivajući se na dužnost - kad mu je stavljao lisice i uvodio ga u ćeliju.

70

Book as passion & BalkanDownload

- Morao sam da uzmem njenu izjavu i napravim fotografije kao dokaz. Gledala me je kao da ponovo proživljava batinanje. Bog zna hoće li imati snage sve to da ponovi pred sudom. Naglo je ustao od stola i prišao prozoru sa koga je mogao da vidi skoro ceo grad. Položio je zakletvu da će služiti tom gradu i štititi njegove građane. A ne da će lečiti svoju frustriranost time što će jednog od njih nokautirati. - Dao sam joj standardna uputstva i savete , nastavio je. - Terapija, savetovalište, sigurna kuća. I pritisnuo sam je kad je počela da vrda, pa je potpisala prijavu. Sedela je tu i jecala, a ja sam se osećao kao najgori čovek na svetu. Raf je namršteno gledao u svoju kafu. - I dalje ti nije svejedno zbog nje, Deve? - Bilo je to u srednjoj školi , branio se Devin. S naporom je opustio pesnicu i vratio se do svog brata. Mogli su biti blizanci, među njima ima jedva godinu dana razlike. Ista krv, tamna put, snažna grada. Samo su Devinove oči bile hladnije, sličnije mahovini nego žadu. A na srcu su bili ožiljci koje je nosio. - Naravno da mi je stalo do nje , rekao je kad se ponovo smirio. - Dođavola, Rafe, znamo je ceo život. Ne mogu da gledam šta joj radi, a nemoćan sam da to sprečim. Svaki put kad bih otišao do njih, svaki put kad bi imala nove modrice, govorila bi da se slučajno udarila. - Ovog puta ne. - Ne, ne ovog puta. Poslao sam svog zamenika da ode sa njom po decu i uzme stvari koje su joj potrebne. - Znaš da će otići kod Regan Bišop? - Rekla mi je. Ispio je kafu i otišao da sipa još. - Preduzela je prvi korak. To je verovatno najteže. Pošto ništa više nije mogao da uradi, Devin je seo, ne želeći više da razmišlja o tome. - Kad smo već kod Regan Bišop, čujem da se motaš oko nje. 71

Book as passion & BalkanDownload

- Je li to zakonom zabranjeno? - Da jeste, ne bi ti bio prvi put da ga prekršiš. Devin je ponovo ustao i krenuo da prevrće po fioci stola svog zamenika. Uzeo je dve čokoladice i jednu pružio Rafu. - Nije tvoj tip. - Prešao sam na viši nivo. - Bilo je krajnje vreme , Devin je zagrizao čokoladu. - Je li ozbiljno? - Trud da uvučeš ženu u krevet je uvek ozbiljan, brate. Promrmljavši nešto u znak odobravanja dok je jeo slatkiš, Devin je nastavio da ispituje dalje. - Znači, samo to je u pitanju? - Ne znam, ali imam osećaj da bi to bio odličan početak. Osvrnuo se i osmeh mu se pojavio na usnama kada je Regan otvorila vrata. Zastala je, kao što bi svaka žena zastala kad bi zatekla dva prelepa muškarca kako joj se osmehuju. - Izvinite što vas prekidam. - Nikako, madam , rekao je Devin šarmantno i ustao sa stolice. - Uvek mi je zadovoljstvo da te vidim. Raf je spustio ruku na Reganino rame. - Hoćeš griz? pitao ju je Raf. - Molim? , Regan je ustuknula. - Jesi li ti to upravo rekao griz? - Da. Raf je odgrizao komad čokolade i pružio joj ostatak. Kad mu je odgurnula ruku, slegnuo je ramenima i pojeo ga je. - Sasvim neverovatno. Ti si odrastao čovek, a stojiš tu, jedeš čokoladicu i pitaš me "Hoćeš griz?", kao da je to poslednja čokoladica na svetu. - Kad sam ja bio klinac, nije bilo pametno oklevati. Da bi joj to dokazao, podigao ju je u naručje i poljubio je snažno i strasno. - Moram da idem , rekao je i podjednako arogantno ju je spustio. - Vidimo se, Deve. 72

Book as passion & BalkanDownload

- Važi. Kako bi prikrio smeh, Devin se nakašljao. Regan je nekoliko trenutaka ostala da gleda u vrata koja je Raf za sobom zatvorio. - Hoćeš da krenem za njim i zatvorim ga pozadi? - Imaš li gumeno crevo ovde? - Plašim se da nemam. Ali jednom sam mu slomio prst kad smo bili klinci. Mogao bih ponovo. - Nije važno , odmahnula je glavom. Obračunaće se kasnije sa Rafom, lično. - Došla sam da proverim jesi li uhapsio Džoa Dolina. - I Raf je. - Trebalo je da pretpostavim. - Hoćeš kafu, Regan? - Ne, ne mogu da se zadržavam. Došla sam samo da proverim je li on ovde i da te pitam treba li da preduzmem neke mere predostrožnisti, pošto će Kesi i deca biti kod mene. Neprimetno ju je odmerio. Površno ju je poznavao već tri godine, divio se njenom izgledu i uživao u par razgovora sa njom u kafeu. Sada je shvatio da se sviđala njegovom bratu. Mora da mu prizna da ima ukusa. Pitao se da li Raf razume koliko je ona dobra prilika. - Sedi , rekao joj je. - Daću ti nekoliko saveta.

73

Book as passion & BalkanDownload

5. Poglavlje

U ponedeljak ujutru Regan je rano ustala, pevajući. Za nekoliko sati njen nameštaj biće poslat u kuću na brdu. Kasnije posle podne će stići na aukciju u Pensilvaniji. Razlozi više nego vredni da zatvori prodavnicu na jedan dan. Stavila je vodu za kafu, ubacila hleb u toster. A zatim se okrenula i umalo nije iskočila iz svojih papuča. lo.

- Oh, Konore. Nasmejala se i stavila ruku na srce koje je poskakiva-

- Uplašio si me. - Izvini. Dečak je bio mršav, bled, sa krupnim, tužnim, plavim očima. Sa očima svoje majke, pomislila je Regan dok mu se osmehivala. - Nije važno. Nisam znala da si se probudio. Rano si ustao. Hoćeš da doručkuješ? - Neću, hvala. Sakrila je uzdah. Nijedan osmogodišnjak ne bi trebalo da bude tako povučen, uzdržan i da se skrušeno izvinjava. Izvadila je kutiju žitarica za koje je čula da su mu omiljene. Namignula mu je i prodrmala kutiju. - Hoćemo li zajedno da ih probamo? Tada joj se tako slatko osmehnuo da je srce htelo da joj prepukne. - Ako i ti budeš htela. - Hoćeš ti da staviš mleko na sto? Obratila mu se veselim glasom kad je videla koliko je pažljiv i pun poštovanja. - Čula sam na radiju da će biti još snega. Možda će baš napadati. Izvadila je činije i kašike. Kada je podigla ruku da ga pomiluje po razbarušenoj kosi, ukočio se. Proklinjući Džoa Dolina, osmehnula se. - Kladim se da će sutra škola biti zatvorena. - Ja volim školu , rekao je, a zatim se ugrizao za usnu. 74

Book as passion & BalkanDownload

- I ja sam je uvek volela. Veselo i izuzetno pažljivo, otišla je u kuhinju po kafu. - Mada nikad mi nije smetao poneki slobodan dan. Ipak, stvarno sam volela da idem u školu. Koji je tvoj omiljeni predmet? - Engleski. Volim da pišem. - Ozbiljno? Šta? - Priče. Spustio je glavu. - Gluposti. - Kladim se da nisu. Trudila se da nešto ne pogreši, pa nije čačkala oblast kojom treba da se bave stručnjaci. Mada, srce joj je pomerilo ruke na njegove obraze. Sela je pored njega. - Treba da se ponosiš. Znam da se tvoja majka ponosi tobom. Rekla mi je da si osvojio nagradu za priču koju si napisao. - Jeste? Nalazio se negde između osmeha i želje da ponovo spusti glavu. Ali Reganine ruke su bile na njegovom licu. Prijale su mu, bile su tople. U očima dečaka pojavile su se suze pre nego što je uspeo da ih zaustavi. - Ona noću plače. - Znam, dušo. - On nju stalno tuče. Ja to znam. Čujem ih. Međutim, nikad ništa nisam uradio da to sprečim. Nikada joj nisam pomogao. - Nisi ti ništa kriv. Pustivši instinkt da je vodi, uzela ga je u krilo i zagrlila. - Ništa ti nisi kriv, Konore. I ništa nisi mogao da učiniš. Ali sada ste ti, mama i sestrica sigurni. Vi ćete da čuvate jedni druge. - Ja ga mrzim. - Šššš... Pogodilo ju je što neko tako mlad i sićušan može da oseća mržnju. Poljubila ga je u kosicu, ljuljuškajući ga. Kesi je ustuknula u hodniku. Ostala je nepomično da stoji nekoliko trenutaka, a zatim se nečujno vratila u sobu da probudi svoju ćerkicu za školu. 75

Book as passion & BalkanDownload

Regan je stigla u kuću Barlovih neposredno pre kombija i nosača koje je angažovala. Vesela buka rekonstruktivnih radova sačekala ju je čim je otvorila vrata. Ipak, ništa nije moglo da joj popravi raspoloženje. Hodnik je bio obložen ceradom i krpama. Međutim, paučine i buđi nije bilo. Prašina je bila sveža i, na izvestan način, čista. Pretpostavljala je da je u pitanju bila neka vrsta egzorcizma. Zadovoljna tom pomišlju, posmatrala je stepenice. Kao da ih testira, prišla im je i krenula da se penje. Zastala je. Jednom rukom je držala ogradu, a drugu je držala na stomaku u kome je osetila nervozu, trudeći se da povrati dah koji joj je ukrala hladnoća. - Baš imaš petlju , začuo se Raf iza njenih leđa. Iako su joj očijoš uvek bile otvorene od iznenađenja, okrenula se i pogledala ga. - Pitalasam se je li u pitanju samo moja mašta. Kako se radnici penju i silaze ovim stepenicama, a da pritom ne... - Ne oseća svako to. Mislim da to osećaju samo oni koji stisnu zube, ali i oni koji razmišljaju o svom čeku. Popeo se uz stepenice i uhvatio ju je za ruku. - Šta ti misliš? - Nikad nisam verovala ni u šta slično dok nisam iskusila. Bez protivljenja, dozvolila mu je da je povede u prizemlje. - Kad otvoriš kuću za posetioce, biće to zanimljiva tema za razgovor gostiju za doručkom. - Dušo, računam na to. Daj mi kaput. Ovaj deo kuće grejemo. Sam joj je skinuo kaput. - Jeste slabo, ali ipak prija. - Meni pričaš. Zadovoljna što je toplo barem toliko da ne mora da drhti, zabacila je kosu. - Šta se dešava gore? - Svašta. Sređujem kupatilo. Hoću da mi iskopaš jednu od onih visokih kada sa nožicama u obliku šape. Srediću staru ako ne budeš imala sreće da mi nadeš original. 76

Book as passion & BalkanDownload

- Daj mi nekoliko dana. Pa... protrljala je dlan o dlan više od nervoze nego od hladnoće, - hoćeš li mi pokazati šta si uradio ili ću morati da te molim? - Pokazaću ti. Jedva je čekao da stigne. Neprestano je virio kroz prozor, očekujući je. Ipak, unervozio se sada kada je bila ovde. Više od nedelju dana radio je po dvanaest, nekada i četrnaest sati dnevno, samo da tu jednu prostoriju učini savršenom. - Mislim da je boja zidova bila pravi pogodak. Gurnuo je ruke u džepove da nju ne bi uhvatio za ruku i krenuo ispred nje ka salonu. - Čini mi se da je u finom kontrastu sa podom. Imao sam manjih problema s prozorima, pomučio sam se oko štokova. Čutala je. Nekoliko trenutaka je samo stajala na vratima. Zatim je tiho zakoračila u salon.Sijao je. Visoki, elegantni prozori sa svojim gracioznim lukovima propuštali su zrake sunca na sveže lakiran pod od prelepog borovog drveta. Zidovi tople tamnoplave boje bili su u kontrastu sa detaljima boje slonovače. Širok prozorski štok pretvorio je u šarmantno mesto za sedenje, a mermer oko kamina uglancao da se sjajio kao staklo. Ukrasne lajsne na tavanici zasjale su novim sjajem kad su se na njima pojavili stari ukrasi koje je do tada prekrivala višegodišnja prašina. - Potreban je još nameštaj, kao i zavese i ono ogledalo koje si izabrala da stavim iznad kamina. Voleo bi da Regan nešto kaže, bilo šta. - Još nisam zamenio vrata. Gurnuo je ruke još dublje u džepove, uznemiren. - Je li u tome problem? Jesam li propustio neki značajan, autentičan detalj? - Predivno je. Očarana, prešla je prstom preko sjajnog prozorskog stoka. - Apsolutno savršeno. Nisam znala da si ovoliko dobar. Nasmejala se i pogledala ga je. - Nije mi bila namera da te uvredim. 77

Book as passion & BalkanDownload

- Nisam tako ni shvatio. I sam sam se prilično iznenadio prvi put kad sam shvatio da imam talenat nešto da završim. - Ovo je mnogo više od toga. Ti si oživeo ovaj prostor. Sigurno se ponosiš time. Shvatio je da jeste osećao ponos i blago se postideo. - To je posao. Čekić, ekseri i dobro oko. Iskrivila je glavu, a on je posmatrao kako zraci sunca daju zlatan odsjaj njenoj kosi. Usne su mu se navlažile, ali odmah zatim osušile. - Ti si poslednji muškarac za koga bih očekivala da bude skroman. Sigurno si se ubio od posla ako si za ovako kratko vreme ovoliko uradio. - Uglavnom su u pitanju kozmetičke promene. - Uradio si odličan posao , prošaputala je, osvrćući se oko sebe. - Zaista si uradio nešto. Pre nego što je išta stigao da kaže, kleknula je i prešla dlanovima po podu. - Kao staklo je. Nije mogla da prestane da dodiruje lakirane daščice zlatne boje. - Pogledaj trun na ovom parčetu. Koliko si puta prelazio lakom? Koji si koristio? Nije joj odgovorio, a ona se uspravila i zabacila kosu. Osmeh oduševljenja joj je nestao sa lica kad je primetila da ju je netremice posmatrao. - Šta je bilo? Šta nije u redu? - Ustani. Glas mu je bio grub. Kad je ustala, nije joj se približio. Sada se ni je usuđivao da je dodirne. Ukoliko bi to uradio, nikada ne bi mogao da se odvoji od nje. - Ovo je tvoj svet. Trebalo bi samo da se vidiš, kao da ti je ovde mesto. Izgledaš tako sjajno i savršeno kao ova soba. Toliko te želim da ne vidim ništa osim tebe. Srce joj je nemirno udaralo u grudima. 78

Book as passion & BalkanDownload

- Nateraćeš me da ponovo zadrhtim, Rafe. Morala je da se koncentriše da zadrži ravnomerno disanje. - Koliko ćeš me još terati da čekam? , upitao ju je. - Nismo deca. Znamo šta osećamo i šta želimo. - Upravo u tome i jeste stvar. Nismo deca i treba da budemo razumni. - Razumnost je za stare dame. Za seks treba biti odgovoran, ali nikako razuman. Sama pomisao na sasvim nerazumno vođenje ljubavi sa njim naterala je sve u njenom telu da ustrepti. - Ne znam kako da se ponašam sa tobom. Ne znam kako da shvatim ono što osećam prema tebi. Ja obično znam na čemu sam i šta želim i osećam. Mislim da bi trebalo da razgovaramo o tome. - Mislim da je to tebi potrebno. Ja sam rekao sve što imam. Neverovatno nervozan i bezrazložno ljut na svoj bespomoćan odgovor, okrenuo se ka prozoru. - Tvoj kombi je stigao. Ja imam posla na spratu. Smesti nameštaj gde god hoćeš. - Rafe... Zaustavio ju je pre nego što ga je uhvatila za ruku. - Veruj mi da ne želiš sada da me dodirneš. Glas mu je bio tih i izuzetno kontrolisan. - To bi bila greška. A ti ne voliš da ih praviš. - To nije fer. - A što misliš da sam ja fer? Presekao ju je svojim pogledom kao maćem. - Pitaj svakoga ko me poznaje. Ček ti je na kaminu. Sada se i sama razljutila. - Mekejde. Zastao je na stepenicama i okrenuo se. - Da?

79

Book as passion & BalkanDownload

- Mene ne zanima šta drugi pričaju ili misle. Da nije tako, ne bi mogao ni da mi priđeš. Primetila je kako je na vrhu stepeništa jedan radnik zainteresovano promolio glavu. - Prihvati da je tako , rekla je, a Rafove usne su se izvile u nevoljan osmeh. - Ja ću da se odlučim kad meni bude odgovaralo , kazala je, okrenula se i otišla da nosačima otvori ulazna vrata. - Ti pitaj one koji me poznaju. Kada se okrenula, nije ga bilo. Nestao je kao da je duh. Umalo nije sve uprskao, mislio je Raf kasnije. Nije znao zašto je tako reagovao. Ljutnja i zahtevanje nisu bili njegov stil kad su žene bile u pitanju. Možda u tome i jeste problem, pomislio je dok je nanosio malter na pukotinu. Žene su mu same padale u zagrljaj. On ih je oduvek voleo. Voleo je kako izgledaju, misle, mirišu, pričaju. Nežne, tople, krhke, bile su najzanimljiviji oblik života. Namrštio se i tresnuo više maltera na zid.Žene su bile važne, uživao je u njihovom društvu. Uživao je i u seksu, priznao je osmehnuvši se. Dođavola, pa ipak je samo čovek. Kuće mu jesu važne, pomislio je, nanoseći još jedan sloj smese. Nalazio je zadovoljstvo u njihovom renoviranju i saznanju da ih svojim rukama i znojem pretvara u nešto što će da traje.Čovek mora i da jede. Ipak, nijedna kuća mu nikada nije značila koliko ova. I nikada mu nijedna žena nije bila posebno značajna, kao što je Regan postala. Pretpostavljao je da bi ga isekla na komadiće kad bi znala da je poredi sa zidovima, kamenom i drvetom. Sumnjao je da bi ona razumela da je prvi put u životu bio usredsreden na nešto i nekoga toliko dugo. Ta kuća ga je celog života proganjala, a ona otkad ju je ugledao. Oboje su ga uzbuđivali. Nije preterivao kad joj je rekao da ne vidi ništa 80

Book as passion & BalkanDownload

drugo osim nje. I ona je uhodila njega podjednako kao što su duhovi uhodili sobe i hodnike u ovoj kući. Kad ju je jutros video, zavrtelo mu se u glavi, hormoni su mu se uzburkali i podivljao je. Bio je ovo prvi put da je njega savladalo neko osećanje - osećanje protkano željom - i nije znao šta da radi i kako da se postavi. Povuci se, Mekejde, govorio je sebi, dok je sve nervoznije mešao smesu u kanti. Treba joj vremena, daj joj vremena. On ga je imao - a ona nije bila osoba koja je neodlučna. Možda jeste bila posebna, možda je bila intrigantnija nego što je očekivao. Ipak, bila je samo žena.Čuo je plač i osetio hladan vazduh. Nastavio je da nanosi malter, ne uzbuđujući se previše. - Da, da, čuo sam te , prošaputao je. - Mogla bi da se navikneš na društvo, jer ja nikuda ne idem. Vrata su se zalupila. To ga je već zabavljalo, te beskonačne male drame. Koraci i škripa podova, šapat i plakanje. Kao da su bili sastavni deo kuće. Čuvari, pomislio je. Oni koji nisu mogli da odu održavali su kuću živom. Pomislio je kako je šteta što se nijedan od njenih stalnih stanovnika nikada nije pojavio. Bilo bi posebno iskustvo videti ih, kao što je bilo čuti ih. Nesvesno je zadrhtao, a jeza mu se pela uz kičmu.I osetiti ih, pomislio je. Dok je radio, čuo je korake kako odzvanjaju hodnikom. Na njegovo iznenađenje, probudivši mu radoznalost, zaustavili su se ispred vrata. Posmatrao je kako se kvaka spušta upravo u trenutku kada se lampa iza njega ugasila, ostavivši sobu u mraku. Ni da je mučen Tantal ovim mukama, ne bi priznao da mu je u tom trenutku srce sišlo u pete. Kako bi prikrio strah, opsovao je sebi u bradu i svoje iznenada vlažne dlanove trljao o farmerke. Po sećanju je krenuo ka vratima. Kad je stigao do njih, otvorila su se i udarila ga posred lica. Osetio je kako mu curi krv iz nosa. 81

Book as passion & BalkanDownload

Začuo je krik i ugledao obrise figure u senci hodnika. Nije oklevao. Bol i bes učinili su ga brzim poput metka. Ko god mu je raskrvario nos, platiće, bio duh ili ne. Trebalo mu je nekoliko sekundi da shvati da u naručju drži toplu, živu osobu i da prepozna miris. I ona ga uhodi, pomislio je ogorčeno. Šta radiš to, kog đavola? - Rafe? Glas joj je podrhtavao. U mraku je podigla ruke da bi se odbranila i izgrebala ga po obrazu, pre nego što se privila uz njega. - Gospode, nasmrt si me preplašio. Mislila sam... Ne znam. Ču la sam... Popela sam se... Ti si. - Ono što je ostalo od mene. Opsovao je i odaljio se od nje. Svetlost sijalice sa drugog kraja hodnika omogućila mu je da primeti njeno bledo lice i širom otvorene oči. - Šta ti radiš ovde? - Kupila sam nekoliko stvari na aukciji i pomislila da ih... Ti krvariš. - Ma, nemoj. Ne skidajući pogled s nje, obrisao je krv s lica. - Mislim da mi ipak nisi polomila nos. - Ja... Stavila je ruku na srce kao da proverava da joj nije prepuklo u grudima. - Udarila sam te vratima? Izvini. Izvoli. Zavukla je ruku u džep i izvadila maramicu. - Izvini, molim te , ponovila je i krenula da briše krv sa njegovog nosa. - Samo sam... Bespomoćno je pokušavala da prikaže smeh kao štucanje. - Nisam znala. Odustala je, prasnula u smeh, uhvatila se za stomak i pala na pod. - Baš je smešno. - Izvim, ne mogu da se uzdržim. Mislila sam... Ne znam ni šta sam mislila. Čula sam ih, ko god to bio. Popela sam se da proverim hoću li ih videti, ako je to uopšte moguće. A onda si ti izjurio. - Imaš sreće što te nisam udario , rekao je s olakšanjem. 82

Book as passion & BalkanDownload

- Znam, znam. Namrštio se kad je video kako se bori da obuzda smeh. - Još uvek mogu. - Pomozi mi da ustanem. I dalje se smejući, obrisala je oči. - Hajde da stavimo malo leda na taj nos. - Umem sam da se brinem o sebi. Uhvatio ju je za ruku i nimalo nežno je povukao da ustane. - Jesam li te uplašila? Pokušavala je da zvuči saosećajno dok je išla niz stepenice za njim. - Uozbilji se. - Ali čuo si... Čuo si, je li? Zadrhtala je kad su prošli pored mesta na kome je vazduh bio hladniji. - Naravno da sam čuo. Čuje se svake noći. I nekoliko puta u toku dana. - I to te... ne uznemirava? Škodilo bi njegovom egu kad bi se bojažljivo osvrnuo preko ramena. - Što bi me uznemiravalo? Ovo je i njihova kuća. - Verovatno. Osvrnula se po kuhinji. Bila je prazna i još uvek prašnjava. U njoj su se nalazili jedan mali ulubljeni frižider, šporet sa dve ringle i nogare za sečenje drva koje su služile kao sto. Raf se zaputio pravo ka sudoperi i pustio hladnu vodu. - Imaš li čistu krpu? Umesto odgovora, sagnuo se i pljusnuo hladnu vodu na lice. Regan je prekrstila ruke, osećajući se krivom. - Stvarno mi je žao, Rafe. Boli li te? - Da. Izvadio je pohaban peškir i obrisao lice. Bez reći je prišao frižideru i uzeo pivo. - Više ne krvari. Otvorio je flašu i ispio trećinu. Regan je smatrala da u ovim okolnostima treba da pokuša ponovo. - Nisam videla tvoj auto, pa sam mislila da ovde nema nikoga. - Devin me je dovezao. Shvatio je da bi trebalo da popusti.

83

Book as passion & BalkanDownload

- Hteo sam večeras još nešto da uradim. Najavili su oluju, pa nisam hteo da dolazim kolima. Ako bude trebalo, mogu i peške do grada odavde. - Da, to sve objašnjava. - Hoćeš pivo? - Ne, hvala, ne pijem pivo. - Nestalo mi je šampanjca. - Ja... Trebalo bi da se vratim. Sneg već počinje jače da pada. Osećala se neprijatno, pa je sklonila kosu sa lica. - Našla sam prelepe svećnjake danas i kupila sam gvozdenu mrežu za kamin. Htela sam da ih donesem da vidim kako će izgledati. Ponovo je podigao pivo, posmatrajući je. - Pa? Kako izgleda? - Ne znam. Ostavila sam sve u hodniku kad sam čula... večernju predstavu. - I rešila si da kreneš u lov na duhove umesto u dekorisanje? - Izgleda. Ipak, idem da odnesem u salon ono što sam kupila pre nego što odem. Uzeo je pivo i krenuo sa njom. - Pretpostavljam da si se ohladila od jutros. - Nisam. Dobacila mu je kratak pogled dok je išla ka salonu. - Nije mi pomoglo ni to što sam ti razbila nos, iako je bilo slučajno. Ponašao si se kao kreten. Namrštio se dok je uzimao kutiju koju je donela i krenuo u salon. - Sve sam ti otvoreno rekao. Neke žene cene iskrenost. - Nekim ženama se dopadaju kreteni. Spustila je kutiju na stočić koji su nosači smestili ispod prozora. - Meni ne. Ja volim jednostavnost, pristojnost, meru. Što, naravno, tebi sasvim manjka. Zatim se okrenula i nasmejala.

84

Book as passion & BalkanDownload

- Mada, mislim da je u ovim okolnostima i primirje dovoljno. Ko ti je pre mene polomio nos? - Džerod, kad smo bili deca dok smo se igrali na plastu sena. Imao je sreće. - Hm... Nikada neće razumeti zašto se kod Mekejdovih bratska ljubav pokazuje razbijanjem noseva. - Znači, ovde kampuješ? Pokazala je prema vreći za spavanje smeštenoj pored kamina. - To je trenutno najtoplija soba u kući. I najčistija. I u kojim to okolnostima je primirje dovoljno? - Ne spuštaj tu flašu van podmetača. Uzdahnula je i iz jedne kese izvadila podmetač i pružila mu ga. - Ne možeš prema antikvitetima da se ponašaš kao prema... - Nameštaju? završio je, ali je uzeo podmetač. - Koje su to okolnosti, Regan? - Recimo naša trenutna poslovna saradnja. Pošto su prsti počeli da joj podrhtavaju, uposlila ih je otkopčavanjem dugmeta na kaputu dok je prilazila prozoru. - Oboje pokušavamo da postignemo isti cilj u vezi sa ovom kućom, pa je besmisleno da se prepiremo. Lepe su, zar ne? Izvadila je mašice za kamin iz kutije i prešla prstom preko zakrivljenig dela. - Mogle bi malo da se uglancaju. - Služiće bolje od gvozdene poluge koju sam koristio. Gurnuvši palčeve u prednje džepove pantalona, posmatrao ju je kako prinosi mašice kaminu i pažljivo ih stavlja na mesto. - Šta god koristio, vatra je prijatna. Razapeta između sumnje i hrabrosti, stala je i zagledala se u plamen. - I dalje tražim pravu mrežu. Ova nije sasvim odgovarajuća. Bolje će pristajati nekoj od soba na spratu. Pretpostavljam da ćeš sve kamine da dovedeš u red. - Verovatno. 85

Book as passion & BalkanDownload

Znao ju je tek nekoliko nedelja, shvatio je. Kako je mogao biti tako siguran da se borila sa sobom? U svetlosti vatre, ispravljenih leđa, sa kosom koja joj je pokrivala polovinu lica, delovala je samouvereno, prilično opušteno. Možda je imao takav utisak zbog načina na koji su njeni prsti bili ispreplitani ili zato što nije gledala u njega. Ipak, bio je siguran da se u njoj odigrava nekakva bitka. - Zašto si došla, Regan? - Rekla sam ti. Razdvojila je prste i prišla kutiji. - U kolima imam još neke stvari koje sam kupila na aukciji, ali nisi spreman za njih. Ali ovo... Pažljivo je otpakovala težak kristalni držač sveća. - Odmah sam ga zamislila na ovom stočiću. Za ovu vazu će ti trebati cveće. Čak i zimi. Bila je zadovoljna kad je svećnjak stavila na stočić pored porcelanske vaze koju je ranije kupio od nje. - Lale će odlično pristajati, kad budeš mogao da ih nabaviš , nastavila je, pažljivo odmotavajući dve bele sveće koje je, takode, donela. - I hrizanteme će lepo izgledati. Ali i ruže, naravno. Osmehnula se i okrenula. - Šta misliš? Ne rekavši ništa, uzeo je kutiju drvenih šibica sa rama kamina i prišao da upali sveće. Posmatrao ju je pod prigušenom svetlošću plamena. - Deluje. - Mislila sam na prostoriju, na celokupan efekat. Bio je to dobar izgovor da se udalji od njega. - Savršeno je. Od tebe nisam očekivao ništa manje. - Ja nisam savršena. Te reći su sasvim neočekivano skliznule sa njenih usana. - Činiš me nervoznom kad to kažeš. Od mene se očekuje da budem savršena, a ja to nisam. Ja nisam pažljivo uređena kao ova soba, nije kod mene sve na svom mestu bez obzira na to koliko bih želela da bude. Ja sam u totalnom haosu. Nervozno je provukla prste kroz kosu. 86

Book as passion & BalkanDownload

- A ranije nisam bila, nisam. Ne, ne približavaj se. Brzo je ustuknula kad je krenuo ka njoj. - Ostani gde si. Nervozno je odmahnula rukom da ga otera, a zatim krenula da šeta po sobi. - Jutros si me uplašio. Više si me uplašio nego razljutio. Rafu nije bilo lako da obuzda ruke da ne krenu prema njoj. - Kako? - Niko me nikad nije želeo tako kako me ti želiš. Znam da me želiš. Zastala je, trljajući nadlaktice dlanovima. - Gledaš me kao da već znaš kako bi to izgledalo između nas. A ja nemam nikakvu kontrolu nad tim. - Mislio sam da ti prepuštam kontrolu time što sam ti sve rekao. - Ne, ne , ponovila je, prekrstivši ruke. - Ja nemam nikakvu kontrolu nad onim što osećam. To moraš da znaš. Odlično si svestan uticaja koji vršiš na druge. - Ne pričamo ovde o drugima. - Ti odlično znaš kako utičeš na mene. Umalo nije viknula, stisnuvši pesnice dok se borila da se sabere. - Dobro znaš da te želim. Kako te ne bih želela? Kao što si sam rekao, odrasli smo ljudi koji su svesni svojih želja. Što se više povlačim, sve gluplje se osećam. Oči su joj bile u senci prigušenog svetla. - Stojiš tu, sve mi to pričaš i očekuješ da ništa ne uradim? - Očekujem da mi pružiš mogućnost da sve to sagledam svesno i razumno. Ne očekujem da moji hormoni diktiraju mom mozgu. Uzdahnula je. - A zatim te pogledam i poželim da strgnem svu tu odeću sa tebe. Morao je da se nasmeje. Bio je to najsigurniji način da neutrališe bombu koja je odbrojavala u njemu. 87

Book as passion & BalkanDownload

- Ne očekuj da ću te sprečavati u tome. Kada joj je prišao, odskočila je kao struna. - Samo da uzmem pivo , rekao je, podižući flašu. - Potrebno mi je. Uzeo je pozamašan gutljaj, ali nije ugasio vatru. Pa, šta imamo ovde, Regan? Dvoje slobodnih, odraslih ljudi koji žele istu stvar jedno od drugog. - Koji se jedva poznaju , dodala je. - Koji jedva da su zagrebali površinu bilo kakog međuljudskog odnosa. Koji treba da imaju dovoljno razuma da ne uskoče u seks kao u bazen. - Nikad nisam oklevao da probam vodu. - Ja jesam. Milimetar po milimetar. Naredivši sebi da bude smirena, ponovo je prekrstila ruke. - Meni je izuzetno važno da znam u šta se upuštam, tačnije kuda sam se zaputila. - Nema skretanja s puta? - Nema. Kada nešto isplaniram, ja se toga držim. Kod mene je to tako. Sada je smirenija, kazala je samoj sebi. Racionalna je. - Imala sam dosta vremena da razmislim, vozeći do Pensilvanije i nazad. Moramo malo da usporimo, da sagledamo celu sliku. Ako je bila mirna, zašto nije prestajala da se poigrava sa sakoom i prstenjem? - Slično je sa ovom kućom , brzo je nastavila. - Završio si jednu prostoriju i ona je divna, prelepa. Ali nisi započeo projekat bez celokupnog plana u vezi sa celom kućom. Mislim da se i intimnost treba shvatiti ozbiljno poput renoviranja kuće. - Zvuči razumno. - Fino. Uzdahnula je. - Zato ćemo malo da se odmaknemo, kako bismo sagledali celu sliku. Ruka joj je i dalje bila uzdrhtala kad je krenula da uzme kaput. - To je razuman i odgovoran način ponašanja. 88

Book as passion & BalkanDownload

- Jeste. Spustio je pivo. - Regan? Obukla je kaput kao da je pojas za spašavanje. - Da? - Ostani. Prsti su joj drhtali, a disanje joj je bilo neujednačeno. - Skoro sam se uplašila da to nikad nećeš reći. Glasno se namejala i bacila mu se u naručje.

89

Book as passion & BalkanDownload

6.Poglavlje

- Ovo je ludost. Već ostavši bez daha, zavukla mu je prste u kosu, kako bi privukla njegove usne na svoje. Sve u njoj je žudelo za tim poljupcem, njegovom vrelinom, opasnošću, obećanjem. - Nisam nameravala da uradim ovo. - U redu je. Prelazio je usnama po njenom licu. - Ja ću. - Razmišljala sam dosta o ovome. Kada su joj kolena zadrhtala, glasno se nasmejala. - Jesam. Sve što sam malopre rekla savršeno je razumno. Ovo sada je samo hemija, fizička privlačnost. - Jeste. Jednim znalačkim pokretom svukao joj je sako sa ramena, sklonio ruke i pripio svoje telo uz njeno. Njeni uzdasi samo su mu grejali krv. Krupne, oprezne oči, samo su zatezale njegove slabine. - Prestani da razmišljaš. Usne su mu se izvile u osmeh kada je odbacio komad tkanine i privio je uz sebe. Gledao je kako joj oči svetlucaju i čuo jauk zadovoljstva kada je svoje usne obrušio na njene. Zatim je usnama lagano krenuo po ivici njenog vrata. Bio je nežan i mirisao upravo onako kako je on zamišljao. Naslađivao se. Ruke je stavila na njegove kukove i zabacila glavu, dozvolivši mu da uzme sve što je želeo, dok ju je strast bolno obuzimala, čineći da sa njenih usana skliznu promukli jauci. Trgao se, oslobodivši joj ruke, a svoje ruke, svoje široke, vešte ruke zavukao je pod njen džemper da je opipa, uzme. Meso i čipka, obline i drhtaji. Našao je sve što je želeo. A želeo je i još više. Njegove usne nastavile su svoje nemirno istraživanje dok su njegovi prsti izluđivali njenu kožu, a njena koža izluđivala njega.

90

Book as passion & BalkanDownload

Jednim brzim pokretom otkopčao joj je pantalone, a zatim zavukao prste ispod stomaka do ivice čipke. Snažno se privila uz njega, proždrljivo ga grickajući zubima za vrat. Mogao je sada da je uzme, strasno i brzo, upravo tu gde su stajali. Brzina bi smanjila ovu strahovitu napetost koja je gorela u njemu. Ali želeo je više. Skinuo joj je džemper, bacio ga na pod i prislonio dlanove na njene grudi. Čipka koja ih je prekrivala bila je nežna, prijatna, a koža ispod nje već je gorela strasnom željom. Bez milosti kontrolišući goreću potrebu da požuri, Raf je posmatrao njeno lice, igru svetlosti i senki na njemu, dok je svojim grubim palčevima milovao ivicu na kojoj su se spajali veš i oblina njenih grudi. - Ovakvu sam te zamišljao. - Znam. Usne su mu se ponovo izvile u osmeh dok ju je gledao pravo u oči. - Ne verujem da si zamišljala sve ono što želim da ti radim. Ne verujem da bi mogla. Zato ću ti sada pokazati. Nije skidao pogled sa njenih očiju, posmatrajući, analizirajući, dok je prevlačio prst po liniji njenog veša i otkopčavao kopču.Video je kako se pogled njenih plavih očiju zamagljuje od oluje koju je izazvao u njoj. Osetio je zemljotres u oboma. Dah joj je zastao u grlu kad ju je podigao u naručje i pustio svoja gladna usta da se zadovolje. Izvila se unazad, sasvim zatečena, prelazeći prstima kroz njegovu kosu, preko njegovih ramena, očajnički vukući njegovu košulju. Zario je zube u nju, divlje, da prouzrokuje bol. Njegov jezik ju je mučio i izazivao u njoj želje suviše divlje da bi se mogle podneti. Divlja, zanesena, sasvim se pripila uz njega. Imala je osećaj kao da propada dok mu je cepala košulju. Shvatila je kako leži leđima naslonjena na vreću za spavanje i očajnički se izvija pod njim.

91

Book as passion & BalkanDownload

Konačno je uspela da mu svuče košulju, opsovavši kada je shvatila da ih razdvaja još jedan komad odeće. Divlje je žel ela da oseti dodir njegove kože. Istog trenutka kad je svukao tanku potkošulju, zarila je zube u njegovo rame. - Dodirni me. Njene reči bile su sirove i odavale su hitnost. - Želim tvoje ruke na sebi. Bile su svuda istovremeno. Prepustila se primitivnim željama, iskonskim potrebama, opasno uzbudljivim, dok su u njoj neizdrživo pulsirala snažna, neopisiva osećanja. Svako grubo i nestrpljivo milovanje činilo je pritisak sve nepodnošljivoj im sve dok joj telo nije postalo samo gomila svetlucavih nervnih završetaka. Pored nje je vatra snažno pucketala u kaminu, a u njoj je goreo divlji plamen. Posmatrala je kroz maglu koja joj je zamutila vid. Gledala je njegovu tamnu kosu, užaren pogled, mišiće koji su se sjajili od znoja pod igrom svetlosti. Njen krik protivljenja, kada su njegove usne ostavile njene, pretvorio se u uzvik zadovoljstva kad je usnama prešao preko njenog vrata, grudi i torzoa. Slepa od želje, posesivno ga je ispitivala rukama dok je usnama tražila nove ukuse na njegovom telu.Sočno je opsovao. - Čizme , uspeo je da izusti, pokušavajući da je izuje dok je u njoj krv gorela. Uvila se oko njega. To prelepo telo klizilo je po njegovom, a njene ruke... Te neverovatne, elegantne ruke. Bacio je čizme u stranu, a zatim se brzo poput zmije obrušio na nju. Svoje nežne i duge udove obavila je oko njega. Želeo ju je golu i pod sobom. Želeo je da čuje kako uzvikuje njegovo ime i gleda kako joj talasi zadovoljstva mute pogled. Ubrzano dišući, svukao joj je pantalone. Jednim snažnim pokretom pocepao je čipku. Njeni uzdasi su odjekivali praznom prostorijom kad ju je okrenuo na leđa i krenuo da se koristi usnama.

92

Book as passion & BalkanDownload

Osetila je strahovit vrhunac koji ju je sasvim opustošio. Mucajući je izgovarala njegovo ime. Drhtala je i drhtala želeći još. I dao joj je još. I uzeo još. Svaki put kada bi pomislila kako će završiti, kako mora završiti, nalazio je nove načine da joj muči čula. Postojao je samo on - njegov ukus, osećaj, miris. Valjali su se po podu u strasnoj, veličanstvenoj bitki, njeni nokti bez milosti su se zabadali u njegova leđa, a njegove usne ispijale su njene. Skoro slep od strasti, uhvatio ju je za ruke i ispreplitao prste sa njenima. Mislio je da će mu pluća eksplodirati usled ubrzaniog disanja. Video se potpuni zanos strasti na njenom licu kada je ušao u nju. Njihovo ječanje se ispreplitalo. Cepanica se zatresla u kaminu kao da je zemljotres. Drhtali su i dahtali, posmatrajući jedno drugo dok su dobijali zadovoljenje svojih najprimitivnijih potreba. Mišića napetih kao strune, spustio je glavu i prekrio njene usne svojima. Kada je poljubac postao najdublji, kada ga je njen ukus sasvim ispunio, počeli u da se kreću u istom ritmu. Hladnoća je bila ta koja je probudila Regan. Iako je izgledalo nemoguće, pomislila je, sigurno je zaspala. Dok je pokušavala da se orijentiše, shvatila je da leži leđima oslonjena o tvrd, hladan pod o koji ju je pritislo Rafovo telo. Ošamućeno se osvrnula oko sebe. Bili su udaljeni nekoliko metara od vatre. - Probudila si se? Rafov glas je bio pospan. - Čini mi se. Duboko je uzdahnula, osetivši olakšanje. - Nisam sasvim sigurna. Podigao je glavu i prislonio usne na njene grudi. Njeno iscrpljeno telo je zadrhtalo, odgovorivši mu, - Izgleda da ipak jesam , rekala je. - Hladna si. Podigao ju je kako bi je spustio na vreću za spavanje, žaleći što nije udoban madrac. 93

Book as passion & BalkanDownload

- Bolje? - Jeste. Nesvesna svojih pokreta, pokrila se do brade. Nikad nije bila toliko izložena, sasvim naga - i telom i dušom pred nekim. - Izgleda da sam zadremala. - Samo nekoliko minuta. Osmehnuo joj se. Imao je osećaj da je osvojio planinski vrh. I da bi mogao da ih osvoji još najmanje deset. - Staviću još jednu cepanicu u vatru. Sasvim opušteno je nag ustao i otišao do kutije s drvima. Regan se zapanjila kad je ugledala ogrebotine na njegovim leđima. Ona mu ih je napravila. Ona je... Gospode Bože! - Ja... treba da krenem. Kesi će se zabrinuti. Raf je zatvotio kutiju. Bez reči je izvadio mobilni telefon iz vreće koja je visila pored kamina. - Zovi je. - Ja... Nisam znala da imaš mobilni. - Alatka kao i svaka druga. Pružio joj je telefon i seo pored nje. Kad je okrenula broj, posmatrala je Rafa dok je telefon zvonio. - Kesi, ovde Regan. Jeste, sve je u redu. Sneg? Zbunivši se na trenutak, sklonila je kosu s lica. - Jeste, baš pada. Zato te i zovem. Malo sam se zadržala i mislim... Raf joj je skinuo pokrivač s grudi i krenuo prstom da prela?, preko njihovih oblina. - Molim? Progutala je knedlu, trudeći se da ne zaječi od zadovoljstva. Bez snage da se opire, legla je na leđa. - Pensilvanija? , prošaputala je. - Ne, nisam u Pensilvaniji. Raf je uzeo telefon iz njenih drhtavih prstiju. - Sa mnom je. Ostaće sa mnom. Ne šalim se. Zvaće te sutra. Prekinuo je vezu i spustio telefon.

94

Book as passion & BalkanDownload

- Kesi kaže da je sneg napadao, da je u gradu saobraćajni kolaps i da ti je bolje da nikuda ne ideš. - Oh. Zažmurila je i podigla ruke. - Zvuči sasvim razumno. Sveće su dogorele, a vatra se gasila kad se probudila. U kući je bilo toliko tiho i mirno da je mogla da čuje zvuk sopstvenog disanja. Soba je bila ispunjena senkama i mrakom, ali nekako neobično mirna. Možda su i duhovi spavali, pomislila je. A možda se osećala sigurno jer je Raf spavao pored nje. Okrenula se ka njemu i posmatrala njegovo lice pod svetlom vatre koja se gasila. Spavao ili ne, nikako nije ličio na naivnog dečačića. Sva ta snaga, nasilnost i divlji temperament ogledali su se na njegovom licu. Znala je da ume biti nežan. Videla je to u njegovom ophođenju prema Kesi. Međutim, kao ljubavnik bio je zahtevan, nemilosrdan i grub.Prvi put u svom životu i ona je bila takva. Sada dok ju je tišina pokrivala poput ćebeta, bilo joj je teško da poveruje da je zaista uradila to što je uradila, i da mu dozvoli, čak i da sama želi - da uradi to što je uradio.Telo ju je bolelo od modrica i pitala se hoće li kad svane dan umeti do detalja da se priseti kako ih je zadobila. Ili kako se izvijala, drhtala i zahtevala pod dodirima tih krupnih, snažnih šaka.Čak i više, kako je koristila svoje. I kako je, pomislila je, želela da ih iskoristi sada. Uzdahnula je i izmigoljila se ispod Rafove posesivne ruke. Kretala se najtiše što je mogla, obukavši njegovu flanelsku košulju kako bi se pokrila. Zakopčala se i zaputila ka kuhinji. Da popije malo hladne vode, pomislila je. Nekoliko trenutaka da proceni situaciju. Došla je do sudopere i napunila čašu. Kad su joj se oči navikle, stala je da posmatra sneg koji je još uvek padao. Nije žalila. To bi bilo glupo, pomislila je. Sudbina joj je dovela izuzetnog ljubavnika. Muškarca kakvog nema sreće da upozna svaka žena. 95

Book as passion & BalkanDownload

A ona ga je imala i bila je zadovoljna fizičkim uzbuđenjem koje joj je pružio. Mogla je da ne pristane i spreči sebe i njega da komplikuju život. Ipak, kao što je sam rekao, oboje su bili odrasle osobe. Oboje su znali šta žele. Kada se kuća završi, on će se sigurno uzvrpoljiti i nastaviće dalje. Do tada će uživati jedno s drugim. Kad bude gotovo, biće to na obostrano razumevanje i razići će se prijateljski, nadala se. Možda bi bilo mudro porazgovarati o tim očekivanjima, ili njihovom nedostatku, pre nego što odmaknu dalje. Ali nju je bolela i sama pomisao da to naglas izgovori. Raf ju je posmatrao s vrata. Posmatrao je način na koji je stajala, naslanjala se na kuhinjski ormarić, gledala kroz prozor. Odraz njenog lica bio je na njemu. Njegova košulja padala joj je do butina; iznošen flanel na nežnoj koži. Snažno ga je uzdrmalo saznanje da nikada u životu nije video ništa lepše. Mogao je mnogo toga da joj kaže, bio je vešt sa rečima kada su žene bile u pitanju. Ipak, shvatio je da ovog puta ne postoje reči kojima bi joj objasnio koliko mu znači. Izabrao je uobičajene, svakodnevne, trudeći se da ne obraća pažnju na to što mu je srce podrhtavalo od samog pogleda na nju. - Sviđa mi se tvoja haljina, draga. Trgla se i umalo nije ispustila čašu pre nego što se okrenula. Navukao je farmerke, ali se nije potrudio da ih zakopča. Osmehnuo se i naslonio na dovratak. - Služi svrsi , rekla je podražavajući njegov ton. - Ta stara košulja nikada nije tako dobro izgledala. Nisi mogla da spavaš? - Ožednela sam. Spustila je čašu ne uzevši ni gutljaj. - Mislim da me je tišina probudila. Zar nije čudno koliko je kuća tiha? - Sneg uvek donosi tišinu. - Ne, mislila sam na kuću. Kao da je nekako drugačija, mirnija. 96

Book as passion & BalkanDownload

- Čak i mrtav vojnik i nesrećna žena ponekad moraju da spavaju. Prišao joj je, uzeo čašu i popio vodu. - Uskoro će svanuti , prošaputao je. - Moj brat i ja smo jednom proveli noć ovde, još kad smo bili klinci. Mislim da sam ti to već ispričao. - Džerod je zveckao lancima, pričali ste priče o duhovima i pušili. - Tako je. A onda sam ušao u ovu prostoriju. Bilo je ovo doba dana, ali u kasno leto. Sve je bilo zeleno, a šuma je bila tako gusta da sam se zapitao šta li je u njoj. Nad zemljom se nadvila magla. Bilo je prelepo i pomislio sam... , zastao je i zadrhtao. - Ne. Uhvatila ga je za ruku, - Ispričaj mi. - Učinilo mi se da čujem bubnjeve iz daljine, kao kad se vojska sprema za bitku. Mogao sam da namirišem strah, uzbuđenje, paniku. Činilo mi se kao da se kuća budi, čuo sam šapat i škripanje. Bio sam prestravljen, paralisan. Da sam mogao da se pomerim, bežao bih koliko me noge nose. Momci bi mi godinama posle toga to natrljavali na nos, ali svejedno, bežao bih poput zeca samo da su moje noge htele da se mrdnu. - Tada si još bio dečak. - Ti nikad nisi bila dečak, tako da ne znaš da je bilo deset puta gore. Pregurao sam noć u neviđenom strahu i kad je svanulo, stajao sam ovde dok su mi zubi cvokotali. Kada je sve prošlo, pogledao sam kroz taj prozor. Pomislio sam, neće mene uplašiti nijedna ukleta kuća. Ništa me neće uplašiti. Savladao sam je i postala je moja. Osmehnuo se i spustio čašu. - Ne znam koliko sam se puta posle toga vraćao ovamo, sam. Čekao sam da se nešto desi, priželjkivao, samo da bih se suočio sa tim. Obišao sam svaku prostoriju u ovoj kući. Čuo sam svašta, video svašta, osetio svašta. One noći kad sam napustio grad, zakleo sam se sebi da ću se vratiti ovamo. - Sada je kuća tvoja , rekla je tiho. - Da. Stidljivo ju je pogledao. 97

Book as passion & BalkanDownload

- Ovo nikada nikome nisam rekao. - Onda neću reći ni ja. Pomilovala ga je po obrazu. - Kakvi god da su ti razlozi, ti činiš nešto značajno. Ova kuća je suviše dugo bila zapuštena. - Jesi li se plašila da provedeš noć u njoj? - Ne, nisam se plašila kuće. Izdigao je obrvu. - Mene si se plašila? - Jesam, plašila sam se tebe. Uozbiljio se. - Bio sam grub prema tebi , rekao je pažljivo. - Nisam na to mislila. Okrenula se. Po navici je stavila džezvu na šporet i uključila ringlu. - Nikada ni sa kim nisam bila onakva kakva sam bila sa tobom sinoć. Potpuno van kontrole. Tako... željna. Pomalo sam iznenađena... Dobro. Ispustila je drhtav uzdah. - Iznenađena? Ili ti je žao? - Nije mi žao, Rafe. S naporom se okrenula i pogledala ga u oči. - Nimalo mi nije žao. Malo mi je neprijatno jer tačno znam šta možeš da mi uradiš. Znala sam da će vođenje ljubavi s tobom biti uzbudljivo. Nisam znala da će biti tako izuzetno. S tobom ništa nije lako ni predvidivo. Onako kako ja volim. - Želim te sada. To je predvidivo. - Srce mi preskače , rekla je. - Bukvalno. Kad govoriš takve stvari. Ali neophodno mi je da sve bude jasno i da znam na čemu sam. Otvorila je posudu sa kafom i pažljivo odmeravala količinu. - Pretpostavljam da će tvoji radnici uskoro doći. Nije trenutak da razgovaramo o tome. - Danas niko ne dolazi. Napadalo je još šezdesetak centimetara snega preko onoga koji je već pao. - Oh. Ruke su joj zadrhtale i prosula je malo kafe po šporetu. 98

Book as passion & BalkanDownload

- Zavejani smo, draga. Možeš da pričaš koliko god želiš. - Pa... Pošto je pročistila grlo, ponovo se okrenula ka njemu. - Bolje da vidimo kako stoje stvari među nama. - Koje stvari? - Stvari. Bila je ljuta na sebe zbog oklevanja. - One koje sinoć nismo definisali. Nismo kazali da ćemo imati striktno fizičku vezu zasnovanu na obostranom zadovoljstvu, bez vezivanja, bez obećanja, bez... - Komplikacija? - Da. Klimnula je glavom sa olakšanjem. - Upravo tako. Iznenađen što je shvatio da mu ne prija njen hladnokrvan pristup, onaj koji je smatrao odrazom svojih želja, počešao se po glavi. - Prilično jasno. Ali ako to znači da ćeš se viđati sa nekim drugim, ja ću ga polomiti. - Nemojmo o besmislicama. - I otkinuću mu... - Prestani. Uzbuđeno je uzdahnula. - Nemam nameru da se viđam sa nekim drugim dok sam s tobom, ali ukoliko... - Pametnije je da tu zastaneš , rekao je tiho. - Neka ostane na tome da je naša veza zasnovana na fizičkoj privlačnosti na obostrano zadovoljstvo. Tako ti odgovara? Smirila se i okrenula ka kafi. - Da, na to mogu da pristanem. - Neverovatna si, Regan. Želiš li i ugovor u tri primerka? - Želim samo da budem sigurna da su nam očekivanja ista. Bilo joj je potrebno da se koncentiše da bi skuvala kafu koja bi mogla da se pije. - Nismo imali dovoljno vremena da se upoznamo, a već smo ljubavnici. Ne želim da misliš da tražim nešto više od toga. - A šta ako ja tražim nešto više? Čvršće je stegla dršku džezve. 99

Book as passion & BalkanDownload

- Je li to slučaj? Pogledao je kroz prozor napolje gde je sneg polako padao. - Ne. Zažmurila je, ubeđujuči sebe da je olakšanje to što oseća nakon njegovih reči. Samo olakšanje. - Onda nemamo problem. - Ne, sve je u savršenom redu. Glas mu je bio toliko hladan da joj je to paralo uši. - Pošto ne želiš vezu, poštedećeš me problema. Pošto ne želiš obećanja, neću morati da lažem. Mi želimo jedno drugo u krevetu. Uzeo je dve šolje za kafu. - Znači, sve je jednostavno. - Želim te u krevetu. Zadovoljna svojim opuštenim tonom, uzela je šoljice iz njegovih ruku. - Ali da mi se nisi dopao kao osoba, ne bismo završili u njemu. Želela sam i druge muškarce. Izuzetno nežno joj je sklonio kosu iza uha. - Sad pokušavaš da me razljutiš. Išla joj je u prilog činjenica da nije znao koliko je njoj bilo teško da bude otvorena. Čudno, ali sa njim je ova krajnja iskrenost nekako bila spontana. - Pokušavam da ti udelim kompliment. Ne bih sinoć došla ovamo, nadajući se da ćeš biti tu, da mi nije stalo do tebe. - Došla si da doneseš svećnjake. - Ti si idiot. Bili su veseli dok je sipala kafu. Do sada nije znala da seksualna privlačnost može biti tako zabavna. žila.

- Nisi valjda naseo na to? Zaintrigiran, uzeo je šolju koju mu je pru- Jesam. Ispila je gutljaj i osmehnula se. - Tupane. - Možda mi se ne dopadaju lukave, napadne žene. - Dopadaju ti se. U stvari, nadaš se da ću upravo sada da te zavedem. - Misliš? 100

Book as passion & BalkanDownload

- Znam. Ali želim prvo da popijem kafu. Posmatrao ju je dok je ispijala još jedan lagani gutljaj. - Možda želim da mi vratiš košulju. Nisi me pitala da je pozajmiš. - U redu. Jednom rukom je otkopčavala dugmad. - Izvoli, uzmi je. Uzeo je šoljicu sa kafom iz njenih ruku i spustio obe šolje na kuhinjski element. Njen nevaljali osmeh pretio je da ga obori s nogu kad ju je uzeo u naručje. Smejala se dok ju je nosio niz hodnik. Ulazna vrata su se otvorila i pustila sneg i hladnoću unutra. Šejn je skinuo kapu i stresao se kao pas kad skida sneg sa sebe. - Hej. Nonšalantno je zatvorio vrata. - Kola su ti zavejana do vrha točkova, Regan. - Oh. Drhtavim prstima pokušala je da zakopča košulju i pokuša da mu odgovori istim smirenim tonom kojim joj se obratio. - Baš je napadalo. - Preko šezdeset centimetara. Osmehnuo se bratu bez i malo stida i neprijatnosti. - Pretpostavljao sam da treba neko da te izvuče. - Izgledam li ti kao neko kome je potrebno spasavanje? Raf je iznervirano ušao u salon i spustio Regan na dvostruku stolicu. - Ostani ovde. - Rafe! Uzalud je pokušavala da navuče njegovu košulju preko svojih nogu. - Zaboga! - Ne mrdaj , rekao je i vratio se u hodnik. - Da li to kafa miriše? pitao je Šejn. - Baš bi mi prijala. - Daj mi jedan razlog da te ne zadavim. Šejn je skinuo rukavice i dunuo u svoje smrznute prste, - fer sam dojurio ovamo da ti spasem glavu. Izvirivao je, ali nije mogao da proviri u salon. - Ima odlične noge. 101

Book as passion & BalkanDownload

- Gde želiš da umreš? - Samo sam primetio. Osmeh mu postade širi, pravi mekejdovski. - Mada, ko zna? Mislio sam da si se zaglavio ovde bez prevoznog sredstva. Sam. A onda sam ugledao njen auto. Pomislio sam da joj možda treba prevoz do grada. Ponovo je izvirivao, nadajući se da će nešto da vidi. - Mogao bih nju da pitam. - Još samo korak i neće pronaći tvoje telo do proleća. - Ako pobedim, mogu li da je dobijem? Kad se Raf namrštio, Šejn je prasnuo u smeh. - Nemoj da me udariš, smrzao sam se, polomiću se u paramparčad. Preteći, Raf je uhvatio Šejna za kragnu i povukao ga niz hodnik. - Pazi u kom pravcu gledaš, Mekejde. U kuhinji je zatekao termos sa kafom. - Briši. - Idem. Šejn je uzeo termos i popio malo tečnosti iz njega. - Vetar stravično duva. Zahvalan što se bar malo ugrejao, ponovo je popio gutljaj kafe. - Nisam mislio nepozvan da upadnem u tvoje malo ljubavno gnezdo , počeo je, a zatim spustio termos kad je video kako ga Raf ozbiljno i ljutito gleda. - Hej! Imaš li ozbiljne namere u vezi sa njom? - Gledaj svoja posla. Šejn je zviznuo i zavrnuo poklopac na termosu. - Ti si jedan od mojih poslova. Regan je prava dama. Ozbiljno. - Pa? - Pa, ništa. Postidevši se, Šejn je promenio pristup. - Oduvek mi se dopadala. Mislio sam da... Shvativši da je pogrešio, izvadio je rukavice iz džepa i veselo zazviždao. - Šta si mislio? Šejn je pažljivo prešao jezikom preko zuba. Želeo je da ih sačuva. 102

Book as passion & BalkanDownload

- Ono što misliš da sam mislio. Dođavola, pogledaj je. Muškarac ne može da ostane ravnodušan. Izbegao je brz pokret Rafove ruke. - Samo sam mislio. Neću da se bijem s tobom zbog običnog razmišljanja. Pomirljivo je podigao ruke. - Samo želim da kažem da je sjajna. Dobio si premiju. Ljutnja je napustila Rafa i krenuo je da uzme kafu. - Samo spavamo zajedno, to je sve. - Odnekle mora da se počne. - Ona je drugačija, Šejne. To sebi nije mogao da prizna, ali nije mu predstavljalo problem da prizna bratu. - Još su mi osećanja haotična, ali sa njom mi je drugačije. Mnogo mi znači. - Svakome se desi da se jednom zaljubi. Šejn je zagrlio brata preko golih ramena. - Čak i tebi. - Nisam spomenuo zaljubljivanje , procedio je Raf. Dobro je znao kakve komplikacije nastaju zbog toga. Zbog zaljubljivanja. Ljubavi. - Nisi ni morao. Očistiću prilaz za svaki slučaj. Imaš nešto hrane ovde? - Imam dovoljno. - Dobro, onda idem. Treba da se vratim kući, moram da nahranim životinje, pa ako ti nešto bude trebalo, prvo zovi Devina. - Hvala, Šejne. Pogledao je brata. - Ako budeš provirio u salon kad budeš odlazio, moraću da te ubijem. - Već sam joj dobro odmerio noge. Veselo zazviždavši, Šejn je odlazio niz hodnik. - Vidimo se, Regan. S teškom mukom je pazio da mu pogled bude uperen samo u ulazna vrata.

103

Book as passion & BalkanDownload

Istog trenutka kad je čula da ih je zatvorio, Regan je zarila glavu u svoja gola kolena. Kad je ušao u salon, Raf je zadrhtao videvši njenu odbrambenu pozu i ramena koja su podrhtavala. - Draga, žao mi je. Trebalo je da zaključam ta prokleta vrata. Nežno ju je pomilovao po ramenu i seo pored nje. - Šejn nije namerno postao kreten. Takav je rođen. Nije mislio ništa loše, nemoj da se uzrujavaš. Začuo je neobičan zvuk koji joj je skliznuo sa usana, a kada je podigla glavu, u njenim očima video je suze. Prasnula je u smeh kao što prasne boca šampanjca kad se otvori. - Možeš li da zamisliš samo kako smo izgledali? Sve troje u onom hodniku? Stavila je ruku na usta dok se savijala. - Nas dvoje polugoli, a Šejn je izgledao kao Sneško Belić. - Misliš da je to smešno? - Nije, urnebesno je. Savijajući se od smeha, pala je na njega. - Braća Mekejd. O, Bože, u šta sam se to uvalila? Oduševljen njom, podigao ju je u krilo. - Vrati mi košulju, draga, i pokazaću ti.

104

Book as passion & BalkanDownload

7. Poglavlje

Udobno se namestivši u vreći za spavanje, Regan je dremala pored vatre. Treperila je, cepanice su pucale, a toplota joj je grejala lice i ruku koju je izvukla iz vreće. Uzdahnula je u snu dok se okretala ka svom ljubavniku. Snovi su joj bili erotični kao i stvarnost u prethodnih nekoliko sati. Kada je shvatila da leži sama, ponovo je uzdahnula. Ovog puta razočarano. Vatra se razgorela, pa je znala da ju je Raf raspalio pre nego što ju je ostavio. Soba je bila dovoljno tiha da je jasno čula otkucaje sata koji je stajao na okviru kamina. Dokazi o sinoćnjim dešavanjima ležali su razbacani oko nje - odeća koju su bukvalno kidali jedno s drugog ležala je svuda po podu, kao i iscepana čipka i bačene čizme. Dokaz je bio i u njoj kad se protegla i osetila topao sjaj želje. Želela je da je on tu, da se privije uz njega kao što se sad privila uz vatru. To je za nju bilo veliko ali izuzetno prijatno iznenađenje, koje je donelo saznanje da bez kočnica može da se prepusti strasti. To joj se nikad pre nije desilo, pomislila je kad se uspravila i protegla mišiće. Veze zasnovane na fizičkoj privlačnosti nikada nisu bile na njenoj listi prioriteta. Pitala se, nakon sinoćnog ponašanja, hoće li se Raf iznenaditi kad sazna da je pre njega bila uzdržana i pomalo stidljiva kad je intimnost bila u pitanju. Zevnula je, protegla se da uzme džemper i navukla ga preko glave. Imala je osećaj da je njen libido bio poput hladne i ukrućene cepanice do trenutka kad ga je svojim rukama stavio u vatru. Apstinencijom opravda vati njenu reakciju bilo bi daleko od iskrenosti. 105

Book as passion & BalkanDownload

Kakav god da joj je bio ranije, on ga je promenio time što je stao na njen put. Jedno je bilo sigurno - udobne noći pored vatre za nju će od sada imati sasvim drugačije značenje. Teško da će mnoge druge stvari posmatrati istim očima, pomislila je, sad kad je znala za šta je sve spremna i sposobna sa pravim... partnerom.Sada se pitala može li žena da se vrati mirnom i tihom životu pošto je okusila Rafa Mekejda. O tome će morati da razmisli jednog dana. Jedino što je trenutno želela bilo je da ga nade. Obula je čarape i krenula da tumara po kući. Mogao je biti bilo gde, a zabavljala ju je činjenica da ga može zateći sa nekim duhom - onim od koga je rešila da ga odvuče. Hladan patos naterao ju je da zadrhti i protrljala je ruke da bi osetila malo toplote. Ipak, radoznalost je odnela prevagu nad blagom nelagodom. Na spratu kuće bila je samo dva puta. Prvi put kad se sama popela da pogleda i premeri prostor, a drugi put da proveri mere. Međutim, sada nije bilo radnika, nije bilo glasova, zvukova, niti udaranja čekića. Ušla je u sobu pored salona još uvek pomalo sanjiva. Ovo bi trebalo da bude biblioteka - sa sjajnim policama prepunim knjiga, foteljama sa udobnim jastucima koje pozivaju goste da se ušuškaju i čitaju. Tamo bi stajao bibliotekarski sto, pomislila je, Šeraton, ukoliko uspe da ga nade, a na njemu flaša viskija, vaza sa sezonskim cvećem i starom mastionicom od kalaj a. Bibliotečke stepenice, naravno, nastavila je da zamišlja, savršeno ih videvši, skoro do najsitnijeg detalja. Široke stolice pored pucketave vatre u kaminu zahtevaju i odgovarajuće taburiće za noge. U udaljenom ćošku želela je da smesti pult sa postoljem. Na njega će staviti Bibliju sa pozlaćenim ivicama, koja će stajati otvorena. Ebigelj Obrajan, udala se za Čarka Ričarda Barlova, 10. aprila 1856. Ketrin En Barlov, rođena 5. juna 1857. 106

Book as passion & BalkanDownload

Čarls Ričard Barlov Mlađi, rođen 22. novembra 1859. Robert Majki Barlov, rođen 9. februara 1861. Ebigejl Barlov, umrla 18. septembra 1864. Regan je zadrhtala. Polako je dolazila sebi dok je stajala ruku obmotanih oko tela, pokušavajući da se ugreje i obuzda drhtavicu koja ju je zahvatila, dok joj je srce ludački kucalo, čineći da je oblije hladan znoj. Kako je mogla to da zna, pitala se, prešavši drhtavom rukom preko lica. Odakle joj sva ta imena i datumi? Sigurno ih je negde pročitala, uveravala je sebe, ali je ponovo zadrhtala. Naravno da ih je pročitala, pa toliko je istraživala. Izuzetno sporo je izašla iz sobe i zastala na hodniku da povrati dah. Znala je da su Barlovi koji su nekada živeli u ovoj kući imali troje dece; pročitala je negde. Sigurno je na istom mestu pročitala i datume. Prišla je stepenicama i krenula da se penje. Ovog puta je ostavila otvorena vrata. Kad a je stigla do odmorišta, začula je zvuk prevlačenja njegove mistrije o zid. Odahnuvši od olakšanja, prošla je hodnikom. Kad ga je ugledala, ponovo je osetila toplinu. - Treba li ti pomoć? Osvrnuo se i ugledao ju je u pantalonama i džemperu. - Ne dok si tako obučena. Hteo sam ovo da završim, a nisam hteo da te budim. Naslonila se na dovratak i ostala da ga posmatra. - Zašto pojedini muškarci vole taj fizički rad? - Zato što neke žene vole da gledaju kako se muškarci znoje. - Očigledno je to sa mnom slučaj. Posmatrala je veštu tehniku kojom je radio. - Ti bolje ovo radiš od dvojice majstora koja su mi sređivala stan. Izuzetno si uredan. 107

Book as passion & BalkanDownload

- Ne volim ovo da radim. - Pa, zašto radiš? - Dopada mi se kad završim. I brži sam od majstora koje angažujem. - Kako si naučio taj posao? - Na farmi je uvek bilo nečeg što treba da se popravlja. Stisnuo je vrat jer je osetio grč. - Kad sam otišao, radio sam zanatske radove, od toga sam se izdržavao. - A onda si osnovao svoje preduzeće. - Ne volim da radim za nekog drugog. - Ni ja. Oklevala je, sačekavši da odloži alat. - Kuda si otišao? Kad si napustio grad? - Na jug. Zatvorio je kofu sa malterom. - Nalazio sam posliće gde god sam mogao. Bilo mi je bolje da udaram čekićem nego da vučem plug. Po navici je gurnuo ruke u džepove košulje, ali su bili prazni. Opsovao je. - Prestao sam da pušim , objasnio je. - Bolje za tebe. - To me izluđuje. Kako bi se okupirao nečim, otišao je da proveri mesto koje je sinoć gletovao. - Otišao si na Floridu , rekla je, ispitujući ga. - Da, tamo sam završio. Mnogo se gradi na Floridi. Počeo sam da kupujem kuće - straćare - i da ih sređujem. Bio sam prilično dobar. A onda sam se vratio. Okrenuo se ka njoj. - To je to. - Nisam zabadala nos , rekla je. - Nisam rekao da jesi. Samo nema tu mnogo toga da se kaže, Regan. Pratio me je loš glas kad sam otišao odavde. Poslednje noći koju sam proveo u gradu potukao sam se u baru. Sa Džoom Dolinom. - Pitam se šta je prethodilo tome prošaputala je. 108

Book as passion & BalkanDownload

- Ništa posebno. Skinuo je maramu koju je vezao oko čela da mu kosa ne bi padala u oči dok radi i gurnuo ju je u džep. - Jednostavno se nismo podnosili. - Rekla bih da odlično znaš da izabereš neprijatelje. Ponovo se uznemirio i slegnuo ramenima. - Da se nisam potukao sa njim, potukao bih se sa nekim drugim. U tom sam raspoloženju bio te noći. Osmehnuo se, ali ne od srca. - Često sam bio u nezgodnom raspoloženju. Niko nikada nije verovao da ću nešto postići. Čak ni ja. Pokušavao je nešto da joj kaže, samo nije znala da li ga razume. - Izgleda da su pogrešili. Pa čak i ti. - Ljudi će pričati o nama. Razmišljao je o tome dok ju je gledao kako spava. Osetio je nemir i nervozu i morao je da ustane. - Ući ćeš kod Ed ili u prodavnicu kod Kesingtonovih, a svaki razgovor će da zamre. Kad budeš izašla, počeće priča o tome šta ta fina Bišopova traži sa kavgadžijom Rafom Mekejdom. - Ovde sam već tri godine, Rafe, Znam kakvi su ljudi. Morao je nečim da uposli ruke, pa je uzeo šmirglu i napao prvu hrapavu površinu. Izgledalo je da sve obavlja s kontrolisanom hitnošću, ali samo na površini. - Bila sam glavna vest kad sam otvorila prodavnicu. Kako je smela da se usudi da preuzme lokal starog Liroja i prodaje starudiju umesto šrafove i matice? Osmehula se. - To mi je dovelo mnoge radoznalce, a mnogi radoznalci postali su kupci. Iskrivila je glavu, posmatrajući ga. - Priča o nama mogla bi da mi poboljša posao barem na nekoliko nedelja. - Želim da razumeš u šta se upuštaš. - Malo je kasno za to. Pošto je osetila da mu je potrebno malo ohrabrenja, našalila se. - Možda ti brineš za svoj ugled. 109

Book as passion & BalkanDownload

- Tako je. Prašina je letela dok je šmirglao. - Razmišljam da se kandidujem za gradonačelnika. - Mislim, da ne upropastiš imidž lošeg momka. Mekejd je sigurno omekšao, pošto se šetka sa onom finom Bišopovom. Uskoro će da kupuje cveće umesto piva. Izgleda da će napraviti papučara od njega. Radoznao, spustio je šmirglu, gurnuo palčeve u prednje džepove farmerki, okrenuo se i pogledao je. ra?

- Je l' to pokušavaš da uradiš, Regan? Da od mene napraviš papuča-

- Da li te to brine, Mekejde? Da bi mi možda uspelo? Ta pomisao mu nije prijala. - Mnoge su pokušale. Prišao joj je i prašnjavim prstom ju je pomilovao po obrazu. - Lakše je meni tebe da promenim, draga. Uskoro bi mogla da igraš bilijar u Dafovoj krčmi. - A ti da citiraš Šeli. - Koju Šeli? Ustala je i drugarski ga poljubila u obraz. - Persi Biš Šeli. Bolje se pazi.Ta ideja bila je toliko besmislena da se sasvim opustio. - Draga, ja ću recitovati poeziju onda kad na vrbi rodi grožđe. Ponovo se osmehnula i poljubila ga. - Nemoj dvaput da kažeš. Hajde, želim da vidim kako napreduju radovi. Uhvatio ju je za ruku. - Šta da ne kažem dvaput? Nasmejala se i povukla ga u hodnik. Rafe, samo se šalim. Povedi me u obilazak. - Sačekaj. Mekejdovi uvek prihvataju izazov. - Izazvala sam te da recituješ Šeli? Uzdahnula je i odmahnula glavom. - Dobro, izazvala sam te. - Ne, ne ide to tako. Uhvatio ju je za ruku, poigravajući se njenim prstima. Inspirisalo ga je zrno strasti u njenom pogledu. - Ja se kladim 110

Book as passion & BalkanDownload

da ćeš za mesec dana biti toliko luda za mnom da ćeš se uvući u mini suknju, i to crvenu. I ući ćeš u krčmu da u njoj popiješ pivo i odigraš bilijar. Strast je brzo prešla u veselost. - Kakve čudne fantazije imaš, Mekejde. Možeš li zaista da me zamisliš u nekoj groznoj suknjici kako igram bilijar? Nevaljalo se osmehnuo. - Nego šta. Odlično mogu da te zamislim. I nemoj da zaboraviš štikle. Visoke i tanke. - Nikad ne nosim kožni minić bez visokih štikli. - I bez brusa. Glasno se nasmejala. - Baš si se primio, je li? - Ozbiljan sam. Bolje bi ti bilo da i ti budeš takva. Uhvatio ju je za kuk i privukao sebi. - Jer ćeš biti luda za mnom. - Očigledno je da je jedno od nas dvoje već izgubilo razum. U redu. Ne želeći da odbije izazov, stavila mu je ruku na grudi i odgurnula ga. A ja kažem da ćeš u istom vremenskom periodu ti klečati na kolenima sa buketom... recimo, jorgovana... - Jorgovana? - Da, ja mnogo volim jorgovan. I recitovaćeš Šeli bez greške. - Šta dobija pobednik? - Zadovoljstvo.Morao je da se nasmeje. - To bi trebalo da bude dovoljno. Dogovoreno.Rukovali su se. - Hoćeš li me sada povesti u taj obilazak? - Naravno. Prebacio je ruku preko njenih ramena i zamišljao njene lepe noge u kratkoj kožnoj suknji i na štiklama. - Razradili smo tvoju ideju o prostoriji za mladence. Poveo ju je niz hodnik i otvorio ogromna vrata. - Spremna je za dekoraciju. - Rafe. Ushićena, ušla je u sobu.

111

Book as passion & BalkanDownload

Tapete sa cvetnim dezenom skoro su bile zalepljene. Plafon je sijao, sveže ofarban. Vrata francuskog balkona bila su nameštena i jednog dana će se otvarati ka širokoj terasi sa koje će se posmatrati vrt u cvatu. Pod je bio prekriven krpama, ali je mogla da zamisli lakiran drveni pod sa prelepim, čvornovatim tepihom. Prošla je pored kofa i merdevina već zamišljajući gde bi koji komad nameštaja mogao da dođe. - Ovo će biti predivna prostorija , prošaputala je.- Kad se sredi. Skinuo je foliju sa kamina. - Ram kamina je oštećen, ne mogu da ga popravim. Ali našao sam odličnu borovinu. Stolar će napraviti isti kakav je bio. - Imam jedan ružičasti ukras koji će se ovde odlično uklopiti. Okrenula se ka vratima koja su se nalazila u prostoriji. - Ovde je kupatilo. - Aha. Posmatrao je sobu preko njenog ramena. Bila je prostrana, a cevi se nisu videle. - Nekad je bila garderoba.Uhvatila ga je za ruku i čvrsto stisla. - Osećaš li taj miris? - Ruže. Spontano je naslonio obraz na njenu kosu. - Ovde uvek mirišu ruže. Jedan od molera optužio je kolegu da se naparfemisao. - Ovo je bila njena soba, je li? Ebigejlina. Ona je ovde umrla. - Verovatno. Hej. Okrenuo ju je ka sebi i ugledao kako joj se suza skotrljala niz obraz. - Nemoj. - To je tako tužno. Sigurno je bila strahovito nesrećna kad je shvatila da čovek za koga se udala i otac njene dece može biti toliko zao i okrutan da hladnokrvno ubije nekoga. Kako se on ophodio prema njoj, Rafe? Da li ju je voleo ili ju je samo imao? - Nema načina da to saznamo. Nemoj da plačeš. Nespretno joj je obrisao suzu s lica. - Imam osećaj da imam šest palčeva. Ozbiljno. Pošto nije znao šta da radi, mazio ju je po kosi. 112

Book as passion & BalkanDownload

- Besmisleno je plakati zbog nečega što se dogodilo pre više od sto godina. - Ali ona je još uvek ovde. Zagrila ga je i prislonila glavu na njegove grudi. - Toliko mi je žao nje, svih njih. - Ništa nećeš pomoći ni sebi ni meni ako se rasplačeš svaki put kad uđeš u ovu prostoriju. - Znam. Uzdahnula je, smirena njegovim snažnim i ravnomernim kucanjem srca. - Čudno je kako se malo po malo navikneš na to. Kad sam bila dole, sama... - Šta je bilo? Ponovo joj je podigao glavu da joj vidi lice. - Ništa. - Šta je bilo? ponovio je i lagano ju je zatresao. - Ušla sam u biblioteku. U prostoriju koja je nekada bila biblioteka , nastavila je, razapeta između nelagode i potrebe da mu kaže, - i koja će opet biti biblioteka. I ja... Rafe, mogla sam da je vidim. Namrštio se i sasvim usredsredio na ono što će mu reći. - Šta si videla? - Prostoriju. Ne mislim na prljave podove i instalacije koje si postavio. Mislim na prostoriju kakva je nekada bila. Sa knjigama na zidovima, cvećem na stolovima, zavesama na prozorima. Zaista sam mogla to sve da vidim , ponovila je dok joj je glas podrhtavao. - Nisam zamišljala kao što zamišljam kad planiram izgled neke prostorije. Nije bilo tako. Kao da sam imala projekciju. Zamislila sam postolje na kome je stajala Biblija. Otvorena. I mogla sam da pročitam šta je pisalo u njoj, skoro i da je dodirnem. Datumi venčanja, rođenja dece i smrti. Lagano je dolazila do daha. - Ništa ne govoriš. - Jer te slušam. - Znam da zvuči suludo. 113

Book as passion & BalkanDownload

- Ne kada je u pitanju ova kuća. - Bilo je tako stvarno, tako tužno. Baš kao što je miris ruže u ovoj sobi stvaran i tužan. A zatim sam osetila oštru hladnoću, kao da se iznenada otvorio prozor. Zatresla je ramenima i ponovo spustila glavu na njegove grudi. - To je sve. - Previše za jedan dan. Želeći da je uteši, prelazio je rukom po njenoj kosi. - Mogu da pozovem Devina da dođe po tebe. - Ne, ne želim da idem. Iznenadila sam se i uplašila, ali kao što rekoh, to je realnost i mora se prihvatiti. Ja to mogu da podnesem. - Nije trebalo da te ostavim samu. - Ne budi smešan. Ne treba mi čuvar od tužnih duhova. Ali on je želeo da bude njen čuvar. Želeo je da ga je pozvala. I sam se iznenadio koliko je želeo da ga je pozvala da je uteši. - Sledeći put kad budeš želela da uđeš u biblioteku, obavesti me. Ići ću ja sa tobom. - Kuća se već menja , rekla je tiho. - Ti si je promenio svojom brigom. Imam osećaj da sam i ja tome doprinela. - Jesi. Poljubio ju je u kosu. - Kada ljudi žive u njoj, vode ljubav u njoj, smeju se u njoj, ona će se i dalje menjati. Ovoj kući su potrebni ljudi. Izdigla se i poljubila ga u usta. - Vodi ljubav sa mnom. Obuhvatio joj je lice rukama i poljubio je strasnije. Uzeo ju je u naručje i poneo kroz hodnik. Miris ruža ih je pratio. Obavila je ruke oko njega i poljubila ga u vrat. Krv joj je već brže strujala, a srce snažnije udaralo. - Ovo je kao droga , prošaputala je. 114

Book as passion & BalkanDownload

- Znam. Zastao je na vrhu stepeništa i ponovo našao njene usne. - Nikada nisam bila ovakva. Preplavljena emocijama, naslonila je lice na njegovo rame.Nije ni on, pomislio je. Dok ju je nosio dole, nijedno od njih nije primetilo da je vazduh postao prijatniji i topliji. Spustio ju je pored vatre. Naslonio se na lakat i prstom je prelazio preko njenog lica. U njoj je sve treperilo od želje i osećala je toplinu oko srca. - Rafe... - Ššš... Kako bi je ućutkao, spustio je svoje usne na njene. Nije znala šta je htela da kaže i bila mu je zahvalna što ju je prekinuo. Strast je bila sasvim dovoljna. Mogao je da joj padne kamen sa srca što im reči nisu bile potrebne. Trebalo je da joj padne kamen sa srca. Njene usne su spremno dočekale njegove i divno su se izvijale pod pritiskom njegovih usana i jezika. Iako ju je strast prožimala, nešto u njoj je postajalo mekše. Desila se nežnost, tako slatka, prijatna i neočekivana. Iz grudi joj se oteo uzdah nalik tajni. Osetila je promenu kod sebe i kod njega. Divila joj se. Zašto su uvek bili u tolikoj žurbi, pitao se. Zašto je oklevao da se preda i prihvati njenu predaju, kada je među njima postojalo toliko toga? Voleo je njen ukus, onaj tihi, zavodljivi sladunjavi ukus koji je osećao svuda po njenoj koži. Voleo je da je dodiruje, voleo je njene nežne obline, njena ramena. Sada je uživao u njihovom ukusu, ljubeći je dugim, laganim poljupcima koji su mu zamućivali svest i činili da zaboravi da postoji svet izvan ove prostorije. Ovog puta su joj njegove ruke nežno svukle džemper i lagano spustile pantalone sa njenih kukova. Pre nego da je dodirne, pre nego da je 115

Book as passion & BalkanDownload

uzme, ponovo ju je poljubio, topeći je svojim usnama dok joj udovi nisu sasvim omlitavili. - Pusti me. Zanesenim šapatom se podigla dok oboje nisu ostali da kleče. Pogledom zamagljenim od strasti gledala ga je pravo u oči dok mu je otkopčavala košulju. Grlili su se, ljubili i prepustili uživanju u nežnim dodirima i milovanju. Osmehnula se kad joj je usnama dodirnuo rame i uzdahnula kad su njene usne okusile njegov vrat. Kad su ostali bez odeće, povukao ju je da legne preko njega, pa ih je njena kosa oboje pokrila. Mogla je beskonačno da lebdi na ovom vazdušastom oblaku osećanja, dok su prvi zraci jutarnjeg sunca bojažljivo ulazili kroz prozor, vatra pucketala, a njegovo telo uživalo u slasti pod njom. Dodir njegovih dlanova, njihovo milovanje i istraživanje bili su joj kao najlepši poklon. Osećala je njegovu čudesnost u svakoj svojoj pori, svakom nervu, otkucaju srca. Sada nije bilo žurbe i divlje strasti, očaja i neobuzdane želje. Sada je bila sasvim svesna - čak i čestica prašine koje su treperile na suncu, zavodljivog šuštanja vatre u kaminu, mirisa ruža i muškarca. Mogla je da broji otkucaje njegovog srca. Postajali su snažniji i brži dok je kružila usnama po njegovim grudima. Osećala je grčenje mišića pod rukom i zvuk svog ubrzanog disanja. Dah joj je zastao u grlu kad se obavila oko njega i okrenula na leđa. Vreme je prolazilo u drhtajima, zagrljajima. Sat na okviru kamina je brojao sekunde, minute, a oni su bili u nekom drugom svetu. Postojale su samo želje koje su lako ispunjavali, kao i osećaj beskrajnog zadovoljstva ustreptalih srca. Lagano ju je vodio ka ivici. Jedva čujno je izgovarala njegovo ime dok se izvijala, drhtala, postajala meka kao pamuk. Privukla ga je i glasno zaječala kada se spojio sa njom. Sasvim preplavljen njom, jednostavnošću njihovog odnosa, zagnjurio je glavu u njenu kosu. Oboje ih je obuzela nežnost. 116

Book as passion & BalkanDownload

Nisu pričali o tome. Kada su se ujutru razdvojili, oboje su se trudili da deluju opušteno. Međutim, razmišljali su o tome. Bili su zabrinuti. Raf je posmatrao kako se odvezla dok se sunce borilo da osvoji vrhove planina na istoku. Kada je otišla i kada je ostao sasvim sam, protrljao je rukom grudi na mestu na kome se nalazilo srce. Tu je osećao bol koji nije mogao da odagna. Imao je loš osećaj da je ona uzrok tog bola. Bože, već mu je nedostajala. Opsovao je jer je to osećao, a zatim je ponovo opsovao jer je tražio cigarete koje je ostavio. I jedno i drugo je samo navika, uveravao je samog sebe. Da hoće, može da ode i kupi cigarete i puši do mile volje. Baš kao što može i nju da ima kad poželi. Seks je bio moćna veza. Nije ni čudo što je i sam osećao tu moć. Ne mora biti ništa više od toga. To su već raščistili, zar ne? Čovek mora biti pomalo potresen i osećati usamljenost nakon trideset posebnih sati provedenih sa prelepom ženom. Nije želeo ništa više. Nije ni ona. Bilo je olakšanje naći ljubavnicu koja nije želela ni manje ni više od onoga što je sam želeo. Ženu koja nije očekivala da igra igre, daje obećanja za koja oboje znaju da ih neće ispuniti, da govore tek da bi nešto rekli. Nervozan, uzeo je lopatu i pošao da čisti sneg. Sunce je jače sijalo, a on je brzo radio, pa se znojio ispod kaputa uprkos oštrom, hladnom severcu. Verovatno je otišla pravo pod tuš, pomislio je, sklanjajući sneg sa staze. Da opere tu svoju prelepu, dugu kosu. Pitao se kako li izgleda mokra. Posle će iz svog ormara iskopati nešto elegantno i pristojno da obuče. Ne, pomislio je i ispravio se. Regan nikad ne bi kopala. Ona će izabrati. Smirene boje, jednostavne linije. Uzeće jedan od onih svojih elegantnih sakoa. Našminkaće se diskretno. Samo malo rumenila na obraze i malo maskare na te duge trepavice. Zatim karmin - ne crveni, ne ružičasti, 117

Book as passion & BalkanDownload

već nežnoroze boje, koji će neprimetno naglasiti njene pune usne i taj prelepi mladež koji se nalazi pored njih. Zastao je na pola staze, oslonio se o lopatu i zapitao da li gubi razum. Razmišljao je o njenoj šminki. Šta se njega tiče kojim bojama će da se namaže pre nego što side u prodavnicu? Staviće džezvu za čaj ili će da spremi sok od jabuke, pa će ceo stan da miriše na cimet. I provešće dan ne misleći na njega. Sneg je leteo dok ga je silovito sklanjao. Čeka ga mnogo posla, nema on vremena da se bavi njom. Stigao je do kraja staze, kad ga je već napustilo strpljenje. Tada se pojavio Devin u svom šerifskom automobilu. - Šta sad ti hoćeš, dođavola? , povikao je Raf. - Zar nemaš koga da hapsiš? - Neverovatno kako jedna mećava napravi čitav kolaps. Naslonivši se na otvorena vrata, Devin je veselo posmatrao svog brata. - Primetio sam da Reganinih kola više nema, pa sam pomislio da je vazduh čist i da mogu da svratim. - Radnici treba da stignu svakog trena. Nemam vremena za ćaskanje. - U tom slučaju, odnosim krofne koje sam doneo. Raf je obrisao rukom svoje hladno lice. - Sa čim? - Sa jabukama i žutim šećerom. Neke stvari su bile svetinja, a tople krofne sa jabukama u hladno jutro bile su na vrhu liste. - Hoćeš li tu da stojiš celog jutra sa tim idiotskim osmehom na licu? Daj mi prokletu krofnu.Devin je lagano izvadio iz kola kesu sa krofnama. - Juče sam imao tri saobraćajke. Ljudi nisi bili dovoljno pametni da ostanu kod kuće. 118

Book as passion & BalkanDownload

- Antietam je divlji grad. Jesi li pucao? - Nisam skoro. Devin je uzeo krofnu pre nego što je dodao kesu Rafu. - Mada sam prekinuo jednu tuču. - Dole u krčmi? - Ne, na pijaci. Mili Jeder i gospođa Mec su se potukle oko poslednje rolne toalet- papira. Raf se nasmejao. - Ljudi se pomalo unervoze oko potrepština kad sneg napada. - Pričaj mi o tome. Gospođa Mec je udarila Mili svežnjem banana. Sve svoje diplomatske sposobnosti sam morao da upotrebim da odgovorim Mili da je ne tuži. - Za napad južnim voćem. Mogla bi dosta da dobije za to. Raf se pomalo smirio i lizao je jabuku sa palca. - Došao si da mi doneseš nove tračeve iz Antietama? - Uzgred. Devin je pojeo krofnu i izvadio kutiju sa cigaretama. Široko i bez trunke nelagode se nasmešio kada se Raf namrštio. Upalio je cigaretu i strasno povukao dim. - Čuo sam da je hrana ukusnija kad prestaneš da pušiš. - Nimalo , uzvratio mu je Raf. - Ali neki od nas imaju jak karakter. Samo ti duvaj taj dim, kretenu. - Pasivno pušenje je mnogo opasnije , rekao je Devin i dunuo dim ka Rafu. - Deluješ pomalo nervozno, Rafe. Nevolje u raju? Raf je pomišljao da isprebija brata lopatom i uzme mu sve cigarete. Ipak se oslonio na lopatu, podsetivši sebe da je tu u pitanju samo samokontrola. - Koliko dugo je trebalo Šejnu da otvori svoja ogromna usta? - Da vidimo. Devin je pušio i posmatrao predeo. - S obzirom na jučerašnje stanje puteva, trebalo mu je oko sedam minuta da stigne odavde do moje kancelarije. Otresao je pepeo. 119

Book as passion & BalkanDownload

- Neka bude sedam minuta i deset sekundi. - Pa si ti sad došao da me posavetuješ? - Hej, bilo mi je dosta što sam sprečio dve žene da se pobiju oko roze toalet- papira. Devin se kiselo osmehnuo i bacio opušak. Raf ga je posmatrao kako pada na sneg. - Ja nisam stručnjak za ljubavne romanse u porodici Mekejdovih. Devinov osmeh je bio šaljiv, ali ne zadugo. - Mislio sam da te zanima šta se dešava sa Džoom Dolinom. - U zatvoru je. - Za sada. Dobio sam obećanje da će biti optužen za napad drugog stepena. Ako bude slušao advokata, pristaće na program odvikavanja od alkohola. Dobiće malu uslovnu kaznu i oštro upozorenje da više ne udara suprugu. - Kakva je to kazna, dođavola? - Zatvori su prebukirani. Lokalne sudije obično ne daju visoke kazne. Rekao je: -Da, uradio sam to, kajem se. Izgubio sam strpljenje, bio sam pijan, ostao sam bez posla , a sudija mu je odgovorio: -Idi na odvikavanje, mladiću, i nemoj više to da radiš. Raf je posmatrao lice svog brata. Ispod prividne smirenosti primetio je ljutitost i bes. - I ostaće na tome? - Ja ne mogu da ga kaznim. Devin se trudio da suzbije frustriranost usled nemoći. - Ne mogu ništa da uradim osim da razgovaram sa Kesi da mi dozvoli da odredim Džou zabranu da prilazi njoj i deci. - Do tada će biti kod Regan, što znači da je i ona umešana. - Ni meni se to ne dopada. Ali moram da poštujem zakon. - Ja ne moram. Devin ga je ozbiljno pogledao. 120

Book as passion & BalkanDownload

- Ne, ne moraš. Ali Džou će samo ići u korist sve što pokušaš protiv njega. On će napraviti grešku, Rafe, i tada ćemo ga ponovo zatvoriti. A do tada... Ne znam kako stoje stvari između tebe i Regan, ali veliki teret bi mi skinuo s vrata ako bi bio kod nje. - Hoćeš da pitam Regan da mi dozvoli da pređem kod nje? - I kod Kesi i dece. Ideja mu se iznenađujuće dopala. Da se budi pored nje, da zajedno piju jutarnju kafu. - Uzećeš me za zamenika, Deve? - Ni u snu. - Šteta. Pitaću Regan, pa ću ti javiti.

121

Book as passion & BalkanDownload

8.Poglavlje

- Ne dolazi u obzir. Regan je stajala prekrštenih ruku i udarala nogom o pod. - Nećeš spavati sa mnom u krevetu dok dvoje dece spava u susednoj sobi. - Ne radi se ovde o seksu , rekao je Raf strpljivo. - To je samo dodatna prednost. Kažem ti, to je zvaničan zahtev od šerifa. - Koji je slučajno tvoj brat. Ne. Okrenula se da vrati staklariju na policu sa koje je obrisala prašinu. - Kesi će biti neprijatno, a biće i loš primer deci. - A da nisu bili tu? Umalo mu to pitanje nije izletelo sa usana. Jedva je uspeo da se obuzda. - Upravo se radi o Kesi i deci , insistirao je. - Misliš da će Dolin da ih ostavi na miru samo zato što je Kesi potpisala neke papire i jer su mu rekli da to mora da uradi? - Ne znam šta on namerava, ali moraće prvo mene da zaobiđe. Sama pomisao na to ledila mu je krv u žilama. - Slušaj me sad... Sklonila je njegovu ruku sa svog ramena i uzvratila mu. - Slušaj ti mene. Taj čovek je siledžija i pijanica. A ja se ne plašim pijanih siledžija. Ponudila sam Kesi da dođe i može da ostane kod mene koliko god hoće. Imam odličnu bravu na vratima, koja će mi služiti. Znam broj šerifovog telefona, koji će mi takođe poslužiti ukoliko bude neophodno. - Ova vrata nisu zaključana. Raf je pokazao na ulazna vrata prodavnice. 122

Book as passion & BalkanDownload

- Šta može da ga spreči da dođe ovamo u radno vreme i maltretira te? Ili, ne daj bože, još nešto gore. - Ja. - Da. Pitao se da li bi trebalo malo da je prodrma da bi joj vijuge proradile. - To tvoje tvrdoglavo izdizanje brade neće ga zaustaviti. Ukoliko nisi shvatila, on voli da zlostavlja žene. - Moram da te podsetim da sam prethodne tri godine provela ovde, dok tebe nije bilo. Znam šta je sve učinio Kesi. - Misliš da si sigurna zato što nisi njegova žena? Protresao ju je. - Nisi valjda toliko glupa? - Nisam glupa , uzvratila mu je. - Sposobna sam sama da se branim. Nisi mi potreban ti da me štitiš. Njegov pogled je postao drugačiji, nije više plamteo, već se vatra u njegovim očima stišala. Stisak njegovih šaka na njenim ramenima je popustio, a zatim ih je sklonio. - Čini mi se da je tu granica. Ti ne želiš moju pomoć, niti ti je ona potrebna. Ego, pomislila je, sakrivši uzdah. Ne postoji ništa snažnije, ali i ranjivije od ega jednog muškarca. - Šerifova kancelarija udaljena je samo pet minuta, ako mi bude potrebna pomoć. U želji da ih oboje smiri, Regan je sad stavila ruke na Rafova ramena. - Rafe, hvala ti što brineš, zaista sam ti zahvalna. Ali umem da vodim računa o sebi. I o Kesi, ako za tim bude bilo potrebe. - Kladim se da umeš. - Godinama sam radila u prodavnici u Vašingtonu. Jedne večeri koju nikada neću zaboraviti, u radnju je ušao čovek i uperio mi pištolj u glavu. Znam kako da sačuvam razum i da se odbranim. Hvala ti što se brineš za mene, ali ja nisam Kesi. On ne može da me uplaši. 123

Book as passion & BalkanDownload

- Regan... - Sačekaj da završim. Kesi je trenutno veoma slaba, a deca su mirna i povučena. Ne znam kako bi na njih uticalo prisustvo muškarca. Deca te ne poznaju. Gurnuo je ruke u džepove. - Ja neću da ih tučem. - Oni to ne znaju. Mala Ema samo sedi pored Kesinih nogu, drži lutku i jedva izgovori koju reč. A dečak - Rafe, srce mi se slama zbog njega. Potrebno im je vreme da se ponovo osete sigurnim. Ti si suviše krupan, suviše jak, suviše si... muškarac. Tvrdoglavo je odbacivao činjenicu da bi njegovo prisustvo moglo da bude neprijatno deci. - Suviše si tvrdoglava. - Činim ono što mislim da je ispravno za mene. To je jedini način na koji umem da rešavam probleme. Veruj mi, dobro sam razmislila o svemu, izvagala opcije. Tvoje prisustvo nije jedna od njih. - Pozovi me na večeru , prekinuo ju je. - Hoćeš da dođeš na večeru? - Pozovi me, tako ću upoznati decu, a i oni će se navići na moje prisustvo. - I ko je tvrdoglav? Uzdahnula je. Bio bi to razuman kompromis. - U redu, u pola osam, i odlaziš do deset. - Možemo li da se grlimo na kauču pošto deca odu u krevet? - Možda. A sad idi. - Nećeš da me poljubiš pre nego što odem? Uzdahnula je, a zatim ga poljubila u obraz. - Na radnom mestu sam , rekla je, a zatim se nasmejala kad ju je zgrabio. - Rafe, stojimo ispred izloga. Ja... Nije stigla da izgovori rečenicu do kraja jer ju je ućutkao poljupcem. - Evo, da imaju o čemu da pričaju. A i ona o čemu da razmišlja, pomislio je. Dosta će da misli o Rafu Mekejdu. 124

Book as passion & BalkanDownload

Ugrizao ju je za usnu, a zatim se okrenuo i pošao ka vratima. Nešto dalje, Kesi je sedela u Devinovoj kancelariji i kršila prste. Znala je da će joj biti lakše pošto je tu Devin, neko koga je celog života poznavala. Međutim, samo joj je bilo neprijatnije. - Izvini, imali smo posla i nisam stigla da dođem sve do sada. - Nije važno, Kesi. Prešlo mu je u naviku da joj se obraća tihim glasom, kao da se obraća ranjenoj ptici. - Spremio sam dokumenta koja treba samo da potpišeš. - On neće otići u zatvor. Kao da mu je neko snažno stisnuo srce kad je čuo ton kojim je to izgovorila. - Ne. - Zato što sam mu ja dozvolila da me udari? - Ne. Zalio je što ne može da uzme te nervozne ruke u svoje i da ih umiri. Međutim, između njih je stajao sto, zvanična barijera. - Priznao je da te je povredio, ali sud je u obzir uzeo i druge okolnosti. Njegov problem sa alkoholom, gubitak posla na kome je dug o radio. Moraće da ide na odvikavanje i da podnosi izveštaje socijalnom radniku. I da ne pravi probleme. - To bi moglo biti dobro za njega. Pogledala ga je, a zatim brzo spustila pogled. - Odvikavanje. Ako prestane da pije, možda će sve doći na svoje mesto. - Da. Neka ide dođavola, pomislio je Devin. - U međuvremenu ti treba da zaštitiš sebe. Zato i potpisuješ ova dokumenta o zabrani prilaska. Ponovo ga je pogledala. Ovog puta nije spustila pogled. - Taj papir će ga sprečiti da se vrati? Devin je izvadio cigaretu iz kutije, a zatim je ostavio. Kad je progovorio, glas mu je bio hladan i zvaničan. 125

Book as passion & BalkanDownload

- Taj papir mu zabranjuje da ti se približi. Ne može da dođe u Edin bar na ručak jer ti tamo radiš. Ne može da ti priđe na ulici, niti da dođe kod Regan sve dok si ti tamo Ako prekrši bilo koju zabranu koja ovde stoji, otići će u zatvor na osamnaest meseci. - Zna li on to? - Rečeno mu je. Ovlažila je usne. Neće smeti da joj priđe. U glavi joj se motala ta ideja. Ako ne može da joj priđe, ne može ni da je udari. - Treba samo da potpišem. - Da, treba samo da potpišeš. Zatim je Devin ustao i obišao sto da joj pruži olovku. Pošto nije pružila ruku da je uzme, opsovao je tiho. - Kesi, šta ti želiš? Možeš li da mi kažeš šta želiš? Odmahnula je glavom i uzela olovku. Brzo je napisala svoje ime, i kao da ju je bolelo dok je to radila. - Znam da sam ti stvorila mnogo problema, Devine. - To je moj posao , rekao je kratko. - Ti si dobar šerif. Kada ju je iznenađeno pogledao, uspela je da mu se osmehne. - Jesi, miran si i odgovoran, dobar si prema drugima. Svi znaju da mogu da računaju na tebe. Moja majka je uvek govorila da ćete ti i tvoja braća završiti iza rešetaka. Pocrvenela je i pogledala u pod. - Izvini. Glupo je što sam to rekla. - Ne, nije. I ja sam nekada tako mislio. Osmehnuo se, jer je na trenutak zvučala kao devojčica koje se sećao. - Kesi, to je najduža rečenica koju sam od tebe čuo za prethodnih deset godina. - Stalno sebe ućutkujem. - Nemoj to da radiš. Uhvatio ju je za bradu i podigao joj glavu, pre nego što je postao svestan šta radi - pre nego što je ona ustuknula kao preplašena životinjica. Pažljivo je spustio ruku i naslonio se na ivicu stola. - Kako su deca? - Dobro su. Bolje. 126

Book as passion & BalkanDownload

- Je li sve u redu kod Regan? - Ona je sjajna. Desi mi se da zaboravim da smo joj na smetnji, jer se sasvim normalno ponaša. Ona i Raf... Zastala je, ponovo pocrvenevši. - Imaš ti pametnija posla nego da slušaš mene kako tračarim. - Ne, nemam. Nije imao ništa pametnije da radi nego da je podstiče da govori. - Šta misliš o njima? O Regan i Rafu? - Ja... Delovala je srećno kad se jutros vratila kući. - A on je izgledao grozno kad sam jutros svratio kod njega. Lagano i stidljivo se osmehnula. - To je dobar znak. Rafu je oduvek bila potrebna žena koja će ga učiniti neraspoloženim. Njemu je sve uvek bilo lako. Svima vama. - Je li? Zamišljeno je uzeo cigaretu, provlačeći je kroz prste. - Sećam se da si me ti odbila. - Oh. Crvenilo na njenim obrazima postalo je jače. - To je bilo pre sto godina. - Nije, već dvanaest. Imala si šesnaest godina. - Izlazila sam sa Džoom. Dok je oblačila kaput, pitala se da li je ikada zaista imala šesnaest godina. - Ne mogu ni da se setim ko smo bili tada, niti čemu smo se nadali. Hvala ti, Devine, što si se pobrinuo za ovo. - Zato sam ovde, da brinem o svemu. Zastala je na vratima, ali se nije okrenula. Bilo joj je lakše da priča dok ne gleda u te hladne, razočarane oči. - Pitao si me šta želim, Devine. Samo želim da se osećam sigurno. Rekla je to toliko tiho da ju je jedva čuo. - To je jedino što želim. Vratila se u kafe u kaputu koji je bio suviše tanak da je zaštiti od hladnog vetra. Raf je došao na večeru deset minuta ranije i nervozno je tapkao pred Reganinim vratima. U jednoj ruci je imao flašu vina, a u drugoj kutiju sa kolačima kojom je trebalo da pridobije klince. 127

Book as passion & BalkanDownload

Zažalio je što je tek sada shvatio da uopšte ne zna kako da se ponaša prema ljudima koji su imali manje od šesnaest godina. Uhvatio je kvaku ulaznih vrata i osetio olakšanje što su bila zaključana. Pokucao je, a zatim se odmakao. Otvorila ih je Regan, onoliko koliko joj je sigurnosni lanac dozvoljavao. - Položila si prvi test. Ali prvo je trebalo da pitaš ko je. - Videla sam te kroz prozor. Zalupila mu je vrata ispred nosa, pa ih ponovo otvorila pošto je skinula lanac. - Predosetila sam da ćeš me proveravati. Osmehnula se, pogledavši poklone. - Nema jorgovana? - Nikako. Poljubio bi je da nije ugledao kako ga ogromne sive oči posmatraju sa jastučića na sofi. - Izgleda da imaš miša u kući. Regan se osmehnula kad je ugledala Emu. - Tiha je kao pravi mišić, ali mnogo slađa. Ema, ovo je gospodin Mekejd. Upoznala si ga kod Ed, sećaš se? Regan je ispružila ruku ka njoj. Pošto ga je pažljivo odmerila, Ema je ustala sa kauča. Raf je znao da ona ima pet godina. Bila je sićušna kao princeza iz bajke. Imala je svetlu kosu kao njena majka i njen zamagljen pogled. - Poznavao sam tvoju mamu kad je bila mala kao ti , rekao joj je. Ema se sakrila iza Reganinih nogu, piljeći u njega. Iako je znao da je to bestidno podmićivanje, pružio joj je kutiju sa kolačima. - Hoćeš kolačić, dušo? Počastila ga je najtoplijim osmehom, ali mu je Regan uzela kutiju iz ruke. - Ne pre večere. - Gnjavatorka. Ali večera odlično miriše. - Kesina piletina sa knedlama. Morala sam da je odgovorim od toga da ona i deca jedu u kafeu, pa smo postigle kompromis da ona kuva. Hajde, Ema, odnećemo kolače u kuhinju. Držeći se za Reganine pantalone, Ema se osvrnula preko ramena. 128

Book as passion & BalkanDownload

Pomislila je kako je taj čovek veliki, ali mu oči nisu bile zle. Već je naučila kako da čita iz očiju. I mnogo je ličio na šerifa koji joj je ponekad davao bombone od limuna. Ipak, Ema je pažljivo posmatrala svoju majku i njenu reakciju na ovog muškarca. Kesi je podigla pogled od šporeta i osmehnula se. - Zdravo, Rafe. Prišao joj je i nežno poljubio u obraz na kome je imala masnicu. - Kako si? - Dobro sam, sve je u redu. Spustila je ruku na rame dečaka koji je stajao pored nje. - Konore, sećaš se gospodina Mekejda? - Drago mi je što te ponovo vidim, Konore. Raf mu je pružio ruku. Dečak plave kose i tužnih plavih očiju rukovao se sa oklevanjem. - Koji si ti sad razred? Treći? Četvrti? - Treći, gospodine. Raf je izvio obrvu i pružio Regan čašu vina. Opustiće se do osam, pomislio je Raf, dok mu je dečak odgovorio tihim glasom, poput sveštenika. - Gospođa Maša je i dalje učiteljica? - Jeste, gospodine. - Mi smo je nekada zvali Maša Šaša, od reči šašava. Kad su se dečakove oči iznenađeno raširile, Raf je uzeo šargarepu iz činije. - Kladim se da je još uvek tako zovete. - Da, gospodine , tiho je rekao Konor, pogledavši u majku. - Ponekad. Odvaživši se, pošto je skupljao hrabrost otkad je čuo da Raf Mekejd dolazi, izgovorio je u jednom dahu: - Vi ste kupili kuću Barlovih? - Tako je. - Ona je ukleta. Raf je odgrizao komad šargarepe i osmehnuo se. Nego šta je. - Znam sve o bici i ostalom , brzo je rekao Konor. 129

Book as passion & BalkanDownload

- Bio je to najkrvaviji dan u celom građanskom ratu i niko nije pobedio jer... Zastao je, postidevši se. Upravo zbog toga ga deca u školi nazivaju glupanom. - Jer niko nije dao završni udarac , završio je Raf umesto njega. - Mogao bi da dođeš u kuću, da je obiđeš i pogledaš. Bio bi mi koristan neko ko zna sve o bici. - Imam knjigu. Sa slikama. - Stvarno? Raf je uzeo vino koje mu je Regan pružila. - Da vidim. Bilo je jednostavnije prići dečaku pričajući o bici i Mekelanovoj strategiji. Raf je video pametnog dečaka željnog znanja, suviše načitanog da bi se uklopio među vršnjake, suviše stidljivog da bi pokazao sopstvenu pamet. Devojčica je bila minijaturna kopija svoje majke, nije se udaljavala od Kesi ili Regan, jela je svoju večeru u malim zalogajima. I posmatrala ga je poput ptičice. - Bilo bi bolje da te Ed stavi u kuhinju nego da obilaziš stolove , prokomentarisao je Raf pošto je ispraznio drugi tanjir. - Posao bi joj se udvostručio. Kesi je zatreptala. Već godinama niko nije komentarisao njeno kuvanje. - Drago mi je da ti se sviđa. Spakovaću ti ako nešto ostane, a ti posle samo podgrej. - Rado ću poneti. Kada je Kesi ustala i krenula da sklanja ostatke večere, Regan ju je uhvatila za ruku. - Nećeš ti. Ti si kuvala, ja pospremam. - Ali... - Tako smo se dogovorile. I pošto je Raf jeo za dva odrasla momka, on će da mi pomogne Dolinovi su sa strahopoštovanjem posmatrali kako Raf veselo sklanja tanjire. Muškarac kog su oni poznavali bi podrigivao, opuštao kaiš i zavalio se ispred televizora sa pakovanjem konzervi piva. - Tata kaže da samo devojčice i šonje peru sudove , kazala je Ema iznenađujuće jasnim glasom. - Ema! Kesi je prebledala dok je gledala u Rafa i čekala kaznu. 130

Book as passion & BalkanDownload

Hteo je da prokomentariše nešto u vezi sa inteligencijom njenog oca, ali se uzdržao. - A moja mama je govorila da obrok treba da se zasluži , rekao je veselo i namignuo joj. - Ako pomognem Regan da opere sudove, verovatno će mi dozvoliti da je poljubim. - Zašto? - Jer je ukusna skoro kao večera koju je vaša mama spremila. Zadovoljna odgovorom, Ema je zagrizla kolač. - Idem da okupam Emu. Kesi je vodila decu sa sobom. - Sutra treba rano da ustanem, radim prvu smenu. - Hvala na večeri, Kesi. - Bio si odličan , prošaputala je Regan. - Ovo je verovatno prvi put da su ta deca sedela za stolom sa muškarcem i vodila pristojan razgovor. - Dolin nije samo svinja, on je i budala. Raf je spustio tanjire na radnu ploču. - Tako divna žena i lepa deca. Svaki muškarac bi poželeo da ih ima. Svoj dom, pomislio je Raf. Ženu koja te voli. Decu koja ti trče u zagrljaj kad se vratiš kući. Porodične obroke za stolom. Buku u kuhinji. Zanimljivo, nikad nije pomislio da mu je tako nešto potrebno, niti da to želi. - Ostavio si dobar utisak , rekla mu je Regan dok je prala sudove. Odličan. Za njih nema ništa bolje nego da vide jakog muškarca koji se ponaša i inteligentno. Pogledala ga je, osmehujući se, ali joj je osmeh izbledeo. Bila je već naviknuta na način na koji ju je gledao. Ali sada je bilo nekako drugačije, značajnije. - Šta je bilo? - Molim? Uhvatio je sebe kako hoda po tankom ledu. - Ništa, ništa. Gospode, mislio je o braku, deci i drvenoj ogradi. 131

Book as passion & BalkanDownload

- Taj mali Konor je neverovatno bistar, zar ne? - Ima sve petice kazala je Regan ponosna kao da je njen sin. - Pametan je, osetljiv i drag - što ga čini savršenom metom za Džoa. Bez milosti je mučio nesrećnog dečaka. - Tukao ga je? Mirno je postavio pitanje, a u njemu je kipelo. - Nije, ne verujem. Kesi je izrazito zaštitnički nastrojena prema svojoj deci. A emotivno nasilje ne ostavlja modrice. Zadrhtala je. - Sada više to ne trpe. Pružila mu je tanjir da ga obriše. - Je li tvoj tata prao sudove? - Samo na Dan zahvalnosti. Raf je obrisao tanjir i spustio ga. - Bak Mekejd je bio muškarčina nad muškarčinama. šan.

- Bak? Iznenađena, Regan je napućila usne. - Izgleda da je bio stra-

- Bio je grub. Umeo je da te strelja pogledom ako zabrljaš. Devin ima njegove oči, a ja ruke. Zadubljen u misli, Raf je gledao svoje prste i šake. - Zapanjio sam se kad sam jednog dana pogledao svoje ruke i ugledao očeve šake na njima. Nije mogla da objasni zašto ju je dirnulo to što se osmehivao svojim šakama dok mu je krpa stajala na ramenu. - Bili ste bliski? - Ne dovoljno. Barem ne dugo. - Kad si ga izgubio? - Kad mi je bilo petnaest godina. Pregazio ga je traktor. Umro je posle nedelju dana.Ponovo je gurnula ruke u vodu, boreći se sa suzama. - Zato mrziš farmu? - Da, verovatno. Čudno, nikada nije shvatao da je to bilo tako jednostavno i očigledno. Farma mu je uzela oca, pa ju je on mrzeo. - Voleo ju je. Svaki njen pedalj. Onako kako je Šejn voli. - Šta je Džerod nasledio od njega? - Usta - Džerod je sjajan trgovac, baš kao što je matori bio. Kad završiš dogovor sa njim, imaš osećaj da si prošao najbolje moguće. 132

Book as passion & BalkanDownload

- Dobro je što je moj advokat. Pružila mu je još jedan tanjir. - Moj otac nikad u životu nije oprao sudove. Verujem da bi se moja majka prestravila kad bi samo pokušao. Kuhinja je ženska teritorija , rekla je suvo. - U pogledu toga su se savršeno slagali. Svakog jutra mu kuva kafu pre nego što ode u bolnicu. On je hirurg. - To te ljuti? - Već sam oguglala , priznala je. - Ona je postala onakva žena kakva je on želeo da bude. Ako je i bila drugačija, ako je i želela da bude drugačija, to nije pokazivala. Ona je samo supruga doktora Bišopa i to je sve. Počeo je da shvata zašto je postavljala granice i želela da bude samostalna. - Možda je samo to želela da bude. - Očigledno je tako. Ali mene izluđuje da gledam kako mu ugađa, kako on nju mazi po glavi. On je naziva 'ženicom'. To je i dalje u njoj izazivalo ljutitost. - Volela je da živi u Vašingtonu, ali pre nekoliko godina, kad je on rešio da se preseli u Arizonu, ona je samo ćutke spakovala kofere. Regan je uzdahnula. - Ali oni su zaista srećni. Ja ih nerviram podjednako koliko oni nerviraju mene. - Jer nemaš bogatog muža, veliku kuću i nisi član nikakvog kluba. - Upravo tako. Iznenađeno ga je pogledala. - Poznaješ ih? - Čini mi se da sam ih upravo upoznao , rekao je, a zatim ju je pogledao. - Pa, draga, zašto nemaš bogatog muža, veliku kuću i nisi član nijednog kluba? - Jer volim svoju nezavisnost, svoj prostor i slobodno vreme. Zabacila je kosu. - U stvari, moja mama se ponadala kad je upoznala Džeroda. Sa treskom je spustio činiju koju je brisao. - Ispričaj mi. 133

Book as passion & BalkanDownload

- Došli su mi u posetu neposredno pošto sam se sredila. On nas je izveo na večeru. - Džerod , rekao je Raf pažljivo, - ...je tebe izveo na večeru. - Aha... Nekoliko puta. Mojoj majci se dopala ideja da se viđam sa advokatom. Bolje od toga bi mogao biti samo lekar, pretpostavljam. - Shvatam. Jesi li izlazila sa Džerodom? - Izašli smo nekoliko puta. Neposredno nakon njegovog razvoda. Pružila mu je još jednu činiju, izdigavši obrvu kada je nije prihvatio. - Je li to neki problem? - Zabavljala si se sa mojim bratom? - Mislim da smo to upravo ustanovili. Shvatila je da je bolje da se ugrize za usnu nego da se osmehne. - Nije ti to spomenuo? - Nije. Voleo bih da mi definišeš to zabavljali. - Misliš, jesam li spavala sa njim? Trudeći se da izgleda ravnodušno, rekla je: - Hoćeš li da ga premlatiš, snagatore? Mogu li da dođem da gledam? Nije bila svesna koliko je bila blizu da joj lice završi u peni u kojoj je prala sudove. - Pitanje je jednostavno. - Mišići na vilici ti podrhtavaju, Rafe. Dobro ti stoji. Ne , rekla je, a zatim prasnula u smeh, - Naravno da nisam spavala sa njim. Uživajući, gurnula mu je činiju u ruke. - Poljubila sam ga za laku noć. Nekoliko puta. Sada sam u poziciji da tvrdim, pošto sam iskusila polovinu, da su braća Mekejd šampioni u ljubljenju. - Dvaput razmisli pre nego što se odlučiš da nas okušaš sto posto, Spustio je činiju i uzeo čašu s vinom. - Zašto nisi spavala sa njim? - Rafe , prevrnula je očima.

134

Book as passion & BalkanDownload

- Pre svega, nije me pitao. A zatim, nisam ni ja pitala njega. Bilo nam je prijatnije da se družimo. Jesi li zadovoljan? - Možda ga ipak prebijem, za svaki slučaj. Iz principa. Spustio je čašu, uhvatio ju je za ramena i okrenuo ka sebi. Iako mu se osmehivala, gurnuo ju je uz sudoperu. Snažno, posesivno, njegove usne obrušile su se na njene. Grgotanje u njenom grlu nateralo ga je da se povuče, da učini poljubac nežnijim, sve dok u njemu nije osetio potpuno zadovoljstvo. Kada je zabacila glavu unazad kao znak predaje i dlanovima prešla preko njegovih ruku, on se povukao. - To ti je samo da zapamtiš sa kim od Mekejdovih treba da budeš. Nije mogla da dođe do daha. - Nego, kako se ono zvaše? Osmehnuo se, a zatim zagrizao svoju donju usnu. - Znaš šta? Mogli bismo da preskočimo skupljanje na tvom kauču i odmah pređemo na zadnje sedište moga auta? - Nije ti loša ponuda. Bilo je fascinantno osećati tu vrtoglavicu. - Mislim da ću je prihvatiti. Raf se vratio u kuću Barlovih u ponoć. Prepoznao je automobil na vrhu uzbrdice. Nije se iznenadio kad je zatekao Džeroda u salonu kako pije pivo. - Već si se zavalio, pravniče Mekejd? Umesto da odreaguje na provokaciju, Džerod je gledao u pivo. - Dao sam kuću danas u prodaju. Ne želim da ostanem u njoj. Raf je seo na svoju vreću za spavanje i krenuo da izuva čizme. Poznavao je mračna raspoloženja, često su i njega samog zahvatala. Ili će uspeti da pomogne Džerodu da ga prevaziđe ili će ih oboje zahvatiti. - Nikada mi se nije dopadala ta kuća. Kao ni tvoja bivša žena. Bilo je to tako okrutno i tako iskreno rečeno da je Džerod morao da se nasmeje. - Mada je investicija bila dobra. Ostvariću profit. Raf je odmahnuo glavom kad mu je brat pružio pivo. 135

Book as passion & BalkanDownload

- Bez cigara nema isti ukus. Osim toga, moram da ustanem u pola sedam. Hteo sam da te potražim , dodao je. - Što? - Da te isprebijam, Jauknuvši, Raf je legao. - Moraću da sačekam do sutra. Suviše sam umoran. - U redu. Postoji li neki poseban razlog? - Poljubio si moju ženu. Raf se nadao da ima dovoljno snage barem da svuče pantalone. - Jesam li? Džerod je podigao noge na mali divan. - A, da. A, da..., ponovio je vatrenije. - Sve se na kraju svede na mene. Otkad je to ona tvoja žena? Raf je bacio farmerke u stranu i krenuo da otkopčava košulju. - Tako ti je to kad živiš u gradu. Nisi u toku, brate. Ona je sada moja. - Zna li ona to? - Ja znam. Zažmurio je i navukao na sebe vreću za spavanje. - Razmišljam da je zadržim. Džerod se zagrcnuo. - Misliš kao suprugu? - Mislim da je zadržim , ponovio je Raf. Nema šanse da će preko svog jezika da prevali reč supruga. - Da sve ostane kao što je sad. Ovo je zanimljivo, pomislio je Džerod. Mnogo zabavnije od tugovanja. - A kako je to sad? - Sve je kako treba. Raf je osećao njen miris u svojoj vreći za spavanje. - Ipak ću da ti razbijem nos. Iz principa. - Razumem. Džerod se uspravio. - Ali ja tebi nisam razbio nos kad si nagovorio Šarlin Bester, sada Fenimen, da ode sa tobom u kamenolom i skine se do gole kože. - Samo sam lečio njeno slomljeno srce nakon što si je ti otkačio. - Da, ali iz principa. Raf je protrljao lice. 136

Book as passion & BalkanDownload

- Shvatio si suštinu. Ali Šarlin, koliko god da je lepa, nije Regan Bišop. - Nikad nisam video Regan golu. - Zato i dalje dišeš , procedio je Raf, stavivši ruke pod glavu. - Možemo reći da smo sada kvit. - Sad možeš mirno da spavaš. Raf mu je rekao saosećajno: - Džerode, žao mi je zbog tvoje kuće ukoliko ti žališ za njom. - Ne žalim. Samo me podseća na prošlost. I ja sam kriv podjednako koliko i Barbara, Rafe. Bilo bi lakše da smo vikali jedno na drugo i bacali stvari. Ispraznio je bocu i spustio je na pod. - Ništa ne može toliko da demorališe kao civilizovan razvod između dvoje ljudi kojima više nije stalo jedno do drugoga. - Bolje i tako nego da ti je slomljeno srce. - Ne znam. Voleo bih da sam imao prilike tako nešto da osetim. Obojica su zaćutala kad se začulo škripanje stepeništa. - Pitaj nju , predložio je Raf. - Kladim se da će ti reći da si dobro prošao. - Možda bi trebalo da počneš da razmišljaš o egzorcizmu , rekao je Džerod, dok su mu se oči sklapale. - Ne, dopada mi se njihovo prisustvo. Dugo sam bio sam.

137

Book as passion & BalkanDownload

9.Poglavlje

Raf je retko sanjao. Voleo je da mašta dok je bio budan, pa je noću bio miran. Ali te noći je sanjao, dok je u kaminu tinjala vatra, a mesec obasjavao snežni prekrivač. Ako se to može nazvati snom... Trčao je u strahovitom strahu bežeći od požara. U očima su mu se primećivali premor i nemir od strahota koje je video. Jedan čovek je odleteo u vazduh pre nego što su stigli da reaguju od straha i zatečenosti. Zemlja je letela podstaknuta granatama iz bacača, a svuda je bilo krvi. Miris smrti osećao je u nozdrvama i znao je da nikada neće moći da ga se oslobodi. Želeo je da oseti miris ruža i magnolija sa bujnih proplanaka i bogatih polja svog doma. Da je imao suza, isplakao bi reku sličnu onoj koja je tekla kroz plantažu njegovih roditelja, pored koje su odjekivali smeh njegovih sestara i pesma radnika u poljima. Osećao je strah, smrtni strah, da je nestalo sve što je znao i cenio. Njegova najveća, očajnička želja, bila je da se vrati, da ponovo sve to vidi. Želeo je ponovo da vidi svog oca, da mu kaže da se njegov sin trudio da bude čovek. Bitka je besnela na sve strane. Na poljima, u žitu, u njegovom srcu. Previše vojnika je ostalo da leži na tim stenovitim uzvišenjima Merilenda. Izgubio se. Nije mogao ništa da vidi od gustog dima, niti da čuje od praska oružja i jezivih ljudskih krika. Počeo je da trči, da trči kao kukavica, tražeći mišju rupu da se u nju zavuče. Pored straha osećao je i stid. Zaboravio je svoju dužnost i izgubio je čast. Morao je ponovo da ih nade. 138

Book as passion & BalkanDownload

Šuma je bila gusta, prekrivena opalim lišćem, sva zlatna i crvenkasta. Nikada nije bio toliko na severu, nikada nije video takve boje niti osetio dirljiv miris jeseni. Bilo mu je samo sedamnaest godina. Zvuči koje je začuo ispred sebe naterali su ga da podigne pušku na rame. Sve što je uspeo da vidi bila je plava uniforma i brzo je pritisnuo okidač. Pucanj sa suprotne strane pogodio ga je u ruku. Osetivši bol i strah, uzviknuo je pobunjenički pozdrav i opalio. Voleo bi da nije video te oči, oči neprijatelja, širom otvorene od straha i mlade kao i njegove. Bajoneti im se ukrstiše. Osetio je miris krvi i straha. Osetio je kako se bodež njegove puške zabada u meso i stomak mu se prevrnuo. A zatim je shvatio da je i njegovo meso kidao bajonet neprijateljske puške i zaurlao je od bola. Borio se slepo, ogorčeno, nemilosrdno, dok u njemu nije ostalo ničega osim nagona za borbom. Kada su obojica ostali da leže u sopstvenoj krvi, zapitao se zašto. Puzao je u delirijumu od bola. Mora da stigne kući na ručak, pomislio je. Morao je da se vrati kući. Nedaleko je stajala jedna kuća, jasno ju je video. Vukao se preko kamenja i uvelog letnjeg cveća, ostavljajući svoju krv po travi. Nekakve ruke su ga podizale. Čuo je prijatne glasove. Video ju je iznad sebe kako stoji, ženskog anđela. Kao da mu je mahala svojom kosom i gledala ga toplim pogledom, a glas joj je imao naglasak juga, koji je tako žudeo da čuje. Lice joj je bilo tako lepo, nežno, tužno. Pomilovala ga je po kosi, uhvatila za ruku, odvojila od ostalih i povela vijugavim stepenicama. - Idem kući, rekao joj je. Moram da idem kući. - Bićeš dobro, obećala mu je. Otići ćeš kući kada se oporaviš. Pogledala je uvis, a njeno lepo lice postalo je bledo kao u duha. - Ne. Ranjen je. On je samo dečak. Čarlse, ne možeš. Ugledao je muškarca, video pištolj, čuo reči.

139

Book as passion & BalkanDownload

- Neću trpeti konfederacijskog ološa u svojoj kući. Moja žena neće staviti svoje ruke na pobunjenika. Raf se trgao i probudio dok mu je u ušima odzvanjao zvuk pucnja. Nije se mrdnuo sve dok eho nije prestao da se čuje, dok je jedini zvuk koji je ostao bilo tiho disanje njegovog brata. Osećao je jezu, ustao i dodao drvo u vatru. Zatim je seo i čekao zoru posmatrajući plamen. Regan se naspavala kao beba. Deca su otišla u školu, Kesi je radila prvu smenu, a ona se častila drugom šoljom kafe. I dalje je volela da bude sama, ali je otkrila da joj prija i društvo. Lepo je kad ti deca ujutru ispune dom, kad joj Ema pokloni jedan od svojih retkih poljubaca, a Konor je počasti jednim svo jim retkim osmehom. Volela je da ujutru istera Kesi iz kuhinje, da im spremi doručak i sredi Kesinu zapetljanu svetlu kosu. Majčinstvo je nikada nije posebno privlačilo, ali je počela da se pita da li bi umela da bude dobra majka. Uzela je voštanu bojicu koju je Ema ispustila na pod, pomirisala je i osmehnula se. Neverovatno kako brzo kuća počne da miriše na decu, pomislila je. Voštane bojice, plastelin, topla čokolada i žitarice. Neverovatno koliko je jedva čekala da ih vidi nakon posla. Odsutno je gurnula voštanu bojicu u džep. Upravo je posao bio ono što ju je čekalo. Po navici je oprala šolju i ostavila je da se suši. Pošto se osvrnula, otvorila je kuhinjska vrata i zaputila se niz stepenice da otvori prodavnicu. Tek što je okrenula tablu na ulaznim vratima radnje na kojoj je pisalo „Otvoreno“ i otključala vrata, u prodavnicu je ušao Džon Dolin. Uplašila se. A zatim je pokušala da se smiri setivši se da Kesi nije bila tu. Ugojio se za te tri godine koliko ga je poznavala. Još uvek je imao mišiće, ali oni se nisu videli od sala koje je nabacio prekomernim konzumiranjem alkohola. Pretpostavljala je da je nekada bio privlačan, pre nego što mu je lice postalo natečeno, a smeđe oči nestale iza podočnjaka. Nije imao prednji zub. Nije znala da je to delo Rafove pesnice iz 140

Book as passion & BalkanDownload

mlađih dana, kao i slomljen nos, koji su mu i drugi lomili. Sa gađenjem se setila kako je jednom ili dvaput pokušao da je dodirne. Tada ju je posmatrao pohlepnim pogledom i bezobrazno se smeškao. Regan za to nikada nije rekla Kesi, niti će joj reći. Spremila se za raspravu, ali on je mirno zatvorio vrata, skinuo kapu, držeći je skrušeno u svojim rukama poput prosjaka pred kraljicom. - Regan, izvini što te uznemiravam. Pokoran glas i spuštena glava umalo nisu omekšali njeno osetljivo srce. Međutim, setila se modrica na Kesinom vratu. - Šta hoćeš, Džo? - Čuo sam da je Kesi kod tebe.Samo Kesi, primetila je. Decu ni ne pominje. - Tako je. - Pretpostavljam da znaš za naš problem. - Da, znam. Pretukao si je i uhapšen si. - Bio sam strašno pijan. - Možda ti je to prošlo kao izgovor pred sudom, kod mene nije. Namrštio se i sevnuo pogledom, ali nije podizao glavu. - Grozno se osećam zbog toga. Ne radim ništa, po ceo dan brinem zbog nje. Sad su sredili da ne smem ni da joj priđem da joj to kažem. Došao sam da te zamolim za uslugu. Tada je podigao glavu, a oči su mu bile vlažne. - Kesi tebe izuzetno ceni. - I ja izuzetno cenim Kesi , odvratila mu je Regan. Neće dozvoliti da joj muška suza zamuti vid. - Da. Nadam se da možeš da je ubediš da mi pruži još jednu šansu. Ne mogu sam da je zamolim jer su mi dali tu prokletu zabranu prilaska. Ali tebe će poslušati. - Pogrešno veruješ da imam uticaj na Kesi, a nemam ga, Džo. - Ne, ona će tebe poslušati , insistirao je.

141

Book as passion & BalkanDownload

- Stalno priča kako si ti pametna. Ako joj ti kažeš da se vrati kući, ona će to i učiniti.Regan je polako spustila ruke na pult. - Da je mene slušala, odavno bi te ostavila. Mišići na njegovoj neobrijanoj bradi su se stisli. - Slušaj ti, čovek ima pravo... - Da tuče svoju ženu? , brecnula se. - Ja ne smatram da je tako, a ni zakon. Ne, neću joj reći da ti se vrati, Džo. Ako si samo zato došao, slobodno možeš da ideš. Iskezio je zube, a oči su mu se zacaklile poput klikera. - Što se praviš fina. Misliš da si bolja od mene. - Ne, ne mislim. Ja znam da sam bolja od tebe. Gubi se iz moje prodavnice ili ću zvati šerifa Mekejda da te strpa u zatvor zbog uznemiravanja. - Ženi je mesto pored muža. Udario je pesnicom o pult tako snažno da se staklo zatreslo. - Kazaćeš joj da dovuče to svoje mršavo dupe kući ako zna šta je dobro za nju, a i šta je dobro za tebe. Regan je osetila kako joj se strah penje u grlo i progutala je knedlu. Kao da drži talisman, stisla je voštanu bojicu u svom džepu. - Je li to pretnja? , pitala ga je hladno. - Ne verujem da će se dopasti tvom socijalnom radniku. Da ga pozovem i pitam? - Kučko. Ti si samo frigidna kučka koja ne može da nađe pravog muškarca. Hteo je da je udari, da pesnicom zatrese to lepo, prefinjeno, ledeno lice snežne kraljice. - Stala si između mene i moje žene i pokazaću vam obema. Videćeš kako to izgleda. Kad završim s njom, vratiću se po tebe. Videćemo hoćeš li biti tako ohola i moćna kad te budem sredio. Stavio je kapu na glavu i krenuo ka vratima. - Prenesi joj šta sam rekao. Kaži joj da čekam. Bolje bi joj bilo da onaj bednik Mekejd pocepa te papire i da se vrati kući do ručka. 142

Book as passion & BalkanDownload

Čim su se vrata zalupila za njim, Regan je pala na pult. Ruke su joj drhtale, a ona je to mrzela; mrzela je da oseća strah, da bude ranjiva. Zgrabila je telefon, vodeći se prvim instinktom da po zove Rafa, ali se zaustavila. To bi bilo pogrešno, pomislila je, pažljivo vraćajući slušalicu na mesto. Zbog mnogih razloga. Njegova prva reakcija bi bila da nađe Džoa i prebije ga. Mogao bi da bude povređen, a još nasilja nikako ne bi resilo problem. Uspravila se i udahnula nekoliko puta da se smiri. Gde li joj je ponos? Samokontrola? Uvek je umela da se snađe u svakoj situaciji. Njena osećanja prema Rafu ne bi trebalo - ne smeju - da promene tu samostalnost koju je stekla. Ona to neće dozvoliti. Uradiće ono što je ispravno, praktično i neophodno. Regan je uzela slušalicu i pozvala šerifov broj u kancelariji. - U početku je bio skoro ponizan. Čaj se hladio u njenoj šolji. Napravivši grimasu, Regan ju je spustila. - Uplašio me je više nego što sam očekivala. - To mu je taktika , kazao joj je Devin i namrštio se kad je pogledao pukotinu na pultu u njenoj radnji. Moglo je biti gore, pomislio je. Mnogo gore. - Moram da priznam da nisam mislio da mu je udarac ovako snažan. - Mislim da nije pio. Regan je pročistila grlo. - Barem nije bio pijan. Ali bio je strahovito ljut i agresivan. Ponovo je uzela čaj. - Nemam nijednog svedoka. Bili smo sami on i ja. - Ti ga prijavi, a ja ću da ga uhapsim.Usne su joj zadrhtale. - Kao da to jedva čekaš. - Ne znaš ti ništa. - Podneću prijavu. Kesi? - Poslao sam jednog od zamenika u restoran čim si pozvala. Popiće kafu i udvaraće se Ed. Drugog sam poslao ispred škole. - Zbog dece. Naježila se. 143

Book as passion & BalkanDownload

- Ne misliš valjda da bi deci naudio? - Ne, mislim da ga ona uopšte ne interesuju. - U pravu si. Pokušala je da se opusti. - Uopšte ih nije spomenuo. Samo Kesi. Kao da deca ne postoje, a njegova su. Zatvoriću radnju i poći ću sa tobom. - Što pre, to bolje. Kladim se da je kod kuće, da prazni flaše i čeka je.Kad je podnela prijavu, Regan je otišla na pijacu. Imala je osećaj da će i njoj i Kesi te večeri biti potrebno opuštanje. Na meniju je bila hrana za uživanje. Špagete i ćuftice, rešila je, i braunis. Dok je čekala da plati, trudila se da ne obraća pažnju na radoznale poglede i došaptavanja. Grupa tračara je u punom sastavu, pomislila je. Gospođa Mec, sa svih svojih sto kilograma, prednjačila je u tome. - Zdravo, Regan Bišop. Učinilo mi se da si to ti. - Zdravo, gospođo Mec. Ona je bila predvodnik, pomislila je Regan. - Hoće li i danas biti snega, šta mislite? - Biće oluja , rekla je i odmahnula glavom. - Čula sam na radiju. Već je februar, a zimi se još ne vidi kraj. Čudi me da si ovde u ovo doba dana. - Nemam puno posla. Regan je plaćala račun. - Svi spavaju zimskim snom. - Znam šta hoćeš da kažeš. Mada, ipak imaš posla u kući Barlovih, zar ne? - Tako je. Poželevši da se malo poigra, Regan je naslonila kesu na pult. - Radovi napreduju. To će biti izuzetno mesto kad se završi. - Ni pomislila nisam da će ikada iko prihvatiti da sređuje tu kuću. Mada nisam ni pomislila da će se Raf Mekejd ikada vratiti u grad. Njene radoznale oči su zasijale. - Izgleda da mu je išlo prilično dobro na jugu, je li? - Očigledno. 144

Book as passion & BalkanDownload

- Nisi načisto sa tim Mekejdovima. Svaki put te prevare. Znaš da je Raf Mekejd slupao očev ford na magistralnom putu dok još nije imao vozačku dozvolu. Neposredno nakon što je Bak umro, koliko se sećam. Taj Raf je bio divlji da gori ne bi mogao biti. Jurio je devojke, izazivao tuče, jurcao na onom svom motoru. Kad god se nešto desilo, braća Mekejd su bila umešana u to. - Vremena se menjaju, verujem. - Vuk dlaku menja, ali ne i ćud. Obrazi su joj zadrhtali. - Videla sam ga u gradu. I dalje ima onaj opasan pogled. A ptičica mi je šapnula da je bacio oko na tebe. - Ta vaša ptičica je u pravu. I da znate, i ja sam bacila oko na njega. Gospođa Mec se grohotom nasmejala toliko da je morala da spusti korpu koju je nosila i uhvati se za stomak. - Bolje se zadrži na tome sa takvim momkom. Njega je teže zadržati nego pljunuti na vreo tiganj. On je bio nevaljao momak, Regan. A nevaljali momci postaju opasni muškarci. - Znam. Regan se osmehnula. - Zato mi se i sviđa. Svratite kod mene u radnju da vidite šta ima novo, gospođo Mec. - Hoću. Ostala je da se osmehuje dok je vadila namirnice iz korpe. - Prestani da bleneš, momče , rekla je mršavom dečaku koji je stajao za kasom i gledao za Regan, - i otkucaj mi ovo. Nikad ti nećeš biti dovoljno opasan da privučeš takvu ženu. Razveseljena susretom, Regan je išla trotoarom. Ovo je fin gradić, pomislila je kad je digla ruku da pređe ulicu. Trotoari su bili neočišćeni i klizavi, biblioteka je radila samo tri dana nedeljno, a pošta je bila zatvorena po podne. I pored toga, gradić je bio fin, ili možda upravo zbog toga. Mislila je da Raf nije svestan da je u njemu dobrodošao. Nije bio crna ovca, pomislila je kad je skrenula u glavnu ulicu. Niko od njih to nije bio. Buntovni sin se jednostavno vratio kući bez velike pompe. 145

Book as passion & BalkanDownload

Kada ponovo bude otišao, takode će otići bez velike pompe. Biće malo komentarisanja u redu u pošti, za večerom kod kuće, a zatim će grad nastaviti svoj život, mirno kao i uvek. Nadala se da će i ona. Kad je stigla do svoje radnje, spustila je torbu pred zadnjim vratima koja su vodila u stan. Uživaj u svakom trenutku, podsetila se. Ne razmišljaj o budućnosti. To su bila pravila koja je sama ustanovila. Trebalo je samo da ih se pridržava. Ako nade izgovor da svrati kasnije do njega i ukrade koji sat sa njim, utoliko bolje.Oduševljena idejom, izvadila je ključeve iz džepa. Zveckala je njima dok se pela uz stepenice noseći namirnice. Da nije mislila na Rafa i da je obratila pažnju, sigurno bi ranije primetila. Pružila je ruku da otključa vrata kada je videla da ne stoje na šarkama, već da su odvaljena. Nekoliko trenutaka stajala je tako zbunjena. Predugo. Kad je krenula da beži, Džo je sklonio vrata. Tresak ju je prestravio. Počela je da se davi kad ju je uhvatio za vrat. - Pitao sam se koja od vas će prva da stigne. Ovako je bolje. Dah mu je zaudarao na viski, a glas zvučao uzbuđeno. - Dugo već čekam da te dohvatim. Pritisnuo je usne na njeno uvo, uzbuđen njenim pokušajima da se izmigolji. - Pokazaću ti šta je pravi muškarac. Strgnuću ti tu modernu i finu odeću, a onda ću da ti pokažem. Slobodnom rukom ju je snažno uhvatio za grudi. Naježila se od užasa, a strah koji je osetila bio je toliko jak da joj je pomutio vid i razum. - Ukrašću malo onoga čega se domogao Raf Mekejd, kako sam čuo. I srediću ti lice tako da više niko nikad ne pomisli da si lepa. Krenuo je da je vuče ka odvaljenim vratima, uvukavši je u stan. Pomislila je šta bi sve mogao da joj uradi. Opirala se svom snagom. Namirnice su se raštrkale po malom hodniku. Štiklama je grebala vrata. 146

Book as passion & BalkanDownload

- Kad Kesi stigne, i ona će dobiti isto. Ali prvo ću malo da uživam u tome da tebi napravim koju masnicu. Slobodnom rukom ju je počupao za kosu, osetivši zadovoljstvo kada je vrisnula. Zatim se setila ključeva koje je još uvek držala u pesnici stisnutoj od straha. Moleći se u sebi, smestila je jedan ključ između dva prsta i ubola ga. Zaurlao je kao besan pas, a stisak njegove ruke je popustio. Skočda je i krenula da juri niz stepenice, sigurna da će je svakog trenutka ščepati. Pri dnu se saplela, dočekavši se na dlanove i kolena. Spremna da zavrišti, osvrnula se iza sebe. Ugledala ga je ispred vrata stana kako drži ruku preko lica, a između prstiju mu curi krv. Kao da je u transu, ustala je i lagano pošla ka restoranu. Zujanje u ušima podsetilo ju je da duboko diše. Ušla je kod Ed i zatvorila vrata za sobom, sasvim nesvesna da joj je rukav kaputa visio pocepan, a da su joj nogavice na kolenima bile pocepane i krvave. Kesi je ispustila poslužavnik koji je držala, razbivši posuđe. - Regan! Gospode! - Mislim da bi trebalo da zoveš Devina , rekla je Regan, pažljivo odmerivši svaku reč. - Džo je ispred mog stana. Mislim da sam ga povredila. Kad je prostorija počela da se okreće oko nje, uhvatila se za pult. - Moram da sednem. - Idi zovi Devina povikala je Ed i pojurila ka Regan. - Spusti glavu. Brzim pokretom spustila je Reganinu glavu između kolena. - Diši duboko. Tako, devojko. Oštro je pogledala po prostoriji u kojoj je sedelo šestoro gostiju i blenulo u njih. - Šta čekate? Neka jedan od vas snagatora ode tamo i sredi onog kretena dok šerif ne stigne. Ti, Horacije, diži tu svoju guzicu i donesi devojci čašu vode. 147

Book as passion & BalkanDownload

Ed je delila naređenja i svi su krenuli u akciju. Okrenula se ka Regan. - Počela je da ti se vraća boja u obraze , rekla joj je i sela pored nje. Izvadila je cigaretu iz kutije koju je nosila u kecelji i zapalila ju je šibicom. Pošto je povukla dobar dim, osmehnula se. - Nadam se da si ga dobro sredila, dušo. Sad kad je sedela u Devinovoj kancelariji, držeći kafu koju joj je dao Šejn, Regan je bila sigurna da je ono najgore prošlo. Sve se desilo tako brzo. Međutim, sad ju je strah napustio i ona je mogla trezveno da razmišlja. Kesi je sedela pored nje i ćutala. Šejn se nervozno šetkao poput boksera koji se sprema za meč. Devin je sedeo za svojim stolom i hladnokrvno pisao izveštaj. - Izvini što tražim od tebe da ponovo prolaziš kroz to, Regan , počeo je. - Što jasnija bude tvoja izjava, to ću ga ja lakše strpati iza rešetaka. - Tako je. Dobro sam sada, zaista. Odsutno je posmatrala svoja poderana kolena. I dalje su je bolela. Od antiseptika koji joj je Ed poprskala, podjednako koliko i od udarca prilikom pada. - Volela bih da završimo sa tim što pre. Mogu... Zastala je kad su se vrata naglo otvorila. Na trenutak nije videla ništa osim Rafovog lica - bledog, ozbiljnog i unezverenog, oštrog pogleda njegovih zelenih očiju, koji je mogao da ubije. Zastala joj je knedla u grlu. Prišao joj je, privio u naručje i zagrlio je tako snažno da je mogao da joj slomi rebra. - Jesi li dobro? Jesi li povređena? Glas mu je bio promukao i oštar poput slomljenog stakla. Nije mogao da razmišlja. Osećaj užasnutosti ga nije napuštao otkako je čuo da je napadnuta. Telo mu je bilo napeto kao struna dok ju je držao u naručju, zagnjurivši glavu u njenu kosu. Možda je zato bespomoćno zadrhtala. - Dobro sam, zaista... Ali glas ju je napustio. Da je mogla da uđe u njega, to bi i uradila. 148

Book as passion & BalkanDownload

- Je li te povredio? Milovao joj je kosu pazeći da mu ruka ne zadrhti. Podigao joj je glavu da bi mogao da joj vidi lice. - Je li te pipnuo? Imala je snage samo da odmahne glavom i zagnjuri glavu u njegovo rame. Zagrlivši je koliko zaštitnički toliko i posesivno, pogledao je u Devina. Oči su mu plamtele poput baklji. - Gde je on? - U zatvoru. Raf je pogledao ka ćelijama. - Nije ovde, Rafe. Iako mu je glas bio miran, Devin je bio spreman za napad. - Nećeš moći da ga propustiš kroz šake. - Misliš da možeš da me sprečiš? Džerod, koji je ušao zajedno sa bratom, prišao je Rafu iza leđa i spustio mu ruku na rame. - Što ne sedneš? Odgurnuo je bratovljevu ruku i glasom hrapavim od ljutnje rekao: - Ne mešaj se. - Sada je to stvar zakona , rekao mu je Devin, polako ustajući. - Neka se nosi zakon i vi zajedno sa njim. Hoću da znam gde je on sada. - Ako ga nađeš, Rafe, pridržavaću ti jaknu. Spreman za akciju, Šejn se blago osmehivao. - Ukoliko ga budeš imao. Oduvek sam mrzeo tog kretena. - Umukni , procedio je Džerod i pogledao u Kesi koja nije progovarala. - Pusti te svoje advokatske priče , odgovorio mu je Šejn već stisnutih pesnica. - U ovom slučaju podržavam Rafa. - Nije mi potrebna ničija podrška. Nemoj da mi staješ na put, Devine. - Već sam ti stao na put. Sedi ili ću te smestiti u ćeliju. 149

Book as passion & BalkanDownload

Tako brzo je skočio, presamitio se preko stola i uhvatio Devina za okovratnik da je Regan samo stigla da krikne. Nikad nije smatrala sebe uzdržanom, ali kad je čula braću Mekejd kako su urlali jedan na drugoga, njeni već uznemireni nervi počeli su da trepere. Nimalo nije sumnjala da je pitanje trenutka kad će poteći krv. - Prestanite , rekla je, ali odjek njenih reči slabo se čuo u prostoriji prepunoj dreke, - Rekla sam da prestanete , ponovila je, obavivši ruke oko sebe. Iza nje je nešto sa treskom lupilo i to je bila kap koja je prelila čašu. - Prestanite ovog trena! , uspela je da vikne. Iznenađujuća snaga u njenom glasu naterala je Rafa da spusti šaku i zaustavila je rvanje. Četvorica muškaraca oštrog pogleda gledalo je u nju poput statua zaleđenih usred borbe. - Ponašate se kao deca. Gore od dece. Kakvo će dobro doneti ako se vas četvorica potučete? Tipično , kazala je više zgrožena nego uplašena. - Tipično ponašanje koje sam mogla očekivati od grupe tvrdoglavih majmuna. Pravi heroji. Zafrktala je i uzela svoj kaput. - Ja sigurno neću stajati ovde i posmatrati kako se tučete. - Sedi, Regan. Kada je nastavila da ide ka vratima, Raf je opsovao i krenuo za njom. - Sedi , ponovio je nežnim glasom, obuzdavajući bes. - Bože, vidi kakve su ti ruke. Ponovo se stresao i nežno uzeo njene ruke u svoje i poljubio joj oguljene dlanove. Ostali Mekejdovi su se osećali postiđeno zbog tog njegovog postupka. - Šta očekuješ da uradim? Bes ga je napustio i osećao se bespomoćno. - Šta misliš, kako se osećam? - Ne znam, Nije znala ni kako se ona sama osećala dok su je te njegove oči tako prodorno gledale. - Samo želim da se ovo završi, Rafe. Molim te, dozvoli mi da kažem Devinu ono što imam, da mogu da zaboravim sve što se desilo. 150

Book as passion & BalkanDownload

- U redu. Pustio ju je i povukao se; - Uradi ono što moraš. Vratila se, sela na stolicu i prihvatila šolju sveže kafe koju joj je Džerod pružio. Devin je postavljao pitanja, a ona je odgovarala. Raf je slušao, a zatim je otišao bez reči.Trudila se da ne oseća povređenost, da razume. - Devine, možeš li mi reći šta sada mogu da očekujem? - Moj zamenik će me pozvati kada završe sa Džoom u bolnici. Zatim će ga prebaciti u zatvor. Prekršio je zabranu prilaska, pa će odslužiti kaznu kako je ranije naznačeno.Bila je to mala satisfakcija, pomislio je Devin kad je pogledao Kesi. Čitavih pola sata se nije pomerila niti je progovorila ijednu reč. - Sada će se suočiti i sa dodatnim optužbama , nastavio je Devin. - Provala, upad, napad i pokušaj silovanja. Tome ćemo pridodati i načinjenu štetu. Biće suđenje i ti ćeš morati da svedočiš. - Spremna sam za to. - S obzirom na okolnosti, njegov advokat bi mogao da mu savetuje da se izjasni krivim i da se nagodi. Na Devinov upitan pogled, Džerod je klimnuo glavom. - To bih ja uradio. - U redu. Nije bilo moguće ne prezirati sistem, pomislio je Devin. - Bilo kako bilo, izvesno vreme će provesti u zatvoru. Pretpostavljam tri do pet godina. Više te neće uznemiravati. Nikoga od vas. - Znači , Regan je uzdahnula, - gotovo je. Kesi i ja možemo da idemo kući? - Naravno. Bićemo u kontaktu. - Ne mogu da pođem sa tobom. Prvi put otkako je došla u kancelariju, Kesi je progovorila. Glas joj je bio jedva čujan. - Naravno da možeš. - Kako? Gledala je kako su prelepe pant alone koje je Regan nosila postale iscepane i mokre od njenih suza. 151

Book as passion & BalkanDownload

- Kako možeš da me pogledaš posle svega što ti je uradio? - To je on uradio , rekla je Regan tiho. - Nisi ti, Kesi. - Ti ništa nisi kriva. - Naravno da jesam. Kesi je s naporom podigla glavu i pogledala Regan u oči. - Znam šta je mogao da ti uradi da nisi bila dovoljno jaka da mu se suprotstaviš. Uradio bi ti to zbog mene, Regan. Nikad mi niko nije bio bolji prijatelj. - Onda dozvoli da to i dalje budem. - Želim to iz sveg srca, znam da si mi već oprostila. - Kesi, nemam šta da ti opraštam. Ne razmišljaj o tome , prošaputala je Regan i uhvatila Kesi za ruku. - Moram, jer moram da počnem da tražim način da oprostim samoj sebi. Počeću tako što ću odvesti decu kući i naći način da im pružim pristojan život kakav zaslužuju. Moram da počnem da vodim računa o njima i sebi. Potrebno mi je to da uradim. - Za nekoliko dana , protestovala je Kesi. - Ne, odmah. Zažmurila je, pokušavajući da nađe snage, a zatim je otvorila oči i pogledala Džeroda. - Možeš li da mi pomogneš, Džerode? - Naravno da mogu. Sve što ti treba, dušo. Ima mnogo programa... - Ne. Snažno je stisla usne. Bilo je krajnje vreme, rekla je samoj sebi, u stvari odavno je prošlo, da zauzme stav. - Želim da podnesem zahtev za razvod braka. Danas. Želim da mi kažeš šta treba da uradim. - U redu. Pružio joj je ruku da bi joj pomogao da ustane, a zatim ju je nežno zagrlio. - Hoćeš sada da pođeš sa mnom? Sve ćemo da sredimo. - Bilo je krajnje vreme , prošaputao je Šejn istog trena kada su se vrata za njima zatvorila. Slegnuo je ramenima na Devinov iznenađen pogled. - Svi dobro znamo da je odavno trebalo da ostavi tog kretena. 152

Book as passion & BalkanDownload

- U tome se svi slažemo. Regan je ustala, iznenađena što nije bila stabilna kao što je očekivala. - Mada, bilo joj je teško da se odluči. Biće joj teško i nadalje. - Ona se nikada na to ne bi odlučila da nije povredio nekog drugog , tiho je rekao Devin. - To ju je podstaklo. - Onda mi je drago što je to uradio. I drago mi je što sam mu uzvratila. Regan je duboko uzdahnula, a zatim postavila pitanje koje joj nije davalo mira. - Kako mu je oko, Devine? - Obavestiću te kad saznam. Ukoliko želiš. - Mislim da moram da znam. Pružila mu je ruku, ne da se pozdravi, već da je pridrži. - Bio si divan. Znam da je Raf van sebe, ali pogrešio je što ti je sve ono rekao. Uradio si sve što je bilo u tvojoj moći. I to kako treba. - Da sam uradio sve kako treba, do ovoga ne bi došlo. - Ti najbolje znaš. Stisla mu je ruku, a zatim je izvukla kad je osetila da je zadrhtala. - Idem kući. Popiću aspirin i uvući ću se u krevet. Molim te, javi mi čim saznaš nešto. - Hoću. Šejne? - Ispred tebe sam, kao i uvek. Već je pridržavao Reganin kaput. Odvešću te kući i popraviću ti vrata. - Hvala ti. Osmehnula se i poljubila ga u obraz. - Kako god da se ponašaju, braća Mekejd su dobri momci. - Mala... Zagrlio ju je oko struka i poveo ka izlazu. - Svi smo loši. Kasnije, Deve. Kada joj je pomogao da ude u njegov kamion, zastao je. Raf će doći kasnije. Morao je samo da ode da se izduva, nekog da izudara. - Je li to rešenje? - Deluje. Zalupio je vratima, a zatim seo za volan. - Trebalo je da kreneš za njim. Za Džoom. - Trebalo je svi da krenemo za njim. Šejn je pogledao u retrovizor, a zatim napravio polukružno koje je na tom mestu bilo zabranjeno. 153

Book as passion & BalkanDownload

- Dev i Džerod bi držali predavanje o poštovanju reda i zakona, zatim bismo se malo koškali i svi bismo otišli sa njim. Sa žaljenjem je odmahnuo glavom. - To je trebalo da bude zabavno. - Zabavno. Skoro da se nasmejala kad je naslonila glavu na naslon sedišta. - Niko ne sme da se petlja sa ženama Mekejdovih. - Stvarno? A to je moj trenutni status? Nije mu promakao ton u njenom glasu, niti njen ozbiljan pogled. - Mislio sam... pošto sam video tebe i Rafa... kako te je... Čak su i Mekejdovi znali vrednost pravovremenog povlačenja. - Izgleda da ne treba da ih popravljam. Parkirao se pored stepenica i gledao u ulazna vrata njenog stana. - Izgleda da me je neko pretekao. - Molim? I dalje je drhtala. - Idem da proverim, ali odavde mi se čini da su popravljena. Izašao je iz kamiona i popeo se uz stepenice. - Da. Jesu izgrebana i ulubljena, ali stoje na šarkama. Pritisnuo je kvaku da pokuša da ih otvori. - Solidno. Verovatno se Raf pobrinuo za to. - Shvatam. Ipak nije mogla da se smiri. - Trebalo bi da mu zahvalim, zar ne? - Da. Šejn je sišao niz stepenice. - Hoćeš li biti dobro? Hoćeš da ti nešto donesem ili da ti pravim društvo? - Ne, ne, dobro sam. Zaista. Nije joj bilo prijatno da izvadi ključeve, ali je to uradila. I otključala je bravu. - Hvala na vožnji. - Nema na čemu. Kad je ušao nazad u kamion, Šejn je shvatio da Raf ima problem, i to veliki. Osmehnuo se i nije skidao taj osmeh s lica sve vreme dok se vozio. 154

Book as passion & BalkanDownload

10.Poglavlje

Prijalo mu je da udara po nečemu, pa makar to bio i ekser. Kako bi sprečio sebe da se potuče sa nekim, Raf se sklonio u spavaću sobu u istočnom krilu. Njegov pogled je davao do znanja radnicima da ga se klone - ukoliko žele da zadrže sve zube na mestu. Kućom su odzvanjali zvuci popravke i majstorisanja. Bio je to dovoljno nasilan zvuk koji je odgovarao njegovom raspoloženju. Raf nije uzeo pištolj za eksere, već ih je zakucavao čekićem i snagom. Zamišljao je Dolinovo lice na vrhu svakog eksera. Kada su se vrata iza njega otvorila, Raf je, ne osvrćući se, zaškripao zubima. - Gubi se. Kloni me se ili si otpušten. - Hajde, otpusti me. Regan je zatvorila vrata za sobom. - A onda ću ti reći ono što imam bez uticaja na naš poslovni odnos. Bacio je kratak pogled preko ramena. Presvukla se, primetio je. Ne samo pantalone, već sve - košulju, sako, nakit. Od glave do pete je bila savršeno uredna. Ipak, tačno je zapamtio kako je izgledala, preplašena, bleda, sa krvavim mrljama na odeći. - Ne želiš da budeš ovde sada. Izvadio je još jedan ekser i snažno ga udario. - Možda si u pravu, Mekejde, ali ja sam ipak ovde. Morala je prvo da se istušira, da opere svaki milimetar svog tela i spere svaki trag Džoovih prstiju na svojoj koži. Sada je ponovo bila sabrana i spremna da se suoči sa Rafom Mekejdom. - Hoću da znam šta je tebi, dođavola. Kad bi joj rekao, nasmejala bi mu se u lice. A to bi ga, bio je sasvim siguran, gurnulo preko ivice. 155

Book as passion & BalkanDownload

- Zauzet sam, Regan. Ceo dan sam izgubio zbog loših vremenskih prilika. - Pusti te priče. Pogledaj me kad razgovaraš sa mnom, dođavola. Pošto je nije poslušao, već je nastavio da zakucava eksere u drvo, podbočila je ruke o kukove. - Zašto si onako otišao iz Devinove kancelarije? Bez reči? - Imao sam posla. Kako bi pokazala šta misli o tome, šutnula je kutiju sa alatom. - Trebalo bi da ti zahvalim što si mi popravio vrata. - Ispostaviću ti račun. - Zašto si ljut na mene? , upitala ga je. - Nisam uradila ništa da... Dah joj je zastao od snažnog udarca čekića o nov zid. - Ne, ništa nisi učinila. Bila si vučena, udarana, rasrkvavljena i umalo silovana. Što bi mene to brinulo, zaboga? Neko mora da bude smiren, rekla je sebi. Pošto su njegove oči tako sevale, očigledno je da to mora biti ona. - Znam da si uzrujan zbog onoga što se desilo. - Jeste, uzrujan sam. Uzeo je kutiju sa alatom, jer je to bilo razumnije nego da je baci. Udarci metala o metal odzvanjali su kao male bombe. - Malo sam uznemiren. A sad se gubi. - Neću. Iskrivila je glavu. - Hajde, snažni čoveče, slobodno udaraj. Kad se oslobodiš napetosti, razgovaraćemo civilizovano. - Bolje utuvi u tu svoju tvrdoglavu glavu da ja nisam nimalo civilizovan. - To mi je sasvim jasno , uzvratila mu je.

156

Book as passion & BalkanDownload

- Šta je sledeće? Urlaćeš na mene? To će dokazati da si bolji čovek od Džoa Dolina. Oči mu potamneše. Na trenutak joj se učinilo da u njima vidi povredenost pomešanu sa ljutnjom. I postidela se. - Izvini. Pocrvenela je. - Ti to nisi zalužio. Nisam tako mislila. Sad je ostala samo ljutnja, pažljivo kontrolisana. - Ti obično kažeš ono što misliš. Podigao je ruku pre nego što je progovorila. - Htela si razgovor, u redu. Razgovaraćemo. Prišao je vratima, sevajući očima kad je ustuknula. Širom ih je otvorio i viknuo: - Napolje! Svi, napolje, smesta! Odlazite! Zalupio je vratima, zadovoljan lupom stopala i zveckanjem alata. - Nema razloga da prekidaš radove , počela je. - Ne verujem da će ovo trajati duže od nekoliko minuta. - Ponekad ne može da bude kako ti hoćeš. - Ne znam na šta misliš. - Ne, verujem da ne znaš. Ponovo je otvorio vrata. - Neka mi neko donese jednu prokletu cigaretu! povikao je. Pošto nije bilo nikoga dovoljno hrabrog da priđe, ponovo je zalupio vratima. Regan ga je posmatrala, ne pokazujući očaranost, dok je šetao po prostoriji i psovao. Košulja mu je bila podvrnuta do lakata, a p ojas za alat mu je visio oko struka. Oko ćela je imao obmotanu maramu da bi skupljala znoj. Ličio je na bandita koji se ne libi da krade i ubije. Bilo je besmisleno što ju je to privlačilo. - Mogla bih da skuvam kafu rekla je, a zatim glasno uzdahnula kad ju je popreko pogledao. - A možda i ne. Rafe... - Samo ućuti. Uspravila se. - Ne dozvoljavam da se sa mnom razgovara na takav način. - Navikni se. Dosta dugo sam se uzdržavao sa tobom. 157

Book as passion & BalkanDownload

- Uzdržavao? Širom je otvorila oči. Da nije ličio na manijaka, sigurno bi se namejala. - Ti si se uzdržavao? Zanima me kako izgleda kad se ne uzdržavaš. - Upravo to gledaš. Izgovarao je reči kao da kida meso s kostiju. - Prebacuješ mi što sam otišao? Sad ćeš da vidiš šta bi se desilo da sam ostao. - Da me nisi pipnuo. Podigla je stisnute pesnice nalik bokseru spremnom na odbranu. - Da se nisi usudio. Usplamtelog pogleda, uhvatio ju je za pesnicu i gurnuo na vrata. - Sad ti je kasno, draga. Dao sam ti priliku da odeš, nisi je iskoristila. - Ne obraćaj mi se takvim glasom. Kako je škripao zubima, ne bi se začudila da su mu izrasli očnjaci. - Bože, pa ti si neverovatna. Pustio joj je ruku i skonio se jer je to bilo bolje za oboje. - Zanima te zašto sam otišao. To pitanje te muči, je li? Zato si došla ovamo? Kod mene? - Da. - Ali nisi došla jutros kad te je napao. Nisi došla kod mene kad te je povredio. A to ga je razdiralo, pomislio je. - Morala sam da kažem Devinu , odgovorila je. - Da. Morala si da kažeš Devinu. Bio je neobično miran kad se okrenuo. - Znaš li šta sam saznao iz te tvoje izjave koju si mu dala? Da je Dolin jutros došao u tvoj stan, baš kao što sam predvideo, - I ja sam se snašla , odvratila mu je. - Kao što sam ti rekla. - Naravno, ti se odlično snalaziš u svemu. Uplašio te je. - Jeste, tačno je, uplašio me je. I sada je bila uplašena onoga kuda ovaj razgovor vodi. - Zato sam i pozvala Devina. 158

Book as passion & BalkanDownload

- Ali nisi mene. Otišla si kod Devina u kancelariju da podneseš prijavu. - Naravno. Želela sam da uhapse Džoa. - Fino i čisto. A onda si otišla u prodavnicu. - Ja... Spustila je svoje spojene ruke. - Mislila sam... Znala sam da će se Kesi uzrujati i želela sam... Mislila sam da ćemo se obe bolje osećati ako spremim nešto ukusno za jelo. - I sve to vreme - kad si otišla kod Devina, pa u prodavnicu, pa si se vratila - nisi stigla mene da pozoveš. To ti nije palo na pamet, je li? - Ja sam... Zaustila je, a zatim ućutala, pa nastavila. - Jeste. To mi je bila prva reakcija, ali sam se smirila i resila da te ne pozovem. - Smirila si se? - Da, shvatila sam da je to moj problem i da je na meni odgovornost da ga rešim. Njena jednostavna iskrenost sekla ga je poput oštrica noža. Skoro da je video sebe rasečenog napola - jedan deo ljutit, a drugi besan. - Pošto te je uhvatio, pošto je stavio svoje ruke na tebe, povredio te i pokušao da... To nije mogao da izgovori. Da jeste, raspao bi se na stotinu delova. Shvatila je da je ona njega nekako povredila. To joj nije bilo ni na kraj pameti. Nije znala da on može biti povređen. - Rafe, uopšte nisam razmišljala. Krenula je ka njemu, pa zastala, shvativši da to neće ništa resiti. - Bila sam sluđena. Kad sam ponovo počela normalno da razmišljam, sedela sam u Devinovoj kancelariji. Sve se desilo neverovatno brzo , rekla je žurno, očajnički želeći da je on razume. - Čak sam nekako imala utisak da mi se to ne dešava stvarno. - Snašla si se. - Morala sam. Ništa mi ne bi koristilo da sam se predala. - Znaš da se suprotstaviš. Prišao joj je i uzeo čekić. 159

Book as passion & BalkanDownload

- Sasvim sama. - Moram tako, jer... - Ne želiš da budeš kao svoja majka , završio je umesto nje. To je zvučalo tako neprijatno i glupo. - Jeste, to je delimično tačno. Zaista želim da budem samostalna, ali to nema veze sa ovom situacijom. Nisam te zvala samo zato... - Što ti nisam bio potreban. Gledao ju je pravo u oči. U njima više nije bilo ljutnje. Već se sasvim istrošio. - Nisam ti potreban. Obuzeo ju je osećaj panike. - To nije tačno. - Da, seks je sjajan. Osmehnuo se hladno, bezizražajno. - Tu potrebu zaista dobro zadovoljavamo. Moj je problem što sam sve to lično shvatio. Više neću ponoviti istu grešku. - Nije u pitanju seks. - Nije nego. Izvukao je ekser iz vreće i postavio ga na mesto gde je trebalo da ga zakuca. - Od samog početka je u pitanju samo seks. To je sve što imamo. Snažno je udario ekser čekićem. - Znaš gde možeš da me nađeš kada te zasvrbi. Krv joj je napustila obraze, a srce joj se sledilo. - Strahovito je ružno tako nešto da kažeš. - Igramo po tvojim pravilima, draga. Što bismo komplikovali ono što je dobro, zar ne? - Ne želim da među nama tako stoje stvari, Rafe. - Sada ja želim. Uzmi ili ostavi. Stavio je ekser na drvo. Neće više imati priliku da ga povredi, rekao je sebi. Nijedna žena ga nikada tako nije povredila. Zaustila je da mu kaže da odlazi, da ga ostavlja. Ali nije mogla to da izgovori. U očima su joj se pojavile suze. Da li je postojao gori trenutak da shvati da je zaljubljena u njega, pitala se. - Da li zaista to osećaš? 160

Book as passion & BalkanDownload

- I ja sam pokušao da kažem šta mislim. Ne želeći da se ponižava, uspela je da obuzda suze. - I sve je ovo zato što si ti ljut zbog onoga što se desilo i kako sam se ja ponela prema tome. - Recimo da je sada sve jasno. Ti ne želiš da komplikuješ svoj život, je li tako? - Ne, ja... - Ne želim ni ja, dođavola. Nazovi to egom - bar ga imam. Nije mi se dopalo što si otrčala kod mog brata umesto kod mene. Kao što si rekla, morao sam to da svarim. Sada možemo da se vratimo na staro. Nije shvatila da joj se više dopadao taj žustar temperament od proračunate nezainteresovanosti. - Nisam sigurna da je to moguće. Trenutno ne mogu da ti odgovorim na to. - Zataškavaš, Regan. I u tome si dobra. - Hoćeš li... Stavila je ruku na usne, sačekavši da joj se glas stabilizuje. - Hoćeš li da prekinemo našu poslovnu sa radnju i da ti dam brojeve telefona kolega koje se bave ovim poslom? - Nema razloga za to. Ja sam to pregrmeo. Kad se okrenuo ka njoj, video je da su joj oči suve, a izraz lica pribran. - Za nedelju dana možeš da mi isporučiš nameštaj za ovu prostoriju ukoliko imaš problema sa skladištenjem. - Odgovara mi. Organizovaću prevoz. Okrenula se i uhvatila kvaku. Prestravljena da se ne slomi, brzo je otišla. Kad je izašla napolje, počela je da trči, dok je vetar sušio njene mokre obraze. Kad je začuo kako je zatvorila ulazna vrata, Raf je seo na pod. Kad je začuo tihi plač, protrljao je lice dlanovima. - Znam kako se osećaš , prošaputao je. Bio je to prvi put da je neko uspeo da mu slomi srce. Morao je da se pobrine da bude i poslednji. 161

Book as passion & BalkanDownload

Najavljena mećava je stigla, donela sneg i ulice pretvorila u staklo. Bio je to period neposredno pošto će temperatura početi da raste. Svake večeri živa u termometru je padala i očvršćavala svaku mokru površinu. Rafa to uopšte nije zanimalo. Loše vreme samo mu je bilo izgovor da ostane gde je i radi dvadeset četiri časa. Sa svakim ekserom koji je zakucao, svakim zidom koji je izgletovao, kuća je sve više postajala njegova. Kada nije mogao da spava čak ni posle naporog rada, lutao je po kući sa ostalim duhovima. Bio je suviše zauzet da bi mislio na Regan. Ili se bar trudio da sebe ubedi u to. Kad god bi pomislio na nju, kad god bi se nekako ušunjala kroz njegovu dobro utvrđenu odbranu, samo bi radio snažnije, duže. - Deluješ pomalo umorno, druže . Devin je palio cigaretu i posmatrao Rata kako ukucava sveže ofarbanu dasku u pod. - Sećaš se one knjige Dorijan Grej? Počinje da mi se čini da si ti slika skrivena u ormanu, a ova kuća Dorijan. - Uzmi čekić i umukni. Umesto da ga posluša, Devin je prstom prešao preko širokog zaobljenog prozorskog rama. - Ovako uramljen prozor liči na sliku. Koja je ovo boja rama? - Ružičasta prašina. Preko volje je odgovorio. - Da, zaista je lepa. Devin je koristio praznu limenku kao pepeljaru. - Ako voliš ružičastu. Raf ga je pogledao. - Hoćeš nešto da kažeš? - Ne, samo pokušavam da zapodenem razgovor. Danas su prebacil i Džoa iz bolnice.Rafove oči postale su ledene pre nego što se okrenuo. Ne tiče me se. - Nije izgubio oko , nastavio je Devin ne obraćajući pažnju. Nosiće povez izvesno vreme. Još uvek ne mogu da kažu hoće li imati trajne posledice. - Trebalo je da cilja među noge. 162

Book as passion & BalkanDownload

- Da, šteta što nije. Mislio sam da želiš da znaš. Izjasnio se krivim za napad, po savetu svog advokata. Odbacili su optužbu za pokušaj silovanja jer je pristao da se nagodi, ali mu ne gine zatvorska kazna. Raf je želeo da ga to ne zanima. - Kolika? - Pretpostavljam tri godine, solidno. Pre nego što kažeš da nije dovoljno, hoću da znaš da sutra ja idem da svedočim. Nakon godinu i po, kad bude stekao uslov za uslovni otpust, ponovo ću svedočiti. - Rekao sam da me se to ne tiče. Raf je zakucao poslednju dasku u pod. - Kako se Kesi drži? - Fino, čini mi se. Džerod radi na njenom razvodu. Zbog supružničkog nasilja, postupak neće morati da miruje godinu dana. Džo nije u poziciji da se buni. Što pre to obavi, pre će ona i deca moći da se srede. Pažljivo je ugasio cigaretu u konzervi. - Nećeš da me pitaš kako je Regan? - Ne. - Reći ću ti. Ignorišući Rafovo frktanje, Devin je seo i prekrstio noge. - Izgleda kao da spava veoma malo, ako mene pitaš. - Ne pitam te. - Ed kaže da ne svraća ni na ručak, pa izgleda da nema ni apetit. Mogao bih da pretpostavim da je posledica šoka to što ne jede i ne spava, mada mi se čini da je u pitanju nešto drugo. - Snaći će se. Ume sama da se brine o sebi. - Što je odlično. Čudno je kako onog dana kada ju je Džo onako uvukao u stan, niko nije čuo kako je razvaljivao vrata, niti lom. Izgleda da je to uradio izuzetno brzo. Ipak, mogao ja da napravi mnogo veću štetu. - Misliš ti da ja to ne znam? povikao je Raf. - Misliš da ne znam šta je mogao da joj uradi? 163

Book as passion & BalkanDownload

- Mislim da znaš. Mislim i da te to izjeda i žao mi je. Hoćeš li da me saslušaš? - Ne. Ali nije porekao to što je Devin rekao, pa je ovaj odlučio da nastavi. - Svedoci koji su sedeli kod Ed kažu da su pomislili da je pijana kad su je videli, zbog načina na koji je hodala. Srušila bi se da je Ed nije uhvatila. - Ne moram to da slušam. - Da , kazao je Devin posmatrajući kako je Rafova ruka čvršće stisla čekić, - moraš. Kada sam je video, Rafe, bila je u šoku. Razumeš li? Zenice su joj bile sasvim skupljene. Hteo sam da zovem hitnu pomoć, ali je uspela da se sabere. Posmatrao sam je, bilo je impresivno. - Jaka je. Osetio je napetost kad je zamislio tu sliku. - Kaži mi nešto što ne znam. - U redu. Mislim da nisi bio u stanju da shvatiš kako te je pogledala kad si onog dana ušao u moju kancelariju. Sabrala se jer je morala, jer je navikla tako, pretpostavljam. A onda si ti ušao. Čovek može da proživi ceo život i da ne doživi da ga jedna žena pogleda onako kako je ona pogledala tebe. - Nisam joj potreban. - Gluposti. Možda jesi glup, ali to sigurno znaš. - Znam da sam bio dovoljno glup da dozvolim da mi postane važna. Da mi bude važno ono što misli o meni i što želi od mene. To mi se više neće desiti. Ustao je i zakačio čekić o kaiš. - Niti će mi se ona više desiti. Devin je uzdahnuo i ustao. - Do ušiju si zaljubljen u nju. - Nisam. Bio sam jedno vreme raznežen, ali više nisam. Devin je napućio usne. Postojao je samo jedan potencijalno opasan način da ovo reši. - Jesi li siguran? - Upravo sam to rekao, zar ne? - U redu. Devin se osmehnuo. 164

Book as passion & BalkanDownload

- Onda je, znači, put čist. Kad sam video da si se zagrejao za nju, nisam hteo da se mešam. Ali pošto nisi, videću da li mogu da... zadovoljim njen apetit. Očekivao je udarac i snažno je stisnuo vilicu. Uvek je osećao zadovoljstvo kad pogodi u centar. Podigao je ruku i izbegao udarac. Bio je srećan što mu je vilica ostala čitava. - Da, vidim kako si preboleo. - Mogao bih ponovo da te udarim , zaškripao je Raf zubima. Bilo je ponižavajuće koliko nije mogao da se sabere. - Ne bih se usudio da sam na tvom mestu. Ovo sam ti poklonio. Devin je pažljivo opustio mišiće. - Dođavola, Rafe, još imaš snažnu pesnicu. Raf je opustio svoje stisnute prste. - A tebi je lice i dalje kao stena, pokvarenjače. - I ja tebe volim. Devin je prebacio ruku preko bratovljevih ramena. - Jesi li sada bolje? - Nisam. Zastao je. - Možda. - Hoćeš da je potražiš i rešiš ovaj haos? Raf.

- Nemam nameru da puzim pred ijednom ženom , promrmljao je

Nego šta ćeš, pomislio je Devin. Pre ili kasnije. - Imam slobodno veče. Hoćeš da odemo negde da se napijemo? - Hoću. Izašli su u hodnik i krenuli da silaze niz stepenice. - Da se nađemo u krčmi? U deset? - Važi. Videću da li će doći Šejn i Džerod. - Kao u stara dobra vremena. Kad nas Daf ugleda kako dolazimo, prestraviće se... Raf je zastao, osetivši kako mu je srce poskočilo. Regan je stajala u podnožju stepeništa i posmatrala ga hladnim pogledom.

165

Book as passion & BalkanDownload

- Donela sam tvoje stvari. Bilo joj je izuzetno naporno da sačuva hladnokrvan ton. - U tvojoj poruci je stajalo da ti odgovara u tri. - Da. Želudac mu se okretao, što ga je izluđivalo. - Možeš da ga razmestiš. - U redu. Zdravo, Devine. - Zdravo, Regan. Upravo sam krenuo. Vidimo se večeras, Rafe. - Da. Raf je posmatrao Regan dok je silazio. - Jesi li imala problema na putu? - Ne. Uglavnom su svi putevi očišćeni. Pitala se da li vidi da joj srce krvari. - Uspela sam da nađem dušek kakav si hteo za krevet sa baldahinom. Volela bih da ga postavim i budem sigurna da ti odgovara. - Bio bih ti zahvalan. Neću ti smetati. Imam... Ništa, shvatio je. Nije imao ništa. - Posla , konačno je rekao. - Javi mi kad završiš da ti dam ček. Želela je da mu kaže nešto, bilo šta, ali već je otišao. Savila je ramena i otišla da otvori ulazna vrata i da uputstva nosačima. Bilo je skoro pet sati kad je rasporedila sve stvari onako kako je želela. Nije primećivala tišinu koja je vladala umesto zujanja i buke koju su pravili radnici. Kada je počelo da se smrkava, upalila je okruglu lampu sa ružičastim abažurom, koja je stajala na stočiću pored fotel je sa dugmićima koju je okrenula ka kaminu. Na njemu još nije bilo zaštitne ograde, pa ni vatra nije pucketala u njemu. Miris farbe osećao se u vazduhu. Pomislila je kako soba jedva čeka da u njoj počne da se živi. A miris ruža je lebdeo poput suza. Bračna postelja je spremna, pomislila je dok je prelazila rukom preko kreveta. Još samo nekoliko jastuka i platno za baldahin. I kovčeg od kedra na donjoj strani kreveta, u kome će stajati fina, mirisna posteljina i vrećice lavande. 166

Book as passion & BalkanDownload

Da, pomislila je, to će biti sjajni završni detalji. Možda bi na prozore mogla da dođe irska čipka, kao i četka sa srebrnom drškom. Ova soba će biti lepa. Biće savršena. Volela bi da je nikad nije videla. Ni ovi prostoriju, ni kuću, ni Rafa Mekejda. Stajao je na vratima, ćutao i posmatrao je kako se kreće kroz sobu, graciozno poput duha. Zatim se uspravila. Okrenula se i pogledala ga. Prošlo je nekoliko sekundi koje su oboma delovale dugo poput vekova. - Upravo sam završila , uspela je da izusti. - Vidim. Nije se pomerio. Gledao je po sobi, ali ne u nju. - Izgleda sjajno. - Imam nekoliko srebrnih ramova. Mislim da bi se dobro uklopili u ovaj enterijer i naglasili srebrnu mrežicu kamina kad bude nameštena. - Odlično. Osećala je grčeve u stomaku. - Primetila sam da si skoro završio susednu sobu. - Da, i u još nekoliko prostorija se suše zidovi. - Brzo radiš. - Da, to mi stalno govore. Izvadio je ček iz džepa i prišao joj. - Plaćanje po isporuci. - Hvala. Pažljivo je otvorila tašnu koju je spustila na sto i stavila ček unutra. Proklinjala ga je koliko je mogla. - Onda, odoh ja , rekla je veselo. Okrenula se i naletela na njega. Izvini. Krenula je da ga zaobiđe, a on joj je blokirao put. Srce joj je udaral o kao bubanj. - Stojiš mi na putu. - Tako je. Dobro ju je odmerio. - Loše izgledaš. - Baš ti hvala. - Imaš podočnjake. Toliko o kozmetici, pomislila je. - Imala sam naporan dan, umorna sam. 167

Book as passion & BalkanDownload

- Otkud to da ne ručaš kod Ed? Pitala se kako je mogao da joj se dopadne mali grad. - Uprkos tome šta ti i dežurni dušebrižnici Antietama mislite, moj ručak je moja stvar. - Dolin je u zatvoru. Neće te više uznemiravati. - Ne plašim se ja Džoa Dolina. Zabacila je kosu, ponosna na svoje držanje. - Razmišljam da kupim pištolj. - Razmisli još jednom. Nije to ozbiljno nameravala, ali joj je bilo drago što je izvukla reakciju od njega. - Da, jedino ti možeš da braniš sebe ili nekoga drugog. Skloni se, Mekejde, ja sam ovde završila. Kada ju je uhvatio za ruku, izvukla ju je bez razmišljanja. Dlan joj je završio na njegovom obrazu pre nego što je uspela da se obuzda. Ustuknula je, zapanjena. - Vidiš šta si me naterao da uradim? Ljutita i na ivici suza, spustila je svoju tašnu. - Ne mogu da verujem da si me izazvao da to uradim, Nikad u životu nikoga nisam udarila. - Nisi loša za prvi put. Posmatrao ju je i prešao jezikom preko unutrašnje strane obraza po kome ga je udarila. - Sledeći put udari iz ramena, nemoj iz zgloba, manje boli. - Neće biti sledećeg puta. Za razliku od tebe, ja ne moram da udaram ljude da bi me razumeli. Udahnula je da se smiri. - Izvinjavam se. - Ako ponovo kreneš ka vratima, ponovo ću ti se isprečiti na putu i krenućemo iz početka. - U redu. Ostavila je tašnu tamo gde ju je spustila. - Očigledno imaš nešto da kažeš. 168

Book as passion & BalkanDownload

- Ako me neprestano budeš nišanila tom izdignutom bradom, razljutićeš me. Bio sam civilizovan, pitao sam te kako si. Civilizovana si, je li? - Dobro sam , procedila je. - A kako si ti? - Dovoljno dobro. Hoćeš kafu, pivo? - Ne, hvala. Ko je, zaboga, bio ovaj čovek, pitala se. Pokušavao je da vodi normalan razgovor dok je u njoj sve treperilo. - Ne želim ni kafu ni pivo. - Šta želiš, Regan? Sad ga je prepoznala. Bio je potreban jedan njegov oštar pogled, nestrpljiv ton da bi se vratio. I naterao je da čezne. - Želim da me ostaviš na miru. Nije rekao ništa, samo joj se sklonio s puta. Ponovo je uzela tašnu. I ponovo ju je spustila. - To nije istina. Dođavola s ponosom, razumom, čak i sa srcem. Ne može biti povređenije nego što već jeste. - Nikad ne bi stigla do vrata , rekao je tiho. - Verovatno si to znala. - Ne znam ništa osim da sam umorna od svađe sa tobom. - Ja se ne svađam, ja čekam. Klimnula je glavom, razumela je. Ako je to bilo sve što je sada bio voljan da joj da, prihvatiće. I biće joj dovoljno. Izula je cipele i otkopčala sako. - Šta to radiš? - Odgovaram na tvoj prošlonedeljni ultimatum. Bacila je sako na stolicu i otkopčala bluzu. - "Rekao si uzmi ili ostavi". Uzimam.

169

Book as passion & BalkanDownload

11.Poglavlje

Bio je to preokret koji nije očekivao. Kad je uspeo da progovori, na njoj više nije bilo ničega osim dve trake od crne svile. Pamet mu se pomutila. - Tek tako? - Uvek je bilo tek tako, zar ne, Rafe? Hemija, čista i jednostavna? Želeće je, obećala je sebi. Tako joj Boga, nikada neće prestati da je želi, nakon što završi s njim. Prilazila mu je gledajući ga pravo u oči. - Uzmi ili ostavi, Mekejde. Uhvatila ga je za košulju i oboje ih iznenadila kad ju je povukla, a dugmad se razletela. - Jer ja nameravam tebe da uzmem. Njene usne su već bile na njegovima, gorele, žarile, palile hiljade plamenova u njegovom telu. Uspaljen do krajnje granice, uhvatio ju je za kukove i zavukao prste ispod svile. - Dodiruj me. Zarila je zube u njegovo rame. - Želim da osetim tvoje ruke na sebi. Svlačila mu je pantalone i privijala se uz njega. - Sačekaj. Ipak, bomba koja je u njemu pulsirala raznela je sve osim strasti i pohlepne želje. Njegovo slomljeno srce bilo je slabo oružje za borbu protiv erupcije čiste požude. Protiv nje. Zbacio je odeću sa sebe i uzeo ju je u naručje. Već je bio duboko u njoj pre nego što su pali na krevet. Bio je to žestok, znojav i brz seks. Snažno spajanje tela, uzdasi i teško disanje. Zubi, nokti i ispreplitani jezici terali su ih da se kotrljaju po novom dušeku. Bila je to bitka kojoj su se oboje već predali. Vrela, teška i brza, vratolomna i fantastična. Želeli su mnogo, manje od toga nisu prihvatali. Miris ruža tužno se osećao u vazduhu. 170

Book as passion & BalkanDownload

Opkoračila ga je i izvila se unazad dok su njegove ruke prelazile preko njenog tela. Želela je da je povede do te tanke ivice između zadovoljstva i bola. Tada će da oseti da je živa, jer to nije osećala otkako se udaljio od nje. Znala je da je tada, upravo u tom trenutku, bespomoćan koliko i ona i da mu je nemoguće da odoli toj strasnoj želji i patetičnoj pohlepi. Osećala je kako struje njim, iskušavala njihov ukus svaki put kad bi se njene usne proždrljivom glađu spojile sa njegovima. Dok mu je njeno srce nečujno vrištalo da je zavoli, barem malo, njeno drhtavo telo žudno se izvijalo, puneći sebe onim što je bio spreman da joj pruži. Nije bilo mesta ponosu, ni vremena za nežnost. Kada je pala na njega sasvim opuštenih udova, bez milosti ju je okrenuo na leđa i nastavio da hrani njenu glad. Nije mogla da diše, da misli, samo mu se prepustila. A on ju je nosio, vodio, uzdizao i spuštao, radio sve što je umeo, jer je to bio jedini način za predaju koji će ona prihvatiti. Pokretom glave sklonio je kosu sa očiju. Bilo mu je izuzetno važno sada da je vidi, da uoči svaki trag zadovoljstva na njenom licu, svaki drhtaj njenih usana. Ljubav prema njoj sasvim ga je obuzela. I uništila. - Pogledaj me. Ponovio je: - Pogledaj me. Otvorila je oči, ali je bila slepa od strasti. Osetio je kako joj telo podrhtava pod njegovim, video sjaj u njenim očima kad je zabacila glavu. Nije imao snage da se zaustavi i ne ode sa njom preko ivice. Proklinjao je i nju i sebe. I konačno pao. Nije bilo moguće biti toliko uzbuđen, a osećati se sasvim prazno. Nikada do sada nije razumeo kakva to veza postoji između tela i srca. Gledao je u plafon dok je Regan mirno ležala pored njega i shvatio da više nikad neće moći da razdvoji telo i srce. Ne sa njom. A želeo je samo nju. 171

Book as passion & BalkanDownload

Uzela mu je nešto što se godinama borio da izgradi. Samopoštovanje. Čudno kako to nije shvatao do ovog trenutka. Nije bio siguran hoće li moći to da oprosti i sebi i njoj. Ona je očajnički želela da je zagrli i privije uz sebe kao što je to ranije činio. Bilo je jadno biti ostavljen tako hladan, sam, dok je još drhtala od njegovih zagrljaja. A opet, kako da se ona privije uz njega kada je napravila prvi korak i pristala da bude sa njim pod njegovim uslovima? Njegovi uslovi, pomislila je, zažmurivši pod ružičastim svetlom lampe. Šteta što se Raf Mekejd vratio, pomislila je ogorčeno, i sve joj uzeo. - Za promenu, uspeli smo da vodimo ljubav u krevetu. Uspravila se, okrenuvši mu leđa. Mogla je da kontroliše glas, ali bila je sigurna da bi mu njeno lice odalo da je slomljena. - Za nas je uvek nešto prvi put, je li, Mekejde? - Da. Želeo je da je zagrli, ali pravio se uzdržan i hladan. - Trebalo bi da probamo neki put sa posteljinom. - Zašto da ne? Ruke su joj drhtale dok je silazila sa kreveta, tražeći svoj veš. - Mogli bismo da dodamo i nekoliko jastuka i da se pretvaramo da se volimo. Za promenu. Namrštio se i pogled mu je postao oštriji dok je ona zakopčavala svoj brushalter. Povredenost i bes su istovremeno ključali u njemu. Ustao je i noge uvukao u farmerke. - Ja ne volim pretvaranja. - Da, tačno. Uzela je bluzu. Osetila je dodir svile na leđima. - Sa tobom je otvoreno grubo. Nema lepote, nema igre. - Šta je tebi, dođavola? Dobila si šta si htela? - Pojma ti nemaš šta ja hoću. Uplašila se da će zaplakati i krenula da oblači pantalone. - Očigledno nemam ni ja.

172

Book as passion & BalkanDownload

- Sama si se skinula, draga. Glas mu je bio previše ljubazan. - Sama si se obukla da bi odmah mogla da odeš. - A ti si se odmakao od mene istog trena kad si završio. Požurila je da se obuje. Možda bi i imala prilike da nazuje cipele da ga je pogledala. Barem krajičkom oka. Skočio je neverovatnom brzinom, uhvatio ju je za nadlaktice, podigao i streljao pogledom pre nego što je stigla da se osvesti. - Ne govori tako. Nikada se prema tebi nisam tako ponašao. Nikad nisam ni pomislio. - U pravu si. Čudno, ali njegova eksplozija ju je umirila. I sprečila je da sasvim ne napravi budalu od sebe, pomislila je. - Izvini, Rafe. To nije bilo fer, a nije ni tačno. Vrlo lagano ju je spustio. Shvatio je da su mu se prsti toliko snažno urezali u njeno meso da je skoro mogao da oseti kosti i popustio je stisak. - Možda jesam bio grublji i brži, ali uhvatila si me nespremnog. - Ne. Da, bila je vrlo mirna, pomislila je kad se okrenula da dohvati sako. Vrlo mirna i vrlo, vrlo ranjiva. Ako je ponovo bude dodirnuo, pući će kao staklena čaša. - Ja sam bila inicijator i pristala sam na tvoje uslove. - Moji uslovi... - ...su jasni , završila je rečenicu umesto njega. - I prihvatljivi. Pretpostavljam da je problem u tome što smo oboje u određenim okolnostima vrlo eksplozivni. Ti si u svim okolnostima. I meni je proteklih nekoliko dana bilo izuzetno teško. To ne znači da treba da se istresam na tebi. - Moraš li da budeš razumna, Regan? - Ne, ali biću. Iako je usne razvukla u osmeh, oči nije mogla da natera da se smeju. - Ne znam zašto se svađamo kad smo našli savršeno rešenje. Običnu, fizičku vezu. To rešenje je savršeno jer ne možemo naći zajednički jezik u pogledu drugih stvari. Zato ti se još jednom izvinja173

Book as passion & BalkanDownload

vam što sam zapodenula svađu. Pomalo sam umorna i nisam naročito raspoložena. Izdigla se na prste i ovlaš ga poljubila. - Iskupiću se ako navratiš sutra nakon posla. - Da, možda. Kako, zaboga, nije uspevao da pročita njene oči? Odvešću te kući. - Nema potrebe. S naporom se obuzdavala da ne potrči ka vratima. Umesto toga, uzela je tašnu. - Došla sam kolima , dodala je. - I strahovito sam umorna. Želim rano da legnem u krevet. Želeo je da je zagrli, da je privije u naručje i tu zadrži. - Kako ti kažeš. Ionako treba da se nađem s braćom u krčmi za nekoliko sati. - U redu, vidimo se sutra. Stigla je do vrata ne zadrhtavši. Nije se pozdravila sa njim, a nije ni on sa njom. Njen crveni kaput je stajao na čiviluku pored vrata. Da nije, sigurno bi ga zaboravila. Obukla ga je i pažljivo zakopčala. Kad je izašla, ušla je u auto i okrenula ključ. Usredsredila se na stazu kao da joj život zavisi od toga. Krenula je ka gradu i odvezla se pola kilometra. Zatim je zaustavila automobil, ubacila menjač u brzinu i ugasila motor. Rasplakala se kao beba. Nakon dvadesetak minuta, sasvim iscrpljena, naslonila je glavu na sedište. Bilo je hladno, ali ona nije imala snage da upali auto i uključi grejanje. Ona je sposobna žena, pomislila je Regan. Svi su to mislili. Bila je pametna, dobro organizovana, prilično uspešna i razumna. Ako je sve to tako, kako je onda uspela da napravi toliku zbrku u svom životu? Raf Mekejd je bio kriv za to, naravno. Nije imala nijedan jedini miran dan otkako se on vratio u grad. Bio je drzak, arogantan, napadan, 174

Book as passion & BalkanDownload

ljutit. O, tako ljutit. I šarmantan, pomislila je i uzdahnula, u tom spoj u neočekivane nežnosti i grubosti. Nije trebalo da se zaljubi u njega. Nije smela da se zaluđuje da može da se upusti u vezu sa njim, a ostane objektivna. Ni njemu to nije uspelo, podsetila se. I njega su mučila osećanja. Pre nego što je ona sve upropastila. Da mu je malo popustila, da nije bila toliko tvrdoglava da sve bude po njenom, on bi bio miran. Sve dok se ne zaljubi. Ali to je pogrešno, pomislila je i udarila pesnicom o volan. Tako razmišlja njena majka. Ugađaj muškarcu koliko god možeš. Diži mu ego, zadovoljavaj ćudljivost. Igraj igru i pobedi. Ona to nije htela. Nervirala ju je i sama pomisao na to. Ona neće zapostaviti svoje potrebe, ličnost, ego, kako bi navela muškarca da se zaljubi u nju. Ali zar nije to upravo uradila? Zadrhtala je, ali ne od hladnoće. Zar nije upravo to uradila u spavaćoj sobi? Naslonila se laktovima o volan i zagnjurila ruke u dlanove. Više ni u šta nije bila sigurna. Osim u to da ga je volela. Volela ga je, i u svojoj tvrdoglavosti da njihovu vezu prikaže površnom, sprečila ga je da joj pokaže svoja osećanja, a možda ih i odbacila. I ponizila se u toj proračunatosti. Tako je ispala idiot, zaključila je Regan. Šta ako se promeni? Zar se i on nije promenio? Povređen je, setila se. Ali trebalo je da uvuče kandže, umesto da inicira svađu. Ipak, ona je bila kukavica, nije želela da mu veruje, da se prepusti. Ni na koji način nije pokušao da joj se meša u život, u shvatanja, niti se trudio da je promeni. Ne, ostavio joj je prostora, pružio joj naklonost i strast o kakvoj svaka žena može samo da sanja. Ali ona je sasvim nerazumno ustuknula u svojoj sebičnosti. Zašto nije razmišljala o njegovim potrebama, o njegovom ponosu? Zašto? Mogla je da bude fleksibilnija, zar ne? Kompromis ne znači 175

Book as passion & BalkanDownload

predaju. Nije bilo kasno da mu pokaže da je spremna. Neće dozvoliti da bude kasno za... Ono što je pomislila bilo je toliko jednostavno i toliko besmisleno da je bila sigurna kako je došla na pravu ideju. Ne dozvoljavajući sebi ni na trenutak da se premišlja, upalila je auto i pritisla gas. Za nekol iko minuta lupala je na Kesinim vratima. - Regan. Držeći Emu u naručju, Kesi je provukla ruku kroz svoju raščupanu kosu. - Ja sam... Plakala si. Odmah joj se upalila lampica, - Džo... - Nije. Izvini. Nisam htela da te uplašim. Potrebna mi je pomoć. - Šta je bilo? Kesi je brzo zatvorila vrata i zaključala ih. - Šta se desilo? - Kako se igra bilijar? - Molim? Zbunjena, Kesi je spustila Emu. - Kako se igra bilijar? - Da. I gde da nađem mini suknju od crvene kože? Kesi je razmišljala, prelazeći rukom preko vlažnog mesta na džemperu koji se izmokrio od Eminog kupanja, - Ako je to ono što želiš, pozvaćemo Ed. - Uvlači se u to, dušo. - Uvukla sam se. Regan je stisla zube i zadržala dah dok joj je Ed zakopčavala rajsferšlus. - Problem je to što ti imaš obline, a ja sam koščata. Ed je bila rešena i tvrdoglavo je vukla kopču dok nije uspela. Zatim se trijumfalno bacila na Kesin krevet. - Zakopčana je, ali da sam na tvom mestu ne bih pravila nagle pokrete. - Čini mi se da uopšte neću moći da se krećem. Regan je napravila probni korak. Još više se podigla suknja koja je već stajala opasno visoko.

176

Book as passion & BalkanDownload

- Malo si teža od mene , kazala je Ed i izvukla cigaretu. Oči su joj sijale od veselosti kada je spustila naočare u krilo. - Da je samo malo kraća, Devin bi morao da te uhapsi. - Ne mogu da vidim. Kesino ogledalo je pružalo pogled samo od struka naviše. - I ne moraš, dušo. Veruj mi na reč. - Ušuškala sam decu za spavanje , rekla je Kesi kad je ušla. Zastala je, otvorenih usta. - Oh... - Vrući, manji broj , složila se Ed. Kad ju je ona nosila poslednji put, svi pogledi su bili uprti u nju. Ali kako je stajala Regan, sa svim tim njenim oblinama, Ed je verovala ne samo da će svi pogledi biti uprti u nju već da će im oči poispadati. - Probaj ove cipele , predložila je. - Ja sam gurala vatu u prednji deo da mi noga ne bi ispadala. Regan se oslonila na Kesin orman i obula cipele sa jedanaest centimetara visokim štiklama. - Skršiću se u ovome. - Dušo, izazvaćeš tuđe kršenje. Ed se zakikotala. - Sada još da nabacimo ratničke boje. Veselo je bacila svoju veliku tašnu na krevet. - Nisam sigurna da li ja to mogu da izvedem. Ovo je sasvim suludo. - Nemoj da me zavitlavaš. Ed je izvadila ceo arsenal kozmetike. - Ti želiš tog muškarca, je li? - Da, ali... - Onda sedi ovde na krevet i pusti me da te sredim. Evo ubitačne crvene , prošaputala je zadovoljno kad je uzela karmin. - Ne mogu da sedim , Regan se unervozila. - Pući će mi stomak. - Onda stoj. Pošto je izabrala boje, Ed je ustala i bacila se na posao. - Bilijar reče, je li? - Da. 177

Book as passion & BalkanDownload

Za svoje četrdeset dve godine - u stvari, četrdeset pet, ako hoće da bude iskrena - nikad u životu nije srela ženu koja pojma nije imala šta je bilijar. - Znaš onu igru sa kuglama na zelenom stolu? - Da. Regan se ćutke molila dok joj je Ed mazala ajlajner. - Igrala sam sa tatom nekoliko puta. - Dušo, to ti je bilijar. On je druga najbolja stvar koju možeš da radiš na zelenom stolu. Nasmejala se kad je Kesi pocrvenela. - Sada ću da ti objasnim pravila igre. Lopte su se sudarale kad je Raf udario kuglu. Pet je upalo u rupe. - Sreća , rekao je Džerod i lenjo podigao svoj štap. Raf je samo zafrktao. - Šest od devet. Merkao je kako da odigra naredni potez. - Raf je u ovoj igri nepobediv , rekao je Šejn koga je više interesovala riđokosa za barom od same igre. Bila je sama i delovala je privlačno poput novog udobnog jastučića. - Jesi li je viđao ranije, Deve? Devin ju je pogledao. - Holovejeva nećaka, sa Mauntin Vjua. Ima dečka građenog poput gorile, koji bi te spljeskao samo da joj priđeš. Taj izazov je bio sve što je Šejnu trebalo. Prišao je baru, naslonio se na pult i upotrebio svoj šarm. Devin se rezignirano nasmejao. Ukoliko se dečko pojavi, Devin će morati da iskoristi svoju značku. A to će mu upropastiti veče. - Dobio sam , rekao je Raf i pružio Džerodu ruku da uzme deset dolara. - Ti si na redu, Deve. - Treba mi pivo. - Džerod časti. Raf se osmehnuo svom starijem bratu. - Je li tako, brate? - Prošlu turu sam ja častio. - Prošlu igru si izgubio. 178

Book as passion & BalkanDownload

- Budi velikodušan pobednik. Isto , Džerod se obratio barmenu podigavši tri prsta. - Hej, a šta je sa mnom? Džerod je pogledao Šejna. Crvenokosa mu se već obesila o ruku. - Ti voziš, mali. - Baci novčić. Džerod je izvadio novčić iz džepa. - Kaži. - Glava. Bacio je novčič i pažljivo ga uhvatio. - Pismo. Ti voziš. Filozofski slegnuvši ramenima, Šejn se okrenuo ka riđokosoj. - Mora li da se vrti oko svake suknje koju vidi? , prošaputao je Raf dok je Devin nameštao kugle. - Da. Neko je morao da te zameni kad si otišao. Devin se odmakao i uzeo štap. - Pošto si ti sada zauzet... - Niko nije rekao da sam zauzet. Raf je pažljivo odmerio zgodnu riđokosu i nije osetio ništa sem što je prijala oku. I setio se Regan. Sama pomisao na nju naterala je njegovo srce da zadrhti. - Mi imamo dogovor. Osećao je gorčinu tih reči. - Ništa ozbiljno. - Upecan je. Džerod se nasmejao i uzeo pivo. - A srce mu je tako simpatično tu u petama. Nema šanse da zagrize mamac, pomislio je Raf. Dovoljno je što mu je srce slomljeno, ne mora još porodica da ga gleda kako cvili. - Hoćeš da pojedeš ovaj štap? , pitao je Raf brata pošto je lagano ubacio dve kugle u rupu. - Danas mu je došla u kuću , bio je pričljiv Devin. - Toliko je otvorio usta da je muva mogla u njih da mu uleti. A oči su mu sjajile poput zvezda. Devin je istrpeo Rafov ljutit pogled. - Jeste, znam šta sam video. - Uskoro će početi da nosi elegantne i čiste košulje. Džerod je odmahnuo glavom kao da žali. - A onda ćemo znati da smo ga stvarno izgubili. - Zanimaće ga samo antikviteti i balet , uzdahnuo je Devin. 179

Book as passion & BalkanDownload

- I recitovanje poezije. Pošto je pogodio pravo u centar, Raf je loše udario i nijednu kuglu nije ubacio. - Umuknite ili ću obojicu da vas ućutkam. - Tresem se od straha. Nakon što je naciljao, Devin se naslonio na sto. Odmerio je odakle da udari. Kad je obišao sto, dobacio je Rafu. - Je l' ti to mirišeš na parfem, ljubavniče? - Ne mirišem ni na kakav prokleti... , kazao je Raf u jednom dahu. - Samo si ljubomoran jer spavaš sam ispred ćelije skoro svake večeri. - Provalio si me. Džerod je sa uživanjem ubacio novčić u džuboks. - U koliko sati moraš da budeš kod kuće, Rafe? Ne želimo da imaš problema što se nisi vratio na vreme. - Koliko dugo ti izigravaš kretena? Bila je mala satisfakcija kad je primetio kako ih Daf nervozno posmatra. Nije voleo kavgu u svom lokalu. - Nemoj da o tebe polomim nekoliko stolica. Devinovim venama, zajedno sa pivom prošla je nostalgija. Ako se ne računaju čarke sa braćom, odavno se nije pristojno potukao. - Ne mogu to da ti dozvolim , rekao je sa blagim žaljenjem. - Ja nosim značku. - Skini je , osmehnuo se Raf. - I hajde da prebijemo Šejna. Zarad dobrih starih vremena. Džerod je lupkao prstima po džuboksu u ritmu muzike. Posmatrao je svog najmlađeg brata koji je nesumnjivo napredovao sa mladom riđokosom devojkom. Bio je to dovoljan razlog da ga zvekne nekoliko puta. - Smatram da imamo više nego dovoljno razloga da ga naučimo pameti , kazao im je Džerod. - Ako bude trebalo, podmitićemo šerifa. Devin je uzdahnuo i podigao se od stola. S bratskom naklonošću posmatrao je Šejna koji ništa nije sumnjao. 180

Book as passion & BalkanDownload

- Svakako će dobiti batine pre nego što se ovo veče završi, ako nastavi da se igra sa tom devojkom. Bolje da ga se mi prvi dočepamo. - Bićemo humaniji , složio se Džerod. Barmen ih je posmatrao kako zajedno prilaze i sa očajanjem prepoznao sjaj u njihovom pogledu. - Ne ovde. Devine, ti si predstavnik zakona. - Samo vršim svoju bratsku dužnost. - Šta ste smislili? Osetivši nevolju, Šejn se okrenuo leđima ka šanku. Odmerio je braću i ustao dok su se kretali ka njemu. - Trojica na jednoga Usne mu se razvukoše u širok, nervozan osmeh dok su drugi gosti krenuli da se sklanjaju na sigurno. - Hajde, navalite. Napregao je mišiće u očekivanju, a zatim napravio grešku pogledavši prema ulaznim vratima koja su se otvorila. Vilica mu je već visila kad ga je Raf nespremnog udario u stomak i kad su obojica završila na stolu. - Ovo je bilo suviše lako. Smejući se, Raf je podlakticom uhvatio brata oko vrata. A zatim je osetio kako ga obuzima jeza od prstiju do temena. Suknja je bila tek nešto šira od kaiša. Nije bila uska, već urezana u obline kukova i vatreno crvena. Sasvim je otkrivala duge noge. Rafov pogled klizio je po njima sve do visokih potpetica iste boje, boje tamne krvi. Kada je uspeo da podigne pogled, primetio je da je i tanka majica bila uska koliko i suknja i da je bila čvrsto pripijena uz čvrste grudi nesputane brushalterom. Bilo mu je potrebno čitavih deset sekundi da je pogleda u lice. Usne su joj bile crvene, vlažne i izvijene. Pored njih, mali mladež je izgledao neverovatno seksi. Kosa joj je bila razbarušena, a oči našminkane i zavodljive. Izgledala je kao žena koja je tek ustala iz kreveta i bila spremna ponovo da uskoči u njega. - Zaboga , jedva je izustio Šejn. 181

Book as passion & BalkanDownload

- Je li ono Regan? Neverovatno je seksi. Raf nije imao snage da ga udari. Nesigurnim korakom je krenuo ka vratima, dok mu je u glavi zujalo kao da je on primio udarac. - Šta to radiš? Pomerila je rame, bluza joj je spala i ono je postalo golo. - Došla sam da odigram koju partiju bilijara. Osetio je ogromnu knedlu u grlu. - Bilijara? - Da. Prišla je baru i nalaktila se na pult. - Hoćeš li me častiti pivom, Mekejde?

182

Book as passion & BalkanDownload

12. Poglavlje

Ukoliko bude nastavio tako da pilji u nju, obeshrabriće se. Već je bila dovoljno nervozna da se plašila da će joj uska odeća eksplodirati od nervoze. Pošto je želela da ostavi utisak kad se pojavi, kaput je ostavila u kolima. Samo je strah od mogućeg poniženja sprečavao njene zube da cvokoću. Noge su je ubijale. Pošto joj Raf nije odgovorio, osvrnula se po prostoriji, trudeći se da ne proguta knedlu zbog tolikih pogleda koji su bili uprti u nju. Skupivši hrabrost, zanosno se osmehnula barmenu. Čak je i Dafov umorni pogled zasvetlucao. - Pijem ono što on pije. Kad joj je Daf dodao pivo, okrenula se ka Rafu. Niko se nije pomerio. Ili ćeš pobeći ili ćeš ići do kraja, kazala je Regan samoj sebi i brže- bolje uzela gutljaj piva. Mrzela je pivo. - Hoćeš li ti da namestiš kugle, Mekejde, ili da to učinim ja? - Ja ću ih namestiti , ubacio se Džerod. Ruke su mu i dalje bile pomalo vlažne, ali se oporavio od prvobitnog šoka. Na Rafovom licu se ogledalo zadovoljstvo dok je posmatrao Regan kako njiše kukovima, ali i razmatrao čitav arsenal bilijarskih štapova. neš.

Začuo je udaranje kugli i zatreptao. - Rekla si da želiš rano da leg-

- Predomislila sam se. Glas joj nije drhtao od uzbuđenja, niti s namerom. Koža i elastin su joj otežavali disanje. - Sva ova... energija mi se iznenada pojavila. Polako je prilazila stolu, odolevajući potrebi da povuče suknju naniže. - Ko je za igru? 183

Book as passion & BalkanDownload

Prišlo je desetak muškaraca, škripeći stolicama i lupajući čizmama. Raf je zarežao poput divljeg psa koji je čuvao svoju kosku. Ostali muškarci su iznenada shvatili da nisu raspoloženi za igru. - Ovo je šala, je ti? Regan je uzela tak koji joj je Devin ponudio, osmehnula se i prešla rukom preko štapa. Neko je zaječao. - Samo sam se uželela malo akcije, to je sve. Samopouzdanje joj je jačalo i pružila je pivo Džerodu. Barem ovo zna da radi. Zauzela je stav, savila jednu nogu u kolenu zarad ravnoteže i naslonila se preko stola. Koža se povukla. Raf je laktom udario Šejna u stomak. - Samo nastavi da gledaš tamo gde gledaš i ostaćeš slep. - Hej, Rafe.Šejn je gurnuo ruke u džepove i spremio se da posmatra predstavu. - A gde bi drugo muškarac mogao da gleda? Odlično je razbila poslagane kugle, čak je jednu uspela da ubaci u rupu. Sledeći pravila igre koja joj je Ed objasnila, pošla je ka drugoj strani stola. Morala je da zastane i osmehne se, jer joj je Devin stajao na putu. - Blokirate mi put, šerife. - Da, tako je. Izvini, Kada se ponovo nagla preko stola, njen pogled susreo se sa Džerodovim. Osmehnuli su se jedno drugom kao dvoje klinaca pored novog, uglancanog bicikla. Uspela je da ubaci još jednu kuglu u rupu. To ju je ohrabrilo da proba komplikovaniji udarac. Zavrtela je kukovima dok se nameštala. Džerod je stajao iza nje i rukom pokazivao kako mu srce ubrzano kuca. - Pomisli to još jednom, pa ću ti iščupati pluća , procedio je Raf. Pošto je lopta promašila rupu za dobrih desetak centimetara, Regan je napućila svoje usne obojene u crveno i izustila - Ups. Uspravila se i zavodljivo pogledala Rafa. 184

Book as passion & BalkanDownload

- Ti si na redu. Prebacila je težinu na jednu nogu i prešla rukom preko njegovih grudi. - Želiš li da... ti namažem štap? Prostorijom su se prolomili zvižduci i uzvici. Pojedinci su se čak ohrabrili da upute komentare od kojih je Raf zarežao. - Tako se to radi. Uzeo je njen štap, bacio ga Devinu, a zatim ju je uhvatio za ruku i poveo ka vratima. - Ali nismo završili igru , usprotivila se, naterana da trčkara za njim u visokim potpeticama. Uzeo je svoju jaknu sa vešalice pored vrata i prebacio je preko nje. - Obuci ovo pre nego što budem morao nekoga da ubijem. I dalje se opirala kada ju je izveo napolje.Devin je duboko uzdahnuo. - Gotov je. - Da. Šejn se protrljao po stomaku. - Jesi li primetio kako je... Raf ga je pogledao, a Džerod ga je udario u znak opomene. - Došla sam kolima , rekla je Regan dok ju je Raf vukao za sobom. Otvorio je vrata svog automobila. - Ulazi. Smesta. - Mogu da vozim za tobom. - Smesta. - U redu. Nije bilo jednostavno ući u njegov auto. Uska crvena kožna suknja joj se povukla naviše dok je graciozno i dostojanstveno pokušavala da se smesti na sedište. Raf je snažno zaškripao zubima. - Kuda ćemo? - Vodim te kući. Zalupio je njenim vratima, obišao automobil, a zatim tako snažno zalupio svojim vratima da su se kola zatresla. - Ako imaš dovoljno pameti, nećeš mi se obraćati. Imala je dovoljno pameti. Kada su kočnice njegovog automobila zaškripale pred stepenicama njenog stana, nije se pomerila. Nije bi lo šan-

185

Book as passion & BalkanDownload

se da bez pomoći izađe iz njegovog majušnog sportskog automobila. Pomogao joj je, ali nimalo džentlmenski. - Ključevi , brecnuo se, a zatim joj ih istrgao iz ruku i otključao vrata. Ušla je ispred njega. - Pretpostavljam da ćeš da uđeš, pa... Gurnuo ju je na vrata, a njegove usne strasno su se obrušile na njene. Zbog toga što je bila na štiklama, bili su iste visine, a pritisak u njegovom već pregrejanom telu je rastao. I usne i ruke su mu bile grube, posesivne. Razmišljao je jedino o tome da je ima. Teško je disao kad se odmakla. Neka je proklet ako mu to ponovo učini, ako napravi od njega žrtvu sopstvenih želja. Strgao joj je svoju jaknu s ramena i bacio je na pod. - Svlači sa sebe tu odeću. Nešto u njoj je zatreperilo. Spustila je trepavice i krenula da otkopčava rajsferšlus. - Ne, nisam mislio... Gospode! Ukoliko se izvuče iz te kože pred njim, sa njim je sasvim gotovo. Zbunjenost u njenom pogledu naterala ga je da spusti ton. - Hteo sam da kažem da bih ti bio zahvalan kad bi se presvukla u nešto drugo. Molim te. - Mislila sam da ti... - Znam šta si mislila. Umirao je. - Samo se presvuci da bih mogao da razgovaram sa tobom. - U redu. Znao je da je bila greška što ju je posmatrao kako ide prema spavaćoj sobi. Mada, na kraju, on je bio samo ljudsko biće. U spavaćoj sobi, Regan je izula neudobne cipele i skinula suknju od crvene kože. Prijalo joj je što ponovo može slobodno da diše. Želela je da se dobro oseća u njima, ali delovala je samoj sebi prilično glupo. Napravila je budalu od sebe, izgubila svaku trunku dostojanstva. Ni za šta. Ne, pomislila je dok je oblačila udobne pantalone. Za njega. Ona je to uradila zbog njega, a njemu nije palo na pamet da ceni njen gest. 186

Book as passion & BalkanDownload

Kada se vratila ozbiljnog izraza lica, kosa joj je bila začešljana, a širi bež džemper padao je nežno na struk crnih pantalona. On je šetao po sobi. - Želim da znam o čemu si razmišljala , rekao je bez ikakvog uvoda. - O čemu si razmišljala kad si se onako obučena pojavila u baru? - To je bila tvoja ideja , uzvratila mu je, ali nije je slušao. Bio je zauzet smirivanjem svoje vilice koja je podrhtavala. - Da si ostala tamo još pet minuta, nastao bi pokolj. Ja bih ga započeo. Video sam te golu, ali nisam siguran da sam znao da imaš takvo telo. Sad svi u gradu znaju. - Rekla sam da si ti želeo... - Ne zanima me šta će pričati o meni, ali o tebi niko ne sme da zucne. Gde li si samo nabavila tu suknju? , eksplodirao je. - U nekom seksi šopu? - Ja sam... - Da, ti si. I kako si se samo naslanjala na onaj sto, svi su virili.. Namrštila se. - Pazi šta pričaš, Mekejde. - Sad ću morati da ošamutim braću zbog onoga o čemu su razmišljala. - Ne bi trebalo uopšte da ih ošamutiš , uzvratila mu je. - Ne radi se o tome. - Kazaću ti o čemu se radi. Uzela je svoju omiljenu Miltonovu vazu i tresnula je o pod. Umesto da se odmah slomi, ona se otkotrljala po cvetnom tepihu. Ali taj njen gest ga je ućutkao. - Ponizila sam se zbog tebe. Jedva sam se uvukla u onu idiotsku suknju. Verovatno ovu šminku nikad neću uspeti da odstranim iz pora,listovi me otkidaju zbog štikli i nije mi ostalo nimalo dostojanstva. Nadam se da si sad zadovoljan. 187

Book as passion & BalkanDownload

- Ja... - Umukni! Ovog puta ti umukni. Hteo si da budem takva, pa sam pokušala. Bila sam spremna da budem ono što si ti hteo, a sad stojiš ovde i pridikuješ mi i brineš što će me neko ogovarati. Idi dođavola! Bacila se na fotelju jer su je stopala strahovito bolela. Sačekao je da joj se disanje uravnoteži dok je držala ruku preko očiju i trljala gola stopala jedno o drugo. - Uradila si to zbog mene? - Ne, uradila sam to jer obožavam da lomim noge na štiklama i smrzavam se u suknjičetu po ovakvoj zimi , rekla je nadureno. - Uradila si to zbog mene. Napetost ju je napustila. Naslonila se i zažmurila. - Uradila sam to jer sam luda za tobom. Kao što si rekao da ću biti. Sad idi i ostavi me na miru. Sačekaj sutra da se busaš u grudi i vučeš me okolo za kosu. Suviše sam umorna. Posmatrao ju je na trenutak, a zatim otišao do vrata i tiho ih zatvorio za sobom.Nije pokušavala da ustane, niti da se pomeri. Nije joj se ni plakalo. Ako je ispala smešna, moraće sad to da prevaziđe. Išla je do kraja i sad više nije bilo povlačenja. Što bi se onda nervirala? Nikada nije prestala da ga voli. Začula je kako se vrata ponovo otvaraju, ali je i dalje žmurila. - Stvarno sam umorna, Rafe. Naslađuj se sutra. Nešto joj je palo u krilo. Regan je zatreptala i ostala netremice da gleda u buket jorgovana. - Nije pravi , kazao joj je. - Nema ga u februaru. Čuvao sam ga u gepeku automobila nekoliko dana, pa je hladan. - Predivno je cveće. Polako je prešla prstom preko svilenog cveća. - Nekoliko dana , ponovila je i pogledala ga. - Da, pa? Gurnuo je ruke u džepove i slegnuo ramenima.

188

Book as passion & BalkanDownload

- Muškarci. Bilo mu je lakše nekome da razbije nos nego njoj da da cveće. Kleknuo je na kolena. - Šta to radiš? - Samo budi mirna , upozorio ju je. - Ako se nasmeješ, platićeš. Prestravljen, tiho je opsovao i prošao rukom kroz kosu. I počeo. - "Kada sam se probudio i ugledao zoru, uzdahnuo sam za tobom". - Rafe... - Ne prekidaj me. Osećajući se strahovito neprijatno, gledao ju je pravo u oči. - Sad moram iz početka. - Ali ne moraš... - Regan. Uzdahnula je. Pitala se da li je ijedna druga žena slušala recitovanje Šelinih stihova dok ju je neko gledao ubilačkim pogledom. - Izvini. Šta si rekao? Odvažio se. - "Kada sam se probudio i ugledao zoru, uzdahnuo sam za tobom; kada se sunce popelo visoko, a rosa isparila..."- Dođavola. Prošao je prstima kroz kosu, pokušavajući da se koncentriše. - Setio sam se. "A podne se lenjo spustilo na drveće i cveće, i kad je umoran dan otišao na počinak, vukući se kao nezvani gost, uzdahnuo sam za tobom". Odahnuo je sa ogromnim olakšanjem. - To je sve što sam naučio. Trebalo mi je više od nedelju dana da zapamtim. Ako ovo spomeneš nekome... - Nisam ovo mogla ni da sanjam. Krajnje dirnuta, spustila mu je ruku na obraz. - Baš divno od tebe. 189

Book as passion & BalkanDownload

- Odražava upravo ono što osećam prema tebi. Sad je sve bilo gotovo - hvala Bogu - i nije bilo tako strašno kao što se plašio. - Regan, po ceo dan mislim na tebe. Svaki dan. Ali si želela poeziju... - Ne. Odmanula je glavom i spustila obraz na njegovo rame. - Ne, nisam želela poeziju, Rafe... - Nisam se trudio da budem romantičan prema tebi. Sada kada su njene oči postale nežnije i sanjive, znao je da je trebalo. - Ipak, doneo sam ti veštačko cveće i izrecitovao tuđe reči. Mogla je da se rasplače, ali to bi bile suze radosnice. - Sviđa mi se cveće i sviđaju mi se stihovi. Ali nisu mi potrebni. Ne želim da se menjaš zbog mene, Rafe. Ništa kod tebe ne želim da promenim. Rekla sam da sam te prihvatila takvog kakav si i to ozbiljno mislim. - I ti se meni sviđaš takva kakva si, Regan. Nežna i uredna. Mada, dopada mi se i kako ti stoji kožna suknja. - Pozajmiću je od Ed još koji put. - Ed? Prevrnuo je očima i nasmejao se. - Nije ni čudo što ti se onako zategla. Zatim je osetio tople kapi na svom vratu. - Oh. Nemoj to da radiš, draga. Molim te. - Ne plačem. Samo sam dirnuta što si naučio Šeline stihove zbog mene. Jer ti je stalo. Zagrlila ga je pre nego što se odmakla. - Izgleda da smo oboje dobili opkladu, ili je izgubili, zavisi kako posmatraš. Obrisala je oči. - Naravno, ti je nisi izgubio u javnosti, - Ako si mislila da ću da recitujem u krčmi, stvarno nisi normalna. Ne bih odande izašao živ. Duboko je uzdahnula. - Mislim da oboje treba da budemo onakvi kakvi smo. Rafe, meni se ti dopadaš takav kakav si. I potrebniji si mi više nego što misliš. Bio si

190

Book as passion & BalkanDownload

mi potreban kad je Džo ušao u prodavnicu i uplašio me. Samo nisam želela da to znaš. Plašila sam se da ćeš da shvatiš koliko računam na tebe. Uhvatio ju je za ruku, poljubio i osetio kako mu rane zarastaju. - Nije trebalo da se plašiš. - Shvatila sam to i sama. Volim da sama donosim zaključke. - Pričaj mi o tome. Osmehnuo se. Više mu nije bilo neprijatno što je klečao. - Dopada mi se način na koji zaključuješ. Način na koji se ponašaš, Regan. Čak i kad me nerviraš, dopada mi se tvoj stil. - I meni tvoj. Nagla se ka njemu i nežno ga poljubila. - Idem da stavim ovo cveće u nešto. Podigao je vazu koju je bacila. - Šta kažeš na ovo? - Sasvim odgovara. Uzela ju je iz njegove ruke i ustala da stavi buket svilenog cveća na sto. - Ne mogu da verujem da sam stvarno bacila tu vazu. - Ovo veče je bilo grozno. Do sada. Pogedala ga je i osmehnula se. - Nesumnjivo. Hoćeš da ostaneš da vidiš kako će se odvijati dalje? - Evo nas ponovo na istim talasnim dužinama. Znaš, Regan, čini mi se da imamo mnogo više zajedničkog nego što nam se činilo. Ti odlično igraš bilijar, a meni se dopadaju antikviteti. Ustao je i krenuo nemirno da šeta. Uzeo je figuru porcelanske mačke kako bi umirio prste, pa ju je vratio na mesto. - Znači, želiš da se udaš? Spustila je vazu sa jorgovanom. - Već si me to pitao, koliko se sećam. Ali ne odgovara ti što ne gledam bejzbol. - Ozbiljan sam. Okrenula se ka njemu, naslonivši se o sto. - Molim? - Znam da se ne znamo dugo. Krenuo je ka njoj, ali je zastao. Posmatrala ga je kao da je sišao s uma. I on je bio siguran da je sasvim poludeo. 191

Book as passion & BalkanDownload

- Ali među nama se nešto dešava. Znam da smo se dogovorili da se naša veza zasniva isključivo na seksu, a završili smo tako što smo se zaista dopali jedno drugom. - Rafe, ja ne mogu... - Dozvoli mi da završim. U samo jednom trenutku njegov ton je iz smirenog prešao u nervozan. - Znam da ti treba da razmisliš o svemu i izvagaš. Ali najmanje što možeš je da sagledaš stvari iz mog ugla, bar na jedan tren. Za mene nikada nije bio u pitanju samo seks s tobom. Zaljubljen sam u tebe. Netremice je posmatrala te oštre, ljutite oči dok je slušala izjavu ljubavi izgovorenu grubim, nervoznim tonom. Osećala je da joj srce treperi poput ruže koja cveta. - Zaljubljen si u mene , ponovila je. Bilo je lako govoriti reči koje nisu imale težinu, koje su bile obične reči, a ne oštri nožići zaglavljeni u njegovom grlu. - Zaljubljen sam u tebe , ponovio je. - To se desilo pet minuta nakon što sam te upoznao, A možda i pet minuta pre toga. Ne znam. Nikada ranije mi se nije desilo. - Ni meni , prošaputala je. Nije je čuo, nije čuo ništa osim tutnjave u svojoj glavi. - Nikada nikome nisam bio potreban. Nisam želeo da ikome budem potreban. To mi je uvek smetalo. Ali želeo sam da budem potreban tebi. Morao sam to da tražim od tebe. Zastao je pokušavajući da se sredi. - A ja ne volim ništa da tražim. - Znam. I ne moraš. Prišla mu je i uokvirila mu lice svojim dlanovima. - Rafe, ništa ne moraš da tražiš od mene. - Kad bi mi samo pružila priliku... , uhvatio ju je za zglob ruke, mogli bismo da uspemo. Mogli bismo. Hajde, Regan, rizikuj. Živi opasno. - Hoću. Stisak njegove ruke je popustio. 192

Book as passion & BalkanDownload

- Šta hoćeš? - Zašto nam je toliko teško da saslušamo jedno drugo? , pitala ga je. - Slušaj me , naredila mu je i snažno ga poljubila. - Hoću, udaću se za tebe. - Tek tako? Ne moraš da razmisliš? - Ne. - Dobro. Sjajno. Pomalo ošamućen, odmakao se od nje. - Mogli bismo da se... pobrinemo za to. Sutra. Da zakažemo. To što treba. Želiš li prsten... ili nešto drugo? - Da, želim. Rafe, ti mucaš. - Ne, ne mucam. Odmakao se kad mu se približila. - Samo nisam očekivao da prihvatiš tako brzo. - Ako nameravaš da se predomisliš, zaboravi. Je li to zbog suknje? Oči mu postadoše tamne. - Koje suknje? Nijedan odgovor ne bi mogao više da je zadovolji. - Mislim da bi trebalo još jednom da mi kažeš da me voliš. Pre nego što je uspeo da je izbegne, obavila mu je ruke oko vrata. - Mislim da treba da navikneš da to izgovaraš. - Volim te. - Zaljubio si se u mene one prve noći koju smo proveli u kući na brdu? - Mislim da jesam. - Nisam znala. Pojma nisam imala. Pitam se da li je kuća tu umešala svoje prste. Sećam se kako je bila tiha te noći - koliko je sve izgledalo mirno. Želiš li da se večeras vratimo tamo? - Da , prislonio je obraz na njen, - želim. - Pre toga želim još nešto da ti kažem, Rafe. Nešto što treba da razjasnimo. - Regan, ako ćeš da postavljaš nova pravila... 193

Book as passion & BalkanDownload

- Mislim da treba da ti kažem , prekinula ga je, - da sam, s obzirom na to koliko me privlačiš, mogla da spavam sa tobom i da se nisam zaljubila u tebe. - Znam. To ga nije povredilo. - To mi ne smeta. - Mogla sam to da uradim jer si najprivlačniji muškarac kog sam ikada upoznala. Ali nema šanse da bih obukla onako smešnu odeću da nisam ludo i sasvim zaljubljena u tebe. Njene oči su sjajile i osmehivale se. - Je li to u redu? - Ponovi. Obuhvatio joj je lice dlanovima. - Pogledaj me u oči i kaži mi to još jednom. - Volim te. Mnogo sam zaljubljena u tebe, Rafe. Ne želim ništa više od toga da te volim i da budem sa tobom do kraja života. Jeza je prostrujala celim njegovim telom, a zatim se smirila. - Mogla bi i ti da se navikneš da to izgovaraš. - Brzo učim. Volim te , prošaputala je na njegovim usnama, a reči su se pretvorile u poljubac. - Ovo će biti komplikovano. Privukao ju je k sebi i zagrlio. Samo ju je zagrlio. - Život će biti haotičan. - Nadam se. Zažmurila je i prislonila svoj obraz na njegov. - Tako se nadam. Čega li sam se toliko plašila? , prošaputala je. - Što sam se plašila ovo da ti kažem? - Verovatno iz istog razloga zbog kog sam se ja plašio. Povukao joj je glavu unazad. - Sve se desilo toliko brzo, a izuzetno nam je značajno. I uvek će nam značiti. - Uvek , složila se. Kasnije, dok su sklupčani ležali na debelom madracu od perja, spustila je dlan na njegovo srce i osmehnula se. 194

Book as passion & BalkanDownload

- Neverovatno mi je drago što si se vratio u grad, Mekejde. Dobro došao kući. U kući je vladao mir, pa je zaspala zajedno sa njima.....

195