Nemacki u 100 Lekcija

Dr A. ŠMAUS

NEMACKI U 100 LEKCIJA

P R O S VET A IZDAVAČKO PREDUZEĆE SRB1JE BEOGRAD 1957

N A P O ME N A Sto iasova nije mnogo za učenje stranog jezika .Vileo ne sme oiekiooti da će posle ovih sto lekcija potpuno vladati nem aikim jer.ikom Ali ako se radi ozbiljno i sistematski, tako da se za nedelju dana pređu prosetno dve lekcije, onda ie se za godinu dana steći solidna i si puma osnova za dalje usavrlavanje. Ako mi se dozvoli nekoliko praktiinih saveta, prepoVjćio bih: 1) ne poći dalje dok se ne savlada prethodno gradivo; 2) pažljivo rađiti zadatke u knjizi (usmeno i pismeno) i uvek kontrolisati svoje znanje o b r n u t i m postupkom, tj. pomoću kljuća p r e v od i t i n a t r a g , naroiito prevode nem aikih originalnih tekrtora; 3) iim se ovakvim proveravanjem utvrdi da neka ptirc.jn gu-.mntike nije dovoljno savladana, vratiti se i ponoviti odgovarajuće gradivo. »K lju i< daje u posebnoj sveščici i prevode nemaikih reienja zadataka Nem alko-srpskohrvntcki reinik na kraju glavne reii koje se javljaju u tekstuvinia.

tekr'n.-a 1 sndrii sve

NFMACKI JEZIK Nemaiki jezik spado u indoevropske jezike I srodan je. prema tome, sa slovenskim jezlcima, dakle i sa srpskohrvatskim. Nem alke reii »Muttere i »Auge* u osnovi su iste reH i imaju isto znatenje kao »matU 1 »oko*. Nemaiki se govori ne samo u Nemaikoj. nego t u Austriji i u velikom del* Svajcarske Po broju ljudi koji tim jezikom govore kao matem jim jezikom i po svome znaiajv u svetskoj kulturi i privredi nemaiki iezik spada u svetske jezike Pismo. — Nemci apotrebljavaju za pisanje svoga jezika iatlnica 1 ttv goticn (»nem atko pismo*} Radi olakSanja sluiiiem o se u poietku iskljulivo latinicom Veliki broj slova nem alke azbuke izgovara se na isti naiin kao u srpskohrvatskom (na pr. ƒ. m, n, I. r, a itd.). Cela azbuka nam zasad nije ni potrebna (Imate je u 96 lekciji) Cpam tlte: Svuda tamo gde se ne kaie izrilno kako se koje slovo izgovara, ono se ima izgovarati kao * srpskohrvatskom

Prvi čas lako niste utill nemaiki. znate molda da brojite na nemaikom: eins zwei drei vier zehn I 2 S 4 itd 10 te®.: ajns cvaj draj fi:r ce:n Cini vam se da su ovi brojeoi znatno drukCije napisani nego Sto se izgovaraju Donekle rmate pravo. Iz gornjih brojeva vidimo: ei se izgovara kao aj. Dakle eins lajnsj, drei Idrajl ■ se izgovara kao c : zwei levajl. w se izgovara kao v To vidimo iz broja 2: zwei Icvajj Nematko v, medutim, izgovara se kao f. Ie se izgovara kao dugo 1: vier lfi:r].

ei = aj 1 = « w =

V

V =

f

le = i (dugo)

7

Za dobar izgovor je vaSno da se razlikuju dugi i kratki samoglasnici. Da bi se to olakšalo, stavljamo u obeležavanju izgovora (transkr ipciji) iz a d u g o g s a m o g l a s n i k a d v e t a č k e Tamo gde nema tih taiaka iza samoglasnika, samoglasnik je kratak. Vežbajmo' samoglasnik ispred dve taćke je d u g

wie? izg.: /vi:/ kako? wieviel? ivi:fi:l] koliko?

viel ]ji:lj mnogo

U poslednjoj reii je drugo i Stampano m asnim slovom. To znaii da na taj slog treba udariti glasom, da se na njemu nalazi naglasak Na taj naiin ćemo ubuduće obeleiavati onaj slog u višesložnim reiim a koji nosi n a g l a s a k Pogledajmo još broj 10. Piše se zehn, a izgo­ vara ce:n. Mi, prema tome, izgovaramo e dugo, a h ne izgovaramo, uopšte. Zbog toga se ovo h i zove »nem o h«. Upamtite: h ispred suglasnika (n. t itd.) je n e m o , ali zato je samogla­ snik ispred njega uvek d u g Je li vam so# jasno zaito izgovor broja zehn obeležavamo ce.n? Kako ie se onda izgovoriti rei Uhr? Naravno /u:r/. Uhr znači »časounik. sat« Izgleda vam ludno Sto srpskohrv. rei pišemo malim. a nemalku velikim poietnim slovom Nemci ne pišu samo prvu ret u reienici, niti samo imena lica, zemalja, reka itd., nego uopšte s v a k u i m e n i c u velikim poietnim slovom na primer: Wein Ivajn] »vino*. Bier /b i:r/f »pivo* Razgovor Wieviel Uhr ist es? Koliko je sati? Es ist zwei Uhr Dva (je) 'sata. ist /ist/ je es ist /es ist/ (ono) je ist es? /ist es] je li? je? erst le:rst] tek ja /ja :/ da, jeste nein Inajn] ne, nije mehr /me:r] viSe. vor lfo:r] pred, pre

Es ist zehn. Deset (je) sati. Ist es zehn Uhr? Je li (ima li) deset sati? Nein, es ist mehr. Ne, v iie je. Es ist (minuta).

zehn

Uhr

zehn.

Deset

je

i

deset

Nein, es ist erst zehn vor zehn. Ne, tek je deset (pre) do deset.

Drugl čas 1 2

Opet pisanja Brojeći teškoće

3

4

7 9 10 sieben neun izg.: zi:ben nojn vam se ćini da je velika razlika izmedu i izgovora. Nem ojte gubiti hrabrost. do 12, mi ćem o savladati sve glavne nem atkog izgovora.

Iz broja 7 sieben !zi:ben] vidimo da se s na poietku reči i s p r e d s a m o g l a s n i k a izgo­ vara kao z. sonst Izonst] inače sind / zint/ jesu, su so lzo:J tako Isto tc-ko se slovo s izgovara i z m e d u s a ­ m o g l a s n i k a . na pr.: zu Hause /cu *auz®/ kod kuće. Na k r a j u r e č i i i s p r e d s u g l a s n i ka nemačko s se izgovara kao s: es ist /es ist].

s = z ili s?

Ist es so? Je li tako? list es zo:?] Ja. es ist so. Ija:, es ist zo:] Da, tako je.

au u poslednjoj reći je d v o g l a s n i k i izgovara se kao j e d a n s l o g . Dakle ne &a-u-z®, nego hauze. Frau Ifrauj gospoâa

au = au

Haus ]haus] kuća Izgovor slova e u drugom slogu broja sieben i u izrazu zu Hause obeleien je malim uzdignutim ®. To je učinjeno zato Sto se e u tim slučajevima, kao uopSte u nenaglašenim krajnjim slogovima, izgovara kratko i muklo tako da se jedva tuje. Reč »keiner« piše se Kellner i izgovara: lkelnerj. Udvuieno 1 (11) u poslednjoj reii izgovara se prosto kao 1. Upamtite odmah pravilo: U d v o j e n i s u g l a s n i k izgovara se k a o jedan s u g l a s n i k (rr kao r, mm kao m, nn kao n, tt kao t), ali samoglasnik ispred njega uvek je vrlo kratak. Primeri: wann? Ivan/ kada? immer /im er] uvek bitte /bit®/ molim.

e = e fit «7

tt = t

aba!

Mi znamo sad kako se ti izrazu zu Hause izgovara krajnje e ; isto tako ni dvoglasnik aO ne zadaje nam viSe nikakve teSkoie. Ali ono poietn o h? To nije srpskohrv. h. Da biste postigli pravilan izgovor nemačkog glasa h, namestite kod reii Haus usta za izgovor dvoglasnika au, a pre nego Sto ga izgovorite, lako predahnite. Taj p r e d a h je ustvari nem aiki glas h. Pribliino ga imate ako sasvim ovlaš kažete aha! Kao h se slovo h izgovara samo kad stoji ispred n a g l a â e n o g samoglasnika (tj. najčešće na poietku reii). PokuSajmo da kaiem o: Herr / her/ gospodin hier lhi:rj ovde heute /frojfe/ danas Iz poslednje reii kao i iz broja 9 neun /n ojn/

en = oj

vidimo da se nem aiko eu izgovara kao oj. b d g izgovaraju se na kraju reii kao p t kImali smo r e l sind /zint/ jesu, su. und /unt/ i Tag {ta:k{ dan Abend /a :b ent/ v e ie halb lhalpl pola

Nauiimo nekoliko^ najobilnijih nemalkih er ist / e:r ist/ on je pozdrava: Guten Morgen /gu :ten morgen! dobro ist er? je li (on)? jutro! Guten Tag! {gu:ten ta:k/ dobar dan.' sie ist Izi: istj ona je Guten Abend! fgn :ten a:bent/ dobro veie.' Nemei sie sind Izi: zint/ oni su j ' se i na rastanku iesto pozdravljaju sa Guten sind sie? jesu li (oni)? ■ Kino /fci:no/ bioskop Tag! Guten Abend! premo tome koje je doba im Kino u bioskopu dana. {im ki:nol bitte /bit«/ molim — Guten Abend! Ist Herr Weber zu Hause? beute lho jt«/ danas — Ja. er ist hier Bitte! wann? /van/ kada? — Und Frau Weber? sonst Izonstl inaie — Nein, sie ist heute im Kino. zu Hause /cu haU2e/ — Wann 1st sie sonstzuHause? kod ku ie

10

immer [im er] uvek halb lhalpl pola um sieben Uhr u 7 sati /um zl:ben u:r/ hier / hi:r/ ovde danke /danke/ hvalo wo? lvo:j gde? wieder (vi:der] opet beide /b a jd e/ oba, obojt

— Sie 1st immer um halb sieben XJhr hier. — Danke. Guten Abend! • — — — — — —

Sind Herr und Frau Meier zu Hause? Nein. Wo sind sie, bitte? Sie sind im Kino. Wann sind beide wieder hier? Um halb sieben.

Treći čas a acht /ah t/

9

io

li elf lelfl

Trebo naroiito paziti na izgovor ch. Zajedno napisana, ta se dva slova izgovaraju približno kao h, samo energiinije, tako da se iu je ja ie trenje vazduha u usnoj duplji. Ako hoćete dobar izgovor, treba razlikovati d v e v r s t e ovoga glasa. Iza a, o, u, au — to jest iza tamnih samo­ glasnika i dvoglasnika — ch se izgovara vi&e pozadi u ustima i zvuči stoga t a m n i j e. Inaie se svuda izgovara više napred i zvuii svetlije. Da bih vas potsetio na ovu razliku, štampaće se oTio tamnije h tamnijim, to jest m a s n i m s l o v o m . Dakle: 8 acht Iaht/, ali: ich /ih./ »ja«.

acht — Iaht]

Vežbajmo malo: noch /n oh / joè nach /n a:h/ u, za (kod imena gradova, zemalja) auch /auh] takode, isto tako, i nicht [nihtj ne (za odricanje u reienici) gleich [glajhl odmah

nicht = Iniht]

sch se izgovara kao Š: schon (So:n) v e i; schnell /Snel/ brzo; Flasche //laSe/ boca, flaša. tscta izgovara se kao Č: deutsch (d o jij m aiki; Deutschland /đojčlan t/ Nemaika.

n e­

sch = š I

tsch — Č

11

Upamtite: in Belgrad u Beogradu

nach Belgrad u Beograd

in Deutschland nach Deutschland u Nem aikoj a Nemaiku ali: zu Hause kod k u ie

nach Hause kući

Sami vidite da ne m oiete iskoristiti ove izraze bez glagola Stoga da nauiimo odmah n eito i o glagolu. Slovo h ne izgovara se uopHe kad stoji izmedu samoglasnika: gehen /p e:en/ iéi

Razliku j: gehen /pe;en/ = ići (peiice!) fahren /fa.'T^n/ ići { = voziti se)

Glagolskim oblicima na -ti (-H) odgovarajv nem aiki oblici na -en: kaufen /kaufen) kupovati, kupiti kommen /kom en/ doii, dolaziti leben /le ;b en/ živeti wohnen (vO:nenj stanovati fahren /fatren/ voziti (se), iii (kakvim prevoznim sredstvima), jer kad se misli »iii p eiice*. Nemac kaie: gehen /ge:«n/ Hi. Oblik glagola na -en jeste n e o d r e d e n i naiin Vi n eiete zacelo odmah biti »per ti« sa Nemcem. Nemci se medusobno uétivo oslovljavaju sa Sie /zi:/, kao Srbi sa Vi. Napisano malim slovom, sie znaii »oni, one, ona« (u m noiini): sie kommen oni dolaze. — Ali kad se p iie veli­ kim poietnim slovom, onda se ovom recju iskazuje poiast (Vi).

ich gehe idem gehe ich? idem li? gehe! idi! wir gehen idemo gehen wir? idemo li? gehen wir! idimo! sie gehen oni idu Sie gehen (Vi) idete gehen Sie? idete li? gehen Sie! idite!

12

Glagolski oblik koji ide uz sie (oni) i Sie (Vi) isti je kao neodredeni naiin: Sie kom m en um acht Uhr = V i d o l a z i t e u S sati. Upitno prosto obrnutim redom: Kommen Sie heute? Dolazite li danas? Cak i zapovedno, samo naravno sa neito zapovednilkog tona: Kommen Sie gleich! Dođite odmah! Isti oblik upotrebljava se i za prvo lice mnoSine (»mi*). Samo, da bi se taino znalo ko neito radi, moramo dodati zamenicu za to lice wir [vi:r], mi. Na pr.: W ir gehen gleich = i d e m o odmah; upitno: Gehen wir bald? Idemo li uskoro? — zapovedno: Gehen wir gleich! Idimo odmah!

Odbacite sad kod neodređenog naiina ono krajnje -n , onda imate prvo lice jednine (»ja«). Samo moramo dodati zamenicv Ich [ih], ja: Ich kom m e [kOme] gleich = D o 1 a z i m odmah; upitno: Komme ich bald nach Belgrad? Ddlazim (stiiem ) li uskoro u Beograd? L iine zamenice (ich, wir, sie, Sie) ne smeju se izostaviti. wohnen /vo:n