NEDELJNIK435-mail PDF

 

DR ANA GLIGIĆ:

VIRUS JE OSLABIO, NE VERUJEM U „DRUGI TALAS” ·   B   H   R   R   O    3   J     0   4   K   3    5   N   ·    C    S   E   L   N    O   A   4   2    €   5    0   ·   D   M  I    K   N   A   1     5   R    0   A   D   ·   E   C   N   G   ·   2   E   ,2    U   €   4    €   B   ·   I    ·   H    S   A   4    , D   5    5   K    $   M   

ODBRANA BEOGRADA LJUBOMIR SIMOVIĆ

POKLON NJUJORK TAJMS 14. MAJ 2020.

250 DINARA

SVETSKA EKSKLUZIVA NIKADA NE TREB T REBA A POTCENITI LJUDSKU GLUPOST Jedan od najvećih svetskih mislilaca u intervjuu za Nedeljnik govori o pandemiji, lažnim vestima, tehnologiji, hakovanju ljudskih bića, istoriji, mitovima, veri i svojim omiljenim serijama

JUVAL NOA

NIJEDAN ŠIMPANZA NIKADA NEĆE POVEROVATI DA ĆE, UKOLIKO OTPUTUJE U NEKU DALEKU ZEMLJU I UBIJE ŠIMP ŠIMPANZE ANZE KOJE TAMO ŽIVE, NAKON SMRTI OTIĆI U RAJ ZA ŠIMPANZE I TAMO DOBITI BAŠ MNOGO BANANA KAO NAGRADU. SAMO LJUDI VERUJU U TAKO BIZARNE STVARI

 

HARARI VELIKE BIOGRAFIJE Političari i revolucionari Najvažnije ličnosti naše istorije PET KNJIGA

  E S   A J O K   A J I C EDI MA 

Č

A N I D O G   A L A K E

   A J N LE T  A  K    CIM A O  A T I BKILOB LMI ČOTE N SVI PO

 

Sledeće nedelje, četrdeset godina posle Brozove smrti

POKLON HIT KNJIGA ZORANA PANOVIĆA ZORAN PANOVIĆ

28. 5. MILAN STOJADINOVIĆ reformator iliEkonomski profašistički premijer?

 JO  J O S I P B ROZ

TITO

4. 6.

 Bilo jednom jednom u Jugosl Jugoslaviji aviji

MILOVAN ĐILAS Anatomija jednog disidenta

01

Iz sadržaja: 1. Posttitoizam kao tridesetogodišnji rat, ili: Da li je Staljin umro prerano, a Tito prekasno 2. Politički talenat 3. Radništvo i revolucija 4. Partija kao sudbina 5. „Nacionalni komunizam” 6. Kardeljeva ideologija 7. Revolucija koja teče: „Vi ste mene, drugovi, zajebali...”

11. 6.  ALEKSANDAR

RANKOVIĆ Srpski mit, jugoslovenska  tragedija  tragedi ja

8. Bratstvo, jedinstvo, jugoslovenstvo 9. Srpsko-hrvatski odnosi i svađe: Ideja o kolektivnom predsedništvu 10. Međunarodni ugled u hladnoratovskoj ravnoteži i Pokret nesvrstanih 11. Gadafi, Naser, Nikson: Poslednji vođa iz Drugog svetskog rata 12. Kult ličnosti i autoritarna svest 13. Strah za ličnu vlast i bezbednost 14. Da li je naslutio nasilan raspad Jugoslavije? 15. „122 dana straha i nade” i uplakani Poljud 16. Odumiranje države: Da li je Tito bio poslednji Jugosloven? 17. „Bravar je bio bolji”: Posthumna popularnost, majku vam božiju

18. 6. DRAGOLJUB DRAŽA MIHAILOVIĆ Izdani saveznik: Đeneral u  tajnom arhivu arhivu CIA

 

Nedeljnik  br. 435  

14. 5. 2020.

IMPRESUM NEDELJNE NOVINE Izdavač NIP Nedeljnik d.o.o. Bulevar kralja Aleksandra 43, Beograd +381/11/770-81-64 redakcija¤nedeljnik.rs

Direktor i glavni urednik Veljko Lalić Direktor marketinga Jelena Jevtić Marketing Nevena Grebović i Anđela Marić marketing¤nedeljnik.rs Media menadžer Jelena Šoškić REDAKCIJA Odgovorni urednik Marko Prelević Zamenik glavnog i odgovornog urednika Branko Rosić Urednik internet izdanja i prvi Veljko o Miladinović reporter Veljk Urednik unutrašnje rubrike Dušan Telesković Urednik spoljne i dopisnik iz Rima Željko Pantelić Reporteri Zorica Marković, Ana Mitić, Uroš Jovičić, Dimitrije Đurić Urednik fotografije Igor Pavićević

Brifing 6 | Uvodnik

U NOVOM BROJU NJUJORK TAJMSA NA SRPSKOM

Veljka Lalića Koalicija razočaranih glasača

- Zašto virus ne napada sve zemlje podjednako?

7 | Lice nedelje

- Ekstremis Ekstremisti ti privlače pristalice u izolaciji

Nebojše Babića Predrag Koraksić Koraks

8 | Izbori i bojkot Ko razume pričaće

10 | Sergej Trifunović Zašto izlazim  na izbore  12 | Intervju Boris Tadić

15 | Kolumna Ljiljane Smajlović Marijanov sako

- Rodžer Koen: Despotizam, demokratija i virus - Trka za vakcinom, u svakom sv akom kutku planete - Putin je postao pasivni predsednik - Ovo je kraj ekonomije kakvu smo znali - Teorije zavere i pandemija

^

Intervju: Dr Ana Gligić Zatvaranje je bilo drastično. Bilo je nepromišljenih i nepotrebnih stvari, ali to je bio naš izbor. Bili smo suočeni sa nečim totalno nepoznatim 22 Razgovarao Dimitrije Đurić 

Tramp protiv Obame i Kine „Beijing Biden“ jedan je od tri posprdna nadimka koje Tramp koristi protiv svog rivala pored starog „Pospani Džo“ i novog „Bajden iz podruma“ 26 Piše Željko Pantelić 

  Rambo Amadeus

Povoljan razvoj u katastrofi koja nas neće zaobići u stvari je posledica loše strukture naše privrede, gde je udeo agrara u BDP-u čak 7,5%, dok relativno visoko učešće ima i prehrambena industrija...

Specijali Nebojša Babić Art–direktor Miloš Sinđelić / Makista Lektura Sanja Savić Stalni kolumnisti Srđan Valjarević, Valjare vić, Ljiljana Smajlović, Dragoljub Draža Petović, Čedomir Antić, Branko Rosić, Marko Prelević i Veljko Lalić Ekonomija Miša Brkić i Goran Nikolić Stalni saradnici Danijela Isailović, Muharem Bazdulj, Duška Jovanić, Mihailo Medenica i Darko Hudelist (Zagreb)

Šta znači „najmanji pad BDP-a“? 30 

THE NEW YORK TIMES

Ekonomska analiza

Svakog drugog četvrtka

Goran Nikolić

Urednik Tom Brejdi

Jugoslavija Jugosla vija je bila san Južnih Slovena, prilika da žive zajedno u miru, jaki dovoljno da otjeraju okupatore koji su se ređali nad nama. n ama. Ali neka društva i velike snove pretvore u moru 33 Razgovarao Branko Rosić 

INTERNATIONAL REPORT

LE MONDE DIPLOMATIQUE Svakog trećeg četvrtka

Glavni i odgovorni urednik Ivica Mladenović lmd¤nedeljnik.rs

Štampa Rotografika

PRETPLATA  

SRBIJA

INOSTRANSTVO

6 mesec i

5.117 

150 evra

12 meseci

7. 7.999 999 

260 evra

Dostupno u digitalnom formatu nstore.rs

SPECIJALNA PONUDA PRETPL ATA ZA 2020. 52 broja Nedeljnika na kućnu

adresu za samo 7.999RSD

Tekući račun broj: 205-217464-21. Banka: Komercijalna banka AD Beograd Potvrdu o uplati pošaljite na adresu: Nedeljnik, Bulevar kralja Aleksandra 43, Beograd ili na mejl pretplata¤nedeljnik.rs Dodatne informacije na 011/770-81-64

10 karata za Atelje 212

CIP – Katalogizacija u publikacijjii Narodne biblioteke Srbije, Beograd ISSN 2217–8058 COBISS.SR–ID188540428  

TIRAŽ BROJA:  22.350

 

 

Veljko Lalić

UVODNIK

Koalicija razočaranih glasača

Ovo je jedina koalicija koja bi dobila izbore. Ali ko da je vodi?

Mi smo jedina zemlja na svetu u kojoj ste usred pandemije imali politički kontramiting i miting koji je razdvajala žandarmerija?! I kako to da objasnite nekom ko nije odavde, osim onako kako jeste - ludnica! e znam da li ima nekog ko ovo nije očekivao, ali ako ima onda je mnogo naivan. Naravno, pripri čam o opoziciji, i ovome čemu prisustvujemo sve vreme posledposlednjih osam godina. Jer ovo je sve čista lolo-

N

čujući javne ličnosti, jeste to što im se I gde se onda mi nalazimo? Kako se progadi politika. A hoće da se bave politipoliti - Vučić ne zamisli nad činjenicom da proopo kom. To se odnosi čak i na političare. tiv njega lupa njegov kraj? Ili zašto opoZar vam tako ne izgledaju i Đilas, i Vuk, zicija prolupa svaku svoju šansu? Njih ideja, ona i Sergej koji to priznaje, pa čak i bivši  je do sada držala samo jedna ideja, predsednik ove zemlje Boris Tadić, koji DOS-a, Koalicije „Zajedno“, DEPOS-a. Nisu imali jači adut od toga. Ali zajednizajedni neće da vodi ni DS?!

gika. Kad nemate stranku kojom suprotstavili stranci na vlasti, nebiste možesemožete da pobedite na izborima. Zamislite da na Trampa krenu Noam Čomski, Majkl Džordan, Robert de Niro ili Lejdi Gaga. Svi su popularniji od njega, ali ne bi dodobili ni tri odsto glasova... I zato ovo kod nas deluje kao predstava... I nemoć i bes sa opozicione strastrane, i osionost i nosači baklji sa vladajuvladajuće strane. Mi smo jedina zemlja na svetu u ko joj ste usred pandemije imali politički kontramiting i miting koji je razdvajala žandarmerija?! I kako to da objasnite nekom ko nije odavde, odavde, osim onako kako  jeste - ludnica!

štvo pravi na temi koje svi da sesedogovore. A to oko svakako nijemogu bojkot, oko koga se i raspala Koalicija „Za„Za imate nikakvu funkciju, i to u situaciji  jedno“, i to posle osvojenih osvojenih svih velikih u kojoj izgleda da opozicija nema boljeg gradov gradovaa u Srbiji. kandidata za izbore 2022. godine. Dakle deset godina posle pada s vlasti, i čovečove- POLITIKA UOPŠTE NIJE TAKO KOMka u koga je politički i marketinški mama- PLIKOVANA STVAR.  Samo ti trebakar najviše uloženo.  ju stranke za to. Tome one služe. DaDaI šta onda radi Tadić? Prvo kad je momo- kle, okupiš se oko neke ideje, pa onda gao da se vrati napušta DS na nagovor nađeš saveznike koji razmišljaju slično, Mikija Rakića, a da se ne zapita ko je nana- i onda napraviš prajmarise u kojima se govorio Mikija Rakića, a sada u bojkotu ljudi koji vole politiku kandiduju za ono bojkota izlazi s predlogom koji više de- što hoće da obavljaju. Kao da ljudi ovde luje kao da ga je izgovorio Beli. nemaju televizore, televizore, ili ne vide kako se to radi u svetu? SE   šali BoALI, KAD VEĆ MOŽE DA SE  ris Tadić, mogu i ja. Čak sam ubeđen da PREDUSLOV JE, IPAK, PRIZNAJEM, DA imam bolji predlog: najbolja lista za ove NE može da ti se gadi posao koji želiš da krajizbore bila bi Koalicija razočaranih gla- radiš. Uostalom pogledajte drugu krajsača, pa nacionalno krilo može da bude nost, Ivicu Dačića. On je ceo život na Koalicija razočaranih glasača Srbije.  vlasti. Od kad je završio FPN i učlanio Još kad bi imao ko da je vodi... Ili kada se u SPS, na vlasti je 30 godina, a njenje bi bila zakonska mogućnost da se kankan - gova stranka 76 godina, od 20. oktobra diduje ona šerpa od 20.05. Ona bi garangaran- 1944. do danas. Bila je jedna mala pauza - dvogodišnja - demokratske revolucije, tovano pobedila... koja je prekinuta u kontrarevoluciji 12. marta 2003. oko koje se posle 17 godina Zajedništvo se pravi na na Pinku svađaju Čeda i Ceca.

GDE JOŠ VLAST ŠTRAJKUJE GLAĐU PROTIV   opozicije? I to zbog tužilatužilaca koje ona postavlja, u zemlji u kojoj se javno hvali da ima članova kao CK. Ali opozicija ne ume da odgovori... I to opet iz logičkih razloga... Pokreti ne rade jer u njima svi misle da su pametniji od vođe. Janković je potrošen popo sle jednih izbora, Nikola Kojo, koji je bio idealni kandidat za gradonačelnigradonačelni ka, nije se ni kandidovao. Umesto toga, vlast je išla sa nestranačkim kandidakandidatom, kome danas 90 odsto Beograđana ne zna ime i koji sam na RTS-u prizna kako ga je policija zaustavila jer mu nije verovala da je gradonačelnik?! Ne veve ruje mu ni Vesić. Problem sa svim tim ljudima, ukljuuklju6 

Nedeljnik   14. maj 2020.

NE RAZUMEM ŠTA RADITE U POLITICI ukoliko se javno javno zalažete da nećete da

temi oko koje sv svii mogu

I POSLE NAMA NEŠTO NIJE JASNO...  

da se dogovore. A to svakako nije bojkot, oko koga se i raspala Koalicija „Zajedno“

Srbiju niko nije opisao bolje od Mladena Delića: Šta je ovo, ludnica... Sve sa babakljadom na krovovima zgrada u vanrednom stanju... A rekla nam je lepo i Ceca: Idi dok si mlad... N

 

LICE NEDELJE NEBOJŠA BABIĆ

Predrag Koraksić CORAX  „Ja sam izabrao da se smejem, neću da tugu tugujem jem i da plačem, ali smejem se neki put i do suza.” 

 

Brifing OTVARANJE I Z B O R I 2 0 2 0  KO RAZUME PRIČAĆE

Bojkot bojkota opozicije O odluci Pokreta slobodnih građana da izađe na izbore, novim potresima u DS-u, Tadićevom predlogu za Bojkot listu, sukobima ispred parlamenta, i tome da u tim uslovima Vučiću ne može da se ne žuri na izbore Pišu Veljko Miladinović i Dušan Telesković ergej Trifunović i Pokret sloslobodnih građana (PSG) uspeli su prošle nedelje da barem u nečemu ujedine polarizovanu polarizovanu srpsku političku scenu. TriTrifunović i PSG su ujedinili vlast i opoziciju u napadima na prošlonedeljnu odluku da bojkotuju bojkot opozicije i izađu na izbore, i probudili političke i društvene duhove u zemlji.

S

DS-a, u kojem bi se našle stranke stranke Borisa Tadića i Nebojše Zelenovića, gradonačelgradonačelnika Šapca. U SDS-u su bili zatečeni zajedničzajedničkim saopštenjem koje su povodom Dana pobede, 9. maja, izdali Lutovac i ZelenoZelenović, pošto je SDS trebalo da bude treći partner u ujedinjenju. Naši izvori zato govore kako se sprema smena Zorana Lutovca, spajanje stranaka u kojem bi

Priča o kojoj nitako ranije postojala potpotpuna saglasnost, jenije dobila novi obrt. Čini se i da su pre izlaska na birališta propropali glavni ciljevi bojkota čiji su zagovorzagovornici partije iz Saveza za Srbiju - oduzimanje legitimiteta Srpskoj naprednoj stranci (SNS) i skretanje pažnje međunarodmeđunarodnoj javnosti na postojanje nefer izbornih uslova u zemlji. Vodeći argumenti PSG da se izađe na izbore leže u činjenici da su se promenile okolnosti posle epidemije koronavirusa koronavirusa i da je potrebna aktivnija borba protiv režima predsednika Aleksandra Aleksandra Vučića (vidi kolumnu Sergeja Trifunovića na stranama 12 i 13). Ipak, većina članica Saveza za Srbiju nastavila je da zagovara ideju o neizlasku na izbore. Takvu odluku potvrdile su Narodna stranka Vuka Jeremića, Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa, Dveri Boška Obradovića Obradovića i Pokret za preokret p reokret Janka Veselinovića.

Boris Tadić ponovo dobio kao i to da bi do izbora lidera DSna u težini, v. d. statusu vodila Aleksandra Jerkov. Ekipa bundžija, bundžija, ipak, šalje signale da je dosledna bojkotu izbora i ostanku u SZS.

ŠTA KOČI UJEDINJENJE DS-a Demokratska stranka se nije zvanično izjasnila, iako predsednik Zoran Lutovac  j jaavno za zagov govar araa tak takvu vu odluku odluku.. Ipak, kako Nedeljnik saznaje, u DemoDemokratskoj stranci postoje velike turbulencije, koje bi uskoro mogle da rezulti rezulti-raju smenom Zorana Lutovca, koji nema podršku u Glavnom odboru stranke, ali ima i dalje u Predsedništvu. Zbog toga je Lutovac odugovlačio sa sazivanjem GO, ali i dugo najavljivanim ujedinjenjem 8 

Nedeljnik   14. maj 2020.

STEPENICE PARLAMENTA KAO BOJNO POLJE

Na srpskoj opozicionoj sceni došlo je do novih podela i različitih različitih predloga o daljem nastavku borbe. Dveri su, recimo, saopštile da je „pasivni bojkot mrtav“. mrtav“. Obradović Obradov ić je to demonstrirao protekle nedelje dvema akcijama koje su, između ostalog, ponovo pokazale na kakvoj ivici sukoba se nalazi srpsko društvo. Parlament Parla ment već duže vremena nije arena za razmenu političkih argumenata, ali protekle nedelje stepenice ovog zdanja postale postale su novo bojno polje. Prvo su se pristalice Dveri okupile tu i pojačanom pojačanom retorikom se obračunale sa ministrom zdravlja Zlatiborom Lončarom, kao i Čedomirom Jovanovićem, liderom LDP-a koga smatraju „provučićevskom opoziciopozici jom“.  jom “. Ipak, Ipak, oz ozbil biljno jno je bil biloo kada kada je tu proprolazio poslanik Marijan Rističević kome je u opštem metežu pocepan sako. Boško Obradović je zbog događaja od tog dana zaradio krivičnu prijavu, a nekoliko pripristalica Dveri je tog dana uhapšeno. Narednih dana se tenzije nisu smirivale. Naprotiv. Naprotiv. Prvo je poslanik Miladin Ševarlić počeo štrajk glađu, a zatim mu se u tom pridružio i Boško Obradović. Kao i prošle godine, verovatno u najapnajap-

surdnijem političkom događaju svih vrevremena kada su štrajk glađu najavili AlekAleksandar Vulin i Goran Vesić, i sada je dvoje vladajućih poslanika - Aleksandar MarMartinović i Sandra Božić - počelo protest odbijanjem hrane. Božić je prekinula štrajk na molbu predsednika Vučića, a Martinović je, kao, taj zahtev Vučića odbio. Štrajk je prekiprekinuo kada je tužilaštvo dalo saopštenje o „preduzimanju dokaznih radnji“ protiv Obradovića. Marina Komad, savetnica za medije Borisa Tadića, primećuje da su naprednaprednjaci ovakvim protestom upali u sopstvenu političku klopku: „kada vlast proprotestuje, onda priznaje da u Srbiji vlada anarhija“. Kada je Tomislav Nikolić 2011. stupio u štrajk glađu (i žeđu) na istom mestu na kom je to učinio Boško Obradović, on je za razliku od grlatog Čačanina iza sebe imao desetine hiljada prilično razdražerazdraženih pristalica i široku podršku naprednjačke koalicije u koju je tada ulazio svako ko je mogao da skupi dovoljno potpisa da registruje stranku; a imao je i tu pogodnost da sa druge strane bude Boris Tadić, a ne Aleksandar Vučić, pa je ipak tada bilo nezamislivo da pored Nikolića sednu na stiropor Nada Kolundžija i DraDragoljub Mićunović i time obesmisle akciju. akciju.

 

 POLITIK A / DRUŠT VO / SVET

Procena SNS-a je da moraju da imaju revolucionarni, komesarski pristup, što znači - nema popuštanja ni na jednoj temi Bojan Klačar, CeSID

Koliko je polarizovana polarizovana politička scena u Srbiji videlo se u ponedeljak ponedeljak uveče kada su naprednjaci naprednjaci ispred parlamenta okupili više od 5.000 ljudi, uprkos zabrani okuokupljanja više od 50 ljudi na jednom mestu, o čemu je pričao Nebojša Stefanović Stefanović nekoliko dana ranije. Biće interesantno videti da li će neko za kršenje ovog propropisa odgovarati. odgovarati. Atmosfera je, kažu, bila toliko naelektrisana da je Žandarmerija morala da razdvaja okupljene pristalice vlasti i opozicije, ali je uprkos tome došlo do incidenta u kojem je aktivista SNS-a napao ženu iz DS-a. PROGRAMSKI PROGRAMSKI DIREKTOR CeSID-a 

BOJAN KLAČAR KAŽE: „Ako se posmatra iz racionalnog ugla, ta reakcija je potpuno nejasna i politički neproduktivna da stranka koja je na vlasti štrajkuje štra jkuje glađu a nalazi se u prilici da reši ako ima neki problem. Opozicija nema tu mogućnost da reši svoje probleme“, kaže Klačar. „Njihova je procena da moraju da imaju revolucionarni, komesarski pripristup, što znači - nema popuštanja ni na  jednoj  jed noj temi. temi. Oni očigle očigledno dno funkc funkcion ionišu išu u takvom miljeu, najbolje funkcionišu kada se nalaze u permanentnoj kampakampanji i kada sa pozicije sa vlasti vode opozicionu politiku sa opozicionim adutima. To im ide u prilog sada i neće im štetiti za

izbore, ali onog trenutka kada opozicija bude u stanju da se konsoliduje, nisam siguran da će im ti povišeni tonovi koji dolaze iz SNS-a dugoročno biti od korikoristi, jer će proširiti listu političkih p olitičkih neprinepri j jat atelj elja. a. Vlast Vlast bi treba trebalo lo da vodi vodi račun računaa o potrebama političke manjine i da je njena odgovornostt veća onoliko koliko odgovornos k oliko je njena moć veća.“ ODLAGANJE ODLAGANJE IZBORA KAO ZAHTEV?

Ono za šta se zalažu sada partije oko SZS jeste odlaganje izbora. Bojan Boj an Klačar kaže da u ovom trenutku šanse da dođe do odlaganja izbora objekobjektivno nisu nikakve. nikakve. „Ne samo zato što su zakazani zakazani i što je RIK napravio novi rokovnik izbornih radnji, već zato što bi to značilo veliki polipolitički ustupak, pa čak i mini-poraz za SrpSrpsku naprednu stranku. Jedino je moguće da dođe do odlaganja izbora ako u junu ponovo imamo velike epidemiološke probleme“, kaže Klačar. „Savez za Srbiju  je ima imaoo plan plan da da ssee iizb zbor orii oodlo dlože že,, i ta ta ide idejja  je ima imala la politi političk čkii ssmis misao. ao. Pitanj Pitanjee je je samo samo koliko je realistična i da li je SZS sa tom idejom krenuo prekasno.“ DA LI JE BOJKOT IKADA USPEO?

Bojan Klačar kaže za Nedeljnik da je Bojan teško pronaći primer bojkota izbora izbora u

svetu koji bi bio sličan ovom našem. „U Srbiji se pokazalo da je najčešća dobitna kombinacija za političke propromene da se to dešava dešava na predsedničkim izborima i da najveća mogućnost mobilimobilizacije nije bojkot, nego odbrana izbornih rezultata. Tako je bilo i 1996 i 2000. kad su ljudi branili izborni rezultat. Pa čak i ono što se desilo 2016. sa Dverima i SDS-om bio je dobar pritisak ljudi koji su se organizovali sa idejom da brane izbornu volju. Bojkot je defanzivna strategija, a za propromene je potrebno imati nešto što mobiliše glasače“, kaže Klačar. A ŠTA ĆEMO SA „LISTOM ZA BOJKOT U međuvremenu, pojavila se nova ideja bivšeg predsednika Borisa Tadića. On je predložio da ujedinjena opozicija izađe na izbore pod „Listom za bojkot“ koja bi trebalo da osvoji što više mandata i da na taj način opstruira parlament. Ako je nekom Tadićev predlog o „Listi za bojkot“ delovao apsurdno i logički neobjašnjiv,, taj je zaboravio neobjašnjiv zaboravio da jjee u ovoj ov oj zemlji na vlasti svojevremeno bila demokratska opozicija, iako referisanje na opoopoziciju koja je na vlasti mnogo više prigoduje vremenu današnjem u kom vladajuća stranka - vlada opozicionim metodama. Klačar kaže da Tadićeva ideja deluje kao “

9

    Ć    I    V    E     Ć    I    V    A    P    R    O    G    I   :    O    T    O    F

 

Brifing

srednje rešenje da se prizna nova realnost u Srbiji, a da se istovremeno ne prizna da  je ta ključ ključna na idej ideja oko koje koje su su se se okup okupili ili na neki način propala. „Čak i da je ta ideja implementirana,  j jaavio bi se is isti ti proble problem m kao kao i za za bojkot bojkot.. To znači da je teško na toj platformi mobi mobi-lisati birače. Dakle, treba ih navesti da izađu na izbore i biraju narodne poslaposlanike da ih oni ne bi predstavljali. A s druge strane, ne može da se garantuje da bi neko sa te široke liste ostao pri tom obećanju.“ ZAŠTO VUČIĆ ŽURI NA IZBORE? Vučić je u vanrednom obraćanju u ponedeljak ponedelj ak uveče „poželeo sreću svima na izborima“, čime je poslao poruku da ne planira da popusti. Vučiću i naprednaprednjacima se žuri na izbore već u junu iz više razloga. Najpre, pojedini rezultati istraživaistraživanja javnog mnjenja pokazuju trend pada podrške nakon vanrednog stanja. Drugi, mnogo značajniji razlog, navodno leži u međunarodnoj (pre svega američameričkoj) agendi da se postigne p ostigne sporazum sporazum o budućnosti Kosova. U tom kontekkontekstu se najčešće spominje i ono o čemu  je Nedeljn Nedeljnik ik ranij ranijee izvešt izveštaavao: vao: aktue aktuelnoj lnoj američkoj administraciji očajnički treba spoljnopolitički uspeh pred tamošnje predsedničke izbore, a šta bi bilo bolje od toga da „Tramp reši ono što je Bajden zamrsio“. Da se stvari po pitanju konačkonačnog rešenja za Kosovo zahuhtavaju govori i činjenica da se u Prištini dešadešavaju turbulencije i da se ubrzano radi na sastavljanju šire koalicije u kojoj bi bili opet Alijansa za budućnost Kosova i SrpSrpska lista, kao i partneri iz Demokratske stranke Kosova Ise Is e Mustafe. Takva koalicija je već bila napravljena, ali je izglaizglasavanje nove vlade zaustavio Ustavni sud Kosova direktno oborivši dekret Hašima Tačija. Bojan Klačar kaže da u Srbiji vlasti uvek i te kako vode računa o tajmingu izbora. „Nesporno je da je Vučić procenio da njima u SNS-u više odgovara da izbori budu pre leta. Jedan deo odgovora je rejting, iako je izvesno da oni ne bi bili gubitnici ni da se izbori održe na jesen, nemoguće je da se stvari tako brzo propromene, međutim čini mi se da su suštinski razlozi drugi. Odlaganje izbora je popuštanje pod pritiskom opozicije, a SNS do sada nije pokazivao ni naznake spremnosti za takvu vrstu kompromisa. N 10 

Nedeljnik   14. maj 2020.

Zašto sam izašao na izbore? parlamentaa je odricanje od odgov odgovornosti. ornosti. Odricanje od parlament To bi u današnjem vremenu bilo čisto dezerterstvo, nešto kao prepušt prepuštanje teritorije neprija neprijatelju telju bez borbe. Ako nasvremena je nečemu naučila anje korona, to je da je život kratak, da nemamo više da čekamo da počnemo da živimo. Nemamo više vremena za čekanje da se „još nešto desi“. Previše toga se desilo Piše Sergej Trifunović, predsednik Pokreta slobodnih građana

U 

vanrednom stanju jasno se videlo kako izgleda dresura čitavog jednog naroda. Sedi u kući, šetaj psa, kupi hranu, nemoj da kupuješ hranu, ćuti, kad ti pale baklje na krovu - trpi. Raduj se kada ti država pokloni sto evra koje je pre toga ukrala od tebe. Uzmi bromazepam eventualno. Nemoj da očekuješ tržište koje će rasti bez intervencije države. Odustani od ideje da jednog dana izgradiš sop-

stveni uspeh a da te niko ne reketira. Navikni se na besmislicu u kojoj strane investicije imaju prednost u odnosu na domaće. Ljuti se na one koji pokušapokušavaju da skrenu pažnju na loše stanje u zdravstvu. zdra vstvu. Pa još jedan bromazepam. brom azepam. Pusti da ti život prolazi i anesteziraj se izmišljenim matematičkim formulama o fiktivnoj snazi srpske privrede koje ti prodaju u dnevniku. Ako baš moraš da kriviš nekoga, krivi 5G mrežu za sve. Nikako one koji su odgovorni.

 

 POLITIK A / DRUŠT VO / SVET

Kako će izgledati naša kampanja? Što u izlogu - to u radnji. Kao i do sad. Ne verujem u mazanje očiju, populizam i mađioničarske trikove. S druge strane,

će dokle god je Vučić tu gde jeste, oni bivati samo još dalji svemu što predstavlja ideja o slobodnim izborima. Kako će izgledati naša kampanja? Što u izlogu - to u radnji. Kao i do sad. Ne verujem u mazanje očiju, populipopulizam i mađioničarske trikove. S druge strane, verujem u to da ljudi nisu

verujemi da u to ljudi budale neda vole danisu ih neko pravi budalama

budale i da ne vole da ih neko pravi budalama. Imamo ljude za koje vredi glasati i imamo zemlju punu onih koji više neće da gledaju kako im život proprolazi u čekanju da „ovo zlo prođe“. Zato izlazimo i borićemo se iako očekujemo i saplitanje i sve moguće nefer uslove koje jedan bolesni mozak sa neograničenom količinom pokradenih para može da smisli. Ako ću do kraja iskren da budem, malo i volim kad mi kažu da  je nešto nemoguće. nemoguće.

uz mnogo premišljanja ipak proglasili bojkot. Verovatno nismo stigli da sagledamo širu sliku. Onda sam doživeo da mi kažu da sam „izdao ideju bojkota“. Ja nikad u životu nisam izdao ideje za koje se borim. Lečenje bolesne dece iz budžeta je polipolitička ideja, konačno rešavanje proproblema korupcije je politička ideja, kao i sloboda govora, sloboda tržišta, pozivapozivanje na političku odgovornost, a i demodemo-

Narodna skupština je glava svih drugih

institucija koje su porobljene PRED NAŠIM OČIMA GLEDALI SMO PAVLOVLJEV ogled koji je sprovodila vlast nad ljudima i njihovim psima, a sve u cilju dugoročne dresure na priprihvatanje apsolutne vlasti jednog čoveka koja ne treba da se dovodi u pitanje. Svi koji iole imamo stomak da pogledamo političkoj istini Srbije u oči odavno smo prezreli strategiju Šešeljevog naslednika - hrani svoje stado, sve koji nisu tvoji podanici gledaj da oteraš od politike što dalje, zgadi im politiku, učini im politički izbor nevažnim, deplasiraj ideju o parlamentarizmu, satri sva njinjihova očekivanja očekivanja prema ideji demokrademokratije. I zamalo im je prošlo u ovoj sezoni njihove bolesne serije. Iskreno, do panpandemije sam verovao da je bojkot parlamenta najbolji način borbe. Zato smo

kratija. To su ciljevi, ideje. bojbojkoti, protesti, štrajkovi - toIzbori, su sredstva. Skoro da su uspeli da ubede kompletnu opozicionu snagu ove države da je parlament njihov, da ne postoji ništa što možemo da uradimo da ga vratimo, da je Narodna skupština zauzauvek izgubljena teritorija i da nam preostaje samo da zviždimo ispred njenih vrata dok oni ne pošalju svoje kriminalce na nas. Skoro da im je pošlo za rukom da zauvek izgubimo sva očeočekivanja od narodnih poslanika, ljudi u čijem je opisu posla da naše inteinterese zastupaju u najvažnijoj instituciji u državi. No, u vanrednom stanju su prepre terali. Postalo je kristalno jasno da je odricanje od parlamenta zapravo odricanje od odgovornosti, da bi to u danadanašnjem vremenu bilo čisto dezerterstvo, nešto kao prepuštanje teritorije nepri ja  jatelju telju bez borbe. PO STALO ALO JE TOKOM PANDEMIJE POST JASNO DA odsustvo legitimiteta uopšte

nije nikakv ni kakvaa smetnja radikalima na vlav lasti, naprotiv, godi im. Strašno bih sebi prebacivao da sam naseo na ovu glupu predstavu. Narodna Skupština pripada Narodu, nama, svima nama. Moramo da se borimo za nju. To je glava svih drugih institucija koje su porobljene. Zato smo rešili da izađemo na izbore uprkos svim preprekama koje su trenutno pred nama. Uslovi će biti gori nego što smo očekivali, ali znamo da

IZLAZIMO NA IZBORE JER JE U  pande-

miji postalo jasno da legitimitet Vučiću ne znači ništa. Ljudi u Srbiji kojidostone pripri staju na to da im neko oduzima  janstvo  janstvo imaju pravo pravo da se neko žestoko žestoko bori za njihove ideje, i ja to planiram da radim u Parlamentu, na ulici, ako treba i na Marsu, sve dok svi radikalradikalski pajaci ne završe na smetlištu istorije. Imam sreću da nisam u toj borbi sam. U Pokretu slobodnih građana ima  još mnogo mladih, obrazov obrazovanih, anih, besnih besnih i isto tako ludo nepotkupljivih likova kao što sam ja, tako da uopšte nemam dilemu da vladajućoj mafiji uopšte neće biti prijatno u narednom mandatu. Svi zajedno u narednom periodu imaćemo samo jedan cilj - borba protiv dresure na diktaturu. Borba protiv konstantnog snižav sniž avanja anja očekivanja očekivanja od politike. poli tike. Borba za povratak p ovratak dostojanstva dostojanstva i odgovornosti u ideju o državnoj službi. Ako nas je nečemu naučila korona, to je da je život kratak, da nemamo vremena više da čekamo da počnemo da živimo. Nemamo više vremena za čekanje da se „još nešto desi“. Previše toga se desilo. Dušebrižnici me ovih dana pitaju kako ćemo da izlazimo na birališta dok opasnost od koronavirusa i dalje traje. Moj odgovor je uvek - oprezno. Ima u tome neke simbolike. Maskom i rukavicama ćemo ovog leta čuvati fizičko zdravlje, a olovkom ćemo na biralibiralištima očito morati da branimo dostodosto  janstvo  janstvo i psihičko zdravlje zdravlje celog drudruštva. N 11

   A    T    E    B   :    O    T    O    F

 

Brifing

građanima u vezi sa rezultatima svog rada i zato ne preza čak ni od potencijalpotencijal nog stvaranja novog žarišta infekcije, što su svakako izbori kao mesto masovnog okupljanja.

Tragično je što do sada nijednom nismo uspeli da

prevaziđemo prevaziđem o taj izazov rasturanja za

Šta vam to govori? To samo svedoči o zastrašujućem

malo uspostavljeno uspostavljenog g  jedinstva neposredno pred izbore

makijavelističkom karakteru ove vlavlasti i da za Vučićev režim baš sve ima upotrebnu vrednost - od promovisa promovisa-nja infekcije koronom svojih najbližih preko društvenih mreža, do organizovaorganizovanog dovođenja, kako sam reče, „5.790“ svojih pristalica pristalica pred Skupštinu, odnoodnosno u veliki životni rizik, da bi ih potom, navodno zabrinuto i teatralno, pozvao da se raziđu i sačuvaju svoje živote, rekavši da ih sve voli! Da zlo bude veće, samo par minuta pre nego što je Vučić tragikomično odglumio ulogu nacionacionalnog oca-pomiritelja na RTS-u, jedan prononsirani prononsira ni apologeta na Pinku kao

I N T E R V J U BORIS TADIĆ

Ko ugroža ugrožav va projekat projekat

ujedinjenja DS-a, taj

radi za korist Vučića Razgovarao Dušan Telesković

A

leksandru Vučiću nesumnjivo žuri daseizađe na izbore što pre, rekao je u intervjuu za Nedeljnik Boris Tadić, bivši predpredsednik Srbije i sadašnji predsednik Soci jaldemo  jaldemokra kratske tske str stranke anke (SDS). Tadić je govorio i o dve ideje koje je izneo prethodnih dana - o ujedinjenju DS-a i Listi za bojkot, kao i o opcijama koje se sada nalaze pred Srbijom. Šta su razlozi za Vučićevu žurbu? Razlozi za to su više nego prozirni. Prvo, u septembru pred američke predpredsedničke izbore čeka ga zahtev TramTram povog izaslanika Grenela za rešenje kosovske krize. To je jedini potenci jalni  jalni uspeh uspeh koji bi Tram Tramp p mogao mogao da da predstavi predsta vi na međunarodnom planu u osvit tih izbora, izbora, a istovremeno i posledposled12 

Nedeljnik   14. maj 2020.

nja prilika prilik Grenelu za danajvišu se promoviše kao praviakandidat funkciju u Savetu za nacionalnu bezbednost. Vučić dobro zna da svako svako rešenje za Kosovo, o kome je do sada pregovapregovarao, odmah obara njegov rejting i vodi ga ka porazu na izborima. Drugi razlog zbog kojeg Vučić gura građane u izbore, a time i u životni rizik zbog još postoposto jeće pandemije, pandemije, jeste jeste eko ekonomsk nomskaa kriza kriza u zapadnim zemljama, koja će doći kao prirodna posledica korone. Za srpsku ekonomiju poseban problem predstavlja činjenica da Nemačka, Italija i Austrija, zemlje od posebnog interesa za srpski izvoz, ulaze u neizbežnu recesiju. Već krajem kraj em ove godine mogu se očekivati očekivati posledice u vidu gubitka radnih mesta i u Srbiji i produbljivanja već postojećih strukturnih problema u našoj privredi. Vučić želi da izbegne suočavanje pred

spontano, gle čuda, izrazi očekiva očekivanje da on toah, uskoro i uradi. Sve ovo je-ne samo dokaz odvratnog makijavelizma i primitivnog glumatanja, već i komkompletnog političkog ludila u koje je Vučić sunovratio čitavo društvo. Rekli ste da je ideja bojkota obesmišljena. Na osnovu čega ste došli do takvog zaključka? Sve vreme govorim da uspeh ideje bojkota zavisi od jedinstvenosti opozicije u odnosu na tu ideju. Iako nisam smatrao da je to najbolje rešenje, upravo zbog te jedinstvenosti sam i doneo odluku da uđem u bojkot. daljeu tvrdim da je najbolje rešenje samoIono kom smo jedinstveni, bilo da ujedinjeni izlaizlazimo na izbore ili da ih ujedinjeni bojkotujemo. Međutim, u novim okolnookolnostima u kojima su Zelenović ispred ZZS i potpredsednik DS-a Paunović srušili ideju bojkota na lokalu, a Sergej TrifuTrifunović i PSG na nivou republike, ja jasno sno  je da da je jedin jedinstv stvoo dovedeno dovedeno u pitanje. pitanje. Upravo zbog toga sam i predložio da izaizađemo na izbore sa Listom za bojkot, koja bi pomirila obe strane. Nažalost, ta ideja nije naišla na razumevanje razumevanje kod većine u opoziciji. Budući da nijedna od opoziopozicionih stranaka, pa čak ni SZS, ne može sama ostvariti ni pobednički, a ni znaznačajan rezultat, za Vučića je najveći strah ujedinjenje opozicije i zato jedino njemu odgovaraju ovakve podele. U takvim okolnostima bilo bi neodgovorno ne

 

 POLITIK A / DRUŠT VO / SVET

razmotriti sve mogućnosti za povratak narušenog jedinstva. jedinstva. Ali moguće je i da upravo ove nove okolnosti budu politički korisne, kao još jedan filter koji može pročistiti opoziciju od aktera aktera koji simuliraju svoj opozicioni karakter, a u suštini sarađuju sa Vučićem. UkoUkoliko se ispostavi da je tako, onda jedinjedin-

Moguće je i da upravo ove nove okolnosti budu politički korisne, kao još jedan filter koji može pročistiti opoziciju od aktera koji simuliraju svoj opozicioni karakter, a u suštini sarađuju sa Vučićem

stvo može na kraju ovog procesa biti čak i učvršćeno i kvalitetnije. Izneli ste dve konkretne ideje koje se bitno razlikuju od ideja koje su se mogle čuti u poslednje vreme. Jedna od njih je ideja o izlasku na izbore zajedničkom „Listom za bojkot“? Kakvaa je razlika između bojkota Kakv izbora i liste koja bi posle osvajanj osvajanjaa mandata bojkotovala parlament? Razlika je u tome što bojkotom samo na dan izbora, aktivan bojkot se i zavrzavršavaa u tom istom danu, što šav št o opoziopoziciju ostavlja ostavlja u svojevrsnom vakuumu nakonleg toga. Bojkotom prizna jemo legitim itimitet itet izbor izbora, a,izbora ali ovim ovine m predlo pr edlo-gom nastavljamo nastavljamo aktivan bojkot i nelegitimnog parlamenta proizašlog iz tih lažnih izbora. Dakle, ova ideja nije oduodustajanje staj anje od bojkota, nego upra up ravo vo proprodubljivanje i osnaživanje ideje bojkota. Time građani koji su za bojkot dobijaju svoje izabrane i legitimne predsta p redstavnike, vnike, koji mogu da brane takvu poziciju i u Srbiji, ali i zadržavanjem međunarodne pregovaračke pregovar ačke pozicije. Samo na ovaj način se selektuju legitimni predstavpredstavnici političke ideje bojkota uzurpiranih institucija i pravi jasna jasna razlika u odnosu na lažnu opoziciju.u Tek formi ranja parlamenta koji nakon bi ušla formii Listaza bojkot bilo bi jasno i ko je u bojkotu iskreno učestvovao u poslednjih godinu dana, a ko je doneo odluku o izlasku na izbore u korist Vučića ili sopstvenih funkcijaa i budžetskih sredsta funkcij s redstava. va. Dakle, ovo je predlog u kom bismo pozvali građane da glasaju za prazne stolice VučiVučićevog lažnog parlamenta i sprečavamo da glasovi onih opoziciono orijentisanih glasača, koji nisu za bojkot, odu lažnoj opoziciji u nedostatku druge opcije. Na kraju, sprovođenjem ovog predloga bismo stvorili snažan politički instruinstrument kojim bismo mogli vršiti pritisak za raspisivanje vanrednih parlamentarparlam entarnih izbora i aktivno nastaviti borbu za bolje izborne uslove. Primećeno je da se niko nije izjasnio o

toj ideji. Zbog čega je izostala ta reakcija? Zbog izvesne inertnosti opozicije i nespremnosti ne samo da se generišu ideje i nove političke akcije akcije,, već da se uopšte i razmisli o njima. Uostalom, sa identičnim izazovima se suočavamo pred svake izbore od 2012. godine. I tratragično je što do sada nijednom nismo uspeli da prevaziđemo taj izazov rasturasturanja za malo uspostavljenog jedinstva neposredno pred izbore. Apsurdno je da od 2012. svi ističu jedinstvo opozicije kao

kritične mase, potrebna akumulacija malih pobeda, tako nam je potrebna kao mobilizaciono sredstvo i akumulacija ak umulacija manjih ciljeva. Bolje da akumuliramo više manjih ciljeva koje možemo dostići, nego jedan veliki koji je nedostižan. Da li razmišljate o izlasku na izbore sa idejom o bojkotu parlamenta i ako biste to učinili, ko bi bili potencijalni partneri? Razmišljam o svim opcijama i kao i do sada odluku ću doneti spram procene doprinosa opštem interesu, a to je očuočuvanje jedinstva istinske opozicije, koliko god je to moguće. Nažalost, okolnosti su takve da je jedinstvo ključno, odnosno da je značajnije biti jedinstven čak i oko lošijeg predloga nego nejedinstven oko najboljeg. Potencijalni partneri u bilo čemu su mi uvek oni koji su istinski proprotiv ovog režima.

Imate li podatke o tome koliko opoziciono nastrojenih birača podržava podržava ideju bojkota? Nažalost, sva istraživanja pokazuju da je taj procenat nedovoljan da ostvari ostvari cilj bojkota. Međutim, ukoliko bismo sabrali sabra li taj procenat sa procentom p rocentom glagl asača koji su protiv bojkota, a ne podržapodrža-

V aša idejavci o ujedinjenju uje dinjenju DS-a kao pretpostavci pretposta smene Vučićevog režima takođe je dočekana hladno. Zbog čega se DS nije ujedinio i šta bi to Srbiji donelo? Ko je j e i zbog čega zaustavio taj taj proces? Ujedinjenje DS-a bi predstavljalo stvaranje nove velike političke stranke, koja bi jedina imala infrastrukturu infrastrukturu i iskustvo pobeda i poraza, kojima se može suprotstaviti monstrum političkom sistemu koji predstavlja SNS sa 700.000 podanika. Sve ostale stranke i novonastali pokreti nemaju taj potencijal. Sve više verujem da je proces p roces blokiran iz

vaju Vučića, onda bismo imaliefikasnije rezultat sa kojim bismo mogli mnogo da nastavimo borbu protiv ovog režima. Ako bismo tome još dodali i glasove neopredeljenih, budući da glasajući za Listu za bojkot ne bi glasali ni za jednu pojedinačnu opciju, već za ospora osp oravanje vanje legi legi-timiteta Vučićevog parlamenta, ostvarili bismo najveći rezultat od 2012. godine. Sa tim rezultatom naša borba za izborne uslove sledećih izbora bila bi umnogome osnažena. Neshvatljivo je da umesto da time osnažimo dosadašnje pozicije, biramo put kojim gubimo čak i ono malo mehanizama koje smo imali do sada. Pritom, ne zaboravite da je za cilj rušerušenja legitimiteta izbora potrebno preko 50%, a cilj rušenja legitimiteta parlaparlamenta je moguć i sa čak pet puta manje. Baš kao što nam je u nedostatku instrumenata za veliku pobedu i nedostatku

straha određenih pojedinaca gublje gubljenja postojećih funkcija. Bilo biod kata kata- strofalno ukoliko bi se ispostavilo da je ovako važan projekat političkog ujediujedinjenja, koje je pretpostavka slamanja Vučićeve autokratije, zaustavljen zbog bilo čije funkcije ili ličnog interesa. To bi bilo katastrofalno ne samo za budućnost DS-a, ne čak ni opozicije, nego celokupcelokupnog društva. Upravo zato se nisam kandidovao ni za jednu funkciju u organima Ujedinjene demokratske stranke. Imati veći strah od gubljenja lične funkcije nego od neuspeha ovako važnog propro jekta  jek ta je trag tragično. ično. A komično komično je umišlj umišljati ati da opstanak Vučića zavisi od bilo koje od naših funkcija i da ko ugrožava te „silne“ naše funkcije, time radi za korist Vučića. Ne, već ko ugrožava projekat ujedinjenja, ujedinjenj a, koji je iznad svih naših ličličnih interesa, taj radi za korist Vučića. N

prioritet, a zapravo pred svakezaizbore sam ostajao usamljen u borbi tu ideju i sa predlozima za njenu n jenu realizaciju. Nažalost, svi dosadašnji izbori su pokapokazali da to jedinstvo i nije bio stvarno prioritet većini opozicije.

13

    Ć    I    V    E     Ć    I    V    A    P    R    O    G    I   :    O    T    O    F

 

Brifing

BIZNIS

 ECO NOMIC MINDS

Ozoniranje pravne sigurnosti Tokom vanrednog stanja koje je u Srbiji u Srbiji uvedeno radi sprečavanja širenja virusa Covid-19, svedoci smo borbe države na različitim frontovima front ovima za očuvanje, pre svega, zdravlja zdravlja stanovstanovništva. Iako je Srbija u ovu borbu ušla, čini se, nepripremlje no, konsolidacija je usledila relativno brzo i sprečila je italiitali  janski  janski scenario. scenario. Ipak, borbu sa opakom pandemijom neretko su podrivali neutemeljeni saveti javnih ličnosti i dela struke o sprečavanju širenja virusa kao i njegovoj navodnoj neškodljivosti. Paralelno s tim, država aktivno preduzima mere podrpodrške privredi radi ublažavanj ublažavanjaa posledica krize. Međutim, dok s jedne strane uvodi različite podsticapodstica je (kreditn e izarada (kreditne poreske olakšice, olakš ice, isplate minimalnih radi očuvanja radradnih mesta, itd.), s druge strane nekim privrednim subjektima ukinuti su zakonom predviđeni podsticaji.

Kriza uticala na profit naftaša Drastičan pad profita i najava štednje u štednje  u nastavku godine -

Izdvojio bih primer u kom je država je  država preko EPS-a prestala da otkupljuje tzv. zelenu električnu energiju, zbog stava da je pandemija događaj više sile koji utiče na mogućnost otkupa. Međutim, iako pandemija može imati obeležja više sile, ona u ovom slučaju ne utiče na mogućnost izvršenja obaveza EPS-a da otkupljuje električnu energiju. NaiNai-

tako širom bi se najkraće mogao opisati prvi kvartal u naftnom sek -sektoru sveta. Ono što posebno brine naftaše jeste činjeničinjeni ca da je i drugo tromesečje ove godine počelo vrlo nepovoljno za njih. Cena nafte tipa WTI je 20. aprila otišla u minus čak 40 dodo lara,, jer su izvoznici u jednom trenutku ostali bez skladišnih lara kapaciteta, te su morali da plaćaju za njeno preuzimanje. NaNakon ovog događaja, koji nikada ranije nije zabeležen u istoriistori  ji trgovine trgovine „crnim zlatom“ zlatom“,, vrednost vrednost barela barela se st stabili abilizov zovala ala na nivou između 20 i 30 dolara, ali je to daleko od cena s početpočetka godine. Naftne kompanije brine i veliki pad potražnje izaizazvan pandemijom COVID-19 i nejasna perspektiva oporavka svetske privrede. U takvim okolnostima, naftni giganti su s u listom prijavili veli veli-ki pad profita, odnosno gubitke u prvom kvartalu. ExxonmoExxonmo -

me, državni vrh je objasnio da država ima znatne BDP-a novčane re rezerve, te da se očekuje najbolje moguće kretanje u gogo dini krize. Dakle, kriza izazvana pandemijom ne bi trebalo da utiče na mogućnost otkupa zelene električne energije ili babarem na mogućnost pomoći proizvođačima p roizvođačima da održe proizvodproizvodnju na minimumu isplativosti. Posebno treba imati u vidu činjenicu da su podsticaji za proizvodnju zelene električne energije predviđeni zakonom u cilju smanjenja zagađenja i da su brojni proizvođači vođeni potrebom države za razvijanjem ovog sektora izgradili postropostro  jenja,  jenj a, istovremeno istovremeno se zadužujući zadužujući kod domaćih domaćih i stranih stranih bana bana-ka. Sve bi ovo bilo mnogo lakše da ekskluzivno pravo pravo na otkup nema jedino EPS, pa tako proizvođači zelene električne energije ne mogu nikom drugom prodati svoj proizvod. Štaviše, pojedinim proizvođačima (poput postrojenja na biomasu) treba više meseci da ponovo pokrenu proizvodnju. Ovakvim odnosom pokazuje se ne samo nedoslednost u ostvarivanju zakonom predviđenih ciljeva - podsticanje propro izvodnje struje iz obnovljivih izvora i posledično smanjenje zagađenja vazduha - već i izražen rizik poslovanja u privredi usled nepoštovanja principa pravne sigurnosti.

bil imao od 610gubitke milionaoddolara, Shell od 24 miliona, dokjesu BP igubitak ENI prijavili 4 milijarde dolara, odno odnosno 2,9 milijardi mil ijardi evra. evra. Kao odgovor na krizu, naftaši su najavi najavi-li žestoke mere štednje. Shell planira rezanje troškova od oko 4 milijarde dolara u narednih 12 meseci, kao i smanjenje kapikapitalnih ulaganja za oko 5 milijardi dolara. BP namerava da ušteušte di 2,5 milijardi dolara u odnosu na 2019. godinu, istovremeistovreme no smanjujući ulaganja u projekte za oko četvrtinu u odnosu na prvobitni plan. Slične mere sprovode i ostali naftni giganti. Sasvim očekivaočekivano, kriza je pogodila i domaće tržište. Uprkos dobrim operaoperativnim pokazateljima, NIS je zabeležio gubitak od 1,1 milijardu dinara. Međutim, važno je da je ova kompanija investirala čak 7,7 milijardi dinara u prvom kvartalu i najavila da će nastavi ti sa ulaganjima u razvoj i u nastavku godine, uprkos merama štednje. „Glavni zadatak NIS-a do kraja godine biće da obezobez bedimo pozitivan priliv novca, kako bismo omogućili stabilnu proizvodnju, preradu i prodaju. Jedino na n a ovaj ovaj način možemo da osiguramo stabilnost stabilnost na tržištu. Pored toga, naše rezultarezultate stvaraju stvaraju ljudi i prioritet nam n am je da omogućimo stabilnost stabilnost i za njih“, rekao je Anton Čerepanov, direktor finansija NIS-a.

PIŠE IVAN NIKOLIĆ, ADVOKATSKA KANCELARIJA SOG / SAMARDŽIĆ, OREŠKI & GRBOVIĆ

14 

 

Ljiljana Smajlović

VIŠE OD POLITIKE

Marijanov sako

Trka vlasti i opozicije, od eufemizma do hiperbole i nazad

Jesmo li mi normalni? Zašto sebe i svet ubeđujemo da smo horda fašista, bagra i banda ubica kakvih nigde nema?  ko se đavo krije u detaljidetaljima, u Srbiji se ovih dana krio u pocepanom sakou Marijana Rističevića. Cela Srbija zna za MaMarijana, udarnu pesnicu naprednjaka u Skupštini Srbije. Mislim da bi se, i ovaova ko podeljena, cela složila da je reč o poposlaniku koji se ne ustručava najtežih uvreda na račun političkih neprijateneprijate-

A

A Sergej Trifunović? Popularnog glumca je zabavilo pitanje novinarke opozicione televizije zašto je podržao „cepanje sakoa Marijana RistiRističevića“ (ovaj eufemizam sa cepanjem sakoa se inače očas zapatio na opoziciopozici onim televizijama, koje kao da uređuuređu je isti politički mozak): „A šta će Risti Risti-čeviću sako?“ Da, baš je smešno kad razbiju razbiju glagla-

A u Srbiji? Sve sam fašista i nacista. Dve političke strane strane jedino ne mogu da se do do-govore ko je veći fašista, vlast ili opozicija. Pa da li smo mi normalni? Zar nas nisu satanizovali i proglašav progl ašavali ali Hitlerom dok su nas sankcionisali, izolovaizolovali, bombardovali? Zar nismo imali dodovoljno prilike i vremena da naučimo da je to sve bila lažna indignacija, jedjedna odurna manipulacija, obično „tipo„tipo-

lja, kakvim smatra sve koji nisu članovi njegove stranke. Ali to nikoga, nimalo, ni u najmanjoj mogućoj meri, ne oslobađa moralne odgovornosti i obaveze da osudi nasrtaj političkih siledžija i napasnika na MariMari jana  jana Rističevi Rističevića ća prilikom prilikom ulaska ulaska u naj najviše zakonodavne telo ove zemlje. Koje  je njegovo njegovo radno radno mesto, mesto, sviđalo sviđalo se to nekome ili ne sviđalo.

vu je uprilika Skupštinu poljoprivredniku došao u sakou. Joškoji jedna da se podsetimo da smo „mi“ elita, a oni „prostačine seljačine“. seljačine“. A još je, po meni, gora pripadnica opozicione elite koja k oja je, u ruci žrtve, umesto ključa videla nož. E sad. Da li ta beda od politike može da se nazove fašizmom, kako je namah povikala vlast? Sa sve fizičkim atakom na poslanika pri ulazu u skupštinsko zdanje, što jeste retkost u celom svetu. Po mom mišljenju, ne može. I ako opozicija pred ozledama Rističevićevog telesnog i ljudskog dostojanstva beži u eufemizam, vlast sa svoje strane trči u

vanje“ žrtve, samo na velikom, geopo geopolitičkom planu? Zašto sada imitiramo one koji su to nama radili, kao zlozlo stavljana deca koja ponavljaju rituale i modele ponašanja koji su im naneli zlo? Zašto i sebe i svet ubeđujemo da smo horda fašista, bagra i banda ubica ubi ca kakvih nigde nema? I konačno, zašto vlast u tome učestvuje? Razumem očaj ljudi koji više ne znaju je li im pametni je da nešto aktivno aktivno ili pasivno bojkotu ju, ako neko uopšte razume razume ra razliku zliku izizmeđu tih pojmova i besmislenih tipova političkog ponašanja.

TO JE TOLIKO JASNA I ELEMENTARNA stv  stvar ar da je niko nikome ne bi morao

posebno objašnjavati. Samo da nije čičinjenice da u Srbiji postoje političari, i to, po „proevrop skesopstvenom demokrate“,priznanju, koji nisu u„proevropstanju dapošteno progovore o napadu na MarijaMarijana Rističevića. Pa umesto toga pribegapribegava vaju ju drvenom govoru po kom 8.vmaja pred Skupštinom Srbije nije fizički nanapadnut i povređen skupštinski poslaposlanik, već njegov sako. Tako bivši gradogradonačelnik Beograda „ne podržava“ to što  je Marij Marijanu anu Risti Rističevi čeviću ću „pocepan „pocepan sako“. sako“. Kao da nije mogao da dođe na stepenistepenice ispred Skupštine Srbije i pruži podrpodrži Bošku Obradoviću Ob radoviću,, a da ne n e omalovaži i potceni napad na Rističevića. A mogao je. Mogao je da kaže, Boško, mi smo uz tebe i tvoj otpor i tvoju borbu protiv Vučića. Ali i da si mi brat rorođeni, zameram ti što si politički dirigodirigovao nasrtajem na poslanika Skupštine Srbije, pa makar on sto puta bio VučiVuči ćev poslanik.

drugu krajnost, u hiperbolu. Nijeviđeni istina da su takvi napadi na poslanike samo u nacističkoj Nemačkoj i pod HiHi tlerom, kao što vlast ovih dana tvrdi, i nije istina da se mogu po automatizmu imenovati fašizmom. Ne razumem zašto to radi predsednik Srbije. Za moj račun, tu je šteta daleko veća od eventueventualne dnevne koristi. ČAK MI MALO MIRIŠE I NA autošoviNA autošovinizam njegovih protivnika. Svet je pod pandemijom obeležio 75 godina pobede u Drugom svetskom ratu, zbog čega cela Evropa ovih dana evocira uspomene na borbu protiv fašizma. Svi žele da budu viđeni kao baba štinici borbe protiv najvećeg zla koje je svet video. Filozofi nacističke zločine smeštaju u zasebnu kategoriju, ne vide im paralele u istoriji.

JER, RED ALERT , ŠTO BI REKLI

američke kolege, nije Marijanov  naše sako vivisio negde na ofingeru, sa kog ga je neko malo grublje povukao i slučajno podepoderao. Neko je, kome još ne znamo ime, sa sakoom poderao i Rističevićevu glavu. Kad bolje razmislim, nalaziti da je to odlična inspiracija inspiracija za viceve je više nego bezdušno. A kad pročitam u Danasu da karikaturista karika turista Koraks, Koraks, kom se s e od pred pr ed-sednika Srbije stalno priviđa Hitler, kaže da je to „g“ od Rističevića trebalo zaobići, umesto da se u njega „zagazi“? Pomislim da je to daleko od svake, svake, ne samo političpolitičke borbe, nego ljudskosti. Govor te „g“ brigade nije govor antifašizma. Naprotiv. Tako su o ljudima govorili oni koji su pre 75 godina poraženi. Zar neko zaista misli da oživlja ož ivljavanje vanje ovih aveti može doneti neko dobro SrSrbiji? N 15 

 

IV A Z U L K  S  A EK  K  S T E V S

  A O N   JUVAL

HAR ARI

16 

Nedeljnik   14. maj 2020.

 

NIJEDAN ŠIMPANZA NIKADA NEĆE POVEROVATI DA ĆE, UKOLIKO OTPUTUJE U NEKU DALEKU DALEKU ZEMLJU ZEMLJ U I UBIJE ŠIMPANZE KOJE TAMO ŽIVE, Ž IVE, NAKON SMRTI OTIĆI U RAJ ZA ŠIMPANZE I TAMO DOBITI BAŠ MNOGO BANANA KAO NAGRADU. SAMO LJUDI VERUJU U TAKO BIZARNE STVARI

Jedan od najvećih svetskih mislilaca, autor bestselera „Homo deus“, „Sapijens“ i „21 lekcija za 21. vek“ (u Srbiji u izdanju Lagune), govori za Nedeljnik o pandemiji, lažnim vestima,  tehnologiji, hakovanju hakovanju ljudskih bića, istoriji, istoriji, mitovima, veri i svojim omiljenim serijama

Piše Zorica Marković

17

 

SVETSKA EKSKLUZIVA JUVAL NOA HARARI

re sada više od decenije, 2008. godigodi ne, mladi i popularni istoričar sa UniverziUniverziteta u Jerusalimu Juval Noa Harari počeo  je da piše knjigu koja koja će, na neki način, sublimirati njegova živopisna predavanja svetske istorije studentima koje je trebalo naučiti ne samo kako da zapamte ono što slušaju već i kako da kritički razrazmišljaju i shvataju svet oko sebe. Tih 20 predavapredavanja pretočeno je u 20 poglavlja knjige. Nije se mnogo opterećivao „akademskim „akademskim krukrugovima“, bila je to pitka sažeta sveobuhvatna istoisto rija kakvu kakvu je predav p redavao, ao, i kakvu je želeo da prenese p renese svetu. Nije to uobičajena istorijska knjiga, kao što Harari nije običan istoričar. Knjiga je ubrzo popo stala bestseler u Izraelu, a onda je počela da osvaosva ja svet. „Sapijens: Kratka Kratka istorij istorijaa čovečanstv čovečanstva“ a“ vivinula ga je do statusa rok zvezde u intelektualnom intele ktualnom

P

BEZ NEZAVISNIH INSTITUCIJA KOJE SU SLOBODNE DA ISTRAŽUJU I OBJAVLJUJU ISTINU, NE

MOŽEMO DA ZNAMO RAZLIKU IZMEĐU POTPUNIH GLUPOSTI I NAUČNIH ČINJENICA

svetu, i mnogo odprevedena toga. Ubrzo nakonviše što je na engleski, nanašla se u vrhu liste preporuka tadašnjeg predsednika SAD Baraka Obame, kao i danas najoptuživanajoptuživa nijeg čoveka na svetu Bila Gejtsa. I to zbog, kako su obojica navodila, perspektive koju knjiga prupruža. Obama je knjigu u intervjuu za CNN uporedio sa posetom piramidama u Gizi. Daleko od dosadne. Postao je pomalo i guru - ono od čega je najnajviše bežao, kako će i potvrditi u svom intervjuu za Nedeljnik. A onda je otišao korak dalje i pružio nešto što su neki nazvali kontroverznom radikalnom vizi jom budućnost budućnosti, i, u kojoj će čoveča čovečanst nstvo, vo, pojačano pojačano biotehnologijom, postati sasvim nova vrsta. „To neće biti jedan to će biti postepen proces“, rekao je on događaj, u intervjuu opisujući svog „Homo deusa (Kratka istorija današnjice)“. Nije on jedini intelektualac in telektualac koji je pokušao da obuhvaobuhvati sve, i istoriju, i filozofiju, i religiju. On vrlo često ume da kaže da njegove knjige ne daju egzaktne egzaktne odgovore, i da su to više razmišljanja, projekciprojekci  je i upozorenja, kao i p pitanja itanja - osnovna pitanja na koja, kako se navodi u sažetku knjige, „mora„moramo dati odgovore: u kom pravcu ćemo dalje ići, i kako ćemo zaštititi ovaj krhki svet od sopstvesopstve nih destruktivnih moći“. A onda je možda i zašao u ono što je bio najveći zalogaj za mnoge, pokupoku šao je da pruži „odlučan i detaljan globalni plan kako da se nosimo s problemima 21. veka“, kako  je Gejts opisao opisao Hararijevu Hararijevu treću knjigu „21 „21 lekcilekci ja za 21. vek“ (ne, nije reč o teoriji za zavere vere u dogodogovoru s Gejtsom). „Ako se o budućnosti čovečanstva čovečanstva bude odlučiodluči valo bez vaše saglasnosti - ni vi ni svi ostali nećenećete biti izuzeti od posledica. To nije fer, ali ko kaže 18 

Nedeljnik   14. maj 2020.

da je istorija fer?“ (Sve tri knjige objavljene su na srpskom jeziku u izdanju Lagune.) Tokom pandemije pandemij e pisao je o tome t ome da li zatvarazatvaranje zemalja i uvođenje mera nadzora vode u totatotalitarni svet, ono na šta je već upozoravao, upozoravao, i direktdirektno se zapitao: da li je ljudima, liderima i ostalima  jasno  jasno da je ovo vreme za solidarnost solidarnost i saradnju? saradnju? Nije ga mrzelo da, dok se s e svet kakav poznajemo rušio za dva meseca, sedne i odgovori na neka pipitanja koja je Nedeljnik imao za njega, posebno ne da se bavi nekim srpskim večitim temama, ali i onima iz bliske prošlosti, a koje i pominje u svosvo jim knjigama. knjigama. Znanje verovatno nikada nije bilo dostupni je, ali i dalje dalje postoji veliki veliki - a nekad se čini sve sve veći - broj ljudi koji misle da je Zemlja rav ravna ploča, da je koronavirus koronavirus namerno proizveden, da se vremenskim prilikama manipuliše, da vakcine izazivaju autizam. Kako objašnjavate ovaj fenomen i kako znati gde je linija između verovanja u gluposti i posedovanja kritičkog uma? smo sasvim posebne Može moMidaljudi istražujemo istinu o svetuživotinje. kakvu neMožemoženijedna druga životinja. Šimpanze, primera radi, nemaju pojma da virusi izazivaju bolesti. Ali mi ljudi takođe možemo da poverujemo u više gluglu-

PAŽNJA JE DANAS NAJREĐI I NAJDRAGOCENIJI RESURS NA SVETU. SVAKO POKUŠAVA DA VAM PRIVUČE PAŽNJU PRITISKAJUĆI VAŠE EMOTIVNE DUGMIĆE.  NAJVEĆA DUGMAD U NAŠIM MOZGOVIMA SU ONA ZA STRAH, ZA BES I ZA POŽUDU

 

posti od ijedne druge životinje. Nijedan šimpanšimpanza nikada neće poverovati da će, ukoliko otputuje u neku daleku zemlju i ubije šimpanze koje tamo žive, nakon smrti otići u raj za šimpanze i tamo dobiti baš mnogo banana kao nagradu. Samo ljudi veruju u tako bizarne stvari. Današnja situacija situacija je, ipak, po p o mnogo čemu če mu bobo lja nego ikad. U sve više i više polja, odlučni smo da verujemo nauci, a ne praznoverju. Kada bi pre hiljadu godina pandemija pogodila neko srednjovekovno kraljevstvo, ljudi su se okretali sveštenisveštenicima i pitali ih šta da rade; onda bi sveštenici preporučivali poteze kao što su molitve i post, koje su bile prilično beskorisne. Danas, kada udari udari epiepidemija,, čak i sveštenici slušaju naučnike i lekare. demija Pa ipak, u poslednjih nekoliko godina poverepovere nje u nauku je erodiralo, najviše zato što su popo pulistički političari počeli da napadaju ekspereksperte. Populisti pokušavaju da povećaju svoju moć izazivanjem mržnje protiv stranaca i manjina, i predstavljanjem predstavlj anjem sv svakoga akoga ko im se suprotstavi kao izdajnika. Jednom kada dođu na vlast, onda se usredsrede na to da unište svakoga ko bi mogao

VEOMA JE LOŠA IDEJA PROVESTI SAT VREMENA DNEVNO HRANEĆI SOPSTVENE STRAHOVE ILI DA TO BES, BILO ČINITE GLEDAJUĆI NEKU SERIJU ILI ČITAJUĆI IZMIŠLJENE VESTI KOJE SU I NAPRAVLJENE DA NAM ZAPALE EMOCIJE

kao neke apstraktne ideale. Moramo da štitimo nezavisnost neza visnost institucija institucija - kao što su univerziteti koje istražuju i objavljuju naučnu istinu. Ni jedjedna jedina osoba ne može sama da obznani celu istinu o pandemiji koronavirusa, baš kao ni o kliklimatskim promenama ili autizmu. Bez nezavisnih naučnih institucija koje su slobodne da istražuistražu ju i obj objavljuju avljuju istinu, istinu, ne možemo možemo da znamo razli razli-ku između potpunih gluposti i naučnih činjenica. Kako se vi informišete? Poznato je da ne čitate vesti svakog svakog dana, da se nekada povlačite iz sv svakodnevice akodnevice i da to traje danima i nedeljama. n edeljama. Šta dobijete a šta izgubite kada se isključite iz spoljašnjeg sveta? A još je zanimljivije što redovno pišete o tehnologiji, tehnol ogiji, budućnosti, veštačkoj inteligenciji, a ne posedujete smartfon... Moj ideal je da ja koristim tehnologiju, da ne dozvolim da ona koristi mene. Ključ je da bolje spoznam sopstveni um, zbog čega praktikujem Vipasana meditaciju. Posebno je važno da budem svestan svojih slaslabosti. Ako ne poznajete svoj um i svoje slabosti, neko vas lako izmanipulisati. Zato ne rekao da se će isključujem iz spoljnog sveta. Prebih bih nanazvao to vremenom koje koristim da istražim sopsop stveni um. Potom, kada se vratim svetu, mogu s njim da se nosim u mnogo većoj ravnoteži.

da im smanji tu moć. naučne istine jerse naučne istine njimaNapadaju ne povinuju. Zato i strastra huju od njih. Da bismo zaštitili naučnu istinu, ključne su ininstitucije. stitucij e. Ne možemo da zaštitimo nauku i istinu

NISU SAMO NACIJE I BOGOVI IZMIŠLJENE PRIČE.. I KORPO PRIČE KORPORA RACIJE CIJE I NOV NO VAC SU JEDNAKO IZMIŠLJENI. SRBIJ SRBIJA, A, IZRAEL, GUGL, MEKDONALDS, DOLAR, EVRO... SVE SU TO SAMO PRIČE KOJE SU IZMISLILI LJUDI. JEDINO MESTO NA KOJEM POSTOJE JESTE NAŠA KOLEKTIVNA KO LEKTIVNA MAŠTA MAŠTA

   M    U    R    O    F    C    I    M    O    N    O    C    E    D    L    R    O    W   :    O    T    O    F

   R    E    N    K    E    C    E    O    W    R    E    D    N    A    X    E    L    A

19

 

SVETSKA EKSKLUZIVA JUVAL NOA HARARI

Sada živimo u svetu u kojem je moguće hakohako vati drugo ljudsko biće. Hakovati ljudsko biće znači upoznati te ljude bolje nego što oni znazna ju sebe, i potom koristiti njihove slabosti protiv njih. Neko ko vas jako dobro poznaje može da vam proda šta god poželi - bilo proizvod ili nekog političara. Upravo Upravo to se događa sa epidemijom lala žnih vesti. Suprotno tradicionalnoj propaganpropagandi, lažne vesti se obično prave da utiču i iskoriste neku vašu slabost. Trolovi na internetu ne mogu da stvore strah ili mržnju ni iz čega. Ali kada ototkriju čega se to ljudi plaše, šta to ljudi već mrze vrlo je lako da pritisnu tačno određene emotivne dugmiće i isprovociraju još veći bes. Primera radi, ako se plašite migranata, trolovi će vam pokazati izmišljenu vest o tome kako mimigranti siluju žene. Pošto već imate potencijal da verujete u takve priče, nećete se potruditi ni da utvrdite njihovu istinitost. A ako mislite da su ljudi koji se s e protive migrantima svi redom fašistički idioti, trolovi će vam popokazati izmišljenu vest o tome t ome kako rasisti prebijaprebija ju migrante, migrante, i poverovaćete poverovaćete u to. Da biste se zaštitili, prvoamorate bolje da upoupo znate svoj um. To je najbolja najbolj odbrana od manipulacije novom tehnologijom. Srbijaa se nekoliko puta pominje u vašim deliSrbij ma, konkretno neki naši nacionalni mitovi. Jedan od njih je i onaj Kosovski, koji je nastao iz poraza na bojnom polju. Zašto su mitovi toliko privlačni nacijama poput naše? I kako se tako lako implementiraju u nacionalni identitet? Mitovi su jako privlačni svima, ne samo SrbiSrbima. To je zato što je svaka velika ljudska saradnja bazirana na verovanju u zajedničke mitove. Nisu samo nacije i bogovi izmišljene priče. I korporakorporacije i novac su jednako izmišljeni. Srbija, Izrael, Gugl, Mekdonalds, dolar, su tona samo priče koje su izmislili ljudi.evro... Jedinosve mesto ko ko jem postoje postoje jeste jeste naša kolektivna kolektivna mašta. To nije nužno loše. Bez vere u kolektivne mimitove, naši sistemi bi se urušili. Važno Važno je imati na umu da su sve te fiktivne priče zapravo alati koje smo stvorili da bi nam pomogli. Oni mogu da budu korisni u ujedinjavanju ljudi, u omogućaomogućavanju najšire moguće saradnje. Ali ako počnemo da mislimo da su ove priče zapravo jedina realrealnost - mogu da postanu opasne. Umesto da koristimo priče da bismo pomogli ljudima, počinjemo da žrtvujemo ljude da bismo održali priče. Evo primera. Da biste odigrali jednu fudbalsku utakmicu, morate da naterate 22 čoveka da povepoveruju u ista pravila, uprkos činjenici da sva ta prapravila postoje samo u našoj imaginaciji. Igranje fudbala je vrlo zabavno, ali ako neki huligan počne da tuče navijače protivničke ekipe, to znači da je čitavu priču shvatio shvatio malo previše ozbiljno. Slično tome, da biste imali državu koja funkfunk20 

Nedeljnik   14. maj 2020.

 

cioniše, morate da naterate milione ljudi da popo veruju u naciju, u njenu zastavu, u valutu i tome slično, uprkos činjenici da sve to stv stvarno arno postoji samo u njihovoj mašti. Nacije su divan izum. One omogućavaju ljudima da brinu o potpunim stranstrancima, one brinu o zdravlju, bezbednosti i obrazoobrazovanju ljudi. Ali ako zaboravimo da su nacije priče koje smo izmislili baš da bismo pomogli jedni drugima, onda ćemo sasvim moguće početi da ubijamo milione drugih ljudi zarad te nacije. Nikada ne treba da zaboravimo razliku između realnih entiteta, kao što su ljudska bića, i fiktivnih entiteta kao što su nacije. Ako čujete neku priču, i zapitate se da li je junak te priče realni entitet ili samo plod mašte, treba da se zapitate „Može li da pati?“. Nacija ne može da pati, čak i ako izguizgubi neki rat. Ona nema sopstveni um, ona ne može da oseti bol ili tugu. Patnja je takođe najbolje meme rilo da li je neka priča dobronamerna ili može da ugrozi nekoga. Ako verovanje u neku priču smasmanjuje patnju, onda je to dobra priča. Ako verovaverova nje u priču izaziva patnju, onda je štetna.

broj budala koje trenutno zauzimaju liderske poSVE DO 1945. zabrinjavajućom jućom brzinom. GODINE, DRŽAVE zicije raste zabrinjava POPUT NEMAČKE Vaša dela pomažu čitaocima da razumeju istoI JAPANA riju, ideologiju, no možda ponajpre religiju. POKUŠAVALE Kako biste vi opisali ono u šta verujete? I plašite li se nekad da bi neki čitalac mogao da poSU DA STEKNU misli da je i to što vi pričate neka vrsta religije? BOGATSTVO I MOĆ Veoma je opasno praviti gurua od bilo koga. NAPADOM NA Jednom kada idealizujete nekoga, ta osoba će DRUGE IMPERIJE možda početi da veruje u to što ljudi govore o njenje I VOĐENJEM mu ili njoj. To može da joj napumpa ego, to može RATOVA. TO da je otera u ludilo. Neki ljudi žele da veruju da neko drugi posepose JE DOVELO DO duje sve odgovore, kako ne bi morali da se tru KATASTROFE. de da ih sami pronalaze. Oni traže od gurua da POSLE 1945. im da sve odgovore i sva rešenja. A čak i ako im PRESTALE SU DA guru ponudi pogrešan odgovor, oni će ga prihvaprihva VODE RATOVE titi. Zato se nadam da ljudi moje knjige kn jige posmatra- I POSTALE  ju kao knjige s pitanjima, pitanjima, a ne knjige s odgovori odgovori-ma. I da će u meni videti nekoga ne koga ko sa njima traga BOGATIJE NEGO za istinom, a ne nekog ko ju je spoznao. ŠTO SU IKADA BILE

Za vaskažete često da kažu da ste pesimista,era iako ume -te da je ovo najmirnija u isto riji čovečanstva. Verujete li da će se taj pozitivni trend nastaviti, nastaviti, uprkos činjenici da - a poslednja kriza nije nimalo odmogla - mnogi analitičari i istoričari najavljuju najavljuju oluju i pominju novi svetski rat? Svedoci smo da se u poslednjih nekoliko generacija nasilje među ljudima umnogome smanjismanjilo. I dalje postoje neki delovi sveta u kojima traju ratovi - ja živim na Bliskom istoku, pa sam lično vrlo svestan toga. Ali u najvećim delovima sveta nema rata, a mnoge države su prestale da koriste rat kao način da ostvare svoje interese. Trenutno nasilje ubija mnogo manje ljudi nego samoubistva

i dačitanja mnogobeletristike. volite televizijske čakiKažu više od beletrist ike. Koje suserije, vam omi ljene? Istina je da dosta gledam televiziju. Nakon napornog dana na poslu, moj suprug i ja sednemo i bindžujemo. Od nedavnih serija, moje omiljeomilje ne su „Black Mirror“, „Rita“, „The Crown“, „Bo„BoJack Jack Hoseman“, „Please Like Me“, „Veep“, „Vee p“, „Futu„Future Man“ i „Dear White People“. Dopale su mi se i prve sezone „Game of Thrones“, mada su ove kakasnije - a posebno poslednja - bile malo razočararazočaravajuće. Previše nasilja, premalo uvida. Ono za čim ja tragam tragam u jednoj seriji nije samo zazabava, već i neka saznanja o životu. Televizijske sese rije kojima nedostaju takvi uvidi obično svoju prapra-

ili gojaznost. Koka-kola ve rovatno tno veća pretnja po vaš život od Al Kaide.je verova Ovaj period mira nije posledica nekog božanbožanskog čuda ili proviđenja, već mudrih ljudskih odluka. Ljudi su shvatili da bi zbog ogromne silovitosti novih tehnologija, kao što su atomske bombe, neki sledeći svetski rat mogao da dovede do potpunog uništenja čovečanstva. čovečanstva. U isto vreme, shvatili su i da je privreda mnogo isplativija od osvajanja. Sve do 1945. godine, države poput NeNemačke i Japana pokušale su da steknu bogatstvo i moć napadom na druge imperije i vođenjem raratova. To je dovelo do katastrofe. Posle 1945. preprestale su da vode ratove - i postale bogatije bogatije nego što su ikada bile. Nemamo, nažalost, nikakvu garanciju da će ljudi nastaviti da donose mudre odluke. Nikada ne treba potceniti ljudsku glupost. Ona je jedna od najmoćnijih sila na svetu. Potrebno je mnomnogo mudrih ljudi da bi se postigao mir, ali je nekad dovoljna samo jedna budala da se započne rat. A

JEDNOM KADA IDEALIZUJETE NEKOGA, TA OSOBA ĆE MOŽDA POČETI DA VERUJE U TO ŠTO LJUDI GOVORE O NJEMU ILI NJOJ. TO MOŽE DA JOJ NAPUMPA EGO, TO MOŽE DA JE OTERA U LUDILO

NEKO KO VAS JAKO DOBRO POZNAJE MOŽE DA VAM PRODA ŠTA GOD POŽELI - BILO PROIZVOD ILI NEKOG

POLITIČARA. UPRAVO TO SE DOGAĐA SA EPIDEMIJOM LAŽNIH VESTI

zninu koristeći mnogo nasilj nasilja a ili seksa (ili oboje).prikrivaju Ne smetaju mi nasilje i seks ukoliko imaju poentu - kao u „Sopranosima“, u „The Wire“, u raranijim sezonama „Igre prestola“. Ali ako to predstavlja samo jeftin pokušaj da se pridobije pažnja glegledalaca, trudim se da izbegnem tu zamku. Pažnjaa je danas najređi i najdragoceniji Pažnj najdragoceniji resurs na svetu. Svako pokušava da vam privuče pažnju pritiskajući vaše vaše emotivne emotivn e dugmiće. Najveća Najveća dugdugmad u našim mozgovima su ona za strah, za bes i za požudu. Upravo su to dugmići koje pritiskaju loši TV producenti i loši političari. Moramo tome da se odupremo! Već imamo dovoljno straha, besa i požude. Veoma je loša ideja provesti sat vremena dnevno hraneći sopstvene strahove ili bes, bilo da to činite gledajući neku seriju ili čitajući izmišljeizmišljene vesti koje su i napra nap ravljene vljene da nam zapale emocije. Istina je možda na kratke staze manje uzbuuzbu dljiva od teorija zavere ili pornografije, ali je na duže staze mnogo bolja. N 21

 

INTERVJU DR

ANA GLIGIĆ

NE MOŽETE NI SAMO BITI STRUČNJAK, TREBA BITI I MALO DRČAN SA POLITIČARIMA

Kada je još u martu mart u dr Ana Gligić, šefica „T „Torlaka“ orlaka“ u vreme variole vere, rekla da ćemo 15. maja sedeti s edeti u kafićima, bilo je mnogo onih koji su s u odmahnuli rukom. Sada ugledna virološkinja u penziji za Nedeljnik govori o potencijalnom „drugom  talasu“ epidemije, slabljenju virusa, navikama, kolektivnom imunitetu, nastanku koronavir koronavirusa... usa...

Razgovarao Dimitrije Đurić

O

d početka epidemije koronavirusa u Srbiji, prof. dr Ana Gligić, virolog u penziji, privlači veliku pažnju javnosti. Ne samo zbog toga što je, kao šef Nacionalne referentne laboratorije Instituta „Torlak“, godine 1972. u bivšoj Jugoslaviji zazaustavila epidemiju variole vere, već i zbog drugačijih i smelih razmišljanja razmišlj anja o pandemiji p andemiji COVID-19. C OVID-19. Doktorka Ana Gligić se tokom karijere bavila i drugim virusivirusi ma, poput ebole i marburga, a svojim angažovanjem zavredela  je i svetska svetska priznanj priznanja. a. Sa nesmanjenim nesmanjenim entuzij entuzijazmom azmom i intereinteresovanjem i danas se odaziva pozivima kolega širom bivše Jugoslavije i sveta kojima prenosi znanje i iskustvo. Razgovor za Nedeljnik o mogućem drugom talasu epidemiepidemi je, opasnos opasnostima tima i kontrover kontroverzama zama u vezi sa pandemijom pandemijom koro koro-navirusa, nav irusa, vodimo u trenutku kada iz Kine i Južne Koreje, posle više od mesec dana, stižu obeshrabrujuće vesti o porastu brobro  j jaa novozar novozaraženih.. aženih.... 22 

Nedeljnik   14. maj 2020.

... Šta bi to moglo da znači, da li je to taj „drugi talas“ od kog, posle relaksiranja rela ksiranja mera, strahuje strahuje i Srbija? Reč o je o takozvanom repu epidemije. Oboleli su se zarazizarazi li posle ukidanja ukidanja mera zaštite u tim zemljama. „Drugi talas“ se sa pravom pravom može očekivati, očekivati, on je obično blag i vrlo brzo prođe. Ali u kom smislu? Da se kod pacijenta koji se zarazio, pa ozdraozdra vio, ponovo javi bolest. A da se napravi jedan vakuum, pa da ponovo imamo veliki broj bolesnih, za mene bi bilo nešto potpotpuno novo. Moje mišljenje je da se „drugi talas“ kod nas neće dogoditi. Ja sam još u martu rekla da ćemo mi sa ovom epide mijom da završimo sredinom maja, u jeku epidemije sam rere kla da ćemo piti kafu u kafićima oko 15. maja, maja, što je tada delodelovalo nezamislivo. Jedan od glavnih razloga za popuštanje mera bilo je i tako zvano slabljenje virusa o čemu ima sporenja, od toga da je to zabluda i da za to nema dokaza, do toga da se tako nešto

 

Meni je najmanje dvadeset puta iz Svetske zdravstv zdravstvene ene organizacije stigao dopis sa pitanjem kako sam i gde sam uništila variolu. Oni uvek zaziru da li sam s am  ja negde ostavila variolu i da li ću je aktivirati u nekom trenutku

može reći na osnovu brojeva novozara- Zatvaranje je bilo laciju. Neke druge evropske zemlje kao, ženih koji su u padu. Šta vi mislite? na primer, Švedska, uradile su nešto potdrastično. Bilo je puno suprotno, prepustile su građane inKada sam pre pet godina davala davala intervju dividualnoj odgovornosti i računale na o eboli koja spada u prirodnožarišne vivi- nepromišljenih i ruse, kao i zapadnonilska groznica i mišja nepotrebnih stvari, ali izgradnju kolektivnog imuniteta. Šta mi slite, koje će se mere pokazati efikasnigroznica, rekla sam da će se ugušiti sama to je bio naš na š izbor. Bili od sebe kroz prenošenje sa čoveka na čočo jim? smo suočeni sa nečim veka, što se i dogodilo. Svako Svako je birao ono što št o je mislio da je najbolje. Kineski model je bio naš izbor. DruČovek nije supstrat na kome je koronakorona- totalno nepoznatim virus našao pravu podlogu na kojoj će se gačije mere, u okolnostima kada nemate održavati. Ako ja zarazim vas, vi mene, a vakcinu vak cinu ili ne neki ki drugi način da se zaštitite, vi nekog vašeg poznanika, a taj poznanik još nekog, dok virus  ja ne znam. Ali ne mislim da zatv zatvaranj aranjee treba da bude nužno kroz sve nas prođe, on slabi. Zato se u ovom trenutku sa sigursigur- sa naredbom, nego vaspitnim merama. Zatvaranje je bilo dradranošću može reći da je virus oslabio. Uostalom, zašto skidamo stično. Bilo je nepromišljenih i nepotrebnih stvari, ali to je bio mere, ako virus nije oslabio? naš izbor. Bili smo suočeni sa nečim totalno nepoznatim. MoMogli smo da čujemo i nešto više od virologa iz Kriznog štab štabaa koji Mi smo primenili kineski model mera, strogi karantin, izo - nisu tako često nastupali. 23

 

INTERVJU DR

ANA GLIGIĆ

Da se napravi jedan vakuum, pa da ponovo ponov o imamo veliki broj bolesnih, za mene bi bilo nešto potpuno novo. Moje mišljenje je da se „drugi

talas“ kod nas neće dogoditi U koga ste imali najviše poverenja? U Predraga Kona, on je izvanredan epidemiolog, imala sam i prilike da sarađujem sarađujem sa njim. To, naravno, naravno, ne znači da ni ja ni on ne možemo pogrešiti. Ja sam tri godine radila kao koordinator za međunarodna istraživanja u Nacionalnom institutu za javno zdravlje u SAD. Imala sam ispod sebe tim Korejaca, Kineza, Francuza, Šveđana, radili smo tada mišju groznicu, gr oznicu, svako je davao davao doprinose iz svosvo je zemlje. zemlje. Sećam se, na nemačk nemačkoj oj gra granici nici stoje stoje vago vagoni ni borovni borovni-ce, ne puštaju ih, jer su novinari napumpali priču da se umire od mišje groznice. Ja sam tada upozorila da će pretrpeti veliku materijalnu materij alnu štetu. Doneli su mi te borovnice na proveru, izda izda-la sam sertifikat da u borovnicama nema tog virusa i obećala da ću pred vama da ih pojedem i da snosim punu odgovornost. odgovornost. Mora se voditi računa o tome šta se govori u javnosti i kakve posledice javnopotrebno javno izgovorena možeida ima. Ne možete ni samo biti stručnjak, je dareč budete malo drčni sa političarima. To nije prijatno, jer dolazite u sukobe, stvarate sebi probleme, ali imate efekte. Mere su relaksirane i vraćamo se u uobičajene životne to kove. Da li smo u opasnosti? Ja mislim da sada, kad je reč o Srbiji, nastaje najveće prokuprokužavanje. Mi smo merama koje smo primenili gledali samo da smanjimo kontakte i tako zaustavimo dalje zaražav zaražavanje. anje. Četr Čet rdeset godina sam se bavila proučavanjem ovakve vrste virusa i nemam načina da protumačim vezu između kapljičnog prepre nošenja i hiljada hiljada novozaraženih i preminulih. Ovde, čini mi se, nije reč samo o kapljičnom prenošenju, već i o prenošenju puputem vazduha. Kako? Posumnjala sam onda kada sam saznasazna -

će se uobičajeno, ide na posao, u samoposlugu i za to vreme inficira druge ovako oslabljenim virusom, kao sada. To je tiho zaražavanje. A ideju „namernog zaražavanja“ nikada ne bih propagirala, propagir ala, jer je to t o veoma rizično. U ponedeljak su otvoreni vrtići,što a prema prvim Roditelji, izveštajima, manje je dece u njimai nego se očekivalo. ipak, strahuju. Ima li razloga? Opasnost postoji sve dok se ne rešimo virusa i dok ne n e ukinemo epidemiju. epide miju. Naravno da treba voditi računa, strah strah je oprav opravdan, ali ovaj virus je sada oslabio, i verujem da ga deca neće ni osetiti. Ona imaju jak imunski sistem i proći će bez simptoma. simp toma.  Oni su sada izmislili, deluje mi to kao neki trik, da su uvezli onog pangolina iz Malajske republike, zato što je taj njihov panpangolin već bio ugrožen zbog alternativne medicine i delika delikatesne tesne hrane od njega. Navodno, kad su uvezli tog malajskog pangolipangoli na, on je već ve ć bio strašno bolestan i imao je respira resp iratornu tornu infekinfekciju, ali su ga pustili u staništa gde se nalaze njihovi pangolini za koje se smatra da je od njih sve poteklo. Ako je to tako, onda Evropa ne mora da brine, izvor je u Kini i to se tamo završilo. Ja

la koliko živ unaspoljašnjoj sredini i daokružusatima,- Nemam se samo bojim daali smo mi bustirani b ustirani od sopstvenih čak do 16 ovaj sati, virus možeostaje da ostane predmetima koji nas okružu dokaza, prateći šta se dešava, tako mi slepih se čini.miševa.  ju. Kada Kada zaraženi zaraženi kij kijaa ili kašlje, kašlje, a kapljice kapljice ne dosegnu dosegnu do osobe Mnogo je polemika i o tome da li je koronavirus veštačkog koja bi se njima zarazila, nego padnu oko njega, na predmete porekla, da li je nastao u laboratoriji, iako među naučnicioko bolesnika, one se vrlo brzo osuše. Kada osoba koja nije ininficirana prolazi kroz tu istu prostoriju, blizu predmeta na koji koji-ma postoji konsenzus da je poreklom iz prirode. Da li pra tite ove rasprave? rasprave? ma su se kapljice osušile, ona ih podiže i one dolaskom u sluslu zokožu nosa, oka, ili u usta, aktiviraju virus. Zgražavam se takvih polemika i meni su, kao virologu, veveU laboratoriji, laboratoriji, da bismo sačuvali sačuvali virus, sušimo ga, u epruveepruve- oma daleke. Postoje različite mogućnosti, postoje takozvani dokopatama pravimo vakuum da bismo isisali svaku količinu vlage, da „usamljeni vukovi“, ljudi zlih namera, koji žele da se dokopaon ne bi imao mogućnosti reprodukcije. Virusi tako mogu da  ju virusa virusa i da njima ucenjuju ucenjuju drža države ve i vlade. vlade. se čuvaju i po deset godina. Dovoljno je da mu dodamo mililimilili Virusi koji su ekstraopasni, kao što je koronavirus, opasni su, tar fiziološkog rastvora da on oživi. E to se dešava sa ovim viruviru - ne zbog smrtnosti, ni zbog težine kliničke slike, već zbog opop som i tako sam pronašla objašnjenje objašnjenje za mogućnost da se korokoro- terećenja zdravstvenih sistema. Zato je na globalnom nivou rerečeno da se takvi virusi mogu čuvati samo u dve laboratorije, u naviruss šširi naviru iri i vazduhom. vazduhom. američkom Centru za kontrolu bolesti u Atlanti i u ruskom gragraKažete da se sada, po popuštanju mera, dešav dešavaa najveće du Koltosovo, u laboratoriji „Vektor“, oni imaju variolu. Meni je prokužavanje. Ovih dana su epidemiolozi osporili ideju o najmanje dvadeset puta iz Svetske zdravstvene organizacije sti„namernom zaražavanju“, ali su nagovestili „tiho zaražagao dopis sa pitanjem kako sam i gde sam uništila variolu. Oni vanje“. Šta to znači? uvek zaziru da li l i sam ja negde ostavila variolu variolu i da li ću je aktiviaktiviČovek je primio virus, oseća se nelagodno, ne zna zašto, kre kre-- rati u nekom trenutku. Onda kada smo imali epidemiju variole 24 

Nedeljnik   14. maj 2020.

 

vere, radili smo sve kako je naređivala Svetska Ideju „namernog cijom i borbom za opstanak, onda smo nadrnadrzdravstvena organizacija. Ja sam čak i kod kuće zaražavanja“ ljali. Bombardovaće Bombardovaće nas iz prirode, s vremena donela zapise i dokumentaciju u slučaju da, ne na vreme, velikim epidemija epidemijama ma kad opadne nikada ne bih daj bože, završim u zatvoru, jer se poreklo vava imuno stanovništvo ili dođu nove generacije propagirala, jer je koje nisu prokužene ili vakcinisane. Od davdavriole do danas ne zna. Postoji mogućnost da svakom virusu, u lala- to veoma rizično nina su poznate virusne zarazne bolesti koje boratoriji, prenošenjem na određenim ćelijaćelijasu desetkovale kontinente, njih je narod zvao ma, promenite ćud tako da izaziva masovna morije ili mač božiji. Toga se plašim. oboljenja, da blokira armije u ratovima. Prirodnožarišne infekinfekA najbolji? cije su takozvani ratno-vojni virusi, javljaju se u masi za vreme rata. Mi smo 1995. godine, za vreme rata, imali tri hiljade sluslu Najbolje bi bilo da korona, jednostavno, nestane. Ako je bobo lest nastala tako što je sa slepog miša preko nekog intermedičajeva mišje groznice. Bilo je reči da tužimo nekog za biološki napad. Rekla sam da nema razloga, jer sam u inostranim čača -  ja  jalnog lnog prenosioca prenosioca preskočila preskočila barijeru barijeru vrste i prešla na čoveka čoveka,, sopisima objavila publikacije u kojima sam označila da je cela on će oslabiti i nestati. bivša Jugoslavija, kao tigrova koža, prošarana žarištima mišje Od čega, osim koronavirusa, koronavirusa, preti opasnost ovog proleća i groznice. Ti ljudi, u ratu, spavali su u zemunicama i kretali se u leta? žarištima, tamo gde su miševi miš evi zaraženi. Pre nekoliko dana gledala sam u nekom jutarnjem prograVi ste i onda sarađivali sa SZO, kako biste danas ocenili nje- mu kako ljudi idu po njivama i nose mamce za glodare i kažu no reagovanje na pandemiju koronavirusa i njenu neu kako ih ima mnogo u Vojvodini, Vojvodini, upotrebili su reč re č „najezda“. godnu poziciju između Kine i SAD koje se međusobno op Oni prikazuju kako stavljaju mamce, ali kažu da dođu ptice tužuju? koje pojedu te otrove za glodare, pa tako umesto smanjenja Previše sam mala da bih se upuštala u davanje ocena SZO. glodara, imaju pomor ptica. A prvi zakon ekologije je - u pripriOna se našla u rade čudustručnjaci i susrela se, kaokapaciteta i ceo svet,koji, sa nečim nepo nepoznatim. U SZO i mog takođe, lu -lutaju i u hodu pronalaze rešenja i izlaze. Ne bih mogla da kažem da li su grešili ili nisu u proglašenju pandemije, da li su Kinezi grešili u tome što su tajili početak epidemije... Sve ćemo saznati za dve godine, kada se sve sumira. A kada je reč o varioli, ja sam imala antigene, znanje, vakcinu, vakcinu, a danas nemate ništa. Ne Nema ma-te virus, ne znate mu osobine, odakle je došao, kako se ponaša, da li ćete se inficirati ako radite sa njim, mnogo je nepoznanica. Šta bi mogao, na osnovu onoga što znate, da bude najgori scenario u borbi sa koronavirusom? Biće još problema. Ako je koronavirus koronavirus u prirodi među slesle pim miševima i intermedijalnim prenosiocima, a to može biti pangolin ili neka druga životinja kao što je, na primer, zmija,

rodi je sve svim. sam, vreme je, verovatno je na Kada sampovezano to videla,sapomislila redu epidemijska godina mišje groznice. I to ćemo videti uskouskoro, ona se javlja krajem maja, a vrh dostiže u avgustu. Zaraženi miševi u svojoj pljuvački pljuvački i u urinu imaju velike količine virusa, ali oni ne obolevaju, samo luče virus. Da biste se zarazili, neopneop hodno je da dođete u kontakt sa tim izlučevinama ili udahneudahnete virus. Sve počinje p očinje kao respiratorna infekcija. infekcija. Potom napada bubrege, ali ne znači da ne napada i druge organe. Kada smo 1989. godine imali epidemiju mišje groznice, preminulo je 16 bolesnika, a njih devet preminulo je od zapaljenja mozga. ViVi rus je probio sve barijere, napao je bubrege, bolesnici su bili na dijalizi, dijaliz i, pa pluća i na kraju je napao centralni nervni sistem. Mi imamo epidemije na pojedinim žarištima u bivšoj JugoslaviJugoslavi ji ko kojja se obna obnavlj vljaj aju, u, otpri otprilik like, e, na 11 do 14 go godi dina. na. Tako mislim mislim i da

ako je koronavirus nastao takav kakav jeste, prirodnom selekselek-

će koronavirus nestati, nestati, ali da će se vraćati u izvesnim periodima. N

„SUPER KUL“ SUPERHEROJI

Priča o naslovnim stranama Nedeljnika i u Njujorku Iskrene, potresne ispovesti „jedinih superheroja Srbije“, kako smo ih nazvali, u nedelji za nama skrenule su pažnju jav nosti jednako koliko i dve naslovne strane Nedeljnika sa dr Tamarom Panić i dr Nikolom Matavuljem. Priča o podršci medicinskim radnicima stigla je i van granica naše zemlje. Rob Rajli, jedan od najvećih kreativnih direktora na svetu, globalni direktor

kreativne agencije McCann, na svom Fejsbuk profilu objavio je post o zajedničkom poduhva tu Nedeljnika Nedeljnika i beogradske beogradske podružnice najuticajnije agenci je sveta. sveta. „Ekvivalent magazina Tajm u Beogradu napravio je naslovne strane sa kampanjom (‘Hva la doktorima’). Super kul je videti. Možda će Tajm uraditi istu stvar ovde?“, napisao je Rajli. I u McCannu kažu da su vizua-

li sa likovima lekara kao superheroja pokrenuli lavinu pozitivnih komentara širom sveta. Ove fotografije, uključujući i naslovne strane Nedeljnika, ispunile su istovremeno ulice Beograda, Zagreba, Sarajeva, Podgorice, Skoplja i Tirane kreativnim rešenjima, porukama podrške, zahvalnosti lekarima i medicinskom osoblju, kao i preko potrebnim optimizmom u pogledu naše budućnosti. 25

25  

 AMERIČKI IZBORI, PANDEMIJA PANDEMIJA I KINA

Tramp protiv Obaminih avatara „Beijing Biden“ jedan je od tri posprdna nadimka koje Tra Tramp mp koristi protiv svog rivala pored starog „Pospani Džo“ i novog „Bajden iz podruma“. Aluzija je više nego jasna na veoma bliske odnose Bajdena sa predsednikom Kine Si Đinpingom. Kina jeste Bajdenova slaba tačka. Ipak, Trampa mnogo više brine stvarni protivnik na ovim izborima: bračni par Obama

Piše Željko Pantelić, dopisnik Nedeljnika iz Rima

U

lazimo u najprljaviju najprljaviju i najanajagresivniju kampanju koju su SAD videle od svog nastanka. Predsednik Donald Tramp, kao i većina lidera u liberalno-demokratskim zemlja-

ma, razapet jekoliziji: između tri fronta međusobnoj zaštititi zdravlje zdrakoji vlje su gragrauđana, obezbediti što brži i efikasniji opooporavak privrede i osigurati vlastitu političpolitičku budućnost. Kada tome dodamo da je Trampu uvek potreban neprijatelj da bi vodio političku kampanju: 2016. godine  je to bio bio islam, islam, 2018. 2018. godine godine kar karaavan mimigranata iz Južne Amerike, a u ovoj će to biti Kina i klan Obama. Za razliku od Trampa, kineski predsedpredsednik Si Đinping ne mora da izlazi na izboizbo re a ni da se boji medijskog pritiska budući da totalitarni režim u Kini ne kontroliše samo medije već i društvene mreže i interinternet. Novinu predstavlja predsta vljana prva snažna medijmedij ska kampanja Pekinga planetarnoj bazi,kao i orkestrirano „curenje“ dokumenta iz Džongnanhaja u kome se navode primeprimeri širenja „antikineskog“ raspoloženja zbog epidemije kovida-19. Pandemija je definidefinitivno stavila tačku na politiku Deng SjaoSjaopinga, oca kineskog preporoda, predstapredstavljenu kroz maksimu: „Sakrij svoju snagu i čekaj pravi pravi momenat.“ Da li Kina ne može više da sakrije svoju snagu ili misli da je kucnuo čas, saznaćemo relativno brzo. Gorka realnost za SAD i EU je EU je to što globalni oporavak oporavak ekonomije nije moguć bez Kine, barem u ovom krugu. U EU, a popogotovo u SAD, već se s e stvara stvara politički kon k on-senzus za radikalnu promenu privrednih i trgovinskih odnosa sa Kinom. Sa Kinom „planetarnom fabrikom“ svi su želeli da sarađuju, sa Pekingom, koji bi da vlada

svetom, prodaje svoje tehnologije i sistem vrednosti, spisak radih za kooperaciju se drastično smanjuje. Problem Trampa je njegova kredibilnost. On je žrtva svoje hirovitosti sa vevelikim rizikom da završi kao dečak koji je plašio selo vukom, pa kad se vuk zaista pojavio, niko mu nije poverovao. U pretprethodne četiri godine g odine shvatili shvatili smo da su s u sva velika prijateljstva tajkuna kratkotrajna, da menja svoje mišljenje kao čarape i da je

U odnosu na druge potencijalne kandidatkinje na tiketu sa Bajdenom za Belu kuću, Mišel je  jedina koja bez korišćenja korišćenja radikalnog levičarskog rečnika može da pokrene mase glasača koji ne žele da glasaju protiv Tr Trampa, ampa, već za nekoga u koga veruju

26 

Nedeljnik   14. maj 2020.

 

svaki njegov nastup, instinktivno ili propro- odnosa sa Pekingom i na startu trke za predsednik SAD 2025. godine. Takođe, u računato, uvek motivisan izbornom rara- nominaciju bio je jedini kandidat demo- odnosu na druge potencijalne kandidatčunicom. To ne znači da Tramp oko Kine krata koji je minimizovao „kinesku pret- kinje na tiketu sa Bajdenom za Belu kuću, i Bajdena nije ponekad u pravu. Francu- nju“. Uz to, njegov sin Hanter bio je deo Mišel je jedina koja bez korišćenja radikalradikalpred- nog levičarskog rečnika može da pokrene zi imaju izreku „męme l’horloge en panpan - zvanične delegacije SAD koju je on predne donne l’heure juste deux fois dans la vodio 2013. godine. Samo dve nedelje popo- mase glasača koji ne žele da glasaju propro  journée  jou rnée““ (i(i pokv pokvaren arenii ssat at pokaže pokaže dv dvaa puta puta sle susreta Bajdena i Si Đinpinga, Hanter tiv Trampa, već za nekoga u koga veruju. dnevno tačno vreme).  je ušao ušao u bord bord novoosno novoosnovvane invest investicio icio-Ulazak Mišel u predsedničku trku uz no-savetničke firme sa kineskim kapitakapita- rame Džoa Bajdena pojačalo pojačalo bi uverenje Upotreba Perl Harbora kao metafore za  za  lom: prava poslastica za Trampa. Samo je da su njih dvoje avatari avatari prethodnog predpandemiju koronavirusa je vrlo moćno pitanje kada će je servira se rvirati. ti. sednika. U datim okolnostima to je veliki propagandno oružje, i to iz najmanje tri plus budući da se dobar deo AmerikanaAmerikanaPomeranje fokusa na Kinu u izbornoj izbornoj  razloga. U američkoj kolektivnoj memomemo  ca još uvek seća kakao je Barak izveo SAD riji Perl Harbor je simbol mučkog napanapa- kampanji je jedna od retkih dobitnih ka- iz krize u koju ih je gurnula administrada s leđa iz Azije, budući da Japan nije rata za Trampa. Koliko god se Bajdenovi cija Džordža Buša mlađeg i Dika Čejnija. objavio obja vio rat SAD pre napada na havajsku havajsku protivnici trudili da ga predstave u nega- Posledice proizvedene pandemijom kopopular- vida-19 daleko prevazilaze luku. Ne treba biti mnogo vispren da bi tivnom svetlu, on će i dalje biti popularprevazilaze štetu od finanfinanse ukačilo koga cilja američki predsedpredsed- niji od Hilari Klinton u demokrat de mokratskoj skoj bazi sijske krize iz 2008. godine i nije teško zazanik takvim poređenjem. Druga poruporu- glasača. Međutim, Kina jeste Bajdenova misliti da prosečan birač u SAD ima više ka je da počinje borba za Pacifik, baš kao slaba tačka. Mediji naklonjeni Trampu poverenja u Baraka Obamu da preko svošto je to označio desant na Perl Harbor, ne moraju mnogo da se trude u širenju  jih „ava „avatar tara“ a“ u Beloj kući izvede izvede još jedjedi treća aluzija je najjača: novi hladni rat antikineskog raspoloženja. ZaoštravaZaoštrava- nom zemlju iz krize nego u kapricioznog može da preraste i u nešto mnogo „vreli„vreli- nje odnosa je neizbežno i daje mogućnost tajkuna iz predgrađa pre dgrađa Njujorka. Njujorka.  je“. U Južnom Juž nom kineskom kineskom moru već godigodi nama rastu tenzije, pogotovo u tzv. sivimzonama oko spornih morskih granica i ostrva na koje Peking želi da proširi svoj suverenitet i sferu uticaja nauštrb SAD, Japana i Filipina. Naravno, ne treba zazaboraviti Tajvan: „pupak“ svih problema između Kine i SAD. Džo Bajden ima mnogo više sličnosti sa Donaldom Trampom nego što bi se to moglo pomisliti. Za one koji poznaju vašingtonske kuloare nije novina „dužina“ Bajdenovih ruku kada su u pitanju žene, kao što ne može da se izbriše Bajdenova uloga u sramnom izboru sudije Klarensa

Trampu da upotrebljava ratničku retoriretoriku i cilja „stomak“ prosečnog američkog građanina na čijoj listi neprijatelja Rusiju i radikalni islam zamenjuje Kina. Ipak, Trampa, mnogo više od Bajdena brine stvarni protivnik na ovim izborima:

Tomasa Vrhovni SAD 1991. godine, a njegovusin Hantersud nije iskoristio samo položaj oca za svoje poslove u Ukrajini već i sa Kinom. Dakle, između Trampa i BajBaj dena razlike su samo u nijansama kada je u pitanju odnos prema ženama, izbor susudija u Vrhovni sud, ne zaboravimo da je Tramp kumovao izboru Breta Kavanoa, a o poslovima Trampove dece i zeta mu Džareda postoji veoma bogat opus. „Peking Bajden“, na američkom engleengleskom zvuči mnogo efektnije „Beijing BiBiden“, jedan je od tri posprdna nadimka koje Tramp koristi protiv svog rivala pored starog „Pospani Džo“ i novog „Baj„Bajden iz podruma“. Aluzija je više nego jasna na veoma bliske odnose Bajdena sa predsednikom Kine Si Đinpingom koji datiraju iz vremena pre nego što je Si postao novi Mao Cedung. Bajden je bio krekreator i sponzor politike otvaranja i jačanja

bračni par Obama.SAD Moćvidela prvogseafroameafroame stanovnika Bele kuće, podržani ričkog predsednika u februfebru-- tuelnog od medija Ruperta Merdoka i glasila ekaru i martu kada je sa dva poteza praktičpraktič- stremne desnice, imaju cilj da diskreditudiskredituno počistio sve Bajdenove protivnike i  ju prvog afroamerič afroameričkog kog predsednika. predsednika. U lansirao Džoovu nominaciju za kandidata svom stilu, lišenom bilo kakve koherentkoherentza Belu kuću. Sasvim je legitimna sumnja nosti i logike, Tramp je prvo rekao da je da datum za izlazak filma Mišel Obame „Watergate“ ništa u odnosu na „Obama„Obama„Becoming“ nije slučajan i da je autobioautobio - gate“, a zatim se razmahao pohvalama pohvalama na grafsko delo nekadašnje „first lady“ pro- račun Ričarda Niksona i kako je mnogo pedevtičko za njenu potpredsedničku naučio iz njegovog iskustva. Kakav učiučikandidaturu a zatim za predsedničku na telj, takav i učenik. izborima 2024. godine. Tramp je u pravu kada strahuje od poBajden je već stavio do znanja da će izaiza- vratka klana Obama. Barakova izjava probrati ženu kandidata za potpredsednipotpredsedni- šlog vikenda je neka vrsta najave njegovog ka, upravo da bi ublažio negativne efekte povra povratka tka u političku arenu. Reč je o apso apso-grehova iz senatorskog perioda. Imajući u lutnoj novini za američke prilike: dosada vidu Bajdenove godine, zdravlje i formu, su se bivši predsednici ponašali prilično teško je zamisliti da vodi trku za drugi pasivno u izbornim kampanjama, limitilimitimandat u Beloj kući u 82. godini, a gogo - rajući svoje nastupe na završne stranačke spođa Obama bi imala dovoljno vremevreme - konvencije. Obama je sada najavio kamna da se pripremi da postane prva žena panju bez predaha. N

U prethodne četiri godine shvatili smo da su sva velika prijateljstva tajkuna kratkotrajna, da menja svoje mišljenje kao čarape i da je svaki njegov nastup motivisan izbornom računicom. To ne znači da Tramp oko Kine i Bajdena nije ponekad u pravu Žestoki napadi Donalda Trampa na Obamu i i izmišljanje mu izmišl janje navodnog „Obamagejta“ odnosno uloge bivšeg predsednika SAD u postavljanju navodne zamke generalu Majklu Flinu, prvom smenjenom sasavetniku za nacionalnu bezbednost ak-

27  

INTERVJU

IVANA VUJIĆ, UPRAVNICA NARODNOG POZORIŠTA

striminga dramskih, baletskih i operoper-

Živeli smo u profiterskom svetu pohlepe i individualizma Sada svi nosimo maske, ali mi smo te maske odavno stavili na lica i sada su one opredmećene. „Ostanimo zajedno“ jeste misija pozorišta da uvek poštuje i povrati život i istinu, kaže za Nedeljnik prva žena nacionalnog  teatra, koji se ovih ovih dana preselio na Jutjub Jutjub

Razgovarao Dimitrije Đurić

P

o dolasku na mesto upravnice Narodnog pozorišta, poposle previranja u toj, jednoj od najvažnijih naj važnijih kulturnih instituinstitucija u zemlji, rediteljka i proprofesorka FDU Ivana Vujić ocenila je da su ponekad potrebni radikalni rezovi i obećala da će povratiti ljubav u nacionalni teteatar. Posle više od godinu otkako je sela u čuvenu Nušićevu stolicu u Francuskoj 3, izgleda da sledi misao koju je, naočigled publike koja je mesec dana pratila igru prestola u Narodnom pozorištu, izgovoizgovorila sa Velike scene: „Teatar nije dovoljno voleti, njemu treba i služiti.“

skih predsta pre dstava va u vanrednim okolnostima, reći će to Ivana Vujić, drugačije je od bilo kog do sada. Zašto imate takav utisak? Pre pandemije, pandemi je, striming je predsta p redstavljao vljao  jedan  jed an oblik oblik interk interkultu ultura ralnih lnih veza, veza, međumeđunarodnih koprodukcija i možemo reći, pravi je izraz razvoja nacionalnih teatara i velikih kuća u XXI veku. Vezanost za kuću, izolacija i karantin dali su potpupotpuno novi smisao strimingu. Striming nije samo internacionalna veza, on je dolazak i poseta: i kod onih koji su išli iš li u pozorišta, i kod onih koji nisu išli u pozorišta, i kod

onih koji su uvek želeli dailiidu u pozoripozori šta a nisu imali vremena novca za to.Ovaj striming je pružena ruka, ovaj stristriming je pozdrav pozdrav i zagrljaj. Pošto se nalazimo u prostoru i vremenu u kome nam je prisutan strah, ali u kome moramo upoupo Iako su se u Narodnom pozorištu u me- znati sebe, kako nemački pesnik Rilke đuvremenu desile pojedine ostavke i čuo kaže: „Jedina hrabrost koja se od nas traži poneki glas nezadovoljstva, utisak većine  je bit bitii hra hraba barr za za najneo najneobič bičnij nijee i najču najčudni dnije je  je da Iv Ivana ana Vujić Vujić ne izlazi izlazi iz iz njega njega,, da dada- što nas može zadesiti na našem životnom nonoćno i predano radi i brine o gotovo putu. Ne treba da gajimo nepoverenje svakom svakom detalju. Kao da je Narodno pozo- prema našem svetu jer taj svet nije prorište za nju bilo svojevrstan karantin i pre tiv nas. Ako u njemu ima užasa, to je naš onog koji se svima zaista zaista i dogodio. užas. Ako ima ponora, to su naši ponori.“ Od izbijanja epidemije koronaviruDo sad je prikazano 60 predstava, sa, Narodno pozorište bilo je prvo koje uključujući i matinee nedeljom. Naš  je predsta predstave ve preselilo na internet internet i omoomo- YouTube kanal beleži više od 270.000 gućilo striming repertoara. Od tada, pregleda. Veoma je uzbudljivo što smo predstave je pogledalo više stotina hilja- strimingom uspeli da naše predstave da ljudi. Iako to nije ništa novo u prak- upozna nova publika u novim prostorisi svetskih pozorišnih kuća, iskustvo ma, na novim kontinentima.

28 

Nedeljnik   14. maj 2020.

 

Čovečanstvo je preispitivalo osećanja zajedništva, bliskosti, intime, sve ono na čemu bitno počiva i pozorišni doživljaj. Naslov striminga Narodnog pozorišta je „Ostanimo zajedno“. Kako je to moguće u uslovima fizičkog distanciranja? Zajedništvo na daljinu, zajedništvo kroz maštu, solidarnost i misao o drudrugom, to je ono što je nedostajalo u jedjed nom neoliberalnom profiterskom svetu pohlepe i usamljenog individualizma. Svet u kome smo živeli bez života. Sada svi nosimo maske, ali mi smo te mama ske odavno stavili na lica i sada su one opredmećene. „Ostanimo zajedno“ jeste misija pozorišta da uvek poštuje i povrati život i istinu. Danas je život u opasnosti. Ovoga puta striming je slobodan, besbesplatan, dostupan svima i može da dođe do svakoga na svakoj teritoriji, u svakom prostoru, u svakoj kući. To je pokušaj da se deo akumulirane energije predstave

Do sad je prikazano 60 predstava, predstav a, uključujući i matinee nedeljom. Naš YouTube kanal beleži više od 270.000 pregleda. Veoma je uzbudljivo što smo strimingom uspeli da naše predstave upozna nova publika u novim prostorima, na novim kontinentima

zorišni eksperti“ vode mladi pozorišni umetnici koji aktivno sarađuju sa škoškolama i omogućavaju našim mladima da prisustvuju probama, omogućavaju im da pitaju, da saznaju i da kritički misle. Danas pred nama više nije svet globalizacije, pred nama je svet korone i svet posle korone. I danas Narodno pozorište kao hram mora da služi životu, mora da stvori život i mora sve užase i ponopono re koje je civilizacija stvorila stvorila da odbaci, a da na sceni ostavi hrabrost, ljubav i život.

kog dana i razmatra sva dokumenta koja su pristigla. Takođe svakoga dana vrši se dezinfekcija de zinfekcija pozorišta. Svaka direkci ja vodi računa računa o zdravlju zdravlju svojih svojih zaposle zaposle-nih, do sada nemamo obolelih. Međunarodna saradnja se nastavlja jer su svi partneri u stalnom kontaktu. Nastavljamo dogovore sa Teatrom de la Vil iz Pariza i Izabel Iper za predstavu „Mary said what she said“ u režiji Boba Vilsona,

Sa idejom ljubavi ste došli u Narodno pozorište. Prva ste žena u 150 godina dugoj istoriji Narodnog pozorišta na njegovom čelu. U ranoj mladosti veliku pažnju mi je privlačila i Bogorodica sa Isusom u naručnaruč ju i stal stalno no sam sam pokuša pokušavvala ala da od odgon gonetn etnem em njenu tajnu. I samo jednoga dana, shvatishvatila sam da je to ljubav, bezgranična ljubav koja se pruža i ništa ne traži, koja samo

koji su finalizovani. Započeli smo i EvropEvropski projekat sa rediteljem Robertom Šusterom iz Berlina i pozorištem iz Klagenfurta, Austrija, a u dogovorima smo i sa Za koje predstave je publika pokaza- SNG Maribor za koprodukciju za 2021. la najveće najveće interesovanje? godinu. Predstava „Vasa Železnova“ MakMakPostoji veliko interesovanje in teresovanje za predsta- sima Gorkog u režiji Zlatka Svibena, potpotvu „Gospođa ministarka“ u režiji Jagoša puno je postavljena, a materijali za dekor i Markovića sa Radmilom Živković u glavglav- kostim nabavljeni. nabavljeni. Premijera je trebalo da noj ulozi. Striming premijera ove predsta- bude 15. aprila, a mi je očekujemo kada se ve imala je 26.478 pregleda. Takođe dradra- za to stvore uslovi. Ansambl Baleta Narodma A. P. Čehova „Ivanov“ u režiji Tanje nog pozorišta pripremao je premijeru baMandić Rigonat, imala je striming premipremi- leta „Mikelanđelo“ u koreografiji i režiji  jeru i reprizu reprizu na zahte zahtevv publike i obe su gosta iz Češke Marijusa Radačovskog, koja bile izuzetno posećene. Naša naciona nacionalna lna  je pla planir nirana ana za Svet Svetski ski da dan n igre igre,, 29. 29. aprila aprila..

daje i podnosi sve. Tako je i u umetnosti, ta vrsta žudnje, ljubavi, strasti i davanja, dajedajete sve. Kao što sam rekla, ja sam u NarodNarodno pozorište došla da služim, a smatram da ljubav jeste jedini put koji daje život. Ako pustite da život i ljubav idu svojim toto kom, videćete da su oni uvek u pravu. pravu. Pre mene, a i sada zajedno sa mnom, toliko je izuzetnih žena u Narodnom popozorištu, veličanstvenih. Velike glumice, operske primadone, balerine, rediteljke, garderoberke, gardero berke, suflerke, producentkinje, radnice u vešeraju, pravnice, radnice u fifi nansijskoj službi, higijeničarke, radnice obezbeđenja, krojačice, kostimografkinje,

opera Petra Konjovića u režireži  ji Juga„Koštana“, Juga Radivoj Radivojevi evića ća takođe takođe je imala imala stri stri--ming premijeru i striming reprizu na zahtev publike. Publika najbolje reaguje na komedije Branislava Nušića, na Čehova, na domaće opere i na velike klasične bale bale-te kao što su „Krcko Oraščić“, „Labudovo  jezero  jez ero“, “, ali ali i na sa savremeni vremeni balet balet kao kao što je „Hazarski rečnik“ koji je nastao po motimotivima istoimenog romana Milorada Pavića. Zaista zahvaljujem zahvaljujem svoj toj divnoj div noj publici. Oni su pobedili strah, oni su se opredelili za život, za osmeh, za uzdah i dah.

šminkerke, vlasuljarke... Toliko je vanredvanred nih umetnica i radnica u Narodnom pozo-rištu. Dužnost v. d. upravnika Narodnog pozorišta obavljala je rediteljka i profesorka Vida Ognjenović od 1990. do 1993. godine. Ali pomenuću jednu izuzetnu ženu koja  je zadu zadužila žila Narod Narodno no pozo pozoriš rište. te. Njeno Njeno ime  je Ma Magda gdalena lena Maga Magazin zinovi ović, ć, osniv osnivač ač savre savre-menog plesa na Balkanu. Ona je dolazila u Narodno pozorište nakon što je završila prestižnu školu u Berlinu kod velikog rereditelja Maksa Rajnharta, a bila je i đak čuču venog Labana. Magdalena Magazinović je želela da režira Hamleta. Ona je to želela i na to je imala prava, bila je spremna u potpotpunosti, svojim darom, sa svojim znanjiznanjima i svojom žudnjom. Tad joj to nije odoodobreno. Nadam se da će Narodno pozorište odati zahvalnost Magdaleni Magazinović na njenom istraživačkom i pionirskom radu na teoriji i praksi savremene igre. N

koja se prikazuje dilatira u prostoru koji  je nažalos nažalostt zahv zahvaćen aćen virusom virusom i ono što što je  još gore, gore, nažalost nažalost,, sstra trahom. hom.

Činjenica je da je koronavirus koronavirus zaustavio rad pozorišta. Kako se snalazi te u novonastalim novonastalim okolnostima, koji su vam planovi? Novonastale okolnosti naravno da su zaustavile jedan deo radova u kući, ali ne sve. Krizni štab pozorišta sastaje se sva-

Narodno pozorište i bukvalno deli sudbinu naroda. Od 1874. godine kada je zamalo ukinuto, preko dva svetska rata, devedesetih godina, do danas, u epidemiji. Kakva je njegova uloga, kome je ono važno danas? Uloga Narodnog pozorišta danas je da razvija svoju publiku, svog gledaoca, da ga upoznaje sa sopstvenom kulturnom baštinom, dostignućima, da podstipodsti če novo stvaralaštvo, kao i da gradi ininternacionalne veze i da predstavi naše stv stvaralaštvo aralaštvo svetu. Narodno pozorište se mora baviti i najmlađim gledaocima jer oni su naša publika sledećih pedeset gogodina. Iz tog razloga Narodno pozorište je uspostavilo usposta vilo Program edukacije profesionalaca i publike „Platforma“, koju čine različite umetničke radionice i gostogosto vanja predavača. Program „Mladi popo-

29  

 ANALIZA EKONOMIJE SRBIJE I REGIONA

Šta u regionalnim okvirima znači

najmanji pad srpsk srps kog B BDP-a? DP-a? Povoljan razvoj u katastrofi koja nas neće zaobići u stvari je Povoljan posledica loše strukture naše privrede, gde je udeo agrara u BDP-u čak 7,5%, dok relativno visoko učešće ima i prehrambena industrija

Piše Goran Nikolić

R

edovni ekonomski izveštaj Svetske banke objavljen krajem aprila 2020. ukazuje da će Srbija će u ovoj godini u optimističoptimističnom scenariju imati pad privrede od 2,5%, odnosno pod uslovom da mere za obuzdavanje širenja pandemije koronavirusa budu ukinute do kraja juna a postepeni oporavak počne u drugoj popo lovini godine. Međutim, domaća ekoeko nomija mogla bi pasti i 5,3%, ukoliko se ostvari ostv ari pesimističan scenario, scen ario, koji predpredviđa ukidanje mera za sprečavanje šiširenja koronavirusa na kraju avgusta i oporavak ekonomskih aktivnosti u poslednjem tromesečju godine. Slične su i projekcije MMF-a koje u optimističnom scenariju pominju pad proizvodnje u našoj zemlji od 3%. Vlada smatra da će smanjenje ekonomije iznoizno siti 1,8%, na osnovu čega su i skrojili rere balans budžeta, koji bi, kako trenutno izgleda, samo u najboljem razvoju dodo gađaja mogao da se ostvari.

Domaći kreatori politike se hvale da će da će domaća ekonomija zabeležiti jedan od najmanjih padova na Starom kontinentu, i naravno u regionu. Posmatrajući proceprocene MMF-a, na prvi pogled izgleda da njinji hov optimizam ima pokriće. Među zezemljama bivše Jugoslavije, a i šire, srpski BDP će beležiti najmanji pad ove godine, barem tako smatra najuglednija instituci j jaa zzaa ttak akvu vu vrstu vrstu procena: procena: MMF. I prose prosečč-

Dogovor sa MMF-om, koji bi pomogao učvršćivanju kredibiliteta preduzetih mera podrške privredi te shodno tome podizanju poverenja investitora, trebalo bi postići što pre ni rast srpskog BDP-a u poslednje četiri godine, uključujući i ovu, najviši je među zemljama bivše nam države, npr. daleko bolji od najnovije članice EU, Hrvatske, koja je u faktičkoj stagnaciji u isto vreme.

strofi koja nas neće zaobići u stvari je posledica loše strukture naše privrede, gde je udeo agrara u BDP-u čak 7,5%, dok relativno visoko učešće ima i preprehrambena industrija industrija (čineći čak petinu ukupne industrije). S druge strane, rere lativno malo učešće imaju industrije sa većom dodatom vrednošću, posebno one koje bi trebalo da su više uključeuključene u globalne lance snabdevanja, poput npr. proizvodnje komponenti za električne mašine i aparate. Dodatno, naš skromniji projektovan pad ove godine posledica je i malog udela turizma u BDP-u od oko 1% (putem

Međutim, taj povoljan razvoj u katakata-

prihoda od turizma je svakako daleko

Rast BDP-a 2017-20. (MMF, 2020) n  2017.

n   2018.

n   2019.

n   2020.

n  PRO S EK

201 7 -2020.

6

4

2

0

-2

-4

-6

-8

-1 0

BIH

H R V AT S K A

SEVERNA

S LO V E N I J A

CG

SRBIJA

30 

Nedeljnik   14. maj 2020.

MAKEDONIJA

 

BDP po kupovnoj moći po stanovniku sta novniku 2017-2020. (MMF, 2020) n   2017.

n   2018.

n   2019.

n   2020.

BI H

HRVATSKA

S. MAKEDONIJA

SLOVENIJA

CG

SR BIJA

0

5

10

15

20

25

30

35

40

„lakše“ pokrivati platnobilansne neravnoteže nego npr. izvozom industrijskih proizvoda, posebno onih intenzivnih nisko kvalifikovanim radom). Upravo  je veliki značaj turizma za privredu rarazlog visokog očekivanog ekonomskog pada Hrvatske i Crne Gore, od po 9%. Snažan projektovan pad BDP-a SloveSlove nije u 2020. posledica je relativno visovisokog udela ostalih usluga u BDP-u, što je inače karakteristika razvijenih zemalja. Nešto drugačije su procene Evropske komisije, kao i Bečkog instituta za interinternacionalne ekonomske studije (WIIW), koji procenjuje da će pad srpske ekonoekono-

za period 2017-2020. Na osnovu datih grafikona graf ikona vidljivo je snažno pogoršanje makroekonomskih indikatora u 2020. za „celu Jugu“. Ono što je ovde važnivažni je jeste međusobno međusobn o pozicioniranje bivbivših republika, čije su inače tradicionalne ekonomske razlike, u korist severozapaseverozapada, dramatično intenzivirane poslednje tri decenije, i to bez ikakvih naznaka da se taj trend preokrenuo kao što optimistične izjave kreatora naše ekonomske politike impliciraju. Da je najrazvijenija članica eks-Jugoslavije dostigla relativno dostigla relativno visok nivo razvoja razvoja

-a (po kupovnoj moći) po stanovniku, kao i prosečne neto plate (ti pokazatelji su konstantno najmanje dvostruko viši od onih u Srbiji). Prosečni građanin HrHrvatske ima skoro duplo veću neto platu od onog u Srbiji, ali je BDP po kupovnoj moći veći za oko polovinu poslednjih godina, što se može objasniti visokim prilivom po osnovu usluga, koji pokriva relativno veliki javni dug Hrvatske. Ostale države nekada zajedničke dodomovine imaju slične nivoe BDP-a po kukupovnoj moći, s Crnom Gorom na vrhu (koja se bolje pozicionira od Srbije iako to nikada nije bio slučaj do početka ovog

mije 4% u ovoj godini. Evropska kokomisijabiti pozicionir pozicionira a Makedoniju ispred i spred nas, sa padom od 3,9% u ovoj naspram proceprocenjenih 4,1% za Srbiju, dok je prosečni pad od 1,6% za članice Zajednice nezavisnih država osim Rusije daleko manji od propro jektov  jek tovano anogg za za ssve ve ost ostale ale države države Evro Evrope. pe. U narednom delu teksta dajemo podatke i procene MMF-a (IMF, april 2020),

nije jasno samo na„deželi“, osnovu velikog ska naših ljudi ka već i naodlabazi s tim povezanih indikatora: indikatora: visine BDP

stoleća), je (kao posto i sličnobolje „listirana“ Srbija) zakoja po desetak kotirakotirana od BiH i Makedonije.

Naš skromniji projektovan pad ove godine posledica  je i malo malog g udela udela turi turizma zma u BDP-u od oko 1%. Upravo  je velik velikii značaj značaj turiz turizma ma za za privredu razlog visokog očekivanog ekonomskog pada Hrvatske i Crne Gore

Prosečne neto plate u EUR u zemljama bivše Jugoslavije na početku 2020. IZVOR: NACIONALNE STATISTIKE

1.200 1.000 80 0 60 0

40 0 20 0 0 RS

BIH

H R VAT S K A

S. MAKE-

DONIJA

S LO V E N I J A

CG

S RBIJA

31  

 ANALIZA EKONOMIJE SRBIJE I REGIONA

Inače, pozicija Srbije u odnosu na „severozapadne na „severozapadne re25 publike“, pa i Crnu Goru, znatno je lošija ako kao pa20 rametar uzmemo BDP po stanovniku u tekućim dodo 15 larima ili evrima (prethod(prethodne godine smo imali tri i po 10 puta manji BDP od Slovenije, dva puta od Hrvatske, te za petinu manji od Crne 5 Gore, za koliko smo grubo bili bolji od Makedonaca). 0 I prosečne neto plate „pri„pri čaju“ sličnu priču (ili dramu), mada Crna Gora prednjači sa 525 evra u martu 2020, dok su Srbija, ReRepublika Srpska, Federacija BiH, te MaMakedonija ispod famozne ljubičaste evro novčanice. Istina, cene su u ovim ekonoekonomijama mija ma niže od onih u „severozapadnim republikama“, što samo donekle ublažaublažava razliku u životnom standardu. Prethodni pokazatelji nisu posebno loši za nas; donekle je slična situacisituaci  ja kada analiziramo nekoliko sledećih, takođe veoma važnih, u kojima je SrbiSrbi -

Snažno kad je važno

STOPA NEZAPOSLENOSTI (UDEO U AKTIVNOJ RADNOJ SNAZI) ZA ZEMLJE BIVŠE JUGOSLAVIJE 2017-2020. (IMF, 2020)

no pod pritiskom uvoznog lobi ja) već osam godina u kontinukontinuitetu realno ne aprecira prema evru, čineći domaći izvoz mamaS. M A K E DON I J A nje konkurentnim a uvoz sve BI H više isplativim. Stoga nije čudo da posle Crne Gore, koja zbog SRBIJA strukture privrede praktično HRVATSKA mora da ima visok deficit platSLOVENIJA nog bilansa, Srbija najgore stosto ji i po po tom indikator indikatoru, u, što posta posta je problem, proble m, posebno sada kada se inače intenzivan priliv strastra2017. 2018. 2019. 2020. nih direktnih investicija više ne može očekivati. očekivati. Na kraju, vraćajući se neponepo (od ja često često međ među u lošije lošije ili ili najgor najgoree kotira kotiranim nim voljnoj strukturi domaće privrede (odnosno „zaštitnom“ i „strateškom“ kaod svih ex-Yu republika. Na primer, iako je inflacija snižena i rakteru poljoprivrede i s njom povezane inte konačno je postignuta decenijama želježelje- industrije), i kako reče naš čuveni intespona stabilizacija cena, ovaj fenomen ima lektualac Predrag Marković - našoj spoi drugu stranu. Nije problem što je pro- sobnosti da trpimo, odnosno izdržimo sečna godišnja inflacija i dalje najviša u i gore stvari, percipirana žestina udara regionu. Radi se o prosečnom rastu cena od samo 2,1% u posmatrane četiri godigodine. Dakle, ovo bi bio sjajan sjajan pokazatelj ali pod uslovom da domaća valuta (verovat(verovat-

koji ćemo podneti izvesno neće biti tako dramatična, posebno imajući u vidu isis kušenja kroz koja smo prošli devedesetih godina prošlog veka. N

Wiener aplauz

Dok oni brinu o našem zdravlju mi čuvamo čuvamo ono što je njihovo. Važni popusti na polise auto kasko i osiguranja stanova, kuća i stvari u njima za heroje koji se bore za očuvanje našeg zdravlja, za sve zaposlene u zdravstvenim ustanovama. Za više informacija posetite wiener.co.rs , našu najbližu poslovnicu ili pozovite svog agenta osiguranja.

S pažnjom prema važnom

32 

Nedeljnik   14. maj 2020.

 

INTERVJU RAMBO AMADEUS

Kad ste čuli da je neka banda obila banku i da su banditi nestali?

T

amo u prvim danima pandemije, Rambo Amadeus  je na delu pokazao pokazao da mu nije do pohlepe i da treba narod zabavljati u samoizolaciji, pa im je omoomo gućio da daunlouduju njegov novi album „Brod budala“. To je bilo u danima kada je svet obećavao da će se promeniti i da je pohlepa grozna stvar. Tamo u prvim danima pandemije, karan karantina, samoizolacije, dopisivao sam se svanrednih Rambom.mera, Znao sam daće on imati zanimljivije teorije i odgovore. Ali smo pomerili inintervju jer su se s e stvari stvari revidirale i menjale, pa je bilo logičnije da to uradimo u danima kada je narod svečano izašao iz vanredvanrednog stanja i ušao u redovno stanje, autobus, teretanu, kafić...

Nadam se da su ljudi zatočeni u izolaciji opet počeli da cijene dokolicu, i sve one stvari u kojima mogu da uživaju potpuno besplatno, razarajući razar ajući tako temelj t emelj modernog liberalnog kapitalizma - pohlepu i patološku potrebu za potrošnjom, ispričao je muzičar za Nedeljnik

Razgovarao Branko Rosić

33  

INTERVJU RAMBO AMADEUS

Ti si na samom početku pandemi je podelio svoj svoj album besplatno besplatno na Jutjubu. U doba početka pandemi je, kada kada je krenulo sa sa samoizolacij samoizolacijaama, mnogi filozofi, psiholozi, sociolozi, pa i ekonomisti rekli su da će se svet promeniti usled pandemije, da neće biti pohlepe itd., a da li će se za ista promeniti ili će posle vakcine svi biti još pohlepniji i gori i suroviji? Čovjek je opstao do sada zato što je evoluirao, imao sposobnost brzog prilaprilagođavanja. Dijeliti album besplatno na Jutjubu je danas jedini način da ga dodo voljan broj ljudi čuje, s obzirom na to da moje pjesme nisu ni za radio ni za TV  jer imaju imaju jasan jasan sadržaj. sadržaj. Surovost ali i solidarnost su biološke funkcije, postoje i među insektima. SuroSurovost se pojavljuje kada je jedinka u opasnosti, a solidarnost kada je neka n eka vrsta, ili neka njena grupa u opasnosti. Kad opasnost prestane, prestaje potreba i za susu-

go jasnije se vide i društvena uređenja drdržava, kao i karakter vladara i njihov odnos prema građanima - po njihovim reakcijareakcijama, potezima i retorici. S druge strane, nadam se da su ljudi zatočeni u izolaciji opet počeli da cijene dokolicu, i sve one stvari stvari u kojima mogu da uživaju potpuno besplatno, b esplatno, razarajurazarajući tako temelj modernog liberalnog kakapitalizma - pohlepu i patološku potrebu za potrošnjom. Pohlepa i patološka potrošnja su dvi je strane iste medalje, me dalje, na primer - kad ste čuli da je neka banda obila banku i da su banditi nestali - nastaviće da žive skromno do kraja života ne radeći nini šta? Nikad. Uglavnom krenu da se kurkurče i patološki troše - pa ih policija uloulo vi prateći njihove bahanalije, nikog nisu skembali u povrtnjaku, na planinarenju ili u biblioteci. Virus je načas zaustavio tu centrifucentrifu gu jurenja za parama i besomučne popo-

rovošću i za solidarnošću. To su biolobiolo ški algoritmi, usađeni u svako živo biće, upravo zato je socijaldemokratsko društveno uređenje napredno - jer insistira da se društvo ne prepusti biologiji, nego da solidarnost bude integrisana u društveno uređenje, a pohlepnost i surovost da se kažnjavaju, a ne da budu uzor.

trošnje.

POHLEPA I PATOLOŠKA POTROŠNJ POTROŠ NJA A SU DVIJE STRANE ISTE MEDALJE Svijetu se nametnuo tako sistem vrijednosti - u kom se naopak na primer proizvodnja i prodaja lijekova, ili spaspasavanje ljudi od najtežih bolesti tretira kao najnormalniji biznis, savremena liliberalna etika nema nikakav problem s tom praksom. Vjerujem da će nakon pandemije svisvi jest ljudi biti korak bliže uređenju koje bih rado nazvao ekosocijalizam. A čuli smo se malo na početku izbijanjaa korone, pa si mi ti slao neke bijanj materijale za razmišljanje. Šta danas misliš o svemu u vezi sa virusom? Mislim svašta, otvoriopostoji, je virusdefinitivno mnoga pipitanja. Virus definitivno  je nedo nedovol voljno jno pozna poznatt stru struci. ci. Vidimo idimo to po po kontradiktornim preventivnim mjerama i predloženim metodama liječenja koje se sprovode na raznim tačkama svijeta. MnoMno-

U našem prethodnom intervjuu rekao si: „Francuzi vježbaju borbu za socijalnu pravdu još od 1789. godine, dakle 230 godina treninga. Uhodaćemo se i mi za neko vrijeme...“ Evo treniramo i dalje. Niko ovde ne spo minje prava radnika, zaposlenih posle kraja ovoga. Nigde nema socijal nih pitanja. Zašto? Valjda zato što kod nas do sada nije bilo tvrdog kapitalizma, mi smo ga prepreskočili, umjesto buržoaske revolucije imali smo ustanak protiv Turaka, iz fefe udalizma smoprasad ušli direktno u socijalizam, pečemo za Prvi maj dok se radnici u svijetu za 1. maj makljaju s policijom. Ne znam da li tvrdi kapitalizam može opstati kod nas - jer ovdje radniradni ci u većini slučajeva posjeduju negdje neku zemlju na selu, koja može da im ipak obezbjedi golu egzistenciju. U tvrdom industrijskom kapitalizmu prava radnička klasa nema ništa, ni stan, ni zemlju, samo golu nadnicu za rad. Sedam dana nakon što radnik bezemljaš ostane bez posla - on je gladan i izbačen na ulicu, i nema kuda da ode. Iz te beznadežne pozicije se javljaju jaki sosocija cijalni pokreti, jer je u pitanju borba za golilni opstanak. Pretpostavljam da je kod nas radnika koji nemaju ništa na selu ipak nedovoljno za tvrdo sindikalno djelovanje.

Jugoslavija je bila san Južnih Slovena, prilika da žive zajedno u miru, jaki dovoljno da otjeraju okupatore koji su se ređali nad nama.  Ali neka društva i najplemenitije snove pretvore u noćnu moru KOD NAS DO SADA NIJE BILO TVRDOG KAPITALIZMA, MI SMO GA PRESKOČILI, UMJESTO BURŽOASKE REVOLUCIJE IMALI SMO USTANAK PROTIV TURAKA, IZ FEUDALIZMA SMO UŠLI DIREKTNO U SOCIJALIZAM, PEČEMO PRASAD ZA PRVI MAJ DOK SE RADNICI U SVIJETU ZA 1. MAJ MAKLJAJU S POLICIJOM

Na početku sezone biće baš kao nekad. Biće neuporedivo manja gužva. Boka kotorska, s obzirom na to da kruzerima do daljeg neće biti dozvoljen ulazak biće besprekorno čista i tiha

34 

Nedeljnik   14. maj 2020.

 

Kod nas je najava prvog izlaska iz ka rantina bila vezana za ugostiteljstvo. ugostiteljstvo. Bio je veliki naslov u novinama „Po činju da rade kafići i teretane“. Je li to glavna stvar kod nas? Glavna pri vredna grana, i glavni izvor sreće ovog naroda da sedi u kafiću i ide u teretanu? Zaboravio si i kladionice. Nevjerovatno je da rade - a sportskih događaja nema. Na šta li se klade? „Kada glavu razdrobiš tijelu - u mukama umiru členovi“ - Njegošev legenlegendarni stih - usuđujem da prevedem društvo bez moćne kulture je zapravo muva bez glave i njen let i atraktivni luping brzo se završava zakucavanjem u šoferšajbnu. Kultura i obrazovanje svakoj autoritarnoj vlasti smetaju - ljudi što su površniji lakše je njima manipulisati. Početak maja nametnuo je praznična

vedesetih, pa skoro da je sumorno da je on u slovo sl ovo aktuelan i danas? U njemu je sve: i televizija, televizija, penzioneri, deljenje para... Pa dobro, da li si ti pesnik večnih stihova ili se ovaj narod ne pomera? Kad bih opjevao gravitaciju ili princip poluge, moji stihovi bi živjeli vječno. A ni pare, ni televizija, ni penzioneri nisu nestali u međuvremenu. Ipak, imam utisak da se u Srbiji stvastvari pomjeraju, ubrzavaju. Vlast se pripri lično redovno mijenja. Dva uzastopna mandata su uobičajena i u Americi. TreTreći je previše, čak i kad bi vlast bila besbes prekorna. Spomenuo sam televiziju iz te pesme. Televizija je fenomen ovog naroda. Po nekim podacima, mi je najviše gledamo na svetu, onda prve demonstracije demonstr acije 9. marta 1991. bile su izazvane izazv ane i televizijom, vlasnik jed-

pitanja. Prvi maj, pa zato sam te pitao o socijali i pravima, a 4. maj je 40 go dina od smrti Tita. I ti si imao u pesmi „Karamba karambita“ onaj stih „Da l’  je bilo bilo bolje bolje za za vvrije rijeme me drug drugaa Tita Tita“. “. Da li bi danas bilo šta promenio u tom sti hu ili je još jasnije? Kakvo je tvoje mi šljenje danas o Titu i Jugoslaviji? Nažalost, i Tito je, kao i mnogi vladavlada ri, pao u tu slatku zamku kulta ličnolično sti, koja koja neminovno dovodi do toga da se okružite poltronima i nesposobnjakovinesposobnjakovićima, ili još gore, lukavcima koji vam popovlađuju, dok iza leđa sprovode svoje ličlične ambicije, a takav sistem, koji zavisi

ne televizije ovih dana je alternativni naučnik, borba borba oko televizije i opi jenost televizijom televizijom traje traje li traje. traje. Zašto baš mi i TV? Televizija je amortizovan medij, mlamlađi ne gledaju TV uopšte. Od TV-a korikoriste samo ekran - na koji puštaju sa kompa šta žele. Žaliti se na sadržaj televizije je isto kao da se žalite na buku i zagađenje od parne lokomotive. Televizija još uvijek opstaje  jer je je jedini jedini medij medij koji je razu razumlji mljivv slaboslabopismenima. Oni nemaju alternativu. alternativu. Čudi me kako još uvijek postoje titlovi za strane filmove, filmove, zašto se ne bune glegle-

samo od jednog čovjeka, puca jer kad-tad: što kasnije, to gromoglasnije, s vrevremenom nesporazumi porastu kao katedrala od karata. Da je postavio sistem upravljanja i kontrole kako treba, mogao bi da se popo vuče mnogo prije nego što je počeo da gubi konce. Jugoslavija je bila san Južnih Slovena, prilika da žive zajedno u miru, jaki dodovoljno da otjeraju okupatore koji su se ređali nad nama. Ali neka društva i najplemenitije snove pretvore u noćnu moru. Meni je nene pojmljivo da i Germani, i Saksonci, i

daoci, da traže nadsinhronizaciju tur-turskih serija, na maternji jezik, da ne momo raju da čitaju titl. Svijet ubrzano ulazi u promjene - slabopismenima i čitavom ustrojstvu oko njih egzistencija će biti ugrožena.

Romani žive u slozi, a Sloveni, kao- najnaj brojnija etnolingvistička grupacija kaorogovi u vreći. U čemu je štos?

stadrugi više niko neće niopet sjećati će dio sezone biti -korone, gužva. pa Da nisam sa mora - da moram da rezervišem smještaj, uradio bih to čim se otvore granice - da odmor provedem u što manjoj gužvi. N

Evo ponovo sad čitam tekst te tvoje pesme „Karamba karambita“ iz de-

Kao čovek sa mora, šta misliš, kako će izgledati letovanje i more ovog leta 2020? Baš kao nekad. Biće neuporedivo mamanja gužva. Boka kotorska, s obzirom na to da kruzerima do daljeg neće biti dodo zvoljen ulazak - biće besprekorno besp rekorno čista i tiha. Vjerujem da se od početka avguavgu -

35  

ODBRANA BEOGRADA

LJUBOMIR SIMOVIĆ

Od onih koji nam spolja zakivaju prozo pro zore re opasniji su oni koji im iznutra dodaju eksere Mnogo toga se promenilo posle korone i u Srbiji i u svetu, ali stavovi priznatog pesnika, dramskog pisca i akademika - nisu. Uz dozvolu izdavača (Vukotić media) prenosimo delove razgovora sa Ljubom Simovićem vođenog za potrebe knjige „Odbrana Beograda“, uz osvrt na aktuelnu situaciju sit uaciju koja nas je zadesila a kojim je on svoja razmišlj razmišljanja anja dopunio za Nedeljnik

Priredio Veljko Miladinović

B

aš u vreme kada smo počinjali da shvatamo razraz mere krize koju je izazvala pandemija pande mija koronavirusa, koronavirusa, u martu ove godine, akadeakademik Ljubomir Simović je objavio knjigu sa naslovom „Odbrana Beograda“ (u iziz-

danju „Vukotić media“). Reč akademik je o zbirci zbirci tekstova i intervjua u kojima Simović analizira našu stvarnost. stvarnost. Mnogo toga se promenilo posle korone i u Srbi ji i u svetu, ali stavovi stavovi priznatog pesnipesni ka i dramskog pisca - nisu. Uz dozvolu izdavača prenosimo delove razgovora (autor Dubravka Vujanović) vođenog za potrebe ove knjige, uz osvrt akademika Simovića na aktuelnu situaciju koja nas  je zadesila zadesila a kojim kojim je on svoj svojaa razmišlj razmišljaanja dopunio za Nedeljnik. Kako vam danas izgleda potreba za „odbranom Beograda“? Nijejereč samo o odbranipovod, Beograda. Beo grad samo neposredan jer jeBeobionajviše izložen ambicijama neznalica i onima koji su ga videli kao plen. U Beogradu je mnogo štošta dovedeno u pitanje, o čemu u toj t oj knjizi iscrpno govorim.

36 

Nedeljnik   14. maj 2020.

 

Da podsetim samo na nekoliko primera. p rimera. U Beogradu je ukinuta Glavna železnička stanica, zato što je taj prostor trebalo stastaviti na raspolaganje nekoj arapskoj adresi, kojoj je, ne zna se pod kojim usloviuslovi ma i po koju cenu - kao što se ne zna ni s kojim pravom - prepušteno 110 hektara savske savske obale. Na 99 godina. Planiranjem žičare sa gondolom ugrožava se kulturkulturno-istorijski identitet Beogradske tvrđatvrđave, planira se izmeštanje Starog savskog mosta na suvo, da tramvajska buka ne bi smetala stanarima „Beograda na vodi“. U to se uklapa i ono što se dogodilo na Savamali. I tako dalje. A kao kruna svega, aktuelna vlast je 79. godišnjicu bombarbombardovanjaa Beograda dovanj Be ograda obeležila obele žila osvetljavajući osvetljavajući najvažnije naj važnije beogradske zgrade bojama nenemačke zastave! Nedostajao Nedostajao je samo kukakukasti krst na vrhu „Albanije“! Međutim, nije ugrožen samo BeoBeo grad, i ne radi se samo o odbrani BeoBeo grada. Ustav naše zemlje je praktično suspendovan, kao i zakoni, kao i instiinsti tucije koje zakone treba da sprovode. Radi se, dakle, i o odbrani Ustava i zaza kona, o odbrani ljudskih prava prava i sloboslobo da, uključujući i slobodu mišljenja i gogovora. Jednom rečju, radi se o odbrani od autokratije. Sva vlast je koncentrisana u rukama jednog čoveka. U rukama predsednika Republike. Vlada nije ništa drugo do njegov poslušni servis. Predsednik je nedavno izjavio da se verovatno neće kandidovati za drugi mandat. A scenario koji on ima u vidu predviđa da će ga na to, aklamacijom, naterati zazahvalni narod. A pošto ne može da odoodo li glasu naroda, on ćeza sedrugi, žrtvovati i kankan didovaće se ne samo nego, akotreba, i za doživotni mandat. „Odbrana Beograda“ je odbrana od svega toga. A da li vas je šokirala ova situaci  ja u kojoj kojoj se svet svet našao, virus virus i pandemija? Da je u pitanju samo pandemija virusa, sve bi bilo jasnije i jednostavnije. Ali kod nas se to uveliko komplikovalo, zato što je pandemija uključena u predizborpredizbornu kampanju. Uvedeno je vanredno stanje, slično ratnom, sa vojnim patrolama na ulicama, a kao glavni epidemiolog, i kao glavni učesnikRepublike. svih akcija, nametnametnuo se predsednik Pandemi j jaa kod kod nas nas nije nije samo samo u nadležno nadležnosti sti medimedicine, u nadležnosti epidemiologije, nego  je, još više, više, u nadležnos nadležnosti ti politi politike. ke. I oodlu dlu-ke - prvo o uvođenju vanrednog stanja,

nijednu priliku a da taj cilj ne dovedu u pitanje. Zar nedavno jedan od onih iz samog državnog vrha nije poručio EvroEvropi: „Ako vi nećete da nas primite, ima ko hoće“? Videći da vlada toleriše to laviralaviranje nekih svojih članova između Evrope i Kine, i Evrope i Rusije, pitamo se da li se i ona sama dvoumi „kojoj igri čigra biti“.

Pandemija kod nas nije samo u nadležnosti medicine, u nadležnosti epidemiologije, nego je,  još više, više, u nad nadležn ležnosti osti politike. I odluke - prvo o uvođenju vanrednog stanja, a potom i o njegovom njegov om prebrzom ukidanju - više su rezultat političkih procena nego stručne argumentacije a potom i o njegovom prebrzom ukidanju - više su rezultat političkih procena nego stručne argumentacije. Sve što vlast preduzima, i sve što radi, ima samo jedan cilj, kome je podređepodređeno sve: učvršćivanje vlasti. I bojim se da  je sprem spremna na da da ssve ve iskorist iskoristi i kao kaonapovod poulice. vod da one bakljonoše sa krova siđu

Mnogi uzroke za sve što nas je snašlo traže u nedovoljnoj aktivnosti aktivnosti „intelektualne elite“. Kada se uzme u ob zir ko su ljudi koji su početkom višestranačja formirali stranke, i pokret poput DEPOS-a, i koji je bio njihov značaj u društvu, profesionalno postignuće, autoritet, autoritet, a ko su oni koji danas predvode partije, proteste, medije, može li se onda zaista krivica prebaciti na pasivnost intelektualaca, čije su aktivnosti aktivnosti danas svedene na potpisivanje potpisivanje peticija? Intelektualci su odigrali veliku ulogu u borbi protiv režima Slobodana MilošeMiloševića, i bitno su doprineli pobedi demodemo kratskih snaga. Ali na ono što se kasni je događalo događalo nisu imali imali nikakvog nikakvog uticaj uticaja. a. Jedan od osnovnih zadataka posle pobede 5. oktobra bio je da se sprovede lulu stracija odgovornih za ono što se događalo tokom devedesetih. Kao što znate, od lustracije nije bilo ništa. Krivci ne samo da nisu lustrirani, nego su, jači nego ikad, ponovo došli na vlast. Srbijom, kao i devedesetih, opet vladaju radikali, maskirani u naprednjanaprednjake, espeesovci i julovci. Sklapaju se najnajneprirodniji savezi, pri čemu nisu vava-

Kako vam je delovalo ono dočekiva nje kineskih aviona o kom se naširoko pričalo? Ne bi me začudilo da je Vučić i na tom dočeku odglumio znanje kineskog jezijezika, kao što je nedavno uradio na jednoj od svojih televizija. tel evizija.

žni ni ideologija, ni politika, ni politička prošlost. Svako može sa svakim. Dačić  je, na primer, primer, bez problema od portpaportpa rola Slobodana Miloševića prešao u proproevropsku vladu Borisa Tadića, a potom, takođe bez problema, u vladu AleksanAleksandra Vučića. Intelektualci na takav rara zvoj, sa takvim obrtima, nemaju nikanikakvog uticaja. Ostaje im da se protiv toga bore i bune kao slobodni strelci.

To je i pitanje našeg odnosa prema svetu. Bili ste neposredni učesnik događanjaa iz devedesetih godina događanj kada smo želeli da „postanemo svet“. svet“.

Kada se pogledaju odnosi sa susedi ma, pitanje je: kako smo tako olako zaboravili razmere tragedije devedesetih i ulogu koju su u njoj imali neki

Sada smo to i postali, nešto onako kako želeli, negoali zato nas je zadesila ista nevolja... Kažete: „deo sveta“. Deo kog sveta? Zvanično, naš cilj je ulazak u Evropsku uniju. Ali naši političari ne propuštaju

od današnjih političara? Svi oni, praktično, rade ono isto što su radili i tokom devedesetih. Naši ministri i diplomate kao da ne znaju ništa drugo nego da drugima pokazuju lakat. I da, dolivajući ulje, održavaju vatru

37  

ODBRANA BEOGRADA

LJUBOMIR SIMOVIĆ

iz ratnih godina. Govore brzopleto, neneodgovorno i nepromišljeno, ne misleći o posledicama onog što kažu. Dačić iziz javljuje  javljuje – u čije čije ime? – da u Srbiji Srbiji ne popostoji „žal“ zbog odlaska Crne Gore, i to  još zakiti porukom: „Kamo sreće s reće da se nikad nismo ni spajali!“ Nenad Popović traži prekid odnosa sa Crnom Gorom. Vulin insistira da na n a parastos u Jasenovcu, i na pomen Pavlu Bulatoviću, ide u vojnoj uniformi. Kad mu vlast u Crnoj Gori to ne dozvoli, on potegne da, u svosvo joj obradi, obradi, citir citiraa Njegoša Njegoša:: „Strah „Strah va vam m kakalja obraz!“ Strah od uniformisanog VuVulina, pred kojim, ostavljajući i topove i komoru, i kape i cokule, i kazane i koko koške, i žene i decu, kao bez glave beže divizije i armije! Iz SANU je među prvima krenuo glas da je Kosovo izgubljeno. Vi ste se tim sta stavovima vovima na neki ne ki način pridružili ocenom da „ne znamo šta bismo ni sa Kosovom ni sa Crnom Gorom kad bi nam se vratili“. Ima li onda sva ova galama oko dijaloga dijaloga smisla i čemu bi on služio? Nisam se ja tom glasu, kako kažete, „na neki način pridružio“. Ja sam samo reagovao na izjave naših političara, koji grme: „Kosovo je Srbija!“ i „Nikad nećeneće mo priznati Kosovo!“, i koji misle da su tim parolama rešili ceo problem. Meni se, dok sam slušao te njihove izjave i zaza klinjanja, nametnulo da im postavim  jedno logično pitanje: pitanje: Ako bi vam vam neko vratio Kosovo, imate li plan kako biste ga integrisali u Srbiju? Da li ta mislite da je, posle svega što se desilo, integracija moguća? Drugim rečima, ako nemate takav plan, i ako u njega ne verujete, vi nas tim parolaparolama zamajava zamajavate te i lažete! To je sve što sam hteo da kažem. A da li je Kosovo izguizgubljeno ili nije, zaključite iz njihovog ododgovora na pitanje koje sam im postavio. U jednom davnom intervjuu izjavili ste: „Kada sam u Beograd došao definitivno, 1. septembra 1955, to je bio grad-gospodin. grad-gospodin. A danas je to grad-prosjak, grad-đubrište. On  je izgubljen i zapušten, zapušten, kao što je izgubljena i zapuštena cela ov ova našarashodovana zemlja, koja se araspa da.“ Da li je kasno ili još ima šanse da se krene u „odbranu Beograda“? Beograda“? Da dovršim taj citat: rekao sam da se i u takvom Beogradu lakše diše. Zato što

Naši ministri i diplomate kao da ne znaju ništa drugo nego da drugima pokazuju lakat. I da, dolivajući ulje, održavaju vatru iz ratnih godina. Govore brzopleto, neodgov neodgovorno orno i nepromišljeno, ne misleći o posledicama onog što kažu

Beograd ima koncentraciju velikih znanja i energija, energija, i zato što ta znanja znan ja i te enerenergije ne spavaju spavaju i ne ćute. Pomenuli ste papasivnost intelektualaca. A oni su napisali tomove argumentovanih analiza i protesta protiv izgradnje „Beograda na vodi“, izneli su silne argumente protiv izgradnje gondole na Kalemegdanskoj tvrđatvrđavi... Druga je stvar što svemoćni zamenik nevidljivog gradonačelnika te stručnjake i njihove argumente ignoriše. Pred njim bi i major Gavrilović bio nemoćan. Pod plaštom borbe za Evropu i evropske vrednosti, mnogo šta se podmeće, a evropske države, brinući o svojim spoljnopolitičkim interesima, rado zažmure kada se te vredno sti dramatično dramatično krše. Postoji li ključ za vrata koja su nam „spolja zakivali“, a mi im „iznutra dodavali eksere“, kako kažete u pesmi „Istina o ekserima“? Od onih koji nam spolja zakivaju vrata i prozore mnogo su opasniji oni koji im iznutra dodaju eksere. A takvih ima više nego što mislimo. Ali gledajući te majmajstore sa kesama punim eksera, ne smesmemo da potcenimo ni one koji ne bi imali ništa protiv da naša zemlja dobije status nečije gubernije!

tano „olako“, nepromišljeno i u neznaneznanju. Značenja i poruke kukastih krstova su nedvosmislene. Onaj ko ih je nacrtao nije ih izabrao slučajno, nego sa pupu nom svešću o njihovom značenju. I mi na isti način, sa punom svešću o njihonjiho vom značenju, treba i da ih čitamo. Iako sam siguran da se oni kod nas sa zidova nikad neće popeti pop eti na zastave, njihovu pojavu poja vu ne bih potcenjivao. Može li se naći lek za ljude i dru štvo na Balkanu i u Srbiji? Kada biste mogli poruku, zaveštanje, zaveštanje, srp skom narodu u ovom trenutku izreći kroz jednu rečenicu, koja bi to misao bila? Dositej je želeo da „jednopleme„jednopleme ni usude se svrh svake stvari slobodno misliti, i sve što čuju da sude i rasužda rasužda-vaju“. I svakome od nas obratio se porukom: „Slovesni človeče, misli, sudi, rasuždavaj, poznaj!“ A Isidora Sekulić je napisala: „Tražiti o svemu vrlo precizne informacije, i onda se povlačiti i o stvarima misliti - sam.“ Kakav je, po vama, položaj SANU i njen odnos prema problemima? Brani li ona nacionalnu ulogu koju ima ili, kao što joj mnogi pripisuju, često gubi tempo, beži od vatre, posi pa se pepelom? Mnogi ljudi nisu upoznati sa prirodom Akademije i sa onim što se u njoj radi. Mnogi ne znaju kakva je uloga jedne takve institucije, i nstitucije, pa joj postavlja postavljaju ju zazahteve koje bi trebalo t rebalo upućivati upućivati na neke druge Neki očekuju da se SANU ponašaadrese. kao politička institucija, maltene kao politička stranka, koja nacionalnim problemima treba da se bavi na način političke stranke. Pritom zaboravljaju barem dve stvari: stvari: da SANU nije politička nego naučna i umetnička institucija, i da se nacionalni problemi ne rešavaju rešavaju samo u politici, nego i u nauci i umetnosti.

Sa svih strana čujemo krupne reči: fašizam, totalitarizam, nacizam... Je li društvo zaista stiglo u stadijum da bi moglo ući u okvire definicije ne-

Ne tako davno rekli ste da je „književnost u rezervatu“. Nije baš u zatvoru? Dajete joj više slobode nego što joj odnos države prema kulturi daje?

kih odizgovaraju? ovih pojmova ili se i te reči olako Mi ponekad jesmo skloni olakom zaključivanju. Ali kukaste krstove, koji se pojavljuju na našim zidovima, ne momožemo gledati kao nešto što je tu nacrnacr-

Mogu samočak da kažem da mi već tridetride set, a možda i četrdeset godina, nenemamo književni život. Knjige se kod nas štampaju u trista primeraka. I svejedno  je da li to nazivate nazivate rezervatom rezervatom ili zatvozatvorom. N

38 

Nedeljnik   14. maj 2020.

 

KORONAVIRUS I DRUŠTVENA ODGOVORNOST

KAKO KOMPANIJE REAGUJU U OVOJ KRIZI PAMTIĆE SE DECENIJAMA DECENIJAMA Ako se neko ranije pitao čemu služi društvena odgovornost kompanija i da li je to samo reč na papiru i „self marketing“, sada je mogao da vidi na delu njihovu efikasnost i brigu

K

ao nikada pre, svet biznisa zmu samo velike odgovorne kompani- tvuje kratkoročnu protfitabilnost u koko danas je na izazovu. Ko-  je. Ovo je bio trenutak kada su pokazale pokazale rist vrednosti o kojima govori. ronavirus je najveći test koliko brinu o svojim zaposlenima, o Trebalo je poslovati u vanrednim korporativne društve- svojim partnerima, i o zajednici u koko - okolnostima, trebalo je zaštititi svosvo ne odgovornosti do sada,  joj p posluju. osluju. Koliko je važno sprovoditi  je radnike, ali i istovremeno svoje propro i trajaće čak i kada pandemija zvanično korporativnu društvenu odgovornost, izvode i usluge plasirati korisnicima iobude odjavljena. Način na koji su veliveli - drugim rečima. Ako se neko ranije pipi - nako uplašenim od korone, ne bi li sve ke kompanije reagovale reagovale danas, na ovaova- tao čemu služi društvena odgovornost imali na vreme. Mnoge su se i stavile na ko jedinstven krizni momenat u istoriji, kompanija i da li je to samo reč na papipapi- raspolaganje onim najranjivijim grupapamtiće se decenijama. Biće ovo trenutrenu- ru i „self marketing“, sada je mogao da ma. Biće još izazova, ali postoje, vidimo, tak koji će se izučavati u ekonomskim poslovnim školama širom sveta, o onioni-i ma koji su se snašli i onima koji su ostali lideri.  Svima je jasno da je ova kriza zahtevala hitnu akciju koju su mogle da predu-

vidi na delu njihovu Istraživanje koje jeefikasnost objavljenoi brigu. u HarHarvard Business Review pokazalo je da ljuljudi istinski veruju da njihova kompanija ima svrhu i jasne vrednosti kada vide da menadžment donosi odluke kojim žržr-

uspešni primeri kakoalijeimoguće biti veveliki, imati prihode, biti odgovoran prema drugima. Odvažni i kreativni koko raci koji se danas preduzimaju, definidefinisaće nasleđe kompanija u vremenu koje  dolazi.

39  

HEMOFARM

Odgovornost Odgov ornost - naša zaštita u krizi Piše dr Ronald Zeliger, generalni direktor Hemofarma emofarm je bio društveno odgovorna kompanija  još u vreme vreme kada kada ovaj ovaj termin nije ni postojao. Ove godine slavimo 60. rođenrođendan, a osim obeležavanja uspeha u poposlovanju, neprekidnog rasta i obaranja poslovnih rekorda, proslavićemo i dedecenije odgovornosti prema sebi i drugima. Te temelje brige za zajednicu postavili smo još dok smo bili mali pogon u Vršcu, a kako se kompanija razvijala - tako je rasla i naša odgovornost prema drugima. U međuvremenu postali smo i lider u branši, a time je naš zadatak postao još važniji jer kada ste prvi u biznisu, imate i dodatnu odgovornost

H

- da budete začetnik novog i dobrog i u drugim oblastima. Mi smo se davno odlučili da kroz lični primer promovišepromovišemo odgovornost i kulturu zajedništva, davanja i deljenja sa drugima.

Nedavno sam povodom rođendana Hemofarm fondacije pisao blog o društveno odgovornom poslovanju kompanija u kojem sam podvukao da današnji korporativni svet mora da brine o svojoj internoj i eksternoj

Predstaviću to na primeru aktuelne pandemije koronavirusa. Kako bismo spremno dočekali nadolazeću krizu, još početkom marta Hemofarm je reagovao brzo, i to prvo

unutar svog dvorišta. Formirao krizni štab, uveo nove procedure, podigao nivo zaštite na najviši nivo, obezbedio uslove za bezbedan rad za oko 2.000 zaposlenih u pro-

izvodnji, pakovanju pakovanju i logistici, a rad od kuće za stotine ljudi. Možete zamisliti koliko je to

lo maksimalan kapacitet proizvodnje i rad 24/7, a glavni uslov bio je da naši zaposleni ostanu zdravi. Kada smo sve postavi li na svoje mesto, taman u trenutku proglašenja vanrednog stanja u Srbiji, zajedno sa našom matičnom kućom Štadom, posvetili smo se realizaciji narednog zadatka - da

pomognemo široj zajednici. To smo učinili doniranjem 150 monitora za praćenje vitalnih funkcija pacijenata Srbiji, BiH i Crnoj Gori,

zahtevan zadatak za kompaniju naše veličine. Naš cilj je bio da obezbedimo dovolj no lekova za pacijente u Srbiji, što je znači-

zemljama u kojima se nalaze naše fabrike.

Da, istina je, biznis

kompanija prvo morate biti odgovorni pre-

može da bude dobar i profitabilan, a u isto  vreme i odgovoran. odgovoran. Uspešan, a pažljiv i održiv. Rekordan, a human.

Ovu aktivnost pratila je i Hemofarm fonda-

cija koja je obezbedila novčanu pomoć za Vršac i Šabac, gradove u kojima su naši proizvodni pogoni. Zato bih ponovio: kao ma svojim zaposlenima i ključnoj javnosti (u našem slučaju pacijentima). Ili drugači je rečeno, rečeno, ne možete možete biti biti odgov odgovorna orna kompanija ako ste bolesne ostavili bez lekova,

a zaposlene bez adekvatnih mera zaštite. S    

Koronavirus uspeo je u nečemu što su poslednjih vekova uspevali samo veliki ratovi i globalne fi-

nansijske krize: da se inicijalno

zajednici na promišljen, dugoročan i održiv način. Tom prilikom poručio sam i da danas ne postoji uspe-

zdravstveni problem prelije u druge oblasti i nokautira svetsku pri-

šan biznis koji nije društveno odgo-

potrebna ozbiljna nega da se ona povrati. Međutim, aktuelna pandemija nam je pokazala i svu snagu korporativnog sveta koji je u ovom, nimalo lakom trenutku po njega, pomagao građanima, bolnicama i brojnim organizacijama

voran, a da će uskoro biti apsolutno nemoguće da „igrate“ na većem,

globalnom terenu ukoliko vaše po-

slovanje nije odgovorno i održivo. H,    Korporativna društvena odgovornost ne znači samo da brinete i po-

mažete zajednicu već da ste, pre

vredu takvom jačinom da će biti

u borbi za živote građana. Kada je reč o Srbiji, njena poslovna zajednica je položila ovaj važan ispit sa visokom ocenom i još jednom pokazala svoje humano lice. Popla-

svega, odgovorni prema svojim ljudima, da gradite poslovno okruže nje koje poštuje njihova prava i daje

ve 2014. godine bile su veliki test, a trenutna kriza u još većoj meri je

im šansu da senerazvijaju. stavno rečeno, možete Jedno biti od--

samo u prvih mesec dana donirale robu, opremu i novac u vrednosti od devet miliona evra. Ovom prili kom moj aplauz ide svim firmama u Srbiji koje su napravile ujedinjen

govorni prema spoljnom svetu, a da to niste prema svojim zaposleni-

ma. To se često zaboravlja, a važno  je da bude bude istaknuto. istaknuto.

okupila brojne kompanije koje su

front u borbi protiv korone.

   1    0    /    5    3    4    N

40   

GENERALI OSIGURANJE SRBIJA 

 Vodimo u prvom poluvremenu,  Vodimo poluvremenu, najvažnija najva žnija pobeda je da su nam svi zdravi

Piše Maša Lalić, Lalić, direktorka Direkcije za ljudske resurse i organizaciju, Generali

D

legama koje rade za dominantno varijabil-

a nas je neko pitao šta piše u kompanijskom Planu za oporavak od pandemije, verovatno bi bilo malo onih koji znazna ju da taj plan plan i postoj postoji. i. B Bili ili smo sigurni da ga nikada nećemo koristiti, ali već početkom marta na sastanku kriznog tima, morali smo da ga upotpunimo sa mnogo detalja.

nu zaradu, odredili budžet od 0,5 mil. evra za pomoć prodajnim silama (kroz dodatne sisteme motivacije i tehničko opremanje) i odobrili beskamatne pozajmice na 12 rata

sa početkom plaćanja od septembra. Klijentima smo kroz sve kanale, mejlove, SMS i Viber poruke, kao i direktno, javlja -

li da će se svi procesi nastaviti digitalno, objašnjavajući kako da sami slikaju šte-

Još tada smo odlučili da se obustave sva službena putovanja u inostranstvo, ali i ona u zemlji. Za kolege koje su privatno putovale van granica naše zemlje, preporučivali smo ostanak kod kuće dve nedelje po povratku. Otkazali smo sve događaje, velike sastanke, interne obuke, odlaske na konferencije. Proširili smo opciju rada od kuće, sa preporu-

tu, pripreme elektronsku dokumentaciju,

podsećajući da je kontakt-centar 24/7 na raspolaganju. Naši agenti pozivali su lično svoje klijente, počev od onih 65+ u želji da provere da li su dobro i da li im je potrebna pomoć. Bili smo svedoci mnogih emotivnih momenata jer su klijenti predivno zahvaljivali na pojedinim akcijama – nabavka lekova, namirnica, organizovanje

kom da u kancelarijama ostane minimalan

lekarske pomoći. Paralelno, za određeni segment klijenata proširena su pokrića, tako da je u njih uključen i rizik od zaraze Covid virusom. Za sve nove klijente životnog osiguranja do kraja 2020. godine Co-

broj ljudi, bez čestih rotacija. Kolege starije od 65 godina, hronični bolesnici, osobe sa invaliditetom, trudnice i mame koje se vraćaju sa porodiljskog, zamolili smo da do daljeg ne dolaze na po-

sao. Zarukavica sve dežurne krenula je distribucija maski, i dezinfekcionih sredstava. sredstava. nam je je bi bilo lo da da ssvi vi ostan ostanuu živi živi i zdravi zdravi,, i da IT se pobrinuo da u najkraćem roku dobi-  je nam  jemo maksimaln maksimalnee tehničke tehničke mogućnos mogućnostiti za budemo u stalnom kontaktu. Da i jedni i drurad od kuće. Komunikacija ka zaposlenima gi znaju kako je Generali tu i kako čini sve da  je inten intenzivi ziviran rana a i uz promovis promovisanj anje e svih svih m mera era se osećamo sigurno. Zaposlenima je iskoprevencije, kao i novih pravila donetih u cilju municirano da je cilj svih daljih akcija oču zaštite zdravlja naših ljudi. Odlučili smo da vanje bezbednosti i da je zato ključno osta zatvorimo restoran u zgradi i da minimizira- ti kod kuće. Rekli smo da je kompanija stabilna, da mo ulaske trećih lica u naše prostorije. Svi ključni biznis procesi, kupovina polisa neži - tokom vanrednog stanja neće biti otpuštavotnih osiguranja i prijava šteta, prebačeni nja, ni isteka ugovora o radu, neće biti li su u roku od samo par dana na digitalne ka-

nale. Odlučili smo da obustavimo procese aktivne naplate potraživanja od klijenata, po svim osnovama. Tako smo donekle no dočekali objavu vanrednog stanja.spremNakon 15. 3. poštovali poštovali smo ranije utvrđeni ritam rada od kuće, a onda smo svoju energiju usmerili na dve, nama najvažnije, gru pe: naše zaposlene i naše klijente. Najbitni-

nearnog smanjenja zarada, da nema bolovanja (kako niko ne bi morao da ide kod lekara po doznake) i da nećemo obusta -

vidKompanija će biti pokriveni rizik.da donira ukupno je odlučila 12 miliona dinara Vladi Republike Srbije i lalaboratoriji „Vatreno oko“ za borbu protiv Co-

vid-19. Sada, kada planiramo postepen povratak

na redovan režim rada, možemo reći da u prvom poluvremenu vodimo. Najvažnija pobeda je ta da su nam svi zdravi. Sve je funkcionisalo sjajno iako nismo sedeli osam sati u kancelarijama. Naučili smo da vodimo virtuelne sastanke, postali brži u donošenju odluka, efikasniji u rešavanju proble-

ma. Zbližili smo se, više smo se zvali i češće pitali da li su svi dobro. Otpočeli smo digital-

viti proceszaprethodno dogovorenih zapošljavanja mart. Nedeljno smo pozivali

nu iako znamo danastransformaciju čeka maraton.sprintom, Sada imamo težak za

po oko 100 kolega, kako bismo čuli da li postoje neki problemi u radu ali i u životu.

datak da se „ne vratimo vrati mo na staro“, ali znamo da ćemo ga ispuniti. Sačuvali smo ljude, sa voljom i energijom – sve drugo će doći kao nagrada.

Planove prodaje smo revidirali, napravivši paket mera za ublažavanje efekta krize ko -

   8    0    /    5    3    4    N

41   

INTERVJU Nevena Stefanović, izvršna direktorka ljudskih resursa, Telenor

Zahvaljujući kulturi poverenja i fleksibilnosti, Telenor se lako prilagodio novom načinu rada U kakvoj situaciji vas je zateklo proglašenje vanrednog stanja i kako  je izgledalo izgledalo primarno primarno prilagođavanj prilagođavanje e na nove uslove poslovanja? Nedeljama pre nego što je u Srbiji za-

beležen prvi slučaj, uspostavili smo radni tim, pratili razvoj situacije globalno i uveli

mere za zaštitu zaposlenih. Tada su to bile mere zabrane putovanja u područja viso kog rizika, smanjen obim sastanaka, pojačana dezinfekcija prostora i higijena. Pod-

sećali smo ljude, češće nego obično, da je važno da se odgovorno ponašaju, da na primer ostanu kod kuće ako se ne osećaju dobro. Zatim smo uveli smene i organizovali rad tako da tokom jedne radne nedelje

pola zaposlenih radi od kuće. U trenutku beleženja prvog slučaja u Srbiji i uvođe nja vanrednog stanja već smo bili spremni da posao u potpunosti bude obavljan od kuće. Od tog trenutka najveći deo kompa nije je i počeo da radi od kuće, uključuju -

ći i kol-centar. Naravno, neke poslove nije moguće obavljati iz daljine. Rad u prodavnicama se nastavio gde god je to bilo moguće. I inženjeri su bili na terenu da bi mreža besprekorno funkcionisala 24/7. U ovim slu čajevima, uvodili smo dodatne mere koje su pojačavale bezbednost i zaposlenih i korisnika. Nama su ljudi najveći prioritet. I naši zaposleni, i naši korisnici, i partneri. To nije floskula. Prvo što smo ponovili ljudima je upravo to: naše i zdravlje naših porodica su najvažniji. Mi i u normalnim okolnostima podržavamo rad od kuće i povećanu fleksibilnost kako bi ljudi mogli svoje živote da organizuju na način koji im najviše prija i puni ih energijom. Sada smo to samo dodatno istakli. Već imamo i uspešno koristimo alate za online kolaboraciju, imamo jaku kulturu poverenja,

odgovornosti i angažovanosti, i zato smo zaistanačin bez većih novi rada. problema prešli na jedan Kako ste u kritičnom trenutku zaštitili svoje radnike i kako će izgledati tranzicioni period iz vanrednog u

Mnogo smo naučili i sada ćemo zajedno videti koji su najbolji načini rada, koji će omogućiti, u normalnim okolnostima, jos kvalitetniji i ispunjeniji život

   6    0    /    5    3    4    N

42   

nja i korišćenja prostora, tako da se obez bedi propisano rastojanje i primena svih

U ovome smo svi zajedno. Jedini dobar način da ovu situaciju savladamo je

vodimo kada donosimo odluke. Otvoreni smo u komunikaciji, i pričamo o svemu što se dešava u organizaciji i daljim planovima. Na početku, svi smo postali svesni da

zapravo isti kao i za svaku drugu situaci-

su naši servisi u kriznim vremenima od vi-

 ju u životu: da budemo ljudi. Ponoviću Ponoviću još  jednom: kad kažemo da su nam ljudi najvažniji, mi to stvarno mislimo. Nikome nije smanjena plata. Niko nije dobio otkaz. Naprotiv. Posebno vodimo računa o rodite ljima, rizičnim grupama, kao i svima koji žive u rizičnom okruženju. Poslali smo zaposlenima na kućne adre-

talne važnosti da bi društvo nastavilo da

miološkoj situaciji u tom trenutku, i kao i uvek pratiti mišljenja stručnih tela. Najva-

normalno stanje za zaposlene u Telenoru?

se maske i sredstva za dezinfekciju, da imaju ako im zatreba. Nekoliko puta dnev no ažuriraju se preporuke i mere za zaposlene, koje se donose na osnovu onih koje su postavile Vlada i zdravstvene organizacije. Obezbeđena je i psihološka podr ška, proširena LinkedIn platforma za učenje, pokrenuta je serija globalnih vebinara

i živih internih i eksternih onlajn događaja. Svake nedelje kroz set pitanja pratimo kako se zaposleni osećaju, naročito u kontekstu trenutne krize, rada od kuće, saradnje, načina na koji kompanija upravlja kri-

zom, povratkom u kancelariju. Time se

funkcioniše, putem telefona, poruka, in-

terneta... Zbog toga smo dali sve od sebe da obezbedimo povezanost za korisnike, ali i hitne službe, organizacije, zdravstve ne i vladine radnike. Sada, kad se sve po -

lako vraća u normalu, i mi se pripremamo za to. Zasada, prodavnice su nam otvorene uz svu primenu mera. Imamo i planove u fazama za vraćanje na posao u drugim delovima kompanije, ali ne žurimo. Imate li pređašnje iskustvo sa radom od kuće? Kako se taj način rada pokazao tokom vanrednog stanja i imate li plan da rad od kuće bude zastupljenijii ubuduće? zastupljenij

Što se povratka u neku novu normalu tiče, za početak, od ponedeljka 11. maja,

startovala je prva faza u kojoj zaposleni mogu, samo ako žele, da rade iz kancelarije. Napravili smo pažljivo pravila ponaša-

ostalih mera zaštite. Naredne faze ćemo prilagoditi epidežnije je da naglasimo da je ova faza samo za zaposlene koji žele da rade iz kancelarije. I dalje je preporučen rad od kuće, tako da će najveći broj zaposlenih tako i raditi. Kako ide leto, nadamo se da će to biti i iz vikendica ili neke lepe prirode. Svima će prijati dobra kombinacija angažovanja, angažovanja, opuštanja i druženja. Tokom krize smo još jednom dobili potvrdu da smo kompanija sa kulturom poverenja, odgovornosti, angažovanosti i solidarno-

sti. Mnogo smo naučili i sada ćemo zajedno videti koji su najbolji načini rada, koji će omogućiti, u normalnim okolnostima, kvalitetniji i ispunjeniji život, i poslovni i privatni. Kao što smo i rekli, već imamo kulturu koja omogućava i primenjuje fleksibilnost. Samo kao jedan od primera navodim da smo i do sada imali pravilo da svaki zaposle-

ni može pet dana mesečno da radi od kuće. I nastavićemo da idemo u tom smeru.

DELEZ SRBIJA   Odgovorna organizacija rada i ljudski pristup une police, dostava robe bez zastoja i uvek sve-

P

že namirnice, uz bezbedbezbednosne i preventivne mere na najvišem nivou, ali i uz osmeh i ljubaznu reč - tako je, prema rerečima Miloša Jaukovića, potpredsednipotpredsednika operacija i lanca snabdevanja kompanije Delez Srbija, izgledao svaki dan u Maxi, Tempo i Shop&go prodavnicama u prethodnom periodu krize koju je izaizazvala pandemija virusa Covid-19.

„Kad gledamo iz ugla trgovine, ovaj sektor je pokazao da je bio spreman da odgovori na povećanu tražnju kupaca. Uspeli smo da organizujemo kompletan lanac snabdevanja i zajedno sa dobavljačima pronađemo modalitete rada kako bismo dodatno po -

boljšali protok do prodavnica. efikasnojrobe organizaciji uspeli smo da obezbedimo za Zahvaljujući naše kupce dovoljno u kontinuitetu i u vanrednim okolnostima“, kaže Jauković. Solidarnost je reč kojom on opisuje odnos među zaposlenima, kao i sa kupcima. U prvi plan ističe entuzijazam, hrabrost i posvećenost svih kolega koji su se svakodnevno trudili da sve funkcioniše kako treba.

„Svi su imali veoma odgovoran pri stup sa jasnim ciljem šta je bio njihov zadatak. Siguran sam da nije bilo lako, da je bila potrebna dodatna snaga i zato sam veoma ponosan kad vidim da su preovladali ljudski pristup, timski duh i

podrška. Situacije za nama su pokazale da su zaposleni uvek tu jedni za druge, ali i za svoje komšije, posebno najstarije sugrađane, da pomognu u kupovini, raz-

mene reči podrške, upute osmeh.“ Globalna pandemija virusa u kojoj se

našao ceo svet je, prema Jaukovićevim rečima, najbolje pokazala koliko su važni solidarnost i odgovornost. „Delez Srbija je odlučila da ne iskoristi pomoć koju je država predvidela za potrebe privrede pogođene pandemijom. Naša kompanija je lokalno podržala zdravstveni sistem, a kroz brojne donacije u robi i mnogobrojne porodice Srbiji koje su osetileposlo uticajvirusa Covid-19. Istovremeno, poreduodgovornog pristupa vanju i strateškog planiranja procesa koji su rezultirali punim ra-

fovima za naše kupce, bilo nam je važno da ostanemo pouzdan partner i dobar komšija lokalnoj zajednici u kojoj svi mi i živimo i radimo“,“, istakao je Jauković. radimo

43   

44   

UNIQA OSIGURANJE

Sačuvali smo i osnažili kom komunikaciju unikaciju

R

izik je u osnovi delatnosti osiguranja, a vreme krize, uprkos najvećim izazovima za očuvanje stabilnosti poslovaposlovanja, ujedno i prilika za potvrdu korporativnih vrednosti i inovativnost izlaskom iz svakodnevnih okvira rada. Za svaki biznis, dela govore glasnije od svih reči. Fokus UNIQA osiguranja su ljudi: zaposleni, klijenti i svi članovi zaza jednice u kojoj smo deo društvenog mozaika a ne „izolovano ostrvo“.

Svesni da krizna vremena zahtevaju i

veću odgovornost, UNIQA je mobilisala sve raspoložive resurse i koristeći tehnološke mogućnosti, osigurala nesmetano funkcionisanje svih procesa. Zaposlenima je obezbeđen nesmetan rad od kuće a klijentima nastavak besprekornog servi-

sa usluga. Prelazeći sa „face to face“ na telefone, Viber, društvene mreže, imejlove, sačuvali smo, čak i osnažili komunikaciju na svim nivoima. Kontakt centar, telefonski i online servisi dostupni 24 časa za kuda ostanu motivisani kod kuće - Istrajnost, posvećenost, vera u uspeh i večno pitanje - šta možemo da uradimo bolje?

povinu proizvoda osiguranja i prijavu štete, 350 ličnih savetnika za osiguranje dostupnih telefonom, video-procena šteta, veb-

medicinskih usluga). Uz to, osiguranjem

šop, onlinekoje plaćanje rata osiguranja - deo su usluga je UNIQA implementirala

 je samo brojevima već i doprinosom dopri nosom za  jednici, UNIQA je do sad uložila preko preko 100

stranstva. Uz poruku da ostanu sigurni kod kuće,

igraonica, škola, vrtić, prostor vežbanje, restoran, omogućili smo svimazada iz kuće, korišćenjem internet prodavnice, obezbede dodatnu sigurnost i zaštitu. Ipak, u vreme izolacije i socijalnog di stanciranja, važno je bilo i ostati moti visan kod kuće. I u životu kao i u sportu, motiv je glavni pokretač svih aktivnosti neophodnih za ostvarenje malih i velikih ži votnih pobeda. Kako ostati motivisan kod kuće pitanje je na koje su promoter UNI QA osiguranja, Vaterpolo reprezentativci - Andrija Prlainović, Milan Aleksić, Dušan Mandić i Sava Ranđelović dali odgovor i kroz svoje primere poslužili kao inspiraci-

građane smo podsetili i na značaj posedovanja privatnog zdravstvenog osiguranja

 ja mn ogima. i svi velikii ovi šampioni šampio ni kada kada semnogima. nađu predKao preprekom, vaterpolisti

koje pokriva troškove zdravstvenih usluga u više od 800 zdravstvenih ustanova ši rom Srbije (pregleda, dijagnoza, laboratori je, kontrola, kontrola, ispitivanja ispitivanja i drugih drugih neophodni neophodnih h

u ovom izazovnom periodu primenjivali su iste vrednosti koje dele sa UNIQA osiguranjem, koje su zajedno razvijali u reprezen-

Dajemo daokolnostima, bismo svi imali više i smo baš kao u redovnim nastavili poposlovanje u skladu sa poslovnom strategi jom i u vremenu krize, nastojeći da zaštitimo ljude jer smo i mi nadasve ljudi, a tek

taciji kao saigrači, a koje su im pomogle

potom profesionalci sa tržišta osiguranja.

ranije ali su u vremenu socijalne izolacije,

dobile dodatnu vrednost. Vodili smo računa i o našim klijentima starijim od 65 godina, kao i onima koji su u ovom periodu delimično ili u potpunosti ostali bez prihoda - njima smo omogu-

ćili odlaganje plaćanja dospelih rata, bez obračuna kamate i uticaja na prava iz zaključenog ugovora. Korisnicima putnog osiguranja koji su boravili u inostranstvu omogućili smo produženje polise iz ino-

doma, mesta u kojem provodimo najviše vremena i koje je postalo naša kancelarija,

Kao kompanija koja uspeh ne vrednu-

miliona dinara u društveno odgovorne projekte i u humanitarnu pomoć. Solidarnost smo potvrdili i donacijom od pet miliona dinara zdravstvenom sistemu Srbije za nabavku respiratora i druge neophodne

medicinske opreme. Podrškom projektu DokTok za besplatne online i video zdravstvene i psihološke konsultacije građana, koji nemaju simptome virusa COVID-19, doprineli smo i rasterećenju zdravstvenih ustanova od poziva i poseta tokom pandemije

   4    0    /    5    3    4    N

45   

INTERVJU IGOR ANIĆ, PREDSEDNIK IZVRŠNOG ODBORA PROCREDIT BANKE

Digitalizacija kao odgovor na epidemiju implementira različite mere u cilju

rago mi da se ProCredit banka izuzetno brzo prilagodila svim novonastalim okolnostima tokom trajanja vanrednog stanja u Srbi ji, ali i veom veoma ao odgo dgovo vorno rno odgov odgovori orila la na sve zdravstvene pretnje sa kojima smo se suočili u danima najvećeg i najbrnajbržeg širenja COVID-19. Za samo nekonekoliko dana uspeli smo da reorganizujemo svoje celokupno poslovanje poslovanje i da na taj način dodatno zaštitimo sve svosvo je zap zaposl oslene ene,, a da ist istov ovrem remeno eno klijen klijen-tima obezbedimo kontinuitet i uobičauobiča jeno  jen o kori korišće šćenje nje svi svih h naši naših hu uslu sluga ga kao i pre 16. marta“, ističe Igor Anić, pred pred-sednik Izvršnog odbora ProCredit banke u razgovoru za Nedeljnik.

D

Po njegovim rečima, ProCredit banka se tokom proteklih dana maksi malno trudila da zadrži svoj pun radni kapacitet. Veliki broj zaposlenih je iz Centrale banke upućen na rad od kuće, dok je za poslovnice organizovan rad u smenama, čime je u potpunosti osi gurano da svi klijenti dobiju podršku i usluge koje su im neophodne, bez ob zira na potpuno nove uslove rada.

Kako se uvođenje vanrednog stanja zbog pandemije COVID-19 odrazilo na poslovanje ProCredit banke? Poslovna aktivnost mnogih klijenata se smanjila i to je sasvim razumljivo. Sa dru-

ge strane, čak i tokom trajanja vanrednog stanja nivo depozita u ProCredit banci je

zadržao stabilan rast. Takođe, poslednjih nedelja imamo značajno veći broj novo otvorenih računa kada je reč o stanovni štvu, što samo govori u prilog činjenici da građani prepoznaju ProCredit banku kao partnera kom žele da povere svoj novac i u najizazovnijim trenucima. Istovremeno, izuzetno veliki broj klijenata je tokom proteklih nedelja uvideo sve prednosti naših di-

gitalnih usluga, kao i našešto ProCredit platforme, što je i razlog u ovomDirect momentu imamo značajno povećanje interesovanja fizičkih lica za otvaranje računa u našoj banci i korišćenje svih naših usluga. Zbog uvođenja moratorijuma na otpla-

zaštite svih koji ulaze u našu banku i poslovnice, ali i mere koje bi naše celokupno poslovanje i saradnju sa kli jentim  jen tima a moglo mog lo da adekvat ade kvatnij nije e pri prilala-

godi aktuelnom trenutku. U ProCredit banci su svi zaposleni u prethodnom periodu bili radno an-

gažovani, bilo radeći od kuće, bilo iz kancelarija. Nikome primanja nisu bila umanjena, dok su preporuke oko mera samoizolacije primenjivane primenjivane sa najvenajve-

ćom ozbiljnošću. Takođe, od početka marta do danas sa svim zaposlenima i klijentima aktivno komuniciramo i redovno im ukazujemo na sve preventivne mere koje je potrebno da preduzmu

kako bi sebe i svoje najbliže u najvećoj meri zaštitili od Covid-19. Drago mi je što su sve te mere rezultirale velikim uspehom i što niko od naših zaposlenih ni za vreme posla, a ni nakon radnog vremena nije bio izložen pretnja-

ma od koronavirusa. Kada je reč o klijentima, naša banka sve vreme radi uobičajeno i značajno  je napomenuti da zbog uvođenja vantu pozajmica, nivo našeg kreditnog portfo-

lija u proteklom periodu nije smanjen, čak

rednog stanja nijedan naš klijent nije ostao bez adekvatne i svakodnevne po-

i bez obzira na smanjenu kreditnu aktivnost. U periodu koji dolazi očekujemo zai -

drške. Od samog starta smo sve klijente

sta veću potražnju klijenata za pozaj micama. Verujemosvih da tu neće biti samo zahteva za kreditima za likvidnost, već i za investicionim pozajmicama. ProCredit banka i ove godine aktivno učestvuje

preporuke da sve naše elektronske i digi-

u svim podsticajnim i subvencionisanim programima kreditiranja u saradnji sa državom, i namera nam je da kroz ove pro grame osiguramo svojim partnerima i kli-

 jentima značajnu značajnu finansijsku finansijsku podršku.

uputili na naše digitalne i online kanale, uz

talne platforme koriste u što većoj meri.

U kojoj meri će iskustva iz proteklih mesec i po dana uticati na dalje poslovanje ProCredit banke u Srbiji?

Zahvaljujući mnogim digitalnim uslugama koje su svim našim klijentima već sada dostupne, ProCredit banka je i u uslovima vanrednog stanja svojim klijen-

tima omogućavala da mnoge poslove sa  Koje je sve mere ProCredit banka preduzela kako bi zaštitila svoje zaposlene, ali i klijentima omogućila nesmetano poslovanje?

bankom i transakcije obavljaju na najbe-

početka smozemlji, aktivno tiliOd svasamog dešavanja u našoj ali pra i či --

Naša banka će i u narednom periodu nastaviti sa digitalizacijom svog poslova-

tavom regionu i proaktivno reagovali na

nja. Mnogi značajni i za tržište Srbije novi projekti su već započeti i uskoro će rezultirati novim uslugama koje će biti dostupne svim našim klijentima.

sve. Na nivou naše banke je oformljen poseban tim sa zadatkom da redovno

prati sva dešavanja, kao i da predlaže i

zbedniji način, odnosno iz svojih domova, kancelarija i bez obaveze da dolaze u ek-

spoziture.

   3    0    /    5    3    4    N

46   

UNICREDIT BANKA SRBIJA 

Pouzdani partner za zaposlene, klijente, dobavljače i državu Piše Feza Tan, predsednica Izvršnog odbora UniCredit Banke Srbija

K 

riza izazvana virusom Covid-19 u čitavom svetu je nenešto sa čime smo se svi susu sreli prvi put. Od samog početka, glavni prioriteti UniUniCredita su bili zdravlje i bezbednost naših zaposlenih i klijenata. Veoma papažljivo smo pratili situaciju na osnovu informacija državnih zvaničnika i bili spremni da sprovedemo sve neophodneophodne mere predostrožnosti čim je uvedeno vanredno stanje. Zahvaljujući nadljudnadljudskim naporima mojih kolega iz DirekciDirekci je informacionih informacionih tehnologija, tehnologija, BezbedBezbednosti, sektora koji se bave biznisom, Ljudskih resursa i Identiteta i komunikakomunikacija, brzo i efikasno smo obezbedili kontinuitet poslovanja u okviru kojeg većina naših zaposlenih radi od kuće kako bi se fizički kontakt sveo na minimum i na taj način sprečilo širenje virusa. S obzirom na to da smo mi pre pet godina uveli takozvani Smart working način rada, koji podrazumeva mogućnost obavljanja svakodnevnih obaveza sa različitih lolokacija, nije nam bilo teško da se prilagodimo na drugačije radno okruženje.

Kontakt centra kako bismo klijente obavestili o svim promenama koje je bilo neophodno da učinimo da bismo sprečili šire-

dodatno podržimo kompanije koje poslu  ju u Srbiji. Plaćajući brzo, mi mi doprinosimo

nje virusa i ostali otvoreni za poslovanje. U ovakvim, izazovnim vremenima, tre-

kada to u značajnoj meri pravi razliku.

likvidnosti realne ekonomije u vremenima

Istovremeno, klijente smo odmah počeli da savetujemo da koriste mobilno i in-

ba svi da budemo jedinstveni i da zajedno radimo na svemu onome što je zaista

Kao i uvek, mi se ponašamo kao partner na koga se naši dobavljači mogu oslo niti i ohrabrujemo i druga pravna lica da se

ternet bankarstvo. U vremenima poput ovih, ne samo kada je biznis u pitanju, već i komunikacija, digitalni kanali imaju ključnu ulogu u socijalnom distanciranju. Čak

važno. Najpre, s obzirom na to da smo se suo-

na sličan način odnose prema svom lancu dobavljača.

čili sa kolektivnim izazovom, zdravlje ljudi je najveći mogući prioritet koji imamo. Naša banka je podržala Republički fond za zdravstveno osiguranje sa 50.000 evra. Ova donacija je omogućila RFZO da obez -

Sa ovakvim odgovornim pristupom, mi dodatno potvrđujemo svoju poziciju po -

turu, omogućivši kratku obuku online. Dodatno, otvorene su i posebne telefonske linije kako bi novi korisnici što brže

bedi deo opreme i materijala koji su bili hitno potrebni bolnicama za borbu protiv ši-

sna vremena. Ono što smo naučili iz ove situacije je-

renja i prevenciju od koronavirusa.

ste da svi moramo da radimo kao jedan

prešli na digitalno obavljanje bankarskih

Pored toga, u ovako nesigurnom okruženju, UniCredit Banka je dodatno posve-

tim da prevaziđemo sve ovo.

i klijentima koji nisu prethodno koristili te usluge, banka je obezbedila instaliranje mobilne aplikacije bez dolaska u ekspozi-

transakcija. Ono što je takođe bilo ključno  je to da smo sve vreme bili u kontaktu sa

svojim klijentima. Informacije na našem sajtu su bile ažu rirane nekoliko dnevno, poslali nekoliko stotinaputa hiljada mejlova, SMSsmo poruka i poruka putem Vibera, u zavisnosti od kanala koji su klijenti odabrali da komuniciraju sa nama, ali smo istovremeno obavili bezbroj telefonskih poziva putem

ćena očuvanju radnih mesta i likvidnosti domaćih kompanija. Stoga smo posebnu pažnju posvetili

uzdanog partnera za klijente, dobavljače i državu. Ovo je naš doprinos smanjenju posledica koje sa sobom nose ova neizve-

Kao nosioci sertifikata Najboljeg poslodavca u Srbiji i kao kompanija koja treti-

ra svoje zaposlene kao najveću vrednost, najpre smo se pobrinuli za njih, potom za

našim dobavljačima tako što izvršavamo plaćanja po osnovu primljene, verodostoj ne i potpune dokumentacije dokumentacije za plaćanje

klijente, onda korak po korak, pružili smopodrškuazajednici i dobavljačima. Veruje mo da smo na ovaj način, kao i mnogo

u proseku za pet radnih dana, bez obzira na ugovorene i rokove propisane zakoni-

puta do sada, pokazali da smo odgovor-

ma. Mi vidimo ovakvu praksu kao način da

ni građani i partneri na koje se svi mogu osloniti.

   9    0    /    5    3    4    N

47   

Primer društveno odgovorne kompanije - IMLEK 

Sredstva za nabavku respiratora, respiratora, redovan otkup mleka, odricanje od pomoći u korist onih kojima je potrebnija, robne donacije u tonama mleka... samo su neke od aktivnosti koje je Imlek sproveo od proglašenja pandemije

S

Na samom početku pandemije Imlek

ituacija koja je zadesila čitačitavu planetu nikoga nije ostavila ravnodušnim i imunim na saosećanje, ali i strah za svoje najbliže. Prvi put u ovom veku susreli smo se sa nevidljivim neprijateljem, koji se pokazao opasnijim od svih onih koji su u nama izazivali dadaleko veći strah. Usled pandemije izazvaizazva-

ne koronavirusom, iza sebe smo ostavili svakodnevne strahove, a užurbani život koji smo vodili, u trenutku je stao i samo  jedna stvar stvar je postala važna važna - sačuvati sebe i svoje voljene.

Trud svakog pojedinca koji postupa ispravno, sa izuzetnim razumevanjem i

solidarnošću, ključan je u ovoj bitki koju čitav svet vodi. Pored pojedinaca, i velike kompanije pružile su nesebičnu podršku stanovništvu i brojnim institucijama, poka-

zujući na taj način društveno odgovornu ulogu koja predstavlja njihovo strateško opredeljenje. Kompanija Kompanija koja se među nji-

maPre ističe, svakako je Imlek... svega, kompanija Imlek donela je odluku da neće biti smanjivanja otkupnih cena i količina mleka usled pandemije, tako da će, kao i do sada, nastaviti sa redovnim prikupljanjem mleka od svojih farmera. Po-

se odazvao pozivu Vlade Republike Srbi je i obezbedio sredstva za nabavku nabavku sedam respiratora respirato ra potrebnih za lečenje pacijena-

ta sa najtežim oblicima bolesti Covid-19, koji su raspoređeni u zdravstvenim centrima širom Srbije. Zaposleni u proizvodnji su raspoređeni po smenama uz obavezno korišćenje zaštitne opreme, kako bi tržište uobičajeno snabdevali mlekom i mlečnim

 Više desetina tona mleka donirano je pacijentima i

osoblju najvećih medicinskih centara - kliničkim centrima Srbije, Vojvodine i Niša, opštim bolnicama u Valjevu, Vršcu, Pančevu, Sremskoj Mitrovici, GAK „Narodni front“, KBC „Dr Dragiša Mišović“, Zemunskoj bolnici i Crvenom krstu red toga, kompanija odreklakoje mogućnosti korišćenja olakšica se i pomoći su predviđene merama Vlade za pomoć privredi, smatrajući da su one pre svega namenje ne onim preduzećima koja su pretrpela najveću štetu usled pandemije koronavirusa. koronavirusa.

proizvodima, proizvodim a, dok su ostali zaposleni radili iz svojih domova, a sve u cilju zaštite njiho-

vog zdravlja, kao i zdravlja čitave zajednice. Više desetina tona mleka donirano je

pacijentima i osoblju najvećih medicinskih centara - kliničkim centrima Srbije, Vojvodine i Niša, opštim bolnicama u Va-

ljevu, Vršcu, Pančevu, Sremskoj Mitrovici, GAK „Narodni front“, KBC „Dr Dragiša Mi šović“, Zemunskoj bolnici i Crvenom krstu. Pored toga, po preporuci Skupštine grada

Beograda, donirane su i značajne količine mlečnih proizvoda Banci hrane, koja je dalje distribuirala robu najugroženijem sta novništvu - narodnim kuhinjama i udruže njima za socijalno ugrožene. Kada je rečo zemljama u regionu, kompanija Imlek je uputila robnu i medicinsku pomoć zdravstvenim ustanovama u Bosni i Hercegovi-

ni, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori.

   2    0    /    5    3    4    N

48   

Po Pokupite kupite porudžbinu ili stižemo za manje od 60 minuta SVE ŠTO STE PORUČILI PREKO APLIKACIJE APLI KACIJE GLOVO ZA MANJE OD 60 MINUTA MI NUTA STIŽE DO VAS, A UK UKOLIKO OLIKO VAM JE LAKŠE KUPOVINU MOŽETE OBAVITI I PREKO IDEA ONLINE ONL INE PRODAVNICE I DOBITI JE NA KUĆN KUĆNU U ADRESU ILI JE „POKUPITI“ U NEKOJ OD 24 PRODAVNICE, U 17 GRADOVA ŠIROM SRBIJE

I

nternet prodavnice sada nisu samo pitanje imidža, nego i potrebe kupakupaca. Prema pisanju svetskih medija online prodaja u svetu porasla je za 200 procenata, dok je u Srbiji, u nekim web šopovima, promet porastao i do 10 puta.

Iako su IDEA, Roda i Mercator prodaj ni objekti održali kontinuitet snabdevanja,

timana kojim želimo ponuditi rešenja za sve potrebe naših kupaca. Pored ‘širo kog i pravog’ asortimana važni su nam dostupnost i brzina kupovine. Tako smo, pored ponude dostave na kućnu adresu iz IDEA Online prodavnice, razvili novu uslugu - Poruči&Pokupi, gde smo omo gućili potrošačima da kupovinu obave putem IDEA Online shop-a, a da je preu zmu u nekoj od 24 prodavnice, u 17 gra-

tor sektora Hiper, Online i Organic forma-

ta u Mercator-S. U okviru aplikacije Glovo na početku je bio dostupan odabrani asortiman iz go-

tovo svih najvažnijih kategorija, a onda je usledila velika potražnja kupaca, pa je i ponuda značajno unapređena. „Na početku smo bili fokusirani na ‘top seller’ proizvode, a sada naš asortiman na Glovo aplikaciji ima više od 1.500 ar tikala koji su našim kupcima potrebni i in-

prvi postavili pleksiglas zaštite i podne oznake za preporučeno odstojanje, kom-

dova širom Srbije. Nakon toga nastavili smo da unapređujemo i brzinu dostave,

panija Mercator-S je prepoznala i značaj

pa smo u saradnji sa partnerom Glovo

mesa, preko široke ponude iz kategorije

razvoja online trgovine, i u tome videla pri-

omogućili kupcima da porudžbinu dobiju za manje od 60 minuta na željenu adresu“, objasnila je Maja Veselinović, direk -

zdrave hrane, različitih vrsta i sorti vina,

liku da unapredi kvalitet usluge. „Konstantno radimo na razvoju asor-

teresantni - od organskog voća, povrća i slatkiši, namirnice za pripremu jela, nega i

higijena“, rekla je Maja Veselinović.

49   

Farmalogist Nedovoljno Nedov oljno vidljiva vidljiva ali

Kompanija Farmalogist je veledrogerija sa punim asortimanom osnovana 2002. Sa 480 zaposlenih, 11.000 11.000 artikala

u svom asortimanu i više od 3.000 apoteka i drugih zdravstvenih ustanova koje svakodnevno snabdeva, neodvojivi  je deo zdravstveno zdravstvenog g sistema Srbije Srbije

snažna karikaleko u lancu snabdevanja lekova va DOBROM ORGANIZACIJOM, PRIMENOM PRI MENOM ADEKVATNIH MERA ZAŠTITE I VISOKIM STEPENOM LIČNE LIČN E ODGOVORNOSTI I U OVIM NOVIM OKOLNOSTIMA USPELI SMO DA ODRŽIMO DINAMIČAN I POZITIVAN RADNI AMBIJENT

eledrogerije su snažna karikarika u lancu snabdevanja lekovima, a malo ko je do po jave virusa virusa korona korona na pravi način sagledao njihovu uloulogu i značaj - životno važni lekovi u prapravo vreme na pravom mestu. Poverena dužnost i obaveza. U važnom trenutku za zdravlje nacije, samo smo radili svoj posao.

V

U pandemiji izazvanoj virusom korona sve svoje resurse stavili smo u službu zaštite zdravlja pacijenata i naših kolega, zdravstvenih radnika. Sedam dana u ne delji, 24 časa dnevno, zaposleni u Farmalogistu su bili na svojim radnim mestima kako bi obezbedili dostupnost i kontinuitet

Nove okolnosti zahtevale su i reorganizaciju poslovanja kako bismo se prilagodili promenljiv promenljivom om i skraćenom radnom  vremenu apoteka apoteka i obezbedili isporuke na  teritoriji cele cele Srbije. Tako smo apotekama samo u jednom danu isporučili dva miliona zaštitnih maski

u snabdevanju zdravstvenih ustanova lekovima, dijetetskim suplementima, zaštitnom opremom i sredstvima za dezinfekci-

 ju. Farmalogist je blagovremeno nabavio dovoljne količine lekova, kako sa lokalnog tako i sa ino tržišta. Ekspedicija je svakodnevno svakodnevno isporučivala životno važne lekove u terapiji Covid-19 bolnicama i privremenim kovid bolnicama. Nijedan pacijent nije uskraćen za svoju terapiju kako za hronične bolesti, tako i za terapiju Covid-19, za koju je medicinska stru-

ka brzo definisala protokole za lečenje. Nove okolnosti zahtevale su i reorganizaciju poslovanja kako bismo se prilago-

dili promenljivom i skraćenom radnom vremenu apoteka i obezbedili isporuke na

teritoriji cele Srbije. Tako smo apotekama samo u jednom danu isporučili dva miliona zaštitnih maski. Predano smo radili, pratili preporuke naših kolega, brinuli o sebi, o zaposlenima,

o svojim najbližima ali nijednog trenutka nismo zaboravili da se međusobno razumemo i podržavamo. Da pokažemo hu manost i solidarnost i u ovim, za sve nas, novim okolnostima. Farmalogist je reali zovao donacije lekova, zaštitne opreme

i sredstava za dezinfekciju ka 43 zdrav stvene ustanove. Neophodni lekovi i sredstva za dezinfekciju donirani su Privremenoj kovid bolnici na Beogradskom sajmu,

Prvom kovid centru u Beogradu (KBC „Dr Dragiša Mišović“), Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje, Institutu za onkologiju i radiologiju, gerontološkim cen-

trima, kliničkim centrima, bolnicama i drugim institucijama od značaja, kao i domovima za stare kojih na teritoriji grada

Beograda ima preko 40. Korona je promenila naše živote, navike, način rada i poslovanja. Ukazala na prioritete u poslu, u životu. Dobrom organizacijom, primenom adekvatnih mera zaštite i visokim stepenom lične odgovornosti i u ovim novim okolnostima uspeli smo da održimo dinamičan i pozitivan radni ambijent, pozitivni u poslu

ali negativni na virus korona.

50 

 

Hvala našim zaposlenima, građani nisu osetili nestašicu PIŠE VLADIMIR MILOVIĆ, GENERALNI DIREKTOR KOMPANIJE DIJAMANT

B

ili su ovo izazovni meseci za sve nas. Pandemija nije izazvala samo strah i izolaciju, već je zahtevala i da se komkompanije koje se bave za držadržavu strateški važnim poslovanjem, priprilagode novonastaloj situaciji potpuno nepoznatoj za sve nas. Tako je i kompanija Dijamant tokom najtežeg perioperioda pandemije u našoj zemlji brzom organizacijom uspela da savlada možda i najveći izazov do sada. Dijamant je poposlovao punim kapacitetom tokom celog perioda vanrednog stanja, a oni koji su izneli najveći teret i zahvaljujući kojikojima građani nisu osetili nestašicu namirnamirnica na rafovima radnji, jesu naši zaposleni. Naši zaposleni, njihov rad i trud, kao i inovacije naše kompanije, upravo su jedan od ključnih razloga što DiDi jamant uspešno p posluje osluje na tržištu već više od 80 godina, i na tome smo im posebno zahvalni.

 jednokratnu  jednokr atnu pomoć ili kroz kroz dugoro dugoročne čne pro jekte. Međutim, Međutim, kako kako ssuu ssee prioriteti prioriteti tokom ove situacije promenili, penzionerima i socijalno ugroženima donirali smo 30.000 li-

tara ulja i 10.000 litara sirćeta. Ovu akciju sproveli smo u saradnji sa lokalnom sa-

moupravom. Naše poslovanje počiva na humanim principima, tako da ćemo se i dalje truditi da ulažemo u kategorije dru štva kojima je podrška potrebna. Uz sve to, tokom ovog teškog perio da nastavili smo da redovno podmiruje-

mo sve obaveze, kako prema državi, tako i prema svim našim kooperantima i kompa-

nijama sa kojima sarađujemo. Verujemo da je to jedini način da ovu krizu udruženim snagama prevaziđemo. Drago nam je što je snabdevanje kupaca na teritoriji cele Srbije teklo bez prekida kako ka velikim trgovinskim lancima, tako i ka manjim trgovinama, i što građani nisu osetili bilo kakve nestašice naših

da što manje osete udar izolacije, da ima-

Svet jeste stao zbog pandemije kovida-19, ali mi nismo imali nijedan dan za čekanje: građanima je trebalo omogućiti da što manje osete udar izolacije, da imaju sve neophodne namirnice, a to je bilo moguće jedino redovnim poslovanjem, proizvodnjom i dostavljanjem na vreme svih naših

 ju sve neophodne namirnice, a to je bilo

proizvoda u prodavnice širom zemlje

na, nastavili, i moram da ponovim da smo

proizvodnjom i dostavljanjem na vreme svih naših proizvoda u prodavnice širom

ponovo krenuo i izvoz ka Kosovu, što je od izuzetne važnosti za srpsku privredu i na-

posao, govori i podatak da je prodaja ulja

prostorije dezinfikuju se tri puta dnevno, čime se obezbeđuje dezinfekcija prosto ra u svakoj smeni, dok se ostale prostorije u fabrici dezinfikuju najmanje jednom

u ovom periodu uvećana za čak 350 odsto na domaćem tržištu i 200 odsto u regionu

nedeljno. Sprovode se apsolutno sve mere zaštite preporučene od Vlade Srbije, struč -

u odnosu na prošlu godinu!

njaka, Svetske zdravstvene organizacije i biće primenjivane do ukidanja pandemi-

ravno, za nas. Sigurno da će godina pred nama biti puna izazova, međutim, to za nas nije prepreka da nastavimo da ulažemo u svoje proizvode i njihov kvalitet. U narednom pe riodu ćemo ulagati u opremu i proširenje

 je od strane SZO. Mikrobiološka Mik robiološka i svaka

proizvodnih kapaciteta sa ciljem plasma-

druga zdravstvena ispravnost proizvoda se podrazumeva u svako vreme, ne samo u vanredno, tako da smo samo nastavili da primenjujemo sertifikovane standarde

na proizvoda i na evropsko tržište. Kompanija Dijamant se zahvaljujući

 je zaštititi radnike radniksredstava e i obezb obezbediti editi dov količine zaštitnih za dovoljne njih,oljne počev

zdravstvene bezbednosti hrane,ispravnost kojim se garantuje kvalitet i zdravstvena

od maski i rukavica, kapa i odela i vizira, pa sve do dezobarijera na svim ulazima u

prehrambenih proizvoda. Kompanija Dijamant je mislila i na za jednicu u kojoj koj oj posluje. p osluje. Uvek se trudimo da izađemo u susret građanima, bilo kroz

mo,u izborila za poziciju regionalnog regionalno g lidera proizvodnji jestivih ulja, a trudićemo se da tu poziciju i dalje zadržimo pre svega imajući na umu kvalitet naših proizvo-

Svet jeste stao zbog pandemije kovida-19, ali mi nismo imali nijedan dan za

čekanje: građanima je trebalo omogućiti moguće jedino redovnim poslovanjem,

zemlje. Koliko je to bio zahtevan i obiman

Ipak, uspeli smo da odgovorimo na po trebe višestruko uvećane potražnje isključivo dobrom organizacijom posla, kao i osećajem odgovornosti svih naših zaposlenih. Istovremeno, od posebne važnosti bilo

krug fabrike, i to ne samo za ljude, već i za sva putnička i teretna vozila. Proizvodne

proizvoda. Privremeno smo prekidali izvoz jestivog ulja, na osnovu odluke Vlade Republike Srbije o privremenoj zabrani izvoza osnovnih proizvoda bitnih za stanovništvo, ali smo od 10. aprila, kada je ta odluka promenje-

postigli odlične rezultate. Prvog aprila je

svom decenijskom iskustvu i trudu, i stalnim inovacijama, od kojih ne odustaje-

da, konstantno ulaganje kao i snabdeva-

nje tržišta.

   5    0    /    5    3    4    N

52   

Efikasne telek telekomunikacije omunikacije „brišu“ socijalne distance andemija virusa Covid-19 izmenila je našu svakodnevicu, način rada i slobodno vreme, ali uprkos izolaciji i socijalnojj distanci, ljudi su socijalno se zbližili, solidarisali i povezali. ZahvaZahvaljujući internetu, televiziji, mobilnoj mobilnoj i fik snoj telefoniji, uspeli su da svoje živote, komunikaciju i poslovanja usklade sa, doskoro, nezamislivim uslovima.

P

Vanredne okolnosti koje su nastupile brzinom i u obimu na koje je retko ko računao, bile su veliki izazov za kompa-

neizvesnosti i brige, ne treba zanemariti ni potrebe građana za informacijama, ko-

munikacijom, kao i zabavnim sadržajem na internetu. Zahvaljujući stručnosti, nadljudskim naporima i zalaganjima zaposlenih, poput

tehničara, IT stručnjaka, ekipa na terenu i u call centrima, Telekom Srbija uspeo je da tokom vanrednog stanja obezbedi ne-

ometan rad svojih usluga. Radeći predano, 24 sata dnevno, kako bi mobilna i fiksna telefonija, internet i televizija funkcionisali bez problema i zastoja, oni su korisnicima omogućili nesmetan pristup informacija-

meva rad u poslovnicama, na terenu i odr-

žavanju mreže, imali obezbeđene sve mere zaštite i prilagođene uslove za rad. Kao društveno odgovorna kompanija,

Telekom Srbija je svoju brigu usmerio i na zdravlje i dobrobit svih građana Srbije do nirajući 20 miliona dinara zdravstvenom sistemu naše zemlje kako bi se obezbedila dodatna oprema za borbu protiv koro-

navirusa. U koordinaciji sa Ministarstvom Ministarstvom zdravlja donirana su sredstva Institutu za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“, Kli nici za infektivne i tropske bolesti KCS, Kliničkom centru u Nišu i Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo u Novom Sadu, za nabavku testova na Covid-19, reagenasa, medicinske i druge opreme potrebne u

toku trajanja epidemije. Takođe, odmah nakon proglašenja vanrednog stanja, terenski prodavci Telekoma Srbija i kablovskog operatora Supernova stavili su se na raspolaganje lokalnim civilnim službama, kako bi kao volonteri pomagali ugroženim sugrađanima. Ove dve kompanije donele su i odluku da tokom protekla dva meseca ne isključuju usluge korisnici-

ma starijim od 65 godina zbog neplaćenih računa, kao i da im se na njih ne obračunavaju kamate, a imajući u vidu značaj svojih usluga u periodu socijalne izolacije. Već u prvim danima vanrednog sta nja, Telekom Srbija i Supernova pokrenuli su kampanju „Pomozimo im da ostanu kod kuće“ kao apel svima da podrže i ohrabre starije sugrađane tokom obavezne mere izolacije uvedene u cilju suzbi-

hodnost redukovanja socijalnih kontakata

ekonomiju. Istovremeno, Istovremen o, apsolutni prioritet Teleko-

 janja epidemije. epidemije. Podršku Podršku kampanji kampanji na društvenim mrežama dao je veliki broj javnih ličnosti i organizacija među kojima i pre mijerka Ana Brnabić, glumci Miloš Biković, Milan Marić, Miloš Timotijević, pevači Nikola Rokvić, Nataša Bekvalac, Ana Sta nić, sportisti Novica Veličković, Jasna Šekarić, FK „Partizan“ i „Crvena zvezda“, kao i mnogi drugi.

dovela je, između ostalog, do toga da se

ma Srbija bio je da svim svojim zaposle-

Proteklih nekoliko meseci postalo je ja-

mnoge kompanije znatnoj meri „prebace“ na veoma rad od brzo kuće.i uDržavne

nima sigurne poštujućiobezbedi preporuke i mereuslove donetezaodrad, strane

institucije, administracija, zatim privreda, trgovina, skoro u potpunosti su funkcionisali online prilagođavajući se novona-

Vlade Republike Srbije. Poput mnogih dru-

sno naša međusobna poveza nostkoliko jaka, ajesolidarnost neophodna. Ja-sna je i činjenica da se svet umnogome

niju Telekom Srbija. Trebalo je prilagoditi poslovanje i zaštititi zdravlje zaposlenih,

ujedno omogućivši efikasan rad mreže usled njenog naglog opterećenja i znatnog uvećanja protoka podataka. Neop -

staloj situaciji. Na kraju, u vremenu velike

ma, razonodi, poslu, učenju i što je najbit nije - prijateljima i porodicama. I upravo u tome se ogleda važnost efikasnih tele komunikacija za celokupno društvo, kao i

gih privrednih subjekata, veliki deo zaposle-

nih u Telekomu nastavio je da radi iz svojih domova, dok su oni čija delatnost podrazu-

promenio i više nego ikada ranije pokazao se nemerljiv značaj telekomunikacija u ži-

votima svih nas.

   4    0    /    5    3    4    N

53   

54 

 

va{arta{tine ta{tine va{ar KULTURA POZORIŠTE

KNJIGE

PUTOVANJA

FILM

[ M U Z I K A  ]

TV

ESEJ

Kada ćemo na koncerte bez toplomera i maske?

U Americi se do kraja 2020. očekuje gubitak u muzičkoj industriji od 20 milijardi dolara, slično je i u Evropi, a u Srbiji se glavni segment industrije odigrava na leto koje je ove godine izgubljeno za festivale Piše Zoran Vulović, Long play, Arsenal fest, UPTAS

 

injenica je da je muzička inindustrija prva osetila, a da će poslednja dočekati kraj krize. Muzička industrija u SrbiSrbi ji je bila jedna jedna od najbrže najbrže rastuć rastućih ih induindustrija. Najveću količinu novca u celom muzičkom biznisu generiše koncertna delatnost,, to nije samo osobenost Srbidelatnost Srbi je, to je već dosta dugo činjenica čin jenica u cecelom svetu. Ljudi koji se bave muzikom uglavnom žive od koncertnih nastupa, a glavna sezona kada svi segmenti industrije rade punom parom je leto.

Č

Hiljade ljudi kojima je to osnovna  osnovna   i jedina delatnost su bez posla, a ovo leto je sigurno izgubljeno za sve njih. Posle prestanka vanrednog stanja verovatno rova tno neće biti dozvoljena velika okuokupljanja, pljanj a, to će automatski značiti zn ačiti da ovoovo ga leta, a najverovatnije i znatno duže neće biti festivala ni koncerata. PoslediPosledice zaustavljanja lanca muzičkog biznisabiznisa,osetiće svi, a najviše oni koji su najbrojnajbrojniji, a to su muzičari, od kojih većina već sada živi na ivici egzistencije. Da li možete da zamislite da će na ulazu u koncertni prostor stajati medicinsko osoblje koje će vam meriti temtemperaturu? Da nećete moći da uđete na koncert ako pored karte nemate i zaštitnu masku? Da će vas obezbeđenje opoopo minjati ako prekoračite socijalnu didistancu od dva metra? Moje mišljenje je ipak da je muzički bibiznis elastičan i jak. Siguran sam da će popo tražnja za živim nastupima posle okončaokončanja krize biti jača nego ikada, ali očekujem

Samo kompanija Live Nation je otkazala la ili  ili odložila više od 30.000 događaja. U Americi se očekuje gubitak u muzičkoj industriji od 20 milijardi dolara do krakra ja 2020. 2020. Gubici Gubici su i u evropskim evropskim zemlja zemljama, čije su vlade u velikom broju donedonele hitne i konkretne mere za pomoć. Da li će muzičari, promoteri, buking agenti, tiketing kompanije, rental komkompanije, vlasnici prostora, festivali i svi ostali koji su deo lanca muzičkog bibi znisa uspeti da prežive - pitanje je za sve. Bez konkretne pomoći očekuju nas

Srbiji, muzički profesionalci iz tri orgaorganizacije (UPTAS - novoosnovano udruudruženje promotera i tiketing kompanija, RUNDA RUND A - Udruženje nezavisnih diskodisko grafa i Grupacija organizatora događadogađa ja Udruženja Udruženja za turizam Privredne P rivredne koko more Srbije čiji su članovi Exit, Beerfest, Nišvil i mnogi drugi) uputili su odvojeodvojeno zahtev vlastima u Srbiji sa sličnim sasadržajem, u pitanju je apel za hitnu popo moć hiljadama ljudi koji su odsečeni od bilo kakvih primanja. To je dramatična slika koja, ukoliko država ne pomogne,

početak biznisa prveuvelike koncerte oporavka tek za godinu dana,idakle maju 2021. Ključ za brzinu oporavka je pre svesvega sigurnost publike. Kada se publika oseti sigurnom na koncertima i van njih, tog trenutka će biti kraj krize u ovoj industriji.

dramatično leto,ujediniti jeseni zima. Da žive li ćeod se prvi put u Srbiji svi koji muzike i zajedno krenuti u zaštitu svoga svoga biznisa ili će i dalje ostati ostati sve po starom? U cilju popravljanj popravljanjaa dramatične situa sit ua-cije za zaposlene u muzičkoj industriji u

može da preraste posla, opetu hiljadama. Ako usegubitak zna koliko muzič muzička industrija donosi novca novca republičkom budžetu, prirodno je očekivati da držadržava sada pomogne ovoj grani koja je jedna od najjače pogođenih krizom. N

55  

KNJIGE

 

Kirka

SVETSKI BESTSELER O

ČAROBNICI IZ GRČKE MITOLOGIJE

Specijalno za Nedeljnik Ksenija Prodanović

 

skreni da budemo, nema te priče koju stari Grci nisu ispričali. Ali to ne sprečava sprečava umetnike da veve kovima prepričavaju prepričavaju te iste priče. Priča o čarobni čarobn ici Kirki nije izuzetak i jedna je od onih koje su inspirisale brojne autore uključujući i dobitnicu nagrade nagrade Orindž

STAROGRČKA FEMINISTIČKA IKONA

Madlin Miler. Milerova već ima iskustva u prepričavanju grčkih mitova – njen prvi roman „Pesma o Ahilu“ nagrađen je upravo pomepomenutom prestižnom nagradom. Sada je za temu izabrala uvek intrigantnu Kirku – ćerku boga sunca i nimfe Perseide; vešticu koja je srela i na ovaj ovaj ili onaj način promenila živote čuvenih grčkih likova – DedaDedala, Minotaura, Medeje i Jasona, Odiseja, Telemaha i Penel Penelope… ope… Kirka Madlin Miler je ovde feministička ikona, žena/nimžena/nimfa/besmrtnica, koja traži svoje mesto u svetu koji nije naklonaklo njen ženama. Ona je naivna devojka, žena koja otkriva svoje snage i slabosti, majka, učiteljica, čarobnica, veštica, boginja... Čitajući „Kirku“ (gutajući je, zapravo – pročitala sam je za  jedan dan) setila sam se jednog jednog od meni meni najd najdraž ražih ih „feminis „feministič tič-kih“ i nju ejdž serijala – „Magli Avalona“ Avalona“ Merion Cimer Bredli.

besmrtnica, traži svoje mesto u svetu koji nije naklonjenkoja ženama. Ona je naivna devojka, žena koja otkriva svoje snage i slabosti, majka, učiteljica, čarobnica, veštica, boginja...

KIRKA IZ ROMANA MADLIN MILER VEOMA liči na Morganu

njava mit divljim o pomahnitaloj kojamuškarce živi na pustom ostrvu okružena zverima veštici i pretvara u svinje (po(postoji dobar razlog zašto to radi), a seksom i vradžbinama opopčinjava činja va sve oko sebe. „Kirka“ Madlin Miler je zanimljiv i moderan pogled na staru i poznatu priču. Uživaćete. N

I

le Fej Merion Bredli sa svim svojim unutrašnjim previranjima, borbama, kompromisima, odlukama... A i nekako ceo roman ima taj feministički, „girlpower“ šmek koji ga čini interesantinteresant nim savremenom čitaocu, naročito u eri #MeToo pokreta i

Kirka je ovde feministička ikona, žena/nimfa/ 

borbi za ravnopravnost ravnopravnost polova koja nikako više da se završi. Milerova je mitu o Kirki dala savremenu notu i ono što je Kun uradio sa kompletnom grčkom mitologijom, to je Mile Mile-rova uradila sa pričama o Ahilu i sada Kirki – učinila ih je pitpitkim i prijemčivim modernom čitaocu. Sva Sva pitanja i dileme koje muče njenu junakinju ista su ona koja muče sve inteligentne, sposobne žene, kako danas tako i vekovima unazad. Milerova vešto tka priču o Kirki i raščirašči -

56 

Nedeljnik   14. maj 2020.

 

FELJTON GLOBALNA ISTORIJA SRBIJE (2)

Najmlađi član evropske evropsk e porodice porodice

VUK

STEFANOVIĆ KARADŽIĆ

KNEŽEVINA SRBIJA, PRVA POLOVINA 19. VEKA Piše Čedomir Antić

Svedočanstva 

Margaret Atvud Moćan roman koji se može čitati zasebno ili kao nastavak kultnog romana „Sluškinjina priča“. Više od petnaest godina nakon događaja opisanih u „Sluškinjinoj priči“  teokratski  teokr atski režim režim Republik Republike e Gal Galad ad zadržao je svoju moć, ali se na ziru prvi znaci urušavanja sistema. U tom sudbinski ključnom  trenutku  tren utku preplešće preplešće se ži životi voti trij triju u radikalno različitih žena. Posledice će biti razorne. N

snove  Rekvijem za snove  Hjubert Selbi Udovica Sara Goldfarb želi po svaku cenu da smrša i učestvu je u omiljenom omiljenom telev televizij izijskom skom kvizu. Postaje zavisna od tableta za mršavljenje, dok njen sin narkoman Hari sa devojkom i najboljim prijateljem pravi plan za brzu zaradu. tako što će pribaviti pola kile čistog heroina. Oni zavarava ju sebe sebe da su ne neočeki očekivane vane prepreke na njihovom putu samo privremene. N

K

ada su srpski deputati, među kojima je bio i Pro ta Mateja Nenadović, po-

kušali da početkom 1815. godine zainteresuju britanskog šefa diplomatije erla Kaselre j  ja a za srpske srpske patnje patnje,, sekreta sekretari ri su ih pitali: pitali: „Gde je Srbija?“ Srbija?“ Otkrivanje Srbije od strane Evrope tog vremena bilo je dugotrajno i mučno. Ono nije imalo mnogo veze sa srpskim ustancima. Velika srpska pogibija gotovo da nije primećena u prestonicama velikih sila. Vesti su putovale mesecima - tek sredinom 19. veka telegraf je omogućio da one obiđu svet tokom samo  jednog  jed nog dana. dana. Za Srbiju su u svetu čuli zahvaljujući kulturi. Generacija Vuka Karadžića predsta stavila vila je nemačkoj kulturi srpske narodne pesme. Učitelji su srpskim đacima tokom narednih stotinu godina dodijali onom rečenicom kako se „i veliki Gete divio srpskim narodnim pesmama“. Najveći istoričar epohe Leopold Ranke napisao je dela „Srpska revolucija“ i „Srbija i Turska u 19. veku“. Već tridesetih go-

skih zemalja prema slovenskoj carevini. carevini. Paradoksom istorije, po dolasku u Beo grad, generalni konzuli velikih sila izmenili su istorijske uloge. Britanac Džordž Hodžiz se zalagao za održanje samovlasnog kneza, dok je Rus Gerasim Veščenko podsticao ustavobraniteljsku opozici ju. Knezu Knezu su se dopali dopali Englez Englezi. i. Pustolo Pustolovni vni Dejvid Urkuart je nekoliko puta prolazio kroz Srbiju. Ovaj rusofob, osmanofil i radikalni poslanik u parlamentu napisao čak i jednu istoriju Srbije. Knez ga je pitao oko ustava, a on ga je savetovao da ne donosi nekakve moderne konstitucije. Britanac je predlagao da na snagu bude vraćen Dušanov zakonik (nastao sredinom 14. veka), pa da ga onda amandmanima unapređuju za modernu Srbiju. Milorad Ekmečić, najveći srpski istoričar druge polovine 20. veka, tvrdio je da je upravo Urkuart bio idejni tvorac Garašaninovog „Načertanija“. HODŽIZOVA SUPRUGA BILA JE PRVA ŽENA koja je u Srbiji sama zaplesala sa

muškarcem. Razumljivo Englezom.

dina 19. veka jedan lekar preveo je neke srpske narodne pesme na engleski. To su primetile čak i australijske novine. Deset godina kasnije pojavio pojavio se obiman putopis iz Srbije iz pera Endrua Arčibalda Pejto na. Početkom pedesetih godina 19. veka  jedna žena žena prevela prevela je Rankeovu Rankeovu istoriju istoriju na engleski. U Rusiji, to je upoznavanje teklo brže. Majkovljeva istorija otkrila je ruskoj publici srpski srednji vek. O kćerci prognanog Vožda pevao je sam Puškin. Mada, Srbija se dugo tokom 19. veka nalazila u Azijskom departmanu Ministarstva Ministarstva inostranih dela. Upravo krajem tridesetih godina 19.

Knez je već dozvolio da žene sede za njegovom sofrom. Njegov brat doneo je prvi klavir klav ir u zemlju. Ovo je ipak bilo previše. Dvor se otvoreno podsmevao podsmevao Hodžizu. Srbija prve polovine 19. veka bila je među retkim evropskim državama državama koje nisu imale izlaz na otvoreno more. To će se promeniti sa Krimskim ratom i pretvaranjem Dunava u internacionalnu reku. Dok nije proširen Đerdap, srpska flota od 150 brodova plovila je Dunavom, Crnim morem i delovima Sredozemlja, koristeći niske carine u Osmanskom carstvu carstvu - koje su važile za kneževinu, u to vreme važnu postaju u tranzitu pamuka. Jednom prili-

veka, u vreme kada su sistemu Bečkog kongresa upućeni prvi ozbiljni izazovi, zainteresovale su se zapadne sile za Srbi ju. Zaštitn Zaštitnice ice Osmans Osmanskog kog cars carstv tva a od Rusije odjednom su zamislile da od Poljske do Crnog mora stvore kordon neprij nep rijatelj atelj-

kom srpsku posadu je usred brodoloma spasao jedan švedski kapetan. Državni savet izglasao je nagradu od 100 dukata, a srpskom predstavniku u Carigradu - kapućehaji - povereno je da humanog severnjaka pronađe i uruči mu je. N

do Crnog mora stvore kordon neprij nep rijatelj atelj

vernjaka pronađe i uruči mu je. N 57

 

MUZIKA

O NOVOM SINGLU „INDIGO“, PANDEMIJI, TAKMIČENJIMA TAMARA MILANOVIĆ

Vreme pojačanog striminga i kreativnosti

 

a li je bio pojačan striming tvog novog singla „Indigo” zbog karantina? Svet je zatvorila pandemija i život nije onakav kakav smo navikli da vodimo, ali, na sreću onih kojima  je život obogaćen sadržajima na internetu, sada je možda odličan trenutak za sve vrste striminga. Sigurna sam da  je i broj ljudi koji su se pronašli u pesmi „Indigo”, shodno tome i porastao.

mnogim događajima i sve vreme gradeći se i afirmišući i kao izvođač.

Ti si prošla regionalna takmičenja kao što je „X Factor“, šta ti je to do nelo i pomoglo u karijeri? Učila sam o sebi i na ličnom i na profesionalnom planu. Beskrajno sam zahvalna na tom iskustvu. Kada sam se takmičila, stalno sam govorila da su to ubrzani treninzi i uvod za sve ono što dolazi posle takmičenja, i evo i danas osećam koliko sam bila u pravu. Već nakon takmičenja „X Factor” sam se krajem 2014. preselila u Katar gde sam počela da radim kao agent u najvećoj agenciji za talente u zemlji. Ubrzo sam uplovila i u vode modelinga i počela da radim za neke od katarskih velikih modnih brendova, nastupala sam na

Šta će se promeniti posle ove pandemije u muzici, životu? Muzika kao umetnički izražaj se neće promeniti. Ljudi će stvarati i život će se nastaviti. Ništa zapravo u tom smislu nije stalo otkako je proglašena pandemija. Zapravo, možda ljudi nikad nisu bili aktivniji po pitanju stvaralaštva. Ono što sledi je svakako izazov. Mišljenja sam da će proces „vraćanja u normalnu” dobiti novu formu i da će to potrajati, i sigurno da nam koncerti i promocije muzike na kakve smo navikli neće biti tako dostupni kao pre pandemije. Ali možda i ovaj veliki reset ima neku svoju čar koje trenutno nismo svesni. Ne plašim se budućnosti i izvesnih promena koje sa sobom nosi. N

D

Šta bi obradila od autora koji su uti cali na tebe: Codplay, Florence And The Machine, Billie Eilish? Neke obrade od Coldplay-a i Billie Eilish već postoje, a Florence and the Machine ima tu jednu stvar koju jako volim, ali za koju još uvek nisam snimila obradu – „Cosmic Love“.

RECENZIJA

ALBUM „(IZ)VANREDNI PAKET“ BACA NOVO SVETLO na Wikluhova muzička interesovanja. U njegovim pesmama podjednako će se prepoznati ljubitelji soula i fanka, bluza i džeza, hip-hopa i neo R&B-a. Pored toga, album sadrži nekoliko živopisnih instrumentalnih formi. Do sada objavljeni YouTube singlovi: „Vi ste plen“, „Ljubav“, „Ako ću za nešto da se borim“, „Kisha kesha“ i „Vas dve“ izazvali su veliko interesovanje publike i medija. Od njih ovom prilikom izdvajamo pesmu ste plen“ koja jekada izašla, početkom „Vi aprila, u trenutku tekst baš nije bio primenljiv u stvarnosti („Izađite na ulice, zabava počinje...“). Nakon ukidanja (iz)vanrednog stanja on dobi-

Sky Wikluh

 (Iz)Vanredni paket  Mascom

Sa druge strane tu su „90-te“, pesma koja govori o turbulentnim vremenima i kako je turbo-kultura ipak mašila po jedince koji nisu želeli da se petljaju sa... tim svetom. Reč je o veoma ličnoj posveti odrastanju. Poslednjih deset godina Wikluh se okrenuo soulu i nasleđu tog žanra, zadirući u dubine američkog bluza i gospela. Pesme sakupljene na albumu „(Iz) Vanredni paket“ nastale su u tom periodu i do sada nisu nikada objavljene. Uvek inovativan i svež, Wikluh pravi  još jedan u svojoj potvrđujući sveiskorak hvalospeve kojikarijeri ga prate poslednjih dvadeset godina. Dostupno na:

smarturl.it/IzVandredni.paket

 ja potpuno drugačije značenje. 58 

Nedeljnik   14. maj 2020.

 

BRANKOROSIĆ

MINI-INTERVJU

Ivana Adžić

N

PREPORUKA

Marija Tešić Fidelak „DARYL & MARIJA’S DINNER CLUB“

Glumiš u seriji „Preživeti Beograd“, a kako si ti „preživela“ u karantinu? Uz pomoć serija, filmova, knjiga, online predstava... Učila sam da sadim biljke (sa komšinicom, ali na bezbednoj udaljenosti udaljenosti), ), svi ram klavir... Čak sam napravila poligon za mačevanje, da ne ispadnem iz forme... Bilo  je i dana kada mi se nije usta ustajalo jalo iz kreveta, kreveta, neću da lažem. Dnevna doza Beograda mi se, kao i većini, bila svela na odlazak do prodavnice, ali preživela sam! „Moja generacija Z“ je serija koja je brzo postala popularna, a i tvoj lik. Ponovila se ta po-

pularnost tzv. serija za mlade, kao u slučaju „Jutro će promeniti sve“? Mislim da je ta tinejdžerska generacija bila željna svoje serije i likova koji su njihovih go dina, sa kojima bi mogli da se poistovete i da prepoznaju da imaju iste probleme kao i ti likovi. Veoma mi je drago što sam bila deo tog projekta i što se publici dopao moj lik, meni je bilo zanimljivo da ga osmislim i igram. Velika inspiracija su mi bili tinejdž đaci sa kojima radim u „Studiju glume Sandre Rodić Janković“. Kada bi se vratila u neku prošlost, u kojoj bi deceniji volela da si osamnaestogodišnjaki nja? Tokom karantina odgledala sam film „Das wilde Leben“ koji govori o burnom živo  tu nemačkog modela Uši Obermajer koja je bila ikona ‘68. Film je ostavio veliki utisak na mene, jer je odlično dočarao atmosferu re volucije ‘68 - oslobađanje od stega prošlosti. Čini mi se da su ta vremena bila jednostavni ja, ali da su su ljudi znali više da už uživaju ivaju u ži životu. votu. Iako ima još mnogo perioda koje volim, ovaj mi sad prvi pada na pamet. Šta je tebi u planovima zakočila korona? Šta te čeka od uloga?

    Ć    I    J    E    P    A    L    I    M   :    O    T    O

Završavam snimanje serije „Urgentni cen tar“, volela volela bih da s se e nastav nastave e probe za predstavu „Guliver“ koju režira Isidora Goncić u Malom pozorištu „Duško Radović“, a čiju je premijeru omela epidemija, i nadam se ne -

FILM DESSERT SESSION VOL. 11 & VOL. 12  Joshua Homme (Queens of The Stone Age) i grupica prijatelja, od 1997. su na povremenoj povremenoj izolaciji u Rancho De La Luna Studios - Joshua Tree (CA). Ono što je počelo kao spontano

okupljanje, pretvorilo se u legendarni kompilacijski projekat, koji traje već dvadeset godina.

FILM THE MAN WHO KILLED DON QUICHOTE – TERRY GILLIAM Kakav maler je pratio ovaj film! Iscedio  je Gilijama. Čak ni premijera u Kanu nije protekla kako treba. Kao i svaki filmski projekat TG-a, i ovaj kritikuje savremeno društvo – korumpiranu filmsku industriju, surovost bogatih,  trulost savremenog savremenog društva koje gazi sve vrednosti, ostavljajući deponiju iza sebe. KNJIGA THE WITCHER – THE LAST WISH („SAGA O VEŠCU“) – ANDŽEJ SAPKOVSKI  Pe nekoliko godina muž mi je za Novu godinu poklonio The Witcher – The Last Wish  poljskog

pisca Andžeja Sapkovskog. Kad ga nisam gadjala tom knjigom! Pogledam seriju na Netflixu – zabavna. Desi se ovo sa kovidom, iskopam knjigu i – pročitam je za dan i po. N

Dan pobede KAKAV JE NAMA PROBLEM DAN POBEDE nad fašizmom, to je neverovatno. neverovatno. Kada bi samo moglo to ne ne-kako da se proslavi neprimetno i u svetu. Ovako taj rikošet slavlja u Londonu, Moskvi, Parizu... stigne i ovde

i mi ne znamo korona šta ćemo. U Londonu, je sprečila ratne ratne veterane da izaizađu na taj sunčan Dan pobede, ali bilo je i njih sa sve ordeordenjem i bilo je euforično. Čak je i vedeta serije „Dinastija“ Džoan Kolins uslikana kako na balkonu svoje londonlondonske kuće (ipak je ona u godinama kad ne treba da izlaizlazi napolje zbog pandemije) otvara šampanjac u čast popo bede uz rečenicu da je fašizam uništio njeno detinjstvo. Ove godine je pandemija pandemija sprečila paradu u Moskvi. A znamo kakve su i kolike su to parade. U celoj Evropi takođe. Svi su slavili Dan pobede nad fašizmom. DeluDelu  je samo da je kod nas bilo haotično i da bismo mi vovoleli da toga dana i nema jer nam je sve oko toga nejasno. Samo su na Fejsbuku, Instagramu Instagramu pripadnici onog profano nazvano nazvano urbanog ešalona ove zemlje kačili slislike svojih partizanskih očeva i dedova uz biograf biografske ske popo datke heroja. POLITIČKI ESTABLIŠMENT I POLITIČKA OPOZICI JA BAULJA usled tog praznika kao što baulja od 1990. A kako bi bilo drugačije kada nedavno na televizijskom času istorije jedan profesor veliča Milana Nedića. Kako bi bilo drugačije kada aktuelna vlast dolazi iz praistorijskog praistorijskog političkog šinjela koji je takođe sadio sve magle ko je nas oslobodio. Uz tadašnje pokroviteljstvo takozvane intelektualne Srbije koja se zdušno trudila da se ukine svakakv svakakvaa partizanština. Ni neoficijelni vođa opozicije ne oglašava se o Danu pobede nad fašizmom jer je njegov savez savez zavisan od podrške i akcija saborca koji baštini Ljotića. Postaje sve komično, ali žalosno pre svega. Pošto se partizanština ne sme spominja spominjati ti poslednjih godina se ovo obeležavanje od strane strane političkog mejnstrima pre p re-tvorilo u počast Sovjetima koji su oslobađali Beograd. U sadašnjem prevodu to je odav odavanje anje počasti Rusiji, PuPutinu i tu se da prošvercovati i pregurati taj neprijatni Dan pobede nad fašizmom. Okej, naravno da su i Sovjeti odigrali ogromnu ulogu u našem oslobođenju, ali da li je uopšte postojao neki naš autentični pokret za slobodu od fašizma? Da li je ovde lakše spomenuti Milana Nedića od partizanskog generala? JeJeste. U Sloveniji nemaju problem sa oslobodiocima pa su možda tamo gde su, a gde smo mi? Mi smo i u vreme rurušenja Berlinskog zida bili u raskoraku sa svetom pa smo podržali neostaljinistič neostaljinističke pučiste. U svakom trenutku mi smona pogrešnoj strani već 30 godina naših „bespuća povijesne zbiljnosti” u kojoj pregurasmo i ovaj „neprijatni” Dan

   F

kim novim projektima. N

pobede nad fašizmom. N 59

 

60   

Srđan Valjarević

FRIC I DOBRILA

Bekstvo u pobedu

B

ila je subota, sedam sati ujutru, Mate se već propro - rekla: „Nemoj sad da odustaješ.“ Onda se veza prekinula pa budio i oblačio se, Fric i Dobrila su spavali u sobi. se Dobrila vratila da drema. Onda je prošlo pet minuta pa je Onda se začula pištaljka sa ulice, pa je Mate izaiza - odjeknula pesma „Ostani „Ostani živ“ od grupe Bi Džiz, bio je to FriFrišao na terasu i viknuo: „Stižem!“ Onda su se DoDo - cov mobilni, pa je on pružio ruku iz kreveta i stisnuo mobil mobil-brila i Fric probudili i pogledali pogle dali se, pa je Fric pitao: ni i rekao: „Reci, sine?“ Onda se čuo Matin glas: „Stigli smo do „Šta se to dešava?“ Pa mu je Dobrila rekla: „To je Mate obećao Slavije pa sam morao opet da parkiram.“ Onda je Fric pitao: našim penzionerima iz ulaza da će da ih vodi negde za Dan „Što sad?“ Onda je Mate rekao: „Komšinica frizerka neće da pobede nad fašizmom.“ Onda je Dobrila ustala i prišla prozo- ima istu majicu kao vaspitačica, hoće da se razlikuje, pa se prepreru: „Pa oni su se već skupili dole.“ Sa ulice su se čule pištaljke. svlači.“ Onda je Fric rekao: „Ne znam šta bih ti rekao.“ Onda Onda je Fric rekao: „Šta mu je ovo trebalo?“ Onda je Dobrila  je Mate Mate rekao: rekao: „N „Ništa išta,, najbolje najbolje ništa.“ ništa.“ Onda Onda se veza veza prekinu prekinula. la. otvorila vrata od sobe i pitala je Matu: „A gde ih vodiš?“ Mate Fric je spustio glavu na jastuk i zadremao. Posle pet minuta je  je bio vidno uznemiren: „Pojma nemam, penzionerka vaspi vaspi-- ponovo odjeknula pesma sa Dobrilinog telefona, pa je Dobrila tačica je rekla da hoće da vidi neki ‘Belgrejd voterfront’ i ‘Pro - pružila ruku i javila se, pa se čuo Matin glas: „Evo me na glavglav menadu’, a penzioner taksista da vidi Pobednika na KalemegKalemeg - noj autobuskoj stanici, morao sam da stanem, hoće svi u kloklodanu.“ Onda je Fric pitao: „Pa kako ćeš da ih vodiš?“ Onda je zet.“ Onda je Dobrila rekla: „Dobro, „D obro, Mate, ipak kad razmislim, Mate rekao: „Uzeo sam rentakar.“ lepo je to od tebe što radiš.“ Onda Onda je Dobrila rekla: „Je l’ ti to ovaj  je Mate rekao: „Sad su izglasali da Dobrila je gledala kroz prozor i beli karavan karavan što se komšinica komšin ica frizerhoće prvo da vide ‘Belgrejd votervoterrekla: „Svi su dole, njih petoro, front’ i ‘Promenadu’, pa onda dadaka popela na haubu i duva u pištaljku?“ Onda je Mate izleteo na terateralje, ako bude dalje, pošto flaša samo i advokat, i frizerka, i taksista, i su i viknuo: „Pa siđite dole, molim ide iz ruke u ruku i već su mrtvi pipivaspitačica, i profesor filozofije, vas!“ Onda su se sa ulice čuli grogro jani.“  jani.“ Onda je Dobrila rekla: rekla: „Neka moglasni povici: „Pobeda! Pobeda!“ ih, sine, izdrži, ipak su bili zakljuzakljui nose iste majice na kojima piše čani danima.“ Onda je Mate tiho Pa je onda Mate brzo pokupio neko‘Anonimne žrtve fašizma’!“ liko kesa i izašao iz stana. Dobrila je rekao: „Hvala ti, majko, zbogom!“ Onda se veza prekinula, pa je Fric gledala kroz prozor i rekla: „Svi su dole, njih petoro, i advokat, i frizerfrizertiho dodao: „Oh, kakva tuga u sinosino ka, i taksista, i vaspitačica, i profesor vljevom glasu.“ Onda je Dobrila refilozofije, i nose iste majice na kojikoji kla: „Ne zajebavaj.“ Onda je prošlo ma piše ‘Anonimne žrtve fašizma’!“ pet minuta pa se čuo Fricov mobilni i onda je on pružio ruku i uključio Onda je Fric rekao: „T „ Taj i ne zna gde se uvalio.“ Onda su se napolju Mate spikerfon i onda je odjeknuo Matin i penzioneri spakovali u karavan i glas koji je urlao: „Javljam se uživo otišli, a Dobrila se vratila u krevet sa ‘Promenade’ kod nečega što se pa su uskoro i ona i Fric zadremali. zove ‘Belgrejd voterfront’ i upravo Onda je posle pet minuta odjeknula u ovom trenutku penzioner advopesma „Marija“ od grupe Blondi, bio kat povraća po šetalištu, a penziopenzio ner taksista drži sprej i ispisuje po  je to Dobrilin telefon, pa je ona brzo brzo reagovala i stisnula spikerfon pa se ‘Promenadi’ ‘Šetalište fašizma’, a čuo Matin glas: „Evo nas na AutoAutopenzionerka vaspitačica i penziopenzio komandi’, morao sam da se parkiparkinerka frizerka razvlače transparent ram, pobiše mi se advokat i taksista na kojem piše ‘Ni Hitler nas nije zazaključavao!’, a stari profesor je preko unutra.“ Onda je Dobrila pitala: „Šta

radite Onda Mate rekao: „Tražilisad sutu?“ pauzu da je popuše po cicigaretu i da popiju rakijicu.“ Onda je Dobrila rekla: „Sine, izdrži.“ Onda  je Mate rekao: rekao: „Izludeću „Izludeću skroz, kuku-

natpisa voterfront’ napi-napisao: ‘Je l’‘Belgrejd može nešto gluplje i ružniružni  je od ovoga!’“ ovoga!’“ Onda je Fric Fric pitao: pitao: „A „A šta ti radiš, sine?“ A onda je Mate rerekao: „A ja ti bežim ka rentakaru jer

nem ti se, majko. Onda je Dobrila

će ove neko drugi da vrati kući.

N 61

 

Marko Prelević

ESEJ

Nevrli novi svet Kafići su puni, predizborna kampanja vratila se u svoje pajtonovske okvire, gradski  pre  pr evoz radi ba bašš k kao ao što je uvek, ek, št što o će reći eći nik nikako; i ho hoće će li ovo „st „star aro“ o“ biti biti pilu pilula la koj oju u je teže progutati od vanrednog stanja, prepadanja SMS-ovima, poljskih kreveta na Sajmu? 

S

em one večeri kada nam je svima stigao zlokobni SMS, koje druge dane pamtite kao najstresnije u čitavoj ovoj frfrtutmi? Ministar Vulin koji u naglom uključenju uživo zaziva na vanvanredno stanje, u prvim danima kada su događaji prestizali jedni druge? TreTrenutak kada je saopšteno da je koronavirus odneo prvi život u našoj zemlji? Prvi put kada ste na snimku videli grozni Sajam, pre nego što je ubačen pingping pong? Penzionere koji su tužno izmileli onog jutra u 4, praćeni lavežom lutalica i ponekim kamermanom? AH, I OVO JE SAMO ZBRDA-ZDOLA, 

biće sigurno posla za psihologe i teraterapeute, ovaj PTSP mogao bi da traje duže i ostavi veće posledice čak i od onog luludila iz 1999. Bombe smo, na kraju krajekrajeva, dočekivali zagrljeni i zaigrani - mamakar moja generacija pamti to po blejanju vani, mahom uz druženje s maliganima, behu i neki protesti, da ne kažemo okupljanja - a sada smo bili kod svojih kuća, bespomoćni, bez ohrabrenja, bez ideje kada bi moglo da bude gotovo, buljili u male i velike ekrane. Onda bismo izašli napolje, stajali u redovima, teško disali pod maskama, gušili se pod rukavicama i češali kao manijaci, tripujući osip... Što zbog straha da nećemo moći da pravimo i gde da prodajemo Nedeljnik, što zato što su se već rojila pitanja „Pa  je li uopšte uopšte moralo moralo ovako“ ovako“ - i to je sasasvim normalno, dok god vaša sumnja ne ugrožava druge osobe - meni je epiepi tom svega bilo ono sada već mitsko gogostovanje Vučića naevra Prvoji televiziji.predsednika Govorio je tada i o sto tome kako imamo pare, sve je upleo u tih sat-dva sat-dva kako samo on zna; no najviše se pričalo o rečenici da bi sve (po(po-

vičnikom - sve! ) moglo da se zatvori na pune dve nedelje. Sada, po uvreženom običaju nervinerviranja čitalaca, jedan mali obrt: predpredsednik Vučić će tada reći, setićemo se,  jednu kratku kratku rečenicu rečenicu zbog zbog koje je je proprozivan nadugo i naširoko. „Kako mislite to da izvedete?“, pitala je Jovana JokJoksimović, u zbunu kao i svi koji smo to gledali. „Ne znam“, pomalo šeretski, pomalo dramatično je uzvratio Vučić. „Videćemo. Nismo nikad to radili.“ Ne idite na reklame, ne posežite za daljinskim upravljačem, ostanite na ovoj stranici: voleo bih da je više bilo takvih rečenica u poslednja dva mesemeseca. Da se taj čarobni izraz „Ne znam“ ah, Sokrate, samo da ne uze uz e onaj otrov, otrov, pa da vidiš sve ovo! - o kojem je mudro pisao i Rosa pre tri-četiri broja, koristio makar koliko zastrašivanje, lažne vevesti, demagogija i voda i sapun, svima bi nam bilo bolje.

viti i u novom svetu. Uprkos obećanjima i nedostajanjima, na dan kada su u Srbiji opet otvorene kafane, nisam posetio tu društvenodruštveno političku ustanovu. Čekao sam, zaprazapravo, sve do vikenda, kada smo Dejan i ja otvorili sezonu u bašti Kalenca, koja je izgledala, pardon na tautologiji, kao što bašta Kalenca uvek izgleda. Karirani stolnjaci, miris ćevapa, najlepše stanovstanovnice Vračara i njihovi ćutljivi kerovi... Plašio sam se, sve vreme, od nove normalnosti, od novog nezadovoljstva. O tome je parlao i primer Italije, gde je raslo narodno nezadovoljstvo sporim otvaranjem zemlje nakon što je najgore prošlo. Ovako je to sažeo jedan frizer iz Palerma: „KAO DA SE SVI ONI DOBRO  sme-

POŠTENO BI BILO, HOĆU REĆI, DA  DA   su svi - a pre svega ono što će se u Srbiji 2020. nazvati „strukom“ - malo radije i malo češće priznavali da nemaju pojma šta nam se s e dešava i kako, dođavola, dadalje. „Ne znam, videćemo, nismo nikad to radili“ ne bi bio samo izgovor za naše tumaranje po mraku, već i iskreni opis situacije. I svi mi, što se osećamo kao da smo pomalo zaludu bili disciplinovani, svi mi kojima se pred kraj vanredne situacije, posebno tamo oko 20.30 časočasova, činilo da ne važe ista pravila pravila za sve građane, svi bismo mi bili strpljiviji i imali više vi še razumevanja. razumevanja.

 ju na naš naš račun“, račun“, is ispričao pričao je Konstan Konstan-tino Montalbano (31), a preneo Gardi jan. „Kažu nam da možemo napolje, ali da ostanemo kod kuće. Zatvaranje je uticalo na naše mentalno zdravlje, ali i na naše novčanike. Ako se ne vratimo u normalnost brzo, koronavirus neće ubiti samo hiljade ljudi, već i čitavu pripri vredu.“ Nadali smo se da će biti veselo i proprolećno, ali smo iznad svega želeli da bude „normalno“. Budimo realni, niko nije zaista očekivao da će se iz svega roro diti jedan novi svet, pa bismo drage vovolje potpisali da nam se vrati onaj stari, potrošeni, nevrli . Pa, evo ga, kafići su puni, predizborpredizborna kampanja vratila se u svoje pajtonovske okvire, gradski prevoz radi

bi, ko zna, bilo i manje budala poMožda kvadratnom metru društvenih mreža. A opet, budale uvek nađu način da te iznenade svojom kreativnošću, parpardon avetnošću...

baš štolijeovo uvek, što će reći nikakoju nikako; ikao hoće „staro“ biti pilula  je teže proguta progutati ti od vanrednog vanrednog stanj stanja, a, prepadanja SMS-ovima, poljskih krekreveta na Sajmu i četvorodnevnog policijpolicij-

dvučeno, boldovano, kurzivom, s uzuz62 

A to „Ne znamo će se, izgleda, nastanasta-

skog časa? N

Nedeljnik   14. maj 2020.

 

POSAO

Backend Developer Niš Dragi budući kolega ili koleginice, Kao jedan inženjer drugom, želim da ti se obratim iskreno, u

Treće, pazićemo na tebe! Imaćeš jako dobre uslove, kao i

ime celog tima. Evo zašto mislimo da treba da nam se

veliku šansu za rast i razvoj. Svojim očima sam gledao kako

pridružiš...

mladi ljudi kod nas prosto "eksplodiraju" za godinu-dve. Na to sam veoma ponosan.

Prvo, radićeš na jednom od najvećih i najkompleksnijih sistema u ovom delu Evrope. Sve što naši programeri urade

Od tebe očekujem da si inženjer u srcu. Ako veruješ da si

danas, već sutra koriste stotine hiljada tvojih sugrađana.

stvarno dobar PHP programer, ili da imaš potencijal da to

Doći ćeš u uzbudljivom trenutku, kada se pozdravljamo sa

postaneš, voleo bih da se upoznamo. Ako se dobro snalaziš

monolitnom aplikacijom koja je nastajala čitavu deceniju, a

sa bazama, ne nedostaje ti radoznalosti i strpljenja, ako si

u

onaj tip koji se uzbudi kad naiđe na “nerešiv” problem, tu

letu

prelazimo

na novu,

modularnu

arhitekturu.

smo da ti pomognemo da rasteš i da zajedno idemo napred. Drugo, radićeš sa zanimljivim ljudima. Svi smo tu, od iskusnih inženjera na čelu kompanije i softverskog razvoja,

Eto… Ukoliko ti ovo zvuči interesantno, piši nam na e-mail

preko talentovanih “klinaca” iz Frontend tima, do uspešnih

[email protected], predstavi se, pokaži nam

kreativaca i operativaca. U takvom okruženju, moći ćeš da

dosadašnje projekte i radove, i vrlo brzo ćemo ti se javiti.

budeš ono što jesi, baš kao kolega Vaki koji gaji ljute papričice na terasi firme, ili kolega Mićko koji prži električnu gitaru u hevi metal bendu.

Srdačno,

CTO u KupujemProdajem