Nečujan vapaj za smislom, Viktor Emil Frankl [1987]

Izdaje ITRO »NAPRIJED« Glavni urednik MILAN MIRIC

Urednici dr MURADIF KULENOVIC GVOZDEN FLEGO MIRJANA DOBROVIC

Nas!ov izvornika

ТНЕ

Viktor Е. Frankl UNHEARD CRY FOR MEANING Psycholerapy and Humanism © Viktor Е. Frankl, 1978. Simon and Schшter, New York

Е.

VIKTOR

FRANKL

NECU]AN VAPAJ ZA SMISLOM Drugo izdanje

Prevela RAНELA

BERGHOFER

riY naprljed ZAGREВ

1987

SAD'RZAJ

11

Predgovor

1 Necujan vapaj za smislom Volja za smisao Smisao zivota 2

Determi,nizam i humanizam: kritika pandeterminizma

3 Kritika

4 Dehumanizaoija spolnosti Siшptom iИ terapija? Stavovi psihijatra prema modernoj knjizevnosti

6 Sport -

42

susret-gгupe:

Koliko је »humanisti,cka psihologija« humanisticka

5

17 27 35

asketizam dana'snj1ice

61 75

82 89

7 Prolaznost i smrtnost: Ontoloska rasprava 8

Paradoksna intencija i derefileksija

98 110 110

Paradoksna i11.tencija Derefleksija

147

Kaza·lo imena i pojmova

161

Muradif Kulenovic:

Smisao zivota i

Ъolest

169

Posveceno Harryju ili Marion - nerodenom djetetu

Posebnu rijec zahvalnosti upucuJem svojoj supi'IUZi Eleonori Katharini za sve zrtve koje је godinama podnosila pomafuci mi da pomognem dr·ugima. Na s'VIim predavanj.ima i putovanjima bbla је uz mene d zaista zaslиZuje rijeci koje јој је, и oЫiku posvete na svojoj knjizi, jednom prilikom uputio ЈасоЬ Needleman: »Toplini, koja prati svjetlost«. Neka topЪina ostane jos dugo na'kon sto svjetlost ugasne. Viktor Е. Frankl

PREDGOVOR

Ova

је

knjiga nastavak

dvijи

njenih prethodnica: Psihotera-

pija i egzistencijalizam i Bog podsvijesti religija.1

Psihoterapija i

PrvoЬitno је zamisljeno da to bude zЬirka d.zabranih eseja. Kad sam ponovo ·pregledao i prosi!rio sadriaj pokazalo se da pojedine eseje - koji sи sada postaLi poglavlja - ne:ka zajednicka nit povezиje u jednи cjelinи. Jos је znacajnije da prva dva poglavlja raspravljajи о tri glavna nacela na koj.ima poeiva sustav logoterapije: volji za smisao, smislи Zivota i sЮbodri volje.

Logoterapija se oЬicno svrstava и kategorije egzistencijalisticke psihijatrije Ш hиmanisticke psihologije. Medиtim, tko је .ciitao moje knjige mogao је primijetJiti da sam se ponegdje kritic:Юi osvrtao na egmstencijalizam i1i barem na ono sto se naziva egzi•stencijalizmom. Citalac се i и ovoj knjdzi naici na neke napade иэmjerene na takozvani hиmanizam Hi, kako ga ја na1Jivam, pseudohumanizam. Ne Ьi trebao Ьiti dznenaden: ја sam isto tako .i protiv pseиdologoterapije. Podsjetimo se .иkratko na povijest psihoterapije kako Ьi­ smo odrediИ mjesto egzistencijalizma [ h.ишanizma и psdћi­ jatriji i psihologiji. Svi smo mi иcbli od najveeeg dиha u psЉoterapijii, Sigmunda Freиda. Ја takoder! (MoZda citaocи nije poznato da је jos 1924. godine, ш poseban poziv i posredovanje Sigmиnda Freиda, jedan moj Olanak objavljen и International Journal of Psychoanalysis). Freиd nas је V. Е. Frankl, Bog podsvijesti - Psihoterapija i religija, и nakladi prevodioca Karla Prendivoja, и Ьiblioteci »Oko tri ијиtrо«, Zagreb, 1980. (ор. prev.).

11

ucio kaiko da raskrinkamo neuroticnu osobu, da ·uklonimo skr.ivene, nesvjesne motivacije koje sи pozadina njezina ponasanja. Medиtim, ја neumorno tvr.dJim da se to raskrinkavanje mora zaustaviti и tocki и kojoj se psihoanaliticar sи­ ocava s onim sto se vi·se ne more raSikгinkati, jednostavno zato sto је aиten1Jieno. No, иkoliko se neki od »psihologa koj.i skidajи kгinkи« (ka!ko sи psihoanalitieari jednom nazvali saшi sebe!) ne zaиstave na tom шjestu, jos иvijek preostaje nesto sto razotkrivajи. То је njihova v.lastita prikrivena motivacija, njiho~a nesvjesna zelja da potcijene, obezvrijede i omalovaze ono sto је и covjeku dstinito i izvorno ljudsko. U medиvreшenи је behavior-terapija, •kojoj је osnova teorija исеnја, dosta иznapredovala na rpodrucju na kојеш је psihoana1iza tako dиgo ЬiЈа и neizvjesnom polo:Zajи. Behavior-terapeutli mogи dokazati da sи mnoga etioloska uvjerenja Freudovih sljedbenika Ьila samo puka uvjerenja •i nista drugo. Ne moze se svaki slueaj neuroze .dovoditi u vе~и s traumatsk!im i:skиstvima ranog djetinjstva Ш sa s.ukobima izmedu ~da, ega i super ega. Isto ta:ko, one slucajeve u koj•ima је doslo do izljecenja i to ne psihoanaJ.izom, vec prije kratkotrajnom шetodom modifikacije ponasanja (ako ne i spontanom remisijom), ne prati uvijek supstitиcija 'Simptoma. Tako se behaviorizam .moze smatrati demitologiziranjem neuroze.2 No, jos uvijek preostaje osjecaj nezadovoljstva. Nije ·moguce rje8avati proЬleme bolesti i pobolijevanja jednog rtakvog doba kao sto је nase, proЬleme besmils'lenostoi., depersonalizacije i dehumanizacije, ukoШro и rpojam о covjekи nije ukljucena ljudska dimenzija, dimenzija ljudskog fenomena koja se neophodno prov:laCi svakitm oblikom psihoterapije, Ьiо on na svjesnoj bli pak na nesvjesnoj ra:zlini. Bjarne Kvilhaug, norves.ki psiholog, sшatra da је logoterapija rehumaniziraia teoriju ucenja. Nikdlaus PetrИ.owitsch z Ovaj izraz ne zvuci suvise nevjerojatno uzme li se и obzir cinjenica da је sam Sigmund Freud opisao svojи teorijи nagona kao »mitologiju« i odnosio se prema nagonima kao prema »mitskim« Ьitnostima.

12

sa Odsjeka za psdbljatriju na SveuaИistu u Maimu, Za:padлa Njemacka, dosao је nakon njega do zakJ.j.ucka ·da је logoterapija щhwnanizira1a psihoanali~u i jos ЬliZe, da logoterapija - za тazliku od drugih psihoterapijskih skola - ne ostaje u dimen:zli.ji neuroze. Sto је t.ime misHo? Psihoanaliza smatra neurozu posljedicom odredene psihodinamike i shodno tome је nastoji suzЬiti uvodeei u ,]gru ·druge oblike psihodinaro~ke i to one koji su od pomoC.i, kao sto је zdrav prijenosni odnos. Beha'V'ior-terapija pak pr1pisuje neurozu odredenim procesin1a ueenja i okolnostima te stoga za sш­ Ьijanje neuroze predlэ.Ze •nove oblike ucenja i promjenu uvjeta. MedutJim, u оЬа slucaja, kako је to Petrilow~tsch vjesto opa:zrio, terapija ostaje na razini neuroze. On rdrii da logoterapija ide rd:alje od •te razine promatrajuci eovjeka u ljudskoj dimenziji gdje moze koristiti izvore kojti s.u samo tamo dostupnd - izvore kao sto su jedi:nstvena ljudska sposobnost samotranscen-dencije i sposobnost samoodvajanja. Ova posljednjra sposobnoэt uvdjek ·dolazi do izrafaja kod primjene logoterapij.ske tehnike paradoksne iintenaije, tj. obratne nakane. Sposobnost ltranscendencije jednako је vama u dijagnozi i terapiji. N~ predvidimo Н ove sposoЬno­ std, npr. ne razmot:cimo И volju za smisao kao jedno od nj,ihov.ih starnovista, nikada ne mozemo postaviti dijagnozu noogene neuroze •koja prodz[azi iz frustracije volje za smisao, mti mozemo na nju utjecati, niti је mofemo izvuCi iz nesvjesnosti a!ko је :Ьila potisnuta. Strogo је empiгijrski pokazano da to stanovis.te morZe ponekard predstaVIljati na5 glavni cblj: srtatistdcktim је istrazivanjem ddkazano .da volja za smisao dma sasvim ocitu »vrijednost osnovnog ops·tanka па Zivotu«. U vezi sa samoodvajanjem ·dokazano је, takoder na strogo empirijrslcim osnovama, da se radi о vaZпom »mehanizmu za sav1adavaлje teSrkoea« koji је, tako reci, ugraden u eovjekovu psihu. Ovo naroCito wijedi za podrucje hwnora kao sto cu to kasnije pokazati. ZadkrurZimo li, mozemo reCi da nas је p.sihoanaliza nau.Cila kako da raskrinkamo neuroticnu osobu, dok nas је behaviorizam nauoo da demitologiziramo neurozи. Petгilowitsch i

13

Kvilhaиg ka!Zи

·da nas logoterapija dan·as исi .da »rehumaniziramo>Obrambenih mehanizama« ili »reakcijskih oЬlika« 2 - onda се vam jednostavno poruciti kako ste иpravo rijesbli svoj Edipov proЬlem, otarasili se svojih kastracijskih strahova i kako cete sada Ьi!ti sretпi, ozivjet cete svoje sebstvo i vlastite mogucnosti i postati опо za sto ste predodredeni. Drugim rijecima, smisao се vam se иkazati sam od sebe. • Prema predavanju pod naslovom »Lijecenje smislom«, odrzanom na Kalifornijskom sveucilBtu u Berkeleyju, 1:3. veljace, 1977. z Prilikom diskusije nakon jednog od mojih predavanja rekao sam da- sto se mene tice- nisam spreman zivjeti radi svojih reakcijskih oblika niti sam spreman umrijeti radi svojih obrambenih mehanizama.

17

Ne

zvuci li to nekako kao: istrazi najprije kraljevstvo Freuda ;i. Skinnera ра се ti svi ovi proЬlemi blti jasni? Na zalost, to se tako ne moze rijesiti. Stovise, pokazalo se da se mnogo cesce ;dogada da, ako se neuгoza i moze otkloniti, kada se ona otkloni preostaje praznina. Takav је pacijent divno prilagoden i sposoban za rad, ali mu nedostaje smi:sao. Pacijent nije prihvacen kao ljudsko Ьiее, sto се reC.i, kao Zivo blce koje neprekidno traZi smisao; to traZenje smisla, tako osebujno covjeku, nije ozblJjno shvaceno u svojoj pravoj vrijednosti, vec se smatralo pukom racionalizacijom potisnute nesvjesne pэihodinamike. Pri tom se previdalo ili zaboravljalo da је samo onaj covjek koji nade tr.aZeni smi·sao spreman patiti i zrtvovati se radi tog smisla, spreman poloziti i vlastiti zivot ako је potrebno. S druge strane, ako smisao ne postoji, covjek је sklon da seЬi oduzme zivot i spreman је da to ucini cak kad su zadovoljne sve ostale njegove potrebe. Sve ovo pribliZio mi је izvjestaj jednog mog Ьivseg studenta: Na jednom је americkom sveucilistu podvrgnuto ispitivanju 60 studenata koji su pokusali 'samoubojstvo i 85 posto је izjavilo da SU to ucinili zatO StO im roslosti, kamo ste sve na ne·Юi nacin spremibl.? Р: (dovedena do suza): N.itko ne moze uCiniti takvo sto, to ne mooe samo ta!ko nestati! (Stanka) lrstirna је da sam mnogo propatШa; ali, uvlijek sam nastojaila 'blti hrabra i cvrsto dzdrZati ono sto moram. Znate, ·doktore, ја svoje patnje gledarn kao 'kaznu. Ја vjerujem и

F: Govorite ее

Воgа.

F: (pokusavajuci se иzivjeti и njezinu ulogu): No, moze li se dogoditi: da patnje ponekad budu izazov? MoZda је Bog nap.rosto zeblo vidjeti kraJko се rih Anas•tasia Ko-

,tek podnijeti? 1, il11i01Zda је morao pnizпati: »Da, ona је sve stvariiO hrabro izdrzala.« Recite шi sada: moZe li itko sa svijeta ,izbrisati sve to sto је posttgnuto ,ј ispunjeno, gospodo Kotek? Р: Svakako da to nitko ne moze u.Ci,пiti! F: То ostaje, zar ne?

104

Р: Ostaje! F: U 2Jivotu је jedino vaino ne.s.to posti6i. I, to је upravo ono sto ste vi uбi:rwi. Izvukli ste najbolje iz svojih patnji. Pos:ta1i ste pгimjer nasim pacijentiima, zЬog naCina na ·koJi ste prihvatili svoje ;patnje. ёestitam vam na tome sto ste postigli i ·drago mi је ·sto su li drugi pacijenti imali prilike da .budu ocevki tJaikvog jednog primjera. (Okrenuo sam se slusateljstvu) Ессе homo! {Slusateljstvom se prolomio spontani pljesak) Ovaj pljesak је za vas, ·gospoao Kotek. (Sada је plakala) On se odnosi na vas 7Ji.vot, kojd је Ьiо veHk i isp:unjen. Mozete blti ponoэni па njega, gos;poёto Кotek. Ta:ko је mЗilo !ljud!i koji ·mogu Ьiti ponosni na svoje zivote ... Rekao b.i.h da је vas zivot jedan эpomenik - i nitko ga ne m.oZe umstd·ti, .ni maknuti s ovog svijeta. Р: (sabravsi se): Sve s~to ste rekli, pгofesore Frankl, utjeha је. То mi daje snage. NJikada, stvamo nikada, ni· sam imala pr~Иke cuti ova:kvo 'sto ... (Polako је i tiho

napustila predavaonicu.) Umгla је tjedan dana kasnilje. Medutim, tog posljednjeg tjedna svog zivota, vise nije Ьila potiStena; naprotiv, blla је puna vjere i ponosa. Pr-ije је Zivjela и agoniji, jednostavno и vla:sti tjeskobnog osjecaja da је pot:pи­ no beskoгisna. Nas је razgovor pomogao da postane svjesna cinjenice da је nje:l1in zivot imao smisla, da nje:m·ne patnje nisи bile иzalиdne. ·Posljednje sи јој rijeCi blle: »Мој је zivot spomenik. Tako је profesor Frankl rekao pred svim onim ljиdima, svim stиdent1ma. Мој zivot nije Ьiо uzalиdan .. Istina је da је sve prolaZJno - sve i svatko; svejedno, radi 1i se о djetetu koje smo rodiLi, velikoj ljubavi u kojoj је dijete na:stalo .Нi nekoj velik:oj misli - sve to zajedno је prolazno i to se ne moze izbjeCi. Ljиdski zivot traje sedamdeset, moZda i osamdeset godina- i ako је to dobar zivot, Ьit се i vrijedan truda. Misao moze trajati mZda sedam sekundi - i ako је to dobra misao, sad:rZavat Се istinи. No, i velika је misao prolazna jednako kao i dijete i veli:ka ljиbav. Sve zajedno је prolazno; sve, jednostavno prt:>lazi.

105

Ра ipak, gledamo li s druge strane, sve је vjeeno. 1 vise od toga: sve samo ро seЬi postaje vjeCn.o. Mi ne moramo nista ciniti na tome. Kad vec jednom nesto иcini­ mo, vjeenos.t се se pobri.nиti za dalje. No, mi samo moramo preuzeti odgovomost za ono sto smo izab.rali da uOinimo, sto smo odabrali da postane dio proSlosti, za sto smo se odlиOiJ.i da иdе и vjecnost! Sve је zapisano na plц_Ci vjecnosti - citav nas zivot, sva nasa djela i ostvarenja, sиsreti i dozivljajd, sve nase ljubavi i patnje. Sve је to и vjecnosti zabЩezeno i ostaje и njoj. Sv.ijet ne predstavlja, kako је veliki egzistenaijalisticki fiJozof Karl Ј a:speгs reka:o, sifrirani rukopis koji tek mora:mo odgonetnuti: ne, svijet је prije list papira na kojd moramo izdiktirati svoje poruke. Vjecnost ima dramatienи pтirodи, jer zivot nат iz dana и dan postav}ja pitanja: ispitиje nas i mi moramo odgovarati. Citav је zivot, rekao Ьih, razdohlje neprestanih pitanja i odgovora. Sto se tice odgovora, ја i dalje иporno tvrdim da ~ivotu 'mo~emo odgovarati samo odgovarajиC:i za vlastite zivote. Odazvati se zivotu znaOi Ьiti odgovoran prema v.lastitom Zivotu. Sve sto је и vjeenos1Ji zapisano ne moze se vise zagttЬiti - .to nam је utjeha i nada. No, isto tako vrijedi da se и njoj vise nista ne da ispraviti - а, to na:m је opomena i podsjetn!iik. Bиduci da se iz proslosti nista ne moze izbrisati, to је na nama veca obaveza da upravo u njoj spasimo one na5e izabrane mogu6nosti. Sada postaje ja:sno da logoterapija ne predstavlja samo »optimiza:m proslosti« (za razliku od egz.istencijaШs1iokog »pesimizma sada:Snjosti«), nego i »aktivizam bиdиeno­ sti« (za razHkи od kvijeti·stickog· »fa:talizma vjecrюsti«). Jer, ako је vec sve zaиvijek pohranjeno и proslosti, vazno је и sadasnjosti оdlисЩ sto to ze1imo ovjekovjeeiti i ostaviti kao dio proslo:"ti. То је tajna stvaralastva: da promicemo sadrzaje iz DJistavHa bu.dиenos.ti u »dio proslosti«. Odgovornost covjeka tako poCiva na »aktivizmи buducnosti«, znaOi na proшisljenom izboru mogucnosti Jiz buduenosti, te na »Optimizmu proЭlosti«, tj. ostvari-

106

vanj.u tih mogucnosti tako sto cemo :im na6i spas u nebeskom svodu pro-slosti. То је razlog prolaznosti: sve је nepostojano, zato sto sve nestaje i pre1azГ iz praznine buduenosti u sigurnost proslosti! То su stari. fizicari naziva1i horror vacui, strah od pramdne, koj1 kao prijetnja visi nad nama: zbog toga sve juri iz budu6nostd и proslost, iz vakuuma i neizvjesnosЦ buduenosrtri. u siguгno postojanje u proslosti. Zato i dolazi do prenatгpanosti u »uskom prolazu i otvoru sadaSпjosti«, jer tamo је sve zakrceno i nagurano i ceka da se oslobodi - u obli:ku nekog dogadaja koji prelazi u .proslost, Ш kao jedno od nasih djela i ostvarenja kojima smo dopustbli da udu u vjecnost. Sadasnjost је granica izmedu nestvarnosti buducnos.ti i vjeene stvarnosti proslosti. Ona је »granica« vjecnosti; drugim rijeQima, vjeenost је ,ipak ograriicena: proteze se samo d.o sadaSпjosti, do sadasnjeg trenutka, u kojern izablrerno ono sto ze1imo pustiti u vjecnost. Granica vjecnosti је mjesto na kojem se, u svakom trenutku naSih ~ivota, dooos-i odluka о torne sto Ьi trebalo ovjekovjeCiti, а sto ne. Sada mozemo raz·umjeti kako је krivo oslanjati se na !izreku »·treba doЬiti na vremenu«, u smi·Silu odlaganja nekih os·tvarenja u buducnos·t. Vrijeme cemo doblti i spasiti samo time sto ga prenosimo i pohranjujemo и prosrost. Vratimo se nasem primjeru pjescanog sata i pogledajmo sto se dogada kada sav pijesak prode kroz namijenjen mu otvor i gomji dio sata ostane prazan: drнgim rijeCitma, sto se dogada kad nam vrijeme istekne, а zivot se zav[1sava. Jednom .rijecju, s·to se dogada u smrti? U smтti se, sve sto је рrоМо i dogodilo se, jednostavno zaleduje u samoj proslosti. Nista se vise ne moze izmijeni't'i. Covjek vise nista nema i vise nista ne moze; nета duse, nema tije1a; izguЬio је svoj psЉofizicki ego. Ono sto је preostalo i sto os·taje jest sebstvo, duhovno sebstV'O. 107

Mnogi lj-udi vjeruju da covjek koji umire moze u djeHcu sekunde sagledati Citav .svoj zi:vot, kao »Ubrzani« fbl.m.4 Da ostanemo kod ove usporedbe: moglo Ьi se reCi da se u smrti i covjek sam pretvara и neku vгstu filmskog ostvarenja. U tom trenutku on sam »predstavlja« svoj Zivot, po,staje poViijest svoga zivota - svejedno dobra ili losa, naprosto onakva kakva је vec mogla Ьiti. Covjek postaje svoj vlastiti raj i!li pakao. То vodi do paradoksalne cinjenice da је covjekova vlastita proslost zapravo njegova prava buduCnlost. Ziv covjek ima pred sobom buducnost, а iza sebe pгoslost: dakle, ima оЬоје; umiruci. covjek nema Ьuduenosti u onom uoЬicajenom smislu, ima samo pro8lost; no, mrtav oovjek sam »је« svoja proslost. On nema zivota, on »је« sam svoj zivot. То sto је to »SamO« njegov prosli zivot, nema nikakve vaZпosti; napokon, proslast је najsigurniji obJ.:ik postojanja. Upтavo је proslost ono sto nат nitko ne moze oduzeti. Proslost predstavlja »plUtSkvamperfekt«, и doslovnom smis;lu tog izraza. Zivot је tada zavrsen, zaokгuZen. Dok u toku zivota samo pojedLinacni faits accomplis prolaze kroz grlo pjescanog sata, poslije smrti citav zivot naprosto istekne- postaje tako par-fait accompli! То vodi do drugog paradoksa zaprav:o dvos,trukog. Ako је istina da covjek nesto stvara i ostvaruje иpravo time sto to odlaZe u proslost (pomalo је ironicno da on to ne8to spasava od prolaznosti!) - ako је ·to tako, znaOi da covjek sam sebl stvara vlastitu stvarnost, da »stvara« sebe. Drugo: covjek ne postaje stvarnost rodenjem, vec prije smrcu; on tek u trenutku sm:r:ti »Ostvaruje« sebe. Njegovo sebstvo nije nesto sto »jest«, VeC ne8to sto • Tu pricu dugujem pokojnom Rudolfu Reifu, prijatelju koji me је pratio prilikom planinarskih pothvata; objavio sam i clanak о toj prici, zajedno s pokojnim Ottom Potzlom, poznatim neuropatologom (»V'ber die seelischen Zustiinde wiihrend des Absturzes«, Monatsschrift fйr Psychiatrie und Neurologie, 123, 1952, str. 362-380.

108

postaje i stoga postaje potpuno tek kad se smreu zivot zaokru.Zii и cjelinи. Zacudo, и svakodnevnom Zivotи eovjek је .sklon da mvo shvati smisao smrti. Kada nam ијиwо zvoni bиdi­ iLica i prestrasene nas prene iz snova, to bиdenje de>Zivljavamo kao da је nesto stra.Sno prodrlo и svijet naSiih snova. 1, jos иvijek opijeni snom, cesro ne shvacamo (Ьa­ rem ne .odmah), da Ш1Јs to budilica bиdi и nase stvamo postojanje, nase pos'tojanje .и •stvamom svdjetи. No, ndje 1i toeno da se i mi, smrtnici, ponasamo na s1ican nacm и trenutlю u lюjem se priЬlizavamo smrti? Ne zaborav'ljamo Н, isto tako, da nas smrt zapravo budi za pravu stvarnost naS:ih seЪstava? Cak ako nas bиdi bvizna ruka kоји volimo, i premda је njezin dodiir иvijek tako Ьlag - и саsи Ъиdеnја mi zapravo ne shvacamo tи Ьlagost. То zЬ.ivanje d&ivljavamo samo kao ometanje naseg sv:ijeta snova i kao pokusaj da ga se prelcine. 1 smrt, isto tako, najcesce smatramo neCim straSпim i tragiCnim i tes•ko .da uopce slutimo kako је ona dobro smisljena, sto sve znaci i koliko kгije iza sebe ...

8 Paradoksna inlencija i derefleksija

Paradoksna intencija i derefleksija su dvije tehnike, koje su se razv:Иe u okviru 1ogoterapije (FrankJ., 1938, 1955, 1958; Weisskopf-Joolson, 1955). Logoterapija se obleno smatra jednom od kategorija humanistioke pslihologШje (Buhler i Allen, 1972) ili se poistovje6uje s fenomenoloSkom ismijavaju .i na taj mu nacin prijete. Kada sam dosao и prЪLiku da s njim гazgovaram, nalazio se и bolnici vec desetak dana. Razgovor smo poveli kada је jedne noei, oko је

138

dva sata иjutro, iza:sao .i:z ·svoje