Nauči Da Učiš

NAUČI DA UČIŠ ! Osnovne preporuke prema principima pedagoške psihologije (priređeno na osnovu saveta Ivane Stanković, psihologa, Institut za pedagoška istraživanja)

Kako početi? I etapa: Opšti pregled ili „mapa“ gradiva Za učenje se valja pripremiti: Udžbenik (gradivo) bi trebalo najpre pregledati u celini, polazeći od sadržaja – da bi se dobila opšta slika celokupnog gradiva. Zatim, pročitati predgovor (ako ga ima) pošto se u njemu obično objašnjava namena knjige i izlažu osnovne ideje (po poglavljima). Posle toga, pregledati („dijagonalno“) sva poglavlja - kako bi se dobila misaona celina. Dobro je pročitati prvih nekoliko rečenica svakog poglavlja, jer se u njima obično skriva osnovna misao, ili glavna tema o kojoj se u poglavlju govori. U sledećoj etapi trebalo bi pažljivo pročitati sve naslove, podnaslove i zaključna razmatranja; takođe, pogledati pažljivo sve slike i grafikone. Potom bi trebalo uočiti mesta u tekstu koja su istaknuta masnim slovima, kurzivom ili su podvučena. Posebno obratiti pažnju na podele i nabrajanja koja su označena slovima ili brojevima.

II etapa: Početno postavljanje pitanja Početi sa čitanjem svakog poglavlja pojedinačno sa već formulisanim pitanjem u glavi, i to u vezi sa naslovom, podnaslovom, ili nekim važnim pojmom o kome se u poglavlju govori. Bolje se pamti gradivo kada tokom učenja dobijemo odgovor na pitanje koje smo sami sebi prethodno postavili. Kasnije, za vreme učenja, odgovori na pitanja imaju smisao otkrića („aha- doživljaj“) i čine gradivo zanimljivijim.

Primer: Knjiga „U predvorju politike“; poglavlje „Razvoj ranih socijalnih identiteta“ Moguća pitanja: Šta je to socijalni identitet (da li postoji i lični identitet i po čemu se oni razlikuju)? Koji sve socijalni identiteti postoje? Koje su osnovne faze u razvojnom sledu svakog od njih? (Pogledati u tekstu podele pod 1, 2, 3... ili a, b, c....). Šta je karakteristično za pojedine faze? Da li se ove razvojne faze slične ili različite kod različitih socijalnih identiteta (rasnog, etničkog i klasnog ). Da li se socijalni identiteti razvijaju na istom uzrastu, po istom uzrasnom sledu i na isti način? Koje su karakteristike razvoja rasnog identiteta? Etničkog? Klasnog? Zasto postoje sličnosti u razvoju svakog od njih, a zašto postoje razlike? Koje (psihološke) osobenosti deteta utiču na to kako se stiču pojedini socijalni identiteti? Kako okolina (roditelji, škola, društvo u celini) utiče na učenje socijalnih identiteta? Kakve posledice ima ovakav razvojni sled u formiranju ranih socijalnih identiteta i njihove glavne karakteristike za odnos deteta prema svojoj socijalnoj okolini (prema pripadnicima drugih socijalnih grupa) ? Na koji način su socijalni psiholozi istraživali i otkrivali modele i zakonitosti po kojima se odvija razvoj ranih socijalnih identiteta? Koji su najznačajniji istraživači i koja su najznačajnija istraživanja (eksperimenti)?

III

etapa: Čitanje teksta („Tri puta Bog pomaže“) i pravljenje izvoda

Čitanje je kao putovanje kroz šumu na koje krećemo kada imamo opšti pregled terena ili mapu (gradiva). Putokazi i staze su, u stvari, naša pitanja posredstvom kojih otkrivamo interesantna mesta. Kada se prolazi istim putem za vreme preslišavanja, ili tokom iuspita, putokazi nam

olakšavaju put i omogućavaju da brže pređemo gradivo ili ga jasnije izložimo (oni daju strukturu našim odgovorima). Pre nego što pređemo na preslišavanje, tekst čitamo tri puta: prvi put brže i slobodnije, kao neku knjigu iz lepe literature; drugi put pažljivo, sa dobro zašiljenom grafitnom olovkom u ruci, kojom podvlačimo ono što smatramo da je važno, ili, na marginama knjige (ako je naša!) zapisujemo kratke primedbe; a treći put kada, na osnovu onoga što smo podvukli i eventualno zapisali na marginama, pravimo kratke izvode. Prilikom čitanja teksta potrebno je posebno obratiti pažnju na naglašene reči i rečenice, odnosno važne pojmove i principe (masni tekst, kurziv, podvučeno). Ukoliko nam neke reči i pojmovi nisu poznati, važno je da ih razjasnimo pomoću rečnika ili enciklopedije (Rečnik stranih reči, Vikipedija, itd.) pre nego što nastavimo dalje, jer je to preduslov razumevanja teme o kojoj je reč. Tokom ove faze student bi trebalo da zapazi i izdvoji ono što je u tekstu važno: značajne ideje i bitne detalje. Kako? Ovo je najteže pitanje na koje svako ko uči pokušava (često bezuspešno) da odgovori. Dobar način je da idete od pasusa do pasusa: pasusi kao najmanje celine teksta obično sadrže samo jednu osnovnu zamisao. O njoj treba razmisliti i proučiti je. Posebno su važni prvi i poslednji pasus poglavlja jer se u njima iznose osnovne ideje: u prvom se tema smešta u širi okvir naučnih proučavanja, a u zadnjem se obično iznosi ocena i kritika istraživanja i/ili modela kojim se pojava u nauci objašnjava. Čitajući pažljivo, pokušajte da izdvojite osnovnu ideju i ako možete zapišite je u vidu sasvim kratkih izvoda, prepričanu svojim sopstvenim rečima. Izvod je skica strukture odgovora, organizacija gradiva koja uključuje i različitu numeraciju prilikom beleženja osnovnih misli i principa, kao i važnih misli i činjenica koje ih potkrepljuju (primera, argumenata, nalaza istraživanja). Samostalno pravljenje skica podstiče na razmišljanje o strukturi gradiva i omogućava bolje razumevanje. Rezime se obično sastoji od osnovnih zaključaka. Ovi izvodi biće osnova za naknadno preslišavanje i reprodukovanje gradiva na testu ili na ispitu (koncept). Ukoliko ste valjano proučili tekst i zapazili osnovne ideje, kratki izvodi su sve što vam je potrebno za naknadno podsećanje i preslišavanje. Značajno je izdvojiti i neke važne detalje ili grupe činjenica koji predstavljaju primere za glavnu ideju, koji je ilustruju, argumentuju ili ukazuju na njenu primenu u svakodnevnom životu. Povezivanje apstraktnih naučnih ideja sa konkretnim primerima iz života pomoćiće vam

da ih bolje razumete i zapamtite. Postavite sebi pitanje: Koji je najbolji primer ili dokaz za ovu ideju? Da li se ta pojava može uočiti u svakodnevnom životu? Konkretizacija pojmova i ideja pomoći će vam da (konačno) napravite razliku između važnih i nevažnih podataka koje tekst sadrži. Kao (ne baš najbolja) zamena za kratke izvode mogu da posluže PP prezentacije koje profesor koristi u toku predavanja, koje bi studentima trebalo da budu na raspolaganju. Zamolite profesora ili asistenta da ih stave na sajt ili da obezbede kopije. Međutim, i ovde morate biti selektivni. Nije sve sa PP prezentacija podjednako važno (ukoliko su one veoma detaljne), a nije ni sve razumljivo (ukoliko su šture i svedene na svega nekoliko pojmova ili ideja). U svakom slučaju, prilikom učenja morate kombinovati literaturu i prezentacije (najbolje je uzeti PP prezentacije samo kao pomoćno sredstvo i praviti sopstvene izvode). Posebno je važno proučiti (i razumeti) priložene dijagrame, skice, crteže, slike, tabele. One ne služe samo za ukras, već često sadrže suštinu nekog modela kojim se pojava ili ideja objašnjava. Katkada je grafikon ono što će vam najduže ostati u pamćenju i asocirati vas kasnije na glavne pojmove i ideje.

IV etapa: Preslišavanje Ništa bez preslišavanja! Kada treba početi sa preslišavanjem? Lekciju bi prvo trebalo pročitati nekoliko (bar tri) puta, a zatim preći na preslišavanje, uz povremenu proveru (ovde je dozvoljeno viriti u knjigu, ali se čuvajte samozavaravanja!). Posle čitanja gradiva (tri puta!), podvlačenja osnovnih ideja, uočavanja značajnih detalja, najbitnijih istraživanja i važnih termina (i eventualno vađenja kratkih izvoda) trebalo bi preći na preslišavanje. Ono se sprovodi doslovno (ono što vi zovete „bubanje“) samo kada se uči nepovezano gradivo (strane reči, formule, istorijski datumi, imena i naslovi knjiga, autora); u svim drugim slučajevima rezultati su najbolji kada gradivo ponavljate sopstvenim rečima, čak i kada ga organizujete na drugi način (koji se vama čini smislenijim). Najbolji način da se gradivo organizuje je u vidu „levka“ – od najopštijih stvari i ideja (značaj pojave, discipline koje se njome bave, istorijat proučavanja) ka sve specifičnijim modelima, argumentima, detaljima i primerima (ko istražuje, na koji način, primeri istraživanja, osnovni nalazi i generalizacije, kritika i nedostaci istraživanja). Ukoliko bismo ostali samo na čitanju gradiva (što mnogi studenti podrazumevaju pod učenjem) stekli bismo utisak da ga znamo iako ga, zapravo, samo prepoznajemo. Ovo je najčešća zamka u koju

studenti upadaju i zbog čega mnogi misle da su na ispitu sve znali, ali da ih profesor, jednostavno, mrzi. U fazi preslišavanja možemo se služiti unapred napravljenim beleškama, izvodima ili rezmeima (pa ih i dopunjavati ukoliko nađemo za shodno).

V etapa: Završni pregled gradiva Na kraju sledi završni pregled gradiva koji ne bi trebalo ostaviti za poslednji dan. Sada je vreme da se poslužite spiskom ispitnih pitanja koji vam je na raspolaganju (spisak upravo tome i služi). Idite od pitanja do pitanja i postavite sebi jedno osnovno pitanje: Šta ja o ovoj temi mogu suštinski da kažem u nekih dvadesetak rečenica? Vodite računa o tome da li ste u stanju da prepoznate svako pitanje sa spiska. Ukoliko to niste u stanju , znaćete gde su vam „rupe u znanju“. Vratite se na beleške i proverite svoje znanje. Pokušajte u glavi da napravite skicu odgovora (kao na ispitu) koja bi trebalo da se sastoji od kratkih „crtica“ (osnovnih činjenica i ideja), a ne od prepričavanja celih rečenica (na taj način samo gubite vreme). Mada vam se čini da se na ispitu nećete svega setiti, ne brinite – ako znate najvažnije, ako znate to da iznesete sopstvenim rečima – detalji će, po principu asociranja, iskrsnuti sami. Imajte u vidu organizaciju gradiva koju ste sami utvrdili tokom preslišavanja (u vidu „levka“ – od opšteg ka posebnom). Pre ispita je dobro bar dva ili tri puta ponoviti teže delove gradiva. I dobro se ispavati!