Nasledno Pravo Izvuceno

NASLEDNO PRAVO 1.nacelo univerzalnosti nasledjivanja? – su pravila zakonskog nasleđivanja i ista su bez obzira na lične kvalitete i osobine ostavioca ili naslednika.

2.nacelo obavezne univerzalne sukcesije? -podrazumeva se prelaz prava I obaveza sa jednog lica na drugo lice, ostvaruje se prenos zaostavstvine

3. nacelo singularne sukcesije Podrazumeva se prenos samo tacno odredjenih prava na drugo lice



4.Izdvajanje iz sastava zaostavstine

Zatekli kod ostavioca,nisu deo imovine  za supružnika po osnovu bračne tekovine, (zajedničke imovine )  po nekom drugom osnovu,ugovor o ostavi,ugovor o doživotnom izdržavanju  u korist potomaka koji su privređivali sa ostaviocem.izdvaja deo koji odgovara njihovom doprinosu.Lica koja su privređivala i živela sa ostaviocem a nisu potomci,mogu zahtevati izdvajanje putem par.tužbe (neosnov.obogaćenje) Sticanje izdvojenih predmeta domaćinstva  Zaostavštinu ne čine predmeti domaćinstva manje vrednosti koji služe svakodnevnim potrebama ostaviočevih potomaka,bračnog druga i roditelja,ako su sa ostaviocem živeli u istom domaćinstvu-zajednička svojina  U slučaju spora oko redovnog upravljanjaodlučuje sud u vanparničnom postupku  Sporovi oko raspolaganja se moraju okončati deobom ili prodajom i civilnom deobom Pravo predstavljanja  Reprezentacija važi u našem pravu  Pravna priroda: u našem pravu prihvaćena je teorija formalne reprezentacije  Veličina naslednog dela: ◦ Per stripes- raspodela po linijama i to po svakom stepenu (naše pravo) Per capita- zaostavština se deli prema broju naslednika Pravo priraštaja

 stupa u dejstvo kada ne može da se primeni pravo predsavljanja, tj. kad nema potomaka u jednoj liniji koji mogu i hoće da naslede, kao i kada zakon isključuje pravo predsavljanja  primenjuje se i kod zakonskog i kod testamentarnog nasleđivanja

 Parentelarni sistem (podela krvnih srodika u grupe tj skupove srodnika koji potiču od rodonačelnika koji su prema ostaviocu istog ranga): ◦ 3.2.1.parentelarno-graduelni (prednost se daje stepenu srodstva unutar parentele); ◦ 3.2.2. parentelarno-linearni sistem (odlikuje se prvenstvenom i neograničenom primenom prava predstavljanja). Prvi nasledni red  Prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci i njegov bračni drug.  Ostaviočeva deca i bračni drug nasleđuju na jednake delove.  Kad postoji ostaviočevo dete kome ostaviočev bračni drug nije roditelj, a imovina bračnog druga je veća od one koja bi mu pripala pri podeli zaostavštine na jednake delove, onda svako ostaviočevo dete može naslediti do dva puta više nego bračni drug ako sud, pošto razmotri sve okolnosti, oceni da je to opravdano.  Ako ostavilac nema potomstva, bračni drug ne nasleđuje u prvom naslednom redu Drugi nasledni red  Drugi nasledni red čine ostaviočev bračni drug i ostaviočevi roditelji i njihovo potomstvo.  Ostaviočev bračni drug nasleđuje polovinu zaostavštine, a drugu polovinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi roditelji.  Ako ostaviočev bračni drug ne može ili neće da nasledi, zaostavštinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi roditelji.  Doživotno uživanje Treći nasledni red  Treći nasledni red čine ostaviočevi dede i babe i njihovo potomstvo.  Ostaviočevi deda i baba sa očeve strane (očeva loza) nasleđuju polovinu zaostavštine, a drugu polovinu nasleđuju deda i baba s majčine strane (majčina loza). Deda i baba iste loze nasleđuju na jednake delove Četvrti nasledni red  Četvrti nasledni red čine ostaviočevi pradede i prababe.  Pravo predstavljanja u četvrtom naslednom redu je isključeno



Razbastinjenje nuznih naslednika

Spada u domen slobode zaveštanja, ali u njenu posebno ograničenu, odnosno usmerenu oblast  Javlja se u dva vida: ◦ Isključenje iz prava na nužni deo (exheradatio nota causa) ◦ Lišenje prava na nužni deo ( exheredatio bona mente) 

Krug nuznih naslednika

U prvom nužnom naslednom redu: ◦ potomci, usvojenici i njihovi potomci, bračni drug  U drugom nužnom naslednom redu: ◦ Bračni drug, roditelji, usvojilac, braća i sestre ali ne i njihovo potomstvo,  Treći i ostali nužni nasledni redovi: ◦ Rodonačelnici



Velicina nuznog dela Sistem pojedinačnog nužnog dela

 obračunska vrednost zaostavštine= osnovica za izračunavanje (zakonski deo nužnih naslednika) – zakonom određeni razlomak (potomci i supružnik 1/2, ostali 1/3)      

   

Lišenje prava na nužni deo može se odnositi samo na potomke ostavioca Razlozi: prezadužen ili rasipnik Način : u formi testamenta Posledice: 1)ako je zaveštalac odredio šta i koliko prelazi na potomke lišenog lica postupiće se po toj odredbi, 2)ako zaveštalac nije odredio prelazak nužnog dela na potomke lišenog lica tada će po samom zakonu te koristi pripasti nekom njegovom potomku koji ispunjava uslove Obim- potpuno i delimično Oblik- izričito i prećutno Uzrok mora postojati u vreme delacije Dokazivanje na teret onome ko se na isključenje poziva

 Socijalna funkcija je imovinska zaštita drugostepenih i daljih potomaka ostavioca 

Drzava kao naslednik Ukoliko zaostavština ostane bez naslednika moguće su dve alternative:  1)Vakantna zaostavština pripada državi na osnovu njenog personalnog suvereniteta, na osnovu prava države na povraćaj stvari od svojih građana  2) Vakantna zaostavština pripada državi na čijoj se teritoriji nalazi i to na osnovu ekskluzivnog prava okupacije