Narodni Humor i Mudrost Muslimana BiH

NARODNI HUMOR I MUDROST MUSLl'MANA

Glavni urednik

Marijan Sinkovic

t

Ii

NARODN  HUMOR I MUDROST   USLIMANA

Za izdavaea

Pero Majstorovic

Likovna oprema

Svetozar Domic

IZ NARODNOG' BLAGA MUSLIMANA BOSNE I HERCEGOVINE Odabrao i priredio NASKO  FRNDIC

STVARNOST

ZAGREB  1972

/t f

SADRzAJ

Predgovor Price i

zgode

VII 1

Kadije, hodZe  i hadZije

87

Humor i IDUdrost u pjesmi

135

Legende, bajke i basne Poslovice, pitalice, zagonetke

217

305

Sarajevo

363

i  SarajIije

BibIiografija

403

Rjeenik

405

Tisak: Stamparski zavod »OGNJEN PRICAc, Zagreb

PREDGOVOR Izdvajanjem   Humora   i   mudrosti   Muslimana   u   Bosni  i  Herce govini  u zasebnu knjigu nikako ne lelim tvrditi  da je to narodno blago nastalo kao cardak ni na nebu ni zemlji, izolirano od narod nih umotvorina drugih jugoslavenskih naroda. Naprotiv, povijesna je cinjenica da su Muslimani  Bosne  i  Hercegovine,  tokom pet  po slednjih burnih stoljeca, sa svojom braeom sunarodnicima na ovom zajednickom tlu, prozivljavali identicne historijske trenutke, dijeleci zajednicku sudbinu na ovoj vjetrometini Balkana. Ali snaga naroda pokazala se jaeom od bilo kakve site,  i u naj tetim razdobljima naS narod je na usta svojih nepoznatih stvarala ca iz  ojadenog  a  nekad  i  obijesnog  srca  izvlacio  zlatnu  nit   pjesme   i price,   humora  i  mudrosti,   dosjetke  i  poslovice,   potvrdujuei   svoju neuniStivost i vitalnost na rodnoj grudi koja mu je domovina viSe od hiljadu   godina.   2ive6i   na   istom   tlu,   govoreci   istim   jezikom Muslimani su uz Hrvate i Srbe u Bosni  i Hercegovini stvarali u duhu svog   etnickog   mentaliteta   gotovo   istovjetne   narodne   pjesme   i pripovijetke. Ima posebno u junaekim pjesmama identienih mo tiva u kojima   u   muslimanskoj   varijanli   pobjeduju   »turski«   junaci,   a   u krScanskoj ­ krScanski. To je najbolji dokaz da su te pjesme nastale jedne uz druge kao dva bliska izdanka istoga tla, kao dvije, odnosno tri   refleksije   povijesnih   dogadaja   koji   su   u   toku   burnih   vjekova jednakim intenzitetom Zivjeli u duSama Muslima na, Srba i Hrvata u Bosni  i  Hercegovini. I dalje, da prosirimo ovu tvrdnju: ne radi se ovdje sarno 0 podrueju Bosne i Hercegovine nego 0 djelom teritoriju Jugoslavije,   !to   najbolje   potvrduje   pri  mjer   opjevanog  lika Kraljevica Marka koji je junak ne samo Srba nego  i  Hrvata, pa  i Muslimana, i dalje Crnogoraca, Makedonaca i Bugara. Takva podudarnost, medutim, ne iskljucuje Cinjenicu da svaki od jugoslavenskih naroda ima autohtona obiljezja u svom naro  dnom stvaralaStvu, i to je ono sto daje posebnu ljepotu knjiZevnoj baStini naSih narada. Tako su  i priCe i pjesme, sale  i poslovice Muslimana u Bosni  i  Hercegovini   obojene   vlastitim   mentalitetom   i   etnickim duhom, Ie sa vrlo zanimljiv specifikum u stvaralaSlvu jugoslavenskih naroda. U samoj Bosni  i  Hercegovini u gradovima  i mjestima, pa i mnogim   selima   kao   sto   se   vet   na   prvi   pogled zapata   specifiCna arhitektura muslimanskih ku6a i mahala, dla mija, turbeta i groblja, isto tako   se   u   samorodnoj   knjizevnoj   baStini   jugoslavenskih   naroda   s lakocom prepoznaju one  umotvo  rine koje su nastale u muslimanskoj

sredini, jer im je ta sredina dala svoj govor  i boju, svoj duh i mentalitel, svoj izraz i sadrZaj. VII

.i., 11

1" II

II

II '1,

i

\

rt If

Sastavljae ovog izbora to zeli potkrijepiti najljepsim primjerima iz  obilnog narodnog blaga Muslimana Bosne i Hercegovine, iz saljivih i ozbiljnih prica i pripovijedaka, zgoda i anegdota, pjesama i pitalica,  poslovica i zagonetki, bajki, legendi i basni. Na kraju sam dodao  krace ulomke iz putopisa Evlije celebije (XVII st) i dijelove  memoarskih zapisa Mula Mustafe BaSeskije (XVIII st)  da budu  barem fragmentarni tumac vremena i sredine, ljudi i zbi vanja u  kojima se stvaralo i s generacije na generaciju prenosilo  muslimansko narodno blago u Bosni i Hercegovini. Samorodnost   i   autohtonost   ovog   narodnog   stvaralaStva,   me dutim, ne  govori  0  njegovoj  iskljucivosti,  0  njegovoj  zatvorenosti  u stroge   regionalne   okvire.   Naprotiv,   u   muslimanskom   blagu   ima pravih   dragulja  koji   su  ocito   nastali   kao  refleksi   poznatih   tema   u pricama i pjesmama istocnih i zapadnih naroda. Takva je na primjer izuzetno   privlacna   novelisticko­anegdotska   prica   "Dram   jezika«   u kojoj se na vrlo impresivan nacin iznosi sudbina raspu snog aSiklije Omera  iz  Sarajeva,   koji   kada   ostane   bez   roditelja   i  imetka,   u neimastini od Zidova I sakara posutluje trideset kesa dukata, da bi mogao   ozeniti   lijepu   Mejru  i  dohraniti   njene   rodi  telje   baveci   se trgovinom. Ali Omer uzimajuci zajam pristaje i na muCnu pogodbu ­ ako za sedam godina ne vrati dug, da mu zidov ima pravo odrezati dram jezika. Istu temu obratluje veliki engleski dramaticar William Shakespeare (XVI st) u »Mletackom trgovcu« Umjesto Omera tamo je trgovac Bosanio, a lihvar zidov Shylock ako hoce naplatiti svoj dug, smije   duzniku   odrezati   samo   tocno   pogoaenu   kolicinu,   kao   u muslimanskoj   priCi   dram   jezika,   funtu   mesa   u   Shakespeareovoj tragikomediji. I metlu muslimanskim pjesmama ima primjera velike slicnosti sa Shakespeareovim   motivima,   sto   nas   uvjerava   da   ima   mnogo zajednickih, ponekad istovjetnih sadrzaja u narodnom i umjet nickom stvaralaStvu,   a   koji   su   nastali   u   davnoj   proslosti,   a   kao   rezultat kulturnih strujanja i u davnini za koju smo ponekad skloni vjerovati da je bila barbarska. U desetak muslimanskih pjesama, obraaena je tema jagluka (marame) koju poklanja milo snica svome dragom: Zavadi se i m!ilo i drago: Mlad Orner­beg 5 OmerbegoV'icom,

,­I ,I.

110

'k

.., I

II

U po no6i u rneIru duseIru, Da kroza Sto, ne bi DIi zalili, Vee !Zoog jednog vezenog jagluka, Zlatorn 'VeZeal, u dulsiji bjeljeal, Da  od njega bi~e1 dvor mime,

I halvatJi gdje Orner­beg spava,  Da su mu ga milosnice dale.

(Svada zbog  jagluka)

Isti motivobradio je Shakespeare u poznatoj tragediji "Otelo«, u kojoj   hrabri  i  vjerni   crnac   udavi   svoju   voljenu   Dezdemonu   zbog sumnje   da   ga   vara   a   s   dokazom   svilene   marame'koja   intrigom dvorjanina   Jaga   dospiieva   u   ruke   lijepog   i  mladog   vojskovode Kasija. los bi se viSe naSlo primjera gotovo identicnih motiva VIII

n a r o d n o g   s t v a r a l a S t v a   M u s l i m a n a   s   i s t i m a   n a   I s t

oku. Meautim, naglaSavanjem tog momenta zelim utvrditi cinjenicu da   je   narodno   blago   Muslimana   u   Bosni   i   Hercegovini   svojim vitalnim   nitima   tokom   stoljeca   bilo   otvoreno   prema   udaljenim krajevima   svijeta   i   na   Istoku  i  na   Zapadu,   a   sto   je   pridonijelo njegavoj sirini  i  obu  hvatnosti u temama i sadrzajima. Najveci dio muslimanskog  narodnog blaga nastao je izravno u svojoj  sredini, rodio se kao vlastiti izraz duhovnog kretanja  i poimanja kao vlastiti pogled na etiku zivota i opstanka, kao originalni, samosvojni gavor na svome flu kako u leksickom profilu, tako i u motivskoj obradi. Pa   ipak,   Citalac   ove   specificne   antologije   susrest   ce   se   na mnogim stranicama s pojmovima Turcin, turski kao sinonimima za Musliman, musIimanski, a to moze neupucenima  biti  zaprekom  da shvate njihovu pravu sustinu. Gotovo pet stotina godina stanovni stvo Bosne i Hercegovine bilo podijeljeno na tursko, to jest muslimansko i na krscansko. U to vrijeme i sva Evropa je tretirala prisustvo Turaka na Balkanskom poluotoku kao sukob polumjeseca i kriZa. Meautim, bili   bismo   u   punoj   zabludi   kada   bismo   Musli  mane   Bosne   i Hercegovine i u samo tursko doba identificirali s Turcima kojih je u naSim krajevima i tada bilo vrlo malo. Histo  rija je dokazala da je velik broj bosansko­hercegovackih Musli mana nastao od Bogumila koje su Turd zatekli u tim krajevima. Drugi dio Muslimana potjece od hrvatskih plemica koji su   Xl  vrijeme prodora Turaka u XV stoljecu vladali Bosnom i Hercego  vinom pa su priman}em islama sacuvali svoje feudalne privilegije i odmah postali turski dostojanstvenici, age i begovi.  Iz povijesti, kao  i  narodnih  pjesama i prica poznato je  da su Turci iz osvojenih krajeva odvodili djecu svojih podanika na skolovanje u   Carigrad.   Tako   su   postale   brojne   turske   paSe   i   veziri   srpskog   iii hrvatskog porijekla iz Bosne i Hercegovine.

Mada  pokorena  i  raznim pogodnostima  pridobijena, Bosna je  nekoliko  stoljeca  bila  vrlo teiak  kamen  Porti  u  Stambolu. las ad Kulina bana ta svojeglava zemlja (»Kome  Bosna ­ tome dosta!«,  narodna   poslovica)   osjecala   se   vise   vezanom   za   svoje   tlo nego   za   daleku   tursku   carevinu.   Ona   joj   je   bila   tuaa   kao   i   njen nerazumljivi   jezik   kojeg.   su   mali   samo   malobrojni   skolovani   ljudi. Prave   Turke   doseljenike   Muslimani   su   u   Bosni   zvali   pogrdnim imenom  ­  Turku!e.   A  da  nisu  Muslimani   u  Bosni   bili  zadovoljni   s turskom vlaScu, dokaz su bune i ustanci koje su domoroci, bosanske age   i   begovi   potpomognuti   narodom,   dizali   u   Sarajevu,   Travniku, Banjaluci,   Visokom,   Mostaru,   Krupi,   Bihacu,   Novom   Pazaru, Bijeljini.   Bilo   je   za   turske   vladavine   u   Bosni   preko   40'   pobuna   i krvavih   borbi   bosansko­hercegovackih   aga  i  begova   protiv   turskih paSa  i  vezira.   U   poznatom   romanu   »Zmaj   od   Bosne«   hrvatski knjizevnik   losip   Eugen   Tomic   u   epskom   sjaju   prikazao   je   lik muslimanskog junaka Huseina Kapetana GradaScevica koji je  1831. godine digao vojsku protiv centralne turske vlasti, a za samostalnu autonomnu Bosnu.

Ovi dogadaji otpora, sukoba i stalnih nesporazuma Muslimana Bosne   i   Hercegovine   nasuprot   tutske   vlasti,   nisu   prosli   bez   spe cificnog odraza u muslimanskoj narodnoj priCi i pjesmi. Izmedu

IX

mnogih navest cu samo jedan kraCi dtat iz pjesme »Sestra oslo batJa brata", u kojoj turski paSa uhapsi Bosanca Kopci6 Diafer ­bega, ali za njim paSi dotrci njegova sestra i odresitim govorom prisili turskog generala da joj vrati  brata kojeg su ve6  bili  poveli  dzelati da ga pogube. Karakteristicne su rijeCi pase kojima se obraca domalocas osul1eniku na smrt: 0, eujes Ii, KopOic DZafer­beze,  Da mi hoces poklomti seku, Ja bib  tebi poklonio gIavu. Kakva ti. je  mudra d !raztmllla ­

Umjela hi cam dZevap dati, Umjela bi BOSillom okreeati.

Pa  ipak  u  ve6ini  prica  i  pjesama  turske  paSe,  sultani  pa  i carevi  prikazani  su  kao  ljudi  puni  humanog  razumijevanja  kaji iznad svega cijene hrabrost i pamet. U prici »:lena acu majka« car je  nekag  akrivljenag  covjeka  osudia  na  smrt  i  to  glal1u.  Nije dopustio  da  mu  itko  iSta  donosi  u  tamnicu.  K6er  osutlenoga namolila je cara da svaki dan ulazi svome ocu u tamnicu kako  bi mu olakSala posljednje trenutke iivota, ali ni ona nije smjela niSta od hrane unijeti osul1eniku. Mel1utim, i pored toga osul1enik je zivio 40 dana i to veoma zacudi cara, pa pozove tu zenu i kaze joj, ako

mu otkrije tajnu kako oca hrani, da ce joj pokloniti njegov zivot. Tada ova zena kate da rotlenog oca hrani svojim mlijekom, jer je upravo bila rodila i prsa su joj bila puna. Car se zadivi mudrosti i hrabrosti te dovitljive  zene i pusti na slobodu njenog oca.

1,

U muslimanskim priCama,  pjesmama,  poslovicama kao  i  baj kama, basnama i zagonetkama prikazane su sve ljudske eticke i so cijalne vrijednosti, citava skala pozitivnih i negativnih osobina ljudi raznih  staleza  i  vjerskih  pripadnosti.  Velik  broj  tema  odnosi se na vezire i paSe, age i  begove, hodte i hadiije. Mnogo  je prica u kojima se govori 0  kadijama, tim muslimanskim sucima koji »umi ju na Svakw(, testo sebi u korist ali ima i divnih primjera u kojima kadije iskazuju duboku  mudrost i objektivnost u zamrsenim  slu cajevima kada samo svojom dovitljivoscu mogu razrijeSiti sporove a da pred sobom nemaju jasne dokaze tka je kriv a tko prav. Tako kmetu sto tvrdi da  je je poznata prica 0   kadiji koji sudi nekom posudio dukate i agi koji negira da je zajam primio. Kad su dosli u  mescemu (sudnicu)  kadija  je naredio  da  ih  se obojicu izmjeri na  kantar i  zatim  ih otpustio  s  tim  da  se jave  za  mjesec  dana. Kad  su  ponovo  dosH  kadija  je  kantarom ustanovio  da  je  aga odebljao,  a  kmet  smrsao,  te  je  prema  tome  zakljuCio  da  je  za proteklih  mjesec dana  aga  samozadovoljno  uiivao  sto  je  primio dukate  a  za  to  nema  dokaza  pa  ih  ne  mora  vratiti,  a  kmet  se izjedao sto ne moze dokazati da je dukate zaista posudio. Tada je kadija  naredio  da  agu  stave  pod  batinu,  naSto  je  ovaj  odmah priznao  dug  i  vratio  primljene  dukate. Ne  bi se  mogla sastaviti  ova  zbirka  humora i  mudrosti  bez prica 0  narodnom saljivdZiji Nasrudin­hodf.i.  Mada  je poznato da je domiSljati  efendija,  zivio  i  umro u  Turskoj,  njegove  su  doga dovstine preplavile Bosnu i Hercegovinu i nitka vise ne moze vje

x

rovati da Nasrudin­hodia nije iivio u naSim krajevima  i u mnogim trenucima govorio iz dwe naSega narada  0 njegovim teSkocama i teinjama, patnjama i radostima. Tako su mnoge zanimljive aneg dote i mudri odgovori koji su plod uma i osjecanja naSeg covjeka pripisani Nasrudin­hodZi.1 od njega narod traii pom06 kada treba rijesiti neku zamrsenu situaciju. Tako je Nasrudinu dosao neki cjepar  i njegov poznanik koji je   tratio   dio   zarade   od   cjepara,   jer   je   on,   dok   je   cjepar   udarao   sjekirom   po cjepanicama vikao »heh« i time, veli, pomagao cjeparu u radu. Nasrudin­hodza je uzeo metalni novae koji je dobio cjepar, bacio ga u zrak i kad je novae pri padu na plocu zazveeao, upitao je cjeparova pom06nika, da li je   CUO  zvek, a kad je to ovaj potvrdio, Nasrudin mu je rekao,  neka  on uzme taj  zvek,  jer to njemu pripada za njegovo vikanje »heh«, a novae pripada onome tko je stvarno radio. Mel1utim,  ne sarno hwnoc i smijeh, a koji su obiljezje samo naroda  visoke kulture,  nego jos  jedna znaeajna kvaliteta stalno je  prisutna  u muslimanskoj raznolikoj narodnoj prozi  i poeziji, a to je  mudrost  kao duboko zivotno iskustvo zasnovano na sto  ljetnim spoznajama dobra i zla, nevolje i radosti, trijumfa srca   i odmjerenog meditiranja ljudskog uma. Humor i mudrost   susre6u se   u   simbiozi   narodnoga   duha   kao   bitno   obiljezje   njegova stvara  laStva. Muslimanski humor sadr!i u sebi i notu poznate sporosti u razrjeSavanju fabule, a to je zapravo vrijeme  misaonog procesa koje traje od apsurdne situacije  do njenog uoblicenja u poantu, mudru pouku, iznenal1ujuCi finale koji priguSuje smijeh, a dwu ispunja sjajem ljudskog uma. Kad je beogradskom paSaluku jednom zakasnila pla6a dosjeti se neki Husein, obuCe se u srpske haljine te ode u petak pred dzarniju  i rece da se h06e poturciti. Muslimani po obiCaju da pomognu onoga koji stupa u islam, odmah skupe nekoliko stotina grosa. Kad su mu htjeli nadjenuti ime ispostavi se da je on Husein  i kad ga prisutni stanu karati sto zbija salu sa svetinjom, Husein im reee: »Aka do drugog petka ne dol1e pla6a, onda ce i delibaSa doCi da vam se poturCi«

U   svom   izboru   ograniCio   sam   se   na   narodne   price  i  pjesme,   bajke  i  basne, zagonetke  i  poslovice,   uueCice  i  pitalice.   Ne   smatram   da   su   te   sve   oblasti   ovom zbirkom iscrpljene. Naprotiv, uvjeren sam da tog blaga jos dosta ima rasutog na mnogo strana, pa  i  nezabiljezenog, te ako moja knjiga nekoga potakne da nastavi ovaj rad, ili mi pomogne u dopuni, moj trud ce uroditi pravim re zultatom. U prenosenju tekstova drzao sam se izvora  i sarno u krajnjem sluCaju pogreSaka ili oCito krivo transkribiranih rijeci   i pojmova vrsio sam ispravke. Zbog dosljednog prenosenja iz raz[icitih izvor nika dogodilo se u ovom zborniku kao neizbjezno da su neki  prilozi u ikavskom, neki  ijekavskom,  odnosno jekavskom govoru, a to je bilo potrebno ostaviti i zbog razliCitosti stedina u kojima je nastajalo to narodno blago Muslimana   Bosne  i  Hercegovine.   Strucni   Citalae   6e   otkriti   da   su   neki   prilozi pretrpjeli  i  redakciju   prvih   sabiraea   kao  i  kasnijih   prirellivaea,  pa  je   i   to   dokaz utjecaja vremena i prilika  i  na oblik govora  i  leksicke obojenosti narodnog blaga Muslimana Bosne i Hercegovine. RijeCima kojima nedostaje XI

glas »h«, a koji je oojvjerojatnije postojao u narodnom govoru, dodavao sam taj glas, jer mi se Cinito opravdanim da se takva pogreska ranijeg prireaivaca sada ispravi. U ovaj izbor bezimenog narodnog stvaralaStva uvrstio sam i tri autorska priloga. To su dva spjeva - »Abdiju« CengiCa iz Foee (1886) i »Duvanjski arzuhal« (1806), age koji pise u stihovima Bosanskoj vladi u Travnik molbenicu da njega i njegovu cetu premjeste u neki drugi kraj. Dodao sam tim spjevovima i »Poziw: lusuf-bega Filipovica »00 nauk« (Saraje vo, 1880), budnicku pjesmu u narodnim osmercima sa poukom da se namd prosvjecuje skolovanjem, sto je nekada bio krupan pro blem mellu Muslimanima, jer su se bojali da im se djeca u svje tovnim skolama odbiju od islama. Sva tri autorska priloga imaju izrazitih osobina muslimanske narodne poezije jednostavnog kazi vanja i upravo zbog toga su meau Muslimanima poznati te su s generacije na generaciju prenoseni kao dio autohtonog narodnog blaga. To se posebno odnosi na spjev »Abdiju«, koji je na prvi pogled religioznodidakticnog karaktera, meautim, danas »Abdija«

g u bi s v oj e p rv ot n o o bi lj et je , p a n a m je vi S e z a ni m lji v k a o et ic k a

i s o cij al n a st ik a m

uslimanskog doba i ljudi u Bosni i Hercegovini proslog stoljeca. Pojedine dijelove »Abdije« vrijeme je dovelo na rub humora, mada u cjelini ovaj spjev privlaci naJu patnju kao oblik narodnog razmiSljanja 0 zivotu i sudbini covjeka.

Mada je muslimansko narodno blago u Bosni i Hercegovini nastalo prije viSe stoljeca, cUalac ce otkriti mnogo suvremenog u njegovu humoru i mudrosti. U ovoj zbirci moglo bi se naci u pricama i pjesmama, anegdotama i poslovicama velik broj suvre menih tema i pouka s dosta knjitevne ljepote i zanimljivih filo zofskih gledanja. Ovaj predgovor, mellutim, telim zavrSiti s dva krajnje bizarna primjera koji nam govore da je narodni stvaralac Muslimana Bosne i Hercegovine imao maJtu najsuvremenijeg izu mitelja. U pripovijetci s elementima basne »Agina s6i« izmellu osta log stoji: » ••• posaljimo ga k jenidunjal-divojki sehsadi po ogle dalo u kom se vas dunjaluk vidL« Zar to nije naJ danaJnji televizor? - Na istu asocijaciju navela me priCa »Cudestva Hadzi -DerviSa« u kojoj stoji: »Krava kad zine, otvore joj se u ustima straJne planine, brda i ledine, a po njima se igraju ona zvjerad i jedno drugo ne jede.« Moglo bi se jos dosta naci slikovitih detalja koji potvrlluju maJtovitu vidovitost muslimanskog pripovjedaCa i

pjesnika, mellutim to nije predmet ovoga uvoda. I nije cilj sastavljaea ovog izbora da citaoca upu6uje u traga laeko otkrivanje raznolikih vrijednosti prezentiranog narodnog blaga Muslimana u Bosni i Hercegovini. Dovoljno je ako danaJnji citalac uvidl da u tim pricama i pjesmama, bajkama i poslovicama ima dosta svjezih Ijudskih istina kao da nisu

kazane prije nekolik o stoljeca nego upravo danas. Osim toga ova ce knjiga sebe potvrdit i ako citaocu prutl jos jedan argume nat da su Mislima ni uBi H odavno formira ni kao jasno izrazen a etni6ka cjelina koja danas u socijali stickoj lugosla viji dotivlja va svoju afirmac

iju i slobodan razvoj u zajeanici naroda Bosne i Hercegovine.

Nasko Frome

P R I C E  I  ∙Z G O D E X

ALIPASINA NAREDBA AliipaSa RizvanbegoVlic jedanput dade naredbu da niko po noCi bez fenjera   ne   hoda.   Uskoro   jedne   noCi   uhvati   karakol   jednog   ihtijaTa   bez fenjell"a pa ga upitaju:

࿿࿿࿿폄珔࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿⸰瑯࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿諶濞࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿!࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿"࿿ᓕ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿#蕬࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ ࿿ $藺溪࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿%࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿18/곂࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ ࿿ 0歇࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿1࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿2胰࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿3࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ 4께࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ ࿿ 5桦࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿6࿿찲࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿7࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿8࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿9࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿:࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿;틢侠࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿巘࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ ࿿ ?娴࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ ࿿ @俶㉹࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿A鑞呔

࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿B࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿C헲࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ ࿿ D脐࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿E࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿F࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿G넄勗࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿H掔⺊࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿IЀ࿿ ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿J࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿K솴࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿L겼࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ ࿿ M蕄瞝࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿N湸࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ ࿿ O࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿P콈呑࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Q࿿憁࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ræ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿S縢ᐡ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿T埐࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ ࿿ U촚倕࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿V࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿W鹨࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ ࿿ X╪࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Y덾࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ ࿿ Z煌樻࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿[兾㉻࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ \࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿]켤࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ ࿿ ^࿿嵛࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿_歈࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ ࿿ `掄縏࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿a譒࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ ࿿ b࿿狣࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿c࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿d닺࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ ࿿ e࿿±࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿f閘摂࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿g࿿挟࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿h㸲▗࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿i࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ j࿿滉࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿k࿿屉࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿l࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿m࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿n跨繄࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿o쏤媜࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿p࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿q軎࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ ࿿ r࿿溾࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿s跴࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿t寨࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿u믢࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ ࿿ v࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿w腒吜࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ x潠析࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿y鶪მ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿z틒࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿{課࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿|泐࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ ࿿ }࿿揳࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿~࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿큔࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ ࿿ ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿듨࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ ࿿ ƒ볔࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ ࿿ „煦࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ ࿿ ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿퍤࿿

࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿꾘燁࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿맘࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ ࿿ ࿿࿿ᖼ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿骆下࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿깴࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ ࿿ Œ伸࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿牚࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ ࿿ ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿뜾࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿둢࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿뚀瘼࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ᖷ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿灄࿿ ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿鑼槓࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿┹࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿李火࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿橖࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿桎࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿恐Ҧ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿붬࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ ࿿ ࿿࿿掝࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ 鞆借࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿¡࿿欅࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿¢ 검࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ ࿿ £࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿¤봖࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿¥࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿¦뢄࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿§盰噙࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿¨࿿搡࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿©࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ª╦࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿«࿿㍚࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿¬࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿®࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿¯㊺ㅠ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿° ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿±࿿Ꮝ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿²࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿³뱦ǝ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿´࿿オ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿µ࿿リ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿¶鰊࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ ࿿ ·恢幣࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿¸䆮⅖࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿¹࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿º࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿»࿿疵࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿¼暴城࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿½࿿枧࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ ¾࿿奓࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿¿︺࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ ࿿ À࿿劬࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Á쎮Ä࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Â࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ã࿿氅࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ä࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Å뾬剃࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Æ눆࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ ࿿ Ç漞㍊࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿È࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿É희尃࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ê贐࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ ࿿ Ë踴囂࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ì漬࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Í펌е࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Î샮࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ï뭎࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ ࿿ Ð킈࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ñ࿿伺࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ò瞶妣࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ó끢࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ ࿿ Ô࿿$࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ÕᏀ»࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ö࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿×࿿ⅻ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ Ø࿿口࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ù庂淄࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ú࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Û胘࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ ࿿ Ü槬࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ ࿿ Ý憖炃࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Þ缒原࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ß࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿à╄࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿á蘸࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿â࿿ᐝ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ã棘࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ ࿿ ä࿿樛࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ å픊噻࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿æퟸ玻࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ç墜࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿è걶㉿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿é࿿婠࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ê漸࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ë࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ì࿿庖࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿í࿿睛࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿î࿿࿿ 훴࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ï࿿皚࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ð꺔࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ ࿿ ñ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ò 릂࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ ࿿ ó࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ô扬砵࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿õ쩈晚࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ö늮栵࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿÷粐࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ ࿿ ø࿿吟࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ù࿿罥࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ú࿿矉࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿û࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ü庬濩࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ý籺࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ ࿿ þ窦冢࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ ÿ菲࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ ࿿ Āʴ捁࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ā鶨斿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ă࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ă࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ą犲࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ ࿿ ą쓂ᕞ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ć࿿旒࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ćἪ溻࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ĉ࿿澿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ĉ蠈唋࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ċ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ċ扠乕࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ Č⿈䱧࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿č࿿劣࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ď殀࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ ࿿ ď࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Đ恮࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ ࿿ đ│и࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿-----

Zar   ti   ne   2lnas   za   Alipasanu   naredbu   da   'se   noeu   ne   smije   bez fenjera hodati?

࿿࿿࿿폄珔࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿⸰瑯࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿諶濞࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿!࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿"࿿ᓕ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿#蕬࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ ࿿ $藺溪࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿%࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿19/곂࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ ࿿ 0歇࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿1࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿2胰࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿3࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ 4께࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿5桦࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿6࿿찲࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿7࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿8࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿9࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿:࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿;틢侠࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿巘࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿?娴࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿@俶㉹࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿A鑞呔࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ B࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿C헲࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿D脐࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿E࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿F࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿G넄勗࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿H掔⺊࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿IЀ࿿ ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿J࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿K솴࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿L겼࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿M蕄瞝࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿N湸࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿O࿿࿿ ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿P콈呑࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Q࿿憁࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ræ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿S縢ᐡ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿T埐࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿U촚倕࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿V࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿W鹨࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿X╪࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Y덾࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Z煌樻࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿[兾㉻࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ \࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿]켤࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿^࿿嵛࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿_歈࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿`掄縏࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿a譒࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿b࿿狣࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿c࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿d닺࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿e࿿±࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿f閘摂࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿g࿿挟࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿h㸲▗࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿i࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ j࿿滉࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿k࿿屉࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿l࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿m࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿n跨繄࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿o쏤媜࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿p࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿q軎࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿r࿿溾࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿s跴࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿t寨࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿u믢࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿v࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿w腒吜࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ x潠析࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿y鶪მ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿z틒࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿{課࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿|泐࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿}࿿揳࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿~࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿큔࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿듨࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ƒ볔࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿„煦࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿퍤࿿ ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿꾘燁࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿맘࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ᖼ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿骆下࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿깴࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Œ伸࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿牚࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿뜾࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿둢࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿뚀瘼࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ᖷ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿灄࿿ ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿鑼槓࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿┹࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿李火࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿橖࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿桎࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿恐Ҧ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿붬࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿掝࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ 鞆借࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿¡࿿欅࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿¢ 검࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿£࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿¤봖࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿¥࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿¦뢄࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿§盰噙࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿¨࿿搡࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿©࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ª╦࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿«࿿㍚࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿¬࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿®࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿¯㊺ㅠ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿° ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿±࿿Ꮝ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿²࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿³뱦ǝ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿´࿿オ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿µ࿿リ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿¶鰊࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿·恢幣࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿¸䆮⅖࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿¹࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿º࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿»࿿疵࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿¼暴城࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿½࿿枧࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ ¾࿿奓࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿¿︺࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿À࿿劬࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Á쎮Ä࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Â࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ã࿿氅࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ä࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Å뾬剃࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Æ눆࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ç漞㍊࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿È࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿É희尃࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ê贐࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ Ë踴囂࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ì漬࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Í펌е࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Î샮࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ï뭎࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ð킈࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ñ࿿伺࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ò瞶妣࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ó끢࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ô࿿$࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ÕᏀ»࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ö࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿×࿿ⅻ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ Ø࿿口࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ù庂淄࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ú࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Û胘࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ü槬࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ý憖炃࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Þ缒原࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ß࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿à╄࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿á蘸࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿â࿿ᐝ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ã棘࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ä࿿樛࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ å픊噻࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿æퟸ玻࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ç墜࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿è걶㉿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿é࿿婠࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ê漸࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ë࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ì࿿庖࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿í࿿睛࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿î࿿࿿ 훴࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ï࿿皚࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ð꺔࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ñ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ò 릂࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ó࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ô扬砵࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿õ쩈晚࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ö늮栵࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿÷粐࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ø࿿吟࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ù࿿罥࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ú࿿矉࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿û࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ü庬濩࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ý籺࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿þ窦冢࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ ÿ菲࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Āʴ捁࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ā鶨斿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ă࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ă࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ą犲࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ą쓂ᕞ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ć࿿旒࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ćἪ溻࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ĉ࿿澿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ĉ蠈唋࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ċ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ċ扠乕࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ Č⿈䱧࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿č࿿劣࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ď殀࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ď࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Đ恮࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿đ│и࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿----Znam ­   odgovori ilitijar.

࿿࿿࿿폄珔࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿⸰瑯࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿諶濞࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿!࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿"࿿ᓕ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿#蕬࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ ࿿ $藺溪࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿%࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿20/곂࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ ࿿ 0歇࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿1࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿2胰࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿3࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ 4께࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿5桦࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿6࿿찲࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿7࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿8࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿9࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿:࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿;틢侠࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿巘࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿?娴࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿@俶㉹࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿A鑞呔࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ B࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿C헲࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿D脐࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿E࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿F࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿G넄勗࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿H掔⺊࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿IЀ࿿ ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿J࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿K솴࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿L겼࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿M蕄瞝࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿N湸࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿O࿿࿿ ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿P콈呑࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Q࿿憁࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ræ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿S縢ᐡ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿T埐࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿U촚倕࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿V࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿W鹨࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿X╪࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Y덾࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Z煌樻࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿[兾㉻࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ \࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿]켤࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿^࿿嵛࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿_歈࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿`掄縏࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿a譒࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿b࿿狣࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿c࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿d닺࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿e࿿±࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿f閘摂࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿g࿿挟࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿h㸲▗࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿i࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ j࿿滉࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿k࿿屉࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿l࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿m࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿n跨繄࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿o쏤媜࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿p࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿q軎࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿r࿿溾࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿s跴࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿t寨࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿u믢࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿v࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿w腒吜࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ x潠析࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿y鶪მ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿z틒࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿{課࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿|泐࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿}࿿揳࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿~࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿큔࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿듨࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ƒ볔࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿„煦࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿퍤࿿ ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿꾘燁࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿맘࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ᖼ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿骆下࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿깴࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Œ伸࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿牚࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿뜾࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿둢࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿뚀瘼࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ᖷ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿灄࿿ ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿鑼槓࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿┹࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿李火࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿橖࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿桎࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿恐Ҧ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿붬࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿掝࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ 鞆借࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿¡࿿欅࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿¢ 검࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿£࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿¤봖࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿¥࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿¦뢄࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿§盰噙࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿¨࿿搡࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿©࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ª╦࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿«࿿㍚࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿¬࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿®࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿¯㊺ㅠ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿° ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿±࿿Ꮝ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿²࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿³뱦ǝ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿´࿿オ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿µ࿿リ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿¶鰊࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿·恢幣࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿¸䆮⅖࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿¹࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿º࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿»࿿疵࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿¼暴城࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿½࿿枧࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ ¾࿿奓࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿¿︺࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿À࿿劬࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Á쎮Ä࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Â࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ã࿿氅࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ä࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Å뾬剃࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Æ눆࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ç漞㍊࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿È࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿É희尃࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ê贐࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ Ë踴囂࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ì漬࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Í펌е࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Î샮࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ï뭎࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ð킈࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ñ࿿伺࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ò瞶妣࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ó끢࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ô࿿$࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ÕᏀ»࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ö࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿×࿿ⅻ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ Ø࿿口࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ù庂淄࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ú࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Û胘࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ü槬࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ý憖炃࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Þ缒原࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ß࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿à╄࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿á蘸࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿â࿿ᐝ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ã棘࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ä࿿樛࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ å픊噻࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿æퟸ玻࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ç墜࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿è걶㉿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿é࿿婠࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ê漸࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ë࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ì࿿庖࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿í࿿睛࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿î࿿࿿ 훴࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ï࿿皚࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ð꺔࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ñ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ò 릂࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ó࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ô扬砵࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿õ쩈晚࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ö늮栵࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿÷粐࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ø࿿吟࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ù࿿罥࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ú࿿矉࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿û࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ü庬濩࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ý籺࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿þ窦冢࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ ÿ菲࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Āʴ捁࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ā鶨斿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ă࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ă࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ą犲࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ą쓂ᕞ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ć࿿旒࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ćἪ溻࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ĉ࿿澿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ĉ蠈唋࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ċ࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ċ扠乕࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ Č⿈䱧࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿č࿿劣࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Ď殀࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿ď࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿Đ恮࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿đ│и࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿࿿----Ba kamo  fenjer? Eve ga ­   d ,])okarla im fenjer,  alii  bez svijece.

0 A kamo svijeea? 1 0  sV'ijeCi nije  niSta  reeeno, vee 'SarnO' da valja s fenjeror:n

hodati.

Oni ga kim vratima srebmu pa pozlacenu, i  zapise na vratima velikim slovima: ­ Ovako cini ko ima. ­ Prode putem  nekakav eovjek siromah, pa kad vidi sto nije nikada prije cUO ni vidio,  donese po noCi jedno gvoZde te .razvrati haIku na vratima i ponese pa  zapise: ­ A ovako Cini koji nema!

KAMATNIK 1 HARCLIJA Bio jedan covjek vrlo kamatnik, da ni za Clm nije drugo Ceznuo  nego za novcem, pa kad ga je skupio pogolemo, promisIi, da bi najibolje  bilo da ga zakopa u zemlju da mu ili De bi ko tikrao, Hi uzajmio od kuda  bi s mukom naplatio: te ih jedno jutro zakopa uVlI't pod kueom.  NjegovkomMja, kojd je mnogo hareio a niSta ne radio, vidi, pa u veeer pode  kradimiee te mu ih ponese. Pode kamatnik nakom dva tri dana da vidi, jesu Ii mu novci na mjestu, i kad ih ne nade, odmah se dosjeti da nije niko d:rugi do  onog komMje; pa pode ∙k njemu kao na svjet, a na tajnu, i reee mu: ­ Ahbabu, kaZem ti na vjeru kao poStenom komSdji: zakopao sam na jedno mjesro  neSto malo pare, a :imam gotovine malo viSe ­ pa sto bi rekao, bih Ii i ove uz one zakopao ali kako bi? Odgovori mu komsija: ­ Nikako bolje, za 5tO je  danas krsan zeman a mucan svijet ­ kome se uzajmi ne plati. Te on sjutra dan  podrani od po DOei, te sve one novee ope! na isto mjesto zakopa. Kad  kamatnik sjutlra dan pode i nade svoje pare, pa zapiSe na jedan kamen najbli  Zi koji se des!io: ­ Ovako eim Iko ima i ko umije.

15

BOG  SRECV  DIJELI Dva guslara hodahu jednom po Carligradu; jedan vikase: _ Pomozi  Boze, a drugi: Pomozi care! ­ Car slusajuCi guslara gdje sVa'ki qan vJce ­  pomozi care, dosadi rou, te noomi sa.svim ga obogatiti. Zato ga pozva k sebi,  pa mu dade hljeb u kom su bili sami dukati zamijeseni, te re6e guslaru: ­ Ne  vici sad viSe, idi kuci pa budi sreean. ­ Guslar ne znajuci sto je u hljebu,  krene ku 6; na putu sretne onoga drugoga guslara i pripovjedi mu sve sto se s  njim zbilo, te mu pri tom ponudi hljeb za otkup, posto je drzao da hljeb nije  dosta ispe6en. Guslar,koji je vazda vikao pomozi Boze, prihvati ponudu i  dade mu za hljeb nekoliko ditnara. Kad kuCi dode, zareZe u bljeb i na veliko  svoje Cudo spazi gomilu zutih dukata, te prestane od rtoga dana pr0s4ti.  Gusla!l."' koji ~e vikao ­ pomozi care, prinuden bi i na dalje prositi. Kad to  car opaZJi, dozove ga k sebi i cijelu stvar 'ispi:ta, i kad je sve samao Tece: ­ Ne koTisti t:i vikati: pomooi  care ­ Bog sreeu dijeIi.

~I

fi'

VEZIR I  TABVDZIJA Bio jedan  iVezlr  u Sarajevu, pa je timao obieaj da uzme durbin te   da gleda kroz pendZer ne bi Ii ugledao kakvu lijepu zenu.  I tako gledajucikroz pendZer, opazio jedanput jednu lijepu zenu nekog t3!budZije, i posalje po nju da dode, pa ce biti vezirovica. Kad je dos.la ona Zena sto ju je vezi,r spremio tabudZinioi i porucila joj kako joj je vezir kazao da ee biti vezirovica, tabud~inica joj odgo vori da ona rima'svoga Covjeka, pa nije htjela docr veziru. Vezir se raZljuH,  pa re6e ISvom muhur­sahibiji da ee tabudZiju posjeCi. Onda muhur­sahibija  odgovori ve2liru da ga on ne moze bez ikakva uzroka posje6i. Vezir sad  pocne razmisljati kakav ce uzrok da na de. NajposIije opremi momka i zovne  tabudZiju preda se, pa mu zapovjedi da od aksama do sabaha nastruie i donese stotinu oka talaSa. Taburlmja zatiVori svoj ducan, i ode kuci .zabrinut. Kad je  dosao kuei, opaZli na njemu rena da je kaharli, te ga zapita sta mu je, a on joj  isprica sta mu je veziJr naredio. Ali mu zena .reee: _ Sto si se prepao? Ta  dugo je od aksama do sabaha! ­ Zena ga zovne da veceraju, ali on nije mogao 

zena

od brige jesti. Onda mu   do tri puta kaZe: ­ Hodi, sto se brines? Dugo  je do ujutru, ­ a on joj sve govori da ne more, te tako ona vecera, a on ne  htjede. Poslije vecere prostre mu zena da spava, a on kaZe da ne more, i tako  ostane cijelu noc sjedeci. Kad bi pred sabah na jedan sat, kucne neko na  avlijska vrata. Ustane tabudZija da otvori, pa najprije zapita: ­   Ko si? ­ ­   A tabudZija se naljuti i

Onaj rece: ­   Ja sam vezirov momak. rece:  ­ Sto ne  eekaS  dok svane? ­   i

otvori vrata pa zapita momka:  ­ Sta ces? ­   Ovaj  mu  kaZe:  _ Vezir je urnI'o, i hocu da mu napravis tabut do sabaha. ­   Odmah tabudZija otrci u svoj duean, te do sabaha napravi veziru tabut,  i  uzme dukat.

16

TRI PV TNI KA S a s t a n u   s e   u  

p u t u  

t r i

p u t n i k a :   B o s a n a c ,   T u

rkuSa i Arnaut, pa kad dodu u jedDo selo, zadstu sva I'trojica mlijeka. Kad im  seljanka donese, sjednu sva tri oko case, i potegnu hljeb, htijuCi svaiki od njih  da zadrobi, ali se ne razumijevahu: jer sto BoSnjak vikaSe: ­ Da zadrobimo! ­  to ga ona dva ne razumjese; sto opet Turkusa vikaSe: Dogramali! a Arnaut: ­  Daigrim! ­ oni ga ne razumjese, te tako meau njima nasta.de galama i vreva, da se ,i nOZeva lanse, te malo ka:v ne pade oko drobljenja. Sreoom ,tuda naljeze  jedan oovjek koji se umije.sa menu njm a madijase svi tri jezika, te ee ih 1ednog po jednog ispitati sta hoce. Kad vim da sva to hoce da zadrobe, 

nasmija ill se i rece: ­ Ma ljudi, vi ste svi na jednoj! ­ Uzme hljeb i stane drobiti, a oni zacudeni gledahu jedan u drugoga i smijahu se svojoj budalastini, oko  eega seadijaSe krv pasti. S toga je Jdjepo znati lSVaki jezik!

TV TI  NEeU MANJE  OD  GROSA Bio neka!kav, u zemanu, trgovac, pa  potr~i jednog pomoenika koji bi mu pomagao u trgovini. U to nade baS valjana mIadiCa, bistra, radina, i sto se one veli u svemu uredna. ­ Hoees li, momce, ostan kod mene? Ne6e ti biti krivo od mene,   reee  trgovac.   ­   Ho6u,   rece  momee.   Vise   pogodbe   najpcije   nije   bilo. Posto prode neko vrijeme, rece trgovac: ­ Dobro bi bilo da se ja  i ti pogodimo, jer se dobro slaZemo, pa se bojim  da se ne poijedimo, a mozemo bez toga. ­ Hoeu, rece momce, ­ s drage volje, jer vinMe, Ii aka su tl1gOyci maCe lUikavi, da ∙ih je ovaj njegov gazda u tome sa njegow.m   majstorijama sve nadmaSio i pretekao. ­ Koliko eeS mi UZlimati? zapita trgovac. ­ Ja vala  ni manje ni vise no da mi svaki dan daS onoldko grosa koliko pu