Narodne Pjesme Bosanske I Hercegovacke 1 1858-Jukic

 

Digitized by the Internet Archive in

2011 with funding from University of Toronto

http://www.archive.org/details/narodnepiesmebosOOjuki

 

17-

IRODl

PIGSMGu

-^'^k

SKUPIO

IVAN FRAXJO JUKI^ BAKJOLUC.^NIN

LJUBOMIR HERCEGOVAC GR. HARTIC)

(FR.

IZDAO 0.

FILIP KUNIG

,/7

KIPRIESANIN.

^ PIE81IE JVNACKE. Svezka

Ciena

1.

odiel

1

for.

I.

sr*

>,^^^^-v

^

 

I

Sir.

C

SKUPIO

BANJOLUCANIN

i

LJUBOMIR HERCEGOVAC (FR.

MARTIC)

GR.

izdao

KIPRJESANIN. /

V.

/ .'

,'

—

L

pf.ij /

STEZAK PERTI.

PIESME JUNACKE. /.

4.

5^

Q X3/nrv3cxrY3^--

V TISKOM

C.

K.

POVL.

Osiekn 1858. TISRARNE DRAG. lEHMANNA

I

DRU6ARA.

 

Facta

•j*..-.^^

transierunt:

Ada

monumenta manseruut.

 

K

voja u Bosni

samah, vija

uzkinuta

tvoga

iz

kao

se

da

u njemu vilezka razgovaras dino

tebi

sto i

bieli

tvojih

polomcima,

zarko

od

predajes

na

i

od herdje izbavi,

ti

svezak pie,

neiz-

sam ovo

tvoje

razkosno

uzivas

zgledas,

tvojoj

zavieta

kanoti junacka

i

jer

,

starih

kao materinu hranu,

u sviet

novo nosi

peri-

tvojeg'

iz

premalahni

njega

imanjstvo

Ivoje

ovaj

stujes,

diela

svojim

i

—

,

slovinski

pradiedovskog' hranilista zahiljen

cuvas

harno

blago

narode

dragi

ova,

itica

njima se

s

died ovo

gojis

njegovanjem; nego

celenka

iz

izrovljena

kala

te

da

nju taku

sjajnu

domacu

u

riznicu

prenesemo gdie ju herdja tavna naci nece

se kao

u hrabrena zatocnika za kalpakom ponosito

,

u pervobilnoj did svojoj uztrajnosjaje ucastvuju

,

—

idje

sunasce, da ju ono obsiene zrakom

izvadjena

tvoji susiedninarodi

je-

otackim,

s'

i

i

i

uzderzi.

dived se ponosu Ivojem

oni, koji

sa

tvojim silnim

i

;

vec da vije

i

Joster da

tvojoj slavi

plemenom preko

toliko i

—

uzivaju;

jos i

viekovah

ovaj

oni,

u vriemena

inih

podara

silnih ,

su Ivoje jako

koji

tvojih hrabrih

pa

,

dio kruga zemaljskoga diele

obilati

koi je

poznavali

kolieno

vojvodah Onogosta

Voze

,

gos-

u doba cara Upravde, rimskog

i

pradied bio

tvoj

pamte porieklo tvoje

i

1*

 

— pod drevnim jenali

.

Serbaljah. rah ni

Serbii

,

Dalmacii

gori jedan od

kobe miesta

naselila

kom

a

velike

gerdni

vriemenu

lilrie

Tracie

li

zaniekati

nemoze

najstariih

kolienab

lima

zemlje.

Gallali

-

a

 

li

Slavijaiiiue.^ .

.

se

i

stariiii.

novite

zbogiies-

njegove

derzave

slave

udielio

i

i

Da-

i

i

oni

Korika

t. j.

cudesni u

ratoborci

starina u

vla-

i

Europi

savrienienik

i

lalinskog u ovieiii predie-

Francezah

iiajdaija

Europe

Sarmacie.

,

,

maio

si

doba

mladji

od Teulonah,

-

danasnjib Nieinacab. Sla u

te

iz

mora jadranskog

versinik

Alexandra. obvladaU^I ja eielog' isloka jim

se

ti

dvoumnienja

bez

daiiasnjih

obazriemo

iiiesi

belinskog

mannab, Germanah ako

Ako

.

da

Cernoj

unapried po-

.^

odlikovaiijeiii biliezeni

s'

Ili-

ne pervim kora-

sinjega

posiedovalelji

,

i

prama zapadii

okolovstinani

Skilie

i

ostavila,

Mace Ma cedo doni nie, e, Pa Pano noni niab ab

i

stanovnici

Ziias

bill.

i

derzavah

slarih

te

dogodovstinani daoci

— ako

prostor

— od blatnickoga do

Mesiah.

ciah.

jatah, koja sii iztok

neizmiernii piicinu tada jos prazne

po

Olio

pritisnula,

Hercegovini

pokolienja coviecanskoga

oiiaj

krocavajuci

,^

umnozivsem se narastaju

pak i

Hervatskoj

,

Sorabah

rode slavinski u Bos-

si

li

pak

.

Henetah, Vindah

Hervatah.

onih pervih

rodne kolievke porinula,

Slovinah

i

kakogod rekiuu

^

Ilunah. Slov-

Sarmalctl».

.

Slavljanah

,

Chrobatali.

— pak

;

nazivciiii Skitali

Siavinali

-

IV

cemo

od

Aleriec.

Veiikoga Skendera. i

zapada. koi je tvo-

predobilja pomagaocima, sta-

punovlaslno podario

s'

poveljoni.

spomenici

koju

su

doci

Ivoje

Gle

kako

ucuvali

zakonilo

na

praslaro

ovaj ear od Filipa

ksander

koja

i

(JupHera)

.,Mi .

carslva

f/erekof/a

.

po

sin

nov

od

,

Augustov

simca

istoha

dari

Bragmanov

,

poldneva dari do septemtriona slomtiskomu

od

dracljenje

na

nas

ornzju

nrieke vas die

dari

do

nam

nasi

i

zemrje

najzadnjih

od

hijaste

,

i

koji

u meri

pomocnici

poz-

na

stal-

hrabreni;

krajin

od Aquilona proti poldnevii

(sievera)

od

la-

nacinom^ da nijedan drugi narod

tim

zetnlje

mir

milost^

nasih posUednjih

Zasto

i

darivamo sJohodnim nacinom (pra-

i

voni)

tinske

od

,

P/emenitom narodu

njihovom

sercani

t^am dajemo

zato

i

sineta stupe.

rladaiije

niy

jeziku

i

zapada

do

(tja)

Arba-

i

bude otidi stati^ priblvati Hi uzdermt se^ nego vasi. I ako koji biidu nasli se ondi stojeci^ bunesmieti

du

r>asi

smnji.

siK Dano tali: i

J5.

n/iti

velikoj

pomagajuci Minerva,

nam

reliki

Sviedoci

(athleta)

vitez

stalih jedanajest

Nilu

rieki

nas

od

—

,

brez sinorah jesmo ostamli

ga svietar^ sova

na

'-')

toliko

Vidis

slolietjah

XIL

li

nasih kraljest-

Jupiter,

Mars, Pluton

ove stvari jesu pleme^

blagajnik

hercegah

od nas sa-

Aleksandrie

u gradii novomii

zidanom na

sinovoh va-

sumji

sinovi njihom

i

koje

[thesaurar)

umierajucim

i

a-

nam

dielnike nase i od sveda si i prie dosastja Isu-

bitjstvovao

,

zivio

i

slav-

slvovao Ali

ovi

perv pe rvi i bu burn rni i viekovi postojbine

,

po-

Nafabanu

 

namescetiy vlddoac

—

Alepoglarnik

Tebe:

Moved ouie

od

Invi/Ja

Jore

relikof/a

.

zapadu slanovanje.

pomilova

sviela

monarchie scieta zJamenovani cetnik

dan danasnji svie-

li

bojnog na-

priedovanja nja

sto

nam

dato

za

lo

i

iz

—

jest*

razvilka

su

puni

nasih

siarih

malo

domaceg*

,

tavne

nam

gradjanskog ukrieplje-

se ta

Glavinic ex

Regno

op.

Slavor.

znati

gvozdena koprena i

da

,

predavanjah

kojom pocetna zbivanja kako nasih tako *)

tako

neizviestnosli

lakomih

tudjinskih niti

i

—

,

drugih na-

168.

foL

 

pokopona

rodah

su

,

„ \T _ — ikad

Uzpor (Bosfor

osmanske

pa

ove nemile ^ete gercko carslvo pokrutile

derzave.

podunavske, serbske

kriepke

cvielavse

i

bina

nas

vuci

na jugu

i

dogodovstine,

biijne

kroz

boravljenja

mah

sluzi

nasih

,

danje

koje

znacaj,

sviedocavaju.

nevoljam

i

izkusan,

svie'

tih

vratah joj bili

,

,

stalno

onih

iz

znamenilih

na

slaA

I

na

viekovah

diela

za

biedama

kao

tolikim

,

neprijaznim

tako

nebogi

terpljenja

sverhu

tu

smecah on ima

i

,

predaju

ponasanje

slovinski; a

o-

svietu, i

izverzen

pak

pokraj raznih pre-

svakad je pokazivao

drugi narastaj

i

uzasnim slucajevim

mnogostrucnog u

i

poje-

naroda vla-

okolostajnostima

narod

piesa-

borenja

jednu bozanstvenu iskricu, jedan

— koga

gvozde-

i

ponos

ratoljubivo plemena

onda zrake

narodnih

izvor

zi-

zbitjah

kao tanahne

junacko u obce

,

od

Nepoznajemo naroda drugoga na

nemilih

prirodi

predielima

urucila:

mozemo.

bogatl

dosta

spominju

takim

da je bio

niesto,

uzznati

nam

predstavljaju

hrabri

i

nam

vitezovah

dinih

toli

toli

ikadje sud-

merklu oluju, poversno bludnju

no zivljenje njegovo najskoli

obilatim

bugarske

,

zemlje,

stale,

ovom jarmu

konacno

kervoprolitnog

suncane

harati

u tlem

rod

slovinski

od

istom

banovine

,

bosanske

i

kad

Vozpor) prevalile,

su

gomile

Tek

dade.

razdrieti

,

u svo-

dar

oso-

coviecanski do danas u tako

izuzetnoj

mieri pokazao nije

dogadjaje

je

ma

se

svojih

i

uznositi

osobite cine slagati

starih

potomcima vierno

viekovah

—

—

stono

govo veselo duha razpolozenje

riec

,.tko

ga

nepoznaju,

bliza

iz

zakljucuju

i

onij koji

starih Helinah

osobitoslju

kad

reci,

bio

onaj

ima

Ijudih

koji

,

do

moze

divni

i

rieci ;

golemi

trud

slarozitelji

Moj

nije

ovdie

kao sienka

me,

u

lovala,

i

i

izcerpili

su

na§

i

bielodano osviedocili taku

ali

olaksase jim.

posao

i

u

istocnih

i

ostaje

u

golov srav-

i

prostrana nariecja

Jeda

umu

taj

na-

niesu ovi

li

krajevah rodjaci

duboko

to

i

bili?

iztra^ivanje spusta,

predstavlja mi se

vierujem, da je bilo nieko predistoricno yrie-

komu

tamo je u

pervobitna

mi toj

o

tomu

nasa pokolenja nista

neprovidnoj

poviestnice, u

rablja

su

bogali jezik

Europe

cemo

ali sta

drugoga razumievati

iz

uviek mi

ipak

ali

;

jedan

— nas

rodi

se

da se torn

i

medjusobnu obadvaju srodnost, da se

i

rieci

nivati

te

,

puk

i

svojim dubokim poznanslvom

pronikli

helenski jezik

glasoviti

da je

Islina,

mo^e narodu nasemu;

prilikovati

slavni

blizinu

ti

Niemac

onaj

sto

pun duha piesmolvornoga

izverslnom viestinom

od

—

„EinbosesVolk hat keine Lieder/'

re^e:

i

kao

zivila

nemozemo

da

pucini nasiela

i

su

i

znamo

die...

zakvacila ko-

postanak silnoga

kojoj

naroda

na-

njegov usnuo je i umro. Nu odkud da nalazimo u nasem narodu , u prostom puku priseg'

i

pervicni

poviedatl ine

razvitak

one divne bajke

certice one, koje je

,

mitologicna

Omir pievao

?

pie-

na nje-

,

 

\TI

nji-

njegovu za juna.kim

i

slovoljubivu pohlepnosl

—

s'

predavati;

znacaj

cestiti

,

svojim preko

neoskvernjeno

i

odkuda na njegovu dobru cud zlu nemisli/' va na njegov kriepostima

u pievanja svo-

i

tako izvorna skladista

ter

,

— pievati

,

predstavljenja

— Zar u tiem puci

kim bajanjima nasim nejma gromila metamorfoznih priOmirovih

cudestvih

jednooka gerdna

sumskog'

cicah

i

,

bujna

masta s'

nam

naci

prie

ma

piesmu

Odisseom

i

.

riec prigerlili

ah

.

da

 

naroda

li

bilo

koja je u nji-

,

mitologicna na-

i

poeziu ugusila, jedali nebi u

klasicnu

i

?

nasega

ustih

iz

poganskim cielim praznovierjem

kladanja

se slog

li

na^ih junackih spievanjah ne-

(fantasia)

koju

Eneovog

onoga

i

strasila? ... jeda

nego su oni Isusovu s'

divah

Omirovom Iliadom

sudara je

i

njoj

 

— Omlrov

proizvod

istovietni

u koliko

ja

i

cudesni

da je ovaj

Uceni

pripoznali ?

mogu

suditi

—

Vul

—

i

meni se

iz

scieiie

.

a

razlogah

till

zgoljne pu-

pievac

da

reci:

ka

svoga piesmi duhom prisvojio. bujnom svojoni pies-

nickom umielnostju

razsvietlio

umietnicki

tako

te

helinski

vid

podarivsi

jlni

lievci

rodjenog

danja

bezsmertnim izvornikom

ceda otac se nazvao

Kacicu jedinomu nalazimo tackih

pievanjah

izveo.

A

revnie

g. V.

cati

dca

ll

udarili,

g.

obukavsi

kako

Vuka

i

.

je

perom

kao

vi§u ,

da

,

-

oderzali

a

u dielu

i

tiem

niti

iz

pros-

klasicno

dielo

poslu naj-

torn koji

ovu

kiticu

bi

mi

tragom Ka-

ogromnim toga

s'

na-

prosta

kosuljicu prestala bi-

Ovo samo rekosmo ,

mi,

smo

slavu

-

i

naseniu

samo se mo^eino nari-

tanahmi koprenicnu .

u

koi se dosad ,

ko-

tog narodnog skla-

.

viesl ieslin inu. u. koi

svojini

se meni

prosloj

ii

U

istu

drugi

priskerbili

log

,

proglasio se.

sabrasmo,

bismo

misljasmo i

svi

Cini

da

dielima

narodna.

ko

Karadzic,

piesamah

sabiratelji.

rodiiim vila

udesnim

odiikovase

bosanskih

izucnom zivostju ozario.

.

dakako

radi primietbe sliedili

smo neporusivo mnienje

smo

ona-

primier

svih nasih zna-

menitiih sudiah, koji opredielise, dosudise: „rf«

senarodne

piesme onakej kakve

smo bez

Ijaju''^ ter tako

mienjenja sta

— ovo

nu

zatekli

onako

^ito

pobrali

,

na

nasi si, , koji koji su ce ga svi na pribierati

dali,

jim

da

nama

se

iznieli

,

ako one nebi svo-

dovoljno obcoj

ili

,

buduci

niedarah

linskih

rodu izrucujemo. Suvisno J)i ovaj

malalini

zetve trud

—

jih

mile,

vi-

i

uzdaije

piesmotvornog buduci

nje izvodili, brojili

ako

koje

blago

je

samo

i

nasi

bismo toga se

piesme

—

i

laze,

kih

imanjstva

nas

Koliko,

a koliko ce

iz

slabacki za

pofalii

odperte

^

su vriedni

naseg'

skri-

od

onih,

toliko

stari

bili.

koi

mi smo

a

;

i

sto je

pak

da su priceli^

zbirku posiedovali:

narodi izumieraju,

su

geniu.

roda zaduzuje

obilniu

obicaji

mienjajii

narastaju u zaboravnost pre-

i

imademo u piesmam vitez-

na primier, koji

onomii

u skrinju spravio

i

se

prie

Iri

koje danas ili

manje

oderzali se ? Dai'

kad su nasi

nas

i

nezasluzujemo

Ijubav

vriemenii

izbraja, poslie

cielovitosti

bah,

po

spomenakah,

vali?

i

stari koli,

viekovi prolaze

jer

i

polja

uzasliedi^dopada

sto nas

ono,

ucinili

valjalo;

da

pristedio

,

— snop

opet onomii, cije je bilo podielili; vec

i

priznaiije

stekao

sprovadjamo

riecih

smo gotovo dragocienje

jer

.

vece

sa

milom

cielovilne

u cas dobar pervi izaci

ce

koi

nastojanje;

i

da

bilo,

bogatog'

iz

onakove

pograbili,

stolieljah

imamo

zbi-

cetiri stolietja

cobance

svako

u

u uspoineni

koliko od onih

posvuda svoji gospodari

odgo-

kakve smo

vriedne

ipak

ali

da

zelji

~

IX

pro-

na vidik. gdie

,

 

—

.

imalo mie-

koje bi niegdi

terziste

prosti,

nepreobucene

prosle,

priem-

hran hr ani i zu zudj djen enic ici i (musterie) zgle-

toj

ugodile

Ijubiteljima

vorile,

—

okusati; zaradi toga,

i

izticu.

kakva smo ga na lezackom guv-

,

i

ttstah

najmanjeg' naseg' upliva

i

popravljenja

ili

,

puckih

iz

bili

.

do-

pod-

iz

punu nezavisnu slobodu da

onda

oni

gusalah

ni

je serce iskalo;.? je

gospodslvo

ni

nastali

se

A

volji

koliko

niesu,^

hrabroljubja

onda,

vise

neuslrasen

i

slavodobitnih

jim

nil'

cinah

,

pievanja prirodio

zivalj

i

od postanka

bodar,

bio,

pritisnutju

sobodan

pievali

ni

rieci.

kadsu svoju slobodu, svo-

a poslie.

tako; nego

dakle

cemo

Valjda

.

makar najvece ubozlvo terpio

,

i

imali

.

svoju srecu izgubili, da sujim veseli da-

znacaj

i

nije

narod

i

—

uzlvali ?

kad je

kad je

i

zivahn

vazda

i

veselo slojao: u

i

soke u

ceslo borio se

imao

za pievanje

je

ne-

u najvecoj

kao

bio

nas

vojevao

,

uzrok je

ali

;

lugu, i

tu-

,

 

~ die

kojih

diela

i

kovito

nemogu

carah

serbskih

skih ?

.

spomenici padaju,

i

Kamo i

sto

,

kraljah

kao

te6a-

s'

se vie-

oderzati

nam

gdie su

velmoznih

viehoma malo

.

—

proslosti odstojanje viekovah^

neizmierljiva

jem

X

slavljenja

bosan-

banah

i

drobna

kapljica

silnih

pu-

iz

cine onih bezbrojnih imnogostrucnih junackih prizorah ..

nejmamo po

gliihim

dovah,

te

iz

iavne

pustinjam jos

kao

kosti

od

zamnienom

putniku

odzivaju se

steci

mo

epopeje,

dinih

bivali

i

iz

dobe

nemirnih

krajisnickih

ai

od oni

oviem

pak ove

,

zao

ler

borenjah

,

onako

izceznuse

samo prosastnostju, mejdanima

i

kojih

su

za

ima-

sto

poje-

do skora po

uznemi-

sramolu;

pocem nestade ovakovih medjusobnih zadievicah cajnih

gra-

i

Ilion^

srazenja

turakah

svojih

vracali

osim

^

nestalo jurve, da

koji

,

kulah

fait

.

skorasnje

deliah

susiedah

.

tih bi

A

nista

lesevah,iz

se

Troes

struhnuti moze.

sve su

suhim granicama rivani

razpadnuvsih ^^fuimus

rekav

gerdnih

oborisla

spomenici;

kamen lahko

sinji

pravo

proslosti

novia

Smiljanicali

i

pa

slu-

skladanja ,

Jankovi-

cah

Senjanah

,

dusanah, ba

ma

5

naseg'

seg dneva

carobnog'

,

potlacenih

stare

milujete

draga

svoje

nevina

i

pukah

;

narodnost,

nam

krute

da

 

— ono ne

porazila

nije

,

od vie6-

propasti.

Koliko

samah

ni

:

se

kod

ina

lirici

nejmaino

iiidie

nemalo

se

benske

—

pace

racah;

u nas

u

Serbii

razliku krajini

naci,

Bosni

da

i

,

sebnog'

ild.

koja

nariecja

samo selah

ili

,

:

i

ili

ili

neznatna ni

pa

piesni

,

okrom ije

Ijepo

,

bijelo

razlika

nieki

i

u

i

svad-

Primoslagane

jeditu

go° ces

u Hercegovini

je zamienjuje se

oni

i

pak jedan, koi se

serbljansko

lipo

kao

Ijubovne

Hercegovini

mehko

lijepo

i

jer

od ovog' mie-

sto

nego kod Serbah

,

Jezik je

samim glasnikom

vim riecma: mlijeko

,

samo

,

;

spievanji-

— izuzmavsi kolske

vecom stranom

mierilom junackim.

vori

glagoljili

naroda jugoslavenskog%

piesamah

poskocnice

puno

u junackim

isli

slazu posvuda

nalazi

bosanskih pie-

ovih

polriebe

slog

vidieti

cielokupnoga

manje se

rila

sloga ijezika

lice

svakomu se da

su

sudbine jos

§to nestalnost

,

—

XI

:

,

bilo

nemoze

bjelo

praviti

nepravilni

i

kao u oili

osta-

 

serdascu

pobieramo,

po-

stokoih

pojedinih osobah izgovori u sianovitim riec-

na-

ponosa

i

je bratjo

toplom

na

da

neusnu

,

razgovora

nastojali

i

kojima

i

driemaju

nase, koji su do

dusevnog

,

dopusla

ove mile nebogog'

zatekosmo

sto

netre-

slutili

proricati

vile,

predsace

ovo

i

mirisa

nasih

zlu

,

koje jur

,

hvalimo

dohranili

nam

da

se

Kla-

,

jos ratoljubivi gus-

itd

okolostajnoslih

tiesiteljice

Zato

viekovito

lezi

bojim

Udbinjanah

,

povergnu ove

se

naslavsih

—

nam se,

kad

al

;

iz

naroda

Bojcicah

Hernjicicah,

boravi

lac

turakah Novljanah

itd.

koji lezi

spasimo

ma,

kao

miesto

lalak

pr.

n.

miesto sedlo, svielto-sviello se

it.

d.

it.

merme-merve,

,

Toga niesmo uvazavali,

d.

pogriesno protiva svom osnovu

makar

,

po vlastitom korienu da izpravljamo stog

neznanstva

pomanjkanja,

nariecja

ne

u obzir

—

trena

ugled

gorljivi

zablaznenja i

da

pro-

u niekolike

rieci

izgovora

ta

kojeg'

moglo za svojstvo

se

bi

bilo

to izjatna

cim su i

stoje

trieba

narodno

i

S toga nesudismo

uzeti.

nebiasmo toliko visoko derzimo i

to

seldo

lievse-liep-

jer

obcenitog

pravilo

prediela, da

ili

,

samo

gdiegdie

ter

a

miesta

cielog'

notak-nokat,

lakat,

pristojno

za

—

premda narodne vriednosti pucke hladnokervnosti nesmo,

kao svetinju

stovanje predademo.

prifatimo

Ako

se

li

i

komu

javnosti

za

nevidi,

da

.

 

— snio nje

na

to

pravo

sliediti.

bosanskih

skiem riecima ski

izmiesan

^ive;

s'

skom svom

mode

ili

II

tako

postapanje pole

datim

kako

i

one

su

prepunjene

sto nas narastaj .

koji

u govoru .

sverhu jezika

zalovati

od

su

priverzenosti

iz

upotriebljavaju

kerstjani

isle

u

i

kerstjan-

kervi,

vierozakon-

k'

tako

tur-

jih

pievanju

pak

kao

i

iz

u obicaj svagdanji presavseg zloiipolriebPak sto cemo tomu. kad smo culi u Slavonii i

Hervatskoj

isto

dopusli vlastito mnie-

vec

Ijenja sliede. i

rieci

jeziku

pripoviedanju

odtiida,

mahumedancima

turske

ovi

koriti

piesaiuah. sto a to je

:

—

neka nam

imamo se

Medjiitiem nasih

imali.

xn

tamosnjih

niemackim, ,

latinski

ili

kao

sto je

divanila.

serbskim

a

ziteljah

osobito

u primoiju

varosanah

italianskini

riecma

negda tamo ucevnia klassa na-

Alio

piesmam

.

se

neznalnia

turkstine opaza

da ondie. gdie su sakupljivane, u Serbii

.

.

kolikoca

u iz-

valja

znati.,

to

Hercegovini

—

osim Dalmacie

diel

—

sa seljacim. koji su hra-

junackih pievanjah, riedko su

nitelji

danci

Cernegore

i

u Bosni

al

,

uz gusle

hova

nejma

naci ces. gdie ovili

selo

i

uz tamburu

i

ovdie

to drugacie;

je

.

da pace

asikovanja orudje

.

tesko

pak

osobito nji-

du u Hercegovini narod

(toliko.

nostrojom

se

piesme, da su zacernile turskim izgovorima su rieci

kod

bez

nebi piesma. kao jielo bez zacine

njih

naroda

tako priviknute

uslied toga mi niesmo dirnuli u njih.

nje inostrancem odredili skih riecih

smo

pri

:

oniiljene,

i

nego

za

-

pervi svezak popunjeii je juiiackim piesmanu koga smo naumili ako sudjeno bude uskorili,

Ijubovne

red

nam

jer

tamburaski tako

i

cine.

u drugim

nosti odmakli se koi

viestii

voiio

glase I

—

njanju

znalniim

doticnoslima

to se prikloniti

kako

mill

obce dopad-

od

.^

ako

naputili

Ijubilelj

popraviti se.

na

slovinski

tvoga,

piesmotvorja

odgojile ter dokle

tako

—

u

i

oni

knjizi

kako ovoj

blago u

.,

i

sluj

tvojem

oliepe

,

krntih vilah tvojih^ koje su

ucuvalo

u

nas

—

vriedne^

se svi narodi europejski klanjaju

zavide,

bi

blagoiz-

kojim

ti

negoli

razredjenju

izjavljujemo

buduceg svezka

narode

u

proizvode

niezno Ivoje;

ako smo

divotne

Ijubomorno

vo re

i

Medjuto

ove verste tnida

Pomni, bilne

zenske piesmice. Ovi smo raz-

vaznii proizvodi giislarski

se

priredjenju

II

,

,

i

razumlje-

koncu izlumacenje tur-

Ovaj

saderzavati ce

da jim

prijazna bila:

nadostaviti.

XIII

uzeli,

sluzili):

nu ipak ove

 

drugi.

koi pre-

stoga vidimo Ijubovne^ koje u varosima gniezdo imaju,

le

a

muhame-

oni pievaju

i

tanibura je

griehotu ovim

kerstjanski derzi za

stanovali

cude li

o-

njima sta-

harnom spomi-

bezsmertnostju

zabillezeni

viekovati

uzbudu.

dati se

ponositi

i

ti

u vitezkim

dielim

njihovim ogle-

neprestaj

Ljuboiiih*.

U

Krrsevif

u

Bosni mies, Siectvja

1858.

.

 

ZIVOTOPIS

od Ljr~a.

)a

niehoviti

ovoga prerano

spomen

umervseg jedinoga

polju literarnom otacbine novie dobe nase pojavwseg na se ; u znak tople blagodarnosti i postovanja , koje dok ziviz

Ijase

u sercih nasih gojismo

,

i

joster

u duhu svom

imenu

,njegovu hranimo^ statljamo pred sliedecu zalostnu piesmu, ko-

ja nek tugovanje nase sviedoci^ niekolike redke miesto obsirnoga,

kano

bi triebalo

,

zivotopisja njegova

,

dokle

nam

se

da

dade,

duznosti prilika

toj

i

blagi

njega culi Hi poznavali ga Hi u ti

samo odkudje rodjen, staje one piesme , koje on

stijuci

i

mu nazovu

pokoj

prestolnomu Hervatske.

motini

— Otac

kakvih;

sada

tek

dusno na

mu

sverhu

tu

diete

Klare

,

kodnas

fala

r.

ciskanah opravio

,

Banjojluci,

zavode

katolikah

ni-

Onda da

na

se

bi htio

nam nise

ohstajale

i

znanjima

toliko

ducavala.

dobromisleci

nije

mogao dru~

gimnasialne

roditelji

samostan u Fojnici ucio

u stanje

i

upravu

sv.

— holiko u

se

hi

i

svecenictvu posvetili.

franciskansko stupio

i

On

je

se

po-

tudie

1833, pod

godine

Frane s^etcanu zakletvu polozio^ ime novo, po Kasnie

izaslan

derzave austrianske za prosUediti vise nauke, slusao je filosoficka predavanja i

i

su jos nejakog u

spremili

verli

ustavima hratstva, Frano uzevsi.

mena

liter arnim

redovnickim upravam naputjivala

u

Jukica

tamo

ter

,

i

U

ozarila tako,

literature preporodifelja

hude

u

Zagrehu

tudie tog' srietnog' vrie-

njega je zraka pojamvseg se rodoljuhja

knjizevnosti udesno

miestah

koi

primala se dieca samo ona, koja hi odlucila 6in

svecenicki pregerliti^

nele-

ga u samostan redovnikah Fran-

bi

gdie su od starinah

X'/

turske

do-

 

—

da

U nasoj

oniem koji su

i

svoje u knjizi pouciti dati,

gim putem, osim ako

,

merozakona rimo-kato-

znanoj pokrajini

bilo

pomogli,

pocetnicka nastavljenja. roditelj

i

nije

Bogu

— pak

^

skupljase

biase zanatcia zlatar,

skolah

odprije

nama zajedno

s'

krajine, tako

miestu

ikadje umro

ISlS.uBosni a ^arosi

rodio se godine

lickoga,

bio,

mogu zna-

.

 

Joze Jukica

sin

Iv>an

viecni

u dielu,

lieu Hi

za

su

koji

stioci,

i

narodne

da se medju perve

slacnoga muza

g.

ilirske

Gaja sliedbnike

klasse

kazati daje

Kroz

imadjase.

srecu

hrojiti

izverstni ucenik

sve

hio

tecaje

cedno se ponasao

i

gova prilieznost radovanje rodu obecavala

dielali

pricme o

hamo

—

^

te

iz

hio.

slovice

Osim svecenickih svojih duz-

Varcaru

i

korisfovati,

godinah

tudie je vise

i

Sahierao je narodne piesme

druge starine. Spisaoje

i

svomu

svake ruke rodu

Zaveo je pucku skolu u ucitej

povrativsi se u svoju otachinu

literaturi poslovati,

revnovao je

nostih

,

izdao,

i

poviestnicu Bosne^^

osim mnogo verst-

dogotovljen posmertau

uradio vise, nego

mu

su

—

Trudio se je

s

bo-

,^Prijatelja

samo dva svezka i^ajdose, a

ostade.

—

„Zem-

pod imenom Slavoljuha;

niekim pomagaocima osnovao bjese izdavanje sanskog^^ od koga spisa

po-

pripoviedke ,

clanakah u privremenim casopisima pecatanih,

Ijopis

i

God. 1841.

je.

Dubrovnik ; tamo se je pregledanjem starih duhro-

u

vackih

nih

nje-

i

domomnu, odkud za kratko stanovanje pre-

ponrati se u seli

mozemo

skolske

treci

poslovao

i

na

njegove nemile okolovstine

,

 

— XVI — rulm

isle,

Kao

sfo

cocieka

sralioga

^zitot podloz-an jest bieclam

.

a

stradanjima

i

Bog ^

odstrcmjen koi svoju

domovini izagnanju

bifi

iz

riec

otacbine

dade:

nemoie''*

^^da

znade,

site

za nevolju

bivsi

nigdie u ci

i

i

preterpio

^

al

nijedan

.

.

.

i

zemaljah^

Godine 1850

prorok

U

Rim, ^9

mnogo nezgodah

i

uzrokah u

svojoj

svomu

torn

Proputovao ne

all

njega

ui

kojih

iz

neka sudi,,,

imade pohoditi Carigrad

je dakle ocaj komad krasnih dali

svoje

tako

.

minnlo nije ocakoto obce sudbine izkusanje bio je

spisaielja

osobito

za

mnkah

volju, .

Po-

osva vadj djan anja jah^ h^ ipak ipak nemogase naci oslobodjen jur od os tiem blazenim zemljam utocista svojoj radnji

nego primace se opet u blizinu

svoje

drage

i

nau^

domomne

y

u Djakovo tudie

... i

—

hid ce

sto

^

reku

dobrotvora

okriljem

veledusnoga

Mecene

blagodietelnog

i

Josipa J. Strossinayera pomagdo

ga,

smerti

ga

bolest

smh

i

^

svih

odmora

Bosnjakah

Presvietlog

duhomie

(kamen u bubrezim)

G,

G,

liekarskih

nastojanjah

i

pros.

1857

—

^

 J

ju^ Marxerfriedhof

skerbi

.

.

pecali

i

ranarskih

rezanjah

mies.

smbnja

d,

tamo u niemom

druztva dei Quiriti.

 

ZA vieCni spomen

IVAND FRANI JDKIGD RODJENOH

l]

BANJOJLUCI GOD.

PREHINPSEM

U

grob-

Lahkajim cerna zemljica

clanom ucenog

BECU GOD.

1818.

i8S7.

20,

Ostatci perhli

a mir duhu njegoim

*) Ovdie ga ucinise

do

najposlie,

,

Bogu dusu dade

zvanom.

tja

pak

terla je

naseg verlog rodoljubca Jukica leze

la ,,

nas

otcinskom njegotao odanostju

i

nemile bolje zertva pade u Becu

god,

pristaniste

iskreno sazaljivajuti ne-

koi,

Osim biedah

njegove.

pokraj te

,

njegovu, blagoizvolno je sv svoj ojim im pokr pokrov ovit itel eljs jstv tvom om tie-

sriecu

Ijuta

suza tec niza stoj obraz;

najde u svojoj tuzi pribieziste

spasenja pod

sio

,

bi-

Multis

ille

bonis

flebllis

occidit;

Dignum laude virum Musa II

dole,

iito

or.

vetat mori.

Fiaccus.

tursku krajinu,

niz

Banjaluka na vodi Verbasu,

Nasih starih ostala gradina,

Dosta putah k^rvlju okaljana,

—

Dosta pustih ostavila kapah,

Puno

Tu

zapamtila jadah;

kletih

se

Pa se

kobne sluce

cesto

cesti jadni

Nuto brate

stvari,

cuju glasi.

davno

nije

Jurjevu lietosnjemu

bilo,

dnevu:

Sinu munja u p6 biela dana, Stad^ zarko pocivati sunce, Sjajno

sakri u

oblake lice;

Pad^ magla od neba do Pokri tama berda

—

talah,

doline,

i

 

>i

S p

krajini

visoke

-

planine

;

—

Pa stadose daiditi oblaci;

'

;»

Po

—

18

.

^

Nije

pobre rosom rosovitom,

Vec

oliijom

—

puno grozovitom,

/Vijar puse a gore se ruse,

Re6 Bi

bi

rec

nebo obori se

podiz^ se more.

sinje

Preko b^rdah Iz

ponorah

silno,

turilo

zahitilo

valove, ialo,

Ter posipa k^rvavu krajinu;

—

V

V^rbas rove niz doline ravne, Valja

pusto

dervlje

Smietje sietvu. Razvaijuje stoku

Plavi

H^ri

Na

po

bi^Ie

svoni

potapa

kolibe

valja.

—

obalu kule,

niz

neoslavlja

iiista

Sto god

cajire,

torove,

poljii

i

kamenje,

i

lu

'2ivo

se

plankii

prigodilo.

Svak se griesnoj poplasio c^rnu zemlju

Nica

pada,

Tiice

p^rsa

U

I

se je

pri^^odila

sa

svojoni

oprasta

Ijubi,

majka,

starom

se

vierna desila se Ijuba. pada u krioce viernoj.

kog'

on

Za viecite blagosove

mu

Cini

Pa

sudjen

se

Boze mio Nevidjena

cuda

 

— niesto

Kano

Ijuta

danak dojd^.

19

ciknu

nevidjena,

|5tepoviedjena

ni

 

Istor

pita

njom vise viekovali nece.

s

 

— oblaka,

iz

u prociepu guja;

Jadan brate^ jadovita glasa Kud' prohodi, rosna vehne trava,

Kud

prolietje,

odlietje

Kud' dopira, puca

i

listje,

pecina, -

Ona

steca

u planini stiena

fomor nece To

nebila

s^rce u junakul

prisojkinja

zmija,

—

griehe

za

se

kog'

On

U

bije

dusi,

'If.-.

— *^

—

\

Vec

to

Ona

kli^e

pregorkinja vila;

bila

u ^alostne glase, dubravi,

Cviele6i jelovoj

mraku

Naridu6i

Kako Ajme Jao

 

Ajme Jao

 

Ajme Jao

Ajme Jao

tuii

—

oblaku;

i

do bora se glasi:

meni do bora miloga, kobni u godini dane, iarko na nebu sunasce,

moje zelene dubrave, moJe po gorama druge, moja kola mladi po biele

siela,

i

^

dolinah

momci,

cuvate ovce

sto

Sm^rkni dane, neogranuo mi, Stani iarko, negrijalo,

Jecte

gore, nezelenile

Necvietaj *t-

smilje

i

sunce, ga,

bosilje,

Moje drage neigrajte druge, Razverzite

i

vesela siela,

Nepievajte cobani mladjahni, Zaturite

diple

i

svirale,

2*

 

—

20

Zaduhnite gusle

i

Urec cu ga^ ko

bi

-

tambure; zadiplio,

Uklet cu ga, ko bi zapievao,

Umorit cu asikciu luda,

Ko

bi

s

viernom saporio dragom;

Nezuborte

Neromon'te Poslusajte

bistri

potocici,

pievalici

tici;

ako bora znate,

Koji mi

Sm^rc^ danak ko da Zapri6

iarko k6

Sa dubrave Uvebnulo

—

dogodise jadi

se

da

bio i

polelielo

siuilje

nije,

nesjase; listje,

,

bosilje,

i

Zablenuse po prodoljih vile

Zamukose kod stadah Pobacise

diple

pastiri,

svirale,

i

Zaduhnuse gusle

tambure,

i

Za sapore zar Iko

bajat'

—

smie

Prestadose iuborit potoci,

Zagluhnuse

pievalici;

tici

Istor

buda zace pregorkinja

,,0j

cujete

I

 

V

b^rda

i

po njima biedni stanovnici

Po nebogoj Bosni

Ko god ima

sercu

Krajini

i

draga svoga,

Neka mojem pripomoze Nek' se

momu

Jednog'

ciglog'

Kog' sam

pridruzuje jadu.

pobratima

slaroj

-

-

mliekom bieliem,

tanahnoj

Ijuljati

Zlatnim sam ga I

21

kolievci

opasala pasom,

musRiem dovikala glasom,

Umila ga bistricom vodicom, svietlu

svoga,

pomagala majci

 

U

glasu,

imadoh u dugu yieku,

Ja

Odojiti

doline,

dnevu Ivanovu,

kitom od koviija,

Nakitila

Dragoljuba

Domislicom

Da

Da mu

kovilje

U

plemenu

mu

da

u

i

domovini,

Domislicu da Ciem no bi rodu

1

diku ka^e,

mio

bi bi

vicu,

u dru^ini,

obraz

Miloduhom da

Pa

muiem

Ijudi

svietli

A

travom,

preliela

6edo

to

od miloduha,

i

bio,

domisljao, koristio,'

dadoh moju vieru tv^rdu,

rau

on meni svoju poklonio,

Za zivota njegova

i

Da cemo

milovati,

I

slusati

se a

i

liepo

moga,

skladovati,

Na rodisnom od

slave mejdanu,

Gdie no gleda sviet

Ko I

je

i

krajina,

kakvo mlieko posasnuo^

kakvu je steko posestrimu,

Kojim ga je biljem

Kakvu

li

preliela,

ga svi^tu svietovala:

skace skoka junackoga,

ir

da

ir

da nosi saru okovanu,

ir

da bije sedefli tamburu

 

I

da

gusle

22

gude javorove,

Ciem no se boravi

U

men'

bilo

Zasto moje I

zasta je

-

i

i

starina

;

drugoga dara, neznaju

moje cedo

dnige, bilo,

—

Ter sam njega svietu

Da

nauci knjigu

Sitno

mudroliu,

tanasno

stiti,

mu

I

dadoh

I

tanahno krilo

pero

Ter da svoju

—

pisati,

gavranovo,

sokolovo,

Pa da hoda sirom

Kano pcela od

svietovala,

biela

svieta,

do

cvieta

cviela,

diedovinu,

slavi

Zavicaju svomu Ijubav kaze, I

nauku od prosviete svete.

Sre6a dade sviestno cedo

Cim

se

hitra

bilo

dobavilo,

krila

Slaru svoju ostavilo majku;

Ode

diete

preko svieta

biela,

Harno prima knjigu mudroliu, Latja

merko perce gavranovo,

Sitno

§tije

Svaka

rie5

Pric^

diete

Pric6

divno

Stad^

bralji

tanahno pise,

a

mu miloduhom

domovinu,

slavit

kolo

i

slogu

dise;

fatati

kazivali;

V

Sto je mlado,. caroliom Sto je

milo

staro,

5ara,

razgovara,

Sto je mertvo, domislicom budi, Sto je iivo,

i

stuje

i

Ijubi;

 

Ljuto

23

—

kune nemariku travu,

Gorki pelin

i

korovlje t^rnje,

V

Stono nice u

U

torn

zavi^aju,

nesretnu tomu vilajetu,

Gdie nemari svojin

za

svojega

Od

pelina

Od

lernjine

Da

bi

i

nemila,

mu

s^rce

pitomie

V

-

;

dalo svomu.

rodu miris

bi

bilje,

od koristi domu,

Sto bi bilo

momce upoznad^

Jako

t^rne

njega nestanulo pusta,

Nebir niklo

Sto

mu

usta

za

—

se,

Tekar dad6 take mile glase;

mu

Stara I

mu

ja

obradova majka,

se

vila;

obeseli

se

Zaglusise gore ponosite, I

moje se zacudise

Tomu

divnu zboru

Cuse njega Sava I

sinje

to

Svako I

iza

mu

se

i

seje, i

davoru;

Dunava,

Zadra more; davorii

divi,

svak njemu u cas dobar vide;

Stadose

U

mu

nazdravljat junaci,

sobetu rujno

piju6

vino,

I

putnici

gorom

putuju6i,

I

dievojke kolo

fatajuci;

Njim se doma bratja ponosise, I

susiedi

Falise

i

komsie prave;

ga slovinske derzave,

Slavonia Lika

i

K^rbava,

.

 

-

24

—

Zagreb grade, gniezdo sokolovo, I

Dubrovnik vilinska kolievka

Od

sviida

ga dicno pozdravljaju,

Kano vriedna Al'

dobro

to

ta

I

fale

dika

za

bise

postuju.

i

vele nebilo,

kratka vieka;

Gdi je sre6a tn je

nesreca;

i

Mloge njega klikovase

vile^

pak ga zavidise.

Al' jih bise

Zlobu

sije

zlobosija

Zlobu

sije

po

—

stara,

stazam ju krije,

Kuda moje miio prohodjase, Kud' njegova

fala

dopierase,

Nek mu

nije

sretno

Nek mu

nije

putovati ravno;

i

napredno,

Postavi

mu

Nebi

ga skobila sudbina

Oj

sudbino

 

Ni

li

klance jadikovce,

tvojie'

nebilo

dielah

Sad' ukases

li

.

traga,

udesnie'

tvoje

.

—

;

zlalno

lice,

Sad' se opet huljas kriomice,

Sada dignes pod nebo junaka,

Sad ga

hitas

u dno merkla mraka;

Jednog mamis. a drugoga

davis,

Jedno zidas, a drugo ukidas; Nevierna je tvoja nestasica,

Kom Ti

sagradi

Pa

jih

I

kivno kolo valja§;

svieta

po kotarih kule,

opet

moj rod

ti

si

ostavi

puste;

negda proslavila,

 

— Ter

li

njega

Zlobosijo

 

i

25

-

u roblje spremi.

izjela

se sama,

Herdja

je okaljala dusu,

li

Herdja ce

te

i

ubiti

tavna.

tvoja okoriela majka,

Zavist^

Cupa ziibma cemerno korenje, Po Kiinari b^rdu k^rsevilu, I

po polju nerodnu Kosovu,

Gdie nenice zelena

cielina,

Jer izgori^ od siemena njejna,

Cerna praha

Tu I

i

bojna olova

—

;

pregriza kosti od junaka

prezivlje od konjah kopile

Tako

caje nemilo

Od postanka do

strasilo,

sudiijega

danka

mi puno jadu kriva

I

ti

I

kad izda sietva svakolika,

U

si

nasie' njivah nebogie',

Ali tvoje gorko klije bilje, Pelin Irava

Da

K6

korovlje ternje;

ono yise nenicalo,

ti

^eg

i

njim tvoje serce pitalo se,

sto

moje sada

pita

tiiga,

Radi vierna izgubljena druga Vaj

 

izgubih pobratima

moga

Ajme

meni do bora miloga,

Ajme

sjano na visokii sunce,

Ajme

 

.

.

.

,

.

.

moje po lugovih druge

Zelen bore,

visi visu grane,

Neka na

sieda zlokobnica,

te

,

.

 

-

26

—

ZIokobnica, sinja kukavica,

.

Neka samnom

Od

cvieli jedino,

jurjeva do yidova dana,

Od vidova

tija

do jurjeva^

Dokle tvoje neuvehnu grane,

Meni

Ijute

Jao

nigda zarasli mi nece

A

 

nezarastu rane; .

.

milo pripoviedaj sunce,

li

Dokle tvoja obseze pucina, Kazuj moju sirotinju Ijutu I

svom

I

sestrici zviezdi

Nek

bratu, sjajnomu miesecu

se stuzi od

danici;

mog

zalovanja,

Nek izhodi mulna i kervava, Da po nebu ni zrake nedava,

Da

nelisla ni

Dok

gora

ni trava,

ja mojih neolrunim suzab,

Dokle sm^rlnih neizvidam ranah, mi se preboliet

Cini

jih

necu

ko 6e mene dozivati,

Kuku

KomuP

6u se ja odzivat huda,

Ko Ko

li

Po

druzini po okolovini,

moja slusat svietovanja, r poruke obavljati svele

Gdie se moja slavi postojbina

Ko

6e nase kolo okretali,

Ko

li

Ko

divne sabierati druge

ce stare slaviti junake,

plemena

i

viteze jake,

Kraji^nike

i

hrabre Bosnjake,

I

 

-

.

27

-

.

.

Koje c^rna sakrieva koprena, Zaboravi

Ko

neopomena

i

dolazit

c'

uraiiku

iia

bislrik na

vodu,

o zahodnjaku,

i

Zahi Za hitj tjat ati i bi bist stri rice ce vodice, 1

rumeno

ogledati lice,

Meni skrovne

A

ja njemii lice umivati,

Nek mu

Nek

svietli

iiije

i

plemenu,

ni

c'

ga rodit majka,

drdga odgojiti driiga

Niti

Kiiku

 

pobro, sirotinjo moja,

bise

ti

pak

te

Tebe gerdno Tebe

Ah

rodu

dicnu uspomenii.

ostavlja

Toga

I

kazivati,

lajiie

 

.

.

,

.

prostrie sudbina.

nemilica.

srusi sraertca

nasto

 

nije vise

si

—

zamabnula kruto,

Kako pusla usahla

nije,

ti

Tako griesna kervolija ruka? Zar paklena

Da

A

ucvielis

ta i

bise odluka,

staro

razstavis miljano

Ma Ni

ako si

si

i

mlado,

i

i

,

i

neznade

diela nekajana,

njegovi dani neplakani;

Nit'

ga plasi paklena pecina,

Nit'

ga zdere ognjena pu5ina,

Nego

.

pobri ucinila kvara;

Njegova su

 

.

sharala tielo,

Hrabar vitez za smert

I

drago

pridje rajsku perivoju,

;

—

—

28

-

Gdie ga ciste priemljaju duse,

mu

Ter

mu

Svietle

A

poju u torn mirogoju; viecni svietilnici,

dvore ga smirni poboznici.

Liepo

mu

je u dvorili zlatnie',

2ive srelne bez kraja viekove. Jos cujes

Ako Da

mnies,

si

sm^rtonoso vjejo ti

moga

mu

dobre

I

li

 

— *)

se varas ludo,

usmertila draga, unistila

glase,

sam borom zaklela se mlada,

Ja

Pobratimu tverdu vieru dala:

Ako

bi

on sviet ostavio,

Ja cu ostat osvetljiva druga Svetit

u rodu

I

U

mu

cu i

ime ponosito,

u domovini,

prostranu slovinsku kolienu,

Dok' smo biele na okupu

Dokle

A

j

I

sjaje

vile,

nad gorom griejanje. -

vi mile zagorkinje druge

V

Sto ste stale, jer ste zagluhnule,

Od mojega

jada zlokobnoga

Vijte vience, pie tile kitice,

Davorite placne poskocnice, Sabierajte vie^nu spomenicu;

A

ja herlim preko

Preko Save

*) Vieitice.

 

i

tibe

Romanije Dunave,

—

—

29

Do onoga Beca kamenoga, Gdie no leze nemili grobovi,

K6 u

polju bieli labudovi;

Tu cu

po rudini hladnoj,

pasli

Nac' cu svoga pokojena draga,

Toplim cu ga kupati suzama, Polievali

vodom nevinikom,

nasega viecna iztocnika;

Iz

Vedro celo viencem okruniti Lovorova viekovita

A

lista,

za glavu nasaditi cvietje,

Nevin neven,

Da mu Da

uvehnut nece,

sto

neuvehnu slavna,

diela

je kriepost u

cvietu stavna;

Tudjine cu tamo bratimili,

A

jeda se

Da mu

svoj koi najde,

i

stave stienu mermerovu^

Spomen

pisu u zlatjenu slovu

^^Slavin

bio.

slahu zasluzio

ScoJ rod dusom

Docim

Vila

:

i

dielom Ijubio '

tako naricase,

Tuzna Bosna tugu boravljase, I

ta

cedna sela

Tavna

tania

Vedro nebo

Sve

tu

Kuda

i

gradovi;

—

nebo sakrivase, i

planine gluhe

cvieli staro

i

;

nejako,

strasni dospievase

glasi;

Zanajvise varos Banjaluka,

Tudie

sinja

sirotica baka,

Samohrana Jukiceva majka

.

.

.

 

— Nad njom

—

gori ubozna koliba,

Pod njom teska

Od

30

njezine tuge

zeinlja

odgovara,

zalosti*

i

Ljute skerbi, jada

i

6emera

Skube biedna svoje siede vlase, kamenje tv^rdo udara se; Rusi, kune krilo materino,

Na kom

sine hraniase Ivn

;

—

Kuka huda kano kukavica, 1

nabraja puka sirotica;

Gorko Broji^ I

grozne suze

ci6i,

kune, dane

.

godine,

ju razgovorit znade,

Za utiehu nikog

Van

.

od vieka svoga ....

zlu sre^ii

Nejma ko

i

lije,

i

nejmade,

ju kivna utiesi sudbina

.

.

.

Ivan bise majci radovanje;

Od

zakletve gojila je svojka,

Na

preslici

Pa

i

i

ruci desnici,

njega izgubi jedina ....

Usnu Ivo sanom viekovilim

AV kod

nas

Jesmo duini

mu

osta spominanje.

bratjol da receino,

Za poslednje nj njei einu nu opro oprost staj aje: e: ,,AhI Jukicu

pokoj

duhu Tvomu

U

rajskomu dvoru blazenomu,

A

tielu

ti

lahka

zemija bila

^'

 

^ Rasla jela

i

-

31

grane,

sirila

Grane dase hlada ugodnoga, Liepu cvielju rosu plodonosu; Liepo

cvietje

Vijar

puhnu,

Jelici

se

dise

i

mirise;

sk^rsi jelu

osusise

vitu,

grane,

Nesta hlada a rosa opada, I

ta liepo

Nit

U

ve6

Sarajevu o

uvehnulo cvietje,

disi

niti

kom

mirisi

Vidovadne 1857,

I

.

 

PERVO FOZNANSTVO (jos pod.

1840.)

OD

L

I

nocca,

iha

i

Ql

i )

Q)

sjajna

n

(]

i

1^^

miesecina

Miesec zarkom odgovara suncu,

Vedra nocca danu bielomu; dvori ukraj

Bieli

Slavulj

Bas

I

oci

II

Tielo

pieva,

;

polok zuberkase,

dana vidovog-a

spava,

uziva

potocica

mirna

dusa

bdije,

krasne noci dare

Jedan sanak jako primetnuo:

Zaderma

Zuk

U

se

probija

iz

sercu na

kiila^

obloku

snu bi se Ijuto poplasio,

Vec poznadoh Bielo

gerlo

Sja joj

Na

temelja

lice

glavl joj

gerlo

—

umiljato,

kano dievojacko kano u danice^ kruna do bis era,

 

A

na

33

—

alem kamen dragi,

delu

Sevak

daje

Vedro

tielo,

po

dvoru bielu;

kano od

Razaplela ruse kose

me

bi

^Rujno

zagerliti;

hiti

kano zora

lice

Medna

svoje,

do pazuha ruke,

Razkrilila

Reko

momce, lahk

Nestravi se

ti

Niesam strava

ni

sanak budi,

mi se;

negiibi

i

klice,

govorahu

Ijubko

iista

^,Mlado

biljura,

sablazan huda,

Ja sam biela iza gore vila;

U

Mnoga I

puta k'

sam

tebi

nihala,

dohodila^

vodice dodala;

hladjene

Pa

jesam naglo sevdisala,

te

Seydisala I

tebe

kolievci

Ijuto

begenisala,

i

hasik ucinila,

se

Za cerniem tvojiem ocima;

AF

niesam ocitovat smiela;

se

Neznadoh

Evo

sutra

Vidi

i

ti

cudi ni harluka.

ti

Vidov dan

moje

bielo

osvietje^

lice;

Daj mi, daj mi svoju desnu ruku, Ja

cu tebi svoje obedvie;

Pokloni mi serce u niedrie',

Ter da

A

ja

si

tvoja

mi pobratim do vieka, vierna

Ponude su evo Sitna

cvietja

i

posestrima

kita

solufa

cvietja,

moga;

;

.

.

.

 

-

-

34

mnome

ponosi,

se

Kitu

nosi,

Pazi

mene neizgubi sebe;

Do

vieka

moga

i

Cuvat cu

kuge

te

I

u gori vuka

I

konjica

Tobom I

Nu

morie,

i

hajduka,

i

od mejdana tvoga

cu se holit

u kolu

Evo

tvoga

i

kitit

viera

visiti,

i

ime tvoje; moja,

besieda

i

:

tako mi zraka

oblaka

i

Dvorit cu te kano robinjica, Gerlit

6u te kano

Niegovati kano

Od

cedo svoje,

ime cu

dragosti

dragog:

Ijuba

ti

dieti:

V

Stono Ljuhis starinu Omira;

A

svoje

ti

ime

Stono Ljubim

Roda jesam

i

kazujem

liru

Omirovu.

starie'

Ilirah,

Kt zidase Troju ukraj mora; Vidila I

sam

i

Omira ziva,

njegovu perila sam

Tavni

liru,

u pucini mora^

skolji

Kod bogaza od

sile

i

krivde *).

Gdie njegovu iivu cuvam dusu,

Do

skoncanja vieka

Moje

Sve

stanje,

hodati

i

svieta.

moje uzivanje

po gori zelenoj,

•) Scylla et Charybdis.

 

Po dolinah

—

3S

po lievadah,

i

Pohadjati siela vesela, Okretali kola

dievojacka,

Razgovarat' tuzna

i

Ucvielene

duse

tiesiti

i

spominjat vremena

Joster stara

Pripoviedat

vitezka,

diela

i

konja

i

Brietku cordu

i

Kriepiti

nevoljna,

junaka, desnicu ruku.

Nejma samnom kara I

ni

zalosti,

sm^rt cerna od mene se

krije.

Nuder preni mio pobratimel Lahko pasi na I

pripinjaj

na noge opanke,

Kroci smiono,

da

Kud' ces doci

i

U

putu ces do

Oba

odielo,

tielo

pute kazem,

ti

kako ces proci; dva naci druga, draga;

tvoja pobratima

Svaki ima posestrimu svoju; I

oni ce

I

tebi

nama druztvo

ce vele milo

biti,

Kad u putu saznades

Da usamljen u Hajde

derz

biti,

druzinu,

pustosi nisi

.

.

se krila tanahnoga

Svesti cu te, gdie jos bio niesi;....

Nagledaj

se,

sta

vidio

Gdieno moje prelo

i

niesi,

sielo,

Gdie provodim dane od vieka;

U

tebi

Kada

ce serce zaigrati,

vidis

pobru moga,

starca

 

-

36

-

Kt mi ost^ zamiena Omiru;

U

njegove o5i ogledaj

se,

Vesele 6es provodit godine, V

ho6es,

Zivit

Kad

neces;

umres sladko ce

i

mene

Sliedi

Krasno

A

umrieti

ti

biti;

kajati se neces/^

ugodne

tielo,

rieci,

smiona u niedrie' dusa;

Strava nije ni sablazan huda, Uzorito bozie

stvorenje,

um^ ^rl rlih ih sa sakr kri ive veno no Od um

U

nebeskom da uziva zraku,

Slast naravi I

Ijudih,

bez

prostosti

i

strasti

mile,

bez himbenosti.

i

Zloba mlohav sviet osvojila, I

meni je m^rsko podnieti

Kako

nije

stvoru plemenitu,

Koi bolje uzivanje znade.

Vierovah se Usudih se

i

neprevarih se,

i

neizgubih

Dadoh ruku persten Cielj

je

cedan,

se,

jabuku

i

sv^rha hasnovita;

Stekoh s^rcu neizmierno blago, PosestrimstYO

i

Viera moja do

A

i

bijah

sirota

milo

i

drago;

casa umerla;

uboga,

Kano suho u dubrayi d^rvo,

Gdieno sieda

sinja

kukavica.

Zapievase pievci ponocnjaci,

—

Vihor puhnu, nesta razgovora;

 

U

-

37

osienu iz^eznu

Mene

nosi kano

Zraka

jeci,

dievojka,

svoje perje,

.

.

.

^amor udarase,

Odgoyara gora romania; ,,Ranojle

druge dolie

Pieyajte

I

ja

sam rano

I

ja

sam dobro

cas

 

yienac bosilja

Kitite

Za

dajana

dragi

koi

tini,

ranila

dobila ^^

okom

vlada,

Kud' doprie mlohaya put moja, Gdie mi osta serce zacarano,

Za eime

hocu spomenuti:

Mila bratjo,

Evo

do yieka

ceznut'

6\x

u zemlji sloyinskoj,

gori,

Gdie razstaylja medja dyie d^riave,

Slavnu Bosnu se

Izvila

Map

sto

i

Hercegovinu,

visoka planina, nije

neba

dohitila

maglom

Gustom se

je

U

kano u po zime;

po

Na I

lieta

njoj

yije

kerstas

nakitila,

oro

gniezdo,

padaju zdrali na konake,

Od Dunaja kad Tu

se

yide

sele

cahire

k'

primorju;

zelene,

Gusta traya, kao sinje more,

Gora steca Tisoyina

i

jela

i

borovi, javoroyina,

Vriesak cyietje ko primorsko smilje;

 

Tu

38

su mnogi

Oko

Na

stanovi,

popeti

stada

njiuh

-

hiljade jata

i

torovi

od OYacah;

Kod stanovah v^rstne Kod ovacah mlade I

cobanice,

gorske haramie;

cobani

Smok

stopanice,

kupe u miehove,

debeli

V

Sto

njima zimi hrana

ce

biti.

Medju njima stan prostran imade

U

divan starac

stanu

torn

Obdan hoda po gori

Cuva

hiljadu

syojih

stoji:

zelenoj,

ovacah,

Hvata lovi zvierku svakojaku

A

kad zadje prieko mora simce,

Ovce

u stan imihodi,

sprati,

Vatru

prostierku stere;

a

lozi,

Prostierka

mu

Pokrivalo

siva

glave

Vis

A

koza od kurjaka,

mu

medviedina; puska teska,

sara

do puske gusle javorove;

Ja kakav je,

Tko

se

Pa ga

nije vidi.

Ima njemu Bieli

berci

odniele s'njime

ga vile obikniio,

groznica ga trese; stotina pali

Kako runo od

godinah.

po ramenu. biela janjca;

mu

§iroka

Zracne

pleca

od harsina^

kano u sokola;

oci.

Do ramena

zasuko rukave,

junacke noge do koliena;

I

 

Runave mu

Ko u

noge

i

sto

divah,

-

39

To mu runo

ruke,

i

za

morom kaiu;

rosu prima,

lieti

Zimi viesi ko na

inje,

jeli

—

Njega zovu starac Ljubomire *^, Poslojbinom od Trebinja grada, Porodice stare Nemanjine.

Kada tayna noc

prikrie

Boie dragi na daru

U

mu

Stan

U

Sve mu Pa

mu

sjaje

se

kojoj

fala

cudna providjenja:

starca

tog'

ti

zemlju,

k6 kula

biela,

devet sviecah pali;

na

vile

dodju,

sielo

dvorbu cine svokojaku;

Dobave mu piva od primorja, Rujna Yina, kako yatre zive,

Kupu

toce,

izpraznit

nedadu;

Starac pije kao vareniku, Lice

mu

Sve mu

Kad

Do

se

se kano tielo

ruza smieje,

kako borovina;

starac ponakiti

zivo,

nokatah sagrie ga pivo

Onda skida gusle javorove, Tanke

A

zice

zapieya,

perstiem udara, sto

mu

gerlo

daje;

Odjekuje visoka planina,

Pada na

Po *)

sva polegne trava,

zemljici

Ljumir

javorovo,

listje

tie

Slavjanah.

starie'

 

Vite jele

Tom' se

-

40

grane.

savijaju ciidu

one

i

klaiijaju

Tamo

vervi malo i golemo. stanovih tkogodfer imade;

U

Svi kada se

Svako

saberu listom.

tii

nista

siili.

Gusle jece,

neromoni;

davorie

zvece.

Starac vice, ko kad

Tiho

druztvo

Pak kad'

jeleii

rice.

u seb' sklanja rieci;

sutra

bude kod plandista.

Jedno driigom sto upamti kaze; Pripovieda

Da

se

Mnoge

starii

mladjemu,

svojom ponosi starinom. spominja junake.

starac

Kojegod

mu

vila

povidiese;

Za najvise starinske

Po

krajini

Kapetane Ki

s

Vino

i

i

delie.

po kotarie'; serdare

silne,

Turcima vazda bojak pise,

I

biele

I

tancice

kavgu

robise

bise,

izvodise,

gradove,

kule razoriese,

Odvodise liepe dievojke

.

Koliko je zala oko mora,

.

.

—

kamena u kersnih

11'

or

kotarih.

deryeta u Kunar planini,

Onliko je

i

Ni starac

ih

U

stotinu

svojie'

junakah bilo; pobrojio

Sve, uz gusle,

nije,

godinah,

s'

vilam boraveci

 

— A

—

41

kakoP ce pero

i

jazia.

Poglavice da je proslaviti, Ki I

vodise

cete

hordie,

i

svione barjake:

nosise

Ka^e starac Senjanin Ivana, I

brata

Tadiii

Ivanova,

zmaja Jankovic Stojana,

Sihia

Smiljanic

I

deliu

I

njegove bratje sestericu,

Iliu,

Ivanova komnen barjaktara,

Sve poredu devet Ivkovica^ Pa viteza Mandusica Vuka, I

sokola Petra Merkovjica;

Do

tri

bana,

Od Ledjana I

biela

I

jos

Fall

silna i

gospodara,

Zadra kamena,

od Janoka grada;

ima

trista

poglavicah.

—

mnoge gorske haramie,

Ponajbolje Tomic Mohovila^ I

dietica

Gavran harambasu,

Gruju diete, starinu Novaka;

A

ostalih

ni

broj

se

neznade.

—

Starac znade

turske

i

delie:

Sa Kladiisa Hernjicu Mujagii, I

brata

mu

Barjaktara

odgojak Halila,

Tankovic Osmana^

Kervopiu Blazevic Omera,

Od Novoga Silnog'

novljanin

Aliu,

bega lickog Mustajbega,

Od Udbine Dedu Cejvanagu,

.

 

I

42

-

Kunu Hasanagu,

kopile

Utvoricu mladog Radojicu,

Nakomicu Koyacevic Hramu,

Od Orasca budalasa

Mnogo

drugih,

tko

krajine

turske

Na mejdane

popamtio?

bi

Ovi jesu kervopie

Od

Talu.

bili, i

cesto

kaurske;

izhodili,

Niekad smertnih ranah dopadali. Niekad borme

Redom hoda

i

roblje

srieca

Kano puna casa po

Ovo

bise

vodili;

po junaci', druzini.

u stara vremena,

Kad no dobre radjase godine Izobila

bielice

psenice.

Dosta kleta u ardovih vina, I

jarnika jecma

Konji

cilni,

Krajisnici

Sramno

u hambaru;

a junaci

silni,

vazda jogunice;

bise

Zenski posao

mladu mirovati, siediti

u dvoru,

Neprovesti deliluk

vieku,

ii

Nehodati po zemlji Turkii,

A

Turcinu po primorju ravnu,

Nepomamit turske gospojice,

A

Turcinu tanahne latinke;

Turci bise

A

dobri zajmenici,

Kotarci bolji vracaoci

Svatko radi

obraz

osvietlat'

I

osvetiti

.

svoga,

u druzini;

 

Hadet bise

s'

43

—

mirom

ne^enit'

se,

do koliena,

Neprolivsi k^rvi

Nek' ostane rodu uspomena;

A

tko

se je

mirom o^enio,

da se ni zenio

Kolik'

Evo

s'

moji

bratjo

nije»

sokolovi,

Rad' sta bise mejdani najvise Silne

vojske, nemili

Po planinah sad'

vile

Svaka

zali

I

A

neda

saslanci,

klanci jadikovci

po planinah cvile, pobratima svoga,

mu

poginut imenu,

Zaboravit slavu dovieka;

Vec kazuje

starcu

A

kiti

Ljubomir

Popieva rodu

i

Ljubomiru,

na gudalo, narodu,

Tkogod ima serce u niedrima; Nek' se

fali,

nek' u njem'

Neka svoju

dici

otacbinu.

Za cas

koi

okom

tini,

kerv

—

vlada,

.

vrie,

Gdie mi osta

Za cime cu Pievaj

serce, cezniit'

driize,

nek'

misao moja, do vieka

nas narod

cuje

 

NARODNE PIESHE iiiii

lagiigH^is ro^.

I.

BRATJA KRALJEVlCl:

IHARKO germi,

Ili

ANDRIA.

i

zemlja

se

iV

trese,

udara more o briegove?

ir

Niti

germi,

Nit'

udara more

Na

Prilipu

Senluk

Dva

A

topovi,

se porodila

mil

kralje

Cini

—

od Prilipa kralje,

cini

su

briegove;

o

pucajii

V

zemlja trese,

se

nit'

veliko

sinove salje

sina;

veselje,

na kersljenje.

 

-

-

45

Liepo im je ime postavio

Jednom Marko, Goji

kralje

Kad su

drugom Andria.

a

dva bliznaca sina; od dvanest godinah,

bill

Nami^e im konje

Marku

A

10.

od mejdana,

sarca

daje

Andrii vranca

Kada su se

oruzje:

i

15.

dobeloga.

dietca

odgojila

Progovara Kraljevic Andria: moj brate

Kraljevicu

Marko,

Sutra cemo rano uraniti,

Dobre cemo konje Otic

cemo u

polje

uzjasiti.,

Prilipsko

Pa cemo se cordom

Njemu Marko ,jProj

Da mi

se

tiho

Hoce nam

se

tako

ogledati.

od go vara

toga, moj

sutra

20.

brate

Andria

ucinimo^

narugati

svako,

25.

Gdie

Vec

se

gone do dva brata mlada;

me, moj

cujes

Sutra

cemo rano

—

brate Andria

30.

uraniti,

Dobre cemo konje opremiti, Pa

U

ic

cemo u Kunar planinu, suharikovinu

planinu,

Gdieno nigdie kapi vode nejma;

Nec'mo

nosit piva

Da vidimo moj Tko ce

To

U

terpit

jutro

Andria,

brate dilje

Andrii verlo

35.

ni jediva,

glad

zedju?^'

i

milo bilo

;

su rano uranili,

, .

.

.

 

—

—

46

40.

dobre konje opremili

Svoje Pa odose u Kunar planinu.^

U

suharikovinu

planinu,

Gdieno nigdie kapi vode nejma;

Pahodase

nedielji

traze piva

Niti

cu danah. 45.

ni jediva

Pa hodase drugu nedielicu, piva

Niti

tra^e

Kad

nastala

treca

Andrii je zedja

Hoce

klati

Ne Vec

se

kolj' ti

nedieljica.

dodijala

vranca izpod sebe;

AF mu Marko „Proj

ni jediva

tiho

besiedio

50.

:

toga^ moj brate Andria.

vranca, necini ziana,

hajde

doli

niz

planinu,

Pa ces doci do vode Cetine;

Kada dodjes do vode Cetine*

55.

Ti

vranca na Cetinu

natieraj

Nedaj

vode konju svomu;

piti

Kada predjes Cetu vodu hiadnu, Okreni se Ti

ces

U

naci

kamenu mehanu,

mehani kercmaricu Maru:

Nemoj

brate

,

,

ici

u mehanu

Jer mehana nije nigda

Ondie I

60.

desna na lievu,

s

siedi

snjime je

sama

Rosa harambasa sestdeset

Hoces, brate,

Ijuto

65.

drugovah,

poginuti;

Kada dodjes, brate, pred mehanu, Pa

ti

kercmarice Mare

vici

 

— Nek'

t'

41

-

iznese vina

pred mehanu*

70.

Pa se napi vina cervenoga, sebe

Ti napoji

i

vrancica/^

Odtlen ode Kraljevic Andria,

Do

Cetine

vode dohodio;

Zdravo predj^ Cetu vodu hladnu.

Okrenu se

s

75.

desna na lievu,

Pa on nadje kamenu mehanu, Pred mehanom kercmaricu Maru; Studenu je zag^rlila stienu,

Ona

cvili

kano guja

80.

Ijuta.

Kako dodje Kraljevic Andria

Odmah Mari bozju pomoc I

pita

„Sta

je ti

vice,

Kraljevic Andria cvilis.,

Njemu Mare

s

kercmarice Maro?

placem odgovara:

85.

me neznan

dobar junak, Mlogo jesam ulozila blago, ^Nepitaj

cerveno vino,

Ulo^ila za

Pa mi vina

nitko

nejma

piti

90.

govori Kraljevic Andria:

Njoj

^Daj mi, Maro, dva dukata vina;

Jedan meni, a drugi vrancicu.*^

Njemu ^jProj

l^Iare

se

toga, neznan

Nepije se

Vec

se

Prevari

placem odgovara:

s

95.

konjica pivo

sa

vamo u mehanu.

idje

se

dobar junak

Andria,

Kraljevic

Prevari se, ujedd ga guja,

U

kamenu on od^ mehanu

:

I

,

 

Ondie I

s

48

-

Rosa harambasa,

siedi

100.

njime je sestdeset drugovali;

Odmah

njemii

ozgjeldiu

daju,

Oz^jeldiu seset kupah vina

Sve

to

;

popi Kraljevic Andria.

Opet vice kercmarice Mare: yjDaj

mi,

Iznese

Sve

to

Mare, jedan dukat

mu Mara popi

vina.*'

105.

k6rcmarica;

Kraljevic Andria,

Pa Andria zaspa brez uzglavja.

Kad I

to

vidi

njegovih

Rosa harambasa sestdeset drugovah,

Namignuse jedan na drugoga,

Dok V

Andrii

odsiekose glavu.

—

Ceka Marko svog' brata Andrie,

110.

Ceka njega

Kada

dana.

biela

tri

Kraljevicu Marko,

vidje

Da mu nejma

brata

On

pojasi

Do

Cetine vode

115.

Andre mala,

konja sarca

svoga.

dohodio,

Cetinu vodu prehodio,

I

Okrenu se

Kad

s

desna na lievu.

Marko

se

120.

prikucio

blizu

Do mehane, kercmarice Mare, Ugleda ga kercmarica Mara, Ona kaze Rosi harambasi jjCujes

me Rosa

li

Idje jimak

Na

njoj

polje

konju

sarinu

A

niz

veli

harambasa

125.

siroko,

od mejdana.^'

Rosa harambasa:

 

—

49

-

^Uvrati ga k nama u mehanu

Evo

tebi

Kad

je

stotinu

Mare Rosu razumila^

Pred kamenu

Pa studenu

Ona

U

cvili

ta

130.

dukatah/^

izasla

zag^rliJa

kano guja

mehanu, stienu; Ijuta.

doba Kraljevicu Marko,

.

135.

Pa on Mari bozju pomoc vice;

Mara mu Pa

je

je

„Stoje ti

prihvatila,

Marko Mari govorio

V

Da

pomoc

tebi

cvilis

Njemu Mara ^jNepitaj

kercmarice Marc,

kano guja s

Ijuta ?^^

placom odgovara:

me, neznan dobar junak,

140.

sam mlogo

Ja

Ulozila

ulozila

za c^rveno vino,

Pa mi vina nitko

Kad

to

blago

piti

145.

nejma.^

cuo Kraljevicu Marko,

Onda Mari

tiho

besiedio

„Daj mi, Maro, dva dukata vina, Jedan meni a jedan sarinu.^

Njemu Mara

„Ne

tiho

150.

besiedila

budali neznan

dobar junakl

Nepije se sa konjica pivo,

Vec Kad

On

U

ti

to

vamo u mehanu.^

cuo Kraljevicu Marko,

odjasi

svog konja sarina

155.

kamenu uniso mehanu.

Ondie I

hajde

Rosa harambasa

siedi

njegovih sestdeset hajdukah.

,

 

-

50

-

Kako dodj6 Marko u mehanu

Odmah

njima bozju pomoc vice:

Oni

mu pomoc

su

prihvatili,

Dadose mu seset kupah vine

Sve

to

popi Kraljevicu

Sve on popi,

ni

160.

;

Marko,

b^rka nestopi;

Pa on vice k^rcmarice Mare:

165.

„Daj mi Maro dva dukata vina,^

Dones^ mu Mara k^rdmarica I

to

popi

a

;

b^rka nestopi.

Opet vide Kraljevicu Marko ^Daj mi sarcu dva dukata vina.^

Njemu Mare vino

donosila;

170.

On ga

svom' konju sarinu,

daje

Pa ga veze

mehani

za

vrata

Pa uniso Marko u mehanu. hajducim se casam prigonio.

S'

Kad

s'

hajduci vina

M^rtvu glavu

oni

175.

ponapili

iznosili,

M^rtvu glavu Kraljevic Andrie,

Pa poceli glavu premetati;

Od^ glava od ruke do ruke

180.

Dodj^ u ruke Kraljevicu Marku,

Uz^ glavu Kraljevicu Marko, Pa on njima ^§ta mislile

Ova

j'

Ovo

j'

Ljulo

On

tiho

besiedio

bratjo

,

i

dru^ino

glava na junaku glava

ciknu

izsjec^

mog

brata

pa poteze

185.

rasla Andrie.*^^

cordu,

sestdeset hajdukah

 

Ufatio

51

-

Rosu harambasu,

Sveza njemu ruke naopako; Pa

U

ufati

190.

kdrcmaricu Maru,

katran joj

zamoci kosulju,

Pa zaze^e, zalostna

majka

joj

A

kada je Mara izgorila,

Iz

bacavah pipe povadio

A

mehanu ognjem

,

195.

zapalio.

On uzima Rosu harambasu, Pa ga visa konju o unkosu:

S jedne strane Rosu harambasu

S drugu

stranu nadzak

od 5elika;

200.

Tezi

mu

je

nadzak od celika,

Nego mertav Rosa harambasa. Od6 Marko dvoru bielomu, Ljuto

cvilec

Onda

bilo,

A

za bratom Andriom.

sad

se

205.

spominjalo,

mi da smo zdravo

i

veselo

4^

.

 

—

52

—

NARKO KRALJEYlC i

BAN OD VIPERA. ^inoc Marko

s

inajkom vecerao

Vecerajuc sve se posmijao:

.

I

AV

Marku mati

je

besiedila

:

V

se

.^Sto

sinijes

mojqj

Hi

Hi,

Ja

nesinijem

s*

A

ni

mati

.

majko moja

,

vecera;

i

golemoj

Ostariti

svakoimi je

Vec

sniijeni

se

dru^Jni

Svak

A

u

se

— —

drago:

moja majko

driiiini

vince

bio

jednoga nejma

ni

bratom

falim

mn

,jKraljevi(^ii

ni

sekunom,  ^

majka:

ostariela .

15.

pijo.

Vec sarinom konjem od mejdana Besiedi

10.

bratom oF seslricom

hvali

mene se

Nil'

ii

riijno

starosti

stara

,

Kad sam skoro

U

veceri

iibogoj

ono

ima

Sto Iko

5

odgovara:

liepo

mila

starice,

drag o

starosti?^

goleinoj

Marko majci

diete

veceri ?

iibogoj

sine,

„0

inoje

.

20.

moj jedini sine

 

Mati

ti

je

Kad I

-

poroda rodila

Porodila Jelicu

Ti si,

53

sine,

sestricu

poneja^ak bio,

od Vipera Bane,

dolazi

25.

odved^ tvoju seku dragu.^

Onda

veli

Marko Kraljevidu

:

„Kuvaj meni tanke brasljenice

Da

ja

idjem

traziti

sestrice^

Majka njemu opet progovara:

30.

^Der

prodji

se

hoda

belaja

i

;

Volim jednu bolovati ranu,

Nego dvie, moj

AV

jedini

sine.^

besiedi

baka izza peci:

„Kraljevi6u

nase ogledalo,

Bolje tijeumrieti

Nego

takii

sine,

sramotu,

ostavit

Neosvetit svoju seku

Kad

duo Marko

to

35.

dragu ^^

Kraljevicu,

Opet majci riec besiedio: ,.0

moja majko

mila

starice,

40.

Kuvaj meni tanke brasljenice Ja cu Gjipi

On I

s'

ici

ako

6'

nedod.^^

i

Marko na noge lagane, oprema

opasa

tri

se

sto

lievse

moze,

45.

cemera zlatna:

U

jednoga nasipa dukate,

U U

drugoga grosah sejmenskieh, trecega parah

carevicah;

Pa odtale posiede

50.

sarcica,

Ode pravo ka Viperu

gradu.

,

 

-

S4

-

Kada doj6 na debelo more,

AF

na moru

ireizah

triest

po moru gjemie;

Koji vode

Oni Marka hitro prevezose,

On

se

Svakom,

Pa

mu

param u cemere,

hiti

Izvadi im

55.

trideset

dukatah,

brate, po

veli

triest

zut

dukat

ireizah

:

daje;

nase ogledalo,

^Kraljevicu

Kuda

se, bolan, podignuo?

si

Evo vece Od kako Nas

bane od Vipera

je

za

a

pitao

tebe

Ako

tebe bas

Ah

na

Vec

—

sinja

65.

mora;

bane,

glave nejma.^

Marko haje

odtale

;

hajdukah,

opazi,

ruse

tebi

Marko

,

triest

Te on hoda pokraj

to

danah,

nedieljica

Ban izveo do

Al

60.

i

nehaje,

prorena sarcica

70.

Od^ Marko ka Viperu gradu.

Kad

je bio

dvoru na pogledu,

Opazi ga Jelica sestrica.

Pa pred njega u pod

I

polje

njime konja

Marko

njojzi

sletila

75*

ufatila.

bozju pomoc vice ft.

Ona njemu

„0 moj

lievse

odaziva

:

Marko Kraljevicu,

brate

mi se, brate, umorio?

Jesil

mi zdravo a

Jesili

i

mirno?

80.

JeP mi zdravo mati stara moja?

 

— Stara majka Njojzi

„Sve

Ye6

Marko je

55

jos

i

tiho

— stara

baka?^

odgovara:

zdravo, dragom' Bogu falaf

dujes

me, moja seko dragal

JeF mi zdravo

od Vipera bane?

JeF mi zdravo

sestri^u

Cviane?^

„Zdravo jeste od Vipera bane I

zdravo je moj

sinak

Cviane.

85.

Doma nejma bana Otiso je

Od^

A

90.

sestokrile.^

ribe

Marko odsjed^

Tilde

—

ravno Primorje

niz

fatat

od Vipera

sar^i^a;

kad vidi Jelica sekuna,

Vodi sarca u podrume donje;

mu

Nit'

nosi

zobi ni

nosi

kosti

Vec mu

95.

siena,

oglojane.

Ode Marko na debele kule; Al se skoci

mu gospodsku

Sgotovi I

*^^

vina

natodi

U

Jelica ^estrica

rakie

i

;

uiinu

100.

—

sve troje baca bendziluke.

Stadd Marko uzinati tude,

Nakvasi se vina

Pa

Jelici

i

rakie,

105.

rie5 progovara:

„JaF je dobro bas u bana vino, JaF

A

si

meni otrovala vino?^

sekuna rie5 besiedila:

^Brate Marko

jedini

 

u majke,

Ja nijesam otrovala piva

Vino

ti

od

je

tri

;

—

1 10.

godinice,

r. .

.

 

A

— rakia

Kad

-

od devet godinah/^

je 3Iarko liepo

Ufati

,58

56

uzinao

ga sanak iznenada;

Zaspa Marko glavom brez uzglavja.

Kada

Da

je

vidi

sestra neviernica

Marka sanak poklopio:

Bre, privuce dvoje bukagie,

115.

I

'^

dvoje lisicine.

privuce

Jadnu Marku oko noguh sklapa oko

Lisicine

120.

rukuh

bielih

Pa privuce haiku od sindzira. Jadnu Marku oko gerla sklapa.

Oko njega kulu .^0

pritvorila.

Istom malo vrieme postanulo, AI' I

eto

125.

bana od Vipera

ti

za njime

trideset

hajdukah.

Pred njega se Ijuba izsetala,

Pa mu ()0t

Ijuba

se, bane umorio?

bane

Njojzi

^Cujes

odgovara:

tiho

me, moja

li

vierna Ijubo

Meni danas losa srieca Nijesam

Al

130.

meni stogod ulovio?^^

JesiP

mu

ti

ti

prifatila:

lova ulovila.

kod popreta tvoga*

Zenetina, Pazeci

riec

tebi

V

135.

bila;

ulovio.^

nista

Ijuba

„Ja sam

on

govorila

dragane. bane od Vipera

jjMoj

Jesir mi

;s^^

riec

dvora

i

od^aka

140.

Dobra lova .dusmanina tvoga

 

Svoga brata,

-

57 deli

Kraljevica/^

Opel Lane riec govorio moja vierna ]jubo

„Nel)udali.

Od Marka

se

Nebi Marka

ni

sva boji kraina; vile

saplele.

145.

A

kamo~li

ivoje biele

bogme

.jJesam

Ovdie jeste Izvedoh

g'd

Sgotovih

od Vipera bane. Kraljevicu

deli iia

bielu

I

kulu,

150.

gospodsku uziniu

rail

Natocih mii vina

U

ruke'*

rakie,

i

sve troje bacih bendziiuke;

Ni napola uzinao nije,

A I

sad spava

Jos

Kad

On

Kraljevicu,

deli

Marko probudio

se to

na debelu kulu.

Kada bane na kulu

I

A

spava

zalostna

,

160.

izije

Marko probudio

se

sad

nije.^^

cuo bane od Vipera

odleti

Jos

155.

sanak prevario,

njega je

nije,

mu majka

bane od Vipera^

doleti

Tezko ga

nogom

je

udario

Udario u junacku glavu.

Kad

se

Marko

izza

prenuo

sna

—

(Pusto

ga je gvozdje osvojilo,)

AF

Marko maknuti nemore^'

se

Istom gieda

Onda

veli

ocim povaljuje

.

,

— 170.

bane od Vipera:

„Moj kaine,

165.

Kraljevicu

deli

 

— A

tako

ti

bora

58

-

zelenoga,

V

Sto

cu

tebe

sada

upitati,

Hoces meni pravo kazivati;

Da

si

mene

tako

ufatio'

175.

Kojom

me

hi

umorio:

smertju

IF

hi

mene na oganj

IF

bi

mene na kolac nabio?

IF

bi

mene

loiio?

konjma pogazio ?^

s

Njemu Marko dec govorio:

„0 moj

zete.

Da sam

tebe

Ovom

bih

Izveo

Kud

bane od Vipera

Vako

prolazi

sviet

drumi sa

Razsieko

pole,

soje:

sviet

Kad prohodi nek

kraina,

i

tomu cudi,

se

sum

zete

strane:

cetiri

cetiri

Kad prohodi

185.

kraina.

i

cetiri

na

te

Obiesio na

Gdi je

umorio:

drumu na razkerstje,

te

Pusti

ufatio,

smertju

te

180.

izsiekao

 

190.

—

Dervo nisam, da m' na vatru

.

lozis,

Hajduk nisam, da m' na kolac meces, Nalca nisam Razsieci

me

me

Obiesi

Ve6

otide

na

o

Pa ga vise

me

da

,

cetiri

cetiri

ni pitati

konji

gaze.

195.

strane.

grane

I

 

nece

vecerati bane.

Kada bane stad^ vecerati, Svojoj

Ijubi

„Da nosimo

tiho i

govorio:

Marku veceru?^

 

AP mu

Ijuba

S9

riec

odgovara:

^Nebudali, bane od Vipera

Kako ces mu

nositi

veceru ?

200.

Kad ^iva

205.

njemu bas popuscas ruke,

li

ce

bolan

te^

ufatiti,

Pa napola tebe razaderti ?^ Zatim malo vrieme postanulo  

Doka svanu

ogranu sunce;

i

bane na noge lagane,

Gjipi

Pa on uz6

Odvedose

Kada

Kraljevica.

deli

drume zelene,

na

Drumi jesu na

Onde

A

sirane,

cetiri

Marka posadise,

bratjo,

,

hajdukah,

Irideset

bise

210.

215.

njemu odsieku glavu.

da

Besiedio

Kraljevicu:

deli

jjO

moj zete, bane od Vipera

Nu

pogledaj

Ovakoga

gjuzeli

Nije

gjaiz

Da ovako

;

nejma

odiela

Nejma u cara

odiela

a

,

u vezira

ni

moj zete

i

preliepo

220,

bane,

odielo

Cernom kervcom bude postrapano Deder meni

Da

ga sestricu

uzpije

u

odielo

Cvianu,

druzini

Neka mene moze

vino,

spominjati:

Oyo mi

je

Kad

cuo bane od Vipera

to

dajo

225.

ruke,

popusti

skinem moje

ti

Ponesi

Kad

ti

ostavio.^^

230.

—

 

Lakome su

A

i

oci

60 pri

pogaci^

banu gjuzeli odielo

—

Stade njemu popuscati ruke:

Kada mu

Dnigu Marko

Na

popustio.

je jednii

235.

sam odpustio^

i

pole bana

dyie

'

razkinuo

Pa on skoci na noge lagane.

A

pote^e maca poganoga.

mu

Izsiece

mu

Ufati

hajdukah,

trideset

vranca

od mejdana,

Pa banovo skide

odielo,

S njega svuce

sebe obuce

mu

Posjede

Pa se

Kad

vranca od mejdana,

245.

dvoru na pogledu.

bio

je

a

ka Viperu gradu.

fati

240.

Opazi ga Jelica sekuna.

Pa pred njega u da je bane

Misli

Kad

Marko

se

Poznade ga

polje

sletila.

od Vipera.

priblizio

Jelica

bio,

250.

sekuna,

Pa pobieze uz debelu kulu;

Kad se primi tankib basamakah Na trecem je Marko dostignuo. po svionu pasu.

Ufati je

Pa

bubnu na mermer kaldermu;

je

Razleli

U

na

se

sto

ustrupakah.

doba sestra Puneksia.

to

Ona

nosi

Marko

sestrica

njojzi

Cviana:

izmace

Pa ga baci nebu pod

 

Na

255.

61

-

bojno ga kopje docekao,

Cviana f;l)lake.

260.

Na kopju mu

roda nek nije poroda/^

^^Od zla je

Zadio

ih

265.

izvadio.

oci

Jelici

serce iznosio.

za kalpaka.

sebi

Nakupio dosta pusta blaga.

A

mu

dvore

biele

zapalio:

kiici

potezio.

Pa se Marko

Kad

Marko dvoru

je

Pred njega se mati

mi

JesiP

sine,

Jesil\

sine^

se.

sine,

iimorio?

oblazio?

zeta

vidio

ti

^.Nijesam je,

Vec

izsetala

moj jedini sine

,.KraljeYicu,

JesiP

275.

sekii?^^

majko. ja vidio.

danas idjem preko

ja

g-ore.

Pa

ja

najdoh dvie ternjinice.

Pa

ih

sebi

Eto,

A

mati,

za

zadih

dvie

kod uz^

Proli

270,

dolazio,

kalpaka

ternjinice.

ostariela

—

^'

280.

majka,

suze niz bielo lisce:

,,Jesam

li

sine

ti

Da

se

prodjes

Da

ja

Ytlim,

govorila,

hoda moj

i

belaja

jedini

285.

sine.

Volim jednu ranu bolovati,

Nego

dvie,

moj

jedini

sine ^*

 

-

62

-

3.

NARKO KRALJEYIC i

OD KOSTIRA.

Mk tar

divan

cestiti

Sve mu

na

lale

ucinio;

divanu

Marko

Ponajstraznji

stale,

Kraljevicu.

Sve su

lale

Sam

Marko tuzan neveselo.

je

Sultan

car

zdravo

mu

i

rieci

veselo,

govorio

„Slugo moja, Marko od

Sve su

lale

A

mi,

ti

si

zdravo

Sultan

 

Moje

tiho

ti

ja

10,

odgovara:

sunce

care

Kako cu je

veselo,

Marko. neveseo ?

Marko caru

Kad

i

Prilipal

moja slugo viernal^'

Hairala.

,5

5.

bit

ogrijano;

veselo,

Nina od grada Kostura

biele

dvore porobio,

15.

Moju viernu Ijubu zarobio, Staru majku konjem pogazio,

A

pusto je blago

S toga sam

ti

Kad ga care

pokupio,

tuzan bise

—

neveseo,^

razumio,

*

Liepo Marku jeste besiedio jjSlugo

Bre

moja, Marko

Kraljevicu

ako su dvori porobljeni,

Car ce

tebi

 

-

liepse

sagraditi,

I

20.

~ U

63

Stambolu prama dvorim svojim

Ako

blago

je

ti

Nametniit

Ako

pokupio,

harac na Bugare,

cu

Marko, neg je tvoje bilo; Ijubu

je

ti

U mene

odvodio,

dosta

je

30.

sultaniah,

dvore

Puscat cu te u biele

Uzmi^ Marko, koju

tebi

—

drago>^

Marko caru odgovara

Ali ,,

25.

harac po Bugarim

Pokiipiti

Vise,

;

Sultan

Istina

Da

moje sunce iarko

care,

je,

35.

gospodine,

mili

meni dvore

ces

I

sagraditi,

Nametnut ces harac na Bugare;

Nemore

harac pokupiti,

se

Brez sindzirah

Pa ce mene

i

A A

uzmem

ja to

nasa

40.

sirotinja;

kleti

Da me puscas u Da

bez bukagiah,

biele

dvore,

tvoju sultaniu,

viera

meni ce ona

nedonosi, besiediti

45,

„„Hajd' odtale cerni Bugarine ^^

Vec

te

molim

mili

gospodare

Da mi dades pobratima moga, Pobratima starca Halilagu, S'

Halilagom

Skovat cu im

Neka Deli

Do

 

idju

do

trista

neferah;

ternokopah,

ka Kosturu gradu;

ce Ih Nina

kopaju

trista

najimati,

endek oko grada,

50,

Nek'

To

s'

Marka/^

Kraljevica

neboji

tezko

care

je

—

64

docekao

55.

;

Daje njemu starca Halilagu, I

mu

daje

za

neferah.

trista

Liepo ga je Marko svietovao, Svoga pobru Halilagu starog:

„Hajde pravo ka Kostuni

Onde ce vas Nina

60,

gradii,

najimati^

Sve u danu dva dukata #

zuta,

Da kopate endek oko grada:

A

kad cujes

Kad

Da

moga

ti

viknem

te

sa

avaza,

biele

meni na cemerli

si

Starac

65.

kule, kuli.

ode do Kostura grada.

Nuto, bratjo, sta uradi Marko

On

se junak

Obuce

se

pokalugjerio,

70.

u cernu mantiu,

Cernu bradu pusca do pojasa. Kamilavku na glavu natace, I

on ode do Kostura grada.

Kada K'

On

bio

u polje kostursko,

sed^rvanu, ka vodi studenoj, nalazi

dievojke

dvie

Obedvie su one Platno

OC

biele

na

hiide,

obielile.

vodi

studenoj^

Njima Marko bozju pomoc yice:

^Bog pomozi

dievojke hude,

dvie

V

Sto

75.

ste

tako

hiide

obielile?

Jer se niste mlade razudale?

One njemu po

istini

kazu:

80.

 

^Bora

tebi,

Tezkii

nam

Nametnuo,

Tko

s'

Tko

se

A

—

65

kalugjerel

otce

od Koslura:

Ni'-a

udaje,

po

zeni,

daje

Pa

po

zlata,

cetiri;

90.

girotice,

biela

dinara

ni

njegove dvore.

za

pita

ih

litre

tri

mi jesmo hude

Mi nejmamo

braco.

syalbarinu^

je

85.

One su mu pravo kazivale:

„Eno

dvori u Kostiiru

Ponajvisi

K

a

gradu.

kod dvora kamena

Na

avlii

Na

kapii

avlia.

gvozdena kapia, pozlacena.

halka

Vise Marko

Vec

95.

ponajliepsi;

i

ni

dvore

nalazi

nece,

pitati i

100.

avliu.

Kuca Marko halkom na vratima, Zveka

Ocuti ga

Uprav

Ona

Od

kamene

stoji

tanana

Besiedi

vrata,

otvorila

vrata,

mu

jjBog da

Marka:

na

avlii

avlie

robinja.

Kraljevica

Ijnba

leti

avlie:

s

105.

tanana robinja

tobom

otce

kalugjere,

Kako luces halkom na vratieh;

Ako Ni

cuje

ces

otic',

Besiedi joj yjJa

borati

Kamo

tebi

110.

Nina od Kostura. ni

odnieti

Kraljevicu

giave ^*

Marko

:

tanana robinjo,

Nina od Kostura ?^^

 

jjEno Nine

§ njime

Kad

vino,

pije

do devet kadiah.^

pije

Marko

je

115.

gornjem cardaku

na

hladno

Nina,

Sio

-

66

riec

razabrao,

Uvodio sarca u avliu;

Pa on

idje

Pravo

idje

u gornje

120.

cardake,

k Nini od Kostura;

Njemu Marko bozju pomoc vice;

„Bog pomozi Nina od Koslura ^ Njemu Nina Boga jjBog pomogo

Odklen

NisiP

A

li

otce

od koga

jesi,

Nijesi

125.

kalugjere; li

grada?

od grada Stambola?

cuo za Kraljevic Marka,

moga dusmanina?^

za merka

Marko njemu

Kad me

tiho

130.

besiedio

Nina od Kostura,

^Gospodine

Ja

prifatio;

pitas,

sam mu

kazat cu

se

na

pravo:

ti

sgodio.

smerti

Meni sarca od ukopa dao.

To

Nini

je

verlo

drago

135.

bilo,

Pa on viknu sa gornjeg cardaka „Odi berzo, tanana robinjol Ti

donesi blaga

Ama

blaga Marka Kraljevica

Blago

A

svakojaka,

pred dusu Kraljevica Marka.

Kada

Da Ona

cula

joj

Ijuba

bise

daje

140.

otcu kalugjeru

daji

Kraljevica,

Marko preminuo.

dva dukata zuta,

^

 

A

za

Kad

To

-

67

vidi

to

Nina od Koslura,

njemu v^rlo mucno

je

Udari je rukom po

Eako

Dva

145.

dusu Kraljevica Marka.

je je joj

lahko

Cerna tece

iz

Njemu Marko

obrazu;

udario,

pokrutio

kutnja

bilo,

jfi

150.

zuba;

obraza kdrvca.

I

govorio:

riec

^Nebiju se tako robinjice,

Vec

se

Cujes

Da

ti

Dat'

od

biju

li

kandziom,

tela

me Nino

od Kostura^

155.

jednu pripoviedku kazem,

poigram kak' sam djakom igro.^

Besiedi

^Bora

mu tebi

Nina od Kostura kalugjere,

otce

—

Pripoviedka meni draga nije

mi kako

Poigraj

160.

djakom igro.^

s'

Kada poce skakat po cardaku^

Vas

se

Besiedi

cardak trese

mu

iz

temelja,

Nina od Kostura:

Dura, dura, otce Kalugjere;

Kako

silno

165.

po cardaku skaces,

Hoces, bolan^

cardak prolomiti

Pa cu jadan vrata ulomiti Zb

to

Vec

Marko haje

se

1

nehaje,

Marko pod pazuho masa,

Desnom rukom pod pazuho Izvadio brietkinju

Mahom I

170.

lievo;

cordu,

Nini odsiece glavu,

pogubi do

devet kadiah.

5*

 

~

68

—

Pa mi ciknu Marko sa ^ardaka

175.

Svoga pobru Halilagu starog:

K

meni pobro, na gornje

dardake.**

Vide Marko Ijube Angjelie: „Moja Ijubo tanana robinjo, 180.

Kupi blago Nine od Kostura:

Ovo

nije

Vec

Da

otce kalugjere,

glavom Marko Kraljevicu.

je

idjemo dvoru bielomu.^

Ljuba ga je po glasu poznala

mu

Visa Leti I

k njemu

njegovih

185.

bielome vratu.

o

se

Halilaga stari,

do

trista

neferah.

Sve Ninine dvore porobise I

pusto

mu

blago

Od^ Marko ku I

Priiipu

190,

gradu,

odved6 Ijubu Angjeliu;

Pa je

dvore sagradio.

biele

Mlogo

A

pokupise.

bolje

neg'

sa blagom

su

prie

bili,

Nine od Kostura,

195

Jer je mlogo odnosio blago. Halil

ode ka Stambolu gradu;

Liepo ga je Marko nadario, I

A

njegove sve nefere mlade. sa

Neka

blagom Nine od Kostura. bratjo.

i

nama

je

—

drago,

Tko pod drugim jamu podkopaje,

Sam

ce u nju

Bilo

tako^

i

doskoro

bit'

ce

apasti,

do vieka.

200

 

-

-

69

4.

HARKO KRALJEYIC i

m

muwi.

fino

piju

do

Vino

piju

na Kosovu bojnom; ponapili vina.

Pak je vince

A

Jedan pobro sebe

Falio

udrilo

eglen

rakia

pobratima,

tri

Kad se pobre

u

lice,

otvorila:

falio

je

gjogata

i

Drugi pobro sebe

svoga; dorata;

Treci roni suze niz

obraze,

Sto

ga do dva pobratima:

ti

10.

suze niz obraze?

ronis

Sto nefalis sebe

AP

5.

sebe,

i

Pitala

m

i

.

vrancica?

je tebi poneslalo blaga,

Hi

konju je5ma previjana.

Hi

ti

kula

je

ovescala?^

15.

Njima pobro kroz plac odgovara. ,,Projle

Nit je

me

se

I

do dva pobratima;

I

meni ponestalo blago,

Niti

konju

Nije

sala

moja bratjo draga*

Nije

sala^

ni

zita

previjana;

peinaest danah^

i 20,

i

 

— Ja kamoli

70

go dine danah;

tri

Od kad babo u

U

tavnici

—

tavnici

lezi

bana Zadranina;

Evo idem usiati glavu, ' Hi moga ja pustiti babu/^ On I

25.

IJ^

skace na noge lagane,

se

oprema vranca od mejdana

Prite^e

Jos

mu

kolana

cetiri

30.

petu ibrisim tkanicu;

i

Jezus rece, na vrancica klec6,

Pa

preko polja ravna,

odtisce

Kako zviezda preko neba

sjajna,

Pravo zdravo k Zadru bielome.

Kad

do

vidise

dva pobratima,

Da im pobro od^

brez

Nemogose serdcu

odolieti,

Odtiskose preko

rayna,

polja

Kod Zadra

je

polje

35.

obzira,

Pravo zdravo k Zadru bielome. .01

—

^

—

plemenito,

40.

Tude bane posio psenicu; §to

U

j'

banova nepaze psenica,

psenici

cador razapinju,

Pred cadorom kopje usadjuju,

A

za kopje

dobre konje vezu.

—

45.

Uranio bane Zadranine,

Pak se sece gradu na bedene;

Dade mu

se

k polju pogledati;

Al u polju bieo cador

.5

Pred cadorom do

tri

vidi,

bojna kopja,

50.

Za kopjima do

bojna konja,

tri

 

-

Privezana, zrielo

Kad

On

zito

pasu.

bane liepo razgledao,

je

do

dozivlje

Pak

—

71

sina

tri

svoja,

bane njima govorio

je

55.

moje pouzdanje;

„Sinci moji

Vi uzmite petdeset soldatah

Pa hajdete u bielu psenicu; Izvidite Cij

Njemu

I

60.

k meni dovedite.^

Ufatite,

jjDaj

kakve su delie?

cador^

je

ono cador,

je

cij

veli

najstarii

sine:

meni petdeset soldatah,

ti

meni vitku bedeyiu,

daj

cu tko je

Izyidit

kako

i

65.

je,

V

Zive cu

savezat delie,

ti

Njiha, babo,

Sina babo

tebi

bise

darovati.^

 

poslusao,

Dad6 njemu petdeset soldatah

mu

vitku bedeviu;

I

dade

I

on ode u bielu psenicu.

Kad

doso u bielu psenicu.

je

Na konju Skocise

je

se

cador podizao.

do

tri

pobratima,

Zapadose za gotove konje, Povadise brietkinje corde Posjekose, nitko neutece^

Samo

70.

diete^

vesela

mu

majka

75.

Odnese ga vitka bedevia,

Za sobom Eto banu

je i

vrata

gore

80.

zatvoralo.

zalosti

 

— On Pa I

dozivlje

mu

daje

mu

do

Na

bedeviii.

poslusao.

sinak

85.

cadora biela.

do

otiso

sina

soldatah,

trista

vitku

Liepoga je I

driigoga

i

daje

—

72

cador podizao.

kopjinia

Skocise se

do

pobralima.

tri

Zapadose za go love konjo, Raztierase,

Tko

neutece:

iiitko

90.

od brietkinje corde.

iitece

od vode studene. Berza bise vitka bedevia Neiilece

Berza bise

ujeli

je

Ujagmi

diele

ii

ill

Za sobom

Kad

to

je

vrata.

vrata

zatvorilo.

na noge lagane.

se

Sobom

vodi

sest

stoiin'

ib

Gdie

nemore konjic

Prevari Pofata

u

ii

Kad ugleda

tiesne

ujede

ib.

ib.

sokake,

ih

lavnicu oiac

ces

ovde.

100.

okreniiti.

gnja:

bad.

sina

Ciknu junak kao guja ,,8to

soldalah:

Zadranine l)ane

bise

Zayede s'

95-

Zadranhie bane.

vidi

Skocio

Mudar

vnci

svoga. Ijnta

sve moje ulanje ?

105.

Tko ce mene

izbaviti

Tu

biela

su

Kad

bill

Iri

cetyerli

u

—

**

danka

danak

Govorio suzanj

starca?

osvanuo,

1 1

lavnici

 

„Da

A

73

meni tko

bi

knjigu

odiiio

na ruke Kraljevica Marka.

Dao

mu

bi

Istom

Ar

oni

eto

za

rieci

u

Pa je monice

cu

Ja

tiho

meni do

,.Dajle

odnit

In

115.

bijahii.

momce

jetino

ti

diikalah.'*

trista

mlado.

besiedilo diikatah.

trista

knjigu

bieiu

Predat cu je Marku Kraljevicu.** Siiznji

listak

pisii

120.

knjige biele:

eernim niurecefom. Vec je pisu kervconi iz obraza: Nepisii je

U I

knjizi

Hepo pozdravljahu

i>a

ovako njenui govorahu:

nam

,,K

125.

Marko. stogod prie mores.

se.

Njima Marko oilgovore daje keznale.

.,Na

da

yam

doci

necu:

—

sam vama vazda kaziyao.

Ja

Da

nejdete

Gdie

s*

u

tiesne

sokake,

nemore konjic

Ni brietka

130.

okrenuti,

corda potegniili.^

Take Marko odgoyore dad^. Pa se skace na noge iagane,

A I

pojasi

odtisce

sarca

konja

k Zadru

svoga

bielonie.

135.

0.

U

cador razapinje.

psenici

Pred cadorom kopje usadjuje,

A

za kopje

dobra

sarca yeze.

Kada bane u kulu /Dade

mu

140,

izajde.

k polju pogledati;

se

 

_ U

psenici

74

-

cador

bio

vidi^

Pred cadorom sarac nogom kopa.

Ban se skace na noge lagane, I

uzima sest

Sobom

do

vodi

soldatah,

stotin'

sina

tri

145.

svoja,

Pravo zdravo u bielu psenicu

Na kopjima cador

podizao,

Pa govori Zadranine bane: „Bre

Kad

jedna haramzadol

deiio,

junak

si

Izajdi

i

taka

I

jos

s

kupom

i

nehaje,

vino pije,

rujno

njima liepo nazdravio:

jjProdjimo

Vec

delia

mi na mejdan junacki,^

Zato Marko haje

Nego

150.

boja

se

siedite,

155.

mejdana;

i

da se napijemo

l

Oni misle, da se snjima ruga, Biju

Marka cizmam

Zato Marko haje

Berkove

je

i

i

mamuzam.

nehaje,

160.

stermu oborio:

Jednoga je stermu oborio,

Drugoga

je

na rame bacio.

Opet bane njega udarase,

Dok

se

Marko

razljutio

bise;

165*

Skocio

se na

noge junacke,

Pojasio

sarca

od mejdana,

Ter

ganja po polju siroku,

ih

mu

Gdie kog srieta tu

Sve

raztiera

nilko

glavu skida;

neutec^;

170.

od mejdana.

Ufalio bana

 

75 njegOYa

I

nejaka;

sina

tri

Sveza njima ruke naopako. Ufatio jednoga

mu

Ter

A

rukii s

soldata,

rukom prikovao,

175.

na ruki knjigu napisao

Pa ga

U

k banici gospoji.

salje

govorio Marko

knjizi je

„Bora Ja

od Zadra banice,

tebi

bana pogubio nisam,

ti

bana,

Niti

:

nit'

V

Cujes mene

njegove sine;

od Zadra banice,

meni suznje

Pusti

iz

tavnice,

robje pofatano/^

Ja

cii

tebi

To

je

njojzi

verlo

drago bilo^

Pustila je

suznje

Kad

Kraljevicu Marko,

vidio

180.

iz

185.

tavnice.

Kako su mu pobre potamnile, Drugu 55

njojzi

napisao knjigu:

Jo^ posaiji njihovo

oruzje,

Dobre konje, kopja od mejdana, I

jos

Ako Hocu V

uz to ii

mi

tebe

tri ti

tovara

poslati

blaga;

neces,

u cerno zaviti.

190.

Salje

Kad

On I

ona sto je isko Marko. to

Marko:

primi Kraljevicu

posiece bana Zadranina

njegova

nejaka

tri

Davno jesu

kazivali

Nejma lova brez Niti

195.

—

sina. Ijudi:

200.

sokola,

siva

Kraljevic Marka.

boja brez

.

,

.

.

.

 

-

-

76

JUG BOGDA^ SVOJU LJUBU PRODAO. moja. a druzino moja

Dratjo

Na dobro vam Na

sala

bratjo

,

U Bogdana I

devel

jo§

Svi hardovi

A

livade

Zalud'

-

draga: 5.

livadah;

vinom napunjeni pokrivala izcvietale

liepo

sienom napunjene.

10.

njemu devet vinogradah

Zaludu

mu

zelene livade.

Jer se Bogdan lezko

Zaduzio

Iri

tovara

zaduzio:

blaga;

Pa duznici njega okupili,

Da

I

vinogradah.

zeleiiih

trava

pojate

moja

devel

Sve mu loze

Sve

osvaniilo

sunce ogranulo

boljeimi

Nije

jutro

prodaje dvore

i

timare.

15.

Da

devet vinogradah.

prodaje

Da prodaje Da im

zelene

broji

livade,

tovara

tri

blaga.

Pa se junak v^rlo zamislio,

Sve

misli,

ti

Sve on

Da

vodi

ostarielu

u novu

vodi

ju

i

kako ce;

na jednu smislio:

misli

Da on

ce

sto

20.

majku

carsiu

 

— Da

ju

Nebi

za

daje

veliku

cienu.

25.

se junak odduzio.

li

Kad zacula Ona

-~

77

majka

ostariela

suze niz obraze,

proli

Pa je sinu

tuino besiedila:

„Da moj

sine

Kad sam

nilada

mladjan Jug Bogdane. tebe

porodila

30.

^

Svi rodjaci meni besiedili,

Da sam

izrod,

Porodila

nevaljala

biedna, porodila, sina,

Koi ce mi puno dodijati,

Nase slavno pleme

35.

oc^rniti;

Pa moj sinko. da od Boga nadjes Ti se

glasi

Za

culi

to

Pa ce

ti

podaleko

od mejdana momci*

se, bolan

prodade

Gdie

To

se

culo

Da

je

sinak

Proj

se

culi;

,

narugati

ostarielu

—

40.

majku

u kraini nije^

toga

mater prodavao. ala

i

Neprodaji ostariele

1

—

belaja

majke.

45.

Ti necini u

rodu sramote;

Vec

svoju viernu Ijubu

prodaji

Jer ce

tebe

Kad Bogdane

On

pod vrata

50.

govorio:

tiho

Ijubi

„Meci na se od Iz

razabrao,

rieci

svoju viernu Ijubu,

dozivlje

Pa je

majka.

ozeniti

haljine

zlata

gjerdane

biserli

—

Vrieme doslo, udavat' se valja,

 

Valja mi

To

te

izusti,

Kad

.

—

78

Ijubo

gorke suze

pusti. ^

opremila,

se Ijuba liepo

55.

prodavati'^

,

Nju mi Bogdan za rucicu prima,

Pa

jii

vodi u novu carsiu,

Nju mi

u yeliku

cieni

cienu.

—

Tud' prolazi

carev haznadare,

Pa Bogdanu

riec

Posto roblje?

,5

Ciena njemu:

besiedio:

neznana delio

Koja ciena robu

Bogdan njemu

60.

kicenomu?^^

liepo

odgovara:

hiljadu

65.

cekinah.^

Haznadare opet progovara:

more, tvoju kabanicu,

„Steri,

Da

ti

brojim hiljadu

cekinah.

Pa se junak prebrojio bise Zanile

A

—

ga oci na popreko,

na ono plemenito roblje,

Prebroji

s'

u hiljadu cekinah:

Uze Bogdan dvie

hiljade

ruspah.

70.

Ode junak dvoru bielomu.

Tezko

se junak

ti

razstavio

Od onoga

roblja

Koga

za nevolju dao,

bise

75.

plemenita,

Prodo, brate, u nevolji lezkoj.

Haznadare roblje odvodio; Kad je bilo na pervom konaku, Oboje su

u loznicu.

isli

Boze, na svemu

Mili

Vedro nebo

sa

cetiri

80.

—

ti

fala

slrane

 

— Poklopise

—

79

:

oblakovi;

cerni

85.

Bozje vrieme udarilo bise,

Tuca, brate, od

Kakva tuca,

Od krovovah Poplasi

Pa

Bora

bratjo,

upadase,

simlja

odpadase.

tiho

tebil

Imas koga

90.

besiedio:

moja robinjice,

Kazi pravo, tako

Robinja

litre;

carev haznadare,

se

robinji

cetiri

ti

mu

bila

zdravo,

od svoga roda?

pravo kazivala:

„Ja sam jedna

sirotica

Od mog roda

ja

Poslie jednog

brata

95.

prava,

nejmam nikoga rodjenoga:

I

Mlada njega zarobise Turci,

Pa sam skoro glase razumila,

Da

je

posto

carev haznadare.^^

Kad on take razabrao rieci, Onda njojzi tiho besiedio:

100. '

|

„Po cemu ,5„Ja

bih

poznavala brata ?^

bi

I

njega la lah hko poznavala:

105.

On imade pod okom madeza; Kod

misice na

ruci,

lievoj

On imrue od rane

biljega,

V

Sto

su njega

Bill

znala

jjjjlme

za njegovo

ivoja

srieca ,

a

i

Perica.^^^

tvoja,

je

li

110.

ime?

njemu malusan

Seko moja, Srieca

Turci.^^

biljeziii

moja

seko

,

I

—

Diz6 kalpak sa ociuh cernih,

.

.

.

 

—

—

80

Ugleda se inadez pod ocima:

Zagernuo

Kad

ruke rukave

iiz

Ugleda se

biljeg

od misice. poznavala:

brata

sestrica

115.

Ruke

siri^

Brata

svoga u celo

Bogu

zafaljuje.

120.

cieliije,

Po govori carev haznadare ^Prosti Boze

U

neznanju.

Ako jesam

sam

sto

poljiihio

rodjemi sestricii:

i

Ijubio

sekii

sramote ucinio nisam. *

Njoj

Pa ju vodi za

bielu

125.

ruku.

Pokloni je mladom Jug Bogdanu.

Jos

mu

daje

hiljadu

dukatah.

Nek' se junak oslobodi duga Nek'

nedaje

Eto pisma

Komu

Ijube

bratjo

.

mila

i

milja

za

dugove.

moja draga

mu

bila.

—

130.

Komu merzka Nek

miluje

.

i

merza mu

njemu drago

sto je

Dat cu njemu gusle

Neka pieva.

\

 

—

bial

i

135.

gudalo,

njemu drago.

sto je

—

81

6.

IZGIBIO J11G0V(CAH. dva vrana gavrana

I oletila

Sa Kosova

polja

sirokoga,

Kervavieh noguh do kolienah, I

kervavog kljuna do ociuh pa su

Poletili,

„Evo ima

dvie

besiedili:

nedielje

Nenadjosmo derva

ni

,

5.

danali,

kamena,

Gdie bi mogli odpocinut' malo/^

U

torn

oni

dok govoru

bili,

Ugledase dvore Jugovica.^

Pa su oba k dvoru Poletili,

hitro

poletili,

doletili;

10.

t

Na dvoru Izletila

j^Bora

oni ustavili.

se

Jugovicka:

stara

vama

dva vrana gavrana,

NisteF, sriecom, NisteF I

sa

15.

Kosova ravna?

naseg cara Lazu

vid'li

njegovu ubojitu vojsku?

Jeli

Lazo cara predobio?

NisteF

devel mojih sinah,

vid'li

20.

Sinah mojih, devet Jugovicah,

HoceF skoro svome bielom' dvoru

?^^

Tad gavrane jedan progovara: „Radi bismo dobar glas All pravo

valja

donieti,

25,

kazivati:

6

,

.

 

Vidili I

82

—

smo vaseg cara Lazu

njegovu ubojitu vojsku;

Mi vidismo devet vranih konjah, Brez sedalah

i

jos

brez junakah,

A

za

njima devet bielih hertah\

A

za

h^rtim

Oni

lete

30.

devet sokolovah

jedan za drugime,

Traze oni svoje gospodare,

Pa dolaze do zelena luga, Tud' nahode mertva cara Lazu.

A

do

njega devet Jugovicah

Svi su oni listom

35.

:

izginiili

Branec Lazu od dusmanskih rukuh.

Kad zacula Ona

bise

Neodtisce

stara

Jugovicka

serdca junackoga.

suze

od obraza.

40.

„Bogu

najnjegovu

falu

daru.^^

Pa dozivlje najmenika Luku: „Vierna slugo slugo, u

Leti,

najmenice Luka, donje podrume,

45.

nama dva dobra konjica,

Sedlaj

Tebi vilu, meni lastavicu.'^

To

zaculo

devet neviesticah\

Svaka nosi

diete

dieverovo,

Pa dolazi svojoj svekervici, Tuzno cviele kano guje Ijute,

A

nji

stara

tiesi

Bora vama

 

50.

Jugovicka:

devet neviesticah

Mlade jeste, nebudite lude; Nevierujle mladim gavranovim,

55.

 

Cesto gerkcu

Evo meni

,

83

—

ali

lesa

nejma

knjiga

dodje,

biela

Sa Kosova

polja

sirokoga,

Dietce moje, mladih Jugovicah:

Da

su

oni

zdravo

Da

su

oni

predobili

U Da

njih bi

i

veselo,

60.

Turke;

ima nilogo prijateljah^ mogli viekovati vieka

,

—

Oni moju ustavili dietcu; Sad mi oni poriiciiju mladi,

Da

ja

stara

Da

ih

zoyem svojem bielom dvoru,

Da

ih

lasnje

65.

do Kosova dodjem,

prijatelji

To govori^ na

konjica

Pa im baca knjigu

iz

puste.^^

skace, niedarah

70.

„Eto knjiga

da

,

se

utiesite

Cuvajte mi devet unucadi, V

Cuvajte mi mog' bielog' dvora I

A

u

dvoru herza idjem

ja

Jezus

dovoditi

Boze

mili

je

Mertav

konjica,

zdravo na Kosovo

,

dojde.

na svem' tebi

,

75.

dietcu.

odtisce

rece.)

Pravo

Sve

obraza;

i

—

fala

lesim prikriveno,

polje

junak do junaka,

lezi

80.

Mertav konjic jedan do drugoga; Prevercala stara Jugovicka

dva biela dana,

Prevercala

Prevercala konje Nigdie

junake

i

ona dietce nenahodi

.

85.

6*

,

 

—

84

—

de zelena luga; kod luga devet vranih konjah,

Dohodila

AF

Za konjima devet

bielih

hertah.

Za hertovim devet sokolovah; Oni tercu

su mertvi

Al'

Kad I

(Sve

ih

,

kleta

Nji poznala tud'

ih

naci.

c^rnu lastavicu,

Doletise staroj

Ni

nemogu

,

90.

:

devet vranih konjah.

vidilo

poznalo

gospodarah

traze

,

,

izzdriebila

bise

Jugovicki;

stara

Jugovicka,

ona suze nepustila

Vec pogleda k nebu u oblake Ugledala dva vrana gavrana.

,)

95,

Jedan gerkce, drugi progovara devet Jugovicah

tvojih

^jEto

100.

^

Mdrtvi leze za zelenim lugom. Mertvoj

Sve Pa I

redom, tuzna, poznavala,

ih

je

dohodila,

stara

dietci

dietcu

liepo

izgerlila,

suzam od obraza.

oprala

„Dietco moja Izginuste

105.

devet Jugovicah,

mladi

Ja nezalim, moja Ja nezalim sto

Kosovu

ria

dietco

ste

draga.

izginuli,

Branec zemlju od dusmanske ruke,

Pleme svoje Pa kada

ih

vi

oplakala

Kopa njima tverdu Sve

ih

osvietlali/*

ste

bise,

ledinicu,

redom pokopala

liepo

,

 

I

85

—

zelenim nakitila busom.

115.

Pa se krenu k svojem bielom dvoru,

A A

za njima

Za

hertiina

devet sokolovah.

vidilo

devet neviesticah,

za

Kad

njome devetero konjah, devet bielih hertah,

kano guje

Procvilise

120.

Ijute^

Kruto kunu jenjicare Turke,

A

jos

vise

cara na

Jer izdade

Njiim

stara

tisi

^^Neludujte

Bogu

fala

neviernoga Vuka

 

Kosovu.

Jugovicka:

moje neviestice, na njegovii daru,

125.

110.

Pa

mlada

ih

Da mi

leze

nisam,

rodila

ni

na meku duseku,

Vec da brane zemlju od dusmanah Neplacite moje kcerce

Ak

i

jesu

Ostali

Hranit

130.

drage

^drali,

odletili

su ptici zdralovici;

cemo

ptice

zdralovice^

Nase pleme poginuti nece,

135.

Nasi dvori ostat' pusti nece.^^

,

 

-

-

86

7.

nesreCna zenitba. LAZARA

VIKOYICA.

uik Despote

On

ti

^eni

cinio

svog Lazara sina,

Preko Bosne

Doka Vuce Persten

veselje

daje

iz

Novoga

zlato ,

biela;

izprosio

svatbu ugovara

;

5.

Malu svatbu Vuce ostavio,

Doka dojde ka gradu Omisu,

Da pokupi natrag-

I

kicene

svgitove.

zdravo povratio,

se

Zdravo Vuce ka Omisu sajde;

Zove svate znano

i

neznano

Na

i

golemo

pir

zove malo

10.

odvede kicene svatove.

1

Kad

je

na sried gore cerne,

bio

Fred svatove izhodio Vuce,

Pa razgleda konje

i

15.

junake:

Al nebise boljega konjica

A A

od vranca

star

Despota Vuka,

boljega nebise junaka,

Od

sokola

Jenjica

Komnena

Vuk Despota mladjana

netjaka

Pa besiedi Jenjicu Komnenu j^Moje

Jenjicu

diete

20.

:

Komnene,

 

-

—

87

Deder budi, sine, gjuvegia,

Dok od bana izmaknem dievojku,

Na poklon

oni

svi

ti

25.

darovi,

V

Sto punica svomu zetu Al'

mu

veli

Komnen

jjNecu, ujce,

biti

dade/^

barjaktare:

gjuvegia;

Tvoj je Lazar te^ka pijanica, Opit

ce

se

Jedva ga je Odsiede

mu

Lazar skida

zametnut ce kavgu. utolio

Vuce,

dobra vranca svoga; sve

svoje

oru^je,

30»

Lazar skide, a

Komnen obucd,

Vukova vranca

I

Zdravo Liepo

uzjasio.

do Novoga,

svati

dosli

35.

docekao bane:

ih je

Svatovski se konji izprimase

,

Sve junake vode u odaje,

40.

Dobre konje u mlake podrume.

Od Lazara,

nitko

spomena

ni

Svim svatovim vecera Sve vecera malo

A

Lazara

s

izisla;

golemo,

i

45.

dietcom posadise.

Vrazi dietci mirovat' nedadu,

Sve Lazara corbom Sve ga I

tude

polivaju,

kasikam u glavu.

biju

su noccu prenocili;

Kada njima bieo dan svanuo, do causa:

Zavikase cans jjNa noge

se

50.

I

kito

i

svatovi,

Opremajte kicenu dievojku.

,

,

 

-

88

—

Izvedose kicenu dievojku^

A

Komneii se

punice

ii

svrati,

55.

Baki dade od zlata jabuku

Njemu baka od Trie

sure

tri

zlata

biela

kosulju,

grada;

Ode Komnen za kitom svatovah. Kad su Tilde

su se

Pocinuti I

na sried gore cerne

bill

napit

i

se

svati

ustavili

pouzinati,

vina rumenoga.

60.

Izza

zametnuse:

igru

pila

Skokom

skacu,

Biju

hitrena

oni

bacaju

kamenom,

65.

nisana.

Odbaci im komnen barjaktare^ .

A

skoka jimackoga,

odskoci

Ubi Komnen hilrena nisana.

A

gleda ga kicena

Na njega Govori

groh'tom nasmiehala.

se

Komnen

joj

Borme nisam Ono

je

ti

Sto

 

dievojko

liepa

—

mladjan gjuvegia,

skace

se

Sinjevicu:

euro, da sam gjuvegia ?

„Mislis,

.th

70.

dievojka,

no nedoskace

sto

,

V

75. ,

Stono nejma noguh do kolienah.

Kad

dievojka,

cula liepa

to

suzam

Oci sv^rnu,

oborila.

To Lazaru verlo mucno

80.

bilo,

On

poteze brese izza pasa:

,,0

Komnene

kuryino kopile,

Jer mi cernis obraz na mejdanu?

 

—

Nemoj

reci,

89

da

-

sam prevario/^

Obedvima zivu vatru I

85.

daje,

Komnena obe pogodise

Pod gerjoce, gdie puce

Komnen pade u Ljuto

cviii

jjVolim

biti

travu na

kicena sebi

sapinja.

dievojka

glavii. :

ubojica,

Neg' njegova jadna zaruciiica

Pak pobieze kroz goru zelenu;

90.

A

goni je Despote

Vice curu gerlom „Obazri

Da

daljeni

Ja te

Prevari I

kicena

se,

se

oberve,

i

necu.

tierati

liepa

95.

dievojko

dievojka,

natrag se njemu obazrila.

A

kad

On

svoju

pripali

100.

despote Lazare,

vidi

Puce sarka, I

havazom

i

vidim lisce

ti

Lazare,

diigu

sarkii

pusta

mii

ostala

pogodi kicenu dievojku,

Pogodi je medju oci cerne,

Mertva pade po zelenoj

Kad

vidise

kiceni

Na pored im I

105.

travi.

svatovi,

izkopase

groblje

oboje tude ukopase.

Kroz groblje im ruke prometnuse,

U

njih

Pokraj Iz

mecu

limunove;

zute

110.

glave vodu navratise.

pod noguh cvietje posadise;

Tko

izajde

drumom

sirokiem,

 

A

2edan

Tko

je

je,

90

-

neka vodu

pije,

mladjan neka here

Cvietje here,

a

pokoj

8.

NEJACAK

cvietje,

pridaje.

115,

hrani

lllajka

dietce

Sve preslicom

Kad

mm.

devetero,

rukom desnicom;

i

majka dietcu podhranila,

je

Jednake im pokroji

A

haljine,

jednake konje kupovala;

5.

Dovede im devet dievojakah, Sye sihove majka Postase

joj

kesedzie,

sinci

Docikuju bale

izzenila.

tergovce,

i

odgone blago na tovare.

I

To

se

Za

to

On

s'

Kad

daleko

culo;

zacu Gorune vojvoda,

opremi

je

se

povede druztvo,

i

kuli

bieloj

dohodio,

dobre sriece bise,

Goruna,

Niih

Jer

cudo po

10.

devet bratje mlade,

sviiklo

Oriizje

sii

svoje

Bacajii

se

kamena

odbacili; s

ramena,

skacu se skoka junackoga.

I

Kad opazi Gorune voJYoda,

Da u Brez

bratje testira

20

oruzja nejmade,

nagoni

gjoj^ata

 

— U

avliu

posiece

Pa im

91

—

devet bratje mlade.

Gorun terze I

golii

alamaiiku

devet bratje mlade,

bielii

porobio

kiilu.

Staru majkii konjem pogazio,

Odveo

joj

15

devet neviesticah,

25.

Odyede ih sebi za robinje. Ma Nenadu bralii najmladjemu Srieca

Malo

doma nebiase;

bise,

prenejako bise,

diete

u pasu

Odtieralo

30.

teoce.

Zatim vrieme zadiigo nebilo

Kad podraste nejacak Nenade,

35.

Siede Nenad besiediti majci:

„0

moja mila majko,

starice

Kubaj meni mehke brasljenice,

Sve

debelo,

Vec

je

Da

A

ja

ogledalo

kolik

po zemanu,

doso zemaii

40.

osvecujem,

svoju bratju

I

povracam svoje neviestice/'

Kad

mil

cuje

Majka

jeknii,

jjMoj

Nenade

nana,

ostariela

sve

joj

drago

gerlo

'

zveknii

diete moje,

Deset vas je u matere

45.

bilo,

Sad nejmadem van tebe jednoga Necii,

Ako

sine,

odes

ni

tebe jednoga,

Gormiovoj

Vec ga

moli

jjNemoj

ici,

kuli ^^

ostariela

majka

50.

drago diete moje

Sve sam svoje sinke

pregorila,

 

Oko

A

tebe ruke

Nedad

„Kiihaj\

joj

—

sastavila/^

goyorio rieci:

majko. biele brasljenice,

Ja cu trazit

Da cu

92

Gornna vojvode,

svoje kiice

neviditi;

55.

Svoje bratje pregorit nemogu^ devet neviesticah,

svojih

Niti

Gdie

Kad

u dusmanske ruke.

upale

s'

majci na ino nemoze,

se

Kuha sinku mehke Zakuhava medom Polovinu suzam

Dok

60.

brasljenice,

secerom.

i

od obraza;

Nenad opremio

se

65.

bise,

Majka sinu spremi brasljenice.

On

izvede

pelivan

Uzjasi ga

Za njim „Hajde

u

svojoj

Bogom

Ode Nenad,

Brez

U U

bio

je

testira

pred mermer avliu, nagoni dorata

Nenada

AF

si

joj

mu veli

—

nafalio.

zdravjem:

prifatila

zdravo

75.

sahane

kalajli

momak Boga

Robinja jjDa

Gorunovoj

kuli

Neviestica nejaka

Ona pere

neznana delio.

nejaki Nen:;de

 

— ,5

Ah, bora

Kamo

tebi

Robinja

ti

93

-

neznana robinjo,

rnuklo

progovara

„Eno Gorun na eemerli

U

hodaji

.

Gorune vojvoda?'^

mu na

70.

dorata,

lahnena robinja

avlii

:

Goruna vojvode.

avliu

Njojzi

majka

drago diete moje.

odtiera

Pravo zdravo

Kad

avlii;

ostariela

leti

s

dorala,

kuli

duseku spava;'^

85.

80.

Njoj

Nenade

nejaki

besiedi

mi zovi Goruna vojvodu/' Ode huda uz eemerli kulu. jjllajd

Kad

u

unidje

AF Gormie

na duseku spava;

jjGospodaru

robinja:

Gorune vojvoda,

 

Zoye iebe junak na

se

95

avliu.

Goruna vojvode

da vidis

Izpravi

N

hodaju,

piili

Zove njega tahnena

Oh

90.

duseka

sa

svinja,

Udari je pleskom uz obraze;

Kako

Dva

je

lasno

je

zdrava poletiese zuba.

joj

Ocuti je INenad

Pak podviknu

na

sa

avlii,

konja

„0h, Gorune, rodila Jer mi bijes

po

dorata

kurva

te

dvoru nevieste?

105.

k meni na mermer avliu;

Sadji

je

Devet

doso zeman po zemanu si

mi bratje pogubio,

Da osyetim

devet bratje

JaF pogubis

i

mene

Kada Gorun razumio

Od

100.

ciknu mladjahna robinja,

Ljuto

Vec

n

udario,

holosti

i

svoje,

110.

desetog.^^ rieci,

od uzgornosti,

 

-

94

-

Nehtie britke pripasati corde,

Vec Hitro

prifati

perna buzdoliana,

sadje niz

mostove

kuli,

115.

I

u podrum gjogatu;

unidje

Nehtie

Gorun. junak od junastva,

Nehtie

dobra

Vec na

gjogata,

osedlat

gola konja uzjasio

ga na avliu bielu,

Iztiera

Na Nenada

udario

bise^

S desnom rukom^

s

Pa

iidara

Nenada,

A

momce

iiejaka

peniim buzdohanom,

po dori

se

120.

savija,

Na nos njega cerna kery

zaliva;

-125.

Opazi ga mlada neviestica, Gdie

njega kervca udarila,

iz

na

Ljuto

cvili

..Oh,

Nenade, zalostna

Jesi

ce

te

Nuh. da

si

ti

majka

poginiio,

130.

jedan u matere,

brate^

Zalit

da

bolan,

Vidis,

kuli:

bieloj

mila

vidis

mati tvoja.

nejaka Nenada.,

on, junak od junastva,

Nehtie

ni

Britke

svoje povaditi corde,

135.

Vec poteze perna buzdohana, Pak udara Goruna vojvodu

A

Gorun se po gjogi povija,

Na

gerlo

mu

kervca udarase,

Pod njim gjogo tone kroz kaldermu; Bijuc'

Nenad

ga je terze

s

konja ukinuo;

cordu

iz

 

— Pa

mu

Bielu

95

-

glavu sa ramena smahnu;

mu

je

poroLio kulu

sagrie,

140.

mu

zaklo

I

Od

nek

roda,

zla

mu

Zarobi

poyrati

I

dva nejaka

seku

nije

145.

sina,

poroda.

Ijubovku,

i

svoje neviestice;

Zdrayo doso svojoj

kuli

bieloj.

Nenadu se majka nenadase;

150.

A

kad banu

Iz

nenada kad ga opazi majka,

U

radosti

s

robjem

i

s

neviestam,

sva se rastopila.

Nenad svoje udaje nevieste; Ozeni se sestrom Gorunovom,

A

mu

uze

Onda

bilo,

Ijubu

155.

za robinju.

kad se je

cinilo

Danas, brate, jedno spominjanje^

9.

JAM wan

IJDOVICA.

ferman na tu Bosnu sajde,

Donese ga carski

kapidzia,

Ferman dojde u Bosnu ponosnu,

Da on Da

ih

kupi salje

Ferman

A

dietcu jenjicare,

k

sijde

bielu

Carigradu;

u Hercegovinu,

na konak Ajmanovic knezu;

 

— U

96

—

njega je konak ucinio,

Dade knezu careva

careva fermana kneze,

jjPisi,

Da

dietcu jenjicare.

saljemo ka bielu

Pise

I

do

bise

iijeg

mladih

toliko

Stambolu/^

po Hercegoyini,

dietcu

Sve popisa malo

U

10.

i

veliko.

deyet sinoyah,

—

sinoyacah

15.

Ni jednoga upisat nehtiede. Bise ondi Janja udovica,

Imad adi ise jed edin inog oga a

Upisa

Za

joj

Ona

mieseca u gorici

Trayu

Dok

jela,

Ona

sajde

yodu

pila;

sniegom zapadose^

ziviti

bielu

nemore

Matiasa,

od sedam godinah,

I

spremi ga ka bielu Stambulu. je

Da mu car

-

 

je

97

30.

ka Stambulu,

miesto izdvorilo

mu

ih

doslo

—

devet godin danah,

bilo

Zapalo

I

diete

yeliko

Sve

25.

dvoru syomu.

jedinoga sina

Tude

*

zacu Ajmanoyic kneze,

to

Kad

20.

bila,

Ufati joj

I

Bosnu

lista

s

planine

Vise Janja

U

Janja udovica,

u goru zelenu:

biezi

Tri

Za

toga jednoga.

i

cuje

to

sina:

deyet agalukah,

devet caru poklonio,

dade Bosnu pasaluka;

mu

je

Bosnu poklonio.

—

vezir salazio,

35.

Sied^ sudit u Bosni ponosnoj, Sudi diete za godinu Podize

40.

danali.

bosanski vezire,

se

Po deveru, u Hercegovinu Bieloj

Ajmanovic kneza.

kuli

Posla vezir konakciu

Nek doceka careva I

svoga,

vezira

45.

nek gleda konak za vezira:

Ako

sta

i

donese,

sela

iz

Na njemuka

ruse

Ode napred

pasin

konakcia,

Kada dojde k Ajmanovic knezu,

Sve mu kaze

U

50.

pasin konakcia.

doba bosanski vezire,

ta

I

u kneza konak ucinise,

I

popese biele cadorove

Po az-basci izpred

biele

Kad vecera bosanski

kule.

55.

vezire,

On

ti

Do

njeg dojde Ajmanovic kneze;

kneza po imenu vice.

Kad temenah Izmace

I

ucini veziru

se, podviy^

ruke.

stade,

60.

njega bosanski vezire:

Pita ,,0

y

glave nejma.

civcia

Ajmanovic kneze,

ImaF ovde Janja udovica?^^

Njemu kneze po

istini

kaie:

„Ima, pasa, Janja udovica/^

Pasa

mu

je

65.

opet besiedio:

.,Dovedi mi udovicu Janju.^

 

-

98

-

Od6 kneze

posluzit

vezira;

Kada dodj^ do Janjina dvora,

Kneze Janju po imenu vice; „Hajde, Janjo Ljulo

70.

zove>

tebe pasa

Janja udovica,

cvili

Ona kune AjmanoYic kneza: jjBog

AP

ubiol Ajmanovic

t'

me

za

si

kneie,

vezirim kazo,

i

—

75.

Jos se meni osvetio nisi ?^^

Podje huda udovica Janja, dojde k pasinu

Placuc

Pa pod cador

Kad Sa

je

pasi

cadoru,

ulazila.

bosanski vezire,

vidi

80.

na noge skocio,

siljteta

Spusca tenef do zelene trave,

A

zavika

„Majko moja Pa I

je

svega glasa:

izza

udovice

Janje.'^

u obadvie ruke,

Ijubi

u biele dojke

iz

85.

niedarah,

Koje jesu njega odhranile.

Kod njeg

A

tiesi

jjMuc'

Sto

je

Evo

diete

necvili,

sam tebi

htio,

I

ja

idjem

tude

Kad u

vezire:

mila

majko moja

i

oda

sudit

zla

pusta, brani,

u Travniku.^'

su noccu prenocili, jutro

bio

dan svanuo,

Obiesio Ajmanovic kneza,

 

90.

ono sam izisko;

dosta blaga

Pak se hrani

A

udovica Janja,

cvili

95.

I

njegovih

I

do

99

-

^

do devet sinovah,

devet mladih sinovacah,

Sve

vratim Ajmanovic kneza.

Ode

vezir

sudit

100.

u Travniku,

Osta majka u Hercegovini;

Ona I

gradi biela

manastira,

uz njega cerkvu od kamena,

A

za

svog jedina

dravlje

sina.

105.

10.

GRyO Had

Na

U

se

NOVAKOV. od Budima bane,

zeni

curu izprosio,

daleko

Mlecima

,

Milu kcercu

gradu kaurskomu

duzda mletackoga;

Persten stvalja, svatbu ugovara,

5.

S babaliikom duzdom mletackiem duzde od Mletakah, Svatba moja berze i ureda, j^Babaluce,

Bolan duzde, od po miesec danah,

Dok

ja

Budimu

sidjem

I

pokupim na

I

porezem

Na Luciu,

kitu

ceiz

bielu

10.

svatove

na dievojku,

milu kcercu tvoju;

Pak cu opet ka Mlecima doci, 1

hocemo

biti

prijatelji,

15.

 

-

-

100

Pa mi, duide, u pohode dodji,

Do

do godinu danah.

najdalje,

To rekose

ugovorise;

i

Osta duzde u Mlecima gradu,

Ode bane I

Budimu

bielu

20.

on kupi na kitu svatove;

Kupio

ih

Sakupio

godine,

cetiri

hiljade

cetiri

—

Ni jos nije svatah sakupio,

Vec nav^rgo namet nu

Na

preslicu

Po

trideset

Na

bielu

i

na udovicu, dukatah;

iutieh

kulu od kamena,

Sve po tovar blaga gotovoga

Ko god banu I

Sa svojiem konjem

—

30.

asluka,

ni

Da ga bane opremi

je

,

u svatove dodj6

nejmade konja

Vas

25.

vilaet:

liepo i

aslukom.

bane namet pokupio,

Sam nedade

Bieljic

Bane posla Dovedose

hitre

Bieljic

Ivane.

sluge

35.

svoje

Ivana,

Pak ga na dno u tavnicu baci,

Pak

je

Da ga Van

da

Bogu

ziva izpustiti nece,

mu

ce

Pa siedavsi, 1

A

nihet ucinio,

salje je

u

kosti

sitnu tu

40.

izbaciti.

knjigu pise

goru cernu,

na ruke Novaku hajduku,

Mladu zetu Kraljevica Marka,

45.

 

m—

-

Nek mu Novak na I

mu

spremi

Po

svatove sina,

u

—

Gruju diete malo

imeiiu

Grujo

dodje,

veselje

zeli

daidze,

viditi

Po imemi Marka Kraljevica

mu

Dajo

50.

banu u svatovim

je

Staresina svatah kicenieh.

Kada starcu knjiga sinu

Grujici je

^0

I

Sto

sine

mu

Liepo

rodjenoga?

daju

ti.

Grujo govorio

ici

a

,

S Grujicom

se

ga je

Liepo

Moj Grujica

da

Mozes I

ti,

i

ti

svatove.

opremio, hladna

vina

sinom halalio, 65.

svietovao:

do Budima doci

pitaj

li

60.

moj jedini sine

,

tebe

Svagdie

i

stari

Ti nemozes

Van

u

babo

liepo

Dosti blaga

konja gjogata,

ti

cu banu

Pa ga

od boga pitas.^

i

„Opremi mi Ja

55.

banu u svatove,

ici

viditi

govorio

drago diete moje*

Grujica

Hoces

dolazila

gdie ,

aksam zaverne,

drago

diete

moje

noccu prenociti^ pretio

tvoj

70.

gjogine;

Svatko ce se tebe pobojati; Ali

Van

nemoj eto

ti

ti

nazor na6ati;

lelek

cadorina.

Razpni njega u polju velikora;

75.

 

Pod

A

cadorom

za

pij

travii

Pa Grujica

gjogii

on ode

Do

hladno vino,

ti

cador privezi

Neka pase

I

-

102

Ka siromah

Budimu.

80.

Ivana;

Bieljic

Ijuba

Cvielila

uzjasio

dolazio,

kule

biele

dietelinu/^

bielu

k'

gjogata^

Bieljica

V

ona svoga gospodara.

Zali

kuca halkom na vratima

Grujo

Ivanova;

Ijuba

Izlazila

85-

Grujo pita mlade neviestice:

ovde

jjMogul'

tebi

Tvomu Tu

gjogom

prenociti?^'

nemozes? neznana

^,„Jer

Ima

s'

hlieba

i

vina,

i

zobi

gjogi

delio,

i

90.

siena/^^^

Grujo noccu prenocio;

je

Kad svanulo

i

mu

Sgotovi

granulo

gospodskoga;

rucka

Podyiv ruke

,

sunce,

Ijuba

Ivanova

95.

Dvoreci je suze prolievala. Govori

cvielis,

jjSto Jeli

nejako

joj

diete:

mlada neviestice?

ova kula od kamena

Svog

imala

skoro

gospodara?

100.

Ona njemu mlada progovara: „Ja bora

ti,

dobar junak neznan

Evo nejma danah Kako ga

U

z6

cas

je

se

nedieljica,

mlada izgubila sada

zeni

—

bane

105.

 

-

Mletakah, grada kaurskoga,

Iz

Kupi svate I

-

103

nakupi

Ko

se

Metnu

Na

mogo

opremiti

—

bane namet na vilaet

preslicu

Sve po

Na

hiljade;

cetiri

nije

godine,

cetiri

na udovicu,

1

zutieh

tridest

bielu

qh.

dukatah;

od kamena

kulu

Sve po tovar blaga gotovoga; Vas

je

bane namet pokupio

Moj nedade

Bieljic

—

115.

Ivane.

Poslo bane hitre sluge svoje, odvele Bieljic Ivana, Bacili ga na dno u tavnicu; I

Ban

je

Da ga

Bogu

ziva nece

Van da ce mu S tog cvielim, Pa

veli joj

„Muc%

izpustiti,

kosti

izbaciti;

zalostna

mi majka ^^

Grujo diete malo:

necvili

mlada neviestice,

idjem banu

ja

I

hocu se bana zamoliti,

A

125.

u svatove,

I

Neka pusca

120.

ucinio,

nihet

Bieljic

Ivana.

kad mlada neviestica cula,

Dade njemu cedo prenejako,

130.

Pa iznese vezene darove: Najnapried kolajne od zlata, Sto junaci nose

oko vrata,

Pa za tiem gace Nit

su

one tkane

i

kosulju; ni

predene

—

135.

 

— Od

biele

To

izrece,

I

Kad

pa na noge skace,

Budimu.

poljem velikiem,

bio

je

—

sapletene.

svile

bielu

otidje

104

140.

Daleko ga bane opazio, Pred njega je bane izsetao.

Pak ga zove

„0

kuli

prebieloj

Grujo

rodjace,

malo,

diete

Ivomu babi rodjenomu,

Fala

Koi

doru svoga:

grivca

Uzjasivsi

poslo u svatove

je

te

Ev' imaju

nedielje

tri

—

145.

danah.

Kako^ Grujo, pogledam svatove: Sutra

Do

A

cemo

ici

Nece

s

svatove-

studene vodice.^^

Ribnice,

daidze

pred

diete

150.

po^eljelo,

banom dvoru bielomu,

Vec on banu

tiho

progovara

„Berze, bane, hitra kalauza, •^'

Nek me I

A

ja

vodi

idjem,

neda

do vode Ribnice,

bane, za

mu

155.

svatovma.'^

bane od Budima,

Jer on nezna broda

na Ribnici,

Broda nezna, a cuprie nejma Skele cuva trideset Arapah,

160.

Medju njima troglav Arapine,

A

na svojoj vranoj bedevii

Ja kakva je, Iz

ustih joj

Iz

ociuh

ostala

niavi

munja

mu

plamen

sievala,

—

pusla bije,

165.

 

-

Ona ^dere konja tebe

I

junaka,

i

Grujo,

ce,

-

105

prozdrieti.

Grujo njemu pro g-o vara

Ali

jjHaj

Dok

sicuma bane od Budima,

meni Boga velikoga.

je

dievice Marie,

I

precisle

I

gjogata stara babe

Nebojim se Sviuh cu

Nikako

A

:

trideset

ih,

mu

moga

—

Arapah,

Bogom,

s

170.

predobiti.

neda kalauza;

175.

Grujo se ni moliti nece,

Van utaman

ka Mlecima:

idje

Kada dodje do vode Ribnice. Broda nezna. a cuprie nejma.

Na

Bibnici

Zazmirio

U

trideset

Arripah.

180.

Grujo diete malo, cordu izvadio.

strahu je

Spomenuo ime Isusovo „Svakad I

danas

mi u pomoci

si

me nemoj

Na Arape gjogu Sve

trideset

zabaciti *^

pogubio;

gjogatah,

I

ufati

I

poveza jednog za drugoga.

Najposlie za

Pa I

natiera

gjogata svoga;

konja na Ribnicu,^

studenu vodu preplivao.

Kad

se

primi

185.

natierao..

njiha

trideset

bilo,

uz goru Kunaru.

Al zavika troglav Arapine:

190.

5,Kurve

Grujo

sine

malo.

diete

195.

 

— I

Ter I

dobra sreca

tebi je

Te me

-

106

nije

bila,

na Ribnici,

bilo

moje dniztvo pogubio,

si

Ribnicu vodu prelazio/'

Kada culo nejako

200.

diete,

Odsiece trideset gjogatah,

Pa on

Kad

On

A I

goru Kunaru.

na polje Zecevo,

izidje

susrete

stado

prebielo,

ovcar cobanine,

za njime

dietetu

oci

uticale,

opazi u polju Kosovu,

Tu premnoge 5^Boze Ja

Na

dragi,

jednog

se

Mores ir je

na tomu izperti

ono

ce

li

Ja bora

210.

diete ti

fala

belaja,

sam veci udario

drugi

Kakva

cadore,

biele

Pa govori nejako

ir

205.

on svira uz diple od zlata;

Pa I

uz

bie^i

biti

—

yojska?

ovcar cobanine, mi pravo kazivati,

li

li

vojska

cara

215*

cestitoga?

onoga od Beca cesara?

ir je

ono stado prebielo?

ir

su

II'

su Mietci

A

veli

pali

mu

ptice

labudovi?

pienu izbacili?^*

ovcar cobanine:

„Nit je vojska cara

cestitoga.

220.

A

onog od Beca cesara.

ni

nase

Nit je

stado

225.

prebielo,

 

Nit

A

su

ptice

pali

Van

labudovi,

piene

MIeici

ni

-

107

izbacili

—

od Budima bana

svatovi

Ev' imaju dvie nedieljice,

Kako

A

u polju Kosovu,

leze

nesmiju

Od

onieh

na Ribnicu,

ici

Arapah,

trideset

—

onoga troglav Arapina

I

230.

Pred njima je jedna zenska glava,

Po

A

bib

svijiih

sto

Kad

to

Bogom

s

prevodio,

roda junackoga,

Jos nijesani

Vec

235.

da je junacina;

se

broji

Ja

Marko Kraljevicu,

imenii

mogu cuo

svirat

za

diete

Griijo

ovcama.^'

malo,

240.

Masio se rukom u dzepove,

Pa mu daje „Eto

Ako Pa

za

tebi s

te

diikatah:

stotinu

malo baksisa,

mirom prebrodim Ribnicu, gdiegod desim u planini,

Onda cu

jako

te

Do

smerti

Pa

odletje

ces ii

245.

darivati,

mene

polje

spominjati.'^

Kosovo^

Medju one kicene svatove.

Do

cadora Kraljevica

Marka.

(Pod cadorom Kraljevicu Marko, I

Lucia banova

dievojka,)

250.

Odmah Grujo gjogu Odpusca I

desetu

mu

odjasio

sve devet kolanah, 255.

tkanicu

ibrisim

 

mu

Zabaci

Sam

A

od

dizgine

zlata,

gjogo po Kosovu voda,

se

on siedd

Na

—

108

s

Markom pod

cadore.

njeg Marko ocim prevaluje.

Bieliem zubma poskripljuje,

mu

Jer on nezna da

Njemu

je

260.

sestricu.

Marko Kraljevicn:

veli

„Ka^i mi se neznana katano, Odkle Koje

te

od zemlje koje si?

viere

si

li

Cijar

A

si,

li

je

i

zakona?

265.

majka porodila?

Grujo se ni kazati nece,

Al eto

ti

gjoge od mejdana,

Pred cadora Kraljevica Marka

Dobar gjogo kopa meterize

270.

Zove Gruje, gospodara svoga.

Da ga sveze

za tenefe zlatne,

Da mu dade zobcu

i

siena.

Opazi ga Kraljeyicu Marko,

Da

gjogo Novaka hajduka;

je

Odmah Marko na noge Ljubi

Gruju u

skocio,

celo junacko,

njemu govorio:

Ljubeci

ga,

„A

mi se nepokazes^

sto

Da

si

Da

ti

sine.

bolan roda junackoga? nebi

275.

debela

gjogata,

280.

Sada

bi

ti

sudjen

danak

doso.*^'

„Hajde dajo, jedna ienska glavo

Sramota je Sto

si

tebi

prevelika,

meni obraz zagerdio

—

 

— Toliki

si

109

-

pokupio,

sviet

Pa nesmies na vodu Ribnicu,

Od I

onieh trideset Arapah

od onog troglava Arapa;

Bane deka Bolan dajo,

nedielje

tri

Deder puscaj

290.

dievojke,

liepe

telala

tri

danah mlada,

Nek svim kazu

syatim kiceniem,

Nek na noge

na dobre

Da

konje.,

295.

idjemo bielu Budimu,

Sutra 6e

A

i

nam bane pred

svatove.^^

daid^a njemu progovara

„Aja borme

drago diete moje,

Ja nesmiem na vodu Ribnicu,

300.

Jer na vodi trideset Arapah, I

gjidia

troglav

Arapine;

Razbit ce mi kicene svatove, I

otet

Pa

b'

6e Luciu volio

dievojku,

onda umrieti.

ako Boga znades To je tvoja velika sramota; ^Ustaj

Dva

liesnjaka

Kamo

A

305.

dajo,

tvoji

orahova vojska

toliki

—

svatoyi?

daidza njemu progovara:

^Evo hocu,

rodjeni sestricu,

310.

285.

Ali,

Grujo,

ovim ugovorom:

s

sobom Luciu,

Ti ponesi za I

prevedi svate preko vode;

Kad budemo Opet ces

onu stranu vode,

s

meni

ti

315.

dievojku^

dat'

 

Nek zna ^Hocu

HO

bane,

da

Zavikase

iia

kiceni

noge,

I

dobre konje,

na

i

320.

svatovi,

Budimu/'

bielu

Svi svatovi tomu /dobre

tvoga,

mlada:

telala

tri

Da idjemo k

I

sam junak dobar/^

ako drago bude/'

jjHazurala

Svi

—

rad obraza

dajo,

opet,

to

I

—

kail

bili,

su konje pojasili

odose na vodu Ribnicu.

Odmah Grujo gjogu

325.

odjasio,

Sve svatove redom prevodio, Najposlie sebe

AF

eto

ti

i

dievojku.

troglava

Arapa,

Viknu kurva izza svega glasa jjKurve

sine

Ja je

tebe

s

Pa predjoste

Kad ga

Grujo diete malo, dobra i

tamo

kiceni

culi

sreca i

bila,

vamo?^

svatovi,

Pobiegose,

kuda koi znade,

A

Kraljevicu Marko.

najbolje

Odmah I

Luciu

na konja skocio

Ginijo

Sa

Triput je je

330.

se

uzbacio,

utegnuo pasom,

335.

cetvertoc od

I

Al eto

ti

sablje

kajasom.

vrane bedevie,

Donju zvalu vuce po

zemljici,

A

gornju je digla vis Arapa,

Iz

ustih joj

Tz

udiuh

mavi plamen

munje

bije,

345.

sievajn.

 

zderat Gruju

fierce

Na^Lucii'^¥ale

Da

joj

Arap

i

gjogata,

uslayiti,

bielo

lice

s

Ijubi.

Natrag Grujo gjogu povernuo,

U

IzYadio

^*

U

mu

strahu

britve

ruke zaderhtale, kutie,

iz

strahu je bcim

osinu troglav Arapina

I

posiece njega

Kako

je je

Na dva 'H jos

\

vranusu; 355.

lahko udario

je je

350.

zazmirio,

I

i

kabla prekinuo,

cerne zemlje prifatio

—

Obodvoje more ukopati.

Dok

izletje

Pie§ice I

Ijubi

leli

Kraljevicu Marko,

360.

do Grujice,

ga u celo junacko

„Bre^ aferim, moj

sokole

Medjer zna se da

si

te

j'

sivi,

roda moga.'^

„„Muci, dajo, nemoj se

Sramota

ruziti,

staresinstva

tyoga,

Ni ban nejma hiljadu cetnikah,

A

ti

imas

Pa on

isce

cetiri

340.

hiljade.^^^^

od Gruje dievojke,

365.

Ali neda

On

je

Grujo

diete

malo, '

banu nosi do Budima;

370.

Pa opeta od rugla nemoze, Jerbo kervca hladna Yoda nije;

Dade njemu kicenu

dievojku.

Liepo ih bane docekao,

Sveg Budima zove na

375.

veselje,

f  

m—

—

Nerazkida sofre

Ni mladjahna kola

Od dne do dne su se

Stali

terpeze,

ni

dievojackog,

pune

tri

svati

nedielje.

razsipati,

Stade bane iznosit darove,

Da I

daruje

iznes^

kicene

trideset

— 380.

syatove, kolajnah,

Sto su zutim zlatom podkivane: Najnapried Marka daroyao, Jere

mu

Pa za

A

iijime

Grujo

Vec

je

mu

ostavlja

doveo dievojku^ Grujicu.

diete tih

385.

darovah nece,

svoje za

posliedka.

Svi se tada razsuli svatovi,

Sam I

ostade

sestric

mu

Kraljevicu Marko,

Grujo

diete

390.

malo,

Hoce Grujo dvoru bielomu,

A I

bane Lucia,

mu

darove,

iznosi

mlada neviestica;

Grujo dara uzimati nece,

Vec

„A

se

banu moli uz kolieno

moj bane,

ja

ti

dara necu,

395.

Ti

ces

Dat cu

A

ti

dvie

jos

za

tebi

Ma^ evo I

da nejmam dukatah:

reel

dare uzdarje;

400.

dukatah,

hiljadu

grosah bielieh,

mi Bieljic Ivana.^' Na njeg bane hersum ucinio puscaj

„Ivana

izpustiti

ti

Da mi dades

:

necu.

405.

svoju babovinu.

 

— I

—

H3

glavu na ramenu;^^

poklonis

Progovara mlada neviestica: „Nemoj bane, ako Boga znadesi

Da mi

Ne

moga

hi

Zaludu I

Gruje

iiebi

si

lica

i

lijogata,

obljubio

;

410.

vergo Kraljevica^

njegova debela sarcica;

Ja sam mlada zenska bila glava^ Triputa

A

sam

htiela

prelaziti,

neda mi Kraljevicu Marko/^

415.

Kada cuo ban^ od Budima,

Onda

„0

mladoj neviestici:

Lucio,

Ist'te

A

veli

cisto

zlato

blaga koliko

Ive

yam

moje,

yam

izpustiti

drago,

necii.^^

420,

Podje mlada da poljubi bana, Osinu je rukam po obrazu.

A

,

kad vidje Grujo diete malo,

Onda skace od zemlje na noge, Pa on

sletje

niz

bielu

kulu,

425.

Do

gjogata starog babe

Pritegnu I

mu

svoga;

sve deyet kolanah,

desetu ibrisim tkanicu;

Pa debela gjogu uzjasio Zaletje

se

poljem sirokiem

Izyernuo noge sve

cetiri,

Pa osinu u taynicka

yrata,

I

on obi duboku taynicu

I

tu

1%

sletje

430.

do lyana gjogo,

tezka ga gvo^dja izvadio

435.

8

 

— A I

zubma ga na trideset

Pa

se

izbacio,

su^anjah;

izpusti

gjogo

izletj^

—

Hi

iz

tavnice.

Viknu Grujo izza svega glasa: ,,8

Bogom

ostaj

Nemoj mi Odvedoh

A

iz

narugati,

tavnice

Ivu.

kad vidj^ bane od Budima,

On

izletje

na bielu kulu,

trideset

445.

topovah^

I

opali

I

pokupi hiljadu katanah,

Da

dostignu

Gruju diete malo.

Doso Grujo do pecine

Onde Ivu

skida

sa

Zalozi

stiene,

gjogata.

Metnu njega u pecinu

stienu.

ga jeloviem granjem;

Pa on gjogu u natrage

vrati.

Ciknu Grujo ko guja sarena, I

440.

bane od Budima,

cemu

se ti

I

medju se zavodi katane

'

450.

Stad^ zveka ratah

455.

oko hatah,

Stadd ruka hatah velikieh, Stad^ vriska

zveka brietkih

Stade

A

jeka

i

konjah

hudih

zdriebacah. sabi.ljah,

ranjenikah;

U

kog nejma

U

kog pola glave odsiecene.

ja

Pa se Grujo u natrage izvadi

I

mu

Pa

A

on

460.

noge, ja ruke

vrati.

pecine Ivu^

iz

dade debela gjogata. piese

idje

na

nogama;

465.

 

- H5 Do I

Ivine kule

dolazise,

veselje tude ucinise,

vino

Pili

danah.

nedielje

tri

Podj^ Grujo dvoru bielomu;

Iznes^

A

mu

ga u skut

Poljubi

I

kolajne

tri

zlata,

Grujo hiljadu dukatah,

njoj

Pa

470.

Ivanova,

Ijuba

Izlazila

uzjasi

debela gjogata,

rodjenomu.

babi

otidjd

u ruku.

i

475.

Liepo ga je babo docekao;

Kad mu

opazi kolajne,

zlatne

Triput ga je babo poljubio, I

skidd ga

konja gjogata,

sa

Na rukam ga

u

odaju.

liepo

pitaju:

nosi

Za zdraylje se

„Kako

si

Jesi

li

mi zdravo

Jel'

te

mi,

liepo

drago diete moje, i

mierno?

bane docekao?

480.

^jLiepo

me

je

bane docekao,

Natrag

me

je

opet povralio

Evo mene

485.

sada s tobom babo.*

8

,

 

—

—

H()

11.

ZmiJA Ova

IHLADOZENJA. putom putovala

putnika

Izpod grada biela Budima; Dolazili

Budimu na vrata,

Stay gledahu biela Budima^

Medju €obom j^Dragi

oni

Boze,

AF

j'

AF

zaludu

govorili:

liepa

Budima

u njemu jos liepsa kraljica, kraljici

Jer nejmade

budimskoj

od s^rdca evlada;

JaF da znade biidimska kraljica, Molila

Da

joj

5.

b'

se

Bog

Bogu velikomu da

od serdca evlada,

10.

Bas ako ce

zmiju

i

k Sinju odlazio

Kralje bi joj

gospi ucinio

postenje

I

sarenu.

Pod Sinjom

se

Bogu molio

i

Od due do dne devet Pa opet su

oni

15,

godinicah.^

besiedili:

„Bi u jutro rano uranila, Skupila bi po veziljam svilu, Cisto

A

po bazargjanima

zlato

konac po terziam;

ibrisim

Pa

mriezu plemenitu,

plela

bi

20.

Mriezu zlatnu, a verlo liepu; Dala

bi je

slugi

Mibovilu

25.

,

 

Nek

na tiho Dunavo;

nosi

je

_

in

__

Kada Miho na Dunavo dodj^, Bi u jutro rano

zore

Prija

Bacio

bi

Ujtio

Zlatnieh

mrie^u u Dunavo^

ribi

Te da Desno

nosi

s

u

krilah

Pa da

Nek'

sunasca zarka,

i

ribu

bi

do ramenah

kraljici

njeg pije

krila

pokloni

35.

studenu vodicu,

vodu naste s^rce:

u narucja sina

Pozlacene kose joj

tija

k dvoru bielomu

krilo

Bi rodila

30.

Dunavu

on odsiece

Cetrest jutar'

Da

uranio,

krilo

i

Rodila bi zmiju

i

percina;

lievo

dade

sarovitu;

40.

Zmija

b'

bila

,

al

junak bio/^

bi

—

Kada cuo sluga Mihovile, Ona

idje

Sve

joj

To

ka^e,

kraljici

kaze sto je

kraljica

Salje

Kad

te

kako

i

45.

je.

odmah poslusala,

Mihu na Dunaj vodicu. je

Miho k vodi dohodio,

Nuto Mihe srece dobre

je

ti

Kako baci mriezu u Dunavo

Odmah mu Pa na suho Zlacena

joj

se

50.

ulovila,

riba

ribu izbacio krila

odrezao,

Pa zamota u mahramu zlatnu, Opel ribu u Dunavo baci;

55.

 

m-

—

Hiidu ribu voda

odniela

Jera ona svojih krilah nejma,

Pa da

A

po tihu Dunavu;

pliva

Miho

Vec on

je

gledati

ni

leti

nece

dvoru bielomu,

Kada doso budimskoj Kraljici je

Lievo

A

joj

hinlu krilo

u6inio

60.

kraljici

—

podmetnuo,

desno je majci ostavio.

Malo vrieme Ceterjest je

a

za dugo

nije,

65.

danah prolazilo

Rodi cedo majka Mijatova Pozlacene kose

Kako

joj

je

i

hinlu

percina ucinio^

Jos kraljica ni rodila nije,

70.

A

cedo umiralo

njezino

Rodi

Kod

^Rudite

I

me mladu

75.

poslusati,

sarovitu,

zmiju

liepo

bile,

njima govorila:

zmiju

Ujitite

sarovitu.

drugarice

kraljice

kraljica

Pa

—

cedo budimska kraljica,

Malo cedo, zmiju

Pa

 

okupajte,

povite u bielu

svilu,

Uvalite u besiku zlatnu,

Pa

zmiju na kerstjenje,

nosile

Liepo

80.

ime nadievajte

joj

Liepo ime, kralju Mihovile.^

Drugarice nju su poslusale, 85.

Liepo su zmiju opremile,

 

—

H9

-^

Stogod im je mlada govorila, I nosile zmiju na k^rstjenje, Liepo joj ime nadievale Mihovila,

Kad

kraljidina

donili

zmiju

sina.

kdrstjenja

sa

Metnula je u besikii Kraljica je

mliekom

Malo vrieme, Bie^i T

zmija

utece

Miesta

iz

zmija sebi

Van Budimu Ni

za

zlatnu, zadojila.

diigo

bei^ike

nije^

zlatne

u duvare

nalazit

iiemoze

bie^i

u temelje

95.

onde se smierit nemo^e.

Van opeta Ni

a

90.

bie^i

u slemena;

onde se smierit nemoze.

100.

Van utece u pecinu I

stienu.

onde je zmija pribivala,

Sve punieh devet

godinicah.

U

dolazio

tomu

kralje

je

Izpod Sinja grada bieloga,

Pa

On

j'

rano uranio,

u jutro

se

105.

se6e gradu po bedemu; zmija na

Izlazila

sunasce,

Vice otca od Budima kralja jjO

moj babo

Dobro

si

ti

od Budima,

kralju

uranio,

jutros

Pa se gradu po bedemu

Ar kad

Saviv ruke, biezi svojoj

seces?^^

od Budima.

cuo kralju

Kraljici je

110.

bedema.

t)d

govorio

115.

:

,

 

55

120

Ja kraljice, moja

— gospojicel

Zar imamo od serdca evlada Ja

se

setah

Dobro

ti

iz

pecine viknu:

babo. kralju od Budima, si

julros

kraljica

jjDuso

Kad

si

Rodila

Pa I

je

kralju

seces.^^^

odgovara

mojn, od Budima kralju bio pod bielim Sinjom,

sam od serdca evlada, bila

utekla

zmija

120.

iiranio,

Pa se gradu po bedemu

A

?

po bedemu gradu,

Pa me niesto

„„0 moj

 

sarovita,

u pecinu stienu;

125.

Evo ima

devet godinicah

Kako zmija u

stieni

Malo vrieme

za dugo nebilo

torn

U

Kralj

A A

mracak pade na zemljicu, kraljicom stad^

s

piti

i

izisla

Pa se Kada

,

130.

prebiva.^'

vecerati,

cerveniku vino pecine zmija,

iz

krije

kralju

135.

u biel duvara.

perva kupa dodje,

Njega viknu zmija sarovita: od Budima kralju,

moj babo

55

Tebi vino plaho slatko bilo

Hoces mene

Cuo jesam,

U U

,

babo

a

ozeniti ?

,

vidio

—

nisam,

Zvecanu gradu kamenomu onoga od Zvecana bana

145

Angjeliu kcercu na udaju;

 

Hoces

otic

m

—

kamenu Zvecanu,

od bana zaprosit' Angjusu

I

Za svojega Mihovila

sina?^^

Dvaput mu je tako govorila, I

jos

treci

vako progovara:

,,Kazi

pravo

Hoces

li

Ako Ja

li

cu,

Pa se

ti

me

,

moj rodjeni babo

mene

150. I

o^eniti?

ozeniti

zmija, tebi

140.

iieces

izic'

iz

duvara,

smotat oko vrata,

Pa cu tada tebe

oieiiiti

Ceriiom zemljom

i

zelenom travom

155.

I

busanom, liepom dieyojkom.^^

Prepao

Sve mu derhcu Pola

mu

od Budima

kralju

se

se

noge

i

—

160.

ruke;

i

kupe prolievalo

u strahu njemu govorio „Mihovile drago diete moje

Pa

j'

 

Ti pricekaj

Bas ako Jes'

si

moj

jedini

sine

165.

zmija saroYila^

od serdca raoga odpanuo:

Doka svane

i

ograne sunce,

Ja cu otic kamenu Zvecanu

Od bana tn k6ercu

Odmah

suti

Svu noc

zaprositi/^

170.

zmija sarovita.

kralju

zaspati

nemoze

Koliko se bio prepanuo

Dokle pervi zapievase pievci,

Odmah

ti

je

ustanuo

kralju

Pa oprema grivca doru svoga,

175.

 

—

—

kamenu Zvecanu.

Uputi se

U

122

dobra je doba

Po aksamu

^

dolazio

u jaciu pervu.

Njega bane docekao liepo

Pod njim grivco doru

ufatio.

Kralja

vodi na bielu kulu.

Iznosi

mu gospodsku

180.

veceni.

Kad se kralju s banom. ponapijo. Onda njemu kralje govorio yjJa

bora

Nit'

me

ti,

pitgs

od Zvecana bane niti

ja

kazujem,

185.

Porad

sta

sam

Ali njemu bane

sta

Njemu

progovara

od Budima kralju,

„Ka^i pravo,

Porad

snihodio '^

tebi

meni dohodio?''

si

kralje

progovara

tiho

j^Cuo jesam, bane

od Zvecana,

Da imades kcercu na Da mi

-Angju

bane

Ama

hoces 195.

sina

prijatelji?

bill

njemu bane odgovara:

„Evo hocu, Al'

udaju,

pokloniti

Za mojega Mibovila Bili

190.

oviem

s'

Ako

li

Sve

pozlatit

ti

kralju

od Budima,

bolan

,

uraditi

ugovorom

mozes,

siroke

Bolan kralju

,

:

.

200.

sokake,

obadve strane,

na

Od Budima do Zvecana moga.*

A

kad dodjes ka Zvecanu

Ter sva mo^es

pozlatiti

mome

vrata

 

— Najposlie vrata

Pa sva vrata Kralju

Jere I

suti,

Opet je

s'

negovori,

nemoze

,

—

su no6cu prenocili.

kralju

i

granule

zaprosi

sunce

dievojku

210.

—

njemu bane besiedio

„Eto cu

Ar

od zlata?

saliti

nista

Kad svanulo

AF

dievojacka

kralju uradit'

tude

—

123

ti

kcercu pokloniti

oniem, bolan, ugovorom/'

215.

205.

Njemu

kralju

jjNesali

progovara

tiho

:

bane od Zvecana

se

Van hoces mi kcercu

pokloniti?'^

„Nesalim se od Budima kralju,

Ako

to

mozes,

uraditi

ti

220.

Kupi svate do petnajest danah

A

prija

Pa

Da

knjigu

ces

mome^

sprema u Zvecanu

bane

se

naciniti

ka Zvecanu

poslati

,

225.

Docekati kicene svatove.

To rekavsi, Ode

Budimu.

bielu

kralju

Kad Budimu

babi

iz

duvara,

230.

progovara

mi se babo umorio,

yjJesil'

Jesili

dolazio

kralju

Opet zmija dodje

Ona svomu

razstadose.

se

tu

mi zlato izprosio?'^

Njemu' veli od Budima kralju 55

Jesam

Al'

ti

ti

se

sine

umorio 235.

nisam zlato izprosio.

 

A

niti

ga

—

124

izprositi

—

mogu,

Tainan da cu glavu izgnbiti,^^

Sve mu ka^e tezke ugovore. Ali

njemu zmija progovara:

„Kupi svate stogod vise rao^es,

Od

hiljadu

manje

ni

jednoga;

Sto je vise svietlescina

Bolan babo, moja a

A

i

j'

Ivoja,

tvoja.^

kad cuo kralju od Budima

240.

Onda siedav

silnu

knjigu pise;

245.

Sveg' Budima u svatove zove; posla ka Zvecanu

Sitnu knjigu

Da

ce

devest kicene

Kad svatove

svatove.

pokupio^

bio

Onda viknu zmija

sarovita:

250.

„Dera kazi svatim kiceniem, Nek' na noge

i

Men' opremaj

debela

To

na

dobre konje; gjogata.

njega kralju poslusao.

je

Svi svatovi konje pojasili, zmija sarovita,

Najposlie

Pa I

A I

o

gjogi

se

unkosu

svija

mota se gjogi oko vrata, spuscala

sindzire

od zlata

na njima zlacenu jabuku;

Kud god Svud

A

hodi zmija na

ostaju zlaceni

kad

dosli

sokaci,

ka Zvecanu gradu,

Sve

tud'

hoda zmija sarovita;

Ona

idje

od vratah do vratah,

Po Zvedanu Najposlie

125

vrata

Dievojacka

salila

Kad svanulo

i

vrata;

dievojacka,

Tudeka su noccu

Posla bane

—

pozlatila

od

zlata.

^

prenocili.

granule

sunce,

dva causa nilada,

Da podviknu po Zvecanu gradu: jjHazurala kiceni

svatovil

260.

gjogatu,

 

-

255.

270.

265.

Kratki

danci,

a

dugi konaci,

Tudja zemlja, tuga je golema;

A

275.

da gdiegod za nevolju bude,

Svatovi ce izdati dievojku,

Sam To I

momak

ostat

i

dievojka/^

svatovi njiha poslusali,

b^rzo su konje

A

280.

pojasili,

ban svoju kcercu opremio

Pa I

ce

je

metnu u ko^iu zlatnu,

odose ka Budimu gradu.

Kad Budimu

dolazili

bili,

C^rni mrace pad^ na zemljicu,

Ode zmija

curi

Prama njemu

285.

u loznicu. dievojka

ustala

Podviv ruke dvori Mihovila.

Miho skida gujine

Pa

ih

daje

dobro

ih

Nemo] mi

Doka

290.

majci:

ostarieloj

„Nosi, majko, I

haljine,

sve haljine moje,

do zore pricuvaj, ni babi

ih

svahne

i

kazati;

ograne sunce,

Opet 6es mi doniet

haljine.

295.

^^

 

-

126

majka Mihine

tJz^

— haljine,

Pa

ih

snese niz

Pa

ih

majka na vatru

Kako

pale

cemerli

kulu,

bacila.

na vatru haljine

Odmah jeknu u cardaku Miho: jjJah

starice,

mila

majko moja,

Nebi kadur pricuvat haljinah,

300.

Od aksama taman Anjelii

Pa

te

moj opremi babo,

natrag vodi ka Zvecanu

Neljubljenu Udaji se

To

305.

I

grane sunasce,

i

liepo

te

dievojko

liepa

Kako svane

Nek

sabaha/^

progovara

curi

j^Angjelio

do

za

izusti,

nemilovanu;

i

a

koga

ti

dusicu

310.

drago.^^ pusti.

ZEMTBA GAYRAM SINJAMM. V

^etala

se

budimska

kraljica,

gradu po bedemu;

Posetala

Za njom kcerca rumena Ruzica. Al govori budimska

kraljica

^Kceri moja, jer se neudajes?

5.

 

-

127

I

—

Koga 6ekas? neizcekala gal

A

kog gledas, neizgledala ga

Meni

A

tvoji

prosci

I

dodijase,

jecam mi konji pozobase.

Tebe prosci prose

Sedam

kraljah

sa

sve strane

od sedam zemaljah,

10.

Sedmi kralje od Beca cesare, I

od mora

za koga

Udaji se,

Onda

gjeneralah:

triest

drago?^^

ti

rumena Ruzica:

veli

15.

budimska kraljicel

j^Majko moja,

Nejma meni vec dvanest godinah. Kako 6u

govori budimska

Njoj

I

majko udavati?^^

se,

kraljica

V

„Suti kceri.

Od davno

ujela

Ka^i kceri,

20.

musteriu,

stekla

si

gujal

te

majcine

li

hrane? ^

„Mati moja, budimska kraljicel Cula jesam a vidila nisam,

Amo

doli*

Sinju

kamenomu,

25.

Za niekakva Sinjanin Gayrana,

Da

je

dobar junak na mejdanu:

Sedamnest je puiah izhodio, Izhodio. I

esci

iia

—

Kladlisu

sedamnest glavah donosio;

Ja bib bila

Jos

N^

sam

30.

za njega junaka.

cula,

Kladusi,

moja mila majko

kladuskoga Muju:

Petnest putah Mujo izhodio, I

petnaest

glavah donosio.

.

35.

 

— Volila

bih,

Volila

bill

128

stara

—

majko moja,

od Kladuse Muju,

Neg' deliu Sinjanin Gavrana>^

A

kad

Udari

cula joj

budimska kraljica:

silne

uz

obraze;

40.

Obori je gradu po bedemu,

Pa poteze od

zlata

nalimu,

Pa udara rumenu Ruzicu. Sgrabi curi sedam pletenicah,

Omota

oko desne ruke,

ih

45.

Pa

je

svuce

Pa

je

vuce niz bielu kulu

Pa

je

svuce niz cemerli kulu,

Uvuce Pa

s

grada sa bedema,

u mermer avliu,

je

vuce ka tavnici tavnoj Od tavnice kapak otvorila. je

50.

Pa je baci u tavnicu tavnu: Gdie no mi je endek do koliena, zelena

I

Po

do pojasa;

sasa

njoj

se

ti

dzilataju

guje,

Guje kolju, a akrapi pale.

Pa da

vidis

Dobavila

A

divit

nakiti

Ter

budimske kraljicel

na bielu kulu,

Poletila

Pa

—

55.

je

i

kalema,

knjigu na kolienu,

salje

Sinju

60.

karaenomu,

na ruke Sinjanin Gavrana

„0 moj

zete,

Sinjanin

Gavranel

Kupi meni hiljadu svatovah, Ja

cu tebi kcercu

—

429

 

Od

hiljade

manje

Od

hiljade,

zete

Od

hiljade

koliko

Ima

dosti

ni

jednoga,

dobro moje, ti

drago.

ruha u dievojke,

pokloniti;

65.

Svate tvoje mo^e darovati/'

70.

Pa pod knjigu nadj6 knjigonosu.

Od^

Na

knjiga

kolieno

stije

Knjigu

stije,

A

knjiga

taka

dodjd,

75.

od Sinja Gavrane,

Knjigu

na nju se smije.

a

drugu rukom pise,

stije,

Ter je

Gavrana.

Sinjanin

Kad Gavranu

Onu

kamenomu,

Sinju

Senju kamenome,

salje

na ruke od Senja Ivanu:

jjPobratime^

od Senja Ivane

Hajde meni na

Evo

ti

pir

80.

u svate,

1

zenim u dobri cas

se

Daleko sam curu izprosio

U

Budimu gradu bielomu,

Kcercu liepu budimske kraljice;

Vec mi Bit

A

Od

ces

pojdi

u svate,

i

meni diever uz dieyojku;

kupi mi hiljadu svatovah,

manje

hiljade

Pod oklopom

A

na pir

85.

konji

bedri kriva

Na ramenu

zide

jednoga:

ni i

90.

junaci,

cemerlia, ubojito,

V

Sto se zida po bojnu ramenu,

Kano guja kroz zelenu travu;

A

vodi

ih

u pervu nedielju,

95.

9

 

Vodi mi

Onu

Ter je

Sinju

ih

salje,

130

—

kamenomu/^

drugu rukom pise,

salje

popu Ridjaninu:

j^Moj

pope Ridjanine

daidza,

Hajde meni na

Evo

ti

se

pir

1

u svate,

100.

zenim u dobri cas

Daleko sam curu izprosio,

U

Budimu gradu bielomu,

Kcercu liepu budimske kraljice;

Vec mi

pojdi na

Bit

meni svatski staresina;

A

ces

pir

kupi mi hiljadu

Od

hiljade

manje

Pod oklopom

A

Na ramenu Sto

se

zida po

105.

jednoga:

ni i

junaci,

110.

cemerlia,

zide

V

u svate,

svatovah,

konji

bedri kriva

i

ubojito,

bojnu rumenu,

Kano guja kroz zelenu travu; I

vodi ih u pervu nedielju,

Vodi mi

Onu Ter

A

tredu napisuje,

salje,

je

115.

Sinju bielomu.

ih

salje

Cernojgori slavnoj,

na ruke Cernogorac Ivi:

^Pobratime, Cernogorac Ivol

Hajde meni na

Eyo

ti

se

pir

u svate,

zenim u dobri cas

Daleko sam curu

U

i

120. I

i^zprosio,

Budimu gradu bielomu,

Kcercu liepu budimske kraljice;

Ve6 mi

pojdi na

-

—

pir

i

u svate,

Q

 

Barjaktar ces I

131 biti

kupi mi hiljadu

pred svatoyim; svatovah,

125.

Od

manje

hiljade

Sve piesacah, Koi moze

jednoga,

ni

Cernogorca,

Ijuta

stici

i

Na

strasivu

Na

zapetu pusku udariti;

Kojim no

Noz

i

130.

poteci,

miestu postojati,

kuca kabanica,

je

puska

i

otac

majka,

i

Kruscic kruha nedielju danakah;

Koi nejma

A

otca ni majke,

ni

viernu Ijubu

za

Kojim

135.

neznade

i

zao poginuti.^^

nije

Kada Gavran knjige

razturio,

Jedva ceka od Sinja Gavrane,

Dokle dosla sveta nedieljica

Pa se pope

kuli

je

Na

cibuk zapalio,

A Pa

poteze niz

glavu naslonio,

sercali

sinjsko

Dok

se jedan

Dok

eto

A

ti

145.

durbina,

pogledao,

polje

pomolio,

alaj

Senjanin Ivana,

za njime hiljadu svatovah:

Pod oklopom konji

A

;

na cardake

Na demir bojali

140.

i

150.

junaci,

na bedri kriva cemerlia^

Na ramenu Dobro

ih je

zide ubojito.

Gavran docekao:

Konje vode na rosne livade,

A

junake pod cadore biele,

155.

9*

—

 

A

Ivana uz

132

-

cemerli kulu:

pocese hladno

Pa

vino.

piti

Stade prasak pusak po planini,

Dok

A

eto

popa Ridjanina,

ti

njime hiljadu svatovah:

za

Pod oklopom

A

konji

bedri kriva

Na ramenu Dobro

junaci,

i

cemerlia,

zide

ubojito.

Gavran docekao:

ih je

Konje vode na rosne livade,

A

160.

165.

junake pod biele cadore,

Vodi popa uz visoku kulu;

Pa pocese

hladno

piti

vino.

pusak po planini, Ijuta Cernogorca.

Stade prasak

Dok

eto

ti

170.

Pred njima je Cernogorac Ivo.

Dobro

Gavran docekao

je

ih

Sve svatove pod cadore

A

Ivana uz cemerli kulu

Pa pocese

Tud

A Pa I

biele,

ih

nocca

tavna

svatovi se

vecerali.

liepo

vina

ponapili,

Svaki ode sanak a

Dok viknuse

ognjeni

j,Razvise

se

Dugo nam

granulo

kerstasi

kita

a

 

—

133

180.

sunce.

causi barjaci.

svatovi

i

je,

—

boraviti.

Kad svanulo.

Hazurala

ufatila^

gospodska vecera.

iza^la

rujna

175.

lozovinu.

piti

—

daleko

nam

je,

185.

Kratki

danci,

dugi

a

konaci,*

Tudja zemlja kalauza nejma., Tudji

Znadele

Od

neznamo im cudi;

Ijiidi^

moja bratjo mila

li,

bo od grada nasega,

Sinja

Do Budima grada Ima dvaest Jur znate

A

triest

Golia

se

A

i

200.

doline.

mloge mi konake.

ciiieci

Zdrayo

gercu/'

podigose.

svati

Miesajuci berda

195.

putovati:

njii

gavranovi

Yiju^

Odtolen

planina,

sabta

cetiri

i

Nemilo je kroz Vu(*i

^

moja bratjo mila

preko nje,

Jma

dana

moja bratjo mila

li

nam ima

Pred

sirokoga^

cetiri

i

190.

pod

dosli

pustu;

Goliii

Pod Goliom konak ucinise, 1

rano

u jutru

LFz

GoJiu

Na

Golii

Kad su

uranise planiniu

visokii

konak

205.

ucinise.

na polje budimsko, Popucuju lahki dzeverdani:

Al Iz

ih

dosli

rmnena Ruzica

gleda

tavnice,

sa

Dok poznade Cura

Dok

cvili

eto

ti

Kraljica je

A

 

sa

demir pendzera, syate

Gavranoveio

kako guja kite

pred

svojim

i

210.

Ijuta.

svatovah.

njih

slugam

izhodila, i

viecnicim.

215.

-

-

134

Sve svatove ona

razredila,

Gdie dvojicu, a gdie cetvericu,

A

pervence u visoku kulu.

Kada

pod veceru

je

li

bilo,

Govorila budimska kraljica: „Stari

Nu Dok I

pope Ridjanine

svate,

pricekaj

do

dva do

dana,

tri

dobri konji neodmore,

se

mati te rodila

junaci,

Dokle sbijem

ii

sepete

Dok opremim gizdavu

225.

ruho,

dievojku.^

pope Ridjanine.

Kail bio

Ja

220.

—

da vidis rumene Ruzice

Ona

cvili

Doklem

Dok

u tavnici tavnoj

curi

popazi ostra Madzarina.

Pa mu

veli

„Bogom

rumena Ru^ica ostar Mad^arine,

brate

Primakni se demir

Da

230.

utekose^

oci

pend^eru,

i

reknem do dvie do

ti

Mad^ar

za

bise,

tri

rieci.^^

235.

Boga hajase:

Primac^ se demir

pendzeru.

i

Ruzica je njemu, besiedila:

j^Bogom brate

Hoces

li

me

Da odneses Na

Kladusu^

Mom Eyo j,Pisi

ostar

brate listak

Mad^arine,

poslusati?

240.

knjige biele

ognjem

izgorila

dragomu, buljuk jukbas basi Muji, ji, tebi

hiljadu

knjigu,

dukatah.^^

rumena Ru^ice/^

245.

 

-

-

135

Opet njemu cura besiedila: 5^Donesi mi listak knjige biele, I

od kokosi,

donesi pero

Da

nakitim knjigu na kolienu.^

Mad^ar

curi

Carsia je nasa

Nemogu

Od

obraza keryi

A

od sase pero

nacinila, nakitila,

Vako

„Moj dragane sada

ufatila,

sitno

knjizi je

Oil

255.

rukav oddad^rla,

kosulje

Po rukavu

kokosi.

na jednu smislila,

mislila,

Iz

U

donositi.

mogu pero od

Nit ja

Sve

zatvorena,

knjige

ti

250.

rumena ru^ico

gospojo,

,,0

odgovara:

tiho

besiedila:

260.

buljukbasa Mujo,

vec nikada;

oli

Tvoja cura ode za drugoga;

Da

j'

Vec

za koga nebih ni

za

cernog Sinjanin Gavranal

Ima u njeg Ti sakupi

A

ma

Pa

ih

zalila,

tri

tri

koliko

vise,

svatah;

hiljade

hiljade ti

Turak, drago;

vodi u Ogorelicu,

Pa docekaj svate Gavranove, Razbij

265.

svate,

a

otmi

Eto, Mujo,

cara

Kada

rukay

liepo

Dade njega

i

ti

270.

mene,

sicara. nakitila,

ostru Mad^arinu.

Ona terga ogru oko

vrata,

2*75,

 

— Pa mu dade

Za dva dana

Da

sreca

i

i

doniti

noci

dvie

tavne,

•

ravne Kladuse.

do

stignes

ti

ostar Madzarine,

 

da

Bog

dukatah:

hiljadu

„Bogoin brate Necel'

—

136

280.

Drugi danak, ostar Madzarine,

Dokle svane ce

Kladiisi

vrata

otvorit izlazit

Pred Kladusom loiidzu

Age

A I

A

sunce,

ogrije

Kladuse age

Iz .r.ni'

i

yino

ce

pit

s^rmali

cibuk

i

se,

ce, zaturit ce;

rakiu,

pripaliti,

merku ce kahvu

izpijati.

A

kad dojdes, ostar Madzarine,

Ti

agama bozju pomoc

Age

ce

(Hej

Madzare

Pa

ti

zdravljem odklen

290.

vici,

prifatiti

te

imarao?)

agah Kladusanah^

pitaj

ti

285.

Koje im je sve Kladuse glava.

Age

ce

ti

pravo kazivati:

295.

Nosi rukav Kladusanin Muji;

Pred njime se

mu

Ostavi

Pa .^

s'

Dok

ti

pokloni smirno,

rukav na kolienu,

izraakni,

podviv svoje ruke,

prouci knjigu

Ako Bog

da

i

sreca

od Boga

Te me otme Kladusanin Mujo

.fits

300.

saroyitu.

:

Dat cu

tebi

Kad

Madzar knjige dobavio,

se

zlalna

boscaluka.*^

Eto njega sirokim sokakom.

305.

 

-

-

137

Kada dodje gradu

kapii,

i

Al kapia pusta zatvorena Mislio

se

Mislio

se,

Sve

osfar Madzariiie, sto

mislio,

ce,

jednu smislio

ria

Pa on skoci gradu

A

bedemah

s'

kako ce?

i

bedeme,

11a

c^rnu

11a

310.

zemJjicii.

3Iomak ode zemljom po cenaru. Drugi danak dok ogrija sunce,

On

dodje na Kladusu ravnu.

li

Kladusi se vrata Iz

31

5.

otvorise,

Kladuse age izlazise

agah, jedan za drugime;

Triest

Pred Kladusom londzu zaturise;

Age

piju

vino

i

rakiu,

A A

merku su kahvu

U

to

sermali

320.

cibuk pripalili izpijali.

doba ostar Madzarine,

Ter agama „dobro

Age

.

su

mu

zdravljem

j^Hej

Madzaru

Onda

veli

.^Koje

jutro ^^

vice.

prifatilit

odklen

te

325.

imamo?^^

ostar Madzarine:

vara je

sve Klnduse

glava?^^

Uzanj stase od Orasca Tale, Plesce Muju rukam

,,Ovo

nam

je

po ramenim:

sve Kladuse glava,

Sve kraine, buljukbasa

Do

330.

Mujo.^^

njega je Madzar dohodio,

Pred njime se smirno poklonio, Poljubi

ga u

skut

i

u

ruku,

335.

,

,

,

 

— Na

kolienu rukav

Pa

s'

A

-

138

ostavio,

izmac^, podviv svoje ruke.

kad Mujo rukav ugledao,

Har ga bilo Na Mad^ara

s

triest

agah mladih, 340.

izkoladi;

oci

Pa sa zemlje na noge skodio, Pa pod cizmu bacio rukava,

cizmom

Hoti Mujo]

pogaziti.

Ot^ rukav od Orasca Tale,

Pa ga daje od Kovacah Rami.

Kad

Ramo rukav

je

345-

proucio,

Ode rukav od ruke do ruke, Dodj6 rukav Kladusanin Muji.

A

kad Mujo rukav proucio.

On Pak

od Kovacah Ramu:

dozivlje

od Kovacah

„Moj daid^a

Ramo, na

Leti,

Pa

opali

Pa

ti

gvozdenu prangiu.

kupi hiljadu Turakah

Do dya

sahta

da

si

i

355.

junakah;

na Kladusi,

idjemo na Ogorelicu,

Gavranove,

Docekati svate Razbit

svate, a otet dievojku,

Elo dajo cara Jos

Ramo,

svoje Kovace,

Sve po izbor konjah

Da

350.

obraz suze oborio,

niz

i

360.

sicara.^^

dozivlje lickog Mustajbega:

j^Prijatelju

,

licki

ka Lici

Mustajbezel bieloj

I

ti

leti

I

ti

kupi hiljadu Turakah

365.

 

— Sve po

139

izbor konjah

Do

tri

Da

idjemo u

da

sahta

Da I

po Bogu bratel

Orasac

b^rze na

si

na Kladusu,

Gavranove.

Tale, moj

ti

si

370.

bieli;

kupi hiljadu besliah

ti

Sve po izbor konjah

Do

A

junakah;

i

Ogorelicu,

Docekati svate I

-

pet

da

sahtah

kad oni

si

i

junakah

na Kladusu.

375.

razumili,

rieci

Svi se Turci na noge skocili,

bielomu,

leti

Svaki Svaki

dvoru gvozdenu prangiu,

pali

Svaki kupi hiljadu Turakah,

Pa

eto

ih

Najpervi je I

za njime

Ramo

licki

Mustajbeze,

njime hiljadu Turakah;

za

A I

od Kovacah

za njime hiljadu Turakah;

A I

380.

Mujaginoj

kuli

za

385.

njime od Orasca Tale,

za njime hiljadu Turakah.

Ja kakav je

Na njemu

A

kroz

Jos

A Na

od Orasca Tale

su

njiha

cohane caksire

,

propala koliena;

na njemu curak od medvieda,

390.

kroz njega izpanuli lakti; glavi

Oko kape

mu kapa trista

od jazavca,

praporacah;

Zavergo se cavlenom batinom,

U

njojzi je

pet

stotin

cavalah

395.

. .. .

,

.

 

m

-

-

(Odnilo ga

pet

Na

konju bagavomu.

kiilasu

djavolah )^

stotin

Pet stotinah Mujo

sakupio,

Pa odose ii Ogorelicu Po planini zalomise Turci, ;

A

tabor im

na poljani ravnoj.

Tri busie u

U

Ogorelici,

svakoj je po

Zatim malo

jutro

drugah.

—

nebilo

405.

osvaiiiilo,

budimska kraljica. i

Pervo zore

Od

trideset

zadiigo

,

Kada trece Uranila

400.

danka

biela

kapak otvorila.

tavnice

Pa izvadi rumenu Riizicu Vodi curu u bielu kulu, Izvede je u kavez

Ter

je

sviice,

liepo

Da

oci

Nanj'

dvie

odajii

pa je preobuce.

Kraljica je j'

410.

opremila

da

se

iiagledaju

obuce svilenu kosulju,

Vise zlata, nego biela

415.

platna,

Podkicena sicenim biserom

Pod nju mece gace

Do

koliena viici

Od

koliena

Na

uckurii

orli

do

gavrani,

dva kujimdzie,

Podkrojene kunom

Kuda steze

Da

joj

,

:

bauci

i

i

ciftiane

da

se

i

lisicom

nepriteze

uckur pupa nenazulja

420.

A

sverh

toga

beaz

ante ia,

 

—

-

141

Vise zlata, nego biela platna;

Pa

Dva

A A

mukademom

opasa pasom

j'

joj

do zemljice pala,

kraja

na svakom petdeset dukatah; na noge svilene

corape;

430.

Po corapim mestve pozlacene. Jos obuce

Sam Na

A

curka velikoga,

curak

joj

glavi joj

za

Sam

fes

je

dukatah;

stotinu

fino-fesa

fesa

cvietak udarila

je

cvietak

stoiinii

435.

dukatah;

Na verb cvieta alem kamen dragi; Kud se godir cura okretase, Na sve

A

niz

strane

Pa

se

petdeset

je

440.

dukatah;

stambolskom catiom,

prikri

Podkicena

udarase;

sedam pletenicah,

ledja

Na svakoj

svietlost

sicenim

biserom,

Nakicena madzariom zutom;

Dvie su ruke^

cetvere narukve,

Sve u sermi

u suhu zlatu;

i

Jedna glava

,

tri

Jedno gerlo

.

a

445.

su istifana cetir

gjerdana

Jedan l^^e od kercmi merdzana^

A

drugi je

A

treci je

sicena

A

cetverti

zute

cernoga

findzana,

bisera,

madzarie.

Koi bise od kercmi merdzana.^

450.

425.

Oni

curi

Izpod

vrata

stase,

Kano kdrvca po sniegu bielome,

455.

,

,, ,

 

-

—

142

Tere curi liepo ujisase

A

cernoga findzana

koi je

Oni curi po persima

Ko murecef po I

to

A

koi je

to

A

liepo

curi

460.

ujisase;

bisera,

sicana

Oni curi izpod I

knjizi bieloj

liepo

curi

stase,

dojak stase ujisase

od zutih dukatah

koi je

Po nizoko gjerdan

je

465.

spustila,

Po nizoko curu kucukase, Ter

joj

kaze

,

kuda gace veze.

Sgrabi curu za bielu ruku,

Pa je sved^

Do

niz

cemerli kulu,

dievera Ivan Senjanina;

Pa Ivanu besiedi 5,0 dievere

Eto

tebi

,

Ivan Senjanine

rumena Ruzica svoje

Pa odtlem se podize eto je

Opremi

470.

kraljica

Cuvaj Ruze, kako

Pa

—

glave*^^

kraljica,

475.

u drugu avliu,

mu

od zlata kociu;

Pod kociom osam bedeviah

Na

pracipu

lanano sodasce

V

Stono pravi osam bedeviah;

A

za njima

U

svakima

cetvere kocie, cetir

bedevie,

480.

Sve

ceiza

Sve

deiza ruha

dievoj diev ojac acko kog g ru ruha ha; ; za njima do devet seksanah,

A

485.

dievojackog

 

143

od

zlata

Pa

iztier^

Te

dozivlje

„0j

—

—

ko^ie

Ivan Senjanina:

dievere, Ivan

Senjaninel

Metni Ruzu u zlatne kocie/^

Pa da

Sve

dariva

Komu

budimske kraljice

vidis

kitu

svatove:

i

komu boscaluk,

jagluk a

Sve u sermi

490.

u suhu zlatu;

i

Causima od

zlata

Barjaktarim

od zlata barjake;

nadzake, 495.

Starom svatu, popu Ridjaninu,

Njemu dade sve

A

dieveru Ivan

Njemu dade

krilo

od zlata;

Senjaninu, demisklnju,

sablju

Koja valja sto zutih dukatah.

Kad

kraljica

Dok

viknuse ognjeni causi,

Razvise

se

Udarise

zile

svate

darovala,

kerstasi i

500.

barjaci,

borie.

Razvi barjak Cernogorac Ivo,

505.

Pred svatovim podje nazorice,

A A

za njime pope za njime

od Ridjana,

od Sinja Gavrane,

Za Gavranom od Senja Ivane

Za Ivanom od

zlata

kocie

510.

,

Za kociam ruho dievojacko

,

A

za njime kita

svatovi.

i

A

budimska kraljica, sa svojim slugam i viecnicim;

U

po polja svate

Pratila

ih

izpratila,

515.

,

,

 

-

—

144

se natrag povratila,

Kraljica

Na Budimu

senluk ucinila

Dokle zddrma do

A

kitu

izprati

Odtolem se

Kud god Zdravo

podigose.

svati kita

Ogorelicu.

Pod njom tavnu noccu

A

520.

svatovi

i

pod

dosli

topovah,

trista

svatove.

i

isla

,

prenocili,

u jutro rano uranili,

Pervo zore

Uz

A

biela

i

uz

planinu.

dana,

525.

Ogorelicu.

ostade pope Ridjanine,

Uredjujuc kitu

Dok

eto

na

,

Kako terce, ,,Zlo

ti

svatove.

Vlaha gologlava,

ti

Gologlava

i

goloj

iza

kobili,

glasa

530.

vica:

od Sinja Gavrane,

jutro

Nekrec' svate uz Ogorelicu; Planinu

su Turci

Tabor im je na

Na

planini

Tri busie

A

biela

planini

ravnoj,

535.

Ogorelici;

u Ogorelici,

u svakoj po

Da imades I

na

zalomili,

krila

krila

triest

Turakah.

sokolova,

labudova,

540.

Nebi perje iznielo mesa,

Kamo I

li

proveo dievojku,

bi

proveo kitu

i

Zato svati cuju

Nego

idu

svatove/' i

nehaju

545.

berzo uz planinu.

 

-

(45

i

—

Dokle drugo morale doletilo,

Kako t^rde „Zlo

jutrol

ti

glasa vice:

iza

Sinjanin

fl

Gayrane,

Nekrec' svate uz Ogorelicu, Planinu su zalomili Turci; Tri busie u

U I

Ogorelici,

po

svakoj je

Da imades biela

krila

krila

triest

Turakah;

sokoloya,

labudova,

Nebi perje iznielo mesa

Kamo I

li

to

Nego Al'

to

i

svatove ^^

cuju al nehaju,

svati

idu

555.

proveo dievojku

bi

proveo kitu

Za

550.

berdu uz planinu,

cuti

pope Ridjanine,

560.

Kako vice vlase gologlavo, Pak

A I

protiera

svog dobra gjogina,

poteie od bedrice cordu zastavi kitu

Pa jjOj

Nu

i

svatove.

Senjanina:

dozivlje Ivan

dievere, Ivan Senjaninel zastavi kitu

i

svatove;

Dobre vase konje odmorite,

565.

Dobrim konjma zobce nataknite,

A

vi pijte

vino

i

570,

rakiu;

Ja cu uzet do cetiri druga,

A Ja

cetiri

dobra oklopnika, 6u otic b^rdu uz planinu,

Ja 6u vidit,

dragi pobratime:

JeP imade vukah

i

575.

hajdukah,

10

 

Mi,

m

-

Turak Kladusanah

brate,

?^^

Ivan odmah konje zaustavi,

Dobrim konjma zobce nataknuse, Oni piju vino

Pope uze do

i

rakiu

druga,

cetiri

Pa on ode berdu uz

580.

planinu.

Dok na pervu

udrio busiu,

Na njeg puce

trideset

pusakah:

Bog mu dade rane nedopade. Halaknuse, Boga spomenuse,

A

za britke corde

585.

prifatise,

Posiekose trideset Turakah.

Kad na drugu

busiu,

udrio

Opet puc6 trideset pusakah^

A

jedna nikog nepogodi,

ni

Ter

ovu

i

izsiekli

Pak na trecu I

tud'

puc6

590.

busiu.

udrili

busiu,

trideset

pusakah;

Bog mu dade, rane nedopade. Izsiekose Kladusane Turke;

Sam I

utec6

od Orasca Tale,

odvuc^ klincanu batinu,

Nehtiede ga pope ni

goniii.

595.

Pop

b^rdu na planinu,

izadje

Pa on

vidi

Pa

pope natrag povratio.

se

U

turskoga,

tabora

•

—

600.

doba od Orasca Tale,

to

Dolazio k Mujinu cadoru.

Pred njim Mujo na noge skocio: 605,

od Orasca Tale

gela

jjGela, 0 :

I

 

-

147

~

Siedi,

Tale, da pijemo vino.

JesiP,

Tale, proucio fale,

Bolan Tale, sto

ti

kazu:

fale

V

Stono g^rcu cerni gavranovi? Sto svijaju

A

sto

^^Ja

mercinjasi?

klicu

zuti jastrebovi?^^

veli

od Orasca Tale:

mu

Al

orli

sam skoro

fale

Meni, Mujo, jadno busie nase

Tri

A

u svakoj po

proucio, fale

kazu:

triest

Turakah;

cerni

A

mercinjasi,

I

U

orli

gavranovi,

poklicu ^uti jastrebovi.^^ to

615.

izgibose,

S toga g^rcu svijaju

—

doba pope od Ridjana,

Dolazio

kiti

610.

620.

svatovim.

i

Pred njim Ivan na noge skocio,

Ruke

sire

,

u

lisce

se

Ijube

Pa govori popu Ridjaninu: „Jesir, pobro,

Uhodio staze

i

staze

uhodio?

bogaze?

625.

Jesil'

Na

dobra gjogu izvodio

Jes'

vidio

Smiedemo

AV mu

tabora turskoga,

pope od Ridjana

veli

Bogaze sam

bogaze;

i

izkercio,

liepo

sam

:

staze uhodio,

ti

Uhodio staze

staze

630.

na njeg udariti?^^

li

„Dobro sam

A

Ogorelicu?

planinu, na

635.

namiestio,

liepse

10*

 

-

148

Mores gonit od

kodie;

zlata

Dobroga sam gjogu izgonio

Na

na Ogorelicu,

planinu

Vidio

sam tabora lurskoga,

Mi smiedemo na njeg

640.

udariti.,,

Odniah zovnu C^rnogorca Ivu: jjPobralime

Nu

izberi

Ma

hiljadu

Odmah

,

C^rnogorac Ivo druzine,

hiljadu

svojih

hajde na

I

Cernogordc, poljane ravne

^

645.

Pa obkoli svu vojsku Mujinu. Ja cu uzet, mat Pelnajst

stotin

te

Ijutih

rodilal

oklopnikah

Gjuvegiu Sinjanin Gavrana Izlierat

Ja

cu

Na vas

cu berdu udrit,

uz planinu.

650.

mati le rodilal

tabor Kladusanin

Muje.

dobro, Cernogorac lyo Tko pobiegne u jelove grane, Slusaj

Oli

od nas,

oli

od Turakah,

655.

Sve

sieci

ti

Nikom Jos

Senjanin Ivaua: Senjanin

dieyere,

jjHej

grane jelove.

u

nedaj

doziylje

Elo

Cernogorac Ivo

,

Ivanel

660.

od zlata kocie,

tebi

* I

A

pet stotin i

ceiz

oklopnika, dievojacko.

Ijuta

ruho

To rekose,

se

tu

razstadose.

Ode Ivan uz Ogorelicu, 665.

Pa obkoli svu vojsku Mujinu.

 

-

149

-

Odtalem se pope podignuo.

Kad

izajd6

b^rdu na planinu, Kladusanin Muje,

Blizu vojske

Svoje druztvo liepo svietovao j^Kad se blizu vojske

A

vi

za

ostro

tie

udarite,

gvozdje prifatite,

spomente ime Isusovo.^

To rekose, tako Kad se

blizu

On

njih

na

Kuburliam o

A

670.

vase puske izpalite,

Kuburliam o

A A

sastanemo,

za

ostro

ucinise.

675t

vojske sastadose,

puske izpalise, tie

udarise,

gvoidje prifatise,

Sporaenuse ime Isusovo:

680.

Germi, siva, k^rvca se proliva, Ni brat brata poznati nemoie,

Kamo

li

6e Turcin kaurina

Necuju se piesme Nit se

cuje

ni

popieyke,

gusal ni tamburah,

685.

Nego jauk

i

plad od junakah,

G^rmljavina sibah

i

pusakah,

Zveketanje macah

i

kadarah,

Nebi reko, nebesa se ore

A A A A

u dubine mora

planine iz

690.

boja konji izlicaju,

na njemu binjedzie nejma* tko biezi u jelovo

granje,

Sve docika Cernogorac Ivo

Nikom neda u granje

— 695.

jelovo.

 

— Dzenjak bio

U

S pet sa

I

s

stotinah

Ijuta

oklopnika,

Ruzicom gizdayom dievojkom. izasli

700.

berdu na planinu,

da Yidis gizdave dievojke

Od

A

sahta.

svojim od zlata kociam,

Kad Ja

ciela

tri

doba od Seiija Ivane,

to

I

—

ISO

kocie pendzer otvorila,

na pendzer glavu izmolila,

Pala tama

od neba do

talah.

705.

Boga moli gizdava dievojka: mi Boze

j^Daj

od Drine vedrine,

Jugovine od Hercegovine^

Da

iztiera

Da

ja

vidim,

ginu?

CijiP

Sieva Igra

tamu

li

li

iz

poljane,

zalostna

ciji

li

mi majka

ostaju?

mi sablja Mujagina?

mi debela gjogina?^^

Kod Boga

joj

liaer

dova

bila:

710.

Popuhnu

Yietar

joj

tamu

Iztiera joj

Kad pogleda Al se

A

biele

vide

715.

planine,

sa

poljane;

iz

glavita

dievojka,

sarucine,

biele

kape kaukcine.

se

720.

Ugledala Kladusanin Mujii:

Mujo igra debela gjogina. Al

mu

igra? jer

sto

je

nevolja,

gonja pope Ridjanine.

Jer ga

Berz je gjogo,

ga vuci

izjeli

Pa nemore pope

725.

dostignuti.

ll  

— A

kad

vidi

151

-

pope Ridjanine,

Da nemore Muju

doslignuti,

Dobro svoje kopje uzidao,

Svom

izmedju usiuh,

g-joginu

Gleda Muju po svilenu pasu.

A

null

popa,

 

srece

lose

ti

730.

je,

Neudri ga po svilenu pasu,

Vec ga sgodi medju

On I

A

utece niz

lopatice.

Ogorelicu,

odnese kopje u ledjima.

kad Mujo na Udbinu sadj^,

Tud

se

s

Niz Muju

A

dobrim gjogom razstavio se

keryca otisnula.

kad gjogo na Kladusu dodj6,

Ka

bielu

dvoru Mujaginu:

Od

avlie

yrata

U

735.

avliu

otvorena,

gjogo uhodio.

740.

Na Na

avlii

sadervan vodica,

vodici Hajkuna

Ona

bielo

dievojka^

umivala

Kad ugleda bratova Pa se gjogi „Gdie Gdie

si si

gjogina,

oko vrata:

fata

moje dobro staro

gjogo,

moga

brata

ostavio?^^

Ona ciknu kako guja Pa

dozivlje

5^Jah

Ah

750.

Ijuta,

majku:

ostarielu

moja mila majko,

starice,

Eyo gjogo mog

A

745.

tielo.

Mujage

brata

na njemu neima Mujage has

nam

je

755.

Mujo poginuo;

 

Na

gjogi su

-

152

tri

ruina nBana:

Vas u k^rvi gjogo ogreznuo; puske Mujagine,

Izpraznjene Izpraznjene,

su napunjene.^

ni

Zakukase do dvie kukavice,

760.

Pred bielim dvorom Mujaginim, Kukale su do aksama cernog.

U

ta

doba Kladusanin Mujo.

Majka „Gdie Jesil'

A

sinu

s'

oko vrata:

fata

Mujo, moje dobro drago zdravo, jesil zadobio? si,

gdie

ti

je

ostala

765.

druiina?'^

Sinak majci tiho besiedio: ^Prodji

me

Ostdla je

se,

ostala

ostariela

majkol

druzina

Na

planini,

Na

ledjima ledinu

na Ogorelici, miereci

770.

ocima vedrinu gledeci.

A I ja

sam

dobro zadobio:

ti

Donio sam kopje u ledjima; Vadi, majko,

Tako Turci

obadya

ti

svietal^^

izginuli.

Ijuto

—

—

775.

Odtalen se svati podignuli,

Zdravo I

dosli

kod Sinja pirbu

Pirovase

tri

Bog mu

s

Do

njome

Da

k6eri,

i

780.

ucinili;

nedielje

dvie kceri

P6rve

kamenome,

Sinju

danah.

porod dao:

liepi

sina

detiri;

posliednje

sinove, '

nevieste nezatidu zavah,

785.

1  

Da im Davno

A

rai

nije bilo,

da

153

—

na ognjistn kavga. sad se spominjalo.

smo zdravo

i

veselo

—

13.

imiju

m mmm.

bez gjurgjeva

liejma

lieta

Nejma

brata

Bratjo

moja, a

nerodiv ga majka;

Da vam jednu Asikuje ule

danka,

i

druzino moja, lakerdiu ka^em. kopile

5.

Taman glavom Senjaninlvane, Nedaleko u bielu Liku, Bieloj

lickog Mustajbega,

kuli

Za dievojkom mladom Abegzadom, Liepom sekom lickog Mustajbega;

10.

Cesto curi na pend^er dohodi:

U U

godini

svakoga mieseca,

miesecu svake nedieljice;

Pa

s

Da

je

dievojkom vieru utv^rdio,

—

nigda ostaviti nece.

Ona njemu tv^rdu vieru

daje,

Bas da njega prevariti nece.

Pa zabaci

ule

i

15.

—

kopile,

Pa zabaci za godinu danah

Da

na pendiere ne6e,

dievojci

—

20.

 

-

-

154

Skoro beze, kad iz lova dojd^, Seku svoju na avlii najde, Brizan beze ^^Seko V

Sto

se

seki

mlada Abegzado,

moja

moja neudajes seko?

Sto mi bude I

zita

zeleno

A Sto Iz

Ja

preko

25.

lieta,

onoga siena zelenoga

Svatski konji V

progovara:

zito

sieno

pozobase.>

izidose;

mi bude u hardovih vina,

hardovih

sve popise vino.

sam tebe

Ka onomu

30.

sestro

poklonio

Suljagic

Mehanu;

V

Sad onakog neima junaka Sestro moja u kraini nasoj

35.

odzaku nejma

Bogatijeg na

Od Mehana,

Suljagica mlada;

V

Suljagic je Silni

se

spremaj

Doc

ce

svati

Kako

cula

Smotav

izide

moja sestro draga,

neboga dievojka^ pobieze

ce

sto

divit

knjige

hartie

kule,

od zivota;

sve misli na jednu

Pak se masi na

I

iz

demir cardake,

na

misli

Dobavi se

40.

u nedielju trecu.^

skute,

Pak se

A

»

vuce medju kaurima;

Vec

Pak

od Turakah,

dika

rafe i

45.

smislila,

dolafa,

kalema,

brez jazie,

Pak napisa knjigu na kolienu;

50*

 

—

155

Cudno cura knjigu

Kamo

bolan pusca za Turcina?

Tvoja mi je viera

Da mi

Da

j'

znati,

kapetan Ivane

okajala

Sve u majke

Da

55.

omilila.

meni biedan poginuo,

si

Ja bih tebe

A

naldtila:

ona te ubila?

Yiera,

me

Jer

—

moja srieco perva

Ivane

,,0

I

liepo:

—

kose plela, nikad se udavala ne bih; siede

znadem, da

ja

Ja bih svoje ruho Slala

Nebi

bih li

ti

si

s'

razbolio,

prodavala,

ga ce cer rkvi kvi man manast astiru, iru,

Bog dao

lastcinu

^

60.

A I

Iz

da znadem tako bi ruho

si

65.

osiiznjio,

prodavala,

suzanstva tebe izbavljala.

Da mi

A

da

da

znati,

j'

si

se

s

Klela bih te

kapetan Ivane,

drugom ozenio

za

:

moga:

zivota

70.

Od evlada neimao hajra?

Ako Eto

si

se

stogod zabavio,

moja knjiga biela:

tebi

Kupi cetu, hajde u planinu,

Otmi mene na mejdanu

Da nedajem

vieru za nevieru.^^

Kad dievojka knjigu Pak se

misli

75.

liepu,

nakitila^

neboga dievojka,

Gdie ce naci knjigonosu mlada.

Nuto

vidi

sriece

u dievojke

80.

 

Tu

156

se bise suianj

~ prigodio

Uprav glavom barjaktare Luka^

Od onoga Senja kamenoga. Pak

procvili

Kako

—

u tavnici Luka,

do neba se cuje;

cvili

85.

Mlid6 Luka, da necuje nitko,

Al ga slusa

Pak dohodi

licki

Mustajbeze,

tavnici

na vrata,

Nasem Luki k^rko progovara: barjaktare Luka

jjBre,

sto

Al'

si

gladan kruha bieloga?

AP

debelog ovnovine mesa?

Ali,

vlase,

cvilis

vina

i

rakie?

90

Barjaktare tiho odgovara:

„0 moj

aga, licki Mustajbeie

Toga svega imam

Ma

tavnica kuca

mene

Prija

Nit

me

Al'

veli

;

dohodise

—

oni izhodise;

cienis,

mu

nit

licki

mi ciene ka^es?

se Boga,

barjaktare

I

Luka,

Jer se meni sobet dogodio,

•

udajem svoju seku dragu;

Ja

Da

se nije

100.

Mustajbeie:

„Ule jedno, barjaktare Luka Mol'

95,

izobila,

dodijala

Koji suznji poslie

•

105.

sobet dogodio,

Nigda nebi Senja

ni

vidio;

Ja bih tebe obiesio Luka, Jer

A

meni teiko dodijao,

si

onizim Ivan kapetanom

s

 

Bieloj

U

Liki

-

-

157

vrata

zatvorio;

tebe je pogolema

—

ciena:

Tvoja ciena hiljadu cekinah, I

stotina

divan kabanicah,

Tri

barila

Tri

tovara

Dva

A

praha inglezkoga rozolin

115.

rakie,

tovara primorskih

smokavah/^

kad cuo barjaktare Luka,

Ciknu Luka, kako zmija

Ijuta

^jAjme aga, do Boga miloga

Toga nebi sva kraina

dala,

120.

110.

Kamo Valja

li

ce

dati

—

prenevoljni?

suzanj

za nevolju Ijutu;

Prod aval cu moju kulu bielu I

pod kulom dugu pridvornicu,

Pak 6u

AP

veli

j^Trazi,

Njemu „Ja

tebi

dati

mu

licki

125.

dugovanje. Mustajbeze:

Luka, za se dobra jamca/' veli

barjaktare Luka:

sam, aga,

dobra

naso jamca,

—

Dobra jamca, Boga velikoga.

130.

'^

Turcin bise, za Boga znadise,

Njega pusti

iz

tavnice tamne.

Podj^ Luka izpod kule biele,

Ugleda

ga ralada Abegzada,

Na njeg mahnu rukom Ter se sv^rnu pod Probaci

U

mu vezena

i

bielu

135.

jaglukom, kulu;

jagluka,

jagluku knjigu sarovitu;

Jos

mu

cura

naustnice kaze:

140.

 

—

158

—

jjBogom brate, barjaktare Luka

Ako zdravo

bielu

Senju dodjes,

Nedaj knjige bas nikom drugomu

Neg' u ruke kapetan Ivanu;

Ako

njega u zivotu najdes,

Tebi ce se

Kad

On

Dok I

se

platit

poputbina/^

Luka knjige dobavio,

osinu poljem se

145.

fati

debeliem,

Kunare planine,

onoga hlada bukovoga;

150.

Siede Luka u

debelu hladu,

Siede ravno do pocine malo,

Da

prividi

knjigu

sarovitu.

Kad odveza vezena

A

uz knjigu stotinu

jagluka,

dukatah;

155.

Kad dukate gjida opazio, I sam se je nasmijao Luka Pa dukate u zadzepak spremi,

A

u niedra knjigu sarovitu,

Ter se skoci na noge lahgane. Zengjil noge,

brate,

160.

primakose,

Pak izpade na Kunar planinu, Put okrenu Senju kamenomu.

A

On

kad bio Senju kamenomu: nehtiede

svojoj

kuli

bieloj,

165.

Vec okrenu u pjanu mehanu.

A

kad banu u mehanu Luka,

AV

to

siedi

trideset

serdarah,

Oni siede, rujno piju vino,

Medju njima kapetan Ivane;

 

—

159

—

Njima Luka boiju pomoc vice: jjBog pomozi,

sokolovi,

sivi

Sve ufanje Senja

bieloga ^^

Oni njemu Boga prifatise;

Pak kad

oni

Luku

Sve pram njemu na noge

Pram njim Ruke Po

tri

ruce,

175.

opazise, skocilo;

skoci kapetan Ivane a

u

lisce

puta u bielo

Ijube,

lisce,

170.

A

u celo junacko:

cetverto

j^Gdie

Od kad

barjaktare

brate,

si

nam

si

brate

180.

Luka

I

osuznjio,

Pozelismo liepa cetovanja; Nisil'

sriecom soko utekao?

Hi

se cienom

si

ucienio ?

185.

Al zaplaka barjaktare Luka

^Nisam borme, brate utekao,

Vec golemom cienom da

Boljeb' bilo

me

ucienio,

—

ziva

nije

Ciena mi je hiljadu cekinah I

190.

,

stotina divan-kabanicah, .

Tri barila

praha inglezkoga,

Tri tovara

Dva

AV

rozolin

prim pr imor orsk skih ih sm smok okav avah ah.^ .^^ ^

tovara veli

jjMuc'

rakie,

mu

kapetan Ivane:

neplaci,

195.

barjaktare Luka

V

Ziva glava

A

dugovanje pla^a,

od mertve nejma

Pak se ma si Ter

mu

sebi

ni

dinara.^^

u niedarca,.

200.

baci triest niadzariah.

 

Tude

siedi

160

trideset

— serdarah,

Svaki dad^ po deset dukatah;

Pak siedose rujno Kraj

ga vinom

Zalaze ga onizim

Kad

vino;

sebe ga Ivan posadio,

Zaliva

I

piti

se

i

rakiom,

mesom ovnovinom,

taljanskim beskotom.

Luka ponapio

vina,

,

205.

Masio se sebi u niedarca,

Ter izvadi

Pak

je

dad6 kapetan Ivanu.

Kad

se

Ivan knjige dobavio,

Na

pecat razkinuo,

knjigi je

Te kad

vidi

sta

mu

Tezko se je Ivan Svi serdari

210.

tanane knjige,

list

knjiga

kaie:

215.

zamislio.

mutom zamukose,

Pogledaju jedan na drugoga,

Na Ivana

oci

Pa Ivanu

riec

upiraii,

govorili:

Sto je Ivo? nasa poglavico,

Odklen knjiga. od koga

Ona

li

grada?

—

220.

usanula ruka,

biela

Koja je je tako

nakitila,

Tebe, Ivo brate, zamislilal

Ar

im kapetan Ivane:

veli

225.

^Bratjo moja, trideset serdarah

Evo

f

knjiga iz biele Like,

Bas od kule lickog Mustajbega,

Od

dieyojke mlade Abegzade,

Liepe seke lickog Mustajbega

—

 

Na

dievojku

Svati prose

Pak

je

Ona meni

svati

sa

navalili,

cetiri

bratac

beli

Ka onomu

161

strane,

poklonio,

V

Suljagic Mehanu. bielu

knjigu pise:

Da

ja

kupim jednu cetu malu,

Da

je

vodim u Kunar planinu,

235.

230.

Da

otmem,

je

na mejdanu,

bratjo,

Jer sam curi tv^rdu vieru dao,

Da

je beli

240.

necu.

ostaviti

V

Sto

cu,

moga?

od iivota

bratjo,

Ostad6 mi viera u Turkinje.^

Njemu

trideset

veli

serdarah:

kapetan Ivane

j^Poglavico,

I

Kupi 6etu, vodi u planinu; Bolje

Neg'

nam

ostavit'

Svi cemo

ti

pije,

j^Bratjo

poci u

ceticu.^

serdare,

na noge se ska6e:

Ter kupite cetu

bieloj,

silovitu;

Druztvo vodte mojoj kuli ja

250.

moja, trideset serdarah,

Svaki hajde svojoj kuli

A

—

vieru u Turkinje

Kad Ivane razumi Casu

posteno,

poginut'

je

245.

idem svojoj kuli

bieloj,

255.

bieloj,

Izun uzet od starice majke;

Pak cu

Svome

pisat

list

tanene knjige

pobri Petru Merkonjicu,

Nek mi pobro u

ceticu

dojde,

—

Jer bez Petra nije detovanja/^

260.

11

 

Pak

A A

poleli

svojoj

kad

dojd^

izajde

kuli

svojoj

kuli

Gdie no stara

Na

bieloj

ruku Luku barjaktara.

za

Pak

162

gjerg-jefu

kuli

bieloj,

na cardake. siedi

sitni

na

duseku,

vezak veze.

265.

K

njoj

poleti

u obadvie ruke

Poljubi je I

u biele

suvise

Kako

dojke.

svoga;

roditelja

bratjo,

Podmac^

A

kapetan Ivane,

knjigu

joj

270.

sarovitu.

kad stara knjigu previdila,

Ivanu je sinu besiedila

^0

moje

Ivane,

NeostaAJjaj

drago

diete

u Turkinje;

viere

275.

Kupi cetu, hajde po dievojku; Bolje

poginut posteno,

je

ti

Neg' ostavit vieru u Turkinje.'^

Kad

Ivan majku

je

Od

mila je

On

se

I

nakiti

Svomu

divit

sto

pobri

cu

Sve mu Knjigu 1

dad6

i

knjigu

dolafa,

kaleina,

kolienu,

285.

pojde u celicu.

vani pise

na

Peiru 3Ierkonjicu,

Da mu pobro

A

rafe

280,

knjige brez jazie,

hartie

Pak

suze prolivao;

masi na

Dobavi se

razumio;

lakerdiu,

duljil

slo je

i

kako je

dade Luki barjaktaru

mu

deset

madzariah.

290.

 

—

m—

„Nosi, Luka, knjigu u PrimorjA

Kupi, brate, pusto dygovanje, Ni kod Petra krivo

Kad

se

bili

nece.

Luka knjige dobavio,

On okrenu u k^rsno Primorje;

M

295.

Pak kad saso Luka u Primorje,

On

nehtied^

kuli

M^rkonjida,

Vec okrenu u pjanu mehanu;

A

kad banu u mehanu Luka,

Al

to

Petar pije

S njime Sto

cerveniku vino;

do sestdeget drugah,

pije

Petar o

ih

300.

Petar Merkonjicu,

siedi

Koji s njime

asluku hrani,

da Primorje brane

Od Turakah,

305.

Bosnjakah.

silenih

Njima Luka bozju pomoc vice, Oni njemu Boga

Kako

prifatise.

Luku opazise

oni

Svi pram njime na noge gkodje;

Pram njim Pak se Po

A

tri

Ijube

Odkad

u

lisce,

bielo

puta u bielo lisce

cetverto

jjGdie

310.

skoci Petre Merkonjicu,

u celo junacko:

brate,

si

nam soke

si

Luka

barjaktare

I

315.

osuznjio,

Pozelismo liepa cetovanja; NisiF

Ali

A

si

sriecom soke utekao? se

cienom ucienio?^

zaplaka barjaktare Luka:

^Nisam borme

320,

brate utekao,

11*

,

..

 

-

164

-

Ve6 golemom cienom Bolje

Pa

A

b'

mu veli

bilo,

da

me

kaze sto je

mu

ucieriio

nije i

,

—

ziva^

kako

je.

Petre Merkonjicu

Luka,

neplaci barjaktare

jjMuc'

325,

V

Ziva glava dugovanje placa,

A

od mertve nejma

Pak se

raasi

Te mu

baci

Posadi ga

A I

Kad

On

dvaest madzariah;

uz kolieno,

sebi

rakiom,

i

hlieboni

talianskira.

Luka ponapio

se

330.

mesom oiiovinom.

zaiaze

onizim

dinara.

u niedarca.

sebi

ga vinom

Zaliva

ni

izvadi

tanene

list

piva.

335.

kiijige.

Dodaje je Petru Merkonjicu.

Kad

Na

Petar knjige

se

pecat

knjigi je

Kad pogleda knjigu

Te kad

Na

knjigu

Pak

sta

vidi

se

mu

dobavio,

razkinuo sarovilu

kaze

knjiga

340.

Petar nasmijao;

Petre Merkonjicu:

besiedi

„Eh, moj pobro kapetan Ivane Cudno ti je bula omilila?

A

tako

345.

mi bora velikoga

Ja se hocu potruditi beli, I

do sestdeset drugah;

povesti

Ja nehranim

Da mi

piju

do

sestdeset

—

drugah,

po Primorju vino

Ni da Ijube primorske dievojke,

350.

I

-

 

Ve6

ja

hranim do sestdeset drugah,

Cetovati po

Da

ih

m—

jedu

planini, orli

i

pobro,

gavrani.^

Pak na dru^tvo ceru ucinio: jjNa

noge se, moja bratjo dragal

Pripinjite I

liite

na kais opanke,

u bura^e vino,

Vakat dojde, Cetovati valja

Neimamo pare Mi nejmamo

NeceP Bog

Ne6emo

355.

li

—

dinara,

ni

zasto

s'

;

dat jal

stogod

srieca

260.

vina,

napit

doniti,

zacariti.

Sva dru^ina na noge skocila,

Pa

U

pripela

opanke,

na kais

bura6e natocise

Odmah

pivo.

Petre M^rkonjicu

skoci

Pak po

365.

svietla

sriedi

,

dzeverdana,

Ter odtisce k Senju kamenomu. 370.

Napred gazi Petre Merkonjicu

S njim poredi Luka barjaktare,

A

za njima do

sestdeset

drugah.

Kad banuse Senju kamenomu Bieloj

Ar Iz

to

kuli

kapetan Ivana,

doslo

pod kule

Oni

piju

tole

375.

serdarah,

trideset

zametnuli,

cerveniku vino.

Opazi ga kapetan Ivane,

Pak pram svojim pobrom

Ruke ruce,

a

u

lisca

izsetao

380.

Ijube,

,

 

Po

A

tfi

puta

166

-

u bielo lisce,

cetverto u

celo junacko;

njem

I

Ivan tolu postavio.

fred kulom se kerstai barjak

A

vija

pod njime nikog neimade

Kako dodje

385.

Luka,

barjaktare

Kako dojd6 pod barjak

unidj^,

Pak za templin rukom

prifatio,

Dok

Petar vina

se

ponapio

Dozivao kapetan Ivana:

390.

kapetan Ivane,

jjPobratime

Nisam doso Senju kamenomu, do

izveo

I

Da po Senju Vec

Da

jedu

Senju dievojke,

orli

Vec Ba noge, Kad

On Pak

gavrani;

i

sladak pobratime

Ivan pobru razumio,

je

se

na noge lahgane,

skoci

eto

na

tielo

udari

i

haljinam,

odielo:

na noge kadifli caksire,

Bre

Na koim

su kopce

Vise

mu

Neg

tanane

A

400.

ga na visoku kulu;

Primace se sergu I

395.

po planini, pobrol

cetovat' ih

vino,

izpijaju

da Ijube po

I

drugah,

sestdeset

je

zlata

gjumislie

—

405.

pod kolienom,

cohe nad kolienom;

obuce burundzuk kosulju,

Sverh kosulje demir anteriu Sverhu loga dvie jecerme, pobro,

 

—

167

—

Dvie jecerme, obe od kadife,

410.

Na

njima

Jedne

toke

su

strane,

druge savite;

a

slite,

obi

s

mukademom pasom

Uteze se

Od bedarah do

rebarah;

vitih

415.

Za pas zadi dvie bresanke male

Obe one brez kremenjah pale, Iz

Svu u sermu

Na

kojoj

okovanu

palu

inedju njih

zavijenu,

svietlu

sve drago kamenje;

je

420.

Pak na pleca melevis dolamu,

Na

puca

su

kojoj

obi

s

strane;

Ima, brate, sestdeset putacah,

Svako mu

od dukata ^uta;

je

Pod gerjocem gdie puce sapinja,

Ono mu Jest na

U

Ona

sestdeset dukatah;

je

burmu.

njemu

kleto

tri

litre

zavijeno,

rakie,

Cim Ivane mamurluk

Kad

,

od biljura

casa

je

der^i

425.

430.

razbija

soko po planini;

cetuje

Pak na glavu kapu zerdaliu, Za nju

sedam celenjakah,

zadi

Taknu osmo,

deveto:

krilo

a

Celenke se na cekerk okrecu

A

krilo

se

Te junaka Iz

 

celenak'

435.

na opase vija, tuce

po ramenih

sipke

Kucaju

mu

Da ga

britka

niz

pozlacene,

piece

siec

;

siroke,

nemoze

—

168

sablja:

-

440.

Nisu njemu ostale od babe,

A

nije

za

ih

Ijuba

Niti

blago

roda donila,

iz

momak

(Jer se

kupio,

ozenio

nije.)

Vec sve soko na mejdanu Kad

On

Ivan

se

opremio liepo,

^Mihovile, moja

I

slugo

nama vina

i

vierna

duhana,

beskota hlieba principova,

Ako

nam de

bi

450.

ovnovine mesa,

debela

Jos

455.

slugu Mihovila

dozivlje

Spremaj

steko.

potriebe

bilo,

V

Sto 6e

za

bill

petnaest

Pak se skoci na

A

po

sriedi

nog-e

svietla

danah,^ lahgane

dzeverdana,

455.

Ter dozivlje Luku barjaktara: jjNa

noge se, barjaktare Luka

nam

alaj

NeceP Bog

dat'

Ponesi

Necemo Neces

Odma

jal

stogod

li

li

kerstas barjak,

se

srieca

doniti,

zadobiti,

oduziti

460.

duga ^^

sko5i barjaktare Luka,

Pak podbio

alaj

kerstas barjak,

Ponese ga uz planinu Luka

Spored njime kapetan Ivane,

S njim

A A

za

poredi Petre Merkonjicu,

njima trideset serdarah,

za njima

serat

i

Od^ ceta uz Kunar

Dok

 

465.

izisli

kraina. planinu.

na v^rh Kunarice,

470.

m—

Do onoga

zelena jezera,

Ondie Ivan cetu ustavio Ustavio, tolu postavio,

Te

siedose

uzinati

cervenike vina;

Sira, hlieba,

Uzinajuc

tude

omerkose

475.

tude.

Kad u

jutru

Bratjo

moja, treca nedieljica:

osvanu nedielja,

Uranio kapetan Ivane,

Pa se sece soko po planini,

On Dok

od jele do

sece

se

480

jele.

zamieri ponajvise borje

Njem' se Ivan penje uz ogranke I

poteze s^rcali durbina,

mu

Odvije

deset kolienacah,

Okrenu ga

niz

Bieloj

lickog Mustajbega.

Ar

kuli

se

pusto

bielu

polje

Liku

usirilo

Sve od dobrih konjah

i

jiinakah:

Svati jezde

uz polje zeleno,

Taman

lickog

Ta sve

Sve

ih

kuli ih

je

485.

490.

Mustajbega;

rastimao

Ivo

po imenu znade

Ivo

§to je godi gujah u Kraini

Ta sve

ih

je

kudra pokupio

jasi

buljukbasa Mujo,

Na svojemu

pelivan gjogatu;

Napred

495.

Pak za njime Nakic Useine,

A

do njega Gjulic Ibrahime,

Pak za njime Tankovic Osmane,

 

500.

A

—

170

do njega Blazevic Omere;

Nad njime

zelen barjak vija,

se

Dva junaka

dva

A

V

njime

za

Na

A

Mehane,

siihii

njime Kovacina

za

Na svojemu

A

nose krila;

Suljagic

vas u

alatu,

mu

pretilu

Bas

A

pobratime*

Poperzenovicah

bratje

u Kraini nejma;

ze§cih

ih

510.

njime budalasti Tale^

za

Na svojemu bagavu I

Ramo,

dilasu;

za njima, sladak

Devet

505.

zlatu;

kulasu,

pod njim se kulas pomamio

Ni jednoga biesniega

nejma,

Sve mu kulas na kolace skace;

U

mu

ruci

Ililjadu je

cavlena batina stratio

Jos je pola

A

za

515.

cavalah,

nacavlao nije

njime serat

i

kraina,

Pa ostale sve kraiske guje, Ubodice

kersne nakomice.

,

520.

—

Kad Ivane svate opazio, Torstruka ga ufati groznica; Baci

durbin

sa jele

zelene,

Pod njim su se noge uzderhtale

Do

A

po jele derzao

se

siabla,

od pola niz jelovo

granje;

;

525,

Leii Ivo glavom brez uzglavja,

Padjekuje

K

njem

iz

serdasca

doleti

svoga.

Petre Merkonjicn:

530»

 

—

—

171

V

„Sto je pobro? da od Boga nadjes.^

A

mu

veli

me

„Nepitaj

A

da

kapetan Ivane

vidis

sladak pobratiirie

u Turakah

sile

I

:

kraini,

535.

Slo je godi gujah u Ta sve ih je pokupio kudra ^

A

vam

cu

sto

Sve mu kaze

je

sto

zavedoh serat

^.Ta

Pak ce moje ce

Klet'

Da im

izginuti

pogubio

sam mlio da

Medjer

540.

sinke.^

Ivane

se

si

bolji

si

poplasio

Ivo, jedna

Ja nehranim do

Da mi

druztvo,

M^rkonjicu:

Petre

se

Pak tog

je.

krainu,

i

^Pobratime kapetan Ja

kako

i

mene sve jimacke majke

Ivo

Nasmija

lakerdiu

duljit

I

junak, pobro

sestdeset

?

—

 

strasivica

drugah,

po Primorju vina,

piju

Ni da Ijube primorkinje mlade,

Vec

planini

jedu

ih

Vec Ivane, Kazi pravo

Kad

kuli

orli

,

tako

pobro

.

—

gavrani;

i

pobratime

slatki

saso

bi

Bieloj

550.

hranim do sestdeset drugah^

ja

Cetovati po

Nek

545.

bio

zdravo

555.

u bielu Liku

lickog Mustajbega,

Na pendzere mladoj Abegzadi, Po

cera

Na

ocisce k

bi

te

cura tebi

poznavala,

izhodila?*^

560.

 

A

mu

veli

kapetan

„Pobratime Petre

Kad

Bieloj

Ivane:

Merkonjicul

u bielu Liku,

saso

bih

-

172

licko^ Mustajbega,

kuli

Na pendzere

—

Abegzadi bih tokam i jecermom,

Zveknuo

Po

torn'

Na

ocisce

mladoj

me

bi

565.

cura poznavala,

k meni

izhodila/^

Kad razumi Petre Merkonjidu,

Svomu

pobri

„Daj mi^ pobro, toke

i

cu otic u bielu Liku

Ja

NeceF Bog

Da

jecermu,

—

srieca

jal'

doniti,

vidim mladu Abegzadu:

ja

Jeli

dat^

570.

besiedio

riec

koliko je

liepa,

575.

fale?

JeF visoka, koliku je kazu?

Jmamo

zasto

li

Ivan dadd

,

ni

Odmah svuc6

izginuti?^

nerece

rieci

toke

i

;

jecermu, 580.

Ivan svuc^, a Petar obuce,

Pak mu

Petar Merkonjicu:

veli

„Pobratime kapetan Ivane ele ena jezera, Cuvaj, brate, zel

A

idjem u bielu Liku,

ja

Pak

sto

Siusaj

meni Bog

dobro

Ako pukne

.

i

sladak

svietli

srieca

dade;

pobratime

585.

:

dzeverdane,

Neka znades da sam poginuo, Poginuo,

Ako meni

oli

osuznjio;

sudnji

danak dodje,

590.

 

Te

—

ns

budem^ pobro, poginuo,

ti

Radi mene osvetiti liepo;

Ako budem,

brate,

osu^njio,

Radi mene izbaviti, pobro/^

Casu

Pak po

A

sriedi

mu

veli

6u

jjJa

na noge se skace,

pije,

s

svietla

595.

dzeverdana

barjaktare Luka:

tobom,

slatki

pobratime^

Odgovara Petre M^rkonjicu: „Neces, pobro, barjaktare Luka,

Vec Ja

cu

druztva

cuvaj

ti

i

sam, pak

sto

i

600.

planine,

mi Bog dadel

Pak zaskoci skoka junackoga..

Casom spad^ u

polje

zeleno,

Pa se muce kroz lugove vuce

Kano vuce u

Dok

U

s'

biele

605.

ovce,

dovuce do biele kule.

dobra je doba

dohodio,

Bas na gradu zauci jacia

Aon

,

,

spade pod bielu kulu;

610.

Sve svatove Petar promiesao

Dok

AP

s'

dovuc^ pod bielu kulu.

u kuli tezki zamor stase;

Nju oblazi Petre Merkonjicu,

Dok

ugleda tanke merdevine;

Prisloni

Te

A

ih

proviri

615.

uz bielu kulu, Petar na pendzere,

u kuli redom poglavice,

Redom

siede,

Najpervi je

rujno piju vino:

licki

Mustajbeze,

620.

,,

 

A A

kraj

A

do njega

-

174

do njega buljukbasa Mujo, njega Nakic Useine

Pokraj

Ibrahime,

Gjulic

njega Blazevic

Nad njime

barjak vija;

zelen

se

Omere: 625.

V

Pa do njega Suljagic Mehane, Pokraj

A

Kovacina Ramo,

njega

kod Rame, sladak pobratime

Devet

Poperzenovicah,

bratje

Medju njima

U

mu

ruci

budalasti

casa

i

Sluzi

Tale vino na

Vino

sluzi

Od

svasta

dudli.

— 635.

dobrim konjma.

o

i

okolo,

Turci besiedili,

su

junastvu

miesina,

nozicu

a

,

630.

Tale:

Pak besiedi buljukbasa Mujo „ Age

moje

moja bratjo draga

,

I

Sad neima boljega junaka

Od mog pobre Petra Merkonjica Nit' s

AP

besiedom,

veli

jjHajd'

Sto

ti

rau

Gjulic

neluduj, falis

bolji

A

me

Vec

kobila

Ako od

Ter

ja

da

640.

Ibrahime:

buljukbasa Mujo

ba§ od

Petra junak;

nerodila nana,

645.

ko alata moga,

njeg

Ako Bog

desnicom rukom.

Petra M^rkonjica?

Ja sam tako

nit' s

 

bolji te

junak nisam

zdravo budemo

dojdem svojoj

Pozvat cu ga

kuli

bieloj

na mejdan junacki.

650.

 

m-

A

mu

price

Nebudali,

Da I

besiediti

Ibrahimel

Gjulic

Petra Merkonjica

vidis

ti

Mujo;

njegove neoprane bdrke,

Fatila

A

Petar

to

gTOzmca..

trostruka

te

b'

i

slusa

i

655,

gleda

Pak se spusca na zemljicu c^rnu, Zaverz^ se tankim merdevinam,

Pak

se

hoda oko kule biele;

Nuto

vidi

Stoji

zaraor u odaji jednoj

On

sriece

tanke merdevine,

prisloni

Pak se pripe Al

to

kuli

na pendzere;

trideset jengiah,

siedi

Medju njima mlada Abegzada Nakicena I

660.

u junaka

jos

i

—

665.

nabojena

od sebe cura plemenita.

Kad

j'

Petre Merkonjicu,

opazi

Trostruka

ga

ufati

groznica.

Pod njime se noge uzdercale Jedva Petar na zemljicu

Pak

ti

bcci

cula

je

Vi

1

jecermom.

dievojka,

glavom kapetan Ivane,

Pak jengiam stade

„0

sidje,

ga mlada Abegzada

Evo mlid6 neboga

Da

670.

tanke merdevine,

Pak on zveknu tokam

A

—

jengie, siedite,

besiediti:

moje seke dragel pak eglendisite,

675.

A

ja

idjem

svojoj

680.

majci

staroj

 

— Nek me

uci

-

176

svi^tu

i

nauku.

Pak se skoci na noge laogne Berzo

tanenu kulu.

niz

sidje

Petar mudra glava bise, Odmac^ se na avlinska vrata;

Ali

685.

Pa pogleda kicena dievojka, Opazi ga na avlinskim vratma: Zasjase se toke na p^rsima,

K

njem' poleti neboga dieyojka.

Kad

690.

cura blizu prikucila,

se

Kad opazi Petra Merkonjica, I

njegove neuredne berke,

Od

njega se huda preplasila,

Pa pobieie u

bielu

kulu.

Za njom t^rce Petre Merkonjicu: „Stan'

dieYOJko^

Bre, neboj

ako bora znadesi

kicena dievojko,

se

—

Ja

sam glavom Petre Merkonjicu,

A

pobratim

kapetan Ivana:

Oslo mi je pobro u planini,

Mene

Da Jeli

poslo,

ja

kicena

vidim euro

vama

viera

se

Pak ga

plemenita,

na tamanu?''^

55M0J

Beli

Petru oko

Ijubi

nam

je

dievojka, vrata,

u obadvie ruke:

dievere,

700.

dievojko,

Kad razumi neboga Obiesi

695.

Petre Merkonjicu

viera

na tamanu;

705.

Ma Ja

od zivota?

sada

cete

sto

710.

jesam nesrietna dievojka

ti

If

 

S mene

6ete

~

177

glave

pogubiti

;

V

—

Sto je godi gujah u Kraini,

Ta sve

kudra pokupio/^

ih je

AV

veli joj

„0

dievojko

Petre Merkonjicu: serdce

Bog

Be, sto

da

moja seko draga

 

715.

niedarah,

iz

;

Turci slave svetca Muhameda,

A

mi,

Kad Bi

seslro, kail,

si

li

^^Da

Da

si,

Te

ces

720.

Petre Merkonjicu

znati,

Pero, beli viere tverde,

mene doves

Pak Ivanu mene Ja bih

planine?^^

kicena dievojka

veli

m' je

kicena dievojko,

samnom u

posla

Njemu

ime Isusovo;

s

Petar joj

do Ivana,

t'

725.

pokloniti,

tobom posla u planine.^ se pravo

,,Tverda viera,

kuniase:

euro

plemenita,

Tverdja viera nego mramor stiena,

Tverda Beli I

viera,

vieru

730.

seko, pokloniti.^^

te,

Kad dievojka njega Ona Petru

riec

dievere,

Zakloni se,

A

zadajemi

cu te pobri dovoditi,

njemu

,,0

ti

razumila,

besiedila:

Petre Merkonjicu

ako bora znades,

za nasu kulu

i

avliu,

I

735.

Jer ces

A

ja

mene

s

glavu;

izgubiti

idjem u bielu kulu,

Zagrabiti niekoliko

740.

blaga,

12

 

—

nama za

brate

Ponit'

Pak cu

m— konja viteza,

Bas gjogata bega moga I

alata

Odmah Cura

Te

brata,

Suljagic Mehana/^

745.

se je Petar zaklonio;

u visoku kulu,

leti

Pa nasipa jedne egbe

Pak

;

konjma u podrume,

otic'

nama dva

Izvest'

asluka

blaga,

konjma u podrume,

eto je

dva konja viteza;

izvodi

750.

Uzjasise na konje viteze,

Kroz svatove

Kad

izasli

Onda

biele

na polje zeleno, Petre Merkonjicu:

veli

jjAbegzado,

serdce

Ovo moja golema Odvest' tebe,

or

brez

projasise.

rane,

iz

niedarah

755.

sramota^

sestro,

iz

Turcie,

oP brez mertve glave

Meni ce se maskarit kraina;

Da m' Da

se

je

znati

svietla

Haber dao na

A

i

Neka

dievojko,

760.

mozes dobro derzat konja,

Potego bih

Neka

kicena

cuje

dzeverdana,

^etiri

sva Kladusa rayna,

moje druztvo u idju

strane,

planini,

Turci u potieru,

765.

Da nereknu Pak

AV

da sam kradivica,

nama Bog

sto

veli

mu

kicena

dievere,

,^Moj

i

srieca

dadel

dievojka

Petre Merkonjicu

 

Kad

-

179

bratac konje projahivo,

je

Ja sam njemu binjedzia bila

mogu

Ja se

der^at na konjicu;

d^everdana,

Ti potegni svietla

Haber podaj na

Neka Pa

A A

Kauri,

i

nama Bog

srieca

i

775.

strane,

cetiri

cuju Turci

sto

—

dadel

—

kad cuo Petre Merkonjicu^ kad cuo,

Od

mu

sto

cura kaze,

mila je junak podkrlsnuo,

Pa poteze

780.

dzeverdana,

svietla

Dzeverdanu zivu vatru daje:

Ode jeka na Ocii S'

cetiri

strane.

pusku buljukbasa Mujo,

agam

svojim

rujno pijuc vino,

785.

Pa se plesnu po kolienu rukom: j^Ajme, bratjo,

do bora miloga

Puc^ puska moga pobratima, Pobratima Petra Merkonjica, Beli

nam

Poletise

Ali cure

curu ujagmio?*^

je curi

u odaju,

u od

ji

nejma;

Po svatovim puscise svatovi

790.

telala:

moja bratjo draga,

Syak na noge

i

na dobre konje

795.

770.

M^rkonjic

nam ujagmi

Sve se skoci malo Poletise

U

i

dievojku.^

yeliko,

konjma u podrume;

podrume

uletise

Turci,

800.

Svaki svoga konja izvodio;

12*

 

AY

m-

nejma dvn najbolja konja,

to

Bas gjogata lickog Mustajhega,

Ljuto

Suljagi6 Mehana. cvile dva turska junaka.

A

svojim konjma vitezovim,

I

alata

za

Da

ih

nigda prebolit'

Ali valja brate

za

nemogu

805.

:

nevolju.

Za Petrom se oto6 odtisnuo, Al 6u sada

ostayiti

Turke.

—

Odu pusku kapetan Ivane, Pak

druiini

„Na noge

Ivan besiedio:

se,

moja bratjo dragal

Pu6d puska moga pobratima JeP je Jal ja

beli

nama Petar osuznjio?

Ako njemu bi

sivi

danak dodj^.

sudnji

svoje usijali

njega

glave,

cerao

Ako

srie6om bude osuznjio,

Beli

cemo njega svoje glave

815.

sokolovi

Beli

Oli

—

Petar poginuo?

Ve6 na noge,

Da

810.

osvetiti;

izbaviti, ostaviti. ;^

Sva druzina na noge

skccila,

Potegose od bedrice corde,

820.

A

u ruke svietle

Merkonji6a, Susriete S'

ujagmise.

pobrom Petrom Merkonjica,

svojim

puta

tri

pobro,

se kapetan Ivane,

Ruke ruce Po

825.

d^everdaue,

a

u Usee Ijube,

u bielo

830.

lisce,

^'^i

 

A

-

f8*

u celo junacko:

(^elverto

zdravo moj po Bogu bratel

^Jesir JesiP

meni curu ujagmio?

Onda

veli

Petre M^rkonjicu

„Zdravo sam

sladak pobratime,

ti,

Evo sam

ti

Ti izberi

dvaest dobrih drugah,,.

Biezi brate,

Vodi Ja

s'

cu,

zlatku ujagmio;

Senju kamenomu,

sobom kicenu dievojkuv brate,

docekali

Turke;

840.

sladak pobratime,

Nebrini

se,

Dok

pobro tebi u zivotu

je

835.

Jer se nocas kudra zaklinjala,

Tamam glayom Da

ce

Gjulic Ibrahime,

mene na mejdan pozvati;

845.

Ja cu njega na mejdan pozvati,

Da vidimo Pa

sto

tko je bolji junak,

meni Bog

Ako meni

i

srieca

dade

danak dodje, Radi mene osvetiti pobro;

AkoF Bog

sudnji

da, jaP

srieca

donese,

Ter ostanem junak na mejdanu: V

Sto ostane kicenih svatoyah,

850.

Dovest 6u

ih

tvomu dvoru bielom,

Pak cemo mi sobet

755.

uciniti,

M^rtyim 6emo pokoj nazivati.^

Kad razumi kapetan Ivane, Kad razumi, sto mu pobro kaza,

On

izabra

Dob^iyi se

dvaest dobrih drugah,

860.

kiceue dievojke

 

—

182

-

Pa on ode Senju kamenomu, Jer Ivane brige neimade,

Dok

je

pobre Petra Merkonjica.

Onda Petre zametnu

busie,

*

Brez prevare docekati Turke.

— 865.

Eto brate, Turci udarise; Germi, siva, a k^rv se proliva: Nietko

veli,

jao moja majko

Nietko

yeli,

podigni

me

pobrol

Turci zovu svetca Muhameda,

A

kerstjani

D^enjak bio

A

kad

vidi

870.

ime Isusovo. debela sahta.

tri

Petre Merkonjicu,

Vice Petar iza svega glasa: ^jGdie

si

kudro,

Nocas

si

se,

Da

ces

Gjulic

Ibrahime?

875.

kudro zaklinjao,

mene na mejdan

pozvati,

Odi kudro, sada, ako smides? Izajdi '-^

mi na mejdan

junacki.^^

Opet vice Petre Merkonjicu: ^Pobratime, buljukbasa Mujo, Ti ustavi serat

i

krainu,

880.

A

hocu serat

ja

Dok

Gjulicom

s

i

krainu,

mejdan podielimo.

nesmi Gjulic Ibrahime,

Ali

Vec

od

se krije

do

jele

885.

jele.

Tad zavika buljukbasa Mujo

Petre Merkonjicu

^jPobratime^

Tebi Ibro izaci nesmiede '^'^

Zaklinjem

:

te

dogom

;

•

890.

velikiem,

 

Ti ustavi

A

silu

se

vieri

On

da

i

se

krainu,

sastanemo,

rujna napijemo

Na poklon

A

-

krainu,

i

hocu serat

la

Pak na

Da

183

ti

vina:

kicena dieyojka/^

895.

kad Petre odabra besiede, ustavi

silu

Oko sebe

krainu;

i

strain

ostavio

Pet stotinah placenih soldatah,

Pod musketom

Na

vieri

i

pod bajonetom;

se pobre

sastadose,

Poljubise

u cela junacka,

Za

se

liepo

upitase

900.

zdravje;

Oni tudi tolu zametnuse, Napise

se vina

izobila,

*

905.

Svaki svoje povratio dru^tvo (Bilo

Od

brate

hiljade

hiljadu trista

Turakah

dobrih

drugah)

Povratio Petre Merkonjicu: (Bilo pobro devet stotin svatah)

Sedam

stotin

svojizih junakah,

910.

I

povede dvoru Ivanovu.

Kad su Pir

Senju kamenomu,

dosli

za petnaest

cinise

danah,

V

Senluk cinec'

i

915.

puskarajuci,

Mertvom druztvu pokoj

nazivju6i,

Pokerstise Mladu Abegzadu:

Dosad

A

mlada Abegzada,

bila

sada je

Angjelia.

dilber

V

Snjome Ivan porod

 

— Trie kceri, Prije

kceri

920.

izrodio:

a

msina,

cetiri

nego

li

sinove,

Nek' nevieste nezaticu zave,

Nek u

kuci prigovora

nejma.

14.

ZENITBA

lYAM

Irosi zlato

Tamo

doli

SENJKOVICi

Senjkovic Ivane, u morskim

Otokam,

Kcer liepu bana od Otoka;

Dok Ivane Tri

zlato

izprosio,

tovara blaga' potrosio,

Dok darovo punca I

dievojku,

i

5.

punicu,

svoju zarucnicu.

Zdravo podj^ svomu bielu dvoru;

U

putu

ga biela knjiga stize,

Od punice I

i

od zaru^nice,

od punca, bana od

Otoka:

10.

„Ne

Senjkovic Ivane;

se,

trosi

Netrosi se,

nevodi svatovah,

Drugi

ti

na put metno grariu,

Da

tkogod, ne bib ni

bi

Vec

je

Biscanin

balia,

Triput jesle bio

A

15.

zalio',

Halia;

za vezira,

sada je Mula u Saraj'vu;

Reko* sa6i u pervii nedielju

Sve otoke lisfom vatrom

Porobiti,

20.

porobiti, zapaliti,

 

Sam' I

ostavit

185 kulii

— Cincerliu,

u kuli mene Angjeliu,

Staru banii odsieci glavu, Staru majku konjem pogaziti.'^

25.

Ivu cura u knjigi preklinje

^Nedaj

,

Ivo

,

vieru za nevieru

Ti se radi tude

Kad Ivane Tezko se

dogoditi.'^

knjigii progledao,

30.

junak zamislio,^

je

Jer je mlogo potrosio blago*

A

zao

mu

dievojke,

liepe

Angje^ kceri od Otoke

bana'.

nana:

Al ga

pita

,5Moje

diete,

Sto

s'

toliko

li

zalis

gotovine blaga?

li

zalis

liepe

ostariela

Senjanin Ivane, \i

u

lieu

mienjas

V

Sto V

Sto

Uteb' ioia

dievojke?

dosta blaga pusta,

35.  

?

Da

gia

zobljes,

nemo^ pozobati,

cu

liepsu:

A

iiaie]u

brez

vSenju

Hilenih

vodim

dievojke.

svatovah.

Da ne

kerbani

Jer je

Angje na glasu dievojka.

To

zacul

ce

Zasiesl

ce

Bit

ce

kraisnici

mi

Da preolmu kervi

konjah

Turci

Ivoju

na

i

junakab

—

515.

Ti-rci,

u

busiam

liepu

obadve

Angju slrane.'*

520.

Na

bane osmiebnuo

se je

to

sam znao

,,Da

barjaktare

,

Luka jedna

Sa

si

Ne

bib

Luka,

stra.sivica

525.

dao jcdinicu.

iebi

 

-

-

309

Deder

Iiajde

tvomu

Seriju

Kupi.^

zete,

Idcene

svatove,

Tri

A

mladih konjanikah,

hiljade

pet

mladjalmili

stotin'

Necu

stara

bielom,

necu nejaka

a

,

piesacah

Vec momakah od

530,

boja junakah;

I

povedi Senjanin' Ivana

I

ne vodi prije meni svatah,

barem do Miholja dana,

Tarno

Doka

A

s

to

Ja

brini

ev'

price

se

ih

besiediti

dragi

 

svate

i

skiipim,

Povrati se

eto

540.

pokupim,

mene, bane/^

poljubi,

ban njega rukom prigerlio

Kraj'^sebe

Tu

se

mu

caste

miesto

za

cetverto jutro

Tad

se

vraca

545.

namiestio.

dva za

Kad

1

bane

natrag Angjelia.

Luka bana u ruku

A

piince

odoh Senju kamenomu;

Doka dojdem

Dok

535.

listje,

Senjanine Imka,

cuo

Onda Luka

„Ne

poleti

gore hajduk nizidje/^

iz

Kad

ne

gore

tri

dana;

osvanulo,

sprema barjaktare Luka, se

svome

bielu

dvoru

;

—

550.

Pred Luku je izasla punica

•>

Trima darim njega nadarila Jedan Luki^

majki,

staroj

Ivan Senjaninu

Treci salje

A

drugi

on njojzi

555.

madzariah.

trista

..

,

 

—

-

310

Odtle Liika poversi g-jogata

,

Ode momak Senju kamenome.

A

kad bio Siedi Ivan I

lancici

ii

njim siede

s

Oni

vino

Pijuc

AV

nepije

slalki

od

svasta

Ivan

prijatelji.

560.

Gledajuci kud

govore;

Senjanine

Vec na prozor uz

U

kuli,

rumeniku.

vino

pijii

kiili,

na poglede

polje

Luka.

otiso

j'

pogleda. 565.

doba konjik pomoli se:

ta

Onda Ivan durbin

prifatio

Pa na durbin dovodi konjika. to

Od

dragosli

poleti

eto

kuli

Izpred kule

Jer

nam

Kad

to

Od

idje

dragosti

nama

niz

seki

cvili

zacu

gjipio:

570.

Luke.'^

mostove,

k svojoj seki dragoj,

Dobre glase

^Vec ne

noge

na

jjBogu fala

Pa

barjaktare Lnka:

glavoni

Al'

dojiosio:

moja seko draga,

Luka na gjogatu.^ ucviljena

majka,

nove suze

valja.

575.

U Pa

A

doba Luka na gjogalu

ta

njima Boga

je

mu

Ivan

gjogu

Tad dot^rka

Luku

Rukam „Gdie

gerh*

majka.

prigerlila.

suzam Luku strapa

.

sad? moj

do

si

prifatio.

ostariela

rukam

sina

580.

nafalio.

ocinji

vidu ^

 

ga za zravlje junacko,

Pitaju

Svi odose u kulu Pita

Luku Ivan Senjanine:

.jGdie

Ja

si

bio? moj

sam mlio

Jesil'

yisoku.

iso

da

si

sestricu

drag

poginuo

590.

u Ve6il planinu?^

„Tso jesam

Ve6il

u

planinu,

Pogubio Rustan kesedziu, I

razbio

Niest I

iso

druztvo;

drugo izranio

izsieko..

595.

sam ka Koltaku bielom.^

Besiedi

^Kad

sve njegovo

si

mu

Ivan

kapetane:

iso. jesil'

Onda Luka

vidjo

Angju?^

odgovara

Ivi

^Vidio ju, pa je izprosio.'^

600,

Pa zavlaci ruke u prostrige Ter izvadi ubor vezen zlatom; Zalim vadi dare banicine, Jedan majki.

a

drugi Ivanu:

„Eto sad znaj, moj ujace dragi,

Da sam Vec

se

cisto

brini.

curu

izprosio;

moj ujace mili.

605,

585.

6emo svate sakupiti?-—

Kako

bane

Is(^e

Tri I

pet

kad

On „Ne

Ivan

zagerli brini

curu vodimo.^

da

(^uo

610.

konjenikah,

mladieh piesacah^

stotin

Miholju

A

v^rsinih

hiljade

svatah.

hiljade

tri

Senjanine,

Luku

poljubi

i

moje

se.

drago,

diete

615.

,

 

cu

Ja

svate

tebi

Malo vrieme

sakupiti/^

dugo

za

a

,

-

312

nije

Jedno jutro Ivan uraiiio,

Ter on pise

A ,,

knjige biele

lislak

na ruke Jankovic Stojanu:

Jankovicu

 

sokolovo krilo

,

Spremaj mi se pobro u svatove Povedi mi

stara

Vec junaka od 1

vodi

u

ih

nejaka,

i

boja

A

zestoka,

kuli

bieloj/^

drugu napisuje,

sastavi^

na ime slatkim pobralimim V

Fobratimu Breulji Simunu 1

onomu Primorcu

j^Spremajte

Jer sam I

625.

drugu nedielju,

Pravo brate mojoj

Tu

;

konjenikah

trista

Ti ne vodi

620.

moga

poved'te

Necu

se

pet

stara,

a

630.

Tadii:

oba u svatove, ozenio Lukii konjikah necu nejaka, stotin

Neg' junaka od boja kersnoga;

635.

Vodite

A

u drugu nedielju

ih

do moje obielene kule.

Tu

Prijatelju

Irecu

a

nakiti,

zapoce,

starom Stipurinu

„Eto knjiga

starac

640.

:

Stipurine,

Spremaj mi se u svalove poci, Bit

meni svatski sfaresina;

ces

Vodi sobom hiljadu svatovah

Nemoj

stara

m

 

— Vec junaka na

645.

nemoj nejaka,

a

-

razboju jaka

Dovedi ih u drugu nedielju, Pravo, brajo, mojoj kuli bieloj/^

Tu

zapocimlje,

napisa, trecu

Opet zove do dya pobratima:

650.

Jednog pobru Gavran kapetana,

A

drugoga Komnen barjaktara dvojica,

Njih

hiljadu

,

—

svatovah.

Nadje knjigam mlade knjigonose

—

Svaka ode svome nacelniku. I

655.

on kupi po Senju junake,

On sakupi

pet

Dan po danu

AV

eto

ti

Svaki vodi

AF

mil

stotin' i

nedielja

kicenih ,

sto

katanah.

je

dodje^

svatovah,

660.

naredio.

nejma do dva pobratima:

Nejma njemu Gavran kapetana 1

nejma

Otisli

mu Komnen

su u

barjaktara

cetu jimacku.

—

Onda Ivan stade jadikovat': ,,Ej

Komnene

Da mi

Ti bi I I

moje

 

Ijute

uz

stojka

svatovim.

rane

670.

dievojkii,

vrane bedevie, branio vezene kocie.^' branio

Tude

A

bio

nemade,

te

barjak pred

nosis

Ah Gavrane

pobratime^

dragi

Kad valjade, onda

665.

svati

noccu prenocili,

u jutro rano uranili,

Umili

se

Bogu

i

675.

niolili,

 

Najeli se I

-

ovnovine mesa,

beskota hlieba

A

bieloga,

c^rvenike vina.

napili

Kad rekose, I

314

tad

se

odtiskose.

odose pravo ka Koltaku.

A

kad

uz Vecil planinu,

bill

Pred

iijima

Boze

mili

Al

se

konjik pomolio:

tkobi

 

ono bio

On svatovim bozju Odazivlju

sileiii

pomo( '

U

685.

pita

:

ovde Ivan Senjanine?

sestric to

vice,

svatovi.

Za tim Rade za Ivana

I

?

glavom uskok Radoica;

to

jjJeli

680.

mu Luka

barjaktare ?^

vrieme Ivan na putalju,

Spored

s

Besiedi

mu

njime

Luka na gjogatu.

mali Radoica

690.

Ivane,

pobratime. Vrati odmah kicene svatove; 5,0

dragi

Nemoz' prod kroz Ve6il

Da imades

Ne Ban

je

kraisnicim.

tovara

tri

vezenib

tovara

tiela;

mice namiestio

dao Turcim

dao im

Tri

iznosila

tebi

Glas je I

sokolova

krila

krila

bit'

latinskih

talirah.

cekinah,

hiliadu

I

dao im do

I

pred njima vranu bedeviu,

ona

tri

700.

blaga,

I

Sto je

695,

planinu;

konja

zdrala

vrana,

705.

ozdrieMla.

 

Koga

jasi

Koga

iiejma

Onda se

3IS

-

Gavran kapetane, u cesarovini/^

je

Ivan

zamislio.

Pa sestricu

rieci

govorio:

„0

710.

moje milovanje,

sestricu

Brigo moja, sve moje uzdanje

Da vralimo kicene Da neginu u

A

gori junaci,

neplacu sirotinske majke/^

Liika

mil

„To

je

Bolje

je

rieci

nasa

nam

je

Ja nezalim

Vec

ja

je

zaiim

sramota

muzki poginuli,

liepe

715.

povratio:

velika

Nego zenski na

Da

svalove.

trag

izbiegmiti.

—

Angjelie,

bana od Koltaka:

meni samo banu

doci,

720.

Da ujagmim

Da mu kazem

A

kad Ivan

glavu,

njegovii

ja

vieru

nevieru ^

i

razumi

te

riedi,

On pogleda na svoga Kod njeg

stoji

Kada

uskok Radoica

I

vidi

Onda

„0

Kad

Ivanel

Kad

730.

necete,

vratit'

napred pravo ka Hernjici:

Svate 6e

Ka

rieci,

pobratime.

slatki

natrag vi

se

—

.

besiedio Rade:

Ivi

Idjem

mali Radoica,

sve Lukine

razabra

725.

sestrica,

ti

gradu kamenome;

Koltaku, se

Hernjica

pustiti

Ivan

vratis,

735.

Kapetane.

 

I

povedes kicenu dievojku,

Onda ce Pa

A

sto

te

tebi

Turci

docekati.

Bog

srieca

i

dade

kad cuo barjaktaru Luka,

Poletio,

j^Hajde

Ti

Radu

Rade uz Vecil planinu:

ukloni

Da neginu Neka

Kad Pa

s

se sto

dade

Turke

iz

kiceni

kitom ja vratim,

triest

Hernjici

grada,

svatovi,

do

bana dojdem;

uskok Radoica,

meni Bog

mu

busie,

Koltaka

i

sreca

dade ^^

745.

—

madzariah.

Za tim Rade vranca

Kad

740.

poljubio:

Dok dojdemo do

I

-

316

pojasio.

Rade dohodio,

750.