Nacionalna Ekonomija Agregatna Ponuda i Agregatna Traznja

UNIVERZITET U PRIŠTINI EKONOMSKI FAKULTET KOSOVSKA MITROVICA

SEMINARSKI RAD AGREGATNA PONUDA I AGREGATNA TRAŽNJA NACIONALNA EKONOMIJA

.

SADRŽAJ: 1. UVOD..................................................................................................................................3 3. MODEL AGREGATNE TRAŽNJE I AGREGATNE PONUDE......................................4 4.1. FAKTORI POMERANJA AD KRIVE............................................................................6 5. OSNOVNA OBELEŽJA KRIVE AGREGATNE PONUDE.............................................7 5.1. KRIVA AGREGATNE PONUDE NA DUGI ROK....................................................8 5.2. KRIVA AGREGATNE PONUDE NA KRATAK ROK.................................................9 RIGIDNOST NOMINALNIH NADNICA...........................................................................10 POGREŠNE PERCEPCIJE EKONOMSKIH AKTERA......................................................11 5.6. RAZLOZI POMERANJA KRATKOROČNE AS KRIVE...........................................11 6. MODEL AGREGATNE PONUDE I AGREGATNE TRAŽNJE (OD KRATKOG KA DUGOM ROKU)...................................................................................................................12 6.1. ŠOKOVI NA STRANI TRAŽNJE.................................................................................13 6.2. ŠOKOVI NA STRANI PONUDE..................................................................................14 7. ZAKLJUČAK....................................................................................................................16 LITERATURA.......................................................................................................................17

2

1. UVOD

U uslovima robne proizvodnje, razmena robe predstavlja osnovni oblik povezivanja samostalnih robnih proizvodjača i uključivanja u društveni proces reprodukcije. Proces robne razmene svodi se na kupovinu i prodaju iza kojih stoje određeni odnosi ponude i tražnje datih vrsta roba. Ekonomija ima vrlo moćno oruđe za objašnjavanje mnogih promena u našem ekonomskom okruženju. Da bismo bolje objasnili ravnotežu ponude i tražnje na tržistu pojedinačnih roba koristićemo krivu ponude i krivu tražnje. Koristeći ta osnovna oruđa videće se kako se određuje tržišna cena ili kako dolazi do njene konkurencijske ravnoteže, gde se te dve krive seku ( gde su snage tražnje i ponude tačno u ravnoteži ). Kretanje cena, cenovni mehanizam, ono je što ponudu i tražnju dovodi do jednakosti ili ravnoteže. Obim ponude i tražnje za svakom vrstom robe igra značajnu ulogu u formiranju visine njihovih cena . Ukoliko je ponuda pojedine vrste robe veća nego tražnja, onda je nena cena niža, a ukoliko je tražnja veća od ponude onda je njena cena viša od nekog normalnog nivoa cena. Sve promene ljudskih želja i potreba, promene tehničkog metoda, promene prirodnih izvora i drugih proizvodnih činilaca tržište automatski registruje kroz promene cena i prodate količine roba. Istraživanje pojave ravnoteže ponude i tražnje je neophodno sprovoditi i analizirati u svrhu lakšeg i sveobuhvatnijeg savladavanja plana proizvodnje.

3

2. OSNOVNE RAZLIKE IZMEĐU DUGOG I KRATKOG ROKA Za razliku od ponašanja privrede na dugi rok, u ekonomskim krugovima uglavnom postoji saglasnost da na kratak rok dolazi do međusobnog uticaja nominalnih i realnih varijabli, tako da ,,klasična dihotomija’’ ne važi u tim uslovima. U nastavku ćemo se usresrediti na analizu kratkoročnih fluktuacija privrede i uspostavljanje kratkoročne ravnoteže. U svakoj privredi dolazi do varijacija najvažnijih makroekonomskih agreata, kao sto su npr. nezaposlenost, BDP i dr. Ekonomske varijacije predstavljaju značajan problem sa kojim se susreću kreatori ekonomske politike. Bruto domaći proizvodi po pravilu nema trajan rast, već se smenjuju faze recesije kada opada BDP i raste nezaposlenost, i faze prosperiteta kada BDP raste i dovodi do opadanja nezaposlenosti u privredi. Ove varijacije privrednih aktivnosti često se nazivaju poslovnim ciklusima i njihova dominantna odrednica je nepredvidivost.

3. MODEL AGREGATNE TRAŽNJE I AGREGATNE PONUDE Model agregatne tražnje i agregatne ponude (slika 1) predstavlja ekonomski model koji služi za analizu kratkoročnih fluktuacija privrede kao celine i prikazan je na narednoj slici: Na vertikalnoj osi je prikazan opšti nivo cena u privredi, dok je na horizontalnij osi predstavljena ukupna količina dobara i usluha. Slika 1. Agregatna tražnja i agregatna ponuda Nivo cena Agregatna ponuda

Agregatna tražnja Količina outputa 4

Agregatna tražnja je pokazatelj sposobnosti i spremnosti ekonomskih aktera da na tržištu kupuju raspoloživa potrošna i kapitalna dobra. Kriva agregatne tražnja (aggregate demand – AD) pokazuje količinu dobara i usluga koju oni žele da kupe pri svakom nivou cena. Agregatna ponuda predstavlja ukupan obim proizvodnje koji se ostvari i realizuje u određenoj zemlji u toku jedne kalendarseke godine. Njen obim pokazuje, u stvari veličinu društvenog proizvoda date nacionalne ekonomije koja je rezultat iskorišćenosti prirodnog bogatstva, proizvodnih kapaciteta angažovanosti radno sposobnog stanovništva, dostignutog nivoa društvene produktivnosti i intenzivnosti rada, kao i opšteg nivoa cena.1 Kriva agregatne ponude(aggregate supply AS) pokazije količinu dobara i usluga koja se može proizvesti i realizovati u određenoj zemlji u toku jednogodišnjeg perioda pri bilo kom nivou cena.

4. OSONOVNA OBELEŽJA KRIVE AGREGATNE TRAŽNJE Kriva agregatne tražnje AD ima negativan (opadajući) nagib. Pod uslovom da je sve ostalo nepromenjeno, to znači da pad opšteg nivoa cena u privredi dovodi do rasta traženih količina dobara i usluga. Slika 2. Kriva agregatne tražnje

P1 P2 Agregatna tražnja AD 0 Y1

Y2

Prema jednačini BDP koji smo označili sa Y, ukupna proizvodnja u privredi jednaka je ukupnoj tražnji, koja se sastoji iz četriri komponente (potrošnje, investicija, državnih izdataka i neto izvoza): 1

D. Stojadinović, Makroekonomska analiza, ekonomski fakultet Priština, 2003., str.382.

5

Y = C + I + G + NX Opadajuća kriva agregatne tražnje je rezultat promena opšteg nivoa cena koje utiču na količinu traženih dobara i usluga u privredi. Promene u nivou cena dovode do promena u: • kupovnoj moći novca • realnoj kamatnoj stopi i • neto izvozu Rast opšteg nivoa cena smanjuje kupovnu moć novca i izaziva smanjenje tražnje dobara i usluga u jednoj privredi. Obrnuto, pad nivoa cena čini potrošače bogatijim, što podstiče tražnju za dobrima i uslugama. Kada nivo cena raste realna kamata stopa raste uslovljavajući pad investicione tražnje. Povećanje nivoa cena povećava količinu novca koji ljudi žele da drže, odnosno povećava tražnju za novcem. Ljudima je, dakle potrebno više novca da bi mogli da obavljaju transakcije po većim cenama. Povećanje tražnje za novcem dovodi do rasta nominalnih kamatnih stopa. Pošto se na kratak rok stopa inflacije ne menja, povećanje nominalne kamatne stope dovodi do rasta realne kamatne stope. Suočeni sa većim realnim kamtanim stopama biznismeni smanjuju investicionu aktivnost, s obzirom da su investicije funkcija realne kamatne stope. Rast nivoa cena na kraju dovodi do smanjenja investicione tražnje, a samim tim i do smanjenja ukupne tražnje u privredi. U slučaju smanjenja cena, u skladu sa opisanim dešavanjima, došlo bi do pada realnih kamatnih stopa i pospešivanja investiranja,što bi dovelo do rasta investicione i ukupne tražnje u privredi. Analizirajući efekte promena cena na nivo realne kamatne stope, došli smo do zaključka da više cene u privredi povećavaju realnu kamatnu stopu. Ako se sada podsetimo činjenice da visina realne kamatne stope opredeljuje ponašanje investitora na novčanom tržištu koji tragaju za većim prinosima, onda je jasno da će želeti da kupuju našu imovinu (npr. obveznice) jer se njihovi prihodi povećavaju. Rast tražnje za domaćom imovinom će dovesti do rasta tražnje za dinarima koji su stranim investitorima potrebni za realizaciju njihovih poslovnih zamisli. U tom slučaju, rast tražnje za dinarima će dovesti do njegve apresijacije tj. povećanja vrednosti dinara u odnosu na stranu valutu (npr. 1 euro se sada neće plaćati 80 dinara, već će se usled rasta vrednosti dinara za 1 euro biti potrebno samo 70 dinara). Pošto sada stranci koji su zainteresovani da kupuju naša dobra i usluge u razmeni eura za dinare dobijaju manje dinare (za 1 euro dobijaju 70 dinara, a ne kao ranije 80 dinara), naše robe će za njih postati skuplje, što dovodi do smanjenja domaćeg izvoza, a samim tim i tražnje za našim dobrima. Rast cena je kao što vidimo, na kraju doveo do smanjenja inostrane tražnje za domaćim robama i uslugama, što je još jedan od razloga zašto je kriva agregatne tražnje opadajućeg nagiba. U slučaju pada nivoa cena, prema opisanim dešavanjma, situacija bi bila suprotna.

4.1. FAKTORI POMERANJA AD KRIVE

6

Do sada smo analizirali kako promene nivoa cena dovode do promena u tražnji dobara i usluga na nivou cele privrede. Međutim, mnogi faktori mogu uticati na promenu ukupne tražnje u privredi i pri istom nivou cena. Pošto kriva agregatne tražnje prikazuje odnos između nivoa cena i ukupne tražnje tj. ukupnih troškova, sve što izaziva promenu agregatnih troškova (pri istom nivou) dovodi do pomeranja krive AD. Povećanje agregatne tražnje pomera krivu AD udesno, dok smanjenje u agregatnoj tržni pomera AD ulevo. Na primer, promene koje nastaju u potrošnji stanovnika pri istom nivou cena, dovode do pomeranja AD krive. Ako ljudi iz nekog razloga iznenada počnu više da štede, a samim tim manje da troše, to će dovesti do smanjenja potrošnje stanovnika C koja je jedna od komponenti ukupne tražnje tj. potrošnje. Ukupna potrošnja se u tom slučaju smanjuje, a kriva AD se pomera ulevo. Obratno, u slučaju veće potrošnje ljudi pri istom nivou cena, doći će do pomeranja AD krive udesno. Svaka promena u intezitetu investiranja pri istom nivou cena, takođe dovodi do pomeranja AD krive. Tehnološke inovacije i pojava novih i savršenijih proizvoda na tržištu mogu podstaći investicije kompanija u novu opremu. Time se povećava incesticiona tražnja preduzeća, a samim tim i ukupna investiciona tražnja u privredi. U ovom slučaju, povećanje investicione tražnje dovodi do pomeranja krive AD udesno. Odluke državnih organa u pravcu povećanja nivoa državne potrošnje dovode do povećavanja komponente G u ukupnoj potrošnji, čime se kriva AD pomera udesno. Smanjenje državnih rashoda pomera ovu krivu u suprotnom pravcu. Promene neto izvoza takođe mogu dovesti do promena ukupne tražnje, a time i promena AD krive. Recesione tendencije u zemljama okruženja mogu npr. smanjiti tražnju za našim robama i uslugama, što uzrokuje smanjenje agregatne tražnje i pomeranja krive AD ulevo. I promene nivoa deviznog kursa mogu biti razlog varijacija u spoljnotrgovinskim odnosima neke zemlje sa inostranstvom uzrokujući pomeranje krive agregatne tražnje.

5. OSNOVNA OBELEŽJA KRIVE AGREGATNE PONUDE Kriva agregatne ponude (AS) predstavlja odnos između količine dobara koja se proizvodi i nivoa cena. Ona zapravo izražava količinu dobara i usluga koju preduzeća proizvode i prodaju pri datom nivou cena. Do sada smo nekoliko puta ukazivali da u makroekonomskim analizama postoji razlika između dugog i kratkog roka. Te razlike najdirektnije izražava kriva agregatne ponude, koja je na dugi rok vertikalna. To praktično znači da promene koje nastaju na krivoj agregatne tražnje utiču samo na nivo cena, ali ne i na proizvodnju. Uprokos neslaganjima među ekonomistima kada je u pitanju oblik krive agregatne ponude, mogiće je ipak utvrditi šta im je zajedničko, a to je: saglasnost da postoji razlika između kratkoročne i dugoročne krive agregatne ponude, tj. da je kriva AS na dugi rok vertikalna, dok kratkoročna kriva agregatne ponude ima pozitivan nagib.

7

5.1.

KRIVA AGREGATNE PONUDE NA DUGI ROK

Na dugi rok, proizvodnja dobara i usluga u privredi (BDP) određena je proizvodnom funkcijom tj. raspoloživošću kapitala, rada i tehnologijom. Pošto nivo cena na dugi rok ne utiče na dugoročne determinate BDP, kriva agregatne ponude (AS) je na dugi rok vertikalna Slika 3. Dugoročna kriva agregatne ponde

AS (dugoročna) P1 P2

0

Yn

Kada nivo cena P raste, a nominalne zarade W ostaju nepromenjene, dolazi do smanjenja realnih zarada (W/P) i rasta tražnje za radnom snagom. Međutim, pošto su na dugi rok sve cene, pa i zarade fleksibilne, u slučaju rasta cena istovremeno dolazi i do rasta nominalnih zarada, što realne zarade ostavlja nepromenjenim. Drugim rečima, realne zarade ostaju nepromenjene uz ravnoteženi nivo zaposlenosti, a tada je agregatna ponuda za bilo koji nivo cena nepromenjena. Taj nivo proizvodnje kojem ekonomija teži na dugi rok ponekad se naziva „prirodni nivo proizvodnje’’ i on ukazuje na nivo privredne produkcije koja ostvaruje u uslovima postojanja prirodne stope nezaposlenosti. Migracije stanovništva mogu dovesti do priliva stanovnika u jednu zemlju kojim se povećava paspoloživost radne snage. To stvara uslove za povećanje proizvodnje dobara i usluga i pomeranja AS krive udesno. Položaj dugoročne krive agregatne ponude zavisi i od prirodne stope nezaposlenosti. Ukoliko bi ojačana uloga sindikata u jednoj zemlji dovela do podizanja realnih zarada iznad njihovog ravnoteženog nivoa, to bi izazvalo rast prirodne stope nezaposlenosti. Kao posledica rasta prirodne stope nezaposlenosti došlo bi do smanjenja dobara i usluga, a shodno tome, kriva AS pomerila ulevo. Obratno, smanjenje minimalnih

8

zarada dovelo bi do smanjenja prirodne stope nezaposlenosti i povećanja proizvodnje dobara, čime bi se kriva AS pomerila udesno. Porast nivoa kapitala u privredi (fizičkog i ljudskog) povećava nivo produktivnosti ekonomije, što dovodi do veće proizvodnje dobara i usluga, a kao posledicu imamo pomeranje AS krive udesno. Suprotni efekti nastaju u slučaju smanjenja skoka kapitala. Promene u rasposloživosti prirodnih resursa takođe utiču na pomeranje krive agregatne ponude. Povećanje količine prirodnih resursa doprinosi većoj društvenoj proizvodnji i obratno, što u skladu sa opisanim načinom kretanja AS krive dovodi do njenog pomeranja udesno. Govoreći o dugoročnom ekonomskom rastu istakli smo da tehnološke promene predstavljaju ključnu determinantu privrednog rasta. Presudno doprinoseći povećavanju proizvodnje dobara i usluga u privredi, tehnološke promene takođe dovode do pomeranja krive agregatne ponude. Tehnološki napredak povećava sposobnost ekonomije da povećava proizvodnju dobara i usluga, što izaziva neprestano pomeranje dugoročne AS krive udesno.

5.2. KRIVA AGREGATNE PONUDE NA KRATAK ROK Za razliku od dugorčne krive agregatne ponude, kratkoročna kriva agregatne ponude (AS) ima pozitivan nagib. Dominirajući teorijski pravac modeliranja agregatne ponude ističe da kratkoročna kriva agregatne ponude nije vertikalna, već je pozitivno nagnuta zbog nesavršenosti tržišta.

Slika 4. Kriva agregatne ponude na kratak rok AS (kratak rok) P1

9

P2

0

Y2

Y1

Kao rezultat pozitivnog nagiba AS krive na kratak rok, promene do kojih dolazi na krivoj agregatne tražnje uzrokuju takve promene obima proizvodnje da ova privremeno odstupa od svog prirodnog nivoa, a zaposlenost od svoje prirodne stope. Zajednička nit svih teorija rastuće kratkoročne krive agregatne ponude je da nivo proizvodnje odstupa od svog prirodnog nivoa uvek kada nivo cena odstupa od očekivanog nivoa cena, što se može predstaviti sledećom jednačinom: Y – Yn = (P – Pe) Ova jednačina pokazuje da će nivo proizvodnje Y odstupati od svog prirodnog nivoa Yn samo ukoliko dođe do odstupanja tekućeg nivoa cena P od očekivanog nivoa cena Pe. Ukoliko dođe do neočekivanog porasta cena, tj. ukoliko se nivo cena poveća iznad očekivanog nivoa, proizvodnja se povećava iznad svog prirodnog nivoa, dok bi se u slučaju opadanja cena ispod očekivanog nivoa, proizvodnja smanjila ispod prirodnog nivoa.

5.3. ŠTA UZROKUJE POZITIVAN NAGIB KRATKOROČNE AS KRIVE? Ukoliko bi postojale nominalne rigidnosti, nominalni šokovi bi realnu ravnotežu u privredi ostavili nepromenjenom. Međutim, kao što smo istakli, na kratak rok, delovanje nominalnih rigidnosti privremeno udaljava privredu od prirodnog nivoa proizvodnje, a ove rigidnosti uzrokuju i rastući nagib krive agregatne ponude. U ekonomskoj teoriji, rigidnosti nominalnih plata, nominalnih cena i dobara i usluga i pogrešne percepcije ekonomskih aktera, navode se kao glavni razlozi zbog kojih AS kriva ima rastući (pozitivan) nagib.

RIGIDNOST NOMINALNIH NADNICA Prvo objašnjenje rastuće kratkoročne AS krive je teorija rigidnosti nominalnih nadnica.U razvijenim tržišnimprivredama uobičajeno je da se nadnice utvrđuju za određeni duži vremenski period u formi eksplicitnog (ili implicitnog ) ugovora.Ovo stvara rigidnost nominalnih nadnica tj. utiče na njihovo sporo menjanje. Kada su nominalne nadnice W rigidne, nivo realnih zarada W/P će varirati inverzno nivou cena. Dejstvo rigidnosti nominalnih nadnica na agregatnu ponudu se može sagledati na sledećem primeru: ako predpostvimo da je nivo cena P opao ispod očekivanog nivoa cena, a nominalna nadnica W ostala na istom nivou, tada se realna nadnica W/P povećava iznad nivoa koji je preduzeće planiralo da isplati. Pošto nadnice za preduzeće predstavljaju važan 10

proizvodni trošak, viša realna nadnica znači da su se povećali troškovi proizvodnje. Na tu izmenjenu situaciju preduzeće reaguje zapošljavanjem manjeg broja radnika i smanjivanjem proizvodnje. Dakle, pad nivoa cena i rigidnosti nominalnih nadnica dovode do smanjenja zaposlenosti i manjeg obima proizvodnje. To je u skladu sa pozitivno nagnutom krivom agregatne ponude, na kojoj pad nivoa cena takođe dovodi do opadanja proizvodnje na kratak rok.

RIGIDNOST NOMINALNIH CENA DOBARA I USLUGA Prema teoriji rigidnosti cena, cene pojedinih dobara i usluga su ponekad rigidne i sporo se prilagođavaju izmenjenim ekonomskim uslovima. Osnovni razlog sporog prilagođavanja cena nalazi se u postojanju određenih troškova koje to prilagođavanje izaziva. Ukoliko bi proces priolagođavanja cena bio bez troškova i ukoliko bi propuštanje da se on izvrši rezultiralo u velikom smanjenju profita, onda bi sigurno bila prisutna velika fleksibilnost nominalnih cena. Međutim, u realnom ekonomskom životu cene nekih proizvoda i usluga se sporo prilagođavaju zbog troškova usklađivanja cena, koji se zovu meni troškovi. Ovi troškovi podrazumevaju troškove štampanja novih cenovnika, kataloga kao i skupo menadžersko vreme utrošeno na ponovno pregovaranje o kupovinama i prodajama sa kupcima i snabdevačima. Troškovi takve rigidnosti za preduzeće su mnogo manji nego što su makroekonomske posledice tih rigidnosti. Predpostavimo da dodje do neočekivanog smanjenja tražnje u privredi koje na dugi rok uzrokuje smanjenje opšteg nivoa cena. Ako neka preduzeća, zbog pojave tzv.meni troškova, ne reaguju i ne smanje svoje cene, doći će do smanjenja njihove prodaje. Pad prodaje dovodi do smanjenja zapošljavanja i proizvodnje kod takvih preduzeća, a time se pad reflektuje i na ukuonu društvenu proizvodnju. Dakle, ako su troškovi prilagođavanja veći od smanjenja profitado kojeg dolazi zbog smanjenja prodaje, preduzeće neće sniziti cene, iako je to sa društvenog stanovišta optimalno. Kao krajnji rezultat imamo to da pad opšteg nivoa cena u privredi, u sladu sa pozitivno nagnutom AS krivom, dovodi do smanjenja ukupne proizvodnje u privredi.

POGREŠNE PERCEPCIJE EKONOMSKIH AKTERA Prema teoriji pogrešnih percepcija, promene opšteg ivoa cena u privredi često mogu da ponuđače roba i usluga dovedu do pogrešnih zaključaka u pogledu kretanja cena na individualni tržištima na kojima oni učestvuju. Predpostavimo da dođe do porasta nivoa cena roba i usluga (npr.šećera i radne snage) iznad očekivanog nivoa. Ponuđači, ne znajući da je došlo do rasta i ostalih cena, mogu pomisliti da je došlo do rasta relativnih cena njihovih proizvoda i usluga (tj.rasta cena u odnosu na ostale proizvode i usluge), što ih motiviše da povećaju ponudu, čime se povećava i ukupna proizvodnja u privredi. Kao što smo videli, zajednička karakteristika svih razloga koji dovode do rastuće kratkoročne krive agregatne ponude je da nivo proizvodnje odstupa od svog prirodnog nivoa uvek kada nivo cena odstupa od očekivanog nivoa cena.

5.6. RAZLOZI POMERANJA KRATKOROČNE AS KRIVE

11

Kratkoročnu krivu agregatne ponude pomeraju svi oni razlozi koji dovode do pomeranja dugoročne AS krive (promene u nivou kapitala, radne snage, prirodnih resursa i tehnološkog znanja), kao i očekivanja koja ljudi imaju u pogledu nivoa cena. Kada se očekivanja promene dolazi do pomeranja krive agregatne ponude na kratak rok. Ako npr.radnici i firme očekuju visok nivo cena, verovatno će se dogovoriti o visokim nominalnim nadnicama. Visoke nominalne nadnice će povećati troškove preduzeća, pa će za dati stvarni nivo cena doći do smanjenja količine dobara i usluga koje nude preduzeća. To dovodi do pomeranja kratkoročne AS krive ulevo. U slučaju smanjenja očekivanog nivoa cena došlo bi do smanjenja nadnica i povećanja proizvodnje dobara i uluga, što bi dovelo do pomeranja kratkoročne AS krive udesno. Opšti zaključak glasi: porast očekivanog nivoa cena smanjuje ponuđenu količinu usluga i pomera kratkoročnu krivu agregatne ponude ulevo. Pad očekivanog nivoa cena povećava ponuđenu količinu dobara i usluga i pomera kratkoročnu krivu agregatne ponude udesno. Činjenica da kratkoročna kriva agregatne ponude ima pozitivan nagib značajna je za vođenje ekonomske politike. Preduzimanjem odgovarajućih mera ekonomske politike kojima se deluje na nivo cena, država može uticati na nivo realnih zarada i proizvodnje u privredi.

6. MODEL AGREGATNE PONUDE I AGREGATNE TRAŽNJE (OD KRATKOG KA DUGOM ROKU)

Model agregatne ponude i agregatne tražnje je veoma pogodno sredstvo za analizu fluktuacija ekonomskih aktivnosti. Iz naše dosadašnje analize može se zaključiti da su na dugi rok cene fleksibilne, kriva agregatne ponude je vertikalna, a promene agregatne tražnje utiču samo na cene, ali ne i na proizvodnju i zaposlenost. Međutim, u okviru kratkog roka cene su rigidne, kriva agregatne ponude je pozitivno nagnuta, a promene tražnje utiču na nivo proizvodnje i zaposlenosti. Promene agregatne tražnje, dakle, imaju bitno različite efekte u različitim vremenskim horizontima. Šta će se vremenom dogoditi ako opadne agregatna tražnja? Predpostavimo da se privreda na početku nalazi u dugoročnoj ravnoteži u tački A, kako je prikazano na sledećoj slici: Slika 5. Efekti smanjenja agregatne tražnje LRAS SRAS1

12

A P1 P2

SRAS2

B

P3

C

AD1 AD2 0

Yi

Yn

Na slici postoje tri agregatne krive: kriva agregatne tražnje AD, kratkoročna kriva agregatne ponude SRAS i dugoročna kriva agregatne ponude LRAS. Dugoročna ravnoteža je prikazana u tački u kojoj kriva agregatne tražnje seče dugoročnu krivu agregatne ponude LRAS. U toj tački output se nalazi na svom prirodnom novou Yn. Kada je privreda u dugoročnoj ravnoteži, kriva kratkoročne agregatne ponude SRAS takođe mora seći ovu tačku, što ukazuje na to da su se nadnice, cene i percepcije prilagodile ovoj ravnoteži.

6.1. ŠOKOVI NA STRANI TRAŽNJE Ako sada uvedemo pretpostavku da je u nekoj zemlji došlo do zaoštravanja političke krize i rasta neizvesnosti u pogledu njenih budućih odnosa sa okruženjem, takav scenario sigurno vodi povećanju rizičnosti poslovanja i, samim tim, smanjivanju investiranja preduzeća. Ako znamo da su investicije važna komponenta ukupne agregatne tražnje, onda će opisani događaj izazvati smanjenje agregatne tražnje u privredi. Kriva agregatne tražnje se u tom slučaju pomera ulevo sa AD1 na AD2. Pošto su cene na kratak rok rigidne, nova kratkoročna ravnoteža se uspostavlja u tački B u kojoj se proizvodnja i zaposlenost smanjuju ispod prirodnog nivoa (sa Yn na Yi), što ukazuje na to da je privreda u recesiji. Model agregatne ponude i agregatne tražnje u ovakvim situacijama može biti korisno sredstvo za analizu načina na koji ekonomska politika može delovati na ublažavanje šokova i iz njih proisteklih varijacija proizvodnje. Kreatori ekonomske politike mogu primenom mera stabilizacione politike povećati agragatnu tražnju.2 Te mere mogu podrazumevati npr. rast državne potrošnje koji bi doveo do porasta agregatne tražnje. Ako bi se merama ekonomske politike brzo delovalo, kriva agregatne tražnje bi se vratila na svoj početni položaj, tj.tačku A. 2

Stabilizaciona politika je javna politika koja je usmerena na održavanje proizvodnje i zaposlenost na njihovim prirodnim nivoima. Drugim rečima, njen cilj je održavanje ili vraćanje privrede u ravnotežu.

13

Dugoročna ravnoteža u privredi će se vremenom ponovo uspostaviti, čak i bez preduzimanja mera stabilzacione politike. Smanjenje agregatne tražnje je, kao što slika pokazuje, dovelo do smanjenja cena (sa P1 na P2). Tokom vremena, kao reakcija na recesiju i nisku tražnju, doći će do usklađivanja očekivanja, pa će i očekivani nivo cena opasti. Kao posledica pada očekivanog nivoa cena, dolazi do pada nadnica, cena i percepcija ekonomskih aktera (sa P2 na P3), a to izaziva povećanje proizvodnje i ponude dobara i usluga, pa se kratkoročna kriva agregatne ponude pomera udesno sa AS1 na AS2 u tačku C. To je tačka nove dugoročne ravnoteže u kojoj su proizvodnja i zaposlenost ponovo vraćeni na prirodni nivo, ali je nivo cena niži nego što je to bio slučaj u prethodnoj dugoročnoj ravnoteži A. Dakle, na dugi rok, pomeranje agregatne tražnje se izražava samo kroz nivo cena, ali ne i kroz nivo proizvodnje i zaposlenosti. Međutim, kao što smo na ovom primeru videli, na kratak rok, promene u agregatnoj tražnji dovode do varijacija proizvodnje i zaposlenosti u privredi.

6.2. ŠOKOVI NA STRANI PONUDE Šokovi na strani agregatne tražnje nisu jedini izvor fluktuacija ekonomske aktivnosti. Drugi značajan izvor ekonomskih varijacija jesu šokovi agregatne ponude tj.ukupne društvene proizvodnje. Šokovi ponude utiču na troškove proizvodnje dobara i usluga, a time, i na cene tih proizvoda i usluga. S obzirom da šokovi ponude imaju direktne efekte na cene, oni se često nazivaju i šokovima cena. Makroekonomsko dejstvo negativnih šokova ponude koji dovode do povećanja proizvodnih troškova ogleda se u smanjivanju proizvodnje dobara i usluga, koja u tim uslovima postaje skuplja i manje isplativa. Pozitivni šokovi ponude dovode do smanjenja troškova i cena i povećanja nivoa proizvodnje. Jedan od negativnih šokova agregatne ponude je npr. skok cena, nafte, kao rezultat delovanja međunarodnog naftnog kartela koji eliminiše konkurenciju tako da glavni proizvođači nafte mogu povećati cenu nafte.3 Pošto je nafta važan proizvod koji se koristi u mnogim proizvodnim procesima, rast njene cene će svakako dovesti do rasta proizvodnih troškova preduzeća, što uslovljava smanjenje njihove proizvodnje. Za svaki nivo cena preduzeća sada žele ponudu manju količinu dobara i usluga. Kratkoročna kriva agregatne ponude se u ovom slučaju pomera ulevo sa SRAS1 na SRAS2, kao što je to prikazano na sledećoj slici: Slika 6. Efekti negativnog šoka ponude

3

Primeri negativnih šokova ponude mogu biti i suša koja smanjuje žetvu, što dovodi do smanjenja ponude hrane i skoka njene cene, kao i jačanje uloge sindikata koje dovodi do rasta plata, a time i cena dobara.

14

LRAS SRAS2 c P3 P2

SRAS1

B

P1

A

AD2 AD1 0

Yi

Yn

Šok ponude doveo je do smanjenja prirodnog nivoa proizvodnje (sa Yn na Yi) i skoka cena (sa P1 na P2). Ukoliko je agregatna tražnja nepromenjena, privreda se pomera iz tačke A, u kojoj je bila u dugoročnoj ravnoteži, u tačku B u kojoj se uspostavlja kratkoročna ravnoteža. Na slici vidimo da sa pomeranjem kratkoročne AS krive dolazi do rasta cena i opadanja proizvodnje ispod svog prirodnog nivoa. Ova pojava istovremenog rasta cena i opadanja proizvodnje i zaposlenosti u privredi u ekonomskoj nauci je poznata pod nazivom stagflacija. Kreatori ekonomske politike se i u ovom slučaju mogu opredeliti za opciju da ništa ne preduzimaju. U tom slučaju, smanjeni outputi i visoka nezaposlenost vremenom dovode do povećanja ponude rada, a samim tim, i smanjenja nadnica radnika. Pošto nadnice predstavljaju trošak proizvodnje za preduzeća, njihovo smanjenje će dovesti do povećanja proizvodnje roba i usluga i pomeranja kratkoročne krive agregatne ponude SRAS2 ka SRAS1. Na dugi rok, ekonomija se vraća u tačku A u kojoj se obnavlja puna zaposlenost i prirodni nivo proizvodnje Yn. Ali trošak ove opcije je bolna recesija. Druga opcija koja stoji na raspolaganju kreatorima ekonomske politike je da određenim merama ekonomske politike dovedu do povećanja agregatne tražnje. Ukoliko npr. centralna banka poveća ponudu novca u privredi, to će dovesti do povećanja agregatne tražnje i do pomeranja AD krive udesno (sa AD1 na AD2), što je takođe prikazano na prethodnoj slici. Ukoliko povećanje agregatne tražnje koincidira sa šokom agregatne ponude privreda će se direktno pomeriti iz tačke A u tačku C. U tom slučaju, centralna banka je privredu akomodirala, tj. prilagodila je šoku ponude. Posledica ove opcije je rast cena (sa P1 na P3). Kreatori ekonomske politike su akomodiranjem privrede sprečili pad proizvodnje, ali nisu mogli da izbegnu rast cena. Dakle, ne postoji način da se agregatna tražnja prilagodi održavanju i pune zaposlenosti i stabilnog nivoa cena.

15

7. ZAKLJUČAK Od svega što je ovde navedeno i spomenuto može se žaključiti da AS – AD model ima veoma značajnu ulogu, pomoću njega se može uporediti kretanje ravnotežne ponude i tražnje. Ravnoteža ponude i tražnje na konkurentnom ( savremenom ) tržištu ostvaruje se uz cenu pri kojoj se izjednačavaju snage ponude i tražnje. Ravnotežna cena je ona cena pri kojoj je tražena količina proizvoda upravo jednaka ponuđenoj količini. Grafički ravnotežu nalazimo na proseku krive ponude i krive tražnje. Pri ceni iznad ravnoteže pri kojoj proizvodjači žele ponuditi više nego što potrošači žele kupiti. To dovodi do viškova

16

proizvoda i vrši pritisak na cene naniže. U drugom slučaju suviše niska cena dovodi do manjka i tera cene ka povećanju,tj u ravnotežu. Pomaci krive ponude i krive tražnje menjaju ravnotežnu cenu i ravnotežnu količinu. Povećanje tražnje koje pomiče krivu tražnje u desno povećava i ravnotežnu cenu i ravnotežnu količinu. Povećanje ponude koje pomiče krivu ponude u desno smanjiće cenu i povećati traženu količinu neke robe. Uzimajući u obzir navedeno, nameće se zaključak da ravnoteža ponude i tražnje predstavlja određeno stanje kojem teži svako tržište, ali u praksi je to teško izvodljivo zbog uticaja gore opisanih faktora.

LITERATURA

1. Prof. dr I. Rosić, docent dr D. R. Đurić, Nacionalna ekonomija, Kosovska Mitrovica, 2008.

17

2. Prof. dr D. Stojadinović, Makroekonomska analiza, Ekonomski fakultet, Zubin Potok, 2003. 3. Prof. dr M. Jakšić, Osnovi makroekonomije, Ekonomski fakultet, Beograd, 2007.

18