Naši majstori (Bora Tot).pdf

Bora Tot

Na{i Majstori

Izdanje {ahovske knji`are Milana E. Brajera Beograd – Jovana Risti}a ul. 24. [tamparija “Grafika” – Radojka S. Albulova- Beograd, Kosmajska 51, Telefon 29-7-17 Gospodinu

Stevanu ]iri}u pretsedniku jugoslovenskog {ahovskog saveza pretsedniku Narodne skup{tine koji je toliko mnogo u~inio za na{ {ah

Predgovor Kod nas se {ah sve vi{e {iri. Sve ~e{}e ~itamo u novinama da se u nekom malom mestu u unutra{njosti osnovao klub i lepa {ahovska igra i tamo stekla nove prijatelje. S tim u vezi javlja se i potreba {ahovske literature. Izuzev nekoliko ud`benika i jednog ~asopisa kod nas je skoro nema. A {ahovska knjiga je ono {to stvara celinu u celom {ahovskom pokretu, ~iju organizacionu stranu ostvaruje Svetska {ahovska federacija, a umetni~ku i sportsku veliki {ahovski majstori. I mi imamo {ahovske majstore, ali ih na{a javnost malo i nedovoljno poznaje. Zato je zadatak ove knji`ice da na{im {ahistima ukratko pretstavi njihove li~nosti i dela. Beograd, marta 1936 god.

B. Tot UVOD [ahovska igra je svet za sebe. Nema ona veze sa brigama sada{njice ni budu}nosti i onaj ko ho}e da se vine u jedno carstvo slobode i pravi~nosti taj treba da, s vremena ne vreme, igra {ah. Igraju ga mnogi, na mnogo raznih na~ina. Neko sa larmom neko tiho, ali svi za svoje zadovoljstvo. Neko ga zanima manje nekoga vi{e, a neke ~ak toliko da se zainteresuju za njegovu su{tinu. Ima mladjih ljudi koji ga prigrli{e u tolikoj meri da svestrano prou~avaju njegove zakone i sisteme, po kojima treba igrati. Od njih kasnije poneki postaje {ahovski majstor. Po pravilima na{ih {ahovskih organizacija za majstora priznaje Savez onoga ko pobedi na utakmici na{ih najboljih amatera. Ovakva takmi~enja se

obi~no dr`e svake ili svake druge godine i daju t.z. saveznog ili nacionalnog majstora. Vi{i rang od ovih su internacionalni majstori, oni koji su ve} i na medjunarodnim turnirima postigli uspeh. Onda dolaze veliki majstori (ili velemajstori), oni koji imaju nekoliko prvih nagrada na internacionalnim turnirima. Iznad svih je svetski {ampion. Poznato je da sada prvenstvo sveta dr`i holandski profesor dr. Maks Eve, koji je nedavno pobedio u me~u dosada{njeg svetskog prvaka Rusa dr. Aljehina.

Komentar V.V. : Knji`ica majstora Bore Tota je formata 11 x 15,5 santimetara, sa mekim koricama, 120 strana. Na poledjini pi{e “CENA 20 dinara”. Po pri~anju moje majke Kristine u to vrijeme radnik bi kopao ~itav dan za 2 dinara. Milan E. Brajer je izdao i druge {ahovske knjige kao na primjer: H.R. Kapablanka “Moja [ahovska Karijera”, Ovadia J.M. “Brillante Kombinationen Berumter Schachmeister”, i istu knjigu na srpskom “Briljantne Kombinacije Znamenitih [ahovskih Majstora” itd. To je bilo vrijeme kada {ahovske literature na na{im prostorima jedva da je i bilo pa su knjige kao “Na{i Majstori” i druge koje sam naveo bile od ogromne va`nosti za razvoj {aha. Ovu knjigu sam kupio u nekoj antikvarnici u Beogradu jo{ 9. aprila 1964 g. Ra~unam da su sva autorska prava itd istekla davno a da }e {tivo biti zanimljivo ~lanovima [AH-MAT Liste. Trudim se da u kucanju ne napravim gre{ke a sve ponavljam doslovce ~ak ponavljam gre{ke koje je autor ili slagar napravio jo{ daleke 1936. godine. Font koji koristim je YuTimes size 14. Moji komentari }e biti odvojeni od same knjige tako da je ne kvarim. [to se ti~e majstora Tota o njemu sam ve} pisao a ne{to od toga }u ponoviti kada dodjemo na poglavlje koje je posvetio samom sebi. Tot je objasnio da se majstorska titula u {ahu u Kraljevini Jugoslaviji mogla dobiti jedino pobjedom na turniru najboljih amatera iz ~itave zemlje koji se odr`avao jednom godi{nje ili ~ak svake druge godine. To nije bilo lako posti}i.

Tako su majstori postali izmedju ostalih Svetozar Gligoric, Vasja Pirc, Petar Trifunovi} itd. U Torontu je do prije nekoliko godina `ivio posljednji majstor iz te generacije Beogradjanin dr. Djordje Berner ina~e ruskog porijekla. On je tu titulu ostvario pred sam po~etak drugog svjetskog rata. Medjutim prije prvog svjetskog rata takav turnir se igrao jednom godi{nje u Njema~koj. Igrali su najbolji “amateri” iz ~itave Evrope a samo je jedan postajao majstor. Tako su majstori postali Tarrasch, Lasker, Aljehin, Nimcovi~ itd. Vojin Vujo{evi}. INTERNACIONALNI MAJSTORI

Dr. Milan Vidmar Rodio se u Ljubljani 1885 g. Profesor je elektrotehnike na ljubljanskom Tehni~kom fakultetu. U svojoj struci veliki je nau~nik i napisao je niz knjiga koje su {tampane u Nema~koj. Za vreme studija u Be~u stekao je prvu {ahovsku naobrazbu i prviput javno nastupio na amaterskom turniru Be~kog {ah-kluba, krajem 1902 g. Otada sudeluje na mnogim priredbama u Be~u i, kako stalno napreduje, dobija pozive na velike medjunarodne utakmice. Prvi ve}i uspeh je tre}a nagrada u Pragu 1908 g.

Na velikom turniru u San Sebastianu 1911 g., gde igraju sve sami ~uveni majstori, biva drugi sa Rubin{tajnom, posle mladog Kapablanke, kasnijeg prvaka sveta. Tako ulazi u red velikih majstora. Od rezultata koji zatim slede zna~ajne su mu pobede u Budimpe{ti 1912 g., gde osvaja prvenstvo Madjarske pred Marocijem i 1918 g. na dva manja turnira, u Berlinu i Be~u. Posle rata, prviput nastupa na svetskom turniru u Londonu 1922 g. i dobija tre}u nagradu, iza Kapablanke i Aljehina. Onda opet du`e vremena ne igra, do kraja 1925. g., kada u Hestingsu zavr{ava mrtvom trkom sa Aljehinom, na manjem bo`i}njem turniru. Njegova {ahovska karijera dosti`e kulminaciju velikim turnirom na Semeringu 1926 g. Opet je tre}i, iza [pilmana i Aljehina, a ispred serije prvoklasnih majstora. Tako postaje jedan od kandidata za prvenstvo sveta. Slede}e godine dobija poziv na turnir {estorice velikih majstora u Njujorku, na kome se tada{nji prvak sveta Kapablanka bori sa svojim rivalima. Vidmar, postaje ~asno ~etvrti, ali linija njegovih uspeha po~inje da se spu{ta. U Londonu iste godine dobija ~etvrtu nagradu, u Karlsbadu 1929 g. deli petu, a u San Remu 1930 g. ostaje bez nagrade. Sledi manji uspon: na Bledu 1931 g. deli ~etvrtu nagradu, a na relativno manjem turniru u Slia~u 1932 g. deli prvu, sa Florom. Medjutim u Ujpe{tu 1934 g. zaostaje na osmom mestu. Za nacionalni tim igrao je, na ~elnoj tabli, na olimpijadama u Pragu i Var{avi, ali sa skromnim rezultatima. * Kada pregledamo uspehe dr. Vidmara vidimo da on nema onoliko prvih nagrada kao drugi veliki majstori. Medjutim, ne smemo zaboraviti da se on nije isklju~ivo bavio {ahom, kao ve}ina od njih, i da je igrao mnogo manje turnira. Njega ~ini velikim i uzdi`e ga u prve majstore sveta ~injenica da je ve}inom igrao samo na najve}im utakmicama i skoro uvek dobro pro{ao. Ako i nije dostigao svetske prvake Aljehina, Kapablanku i Laskera, pokazao se dorastao velikim majstorima Rubin{tajnu, Nimcovi}u, Bogoljubovu i drugima. U stilu njegove igre, ima ne~eg zdravog i prirodnog. Odaje veliki zamah i energiju, koja kr~i sigurne puteve. Prete`no je takti~ar i ja~i je u navali, ali ume i lukavo da se brani. Mi bismo rekli, da njegov protivnik ima utisak kao da se gura sa divom. *

Igrano na medjunarodnom turniru u Londonu 1922.

HOLANDSKA ODBRANA Beli: dr. Vidmar – Crni: dr. Tartakover

1. d2-d4

e7-e6

Crni ho}e da izbegne Staunton gambit 2. e4.

2. c2-c4 3. e2-e3 4. Sb1-c3 5. Lc1-d2

f7-f5 Sg8-f6 Lf8-b4

U holandskoj igri ne treba da se dozvoli udvajanje c-pe{aka.

5. … 6. Sg1-f3

O-O Dd8-e7

Crni uzima Tajhmanov sistem, koji te`i da sprovede e5.

7. Lf1-d3 Beli dozvoljava e5 i trudi se da oslabi crno kraljevo krilo, posle ~ega dijagonala c3-h8 postaje odlu~uju}a.

7. … 8. Dd1-c2 9. a2-a3 10. Ld2 : c3 11. O-O-O 12. d4 : e5

d7-d6 g7-g6 Lb4:c3 Sb8-d7 e6-e5 Sd7 : e5

Mo`da je bolje d:e5.

13. Sf3 : e5

d6 : e5

14. f2-f4! Izgleda jako riskantno, ali otvara diagonalu c3-h8, na kojoj po~inje silan napad.

14. … 15. Ld3-e2 16. h2-h3

e5-e4 Lc8-e6 a7-a5

Crni ima slabo kraljevo krilo i te{ko je na}i dobru odbranu. Ho}e da brani ta~ku g6 daminim topom.

17. g2-g4

Ta8-a6

Na f : g4 18. h : g4 sa pretnjom g5 i D : e4. Ako S : g4 20. D : e4, Sf2 21. De5.

18. g4-g5 19. h3-h4 20. h4-h5 21. Le2 : h5

Sf6-d7 Le6-f7 g6 : h5 Lf7 : h5

Na L:c4 odlu~ilo bi 22. Lf6, De6 23. T:d7.

22. Th1 : h5 23. Td1-d5!

Tf8-f7

Najte`i potez u partiji. Beli napu{ta direktni napad na kraljevo krilo i odlu~uje se za akciju u centru. Ho}e da iznudi c5 i osvoji polje d6. Koliko je taj manevar bio ispravan pokazuje dalji tok igre.

23. … 24. Dc2-d1!

a5-a4

Pretnjom Dd4 prisiljava crnoga na c5.

24. …

c7-c5

25. Th5-h6! 26. Th6 : g6 27. Td5-d6 28. Dd1-d5 29. Lc3-e5

Ta6-g6 h7 : g6 Sd6-f8 De7-c7 Dc7-a5

Poslednji poku{aj. Crni je potpuno vezan i nemo}an. Beli ne mora da se boji tih nekoliko {ahova.

30. Kc1-b1! Na 30. Kd1, Da8 bilo bi 31. Td8 pogre{no, zbog D : d8 31. D : d8, Td7 i crni dobija natrag damu.

30. … Da5-e1+ 31. Kb1-a2 De1 : e3 32. Td6-f6 De3-b3+ 33. Ka2-a1 Sf8-e6 34. Tf6 : e6 Kh8-h7 35. Te6-e8 Tf7-g7 36. Dd5-d7 Crni predaje (Primedbe po mariborskom “[ahu”).

Komentar V.V. : Velemajstora dr. Vidmara nisam nikad sreo ali sam po~eo pratiti {ahovska zbivanja u vrijeme dok je on jo{ bio pone{to aktivan. O~igledno se radilo o velemajstoru velikog formata koji se oformio kao igra~ jo{ prije prvog svjetskog rata. Tada su Njema~ka i Austrija bile glavni centri {aha. Vidmar je imao prilike da igra ne samo sa Aljehinom, Laskerom i Kapablankom nego i Rubin{tajnom, Nimcovi~em, Tara{om, ^igorinom, Bogoljubovom, Jejcom, Durasom, [lehterom, E. Konom, Tajhmanom, Tartakoverom, Marocijem, Kosti}em, Bern{tajnom, Mar{alom, Janovskim, Retijem, Znosko-Borovskim, Brajerom, Mizesom, Levenfi{em, Rotlevijem, Freimanom, Markom, Volfom, Perlisom, Albinom, Duz-Hotimirskim, Bernom, Alapinom, A. Rabinovi~em, Von Bardelebenom itd. Po~etak njegove karijere se gubi u magli neke vrste {ahovske mitologije.

[ahovski velemajstor, in`enjer, doktor nauka, profesor univerziteta Milan Vidmar je rodjen 22. juna 1885 a umro je 9. oktobra 1962. Sin velemajstora Vidmara, takodje Ing. Milan Vidmar, je bio poznati internacionalni majstor u {ahu. U nauci stariji Vidmar je postigao mnogo pa se sje}am da je Botvinik, takodje in`enjer elektrotehnike, rekao jednom prilikom da bi on rado mijenjao svoju titulu prvaka svijeta u {ahu za ono {to je dr. Vidmar postigao u nauci. Ako sje}anje ne vara Vidmar je bio u kasnijim godinama i sudija nekih me~eva za svjetsko prvenstvo kao i nekih va`nih turnira. Mnogo se trudio da uti~e na igra~e na jednom velikom turniru da ne prave kratke remije. Kada ni{ta nije pomoglo stari Vidmar je zaustavio satove i sa pozornice se obratio publici kojoj se izvinio zbog svih tih kratkih remija. Jedan od prisutnih novinara ga je potsjetio da je i on dok je bio mladji bio autor prili~nog broja salonskih remija, te da nije jasno kakvo on to ima pravo da prigovara drugima za iste takve gre{ke kakve je sam pravio. Na to je Vidmar ne gube}i glavu odgovorio da su mnogi sveci u svojoj mladosti bili gre{nici! Vojin Vujo{evi}.

BORA KOSTI] Na{ drugi veliki majstor rodom je iz Vr{ca, gde je 24 februara 1887 g. ugledao svet. Titulu {ahovskog ve{taka nosi ve} 27 godina, jo{ otkako je na amaterskom turniru u Budimpe{ti 1909 g. pretekao sve najbolje madjarske igra~e. U San Remu 1911 g. igra prviput na internacionalnom turniru i deli ~etvrtu nagradu. U ono vreme `ivi dve i po godine u Nema~koj, sa stalnim boravkom u Kelnu. Tu prvo lako tu~e prvaka Rajnske oblasti Viardu sa 5:0 i 3 remi, a zatim {ampiona Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava Franka Mar{ala, koji je tamo gostovao, sa 2:0 i 2 remi. Ovaj lep uspeh uzdi`e ga u red najja~ih mladih majstora onog vremena i on dobija poziv na veliki medjunarodni turnir u Karlsbadu iste godine. Tamo se Kosti} dr`i ~asno, ali u tako jakom dru{tvu ostaje u donjoj polovini. Idu}e godine je opet u Kelnu, gde se takmi~i sa poznatim nema~kim majstorom Leonhardom, koga pobedjuje sa 3:1. Po~etkom 1913 g. igra na jednom turniru u Stokholmu, gde odnosi nadmo}nu pobedu pred nordiskim majstorima. U me~u tu~e {vedskog majstora Niholma, sa 3:1 i 1 remi. U aprilu putuje za Ju`nu Ameriku, gde je anga`ovan kao nastavnik i trener u klubovima Buenos Ajresa. Tamo se susre}e sa sa svim vode}im

igra~ima Ju`ne Amerike i pokazuje se svima nadmo}an (Tom prilikom je odigrao jednu od najzanimljivijih partija svoje karijere, u me~u protiv tada{njeg prvaka Argentine Rolanda Ilje, koju mi donosimo. Kosti} je pobedio Ilju sa 2:0 i 1 remi). Po~etak svetskog rata ga je zatekao u Buenos Ajresu, gde je proveo dve i po godine. Marta 1915 g. polazi za Sjedinjene Dr`ave, gde ostaje pet godina. Za vreme rata tamo se nalaze mnogi strani majstori, kao Kapablanka sa Kube, kasnije prvak sveta, veliki majstor Janovski iz Pariza, nema~ki {ahista Edvard Lasker i drugi. Kosti} sudeluje na spomen turniru milionara Rajsa, 1916 g. i deli ~etvrtu nagradu. Onda osvaja prvenstvo Progresiv ^es Kluba, jednog od najja~ih u Njujorku. U pojedina~nim susretima tu~e ameri~ke majstore Kup~ika 2:0 i 2 remi i [ovaltera 7:0 i 3 remi. Na turniru u ^ikagu, 1918 g. zauzima prvo mesto. Krajem te godine priredjen je u Njujorku dvokru`ni turnir sedmorice najboljih majstora, koji tada `ive u Americi. Kapablanka postaje prvi, Kosti} drugi, obojica bez izgubljene partije. Tre}i je Mar{al dva boda iza Kosti}a. To je Kosti}ev najlep{i turnirski uspeh. Kako su izmedju Kapablanke i njega, do tada, sve turnirske partije zavr{ene sa remi, a oni smatrani kao najja~i igra~i Novog Sveta, to su {ahisti u Havani, na Kubi, re{ili da im organizuju me~. Po~etkom 1919 g. Kapablanka je pobedio na{eg zemljaka sa 5:0. Medjutim ne smemo zaboraviti da su tropska klima i sveukupne simpatije posmatra~a bile na strani Kubanca. Posle rata odr`ao se prvi evropski turnir u engleskom kupali{tu Hestingsu, 1919 g. Opet je Kapablanka prvi, a Kosti} drugi, obojica bez poraza (ali na ovoj utakmici nisu sudelovali majstori sa Kontinenta). U Geteburgu, 1920 g. priredjen je prvi veliki turnir svih evropskih majstora, posle rata. Tu Kosti} deli ~etvrtu nagradu. Onda igra u nizu medjunarodnih turnira (Pe{ti, Hagu, Teplic-[enau) i uvek dobija lepe nagrade. Novembra 1923 g. kre}e na put oko sveta, koji traje ~ak do maja 1926 g. Dobija anga`man od {ahovskih saveza Ju`ne i Centralne Afrike, Indije, Holandskih kolonija Jave i Sumatre, Filipinskih ostrva, Australije, Nove Zelandije, Kine i Japana. Svuda dr`i predavanja, simultanke, produkcije napamet i igra me~eve i turnire sa tamo{njim prvacima. Preko Sovjetske Rusije vra}a se ku}i. U Evropi opet se bori na internacionalnim utakmicama i stalno je medju nagradnicima. Isti~u mu se pobede u Tren~anskim Toplicama, 1926 i 1928 godine.

Godine 1930 pozvan je u Meksiko, kao nastavnik {aha za ra~un tamo{njeg min. vojnog. Bavi se deset meseci u Meksiko Sitiju, i pola godine u Sjed. Dr`avama. Idu}e godine vra}a se u Evropu i igra na olimpijadi u Pragu, za na{ nacionalni tim, i na turniru na Bledu. @ivo se interesuje za pitanje {ampionata Jugoslavije i radi na ostvarenju me~a sa dr. Vidmarom, ali do kojeg ne dolazi. Odaziva se pozivu na{eg Saveza i sudeluje na Prvom nacionalnom majstorskom turniru u Beogradu, pro{le godine, gde sa Pircem deli prvenstvo. Kao {to znamo, u Var{avi igra u na{oj reprezentaciji. * Kosti} igra umetni~ki {ah, koji se oslanja na intuiciju, a ~ija je osnova vera u sebe. Mnogo se bavi {ahom i voli ga kao retko ko. Razgleda na stotinu partija, ali se ne trudi da ih naro~ito zapamti. Kao da ho}e samo da u`iva u ideji i estetici koje sadr`e. Nove sisteme igre shvata op{te i trudi se da ih prilagodi sebi. Zato kada igra ne napre`e memoriju, ve} slu`i se svojom dosetljivo{}u. Takav stil je originalan i vanredno zanimljiv, ali je u te{kom polo`aju prema strogo nau~nom ili filozofskom shvatanju koje nalazimo kod drugih velikih majstora. On mora da pronadje u toku igre ono {to su drugi ~esto dugim prethodnim analizama ispitali. Kako se ipak ~asno nosio sa svima, vidimo njegovu darovitost. Voli gambite i velike komplikacije. Odva`an je i u njima se dobro snalazi. Tra`i inicijativu i navalu, i tada ne mari za pe{aka vi{e ili manje. Da priroda igra~a odredjuje njegov stil, to se naro~ito lepo vidi kod Kosti}a. Ono boemsko u njemu, koje ne mu~e veliki problemi i tra`enje op{tih zakona, odredilo je i njegov nazor o {ahu. On smatra da je {ah divna igra, u kojoj su nepotrebna sva filozofska razmatranja. Dok ljudi, koji su im naklonjeni, zaboravljaju ~esto da se radi o ve{tini, gde je glavno biti duhovit. Te duhovitosti Kosti} ima u punoj meri. * Druga partija me~a, igrana u Buenos Ajresu 1913 g.

[KOTSKI GAMBIT Beli Kosti} - Crni: Ilja

1. e2-e4 2. Sg1-f3

e7-e5 Sb8-c6

3. d2-d4 4. Lf1-c4 5. O-O 6. c2-c3

e5 : d4 Lf8-c5 d7-d6 Lc8-g4

Stara o{tra varijanta, danas ve} skoro nepoznata. Solidno je bilo Sf6 7. c : d, Lb6 sa prelazom u talijansku partiju.

7. Dd1-b3 Napada dve slabe ta~ke b7 i f7, a dozvoljava kidanje svog kraljevskog krila.

7.

…

Lg4 : f3

Kvari polo`aj protivni~kog kralja, na ra~un rohade. Sasvim dobro izgleda Dd7, ali i Argentinac igra o{tro.

8. Lc4 : f7+ 9. g2 : f3

Ke8-f8

U knjigama stoji 9. L : g8, T : g8 10. g :f3, g5 kao povoljnije za crnoga. Kosti} unosi malu ispravku i daje igri novo obele`je.

9.

…

Sc6-e5

Preti na f3 i f7 {to izgleda jako.

10. c3 : d4 Izgovor belog, brani f3, a na S : f7 ima 11. d:c5.

10. … 11. Lf7 : g8 12. f3-f4 13. Db3-g3 14. e4-e5

Lc5 : d4 Th8 : g8 Se5-g4 Sg4-f6

Previ{e o{tro. Bolje 14. Dd3, Lb6 16. Sc3.

14. …

d6 : e5

Posle g5 15. f : g5, Le5 16. f4, Ld4 + 17. Kh1, De8 18. Df3, Se4 nastaje za obe strane opasna igra.

15. f4 : e5

Dd8-e7!

Osvaja pe{aka, ali beli ostaje u napadu.

16. Sb1-c3! Naravno, ne valja 16. e : f6 g : f6 i beli gubi damu. Kosti} sprema lepu kombinaciju.

16. …

Ld4 : e5

17. Lc1 - f4!!

Sf6 - h5

Na L : f4 18. D : f4 ima crni pe{aka vi{e, ali stoji nesigurno.

18. Lf4 : e5 Daje damu za dve lake figure. Otkriven polo`aj crnoga kralja i velika aktivnost belih figura dovoljna je da kod Kosti}a stvori ose}anje o korektnosti `rtve.

18. … 19. f2 : g3+ 20. Ta1-e1 21. Le5-d4

Sh5 : g3 Kf8-e8 Ke8-d7 De7-b4

Sve je to skoro iznudjeno.

22. Tf1-f7+

Kd7-c8

Ako Kc6 dobija 23. Te6+ ali je ne{to bolje bilo Kd8.

23. Tf7 : c7+

Kc8-d8

Naravno, ne valja K : c7 zbog 24. Sd5+ i Kb8 zbog 24. Le5, Db6+ 25. Tc5+.

24. Ld4-e3

Db4 : b2

Pretilo je 25. Lg5+, K : c7 26. Sd5+. Na h6, 25. Td1+, Kd8 26. Lc5.

25. Tc1-c5! Uvod u novu kombinaciju. Slabo bi bilo 25. Ld5 zbog De5. Sada preti 26 Lg5+, Kd7 27. Te7+, Kd6 28. Se4 mat, kao u nekom problemu.

25. … 26. Te1-d1+ 27. Le3-c1!!

Tg8-e8 Kd8-e7

Poenta. Dama je uhvacena.

27. …

Db2-b4

28. Sc3-d5+ 29. Sd5 : b4 30. Sb4-d3+

Ke7-d6 Kd6 : c5 Kc5-c6

Partija je odlu~ena. Ipak staje jo{ truda da se dobije.

31. Kg1-f2 32. Lc1-f4 33. Rd1-c1+ 34. Tc1-b1+ 35. Sd3-c5+

a7-a5 Ta8-d8 Kc6-b5 Kb5-a4

Br`e je dobijalo 35. Tb3.

35. … 36. Lf4-c1+ 37. Tb1-b2+ 38. Tb2 : b7+ 39. Tb7-b2+ 40. Tb2-b5+ 41. Tb5 : a5+ 42. Lc1-e3 43. Ta5-a7 44. Kf2 : e3 45. Ta7 : g7 46. h2-h4 47. Ke3-f4 48. Kf4-g4 49. Kg4-g5 Crni predaje.

Ka4-a3 Ka3 : a2 Ka2-a3 Ka3-a2 Ka2-a3 Ka3-a2 Ka2-b1 Td8-c8 Te8 : e3 Tc8 : c5 Tc5-h5 Kb1-c2 Kc2-d3 Th5-h6

Komentar V.V. : Velemajstor i globtroter Bora Kosti} je jedan od najinteresantnijih {ahovskih likova sa na{ih prostora. Bio je u su{tini {ahovski profesionalac mada ne u modernom smislu te rije~i. Rodjen je u Vr{cu 1887 a umro je od trovanja krvi 1963 {to je bilo posljedica neke ogrebotine!

Nema gdje ~ika Bora nije bio na svojim {ahovskim pute{estvijima: Evropa, Afrika, Sjeverna i Ju`na Amerika, Indija, Filipini, Indonezija, Australija, Novi Zeland … Neki od njegovih rezultata su apsolutno prvoklasni. A Kosti}eva putovanja po ~itavom svijetu su legendarna. Treba imati u vidu da je to bio jedan drugi svijet sasvim razli~it od ovoga koga mi znamo. Putovanja su bila krajnje te{ka i riskantna. Nije bilo modernih komunikacija, d`et aviona, autoputeva itd. Posjeta nekom maharad`i u nekom mjestu u centru Indije je bila pravi podvig. Uzgred budi re~eno, takav isto~ni mo}nik i bogata{ bi `ivio u ve}oj rasko{i od mnogih kraljeva, predsjednika i milionera, {to bi sve uostalom i on sam bio. Dva velika rata su svakako negativno uticala na Borinu {ahovsku karijeru. A njegov lo{ rezultat u me~u sa Kapablankom lako je objasniti. Prije svega Kapablanka je bio {ahovski genije a tropske vru}ine u Havani u vrijeme prije nego {to je uvedena klima po hotelima je bila saveznik Kapablanke. Na turnirima je Kosti} redovno remizirao sa velikim Kubancem {to je i bio povod za njihov me~.

O ^ika Bori Kosti}u postoje mnoge pri~e i anegdote. Sada kroz maglu vremena je te{ko re}i koje su od njih istinite a koje su plod ne~ije ma{te.

Nave{}u samo neke. Moja supruga Smilja, takodje {ahistkinja, ta~nije internacionalni `enski majstor, se srela sa Borom Kosti}em. To je bilo na nekom vojvodjanskom `enskom prvenstvu, u Beloj Crkvi, gdje je kao gost igrala poznata madjarska igra~ica Honfi. Na zatvaranju turnira organizovan je i brzopotezni turnir na kome je u~estvovao i Bora Kosti}. Do{lo je do nekog spora u partiji sa gospodjom Honfi koji je rezultirao velikom svadjom i psovanjem izmedju dva protagonista na madjarskom jeziku. Ovakvi ru`ni incidenti mogu biti komi~ni kad se gledaju sa strane. [to je bilo jasno je da je ^ika Bora perfektno vladao svim nijansama madjarskog jezika uklju~uju}i i najso~nije psovke. Beogradski majstorski kandidat Bata (Miodrag) Vukovi} je volio da pri~a o nekom turniru, mislim u Vinkovcima, gdje su bili prisutni svi tada{nji korifeji jugoslovenskog {aha. ^ika Bora Kosti} je igrao cug sa nekim lokalnim igra~em, mo`da dr. Georgijevi}em, u ~ajeve. Eventualno igranje se zavr{ilo a Bora je dobio 25 “~ajeva”. Podrazumijevalo se da }e biti pla}en odgovaraju}u sumu u dinarima kad njegov protivnik re~e: “A, ne! Mi smo rekli da igramo u ~ajeve a ne novac. Konobar! Molim donesite 25 ~ajeva!” Za tili ~as na stolu pred Kosti}em su bila 25 vru}ih ~ajeva a oko stola su stajali brojni nasmijani velemajstori i majstori. Odjednom }e Bora gledaju}i u njih: “Gligo, Pero, Boro, Mijo … {ta ~ekate? [to ne kupujete ~ajeve?” Dok je gornja pri~a vjerovatno istinita ova {to }u je sada navesti vjerovatno nije ali je uporno ponavljana od strane mnogih na{ih {ahista. Bora je proveo drugi svjetski rat u rodnom Vr{cu. Krajem rata skupe se lokalne [vabe u kafani koju je posje}ivao i ^ika Bora pa diskutuju stanje na frontovima. Tre}i Rajh je bio ve} u agoniji a Bora je na karti krenuo da im pokazuje odakle na njihovu stranu nailaze Rusi, pa otud idu Englezi i Amerikanci itd. Postalo je jasno da su lokalni Njemci u velikoj nevolji i opasnosti da budu opkoljeni. Ka`u oni: “Pa {ta da radimo?” A Bora }e: “Idite u P…. M……. odakle ste i do{li.” Na to su poku{ali da ga ubiju ali se na{ao dobar poznanik i {ahista medju [vabama koji ga je spasio. Jednom prilikom, mislim pedesetih godina pro{log vijeka, velemajstor dr. Pera Trifunovi} je gostovao u Ju`noj Americi. Na slobodan dan se ukazala prilika da se ode u neko malo mjesto, mislim to je bila Cochabamba, i odigra simultanka. Pera pristane, odigra simultanku, a bio je kraljevski do~ekan. Na banketu poslije simultanke dr`ane su zdravice i Pera u svojoj govoranciji ka`e izmedju ostalog ne{to kao: “A naro~ito mi je drago da sam imao prilike

da gostujem i igram {ah u jednom malom uglu globusa gdje nije stigao da gostuje ~ak ni na{ poznati svjetski putnik velemajstor Bora Kosti}!” Na to par starijih ljudi graknu: “Ko? Senor Kosti~? Kako da ne! Bio je on ovdje jo{ 1913 godine! Mi ga se svi rado sje}amo!” Do`ivio je Bora Kosti} velike po~asti a i korist na tim svojim {ahovskim putovanjima. U Indiji je velemajstor Kosti} bio izmedju ostalog gost ~uvenog {ahovskog mecene generala Ser Umar Kajata Kana koji je bio pokrovitelj i sponsor indijskog {aha a naro~ito velemajstora Sultan Kana. Kada je mar{al Tito i{ao na svoju “turneju mira” tamo su se jo{ uvijek sje}ali Bore Kosti}a pa su tada{nji maharad`a od ^andagara i drugi poslali pozdrave starom velemajstoru po predsjedniku Jugoslavije kao i ~lanu njegove svite poznatom novinaru i {ahovskom majstoru Miroslavu Radoj~i}u. Poznato je da je Bora Kosti} bio inspiracija [tefanu Cvajgu za ~uveni {ahovski roman “Novela o [ahu”. Neko mi je rekao da se kost se na madjarskom ka`e ~ent pa otud ime velemajstora u romanu t.j. ^entovi}. Na`alost, taj lik je prikazan kao neko ko je suv i neinteresantan a jedino {to radi dobro je igranje {aha. Navodno {ta se desilo je bilo ovako. Bora je u svom be~kom periodu igrao {ah za pare u nekoj kafani. Jedna od njegovih redovnih mu{terija je bio i poznati pisac Cvajg. Njemu su porazi te{ko pali a izgleda Bora mu se malo i potsmjevao pa je Cvajg jednom rekao: “Vidi}e{ ti kad ti ja napi{em!” U svoje vrijeme znao sam beogradskog majstorskog kandidata Relju Krsti}a. On je kao i ja bio kolekcionar {ahovske literature. Pri~ao je da ponekad kupuje {ahovsku literaturu od starog velemajstora Bore Kosti}a koji je `ivio sa (nevjen~anom?) suprugom u nekom manjem mjestu u Vojvodini. Bora bi mu javio na primjer da ima turnir “Keln 1911” na prodaju. Relja bi mu poslao pare i bio te{ko razo~aran kada bi dobio po{iljku. Umjesto knjige to bi bila sveska u kojoj je Bora svojom rukom zabilje`io sve partije dok su igrane. Kosti} je ~esto ru~no bilje`io sve partije dok su jo{ u toku, u periodu dok je radio u Njema~koj rano u dvadesetom vijeku, ponekad ~ak i kada nije bio u~esnik turnira. Ja medjutim smatram da takva sveska ima ve}u vrijednost od neke osrednje publikacije jer je sve partije i komentare svojom rukom napisao ~uveni igra~ i svjetski putnik velemajstor Bora Kosti}.

Bilo bi interesantno znati {ta se desilo sa Kosti}evom {ahovskom zaostav{tinom poslije njegove smrti? Obi~no u takvim slu~ajevima dalji rodjaci ili u ovom slu~aju `ena ne razumiju pravu vrijednost pa daju sve u bescijenje ili jo{ gore bace u sme}e. Pone{to se o velemajstoru Bori Kosti}u mo`e na}i na internetu ali je pretraga komplikovana izmedju ostalog zbog toga {to je Bora Kosti} dosta ~esto ime. Naravno svi znamo za ~uvenog fudbalera Crvene Zvezde Boru Kosti}a, tu je i ugledni geolog a ja sam na primjer u beogradskom {ahovskom klubu “Slavija” li~no poznavao prvokategornika Boru Kosti}a. Ina~e {to se ti~e velemajstora njegovo ime se nekada navodi kao Boris, nekada Bora a ponekad i Borislav. Detaljnu informaciju o Kosti}u nije lako na}i ni na internetu. Takodje partije. Istina na www.chessgames.com ima baza sa 207 Kosti}evih partija. Mnoge Kosti}eve partije se ne nalaze u {ahovskim bazama i uop{te ih je te{ko na}i osim u starim publikacijama kojih vi{e nema u prodaji. Gledam u Chessbase 9 i vidim igrao je Bora sa Aljehinom, Kapablankom, E. Konom, Amosom Bernom, Nimcovi}em, Mar{alom, Rubin{tajnom, Vidmarom, Rotlevijem, Tajhmanom, Levenfi{em, [lehterom, Tartakoverom itd. Od svih Kosti}evih partija najpoznatija i najvi{e objavljivana je jedna mala zabavna ali polukorektna minijatura protiv Miloka igrana u Kelnu 1912 godine. Beli: Milok Crni Bora Kosti} 1. e4 e5 2. Nf3 Nc6 3. Bc4 Nd4 4. Nxe5 Qg5 5. Nxf7 Qxg2 6. Rf1 Qxe4+ 7. Be2 Nf3 mat 0-1 Vojin Vujo{evi}.

Dr. LJUDEVIT ASTALO[ Curricullum Vitae: Rodio se u Pe~uju (Madjarska) 29 jula 1889 g. Studirao lingvistiku u Pe{ti i Be~u. Slu`bovao kao profesor u Pe{ti, Mostaru i Sarajevu. Sada je profesor gimnazije u Zagrebu. O`enjen je Srpkinjom gdjom Natalijom, u kojoj ima svestranog `ivotnog pomaga~a. Ona, za razliku od ostalih `ena, nije protivnica {aha. Njenoj moralnoj pomo}i zahvaljuje mnogi lepi {ahovski uspeh. Na klupskom turniru u Budimpe{ti 1909 g. prvi je, u dru{tvu sa Balom. Njega slede}e godine pobedjuje u trening-me~u sa +5, -2, =3. Te godine igra tamo na majstorskom turniru i zauzima {esto mesto. Sudeluje na glavnom amaterskom turniru u Breslavi 1912 g., i deli sedmu nagradu. Posle toga na me{ovitom majstorskom turniru u Temi{varu biva drugi, iza Brajera i dobija majstorsku diplomu. U Debrecinu 1913 g., u borbi {estorice majstora pobedjuje pred Retijem i Brajerom, {to pretstavlja vrlo lep uspeh. U Be~u 1917 g. u~estvuje na Trebi{-turniru, a u Pe{ti 1918 g. na turniru {estorice dobija tre}u nagradu. Iste godine na internacionalnom majstorskom turniru u Ko{icama, osvaja petu nagradu. Posle rata prviput igra u Trstu, 1923 g. i deli {estu nagradu. Otada igra redovno svake godine jedan turnir. Tako je u Djeru 1924 g. visoko tre}i, a u Debrecinu 1925 g. prolazi slabije.

Slede njegovi najbolji turnirski rezultati. U Bardiovu 1926 g. osvaja tre}u nagradu, iza Matisona i Tartakovera. Medjutim, trebalo je da bude prvi, jer je protiv Tartakovera propustio dobitak i tako poklonio va`nih pola boda. Na velikom medjunarodnom turniru u Ke~kemetu, 1927 g. od 20 igra~a zauzima ~etvrto mesto. Pred njim su Aljehin, Nimcovi} i [tajner, a iza njega mnoge poznate veli~ine kao Tartakover, Grinfeld i drugi. Ovaj odli~an uspeh izazvao je, svojevremeno, veliko odu{evljenje kod njegovih mnogobrojnih simpatizera. Te godine jo{ je igrao u na{em timu u Londonu, a posle ga tri godine nema u turnirskoj areni. Tek 1931 g. igra opet na olimpijadi u Pragu i na Bledskom turniru. U slaboj formi je na malom turniru u Mariboru 1934 g. i na pro{logodi{njem nacionalnom majstorskom turniru u Beogradu. Na poslednjem je nastupio bolestan i zbog toga dobio tek osmu nagradu. * [ahovska snaga profesora dr. Astalo{a nikada nije do{la do punog izra`aja. Bez dovoljne pripreme i treninga ne mogu se osvajati prve nagrade, a njega su privatni poslovi uvek mnogo ometali. Ipak, postigao je rang dobrog internacionalnog majstora, a rezultati u Bardiovu i Ke~kemetu govore o njegovoj ja~ini. Igra mirno i stalo`eno, sa tananim razumevanjem pozicije. To mu se za vreme igre ogleda na licu. Ko ga je video u turnirskoj borbi taj je osetio da je igranje {aha zaista veliko zadovoljstvo! * Slede}a partija ima tu dra` {to je pitomi dr. Astalo{, verovatno izazvan ambicioznim po~etkom svoga protivnika, satro poznatog napada~a, nema~kog majstora, Mizesa. Igrano na medjunarodnom turniru u Ko{icama 1918 g.

BE^KA PARTIJA Beli: Mizes – Crni: dr. Astalo{

1. e2-e4 2. Sb1-c3 3. g2-g3

e7-e5 Sg8-f6

Sa ovim fianketiranjem u be~koj partiji Mizes je imao u ono vreme lepe uspehe, ali su protivnici propustili najbolji nastavak (d5).

3. … 4. e4 : d5 5. Lf1-g2 6. Sg1-e2 7. d2-d3

d7-d5 Sf6 : d5 Lc8-e6 Sb8-c6

Mo`da je bolje odmah d4.

7. … 8. O-O

Lf8-e7

Kako se iz partije vidi, rohada je preuranjena. Mizes je na istom turniru igrao u drugoj jednoj partiji 8. f4, {to je svakako bolje, ali varijantu ne rehabilitira. Nema smisla igrati varijantu u kojoj posle nekoliko poteza beli mora da tra`i izjedna~enje.

8. …

h7-h5

Solidnije Dd7. Crni je ostavio damu na d8, jer je o~ekivao 9. h4, na {to bi odmah sledilo g5.

9. h2-h3 10. Kg1-h2

Dd8-d7 f7-f5

Da spre~i (posle h5-h4) g4 i da omogu}i (na d4) e4.

11. d3-d4 Po na~elu: na napadaj na krilima protunavala u sredini. Na 11. f4 bi crni nastavio sa h4.

11. … 12. Se2-f4 13. Lc1 : f4

e5-e4 Sd5 : f4 O-O-O

Crni je sada veoma jak na kraljevom krilu i na d-liniji. Beli je prisiljen da igra na varke. Mnogo je slabije bilo S : d4 ili D : d4, jer bi beli dobio natrag pe{aka i zaustavio bi protivni~ku navalu.

14. f2-f3

h5-h4!

Pozicija je veoma o{tra. Ako crni ho}e da zadr`i inicijativu, onda mora da igra energi~no. Njegova navala je uperena protiv ta~ke h3, jer bez toga pe{aka beli kralj ne mo`e da se brani. Posle e : f3 15. D : f3 beli ve} preti d5, Sb5 itd.

15. d4-d5 16. Kh2-h1

h4 : g3+

Na 16. L : g3 sledilo bi, naravno, f4 i otvoren je put do ta~ke h3.

16. …

g7-g5!

Tako se goni najenergi~nije neprijatelj koji se povla~i. Ako sada, napr., 17. d : e6, onda D : e6 18. Dc1, g : f4 19. D : f4, Ld6 i zatim f4.

17. Lf4 : g3

f5-f4

Cilj je postignut.

18. d5 : c6 Ne poma`e ni d : e6. Bela pozicija ve} je oborena.

18. … 19. Dd1-e1 20. De1 : g3 21. Dg3-e1 22. Sc3 : e4 23. Kh1-g1 24. Kg1-f2

Dd7 : c6 f4 : g3 Le7-d6 Le6 : h3 Lh3-f5+ Ld6-h2+ Dc6 : c2+

Beli predaje. Na 25. De2 sledi L : e4 i Td2.

(Primedbe dr. Astalo{a). Komentar V.V. : Profesor Lajos Asztalos, ili kako smo ga mi zvali, dr. Ljudevit Astalo{, je prili~no krupna {ahovska li~nost iz na{e pro{losti. Ostao je da `ivi u Jugoslaviji poslije drugog svjetskog rata a ispostavlja se bio je i srpski zet. Poslije drugog svjetskog rata se obreo u rodnoj mu Madjarskoj. O~igledno

su ga na{i kom{ije na sjeveru prili~no cijenili jer je njegov memorijal igran mnogo puta. Kada sam saznao da je profesor Astalo{ predavao francuski jezik u sarajevskoj `enskoj gimnaziji koju je pohadjala moja majka pitao sam je da li je on bio njen profesor. Medjutim ispostavilo se da iako je on tamo predavao, a ona u~ila francuski i njema~ki jezik, Astalo{ njen profesor ipak nije bio. Interesantno je da je Bora Tot, autor knjige “Na{i Majstori”, stavio profesora Astalo{a na tre}e mjesto, odmah iza Milana Vidmara starijeg i Borisa Kosti}a a ispred Vladimira Vukovi}a i drugih. Lajos Asztalos je rodjen u gradu Pecs 29 jula 1889 a umro je u Budimpe{ti 1 novembra 1956. FIDE mu je slu`beno priznala titulu internacionalnog majstora 1950. Nema mnogo prave informacije o Lajo{u Astalo{u na internetu ali na sajtu www.chessgames.com ima mala baza sa 81 partijom. Ovo mo`da nije najbolja ili najva`nija partija koju je profesor Astalo{ odigrao ali je to sasvim solidan borbeni remi sa genijem {ahovske igre svjetskim {ampionom Aleksandrom Aljehinom. Partija je igrana na velikom medjunarodnom turniru Bled 1931 kada je Aljehin bio na svom vrhuncu. Bijeli: Asztalos

Crni: Alekhine Bled 1931

1. e4 e6 2. d4 d5 3. Nc3 Nf6 4. Bg5 dxe4 5. Nxe4 Be7 6. Bxf6 gxf6 7. Nf3 b6 8. Bb5+ c6 9. Bd3 Bb7 10. Qe2 Qc7 11. O-O-O a6 12. Rhe1 Nd7 13. Kb1 c5 14. dxc5 bxc5 15. Ng3 Nb6 16. Nh5 c4 17. Be4 Na4 18. Qe3 h6 19. Bxb7 Qxb7 20. Qd4 Rb8 21. b3 Qc6 22. Nxf6+ Bxf6 23. Qxf6 cxb3 24. axb3 Nc3+ 25. Kc1 Rf8 26. Rd3 Nd5 27. Qe5 Rc8 28. Re2 Nb4 29. Rd6 Qc5 30. Qxc5 Rxc5 31. Kb2 Ke7 32. Rb6 a5 33. Ne5 Rfc8 34. Rb7+ R8c7 35. Rxc7+ Rxc7 36. g3 f6 37. Nf3 e5 38. Rd2 Ke6 39. Ne1 Nd5 40. c4 Ne7 41. Ka3 Kf5 42. Rd6 Nc6 43. Nc2 Ke4 44. Rxf6 Nd4 45. Kb2 a4 46. Kc3 axb3 47. Nxd4 exd4+ 48. Kxb3 Kd3 49. Rf3+ Ke2 50. Rf4 Kd3 51. Rf3+ Ke2 52. Rf4 1/2-1/2

Vojin Vujo{evi}.

VLADIMIR VUKOVI] Rodjen je 26 avgusta 1898 g. Sada `ivi u svom rodnom Zagrebu kao novinar. Kada je 1920 g. tamo osnovan Jugoslovenski {ahovski savez, priredjen je amaterski turnir na kome je on pobedio. Igra i na Prvom saveznom amaterskom turniru u Celju iste godine i zauzima tre}e mesto. Posle toga boravi oko dve godine u Be~u. Tamo prvo pobedjuje na manjem gambit-turniru (pred dr. Braunom i Kenigom), zatim sudeluje na internacionalnom majstorskom turniru, krajem 1921 g., i deli ~etvrtu nagradu. Na osnovu toga pripu{ten je na veliki majstorski turnir, koji je idu}e godine priredjen prilikom sajma. U borbi sa najve}im majstorima posti`e, kao novajlija, zavidan uspeh (10 mesto sa 43%). Pobedjuje dr. Tara{a, Grinfelda i Semi{a, a remizira sa Aljehinom i Marocijem. ^ak je sa Aljehinom imao dobitak, tako da je ovaj jedva i{~upao remi. Nesre}no je izgubio sa Rubin{tajnom i [pilmanom. Jugoslovenski {ahisti su u njega polagali velike nade. Medjutim, kako se kod nas ne priredjuju internacionalni turniri, retko zovu na{e majstore u inostranstvo, po{to im se ne revan{iramo. Zato Vukovi} igra opet tek 1924 g. u Djeru, i biva ~etvrti. U Debrecinu, 1925 g. deli ~etvrtu nagradu i onda opet nema prilike da igra. Godine 1927 sudeluje u Ke~kemetu i na olimpijadi u Londonu, ali posti`e slabije rezultate. Jo{ ga vidimo 1929 g. na jednom manjem turniru u Engleskoj i otada se sasvim povukao iz turnirske borbe. *

Zna~aj Vukovi}ev je vi{e na polju {ahovske literature. Kao urednik odli~nog ~asopisa “[ahovski glasnik”, (1925-28) i “[ahovske smotre”, u “Jutarnjem listu”, bio je duhovni vodj na{e {ahovske omladine, kojoj je dao veliki polet. Kao sledbenik novoromanti~ara (“hipermodernista”) i on je vi{e naklonjen istra`ivanju novih puteva, no njihovom prakti~nom iskori{}avanju. Analize su mu uvek duboke i originalne, i na polju {ahovske teroije dao je stvari od priznate vrednosti. Sada je potpretsednik Saveza i, od pro{le godine, opet urednik “[ahovskog glasnika”. * Igrano na medjunarodnom turniru u Debrecinu, 1925 g.

DAMIN GAMBIT Beli: Vukovi} Crni dr. Vajda

1. d2-d4 2. c2-c4 3. Sb1-c3 4. Lc1-g5 5. e2-e3 6. Sg1-f3 7. Ta1-c1 8. a2-a3 9. Dd1-c2

d7-d5 e7-e6 Sg8-f6 Sb8-d7 Lf8-e7 O-O c7-c6 a7-a6 d5 : c4

Bolje je Te8 pa tek posle 10. Ld3 igrati d : c4. Onda crni dobija va`an tempo i ima polje f8 slobodno za kralja ili konja.

10. L : c4 11. Lc4-a2 12. Tc1-d1

b7-b5 c6-c5

Vukovi}eva teoriska novost, koju je na tom turniru uspe{no primenjivao. Preti 13. d : c, L : 5 14. L : f6, g : f itd.

12. …

c5-c4

Nije dobro. Stvara nadmo} na daminom krilu, ali prepu{ta belom centar i usled toga slobodu akcije na kraljevom krilu.

13. La2-b1 14. h2-h4!

h7-h6 Tf8-e8

I na h:g 15. h:g, g6 16. g:f, S:f6 17 Se5 ili L:f6 17. De4, Ta7 18. Dg4 do{ao bi beli do odlu~uju}eg napada.

15. Sf3-e5

Lc8-b7

16. Th1-h3 [iroka koncepcija, ~iji zna~aj vidimo u slede}em potezu. Sada preti 17. L:h6, g:h 18. Tg3+ Kf8 19. S:g6+, f:g 20. D:g6 sa matom.

16. …

Sd7-f8

Crni ne mo`e da izbegne pretnji `rtve lovca, na pr. Kf8 17. L:h6! g:h 18. S:f7!, K:f7 19. D:g6+, Kf8 20. Tg3, Sg4 21. T:g4, Lf6 22. Dh7! i odlu~uje.

17. Lg5 : h6 18. Dc2-e2!

Sf6-h5 g7-g6

Naravno ne L:g2 zbog 19. Th2.

19. g2-g4 20. h4-h5

Sh5-g7 Le7-f6

Na g5 odlu~uje 21. L:g7, K:g7 22. h6+! Kg8 23. h7+, ako 22. …,Kf6 23. Tf3+ sa matom.

21. h5 : g6 22. g6 : f7+ 23. d4 : e5

Lf6 : e5 Kg8 : f7 Dd8-a5

Ako Dc7 24. L:g7, K:g7 25. g5, Tad8 26. Dh5 ili 25. … Df7 26. g6! itd.

24. e3-e4 Jako je bilo i 24. L:g7, K:g7 25. g5, Tad8 26. Dh5, T:d1+ 27. K:d1, Dd8+ 28. Kc1, De7 29. Dh8+, Kf7 30. g6+ itd. Beli igra elegantnije.

24. …

Te8-e7

Gubi vreme, ali ni sa Tad8 ne mo`e ni{ta pomo}i.

25. Lh6-g5 26. Dc2-f3+

Te7-d7 Kf7-g8

27. Lg5-f6 Uvod u manevar Df3-e3-g5.

27. …

b5-b4

Poslednji poku{aj koji nema snage.

28. a3 : b4 29. Td1 : d7 30. Df3-e3

Da5 : b4 Sf8 : d7 Db4-f8

Na D:b2 31. Dg5 s matom.

31. De3-g5 32. Dg5-g6 33. Th3-h7 34. Dg6-h6

Sd7-c5 Ta8-a7 Lb7-c6 Crni predaje

(Primedbe po turnirskoj knjizi)

Komentar V.V. : Vladimir Vukovi} se rodio 26 avgusta 1898 a umro je 18 novembra 1975. Nije mnogo igrao t.j. vrlo rano se povukao iz aktivne igre. Vremenom je postao jedan od vode}ih {ahovskih autora i teoreti~ara. FIDE mu je priznala titulu internacionalnog majstora 1951 godine. Tada se titule nisu dobijale kao sada kada je mal te ne svaki ozbiljniji igra~ velemajstor. Vukovi} je imao fini intelekt i {teta je {to nije nastavio sa prakti~nom igrom. Sa druge strane dobili smo mnoge fine knjige. Moj prvi ve}i skok u kvalitetu igre, a to sam primjetio i kod niza drugih igra~a u klubu, je bio poslije rada na njegovoj knjizi “[kola Kombiniranja”. Kasnije je objavio “Umije}e [ahovskog Napada”. Ova knjiga pod naslovom “The Art of Attack in Chess” je postala pravi “bestseller” na Zapadu. Sje}am se da Mijo Udov~i} kada je postao velemajstor komentarisao jednu svoju napada~ku partiju sa `rtvom lovca na h7 i rekao da je igrao sve doslovce po Vukovi}u iz te knjige uzgred rekav{i da je to “knjiga za velike igra~e”. Veliku popularnost u`ivala je knjiga “The Chess Sacrifice” t.j. “@rtva u [ahu”. Imao sam prilike da sretnem Vladimira Vukovi}a na drugoj `enskoj olimpijadi u Splitu 1962 godine. Tu su do{le do izra`aja i neke njegove negativne strane zbog kojih je imao i poneku nepriliku. O tome sam ve} pisao na ovoj listi pa ne}u sada ponavljati. Tada sam objavio i sliku sa sve~anog zatvaranja olimpijade gdje veliki ~ovjek i moja malenkost stoje, u

stavu mirno, blizu jugoslovenskog tima kome je dodjeljeno srebro. Na internetu se mogu na}i reklame za Vukovi}eve knjige ali te{ko njegova slika ili druga informacija o njemu. Sajt www.chessgames.com daje 50 partija Vladimira Vukovi}a medju njima njegov remi sa sa velikim Aljehinom igran u Be~u 1922 godine. Naravno i ChessBase 8 ima dosta njegovih partija. Bijeli: Vladimir Vukovi} – Crni: Aleksandar Aljehin 1. d4 Sf6 2. Sf3 e6 3. c4 Se4 4. Sbd2 f5 5. e3 Lb4 6. Ld3 b6 7. a3 Lxd2+ 8. Sxd2 Lb7 9. Lxe4 fxe4 10. Dg4 O-O 11. Sxe4 h5 12. Dg6 Dh4 13. Sg3 Lxg2 14. Tg1 Dxh2 15. Se2 Txf2 16. Kxf2 Le4+ 17. Tg2 Lxg2 18. Dxg2 Dh4+ 19. Dg3 De4 20. Df3 Dh4+ 21. Sg3 Sc6 22. Dxh5 Tf8+ 23. Kg2 Dxh5 24. Sxh5 Sa5 25. b4 Sxc4 26. Ta2 b5 27. a4 a5 28. axb5 axb4 29. Ta4 Tb8 30. Txb4 Sd6 31. Sg3 Tb6 32. Ld2 Kf7 33. Kf3 Txb5 34. Txb5 Sxb5 35. Se4 Ke7 36. La5 Kd8 37. Sc5 Ke7 38. Sa6 Kd6 39. Ke4 Kc6 40. Sb8+ Kd6 41. Sa6 Kc6 42. Sb8+ Kd6 43. Lb4+ c5 44. Lxc5+ Kc7 45. Sa6+ Kb7 46. Sb4 d6 47. Sd3 Sc3+ 48. Kf3 dxc5 49. Sxc5+ Kc6 50. Sxe6 g6 51. e4 Kd6 52. Sf4 g5 53. Se2 Sb5 54. Ke3 Ke6 55. Sg3 Sc7 56. Sf1 Sa6 57. Kd3 Sb4+ 58. Kc3 Sa2+ 59. Kd2 g4 60. Ke3 Sc3 61. Sg3 Sd1+ 62. Kf4 Sf2 63. Sf5 Kd7 64. e5 Ke6 65. Sg7+ Kf7 66. Sh5 Ke6 67. Sf6 Sd3+ 68. Ke4 g3 69. Sh7 Ke7 70. Sg5 g2 71. Sf3 Sf2+ 72. Kf5 Sh3 73. d5 g1=D 74. d6+ Kd7 75. Sxg1 Sxg1 76. Kf6 remi. Tokom vi{edecenijskog teoretskog rada V. Vukovi} je objavio mnoge fine ~lanke i analize. Jedna od njih, negdje u dvadesetim godinama pro{log vijeka, objavljena u “[ahovskom Glasniku”, je bila o jednoj rijetkoj varijanti francuske odbrane. Mnogo godina kasnije na turniru Rovinj-Zagreb 1970 velemajstori Robert J. Fischer i Vlado Kova~evi} su ponovili tu varijantu. Vlado je naravno znao za analizu a Robert ne. Mogu re}i da je to bila zajedni~ka pobjeda dva Vladimira nad Fischerom. I ja sam mogao odigrati isto takvo otvaranje za crnoga ali na~in na koji je mladji Vladimir doveo tu partiju do pobjede, protiv genijalnog Amerikanca, je zaista impresivan. Evo te partije. Bijeli: Robert James Fischer – Crni Vladimir Kova~evi} 1. e4 e6 2. d4 d5 3. Sc3 Lb4 4. a3 Lxc3+ 5. bxc3 dxe4 6. Dg4 Sf6 7. Dxg7 Tg8 8. Dh6 Sbd7 9. Se2 b6 10. Lg5 De7 11. Dh4 Lb7 12. Sg3 h6 13. Ld2

O-O-O 14. Le2 Sf8 15. O-O Sg6 16. Dxh6 Th8 17. Dg5 Tdg8 18. f3 e3 19. Lxe3 Sf8 20. Db5 Sd5 21. Kf2 a6 22. Dd3 Txh2 23. Th1 Dh4 24. Txh2 Dxh2 25. Sf1 Txg2+ 26. Ke1 Dh4+ 27. Kd2 Sg6 28. Te1 Sgf4 29. Lxf4 Sxf4 30. De3 Tf2 0-1 Ostao mi je u sje}anju opis Vladimira Vukovi}a kako se osje}ao na jednoj od olimpijada na kojoj je igrao za Jugoslaviju. Sa njemu svojstvenim humorom dr. Vidmara je krstio “Ovan predvodnik”. Druga tabla je bio Bora Kosti} koji je volio da `rtvuje pje{aka u otvaranju, Vukovi} tre}a a na ~etvrtoj tabli je igrao dr. Kalabar poznat po grabljenju pje{aka u ranoj fazi igre za{to je ~esto bio ka`njen. Re~e o tome Vukovi}: “Pogledam na jednu stranu – nije dobro. Kosti} ima pje{aka manje. Pogledam na drugu – jo{ gore Kalabar ima dva pje{aka vi{e! Vojin Vujo{evi}.

MIRKO KENIG Rodio se u Kuli, u Ba~koj 9 februara 1901 g. Kao student Orientalne akademije u Be~u nastupio je prviput u amaterskom gradskom {ampionatu, 1921 g. U leto iste godine sudeluje na na{em Prvom amaterskom turniru u Celju i dobija drugu nagradu. Posle opet odlazi u Be~ gde se ve`ba sa tamo{njim jakim igra~ima. Tako postaje jedan od vode}ih mladjih igra~a i uvr{}uju ga u u~esnike velikog majstorskog turnira, 1922 g., na kome je igrao i na{ Vukovi}. Pokazalo se da za borbu sa velikim majstorima jo{ nije bio dovoljno zreo i uspeh izostaje. Dalje se razvija i uskoro je jedan od najboljih majstora u Be~u. Biva stalno postavljan u gradsku reprezentaciju i stalno pozivan na redovite Trebi}-spomen turnire. Na ovima je igrao tri puta: 1926 g. deli ~etvrtu nagradu, 1930 g. dobija sedmu, a 1931 g. osvaja

~etvrtu nagradu. Osim toga sudeluje na turniru kluba “Be~ki prijatelji {aha”, gde je drugi, iza prof. Bekera. Na turniru koji je Savez iz Nema~ke priredio u Be~u 1926 g. deli tre}u nagradu. Prilikom posete Budimpe{ti 1928 g. igra me~ sa madjarskim majstorom Hava{ijem i tu~e ga nadmo}no sa 31/2:1/2. Na internacionalnom turniru u Roga{koj Slatini, 1929 g. prolazi slabije, zbog nedovoljnog treninga. U Pragu i Var{avi, na {ahovskim olimpijadama, uspe{no igra za na{u reprezentaciju. Pro{le godine na nacional. majstorskom turniru u Beogradu deli ~etvrto mesto, sa [rajberom. * Kenig pripada be~koj {koli, ~ija je glavna odlika preciznost i savesnost u analizama. Ne igra prakti~ki koristan {ah, ve} se trudi da daje akademske partije. Ovakav na~in igranja stavlja velike zahteve na `ivce i izdr`ljivost, i to je njegova slaba strana. Svakako je jedan od najboljih poznavaoca {ahovske teorije kod nas. To svoje znanje vrlo je lepo i korisno izlo`io u nizu predavanja, koje je odr`ao u Beogradskom {ah-klubu, tokom 1934 i 1935 g. * Igrano na Olimpijadi u Var{avi 1935, na utakmici Jugoslavija – Estonija.

[PANSKA IGRA Beli: Kenig – Crni: Ibn Raud

1. e2-e4 2. Sg1-f3 3. Lf1-b5 4. Lb5-a4 5. c2-c3 6. d2-d4 7. O-O 8. Sb1-d2 9. d4-d5 10. La4-c2

e7-e5 Sb8-c6 a7-a6 d7-d6 Sg8-f6 Lc8-d7 Lf8-e7 O-O Sc6-b8 c7-c6

Bolje od Lg4, {to je igrao Joner protiv Aljehina, u Cirihu 1934. Beli je tamo sa Sd2-f1-e3 i h3-g4 do{ao do napada na kraljevo krilo.

11. c3-c4

b7-b5

12. Tf1-e1! Ne bi valjalo 12. b3 zbog b:c4 13. b:c4, c:d5 14. c:d5 i crni ima mnogo terena na daminom krilu dok su {anse beloga na kraljevom strani jo{ daleko. Svrha partiskog poteza je da je posle b:c4 13. d:c6, L:c6 14. S:c4 pe{ak e4 branjen.

12. … 13. d5:c6 14. b2-b3 15. Lc1-b2!

Dd8-c7 Sb8:c6 Sc6-b4

Gre{ka bi bila 15. Lb1 zbog b:c4 16. S:c4, Lb5 17. Sfd2 (ne Scd2 zbog Dc3), d5! 18. e:d5 S:d5 i crni se oslobodio, jer ne ide 19. T:e5 zbog Lf6, a 19. S:e5 zbog Dc3.

15. … 16. Lc2-b1 17. a2-a3

Tf8-c8 a6-a5

Ovim beli otklanja prvi napad.

17. … 18. c4 : b5 19. a3-a4 20. Lb1-d3

Sb4-a6 Ld7 : b5 Lb5-e8

Ne 20. Sc4, jer onda je Lb1 mrtav, a pe{ak b3 slab.

20. … 21. Ld3-c4 22. Ta1-c1 23. Sd2-f1

Sa6-b4 Sf6-d7 Sd7-c5

Beli je osigurao damino krilo i sad po~inje da iskori{}uje svoje {anse na kraljevoj strani.

23. … 24. Lb2-a1 25. Sf1-g3 26. Dd1-d2 27. Te1-e3!

Ta8-b8 Dc7-b7 g7-g6 Sb4-c6

Strategiski ne bi zadovoljilo 27. Tb1, jer vezuje topa na b1 i mora stalno da pazi na S:a4. Potez u partiji morao se ta~no sra~unati, jer stavlja tri te{ke figure na diagonalu c1-h6, gde crni preti Lh6.

27. …

Db7-b6

Ne Lf8 zbog 28. Sg5, Lh6 29. h4 i crni nema vremena za f6, jer pe{ak d6 visi.

28. Sg3-e2

Tb8-b7

29. Dd2-d1 30. g2-g3 31. h2-h4 32. Kg1-g2 33. Se2-c3 34. Te3-e1

Tc8-b8 Le7-f8 h7-h5 Sc6-b4 Kg8-h8

Sada je pretilo Lh6 35. Sg5, f6.

34. … 35. Tc1-b1 36. Te1-e2 37. Lc4-b5!

Lf8-h6 f7-f6 Le8-f7

Zatvara liniju na kojoj je crni jak, a pravi mesta konju na c4, gde ovaj najbolje stoji.

37. … 38. Sf3-d2

Lf7-e6 Db6-d8

Pretilo je Sc4, a crni ne}e da prepusti belom lova~ki par sa jakim dijagonalama.

39. Sd2-c4 40. e4 : d5

d6-d5 Sb4 : d5

41. Sc4 : e5!! Odlu~na `rtva.

41. …

Sd5 : c3

Na f:e5 42. T:e5, Lg7 43. S:d5, L:e5 44. L:e5+, Kg8 45. Sf6+, Kf7 46. Df3 i beli uvek mo`e dobiti kvalitet natrag i jo{ nastaviti napad.

42. Dd1 : d8+ Ta~nije nego 42. L:c3, {to je takodje dobro.

42. … 43. La1 : c3

Tb8 : d8 Sc5-e4

Nije i{lo f:e5 44. T:e5, Lg7 zbog 45. T:c5. Na Ld5 do{lo bi 45. Sf3, sa pretnjom L:f6+ i pe{ak a5 visi.

44. Lc3 : a5 Moglo je i 44. T:e4, Ld5 45. Lc6, ali je komplikovano.

44. … 45. Lb5-c6 46. Lc6 : b7 47. Se5 : g6+

Td8-a8 Ta8 : a5 Se4-c3

Osigurava pobedu. Zanimljivo je da cela kombinacija ne bi bila tako jaka da crni kralj stoji na h7.

47. … Kh8-g7 48. Te2 : e6 Sc3 : b1 49. Sg6-f4 i beli je dobio. (Primedbe Keniga) Komentar V.V. : Za Mirka Keniga znamo da je rodjen u vojvodjanskom gradu Kuli 1901 godine. Informaciju o njemu nije lako na}i. ChessBase 8 ima samo sedam njegovih partija sve sa olimpijade u Var{avi 1935 godine. Oni speluju njegovo ime kao “Koenig”. Protivnik majstora Keniga u gore navedenoj partiji nije bio Ibn Raud, {to zvu~i kao neki srednjeisto~ni majstor, nego Ilmar Raud. Ja sam ipak ostavio ime kao i neke druge manje gre{ke da budem vjeran originalu. Usput da ka`em u sadr`aju na kraju knjige to ime je opet druk~ije to jest Idn Raud. Na internetu ima vrlo malo informacije o Mirku Kenigu. Potraga za Mirkom Koenigom sli~no ali je dalje komplikovano ~injenicom da ima drugih jo{ poznatijih Mirka Koeniga u svijetu, na primjer u muzici. Slijede}i citat je skinut sa zvani~nog sajta vojvodjanskog grada Kule:

U najistaknutija imena kulskog {aha spada i poznati velikan medjunarodnog {aha Mirko Kenig, koji je 1935. god. U~estvovao na olimpijadi u Var{avi kao ~lan reprezentacije Jugoslavije, 1939. god. na turniru u Londonu, gde je postigao zavidne rezultate. Posle rata 1948. god. u~estvuje za reprezentaciju sveta protiv SSSR-a na turniru u Hejstingsu. Veliki {ahovski analiti~ari ka`u za njega da je on predstavnik be~ke {kole koja se odlikuje komplikovano{}u i dubokim razumevanjem igre. Naravno nije bilo me~a “reprezentacije sveta protiv SSSR” 1948 u Hestingsu ali je igran tradicionalni bo`i}ni turnir. Tamo je igrao Imre Koenig i uzeo drugo mjesto. Ispostavlja se to je na{ Mirko Kenig. Citiram tekst sa www.chessgames.com koji ima 35 partija Imre Koeniga. “Imre Koenig rodjen Sep-02-1901.” To je sedam dana ranije nego po Bori Totu i dalje: “Imre Koenig je rodjen 1901 u mjestu Gyula tada dio Austro-Ugarske Monarhije. Poslije prvog svjetskog rata on je postao jugoslovenski gradjanin pa je igrao za Jugoslaviju na olimpijadama 1931 i 1935 godine. 1938 godine je emigrirao u Englesku gdje je postao naturalizovani gradjanin 1949 g. A 1953 se preselio u USA. Bio je drugi na hestin{kom turniru 1948-49.” Sada sve postaje jasno. Mirko Kenig je Mirko Koenig i takodje Imre Koenig. Takodje Imre Konig sa umlautom iznad o. On je Austrijanac, Madjar, Jugosloven, Englez i Amerikanac. I veliki {ahovski majstor. Ra~unam da nije vi{e medju `ivima ali sajt koji sam naveo ne ka`e ni{ta o tome. Izgleda Mirko je bio Jevrej a vidjev{i {ta se dogadjalo kasnih 30 godina pro{log vijeka on je na vrijeme oti{ao izvan dohvata onih koji bi ga progonili i vjerovatno ubili. Kenig je autor poznate knjige “From Morphy to Botwinnik, a century of chess evolution”. Takodje u Americi se igraju memorijali Imre Koeniga. Vojin Vujo{evi}.

VASJA PIRC Rodio se u Idriji (danas u Italiji) 19 decembra 1907 g., ali jo{ kao dete preselio se sa roditeljima u Maribor, gde i sada `ivi. Kao prvak Mariborskog {ah-Kluba 1925 g. sudeluje na nac. amat. turniru u Subotici i plasira se peti. Drugiput igra na saveznom turniru u Ljubljani 1926 g. i biva peti do sedmi. Slede}e godine osvaja prvenstvo Ljubljane, a na nac. amat. turniru u Karlovcu dobija titulu majstora. Prema tome, on je prvi majstor na{eg Saveza koji je postigao internacionalni rang. Posle toga `ivi u Be~u skoro dve godine i mnogo napreduje igraju}i sa tamo{njim majstorima. Kada je u Roga{koj Slatini 1929 g. prviput kod nas ostvaren internacionalni turnir, Pirc sudeluje sa velikim uspehom. Delio je tre}u nagradu sa Marocijem i Taka~em, iza Rubin{tajna i Flora. Otada va`i kao jedan od vode}ih mladih majstora, od kojih svet o~ekuje obnovu ve} stare garde velikih majstora. U [tubianskim Toplicama, u ^ehoslova~koj, organizovan je slede}e godine turnir, koji je bio neka vrsta smotre evropskih mladih majstora. Pirc igra uspe{no i osvaja drugo mesto, iza Lilientala a ispred danas ve} ~uvenog, Flora. Na turniru u Frankfurtu 1930 g. postizava 50%. Prilikom turneje austriskog velikog majstora [pilmana organizuje se u Mariboru i Rog. Slatini me~ izmedju njega i Pirca, u kome je Pirc podlegao sa ~asnim rezultatom 1:3 i 6 remi.

Godine 1931 osvaja u Pragu drugu nagradu, iza [tolca a ispred Flora. Zatim na Pra{koj {ahovskoj olimpijadi igra veoma uspe{no na poslednjoj tabli na{eg tima. Bledski turnir velikih majstora po~inje za njega sre}no, jer je u prvom kolu pobedio Nimcovi}a. Ali se posle ispostavlja da je dru{tvo suvi{e jako i on zaostaje na poslednjem mestu. Medjutim, ve} idu}e godine u Slia~u se rehabilituje dobiv{i tre}u nagradu. Pred njim su Flor i Vidmar, a za njim tri velika majstora Maroci, [pilman i Bogoljubov. Preduzima veliku simultanu turneju po Jugoslaviji, a stim u vezi igra u Splitu me~ s Trifunovi}em i pobedjuje 1:0, pored 5 remija. Odlazi u Englesku, na bo`i}ni turnir u Hestings, ~iji je ishod: prvi Flor pola boda pred Pircem, a onda dolaze Sultan Kan i [tajner. U Moravskoj Ostrovi, u leto 1933 g. do`ivljuje neuspeh, jer je na turniru srednje ja~ine jedan od poslednjih. Na idu}im turnirima on to opet ispravlja. Tako je na malom jubilarnom turniru Mariborskog kluba prvi u dru{tvu sa [tajnerom. Dok u Ujpe{tu 1934 g. na velikom medjunarodnom turniru je drugi, za pola boda iza Lilientala, ali ga smatraju za moralnog pobednika. To je do danas njegov najve}i uspeh. Pretekao je bio mnoge veli~ine: od mladjih Flora, Eliskazesa i [tolberga, a od starijih Grinfelda, Vidmara i Tartakovera. To mu je donelo poziv na svetski turnir u Moskvi 1935 g. Tamo je dru{tvo vrlo jako, a Pirc koji je ne{to bolestan zauzima jedno od poslednjih mesta. U borbi sa na{im majstorima na nac. majstorskom turniru u Beogradu deli prvenstvo sa Kosti}em. Kao na{ reprezentant na olimpijadi u Var{avi prolazi slabije. * Pirc je pri{ao {ahu {iroko i svestrano. Dok nije igrao na internacionalnim turnirima zanimala ga je samo su{tina stvari i on je marljivo studirao i napredovao. Do{li su uspesi i u{ao je u red medjunarodnih majstora. Otada je po~eo da precenjuje vrednost rezultata i da svodi svoju igru na sigurnost dr`e}i se poznatih mu puteva. Konzervativno je ograni~io svoj repertoar otvaranja, na najnu`nije i najpotrebnije. To je {tetno delovalo na njegovo stvarala{tvo, jer je izgubio polet. Tako su ga kolege iz nove generacije mladih majstora Flor, Ke`dn, [tolc i Liliental pretekli. Poglavito zato {to je njihova igra i pored rutine i mehanizacije (koje se sti~u mnogim turnirima) ipak zadr`ala jo{ uvek dosta sve`ine.

Uz to, Pirc je slabunjav i bole{ljiv, dok su pomenuti mladi majstori ve}inom ~eli~nog zdravlja. Danas, jugoslovenski {ahisti su malo razo~arani, jer su od njega o~ekivali ono najvi{e, ali ostaje ~injenica da u njemu imamo odli~nog internacionalnog majstora, koji }e nas dobro zastupati na jo{ mnogim velikim turnirima. * Igrano na jubilarnom turniru Mariborskog {ahovskog kluba 1934 g.

DAMIN GAMBIT Beli: Pirc – Crni: [pilman

1. d2-d4 2. Sg1-f3 3. c2-c4 4. e2-e3 5. Lf1 : c4 6. O-O 7. Dd1-e2 8. a2-a3

Sg8-f6 d7-d5 d5 : c4 c7-c5 e7-e6 Sb8-c6 a7-a6

Do sada je i{lo sve po teoriji, a ovaj potez je novost. Beli ho}e da izbegne 9. Td1 b5 10. Lb3, c4 11. Lc2, Sb4. Sad ima beli lovac uto~i{te na a2, a kasnije preti i b4.

8. … 9. Lc4-a2

b7-b5 Lc8-b7

Bolje je bilo c4, ali ba{ to je hteo beli izazvati da bi utvrdio svoj centar.

10. d4 : c5 11. b2-b4 12. Lc1-b2 13. Tf1-d1 14. Sb1-d2 15. Ta1-c1 16. La2-b1

Lf8 : c5 Lc5-b6 O-O Dd8-e7 Rf8-d8 Td8-d7 Ta8-d8

Ova pozicija samo na oko je jednaka. U stvari beli stoji bolje, jer dijagonala njegovog daminog lovca je otvorena, dok crni konj na c6 smeta svom lovcu. Osim toga Sd2 ima bli`i put na va`no polje c5 nego Sc6 na c4.

17. Sd2-b3

Td7 : d1+

18. Te1 : d1 19. De2 : d1

Td8 : d1+

Ove izmene bile su crnome potrebne, ina~e nije vi{e mogao da spre~i Sc5.

19. … 20. Dd1-c2

e6-e5 g7-g6

Sa poslednja dva poteza crni je ne{to oslabio svoju poziciju, ali je bilo potrebno zbog pretnje Dc2, L:f6, Sh4 i Sf5.

21. Dc2-c3

De7-d6?

Gre{ka koja brzo gubi. Ispravno bilo je Sd7, posle ~ega bi se crni valjda mogao jo{ braniti.

22. Lb1-c2 23. Sb3-d2 24. Sd2-e4

Sf6-d7 f7-f6 Dd6-e7

Sada se vidi da je crni u 21 potezu izgubio va`an tempo.

25. Dc3-d3

Kg8-g7

Pretilo je D:d7+ i Sf6+.

26. Se4-d6 Ta~ka d6 i dijagonala a2-g8 moraju odlu~iti.

26. … 27. Sf3-h4!

Lb7-a8 Kg7-f8

Pretilo je Sf5+ i S:g6.

28. Lc2-b3

Sc6-a7

O~ajanje. Posle Sd8 39. Sc8, Dg7 30. Dd6+ crni bi izgubio figuru.

29. Sh4 : g6+! h7 : g6 Crni predaje. 30. Dd3 : g6 Ne mogu se braniti matovi na f7, g8 i e8.

(Primedbe Pirca, iz “[ah. glasnika”)

Komentar V.V. : Velemajstora Pirca nisam li~no poznavao ali sam pratio {ahovske novosti uveliko dok je on jo{ bio aktivan u turnirskoj areni. Sje}am se jedne od tih godina, 1953, Pirc je dijelio prvo mjesto na {ampionatu Jugoslavije sa Rabarom i Fudererom. Vasja je bio prvak Jugoslavije 1935 sa Kosti}em te jo{ sam 1936, 1937 i ponovo 1948 je dijelio prvo mjesto, vjerujem sa Gligori}em i kao {to smo ve} rekli 1953. Pirc je bio veliki igra~ sa promjenljivom formom. Volio je dobro dru{tvo, gurmanski obrok sa ~a{om dobrog vina a sam je bio bonvivan, kozer, prijatan. On je bio jedan od vode}ih jugoslovenskih igra~a odmah iza drugog svjetskog rata. Rodjen je 19 decembra 1907 u Idriji a umro je u Ljubljani 2 juna 1980. Njegovo mjesto rodjenja je bilo u Italiji kada je rodjen ali se kasnije granica pomjerila pa vjerujem sada je taj grad u Sloveniji. IM je postao 1950 a GM 1953. Imao je dosta turnirskih uspjeha. Godine 1949 je igrao me~ sa biv{im prvakom svijeta Eve-om +2 –2 = 6. Mada je imao negativan skor sa velikim Aljehinom, ni Pirc nije bio “ma~ji ka{alj”. Uspio je jednom da tu~e {ampiona svijeta i to sa crnim figurama. Chessgames.com sajt daje 306 Pircovih partija a Chessbase 8.0 nekih 967. Njegovu sliku je prakti~no nemogu}e na}i na internetu. ^uo sam razne anegdote o Pircu a spomenu}u par koje sam ~itao u “Chess Today”. Ne}u ih dati doslovce ali ukratko u jednoj od njih Pircov protivnik na nekom takmi~enju se predao u momentu kada mu je Vasja ve} dao mat. “Po{to sam vas ve} matirao va{u kapitulaciju ne mogu prihvatiti”, rekao je Pirc. U drugoj anegdoti Pirc je igrao na nekom jugoslovenskom {ampionatu a pozicija u partiji mu se nije dopala. Kada je bilo ta~no pola vremena odredjenog za partiju Pirc se, naizgled sasvim ozbiljno, obratio sudiji i protivniku i zatra`io da promjene sjedi{ta, “poluvrijeme, mijenjaju se strane”.

Moj rodjeni stric, general Bogdan Vujo{evi}, nekada{nji predsjednik fudbalskog kluba “Partizan” je mnogo volio {ah. Igrao je snagom drugokategornika. U vrijeme kada je Pirc va`io za jednog od dva tri najbolja igra~a u Jugoslaviji stric je igrao na jednoj njegovoj simultanci i totalno ga rasturio. Medjutim kako se igra nastavljala ostali igra~i su gubili te je na kraju stric ostao sam sa Pircom. Velemajstor je igrao sa velikom uporno{}u i na kraju poslije nekih gre{aka protivnika pobijedio. Tada je Pirc ~estitao mom stricu na jakoj igri i objasnio za{to je tako uporno igrao izgubljenu poziciju. To je bila neka varijanta koju je Pirc specijalno pripremio za neko veliko takmi~enje pa odlu~io da to isproba na simultanci kada se ukazala prilika. “Vi ste totalno uni{tili moju koncepciju” rekao je velemajstor. Pirc je takodje dao ime poznatoj odbrani 1. e4 d6 a napisao je niz {ahovskih knjiga i publikacija. Od njih posjedujem: “Turnir Osloboditve Ljubljana 1945-46”, “Sal~ebaden 1948”, “Svjetski [ahovski Turnir Amsterdam 1950”, “Stauntonov Spominski Turnir 1951”, “Novej{a Teorija Otvoritev” I, II, III, IV i V, zatim godi{te ~asopisa “[ahovski Glasnik 1938”. A takodje imam “Pirc – Euwe 1949” ~iji su autori Gabrov{ek, Ludaji} i O. Nedeljkovi} Vojin Vujo{evi}.

DR. PETAR TRIFUNOVI]

Rodjen je u Dubrovniku 1910 g., a kasnije pre{ao u [ibenik. Doktorat prava stekao je u Zagrebu. Sada je policiski pristav u Bajinoj Ba{ti. Pojavio se na nacion. amat. turniru u Zagrebu 1929 g., gde je odmah pokazao svoj talenat i kao novajlija postigao lep uspeh zauzev{i drugo mesto. Po~etkom 1931 g. priredjen je u Zagrebu savezni kvalifikacioni turnir za izbor igra~a koji }e sudelovati na glavnom amaterskom turniru u Pragu (koji se odigrao istovremeno sa olimpijadom). Trifunovi} u~estvuje i biva drugi, pola boda iza Filip~i}a, kojem odmah zatim podle`e u me~u sa 1:2. Ali ve} u avgustu iste godine, na nac. amat. turniru u Banja Luci, odnosi prvu nagradu i dobija naslov saveznog majstora. Prilikom turneje majstora Pirca po Jugoslaviji 1932 g. organizovali su splitski {ahisti me~ Pirc-Trifunovi}, koji je Trifunovi} izgubio vrlo ~asnim rezultatom od 0:1 i 5 remi. U slede}e dve godine pojavljuje se kao ~lan zagreba~kog “Amaterskog [ahovskog kluba”, za koji nastupa na medjuklupskim utakmicama i u kome osvaja prelazni pehar brzopoteznih turnira. Na prvenstvenom turniru, istog kluba, za 1935 g. igra izvan konkurencije i odnosi prvu nagradu pred svojim zemljakom dr. Drezgom. Tek nacionalni majstorski turnir u Beogradu daje mu prilike za veliki uspon. Tu se prviput susre}e sa na{im internacionalnim majstorima i dokazuje da im je dorastao. Od samog po~etka prestavlja se kao opasan rival favoritima Kosti}u i Pircu. Sa njima je do kraja u vo}stvu i tek poraz u poslednjem kolu odbacuje ga na tre}e mesto. Na osnovu toga uvr{ten je u na{ reprezentativni tim za olimpijadu u Var{avi (gde je igrao na tre}oj i ~etvrtoj tabli). Uspeh koji je tamo postigao nadma{io je sva o~ekivanja. Sa 79% polu~io je jedan od najboljih individualnih rezultata medju svim igra~ima. Lista njegovih `rtava sadr`i jaka imena: Etkins, Lundin, Najdorf …… Sada je jedan od kandidata za prvaka dr`ave. * Lep vazduh i `arko sunce na{eg Primorja dali su mu dobro zdravlje, a nisu preterali u razvitku njegove ma{te. Sr~an je i o{tar ali se ne zanosi romantikom (kao na pr. dr. Drezga). Partije su mu na solidnoj pozicionoj osnovi, a bogate zamr{enim zapletima, koje on spretno re{ava. Poseduje sve odlike velikog turnirskog igra~a: izdr`ljiv je i borben do kraja, a ve} ste~enu prednost ne ispu{ta i precizno iskori{}uje.

On je na{ prvi majstor koga nije inostranstvo ve`balo i koji se kod nas razvio u veli~inu. Imao je uspeha a mlad je, i moglo bi se pomisliti da je kao mnogi drugi uobra`en i da sebe precenjuje. Medjutim, dr. Pero Trifunovi} je simpati~an i skroman mladi}, koga od {aha zanima samo borba na tabli. * Igrano na {ahovskoj olimpijadi u Var{avi 1935 g., u me~u Finska – Jugoslavija.

RETIEV PO^ETAK Beli: Solin - Crni: dr. Trifunovi}

1. Sg1-f3 2. c2-c4 3. d2-d4 4. Sf3 : d4 5. Sb1-c3

c7-c5 g7-g6 c5 : d4 Lf8-g7

Moglo se igrati odmah 5. e4 da se dobije Marocijeva varijanta sicilijanske partije.

5. … 6. Sd4-c2

Sb8-c6

Plan beloga je Dd2 i e4. Bolje je bilo 6. Sb3, pa na d6 7. e4! Sf6 8. Le2, 00 9. Le3 kao u partiji dr. Tartakover-Roseli, u Baden-Badenu 1925 g.

6. … 7. Dd1-d2

d7-d6

Na 7. e4 ne bi valjalo L:c3 8. b:c3 kao {to se pokazalo u partiji RetiValter, Bratis;ava 1925 g.

7. … 8. e2-e4 9. Lf1-e2

Sg8-f6 O-O Lc8-e6

Beli sprema b3 i Lb2, {to sporo razvija. Protiv toga uzima crni o{tar nastup: Sd7 i udar sa f5.

10. Ta1-b1? Trebalo je odustati od nameravanog fianketa i nastaviti 10. 0-0, Sd7 11. Sd5.

10. … 11. b2-b3 12. Lc1-b2

Sf6-d7 Sd7-c5 f7-f5!

Vidimo da je beli zakasnio sa mobilizacijom, {to protivnik iskori{}uje za energi~nu akciju.

13. f2-f3? Manje zlo je bilo 13. e:f5, L:f5 14. Td1 iako crnome ostaje inicijativa. Posle ovoga polo`aj je neodr`iv.

13. … 14. Sc3 : e4 15. f3 : e4

f5 : e4 Sc5 : e4 Dd8-b6!

Od bele rohade nema vi{e ni{ta i crni prelazi u direktan napad.

16. Le2-f3 17. Tb1 : b2

Lg7 : b2 Sc6-e5

Sada preti i S:c4 i S:f3+, a oba zla ne mogu se spre~iti.

18. Sc2-d4

18. …

Le6 : c4!

Poslednji udar, koji ru{i truli grad belog.

19. Lf3-e2 Naravno da nije I{lo 19. b:c4, D:b2 19. D:b2 zbog Sd3+.

19. …

Lc4 : e2

Beli predaje. Na 20. S:e2, Df2+ i D:g2; ako 20. K:e2, Da6+ 21. Kd1, Tf1+ 22. T:f1, D:f1+ 23. Kc2, Tc8+ i dobija.

Komentar V.V. : Dr. Petar Trifunovi} se rodio u Dubrovniku 31 avgusta 1910 a umro je u Beogradu 1980 godine. IM je postao 1950 a GM 1953. Jugoslovenski

{ampion je bio 1945, 1946, 1947 (1. i 2 mjesto), 1952 i 1961. Imao je dosta dobrih rezultata a me~ sa “Miguel El Grande” Najdorfom je odigrao 1949 +1 =10 –1, dakle nerije{eno. Interesantno mi je ne{to napisati o dr. Trifunovi}u koga sam pomalo znao. Ponekad bi ga vidjao na {ahovskim takmi~enjima a vi{e puta sam naletio na njega u [ahovskom Savezu Jugoslavije u Nu{i}evoj ulici u Beogradu. Pera je tada bio {ef {ahovske kartoteke koju su vodili majstori Vladimir Sokolov i IM, sada GM, Dragoljub ]iri} a tu je bio i Mi{a Petroni}. Tako iako nisam Peru znao tako dobro ja sam znao niz osoba koje su ga dobro znale. Osim ovih koje sam ve} naveo mnogi drugi kao na primjer poznati beogradski stonoteniser Vlada Vuleti}. Vlada je bio prijatelj Perinog sina Bobe koji je takodje igrao stoni tenis. Dr. Petar Trifunovi} i ja smo bili i klupski drugovi iz [.K. “Partizan”-a ali ga tamo nisam prakti~no nikad vidio. U svojim kasnijim godinama dr. Trifunovi} je postao ~uven po svojim remijima. Samo dok je drugim igra~ima trebalo relativno mnogo poteza za svaki remi Pera je mnoga primirja zaklju~ivao u 5 ili 6 poteza. Na turniru u Havani 1963 dr. Trifunovi} je pravio dosta remija sa jakim igra~ima. U liftu hotela “Habana Libre” su se trefili zajedno veliki Mihail Talj i na{ Pera. Pred brojnim svjedocima Talj je hipnoti~no pogledao u Peru i saop{tio mu: “Danas u na{oj medjusobnoj partiji ne}e biti remija!” Talj je bio u pravu. On je po~astio dr. Trifunovi}a Kraljevim Gambitom i “s trjeskom proigral”. Ina~e, prema ChessBase njihov ukupni skor +1 –1 =3. Ne tako lo{e za jednog skromnog “remizera”. Evo i te kubanske partije:

Bijeli: Talj – Crni: dr. Trifunovi} Kapablankin Memorijal, Havana 1963 1. e4 e5 2. f4 d5 3. e:d5 e4 4. d3 Sf6 5. d:e4 S:e4 6. Le3 Dh4+ 7. g3 S:g3 8. h:g3 D:h1 9. De2 Lb4+ 10. c3 Ld6 11. Lg2 Dh6 12. Ld4+ Kd8 13. Sf3 Lg4 14. Df2 Te8+ 15. Kf1 Sd7 16. Sbd2 Dg6 17. Kg1 f6 18. Tc1 b6 19. b4 a5 20. Sh4 Dd3 21. Sdf3 Te2 22. Df1 a:b4 23. Td1 T:g2+ 24. Kxg2 T:a2+ 25. Kg1 D:f1+ 26. K:f1 g5 0-1 Beogradski {ahista Bora @ari} je odli~no imitirao novinara i {ahovskog majstora Ozrena Nedeljkovi}a kako sav uzbudjen zove telefonom redakciju i

ka`e: “Alo, alo, Borba! Stavite u naslovu: Krasna igra doktora Trifunovi}a! a u podnaslovu: Trinaesti remi doktora Trifunovi}a!” Ponekad je Perina miroljubivost radila za njega. U Bevervajku 1962 Pera je brzo remizirao u zadnjem kolu i oti{ao u {etnju po gradu sa IM Karaklaji}em. Stvar je bila u tome {to su on i holandski velemajstor Donner vodili na turniru. Ako bi Donner dobio on bi bio sam prvi. Kada su se vratili iz {etnje Peri su dodijelili prvu nagradu i pobjedni~ki pehar jer je Donner svoju partiju izgubio. Organizatori su se malo snebivali i izvinjavali Peri zbog toga {to je na peharu ve} bilo urezano ime pobjednika: Jan Hein Donner. Pera je po povratku u Beograd plaketu skinuo sa pehara i poslao je nazad organizatorima sa ironi~nom primjedbom da je sa~uvaju za slijede}u godinu. Stvar je bila u tome {to je slijede}a godina bila jubilarna te su na taj turnir bili pozvani svi dotada{nji pobjednici Bevervajka pa pobjeda doma}eg igra~a, a pogotovo Donnera, nije bila nimalo vjerovatna. Na sveop{te iznanedjenje ba{ se to desilo pa je Donner slavio veliku pobjedu na tom vrlo jakom Bevervajk 1963 turniru! Pera, doktor prava, je izgleda uvijek imao neke veze sa policijom. Tot u svojoj knjizi ka`e za Peru da je (1936) “policiski pristav u Bajinoj Ba{ti”. Za vrijeme rata Pera je imao neke veze sa vlastima i mo`da ~ak [vabama a interesantnu epizodu u vezi sa Borom Totom }u dati u komentarima u poglavlju o Totu. Negdje sam ~itao da se velemajstor Trifunovi} za {ahovske turnire pripremao boksuju}i. Imao je reputaciju nekoga koga su dame cijenile a zli jezici su po {ahovskom Beogradu, u svoje vrijeme, prepri~avali epizodu u kojoj Perina ta{ta obra~unava sa ki{obranom sa manje poznatom beogradskom {ahistkinjom za koju ju sumnjala … znate ve} {ta. Jednom prilikom na prvenstvu Srbije, gdje sam bio jedan od sudija desilo se slijede}e. Jedna grupa nas je pratila partiju izmedju tada mladog asa, a sada iskusnog velemajstora, Dra{ka Velimirovi}a i beogradskog majstora Luki}a. Izmedju ostalih tu smo bili ja, dr. Trifunovi}, i moj prijatelj Vlada Vuleti}. U veoma komplikovanoj poziciji odjednom ~ujemo Peru: “Ja bi to uzeo iz radoznalosti!” Naravno crni je na potezu.

1. e4 e5 2. Sf3 Sc6 3. Lb5 a6 4. La4 Sf6 5. O-O Le7 6. Te1 b5 7. Lb3 d6 8. c3 O-O 9. h3 Sa5 10. Lc2 c5 11. d4 Dc7 12. Sbd2 Le6

13. Sf1 Tac8 14. Lb1 Tfe8 15. b3 Sh5 16. d5 Ld7 17. S:e5 Lf6 18. S:f7 L:c3 19. D:h5

Velimirovi} – Luki} 1964 Ovo je pozicija u kojoj je dr. Trifunovi} bio “radoznao”. Par minuta iza toga Drale je briljantno dobio.

19. … Lxe1 20. e5 Lf5 21. Lxf5 D:f7 22. D:h7+ Kf8 23. e6 Df6 24. h4 Lc3 25. Rb1 Dd8 26. Dh8+ Ke7 27. Lg5+ Lf6 28. D:g7 mat. Netakti~ni Vuleti}, ina~e dobar Perin poznanik, je po~eo da se smijulji i da ponavlja “Ja bi to uzeo iz radoznalosti!” Jedva sam ga u}utkao boje}i se da Pera ne reaguje. On nije bio ni~ija budala a ako treba mogao je rije{iti probleme i kroz fizi~ki obra~un. Na jednoj svojoj turneji po Ju`noj Americi pokupi Pera neku travu koja raste na Andima a ~aj od nje je bio ne{to kao dana{nja Vijagra. On je to nekome spomenuo pa se to pri~alo po {ahovskim klubovima. Dodje Pera u [ahovski Dom Beograda na Terazijama, iznad kafane “Du{anov Grad”, a domar kluba, stariji ~ovjek, }e onako nemarno: “Uh, da mi je malo one ju`noameri~ke trave …” A Pera vrlo strogo i agresivno: “A ko je vama to o travi rekao?” Ovaj se nekako izvukao pa mi je tu sam Vuleti} kazao da se sa Perom ne valja tako pona{ati jer tu i batine mogu lako da se dobiju!”

Kad bi se rije{io da ne{to ho}e Pera ne bi lako odustao. Pri~ao mi je montrealski {ahista i organizator, Jack Gersho, da je dr. Trifunovi} bio gost kod njega kada je prije mnogo godina dolazio na Sjevernoameri~ku turneju. Kada je Pera vidio neku vazdu{nu pu{ku {to je Gersho nabavio sinu on je doma}ina pritisnuo i nagovorio da mu da tu pu{ku da odnese svom sinu. Slijede}u pri~u sam ~uo od profesora Akademije Umjetnosti Po~eka u Beogradu negdje {ezdesetih godina pro{log vijeka. Za vrijeme drugog svjetskog rata se u Beogradu nije lako `ivjelo a hrana je bila prili~an problem. Tu je bio neki jak amater, na`alost imena se ne sje}am, igrao je po kafanama i galamio kako su {ahovski majstori za njega ni{ta itd. Onda neko organizuje me~ izmedju njega i poznatog {ahovskog majstora dr. Petra Trifunovi}a. Bili su smje{teni i jeli su kraljevski u hotelu “Ma`estik” koji jo{ uvijek postoji u strogom centru Beograda. Na sveop{te ~udjenje amater se pokazao jakim pa se me~ odu`io par mjeseci a rezultat su bili bezbrojni remiji. U medjuvremenu su dva protagonista ove pri~e `ivjeli kao “bubreg u loju”. Na kraju je to sve postalo krajnje sumnjivo, Pera je na brzinu smlavio amatera par partija i me~ se zavr{io. Sajt Chessgames.com daje 329 partija dr. Trifunovi}a. Njegove slike je te{ko na}i “on-line” pa dajem ono {to sam na{ao sa nekog brazilskog sajta:

Dr. Petar Trifunovi} je bio i {ahovski autor. Imam od njega “Grinfeldova Indiska Odbrana” sa koautorima Gruberom i Bo`i}em kao i “[ahovski Bukvar” sa koautorom Savom Vukovi}em. Bio je urednik biltena “Portoro`

1958” t.j. medjuzonskog turnira sa kojeg su se za turnir kandidata plasirali Talj, Petrosjan, Gligori}, Olafsson, Benke i Fischer. I naravno Pera je bio ~lan na{e ~uvene “Olimpijske ^etvorke” koja se ravnopravno rvala sa Rusima i drugima t.j. Gligori}-Matanovi}-Ivkov-Trifunovi}. Vojin Vujo{evi}.

DR. TIHOMIL DREZGA Drugi majstor iz [ibenika, rodio se 1903 g. Gimnaziju je u~io u Splitu, a pravo slu{o na Sorboni u Parizu. Sada je sudski pripravnik u Zagrebu. Jo{ kao gimnazista igrao je na nekom turniru u Splitu, a u [ibeniku je va`io kao drugi najbolji posle Storova, duhovitog kafanskog igra~a. Za vreme studija u Parizu upisao se za ~lana kluba “Lites”. U zimu 1926-27 g. sudeluje na turniru tre}e kategorije i tu~e sve igra~e. U prole}e pobedjuje u drugoj kategoriji, koja je bila tada dosta jaka. U toj su igrali i poznati poljski igra~i Rajcman (kasniji {ampion Francuske) i Tucevi}, kao i talentovani francuski {ahista Tilman (kasnije oti{ao u Kolonije). Te godine stigao je u Pariz odli~ni poljski {ahista Cukerman, koji je nekada bio prvak Moskve. U zimu 1927-28 g. na turniru prve kategorije kluba “Lites” igrali su pored Cukermana, koji je bio glavni favorti, jo{ mnogi poznati igra~i kao Rusi Halber{tat i Kan, od Francuza Bertran i Di{an. Neo~ekivano odneo je prvenstvo na{ Drezga i u{ao u red najboljih pariskih igra~a. Kao takav stavljen je u francuski tim na {ahovskoj olimpijadi u Hagu 1928 g. Medjutim, igrao je svega dve partije, jer su Talijani protestvovali {to Drezga, koji nije francuski dr`avljanin, igra za Francuze i Turnirski odbor mu je zabranio dalji nastup. Krajem te godine igra prvi put u gradskom prvenstvu Pariza i plasira se kao {esti. Svoj najve}i uspeh je polu~io slede}e godine, kada je po drugiput igrao u {ampionatu Pariza (na kojem sudeluju samo prvaci klubova i poznati strani majstori). U vrlo jakom internacionalnom dru{tvu odneo je na{ zemljak palmu pobede i postao “{ampion de Pari” za 1929 g. Drugi je bio poznati ruski majstor Snosko-Borovski. Uleto te godine primio je poziv na medjunarodni turnir u Nici, ali je na`alost bio zauzet i nije mogao u~estvovati. Tako se zaustavilo njegovo napredovanje.

Po zavr{etku studija vratio se u domovinu ali se du`e vremena nije pojavljivao u turnirskoj areni. Tek 1934 g. igra na prvenstvenom turniru u Zagreba~kom {ahovskom klubu i biva drugi. Onda na jubilarnom turniru u Mariboru poslednji. Pro{le godine vidimo ga kao drugog, iza svog zemljaka Trifunovi}a, u prvenstvu “Amaterskog” u Zagrebu. Na majstorskom turniru u Beogradu u borbi sa na{im majstorima nema sre}e i zavr{ava kao jedanaesti. * Dr. Tihomil Drezga je {ahovski romanti~ar. Hteo bi da na tablu stalno do~arava lepe kombinacije, koje bi nekako prkosile suvim i opreznim protivnicima. Vatreni Primorac sa bujnom ma{tom ne}e dovoljno da po{tuje principe strategije i kao da se uvek trudi da doka`e njihovu relativnost. Ovakav na~in igre je suvi{e naporan i zahteva mnogo vremena za razmi{ljanje. Zbog toga voli slobodne partije, koje igra veoma sporo, ali sadr`ajno i sa u`ivanjem. Turnir mu ne godi. [ahovski sat mu smeta da dodje do punog izra`aja. Otuda slabiji uspeh sa na{im majstorima, koji ve}inom igraju prakti~no na poziciju, pru`aju}i retko priliku za blistavu matkombinaciju. Igrano u Engleskom klubu u Parizu decembra 1927 g.

TALIJANSKA PARTIJA (Melerov napad) Beli: dr. Drezga - Crni: Hensid i Fic Patrik

1. e2-e4 2. Sg1-f3 3. Lf1-c4 4. c2-c3

e7-e5 Sb8-c6 Lf8-c5 Sg8-f6

Drugi sistem De7 zbog gambita 5. d4 e:d4 6. 0-0! smatran je opasnim, dok ga nije Aljehin jednom lepom pobedom (Tara{Alejhin, Baden-Baden 1925 g.) rehabilitirao zaigrav{I Lb6! Pa tek na 5. d4, De7.

5. d2-d4 6. c3 : d4 7. Sb1-c3

e5 : d4 Lc5-b4+

Uveo Greko. Normalni nastavak, bez gambita, sa 7. Ld2, L:d2+ 8. Sb:d2, d5 9. e:d5, S:d5 10. Db3 nije toliko `ivahan. Ipak mora crni biti oprezan da mu se ne dogodi kao Harmonistu, protiv kojeg je

[ifers, u Frankfurtu 1887 g. napravio kombinaciju od dvanaest poteza.

7. …

Sf6 : e4

Nije ja~e d5, a niti ubla`uje napetost. Dokaz je poznata partija [tajnic-Bardeleben, Hestings 1895 g., u kojoj crni prima ~etrnaest {ahova, dame su pod uzajamnim udarom kroz {est poteza, a beli je za sve to vreme izlo`en matu.

8. 0-0

Lb4 : c3

Da izbegne Grekovim udarcima koji dolaze posle S:c3, 9. b:c3, L:c3 10. Db3! (Vidi oradu Vl. Vukovi}a u “Razvoj [ahovskih ideja”, str. 29). Drugi na~in izbegavanja Grekovih navala zamislio je dr. Bern{tajn. Poku{ao je spojiti uzimanjem konja na c3 sa brzim sprovodjenjem d5 ({to je glavni zadatak crnih u toj varijanti). Zato on na 10. Db3 ne igra crnoga lovca ve} odmah d5. Tim potezom imao je dr. Bern{tajn, a i drugi, dobre rezultate. Da to nije definitivno pokazuje minijaturna partija dr. Eve – van den Kar: 11. L:d5, 0-0 12. L:f7+. Kh8 13. D:c3, T:f7 14. Db3! Tf5 15. Te1, Ld7 16. d5, Se7 17. Lg5 predaje. Novi prvak sveta igra rado talijansku partiju. U jednom ~lanku (“Le{ekije”, novembar 1927 g.) izneo je nekoliko krasnih i sve`ih ogranaka tog otvaranja.

9. d4-d5! Melerov potez. Ideja je spre~iti d7-d5. Bogoljubov je, osudju}i uop{te 1.e4, dokazivao da je Melerova navala nekorektna, jer ne daje ni remi kojeg bi beli pri ekzaktnoj igri postizao. Na tu tvrdnju reagirali su ljubitelji otvorene igre, pa se kategori~nost Bogoljubova, kao i mnoge druge, pretvorila u relativnost. Posle dugih analiza pokazali su se slede}i potezi kao najbolji: Lf6 10. Te1, Se7 11. T:e4, d6 12. Lg5, L:g5 13. S:g5, 0-0! Sad beli `rtvuje konja za napad 14. S:h7, K:h7, 15. Dh5+, Kg8 16. Th4, f5. U nastaloj poziciji postoje dva ofansivna sistema 17. Te1 i 17. Dh7+. Na prvi bi, prema Bogoljubovu, dobijao odgovor Sg6. Ali su kriti~ari, medju njima i dr. Eve, lako pokazali da, obrnuto, beli stoji bolje sa 18. Th3 (f4? 19. Te6! Tf6 20.Dh7, Kf8! 21. Dh8+!! Eve-Oanlon, Hestings 1918 g.) Protiv drugog plana igre 17. Dh7+, Kf7 18. Th6, Tg8! 19. Te1 na{ao je doista Bogoljubov fini potez Kf8! Ipak se ne mo`e prihvatiti njegovo mi{ljenje da bi posle 20. Th3, Ld7 21. The3, Sc8! ( sa namerom Sb6) crni dobijao. Vodja belih figura prona{ao je i igrao ~esto u pari{kim turnirima potez 22. Ld3 sa skoro punim uspehom.

9. … 10. Tf1-e1

Lc3-f6 0-0

Lo{e! Crni mora svakako spre~iti prete}e stezanje d5-d6. To se preuranjenom rohadom ne mo`e spre~iti. Neophodno je bilo Se7 ili d6.

11. Te1:e4 12. d5-d6! 13. Dd1 : d6 14. Dd6-d5 15. Dd5-d6

Sc6-e7 c7 : d6 Se7-f5 Sf5-e7

Beli podme}e staru {ahovsku lukavost: ho}e tobo`e mir, a u stvari nosi rat.

15. … 16. Lc1-f4

Dd8-b6 Se7-f5

Crni sve vi{e uvidja zlo, i vra}a se na remi uveren da ga je beli nudio. Ratna varka je uspela.

17. Lc4 : f7! 18. Dd6-d5+ 19. g2-g4 20. g4 : f5+ 21. Kg1-h1

Kg8 : f7 Kf7-g6 d7-d6 Lc8 : f5 Db6-c5

(vidi diagram na strani 66) Stanje posle 21. poteza crnih:

22. Sf3-e5+! Pravi potez u pravi ~as! Gre{ka bi bilo odmah 22. Tg1+ jer na Kh5 ne ide projektovano 23. Dd1 radi vezivanja konja sa L:e4. To je nagnalo beloga na ideju da diagonalu d1-h5 o~isti sa tempom. Va`nost kojim redom idu potezi je ovde maksimalno izra`ena.

22. … 23. Ta1-g1+

Lf6 : e5 Lf5-g4

Crni je izgubljen pa tra`i poslednju {ansu u naglosti ptotivnika na pr. 24. Tg4+, Kf5 25. Tg5+, Kf6 26. Le5+? Kg5! 27. Lf4+ Kg6! Ali beli kombinira:

24. Dd5-e6+! 25. De6 : g4+

Le5-f6 Crni predaje

Na Kf7 sledi 26. De6 mat. (Primedbe dr. Drezge)

Komentar V.V. : Mene je ~udilo {to nikad nisam ni ~uo za {ahistu Drezgu. Poslije svega ja sam du`e `ivio i igrao {ah u Splitu a poznavao sam mnoge splitske i dalmatinske {ahiste ili bar ~uo o njima. Jedan od malo poznatih Spli}ana, je za vrijeme Kraljevine Jugoslavije objavio knjigu o svojoj varijanti {ahovske igre. On se zvao Ante Kaliterna a knjiga “Evolucija [ahovske Igre”. To je bilo poznatije kao “Crveni Pje{ak”. Ante Kaliterna, vjerovatno rodjak ~uvenog fudbalera Luke Kaliterne, je vjerovao da je {ah zbog teorije potpuno iscrpljen i da nema ni~eg novog pa je predlo`io novu sli~nu igru u kojoj jedan ekstra, petnaesti pje{ak na tabli, ina~e crvene boje, mijenja strane pa ga oba igra~a mogu koristiti. Tu knjigu sam takodje na{ao i kupio budza{to u nekoj beogradskoj antikvarnici oko 1960 godine. Ovo navodim zato {to bi trebao znati za Drezgu ali ja za njega do ~itanja knjige “Na{i Majstori” nisam nikad ~uo. Gore navedena partija kao i u njenim komentarima dana partija izmedju Evea i nekog van den Kara nisu u ChessBase bazi. Istina Chessbase ima Eveovu partiju iz iste godine sa igra~em sa sli~nim imenom van der Kar ali je otvaranje razli~ito. Vjerovatno se radi o istom igra~u. Na internetu, u jednom Blogu zvanom “Flegijeva [krinjica” nai{ao sam na slijede}u informaciju o dr. Drezgi: Članak Materijalističko i idealističko shvaćanje povijesti napisao je dr. Tihomil Drezga, pravnik (Šibenik, 1903 - Erie, Pennsylvania, SAD, 1981). Dr. Drezga je studirao pravo i političke znanosti u Parizu, doktorirao na Sorboni. Bio je pročelnik Pravnog odsjeka u Ministarstvu vanjskih poslova NDH i redoviti profesor međunarodnog prava na zagrebačkom Pravnom fakultetu (1943 - 45). Osnovao je i opremio knjižnicu MVP. Nakon rata osuđen je na kaznu, koju je izdržavao u Staroj Gradiški do kraja 1947. godine. Nakon toga ilegalno je emigrirao u Italiju i završio vatikansku knjižničarsku školu, a zatim otišao u SAD. Do umirovljenja predavao je na američkim koledžima. U svojim znanstvenim radovima bavio se pravnom,

povijesnom i književnom problematikom.(2)

Sada je sve jasno. Poslije drugog svjetskog rata Drezga je bio na robiji a zatim je emigrirao. Interesantno je da je zavr{io u mjestu zvanom Cambridge Springs, PA kao u {ahovskoj varijanti t.j. jedna varijanta daminog gambita je dobila ime po tom mjestu. [ahom se izgleda nije bavio ili ako jeste informacija o tome nije na internetu. Umro je 1981 u Americi. Vojin Vujo{evi}. NACIONALNI MAJSTORI

STEVAN ]IRI] Rodjen je 30 maja 1886 g. u Sremskim Karlovcima. Gimnaziju je u~io u Novom Sadu, a prava studirao u Debrecinu i Budimpe{ti. Zbog bolesti morao je prekinuti studije. Kasnije je svr{io filozofiju u Be~u i postavljen za profesora na Sremsko-Karlova~koj gimnaziji.

U{av{i u politi~ki `ivot, napravio je veliku karijeru. Izabran je za narodnog poslanika, zatim je postao ministar prosvete, a sada je pretsednik Narodne Skup{tine. Jo{ kao gimnazista nau~io je igrati {ah od svoga brata Ivana, sada{njeg ba~kog episkopa Irineja. Nije se nikada mnogo bavio teorijom, ali je ipak brzo napredovao. Javno je prviput igrao u Debrecinu na jednom jakom amaterskom turniru. Ispo~etka je vodio, ali je istupom nekolicine igra~a utakmica nepravilno zavr{ena. Kada je 1923 g. u Novom Sadu odr`an savezni amaterski turnir, nagovorili su ga prijatelji da i on sudeluje. U{av{i u borbu bez treninga nije imao velike nade. Medjutim, dao je vrlo dobru igru i sigurno zauzeo prvo mesto, u dru{tvu sa mariborskim sudijom Kramerom i mladim ljubljanskim {ahistom Furlanijem. Na osnovu boljeg rezultata prema pobednicima progla{en je ]iri} nacionalnim majstorom. Ovako lep uspeh bio je i za njega samog iznenadjenje. Slede}e godine prilikom gostovanja internacionalnog majstora Vladimira Vukovi}a u Novom Sadu odigrao je ]iri} s njim dve ozbiljne partije sa satom, od kojih je prvu dobio, a drugu izgubio. Na kongresu Svetskog {ahovskog saveza, koji je odr`an u Budimpe{ti 1926 g. priredjene su medjudr`avne utkamice izmedju Jugoslavije, Nema~ke, Madjarske i Rumunije. U na{oj reprezentaciji, koja je zauzela drugo mesto, igrao je ]iri} na tre}oj tabli, sa uspehom: +1, =2. Iz Budimpe{te je otputovao u Bardiov (^ehoslova~ka) gde je pozvan na internacionalni majstorski turnir. Na veliku `alost svojih jugoslovenskih simpatizera ]iri} nije u~estvovao, ve} se ograni~io na posmatranje. Otada se vi{e nije pojavio u turnirskoj areni. Osim toga, jo{ je dvaputa nastupio za Novosadski {ah-klub na medjuklupskim utakmicama protiv Subotice i odr`ao jednu uspelu produkciju u igri napamet, sa osam igra~a, u Beogradskom {ah-klubu. * Majstor Stevan ]iri} se isuvi{e malo bavio {ahom a da bi mogao potpuno razviti svoj prirodni talenat. Uvek se ose}alo da mu nedostaje teoriskog znanja i da ga otvaranje partije staje najvi{e truda. U sredini igre ve} se ve{to snalazi, ali glavna snaga le`i mu zavr{nici. Pored sve komplikovanosti njegova igra je prirodna i nema one izve{ta~enosti, koju mo`emo na}i kod onih koji su vi{e trudom no darom postali majstori. *

Na{ {ahovski pokret je mlad. Imamo dosta velik broj {ahovskih dru{tava, imamo mnogo jakih igra~a, ali sve je to novo i jo{ nije uhvatilo dubokog korena. Naro~ito slabo bi ispalo uporedjenje sa inostranstvom. Na primer, u ^ehoslova~koj postoje dva {ahovska saveza: ^e{ki i Nema~ki. Oba su vrlo dobro uredjena. Svaki od njih dr`i godi{nje, pored ostalih utakmica, kongres u vezi sa majstorskim turnirom. Svaki ima svoje izdava~ko preduze}e za {ahovsku literaturu. Jaki su {ahovski savezi i u ostalim naprednim zemljama. Medjutim, sve daleko nadma{uju grandiozne organizacije {ahista u Nema~koj i Sovjetskoj Rusiji, gde su dr`avne ustanove, koje broje na stotine hiljada ~lanova. Sve do nedavno na{a javnost nije pokazala interesovanje, ni shvatila kulturno-vaspitnu vrednost {aha. Ono malo {to je ipak u~injeno bilo je plod pojedina~ne inicijative. Tek izborom Stevana ]iri}a za pretsednika Saveza stvar je po~ela da dobija ozbiljni zvani~ni oblik (stavio je {ah pod otsek za narodno prosve}ivanje ministarstva prosvete) i da se stvara solidna osnova za budu}i razvitak. Ali najve}e delo mu je uvodjenje nacionalnih majstorskih turnira. Svojim autoritetom, moralnom i materjalnom pomo}i ostvario je ono, {to nisu uspeli toliki raniji poku{aji. Od sada se, njegovom zaslugom, svake godine sastaju na{i najbolji {ahisti, da u borbi za prvenstvo dr`ave pru`e poznavaocu mnoge lepe i zanimljive sportske i umetni~ke momente. Time je na{ {ah dobio nov polet i zamah, {to obe}ava da }e ga razviti do najve}ih mogu}nosti koje kod nas postoje. Prva partija me~a u Novom Sadu, jula 1924 g.

RETIEVO OTVARANJE Beli: V. Vukovi} – Crni: S. ]iri}

1. Sg1-f3 2. c2-c4 3. b2-b3 4. Lc1-b2

Sg8-f6 d7-d5 e7-e6 c7-c5

Ovo je vrlo dobar nastavak.

5. c4 : d5 Potrebno, jer bi d5-d4 neprijatno zatvorilo lovca i sku~ilo belog.

5. …

e6 : d5

Ovde se obi~no igra S:d5.

6. g2-g3 Trebalo je poku{ati da se sa 6. d4 stvori crnom usamljeni pe{ak d5.

6. … 7. Lf1-g2

Lf8-e7 d5-d4!

Dobro shvatanje pozicije. Zatvara dijagonalu b2-f6 i osvaja teren. Za prepu{teno polje c4 dobija polje d5, a oprezno }e otkloniti sada ne{to poja~ano dejstvo Lg2. Ujedno je spre~io d2-d4.

8. d2-d3 Kako je beli ne{to bolje razvijen mogao je poku{ati da razbije crni centar sa b4.

8. … 9. Sb1-d2 10. O-O 11. a2-a3 12. Dd1-c2

Sb8-c6 Ta8-b8 O-O b7-b6 Lc8-b7

Dok je beli nekako {ablonski izvukao figure, crni se solidno u~vrstio i raspola`e jakim sredi{tem.

13. Sd2-c4 14. Lc1-b2

Dd8-d5

Lovac je prisiljen da potra`i novo mesto. Nije valjalo 11. Sfe5 zbog D:g2+ 15. K:g2, Sb4+ i crni bi dobio pe{aka.

14. … 15. Lc1-f4 16. Sc4-e5

Dd5-d7 Tb8-d8

Ne vidi se neki dobar nastavak za belog, dok crni sprema Sd5 i f5. Sada poku{ava da izmenama uprosti situaciju.

16. … 17. Sf3 : e5 18. Lg2 : b7

Sc6 : e5 Dd7-c8 Dc8 : b7

Ovim su oslabljena bela polja u kraljevoj poziciji beloga. Vidimo da su izmene ispale u korist crnog.

19. Se5-c4

Sf6-d5

Crni konj stoji svakako bolje od svog belog kolege.

20. Lf4-d2 21. a3-a4

Db7-d7 Dd7-h3!

Beli je po~eo akciju na daminom krilu, ali crni prelazi u napad na oslabljeno protivni~ko kraljevo krilo.

22. Sc4-e5 23. Se5-f3

Le7-d6 h7-h6

Da spre~i Sg5.

24. Dc2-c4? Podcenjuje opasnost. Morao je igrati 24. Tfc1 i Dd1 pa Df1. Crni bi i tada sa f5 i f4 do{ao do jakog napada.

24. … 25. a4-a5

Sd5-f6 Ld6-b8!

Sprema Td6 i Tf6, da udari na Sf3 jedinu odbranu beloga kralja.

26. Kg1-h1 27. a5 : b6

Sf6-g4 a7 : b6

Pokret belog na daminom krilu nije doneo ni{ta.

28. Ta1-e1 29. Ld2-f4 30. Dc4-c1

Td8-d6 Td6-f6 g7-g5

Crni je lepo sproveo napad. Ako ode Lf4 dolazi T:f3 i D:h2 mat. Po{to gubi najmanje figuru beli je predao.

Komentar V.V. : Majstor Stevan ]iri} je zaboravljena li~nost iz pro{losti na{eg {aha. Da li se radi samo o uobi~ajenom nemaru i nebrizi o pro{losti te{ko je re}i. On je bio ~lan dobro stoje}e vojvodjanske porodice kao i uspje{an politi~ar

{to bi ga napravilo negativnom li~no{}u u o~ima “sveznaju}ih” revolucionarnih snaga, na ovim prostorima, poslije drugog svjetskog rata. Ustvari, nejasno je {to se s njim desilo. Da li je stradao za vrijeme drugog svjetskog rata ili ~ak poslije njega. Vjerujem da nije emigrirao jer bi u tom slu~aju ostavio bar neki trag za sobom. Ili je mo`da zavr{io `ivot u relativnoj anonimnosti i daleko od poslijeratne {ahovske aktivnosti? Nije mnogo igrao ali sude}i po partiji sa Vladimirom Vukovi}em iz Totove knjige bio je interesantan i jak igra~. Sve {ta sam mogao o njemu na}i na internetu je slijede}e: Na vr{a~kom sajtu u ~lanku o 80.-godi{njici N[K-a Stevan ]iri} se spominje kao nekada{nji jaki igra~ toga kluba. Takodje na internetu sam na{ao da je Stevan ]iri} bio urednik Letopisa Matice Srpske za 1929 g. ali nije jasno da li se radi o ovom istom Stevanu ]iri}u. Takodje na jednom mjestu se spominje njegovo ime kao autora predgovora za knjigu ^edomila Mitrinovi}a i Milo{a N. Brasi}a “Jugoslovenske narodne skup{tine i sabori”. I to je sve. A ipak je bio majstor {aha, predsjednik Narodne Skup{tine Jugoslavije, predsjednik [ahovskog Saveza Jugoslavije. Vojin Vujo{evi}.

OZREN NEDELJKOVI] Rodio se u Sremskim Karlovcima 1903 g. i tamo je svr{io gimnaziju. @ivi u Beogradu kao saradnik lista “Politike”. Igraju}i ~esto sa svojim zemljakom ]iri}em mnogo je nau~io i u Beograd je do{ao kao ve} prili~no jak igra~. Kada se posle osnivanja sada{njeg Beogradskog {ah-kluba 1925 g. po~elo redovnim priredjivanjem utakmica istakli su se, od mladjih, petorica kao najja~i: A}imovi}, Nedeljkovi}, Poljakov, Izvekov i Tot. Medju njima se vodila borba za prvenstvo u klubu. Prve dve godine A}imovi} je va`io kao najbolji, ali posle je prevlast polako pre{la u ruke Nedeljkovi}a. Pobedama na prvenstvenim turnirima 1927 i 1929 g. i kao najboljem plasiranom beogradskom igra~u na nac. amaterskom turniru u Karlovcu 1927 g. (zauzeo je ~etvrto i peto mesto). U odli~noj formi bio je na nac. amaterskom turniru u Zagrebu 1929 g. i vodio posle sedmog kola sa 6 1/2 bodova. Kako je tukao glavne konkurente: Vogelnika, Trifunovi}a i Dumi}a o~ekivali su beogradski {ahisti da }e se kao majstor vratiti u klub. Na`alost dobio je zapaljenje slepog creva i morao se podvr}i operaciji i odustati od daljeg takmi~enja. Ono {to je zbog bolesti tada propustio, nadoknadio je slede}e godine u Be~kereku. Tamo je podelio prvo mesto sa Gabrov{ekom, a zatim ga pobedio u me~u (sa 2.5:1.5) i postao prvi {ahovski majstor Beograda. Bio je tada nesumnjivo vode}i prestoni~ki {ahista i to je potvrdio lepom pobedom na Prvom Levinovom turniru 1932 g., gde je pretekao jakog be~kog igra~a dr. Brauna. Ali posle toga po~inje polako da popu{ta. Tako je na II Levin-turniru 1933 g. drugi sa Gabrov{ekom iza Tota, a u {ampionatu Beograda 1934 g. drugi sa Braunom iza Save Vukovi}a. Na III Levinovom turniry 1934 g. je tek ~etvrti do {esti, a na nac. majstorskom turniru u Beogradu pr. g. zaostaje u donjoj ku}i. (Ovaj poslednji neo~ekivano slab rezultat u mnogom je posledica preoptere}enosti privatnim poslovima za vreme turnira i nesre}e u igri). Iako danas Ozren Nedeljkovi} nije vi{e prvi u Beogradu, on je jo{ uvek medju prvima. * U periodu svoje najbolje snage odlikovala se njegova igra “olimpiskim mirom”. Otvarao je partije polako i oprezno, a u sredi{njici ostavljao protivniku da zapo~ne bitku. A kada je ovaj pogre{io, uhvatio je najmanju prednost i iskoristio preciznom igrom u zavr{nici.

Danas nema vi{e tako zdrave `ivce (mo`da od mnogih operacija), {to je promenilo na~in njegove igre. Postao je nestrpljiv i o{tar. Partije su mu sada `ivlje i zanimljivije, ali porazi ~e{}i. * Za popularisanje {aha ima Nedeljkovi} velikih zasluga. Kao sekretar Beogradskog {ah-kluba pomagao je pokojnom vrednom prof. Kondi}u da se klub postavi na ~vrstu osnovu. Uredjuju}i {ahovsku rubriku u “Politici” i poduzimaju}i ~esto turneje probudio je {ahovski `ivot u unutra{njosti. Svojom ume{no{}u i uspelim simultankama dao je inicijativu za osnivanje mnogih klubova u isto~nom delu dr`ave, naro~ito u Srbiji. Organizovao je, preko “Politike”, mnoge dopisne turnire, pod okriljem Sveslovenskog dopisnog {ahovskog saveza. * Igrano na II Levinovom spomen turniru u Zemunu 1933 g.

Grinfeldova Odbrana Beli: Filipovi} - Crni: Nedeljkovi}

1. Sg1-f3 2. c2-c4 3. Sb1-c3 4. d2-d4 5. c4 : d5 6. g2-g3

Sg8-f6 g7-g6 Lf8-g7 d7-d5 Sf6 : d5 0-0

U partiji Pirc – Bogoljubov, Slia~ 1932 g igrano je S:c3 i onda c5.

8. O-O 9. Sc3 : d5

Sb8-c6

Hteo bi odmah da iskoristi delovanje Lg2, ali ova izmena ide u korist crnog.

9. … 10. Sf3-e5?

Dd8 : d5

Bolje je d:c5, D:c5 sa jednakom igrom.

10. … 11. Se5 : c6 12. Lg2 : c6 13. Dd1-c2

Dd5 : d4 b7 : c6 Ta8-b8

Valjda je beli ra~unao na usamljenost c-pe{aka. Medjutim, crni je dobio pritisak na b2 i aktivnije figure.

13. …

Lc8-f5!

Iznudjuje e4, posle ~ega je Lc6 otse~en i crni gospodari belim poljima u polo`aju protivni~kog kralja.

14. e4

Lf5-h3

Ovaj lovac je klin u beloj poziciji.

15. Tf1-d1

Dd4-f6

Dopadljivo delovanje crnih figura, koje vr{e na obe strane pritisak.

16. Lc6-d7 17. Lc1-f4

e7-e6

Pretilo je Df3. Mo`da je bolje bilo 17. De2 i Tb1.

17. … 18. Dc2 : c5

Tb8 : b2

18. … 19. e4-e5

Tb2-d2!!

Ovo je crni hteo da provocira. Naravno da se Td2 nije mogao uzeti, a pretilo je T : d7. Ako 19. Lb5, Tfd8 20. L:d2, Df3 21. Lf1, L :f1 22. K : f1, L : a1 i dobija.

19. … 20. Ta1 : d1 21. Td1-e1

Td2 : d1+ Df6-f5

Brane}i pe{aka e5 beli vezuje svoje figure. Mnogo bolje bilo je 21. Lc6 (da parira delovanje Lh3) Tc8 22. D:a7, g5 23. Le3, L:e5 sa podjednakim {ansama.

21. … 22. Ld7-a4 23. La4-c2

f7-f6! f6 : e5 e5-e4

24. Dc5-c7 Potrebno je bilo 24. D : a7 iako crni zadr`ava napad: Td8 25. De3, Da5 26. Lb3, Lf5 itd.

24. … 25. Lc2 : e4

Df5-d5 Dd5 : a2

Beli je otklonio opasnost na kralj. krilu ali izgubio na daminom, gde crni slobodan pe{ak odlu~uje.

26. Lf4-e3 27. Te1-b1 28. Tb1-b7 29. Le4-b1

a7-a5 a5-a4 Da2-a1+

Poslednji poku{aj beloga ne mo`e uspeti. Na 29. Lc1, Dd4 sa pretnjama na f2 i d1.

29. …

Da1-c3

Iznudjuje izmenu dama usled pretnje De1 mat. Zavr{etak igra crni precizno.

30. De7 : c3 31. Tb7-a7 32. Lb1-a2 33. f2-f4 34. Le3 : d4 35. g3-g4 36. Kg1-g2 37. Kg2-g3 38. Kg3-f2 39. Kf2-e3 40. Ke3-d4

Lg7 : c3 Tf8-b8 Tb8-d8 Lc3-d4 Td8 : d4 Lh3 : g4 Lg4-f5 Td4-d3+ Td3-d2+ Td2 : a2 Ta2-e2

Beli predaje. Komentar V.V. : Red poteza u otvaranju u gore navedenoj partiji je razli~it u postoje}im bazama od onoga koji je dao Bora Tot u svojoj knjizi. Ovo je redovna pojava jer oni koji ubacuju partije u baze ne vode ra~una o redu poteza nego samo o pozicijama koje su postignute.

U vrijeme kada sam ja po~eo da se pomalo bavim {ahom kao i u toku mog borvaka u Beogradu Ozren Nedljkovi} je bio {ahovski novinar i autor {ahovskih knjiga ali ve} dugo nije bio aktivan kao igra~. Ustvari moja prva {ahovska knjiga je bila po~etnica “Znate li [ah?”. Mada nije bila tako dobra i interesantna knjiga kao Andri}eva “Igra Miliona” ipak je bila korisna. Kasnije sam od knjiga Ozrena Nedljkovi}a nabavio jo{: “Teorija Otvaranja Zatvorenih Igara”, “[ahovski Almanah”, “Zavr{nice”, i “Udzbenik [aha”. Almanah je bilo te{ko nabaviti jer ga nije bilo u prodaji. Jedini primjerak te knjige, za koji sam ja znao, je bio u vlasni{tvu MK Svete Andjelkovi}a slu`benika [ahovskog Saveza Srbije i super igra~a brid`a. Ja sam znao Svetu jer sam ~esto zalazio u prostorije [SS u ulici 7. jula, sada opet ulica Kralja Petra ako se ne varam, gdje je {ef i sekretar saveza, bio poznati majstor Dragutin Djaja. A vidjao sam ga i po {ahovskim klubovima kao i u beogradskoj legendarnoj kafani “Zora” gdje je, u {ahovskom smislu, centralna li~nost bila poznati {ahovski problemista i kasniji urednik {ahovske rubrike “Politike” Branko Atanackovi}. Svetu smo iza njegovih ledja zvali “Arabeska”. To je bila aluzija na njegov impresivan nos i ~injenicu da je u fudbalu navijao za BSK. Pa onda Ara kao kljun kod papagaja a ostalo je jasno. U toj knjizi je bila neka detaljna analiza Meranske Odbrane koju je Sveta igrao pa mu je bilo te{ko da se rastane sa njom. Za~udo poslije nekoliko razgovora o tome pristao je da mi tu knjigu proda. Jednom sam imao priliku da posjetim starog majstora Ozrena Nedeljkovi}a u nejogovom stanu na Zelenom Vencu u centru Beograda. Poklonio mi je neku staru rijetku knji`icu o {ahu. Malo smo pri~ali o raznim aspektima {aha, a on je, izmedju ostalog, dao mi{ljenje da svi osnovni principi {aha jo{ nisu otkriveni. Kao dokaz naveo je da ponekad igra~ igra sve najbolje poteze po svim poznatim principima a onda bez neke o~igledne gre{ke se nadje u potpuno izgubljenom polo`aju. Tom prilikom mi je stari majstor ispri~ao jednu anegdotu o velikom Aljehinu. Negdje u godinama izmedju dva svjetska rata Aljehin je do{ao na jednu turneju po Jugoslaviji. Jugoslavija, a posebno Beograd i Vojvodina su bili preplavljeni ruskim emigrantima, ne{to kao sada Zapadna Evropa i

Sjeverna Amerika. Naravno tu je bilo dosta {ahista. Jedna grupa ruskih, i drugih {ahista, je bila na nekom izletu brodom po Dunavu u blizini Zemuna i Beograda. Ruski emigranti su oslovljavali velikog {ampiona sa “Aljohin” izgovor uop{te prihva}en medju Rusima. Aljehin je planuo i izgrdio ih rekav{i da je pravilan izgovor njegovog prezimena Aljehin a nikako Aljohin. Poku{aj da se na internetu nadju neke Ozrenove partije je dao interesantan rezultat. Uz poznatu partiju protiv Filipovi}a navedene u Totovoj knjizi imaju jo{ tri, na primjer na www.chessgames.com. Ostale tri su dva poraza sa velemajstorima Vidmarom i Szabom i fina pobjeda protiv gosta iz Be~a, Brauna, igrana 1932 godine u Beogradu.

Bijeli: Braun - Crni: Ozren Nedeljkovi} 1. d4 c5 2. d5 d6 3. c4 g6 4. Ld2 Lg7 5. Lc3 Sf6 6. Sd2 O-O 7. e4 e6 8. Sgf3 exd5 9. exd5 Te8+ 10. Le2 De7 11. Sf1 Ld7 12. Sg3 Se4 13. Sxe4 Dxe4 14. Lxg7 Kxg7 15. Tc1 b5 16. b3 bxc4 17. bxc4 Sa6 18. Tc3 La4 19. Dd3 Dxd3 20. Txd3 Tab8 21. Sd2 Sb4 22. Tc3 Sxa2 23. Ta3 Sc1 24. Txa4 Sxe2 25. Ta3 Sg3+ 0-1 Sude}i po ovoj partiji Ozren Nedeljkovi} je bio prili~no dobar igra~. Na internetu u arhivi novosadskog “Dnevnik”-a, za datum 28 februar 2003 povodom stogodi{njice rodjenja Ozrena Nedeljkovi}a, na{ao sam slijede}e: Život posvećen šahu

Ceo život Ozren Nedeljković, rođen 28. februara 1903. u Sremskim Karlovcima, bio je posvećen šahu. Na Beogradskom univerzitetu je stekao diplomu srednjoškolskog profesora, ali nikada nije stao za katedru, već se privoleo novinarstvu. Pisao je za “Politiku”, “Glas”, “Dugu”, “Borbu” i Radio-Beograd... i to uvek o šahu. U Novom Sadu su mnogi mladi ljudi, kao i u celoj zemlji, ozbiljnije upoznali “kraljevsku umetnost”, baš zahvaljujući njegovim knjigama. Napisao je prvi šahovski udžbenik i još pet studija o raznim vidovima šaha, od šaha kao matematičke igre do filozofije života. Ozren Nedeljković je bio uspešan takmičar: pre rata je bio prvak Jugoslavije, dva puta prvak Balkana, najbolji jugoslovenski igrač na nezvaničnoj šahovskoj olimpijadi u Minhenu 1936. Ali, prestao je da učestvuje na turnirima da bi imao vremena za pisanje o šahu. Preminuo je u Beogradu 1984.

Vojin Vujo{evi}.

VASILIJE TOMOVI] Crnogorac iz Vasojevi}a. Rodio se u selu Mata{evu 1908 g. Studirao je matematiku u Grenoblu i Beogradu. ^inovnik je Narodne skup{tine. Stupio je u Beogradski {ah-klub 1929 g. Igrao je na kvalifikacionom turniru za 1930 g., ali pro{ao slabo. Posle du`e vremena nije hteo da sudeluje na utakmicama, iako se mnogo bavio {ahom i igrao slobodne kafanske partije sa najja~im beogradskim igra~ima i stalno napredovao. Odazvao se tek pozivu na Prvi Levinov turnir, kojeg je u julu 1932 g. organizovao Zemunski {ahovski klub. Dobro je startovao ali usled nedostatka rutine kasnije zaostao na ~etvrtom i petom mestu. Slede}eg meseca oti{ao je na nac. amaterski turnir u Veliku Kikindu. Napravio je veliko iznenadjenje, jer je kao novajlija izbio na ~elo i postao majstor. Pretekao je bio mnoge poznate jake igra~e: [rajbera, Gabrov{eka, Bo{ana i druge. Krajem septembra gostuje u Novom Sadu, gde na jubilarnom turniru tamo{njeg kluba dobija drugu nagradu, iza [rajbera. Onda godinu dana posve}uje zavr{avanju studija, a u borbi ga vidimo opet na turniru za {ampionat Beograda 1934 g., gde zauzima ~etvrto i peto mesto. Pro{le godine je bio u odli~noj formi. Ne toliko na nac. majstorskom turniru u Beogradu, koliko dva meseca kasnije na IV Levinovom turniru u Zemunu. Dok je na prvom zadovoljio vi{e kvalitetom no numeri~ki (delio je osmu nagradu, sa 50%), dotle je na drugom u sigurnom stilu bio prvi, bez ijednog poraza. Momentalno je verovatno najja~i igra~ Beograda. * Mladog ambicioznog igra~a boli poraz. Hteo bi da napreduje, da ima uspeha. Uze}e knjigu, spremi}e iz otvaranja neke varijante, pregleda}e ne{to iz sredi{njice, donekle }e prou~iti zavr{nicu i pohita}e opet prakti~noj igri. Posle toga mo`da }e imati uspeha i bi}e zadovoljan. Ali {ah se ne prou~ava tako. Vasa Tomovi} je bez neposredne veze sa prakti~nom igrom uzeo da prostudira stil i na~in pojedinih velikih majstora. Pa su njegovu pa`nju, i pored blistavog stila Morfija i visoke pozicione igre dana{njih majstora, najvi{e privukli duboki navalni sistemi Pilsberija i borbena fantazija Janovskog. Zato njegova igra pomalo potse}a na njih. Ona je kompaktna i

puna dinamike, a sva sredjena za navalu. Ali kada dodje u polo`aj da se mora braniti razvija veliku `ilavost, kao na pr. sa Kosti}em. Ta je partija trajala 100 poteza. Pa je, iako materijalno slabiji (top i lovac protiv dame i pe{aka), samo oma{kom izgubio. * Igrano na nacionalnom majstorskom turniru u Beogradu 1935 g.

[KOTSKA IGRA Beli: Tomovi} - Crni: dr. Astalo{

1. e2-e4 2. Sg1-f3 3. d2-d4 4. Sf3 : d4

e7-e5 Sb8-c6 e5 : d4 Lf8-c5

[tajnic je ovde predlo`io ispad Dh4, koji se ali posle 5. Sf3!, D:e4+ 6. Le2, d5 7. 0-0, Le6 8. Sc3, Df5 9. Lb5, Sge7 10. Lg5!, f6 11. Sd4 smatra oborenim. Dobar i danas mnogo igran nastavak je Sf6 5. Sc3, Lb4 6. S:c6, b:c6 7. Ld3, d5 8. e:d5, De7+ 9. De2, D:e2 10. K:e2, c:d5 kao u partiji [pilman – Lasker, Moskva 1935 g.

5. Lc1-e3 Na 5. S:c6, Df6! 6. Df3, D:f3 7. g:f3, b:c6 sa izjedna~enjem.

5. …

Dd8-f6

Dr. Lasker je u Petrogradu 1909 g. igrao ovde Lb6. Partija [pilman – dr. Tara{ u Breslavi 1912 g. tekla je ovako: 6. Sc3!, d6 7. Le2! Sf6 8. Dd2, Sg4 9. L:g4, L:g4 10. f3, Ld7 11. Sd5, 0-0 12. 0-0-0 sa nadmo}nom igrom za bele.

6. c2-c3 Moskovski majstor Blumenfeld je ovde zaigrao 6. Sb5 ali posle: L:e3 7. f:e3, Dh4+ 8. g3, D:e4 9. S:c7+, Kd8 10. S:a8, Sf6! 11. Dd6, D:h1 12. Sd2, Se8 crni je u prednosti.

6. …

d7-d6

Suvi{e skromno. Obi~no se igra Sge7 sa namerom da se sprovede d5. U partiji Kosti} – Aljehin, Bled 1931 g. nastavljeno je sa Sge7 7. Sc2 d6 8. Sbd2, 0-0 9. .:c5 itd.

7. Lf1-b5 @eli da iskoristi poslednji potez crnog i zadr`i figuru na centralnom polo`aju d4.

7. …

Sg8-e7

8. O-O 9. f2-f4

O-O Lc8-d7

Beli je stvorio jak centar i crni je trebao da poku{a da to parira sa event. Dh6 i f5.

10. Dd1-d3 11. Sb1-d2

Lc5-b6 Sc6 : d4

Plan belog je: razvitak figura i napad pe{acima na kraljevo krilo. Zato crni, koji ima manje terena, `eli da izmenama uprosti situaciju.

12. Lb5 : d7 13. Ta1-e1 14. Ld7-h3 15. Dd3 : e3 16. Kg1-h1

Sd4-c6 Ta8-d8 Lb6 : e3+ Se7-g6

Priprema za juri{ pe{aka.

16. …

Kg8-h8

Sprema odbranu.

17. g2-g4! Navala je po~ela. Sada preti 18. g5, De7 19. f5, Sge5 20. f6, g:f6 21. g:f6 De8 22. Dh6, Tg8 23. Lf5, Sg6 24. Sf3, Df8 25. Sg5 i dobija.

17. … 18. Sd2-f3 19. Sf3-d4

Df6 : e7 f7-f6

Sa pretnjom 20. Sf5 iznudjuje poja~anje sredi{ta. Postojala je i mogu}nost da se sa 19. Lg2 i h4 nastavi napad.

19. … 20. c3 : d4 21. f4-f5

Sc6 : d4 Tf8-e8 Sg6-f8

Naravno da nije valjalo Sh4 22. Df2, g5 23. f:g6, S:g6 24. D:f6+.

22. Lh3-g2 Beli je potisnuo protivnika i raspola`e lepim pe{a~kim sredi{tem. Sada ima dva nastavka: ili h4 i g5, ili pritisak po c-liniji. Poslednjim potezom oslobodjeni su topovi za akciju, jer je lovac preuzeo odbranu ta~ke e4.

22. …

c7-c5

Crni ne}e pasivno da posmatra spremanje neprijatelja, stoga poku{ava da razbije protivnikov centar i dodje do protivigre.

23. Te1-c1

b7-b6

Logi~nije izgleda Tc8 i c:d4.

24. b2-b4! @rtvuje pe{aka za c-liniju, i kona~no utvrdjivanje sredi{ta.

24. …

c5 : b4

Crni ne}e samo da se brani, ve} tra`i {anse u pe{a~koj nadmo}nosti na daminom krilu. Nama se ~ini bolje Tc8 i c:d4 sa event. Sd7 i Se5, ili odmah Sd7.

25. Dc3-b3 26. Tc1-c6

a7-a5 d6-d5!

Da otvori e-liniju i navali na protivni~kog kralja. Medjutim, prodor belih u sredini ima ve}u snagu.

27. e4 : d5 28. d5-d6

De7-e2 Sf8-d7

Na D:g4 dolazi 9.Dd5.

29. h2-h3 30. Db3-f7

Te8-e3

Ja~e 30. Dd5, da je Tf1 slobodan.

30. … 31. Tf1-g1?

Te3-g3 Td8-e8?

Beli je morao vu}i 31. Dd5, jer sada je crni imao remi sa: T:g2! 32. T:g2, Df1+ 33. Kh2, Df4+ 34. Kh1, a ne valja 34. Kg1, D:d4+ 35. Tf2 zbog Se5. Nije davalo remi: De3 32. Kh2, Df4 33. D:d7! T:h3+ 34. K:h3, Dh6+ 35. Kg3, De3+ 36. Lf3, D:g1+ 37. Kh3, Df1+ 38. Lg2, Dd3+ 39. Kh2 i dobija.

32. Df7-e6!! Lepa `rtva dame koja odlu~uje. Nije valjalo: 32. D:d7, T:g2 33. T:g2, D:f1+ sa skorim matom.

32. …

Te8 : e6

Na h6 33. D:e2, T:e2 34. Tc7, Sf8 35. d7 i dobija. Ako T:g2 33. T:g2, Df1+ 34. Kh2 Df4+ 35. Kg1, D:d4+ 36. Tf2, Da1+ 37. Kg2 itd.

33. fxe6

h5

Slabo je i D:e6 34. Tc8+, Dg8 35. T:g8+, K:g8 36. Ld5+ i T:g3.

34. e6 : d7 35. d7-d8D+ 36. Tg1 : g2 37. Kh1-h2 38. Kh2-g1 39. Kg1-f1 40. Kf1-g1 41. Rg2-f2 42. Kg1-g2 43. Kg2-h2

Tg3 : g2 Kg8-h7 De2-f1+ Df1-f4+ Df4-e3+ De3-f3+ Df3-e3+ De3-e1+ De1-e4+ Crni predaje.

Ova partija dobila je prvu nagradu lista “Politike”, kao najlep{a na turniru.

Komentar V.V. : Majstora Tomovi}a nisam li~no poznavao ali sam siguran da sam ga vidio na nekom beogradskom turniru. Tada je on ve} bio stariji gospodin a njegovi najbolji {ahovski dani su ve} bili u pro{losti. Sje}am se da sam ~itao ne~iju analizu u nekom {ahovskom ~asopisu gdje je autor tvrdio da je majstor Tomovi} igra~ duboke strategije pa ga je u tom pogledu ~ak uporedjivao sa Botvinnikom! Internet sajt [ahovskog Saveza Srbije i Crne Gore ima slijede}i pasus o Tomovi}u: “Prije drugog svjetskog rata, majstor Vasilije Tomovi} je bio rival Bore Kosti}a i prvi zna~ajni {ahista Crne Gore. Takodje je bio matemati~ar i filozof.” Vjerujem da su knjige poput “Rat Bogova i Titana” koje neki izdava~i reklamiraju na internetu njegove. www.chessgames.com ima 41 partiju Tomovi}a. Medju njima je i pobjeda protiv Aljehina iz 1931 godine u kojoj

je Tomovi} vodio crne figure. Ja vjerujem da to nije bila turnirska partija ali nisam siguran. Vidim imao je Tomovi} dosta lijepih pobjeda medju njima sa velemajstorima Pircom, Bobocovom, Pahmanom. Navodim dvije njegove partije tu sa Pahmanom i drugu sa Kul`inskim. Igrano u Ljubljani 1945 godine. Bijeli: Vasilije Tomovi} – Crni: Ludek Pahman 1. d4 Sf6 2. Sf3 e6 3. c4 b6 4. g3 La6 5. Da4 Le7 6. Lg2 Lb7 7. Sc3 O-O 8. O-O Se4 9. d5 Sxc3 10. bxc3 d6 11. Sd4 e5 12. Sf5 Lc8 13. e4 Lxf5 14. exf5 Sd7 15. Le3 Lf6 16. Tae1 Te8 17. g4 h6 18. Le4 Lg5 19. Lxg5 hxg5 20. Kg2 Sc5 21. Dc2 Df6 22. f3 Kh7 23. Dd2 Dh6 24. h4 gxh4 25. g5 Dh5 26. Kh3 f6 27. Te2 Dxg5 28. Dxg5 fxg5 29. Tg2 Sd7 30. f6+ Kg8 31. Txg5 Sxf6 32. Tfg1 Te7 33. Lf5 Sh7 34. Le6+ Kh8 35. Th5 Txe6 36. dxe6 g5 37. Tgxg5 1-0 Igrano u Ljubljani 1947 godine. Bijeli: Nikolaj Kul`inski – Crni: Vasilije Tomovi} 1. d4 f5 2. e4 fxe4 3. Sc3 Sf6 4. Lg5 Sc6 5. Sge2 d5 6. Lxf6 exf6 7. Sf4 Lf5 8. Sfxd5 Dd7 9. Dd2 O-O-O 10. O-O-O Df7 11. Df4 Txd5 12. Lc4 Ld6 13. De3 Se7 14. Sxe4 Dg6 15. Lxd5 Sxd5 16. Sxd6+ cxd6 17. Db3 Sb6 18. The1 Kb8 19. g3 Lxc2 0-1 Vojin Vujo{evi}.

Dr. LJUDEVIT ASTALO[ Curricullum Vitae: Rodio se u Pe~uju (Madjarska) 29 jula 1889 g. Studirao lingvistiku u Pe{ti i Be~u. Slu`bovao kao profesor u Pe{ti, Mostaru i Sarajevu. Sada je profesor gimnazije u Zagrebu. O`enjen je Srpkinjom gdjom Natalijom, u kojoj ima svestranog `ivotnog pomaga~a. Ona, za razliku od ostalih `ena, nije protivnica {aha. Njenoj moralnoj pomo}i zahvaljuje mnogi lepi {ahovski uspeh. Na klupskom turniru u Budimpe{ti 1909 g. prvi je, u dru{tvu sa Balom. Njega slede}e godine pobedjuje u trening-me~u sa +5, -2, =3. Te godine igra tamo na majstorskom turniru i zauzima {esto mesto. Sudeluje na glavnom amaterskom turniru u Breslavi 1912 g., i deli sedmu nagradu. Posle toga na me{ovitom majstorskom turniru u Temi{varu biva drugi, iza Brajera i dobija majstorsku diplomu. U Debrecinu 1913 g., u borbi {estorice majstora pobedjuje pred Retijem i Brajerom, {to pretstavlja vrlo lep uspeh. U Be~u 1917 g. u~estvuje na Trebi{-turniru, a u Pe{ti 1918 g. na turniru {estorice dobija tre}u nagradu. Iste godine na internacionalnom majstorskom turniru u Ko{icama, osvaja petu nagradu. Posle rata prviput igra u Trstu, 1923 g. i deli {estu nagradu. Otada igra redovno svake godine jedan turnir. Tako je u Djeru 1924 g. visoko tre}i, a u Debrecinu 1925 g. prolazi slabije.

Slede njegovi najbolji turnirski rezultati. U Bardiovu 1926 g. osvaja tre}u nagradu, iza Matisona i Tartakovera. Medjutim, trebalo je da bude prvi, jer je protiv Tartakovera propustio dobitak i tako poklonio va`nih pola boda. Na velikom medjunarodnom turniru u Ke~kemetu, 1927 g. od 20 igra~a zauzima ~etvrto mesto. Pred njim su Aljehin, Nimcovi} i [tajner, a iza njega mnoge poznate veli~ine kao Tartakover, Grinfeld i drugi. Ovaj odli~an uspeh izazvao je, svojevremeno, veliko odu{evljenje kod njegovih mnogobrojnih simpatizera. Te godine jo{ je igrao u na{em timu u Londonu, a posle ga tri godine nema u turnirskoj areni. Tek 1931 g. igra opet na olimpijadi u Pragu i na Bledskom turniru. U slaboj formi je na malom turniru u Mariboru 1934 g. i na pro{logodi{njem nacionalnom majstorskom turniru u Beogradu. Na poslednjem je nastupio bolestan i zbog toga dobio tek osmu nagradu. * [ahovska snaga profesora dr. Astalo{a nikada nije do{la do punog izra`aja. Bez dovoljne pripreme i treninga ne mogu se osvajati prve nagrade, a njega su privatni poslovi uvek mnogo ometali. Ipak, postigao je rang dobrog internacionalnog majstora, a rezultati u Bardiovu i Ke~kemetu govore o njegovoj ja~ini. Igra mirno i stalo`eno, sa tananim razumevanjem pozicije. To mu se za vreme igre ogleda na licu. Ko ga je video u turnirskoj borbi taj je osetio da je igranje {aha zaista veliko zadovoljstvo! * Slede}a partija ima tu dra` {to je pitomi dr. Astalo{, verovatno izazvan ambicioznim po~etkom svoga protivnika, satro poznatog napada~a, nema~kog majstora, Mizesa. Igrano na medjunarodnom turniru u Ko{icama 1918 g.

BE^KA PARTIJA Beli: Mizes – Crni: dr. Astalo{

1. e2-e4 2. Sb1-c3 3. g2-g3

e7-e5 Sg8-f6

Sa ovim fianketiranjem u be~koj partiji Mizes je imao u ono vreme lepe uspehe, ali su protivnici propustili najbolji nastavak (d5).

3. … 4. e4 : d5 5. Lf1-g2 6. Sg1-e2 7. d2-d3

d7-d5 Sf6 : d5 Lc8-e6 Sb8-c6

Mo`da je bolje odmah d4.

7. … 8. O-O

Lf8-e7

Kako se iz partije vidi, rohada je preuranjena. Mizes je na istom turniru igrao u drugoj jednoj partiji 8. f4, {to je svakako bolje, ali varijantu ne rehabilitira. Nema smisla igrati varijantu u kojoj posle nekoliko poteza beli mora da tra`i izjedna~enje.

8. …

h7-h5

Solidnije Dd7. Crni je ostavio damu na d8, jer je o~ekivao 9. h4, na {to bi odmah sledilo g5.

9. h2-h3 10. Kg1-h2

Dd8-d7 f7-f5

Da spre~i (posle h5-h4) g4 i da omogu}i (na d4) e4.

11. d3-d4 Po na~elu: na napadaj na krilima protunavala u sredini. Na 11. f4 bi crni nastavio sa h4.

11. … 12. Se2-f4 13. Lc1 : f4

e5-e4 Sd5 : f4 O-O-O

Crni je sada veoma jak na kraljevom krilu i na d-liniji. Beli je prisiljen da igra na varke. Mnogo je slabije bilo S : d4 ili D : d4, jer bi beli dobio natrag pe{aka i zaustavio bi protivni~ku navalu.

14. f2-f3

h5-h4!

Pozicija je veoma o{tra. Ako crni ho}e da zadr`i inicijativu, onda mora da igra energi~no. Njegova navala je uperena protiv ta~ke h3, jer bez toga pe{aka beli kralj ne mo`e da se brani. Posle e : f3 15. D : f3 beli ve} preti d5, Sb5 itd.

15. d4-d5 16. Kh2-h1

h4 : g3+

Na 16. L : g3 sledilo bi, naravno, f4 i otvoren je put do ta~ke h3.

16. …

g7-g5!

Tako se goni najenergi~nije neprijatelj koji se povla~i. Ako sada, napr., 17. d : e6, onda D : e6 18. Dc1, g : f4 19. D : f4, Ld6 i zatim f4.

17. Lf4 : g3

f5-f4

Cilj je postignut.

18. d5 : c6 Ne poma`e ni d : e6. Bela pozicija ve} je oborena.

18. … 19. Dd1-e1 20. De1 : g3 21. Dg3-e1 22. Sc3 : e4 23. Kh1-g1 24. Kg1-f2

Dd7 : c6 f4 : g3 Le7-d6 Le6 : h3 Lh3-f5+ Ld6-h2+ Dc6 : c2+

Beli predaje. Na 25. De2 sledi L : e4 i Td2.

(Primedbe dr. Astalo{a). Komentar V.V. : Profesor Lajos Asztalos, ili kako smo ga mi zvali, dr. Ljudevit Astalo{, je prili~no krupna {ahovska li~nost iz na{e pro{losti. Ostao je da `ivi u Jugoslaviji poslije drugog svjetskog rata a ispostavlja se bio je i srpski zet. Poslije drugog svjetskog rata se obreo u rodnoj mu Madjarskoj. O~igledno

su ga na{i kom{ije na sjeveru prili~no cijenili jer je njegov memorijal igran mnogo puta. Kada sam saznao da je profesor Astalo{ predavao francuski jezik u sarajevskoj `enskoj gimnaziji koju je pohadjala moja majka pitao sam je da li je on bio njen profesor. Medjutim ispostavilo se da iako je on tamo predavao, a ona u~ila francuski i njema~ki jezik, Astalo{ njen profesor ipak nije bio. Interesantno je da je Bora Tot, autor knjige “Na{i Majstori”, stavio profesora Astalo{a na tre}e mjesto, odmah iza Milana Vidmara starijeg i Borisa Kosti}a a ispred Vladimira Vukovi}a i drugih. Lajos Asztalos je rodjen u gradu Pecs 29 jula 1889 a umro je u Budimpe{ti 1 novembra 1956. FIDE mu je slu`beno priznala titulu internacionalnog majstora 1950. Nema mnogo prave informacije o Lajo{u Astalo{u na internetu ali na sajtu www.chessgames.com ima mala baza sa 81 partijom. Ovo mo`da nije najbolja ili najva`nija partija koju je profesor Astalo{ odigrao ali je to sasvim solidan borbeni remi sa genijem {ahovske igre svjetskim {ampionom Aleksandrom Aljehinom. Partija je igrana na velikom medjunarodnom turniru Bled 1931 kada je Aljehin bio na svom vrhuncu. Bijeli: Asztalos

Crni: Alekhine Bled 1931

1. e4 e6 2. d4 d5 3. Nc3 Nf6 4. Bg5 dxe4 5. Nxe4 Be7 6. Bxf6 gxf6 7. Nf3 b6 8. Bb5+ c6 9. Bd3 Bb7 10. Qe2 Qc7 11. O-O-O a6 12. Rhe1 Nd7 13. Kb1 c5 14. dxc5 bxc5 15. Ng3 Nb6 16. Nh5 c4 17. Be4 Na4 18. Qe3 h6 19. Bxb7 Qxb7 20. Qd4 Rb8 21. b3 Qc6 22. Nxf6+ Bxf6 23. Qxf6 cxb3 24. axb3 Nc3+ 25. Kc1 Rf8 26. Rd3 Nd5 27. Qe5 Rc8 28. Re2 Nb4 29. Rd6 Qc5 30. Qxc5 Rxc5 31. Kb2 Ke7 32. Rb6 a5 33. Ne5 Rfc8 34. Rb7+ R8c7 35. Rxc7+ Rxc7 36. g3 f6 37. Nf3 e5 38. Rd2 Ke6 39. Ne1 Nd5 40. c4 Ne7 41. Ka3 Kf5 42. Rd6 Nc6 43. Nc2 Ke4 44. Rxf6 Nd4 45. Kb2 a4 46. Kc3 axb3 47. Nxd4 exd4+ 48. Kxb3 Kd3 49. Rf3+ Ke2 50. Rf4 Kd3 51. Rf3+ Ke2 52. Rf4 1/2-1/2

Vojin Vujo{evi}.

VLADIMIR VUKOVI] Rodjen je 26 avgusta 1898 g. Sada `ivi u svom rodnom Zagrebu kao novinar. Kada je 1920 g. tamo osnovan Jugoslovenski {ahovski savez, priredjen je amaterski turnir na kome je on pobedio. Igra i na Prvom saveznom amaterskom turniru u Celju iste godine i zauzima tre}e mesto. Posle toga boravi oko dve godine u Be~u. Tamo prvo pobedjuje na manjem gambit-turniru (pred dr. Braunom i Kenigom), zatim sudeluje na internacionalnom majstorskom turniru, krajem 1921 g., i deli ~etvrtu nagradu. Na osnovu toga pripu{ten je na veliki majstorski turnir, koji je idu}e godine priredjen prilikom sajma. U borbi sa najve}im majstorima posti`e, kao novajlija, zavidan uspeh (10 mesto sa 43%). Pobedjuje dr. Tara{a, Grinfelda i Semi{a, a remizira sa Aljehinom i Marocijem. ^ak je sa Aljehinom imao dobitak, tako da je ovaj jedva i{~upao remi. Nesre}no je izgubio sa Rubin{tajnom i [pilmanom. Jugoslovenski {ahisti su u njega polagali velike nade. Medjutim, kako se kod nas ne priredjuju internacionalni turniri, retko zovu na{e majstore u inostranstvo, po{to im se ne revan{iramo. Zato Vukovi} igra opet tek 1924 g. u Djeru, i biva ~etvrti. U Debrecinu, 1925 g. deli ~etvrtu nagradu i onda opet nema prilike da igra. Godine 1927 sudeluje u Ke~kemetu i na olimpijadi u Londonu, ali posti`e slabije rezultate. Jo{ ga vidimo 1929 g. na jednom manjem turniru u Engleskoj i otada se sasvim povukao iz turnirske borbe. *

Zna~aj Vukovi}ev je vi{e na polju {ahovske literature. Kao urednik odli~nog ~asopisa “[ahovski glasnik”, (1925-28) i “[ahovske smotre”, u “Jutarnjem listu”, bio je duhovni vodj na{e {ahovske omladine, kojoj je dao veliki polet. Kao sledbenik novoromanti~ara (“hipermodernista”) i on je vi{e naklonjen istra`ivanju novih puteva, no njihovom prakti~nom iskori{}avanju. Analize su mu uvek duboke i originalne, i na polju {ahovske teroije dao je stvari od priznate vrednosti. Sada je potpretsednik Saveza i, od pro{le godine, opet urednik “[ahovskog glasnika”. * Igrano na medjunarodnom turniru u Debrecinu, 1925 g.

DAMIN GAMBIT Beli: Vukovi} Crni dr. Vajda

1. d2-d4 2. c2-c4 3. Sb1-c3 4. Lc1-g5 5. e2-e3 6. Sg1-f3 7. Ta1-c1 8. a2-a3 9. Dd1-c2

d7-d5 e7-e6 Sg8-f6 Sb8-d7 Lf8-e7 O-O c7-c6 a7-a6 d5 : c4

Bolje je Te8 pa tek posle 10. Ld3 igrati d : c4. Onda crni dobija va`an tempo i ima polje f8 slobodno za kralja ili konja.

10. L : c4 11. Lc4-a2 12. Tc1-d1

b7-b5 c6-c5

Vukovi}eva teoriska novost, koju je na tom turniru uspe{no primenjivao. Preti 13. d : c, L : 5 14. L : f6, g : f itd.

12. …

c5-c4

Nije dobro. Stvara nadmo} na daminom krilu, ali prepu{ta belom centar i usled toga slobodu akcije na kraljevom krilu.

13. La2-b1 14. h2-h4!

h7-h6 Tf8-e8

I na h:g 15. h:g, g6 16. g:f, S:f6 17 Se5 ili L:f6 17. De4, Ta7 18. Dg4 do{ao bi beli do odlu~uju}eg napada.

15. Sf3-e5

Lc8-b7

16. Th1-h3 [iroka koncepcija, ~iji zna~aj vidimo u slede}em potezu. Sada preti 17. L:h6, g:h 18. Tg3+ Kf8 19. S:g6+, f:g 20. D:g6 sa matom.

16. …

Sd7-f8

Crni ne mo`e da izbegne pretnji `rtve lovca, na pr. Kf8 17. L:h6! g:h 18. S:f7!, K:f7 19. D:g6+, Kf8 20. Tg3, Sg4 21. T:g4, Lf6 22. Dh7! i odlu~uje.

17. Lg5 : h6 18. Dc2-e2!

Sf6-h5 g7-g6

Naravno ne L:g2 zbog 19. Th2.

19. g2-g4 20. h4-h5

Sh5-g7 Le7-f6

Na g5 odlu~uje 21. L:g7, K:g7 22. h6+! Kg8 23. h7+, ako 22. …,Kf6 23. Tf3+ sa matom.

21. h5 : g6 22. g6 : f7+ 23. d4 : e5

Lf6 : e5 Kg8 : f7 Dd8-a5

Ako Dc7 24. L:g7, K:g7 25. g5, Tad8 26. Dh5 ili 25. … Df7 26. g6! itd.

24. e3-e4 Jako je bilo i 24. L:g7, K:g7 25. g5, Tad8 26. Dh5, T:d1+ 27. K:d1, Dd8+ 28. Kc1, De7 29. Dh8+, Kf7 30. g6+ itd. Beli igra elegantnije.

24. …

Te8-e7

Gubi vreme, ali ni sa Tad8 ne mo`e ni{ta pomo}i.

25. Lh6-g5 26. Dc2-f3+

Te7-d7 Kf7-g8

27. Lg5-f6 Uvod u manevar Df3-e3-g5.

27. …

b5-b4

Poslednji poku{aj koji nema snage.

28. a3 : b4 29. Td1 : d7 30. Df3-e3

Da5 : b4 Sf8 : d7 Db4-f8

Na D:b2 31. Dg5 s matom.

31. De3-g5 32. Dg5-g6 33. Th3-h7 34. Dg6-h6

Sd7-c5 Ta8-a7 Lb7-c6 Crni predaje

(Primedbe po turnirskoj knjizi)

Komentar V.V. : Vladimir Vukovi} se rodio 26 avgusta 1898 a umro je 18 novembra 1975. Nije mnogo igrao t.j. vrlo rano se povukao iz aktivne igre. Vremenom je postao jedan od vode}ih {ahovskih autora i teoreti~ara. FIDE mu je priznala titulu internacionalnog majstora 1951 godine. Tada se titule nisu dobijale kao sada kada je mal te ne svaki ozbiljniji igra~ velemajstor. Vukovi} je imao fini intelekt i {teta je {to nije nastavio sa prakti~nom igrom. Sa druge strane dobili smo mnoge fine knjige. Moj prvi ve}i skok u kvalitetu igre, a to sam primjetio i kod niza drugih igra~a u klubu, je bio poslije rada na njegovoj knjizi “[kola Kombiniranja”. Kasnije je objavio “Umije}e [ahovskog Napada”. Ova knjiga pod naslovom “The Art of Attack in Chess” je postala pravi “bestseller” na Zapadu. Sje}am se da Mijo Udov~i} kada je postao velemajstor komentarisao jednu svoju napada~ku partiju sa `rtvom lovca na h7 i rekao da je igrao sve doslovce po Vukovi}u iz te knjige uzgred rekav{i da je to “knjiga za velike igra~e”. Veliku popularnost u`ivala je knjiga “The Chess Sacrifice” t.j. “@rtva u [ahu”. Imao sam prilike da sretnem Vladimira Vukovi}a na drugoj `enskoj olimpijadi u Splitu 1962 godine. Tu su do{le do izra`aja i neke njegove negativne strane zbog kojih je imao i poneku nepriliku. O tome sam ve} pisao na ovoj listi pa ne}u sada ponavljati. Tada sam objavio i sliku sa sve~anog zatvaranja olimpijade gdje veliki ~ovjek i moja malenkost stoje, u

stavu mirno, blizu jugoslovenskog tima kome je dodjeljeno srebro. Na internetu se mogu na}i reklame za Vukovi}eve knjige ali te{ko njegova slika ili druga informacija o njemu. Sajt www.chessgames.com daje 50 partija Vladimira Vukovi}a medju njima njegov remi sa sa velikim Aljehinom igran u Be~u 1922 godine. Naravno i ChessBase 8 ima dosta njegovih partija. Bijeli: Vladimir Vukovi} – Crni: Aleksandar Aljehin 1. d4 Sf6 2. Sf3 e6 3. c4 Se4 4. Sbd2 f5 5. e3 Lb4 6. Ld3 b6 7. a3 Lxd2+ 8. Sxd2 Lb7 9. Lxe4 fxe4 10. Dg4 O-O 11. Sxe4 h5 12. Dg6 Dh4 13. Sg3 Lxg2 14. Tg1 Dxh2 15. Se2 Txf2 16. Kxf2 Le4+ 17. Tg2 Lxg2 18. Dxg2 Dh4+ 19. Dg3 De4 20. Df3 Dh4+ 21. Sg3 Sc6 22. Dxh5 Tf8+ 23. Kg2 Dxh5 24. Sxh5 Sa5 25. b4 Sxc4 26. Ta2 b5 27. a4 a5 28. axb5 axb4 29. Ta4 Tb8 30. Txb4 Sd6 31. Sg3 Tb6 32. Ld2 Kf7 33. Kf3 Txb5 34. Txb5 Sxb5 35. Se4 Ke7 36. La5 Kd8 37. Sc5 Ke7 38. Sa6 Kd6 39. Ke4 Kc6 40. Sb8+ Kd6 41. Sa6 Kc6 42. Sb8+ Kd6 43. Lb4+ c5 44. Lxc5+ Kc7 45. Sa6+ Kb7 46. Sb4 d6 47. Sd3 Sc3+ 48. Kf3 dxc5 49. Sxc5+ Kc6 50. Sxe6 g6 51. e4 Kd6 52. Sf4 g5 53. Se2 Sb5 54. Ke3 Ke6 55. Sg3 Sc7 56. Sf1 Sa6 57. Kd3 Sb4+ 58. Kc3 Sa2+ 59. Kd2 g4 60. Ke3 Sc3 61. Sg3 Sd1+ 62. Kf4 Sf2 63. Sf5 Kd7 64. e5 Ke6 65. Sg7+ Kf7 66. Sh5 Ke6 67. Sf6 Sd3+ 68. Ke4 g3 69. Sh7 Ke7 70. Sg5 g2 71. Sf3 Sf2+ 72. Kf5 Sh3 73. d5 g1=D 74. d6+ Kd7 75. Sxg1 Sxg1 76. Kf6 remi. Tokom vi{edecenijskog teoretskog rada V. Vukovi} je objavio mnoge fine ~lanke i analize. Jedna od njih, negdje u dvadesetim godinama pro{log vijeka, objavljena u “[ahovskom Glasniku”, je bila o jednoj rijetkoj varijanti francuske odbrane. Mnogo godina kasnije na turniru Rovinj-Zagreb 1970 velemajstori Robert J. Fischer i Vlado Kova~evi} su ponovili tu varijantu. Vlado je naravno znao za analizu a Robert ne. Mogu re}i da je to bila zajedni~ka pobjeda dva Vladimira nad Fischerom. I ja sam mogao odigrati isto takvo otvaranje za crnoga ali na~in na koji je mladji Vladimir doveo tu partiju do pobjede, protiv genijalnog Amerikanca, je zaista impresivan. Evo te partije. Bijeli: Robert James Fischer – Crni Vladimir Kova~evi} 1. e4 e6 2. d4 d5 3. Sc3 Lb4 4. a3 Lxc3+ 5. bxc3 dxe4 6. Dg4 Sf6 7. Dxg7 Tg8 8. Dh6 Sbd7 9. Se2 b6 10. Lg5 De7 11. Dh4 Lb7 12. Sg3 h6 13. Ld2

O-O-O 14. Le2 Sf8 15. O-O Sg6 16. Dxh6 Th8 17. Dg5 Tdg8 18. f3 e3 19. Lxe3 Sf8 20. Db5 Sd5 21. Kf2 a6 22. Dd3 Txh2 23. Th1 Dh4 24. Txh2 Dxh2 25. Sf1 Txg2+ 26. Ke1 Dh4+ 27. Kd2 Sg6 28. Te1 Sgf4 29. Lxf4 Sxf4 30. De3 Tf2 0-1 Ostao mi je u sje}anju opis Vladimira Vukovi}a kako se osje}ao na jednoj od olimpijada na kojoj je igrao za Jugoslaviju. Sa njemu svojstvenim humorom dr. Vidmara je krstio “Ovan predvodnik”. Druga tabla je bio Bora Kosti} koji je volio da `rtvuje pje{aka u otvaranju, Vukovi} tre}a a na ~etvrtoj tabli je igrao dr. Kalabar poznat po grabljenju pje{aka u ranoj fazi igre za{to je ~esto bio ka`njen. Re~e o tome Vukovi}: “Pogledam na jednu stranu – nije dobro. Kosti} ima pje{aka manje. Pogledam na drugu – jo{ gore Kalabar ima dva pje{aka vi{e! Vojin Vujo{evi}.

MIRKO KENIG Rodio se u Kuli, u Ba~koj 9 februara 1901 g. Kao student Orientalne akademije u Be~u nastupio je prviput u amaterskom gradskom {ampionatu, 1921 g. U leto iste godine sudeluje na na{em Prvom amaterskom turniru u Celju i dobija drugu nagradu. Posle opet odlazi u Be~ gde se ve`ba sa tamo{njim jakim igra~ima. Tako postaje jedan od vode}ih mladjih igra~a i uvr{}uju ga u u~esnike velikog majstorskog turnira, 1922 g., na kome je igrao i na{ Vukovi}. Pokazalo se da za borbu sa velikim majstorima jo{ nije bio dovoljno zreo i uspeh izostaje. Dalje se razvija i uskoro je jedan od najboljih majstora u Be~u. Biva stalno postavljan u gradsku reprezentaciju i stalno pozivan na redovite Trebi}-spomen turnire. Na ovima je igrao tri puta: 1926 g. deli ~etvrtu nagradu, 1930 g. dobija sedmu, a 1931 g. osvaja

~etvrtu nagradu. Osim toga sudeluje na turniru kluba “Be~ki prijatelji {aha”, gde je drugi, iza prof. Bekera. Na turniru koji je Savez iz Nema~ke priredio u Be~u 1926 g. deli tre}u nagradu. Prilikom posete Budimpe{ti 1928 g. igra me~ sa madjarskim majstorom Hava{ijem i tu~e ga nadmo}no sa 31/2:1/2. Na internacionalnom turniru u Roga{koj Slatini, 1929 g. prolazi slabije, zbog nedovoljnog treninga. U Pragu i Var{avi, na {ahovskim olimpijadama, uspe{no igra za na{u reprezentaciju. Pro{le godine na nacional. majstorskom turniru u Beogradu deli ~etvrto mesto, sa [rajberom. * Kenig pripada be~koj {koli, ~ija je glavna odlika preciznost i savesnost u analizama. Ne igra prakti~ki koristan {ah, ve} se trudi da daje akademske partije. Ovakav na~in igranja stavlja velike zahteve na `ivce i izdr`ljivost, i to je njegova slaba strana. Svakako je jedan od najboljih poznavaoca {ahovske teorije kod nas. To svoje znanje vrlo je lepo i korisno izlo`io u nizu predavanja, koje je odr`ao u Beogradskom {ah-klubu, tokom 1934 i 1935 g. * Igrano na Olimpijadi u Var{avi 1935, na utakmici Jugoslavija – Estonija.

[PANSKA IGRA Beli: Kenig – Crni: Ibn Raud

1. e2-e4 2. Sg1-f3 3. Lf1-b5 4. Lb5-a4 5. c2-c3 6. d2-d4 7. O-O 8. Sb1-d2 9. d4-d5 10. La4-c2

e7-e5 Sb8-c6 a7-a6 d7-d6 Sg8-f6 Lc8-d7 Lf8-e7 O-O Sc6-b8 c7-c6

Bolje od Lg4, {to je igrao Joner protiv Aljehina, u Cirihu 1934. Beli je tamo sa Sd2-f1-e3 i h3-g4 do{ao do napada na kraljevo krilo.

11. c3-c4

b7-b5

12. Tf1-e1! Ne bi valjalo 12. b3 zbog b:c4 13. b:c4, c:d5 14. c:d5 i crni ima mnogo terena na daminom krilu dok su {anse beloga na kraljevom strani jo{ daleko. Svrha partiskog poteza je da je posle b:c4 13. d:c6, L:c6 14. S:c4 pe{ak e4 branjen.

12. … 13. d5:c6 14. b2-b3 15. Lc1-b2!

Dd8-c7 Sb8:c6 Sc6-b4

Gre{ka bi bila 15. Lb1 zbog b:c4 16. S:c4, Lb5 17. Sfd2 (ne Scd2 zbog Dc3), d5! 18. e:d5 S:d5 i crni se oslobodio, jer ne ide 19. T:e5 zbog Lf6, a 19. S:e5 zbog Dc3.

15. … 16. Lc2-b1 17. a2-a3

Tf8-c8 a6-a5

Ovim beli otklanja prvi napad.

17. … 18. c4 : b5 19. a3-a4 20. Lb1-d3

Sb4-a6 Ld7 : b5 Lb5-e8

Ne 20. Sc4, jer onda je Lb1 mrtav, a pe{ak b3 slab.

20. … 21. Ld3-c4 22. Ta1-c1 23. Sd2-f1

Sa6-b4 Sf6-d7 Sd7-c5

Beli je osigurao damino krilo i sad po~inje da iskori{}uje svoje {anse na kraljevoj strani.

23. … 24. Lb2-a1 25. Sf1-g3 26. Dd1-d2 27. Te1-e3!

Ta8-b8 Dc7-b7 g7-g6 Sb4-c6

Strategiski ne bi zadovoljilo 27. Tb1, jer vezuje topa na b1 i mora stalno da pazi na S:a4. Potez u partiji morao se ta~no sra~unati, jer stavlja tri te{ke figure na diagonalu c1-h6, gde crni preti Lh6.

27. …

Db7-b6

Ne Lf8 zbog 28. Sg5, Lh6 29. h4 i crni nema vremena za f6, jer pe{ak d6 visi.

28. Sg3-e2

Tb8-b7

29. Dd2-d1 30. g2-g3 31. h2-h4 32. Kg1-g2 33. Se2-c3 34. Te3-e1

Tc8-b8 Le7-f8 h7-h5 Sc6-b4 Kg8-h8

Sada je pretilo Lh6 35. Sg5, f6.

34. … 35. Tc1-b1 36. Te1-e2 37. Lc4-b5!

Lf8-h6 f7-f6 Le8-f7

Zatvara liniju na kojoj je crni jak, a pravi mesta konju na c4, gde ovaj najbolje stoji.

37. … 38. Sf3-d2

Lf7-e6 Db6-d8

Pretilo je Sc4, a crni ne}e da prepusti belom lova~ki par sa jakim dijagonalama.

39. Sd2-c4 40. e4 : d5

d6-d5 Sb4 : d5

41. Sc4 : e5!! Odlu~na `rtva.

41. …

Sd5 : c3

Na f:e5 42. T:e5, Lg7 43. S:d5, L:e5 44. L:e5+, Kg8 45. Sf6+, Kf7 46. Df3 i beli uvek mo`e dobiti kvalitet natrag i jo{ nastaviti napad.

42. Dd1 : d8+ Ta~nije nego 42. L:c3, {to je takodje dobro.

42. … 43. La1 : c3

Tb8 : d8 Sc5-e4

Nije i{lo f:e5 44. T:e5, Lg7 zbog 45. T:c5. Na Ld5 do{lo bi 45. Sf3, sa pretnjom L:f6+ i pe{ak a5 visi.

44. Lc3 : a5 Moglo je i 44. T:e4, Ld5 45. Lc6, ali je komplikovano.

44. … 45. Lb5-c6 46. Lc6 : b7 47. Se5 : g6+

Td8-a8 Ta8 : a5 Se4-c3

Osigurava pobedu. Zanimljivo je da cela kombinacija ne bi bila tako jaka da crni kralj stoji na h7.

47. … Kh8-g7 48. Te2 : e6 Sc3 : b1 49. Sg6-f4 i beli je dobio. (Primedbe Keniga) Komentar V.V. : Za Mirka Keniga znamo da je rodjen u vojvodjanskom gradu Kuli 1901 godine. Informaciju o njemu nije lako na}i. ChessBase 8 ima samo sedam njegovih partija sve sa olimpijade u Var{avi 1935 godine. Oni speluju njegovo ime kao “Koenig”. Protivnik majstora Keniga u gore navedenoj partiji nije bio Ibn Raud, {to zvu~i kao neki srednjeisto~ni majstor, nego Ilmar Raud. Ja sam ipak ostavio ime kao i neke druge manje gre{ke da budem vjeran originalu. Usput da ka`em u sadr`aju na kraju knjige to ime je opet druk~ije to jest Idn Raud. Na internetu ima vrlo malo informacije o Mirku Kenigu. Potraga za Mirkom Koenigom sli~no ali je dalje komplikovano ~injenicom da ima drugih jo{ poznatijih Mirka Koeniga u svijetu, na primjer u muzici. Slijede}i citat je skinut sa zvani~nog sajta vojvodjanskog grada Kule:

U najistaknutija imena kulskog {aha spada i poznati velikan medjunarodnog {aha Mirko Kenig, koji je 1935. god. U~estvovao na olimpijadi u Var{avi kao ~lan reprezentacije Jugoslavije, 1939. god. na turniru u Londonu, gde je postigao zavidne rezultate. Posle rata 1948. god. u~estvuje za reprezentaciju sveta protiv SSSR-a na turniru u Hejstingsu. Veliki {ahovski analiti~ari ka`u za njega da je on predstavnik be~ke {kole koja se odlikuje komplikovano{}u i dubokim razumevanjem igre. Naravno nije bilo me~a “reprezentacije sveta protiv SSSR” 1948 u Hestingsu ali je igran tradicionalni bo`i}ni turnir. Tamo je igrao Imre Koenig i uzeo drugo mjesto. Ispostavlja se to je na{ Mirko Kenig. Citiram tekst sa www.chessgames.com koji ima 35 partija Imre Koeniga. “Imre Koenig rodjen Sep-02-1901.” To je sedam dana ranije nego po Bori Totu i dalje: “Imre Koenig je rodjen 1901 u mjestu Gyula tada dio Austro-Ugarske Monarhije. Poslije prvog svjetskog rata on je postao jugoslovenski gradjanin pa je igrao za Jugoslaviju na olimpijadama 1931 i 1935 godine. 1938 godine je emigrirao u Englesku gdje je postao naturalizovani gradjanin 1949 g. A 1953 se preselio u USA. Bio je drugi na hestin{kom turniru 1948-49.” Sada sve postaje jasno. Mirko Kenig je Mirko Koenig i takodje Imre Koenig. Takodje Imre Konig sa umlautom iznad o. On je Austrijanac, Madjar, Jugosloven, Englez i Amerikanac. I veliki {ahovski majstor. Ra~unam da nije vi{e medju `ivima ali sajt koji sam naveo ne ka`e ni{ta o tome. Izgleda Mirko je bio Jevrej a vidjev{i {ta se dogadjalo kasnih 30 godina pro{log vijeka on je na vrijeme oti{ao izvan dohvata onih koji bi ga progonili i vjerovatno ubili. Kenig je autor poznate knjige “From Morphy to Botwinnik, a century of chess evolution”. Takodje u Americi se igraju memorijali Imre Koeniga. Vojin Vujo{evi}.

VASJA PIRC Rodio se u Idriji (danas u Italiji) 19 decembra 1907 g., ali jo{ kao dete preselio se sa roditeljima u Maribor, gde i sada `ivi. Kao prvak Mariborskog {ah-Kluba 1925 g. sudeluje na nac. amat. turniru u Subotici i plasira se peti. Drugiput igra na saveznom turniru u Ljubljani 1926 g. i biva peti do sedmi. Slede}e godine osvaja prvenstvo Ljubljane, a na nac. amat. turniru u Karlovcu dobija titulu majstora. Prema tome, on je prvi majstor na{eg Saveza koji je postigao internacionalni rang. Posle toga `ivi u Be~u skoro dve godine i mnogo napreduje igraju}i sa tamo{njim majstorima. Kada je u Roga{koj Slatini 1929 g. prviput kod nas ostvaren internacionalni turnir, Pirc sudeluje sa velikim uspehom. Delio je tre}u nagradu sa Marocijem i Taka~em, iza Rubin{tajna i Flora. Otada va`i kao jedan od vode}ih mladih majstora, od kojih svet o~ekuje obnovu ve} stare garde velikih majstora. U [tubianskim Toplicama, u ^ehoslova~koj, organizovan je slede}e godine turnir, koji je bio neka vrsta smotre evropskih mladih majstora. Pirc igra uspe{no i osvaja drugo mesto, iza Lilientala a ispred danas ve} ~uvenog, Flora. Na turniru u Frankfurtu 1930 g. postizava 50%. Prilikom turneje austriskog velikog majstora [pilmana organizuje se u Mariboru i Rog. Slatini me~ izmedju njega i Pirca, u kome je Pirc podlegao sa ~asnim rezultatom 1:3 i 6 remi.

Godine 1931 osvaja u Pragu drugu nagradu, iza [tolca a ispred Flora. Zatim na Pra{koj {ahovskoj olimpijadi igra veoma uspe{no na poslednjoj tabli na{eg tima. Bledski turnir velikih majstora po~inje za njega sre}no, jer je u prvom kolu pobedio Nimcovi}a. Ali se posle ispostavlja da je dru{tvo suvi{e jako i on zaostaje na poslednjem mestu. Medjutim, ve} idu}e godine u Slia~u se rehabilituje dobiv{i tre}u nagradu. Pred njim su Flor i Vidmar, a za njim tri velika majstora Maroci, [pilman i Bogoljubov. Preduzima veliku simultanu turneju po Jugoslaviji, a stim u vezi igra u Splitu me~ s Trifunovi}em i pobedjuje 1:0, pored 5 remija. Odlazi u Englesku, na bo`i}ni turnir u Hestings, ~iji je ishod: prvi Flor pola boda pred Pircem, a onda dolaze Sultan Kan i [tajner. U Moravskoj Ostrovi, u leto 1933 g. do`ivljuje neuspeh, jer je na turniru srednje ja~ine jedan od poslednjih. Na idu}im turnirima on to opet ispravlja. Tako je na malom jubilarnom turniru Mariborskog kluba prvi u dru{tvu sa [tajnerom. Dok u Ujpe{tu 1934 g. na velikom medjunarodnom turniru je drugi, za pola boda iza Lilientala, ali ga smatraju za moralnog pobednika. To je do danas njegov najve}i uspeh. Pretekao je bio mnoge veli~ine: od mladjih Flora, Eliskazesa i [tolberga, a od starijih Grinfelda, Vidmara i Tartakovera. To mu je donelo poziv na svetski turnir u Moskvi 1935 g. Tamo je dru{tvo vrlo jako, a Pirc koji je ne{to bolestan zauzima jedno od poslednjih mesta. U borbi sa na{im majstorima na nac. majstorskom turniru u Beogradu deli prvenstvo sa Kosti}em. Kao na{ reprezentant na olimpijadi u Var{avi prolazi slabije. * Pirc je pri{ao {ahu {iroko i svestrano. Dok nije igrao na internacionalnim turnirima zanimala ga je samo su{tina stvari i on je marljivo studirao i napredovao. Do{li su uspesi i u{ao je u red medjunarodnih majstora. Otada je po~eo da precenjuje vrednost rezultata i da svodi svoju igru na sigurnost dr`e}i se poznatih mu puteva. Konzervativno je ograni~io svoj repertoar otvaranja, na najnu`nije i najpotrebnije. To je {tetno delovalo na njegovo stvarala{tvo, jer je izgubio polet. Tako su ga kolege iz nove generacije mladih majstora Flor, Ke`dn, [tolc i Liliental pretekli. Poglavito zato {to je njihova igra i pored rutine i mehanizacije (koje se sti~u mnogim turnirima) ipak zadr`ala jo{ uvek dosta sve`ine.

Uz to, Pirc je slabunjav i bole{ljiv, dok su pomenuti mladi majstori ve}inom ~eli~nog zdravlja. Danas, jugoslovenski {ahisti su malo razo~arani, jer su od njega o~ekivali ono najvi{e, ali ostaje ~injenica da u njemu imamo odli~nog internacionalnog majstora, koji }e nas dobro zastupati na jo{ mnogim velikim turnirima. * Igrano na jubilarnom turniru Mariborskog {ahovskog kluba 1934 g.

DAMIN GAMBIT Beli: Pirc – Crni: [pilman

1. d2-d4 2. Sg1-f3 3. c2-c4 4. e2-e3 5. Lf1 : c4 6. O-O 7. Dd1-e2 8. a2-a3

Sg8-f6 d7-d5 d5 : c4 c7-c5 e7-e6 Sb8-c6 a7-a6

Do sada je i{lo sve po teoriji, a ovaj potez je novost. Beli ho}e da izbegne 9. Td1 b5 10. Lb3, c4 11. Lc2, Sb4. Sad ima beli lovac uto~i{te na a2, a kasnije preti i b4.

8. … 9. Lc4-a2

b7-b5 Lc8-b7

Bolje je bilo c4, ali ba{ to je hteo beli izazvati da bi utvrdio svoj centar.

10. d4 : c5 11. b2-b4 12. Lc1-b2 13. Tf1-d1 14. Sb1-d2 15. Ta1-c1 16. La2-b1

Lf8 : c5 Lc5-b6 O-O Dd8-e7 Rf8-d8 Td8-d7 Ta8-d8

Ova pozicija samo na oko je jednaka. U stvari beli stoji bolje, jer dijagonala njegovog daminog lovca je otvorena, dok crni konj na c6 smeta svom lovcu. Osim toga Sd2 ima bli`i put na va`no polje c5 nego Sc6 na c4.

17. Sd2-b3

Td7 : d1+

18. Te1 : d1 19. De2 : d1

Td8 : d1+

Ove izmene bile su crnome potrebne, ina~e nije vi{e mogao da spre~i Sc5.

19. … 20. Dd1-c2

e6-e5 g7-g6

Sa poslednja dva poteza crni je ne{to oslabio svoju poziciju, ali je bilo potrebno zbog pretnje Dc2, L:f6, Sh4 i Sf5.

21. Dc2-c3

De7-d6?

Gre{ka koja brzo gubi. Ispravno bilo je Sd7, posle ~ega bi se crni valjda mogao jo{ braniti.

22. Lb1-c2 23. Sb3-d2 24. Sd2-e4

Sf6-d7 f7-f6 Dd6-e7

Sada se vidi da je crni u 21 potezu izgubio va`an tempo.

25. Dc3-d3

Kg8-g7

Pretilo je D:d7+ i Sf6+.

26. Se4-d6 Ta~ka d6 i dijagonala a2-g8 moraju odlu~iti.

26. … 27. Sf3-h4!

Lb7-a8 Kg7-f8

Pretilo je Sf5+ i S:g6.

28. Lc2-b3

Sc6-a7

O~ajanje. Posle Sd8 39. Sc8, Dg7 30. Dd6+ crni bi izgubio figuru.

29. Sh4 : g6+! h7 : g6 Crni predaje. 30. Dd3 : g6 Ne mogu se braniti matovi na f7, g8 i e8.

(Primedbe Pirca, iz “[ah. glasnika”)

Komentar V.V. : Velemajstora Pirca nisam li~no poznavao ali sam pratio {ahovske novosti uveliko dok je on jo{ bio aktivan u turnirskoj areni. Sje}am se jedne od tih godina, 1953, Pirc je dijelio prvo mjesto na {ampionatu Jugoslavije sa Rabarom i Fudererom. Vasja je bio prvak Jugoslavije 1935 sa Kosti}em te jo{ sam 1936, 1937 i ponovo 1948 je dijelio prvo mjesto, vjerujem sa Gligori}em i kao {to smo ve} rekli 1953. Pirc je bio veliki igra~ sa promjenljivom formom. Volio je dobro dru{tvo, gurmanski obrok sa ~a{om dobrog vina a sam je bio bonvivan, kozer, prijatan. On je bio jedan od vode}ih jugoslovenskih igra~a odmah iza drugog svjetskog rata. Rodjen je 19 decembra 1907 u Idriji a umro je u Ljubljani 2 juna 1980. Njegovo mjesto rodjenja je bilo u Italiji kada je rodjen ali se kasnije granica pomjerila pa vjerujem sada je taj grad u Sloveniji. IM je postao 1950 a GM 1953. Imao je dosta turnirskih uspjeha. Godine 1949 je igrao me~ sa biv{im prvakom svijeta Eve-om +2 –2 = 6. Mada je imao negativan skor sa velikim Aljehinom, ni Pirc nije bio “ma~ji ka{alj”. Uspio je jednom da tu~e {ampiona svijeta i to sa crnim figurama. Chessgames.com sajt daje 306 Pircovih partija a Chessbase 8.0 nekih 967. Njegovu sliku je prakti~no nemogu}e na}i na internetu. ^uo sam razne anegdote o Pircu a spomenu}u par koje sam ~itao u “Chess Today”. Ne}u ih dati doslovce ali ukratko u jednoj od njih Pircov protivnik na nekom takmi~enju se predao u momentu kada mu je Vasja ve} dao mat. “Po{to sam vas ve} matirao va{u kapitulaciju ne mogu prihvatiti”, rekao je Pirc. U drugoj anegdoti Pirc je igrao na nekom jugoslovenskom {ampionatu a pozicija u partiji mu se nije dopala. Kada je bilo ta~no pola vremena odredjenog za partiju Pirc se, naizgled sasvim ozbiljno, obratio sudiji i protivniku i zatra`io da promjene sjedi{ta, “poluvrijeme, mijenjaju se strane”.

Moj rodjeni stric, general Bogdan Vujo{evi}, nekada{nji predsjednik fudbalskog kluba “Partizan” je mnogo volio {ah. Igrao je snagom drugokategornika. U vrijeme kada je Pirc va`io za jednog od dva tri najbolja igra~a u Jugoslaviji stric je igrao na jednoj njegovoj simultanci i totalno ga rasturio. Medjutim kako se igra nastavljala ostali igra~i su gubili te je na kraju stric ostao sam sa Pircom. Velemajstor je igrao sa velikom uporno{}u i na kraju poslije nekih gre{aka protivnika pobijedio. Tada je Pirc ~estitao mom stricu na jakoj igri i objasnio za{to je tako uporno igrao izgubljenu poziciju. To je bila neka varijanta koju je Pirc specijalno pripremio za neko veliko takmi~enje pa odlu~io da to isproba na simultanci kada se ukazala prilika. “Vi ste totalno uni{tili moju koncepciju” rekao je velemajstor. Pirc je takodje dao ime poznatoj odbrani 1. e4 d6 a napisao je niz {ahovskih knjiga i publikacija. Od njih posjedujem: “Turnir Osloboditve Ljubljana 1945-46”, “Sal~ebaden 1948”, “Svjetski [ahovski Turnir Amsterdam 1950”, “Stauntonov Spominski Turnir 1951”, “Novej{a Teorija Otvoritev” I, II, III, IV i V, zatim godi{te ~asopisa “[ahovski Glasnik 1938”. A takodje imam “Pirc – Euwe 1949” ~iji su autori Gabrov{ek, Ludaji} i O. Nedeljkovi} Vojin Vujo{evi}.

DR. PETAR TRIFUNOVI]

Rodjen je u Dubrovniku 1910 g., a kasnije pre{ao u [ibenik. Doktorat prava stekao je u Zagrebu. Sada je policiski pristav u Bajinoj Ba{ti. Pojavio se na nacion. amat. turniru u Zagrebu 1929 g., gde je odmah pokazao svoj talenat i kao novajlija postigao lep uspeh zauzev{i drugo mesto. Po~etkom 1931 g. priredjen je u Zagrebu savezni kvalifikacioni turnir za izbor igra~a koji }e sudelovati na glavnom amaterskom turniru u Pragu (koji se odigrao istovremeno sa olimpijadom). Trifunovi} u~estvuje i biva drugi, pola boda iza Filip~i}a, kojem odmah zatim podle`e u me~u sa 1:2. Ali ve} u avgustu iste godine, na nac. amat. turniru u Banja Luci, odnosi prvu nagradu i dobija naslov saveznog majstora. Prilikom turneje majstora Pirca po Jugoslaviji 1932 g. organizovali su splitski {ahisti me~ Pirc-Trifunovi}, koji je Trifunovi} izgubio vrlo ~asnim rezultatom od 0:1 i 5 remi. U slede}e dve godine pojavljuje se kao ~lan zagreba~kog “Amaterskog [ahovskog kluba”, za koji nastupa na medjuklupskim utakmicama i u kome osvaja prelazni pehar brzopoteznih turnira. Na prvenstvenom turniru, istog kluba, za 1935 g. igra izvan konkurencije i odnosi prvu nagradu pred svojim zemljakom dr. Drezgom. Tek nacionalni majstorski turnir u Beogradu daje mu prilike za veliki uspon. Tu se prviput susre}e sa na{im internacionalnim majstorima i dokazuje da im je dorastao. Od samog po~etka prestavlja se kao opasan rival favoritima Kosti}u i Pircu. Sa njima je do kraja u vo}stvu i tek poraz u poslednjem kolu odbacuje ga na tre}e mesto. Na osnovu toga uvr{ten je u na{ reprezentativni tim za olimpijadu u Var{avi (gde je igrao na tre}oj i ~etvrtoj tabli). Uspeh koji je tamo postigao nadma{io je sva o~ekivanja. Sa 79% polu~io je jedan od najboljih individualnih rezultata medju svim igra~ima. Lista njegovih `rtava sadr`i jaka imena: Etkins, Lundin, Najdorf …… Sada je jedan od kandidata za prvaka dr`ave. * Lep vazduh i `arko sunce na{eg Primorja dali su mu dobro zdravlje, a nisu preterali u razvitku njegove ma{te. Sr~an je i o{tar ali se ne zanosi romantikom (kao na pr. dr. Drezga). Partije su mu na solidnoj pozicionoj osnovi, a bogate zamr{enim zapletima, koje on spretno re{ava. Poseduje sve odlike velikog turnirskog igra~a: izdr`ljiv je i borben do kraja, a ve} ste~enu prednost ne ispu{ta i precizno iskori{}uje.

On je na{ prvi majstor koga nije inostranstvo ve`balo i koji se kod nas razvio u veli~inu. Imao je uspeha a mlad je, i moglo bi se pomisliti da je kao mnogi drugi uobra`en i da sebe precenjuje. Medjutim, dr. Pero Trifunovi} je simpati~an i skroman mladi}, koga od {aha zanima samo borba na tabli. * Igrano na {ahovskoj olimpijadi u Var{avi 1935 g., u me~u Finska – Jugoslavija.

RETIEV PO^ETAK Beli: Solin - Crni: dr. Trifunovi}

1. Sg1-f3 2. c2-c4 3. d2-d4 4. Sf3 : d4 5. Sb1-c3

c7-c5 g7-g6 c5 : d4 Lf8-g7

Moglo se igrati odmah 5. e4 da se dobije Marocijeva varijanta sicilijanske partije.

5. … 6. Sd4-c2

Sb8-c6

Plan beloga je Dd2 i e4. Bolje je bilo 6. Sb3, pa na d6 7. e4! Sf6 8. Le2, 00 9. Le3 kao u partiji dr. Tartakover-Roseli, u Baden-Badenu 1925 g.

6. … 7. Dd1-d2

d7-d6

Na 7. e4 ne bi valjalo L:c3 8. b:c3 kao {to se pokazalo u partiji RetiValter, Bratis;ava 1925 g.

7. … 8. e2-e4 9. Lf1-e2

Sg8-f6 O-O Lc8-e6

Beli sprema b3 i Lb2, {to sporo razvija. Protiv toga uzima crni o{tar nastup: Sd7 i udar sa f5.

10. Ta1-b1? Trebalo je odustati od nameravanog fianketa i nastaviti 10. 0-0, Sd7 11. Sd5.

10. … 11. b2-b3 12. Lc1-b2

Sf6-d7 Sd7-c5 f7-f5!

Vidimo da je beli zakasnio sa mobilizacijom, {to protivnik iskori{}uje za energi~nu akciju.

13. f2-f3? Manje zlo je bilo 13. e:f5, L:f5 14. Td1 iako crnome ostaje inicijativa. Posle ovoga polo`aj je neodr`iv.

13. … 14. Sc3 : e4 15. f3 : e4

f5 : e4 Sc5 : e4 Dd8-b6!

Od bele rohade nema vi{e ni{ta i crni prelazi u direktan napad.

16. Le2-f3 17. Tb1 : b2

Lg7 : b2 Sc6-e5

Sada preti i S:c4 i S:f3+, a oba zla ne mogu se spre~iti.

18. Sc2-d4

18. …

Le6 : c4!

Poslednji udar, koji ru{i truli grad belog.

19. Lf3-e2 Naravno da nije I{lo 19. b:c4, D:b2 19. D:b2 zbog Sd3+.

19. …

Lc4 : e2

Beli predaje. Na 20. S:e2, Df2+ i D:g2; ako 20. K:e2, Da6+ 21. Kd1, Tf1+ 22. T:f1, D:f1+ 23. Kc2, Tc8+ i dobija.

Komentar V.V. : Dr. Petar Trifunovi} se rodio u Dubrovniku 31 avgusta 1910 a umro je u Beogradu 1980 godine. IM je postao 1950 a GM 1953. Jugoslovenski

{ampion je bio 1945, 1946, 1947 (1. i 2 mjesto), 1952 i 1961. Imao je dosta dobrih rezultata a me~ sa “Miguel El Grande” Najdorfom je odigrao 1949 +1 =10 –1, dakle nerije{eno. Interesantno mi je ne{to napisati o dr. Trifunovi}u koga sam pomalo znao. Ponekad bi ga vidjao na {ahovskim takmi~enjima a vi{e puta sam naletio na njega u [ahovskom Savezu Jugoslavije u Nu{i}evoj ulici u Beogradu. Pera je tada bio {ef {ahovske kartoteke koju su vodili majstori Vladimir Sokolov i IM, sada GM, Dragoljub ]iri} a tu je bio i Mi{a Petroni}. Tako iako nisam Peru znao tako dobro ja sam znao niz osoba koje su ga dobro znale. Osim ovih koje sam ve} naveo mnogi drugi kao na primjer poznati beogradski stonoteniser Vlada Vuleti}. Vlada je bio prijatelj Perinog sina Bobe koji je takodje igrao stoni tenis. Dr. Petar Trifunovi} i ja smo bili i klupski drugovi iz [.K. “Partizan”-a ali ga tamo nisam prakti~no nikad vidio. U svojim kasnijim godinama dr. Trifunovi} je postao ~uven po svojim remijima. Samo dok je drugim igra~ima trebalo relativno mnogo poteza za svaki remi Pera je mnoga primirja zaklju~ivao u 5 ili 6 poteza. Na turniru u Havani 1963 dr. Trifunovi} je pravio dosta remija sa jakim igra~ima. U liftu hotela “Habana Libre” su se trefili zajedno veliki Mihail Talj i na{ Pera. Pred brojnim svjedocima Talj je hipnoti~no pogledao u Peru i saop{tio mu: “Danas u na{oj medjusobnoj partiji ne}e biti remija!” Talj je bio u pravu. On je po~astio dr. Trifunovi}a Kraljevim Gambitom i “s trjeskom proigral”. Ina~e, prema ChessBase njihov ukupni skor +1 –1 =3. Ne tako lo{e za jednog skromnog “remizera”. Evo i te kubanske partije:

Bijeli: Talj – Crni: dr. Trifunovi} Kapablankin Memorijal, Havana 1963 1. e4 e5 2. f4 d5 3. e:d5 e4 4. d3 Sf6 5. d:e4 S:e4 6. Le3 Dh4+ 7. g3 S:g3 8. h:g3 D:h1 9. De2 Lb4+ 10. c3 Ld6 11. Lg2 Dh6 12. Ld4+ Kd8 13. Sf3 Lg4 14. Df2 Te8+ 15. Kf1 Sd7 16. Sbd2 Dg6 17. Kg1 f6 18. Tc1 b6 19. b4 a5 20. Sh4 Dd3 21. Sdf3 Te2 22. Df1 a:b4 23. Td1 T:g2+ 24. Kxg2 T:a2+ 25. Kg1 D:f1+ 26. K:f1 g5 0-1 Beogradski {ahista Bora @ari} je odli~no imitirao novinara i {ahovskog majstora Ozrena Nedeljkovi}a kako sav uzbudjen zove telefonom redakciju i

ka`e: “Alo, alo, Borba! Stavite u naslovu: Krasna igra doktora Trifunovi}a! a u podnaslovu: Trinaesti remi doktora Trifunovi}a!” Ponekad je Perina miroljubivost radila za njega. U Bevervajku 1962 Pera je brzo remizirao u zadnjem kolu i oti{ao u {etnju po gradu sa IM Karaklaji}em. Stvar je bila u tome {to su on i holandski velemajstor Donner vodili na turniru. Ako bi Donner dobio on bi bio sam prvi. Kada su se vratili iz {etnje Peri su dodijelili prvu nagradu i pobjedni~ki pehar jer je Donner svoju partiju izgubio. Organizatori su se malo snebivali i izvinjavali Peri zbog toga {to je na peharu ve} bilo urezano ime pobjednika: Jan Hein Donner. Pera je po povratku u Beograd plaketu skinuo sa pehara i poslao je nazad organizatorima sa ironi~nom primjedbom da je sa~uvaju za slijede}u godinu. Stvar je bila u tome {to je slijede}a godina bila jubilarna te su na taj turnir bili pozvani svi dotada{nji pobjednici Bevervajka pa pobjeda doma}eg igra~a, a pogotovo Donnera, nije bila nimalo vjerovatna. Na sveop{te iznanedjenje ba{ se to desilo pa je Donner slavio veliku pobjedu na tom vrlo jakom Bevervajk 1963 turniru! Pera, doktor prava, je izgleda uvijek imao neke veze sa policijom. Tot u svojoj knjizi ka`e za Peru da je (1936) “policiski pristav u Bajinoj Ba{ti”. Za vrijeme rata Pera je imao neke veze sa vlastima i mo`da ~ak [vabama a interesantnu epizodu u vezi sa Borom Totom }u dati u komentarima u poglavlju o Totu. Negdje sam ~itao da se velemajstor Trifunovi} za {ahovske turnire pripremao boksuju}i. Imao je reputaciju nekoga koga su dame cijenile a zli jezici su po {ahovskom Beogradu, u svoje vrijeme, prepri~avali epizodu u kojoj Perina ta{ta obra~unava sa ki{obranom sa manje poznatom beogradskom {ahistkinjom za koju ju sumnjala … znate ve} {ta. Jednom prilikom na prvenstvu Srbije, gdje sam bio jedan od sudija desilo se slijede}e. Jedna grupa nas je pratila partiju izmedju tada mladog asa, a sada iskusnog velemajstora, Dra{ka Velimirovi}a i beogradskog majstora Luki}a. Izmedju ostalih tu smo bili ja, dr. Trifunovi}, i moj prijatelj Vlada Vuleti}. U veoma komplikovanoj poziciji odjednom ~ujemo Peru: “Ja bi to uzeo iz radoznalosti!” Naravno crni je na potezu.

1. e4 e5 2. Sf3 Sc6 3. Lb5 a6 4. La4 Sf6 5. O-O Le7 6. Te1 b5 7. Lb3 d6 8. c3 O-O 9. h3 Sa5 10. Lc2 c5 11. d4 Dc7 12. Sbd2 Le6

13. Sf1 Tac8 14. Lb1 Tfe8 15. b3 Sh5 16. d5 Ld7 17. S:e5 Lf6 18. S:f7 L:c3 19. D:h5

Velimirovi} – Luki} 1964 Ovo je pozicija u kojoj je dr. Trifunovi} bio “radoznao”. Par minuta iza toga Drale je briljantno dobio.

19. … Lxe1 20. e5 Lf5 21. Lxf5 D:f7 22. D:h7+ Kf8 23. e6 Df6 24. h4 Lc3 25. Rb1 Dd8 26. Dh8+ Ke7 27. Lg5+ Lf6 28. D:g7 mat. Netakti~ni Vuleti}, ina~e dobar Perin poznanik, je po~eo da se smijulji i da ponavlja “Ja bi to uzeo iz radoznalosti!” Jedva sam ga u}utkao boje}i se da Pera ne reaguje. On nije bio ni~ija budala a ako treba mogao je rije{iti probleme i kroz fizi~ki obra~un. Na jednoj svojoj turneji po Ju`noj Americi pokupi Pera neku travu koja raste na Andima a ~aj od nje je bio ne{to kao dana{nja Vijagra. On je to nekome spomenuo pa se to pri~alo po {ahovskim klubovima. Dodje Pera u [ahovski Dom Beograda na Terazijama, iznad kafane “Du{anov Grad”, a domar kluba, stariji ~ovjek, }e onako nemarno: “Uh, da mi je malo one ju`noameri~ke trave …” A Pera vrlo strogo i agresivno: “A ko je vama to o travi rekao?” Ovaj se nekako izvukao pa mi je tu sam Vuleti} kazao da se sa Perom ne valja tako pona{ati jer tu i batine mogu lako da se dobiju!”

Kad bi se rije{io da ne{to ho}e Pera ne bi lako odustao. Pri~ao mi je montrealski {ahista i organizator, Jack Gersho, da je dr. Trifunovi} bio gost kod njega kada je prije mnogo godina dolazio na Sjevernoameri~ku turneju. Kada je Pera vidio neku vazdu{nu pu{ku {to je Gersho nabavio sinu on je doma}ina pritisnuo i nagovorio da mu da tu pu{ku da odnese svom sinu. Slijede}u pri~u sam ~uo od profesora Akademije Umjetnosti Po~eka u Beogradu negdje {ezdesetih godina pro{log vijeka. Za vrijeme drugog svjetskog rata se u Beogradu nije lako `ivjelo a hrana je bila prili~an problem. Tu je bio neki jak amater, na`alost imena se ne sje}am, igrao je po kafanama i galamio kako su {ahovski majstori za njega ni{ta itd. Onda neko organizuje me~ izmedju njega i poznatog {ahovskog majstora dr. Petra Trifunovi}a. Bili su smje{teni i jeli su kraljevski u hotelu “Ma`estik” koji jo{ uvijek postoji u strogom centru Beograda. Na sveop{te ~udjenje amater se pokazao jakim pa se me~ odu`io par mjeseci a rezultat su bili bezbrojni remiji. U medjuvremenu su dva protagonista ove pri~e `ivjeli kao “bubreg u loju”. Na kraju je to sve postalo krajnje sumnjivo, Pera je na brzinu smlavio amatera par partija i me~ se zavr{io. Sajt Chessgames.com daje 329 partija dr. Trifunovi}a. Njegove slike je te{ko na}i “on-line” pa dajem ono {to sam na{ao sa nekog brazilskog sajta:

Dr. Petar Trifunovi} je bio i {ahovski autor. Imam od njega “Grinfeldova Indiska Odbrana” sa koautorima Gruberom i Bo`i}em kao i “[ahovski Bukvar” sa koautorom Savom Vukovi}em. Bio je urednik biltena “Portoro`

1958” t.j. medjuzonskog turnira sa kojeg su se za turnir kandidata plasirali Talj, Petrosjan, Gligori}, Olafsson, Benke i Fischer. I naravno Pera je bio ~lan na{e ~uvene “Olimpijske ^etvorke” koja se ravnopravno rvala sa Rusima i drugima t.j. Gligori}-Matanovi}-Ivkov-Trifunovi}. Vojin Vujo{evi}.

DR. TIHOMIL DREZGA Drugi majstor iz [ibenika, rodio se 1903 g. Gimnaziju je u~io u Splitu, a pravo slu{o na Sorboni u Parizu. Sada je sudski pripravnik u Zagrebu. Jo{ kao gimnazista igrao je na nekom turniru u Splitu, a u [ibeniku je va`io kao drugi najbolji posle Storova, duhovitog kafanskog igra~a. Za vreme studija u Parizu upisao se za ~lana kluba “Lites”. U zimu 1926-27 g. sudeluje na turniru tre}e kategorije i tu~e sve igra~e. U prole}e pobedjuje u drugoj kategoriji, koja je bila tada dosta jaka. U toj su igrali i poznati poljski igra~i Rajcman (kasniji {ampion Francuske) i Tucevi}, kao i talentovani francuski {ahista Tilman (kasnije oti{ao u Kolonije). Te godine stigao je u Pariz odli~ni poljski {ahista Cukerman, koji je nekada bio prvak Moskve. U zimu 1927-28 g. na turniru prve kategorije kluba “Lites” igrali su pored Cukermana, koji je bio glavni favorti, jo{ mnogi poznati igra~i kao Rusi Halber{tat i Kan, od Francuza Bertran i Di{an. Neo~ekivano odneo je prvenstvo na{ Drezga i u{ao u red najboljih pariskih igra~a. Kao takav stavljen je u francuski tim na {ahovskoj olimpijadi u Hagu 1928 g. Medjutim, igrao je svega dve partije, jer su Talijani protestvovali {to Drezga, koji nije francuski dr`avljanin, igra za Francuze i Turnirski odbor mu je zabranio dalji nastup. Krajem te godine igra prvi put u gradskom prvenstvu Pariza i plasira se kao {esti. Svoj najve}i uspeh je polu~io slede}e godine, kada je po drugiput igrao u {ampionatu Pariza (na kojem sudeluju samo prvaci klubova i poznati strani majstori). U vrlo jakom internacionalnom dru{tvu odneo je na{ zemljak palmu pobede i postao “{ampion de Pari” za 1929 g. Drugi je bio poznati ruski majstor Snosko-Borovski. Uleto te godine primio je poziv na medjunarodni turnir u Nici, ali je na`alost bio zauzet i nije mogao u~estvovati. Tako se zaustavilo njegovo napredovanje.

Po zavr{etku studija vratio se u domovinu ali se du`e vremena nije pojavljivao u turnirskoj areni. Tek 1934 g. igra na prvenstvenom turniru u Zagreba~kom {ahovskom klubu i biva drugi. Onda na jubilarnom turniru u Mariboru poslednji. Pro{le godine vidimo ga kao drugog, iza svog zemljaka Trifunovi}a, u prvenstvu “Amaterskog” u Zagrebu. Na majstorskom turniru u Beogradu u borbi sa na{im majstorima nema sre}e i zavr{ava kao jedanaesti. * Dr. Tihomil Drezga je {ahovski romanti~ar. Hteo bi da na tablu stalno do~arava lepe kombinacije, koje bi nekako prkosile suvim i opreznim protivnicima. Vatreni Primorac sa bujnom ma{tom ne}e dovoljno da po{tuje principe strategije i kao da se uvek trudi da doka`e njihovu relativnost. Ovakav na~in igre je suvi{e naporan i zahteva mnogo vremena za razmi{ljanje. Zbog toga voli slobodne partije, koje igra veoma sporo, ali sadr`ajno i sa u`ivanjem. Turnir mu ne godi. [ahovski sat mu smeta da dodje do punog izra`aja. Otuda slabiji uspeh sa na{im majstorima, koji ve}inom igraju prakti~no na poziciju, pru`aju}i retko priliku za blistavu matkombinaciju. Igrano u Engleskom klubu u Parizu decembra 1927 g.

TALIJANSKA PARTIJA (Melerov napad) Beli: dr. Drezga - Crni: Hensid i Fic Patrik

1. e2-e4 2. Sg1-f3 3. Lf1-c4 4. c2-c3

e7-e5 Sb8-c6 Lf8-c5 Sg8-f6

Drugi sistem De7 zbog gambita 5. d4 e:d4 6. 0-0! smatran je opasnim, dok ga nije Aljehin jednom lepom pobedom (Tara{Alejhin, Baden-Baden 1925 g.) rehabilitirao zaigrav{I Lb6! Pa tek na 5. d4, De7.

5. d2-d4 6. c3 : d4 7. Sb1-c3

e5 : d4 Lc5-b4+

Uveo Greko. Normalni nastavak, bez gambita, sa 7. Ld2, L:d2+ 8. Sb:d2, d5 9. e:d5, S:d5 10. Db3 nije toliko `ivahan. Ipak mora crni biti oprezan da mu se ne dogodi kao Harmonistu, protiv kojeg je

[ifers, u Frankfurtu 1887 g. napravio kombinaciju od dvanaest poteza.

7. …

Sf6 : e4

Nije ja~e d5, a niti ubla`uje napetost. Dokaz je poznata partija [tajnic-Bardeleben, Hestings 1895 g., u kojoj crni prima ~etrnaest {ahova, dame su pod uzajamnim udarom kroz {est poteza, a beli je za sve to vreme izlo`en matu.

8. 0-0

Lb4 : c3

Da izbegne Grekovim udarcima koji dolaze posle S:c3, 9. b:c3, L:c3 10. Db3! (Vidi oradu Vl. Vukovi}a u “Razvoj [ahovskih ideja”, str. 29). Drugi na~in izbegavanja Grekovih navala zamislio je dr. Bern{tajn. Poku{ao je spojiti uzimanjem konja na c3 sa brzim sprovodjenjem d5 ({to je glavni zadatak crnih u toj varijanti). Zato on na 10. Db3 ne igra crnoga lovca ve} odmah d5. Tim potezom imao je dr. Bern{tajn, a i drugi, dobre rezultate. Da to nije definitivno pokazuje minijaturna partija dr. Eve – van den Kar: 11. L:d5, 0-0 12. L:f7+. Kh8 13. D:c3, T:f7 14. Db3! Tf5 15. Te1, Ld7 16. d5, Se7 17. Lg5 predaje. Novi prvak sveta igra rado talijansku partiju. U jednom ~lanku (“Le{ekije”, novembar 1927 g.) izneo je nekoliko krasnih i sve`ih ogranaka tog otvaranja.

9. d4-d5! Melerov potez. Ideja je spre~iti d7-d5. Bogoljubov je, osudju}i uop{te 1.e4, dokazivao da je Melerova navala nekorektna, jer ne daje ni remi kojeg bi beli pri ekzaktnoj igri postizao. Na tu tvrdnju reagirali su ljubitelji otvorene igre, pa se kategori~nost Bogoljubova, kao i mnoge druge, pretvorila u relativnost. Posle dugih analiza pokazali su se slede}i potezi kao najbolji: Lf6 10. Te1, Se7 11. T:e4, d6 12. Lg5, L:g5 13. S:g5, 0-0! Sad beli `rtvuje konja za napad 14. S:h7, K:h7, 15. Dh5+, Kg8 16. Th4, f5. U nastaloj poziciji postoje dva ofansivna sistema 17. Te1 i 17. Dh7+. Na prvi bi, prema Bogoljubovu, dobijao odgovor Sg6. Ali su kriti~ari, medju njima i dr. Eve, lako pokazali da, obrnuto, beli stoji bolje sa 18. Th3 (f4? 19. Te6! Tf6 20.Dh7, Kf8! 21. Dh8+!! Eve-Oanlon, Hestings 1918 g.) Protiv drugog plana igre 17. Dh7+, Kf7 18. Th6, Tg8! 19. Te1 na{ao je doista Bogoljubov fini potez Kf8! Ipak se ne mo`e prihvatiti njegovo mi{ljenje da bi posle 20. Th3, Ld7 21. The3, Sc8! ( sa namerom Sb6) crni dobijao. Vodja belih figura prona{ao je i igrao ~esto u pari{kim turnirima potez 22. Ld3 sa skoro punim uspehom.

9. … 10. Tf1-e1

Lc3-f6 0-0

Lo{e! Crni mora svakako spre~iti prete}e stezanje d5-d6. To se preuranjenom rohadom ne mo`e spre~iti. Neophodno je bilo Se7 ili d6.

11. Te1:e4 12. d5-d6! 13. Dd1 : d6 14. Dd6-d5 15. Dd5-d6

Sc6-e7 c7 : d6 Se7-f5 Sf5-e7

Beli podme}e staru {ahovsku lukavost: ho}e tobo`e mir, a u stvari nosi rat.

15. … 16. Lc1-f4

Dd8-b6 Se7-f5

Crni sve vi{e uvidja zlo, i vra}a se na remi uveren da ga je beli nudio. Ratna varka je uspela.

17. Lc4 : f7! 18. Dd6-d5+ 19. g2-g4 20. g4 : f5+ 21. Kg1-h1

Kg8 : f7 Kf7-g6 d7-d6 Lc8 : f5 Db6-c5

(vidi diagram na strani 66) Stanje posle 21. poteza crnih:

22. Sf3-e5+! Pravi potez u pravi ~as! Gre{ka bi bilo odmah 22. Tg1+ jer na Kh5 ne ide projektovano 23. Dd1 radi vezivanja konja sa L:e4. To je nagnalo beloga na ideju da diagonalu d1-h5 o~isti sa tempom. Va`nost kojim redom idu potezi je ovde maksimalno izra`ena.

22. … 23. Ta1-g1+

Lf6 : e5 Lf5-g4

Crni je izgubljen pa tra`i poslednju {ansu u naglosti ptotivnika na pr. 24. Tg4+, Kf5 25. Tg5+, Kf6 26. Le5+? Kg5! 27. Lf4+ Kg6! Ali beli kombinira:

24. Dd5-e6+! 25. De6 : g4+

Le5-f6 Crni predaje

Na Kf7 sledi 26. De6 mat. (Primedbe dr. Drezge)

Komentar V.V. : Mene je ~udilo {to nikad nisam ni ~uo za {ahistu Drezgu. Poslije svega ja sam du`e `ivio i igrao {ah u Splitu a poznavao sam mnoge splitske i dalmatinske {ahiste ili bar ~uo o njima. Jedan od malo poznatih Spli}ana, je za vrijeme Kraljevine Jugoslavije objavio knjigu o svojoj varijanti {ahovske igre. On se zvao Ante Kaliterna a knjiga “Evolucija [ahovske Igre”. To je bilo poznatije kao “Crveni Pje{ak”. Ante Kaliterna, vjerovatno rodjak ~uvenog fudbalera Luke Kaliterne, je vjerovao da je {ah zbog teorije potpuno iscrpljen i da nema ni~eg novog pa je predlo`io novu sli~nu igru u kojoj jedan ekstra, petnaesti pje{ak na tabli, ina~e crvene boje, mijenja strane pa ga oba igra~a mogu koristiti. Tu knjigu sam takodje na{ao i kupio budza{to u nekoj beogradskoj antikvarnici oko 1960 godine. Ovo navodim zato {to bi trebao znati za Drezgu ali ja za njega do ~itanja knjige “Na{i Majstori” nisam nikad ~uo. Gore navedena partija kao i u njenim komentarima dana partija izmedju Evea i nekog van den Kara nisu u ChessBase bazi. Istina Chessbase ima Eveovu partiju iz iste godine sa igra~em sa sli~nim imenom van der Kar ali je otvaranje razli~ito. Vjerovatno se radi o istom igra~u. Na internetu, u jednom Blogu zvanom “Flegijeva [krinjica” nai{ao sam na slijede}u informaciju o dr. Drezgi: Članak Materijalističko i idealističko shvaćanje povijesti napisao je dr. Tihomil Drezga, pravnik (Šibenik, 1903 - Erie, Pennsylvania, SAD, 1981). Dr. Drezga je studirao pravo i političke znanosti u Parizu, doktorirao na Sorboni. Bio je pročelnik Pravnog odsjeka u Ministarstvu vanjskih poslova NDH i redoviti profesor međunarodnog prava na zagrebačkom Pravnom fakultetu (1943 - 45). Osnovao je i opremio knjižnicu MVP. Nakon rata osuđen je na kaznu, koju je izdržavao u Staroj Gradiški do kraja 1947. godine. Nakon toga ilegalno je emigrirao u Italiju i završio vatikansku knjižničarsku školu, a zatim otišao u SAD. Do umirovljenja predavao je na američkim koledžima. U svojim znanstvenim radovima bavio se pravnom,

povijesnom i književnom problematikom.(2)

Sada je sve jasno. Poslije drugog svjetskog rata Drezga je bio na robiji a zatim je emigrirao. Interesantno je da je zavr{io u mjestu zvanom Cambridge Springs, PA kao u {ahovskoj varijanti t.j. jedna varijanta daminog gambita je dobila ime po tom mjestu. [ahom se izgleda nije bavio ili ako jeste informacija o tome nije na internetu. Umro je 1981 u Americi. Vojin Vujo{evi}. NACIONALNI MAJSTORI

STEVAN ]IRI] Rodjen je 30 maja 1886 g. u Sremskim Karlovcima. Gimnaziju je u~io u Novom Sadu, a prava studirao u Debrecinu i Budimpe{ti. Zbog bolesti morao je prekinuti studije. Kasnije je svr{io filozofiju u Be~u i postavljen za profesora na Sremsko-Karlova~koj gimnaziji.

U{av{i u politi~ki `ivot, napravio je veliku karijeru. Izabran je za narodnog poslanika, zatim je postao ministar prosvete, a sada je pretsednik Narodne Skup{tine. Jo{ kao gimnazista nau~io je igrati {ah od svoga brata Ivana, sada{njeg ba~kog episkopa Irineja. Nije se nikada mnogo bavio teorijom, ali je ipak brzo napredovao. Javno je prviput igrao u Debrecinu na jednom jakom amaterskom turniru. Ispo~etka je vodio, ali je istupom nekolicine igra~a utakmica nepravilno zavr{ena. Kada je 1923 g. u Novom Sadu odr`an savezni amaterski turnir, nagovorili su ga prijatelji da i on sudeluje. U{av{i u borbu bez treninga nije imao velike nade. Medjutim, dao je vrlo dobru igru i sigurno zauzeo prvo mesto, u dru{tvu sa mariborskim sudijom Kramerom i mladim ljubljanskim {ahistom Furlanijem. Na osnovu boljeg rezultata prema pobednicima progla{en je ]iri} nacionalnim majstorom. Ovako lep uspeh bio je i za njega samog iznenadjenje. Slede}e godine prilikom gostovanja internacionalnog majstora Vladimira Vukovi}a u Novom Sadu odigrao je ]iri} s njim dve ozbiljne partije sa satom, od kojih je prvu dobio, a drugu izgubio. Na kongresu Svetskog {ahovskog saveza, koji je odr`an u Budimpe{ti 1926 g. priredjene su medjudr`avne utkamice izmedju Jugoslavije, Nema~ke, Madjarske i Rumunije. U na{oj reprezentaciji, koja je zauzela drugo mesto, igrao je ]iri} na tre}oj tabli, sa uspehom: +1, =2. Iz Budimpe{te je otputovao u Bardiov (^ehoslova~ka) gde je pozvan na internacionalni majstorski turnir. Na veliku `alost svojih jugoslovenskih simpatizera ]iri} nije u~estvovao, ve} se ograni~io na posmatranje. Otada se vi{e nije pojavio u turnirskoj areni. Osim toga, jo{ je dvaputa nastupio za Novosadski {ah-klub na medjuklupskim utakmicama protiv Subotice i odr`ao jednu uspelu produkciju u igri napamet, sa osam igra~a, u Beogradskom {ah-klubu. * Majstor Stevan ]iri} se isuvi{e malo bavio {ahom a da bi mogao potpuno razviti svoj prirodni talenat. Uvek se ose}alo da mu nedostaje teoriskog znanja i da ga otvaranje partije staje najvi{e truda. U sredini igre ve} se ve{to snalazi, ali glavna snaga le`i mu zavr{nici. Pored sve komplikovanosti njegova igra je prirodna i nema one izve{ta~enosti, koju mo`emo na}i kod onih koji su vi{e trudom no darom postali majstori. *

Na{ {ahovski pokret je mlad. Imamo dosta velik broj {ahovskih dru{tava, imamo mnogo jakih igra~a, ali sve je to novo i jo{ nije uhvatilo dubokog korena. Naro~ito slabo bi ispalo uporedjenje sa inostranstvom. Na primer, u ^ehoslova~koj postoje dva {ahovska saveza: ^e{ki i Nema~ki. Oba su vrlo dobro uredjena. Svaki od njih dr`i godi{nje, pored ostalih utakmica, kongres u vezi sa majstorskim turnirom. Svaki ima svoje izdava~ko preduze}e za {ahovsku literaturu. Jaki su {ahovski savezi i u ostalim naprednim zemljama. Medjutim, sve daleko nadma{uju grandiozne organizacije {ahista u Nema~koj i Sovjetskoj Rusiji, gde su dr`avne ustanove, koje broje na stotine hiljada ~lanova. Sve do nedavno na{a javnost nije pokazala interesovanje, ni shvatila kulturno-vaspitnu vrednost {aha. Ono malo {to je ipak u~injeno bilo je plod pojedina~ne inicijative. Tek izborom Stevana ]iri}a za pretsednika Saveza stvar je po~ela da dobija ozbiljni zvani~ni oblik (stavio je {ah pod otsek za narodno prosve}ivanje ministarstva prosvete) i da se stvara solidna osnova za budu}i razvitak. Ali najve}e delo mu je uvodjenje nacionalnih majstorskih turnira. Svojim autoritetom, moralnom i materjalnom pomo}i ostvario je ono, {to nisu uspeli toliki raniji poku{aji. Od sada se, njegovom zaslugom, svake godine sastaju na{i najbolji {ahisti, da u borbi za prvenstvo dr`ave pru`e poznavaocu mnoge lepe i zanimljive sportske i umetni~ke momente. Time je na{ {ah dobio nov polet i zamah, {to obe}ava da }e ga razviti do najve}ih mogu}nosti koje kod nas postoje. Prva partija me~a u Novom Sadu, jula 1924 g.

RETIEVO OTVARANJE Beli: V. Vukovi} – Crni: S. ]iri}

1. Sg1-f3 2. c2-c4 3. b2-b3 4. Lc1-b2

Sg8-f6 d7-d5 e7-e6 c7-c5

Ovo je vrlo dobar nastavak.

5. c4 : d5 Potrebno, jer bi d5-d4 neprijatno zatvorilo lovca i sku~ilo belog.

5. …

e6 : d5

Ovde se obi~no igra S:d5.

6. g2-g3 Trebalo je poku{ati da se sa 6. d4 stvori crnom usamljeni pe{ak d5.

6. … 7. Lf1-g2

Lf8-e7 d5-d4!

Dobro shvatanje pozicije. Zatvara dijagonalu b2-f6 i osvaja teren. Za prepu{teno polje c4 dobija polje d5, a oprezno }e otkloniti sada ne{to poja~ano dejstvo Lg2. Ujedno je spre~io d2-d4.

8. d2-d3 Kako je beli ne{to bolje razvijen mogao je poku{ati da razbije crni centar sa b4.

8. … 9. Sb1-d2 10. O-O 11. a2-a3 12. Dd1-c2

Sb8-c6 Ta8-b8 O-O b7-b6 Lc8-b7

Dok je beli nekako {ablonski izvukao figure, crni se solidno u~vrstio i raspola`e jakim sredi{tem.

13. Sd2-c4 14. Lc1-b2

Dd8-d5

Lovac je prisiljen da potra`i novo mesto. Nije valjalo 11. Sfe5 zbog D:g2+ 15. K:g2, Sb4+ i crni bi dobio pe{aka.

14. … 15. Lc1-f4 16. Sc4-e5

Dd5-d7 Tb8-d8

Ne vidi se neki dobar nastavak za belog, dok crni sprema Sd5 i f5. Sada poku{ava da izmenama uprosti situaciju.

16. … 17. Sf3 : e5 18. Lg2 : b7

Sc6 : e5 Dd7-c8 Dc8 : b7

Ovim su oslabljena bela polja u kraljevoj poziciji beloga. Vidimo da su izmene ispale u korist crnog.

19. Se5-c4

Sf6-d5

Crni konj stoji svakako bolje od svog belog kolege.

20. Lf4-d2 21. a3-a4

Db7-d7 Dd7-h3!

Beli je po~eo akciju na daminom krilu, ali crni prelazi u napad na oslabljeno protivni~ko kraljevo krilo.

22. Sc4-e5 23. Se5-f3

Le7-d6 h7-h6

Da spre~i Sg5.

24. Dc2-c4? Podcenjuje opasnost. Morao je igrati 24. Tfc1 i Dd1 pa Df1. Crni bi i tada sa f5 i f4 do{ao do jakog napada.

24. … 25. a4-a5

Sd5-f6 Ld6-b8!

Sprema Td6 i Tf6, da udari na Sf3 jedinu odbranu beloga kralja.

26. Kg1-h1 27. a5 : b6

Sf6-g4 a7 : b6

Pokret belog na daminom krilu nije doneo ni{ta.

28. Ta1-e1 29. Ld2-f4 30. Dc4-c1

Td8-d6 Td6-f6 g7-g5

Crni je lepo sproveo napad. Ako ode Lf4 dolazi T:f3 i D:h2 mat. Po{to gubi najmanje figuru beli je predao.

Komentar V.V. : Majstor Stevan ]iri} je zaboravljena li~nost iz pro{losti na{eg {aha. Da li se radi samo o uobi~ajenom nemaru i nebrizi o pro{losti te{ko je re}i. On je bio ~lan dobro stoje}e vojvodjanske porodice kao i uspje{an politi~ar

{to bi ga napravilo negativnom li~no{}u u o~ima “sveznaju}ih” revolucionarnih snaga, na ovim prostorima, poslije drugog svjetskog rata. Ustvari, nejasno je {to se s njim desilo. Da li je stradao za vrijeme drugog svjetskog rata ili ~ak poslije njega. Vjerujem da nije emigrirao jer bi u tom slu~aju ostavio bar neki trag za sobom. Ili je mo`da zavr{io `ivot u relativnoj anonimnosti i daleko od poslijeratne {ahovske aktivnosti? Nije mnogo igrao ali sude}i po partiji sa Vladimirom Vukovi}em iz Totove knjige bio je interesantan i jak igra~. Sve {ta sam mogao o njemu na}i na internetu je slijede}e: Na vr{a~kom sajtu u ~lanku o 80.-godi{njici N[K-a Stevan ]iri} se spominje kao nekada{nji jaki igra~ toga kluba. Takodje na internetu sam na{ao da je Stevan ]iri} bio urednik Letopisa Matice Srpske za 1929 g. ali nije jasno da li se radi o ovom istom Stevanu ]iri}u. Takodje na jednom mjestu se spominje njegovo ime kao autora predgovora za knjigu ^edomila Mitrinovi}a i Milo{a N. Brasi}a “Jugoslovenske narodne skup{tine i sabori”. I to je sve. A ipak je bio majstor {aha, predsjednik Narodne Skup{tine Jugoslavije, predsjednik [ahovskog Saveza Jugoslavije. Vojin Vujo{evi}.

OZREN NEDELJKOVI] Rodio se u Sremskim Karlovcima 1903 g. i tamo je svr{io gimnaziju. @ivi u Beogradu kao saradnik lista “Politike”. Igraju}i ~esto sa svojim zemljakom ]iri}em mnogo je nau~io i u Beograd je do{ao kao ve} prili~no jak igra~. Kada se posle osnivanja sada{njeg Beogradskog {ah-kluba 1925 g. po~elo redovnim priredjivanjem utakmica istakli su se, od mladjih, petorica kao najja~i: A}imovi}, Nedeljkovi}, Poljakov, Izvekov i Tot. Medju njima se vodila borba za prvenstvo u klubu. Prve dve godine A}imovi} je va`io kao najbolji, ali posle je prevlast polako pre{la u ruke Nedeljkovi}a. Pobedama na prvenstvenim turnirima 1927 i 1929 g. i kao najboljem plasiranom beogradskom igra~u na nac. amaterskom turniru u Karlovcu 1927 g. (zauzeo je ~etvrto i peto mesto). U odli~noj formi bio je na nac. amaterskom turniru u Zagrebu 1929 g. i vodio posle sedmog kola sa 6 1/2 bodova. Kako je tukao glavne konkurente: Vogelnika, Trifunovi}a i Dumi}a o~ekivali su beogradski {ahisti da }e se kao majstor vratiti u klub. Na`alost dobio je zapaljenje slepog creva i morao se podvr}i operaciji i odustati od daljeg takmi~enja. Ono {to je zbog bolesti tada propustio, nadoknadio je slede}e godine u Be~kereku. Tamo je podelio prvo mesto sa Gabrov{ekom, a zatim ga pobedio u me~u (sa 2.5:1.5) i postao prvi {ahovski majstor Beograda. Bio je tada nesumnjivo vode}i prestoni~ki {ahista i to je potvrdio lepom pobedom na Prvom Levinovom turniru 1932 g., gde je pretekao jakog be~kog igra~a dr. Brauna. Ali posle toga po~inje polako da popu{ta. Tako je na II Levin-turniru 1933 g. drugi sa Gabrov{ekom iza Tota, a u {ampionatu Beograda 1934 g. drugi sa Braunom iza Save Vukovi}a. Na III Levinovom turniry 1934 g. je tek ~etvrti do {esti, a na nac. majstorskom turniru u Beogradu pr. g. zaostaje u donjoj ku}i. (Ovaj poslednji neo~ekivano slab rezultat u mnogom je posledica preoptere}enosti privatnim poslovima za vreme turnira i nesre}e u igri). Iako danas Ozren Nedeljkovi} nije vi{e prvi u Beogradu, on je jo{ uvek medju prvima. * U periodu svoje najbolje snage odlikovala se njegova igra “olimpiskim mirom”. Otvarao je partije polako i oprezno, a u sredi{njici ostavljao protivniku da zapo~ne bitku. A kada je ovaj pogre{io, uhvatio je najmanju prednost i iskoristio preciznom igrom u zavr{nici.

Danas nema vi{e tako zdrave `ivce (mo`da od mnogih operacija), {to je promenilo na~in njegove igre. Postao je nestrpljiv i o{tar. Partije su mu sada `ivlje i zanimljivije, ali porazi ~e{}i. * Za popularisanje {aha ima Nedeljkovi} velikih zasluga. Kao sekretar Beogradskog {ah-kluba pomagao je pokojnom vrednom prof. Kondi}u da se klub postavi na ~vrstu osnovu. Uredjuju}i {ahovsku rubriku u “Politici” i poduzimaju}i ~esto turneje probudio je {ahovski `ivot u unutra{njosti. Svojom ume{no{}u i uspelim simultankama dao je inicijativu za osnivanje mnogih klubova u isto~nom delu dr`ave, naro~ito u Srbiji. Organizovao je, preko “Politike”, mnoge dopisne turnire, pod okriljem Sveslovenskog dopisnog {ahovskog saveza. * Igrano na II Levinovom spomen turniru u Zemunu 1933 g.

Grinfeldova Odbrana Beli: Filipovi} - Crni: Nedeljkovi}

1. Sg1-f3 2. c2-c4 3. Sb1-c3 4. d2-d4 5. c4 : d5 6. g2-g3

Sg8-f6 g7-g6 Lf8-g7 d7-d5 Sf6 : d5 0-0

U partiji Pirc – Bogoljubov, Slia~ 1932 g igrano je S:c3 i onda c5.

8. O-O 9. Sc3 : d5

Sb8-c6

Hteo bi odmah da iskoristi delovanje Lg2, ali ova izmena ide u korist crnog.

9. … 10. Sf3-e5?

Dd8 : d5

Bolje je d:c5, D:c5 sa jednakom igrom.

10. … 11. Se5 : c6 12. Lg2 : c6 13. Dd1-c2

Dd5 : d4 b7 : c6 Ta8-b8

Valjda je beli ra~unao na usamljenost c-pe{aka. Medjutim, crni je dobio pritisak na b2 i aktivnije figure.

13. …

Lc8-f5!

Iznudjuje e4, posle ~ega je Lc6 otse~en i crni gospodari belim poljima u polo`aju protivni~kog kralja.

14. e4

Lf5-h3

Ovaj lovac je klin u beloj poziciji.

15. Tf1-d1

Dd4-f6

Dopadljivo delovanje crnih figura, koje vr{e na obe strane pritisak.

16. Lc6-d7 17. Lc1-f4

e7-e6

Pretilo je Df3. Mo`da je bolje bilo 17. De2 i Tb1.

17. … 18. Dc2 : c5

Tb8 : b2

18. … 19. e4-e5

Tb2-d2!!

Ovo je crni hteo da provocira. Naravno da se Td2 nije mogao uzeti, a pretilo je T : d7. Ako 19. Lb5, Tfd8 20. L:d2, Df3 21. Lf1, L :f1 22. K : f1, L : a1 i dobija.

19. … 20. Ta1 : d1 21. Td1-e1

Td2 : d1+ Df6-f5

Brane}i pe{aka e5 beli vezuje svoje figure. Mnogo bolje bilo je 21. Lc6 (da parira delovanje Lh3) Tc8 22. D:a7, g5 23. Le3, L:e5 sa podjednakim {ansama.

21. … 22. Ld7-a4 23. La4-c2

f7-f6! f6 : e5 e5-e4

24. Dc5-c7 Potrebno je bilo 24. D : a7 iako crni zadr`ava napad: Td8 25. De3, Da5 26. Lb3, Lf5 itd.

24. … 25. Lc2 : e4

Df5-d5 Dd5 : a2

Beli je otklonio opasnost na kralj. krilu ali izgubio na daminom, gde crni slobodan pe{ak odlu~uje.

26. Lf4-e3 27. Te1-b1 28. Tb1-b7 29. Le4-b1

a7-a5 a5-a4 Da2-a1+

Poslednji poku{aj beloga ne mo`e uspeti. Na 29. Lc1, Dd4 sa pretnjama na f2 i d1.

29. …

Da1-c3

Iznudjuje izmenu dama usled pretnje De1 mat. Zavr{etak igra crni precizno.

30. De7 : c3 31. Tb7-a7 32. Lb1-a2 33. f2-f4 34. Le3 : d4 35. g3-g4 36. Kg1-g2 37. Kg2-g3 38. Kg3-f2 39. Kf2-e3 40. Ke3-d4

Lg7 : c3 Tf8-b8 Tb8-d8 Lc3-d4 Td8 : d4 Lh3 : g4 Lg4-f5 Td4-d3+ Td3-d2+ Td2 : a2 Ta2-e2

Beli predaje. Komentar V.V. : Red poteza u otvaranju u gore navedenoj partiji je razli~it u postoje}im bazama od onoga koji je dao Bora Tot u svojoj knjizi. Ovo je redovna pojava jer oni koji ubacuju partije u baze ne vode ra~una o redu poteza nego samo o pozicijama koje su postignute.

U vrijeme kada sam ja po~eo da se pomalo bavim {ahom kao i u toku mog borvaka u Beogradu Ozren Nedljkovi} je bio {ahovski novinar i autor {ahovskih knjiga ali ve} dugo nije bio aktivan kao igra~. Ustvari moja prva {ahovska knjiga je bila po~etnica “Znate li [ah?”. Mada nije bila tako dobra i interesantna knjiga kao Andri}eva “Igra Miliona” ipak je bila korisna. Kasnije sam od knjiga Ozrena Nedljkovi}a nabavio jo{: “Teorija Otvaranja Zatvorenih Igara”, “[ahovski Almanah”, “Zavr{nice”, i “Udzbenik [aha”. Almanah je bilo te{ko nabaviti jer ga nije bilo u prodaji. Jedini primjerak te knjige, za koji sam ja znao, je bio u vlasni{tvu MK Svete Andjelkovi}a slu`benika [ahovskog Saveza Srbije i super igra~a brid`a. Ja sam znao Svetu jer sam ~esto zalazio u prostorije [SS u ulici 7. jula, sada opet ulica Kralja Petra ako se ne varam, gdje je {ef i sekretar saveza, bio poznati majstor Dragutin Djaja. A vidjao sam ga i po {ahovskim klubovima kao i u beogradskoj legendarnoj kafani “Zora” gdje je, u {ahovskom smislu, centralna li~nost bila poznati {ahovski problemista i kasniji urednik {ahovske rubrike “Politike” Branko Atanackovi}. Svetu smo iza njegovih ledja zvali “Arabeska”. To je bila aluzija na njegov impresivan nos i ~injenicu da je u fudbalu navijao za BSK. Pa onda Ara kao kljun kod papagaja a ostalo je jasno. U toj knjizi je bila neka detaljna analiza Meranske Odbrane koju je Sveta igrao pa mu je bilo te{ko da se rastane sa njom. Za~udo poslije nekoliko razgovora o tome pristao je da mi tu knjigu proda. Jednom sam imao priliku da posjetim starog majstora Ozrena Nedeljkovi}a u nejogovom stanu na Zelenom Vencu u centru Beograda. Poklonio mi je neku staru rijetku knji`icu o {ahu. Malo smo pri~ali o raznim aspektima {aha, a on je, izmedju ostalog, dao mi{ljenje da svi osnovni principi {aha jo{ nisu otkriveni. Kao dokaz naveo je da ponekad igra~ igra sve najbolje poteze po svim poznatim principima a onda bez neke o~igledne gre{ke se nadje u potpuno izgubljenom polo`aju. Tom prilikom mi je stari majstor ispri~ao jednu anegdotu o velikom Aljehinu. Negdje u godinama izmedju dva svjetska rata Aljehin je do{ao na jednu turneju po Jugoslaviji. Jugoslavija, a posebno Beograd i Vojvodina su bili preplavljeni ruskim emigrantima, ne{to kao sada Zapadna Evropa i

Sjeverna Amerika. Naravno tu je bilo dosta {ahista. Jedna grupa ruskih, i drugih {ahista, je bila na nekom izletu brodom po Dunavu u blizini Zemuna i Beograda. Ruski emigranti su oslovljavali velikog {ampiona sa “Aljohin” izgovor uop{te prihva}en medju Rusima. Aljehin je planuo i izgrdio ih rekav{i da je pravilan izgovor njegovog prezimena Aljehin a nikako Aljohin. Poku{aj da se na internetu nadju neke Ozrenove partije je dao interesantan rezultat. Uz poznatu partiju protiv Filipovi}a navedene u Totovoj knjizi imaju jo{ tri, na primjer na www.chessgames.com. Ostale tri su dva poraza sa velemajstorima Vidmarom i Szabom i fina pobjeda protiv gosta iz Be~a, Brauna, igrana 1932 godine u Beogradu.

Bijeli: Braun - Crni: Ozren Nedeljkovi} 1. d4 c5 2. d5 d6 3. c4 g6 4. Ld2 Lg7 5. Lc3 Sf6 6. Sd2 O-O 7. e4 e6 8. Sgf3 exd5 9. exd5 Te8+ 10. Le2 De7 11. Sf1 Ld7 12. Sg3 Se4 13. Sxe4 Dxe4 14. Lxg7 Kxg7 15. Tc1 b5 16. b3 bxc4 17. bxc4 Sa6 18. Tc3 La4 19. Dd3 Dxd3 20. Txd3 Tab8 21. Sd2 Sb4 22. Tc3 Sxa2 23. Ta3 Sc1 24. Txa4 Sxe2 25. Ta3 Sg3+ 0-1 Sude}i po ovoj partiji Ozren Nedeljkovi} je bio prili~no dobar igra~. Na internetu u arhivi novosadskog “Dnevnik”-a, za datum 28 februar 2003 povodom stogodi{njice rodjenja Ozrena Nedeljkovi}a, na{ao sam slijede}e: Život posvećen šahu

Ceo život Ozren Nedeljković, rođen 28. februara 1903. u Sremskim Karlovcima, bio je posvećen šahu. Na Beogradskom univerzitetu je stekao diplomu srednjoškolskog profesora, ali nikada nije stao za katedru, već se privoleo novinarstvu. Pisao je za “Politiku”, “Glas”, “Dugu”, “Borbu” i Radio-Beograd... i to uvek o šahu. U Novom Sadu su mnogi mladi ljudi, kao i u celoj zemlji, ozbiljnije upoznali “kraljevsku umetnost”, baš zahvaljujući njegovim knjigama. Napisao je prvi šahovski udžbenik i još pet studija o raznim vidovima šaha, od šaha kao matematičke igre do filozofije života. Ozren Nedeljković je bio uspešan takmičar: pre rata je bio prvak Jugoslavije, dva puta prvak Balkana, najbolji jugoslovenski igrač na nezvaničnoj šahovskoj olimpijadi u Minhenu 1936. Ali, prestao je da učestvuje na turnirima da bi imao vremena za pisanje o šahu. Preminuo je u Beogradu 1984.

Vojin Vujo{evi}.

VASILIJE TOMOVI] Crnogorac iz Vasojevi}a. Rodio se u selu Mata{evu 1908 g. Studirao je matematiku u Grenoblu i Beogradu. ^inovnik je Narodne skup{tine. Stupio je u Beogradski {ah-klub 1929 g. Igrao je na kvalifikacionom turniru za 1930 g., ali pro{ao slabo. Posle du`e vremena nije hteo da sudeluje na utakmicama, iako se mnogo bavio {ahom i igrao slobodne kafanske partije sa najja~im beogradskim igra~ima i stalno napredovao. Odazvao se tek pozivu na Prvi Levinov turnir, kojeg je u julu 1932 g. organizovao Zemunski {ahovski klub. Dobro je startovao ali usled nedostatka rutine kasnije zaostao na ~etvrtom i petom mestu. Slede}eg meseca oti{ao je na nac. amaterski turnir u Veliku Kikindu. Napravio je veliko iznenadjenje, jer je kao novajlija izbio na ~elo i postao majstor. Pretekao je bio mnoge poznate jake igra~e: [rajbera, Gabrov{eka, Bo{ana i druge. Krajem septembra gostuje u Novom Sadu, gde na jubilarnom turniru tamo{njeg kluba dobija drugu nagradu, iza [rajbera. Onda godinu dana posve}uje zavr{avanju studija, a u borbi ga vidimo opet na turniru za {ampionat Beograda 1934 g., gde zauzima ~etvrto i peto mesto. Pro{le godine je bio u odli~noj formi. Ne toliko na nac. majstorskom turniru u Beogradu, koliko dva meseca kasnije na IV Levinovom turniru u Zemunu. Dok je na prvom zadovoljio vi{e kvalitetom no numeri~ki (delio je osmu nagradu, sa 50%), dotle je na drugom u sigurnom stilu bio prvi, bez ijednog poraza. Momentalno je verovatno najja~i igra~ Beograda. * Mladog ambicioznog igra~a boli poraz. Hteo bi da napreduje, da ima uspeha. Uze}e knjigu, spremi}e iz otvaranja neke varijante, pregleda}e ne{to iz sredi{njice, donekle }e prou~iti zavr{nicu i pohita}e opet prakti~noj igri. Posle toga mo`da }e imati uspeha i bi}e zadovoljan. Ali {ah se ne prou~ava tako. Vasa Tomovi} je bez neposredne veze sa prakti~nom igrom uzeo da prostudira stil i na~in pojedinih velikih majstora. Pa su njegovu pa`nju, i pored blistavog stila Morfija i visoke pozicione igre dana{njih majstora, najvi{e privukli duboki navalni sistemi Pilsberija i borbena fantazija Janovskog. Zato njegova igra pomalo potse}a na njih. Ona je kompaktna i

puna dinamike, a sva sredjena za navalu. Ali kada dodje u polo`aj da se mora braniti razvija veliku `ilavost, kao na pr. sa Kosti}em. Ta je partija trajala 100 poteza. Pa je, iako materijalno slabiji (top i lovac protiv dame i pe{aka), samo oma{kom izgubio. * Igrano na nacionalnom majstorskom turniru u Beogradu 1935 g.

[KOTSKA IGRA Beli: Tomovi} - Crni: dr. Astalo{

1. e2-e4 2. Sg1-f3 3. d2-d4 4. Sf3 : d4

e7-e5 Sb8-c6 e5 : d4 Lf8-c5

[tajnic je ovde predlo`io ispad Dh4, koji se ali posle 5. Sf3!, D:e4+ 6. Le2, d5 7. 0-0, Le6 8. Sc3, Df5 9. Lb5, Sge7 10. Lg5!, f6 11. Sd4 smatra oborenim. Dobar i danas mnogo igran nastavak je Sf6 5. Sc3, Lb4 6. S:c6, b:c6 7. Ld3, d5 8. e:d5, De7+ 9. De2, D:e2 10. K:e2, c:d5 kao u partiji [pilman – Lasker, Moskva 1935 g.

5. Lc1-e3 Na 5. S:c6, Df6! 6. Df3, D:f3 7. g:f3, b:c6 sa izjedna~enjem.

5. …

Dd8-f6

Dr. Lasker je u Petrogradu 1909 g. igrao ovde Lb6. Partija [pilman – dr. Tara{ u Breslavi 1912 g. tekla je ovako: 6. Sc3!, d6 7. Le2! Sf6 8. Dd2, Sg4 9. L:g4, L:g4 10. f3, Ld7 11. Sd5, 0-0 12. 0-0-0 sa nadmo}nom igrom za bele.

6. c2-c3 Moskovski majstor Blumenfeld je ovde zaigrao 6. Sb5 ali posle: L:e3 7. f:e3, Dh4+ 8. g3, D:e4 9. S:c7+, Kd8 10. S:a8, Sf6! 11. Dd6, D:h1 12. Sd2, Se8 crni je u prednosti.

6. …

d7-d6

Suvi{e skromno. Obi~no se igra Sge7 sa namerom da se sprovede d5. U partiji Kosti} – Aljehin, Bled 1931 g. nastavljeno je sa Sge7 7. Sc2 d6 8. Sbd2, 0-0 9. .:c5 itd.

7. Lf1-b5 @eli da iskoristi poslednji potez crnog i zadr`i figuru na centralnom polo`aju d4.

7. …

Sg8-e7

8. O-O 9. f2-f4

O-O Lc8-d7

Beli je stvorio jak centar i crni je trebao da poku{a da to parira sa event. Dh6 i f5.

10. Dd1-d3 11. Sb1-d2

Lc5-b6 Sc6 : d4

Plan belog je: razvitak figura i napad pe{acima na kraljevo krilo. Zato crni, koji ima manje terena, `eli da izmenama uprosti situaciju.

12. Lb5 : d7 13. Ta1-e1 14. Ld7-h3 15. Dd3 : e3 16. Kg1-h1

Sd4-c6 Ta8-d8 Lb6 : e3+ Se7-g6

Priprema za juri{ pe{aka.

16. …

Kg8-h8

Sprema odbranu.

17. g2-g4! Navala je po~ela. Sada preti 18. g5, De7 19. f5, Sge5 20. f6, g:f6 21. g:f6 De8 22. Dh6, Tg8 23. Lf5, Sg6 24. Sf3, Df8 25. Sg5 i dobija.

17. … 18. Sd2-f3 19. Sf3-d4

Df6 : e7 f7-f6

Sa pretnjom 20. Sf5 iznudjuje poja~anje sredi{ta. Postojala je i mogu}nost da se sa 19. Lg2 i h4 nastavi napad.

19. … 20. c3 : d4 21. f4-f5

Sc6 : d4 Tf8-e8 Sg6-f8

Naravno da nije valjalo Sh4 22. Df2, g5 23. f:g6, S:g6 24. D:f6+.

22. Lh3-g2 Beli je potisnuo protivnika i raspola`e lepim pe{a~kim sredi{tem. Sada ima dva nastavka: ili h4 i g5, ili pritisak po c-liniji. Poslednjim potezom oslobodjeni su topovi za akciju, jer je lovac preuzeo odbranu ta~ke e4.

22. …

c7-c5

Crni ne}e pasivno da posmatra spremanje neprijatelja, stoga poku{ava da razbije protivnikov centar i dodje do protivigre.

23. Te1-c1

b7-b6

Logi~nije izgleda Tc8 i c:d4.

24. b2-b4! @rtvuje pe{aka za c-liniju, i kona~no utvrdjivanje sredi{ta.

24. …

c5 : b4

Crni ne}e samo da se brani, ve} tra`i {anse u pe{a~koj nadmo}nosti na daminom krilu. Nama se ~ini bolje Tc8 i c:d4 sa event. Sd7 i Se5, ili odmah Sd7.

25. Dc3-b3 26. Tc1-c6

a7-a5 d6-d5!

Da otvori e-liniju i navali na protivni~kog kralja. Medjutim, prodor belih u sredini ima ve}u snagu.

27. e4 : d5 28. d5-d6

De7-e2 Sf8-d7

Na D:g4 dolazi 9.Dd5.

29. h2-h3 30. Db3-f7

Te8-e3

Ja~e 30. Dd5, da je Tf1 slobodan.

30. … 31. Tf1-g1?

Te3-g3 Td8-e8?

Beli je morao vu}i 31. Dd5, jer sada je crni imao remi sa: T:g2! 32. T:g2, Df1+ 33. Kh2, Df4+ 34. Kh1, a ne valja 34. Kg1, D:d4+ 35. Tf2 zbog Se5. Nije davalo remi: De3 32. Kh2, Df4 33. D:d7! T:h3+ 34. K:h3, Dh6+ 35. Kg3, De3+ 36. Lf3, D:g1+ 37. Kh3, Df1+ 38. Lg2, Dd3+ 39. Kh2 i dobija.

32. Df7-e6!! Lepa `rtva dame koja odlu~uje. Nije valjalo: 32. D:d7, T:g2 33. T:g2, D:f1+ sa skorim matom.

32. …

Te8 : e6

Na h6 33. D:e2, T:e2 34. Tc7, Sf8 35. d7 i dobija. Ako T:g2 33. T:g2, Df1+ 34. Kh2 Df4+ 35. Kg1, D:d4+ 36. Tf2, Da1+ 37. Kg2 itd.

33. fxe6

h5

Slabo je i D:e6 34. Tc8+, Dg8 35. T:g8+, K:g8 36. Ld5+ i T:g3.

34. e6 : d7 35. d7-d8D+ 36. Tg1 : g2 37. Kh1-h2 38. Kh2-g1 39. Kg1-f1 40. Kf1-g1 41. Rg2-f2 42. Kg1-g2 43. Kg2-h2

Tg3 : g2 Kg8-h7 De2-f1+ Df1-f4+ Df4-e3+ De3-f3+ Df3-e3+ De3-e1+ De1-e4+ Crni predaje.

Ova partija dobila je prvu nagradu lista “Politike”, kao najlep{a na turniru.

Komentar V.V. : Majstora Tomovi}a nisam li~no poznavao ali sam siguran da sam ga vidio na nekom beogradskom turniru. Tada je on ve} bio stariji gospodin a njegovi najbolji {ahovski dani su ve} bili u pro{losti. Sje}am se da sam ~itao ne~iju analizu u nekom {ahovskom ~asopisu gdje je autor tvrdio da je majstor Tomovi} igra~ duboke strategije pa ga je u tom pogledu ~ak uporedjivao sa Botvinnikom! Internet sajt [ahovskog Saveza Srbije i Crne Gore ima slijede}i pasus o Tomovi}u: “Prije drugog svjetskog rata, majstor Vasilije Tomovi} je bio rival Bore Kosti}a i prvi zna~ajni {ahista Crne Gore. Takodje je bio matemati~ar i filozof.” Vjerujem da su knjige poput “Rat Bogova i Titana” koje neki izdava~i reklamiraju na internetu njegove. www.chessgames.com ima 41 partiju Tomovi}a. Medju njima je i pobjeda protiv Aljehina iz 1931 godine u kojoj

je Tomovi} vodio crne figure. Ja vjerujem da to nije bila turnirska partija ali nisam siguran. Vidim imao je Tomovi} dosta lijepih pobjeda medju njima sa velemajstorima Pircom, Bobocovom, Pahmanom. Navodim dvije njegove partije tu sa Pahmanom i drugu sa Kul`inskim. Igrano u Ljubljani 1945 godine. Bijeli: Vasilije Tomovi} – Crni: Ludek Pahman 1. d4 Sf6 2. Sf3 e6 3. c4 b6 4. g3 La6 5. Da4 Le7 6. Lg2 Lb7 7. Sc3 O-O 8. O-O Se4 9. d5 Sxc3 10. bxc3 d6 11. Sd4 e5 12. Sf5 Lc8 13. e4 Lxf5 14. exf5 Sd7 15. Le3 Lf6 16. Tae1 Te8 17. g4 h6 18. Le4 Lg5 19. Lxg5 hxg5 20. Kg2 Sc5 21. Dc2 Df6 22. f3 Kh7 23. Dd2 Dh6 24. h4 gxh4 25. g5 Dh5 26. Kh3 f6 27. Te2 Dxg5 28. Dxg5 fxg5 29. Tg2 Sd7 30. f6+ Kg8 31. Txg5 Sxf6 32. Tfg1 Te7 33. Lf5 Sh7 34. Le6+ Kh8 35. Th5 Txe6 36. dxe6 g5 37. Tgxg5 1-0 Igrano u Ljubljani 1947 godine. Bijeli: Nikolaj Kul`inski – Crni: Vasilije Tomovi} 1. d4 f5 2. e4 fxe4 3. Sc3 Sf6 4. Lg5 Sc6 5. Sge2 d5 6. Lxf6 exf6 7. Sf4 Lf5 8. Sfxd5 Dd7 9. Dd2 O-O-O 10. O-O-O Df7 11. Df4 Txd5 12. Lc4 Ld6 13. De3 Se7 14. Sxe4 Dg6 15. Lxd5 Sxd5 16. Sxd6+ cxd6 17. Db3 Sb6 18. The1 Kb8 19. g3 Lxc2 0-1 Vojin Vujo{evi}.

BORA TOT U nacionalne majstore spada i pisac ove knji`ice. U~estvovao je na mnogim saveznim turnirima i na priredbama u Beogradu i Zemunu. Dobio je prvu nagradu na II Levinovom spomen-turniru u Zemunu 1933 g. i na nac. amat. Turniru u Somboru, iste godine. U pojedina~nim me~evima tukao je Bredera (5:1 i 1 remi) i [rajbera (2:1 i 3 remi). Na nac. majstorskom turniru u Beogradu, pr. g. pripala mu je sedma nagrada. * Igrano na nacionalnom majstorskom turniru u Beogradu 1935 g.

SICILIJANSKA PARTIJA Beli: Tot - Crni: dr. Trifunovi}

1. Sg1-f3 2. e2-e4

c7-c5

Od Retievog otvaranja postala je sicilijanka.

2. … 3. d2-d4 4. Sf3 : d4 5. Sb1-c3 6. Lf1-e2 7. O-O

g7-g6 c5 : d4 Sg8-f6 Lf8-g7 O-O d7-d5

Trifunovi} ne voli pritisnutu poziciju, u kojoj se treba oprezno braniti. Ho}e slobode i `iv razvoj igre. Da to ipak ne ide tako lako dokazuje ova partija. Poslednjim potezom crni dobija `eljeno rastere}enje, ali protivnik ostaje u maloj prednosti.

8. e4 : d5 Najsolidnije. Sa 8. e5, Se4 ne bi beli mnogo postigao.

8. … 9. Sc3 : d5 10. Sd4-b5

Sf6 : d5 Dd8 : d5

Opa`a se da je beli ipak ne{to bolje razvijen (Sb5) i da ima nadmo}nost pe{aka na daminom krilu (3:2). Partija je ba{ zanimljiva zbog realizacije te male prednosti.

10. …

Dd5 : d1

Izlazi ususret te`njama protivnika. Logi~nije bilo je Dc6.

11. Tf1 : d1 12. c2-c3

Sb8-c6

Su`ava delokrug neprijateljskog konja i lovca.

12. …

Lf5

(vidi diagram na strani 93)

(Stanje posle 12 poteza crnih)

13. g2-g4! Ne ide tako jednostavno razviti lovca (kao {to je crni svakako o~ekivao posle d7-d5). Vidimo da beli polako ste`e protivnika.

13. …

Lf5-c8

Nije i{lo Lc2 zbog 14. Td7, a Le6 zbog 14. Sc7 i S:e6.

14. Lc1-e3

Lg7-e5

Lovac tra`i drugu, korisniju dijagonalu.

15. Le2-f3 Preti pe{aku a7 sa event. 16. L:c6, b:c6 17. S:a7.

15. … 16. Lf3-e2

Le5-b8

16. … 17. Sb5-d4 18. h2-h3 19. f2-f4 20. Kg1-f2

a7-a6 Sc6-e5 Lb8-a7 Se5-c6

O~ekuje Se5.

Pribli`avanje belog kralja sredini bi}e korisno za zavr{nicu.

20. … 21. Le3 : d4

Sc6 : d4 Lc8-e6

Taj se lovac namu~io.

22. Le2-f3 23. Td1 : d4

La7 : d4+ Ta8-b8

Bela prednost se pove}ala: smanjen je broj figura, a vlada d-linijom. Pored toga crno damino krilo ne{to je slabo.

24. a2-a4 Kona~no po~inje napredovanje na premo}noj strani, koje obe}ava (na osnovu stanja pe{aka 3:2) stvaranje jednog slobodnjaka.

24. …

b7-b6

Pretilo je 25. a5 i Tb4.

25. Ta1-d1 26. Kf2-e3 27. Lf3-d5

Tf8-c8 Kg8-g7 Le6 : d5

Na Ld7 ne ide 28. L:f7 zbog L:g4. Ali bi beli nastavio sa 28. Lb7!

28. Td4 : d5 29. Td1-d4!

Tc8-c6

Da propusti iza sebe kralja na damino krilo.

29. … 30. Ke3-d3

Tb8-b7 h7-h6

Nije dobro Kf6 zbog 31. g5+, Ke6? 32. Te5 mat.

31. b2-b4 32. c3-c4 33. Td5-d6

Tb7-c7 e7-e6

Tu se beli mogao prevariti: 33. Td7?, T:c4 i crni osvaja pe{aka.

33. … 34. b4-b5 35. a4 : b5 36. Td4 : d6

Kg7-f6 a6 : b5 Tc6 : d6 Tc7-b7

Beli je ostvario svoju nameru. Sada dolazi odlu~uju}i prodor pe{aka.

37. c4-c5! 38. Kd3-c4 39. Td6-c6

b6 : c5 Kf6-e7 g6-g5

Akcija na protivnoj strani dolazi kasno.

40. f4-f5 41. f5 : e6 42. b5-b6!

Tb7-d7 f7 : e6 Td7-d1

Na e5 sledi T:c5.

43. Kc4 : c5 44. Kc5-b4 45. Tc6-c3 46. Kb4-b5

Td1-d5+! Td5-d1 Ke7-d7 e6-e5

Samo {to je beli pe{ak bli`i cilju.

47. Tc3-c4 48. Kb5-a6 49. Ka6-b7 50. Kb7-b8

Td1-b1+ Tb1-a1+ Ta1-a3 Ta3 : h3

To vi{e ne poma`e.

51. b6-b7 Th3-a3 52. Tc4-c7+ Kd7-d8 53. Tc7-c5 e5-e4 54. Tc5-d5+ Kd8-e7 55. Kb8-c7 Crni predaje. Ovim jedinim porazom, u poslednjem kolu, izgubio je Trifunovi} prvo mesto. Komentar V.V. : Majstora Tota sam vidio tu i tamo na nekim {ahovskim skupovima. Jednom prilikom u [ahovskom Savezu Srbije, gdje sam bio nekim poslom, naletio sam na tada ve} starog majstora Tota. Iz nekog razloga sam mu se dopao pa smo pri~ali o raznim stvarima a najvi{e o {ahu. On mi je rekao da je po nacionalnosti Srbin. Meni to nije bilo bitno jer ja mislim da svaku osobu treba cijeniti pojedina~no bez obzira na nacionalnost, {kolu, finansijski status itd. Ipak u ovom slu~aju to me malo ~udilo jer sam zbog njegovog prezimena mislio da je valjda Madjar. Uostalom on mi je kada je razgovor bio o filozofiji i knji`evnosti preporu~io da ~itam Djerdja Luka~a, {to je ina~e bilo {tivo potrebno za moje studije. Ali Bora je insistirao da ga treba ~itati na originalu t.j. na madjarskom! To je ve} bilo ne{to vrlo nerealno u mom slu~aju. Ja sam negdje ~itao da je Bora Tot decenijama imao bijele figure sa dr. Trifunovi}em. Poslije izvla~enja turnirskih brojeva on bi oti{ao dr. Peri da mu prijavi da je i ovoga puta dobio sa njim bijele figure. [to zbog toga {to zbog svoje dobre igre Tot je imao vrlo pozitivan rezultat sa Trifunovi}em. Po tom ~lanku, u jednom momentu to je bilo, 4 pobjede za Tota i 4 remija. Ovo spominjem zato {to }e Totova pri~a koju navodim malo ni`e dobiti na snazi. Bora Tot mi ispri~ao slijede}e: Negdje u toku drugog svjetskog rata do{ao je Tot u Beograd nekim poslom. On je napravio veliku gre{ku pa se na{ao na ulici poslije policijskog sata te ga je pokupila neka patrola i odvukla u neku njema~ku komandu. Stvari nisu izgledale dobro. To je bio

ozbiljan prekr{aj za koji je mogao zaglaviti u neki logor ili gore ako bi oni mislili da je u pitanju neko ko je ~lan pokreta otpora itd. Slijede}eg jutra se iznenada pojavio dr. Trifunovi}, ja ne znam kako ni za{to. Ne bi me ~udilo da je Pera imao kontakte sa Njemcima a po direktivi pokreta otpora jer ina~e po oslobodjenju Beograda bio bi najvjerovatnije strijeljan. U svakom slu~aju Pera nije bio neko ko bi ostavio kolegu {ahistu na cjedilu ~ak iako mu je ovaj bio trn u oku na {ahovskim takmi~enjima. Dr. Trifunovi} je intervenisao za druga i on je pu{ten na slobodu. Moja supruga Smilja Vujo{evi}, rodjena Rado{evi}, je po~ela svoju {ahovsku karijeru u Vojvodini. Bila je ~lan suboti~kog “Spartak”-a a kasnije i Novosadskog [K u isto vrijeme kao i Bora Tot. Tada je jo{ bila u {koli a stanovala je u jednoj zgradi koja jo{ postoji na rubu parka pored novosadskog SPENS-a gdje je 1990 igrana [ahovska Olimpijada na kojoj je IWM Smilja Vujo{evi} predvodila kanadski `enski tim. U tom istom internatu je stanovala Ljubica @ivkovi}, rodjena Joci}, kasnije prvakinja Jugoslavije u {ahu i kao i Smilja Internacionalni @enski Majstor ili IWM. Za vrijeme raspusta Ljubica i neke druge djevojke su i{le ku}i kod roditelja a Smilja kao siro~e, bez oba roditelja, nije imala kud. Nevolja je bila {to kuhinja u internatu nije radila za vrijeme ferija pa Smilja nije imala gdje ni {ta da jede. U medjuvremenu njenu stipendiju je primao internat. Smilja ode u N[K i zatra`i pozajmicu od kluba od 500 dinara {to bi za nju bio spas. Bora Tot, blagajnik kluba je bio protiv i pitao je za{to? Medjutim drugi poznati vojvodjanski {ahovski radnik ~ika @arko Popovi} je shvatio situaciju i rekao: “Za goli `ivot!” i ubijedio Tota. Smilja je oti{la a slijede}i put kada je do{la u klub ~ika Bora Tot joj je dao tih 500 dinara. Ona je te pare, iako krajnje siroma{na, kasnije vratila klubu. Gornja partija iz 1935 se ne nalazi u {ahovskim bazama. Po ChessBase 9 Trifunovi} ima prednost od 2:1 sa 5 remija ali mi znamo da to nisu sve partije koje su oni medjusobno odigrali. Ipak njihov medjusobni rezultat izgleda nije tako jednostran kao u anegdoti. Online baza na sajtu www.chessgames.com ima 35 Totovih partija. Chess Assistant 6.1 ima samo tri pa i one su mi sumnjive ali su ipak vjerujem Borine partije. Kad je ve} rije~ o Totovim partijama smatram da je ovo dobar momenat da se daju neke od njegovih pobjeda. Izgleda Tot je bio neko sa kim je bila gre{ka igrati jednostavne pozicije bez dama. Prvi protivnik je Braslav Rabar, koji je jednom dijelio prvo mjesto na {ampionatu Jugoslavije a remizirao je sa Aljehinom na nekom turniru ranih

1940-ih godina i nesumnjivo bio igra~ koji bi bio velemajstor da je igrao u dana{nje vrijeme.

[ampionat Jugoslavije, Novi Sad 1945. Bijeli: Bora Tot - Crni: Braslav Rabar 1. e4 e5 2. f4 exf4 3. Sf3 d5 4. exd5 Sf6 5. Sc3 Ld6 6. Le2 O-O 7. O-O a6 8. d4 Sbd7 9. Sg5 Sb6 10. Ld3 h6 11. Sge4 Sbxd5 12. Sxf6+ Sxf6 13. Lxf4 Lxf4 14. Txf4 Le6 15. Df3 Sd5 16. Sxd5 Dxd5 17. Dxd5 Lxd5 18. c4 Le6 19. d5 Ld7 20. Te1 Tae8 21. Txe8 Txe8 22. Te4 Kf8 23. Kf2 Txe4 24. Lxe4 f5 25. Lc2 Ke7 26. Ke3 Kd6 27. Kd4 c5+ 28. dxc6 Lxc6 29. c5+ Ke6 30. Lb3+ Kf6 31. Ld5 f4 32. b4 g5 33. a4 Kf5 34. b5 axb5 35. axb5 Lxb5 36. Lxb7 g4 37. c6 f3 38. c7 Ld7 39. c8=D Lxc8 40. Lxc8+ Kg5 41. g3 h5 42. La6 h4 43. Ke5 Kg6 44. Kf4 Kh5 45. Lc8 f2 46. Lxg4+ Kg6 47. Le2 1-0 Drugi protivnik je Andrija Fuderer, takodje dijelio prvo mjesto na {ampionatu Jugoslavije. Za njega su eksperti rekli da je bio “~isti talent” a moja supruga Smilja, kao i drugi Suboti~ani, ka`e za njega “na{ Fucika”. On bi sigurno bio velemajstor da nije rano prekinuo {ahovsku karijeru zbog posla.

[ampionat Jugoslavije, Zagreb 1949. Bijeli: Andrija Fuderer - Crni: Bora Tot 1. e4 c6 2. c4 d5 3. exd5 cxd5 4. d4 Sf6 5. Sc3 e6 6. Lg5 Le7 7. Sf3 O-O 8. Tc1 Sc6 9. c5 Se4 10. Lxe7 Dxe7 11. Le2 f6 12. O-O Td8 13. Te1 a6 14. Ld3 f5 15. a3 Df6 16. Lc2 Sg5 17. Sxg5 Dxg5 18. La4 Se7 19. b4 Sg6 20. Dd3 Dxg2+ 21. Kxg2 Sf4+ 22. Kf1 Sxd3 23. Tcd1 Sxe1 24. Txe1 b5 25. Lc2 Kf7 26. h4 Ld7 27. Ke2 a5 28. a4 Tdb8 29. Ld3 axb4 30. Lxb5 Lxb5+ 0-1

Moj tre}i izbor je velemajstor Aleksandar Matanovi} jedan od pravih velikana jugoslovenskog {aha. Ipak u ovoj partiji Tot pokazuje da nije za potcjenjivanje.

[ampionat Jugoslavije, Zagreb 1949. Bijeli: Matanovi} Aleksandar - Crni: Bora Tot 1. e4 c6 2. Sc3 d5 3. Sf3 dxe4 4. Sxe4 Sf6 5. Sxf6+ exf6 6. Lc4 Le7 7. O-O O-O 8. h3 Sd7 9. d4 b5 10. Ld3 Sb6 11. b3 Le6 12. De2 Dd5 13. a4 bxa4 14. c4 Dh5 15. bxa4 Tfe8 16. a5 Sc8 17. Te1 Lb4 18. d5 Lxe1 19. Dxe1 cxd5 20. cxd5 Ld7 21. Dd1 Sd6 22. Lf4 Se4 23. Lf1 Df5 24. Lh2 Sc3 25. Dd4 Sxd5 26. Td1 Lc6 27. Tc1 Se7 28. Tc5 Db1 29. Sd2 Dd1 30. Db2 Tad8 31. Sc4 La8 32. Db5 Sd5 33. Sb2 Da1 34. Tc2 Te1 35. Td2 Tde8 36. g4 Txf1+ 37. Dxf1 Te1 38. Sd1 Txf1+ 39. Kxf1 Dxa5 40. Tc2 Da6+ 0-1 Moj zadnji izbor je neko ko je takodje `iva legenda na{eg {aha. Osim Svetozara Gligori}a te{ko se mo`e spomenuti nekoga ko je bio tako uspje{an kao velemajstor Bora Ivkov. Njegov imenjak Tot, barem u ovoj partiji, dokazuje da je i on pravi majstor ove igre.

[ampionat Jugoslavije, Sarajevo 1951. Bijeli: Borislav Ivkov - Crni: Bora Tot 1. d4 Sf6 2. c4 d5 3. Sf3 c5 4. cxd5 cxd4 5. Da4+ Dd7 6. Dxd4 Dxd5 7. Sc3 Dxd4 8. Sxd4 a6 9. g3 Ld7 10. Lg2 e5 11. Sf3 Lc6 12. O-O Sbd7 13. b3 Tc8 14. Lb2 Lb4 15. Tac1 O-O 16. a3 Ld6 17. Tfd1 Lb8 18. Lh3 Tcd8 19. a4 La7 20. La3 Tfe8 21. Ld6 h5 22. Lc7 Ta8 23. Sg5 Sc5 24. Tb1 Sg4 25. Tf1 e4 26. Lg2 f5 27. h3 Sf6 28. Tfd1 Tac8 29. La5 Se6 30. Sxe6 Txe6 31. e3 Le8 32. Se2 Tec6 33. Sd4 Lxd4 34. exd4 Lf7 35. Lf1 Tc2 36. Ld2 Ta2 37. Le1 Tcc2 38. a5 Sd5 39. Lc4 e3 40. Lxd5 exf2+ 41. Lxf2 Lxd5 42. Tf1 h4 43. gxh4 Tc3 44. Kh2 Tf3 0-1

Za mene je bilo iznenadjenje da pronadjem da je Bora Tot kao i Bora Kosti} iz Vr{ca. Ipak informacija na internetu o njemu je vrlo oskudna. U arhivi novosadskog “Dnevnika” od 24. aprila 2004 na{ao sam slijede}e: “Da je Aleksandar Aljehin kao {ampion sveta prvi put gostovao u Beogradu 4. januara 1931. godine kada je u hotelu "Palas" odigrao simultanku u prisustvu 700 gledalaca! Radio Beograd je svakih pola sata izve{tavao o njenom toku. Protiv Aljehina se borilo 34 igra~a od kojih je protiv dvojice igrao na slepo. Bora Tot je takodje igrao na slepo i ta se partija zavr{ila remijem, a drugu partiju je Aljehin dobio protiv dr Ormaja (koji je imao tablu pred sobom). Ukupni rezultat je bio +23 =12 –1.” Na vr{a~kom sajtu sah.vrsac.com spomenut je Bora u slijede}em pasusu: “Vr{a~ki {ah klub je zasnovan 1924.godine. Prvi predsednik kluba bio je Milorad Cveji}, gradski senator za finansije. Jedan od osniva~a je bio i tada{nji gimnazijalac Bora Tot, koji ce kasnije postati i {ahovski majstor i reprezentativac Jugoslavije.” Tra`enje informacije na internetu je ote`ano raznim faktorima a jedan od njih je da iako kriterijum izgleda jedinstven kao na primjer “B. Tot” ili “Bora Tot” stvari se ipak iskomplikuju. Tako na primjer tra`e}i “Bora Tot” nadje se “Bora Bora Tot” {to ima veze sa turisti~kim centrom na Tahitiju ili “Tora Bora Tot” {to ima veze sa planinskim masivom izmedju Afganistana i Pakistana gdje su Amerikanci propustili da ulove Osamu Bin Ladena prije par godina. Najgore od svega je {to izgleda nikome nije stalo do pro{losti ove igre te se vrlo malo informacije iz istorije na{eg {aha, {to uklju~uje i partije, stavlja na internet. Vojin Vujo{evi}.

MIRKO [RAJBER Rodio se u Subotici 1908 g. gde i sada `ivi. PO zanimanju je ko`arski pomo}nik. Prvo je osvojio prvenstvo Subotice, pa posle po~eo sigurno penjanje na saveznim amaterskim turnirima. U Zagrebu 1929 g. je peti, u Be~kereku 1930 g. tre}i, u Kikindi 1932 g. drugi i tre}i, u Somboru 1933 g. prvi i drugi, dok u Beogradu 1934 g. odnosi pobedu i postaje majstor. Na nac. majstorskom turniru u Beogradu pr. g. nadma{io je i taj uspeh, jer je delio visoku ~etvrtu nagradu. Samo na IV Levinovom spomen-turniru u Zemunu pr. g. pro{ao je slabije. Va`niji su mu jo{ rezultati prve nagrade na jubilarnom turniru u Novom Sadu 1932 g. i na bo`i}njem turniru u Be~kereku iste godine. U Novom Sadu 1933 g. podlegao je me~u Bori Totu sa 1:2 i 3 remi. * Kao {to uravnote`enost njegovih rezultata kazuje, Mirko [rajber igra solidno i sigurno. Glavna briga mu je da mu protivnik nikakvo zlo ne nanese, a tek zatim smi{lja {ta bi on njemu mogao u~initi. Zato ga je vrlo te{ko tu}i, ali lak{e napraviti remi. Nasuprot njemu, ve}ina na{ih majstora je temperamentna i borbena i ho}e da dobije tako, da [rajber u njima ima dobre mu{terije. To se lepo ispoljilo pro{le godine u Beogradu.

Iako oprezan, [rajber ne igra sasvim defanzivno, ve} shodno poziciji, koju dobro razume. Ume i lepo da kombinira. Dok se mudro kloni svih eksperimenata i riskantnih poduhvata. * Igrano na nac. materskom turniru u Velikoj Kikindi 1932 g.

DAMIN GAMBIT Beli: Avirovi} - Crni: [rajber

1. d2-d4 2. Sg1-f3 3. c2-c4 4. Sb1-c3 5. e2-e3

d7-d5 c7-c6 Sg8-f6 e7-e6 Sf6-e4

Poti~e od Mar{ala i daje dobre izglede za izjedna~enje.

6. Sc3 : e4 Bolje je bilo sa 6. Ld3, f5 u}i u Stoneval, dok bi sa S:c3 7. b:c3 beli imao bolji razvitak.

6. … 7. Sf3-d2 8. f2-f3?

d5 : e4 f7-f5

Ho}e nasilno da obori sistem crnoga. Solidno je bilo 8. Le2.

8. …

Lf8-d6

U obzir je dolazilo i Lb4.

9. Dd1-e2 Sve sa namerom da “obori”. Na 9. f4, Dh4+ 10. g3, Dh6 i g5 sa napadom.

9. … 10. Sd2 : f3 11. Lc1-d2 12. Ld2-c3 13. Sf3-d2?

e4 : f3 O-O Sb8-d7 Sd7-f6

Trebalo je da beli uvidi nevolju i promeni plan. Valjalo je nastaviti razvijanje bez velikih pretenzija: 13. 0-0-0, Se4 14. Le1, pa Dc2 i Ld3.

13. …

Dd8-e8?

Propu{ta ja~i potez Sg4! Napr. 14. 0-0-0, Dg5 15. Te1, S:h2 ili 14. Sf3, e5 15. d:e5, Lc5 16. Td1, Db6 17. Ld4, Da5+ 18. Lc3 Lb4 19. L:b4, Db4+ 20. D:d2, S:e3 i crni stoji bolje. Ako 15. h3, e:d4 16. h:g4, Lg3 17. Kd1, d:c3+ i dobija.

14. g2-g3

Bolje 14. Sf3, Se4 15. Dc2 i 0-0-0 s poku{ajem da se uravnote`i pozicija. Na 14. Sf3 ne ide Sg4 15. 0-0-0, e5 16. h3, e:d4 17. h:g4 d:c3 18. T:d6.

14. … 15. O-O-O

e6-e5 b7-b6

Ta~nije odmah e4.

16. Td1-e1 Kao priprema za e4, ali je i{lo i bez toga 16. e4, e:d4 17. L:d4, S:e4 18. S:e4, f:e4 19. L:g7 sa izgledima za izjedna~enje.

16. …

e5-e4

Utvrdjuje nadmo}nost crnoga.

17. De2-g2 U stisnutoj poziciji bele figure smetaju jedna drugoj.

17. …

a7-a5

Crni je zavladao centrom i sada mo`e da krene u rohadni napad.

18. Sd2-b1 19. Dg2-c2 20. d4-d5 21. c4 : b5 22. a2-a3

Lc8-e6 b6-b5 c6 : d5 a5-a4

Stvara rupu na b3.

22. …

Sf6-d7

23. Lc3-d4 24. Ld4 : c5 25. Sb1-c3

Sd7-c5 Ld6 : c5 Lc5 : e3+!

Prema b3.

Zavr{ne kombinacije crnoga su vrlo lepe.

26. Te1 : e3 27. Te3-e1 28. b2 : c3 29. Dc2-f2 30. Kc1-b2

d5-d4 d4 : c3 Le6-b3 Ta8-c8

30. …

Tc8 : c3!

Korektna `rtva topa.

31. Kb2 : c3 32. Kc3-b4 33. Kb4-a5 34. b7-b6 35. Ka5-a6 36. Ka6-b7

De8-e5+ Tf8-c8 De5-c7+ Dc7-c3+ Tc8-a8+ Lb3-d5 mat.

Ovoj partiji dodeljena je prva nagrada za lepotu.

Komentar V.V. : Za majstora [rajbera sam ~uo ali malo {ta znam o njemu osim da je bio `rtva fa{isti~kog terora i bio ubijen za vrijeme drugog svjetskog rata. O~igledno je bio talentovan. Interesantno je da ostali igra~i u ovoj knjizi su ~esto intelektualci, doktori, profesori, advokati, ministri itd. [rajber je bio obi~an prosje~an ~ovjek, zanatlija. To me potsjetilo na pri~u jednog splitskog {ahiste koji se zvao Brakus. On je jednom u~estvovao na nekom republi~kom takmi~enju u nekom slavonskom gradi}u. Strah i trepet u~esnika je bio dan kada su morali igrati sa jednim lokalnim igra~em. Ratar je dolazio sav prljav od zemlje, pravo sa svojih zemljoradni~kih poslova, pa ih onako umoran

uglavnom rasturao po cijeloj tabli. Mnogima titule, obrazovanje i teorija nisu mnogo pomagali protiv ovog agresivnog naturspielera ~ijeg se imena na`alost ne sje}am. Na svoju nesre}u [rajber je privukao pa`nju jer je bio Jevrej pa mu je to do{lo glave. Istina Jevreji nisu jedine `rtve toga nesretnog rata, sada ve} uveliko zaboravljenog. Ina~e u Subotici se redovno igraju godi{nji turniri pod imenom Memorijal Mirka [rajbera. Na internetu nema mnogo informacije o Mirku [rajberu. Osim informacije o suboti~kim memorijalima na{ao sam samo ovu noticu iz novosadskog “Dnevnika” za 2 februar 2004: “Olimpijac Mirko [rajber i njegov jevrejski `ivot” U prostorijama kluba Jevrejske op{tine, Jevrejska 11, u 18 sati }e Ivan Ujhazi odr`ati predavanje “Olimpijac Mirko [rajber i njegov jevrejski `ivot”. Pojavio se, bljesnuo, nestao i ostavio trag. I to je sve {to se mo`e na}i o njemu na internetu. U Chessbase, Mega Database 2004, ima samo 8 partija Mirka [rajbera, sve iz 1936 godine. Oni medjutim pi{u njegovo ime Mirko Schreiber. Evo i jedne od tih partija sa olimpijade u Minhenu 1936. Protivnik je {vajcarski majstor Henry Grob poznat po Grobovom Otvaranju 1. g4 a ima i odbrana sa crnima 1. e4 g5 ali ne znam da li je Grob i to propagirao. Znam da su oba otvaranja dosta popularna na internetu. Bijeli: Henry Grob - Crni: Mirko [rajber, Minhen Olimpijada 1936

1. e4 e5 2. Sf3 Sc6 3. Lc4 d6 4. c3 Le6 5. Lxe6 fxe6 6. Db3 Dc8 7. d3 Le7 8. O-O Sf6 9. Sg5 d5 10. f4 h6 11. exd5 exd5 12. Sh3 O-O 13. fxe5 Sxe5 14. Sf4 c6 15. d4 Sc4 16. Sg6 Te8 17. Dd1 Ld6 18. Dd3 Dg4 19. b3 Te2 20. g3 Tae8 21. Df3 Se3 22. Lxe3 T8xe3 23. Dxg4 Sxg4 24. Sd2 Txd2 25. Tae1 Lxg3 26. Txe3 Lxh2+ 27. Kh1 Sxe3 0-1 Vojin Vujo{evi}.

MIRKO BREDER Rodjen je u Budimpe{ti 1911 g., ali jo{ kao dete preselio se u Novi Sad. Studira prava. U novosadskom lokalnom prvenstvu je 1930 g. drugi, 1931 g. ~etvrti, a 1933 g. opet drugi. Na saveznom amaterskom turniru u Somboru 1933 g. posti`e 50%. Tek slede}e godine po~inje sa uspesima. Osvaja prvenstvo Novog Sada od dugogodi{njeg {ampiona Nikolaja Kul`inskog. U Beogradu, na savez. amaterskom turniru je drugi iza [rajbera, ne izgubiv{i, kao i ovaj, nijednu partiju. Odli~no je pro{ao i na nac. majstorskom turniru u Beogradu pr. g. dobiv{i {estu nagradu i majstorsku titulu. Sada je jedan od na{ih najboljih mladih majstora. * On {ah prou~ava veoma marljivo i ambiciozno. Zato stalno napreduje. Igra lako i fino, a te`i za kombinacijama. Stvara zanimljive partije. Trebalo bi da je jo{ vi{e stalo`en i da savlada nervozu, koja uvek pomalo uti~e na njegovu igru. * Igrano na nacionalnom majstorskom turniru u Beogradu 1935 g.

IGRA DAMINA PE[AKA (Rihterov na~in) Beli: Kosti} - Crni: Breder

1. d2-d4 2. Sb1-c3 3. Lc1-g5 4. f2-f3

Sg8-f6 d7-d5 Lc8-f5 Lf5-g6

Obi~no se igra c6 i Da5.

5. e2-e3 6. Lf1-d3

e7-e6

Da je beli vukao 6. e4 crni bi sa Le7 dobio povoljnu varijantu francuske igre sa lovcem na g6.

6. … 7. Sg1-e2

Lf8-e7

Drugi na~in bio je 7. f4 i Sf3. Crni bi odgovorio sa c5.

7. … 8. Lg5 : f6

O-O

Na 8. Dd2 ili 8. 0-0 dolazi c5.

8. … 9. e3-e4 10. Ld3 : e4 11. Le4 : c6

Le7 : f6 d5 : e4 Sb8-c6!

Iznudjeno zbog slabosti pe{aka d4. Ne ide 11. d5, jer bi otvorilo crnome e-liniju.

11. … 12. Sc3-e4

b7 : c6

Gre{ka. Valjalo je igrati 11. Dd2, ali crni zbog lova~kog para uvek stoji bolje.

12. … 13. f3 : e4 14. e4-e5

Lg6 : e4 c6-c5 Lf6-h4+

Da oslabi kraljevo krilo.

15. g2-g3 Ta~nije odmah Dd5.

16. Dd1-d3 Na 16. d:c5, Tb8!, pa zatim L:c5.

Lh4-e7

16. … 17. Th1-f1

Dd8-d5

Ne ide mala rohada zbog c:d4, a ni velika zbog D:a2.

17. … 18. Dd3 : d4 19. c2-c3 20. Dd4-f4

c5 : d4 Dd5-a5+ Ta8-d8 Da5-b5

Da iznudi slabljenje pe{aka na daminom krilu.

21. b2-b4

h7-h6

Sa pretnjom Lg5 postizava slabljenje i drugog protivni~kog krila.

22. a2-a4 23. h2-h4

Db5-d5

23. …

f7-f6

Odlu~uju}e otvaranje f-linije.

24. e5 : f6 25. Df4-e3 26. Ke1 : f1 27. De3-g1

Tf8 : f6 Tf6 : f1+ Dd5-h1+

Ne ide 27. Sg1 zbog Tf8+ 28. Ke1, Dg2 i dobija pretnjom Tf1 mat.

27. … 28. Kf1-e1

Dh1-e4!

Na 29. D:a7 dobija Tf8+ 29. Ke1, L:b4 30. Tc1 (ne valja c:b4 zbog D:b4+ i Tf1+) Ld6.

28. …

Td8-d3!

Crni ne mo`e da brani oba pe{aka.

29. Ta1-c1 30. Dg1 : g3 31. Dg3 : h4

Td3 : g3 Le7 : h4 De4 : h4+

i crni dobija. (Primedbe Bredera). Komentar V.V. : Za majstora Bredera smo obi~no ~uli kao i za majstora [rajbera t.j. da su bili veliki talenti i nade jugoslovenskog [aha ali je drugi svjetski rat prekinuo njihove karijere. Oba su bili `rtve okupatora ili njihovih kvislinga. Te{ko je re}i {ta bi oni postigli u poslijeratnom uspje{nom talasu jugoslovenskog {aha ali je sigurno da bi dali zna~ajan doprinos. Na internetu je lak{e na}i informaciju o imenjacima na{eg majstora nego o njemu. Tako na primjer u Njema~koj ima Mirko Breder koji je muzi~ar ili rock star. Majstor Mirko Breder je samo uzgred spomenut na vr{a~kom sajtu na strani posve}enoj 80.-godi{njici N[K-a. Njegovo ime je spomenuto na jednom mjestu kao jednog od igra~a koji su nekad igrali u N[K. Online baza na www.chessgames.com nema ni{ta o Mirku Brederu. Medjutim ChessBase u svojoj Mega Bazi za 2004 ima 19 partija sve iz 1936 i 1938 godine. Dajem pobjedu Bredera nad dr. Vidmarom iz 1938 godine. Bijeli: Mirko Breder - Crni: Milan Vidmar stariji Ljubljana 1938.

1. d4 d5 2. c4 e6 3. Sc3 Sf6 4. Lg5 Le7 5. e3 O-O 6. Sf3 Sbd7 7. Tc1 c6 8. Ld3 dxc4 9. Lxc4 Sd5 10. Lxe7 Dxe7 11. O-O Sxc3 12. Txc3 e5 13. Dc2 exd4 14. exd4 Sb6 15. Te1 Df6 16. Lb3 Lf5 17. De2 Tad8 18. De7 Dxe7 19. Txe7 Lc8 20. Tc5 h6 21. h3 Sd7 22. Tf5 Sf6 23. Tfe5 Td6 24. Tc7 Sd5 25. Lxd5 Txd5 26. Txd5 cxd5 27. Se5 g6 28. Kf1 Kg7 29. Ke2 Kf6 30. Sd7+ Lxd7 31. Txd7 Te8+ 32. Kd3 Te7 33. Txd5 Tc7 34. Tc5 Te7 35. Tc2 Td7 36. Te2 Tc7 37. Tc2 Td7 38. Te2 Tc7 39. a4 Tc1 40. a5 Ta1 41. b4 Tb1 42. Kc4 Tc1+ 43. Kd5 Tb1 44. Kc5 Tc1+ 45. Kd6 Tc4 46.

d5 Txb4 47. Kc7 Tc4+ 48. Kxb7 Td4 49. Kc6 Tc4+ 50. Kd7 Tc5 51. d6 a6 52. Kd8 Tc2 53. Txc2 1-0 Vojin Vujo{evi}.

SAVA VUKOVI] Rodio se u Beogradu 1912 g. Student prava. Upisao se u Beogradski {ah-klub 1929 g. i krajem te godine igrao na kvalifikacionom turniru. U klupskom prvenstvu takmi~io se 1930 (postigao 50%) i 1933 g. (zauzeo ~etvrto mesto). U redove najboljih igra~a kluba u{ao je pobedom u trening me~u protiv Bore Tota sa 4,5 : 1,5. Na saveznom amaterskom turniru u Somboru delio je sedmu nagradu. Najlep{e rezultate je postigao u 1934 g., i bio u to vreme najuspe{niji prestoni~ki {ahista. Posle nadmo}ne pobede u prvenstvu kluba (izuzev jedne remi partije sve ostale je dobio), odneo je u vrlo jakoj utakmici {ampionat Beograda, ispred majstora Nedeljkovi}a i Tomovi}a, i odli~nog Be~lije dr. Brauna. Na III Levinovom turniru u Zemunu bio je drugi iza Rajkovi}a, pretekav{I opet sve ostale beogradske igra~e. ^etvrti turnir te godine bio mu je nac. amaterski u Beogradu, na kome je dobio tre}u nagradu. Pro{le godine ve} nije bio u tako dobroj formi. Na nac. majstorskom turniru u Beogradu je prema uslovima takmi~enja postao majstor, sa ~asnim desetim mestom. Ali je na IV Levinovom turniru delio tek sedmu nagradu, dozvoliv{i da ga i neki amateri preteknu. * Na{ najmladji nacionalni majstor Sava Vukovi} je talentovan i odu{evljen {ahista. Ima dosta izradjen stil u otvaranju partija. Voli momenat kada mo`e da predje u navalu, i tada lepo kombinira. Odbrana mu je ne{to slabija strana. Ina~e je jo{ u razvitku i njegovo vreme ima tek da dodje. * Igrano u prvenstvu Beogradskog {ah-kluba 1930 g. DAMIN GAMBIT Beli: N. Sokolov - Crni: S. Vukovi}

1. Sg1-f3

d7-d5

2. d2-d4 3. c2-c4 4. Sb1-c3

Sg8-f6 e7-e6 Lf8-b4

Ne igra se na ovom mestu, ve} posle Sbd7 i tada nastaje Manhetnvarijanta.

5. a2-a3 Valjda da dobije lova~ki par. Moglo se poku{ati i obaranje sa 5. Da4+, Sc6 6. Se5. Miran nastavak je bio 5. Ld2.

5. … 6. b2 : c3 7. Lc1-g5

Lb4 : c3+ O-O

Mo`da je bolje bilo upotrebiti lovca na dijagonali a3-f8.

7. … 8. e2-e3 9. c4 : d5

Sb8-d7 c7-c6 Dd8-a5!

Koristiti se slabo{}u ta~ke c3 da predje u napad. Vidi se da je beli sa 7. Lg5 oslabio svoje damino krilo.

10. Dd1-b3 Na 10. d:e6, D:c3+ 11. Sd2, f:e6 i crni dobija jaku navalu.

10. … 11. Ta1-c1

Sf6 : d5

11. …

e6-e5!

Ideja jugoslovenske varijante (naziv je dobila zaslugom Vladimira Vukovi}a i dr. Astalo{a, koji su je predlo`ili i analiti~ki razradili. Potra`i u “[ahovskom glasniku” 1926 g.)

12. d4 : e5? Pogre{no. Bolje je 12. S:e5, S:e5 13. d:e5, Le6 ali i tada crni stoji bolje.

12. …

Sd7-c5

Sada sledi udar za udarom i beli je brzo “grogi”. Ovo je bila jedna od prvih turnirskih partija Savice Vukovi}a, i ve} tada je pokazao svoju darovitost.

13. Db3-c2 Na 13. Db2 dolazi Sa4.

13. … 14. Lf1-c4

Da5 : a3 Lc8-f5!

Bokseri bi ovo nazvali “direkt u bradu”.

15. e3-e4 Jedino. Na 15. Dd2 dobija Sb6 figuru.

15. …

Lf5 : e4

Ne S:e4 zbog 16. Sh4.

16. Dc2-d2 17. O-O

Sd5-b6

Ponajbolje. Ne mo`e da izbegne gubitak, jer preti Sb3 kao i Sd3+.

17. … 18. Dd2-d4

Sb6 : c4 Le4-d5

Ne bi valjalo L:f3 19. g:f3, Sb6 20. Le7 i beli dobija figuru natrag.

19. Lg5-e7 Ovu kontra-paradu je beli smislio, ali ne poma`e.

19. …

Sc5-e6?

Mnogo ja~e bilo je Sb3.

20. Dd4-h4! 21. Le7 : f8 22. Dh4-e7 23. De7 : c7

Da3-a5 Ta8 : f8 Da5-c7 Se6 : c7

I crni je lako dobio. Usled materijalne nadmo}nosti.

Komentar V.V. : Majstora Savu Vukovi}a nisam li~no znao ali sam ga mnogo puta vidio na {ahovskim turnirima a ponekad i na teniskim terenima. Jednom prilikom sam ga posmatrao na Kalemegdanu, na terenima TK “Partizan” kako uspje{no igra sa Gligori}em. Ja sam i sam bio ~lan toga kluba mada ne

dugo. Gliga naravno igra dobar tenis, kao uostalom sve drugo {to radi, on dobro radi. Neki mangupi koji su takodje posmatrali taj prijateljski teniski me~ izmedju dvojice poznatih {ahista na kraju seta povika{e: “Gligo, sad ga odvuci na {ah i matiraj ga u {est poteza!” Vjerujem da je Sava umro od tumora na mozgu ali nisam siguran kad. Vidjao sam ga ~esto na turnirima ali nisam nikad s njim razgovarao. On je, kao i mnogi drugi iz ove knjige, sigurno bio dosta ozlijedjen drugim svjetskim ratom {to se ti~e {ahovske karijere. Igrao je dosta i na mnogim takmi~enjima. Online baza www.chessgames.com ima nekih 40 partija Save Vukovi}a medjutim prve 4 su o~igledno nekakve gre{ke ili ne~ija podvala. Siguran sam da Sava nije igrao 1922 sa Tara{om, [pilmanom, Grinfeldom i Semi{em. Kao i sa ostalim manje poznatim na{im majstorima internet ima vrlo malo podataka o Savi Vukovi}u. ChessBase u svom Mega Base 2004 ima ~ak 213 partija Save Vukovi}a. Prva partija, u ovoj bazi, mu je remi na simultanci sa prvakom svijeta Aljehinom u Beogradu 1931 godine. Ispada da je posljednja u Barceloni 1980 sa jo{ jednim svjetskim {ampionom Tigranom Petrosianom ali nije jasno da li je to isti Sava Vukovi} ili je ~ak i to neka gre{ka. Prema ovoj bazi Sava Vukovi} je igrao za Jugoslaviju na olimpijadi u [tokholmu 1937 godine. Sava je takodje koautor knjige “[ahovski Bukvar” sa dr. Petrom Trifunovi}em koja je ina~e objavljena i na slovena~kom jeziku pod imenom “[ahovska Za~etnica”. Iz bogatog opusa majstora Save Vukovi}a dajem ~etiri dosta nasumce izabrane partije: Trifunovi} je bio prvi na ovom {ampionatu Jugoslavije. Interesantan je zadnji trik crnoga nalik na partije ovih dana na internetu.

Bijeli: Sava Vukovi} - Crni: dr. Petar Trifunovi} [ampionat Jugoslavije, Ljubljana 1947 1.c4 c5 2.Sc3 Sf6 3.Sf3 d5 4.cxd5 Sxd5 5.e3 Sxc3 6.bxc3 e6 7.d4 Le7 8.Ld3 O-O 9.O-O Sc6 10.De2 Ld6 11.c4 De7 12.Lb2 b6 13.Se5 Lb7 14.f4 f5 15.Tad1 Tad8 16.Lc2 Lxe5 17.fxe5 cxd4

18.exd4 Db4 19.Tb1 La6 20.Ld3 Da4 21.d5 Se7 22.dxe6 Lc8 23.Lc3 Lxe6 24.Lb4 Tf7 25.Tfd1 Sc8 26.Lxf5 Te8 27.Lxe6 Txe6 28.Td8+ Te8 29.e6 Txd8 30.exf7 Kxf7 31.Tf1+ Kg8 32.De6+ Kh8 33.Dd5 Te8 34.Lc3 h6 35.Df7 Tg8 36.Dg6 Dc2 37.Dxc2 1-0 IM Stojan Puc je bio talentovan napada~ koji bi sigurno bio GM da igra u dana{nje vrijeme. Kotirao je bolje od S. Vukovi}a.

Bijeli: Stojan Puc - Crni: Sava Vukovi} [ampionat Jugoslavije, Beograd 1948 1. d4 Sf6 2. c4 e6 3. Sf3 d5 4. e3 c6 5. Sc3 Sbd7 6. Le2 Ld6 7. Dc2 O-O 8. b3 e5 9. cxd5 cxd5 10. Lb2 e4 11. Sd2 a6 12. Sa4 De7 13. Tc1 Se8 14. Sb1 f5 15. g3 Sef6 16. a3 Kh8 17. h4 Sg4 18. Lxg4 fxg4 19. Sac3 Sf6 20. b4 Le6 21. Se2 Sh5 22. Sf4 Lxf4 23. exf4 e3 24. Dc7 Ld7 25. De5 Df7 26. Tc7 Tae8 27. Dd6 exf2+ 28. Kxf2 Df5 29. Dxd7 Dd3 30. Dxg4 Te2+ 0-1 Slijedi pobjeda Save Vukovi}a protiv slavnog velemajstora Pirca sa jo{ jednog {ampionata Jugoslavije.

Bijeli: Sava Vukovi} - Crni: Vasja Pirc [ampionat Jugoslavije, Beograd 1952 1. e4 d6 2. d4 Sf6 3. Sc3 g6 4. Lg5 Sbd7 5. f4 c6 6. e5 Sd5 7. Sxd5 cxd5 8. De2 Da5+ 9. c3 dxe5 10. fxe5 a6 11. Sf3 Lg7 12. De3 Db6 13. O-O-O h6 14. Lf4 Sf8 15. Ld3 Se6 16. Kb1 Ld7 17. g4 Tc8 18. Ka1 Sc7 19. h3 h5 20. Sg5 Se6 21. Tdf1 Sxg5 22. Lxg5 hxg4 23. hxg4 Txh1 24. Txh1 Lxg4 25. Th7 Lf8 26. Df4 De6 27. Th8 Kd7 28. Lxg6 Dxg6 29. Dxg4+ e6 30. Dh5 Df5 31. Lc1 Dc2 32. Dxf7+ Le7 33. Th1 Tf8 34. Dh7 Tf5 35. a3 a5 36. Lg5 Tf1+ 37. Ka2 Txh1 38. Dxe7+ 1-0 Potonji velemajstor Mijo Udov~i}, koji je sebe zvao “tata mnogih kandidata” ovdje strada od majstora Vukovi}a.

Bijeli: Sava Vukovi} - Crni: Udov~i} Mijo [ampionat Jugoslavije, Beograd 1952 1. e4 e5 2. Sf3 Sc6 3. Lb5 a6 4. La4 d6 5. O-O Ld7 6. c3 Be7 7. d4 Bf6 8. Le3 Sge7 9. d5 Sb8 10. Lc2 Sg6 11. c4 Lg4 12. h3 Lc8 13. Sbd2 c5 14. Se1 O-O 15. Sd3 Sd7 16. a3 Lg5 17. De2 Te8 18. b4 b6 19. La4 Tf8 20. Tab1 Ta7 21. bxc5 Sxc5 22. Lc2 Lf4 23. Sxf4 exf4 24. Lxc5 bxc5 25. Sf3 Te7 26. Dd2 Tee8 27. Dc3 Se5 28. Sxe5 Txe5 29. Tb8 Df6 30. Tfb1 g5 31. Ta8 Dg6 32. Tbb8 Tee8 33. La4 Td8 34. Ld7 Lb7 35. Txd8 Bxa8 36. Txf8+ Kxf8 37. Dh8+ Dg8 38. Dxg8+ Kxg8 39. Lc6 Kg7 40. Lxa8 Kf6 41. Lb7 a5 42. f3 1-0 Vojin Vujo{evi}.

MILAN VIDMAR, MLADJI Cela porodica Vidmar igra {ah. Bra}a velikog majstora dr. Milana Vidmara: Ciril i Jo`e su vrlo jaki igra~i, dok je sin Milan ml. krenuo o~evim stopama. Igrao je dvaputa u Hestingsu (Engleska), na rezervnom turniru, a u Pragu 1931 g. na glavnom amaterskom turniru (prilikom {ahovske olimpijade) delio je prvu nagradu, ali izgubio me~ za naziv majstora. U borbi sa jugoslovenskim {ahistima, u Somboru 1933 g. bio je tre}i i ~etvrti, a na jubilarnom turniru Mariborskog kluba 1934 g. sedmi. Osvojio je prvenstvo ljubljanskih akademi~ara i tamo{njeg {ah-kluba. Na saveznom amaterskom turniru u Ljubljani pr. g. postao je majstor. * Po na~inu igre potse}a na svog oca, samo je manje energi~an i vi{e oprezan. Kao svi Vidmari dobro igra damin gambit. Precizno i fino vodi zavr{nice. * Igrano na nacionalnom amaterskom turniru u Somboru 1933 g.

DAMIN GAMBIT Beli: M. Vidmar, mladji - Crni: in`. Vajs

1. d2-d4 2. c2-c4 3. Sg1-f3 4. Lc1-g5 5. e2-e3

Sg8-f6 e7-e6 d7-d5 c7-c6 h7-h6

Dovodi damu u nezgodan polo`aj. Moglo se nastaviti sa Sbd7 6. Sc3, Da5 Kembrid`-Springs varijanta, ili Le7 6. Sc3, Se4 i f5 grade}i “Stoneval” (na engleskom: kameni zid).

6. Lg5 : f6 7. Dd1-b3!

Dd8 : f6

Sada crni ne mo`e, kao obi~no, da oponira sa Db6. Vr{i pritisak na protivni~ko damino krilo i ote`ava oslobadjavaju}e poteze e5 ili c5.

7. … 8. Sb1-c3

Sb8-d7 Lf8-e7

Isklju~uje damu i pokazuje te{ko}e crne pozicije. Nije i{lo d:c4 9. L:c4, e5 10. S:e5, S:e5 11. d:e5, D:e5 zbog L:f7+.

9. e3-e4 Beli, sa tempom, napreduje u centru, sve usled slabog polo`aja crne dame.

9. … 10. Sc3 : e4

d5 : e4 Df6-f4

Dama mora da luta i crni gubi vremena.

11. Lf1-d3 12. O-O 13. Tf1-e1

O-O Tf8-d8 b7-b6

Razvijanje Lc8 prestavlja uvek va`an problem u ortodoksnom daminom gambitu. U ovom slu~aju vide}emo, crni ne uspeva da ga dobro re{i.

14. Ta1-d1 15. c4-c5!

Lc8-b7

Spre~ava oslobodjenje crnog sa c6-c5.

15. … 16. Db3-c4

Df4-c7

Pretilo je b:c5, a da omogu}i event. b4.

16. …

a7-a5

Upereno protiv b4. Imalo bi ve}u snagu da je crni pri~ekao da beli povu~e b4. Trebalo je igrati Sf6 i Sd5, zauzimaju}i prepu{teno polje d5. Beli bi tada igrao Se5, {to je ipak manje opasno od partiskog nastavka.

17. Ld3-b1

Lb7-a6

Sve je uzalud ovaj lovac ne mo`e da dodje do izra`aja.

18. Dc4-c2

Sd7-f8

Da odbrani h7. Ne{to bolje je bilo g6.

19. Sf3-e5 20. a2-a3!

Ta8-c8

Dok crni La6 bije u prazninu, beli Lc1 ima sna`no dejstvo na

protivni~ko kraljevo krilo. Sada mu je otvorena i druga dijagonala a2-g8.

20. … 21. Lb1-a2 22. Se4 : c5

La6-b5 b6 : c5 Dc7-a7

U stisnutom polo`aju crni se kre}e u mestu, a beli je dotle spremio odlu~ni napad.

23. Se6 : f7! Opet jednom odlu~uje “klasi~na slabost” ta~ke f7.

23. …

Kg8 : f7

Nema ni{ta drugo. Na T:d4 dolazi opet 24. S:e6.

24. Sc5 : e6

Td8-d6

Ako S:e6 25. L:e6+, Kf8 26. Dh7!

25. Se6-c7+

Kf7-f6

26. Sc7 : b5 c6 : b5 27. Dc2 : c8 Crni predaje. Komentar V.V. : Za Vidmara mladjeg sam naravno znao ali nisam imao prilike da ga vidim u`ivo. Interesantno je kako se talenat ponavlja u nekim porodicama {to pokazuje da je nasljedni faktor ipak va`an. IM i in`enjer Milan Vidmar, mladji se rodio 16. decembra 1909 a umro je 1980 godine. Online www.chessgames.com ima 23 njegove partije. Chessbase naravno vi{e. Dobio je IM titulu 1950 i iste godine igrao za tim Jugoslavije koji je u Dubrovniku uzeo zlatnu medalju na [ahovskoj Olimpijadi. Pet godina kasnije je prestao da igra na ozbiljnim takmi~enjima. Mo`e se re}i da je ostao u sjenci svoga velikog oca i u profesiji i u {ahu. Evo jo{ jedne njegove partije: Bijeli: Juraj Nikolac - Crni: Milan Vidmar, mladji - Opatija 1953

1. Sf3 Sf6 2. g3 d5 3. Lg2 c6 4. b3 Lg4 5. Lb2 Sbd7 6. c4 e6 7. d3 Ld6 8. Sbd2 Dc7 9. O-O O-O 10. Tc1 Lh5 11. Tc2 Lxf3 12. Sxf3 dxc4 13. bxc4 Se5 14. Sd4 Sfd7 15. Lh3 Sc5 16. f4 Sed7 17. Sf3 Tfd8 18. d4 Se4 19. Dd3 Sef6 20. e3 Da5 21. Te2 Lf8 22. e4 Sc5 23. Dc2 Scxe4 24. Txe4 Sxe4 25. Dxe4 Dxa2 26. Dc2 La3 27. Tb1 h6 28. Dc1 Lxb2 29. Txb2 Da3 30. Lg2 c5 31. Dd2 cxd4 32. Txb7 Tab8 33. Se5 Txb7 34. Lxb7 Dc3 35. De2 d3 36. Dh5 Da1+ 0-1 Vojin Vujo{evi}.

OSTALI SAVEZNI MAJSTORI Dr. Aladar Erdelji, iz Sombora, pobedio je na Prvom nacionalnom amaterskom turniru u Celju 1921 g., ispred sada{njih internacionalaca Keniga i Vukovi}a. Kasnije se otselio u Madjarsku, gde je katkad igrao u izabranom timu Budimpe{te. *

Suboti~ki advokat dr. Mirko Djerdj bio je prvi na saveznom amaterskom turniru u Subotici 1925 g., ispred in`. Fajera i dr. Singera. Igrao je u na{em timu, na ~etvrtoj tabli, na medjudr`avnim utakmicama u Budimpe{ti 1926 g. Poslednjih godina vi{e ne igra {ah. * Vara`dinski {ahista dr. Sadi Kalabar postao je majstor u Ljubljani 1926 g. Zauzeo je prvo mesto u A-grupi nac. amaterskog turnira, a zatim pobedio prvaka B-grupe Kostu Ro`i}a sa 2:0. Na {ahovskoj olimpijadi u Londonu 1927 g. igrao je u na{em timu. Pro{le godine na nac. majstorskom turniru u Beogradu, nije dobio nijednu partiju i zaostao na poslednjem mestu. * Adolf Vogelnik, talentovani mladi igra~ iz Ljubljane, ve} se istakao na saveznom turniru u Ljubljani 1926 g. Kada je na zagreba~kom turniru 1929 g. Nedeljkovi} zbog bolesti istupio, izbio je Vogelnik na ~elo i sa lepim rezultatom postao majstor. U prvenstvu Ljubljane 1930 g. zauzeo je tek peto mesto. Otad ga vi{e nismo videli na javnim utakmicama.

__________ Komentar V.V. : Dok su majstori navedeni ranije ostavili ve}i trag za sobom ova zadnja grupa je to u~inila u mnogo manjoj mjeri i uglavnom je ostala nepoznata {iroj publici. Ipak svi {ahisti spomenuti u ovoj knjizi i mnogi drugi koji su ostali anonimni su udarili temelj budu}oj {ahovskoj velesili Jugoslaviji. Moje je li~no mi{ljenje da su ti dani pro{li te da ni zajedno ni odvojeno {ah na prostorima biv{e Jugoslavije ne}e vi{e nikad, a u svakom slu~aju za jo{ vrlo dugo, do}i na onaj stari nivo i ugled koji je jednom u`ivao. Vojin Vujo{evi}.

JAKI AMATERI Ima amatera koji su po snazi vrlo blizu nacionalnim majstorima. ^esto su ih samo neke sporedne okolnosti spre~ile da dodju do izra`aja. Tako,

doajeni svih jugoslovenskih {ahista: Nikola Konjovi} iz Sombora i Jakov Ovadija, advokat iz Beograda, nisu imali prilike da igraju ba{ u doba njihove najbolje snage. Zanimljivo je nabrojati one kojima je majstorstvo izmaklo u poslednjem trenutku: Kramer i Furlani bili su u Novom Sadu 1923 g. zajedno sa ]iri}em prvi, ali imali slabiji uspeh prema pobednicima; Ro`i} je pobedio u B-grupi Ljubljanskog turnira 1926 g. ali izgubio odlu~ni me~ sa Kalabarom; In`. Fajer i dr. Singer imali su, dvaputa, samo pola manje od prvaka. Danas imamo mnogo odli~nih {ahista, od kojih }e budu}i savezni amaterski turniri izabrati novog majstora. Svaki na{ centar ima ponekog “majstorskog igra~a” (od nema~kog izraza “majster{piler”). Da nabrojimo samo neke: u Beogradu su Izvekov, Petrovi}, Savi} i Juri{i}; u Zemunu Matvejev i dr. @ivanovi}; u Skoplju in`. Poljakov; u Novom Sadu Kul`inski i Rajkovi}; u Zagrebu in`. Tekav~i}, Filip~i}, dr. Dumi} i dr. Braun; u Ljubljani Gabrov{ek, Prajnfalk i Siko{ek; u Mariboru Poljanec i prof. Stupan; u Doboju dr. Pravdi}; u Splitu Popovi}; u Banja Luci Pavli}; u Ba~koj Palanci Reseli, i jo{ mnogi drugi. Svi zajedno stvaraju snagu jugoslovenskog {aha! Komentar V.V. : Za knjigu objavljenu 1936 je interesantno da uop{te ne spominje niz igra~a koji su ve} bili poznati par godina kasnije a pogotovo poslije drugog svjetskog rata kao na primjer dr. Djordje Berner, Braslav Rabar, i naravno kasniji {ampion Svetozar Gligori} i mnogi drugi. Vojin Vujo{evi}.

SADR@AJ:

SADR@AJ: strana Predgovor Uvod Internacionalni majstori Dr. Milan Vidmar -

-

-

-

5 7 9 11

Dr. Vidmar – Dr. Tartakover Bora Kosti} Kosti} – Ilja Dr. Ljudevit Astalo{ Mizes – dr. Astalo{ Vladimir Vukovi} Vukovi} – dr. Vajda Mirko Kenig Kenig – Idn Raud Vasja Pirc Pirc – [pilman Dr. Petar Trifunovi} Solin – dr. Trifunovi} Dr. Tihomil Drezga Dr. Drezga – Hensid i Fic Patrik Nacionalni majstori Stevan ]iri} V. Vukovi} – S. ]iri} Ozren Nedeljkovi} Filipovi} – Nedeljkovi} Vasilije Tomovi} Tomovi} – dr. Astalo{ Bora Tot Tot – dr. Trifunovi} Mirko [rajber Avirovi} – [rajber Mirko Breder Kosti} – Breder Sava Vukovi} N. Sokolov – S. Vukovi} Milan Vidmar, mladji M. Vidmar, ml. – in`. Vajs Ostali savezni majstori Dr. Aladar Erdelji Dr. Mirko Djerdj Dr. Sadi Kalabar Adolf Vogelnik Jaki Amateri-

__________

-

14 17 23 34 42 47 51 57 70 74 77 80 84 86 91 96 98 103 107 108 112 113 116 116 116 116 117 118

27 30 36 40

54 60 63 67

91 102

_______________ CENA 20 dinara Komentar V.V. : Sadr`aj je tu za slu~aj da neko ko `eli da ima kompletnu originalnu knjigu ima i taj dio. Vojin Vujo{evi}.