Musko Zenski Odnosi 10

Muško ženski onosi Partnerska komunikacija

• čest često o se deš dešav ava a da su upr uprav avo o ove ove raz razlilike ke razlog nerazumevanja između partnera u emotivnim vezama. Prikazaćemo sada muške i ženske načine shvatanja određenih aspekata komunikacije koji su uobičajeni uzrok stvaranja „razdora“ među partnerima.

Shvatanje bliskosti • Žene obično imaju potrebu za razgovorom, kada razgovaraju sa nekim o svojim problemima i

dubokim intimnim doživljajima one osećaju najveći stepen bliskosti, osećaju da su cenjene i podržane ako ima ko da ih sasluša. • Muškarci sa druge strane imaju izuzetnu potrebu za sopstvenom nezavisnošću, i teško „puštaju“ druge da ulaze u svet njihovoh intimnih doživljaja, teže pričaju o tome da imaju probleme i teže ih dele sa partnerkom-žele da sami izađu na kraj sa tim.

Rešavanje konflikta • Obično kada nastane problem žene žele odmah da ga reše misledi da ako se problem ne reši odmah onda de ougovlačenje doneti nove probleme. Kada primete da partner olaže diskusiju tumače to kao da njima nije ni stalo do njih.

•

Sa druge strane, muškarci žele da olože vreme rešavanja konflikta kako bi se osedali da oni na neki način učestvuju u tome po sopstvenoj volji a ne zato što ih je partnerka na to primorala.

Shvatanje svađe • Žene misle da se nesporazum mora izgladiti po svaku cenu jer će to uticati na njihov odnos-ako se odnos ne izgladi doći će do distanciranja i šansa za uspostavljanje bliskosti je sve manja. • Sa druge strane muškarci ne vole svađu,

svađa izaziva neprijatna osećanja koja bi oni da zaobiđu. Obično se osećaju da je najbolje da nisu tu kada svađa otpočne.

Stilovi slušanja • Žene misle da ih muškarci uopšte ne slušaju, jer da ih stvarno slušaju oni bi određenim gestovima to i pokazivali. • Međutim, muškarci čak i ako ćute oni slušaju ali nekad nemaju odgovore na sva pitanja koje im partnerka postavi pa i ne

odgovore ništa već odlože za kasnije ako im nešto padne na pamet.

 Izražavanje emocija • Kada se žena razbesni ili traži da se neke stvari raščiste to muškarci mogu da protumače kao gunjđanje, preteranu emotivnost, agresiju pa čak i kao histerično ponašanje. • Sa druge strane sebe smatraju racionalnim u rešavanju bilo kakvih problema dok to žene protumače kao njihovu nesposobnost da izraze svoje emocije, a na kraju pomisle da oni i nemaju nikakve emocije.

Kompromisi • Praveći kompromis i popuštajući svom partneru žene misle da tako doprinose vezi, da unapređuju odnos. • Muškarci često kompromis i popuštanje sa njihove strane vide kao nešto što je negativno jer tako pokazuju da nisu „pravi muškarci“ već neke marionete sa kojima može da se manipuliše.

• Veliki broj stručnjaka koji se bave partnerskim odnosima složili su se da otvorena komunikacija predstavlja ključ uspešne veze. U jednoj od studija sprovedenoj na 750

parova u konfliktu, utvrđeno je da najčešće navođeni razlog za razmišljanje o raskidu  jeste nedostatak komunikacije i stalne svađe. Veliki broj razvoda češće je posledica nekonstruktivne komunikacije nego

nedostatka ljubavi između partnera.

Utvrđivanje nekonstruktivnih komunikacijskih obrazaca

• Preterana generalizacija: Iznošenje „ti uvek“ ili „ti nikada“ tvrdnji? • Nazivanje pogrdnim imenima ili korišćenje stereotipnih izraza: Da li svog partnera zovete „sebičnim đubretom“ ili „muškom šovinističkom svinjom“ ili „histeričnom ludačom“? • Da li uporno čačkate po prošlosti naročito onda kada se dogodilo nešto što ne može da se promeni? • Da li nedeljama sakupljate nezadovoljstvo sve dok  jednog dana ono ne prokulja iz vas u vidu snažne eksplozije izazvane naizgled bezazlenom sitnicom?

• • • • •

Ne uvažavate osedanja ili mišljenja jedno drugomepoklapate jedno drugo i naturate samo svoje mišljenje. Bavite se istim starim optužbama i raspravama bez ikakvih novih informacija i provere da li vas je partner shvatio. Nastojite da drugome nabijete osedaj krivice, koristedi se manevrima tako što izigravate žrtvu. Bes, mržnja i očaj vas potpuno preplave. Vičete i vrištite, prekidate partnera ili govorite istovremeno sa njim, demonstrativno napuštate sobu, tonete u tišinu. Da li koristite „optužujude ti“ tipa „Ti me ne voliš“, „Ti mi uvek činiš to“ ili „Ti nikada ne slušaš“?

Kakva je komunikacija između funkcionalnih parova?

•

Funkcionalni parovi u stanju su da jasno efinišu predmet razgovora i a se slože da imaju problem, daostanu skoncentrisani za vreme diskusije, da saslušaju i potrude se da

shvate mišljenje jeno rugog.

Konstruktivna komunikacija • •

Razmišljajte racionalno Jasno definišite problem i potrudite se da konstruktivno razgovarate o njemu

• Počnite sa iznošenje sopstvenih osećanja (ne uverenja niti mišljenja). Važno je da kritika bude u formi „ja izjave“ a ne „ti •

izjave“. Navedite specifično ponašanje i to kratko i sažeto. Na primer:

„Tužna sam kada vidim da već nedeljama nemamo seks i kada god ti priđem ti nisi raspoložen/a“ • Dajte konkretan predlog za promenu. „Volela bih kada bi me sledeće nedelje iznenadio sa nekom seksualnom inicijativom, čak i ako nisi preterano raspoložen/a“ • Navedite posledice u pozitivnim terminima. „Ako bi ti to uradio, ja bih se dobro osećao/la zato što se trudiš da uradiš nešto što meni mnogo znači.“ Umesto da iznosite pretnje šta će se sve katastrofalno desiti ukoliko se on/ona ne pokori vašim zahtevima.

Asertivna komunikacija • Asertivnost je oblik ponašanja koji porazumeva slobono izražavanje svog mišljenja, osedanja i uverenja ali na način koji  je socijalno aekvatan i ne ugrožava prava i vrednost drugih.

Asertivne dozvole •

1. Dozvoli drugim ljudima da budu samoodgovrni. 2. Ne traži od drugih da ti se dopadnu. 3. Ne traži od drugih da ti se pravdaju zbog sopstvenih izbora. 4. Dopusti drugima da sami postave granicu u odnosu na tebe, da te odbiju. 5. Pusti drugoga da se predomisli. 6. Dozvoli drugome da je pogrešiv i sam za to odgovoran. 7. Dozvoli drugom da ne zna i da nije vidovit. 8. Ne insistiraj da se drugi ponašaju logično, ili prema tvojoj logici. 9. Ne traži od drugih ljudi, ma koliko se poznavali, da ti čitaju misli. 10. Dopusti drugom da bude nezavisan od tebe (autonomna ličnost). 12. Ne manipuliši odbacivanjem i naklonošdu kako bi kontrolisao druge.

Šta se u komunikaciji računa • •

VERBALNO 7% - reči koje koristimo VOKALNO 38% - način na koji koristimo reči –

ton, jačina, visina, isticanje reči

•

VIZUELNO 55% - govor tela koji uvek prati

svačije izlaganje

Asertivni ljudi: • • • • • • • • • • • •

* češće od drugih dobijaju ono što žele * poštuju sami sebe i svoju energiju * znaju da se kontrolišu * znaju kako da saniraju stres

* veruju u mogućnost razrešenja konflikta i snalaze se u konfliktu * se ne boje da iskazuju svoje neslaganje

* imaju više poverenja u sebe i druge * razvijaju veći stepen odgovornosti, čak i u teškim situacijama * omogućavaju da podelimo pobedu * deeskaliraju situaciju

* su otvoreni za nova rešenja * pozivaju na međusobno poštovanje, čak i u konfliktu

Šta je suprotno o asertivnosti •

•

PASIVNOST podrazumeva nemogudnost izražavanja svojih misli, uverenja i osedanja na asertivan način. »Pasivna osoba« narušava svoja prava, ne poštuje svoje potrebe, ne postavlja granice u odnosu na druge ljude, u komunikaciji je nesigurna i anksiozna, često nije u stanju da preuzme odgovornost za svoje postupke; njen cilj je da zadovolji drugog i po svaku cenu izbegne konflikt. AGRESIVNOST podrazumeva direktno zalaganje za svoja prava i izražavanje misli, osedanja i uverenja na način koji je često neiskren, obično neadekvatan i uvek ugrožava prava druge osobe. Cilj agresije je, uglavnom, uspostavljanje kontrole nad situacijom i ljudima, demonstracija modi, dominacija i postizanje pobede nad drugom osobom.

• • •

Asertivnost – ja sam važan, ti si važan. Agresivnost – ja sam važan, ti nisi važan. Pasivnost – ja nisam važan, ti si važan.

Asertivna prava •

PRAVO NA SAMOODGOVORNOST - Imaš pravo a samostalno procenjuješ

sopstveno ponašanje, misli i emocije i a preuzmeš ogovornost za njihovo javljanje i posledice koje one imaju po tebe.

•

2. PRAVO NA NEPRAVDANJE - Imaš pravo a ne aješ razloge ili izgovore

kojima bi opravao svoje ponašanje. Ako mi biramo i ogovaramo za svoje postupke pravanje je izlišno. Kaa nastojimo a se rugim ljuima opanemo, ona se često izvinjavamo i pravamo zbog onoga što jesmo. • 3. PRAVO NA GRANICE - Imaš pravo a sam suiš o tome a li si ogovoran za rešavanje problema rugih ljui. Nisi užan a uvek pomažeš rugima u rešavanju njihovih problema ukoliko to ne želiš (pažnja: i rugi ljui su samoodgovorni za svoje postupke)

• 4. PRAVO NA PROMENU MIŠLJENJA – PRAVO NA RAST. Imaš pravo da se preomisliš. Promena mišljenja je zdrava i normalna. Otpor ka promeni mišljenja, stavova i uverenja najčešde je izraz krutog mišljenja ili socijalne anksioznosti (osoba se plaši da de je drugi

•

ljudi proceniti kao nedoslednu, kao osobu slabog karaktera). 5. PRAVO NA: “TAČNO, POGREŠIO SAM” - Imaš pravo da praviš greške i bueš odgovoran za njih. Nedavanje prava na grešku je negiranje mogudnosti da iskustveno učimo i “rastemo” kroz prihvatanje odgovornosti i dalje slobodne izbore. Pogrešiti ne znači biti pogrešan. Čovek je uvek vredan, greši se samo u postupcima.

• PRAVO NA “NE ZNAM” – PRAVO NA SAZNAVANJE - Imaš pravo a kažeš: ''Ne znam.'' Jenim jenostavnim „Ne znam, objasnite mi“ pozivamo rugoga na komunikaciju. Kao ljui nismo u mogudnosti sve a znamo i ne trebamo o sebe to a očekujemo. • 7. PRAVO DA SE NE DOPADNEM - Imaš pravo a ne komuniciraš sa ljuima rukovoedi se isključivo time kako se oni osedaju ili de se osedati, a ne zavisiš od naklonosti drugih ljudi po svaku cenu.

•

8. PRAVO NA SOPSTVENU LOGIKU - Imaš pravo a bueš nelogičan pri

onošenju oluka. Ono što je nama logično ne mora biti i rugoj osobi. Naše je pravo a sami procenjujemo značaj i vrenost onog čemu težimo, preuzimajudi ogovornost za sopstvene izbore.

• PRAVO DA NE RAZUMEM, DA MI NIJE JASNO - Imaš pravo da kažeš: ''Ne razumem'' (tuđe želje, mišljenje, očekivanja, potrebe). Koristeći i braneći svoje pravo da ne razumemo, mi zapravo pozivamo drugu osobu na otvoren dijalog, na

mogućnost da zajedno dođemo do boljeg razumevanja. • 10. PRAVO DA BUDEM SOPSTVENI SUDIJA - Imaš pravo da kažeš: ''Baš me briga“ da budem savršen prema bilo čijoj definiciji. Ovo pravo uključuje primenu mnogih prava zajedno.  Ako smo prihvatili odgovornost za sebe, ono što mislimo, govorimo i činimo – znači da odbijamo da budemo pasivne kreacije okoline i drugih, da se odlučujemo na sopstvene izbore, odbijajući da se osećamo krivim, dužnim ili lošim ako nismo po tuđoj meri savršenstva.

Senvič poruka •

ASERTIVNI UVOD Ja mislim, osedam, želim… (Htela sam da razgovaramo o nečemu što mi je važno)

• PLUS NA LIČNOST (Ti si moj dobar prijatelj)

•

MINUS NA PONAŠANJE (Ali mi smeta što zaboravljaš da mi vratiš pozajmljeni novac)

• • • •

PREDLOG (Voleo bih da poštuješ naš dogovor) PROVERA (Šta ti misliš o tome? Šta ti kažeš na to?)

UZROCI NEASERTIVNOSTI ili zašto se neasertivno ponašamo? 

• -

STRAH DA NE RAZOČARAMO DRUGE Bojimo se tražiti ono što želimo, onosno obiti ono što ne želimo, jer demo nekog naljutiti, razočarati

• STRAH DA NE BUDEMO ODBAČENI -

Više je posleica našeg reagiranja, nego same situacije ( ka ostajemo bez posla, ka bivamo ostavljeni,…)

• NEPOTREBAN OSEĆAJ ODGOVORNOSTI ZA TUĐA OSEĆANJA -

U onošenju oluka o vlastitom životu, često mislimo o tuđim osedajima i ponašanjima, što je ispravno, ali u razumnoj meri ( a ne kako se često ogađa “ne mogu prihvatiti bolji posao u rugom grau, jer kako de moji roitelji bez mene”,..)

• PREDRASUDE O NAŠIM LJUDSKIM PRAVIMA  primjer:

-

Ne smem pogrešiti. Tek sam ošla na novo rano mesto. Sve su oči uprte u mene.

•

NEDOSTATAK SAMOPOUZDANJA

-

Mnogi misle a moraju biti agresivni ako žele a ih se shvati ozbiljno. Samopouzanje i samouverenost olaze o ponižavanja rugih, otvoreno ili koristedi sarkazam i posmeh. Osedaj ljutnje aje im osedaj kontrole. Ljutnja je često maska za ruge osedaje kao što su strah i zabrinutost.

-

Asertivno prihvatanje kritike •

ASERTIVNO SLAGANJE (Tačno, pogrešila sam. Moja

greška je... + prelog rešenja situacije) • DELIMIČNO SLAGANJE (prevođenje kritike na jezik ponašanja, raz-emocionalizovati pomodu empatije, pomak ka konstruktivnom rešenju, ostati u komunikaciji)

• • •

ASERTIVNO RASPITIVANJE ( praviti se lud) IZBEGAVANJE MANIPULACIJE ASERTIVNO ODLAGANJE (kada nema predpostavki za komunikaciju)

•

Asertivna komunikacija primenljiva je u svim

onosima koji su nam važni • Asertivnost kao komunikacijska veština se uči!