Mrsne Price

Džepna knjiga , Beogradskog izdavačko-grafičkog zavoda

DŽEPNA KNJIGA

BELETRISTIKA

MRSNE PRIČE EROTSKA, SODOMIJSKA I SKATOLOŠKA NARODNA PROZA Prikupio i izdao FRIDRIH S. KRAUS Priredio i izabrao DUŠAN IVANIĆ

BEOGRADSKI IZDAVAČKO-GRAFIČKI ZAVOD

Naslov izvornika Jahrbiicher fiir Folkloristische Erhebungen und Forschungen zur Entwicklunggeschichte der geschlechtlichen Moral, Leipzig, I, 1904 — IX, 1912. Siidslavische Volksiiberlieferungen, die sich auf den Geschlechtsverkehr beziehen. I, Erzahlungen. Gesammelt, verdeutscht und erlautert von Dr. Friedrich S. Krauss.

1 RASTI, RASTI, DOK JA RASPAŠEM TKANICE!

(Poslovično)

Udala se vrlo mlada devojka. Kad je bilo prve večeri, ona legne u krevet pa rekne mladoženji, koji se svlačio: »Ja sam još mala. Moja majka kazala da me ne diraš dok ne porastem!« Nato će mladoženja: »Rasti ti, rasti, dok ja raspašem tkanice!« 2 MALOLJETNA UDAČA! Imala mati udovica ćerku, ali još po majčinom mišljenju maloljetna i nejaka za jebavanje. Ali ju ipak jedan momak od matere zaprosi. Mati se izgovarala da je cura još nejaka, ali pošto je momak bio zgodan i od dobrog soja, ona ga ne čedne odbiti, već ugovori sa momkom da će ona njega držati za kurac kad prvi put stane jebavati i da će ona pomalo popuštati, dok ćeri dosta bude, jer da se ona boji da joj on ne bi ćer razormio. Momak na taj predlog pristane. Kad je momak prvu večer počeo curu jebavati, bila je tu njezina mati, koja je momka uzela za kurac te iz šake samo glavić pomolila i rekla momku da za prvi put samo glavić utera. Kad je on glavić utero, reče cura: »De, mamo, popusti još i vrat!« Kad je ona puštila vrat, reče cura: »Ded, mamo, pusti još teke!« Ona pušte do polovine kurca, a cura reče: »De još teke!« Pa »Još teke!« dok nije sav kurac ušo. Onda cura zaintači: »Pušti, mamo, još! pu[5]

šti, mamo, još« A ona reče: »Bome, sinko, ne ima više!« A cura materi odgovori: »Idi, nesretnice jedna! Čula sam ja već odavna od babe da sve što u tvoje ruke dođe nema berićeta!« 3 KAKO JE VLAŠKI PROTO PRODIKO A ZVAO SE DUKA Vi rišćani gorji ste nego kršćani! Vi idete, lešnjake berete, tamo se jebete a Duku ne zovete! A1 kad dode muka, onda: »Ajde, Duka!« al moj kurac, onda ja neću! Ukrali ste zvono iz crkve. Sad zvonite mojim kurcem! Pa još sam opazio u žitu da ste napravili pet jebališta. Ako se vi ljudi toga nećete okaniti, onda ću ja sam napraviti devet. Jeste 1 me sad razumili, da vam jebem mater, vi nezahvalnici!

neće da vrati, rekoše zetu: »Ej zete, zete, ti nam lepo jeba mater!« (to što su zaklali jagnje). — »Nisam znao, Boga mi, ja sam mislio, moja žena!« 5 KNEZA MILOŠA PORUKA VUKU Zavadio se knez Miloš sa Vukom Karadžićem, pa Vuk pobegne u Zemun. Knez Miloš pošlje neke svoje činovnike u Zemun i rekne im: »Idite onom šantavom Vuku i reknite mu da mu jebem mater!« Činovnici šta će, već odu, nadu Vuka i reknu mu: »Gospodine Vuče, kazao gospodar da ti reknemo da ti on jebe mater!« »Gospodaru čast i poštovanje, a jebem vama i oca i mater!« Činovnici se vrate, a knez ih zapita: »Šta kaže Vuk?« » Vuk kaže: Gospodaru čast i poštovanje, a vama jebem i oca i mater!« »Pravo i ima čovek, što ga uznemirivate!« odgovori knez.

4 ZET U TAZBINU Dode zet sa svojom mladom kod tašte u goste pa pošto noći nekoliko noći i ne mogade od ukućana da jebe svoju mladu nijednu noć, to se reši doveče te kaže svojoj mladi: »Čuješ, ženo, ja već ne mogu više da trpim! Hteo sam noćas doći kod tebe, no sve me stra da ne pogrešim na taštu. Nego da ne bi pogrešio, ti doveče nemoj da svlačiš čarape. Tako ću ti poznati noge!« A tašti se jebalo pa to čuje pa i ona ne izuje čarape. Zet ga naoštri i kako je prvo naišao na taštu, on joj zakra. Kad u jutru on se povali kod žene, a ona se upropasti. »Ej, veseli čoveče, pa ti si naju a nisi mene!« Ovaj sad nagne da ide kući, sramota ga da sedi pošto je jebo taštu i opremi se sa ženom i pođu. No šuraci, koji su već išli sa livade, zaklali jagnje i poneli kući da časte zeta i danas, ali ovaj se ne vraća. »I sedi, zete, i sedi, ako Boga znaš!« »A ja!« ovaj pravo kući, a šuraci kad videše da se ovaj []

6 JEBENI PRVI NOVEMBAR Vozio seljak popa, a bilo gadno vrijeme, put zločest i tako zaglibiše kola u blatu, te niti makac! Seljak ne smijuć psovat ljutio se, jer je pop odostraga, a konji bez vike i kletve samo bičem nisu htjeli da dobro potegnu. Seljak se okrene popu te mu reče: »Gospodine parok, Boga mi, drugačije neće biti, moram da psujem, jer nećemo iz ovoga blata izmaći!« Pop ga ukori te mu reče: »Der ti, sinko, samo bičem malo, a ja ću se pomoliti!« Pop molio i molio, a seljak konje natukao, a konji mjesto da potegnu, strigli samo ušima. Kad potrajalo odulje i seljaku dodijalo reče: »Gospodine, nije fajde! Ta molitva ne pomaže. Već deder vi sjedite pa začepite uši, a ja ću kako znadem!« Pop videć da drugačije nije, sjede i reče: »Samo, sinko, nemoj jako!« Sad stade seljak priteg[]

nuvši uzdom, bičem mahnu pa: »Da vam jebem cent bogova mrcinskih! Hic! Jebem vam, ko vas gradio! jebem vam ko vas pravio! Pa zar nećeš, doro, rido! Ta jebem ti prvog novembra, valaj hoćeš!« Uz tu buku konji potegoše pa hajd kasom dalje. Kad su bili već na dobrom putu, upitaće ga pop: »Ama, sinko, zašto ti ono psuješ prvog novembra? Zar ne znaš da su na prvog novembra Svi sveti?!« »Ta ja to znadem pa baš zato sam i opsovao; jer kad bi ja bio gotov, kad bi ja svakog sveca zase jebo? A tako sam ja nje sve najedanput, pa jebeni odma i pomogoše! Ista taka je i moja žena. Ako ju danas pojebem, tri dana raj u kući. Ako li trudan ne jebem, onda zlo! Tako je, moj gospodine, to ja znadem! 7 KOJ TI JE KURAC? Pitali jednom Vuka Karadžića, kao najboljeg poznavaoca narodnog jezika i života, kako bi se reklo nekome koji nije raspoložen, na pravom narodnom jeziku umesto običnog izraza: „Šta ti fali?" — Koj ti je kurac? — beše njegov odgovor. 8 MOŽE I TAJ KURAC BITI! Banaćani vrlo često upotrebljuju u svome govora skoredne i sramotne reči, mada nikad nemaju namere da koga time vređaju. Reknu tek onako uz reč, a i ne znaju da su kazali nešto što je neučtivo. Tako dođe jedanput jedan ostariji Banaćanin vladici da traži blagoslov za svoga sina, da se može oženiti, jer još nije imao dovoljno godina, koliko se po zakonu traži za ženidbu. Kad ga vladika vide u predsoblju, upita ga: — Što si ti došao, prijatelju?

[]

Banaćanin se malo zbunio, pa se jedva seti da rekne, okrećujući šubaru u rukama: — Pa došao sam za taj kurčin blagoslov, vaša svetosti! — Čuješ ti, prijatelju! — oseče se vladika na nj — ti moraš biti učtiv kad sa mnom govoriš, a ne smeš upotrebljavati bezobrazne reči, jer ću te dati uapsiti! — Može i taj kurac biti! — odgovori bezazleno Banaćanin. 9 NEĆE KUM DA PLJUNE Pri krštenju je običaj da pljune kum uroka radi na kumčeta. Neki kum nije to nikako hteo da uradi. Reče mu popa: »Pljuni, kume, preko deteta!« Neće on. »A zašto? Ne moraš istinski da ga opljuneš, nego tek uroka radi.« »Neću, bogme, jer kad pljunem, hoćeš da rekneš: Na kur!« 10 SVIRATI KURCU »Ne sviraj kurcu«, rekne se kad se hoće ko da naruži što drobi koješta. Priča se kako je neko nekoga pitao: »Šta radiš!« »Sviram kurcu«, rekao je onaj. »Pobro, kad odsviraš svome, dođi pa odsviraj i mome!« 11 STIDLJIVA DEVOJKA Sluškinja dođe gazdi i javi mu da je momak presekao sikirom kravi ono što joj visi ispod pizde. — Pa što ne kažeš rep? — upita je gazda. — Sramota me! — odgovori devojka stidljivo.

[9]

12 VALJA TRIPUT GUZICU OZNOJITI!

(Uzrečica)

Udala se devojka iz dobre kuće za valjana momka opet u dobru kuću i znajući da joj je svekar udov, htela je svakako da mu se umili pa prve nedelje kad je došla u kuću, umesi svekru pitu. Svekar poče jesti pitu, ali mu se ne dopade te reče snasi: — E, moja snajo, testo za pitu treba dobro umesiti, valja triput oznojiti guzicu, pa da pita bude slatka! — Zapamti to snaha pa iduće nedelje počne opet mesiti pitu. Dok je god gnječila ono testo, svaki čas se pipala za stražnjicu da se uveri da li se je oznojila. Tako ti ona umesi i ispeče pitu pa je iznese svekru na ručak. Svekar okuša pitu i osobito mu se dopade te pohvali snahu. — E, moj babo! — reče snaha zadovoljna što se svekru pita dopala — da ti znadeš koliko sam se puta meseći pitu pipkala za guzicu, da vidim je li se oznojila, ne bi se čudio, što je pita tako slatka! 13 TO ZAHTEVA UČTIVOST! Vozio Banaćanin vladiku, ali kako je pušio neki kratak duvan, to je vetar sav dim nanosio na vladiku te je ovaj svaki čas kijao. Čim bi vladika kinuo, Banaćanin, koji se zvao Gavra, okrenuo bi se vladici i kazao bi mu: »Na zdravlje!« Dosadi se vladici, em kija em mora uvek da odgovori Banaćaninu sa »hvala!« na njegovo »na zdravlje« pa će mu reći: — Čuješ, Gavro, ne kijam ja što mi se kija, već od tvog rđavog duvana. Zato mi ne moraš svaki čas vikati: »Na zdravlje!« [ ]

— E, vaša svetosti, možete vi i od mog krasnog kijati, ja vam moram opet kazati »na zdravlje!« To učtivost zahteva! 14 A KOJA GOVNA VOZIM JA?! Vozio Banaćanin vladiku pa sretne na mestu gde je put bio prilično uzak drugog kočijaša, takode Banaćanina, koji je vozio đenerala. Onaj što je vozio đenerala, zvao se Pera, a onaj što je vozio vladiku, zvao se Panta. — Skreni s kolima! — reći će Pera. — A zašto ja da skrenem? — upita Panta. — Što ti ne bi skreno? — Pa ja vozim đenerala! — odgovori Pera ponosito. — A koja govna vozim ja? — ciknu ljutito Panta. 15 ČOVEK TRAŽIO MAGARCA Bio jedan čovek pa imao jednog magarca, pa mu nekud odvrlja od kuće. Pa onaj čovek onako tražeći tref i kiridžije. Upita ih: »Videste li đe mog magarca?« Onda mu kiridžije odgovore: »Eno ga u Srebrnici na kadiluku!« A one kiridžije mislili da je njegov magarac kadija u Srebrenici, kao što ga oni krijuć zovu. Onda oni čovek kaže: »Ja ću poznat ako bude moj, jer ja kako se kučim po torbi, on će doć, jer sam ga ja naučio na zob!« Onda oni čovek ode u Srebrnicu i dođe do onog kadije. Onda otvori vrata i kuči se po torbi. A kadija misleći da je neko donio mita, pa poteče kadija njemu, a on dokopa jular pa kadiji oko vrata i stane ga udarati: »Oklen ti tu, jebeno dupe, da sjediš na kadiluku, a moja djeca pomreše od zime. Nemam na

[ ]

čem da donesem drva!« Onda onog ispitaju što je i kako je on mislio i oproste mu kao budali. 16 JE LI MI ĆERKA TEŠKA? Došla punica zetu u pohode, a kći joj se baš dogodila u radnji na polju. Bio zet sam kod kuće pa sjeo uz ognjište i puši lulu. Rada bi punica znati oće 1 skoro biti babinje, pa je stid upitati zeta, već sve ona ko šalabazi, a on se gradio nevješt pa neće davje, razumije. Dosadi je pa će najedanput: »Boga ti, zete, ama je 1 ti moja ćerka teška!« »Bogami, s one strane s koje je ja dižem i nije!« reče joj zet. 17 KRUPNO GOVORE U starija vremena roditelji su prosili snahe za svoje sinove pa i brakove zaključivali, i ako se momak i devojka pre venčanja nikada nisu ni videli niti jedno drugo poznali. Jedanput se desi ovakav slučaj: Pođe zet prvi put u goste svojoj tašti. Kako nije znao sela gde je, a još manje gde je kuća njegove tašte, to naišavši na nekakvog šaljivčinu upita ga da mu ovaj to pokaže. Ovaj to jedva dočeka pa mu reče: »Kuća je tvoje babe na kraju sela a poznaćeš je po tome što pred kućom stoji direk, o čiji se klin veša torba.« Dalje ga šaljivčina upita da li zna kako treba da se vlada u tazbini i da li zna za drugi govor, koji vlada u selu njegove tašte. Kako ovaj pomisli da je zaista u tome selu drugi običaj i drugi govor te zamoli šaljivčinu da ga nauči kako će se vladati i govoriti, da se ne bi kod svoje babe orezilio. Šaljivčina mu reče: — Kad stigneš kući tvoje babe, a ti odmah nazovi boga pa priđi direku, koji je pred kućom i ako nema klina, ti provrti rupu, meti u nju klin i obesi svoje bisage. U tome selu ne zovu [ ]

lonac tim imenom, već ga zovu dupe, a ložicu kurac. Upamti samo to pa se ničega ne boj. Zet poslušavši šaljivčinu, čim uđe u dvorište babino reče joj: — Dobro veče, babo, pred kućom ti direk, izvrtim ti rupu, nabijem ti klin, obesim ti bisage! Baba se začudi ovakvom govoru, ali ponudi zeta u kuću i pokaza mu stolicu pored vatre, uz koju je vrio lonac sa jelom. Kako je jelo počelo da kipi, to zet reče babi: — Izmakni, babo, to tvoje dupe, dokle ga ja mojim kurcem promešam! Baba pomisli da je on lud i davši mu večeru isprati ga kući, rekavši mu da dođe prijatelj (brat zatnjev). Kad se zet vratio kući, reče bratu svome da se čudi dočeku kod babe, koja ga tako brzo isprati kući, rekavši mu da pošlje prijatelja. Kad je prijatelj otišao priji, ova ga presrete recima: — Kakav je, prijatelju, onaj moj zet! — pa ispriča sve što je govorio. Prijatelj saslušavši priju reče: — Istina je, prijo, on takav. Tako je i meni napravio komendiju. Ja jedanput taman uhvatio kobilu da jebem, a on ispade odnekuda, baci gunče pred kobilu te je poplaši te mi ona iskruti kurac i eto od tada mi kurac stoji krivo! — Kod ovih poslednjih reči prijatelj htede priji da pokaže da je u njega istina kurac nakrivo, ali ga ona isprati kući s molbom da pošlje priju (majku ove braće). Kad je prija došla po pozivu prijinom, ova joj se poče jadati kako je nagrajisala i sa zetom i sa pijateljem. Mati ovih u opravdanje njihovo reče. — Istina je, slatka prijo, da su takvi, ali im je i otac takav. Kad sam se udala za njega, ja sam mu donela malu picu kao svinjsko oko, a on ne htedne da je čuva, već guraj u nju danas, guraj sutra, dok mi je ne raširi kao tvoja usta! Tek sada vide baba da je nagazila s gorega na gore. [ ]

18 ĆUK MU ZA VRATILA

19 NE ZNA VLAH PO GOSPODSKI

Pošo zet u punice pa ga srete Ciganin i reče: »Mako ga, d j e ćeš?« A ovaj odgovori: »Oću u punice!« A Ciganin reče: »Povedi i mene, jer ti ne znaš kako se što zove; jako tamo se zove čanak pizda, kašika kurac, oči muda, vrata guzica!« Zet dode u punice, nazove boga i sjedne kod vatre, a punica kod vrata. Zet reče punici: »Zatvori guzicu, pukoše mi muda!« Punica bajagi napravi se nevješta. Zatim metnu sofru. Zetova svast sjede do njega, a kašika joj bila kratka drška. Onda reče zet: »Ja 1 primaknite svasti pizdu, ja 1 podajte joj dulji kurac, ja 1 da joj svoj dam!« Ovi budući da im je zet prvi puta kući došo naduraju i ne ćedu mu ništa kazati. Zet kad je pošo kući, reče svom puncu: »Dođi i ti k nama, da vidiš đe smo mi!« Za nekoliko dana dođe punac zetu pa se ispita sa prijateljem ocom njegova zeta i reče: »Zašto vi, prijatelju, ne svjetujete moga zeta, već naruži mi kućnu čeljad?« — Ovaj odgovori: »Ne moš, prijatelju, arsus se potrefio. Bijaše u mene vrana jedna kobilica, pa je istimari pa izvedem na đubre da jebem, a on nabije gunj na glavu pa poplaši; da ode kobila napreko, ode kurac upreko; već srećom ode kobila pravo, osta kurac zdravo!« Prijatelj pode kući, a zet reče: »Neka mi dođe punica, neka vidi đe je njezino dijete!« Matora punica podigne se i dođe zetu i svom djetetu. Onda počme razgovarati sa prijom (materom zetovskom). Onda će reći zetovska punica: »Prijo, zašto vi ovog moga zeta ne svjetujete? Omodine, kad je dolazio, svu mi je čeljad naružio u kući!« Prija joj odgovori: »Ne moš, ono je đavoska sorta. Kad sam za matorog došla, ćuk mu zavratila, pa ubi da odvrati, al ne more da odvrati!«

Zatvore Vlaha u aps što je njegovo pseto ujelo nekog, a on nije imao para da plati kaznu. Dode otac toga Via da moli kapetana kao vlas da mu puste sina. »A zašto ga uapsili?« upitaće ga kapetan. »A puj, gospodine, došlo kuče kao ti veliko pa ujelo jedno detence.« Kapetan ga odmah uapsi zbog uvrede. Eto dođe i žena prvoga uapšenika pa reče kapetanu: »Ako, ako si ga uapsio, a kažem ja njemu ne diraj vlas kao u ono što smrdi!« Uapsi i nju zbog toga kapetan. Dode ti sin mlađi onog staroga Via pa zatekne kapetana baš gde ruča nekakve kobasice. »Dobro što si ga uapsio; treba još da gi tučeš pa da sve seru onake sudžuke ko što ih sad jedeš!« Kad to vide kapetan da su svi udareni mokrom čarapom za vrat, pusti ih sve kući.

[1]

20 PUT U PIČKOVAC Za vreme ratovanja našeg s Turcima zapita u jednom selu u ratnim krajevima jednu seljanku neki Crni Žika, koji je bio poznat kao šaljivdžija i merak na ženske: »A boga ti, gdeno to beše Pičkovac?« Ali ovog puta naišao deli Žika na majstora, koji ga nasadi: »Eto idi pravo, pa pređi tu planinu, pa ćeš naići na selo Tulac; sedni tu na kurac pa ćeš doći u Pičkovac!« 21 ERKINE CURE Bile dvije cure u Erke pa Erka dođe u svojat. Svojat je zapitaju: »Kako ste? Jeste li zdravo?« »Zdravo smo, hvala bogu!« »E, jesu li cure kolike, božija ti vjera?« »A jesu velike. Pukla je Mandi do pojasa. Mandu mi svatovi prošukaju.« »A ko je prošuka?« »Prošuka je pop s Polica, Đuro knez s [15]

Kurčine i Novica s Guzova.« »Pa de ste ju velju nakastili dati?« »Navrla baba popu u Police, navrla cura Đuri na Kurčinu, navrla ostala porodica Novici u Guzove!« 22 JEBEŠ! Krenuo nekakav hodža u selo da traži slugu. Kad dođe u selo, sretne ga jedan pa ga upita šta traži. »Tražim slugu.« »Pa evo i ja tražim najma.« »A umiješ li oko konja i oko goveda raditi, vodu nositi, drva sjeći i goniti?« »Umijem.« »A kako ti je ime?« »Ime mi je Jebeš.« »Sve ti je, sinko, dobro, ama ti ime ne valja!« pa pođe dalje. Ovaj obješenjak, se brže-bolje preobuče, tako da ga nije mogao hodža upoznati pa opet preda nj i upita ga šta traži. Hodža mu odgovori kao i prvi put, a i on hodži. »Sve ti, sinko, begenišem, samo ti ime ne valja!« i pođe dalje. Ovaj se obješenjak opet preobuče pa opet pred hodžu. Tako ti je nekoliko se puta preoblačio, dok se hodži dodija te će mu: »Kad ste svi jebeši, hajde da se pogodimo!« I tu se pogodiše te ga hodža povede kući. Kad je kući došao, pita ga hođžinica: »Kako je slugi ime?« »Što ti je stalo za ime, neka radi dobro!« osiječe se hodža. Pošto hodžinici ne htje kazati ime slugi, to hođžinica upita slugu, a on joj reče: »Meni je ime Pička.« U hodže bila kći Fata. Ona upita mater kako je slugi ime, ali j o j ona ne htje kazati, te i ona upita slugu, a on joj reče: »Ima mi je Prokap.« Tu je taj sluga neko vrijeme ostao u službi i lijepo ih služio, da su svi bili zadovoljni. — Jedne noći udari velika kiša, a sluga se uvuče u sobu gdje je hodža sa hodžinicom i kćeri spavao pa na vrh hodžine kćeri. Ona zavika materi: »Mati, mati, na meni Prokap!« — »Pa ako je tu prokap, pomakni se na drugo mjesto gdje ne kaplje!« »Ama bona podigni se pa vidi!« Kada se hođžinica pridiže, [ ]

zavikaće: »Hodža, hodža, na našoj Fati Pička!« Hodža se nasmija pa će j o j »Ta bila je i jučer!« Ama podigni se, bolan, pa vidi!« Kada se hodža pridiže, zavika u čudu: »Jebeš, majku mu njegovu!« »Jebem, ja šta radim?« odgovori momče ravnodušno i nastavi božije oranje. 23 TRI LOVCA 1. U lov pošli Ante, Ente i Jebente. Naišao na njih zec te će oni na nj zajedno opaliti. Zeko zadobi smrtne rane te morade podleći nudome udesu. Oni pritrčaše k ranjenome zeku te se prepirahu čigov je zeko. Nesretni zeko zadobi nekoliko rana: u glavu, u trbuh i u dupe. Svak zahtijevaše, da bude njegov zeko. Ante ga pogodi u glavu, Ente u trbuh, a Jebemte u dupe (u guzicu)! 2. Kad su išli u lov Mite, Jate i Jebemte, umorili se pa Mite sedne na jedan panj, Jate na travi, a Jebemte pod ljeskom u ladu. Opaze zeca. Mite puca u glavu, Jate u trbu, a Jebemte u guzicu. 24 JAOJ, DA MI JE SAD MALO KURCA! Uhvatio iguinan mladu snašu po kecelji za pičku pa je samo gleda u oči. Ona se uze otimati i reče kalcanu: »Mani me se, kale, znam šta bi da ti je.« »Ne znaš, snašice!« »Znam, vala, ti bi da ti je malo pičke!« »Jok, dijete, nego, jaoj, da mi je sad malo kurca!« 25 ŠTA DJEVOJKA NE MOŽE REĆI Nekakav se đavolan razgovarao s đevojkom: »Dede reci, seko, kurac!« »Bog s tobom, brato, [ ]

kako bi ja rekla kurac!« »A dede reci, seko, muda!« »Bog s tobom, brato, kako bi ja rekla muda, kad nisam tela da reknem kurac?!« 26 POGINO DEDA S KURCA Vrla zadruga žito pa izišli na gumno svi, čak i deda. Još on nije hteo sedeti u hladu, nego hoće da radi s decom. Popeli ga na stog da svaljuje snopove. Pogleda on ozgo po svima pa se obeseli videći koliko je naroda: »Hvala Bogu, šta ih je! čitava ordija, pa sve to moji sinovi, moji unuci, deca moja! Sve je postalo od mojega jednog kurca! Baš je, vala, zaslužio, da ga poljubim!« Nagne se deko u veljoj milosti, ali suviše, te slete sa klizava stoga na glavu i prebi vrat. 27 BIJE NAS PUSTA GLASINA! Bio neki trgovac pa imao mladu i lepu ženu, i kako je bio postariji, nije bilo čudo što mu je žena bila bacila oko na slugu, koji je bio i mlad i zdrav i snažan. Jednog dana kad je gazda bio otišao svojim poslom, ona ugleda sa svojega prozora svoga momka gde sedi na suncu u avliji pa izvadio grdno veliki ud i meće na nj neke karike. Žena se uspali pa kako nikoga više nije bilo u kući siđe u avliju i došav do momka upita ga našto mu one karike? Momak odgovori: — Pa eto, bogatim ženama steram do prve karike pri vrhu, imućnima do srednje karike, a sirotima do najdonje! — E, dela meni do srednje! — reče mu gazdarica i odvede ga na sklonito mesto. Kad on poče da zbija, njoj se osladi pa viknu: — Teraj do donje! Bije nas pusta glasina, a huda smo ti sirotinja!

[1]

28 K A K A V JE KURAC! Djevojke pitale babe da im kaže kakav je kurac, a ona im reče: »Kurac je do petnaest godina kost, od petnaest do dvaest i pet godina kao žila, od dvaest i pet do pedeset godina kao meso, a od pedeset godina kao koža.« 29 OD ČEGA LI JE KURAC! Tri se ženske razgovarale o tome od čega li je muški ud. Prva rekla da je od kosti; druga da je od žile; treća da je od mesa. Kad su to ispričali jednom čoveku, upitaše ga kako je to moguće da tri ženske o jednoj istoj stvari tako razno misle. — Ništa razumljivije — odgovori ovaj. — Ona što je rekla da je od kosti, morala je biti i mlada i lepa i svakome se više dizao na nju nego na kakvu lošiju i zato joj se učinilo da je od kosti. Ona je druga morala biti i srednjih godina i srednje lepote pa nije mogla toliko da razdraži, te je zato i držala da je ud od žile. A ona je treća bila bez sumnje i stara i ružna pa je sasvim prirodno što je svaki ud kod nje bio kao i obično meso. 30 RASPIJA ZNADE KAKVI SU KURČI Porečkale se dvi žene zbog kurca. Jedna rekla da je kurac od kosti, a druga da je od mesa pa se oklade i dođu pred kadiju da im on osudu izreče koja ima pravo. Kadija se nade u čudu i reče ženama da sjutra dodu, da će im osudu izreći. Kad je kadija kući došo, nešto se zamisli, a njegova žena ga upita što se misli, a on j o j reče: [19]

»Mah, ženska glavo, danas dodoše dvi žene na muravu; jedna veli da je kurac od kosti, a druga da je od mesa, pa ne znam kojoj bi za pravo odsudio!« A žena mu reče: »Budalo jedna, on je od žile.« Sjutradan dođu one dvi žene, a kadija im reče da je kurac od žile. Onda će ona jedna žena reći: »Koja li ti je to kazala, beli je mnogo kuraca proždrla. biva ono je raspija!« Kad je kadija to čuho, pomisli zbilja da je njegova žena raspija i dok je kući došao, otpusti svoju ženu radi raspiluka. 31 ČESTOSKOKA, ETO PICI SMOKA Jedna mlada upita svoju babu koji li je kurac bolji, duži ili kraći. Baba joj odgovori: »Ćerko slatka, ako je dugačak, ti ga ne skrati, ako li je kratak, ti ga ne poduži, neka bude čestoskoka, eto pici smoka!« 32 MATRAK Jedna se žena razboli pa je odvede jetrva u manastir da joj čitaju kaluđeri. Pošto su joj očitali, iznese je jetrva pred crkvu. Baš u to doba beše na livadi namastirski hat, koji beše opružio svoj matrak, da ga sve bije po trbuhu. Onda će ona zdrava jetrva reći: »Ej, da mi je pola od onoga!« Nato će ona bolesna: »Ej, da je zdravlja, pa da ga ne predvajam!« 33 VELIK KURAC Šetale se dvije cure same razgovarajući se o svojijem tajnim doživi jajim. U to uvidili magarca, koji se baš spravljao da magaricu uzjaši, pak će ti jedna drugoj: »Ah ljepote, da je onakov kršten!« [ ]

34 KUKU, TODORE! Umro jednoj ženi muž, koji se zvao Todor. Kad su ga već spustili u grob, ona poče nad grobom kukati i naricati: — Kuku, Todore! kuku, Todore! Najedanput opazi gde na jednoj livadi iza groblja skoči magarac na magaricu pa je opaše, ali nikako da potrevi, već čas više one muke, a čas opet niže nje. Udovica produži kukati, ali nikako ne skidaše očiju s magarca i magarice, pa joj stoga valjda i kukanje ispade malo drugače. Sad je kukala: — Kuku Todore! — Kuku po gore! -— Kuku po dole! Najzad magarac jedva i potrevi gde treba, a udovica zakuka kao sinja kukavica: — Kuku. dobro je! 35 KAKO JE SNAŠA ŽDREPCA PRODAVALA A POP KUPOVO Jedna snaša prodavala ždrepca. Dode pop da ždrepca kupi i upita snaše: »Koliko mu je godina?« a ona reče: »Tri.« Ždrebac međutim potego kurčinu pa odmira s njim po trbuhu, a pop reče: »Bogme si ga dobro ugojila. Meni ima već triest i tri godine pa mi je malo veći kurac nego u tvoga ždrepca!« Snaša mu reče: »Ja te za to ne pitam!« a on će joj: »Ništa, samo da znaš!« 36 KALUĐERSKI KURAC Sretne kaluđer mladu ženu na putu, a ukraj puta stao ždrebac pa otpustio onu nesreću te odmerava uz trbuh. Zapita kaluđer snahu: »Koliko je godina [ ]

onome ždrepcu?« Kad ona vide ždrebe, zacrveni se pa reče: »Biće mu do tri godine.« A kaluđer: »Gle, bogami, ja evo mator čovek, ima mi valjda i trideseta godina pa oli će bit toliki, oli neće!« 37 ZABUNILA SE Kažu da se to skoro desilo u nekoj varoši u unutrašnjosti. Pošla neka žena u bakalnicu da kupi oku kave, kad nekakav seljak privezao uz drvo pred dućanom svoga ajgira. Kako je bila vrućina, ajgir ga isukao pa ga jednako lupka u trbuh. Žena bila mlada a zdrava pa kad je videla onoliki alat — a ko zna kake jade je imala kod kuće? — njoj ode pamet na drugu stranu i kad već onako zbunjena uđe u bakalnicu, a ona neprestano misleći na ono što je videla reče onako kao kroza san: — Molim vas, dajte mi oku kurca! Gazda je pogleda pa se začudi šta žena govori. Najzad se nasmeja i odgovori: — Bome, snašo, nema toliko ni u mene ni u momka zajedno! Žena tek sad vide šta je rekla te pobeže bezobzirce ne kazav ni zbogom niti tražeći kave. 38 KURCEVI NEKADA Udala se mlada muhamedanka, a drugog dana poslije svatova upitati će je stara bula komšinka: »Ama, kćeri, pa je 1 ima u tvog Muje bar za kolki?« Mlada pokaže otprilike duljinu. Nato će stara: »Ta već i u kurce hlija (prevara) udarila! Za mog vakta, dok sam se udala, bili su još oni lipi pljosnači, da bi mu se na leđima do dva štakora izmjeniti mogla, a sada ta to mi nisu više kurči, to su, beli, samo poguzači!«

[ ]

39 KOJI KURAC BOLJE MORE? Oženio se jedan musliman ženom pušćenicom pa pošto ju je nekoliko puta jebo, reče i zapita ju: »Vjere ti, koji bolje jebe, ili ja ili onaj prvi?« A ona mu odvrati: »Ludo jedna! Dok ti gaće odrešiš, on bi jebo i tebe i mene!« 40 ŠTO NAJBRŽE RASTE? U kući jednog seljaka seđaše uveče cela porodica i razgovaraše i pričaše o svemu i svačemu. Odjednom zapita domaćin ko bi znao reći šta najbrže raste na ovom svetu. Svi pogađaše. Jedan reče ovo, drugi ono, ali niko ne pogodi, dok kći seljakova ne uzviknu: »Kurac!« Otac je upita otkud ona to zna, a ona odgovori: »Jutros podrža našeg ovčara za kurac, a on mi začas napuni punu šaku; da sam ga još malo podržala, ćaše da napuni celu pojatu!« 41 ŠTA SE NAJTEŽE DERE? Razgovarale devojke i žene na prelu šta se najteže dere. Jedna rekla jarac, druga konj, treća magarac, a četvrta kurjak. Tada će jedna devojka: — Bome, nije ni jarac ni magarac, već kurac. Ja sam ga drala našem momku evo već pune tri godine, pa jedva zadrla dva prsta!« 42 ŽENI KURAC UVEK PREKRATAK Piše muž ženi sa bojišta da je, hvala Bogu, ostao čitavo i zdravo, samo mu odnela granata onu rabotu. Kad se kući vrati, dočeka ga žena vrlo hladno i nije htela s njim da spava, već mu namesti drugi, zaseban krevet. Međutim muž je bio slagao, samo da bi [ ]

iskušao ženu. Jedne noći približi se krevetu i svrši lepo sa ženom. Upita ga žena: »A zašto me šlaga, kad ti je i veći sada nego pre kurac?« A muž joj odgovori: »Ta je doista granata odnela, ali su mi Iekari brzo našili jedan ždrebeći pa je prirasao!« A žena se jađikuje: »Ih, što ne uzeše, bolan, od matorijega ždrepca!« 43 JADNO STANJE KURCA I OBOJKA Jednog zimskog dana sastane se kurac i obojak pa se zakala jedan drugome tužiti, da kojom je teže. Onda reče obojak: »Brate, meni je došlo da skočim u vodu, jer mi je jako teško. Ujutro me obuje pa celi dan gazi po meni, a uveče objesi više vatre ili baci kraj vatre u lug pa se pečem celu noć, a ujutro opet zgrabi me nekakova mlada ili devojka, a ako ove nema, onda on sam pa medu rukama tare, tare i gnječi, da mi svaku kost na sto komadića prebije pa ope pod nogu!« Onda reče kurac: »Moj dragi prijatelju, ja sam još na goroj muci. Ja, kud god moj gazda pode, a ja moram s njim pa po celi dan kad on ide, ja mlatim od buta do buta (bedre), a kad bude veče, a ja se taman učinim rahat, a dode mlada gazdarica (snaša) ka mom gospodaru pa zakalaju se grliti, ljubiti, štipati, milovati i nešto šaptati. A ja podignem glavu, da vidim i čuhem što rade, a oni me ščepaju pa u jamu (rupaču) me nateraju! Proći me se neće dok se ne pobljujem od velike muke!« 44 KRALJEVA KĆI U nekoga kralja rodila se kći. Kolika j o j malena bijaše rupa, kad bi se popišala, devet bi mlina mljelo i deseta stupa valjala. Kada poraste i oko rupe poraste mahovina, rupa poče svrbiti te se prema rupi [ ]

poče tražiti čep. Jes, ja, ko će tolik čep naći! Ali što nije svakom moguće, to jest kralju. On pošalje ulake na sve strane da prema toj rupi traže čep. Jedan od tih ulaka naiđe čobana. Čoban legao pod krušku, a oko njega ovce planduju. Koju bi god čoban spazio krušku uzrelu, tu bi kurcem omlatio. Kad taj ulak to vidi, pomisli da bi taj čep dobro došao rupi kraljeve kćeri. Pošto čobanu nazva boga i upita se sa njime, ispriča mu sve porašta je pošao pa ga pozva da ide s njime, ne bi li mogao on tu rupu začepiti. Čoban mu na to odgovori: »U mene je mali halat za te rupe nego pođi malo naprijed, naćeš mi brata gdje ore. U njega je poviši halat. Može biti da će on moći tu rupu začepiti!« Taj ulak se uputi dalje i nađe težaka gdje je upregao u plug osam volova pa sam samcat ore, a kurcem šiba volove od najpotonjeg do najprvog i tako ih upravlja. Pošto i njemu nazva boga i po običaju se sa njime upita, ispriča mu sve kao i onome prvome. »Ne mogu ja tu ništa učiniti, nego hajde malo naprjed, naćeš mi brata kraj rijeke, gdje je od njega načinio hair — ćupriju. On ako ne može, drugi neće, bele!« Ulak se uputi dalje. Kad dođe do jedne rijeke, vide čovjeka gdje sjedi sa drugu stranu vode, a preko vode preturio kurac pa od njega načinio ćupriju te svijet prelazi i konje pregoni. Tu ti lijepo i on pređe preko te žive ćuprije pa kad se sastane sa vlasnikom iste, ispriča mu sve. »Taman bi to bilo za mene, ali ja ne mogu ovo čudo odnijeti. No ako kralj hoće, neka pošalje kola i volove pa ću ja doći!« Arsan to jedva dočeka pa otide i ispriča kralju. Kralj odma naredi te se načiniše velika dugačka kola i pregnu poda nji stotinu volova te se opet ulak povrati do kuronje. Kuronja se lijepo smjesti na kola te sretno dođoše kraljevu dvoru. Kralj odma učini veselje te postavi veliku trpezu za gospodu. Kako kuronja nije mogao u dvor sa kurcem uljeći, trpeza [25]

se postavi pred dvorom, a kuronja kad sjede za trpezu, ne imade kud s kurcem, nego ga turi ispod trpeze. Tu se je jelo i pilo, pjevalo i veselilo i sve je lijepo išlo, dok u neko doba dovedoše kraljevu kćer.. Čim je kuronja ugleda, skoči mu kurac naviše pa od velika zora diže u hariju i trpezu i goste pa i kraljevu kćer. Kolikim je zorom odbacio, jadni su padali čak četvrti i peti dan iz harije na zemlju, a kraljeva kćer tek šesti dan i odozgo natakla mu se na nj. 45 O POPOVU ZETU DUGOKURU Imao pop glavitu jedinicu kćer pa pode tražiti zeta kojeg bi mogo priženiti u kuću. On ode u jedan vilajet, nade jednog momka koji je na kurac nasadio trnokop i krči trnje. Pop mu reče da on ima jedinicu kćer i da je njega begenisao za zeta pa ako hoće, da pode sa njim. A on mu reče da ne more, jer da je pogodio onu njivu iskrčiti, već veli: »Eto tamo u šumi moga brata gdje cijepa dasku. Upitaj njega, ne bi li on.« Pop ode ka njemu, a kadli onaj nasadio sjekiru na kurac i s njom klade cijepa. On mu reče: »Valaj, ja sam tebe begenisao, a imam glavnu jedinu kćer, da mi hoćeš biti zet!« — On mu reče: »Ne mogu; uzeo sam kaparu, da ove daske iscijepam, već eno moj brat tamo na rijeci ćupriju pravi. A j d e njega upitaj, ne bi li on!« Kada popo tamo dode, ali onaj sio na obali, a kurac pružio preko rijeke na drugu stranu obale, a svijet preko njega kao preko ćuprije prelazi! Pop mu reče: »Ja sam tebe begenisao, a imam jedinicu glavitu kćer. Bi li ti hotio biti moj zet?« A onaj odgovori: »Valaj, ne branim, već mi je i onako svijet dodijao radi moga dugoga kurca, da ga prebacujem preko vode, jer ja kad dođe velika voda, svijet preko vode prebacujem evo ovako!« Turi popu

[ ]

kurac među noge pa ga preko vode na sred polja prebaci. Zatim ga pop odvede kući svojoj i stane iz pušaka pucati i svatove sabirati te veselje činiti. Kada se je svijet skupio, uvede on zeta u kuću. Zet sjede ukraj kuće, a pruži kurac preko cijele kuće. I tako sjede domaćin i još trideset gosti na kurac kao na klupu. Pop je sjednuo udno kuće na vrh kurca na glavić ko na kakovu skemliju. Onda svati reknu: »Izvedite curu, da je momak vidi i ona njega!« — Kad je cura izašla, onome se momku zašmaga, kurac mu skoči i odmahne uvis, sve goste hiti na tavan, a popa kroz komin napolje. Vele da je letio gore u nebesa tri dana i tri noći. Onda pop zaviče: »Ako se ja odozgo živ vratim, slavite Spasojev dan u četvrtak, a ako li mrtav, a vi slavite u utorak!« — Kako je curi bilo, kada ju je stao jebavati, nije mi poznato. 46 KAD DOLAZI SPASOVDAN? Bio u staro vreme jedan momak, koji je imao grdno veliki ud, tako da se u tome niko na svetu nije mogao s njime meriti. Bio je već stasao za ženidbu, ali jedno zbog svog pregolemog uda — za koje je znalo celo selo — a drugo zbog svojega uboštva, nije mogao naći u svome selu za sebe devojku te pode po svetu toga radi. I zaista posle dugog traženja nade u jednom udaljenom selu devojku kakvu je tražio, lepu, zdravu i snažnu, a krom toga sirotu, kao što je i sam bio. Begeniše devojku, upita je da li bi pošla za nj i kad je dobio povoljan odgovor, vrne se u svoje selo, da dođe s proscima te da svrši stvar. Došav u svoje selo iskupi svoje prijatelje, najbolje ljude u selu, a s njima i popa te pođu u proševinu. Koliko mu je bio veliki ud, morali su pozajmiti nekoliko volovskih kola da mu ga natovare, tako da je on sedio u poslednjim kolima, a vrh uda mu je bio dostigao muštulugdžije. [ ]

Tako dospiju djevojačkoj kući. Ali devojka kako je bila sirota i bez roditelja, nije imala stolica gde bi gosti posedali, već se momak doseti te isuče ud pa ga položi po inače praznoj kući devojačkoj i savije ga u nekoliko krugova, kao god što se zmija savija oko same sebe te gosti posedaju na udu, a popa iz počasti posadiše na vrh uda. Devojka nadajući se prosiocima obukla se i ujdurisala se što je lepše mogla te kad je momak vide onako lepu i jedru, njega prodoše žmarci i ud mu se ukruti i skoči te povalja sve goste po kući a vrh, na kome je pop sedeo, polete pravo u odžak a i pop na njemu. Leteći u ovoj brzini kroz odžak pop je mislio da mu je došao (s)mak i da se nikad više neće videti sa svojima seljacima pa se maši tikvice, u kojoj je po zrnima graha izračunavao, kad će biti koji praznik te izbroja u letu koliko mu je zrna ostalo, pa kad ga već ud momački iznese u vrh odžaka, on doviknu svojim seljacima: — Zbogom, braćo, pa ako se ne vidimo, u četvrtak je Spasovdan!«

Evo ti hiljadu ovaca!« Onda pop primi hiljadu ovaca, ali ugovori, dok ne može joj ništa, a opet pop da ne da ovaca. Tako ode onaj spavat, ali ona uzme nož pa ni prići sebi ne da. Onda ode kući i on mazul. Kad i on dođe, onda se spremi onaj budalaš treći njihov brat da trguje. Kupi hiljadu tukaca pa pođe da proda. Onda dođe onom istom popu na konak i vidi njegovu kćer. Onda kaže popu: »Bi li dao da noćim sa njom večeras? Evo ti hiljadu tukaca!« On kaže da oće dat da prenoći, ali ako s njom ne može ništa, da ne da pop tukaca. Onda onaj pristane. Ode uveče da spava s njom. Onda ona zgrabi nož tako kao i s onim. Onaj budala ščepa sva ona ćebeta pa na onaj nož. Onda ufati nju pa zna se što je radio. Onda kad bi sutra, onaj budala neće nikako da ustane s nje. Dosjeti se pop pa pođe na vrata pa vidi budalu onog na njoj. Onda pop rekne: »Ustani!« On kaže: »Dok povratiš meni sav mal: moje braće hiljadu ovaca i hiljadu volova i moje hiljadu tukaca i još da mi daš hiljadu dukata intereza pa ću onda ustat!« Pop sve da dok uzme kćer ispod njega.

47 U BUDALE KURAC OD ČELIKA

48 O ĆELIJI TVRDOKURCU

Bila su tri brata, dva pametna a jedan malo pribudalast. Onda onaj najstariji pode u trgovinu te nakupi hiljadu volova pa pode da proda. Onda dođe jednom popu na konak. Onda vidi u popa jednu kći, da je lepše nije vidio u svom životu. Onda rekne popu: »Evo ti hiljadu volova da noćim sa tvojom kćeri! — »Ja hoću, al nemoj posle volova iskat, ako ne mogneš što s njom učiniti!« — Onda da popu hiljadu volova i ode s onom popovom kćeri. Ona uzme handžar pa ne da sebi prići. Tako ode kući mazul. Onda onaj njegov drugi brat nakupi hiljadu ovaca pa pođe i on. Kad je onom popu na konak, onda i on vidi curu i kaže popu: »Da noćim s njom.

Najmio se jedan ćelica u jednoga bega da ga služi (u službu). Pa ode beg u lov, a on ostane kod kuće, pa ondar ode u čaršiju, pa uze marijaš oraha, pa sjede na harska vrata pa poteže kurčinu i stade tući njime orahe. A opazi ga momkinja s pendžera, đe on to tuče orahe, pa onda dozva hanumu: »Hod, moja hanuma, hod da nešto vidiš! Nuto šta naš ćelo radi! Tuče njime orahe!« Pa pogleda hanuma na pendžer, a kad ona njemu opazi pusat, ondar joj se zamigalo ko žensko, ko rekoh prokleto žensko: »Trči, zovni ga«, reče momkinji; ode momkinja pa njega zovnu: »Hajde«, veli, »zove te hanuma.« »Neću, što ću joj?« kaže, ko bajage stade se srdit. »Hajde, bolan, slobodno, časom!« Otale on skoči pa ode, a kad

[ ]

[29]

dode njoj, ondar njega hanuma upita: »Šta ono ti radiš?« — »Ta boga ti ništa, šta me pitaš? Tucam orahe, eto šta radim.« »Hodi«,veli, »od mene uradi!« Ko stade se on zatezati: »Hajde, neću«, — »Hodi, bolan, neću ja nikom kazati.« Leže hanuma a on izdigavši, klepnu je. Povikaše: »Eto bega iz lova!« Ondar hanuma povika: »Silazi, bolan, evo ga bega!« »Bogami, kaže, neću, ti si me zovnula, ja bogme neću!« »Silazi, posjeć će nas bolan!« — »Bogami ja neću, nek zateče, ja neću!« — »Ama«, kaže, »sidi, šta ćeš iskat«, a bile joj tri struke dukata na vratu. »Daj mi te dukate s vrata pa ću sići.« »Kako ću ja dat dukate? Oće pitat beg, kamo dukati?« »Išći šta drugo!« »Bogami, ja ništa drugo neću!« Ćatisa beg, biva dode blizu. Sad šta će ona, poteže sa vrata dukata: »Naj, vraže!« reče, »dukate, nosi!« Otale on dukate u džep pa ode pred ahr. Dođe beg. Kad b j e sutradan, ope beg ode u lov, opet on ode, uze marijaš orah, opet sjede tucati, ope momkinja opazi s pendžera, kaza hanumi. »Eto ga ope!« »Ta* idi ga zovni, ubio ga bog i s orasima!« Ode momkinja, kad zovnu, dođe on. Hanuma mu ope reče: »Odi, biva, nema dukata da uzmeš!« Uzjaha on ope. Pošto prikuči mrak, povikaše: »Eto bega!« »Slazi, od boga našo!« »Bogami«, kaže, »neću!« — »Ama slazi, bolan!« »Bogami neću«, kaže, »ti si me zovnula, ja nijesam kriv!« »Ama slazi, ako boga znadeš!« A on opazi od zlata tevsiju na rafi. »Daj mi«, veli, »onu tevtiju pa ću sići!« Pobogu, kako ću ti dati njegovu tevsiju zlatnu?« »Bogami, ja drukčije neću sići!« »Da ti dam para kolko hoš, šta ć ti tevsija bolan?« »Neću ja drugo ništa!« Pošto se beg prikuči blizu, ona mora dat, oće beg da zateče; siđe on, ode on ope pred ahr, dočeka bega. Ope beg treći dan ode u lov. Opet on isto tako uze orah, ope sjede tući, ope ga momkinja opazi pa kaza hanumi ope. Opet reče hanuma: »Idi ga zovi, grom ga ubio!« Ode momkinja, ope ga dovede. »Odi«, veli. »Ta biži, hanuma, dosti je, prođi me [ ]

se!« — »Hodi«, veli, »bolan, hodi, vidiš kako sam lijepa!«. Ope on uzjaha. Povikaše: »Eto bega! Povika hanuma: »Slazi!« »Bogami!« kaže, »neću!« — pa opazi od zlata preslicu. »Slazi, od boga našo, eto bega, posić će nas obadvoje!« »Bogme ne budeš me zvati; ja ću kazat da si me ti zovnula; ako ćeš mi dati onu od zlata tevsiju 1 , ja ću sići, drukčije bogami neću!« Uze, dade, oće beg da zateče. Uze on, ode, odnese preslicu. Dan četvrti ne hće beg u lov, oće da se odmori, susto. Poboja se da beg ne potraži onih stvari. »Beg!« kaže »plati što sam zaslužio, ja ne mogu više stajati!« »Ama što«, kaže, »nije ti ružno!« »Ama neću više, beže!« Uze beg, plati mu što je njegova haka, plati mu, uze on pa ode u svit. Od varoši do varoši, dojde u Stambol. Pošto dođe u Stambol, ode u čaršiju pa kupi čekić i jedan nakovanj, pa ondar uze jedan dućančić pod ćoscima sultaninijem, pa o.nda noćom stade kovati. Svu noć draga, ne dade joj zaspati. Kad bi sutradan, sultanija posla momkinju: »Idi«, kaže, »vidi, šta onaj lupa, ne dade mi zaspati!« Dođe momkinja pa njega upita: »Šta ti ono noćas kuješ i gradiš?« — »Ta valaha ništa, kovo malo dukata!« (onoga vakta bečim 2 ih nije bilo) kaže, »eto što sam gradio, vidiš!« Ode momkinja pa kaza sultaniji. Kaže: »Kovo dukate.« Ope drugu noć stade kovati. Ne može ona ope zaspati. »Idi vidi, pas mu majku jebo, kaži, nek se toga zanata prođe!« Dođe momkinja: »Šta ti ono lupa noćas, ne dade sultaniji spavati?« »Ta vala ništa, gradio jednu tevsiju.« Ope treću noć tako kuca, ta džaba on lupa. Opet ona posla momkinju: »Hajde vidi šta je gradio sad!« Dojde, veli: »Što si sad gradio?« »Ta valah ništa, jednu preslicu!« Ode, kaza momkinja: »Gradio preslicu.« Govorni previd, treba: preslica - belćim

[ ]

»Idi donesi, da vidim ja te stvari!« Ode momkinja, zaiska od njega. Dade on: »Naj«, kaže, »nosi, nek vidi!« »Idi momkinja, pitaj oće 1 prodati dukate?« Kaže: »Pita hanuma, oćeš joj prodati dukate?« »Neću za pare, nek mi se zasuče do koljena, da vidim kake su, pa džaba joj dukati!« Kaza j o j momkinja: »Već kaza da se zasučeš do koljena!« »Mh, pas mu majku jebo, zar ja da se njemu zasučem?« »Pa tešto, hanuma, šta će ti biti, neće te na očima odnijeti!« Stade ona na pendžeru pa se zasuka do koljena. Uze mu dukate. »Daj«, veli, »prodaj i onu tevsiju, šta će ti, ti sebi moreš ope načiniti!« »Neću prodati za pare, nek mi se zasuče do pojasa, da je vidim!« »Jebo mu pas mater, zar njemu da se ja zasučem?« Momkinja: »Pa tešta, hanuma, šta ce ti biti, neće te na očima odnijeti!« Zasuka se, uzme mu tevsiju. Ope hanuma posla momkinju: »Upitaj ga: pošto će mi dat preslicu?« »Pita te hanuma pošto š joj preslicu prodat?« Kaže: »Ne dam za pare — nek mi se zasuče do sisa, pa ću dati!« »O neću, jebo mu pas mater njegovu!« Momkinja: »Tešto, neće te na očima odnijeti!« Stade ona na pendžeru pa se zasuka. Opazi j o j zvijezdu na trbuhu, biljegu. Ode, sve troje dade. Otale se on opremi, ode u svijet. Hoda po svijetu. Ope ga put nanese u Stambol. Kad dođe u Stambol, telal viče po Stambolu: »Ko pogodi kaka je biljega u sultanije na trbuhu, car mu je daje, koji ne bi mogo pogodit, da posiječe!« Ondar on dođe telalu: »Je 1 istina što ti vičeš?« Kaže: »Jest, car što rekne poreć ne more!« »Hajde me«, kaže, »vodte pred cara!« »Padišahu, oćeš biti na riječi što si reko?« Kaže: »Hoću.« »Ako ne pogodim, posijeci!« »Kaka je?« veli. Kaže: »Zvijezda!« Ni car nije znao kakva je biljega, već mu je kćerka kazala sultanija. Ondar reče car: »Idite vidte, je 1 doisto!« odoše, vidješe, jest. Dade car, poreć ne more. Drnuše topovi, šenluk, dade car sultaniju, [ ]

veselje, steče car zeta; pilav, veselje, mjesec dana; tu se šenluk čini. Sastaviše i zatvoriše u sobu, a muhur-sahibija joj bio mušterija. Najđe muhur-sahibija jednu badžu, masli ćupare. »Idi«, veli, badžo, kaži mu, nek večeras ne dira u nju, nek ište blaga kolko hoće!« — Ode badža, kaza: »Tolko i tolko daje dukata, da večeras ne diraš u nju.« — Pa neću, idi donesi novce, imat ćemo kad se jahat!« — Noć po noć, deset noći tako. Teško sultaniji vrlo. Zato se udala da se jaši. Protuži ona ocu, veli: »Babo, žensko sa ženskijem bit ne more, pušćaj ti mene od onoga ugursuza!« — Uze car pa pušća pa je dade za muharsahibiju. Pošto dade, ope iznova dernek pilav. Ondar onaj ćelo nađe jednu badžu. Iziđe u čaršiju. Nosa telal jednu kutiju, otvorit je ne da, zatvorena. »Ova«, veli, »kutija hiljadu dukata, ko uzme, kajat će se, ko ne uzme, kajat će se!« U njega para dosti, veli: »Jebem mu mater, kad ne uzmem pa ću se kajat. Volim uzet pa se kajat.« Uze kutiju, dade hiljadu dukata. Kad otvori kutiju, u njoj miš i drijem i govnovalj. Ondar on dade onu kutiju badži, »Nosi«, veli, »ovu kutiju pa metni u sobu đe će oni leći!« Odnese badža pa metne u njegovu sobu. Pošto oni legoše, dušo moja, iziđe drijem pa ga uhvati za oči. Zaspa on ko zaklan. Iziđe govnovalj pa se zavuče njemu u prkno pa stade iznjega izgrtat pogan, a miš stade repom po duvaru meljat, ulijepi svu sobu i haljine i sve ulijepi, a kad sultanija usta, ne more od smrada da sjedi. Dođoše momkinje, opraše, ono namjestiše, udurisaše. Sultanija reče: »Pas mu majku njegovu, onaj mi barem nije sobe poganio!« A kad bi drugu noć, ope legoše; obuče on kožne haljine na se, čakšire. Ope ga drijem uhvati; pođe govnovalj ope da se zavuče: »A ja, pobre«, veli, »bogme, na njemu čakšire od kože!« Miš reče: »Pa to je meni duša, ja ću to časom progristi!« Progrize miš, onaj se ope zavuče, išto tako ope ulijepiše sobu. Ope momkinje dođoše, ope [ ]

rcrai-e. Kad bi treću noć, misli on: »Što ću, majku rr.u jebem, od života?« Pa nade klupko kučina, što se prave ponjave, povutke upredene, pa sam sebi dobro zavrnu, natura u dupe. Ope ga drijem uhvati treću noć. Ope pode treću noć govnovalj da se zavuče, nosem u klupko udari, pa ga ono ubode u nos. » A j a « , veli, »pobro, ja ne mogu unić!« »A što je, da ne moreš, da ja vidim?« Kad miš zaviri — »aa — ja ja, pobro, ništa ti ne more od nas«, provuče se miš, ode u kuću, nade u kući sirćeta, pa umelja rep u sirće, pa onda dode pa njemu rep u nos; ujede njega sirće za nos. Onda on u snu chnu, kinu, a klupko izleće. Opet se zavuče govnovalj; treću noć opet ulijepiše već što grdnije more bit. Sultanija procvili: »Nikako toga neću, daj mi onoga ope!« Opet car ovoga pušća, za onoga vjenča, e veli: »Jebem ti mater, više me varati nećeš!« pa poklopi. Ako su živi i danas im je dobro, ko carski zet. Vidi se kozi na rozi, ako laže koza ne lažu rogovi. 49 ŠTO JE ZA ŽENE Na željezničkoj stanici pogreši slučajno jedan putnik pa umesto da ide u nužnik za muške, a on u brzini pogreši te ode u odeljenje »za dame«. Dotrča odmah činovnik pa ga opomenu da je to odeljenje za dame. »Šta je? pa zar nije i ovo za dame?« upita ga putnik pokazujući na nesreću. 50 BANAĆANIN U TINGLTANGLU Otišao Banaćanin u tingltangl sa svojom lepom ženom. Prestavljali tamo nešto o raspeću Kristovu. Glumac je bio sav golišav, samo preko srede metnuo hartiju, da pokrije golotinju. Padne u oči tome glumcu mlada žena pa sve kreše okom na nju, a i [ ]

ona se ne protivi. Vide to Banaćanin pa se krene nasred prestave kući. Kad su prošli pored bine, reče ženi: »Ta bež, Kato, da ne prsne artija!« 51 NAŠAO MOMAK NEVINU DEVOJKU Ama što se ti, bogati, ne ženiš? — upita jednom neki čovek svoga prijatelja. — E moj prijatelju — odgovori ovaj — oženio bih se ja davno i davno, kad bih bio siguran da ću naći nevinu devojku. Bi li imalo smisla da potegnem pa da se oženim nekom koja je već saznala što je muško? Kad je pogledam, ona pomisli: onaj me drugače gledao; kad je poljubim, a ona se seti kako ju je onaj predašnji ljubio? — Ima li tu života? — Tako je — reče mu onaj čovek — ali to je bar lako poznati, da li je devojka nevina ili ne! — Kako lako?! — Pa eto, ide zima. Nastaju slave. Raspitaj koja će devojka gde posluživati. A bez sumnje ti je neka zamakla za oko, a možda i više njih. Zaredi od slave do slave, od kuće do kuće i to gledaj pa udesi u sumrak, kad je omanje gosti. Kad vidiš da domaćin i domaćica izađu za gostima da ih isprate, a ti izvadi ud i čini se nevešt pa devojka kad ga vidi, ako zna šta je, ona će pocrveniti, ako je nevina, ona neće ni obrvom maknuti! — Bome, imaš pravo! Kako se ja tome nisam i sam setio! E vala prva slava kad dođe, učiniću po tvome savetu — sve slutim, dobro će ispasti. I doista kad je došla prva slava (nije potrebno da je imenujemo i da mešamo sveca u te stvari), naš ti mladoženja zaredi od svečara do svečara sve po sumraku čineći ono čemu ga je prijatelj svetovao. Neka je krila oči, neka obarala pogled, neka pocrvenila, a neka opet žurila da čas pre izmakne iz sobe sa poslužavnikom. Ali na jednom mestu zdrava jedna odrasla devojka pogleda ga i osta potpuno ravno[ ]

dušna. kao da je videla neku sasvim običnu stvar. Naše ti se momče za ženidbu obradova, kao da ga je sunce ozarilo. »E, ova je nevina, nju ću uzeti!« I dosta sutradan raspita se za devojku; kuća joj dobra, ona lepa, valjana, krasna devojka, sa svakim lepo; nije se dugo predomišljao, koliko što je i ranije bacio oko na nju toliko a i više još što se uverio na slavi da je nevina. Isprosi je, a uskoro se i venča s njom. Kad je bilo uveče po venčanju, legne on s njom u bračnu postelju srećan i presrećan što je našo nevinu devojku pa ga izvadi i upita je smešeći se da li zna šta je to. Ona ga pogleda još jednom i reče da ne zna. — To je kurac! —- šapnu on. — To kurac?! — uzviknu ona, zasmejav se. — E moj brajko, da ti vidiš kurčinu u našega momka, to bi ga tvoje zvalo batom!« 52 KOJOJ ŽENI VALJA GOLEM KURAC? Bio jedan vrlo zgodan momak pa imo izvanredno golem kurac. Jednom uvati jednu curu da jebe, ali ka d joj je, veli, utjero, udari iz nje krv, da ona malo nije umrla. On j o j dade mnogo novaca da ga ne tuži. Danas, sjutra, taj se momak ne smjedne ženiti, dok ga ljudi počmu nagoniti da se ženi, a on reče da se on ne smije oženiti, jer da mu je golem kurac pa da bi ona odmah umrla kojoj bi on sav kurac utjero. Jedan njegov prijatelj bio pametan pa mu reče da on ode na vodu kad djevojke budu prale pranje i uzdignu nogavice pa neka gleda u koje je cure debela noga u listu ko njegova gore u butu. Da onu slobodno uzme, da će on svu odgovornost primiti na se, ako što toj curi bude. On ga posluša, ode na vodu i begeniše jednu i guzatu i pičatu. On ju odmah zaprosi, ali pošto je ona bila vukarska, a on gazda, ona mu ne čedne vjerovati da bi on nju uzeo. On joj, kad je video da [ ]

mu ne vjeruje, izvadi stotinu dukata i dade te joj kaže da ona svojim roditeljima sve kaže, da će on doći i nju isprositi. I tako bide. Roditelji jedva dočekaju. Dadu je za njega. Kad je bilo uvečer, legnu on i ona u krevet, ali on ne smjedne tu noć dirati. Sjutra je cura bila nevesela. Kad bude drugu večer, opet legnu zajedno, a kad je ona vidiia da će on opet zaspati a da neće s njom ništa raditi, ona ga zapita: »Sto si ti mene uzeo? Jesi li za sestru, mater ili za ženu?« On joj reče: »Ja sam tebe uzeo za ženu!« A ona mu odvrati: »Pa kad si me za ženu uzeo, daj mi ono što ženi treba, ili ti možda ne imaš kurca?« A on odgovori da nešto još ima, ali da mu je kad je mali bio, komad krmača odgrizla. Ona mu reče: »Daj bar to što je ostalo. Utisni mi, da me želja mine!« On joj polako utjera svu kurčinu. Bojeći se da se ne bi kakovo zlo dogodilo, sve je rukom pipao, da neće opet iz te krv udariti. Pa kad je svršio, zapita ju kako joj je bilo, a ona odgovori: »Da ne bude krmača onaj komadić odgrizla, taman bi mi dosta bilo!« 53 NIJE PIČKA LED Bio jedan čoban na glasu da je u njega izvanredno veliki kurac. U tom selu bila jedna snaša, koja je često pomišljala da joj je da ogleda kurac toga čoeka, jer joj se činilo da je u njezinog čoeka kurac sasvim kratak pa da joj ne more udovoljiti i dovatiti gdje treba. Jednom ispane joj prilika; išla je iz čaršije sama kući, dok ju taj čoek stigne pa će ona s njime kroz jednu šumu. Odmah su uzeli razgovarati te ga ona zapita: »Bogati, je li u tebe tako golem kurac ko što svijet kaže?« On joj pokaže, a ona reče: »Uh, koliki je! Na moju dušu, ja ga ne bi smila već polovicu [37]

u se pustiti!« On oko nje, već kad ga je vidila, da mu bar malo dade, a ona reče: »Hoću, ako ćeš na po njega nabiti gužvu pa samo do one gužve ugurati!« On odmah isuče gužvu, nabije na po kurca i podigne snaši noge i sjari joj sav kurac, jer kad je žegnuo, gužva je odma spala do muda, a snaša popipa rukom pa će reći: »Na moju dušu, ode sav! Evo gužvice kraj moje guzice. Ja nikad nisam mislila da bi ja toliku silu u se primila!« A on j o j reče: »Bježi, bona, nije pička led da puca, već koža pa se rasteže!« 54 ŽENSKE POMAMNE NA KURAC Bio nekakav siromah mladić pa izišao te prosio. Proseći dode pred jedan veliki dućan. Gazda od dućana mu rekne da nije lepo da on mlad i zdrav prosi. »Pa ne mogu da nađem posla«, rekne mladić. »Kad si tako mlad i zdrav, tebi posao i ne treba, već pođi po varoši pa gde na prozoru vidiš ženskinje, a ti izvadi kurac i učini se da mokriš pa da vidiš novaca!« Mladić se zablagodari i otidne. Pred jednom kućom spazi on da na prozoru stoje tri ženskinje. On izvadi kurac i one ga spaze pa ga zovnu i on pojebe sve tri, sve ponajedno jednu od druge, a svaka ga bogato obdari. On ih je i dalje jebavao i one su ga i dalje obdarivale. Posle nekog vremena vidi trgovac mladića preobučena i u svemu zadovoljna pa će ga upitati: »Kako to bi?« »Onako ko što si me ti naučio.« »A gde je ta kuća u koju te pozvaše? »Tu i tu« odgovori mu mladić i kaza i koje su ženskinje, a to je bila trgovčeva žena, kći i sluškinja. Čuvši to, trgovac mu rekne: »E, sad treba još i mene da po jebeš, pa će onda svi u toj kući biti jebani!«

[ ]

55 CRNOGORAC ZARAĐIVAO KURCEM Išao neki mlad, kršan Crnogorac po Stambolu tražeći kakvoga bilo rada da se zahrani. Idući po j a d u pripiša mu se te stane na jednu poljanu i počne mokriti. Opazi ga jedan star Turčin pa kad \ide koliki mu je ud, začudi se. Uto mu i mladić priđe, i zapita ga da li bi mu imao kakva posla da dade. Turčin ga pogleda i videći ga gde je zgodan mladić i ličit, reče mu smešeći se: — Sto je tebi nužno da radiš kad si tako naočit i kad imaš tako dobar alat! — A što mi to vredi, aga? — uzdahnu snuždeno Crnogorac. -— Slušaj što ću ti kazati. Vidiš one pendžere po kućama što su žicom pretkani? A digod vidiš, to znaj da su tu haremi i da su u njima bule. Pa čim vidiš da se neko miče na pendžeru, a ti ga izvadi i pomokri se, tek da ti ga vide. Pa posle ne beri brige, biće para kao kiše. Hoćeš li?« — Kako da ne bi, dragi aga, nemam ni prebijene pare, a niti sam sinoć večerao ni danas ručao! — E, dobro mladiću — produži Turčin —- učini kao što sam ti kazao, ali ti evo najpre ove dve medžedije pa se odeni malo pobolje i nahrani, pa što dobiješ para da delimo. A naći ćemo se opet sutra na ovom mestu! Mladić pristane drage volje, primi pare, nabavi lepšeg odela, nahrani se dobro pa zađe po sokacima. Kad dode u jedan sklonitiji sokak, opazi gde ga neko gleda sa pendžera pretkanog žicom pa odmah učini kako mu je kazao stari Turčin. Izvadi ga i poče da mokri. Tek što se je pomokrio, a vrata se na istoj kući otvoriše i pojavi se neka ostarija bula pa mahnu na nj rukom da dođe. On dođe bliže, a bula mu šapnu: — Hajde gore. Zove te moja hanuma! Crnogorac pode i kad iziđoše na gornji boj, ona otvori vrata i pusti ga u jednu vrlo lepo nameštenu [ ]

sobu. Pred njim se na divanu izvalila lepa mlada bula samo u košulji, kroz koju se providilo belo njeno telo. Odmah se sporazumeše i pošto površi s njom dva-tri puta posla, ona ga obdari sa nekoliko medžedija i on ode, obećav da će sutradan opet doći. Kad dode na ugovoreno mesto, zateče već Turčina gde ga čeka. -— Šta bi — upita ga Turčin — nađe li što? — Prođoh bome — odgovori Crnogorac rado-, stan — da ne može bolje biti! — Je li bilo ćara? — Jeste bome, te kolko još! — odgovori Crnogorac i pokaza medžedije. Prebrajaše i dođe svakome po pet. — A gde si to bio? — seti se Turčin da upita. Crnogorac mu potanko opisa sokak i kuću gde je bio s bulom i Turčin na velike svoje jade vide da je Crnogorac bio u njegovoj kući i smotao njegovu bulu. To mu je bilo utoliko neprijatnije što je sam dao Crnogorcu takav savet. I mada Crnogorac za sve to nije bio kriv ni najmanje, Turčin beše ipak ljut na nj, tako da bi ga smoždio, kad bi mogao. — A misliš li opet tamo ići i kad? — upita Turčin. Crnogorac i ne sanjajući šta je u stvari, odgovori da je obećao buli da će joj doći opet sutra u isto doba. — Idi, idi — reče Turčin — neka ti je sa srećom a sutra da budeš opet ovde, da mi pričaš kako si prošao! — Dobro, aga, doći ću nasigurno! Sutradan se Crnogorac opet uputi buli, ali taman što je lego s njom, kad najedanput zakuca silno na vrata njen muž. Ona ti brže skoči pa sakrije Crnogorca u neke asure koje su neravzijene dupke stajale u jednom budžaku, pa zatim otvori mužu vrata. Ulete besan Turčin sa isukanom sabljom, onaj isti [0]

što se je bio uortačio sa Crnogorcem pa upita gde se ; e deo Crnogorac. Bula se pravdaše da nije ni videla nikakvog Crnogorca, ali joj Turčin ne poverova, već ispretura celu kuću, ali uzaman. Crnogorca nigde ne nade. Pošto je tako uzalud tražio, pomisli da nije možda pogrešio i da je može biti Crnogorac bio u nekoj drugoj kući koja liči na njegovu. Stoga se ostavi daljeg traganja i ode u kavanu, rešen da sačeka Crnogorca na urečenom mestu i da se uveri da li je doista bio kod njegove bule ili na drugom nekom mestu. Dok je on bio u kavani, bula izvede Crnogorca iz onih asura i površiše nekoliko puta posao radi kojega su se sastali. Ona ga obdari još bogatije no prvi put, kolko što se je još bolje pokazao, toliko iz pretrpljenog straha. I Crnogorac ode trogubo zadovoljan, jer em se nauživao kod lepe bule, em dobio novaca, em još izbavio život, koji mu je bio u opasnosti. Kad se na ugovorenom mestu nade opet sa Turčinom, ovaj se isprva obradova, kad vide da mu je dobit danas još veća nego juče, ali se brzo sneveseli a u isto vreme i ražljuti kad mu Crnogorac ispriča da ga Turčin umalo nije zatekao i umalo da nije izgubio glavu, da ga nije bula sakrila. Sad je Turčin već bio potpuno uveren da Crnogorac nije bio ni na kom drugom mestu, nego baš kod njegove bule, ali ga je kopkalo gde ga je bula mogla sakriti, kad ga je on tražio po celoj kući pa ga nije mogao naći i stoga upita: — A gde te sakri bula, kad joj dođe muž?! — Zavi me u neke asure — odgovori Crnogorac — što su stajale dupke u jednom budžaku. Turčin je tumarao po celoj kući i sve ispreturao, ali se ne seti asura. — E, dobro, dobro. Sreća ti je bila na ruci. A misliš li opet ići buli? [41]

— Pa rekao sam joj sutra doći opet — odgovori Crnogorac. —- A zar se ne bojiš Turčina? — A što da ga se bojim? Sakriće mene bula opet, pa me on neće naći! — E, hajde, neka ti je sa srećom! — reče Turčin, oprosti se s Crnogorcem i ode. Sutradan Crnogorac doista ode opet buli. Ali tek što su počeli da se miluju, zakuca opet Turčin na vrata vičući bulu da mu otvori. Bula skoči i sakri Crnogorca pod jedno korito u saračani pa otvori Turčinu vrata. Turčin ulete s golom sabljom i potrča pravo onim asurama pa ih sabljom iseče na komade, ali u njima ne beše Crnogorca. Uzalud je preturao celu kuću, od Crnogorca nigde ni traga ni glasa! Posramljen što je učinio toliku huku i buku a ne našao nikoga, ode opet u kavanu, misleći da Crnogorac može biti toga dana nije ni bio kod njegove bule. Kad se sastadoše na mestu gde su se obično sastajali, Crnogorac kaza Turčinu da je opet bio kod bule, da je Turčin opet dolazio i tražio ga po asurama i po celoj kući, ali ga ne našao te je otišao ljut u kavanu, a on je bio skriven pod koritom u saračani i da je po odlasku Turčinovom produžio milovanje s bulom. Najzad reče da mu je bula dala toga puta više novaca no oba puta ranije. Kad podcliše pare, upita Turčin Crnogorca da li opet misli ići buli. Crnogorac reče da je obećao i da će otići sutra opet. Kad se rastadoše, Turčin stade premišljati šta će i kako će. Reši se da zapali kuću pa nek izgori i ona nevernica i njen jaran. Sutradan Crnogorac po običaju beše došao i započeo da se ljubi s bulom, kad ujedanput opaziše da je vatra obuzela svu kuću. Odmah se setiše da je to učinio njen muž u ljubomori svojoj. Ali se ženska pamet opet seti lukavstvu. Strpa ti ona Crnogorca u

[ ]

jedan sanduk pa ga zaključa, a ključ uzme sebi pa stane zapomagati. Čuvši Turčin iz dvorišta njeno zapomaganje, sažali se setiv se njene mladosti i lepote pa ustrča uz basamke da nju bar spase. Ali ona rnu se ne dade da je snese, već mu pokaza onaj sanduk u kome je bio Crnogorac i reče: — Ako hoćeš da mi spasiš, eno što je meni kao ženskoj strani najmilije, a ti iznesi onaj sanduk. Tamo su mi adidari, svilene košulje i najlepše moje odelo! Turčin se već bio prilično razladio od svoje ljubomore i počeo da se kaje što je upalio kuću i načinio toliku grdnu štetu, pa je i sam bio voljan da štogod spase od plamena. Bula pode napred, a on za njom noseći Crnogorca u sanduku. Kad su sišli dole, ona ga posla opet u sobu da j o j izbavi još neke stvari od požara. 1 dok se Turčin oko toga zabavio, ona otključa sanduk i pusti Crnogorca. Turčin je mislio da je Crnogorac izgoreo u kući, ali da bi se još bolje uverio, dođe na mesto gde su se sastajali i kako se začudi kad ugleda Crnogorca zdrava i čitava pa čak i nesmuđena! — Kako ti prođe kod bule? — upita Turčin. — Pa nisam baš najbolje. Umal ne pogiboh! — Kako to? — upita Turčin. — Eto kako. Dođe onom Turčinu neka luda pamet pa zapali svoju rođenu kuću i izgoreli bi živi i ja i bula, da ne dode Turčin te me sam iznese iz vatre! — Zar te baš sam onaj Turčin izbavio iz vatre?! Kako je to moglo biti? — Eto tako. Ja sam bio u sanduku pa kad je došao da nju izbavi, ona mu reče da snese prvo sanduk. Turčin je lepo posluša, uprti sanduk u kome sam bio i iznese me iz vatre. Posle me bula otključa i [ ]

pusti i bogato me obdari novcem, kako nikad još dosad nije. Evo doneo sam pare da delimo! — -— Čuješ, sinko! Uzmi ti te pare sam, ali mi obećaj da nećeš više dolaziti toj buli. Vidiš, čovek je zbog tebe upalio svoju rođenu kuću. Grehota bi bilo nagoniti ga da učini još štogod gore. Nego se ti lepo obrni na drugu stranu. Pa što zaradiš, neka je samo tvoje. Ne moraš više sa mnom deliti! Črnogorac pristane utoliko pre što se i njemu dosadilo već ulaziti iz jedne opasnosti u drugu. I tako se rastade s Turčinom i ne sluteći koliko mu je nesreće učinio slušajući njegove vlastite savete. 56 HODŽA I VLAŠKA PIZDA Bio nekakav hodža malo udaren mokrijem obojkom po glavi — suludast — a uz to još veoma ljubomoran. Jednom se sastaše više njih u kahvi pa od velike besposlice nijesu znali, šta će, nego počmu kurce mjeriti. Da bi mjera što tačnija bila, uzmu hodžin čibuk i zarežu svačiju mjeru kurca. Kad hodža dođe kući, opazi mu žena zarezotine po čibuku pa će ga upitati: — Kakve su to tolike zarezotine na čibuku? — Hodža nije s početka htio kazati, ali kad žena navali, on j o j sve ispriča. — Pa čiji je ovo najkraći? — Bogme moj! — odgovori hodža. — A, i vidi se gospodski soj! — pa poče ljubiti ono mjesto na čibuku gdje mjera hodžina kurca obilježena. Hodži to bijaše veoma drago, ali žena ko žena nastavi pitanje: — A čiji je ovo najduži? — Ibre sa dno sela! — A, vidi se, magareći soj, pas mu majku njegovu! Do nekoliko dana pođe hođžinica na vodu da ispira haljine. Hodža pođe s njome pa kad ona [ ]

zagazi u vodu i pregne se da ispire haljine, opazi joj hodža odostraga pičku. — Boga ti, čija ti je to pička otraga? — upita je hodža. — Komšinka vlahinja pošla u crkvu, pa joj je, veli, grehota nositi, nego je ostavila u mene, dok se '.Tati. Nego znaš šta? Zovni Ibru sa dno sela, neka izjebe vlašku pizdu! Sevap je! Hodža jedva dočeka pa časkom trknu po Ibru, a ovaj još brže dođe i naguli hodžinicu otraga. Hodža proso sprijed pa gleda i viče: »Čuvaj, brate Ibro, ne svrni u moju, a vlašku jebi koliko ti drago!« — Ne boj se, hodža, ne boj s e ! — odgovori Ibro i namiri sve troma ćeif. 57 MERILI SMO KURČEVE Zadržao se čovek malo duže u čaršiji te čim stiže kući, žena ga upita: — Što si se, čoveče, toliko zabavio? — Mahni me se, ženo. Bio sam na važnom poslu! — Kakvom? — produžuje radoznala žena. — Merili smo kurčeve, jer je tako vlast naredila te da se zna u koga je najveći. — Pa u koga je najveći? — produžuje pitati radoznala žena. — U našega komšije Milovana — odgovara muž i time za onda namiri radoznalu ženu. Prošlo je više vremena od toga zanimljivog razgovora između čoveka i žene. Iako se je žena činila da je bila zadovoljna i umirena odgovorom svoga muža, opet u sebi neprestano krojaše plan na koji će način ona moći i na delu da vidi taj najveći kurac, a po zgodnoj prilici i da ga malo okuša. Nije prošlo mnogo od ženinog čekanja i želja joj se ispuni. Jednoga dana kad je muž sa punima kolima žita [45]

otišao u vodenicu da samelje žito i brašno napravi, njegova žena zgotovi dobar kačamak (vlaška mamaljuga) i skuva slatkoga mleka pa pozove komšiju Milovana da se malo prihvate. Pre nego što su počeli jesti, žena predloži da onaj ko se pokaplje mlekom da bude jeban i čim se to uglavi, ona se pokapa te je komšija Milovan po ugovoru odmah izjebe. Tek što je komšija Milovan svršio posao i hteo i dalje jesti kačamaka s mlekom, eto ti čoveka one žene. Kako je bila velika navalica u vodenici te bi na njega došao red tek posle dva dana, on ostavio žito i vratio se kući. Kad žena ču da joj muž dolazi, ona komšiju Milovana brzo sakri u vunu, koju je u sobi češljala. Kad umoreni muž po pozivu ženinom poče jesti mleka, mali mu sinčić primeti: »Tata, tata, pazi, da se ne pokaplješ, jer će i tebe da jebe čiča Milovan kao i nanu!« i ispriča dalje ocu sve što je video. Zaprepašćen muž seti se svoje pogreške i pozva komšiju da iz vune iziđe, rekavši: »Iziđi, prijatelju, nisi ti ništa kriv, već ja koji sam se takvom šalom sa že.norn šalio!« 58 PREDUGAČAK KURAC Bio momak za ženidbu, a bio običaj da istom onda kad bude za ženidbu dobije gaće. Majka tog momka kupi dvanaest rifi platna te mu sa tri rifa napravi gaće a devet ostane. Momak kad dođe djevojci, digne gornju haljinu toliko da se vide gaće. Kad je taj momak išao u grad, stigne ga u šumi sranje, a on skine gaće, objesi na granu te se pošteno isere pa zaboravi gaće te ode bez gaća u grad k djevojci. Kaci je došao k njoj digne malo gornju haljinu te upita: »Vidiš li štogod?« (Naime gaće). Ona kaže da ne vidi. Jedanput digne tako visoko da se vidio [ ]

kurac, koji je bio pošteno dugačak. On upita: »Vidiš ".i štogod?« Ona odgovori: »Vidim!« — »Vidiš? Imam ja još devet rifi kod kuće!« odgovori on. 59 MUDA Išla jednom dva Ličana kroz grad i opazila lijepo, bijelo djevojče na prozoru. — Kako to — zapita edan od njih — da je ova djevojka tako bijela, a mi smo tako crni? — E znaš, brate — nato će drugi — to ti je zato, •er mi uvijek hodamo po suncu, a ova djevojka je uvijek u hladu. — E dakako — reče prvi — i moja muda su uvijek u hladu, pa su ipak crna! 60 OSLANJALO SE JEDNO NA DRUGO Bio jedan čovek i mada nije bio mnogo star niti ie bio hrđavog zdravlja i mada mu je i žena bila još mlada i zgodna, opet nije imao dece. Dođe rat i on morade u vojsku. U bici jednoj bude ranjen i to veoma opasno. Tane od puške odbije mu jedno jaje. Doktori mu kojekako zašiju mošnice i počnu ga lečiti. Blagodareći njihovoj veštirti i njegovoj snazi, čovek se izleći i po svršetku rata dođe s jednim jajetom. Ne prođe mnogo, a žena mu rodi sina. Seljani, koji su znali da mu je u ratu odbijeno jedno jaje, upitaju ga kako je to moguće da on nije mogao da napravi dete sa dva jajeta, a sad sa jednim pa odmah muško. — E, pa nije to nikako čudo — odgovori čovek. — Dok su bila dva, kad je valjalo graditi, oslanjalo se jedno na drugo, a sad je samo jedno pa nema na kog da se osloni, već zapne samo!

[ ]

61 ČOVEK IZGUBIO OBA MUDA Išo muž sa ženom pa došli do reke. Žena sedne i počne da se izuva te da pregazi, a mužu nije do gaženja te namisli kako da prevari ženu da ga prenese. — Znaš šta je, ženo! — kaže — ja ne smem da gazim! — Što? — Kad god gazim, ohlade mi se muda pa ne mogu posle nikako da jebem! — Ama istina? — Istina, što da te lažem! — Pa onda nemoj ni da gaziš — kaže žena — hajde da te prenesem! — Uzme ga ona na leda pa zagazi. Ali mužu ne da davo mira, hoće malo da je plaši pa poneo dva kamenčića i kad su bili malo zamakli u vodu, pusti jedan te bučne. — Šta bi to, mužu? — trgne se žena. — Eto šta, pade mi jedno mudo! — Pa sad šta da radimo, čuvaj bar ono drugo! — Dodu do najdubljeg mesta. Muž opet spusti kamenčić — buć! — Šta bi sad, mužu? — Pade, ženo, i ono drugo! — Ta šta ćeš mi onda i ti? — kaže žena pa ti njega s leda pljus u vodu.

62 NAGRAJISAO ZET U TAZBINI Došao zet u tazbinu sam, jer mu žena nije bila najboljeg zdravlja. Kad su posedali oko vatre, njemu se učini ponajzgodnije da sedne na jedno bure. Na buretu nije bilo vranja, već je rupa zjapila. Međutim, zetu se bile iscepale gaće pa kako je sedio blizu vatre, muda mu se razgreju, opuste i propadnu kroz rupu. Uzalud je se pomicao i tamo i amo, da ih izvuče, nije mogao i što se je više napinjao i što se više on mučio oko toga, muda su mu sve više oticala i sve ih je teže bilo iščupati iz one nesrećne rupe na buretu. Dođe vreme i večeri, pozvaše naravno i njega, ali on se nije mogao maći od bureta, a sramota ga je bilo da kaže šta je u stvari te se poče od muke previjati pretvarajući se da ga zavija u stomaku. Uzalud su ga [ ]

zvali da prilegne malo, ne bi li mu bilo lakše, nikako se nije hteo dići, već se izgovarao da mu je tako lakše. Najzad ga počeše muda toliko boleti da nije mogao više izdržati bol pa prežali sramotu i kaza svoju muku. Poskočiše šuraci, donesoše sekiru te smakoše obruče, ali se pusta duga, na kojoj je bila rupa od vranja, prilepila zetu uz stražnjicu pa nikako da se skine. Te onako zbunjen, ne smejući od stida nikom ni u oči, kidnu na vrata i pobeže s dugom pravo kući. Dugo nije smeo ići od sramote u tazbinu, ali kad jednom žena navali na nj da ode malo u rod, on se nakani, ali s teškim srcem. Došav do kuće svojega tasta priđe uz kuću i poče da osluškuje da li se još govori o njegovoj bruci ili su je već zaboravili. Najedanput ču gde mu tašta reče: — Ama nema nam odavna zeta . . . — Otkad odnese onu dugu na mudima, moje ga oči ne videše! — odgovori tast. Kad ču zet da se njegova bruka nije zaboravila, vrati se kući i nikad se više ne usudi da ide u tazbinu. 63 KILONJA Svadiće se Sinjanin s pratrom i onako će mu u ljutini: »Muči, kilavi kilavče!« Nato će pratar: »Nijesam znao da ti je tako brzo to kazala žena!« 64 ŽIVILE NAŠE PICE RADOSNICE! Bio pir pa se sastalo mnogo svijeta. Običaj je da se sofre postave muške i ženske jedna pored druge. Kad su se već pirdžije ponapile i zdravice obredale, ustane jedan pa će nazdraviti: »Ja dižem ovu čašu u [49]

zdravlje naši kuraca, naši junaka! Naši lijepi kurči, naši lijepi junaci živili!« Onda ustane za drugom sofrom jedna žena pa će nazdraviti: »I ja dižem ovu čašu za zdravlje naši lijepi pica, naši radosnica! Bog i poživi mnogo i dugo! Šta su vaši kurči prema našim lijepim picama, našim radosnicama? Vaši su kurči kukavci. Istom kad poleti na naše pice, jeste li ga vidile kako se junači? Zasuko rukave, ko bi reko, bogzna kakav je junak, a kad doleti našoj lijepoj pici, našoj radosnici, ona istom zine, a on uleti u nju, kanda ga niti bilo nije! On kad vidi šta od njeg bi i kako se osramoti, stane pljuvati pa se pokunji osramoćen i pobjegne. Živile naše pice radosnice!« 65 O POZDINU DNU Dvi žene prale pranje i svadile se pa će jedna drugoj reći: »Šuti, raspijo jedna! Ako uzmem ovu praklječu, razbiću ti pizdino dno!« Ja kao žandar slušo pa posije zapitam one snaše da mi kaže koje je pizdino dno, kad ga ona more razbiti, a ona se uvati rukom na vrh glave i reče: »Evo ovo!« Ja j o j reknem: »Daklem ne ima pizda dna, nego na vrh glave?« a ona reče: »Ne ima, gospodine!« 66 KAKO JE IŠO PIČIĆ, KURČIĆ I JAJA U DRVA Ono su išli pičić, kurčić i jajca u drva. Pičić najprvi sabere granja (breme drva), uprti i pođe kući, a jajca j o j reku: »Zar si ti, pico, već nakupila drva i hoćeš da ideš kući!« A ona reče: »Dabome, ja nisam lijena ko vi. Ja idem, neka vide kod kuće kako sam ja valjana!« Oni ju zamole da ne ide sama, [ ]

već da čeka doklen i oni budu gotovi pa da idu u društvu, ali ona ne čedne čekati, veće ode bez nji. Kad su jajca bila gotova, polako se niz brdo koturaju, ali u pol puta nadu pičić gdje j o j se noga skliznula. Ona se zavalila i ne more da ustane te stane jajca moliti da ju dignu, ali ona j o j odgovori: »Neka, neka, mi smo tebi govorili da idemo u društvu, ali si se ti požurila da se pokažeš kako si valjana. Ja te neću dignuti!« I jajca otkoturaju se dalje. Pičić zagrozi im se da će im se osvetiti. Malo zatim naiđe kurčić i nađe pičić gdje se je zavalila. Ona ga zamoli da ju digne, a on odmah priskoči i podigne ju, a ona mu se zahvali govoreći: »Hvala ti, dragi kurčiću. Ja ćemo i ti ostati uvijek u prijateljstvu. Moja je kuća uvijek tebi otvorena. Kad goda hoćeš, moreš u moju kuću ući i da ne kucaš na vratim, ali te molim kada u kuću pođeš, skini kapu, jer unutra niđe klina ne ima gdje bi mogao kapu objesiti, a jajca neka kucaju na mome pragu koliko goda hoće, nikada u moju kuću ući neće!« Tako sada biva da kurčić more ići u pičić, a da na vratim ne kuca, a jajca istom dođu na vrata, kucaju i kucaju, ali badava, pičić im nikada neće vrata da otvori. 67 VRAG I VRAŽICA Pode vam jednom vrag svojom ženom u svijet, vrag se pretvorio u miša, a vražica u spodobi žabe. Bilo veče a oni u birtiju, da će tamo noćiti. Uvukoše se kradomice u kuhinju, gdje je bila lijepa i milosrdna kuharica. Zamisli se nekako ta kuharica pa zasmrdila pečenje. »Oh«, zaviče gazda, »što si to napravila! Vragovi u te uljezi!« »E, pa dobro«, progovori tad tiho vrag svojoj ženi, »tč ćemo se držati!« »A kako?« zapita vražica. »Ti si«, odgovori joj suprug, »žaba, ti ćeš u pizdu, tamo je lijepo [ ]

mokro, a ja ću u guzicu, ja volim suho!« Učiniše i prospaše. Ujutro zapita vražica svoga supruga: »No, kako si spavao, slatki moj muže?« »Zlo, ženo, zlo!« odvrati miš ozbiljno. »Zaspao sam«, veli, »pa sanjao da sam negdje u vrućoj zemlji pa da onaj vrući vjetar puše pa da same mirise nosi. Ali se ja probudim, a to puhalo u mom stanu sve gore i gore, svaki čas me hćio vjetar odnijeti. Pa nije ni mirisao, da mu sveca, već je smrdio!« »Hu« veli, »još mi je sada pun nos dima! A kako je tebi bilo, ljubice mila?« »Bome meni malne gorje. Jedva sam ti zaspala, kad al eto neki pijanac na vrata, pa nekakvu veliku i debelu štanjgu zaturi u moj stan. Tad on mene počeo bosti i trkat, da su mi sva rebra pucala. Ja se vijem amo tamo — čim se više vijem, tim on više bode u me — o, sve me džigerice bole! Pa kad me je svu bio sprebo, magarac, mesto da doma ide, to se na koncu još zbljuje na me! O da mu krst njegov! I to ti je išlo tako tri puta dojutra! Hu, na pol sam mrtva!« »Haj, haj«, veli vrag, »bježmo iz te kuće pa nejdimo nikad više medu noge. Tamo ne ima ni vrag mira!« 68 ŽABA, MIŠ I BUHA U SNAŠE Ono se jednom združe žaba, miš i buha pa su putovali. Vele da su išli na ćabu. Zateče ih noć u jednome selu. Onda se dogovore gdje će noćiti. Udu u jednu kuću, a tu je bila sama jedna snaša, ležala pokraj vatre. Onda rekne buha: »Ja idem snaši u bručke. Biće mi toplo i lijepo!« — Onda reče žaba: »Ja idem se zavući snaši u pizdu. Biće mi mokro, toplo, i lijepo!« A miš reče: »Valaj. idem i ja u guzicu. Biće i meni lijepo. Neću se bojati mačke pa se mogu bez straha odmarati!« — Tako se rastanu. Oko pol noći dode čovjek one snaše malo nakresan, uvati snašu, digne noge pa stane, što kažu, biber tucati. Pa kako je bio pri piću, nije odmah [ ]

mogao da svrši, već razvukao, koliko bi lulu ispušio. Sjutradan urane putnici i pođu putovati, ali svi ramlju. Onda će upitati žaba buhe: »Kako je tebi na konaku bilo?« A ona reče: »Ne pitaj! Ja istom se smirila, da se odmorim, a ono se dvije gore slomiše pa na mene! Malo me nisu ugnječile!« Onda reče miš: »Ništa je to, ali ja cijelu noć nisam mogao zaspati od velikog straha. Došo nekakav pa uzeo dva malja pa udri u vrata. Sreća, što su tvrda bila. Mogo je i unutra provaliti!« (To su bila muda.) — Onda žaba reče: »E moj dragi, ništa je to, ali teško je meni bilo! Oko pol noći dođe neko pa kolcom gurni me, gurni iz jednog budžaka u drugi pa najposle mi pune oči napljuva!« 69 VLAŽAN STAN Jedan gospodin stanovaše kod neke ženske s kojom živiše u nedozvoljenim odnošajima, to jest, koju gn jebaše. I s istog razloga kao njen ljubavnik ne plaćaše niti stana niti ostaloga. Ali posle izvesnog vremena on nađe sebi mlađu curu i iseli se iz stana u kome dotle beše ne platio ništa. Stoga se njegova prva Ijubaznica naljuti, jer beše uvređena što ju je ovaj napustio i tuži ga sudu za kiriju. Sud pozove istog gospodina i zapita ga što on ne plati ženi stana. Gospodin reče: »Stan je star, vrlo prostran i vlažan pa stoga neću ni da platim!« Ali žena odgovori: »Ako je stan star, on se nije trebao useljavati, a kuća nije suviše prostrana, no je on malo nameštaja za istu imao, a vlažna mora biti stoga što je on u istoj često ne samo pljuvao nego i bljuvao!« (Pod stanom razume se pizda a stari stan — stara pizda, prostran stan — široka pizda a vlažan stan — vlažna pizda, malo nameštaja — mali kurac, bljuvao — svršavao). Ko ima sada pravo na sudu? [ ]

70 DOBRO MU ODGOVORILA Momak ležao u travi baš na obali Timoka pa ga zaklopila trava sa sviju strana, tako da se nije iz trave video. Lepa jedna devojka prema njemu poče da gazi Timok, pa što voda dublja, to je ona sve više zadizala košulju, dok joj voda ne okvasi već svu zgodu. Mladić je sve to gledao pa kad ona izađe na obalu i spusti košulju, on joj iz one trave doviknu: — Napoji li je? napoji? Devojka se prenerazi, beše joj krivo što ju je neko gledao obnaženu, ali se brzo pribra i odgovori: — E, moj brajko, da si ti ručao, što je ona večerala, popio bi ceo Timok i opet bi bio žedan! 71 PRIČA, KAKO JE ONAJ REKO: »DE ZINI!« KAD JU JE JEBAVO Ašikovo jedan sa curom, pa mu se nikada nije dala ni dotaći. On pomisli i reče: »Valah je ova cura poštena, ja ću ju uzeti!« i isprosi ju u oca. Uvečer kad su legli u đerdek, privati on jebavati, al mu se učini pička prostrana, a čuho je i prije hrđavi glasova od te cure, pa kako će da ju izmudri? Dosjeti se i kad joj je dobro sjurio, noge digo na ramena i smota ju ko teljig, reče joj: »Deder zini!« A ona ga upita: »Što?« »Da vidim je 1 se kurac pomolio na usta!« A ona će mu odgovoriti: »Još ih je bolji tute ulazilo, al se niti jedan na usta nije pomolio!« 72 VUK Sedeo čobanin kraj vatre i jeo sir, koji mu na peškiru na krilu beše. Preko puta od njega sedela je mlada njegova strina i nameštajući opanak na nozi nezgodno se beše otkrila, da joj je čobanin gledao [ ]

pičku. Gledajući je tako poduže, njemu se kurac podiže te poče sir sa peškira da mu pada na zemlju. Tada upita strinu: — Aj, mori strino, šta ti je to med nogama? — Vuk! — odgovori ona. — Pokri ga, u usta ga njegova jebem, sve mi kurac sirenje rasturi! — odgovori na to čobanin i produži jesti ostatak sira. 73 UPLAŠIO SE KURCA Bio u jednoj šumi aždaja pa ko bi god kroz tu šumu prošo, aždaja ga proždre. Onda jednom nalegnu kroz tu šumu tri čovjeka pa jedan reče: »U ovoj šumi ima aždaja. Mi ne smemo tud proći!« — Onda drugi reče: »Vala, ja smem. Ja imam pušku pa ću ga ubiti« — A treći reče: »Vala, ja nemam ništa nego kurac pa ću ga kurcem ubosti!« To aždaja sve slušao pa se poplaši od kurca, jer nije znao šta je, pa poteče bežati. Uz put sretne babu pa je upita: »Je li, bako, šta je to kurac?« Baba otkrije se i pokaže pičku pa reče: »Vidiš, mene je ovde kurac prije osamdeset godina ubo, pa još nigda nije zamladilo!« — Onda aždaja reče: »Fala Bogu, kad ja zdravo uteko!« — I više nije nikad ljudi ždero. 74 SVE S PRAVDE Bio nekakav obješenjak pa dođe jednom majstoru na zanat. Majstor ga upita je li igdje prije služio. »Jesam na sto mjesta. Gdje sam god ručao^ nijesam večerao, a gdje sam večerao, nijesam ručao.« »A zašto?!« upita ga majstor. »Sve s pravde i istinu govoreći.« »E, kad je s pravde, hajde, uzeću te pa da vidimo!« Tu ga majstor uze pa uvečer pođoše oba [55]

majstorovoj kući. Tu su oni večerali. Po večeri majstoruša stane mesti mrve, a mali uprije ostrage u majstorušu pa će majstoru: »Boga ti, majstore, je li sad ovdje ostraga u majstoruše pička?« »Boga ti, sinko, jest, beli si istinu rekao, ama si u mene večerao, a nećeš ručati, no izdiri odma iz kuće!« 75 KAKO POTREVI BAŠ TU! Presvlačila neka žena košulju pred decom. Kako je bila znojava, zastane j o j čista košulja na ramenima, a stara se smakne niz telo te osta naga pred decom. — A šta ti je to? -— upita najstarije dete pokazav na onu zgodu ispod trbuha. — To me je tvoj otac jednom u ljutini posekao sekirom! — reče žena, da ne bi morala kazati deci pravu stvar. — Gle, molim te! — čudaše se dete — kako potrevi posred pičke? 76 NEŠTO ŠTO NI Đ A V O NE MOŽE ISPRAVITI Dosadilo jednom čoveku sirotovati. Kad ruča, ne večera, kad večera, ne doručkuje, pa tako iz dana u dan, iz godine u godinu i nikad kraja. Seti se gde je od starijih ljudi slušao da može svega imati ko preda đavolu dušu. Pomisli šta će mu gladna duša te poče u tom očajanju prizivati sotonu. Sotona se javi i upita ga što hoće. Čovek mu ispriča svoju bedu i nemaštinu pa mu kaže da bi mu prodao dušu, kad bi mu ispunio želje. Sotona s drage volje pristane i kaže da će mu ispuniti tri želje, ali, veli, kad mu ispuni i treću želju, da mu onda uzme dušu i njemu i njegovoj ženi. Čovek se zamoli đavolu da mu da jedan dan roka da [ ]

se promisli i da se dogovori sa ženom. Đavo pristane i čovek ode kući pa kaže ženi šta je pregovorio sa đavolom. Žena se nije mnogo protivila, jer je svaka žena manje-više sklona da preda đavolu dušu, samo je valjalo izmisliti takove tri želje da onda kad im se ispune, imaju svega što im treba, a sem toga valjalo je udesiti da im đavo ne uzme odmah dušu, već kad budu u bogatstvu i izobilju, da bar što duže požive. Najzad se žena, kao što to obično biva, doseti da prvo zatraže zdravlje, drugo bogatstvo, a treća želja da im bude da imaju prava na još tri želje. To se čoveku veoma dopadne te ode odmah, prizove đavola i kaže mu da su i on i žena pristali da mu predadu svoje duše, pošto im ispuni tri želje. — Dobro — reče đavo — koje su vam te tri želje? — Prva nam je želja — reče čovek — da budemo oboje uvek zdravi. — Dobro — reče đavo — i biće te! — Druga nam je želja da imamo svega što nam je potrebno u izobilju, i novaca i blaga i svega ostalog! — Dobro — reče đavo — imaćete i to! — Treća nam je želja da imamo prava zahtevati da nam još tri želje ispuniš! Ova se poslednja želja ne dopade baš mnogo đavolu, ali najzad pristade i na nju. I sad nastaše za ovoga čoveka i ženu mu sretni dani. Nestade bede i siromaštva. Bili su zdravi i imali su para i svega drugog bogatstva u izobilju. Dugo je đavo čekao dok su se ovi sirotani nasitili bogatstva, ali mu ipak jednoga dana dode čovek i reče da je došao i za one tri želje. — Prvo moja žena želi da ima haljine kao carica, a i ja tako isto! — A treća želja? —- upita đavo. — Treća nam je želja — reče čovek — da imamo pravo na još tri želje! [ ]

— E, pa dokle ćete vi tako? Tome neće nikad biti kraja? — ljutio se davo — ali tako meni i treba. Kad ja imam sa ženama posla! — Ali pored sve ljutnje đavolu nije ostalo drugo nego da mu ispuni ove dve želje i da im kao treću želju prizna pravo na još tri želje. Tako su onaj čovek i žena mu živeli sve lepše i raskošnije kazujući uvek da im je treća želja da imaju prava na još tri želje. *

*

*

Godine su tako prolazile i ovaj čovek i žena počeli su da stare i imali su sve manje želja. Ali znajući da će im đavo uzeti duše onoga časa kad im bude ispunio sve želje, oni su jednako u trećoj želji zadržavali pravo na još tri želje. Ali naposletku nisu imali više šta da žele i sve im se bilo već dosadilo, samo su hteli da još požive, ali tu im želju đavo nije mogao ni ispuniti ni ne ispuniti, pošto to nije njegovo nego božje. Najzad ih đavo saleti da kažu šta im je poslednja želja. Čovek se i žena zabrinuše, jer nisu mogli ništa izmisliti, dok se naposletku žena ne seti te se zagrte i maši se rukom za onu muku te očupa jednu dlaku pa je dade mužu i reče mu: — Na uzmi ovo i odnesi đavolu pa mu kaži da nam je poslednja želja da mi izravni sve dlake što ih imam tu pod trbuhom, pa kad to učini, neka nam uzme duše, neka mu je prosto. Ode čovek i kaže đavolu što im je poslednja želja. Uze đavo onu dlaku među dva prsta leve ruke pa povuče po njoj sa dva prsta desne ruke. Dok je držao dlaka je bila prava, ali čim je pusti, ona se ukovrči. Mučio se đavo ceo celcati dan sa onom dlakom pa nikako da je ispravi. Kad je uveče čovek došao po dlaku, davo mu [ ]

reče da nije mogao ispraviti i upita ga da li mu žena •_ma mnogo tih dlaka. — Ima puna pregršta! — reče čovek. Đavo se zgranu i kaza čoveku: — Idite od mene oboje! Praštam vam duše, a ženi tvojoj reci da ovo ne može ni đavo ispraviti! 77 ĐAVOLSKA ŠENICA Imo čoek tri njive pa posije sve tri šenicom: jednu posije Bogu, jednu sebi, a jednu đavolu, da vidi čija će bolje roditi. Kad bude šenica za žetvu, ode čoek da vidi, kad ali najbolja đavolska šenica. Čoek poženje Božiju i svoju šenicu, ali kad ode žeti vražiju, onda dođu đavoli i njega išćeraju iz njive govoreći da je njijova šenica. Onda tog čoeka žena reče svom čoeku: » A j d e ti, čoeče, u čaršiju pa mi donesi loja i katrana, ja ću ići šenicu žeti!« Čoek je odvraća, al ona napala na nj: »Nikako, nego ajde!« Čoek ode i donese loja i katrana, a žena rastopi loj pa namaže pletenice i napravi od nji roge pa onda katranom pocrni. Uzme srp i svuče se gola i ode u njivu žeti. Onda dode davo da vidi šenicu, a kad ono al neko ženje. Kad on promotri, ne mogne poznati šta je. Pobjegne i kaže onim drugim đavolim. Oni ga upitaju šta je, a on im odgovori: »Ja ne znam!« — Đavoli oprave drugog da istera tu stvar iz njijove šenice, a ovaj kad vidi, poplaši se pa bježi! Jedva živ do nji dođe. Oni ga upitaju šta je tamo? a on im odgovori: »Đavo, ljudi govore da smo mi đavoli, al da vidite ono, ono je đavo!« Oni ga zapitaju kako izgleda, a on rekne: »Eto kako: na glavi mu rozi, na prsim muda, a med nogama brada!« Đavoli ne znajući šta je, ne smjednu ništa, neg pobjegnu, a žena poženje šenicu i odnese.

[59]

78 ČUDO STAROGA HODŽE Bio je hodža i kazivali su čipčije da je svetac i da čini čudesa. Jednom će nekakvom baliji ugursuz ukrasti magare, a on će ti na tužbu u petak hodži u džamiju, da mu ga kaonuti svetac pronađe. Tvoj hodža obeća da će mu ga svakako naći posije dove pa kad je dovršio klanjanje, upitaće ovako: »Ej Turci, kijamet će, kajte se! Kažite vašemu staromu hodži sve po istini, a da ja sevap učinim pred svecem u dženetu: Dina vam, ko je ukrao magare Suliagi?« Na to niko ni u nos. Pogladi hodža bijelu bradu, zakašlje se i ovako reče: »A kažite mi pred kijamet džanum benum, ko od vas nije jebao niti jednom u životu?« Niko ne reče ni besjede, a dedo će Aliaga iz ćoška džamije: »Moj lijepi hodža, osamdeset je na ravno godina da su me sunetili pa hvala dobrome Alahu, ja ti ne znam što je to, da prosti tvoj obraz, ženska prknja!« Nato će mudri hodža: — Evo ti čuda, Suliaga! Evo sam ti našao izgubljeno magare! Zaulari ga i vodi ga veselo doma. Ono je svakako magare pa ti nije potreba od drugoga! 79 KAKO JE OTAC NAUČIO SINA JEBAVATI Oženi otac sina, ali za nekoliko dana primjeti on na snahi da je nevesela pa upita sina za uzrok i ujedno je li on nju jebe. Sin mu se potuži da on ne more jebati, jer da mu kurac skoči, prione gori za trbuh i ukoči se ko kost pa da ne more da ude i pogodi u pizdu. Otac mu napravi rašak pa mu dade i reče: »Mah ti ovi rašak pa doveče, prije nego počmeš da jebeš, metni ovaj rašak na trbuh, onamo u kurac odapri. On će se upraviti i pravo će stajati pa ćeš onda moći utjerati!« [ ]

On tako učini i nekoliko puta izjebe. Kada je sjutra snaha vesela ustala i svekru kahvu đonila, donese sin onaj rašak pa reče: »Mah, babo, rašak! Ja sam poso vidio, ne treba mi ga više!« A on mu reče: »De ti, sine, ostavi to, ako te Bog poživi, trebaće tebi taj rašak da kurac ozdo podbačaš!« 80 PRIČA KAKO JE ČOJEKU BILA LIJEPA ŽENA PA MU JE ŽAO BILO JEBAVATI, JER SE JE BOJAO DA ĆE UMRETI Ono se jedan oženio pa mu bila žena plaho lijepa pa ju nije smio jebavati, jer se je bojao da neće umrijeti. Ona se venula i bila slaba. Njezine prve drugarice, koje su se sa njome poudale, pitale ju: »Šta si ti tako slaba, a još ni djeteta nemaš?« A ona reče: »Bome sam ja još cura. On još nije sa mnom nikada ništa uradio, jer se boji ako sa mnom uradi da ću ja umrijeti. Tako me voli pa mu žao.« Onda ona jedna žena, njezina bivša drugarica, njoj reče: »Ti se doklen kući dođeš razboli. Kad te čojek zapita šta ti je, a ti reci da te boli, da ćeš umrijeti, ako ti lijeka ne nađe. On će te pitati gdje će ti lijeka naći, a ti reci da u onom šupljom hrastu na raskršću u šumi više sela imade jedan svetac, koji kad mu se pred zoru ode svakom lijeka kaže. A ja ću stići prije njega pa ću se zavući u hrast pa ću mu reći da te jebe, pa da ćeš ozdraviti!« Tako i bude. Ona, čim je kući došla, razboli se i legne, a čojek, kako ju je i onako pazio i volio, zapita ju što joj je, a ona mu reče da ju plaho boli, da će umrijeti ako j o j lijeka ne nađe, a on ju zapita gdje će j o j lijeka naći, a ona reče: »Ja sam čula da u toj šumi više sela na raskršću imade jedan šupo hrast i u njemu neki svetac, a pa kad mu se izjutra pred zoru ode i zamoli, da on svakom lijek kaže. Pa i ti, po bogu, ako si mi rad, otiđi sjutra u zoru pa toga [ ]

svetog zamoli da ti lijek kaže, ali nemoj se prevariti pa da blizo hrasta dođeš!« Po noći ona se još više razboli i stane jecati. Kad je bilo u zoru, ode on na ono mjesto pa kad je tamo došao zovne: »Oj sveti!« On se odazove i upita ga šta hoće, a on reče: »Moja je žena jučer išla na misu ženami pa kad se je kući povratila, zabolilo ju je. Cijelu noć ječi, hoće da umre, pa te molim da mi lijek kažeš!« Svetac mu odgovori: »Hajde kući pa kako dođeš, a ti jebi svoju ženu pa će ozdraviti!« A on reče: »Ama, dragi sveče, ja se joj bojim da će mi umrijeti!« A svetac odgovori: »Hidi kad ti kažem pa učini tako. Ako joj ne bude bolje, ti dodi opet sjutra k meni!« On se vrati kući sasvim neveseo, a žena ga upita: » Što ti je svetac reko?« A on odgovori: »Ništa, ne pitaj!« Ona reče: »Ne more biti da ti nije ništa reko. Daj mi kaži!« Onda on reče: »Ma reče mi da te jebem, ali se ja bojim da ćeš umrijeti!« A žena reče: »Pa zašto ne bi? I druge se jebu pa od toga nisu umrle, a eto svetac veli da će mi od toga lijek biti!« On uvati ženu za noge pa j o j utjera, a ona sirota, kako je bila željna, kad joj je spustio od velike radosti se onesvjesti. On kad je svršio, odmah uvati volove u plug i ode sa slugom orati. Oko pol dana reče on slugi da ode kući i donese ručak pa da vidi je li ženi lakše ili je umrla pa mu reče: „Ako joj bude lakše, ti ajde pjevajući, a ako je umrla, onda ajde plačući!« Sluga ode kući. Kad on kući dođe, al žena ustala; od veselja se po kući razletila i spremila dobar ručak. Sluga kad se povratio noseći ručak, naiđe ispod jedne trešnje, a djeca kako su trešnje tresla, ostao je (ustavio se) jedan kolac na granami od trešnje pa kad je sluga sa ručkom ispod trešnje naišao, pune vjetar i onaj kolac obori. Kolac pogodi ga po glavi i razbije mu glavu, a on zapomaže i stane plakati. Kad je čoek vidio da sluga pomaže i plače, misleći da mu je žena umrla, izvadi kurac i na [ ]

gredelju od pluga udari tri puta kurac govoreći: »Dušmanine jedan, ne trebaš mi ti! Meni ženu umori!« I reče: »Valaj, kad mi je žena umrla, ne mogu kući da je vidim mrtvu, a vidio sam kad sam ju jebo i svršio da je napolak umrla. Ja ovde više neću živeti!« Ode u šumu pa preko šume po svijetu. Tako je Iuto po svijetu devet mjeseci. Na kurcu mu, kuda je otikom po njemu tri puta udario, narasle tri kvrge ko tri šake. Jednom dođe on k jednoj kući i nađe jednog čovjeka gdje pravi kola i vrti trupinu, a on ga zapita što je tako trupina tijesna, da ne bi mogo niti kurac u nju. Majstor mu reče da kurac u nju svaki more, a on reče da ne more i potegne kurac da omjeri, ali ne mogne ni zaviriti. I tako on pođe dalje, a majstor ode u kuću da zapali lulu i stane se čuditi. Žena ga zapita što se čudi, a on joj reče: »Ne pitaj, eno onaj čojek naiđe ovuda i reče mi da su trupine od kola tisne, da ne bi niti kurac u njih mogao, a ja mu rečem da more, a on izvadi kurac, ali ne može niti zaviriti! Ja nikad većeg kurca vidio nisam!« Žena odmah izleti da toga čojeka vidi i za viče: »Ono je moj brat! De ga zovi amo!« On ga zovne. Čojek se vrati, a majstor mu reče: »Oprosti, ja te nisam pozno. Ti si moj šura.« I dovede ga u kuću. Žena izleti preda nj, s njim se poljubi i reče: »Već ima toliko godina da se nismo vidili pa zar bi ti moju kuću proso?!« A on reče: »Valaj bi mi mrsko, pošto me zet nije pozvao!« Žena odmah zakolje bipca, napravi ručak i ustavi tog bajagi svog brata na konaku. Kad je uvečer bilo, reći će žena: »Idi ti, čoječe, u drugu sobu spavati, umoran si, a ja ću se ovdi sa bratom razgovarati!« On ode u drugu sobu, a žena reče onome čojeku: »Ja sam od moga čojeka čula da ti imaš dobar kurac, a ja sam baš kurca željna. Moj čojek nije kader ništa pa sam te zato zaustavila da noćas sa mnom noćiš!« — On legne s njome pa kada je prvu kvrgu utjero, ona vikne: [ ]

»Jaoj!« a čojek je iz druge sobe upita: »Što ti je, ženo?« A ona: »Ništa. Kaže mi brat, da mi je stariji brat umro!« Onda on potjera i drugu kvrgu, a ona opet jaukne, a čojek ju opet upita što joj je, a ona reče: »Kaže mi brat, da mi je sestra umrla!« A kad joj je i treću kvrgu zatjero, ona ototali prditi i zapomaže: »Joj! joj! joj!« A čojek će opet: »Ma šta je tebi, ženo, noćas?« A ona ko bajagi kroz plač odgovori: »Prođi me se! Kaže mi brat da mi je mati umrla!« I tako onaj nekoliko puta do zore toj svojoj nazovi sestri spusti. Kad je bilo izjutra, ona poranila, skuhala ručak pa će još reći svome čojeku: »Ajde, čojče, da jednu kravu bratu dademo! U nas imadu četiri, a oni nemaju nikakove!« Čojek pristane i dade mu jednu kravu. Kad su ručali, onaj pođe i porene kravu, a žena reče: »Idem ja, čojče, da brata ispratim!« I odu. Pošto su za brdo otišli, uvati onaj da na rastanku još jednom odrapi, a pošto se žena zadugo nije vratila, on pošalje jedno dijete da vidi što mati radi i da ju zovne nek se vrati. Kad je dijete izišlo za brdo, vidi onome materine noge na ramenim gdje odmahuju. Ono pomisli da mati rukom maše, vrati se kući ocu i kaže: »Bome, neće krava da ide pa mama maše rukama da i tele poteramo!« Onda čojek dade dijetetu i tele, koje otjera materi, a ona ga onome dade. Onaj je tako gonio kravu pred sobom i sretne jednog starca i babu gdje gone voz sijena na četiri vola. Štarac ga upita pošto je kravu uzeo, a on mu reče da je on kravu na oklad dobio. A on reče: »Kako?« »Bome, ja se s jednim okladio. On vrgo kravu, a ja deset dukata, jer sam ja reko da svaka ženska kad joj ja počmem sagoniti moj kurac, mora prdeknuti, a on mi reče da njegova žena neće. I kad sam joj počeo ugoniti, ona prhne i ja tako dobijem kravu!« Onda će ga ona baba pogledati i reče: »Kakve ja imam dvije snahe, da po tri kurca u njih nagoniš, ne bi prdnule!« On reče da bi, i tako "se [ ]

oklade. On metne kravu i tele, a oni dva vola i dođu njihovoj kući te tako snahami kažu. Onda jednu snahu pošalju k njemu u sobu, a baba će i starac slušati. Kad joj je onaj prvu kvrgu od kurca utjero, ona prdekne i tako on dobije dva vola. Babi žao volova. Okladi se da ona druga snaha neće prdnuti opet za jednog vola, a on uzjaše i na onu snahu, a kad joj je prvu kvrgu utjero, ona samo jaukne, a baba reče: »Šćipi, snaho, šćipi snaho!« A kad je drugu utjero, ona prdekne, a kad je treću, ona otatali prdjeti, tako da kolika bi goda on puta zeznuo, ona bi prdeknula. Onda baba hršum na snahe: »Sram vas bilo!« veli, »ja ovako stara ne bi se bojala!« On reče da bi i ona prhnula, a babi žao volova pa će reći: »Evo, ne bi!« Te se i ona za onog četvrtoga vola okladi. Kad je onaj počeo prvu krvgu ugoniti, stane se ona koža oko guzice natezati a guzica ispane. Onda starac, kako je pušio lulu misleći da će i ona prhnuti, onako vrućom lulom pritisne na guzicu, babu opeče, a ona para zbije lulu s čibuka i baci u budžak. Baba skoči pa na starca: »Ti, dušmanu jedan! Da me ne sprži, ja sam bila dobro šćipila, ja ne bi bila prdnula!« Tako on dobije još četiri vola pa potjera pred sobom svojoj kući, a žena kad ga je ugledala, izleti preda nj i iznese dijete u naručju, zagrli ga i zapita što je od kuće otišo, a on reče da je mislio da je ona umrla, a ona mu se pohvali da je ona odmah ozdravila čim ju je jebo. On joj opet sve pripovjedi kako je kravu i volove dobio. Pa ako su živi i sada kravu muzu, a na volovim oru. 81 KAKO JE OTAC I KAKO JE SIN JEBAVO Bio otac udovac i imo sina na ženidbu. On oženi sebe i sina pa im budu svatovi jedan dan. Uvečer sveli su obadva u đerdek. Sjutradan upita sin oca [65]

koliko je on puta jebo, a otac reče: »Jednom, ama dobro!« A sin reče: »Ja, babo, pet puta!« Drugo jutro zapita otac sina: »Koliko si noćas puta, sine?« A on će: »Četir puta, a ti babo?« »Jednom, ama dobro.!« Treću noć izjutra zapita otac sina koliko je puta, a on reče: »Dva puta, a ti babo?« »Jednom, ama dobro!« Četvrti put u jutro upita otac sina, a on reče: »Samo jednom!« On će! »I ja jednom, ama dobro!« Peto jutro upita otac sina koliko je puta jebo, a on reče: »Niti jednom!« A otac reče: »Ja jednom, ama dobro!« Taj dan izjutra izašo je mladoženja pred kuću, a pas zavija jer je vuka osjetio, a on reče: »Ej, moj vuče i moj šuštali kurče, i ja sam tako do jučer vijo!« 82 PRIČA O ONOM ŠTO SE ZAREKAO DA NEĆE DRUGU UZETI ZA ŽENU VEĆ ONU ŠTO IMA DVI PIČKE Ono je bio momak u selu vrlo hasi pa je, vele, sve ručio kao bak, potcikivo i pjevo. Govorili mu da se oženi, a on reče: »Šta je meni jedna pička? Ništa. Ja neću uzeti već onu što ima dvi pičke!« To se po selu čulo. U tome selu bila neka Mara širokoguza. Ona počme sa njime ćosati i kaže mu: »Ti si meni ništa. Ja imam dvi pičke!« Onda on reče: »Daj mi pokaži pa ako budeš imala dvi pičke, ja ću te uzeti za ženu!« Ona se uzgrne i pokaže mu sprijeda, lesne se po njoj i reče: »Evo ti jedna! Je li ovo jedna?« Onda se okrene, naguzi se, i reče: »Je li to druga?« On pošto se je uvjerio da ima dvi, isprosi je i dovede. Kad su legli u đerdek, ona ga zgrabi, on ju jebe. Kad je svršio, ona se naguzi, a on jebe otraga. Onda ona jopet najtera ga da jebe onu sprida, a on reče: »Ne mogu više, dosta je!« A ona reče: »Daj ruku!« i metne njegovu ruku odzada na pizdu pa reče: [ ]

»Vidiš kako ova plače? Žao joj je što i nju nisi još jebo. A j d e i nju jebi!« On videći da je mokra, moradne opet na nju odzada. I tako ga je cijelu noć nagonila i patila. Drugu noć napopade ga opet i sve tako neko vrijeme. On postane sasvim miran i nešto zlovoljan. Jedno jutro izađe pred kuću rano da mokri i čuje gdje vuk vije, a on reče: »Biži, vuče! ako te uvati moja Mara široguza, biće tvome vijanju ko i mome pivanju!« 83 I BEL KONJ TUČA ZOB Išao jedan starac putem prema potoku gde su cure belile platno pa ih oslovi: — Pomaga bog, deco! — Dal ti bog, dedo! — A, deco, bi 1 dala koja na dedu? — Ih, dedo, ič te neje sram! Toliko si star pa toj zboriš!? — E, deco, i bel konj tuča zob; da nesam ništa kazal vi pa rekoste: »Ja ga deda, pogolemija se, ič i ne iska! . . .« 84 NAŠLI MOMCI NEVINE DEVOJKE Bila tri prijatelja i dogovore se, da bi još jače utvrdili svoje prijateljstvo, da se u jedan dan ožene. Nađu sva trojica lepe, dobre devojke, za koje su tvrdo sva trojica držali da su nevine. Na sam dan venčanja obećaju se međusobno da će sutra dan svaki iskreno ispričati kako je proveo prvu noć sa svojom mladom i da li ju je našao nevinom. Sutradan se doista sastanu, ali sva tri sumorna i namrštena. Najzad se setiše uzajamnog jučerašnjeg obećanja i najstariji poče: — Kad smo sinoć legli u bračnu postelju, ja [ ]

htedoh da legnem na nju, ali ona mi ne dade, već se pope na mene i reče da je tako volija! — Nisam ti ni ja bolje prošao — reče onaj drugi. — Taman ja prišao da počnem posao, a ona mi reče da očeknem i donese neko jastuče pa ga metu poda se i reče mi da je tako mlogo bolje! — Vidim — reče onaj treći — da smo sva tri jedne sreće. Kad sam sinoć s njome legao, pomislih da će bolje biti da joj zadignem malo noge. Kad ona vidi šta ja radim, ona će tek reći: »Zar i ti to voleš? E, baš ste vi muški svi jednaki!« 85 DELA, TATA, I ŠAROVA! U jednoj kući dete jednom prilikom samo nade hleb i počne onako ceo hleb glodati. Ugleda ga mati i vide da će ono tako pokvariti i izbalaviti ceo lebac, ote mu ga iz ruke, odlomi mu parče, kolko je otprilike dosta moglo biti za njega, šopi ga malo po stražnjici i ode da gleda svoj posao. Ali dete se naljuti, baci i ono parče hleba što mu je mati dala pa udari u plač. Uto mu dode otac i upita ga što mu je te plače. Dete jednako u plaču odgovori: — Otela mi mati parče hleba! — Ćuti, ćuti, sine, ne plači! — i kako je bio nešto raspoložen, dodade: — Jebaće tata nanu! Dete se malo umiri, utre suze i dohvati ono parče hleba, poče dalje da jede i onda reče još suznih očiju: — Dela, tata, i šarova! I on mi je juče oteo parče hleba! 86 POČINJI, ZASPALA SU DECA!

malo ranije nego obično prohtelo te kaže mužu šta želi. Muž se branio i reče najzad: — Kako ćemo, kad deca još nisu pospala? Žena se ućuta i reši da pričeka. Kad je prošlo neko vreme, tek najstariji sinčić, koji je ležao baška sa ostalom decom, reče polako: — Sad možeš, tata, zaspala su deca! 87 NIJE DUPLJOSANA Zaženio čovek sina pa će na svadbi zapitat prijatelja, devojkinog oca:— Prijatelje, tako ti seda kosa i seda brada, istinu da mi kažeš, ne li ti je ćerka dupljosana? (Nije li ti kći pojebana?) — Tako mi seda kosa i seda brada neje! — odgovori prijatelj. — Ne podvaćaj se, gazdo! (ne zalaži se) — reče mu tiho sluga. — A zašto da se ne podvaća? — uzviknu uvređena devojka. — Pa zato. Ne li sam te ja devet put dupljosal? — A kada bre, šugčo? — upita devojka. — Pa znaš li pod koš? — Salte jednuš! — reče prkosno devojka. — A na bačiju? — Salte dvuš! — opet će devojka. — A u košaru? — Tad sam ti ga opliznula! (odbacila). Tada se nal juti sluga, izvadi kurac pa ga lupi o sto i viknu: — Ovoj li je kurište za opliznište? Zagledaše se na to žene pa će reći kumica: — Toj neje za decu, toj je za kumicu i za starosvaticu i za deversku majku, toj neje za decu!

Imao čovek poviše dece, a nije bio dosta imućan te su svi spavali u jednoj sobi. Jedno veče ženi se [69] [68]

88 KAKO CIGO POSLA IMA Došo seljak do Cige kovača da neka mu lanac popravi. Ciga primi se posla te se radeć prenavljao kao da bogzna kakvu vještinu i mudrost radi. Uto dode Cigina žena te čučne tako da joj se minja vidjela. Kad je to Cigo opazio, reče seljaku: »Eto vidiš, brate, imadem ti posla, da ne znam šta bi prije počeo!« Te pokazavši na ženinu pičku reče: »Gle, jedan posao radim, a drugi me već čeka! 89 JOŠ NIJE POPAD IJU U jednom društvu htede jedan čovek da malo glocne jednog popa, koji je bio poznat kao veliki šaljivdžija, pa će reći: — E, ljudi, imao sam već žena svake sorte, i seljanki i trgovačkih žena i gospođa, samo još nisam imao popadiju! — Pa to je bar lako — odgovori pop — pošlji tvoju ženu da noći sa mnom jednu noć pa ćeš sutra moći imati i popadiju! 90 MALA POGREŠKA Čoveku nekom dosadila deca i videći da nije u stanju da nabavlja sve što deci u kući treba, ode doktoru i zamoli ga da ga onesposobi za građenje dece. Doktor ga je odvraćao od toga i nikako nije hteo da mu učini po želji. Ali naposletku, na velika navaljivanja onoga strogog čoveka, doktor najzad i sam pomisli da je grehota pustiti čoveka da rađa decu, o kojoj se ne može pobrinuti te će biti bedna na ovome svetu, te reče čoveku: — Slušaj, prijatelju! Kad već oćeš to, neka ti bude. Ali ja kao velim da gledamo da se prođe sa omanje zla. Vrlo sam često imao prilike da se uverim [ ]

da samo jedno j a j e prouzrokuje decu pa tako da oprobamo, da ti izvadim samo jedno jaje, šat pomogne! — Kako znaš, doktore — odgovori čovek — samo spasavaj! Doktor se dade na posao i izvadi mu jedno jaje. Kad se navršilo devet meseci, eto ti istoga čoveka opet doktoru. — Šta je? — upita ga doktor. — Opet dete! — odgovori čovek snuždeno. — Ej, zlosrećniče! — uknu doktor — onda sam ti izvadio ono drugo jaje, valjda koje nije ni bilo uzrok deci! — Ne znam šta je — uzdahnu čovek — nego vadi i drugo! Doktor mu izvadi i drugo jaje. Prođe opet devet meseci, kad eto ti opet čoveka doktoru. — Šta je sad? — upita doktor. — Opet dete! — reče čovek tužno. Doktor se zamisli pa najzad reče: — E, moj prijatelju! Trebao sam ja povaditi jaja tvom.komšiji, a ne tebi! 91 ČOVEK POMAŽE ŽENI ZA VREME POROĐAJA Saleteo jedno veče čovek svoju ženu, ali ona nikako nije bila raspoložena pa mu se ne htede nikako dati. Najzad se čovek naljuti pa je upita zašto da mu ne da kada je on njen muž. — Jest — odgovori žena — lako je tebi. Ti si muško. Površiš posla pa ni brigeša, a ja sirota zatrudnim pa em što se nekoliko meseci mučim noseći čitavo bure pred sobom, moram da se porađam, a ti ni pojmiti ne možeš kakve su to muke. Ti uživaš, dok meni oči iskaču od bolova, a ni na um ti ne pada da mi koliko-toliko pomogneš! [ ]

Čoveku se baš bilo prohtelo da pa bi privoleo ženu da mu da, reče joj: — Ajde, ženo, da uživamo pa kad dode vreme porodenju i ja ću ti pomoći! Pošto je dao tvrdu reč ženi da će doista učiniti, ona mu se poda, a čovek površi posla i ne sanjajući šta ga čeka. Žena doista zatrudni i kad je već osetila da je vreme porođaja sasvim blizu, ona reče mužu: -— E, sad je došlo vreme da mi pomogneš! — Dobro — reče čovek — ali ja ne znam kako ću! v Žena mu reče da se popne na tavan, da skine gaće i sedne na jednu dasku, a kroz jednu rupu, koja je bila na dasci, da proturi mošnice, pošto najpre na njih namakne zamku od podužeg kanapa pa da joj drugi kraj toga kanapa spusti u sobu. Muž učini, kako mu je žena kazala, a ona, kad j o j muž dade drugi kraj kanapa, leže u krevet, zateže kanap da ne bude labav pa veza jedan kraj oko prsta svoje noge. Ne prođe mnogo, porođajni bolovi nastupiše. Ona je ječala i prekretala se po krevetu, ali kad god se prekrenula, pošto je kanap bio zategnut, to je ona uvek povukla i muževljeve mošnice te se i on poče drati od bolova više još nego ona. Najzad čoveku dogrdi pa viknu: — Puštaj kanap, ženo! Meni oči iskočiše! Ja niti ću te više jebati, niti ću ti pomagati! 92 SVE TROJE JEDNE PAMETI Dogrdili čak i padiši u Stambolu obešenjakluci i ugursuzluci, što ih je počinio Nastradin-odža pa pošalje gavaze k njemu da ga dovedu u Stambol i da ga obese. Dođu gavazi Nastradin-odžinoj kući i kažu mu rasta su došli, nego da se spremi i da pode sa njima. [ ]

Kad je već bio spremio što mu je bilo potrebnije za putovanje priđe mu žena i reče: — Boga ti, odža, kad već ideš u Stambol, uzmi mi jednu lepu šamiju. Tamo su i bolje i jevtinije nego ovde! Nastradin-odža pogleda svoju ženu pa onda huknu i pođe s gavazima. U putu naiđoše na jednu reku. Na reci su žene i devojke belile platno pa se zagrnule do kolena. Bele im se one noge, da ne možeš od njih oka odvojiti. Gledaše ih odža i oseti gde mu se onaj pusnik ukruti. Odža klimnu glavom pa huknu i pođe dalje s gavazima. Kad su došli u Stambol, sultan naredi da mu se dovede odža. Dovedoše mu Nastradina, a sultan kako ga vide upita ga: — Jesi li ti Nastradin-odža? — Jest, ja sam, svetli padiša! — Hajd, vodite ga pa ga obesite! -— zapovedi sultan. — Molim te, svetli padiša, dopusti mi samo da kažem tri reči! -— uzviknu Nastradin-odža. — Hajd govori! — reče sultan. — Ti, moja žena i moj kurac jedne ste pameti! — reče odža pa pode. — Kako to? — uzviknu sultan i zapovedi da se odža vrati. — Govori, bre, pezevenk, otkud smo ja i tvoj kurac i žena tvoja jedne pameti? — Pa eto kako — reče Nastradin-odža — dolaze tvoji gavazi da me vode tebi da me obesiš. Žena moja sluša to i mesto da me žali što ću ni kriv ni dužan poginuti, ona mi poručuje da joj kupim šamiju u * Carigradu! Dolazimo na reku, žene i devojke bele platno pa se zadigle i kad ugledah bele njihove noge, moj se kurac poče da kruti, iako je meni o glavi! Dolazim tebi, ti niti pitaš jesam li kriv ili nisam, niti da li sam kome god kakva bilo zla učinio, već naređuješ da me obese! E pa reci, svetli padiša, po duši, zar niste svi troje jedne pameti? [73]

Sultan se nasmeja i naredi da se Nastradin pusti slobodan. 93 OFICIRSKI IZDACI Neki oficir imao u notesu zabeležene sve izdatke koje je činio dok je mlad bio. Pošto se oženio,, vide njegova žena u tome notesu mnogih izdataka pod naslovom: »Za oštrenje sablje dinara 2« pa ga upita još: »Zar si toliko puta imao potrebu zaoštrenje sablje?!« Odgovori joj muž: »Srce drago, to su sve izdaci bili za moje telesne potrebe.« »Šta?! Zar si ti i za to plaćao?« upita ga ona rasrdeno, »a ja davala svakom besplatno!« 94 KADIJA I TRI BRATA Bijaše jedan vrlo zgodan čoek pa imadijaše ležeći novaca u žutu (dukatima ili u zlatu). Učestali ratovi i bijaše pogibeljno po život i imanje. On saspe zlato u jedan ćup pa zakopa u bašći pod jednom jabukom u zemlju. Zatim se razboli i vidi da će umrijeti. Imao je tri sina pa jednoga dana zovne sinove k sebi da se sa njihma halali i da im dade posljednji savjet, te se primakne džamu i pendžeru i pokaže sinovima prstom u bašći, gdje je pod jabukom zakopao ćup s novcima, i reče im da tek onda kada on umre i zakopaju ga, te novce iskopaju i bratinski podijele. Taj dan umre otac, sinovi ga lijepo opreme i sahrane, pa pošto se s groblja povrate, reknu da pare izvade i podijele. Kada dođu u bašću pod jabuku, ali ne ima para. Tu se stanu braća svađati govoreći jedan drugome da je pare odnio, i tako odu sva tri kadiji da im on sudi. Kadija ih lijepo dočeka te pošto su mu sve pripovjedili kako je bilo, reče im kadija: »Bijo je jedan momak i dijevojka pa momak zaište [ ]

od dijevojke i ona mu dade vjeru (obeća mu) da će on najprvi od nje dobiti, pa makar da se ona uda za koga bilo. Tako dođe vrijeme i dijevojku isprosi i odvede momak drugi, pa kada su momka i dijevojku u večer u derdek sveli, zatraži taj njezin čoek njezino djevičanstvo, a ona mu rekne: »Dragi moj, ti si sada moj čoek i ja te volim, ali ti je ne mogu sada dati, jer sam ja prije obećala tome i tome momku da ću njemu najprije dati. Već ti mene pusti da odem do njega da mu se odužim.« Taj njezin čoek pušći ju bez ikakova prigovora, a ona izađe napolje i po noći pođe putom ka kući onoga momka što mu se je obećala, ali ju u putu zgrabi hajduk i vidi da je na njojzi više struka dukata i nakita, počme od nje otimati, a ona mu reče da čeka doklen mu kaže što je u stvari i sve mu ispriča i reče da ju čeka dok se ona od obećanog vrati, pa onda da može raditi od nje šta mu volja. On čuvši da je njezin čoek tako dobar bio da joj je dozvolio da zadanu riječ ispuni, ne čedne još ništa, već ju lijepo otprati do njezina cilja. Kada je dijevojka došla onome momku i pozvala ga da učini ono što mu je obećala, a on ju upita na koji je način ona mogla k njemu doći od njezinog čoeka, a ona mu sve pripovjedi kako ju je njezin čoek dobrovoljno pustio pa da ju je i jedan hajduk u putu sretnuo i hotio joj sve oduzeti, ali kada mu je sve ispričala kuda ide i što je u stvari, onda ju je slobodnu pustio i do njegove kuće dopratio. Taj momak malo se promisli i reče dijevojki: »Kada je tebe tvoj vjenčani i zakoniti čovek dobrovoljno k meni pustio da ti ja tvoje djevičanstvo oduzmem i kada ti onaj hajduk ništa nije učiniti hotio, evo neću ti ja ništa, već ajde da te do tvoje kuće otpratim!« I doprati ju do kuće i vrati se. Tu kadija malo zastane te će upitati braće neka mu svaki svoje mnjenje izrekne koji je od one trojice, tj. dijevojačkog vjenčanog čoeka, hajduka i onoga što mu se dijevojka obrekla bila, najbolji i najpošteniji. [ ]

Braća se zamisle i najstariji reče. »Valaj, ja mislim da je najbolji onaj čoek one dijevojke!« Onda reče srednji brat da je najpošteniji hajduk, a najmlađi brat reče da je najpošteniji onaj kojom se je bila obrekla. Na oto reče kadija srednorne bratu: »Ti si ukro novce i ajde odmah pa ih amo donesi!« I tako je i bilo; srednji brat videći da ga je kadija nadmudrio, ode i donese ćup dukata, a kadija im lijepo podjeli, ali nije niti on bez dijela ostao. 95 DRAŽENJE SLANINOM U selu Lupoglava kraj Žepča bile su tri sestre cure — danas još živu — čobanice. Jedna je čuvala goveda, jedna ovaca, a jedna krmaka. U proleće jedne godine sjedile su zajedno a jedna iščupa kozlac — trava, iz koje onaj cvat viri i izgleda ko djetinji kurac. Ona onako šaleći se drugoj turi među noge i utera u pizdu, ali se trava skrši. One smijući se odluče da će nešto drugo naći što se neće skršiti. Sjutradan sastanu se one opet, ali je jedna kriomice od oni dviju ukrala iz kuće komad debele slanine i napravila kurac od nje, a glavić velik ko šaka, te kad su se počele šaliti i jedna drugu za pičku drpati, povali ona što ima kurac od slanine onu jednu i utera joj u pičku, što joj je, vele, vrlo godilo. I tako je i onu drugu povalila i iščeškala. Sad je došo red na onu najstariju, koja je kurac napravila. Ona je i sama to valjda i prije probala. Jedna se je ispela na nju pa je zezala a druga je onaj komad slanine u pičku turala pa vukla gore-dole dotlen dok se nije ona tako nadražila, da je u nesvjest pala i pomagati od muke počela. Nu to je sve njihov komšija momak Ivo Mihić iz šume neopažen gledao. One su i posle to jedna drugoj radile, kad najednom nestane kurca. Našo ga njihov otac pa turi onaj komad slanine u grah u lonac, skuha i pojede. Kako je kurac kod najstarije sestre sve bio, to jednom [6]

zapitaju one mlađe dvi sestru gdje joj je kurac, da se češu, a ona odgovori: »Pojio ga je otac!« 96 ČEDNA ŽENA Udala se Crnogorka pa odmah sutra odbegla od muža i došla kući. Kad su je drugarice upitale zašto je to učinila, ona odgovori: »Ej, kako ne bih«, reče ona uzdahnuv »mišljah udala sam se za poštena čoveka, a on prvu noć pa ćaše sa mnom da učini bezobrazluk. E nećeš, nikogoviću jedan! Nije mene ni moj babo jebao, beli nećeš ni ti!« 97 NIŠTA BOLJE NIJE NI ZASLUŽIO! Bio tako jedan ostariji duhovnik i zdrav i krepak, koji je često žalio za minulom mladošću sećajući se davnih časova što ih je provodio sa ženskima. Jednog dana dođe mu sa sela jedan mladić i pokaza mu se da je nešto zgrešio ali se brzo pokajao pa je došao da traži oproštaj. — A šta si tako grdno zgrešio, sinko? — upita ga duhovnik. — Prekjuče je bila naša slava, a goste je posluživala lepa ći našega komšije. Ujedanput nestade vina i ja odoh u podrum da natočim drugo, a ona pođe sa mnom sa sudovima. Kad smo bili u podrumu, mene obuze neka vatra i kao da mi Bog uze pamet, prevalih devojku preko bureta, zagrtoh je i umalo što ne učinih bruku, nego se, hvala bogu trgoh i ostavih devojku pa sam došao do tebe da mi kažeš šta treba da radim pa da pokajem greh! Starac ga gledaše namrgođeno. Najzad mu reče: — Treba da pojedeš naviljak sena i da popiješ valov vode! — Pa nisam ja konj, popo! — Pa ja i ne kažem da si konj! — viknu ljutito [77]

duhovnik — nego magarac, kad si već zagrnuo devojku a ne svršio posla!

Seti se čiča jadu pa poviče na snaju: — More, kurvo, daj si na dete dupku; eli ako si ja dojdem sas moje durundalo, od dve ti dupke jednu da prajim!

98 PIČKA U TIKVI Oženio se jedan bir vaktile. Onda će reći nevjesti: -— Imaš li pičku? — Imam — kaže — ama ostala kod majke. -— E, idem je — kaže — donijeti. Ode punici pa kaže: — Poslala me ona da pošalješ pičku, druga biti ne more! — a ona će tikvu uzeti pa miša zatvoriti u tikvu pa kaže: — Eto ti pička, nosi kući pa nemoj do kuće zagledati u nju! Onda će on uz put naići na gnjile drenke, a bio gladan pa počne jesti. Kad se narani drenjak, onda kaže: — Vala jest i pička gladna. Oću i nju naraniti! — otvori tikvu, a miš iskoči, a on onda skine kapu pa stane vikati: -— Pic u kapu! Pic u kapu! — al miš ko miš, pobjegne u šumu, a on onda: — Jaoj, kukavče, što ću sad! Dođe kući, nevjesta ga upita: —- Kamo? Jesi li donio? — On joj se potuži da je utekla. Onda nevjesta reče: — Evo je, došla je! — Onda on da vidi, zaviri pa zaviče: -— Joj, kakva je zlatna jadnica pa eno još drenjinu drži u zubi, nije izjela! 99 DAJ SI NA DETE DUPKU! . . . Oženio otac mladoga neiskusnoga sina pa mu reče da kod snaše traži dupku (rupu, pičku). Uveče legnu svi, ostanu u jednoj sobi snaša i mladoženja. Mladoženja neiskusan zapita svoju mladu: :— A, more, gde ti je dupka? — Traži gu sam! — reče mu snaša videći da joj je muž nevešt. Mladoženja traži po celoj sobi dupku, ali ne može da je nađe. Najzad vikne oca: — Tatko, nema gu dupka, nigde gu nema! [ ]

100 AGA, JA BI MAZO! Neki bogati seljak imao sina, koji nije ništa radio, nego čuvao ovce. U oca bio jedinak te ga otac više puta nagonio da se ženi ali on nije htio, jer nije ni znao šta se je to ženiti. Jednom nekakove kiridžije naćeraju nekoliko tovara meda pa otovare i zanoće kod njegove kolibe. Uvečer uzmu meda pa stanu umakati sa hljebom te pozovnu i njega. On umoči nekoliko puta, a kako nije znao šta je med, upitaće: »Boga vam, šta je ovo?« — Kiridžije misleći da se on šali pa da se i oni našale, reći će jedan: »ovo je pizda!« — Njemu se to učini slatko, a kako je čuo da u svake žene ima pizda, odma sjutradan ode ocu te mu reče da će se ženiti. Otac mu to jedva dočeka te ga ubrzo oženi. Kad uvečer svedu mladence, on ponese u derdek komad hljeba pa upita ženu: »Gdje ti je pizda?« — Ona mu je pokaže, a on otkide zalogaj hljeba pa umoči, ali kad stane žvakati, zasmrdi mu znojuždina pa će joj: »Ova pizda nije slatka kao što sam ju jeo u kiridžija!« i odma otolen u planinu pobjegne. Otac stane po nj poručivati i slati, ali on nikako da se vrati. Najposlije reći će mlada svekru da joj pokroji muško odijelo kao što nose pašalije, dobra konja i oružje pa da se ništa ne boji, da će ona njega lako k sebi dobaviti. Stari jedva dočeka, a ona se obuče, ali sprijed podobro razreza šalvare, uzjaha hata pa uprav njemu na kolibe. Kad je došla na kolibe, učini veliki hršum na nj: »Drž konja, vlaše, pa brava kolji i peci ljeba.« — On se prepane pa će: »Hoću, aga, hoću!« te prihvati konja a naredi te se brav odma zakla. Kad bi uvečer, [ ]

reći će mu pašalija: »Čuješ ti, vlaše, ti ćeš sa mnom u kolibi spavat!« — On se stane izgovarati, jer se bojao pašalije, ali je morao, jer pašalija neće drukčije. Kad bi uvečer, sjeli su njih dvoje jedno sa jednu stranu vatre, a drugo sa drugu. On ugleda kroz onu pukotinu na šalvarama pičku pa će: »Boga mi, aga, kakva ti je to rana?« — »Udarih se oskoro sjekirom, nego dohvati toga loja pa namaži!« — On dohvati, ali kad stade mazati, reći će mu pašalija: »Ne smiješ prstima, jer bi ranu mogao opoganiti noktom, a rana je duboka, nego izvadi ti što imaš medu nogame pa dobro nakljukaj unutra!« — On se stade utezati, a pašalija za pušku te on morade. Kad upade kurac u pičku on ne znade šta bi od njega, samo mu se to učini veoma lijepo. Po svršenom poslu sjedoše opet jedno prema drugom, ali njemu opet ustade kurac pa će: »Aga, ja bi još mazo!« — »Maži, sinko, mazi!« — I tako on svu noć mazo. Sutradan kad pašalija pode, reći će mu: »Vidiš, bolan, ja nijesam muško nego žensko i u svake žene ima ovaka rana i ova se rana zove pizda!« Pašalija ode. Čim pašalija ode, on pojuri kući te je prije pašalije kući došao i nije ga više niko mogao od kuće otjerati. 101 EJ, BOŽE, OD STRAA TVOGA GDE JEBA SVOJ SVOGA! Bio nekakav svekar pa bacio oko na svoju mladu i lepu snahu. Ne znajući kako da joj zatraži, rekne jednog dana ukućanima da će u vodenicu. Kad se smrklo, on dode kući pa se popne na odžak pa počne sam sebe zvati: »Ej Milovane!« — ukućani mu izađu da vide ko viče. On ih onda promenjenim glasom zapita: »Je li kod kuće Milovan?« — Kad mu oni rekoše da nije, onda će on njima: »Kažite

[ ]

mu da sam ja božjak i da mu naređujem da jebe svoju snaju, inače ću vas sve pomoriti!« Sutradan dođe Milovan i zateče sve kao potučene od brige. Kad ih zapita šta im je, oni mu kazaše. »Kad je tako«, reče on, »onda mora biti. Radi svoje kuće, šta ti neće čovek uraditi!« — Uhvati snahu i pojebe. Kad je svršio, onda uzdahnu pa reče: »Ej Bože, od straa tvoga gde jeba svoj svoga!« 102 KO ZNA GDJE ĆU JA BITI DOGODINE! Običaj je u livanjskom polju da svak gurne uza zid nevjestu i upre joj u pizdu kao da je jebe, ali ne valja da utisne batinu unutra u rupu. Kad se turne, kaže se: »Da Bog da, nevo, i dogodine!« Tu se desio jednom pratar iz Sinja pa kad došao red na njega, uprijeće dobro u kosmaticu i ućeraće kurčevu glavu mimo sjekilj. Iznenada će nevjesta: — Što radiš, ujo, da od Boga nađeš! — Ko zna, seko, gdje ću ja biti dogodine! 103 SVATOVI JEBU MLADU Ženio se neki ćaknut momčić pa dok se on sa zvanicama gostio i častio, jedan po jedan od svatova momaka odvodio mladu u šljivar iza kuće te jebavali do mile volje. Do večere izredali se njih trinaest, ostao samo birovljev sin. Kad sveli mladence u vajat, prikrade se i on u mraku pa nategne mladu s guza. Ona, vešta, zabavljala mladoženju koliko je umela, dokle onaj nije površio posao pa kad se on izvukao, zagrli ga i upita: »Je li, bolan, voliš li me?« »Kako da te ne volim!« odgovori on. »A što?« »Pa da nisi bila ti, onaj bi jebao mene!« [

104 ERKA NE ZNA ZA KOG JE UD ATA Erska govorila snaša: »Što su mi šijačke snaše! Donese djeveru košulju, kroz prste bi ju provukao, a ja sam mome brajanu kad sam došla, đonila od devet oka košulju. Još da sam prišila koljer i deseta bi bila, tako je bila debela. U šijaka snaša ne da se djeveru doditi do sebe; u mene bijaše devet djeveri. Ja ne znado u tri godine koje je moj čoek. Kad zatvoramo marvu u klanicu (har), koji prije do mene dođe, potegne kurčinu ko zaklanu zeeinu pa u šali pol kurca uvali. Najmlađem mi bijaše ime Lakota, pokoj mu duši bilo, umro je, uzme uveče na koljeno pa na koljenu cucuka pa u šali po pol kurca zapucuka pa ništa!« 105 SILOVAO JU Išli snaja i dever kroz šumu pa seli da se odmore. Snaji se prohtelo malo kurca pa ne zna kako će, već zapita dever a: — A bre bajćo, što je toj što ga vikaju siluvajo me? — Ne znam! — odgovori dever, koji je bio još dosta mlad. — A j d e da probamo! Ja velim, ne mož se siluje, kad žena neće! — Ne znam! — veli dever. — Ajde, ajde! — okupi snaja. Dever pristane, a snaja se kao bajagi branila, ali joj ga dever stera. Pošto se malo odmoriše, opet će snaja: — A j d e pa (opet) ti me prevari, ama sad baš ne možeš! Dever opet pristane te joj ga ponovo stera. Snaja je bila radosna pa će reći: — Arno (dobro) izjebamo! [ ]

— Arna gomna izedomo! (t. j. osramotismo se) — odgovori ljutito dever. — Ako si ga (ih) jel, jel si gi sam, a ja sam zato i došla u vaš dom! — reče rasrđena snaja. 106 NIŠTA BEZ STAROGA MAJSTORA! Ženio Bugarin sina pa pošto je bio dosta mlad, u šesnaestoj godini, a snaha pomatora preko dvadeset godina, on ih smesti u sporednu sobu da spavaju. Nu ovaj mladoženja slab i nevešt otpoče mladu da dira, a ova ni da se osoli, a naročito kad opazi da je mladoženja slab sa alatom. On, mladoženja, prodere se da ga čuje i otac: »Tatko more, tatko more, ona si mi ne dade!« A starac odgovori odavde: »Traži si po vuni, sinko, po vuni!« A ovaj opet odgovori: »More tatko, našao sam ja, ama mi ona -ne dade! . . . « A starac odgovori: »More, deco, dok vi ja dojdem s ovo moje staro kur oću da vi napravim kolovodnicu!« Pa se digne Bugarin sa udrveno kur pa kod sina i snahe: »Evo bre, sinko, ovaka se to radi, ovaka!« pa zadigne snahi noge pa ga namesti govoreći: »Ev ovaka, bre sinko, ovaka pa taka!« pa kad počne da svršava, a on ubrza: »Tak, tak, tak, tak e taka, bre sinko! Sad si znaješ kako trebaš da rabotiš!« 107 PRIČA KAKO NEĆE PICA MLIKA VEĆ MESA Bio jedan vrlo bogat seljak. Imao dosta ovaca, koza pa imao još nejaka sina i on, da mu je lakše kod kuće raditi, begeniše i dovede jednu djevojku za toga svoga sina, jošte dijete. Cura kad je bila u kući nekoliko dana, vidi da joj nikako muža ne ima. Zapita djece: »A đe li je ovo moj čovjek?« A jedan balavac dečko reče: »Čini mi se da sam ja.« — Ona mu se nađe u čudu i postane [83]

sasvim žalosna. Onda ju svekar zapita: »Šta je tebi, kćeri? Što si tako nevesela i tužna? U mojoj kući imaš svega dosta. Ako si gladna, eto mlika imaš; jedi koliko goda hoćeš!« A ona zgrabi kabo mlika pa nadnese pičku nada nj i zaviče: »Loči, pička, mlijeko! — Neće, babo, pica mlika, već hoće mesa!« Kad je sjutra svekar usto, ali snahe ne ima. Ona otišla sama za jednog vukaraša. Onaj jedva dočeko. Zgrabio ju i dobro isprašio, a ona reče: »Sad sam ja rahat!« 108 NE SLAŽE SE RAČUN Kaluđer i đak mu idu svojim poslom po selu pa dođu na konak jednom dobrom domaćinu, čija je kuća bila puna ženske čeljadi. Na kaluđerovu sreću ne zateku kod kuće ni domaćina niti koga od muških. Kako uđoše u kuću, đak osta kraj vatre, a kaluđer u sobu a s njim i jedna lepuškasta žena da mu izuje čizme. Videći mladu i zgodnu snašu, kaluđeru dođe grešna želja te se umah doseti kako će da je izvrši. Zateže nogu u čizmi i uzalud se žena mučila, nikako da mu skine čizmu. — E, baš si nevešta! — reče kale. — A bome ti to ne valja, ovako gazdinska kuća, može češće navratiti kakav činovnik iz varoši pa da vidiš tvoje bruke, kad ne umedneš da ga izuješ! — Pa šta ću kad ne iimem? — odgovori stidljivo žena. — E, ne umeš! Kad ne umeš, a ti odi da te naučim! Rekav to, on sam izu obe svoje čizme pa reče ženi: — Obuj ti sad čizme pa da te naučim kako se skidaju! Žena sirota, rada da ne ostane neuka i glupa, posluša kaluđera i obu čizme. — E, vidiš — reče kaluđer — ovako se to radi! [ ]

— Pa onda joj zađe med noge i mic pa mic namesti stvar kako treba pa poče da radi. Žena već vide na što izađe izuvanje čizama, ali kako je bila udovica, možda se i sama bila uzželela pa je ćutala. U to naiđe domaćin u kuću pa kad vide đaka pored vatre, seti se da je kaluđer bez sumnje došao pa pođe da se s njime pozdravi. Ali kako se iznenadi kad uđe u sobu pa vide gde kaluđer uhvatio nekoga u čizmama pa ga jebe. Odmah se vrati u kuću i upita đaka: -— Ama, koliko je vas došlo? — Nas dvojica — odgovori đak. — Kako dvojica — viknu domaćin, — ti jedan, a eno dvojice u sobi izgiboše jebući se! 109 ĆEBE Zanoći pisar sreski u selu jednom u Vlasincu u bogata domaćina. Po večeri odvede ga najmlađa snaha u sobu gde će noćiti, da ga izuje i podvori. Vide on da će noćiti na slami samo, ali ga ne začudi toliko to, koliko što mu ne dadoše čim bi se pokrio. Zaište od snaše ćebe (ponjavče, kako oni kažu). Ona porumeni i viknu domaćinu u drugoj sobi. »Tate, more, iska ćebe!« (hoće da jebe). A on se odazva: »Pa daj mu ti, od mene ne traži!« I tako ti je gospodin pisar opet spavao bez ćebeta. 110 DA JE NA VREME DONEŠEN, BIO BI DRUGI KRALJEVIĆ MARKO Zanoćio kaluđer sa slugom u jednoj domaćinskoj kući, u kojoj je znao da ima udovica, na koju je bio mnogo ašik i radi koje se je vrlo često svraćao u tu kuću. Domaćin je inače bio šaljivčina čovek, ali te večeri bio je raspoloženiji no ikad i videći kaluđera, [ ]

za koga je znao rasta je došao, smisli da učini s njim jednu šalu. Sedeli su pored vatre i kaluđer gledajući onu udovicu gde tumara po kući, počne misliti o njoj i kako bi ju mogo dobiti te oseti gde mu se usled takih misli poče ona muka da kruti. To primeti i domaćin i zovnu onu udovicu. — Odider, snaho — reče on — vidiš kaluđeru se napeo, idi mu ga odapni! Uzalud se ona sirota branila, nije imala kud te ode u gostinsku sobu, a za njom kaluđer, koji je neprestano blagosivljao domaćina. Dok je kaluđer bio na onom poslu sa udovicom dode u kuću i momak, koji je dotle klao i uredio vola. Domaćin mu reče da donese volovski grkljan, da ga mete u gaće i da sedne pored vatre. Kad je momak to učinio, domaćin mu prošapta nekoliko reči pa pređe na drugi razgovor. tUto i kaluđer stiže iz sobe i sede pored vatre. Nije prošlo mnogo, a domaćin pogleda u svog momka i videći gde mu se oni volovski grkljan podigao, reče kaluđeru: — Kale, u moga se momka napeo; idi mu odapni! Kaluđer poče da moli i preklinje domaćina da ga ne nagoni na to, ali to mu ništa ne pomaže. — Takav je red u mojoj kući! — odgovori domaćin — i ko ne posluša, skupo će mi platiti! Vide kale da ga zlo ne može mimoići pa se pokori i ode u onu istu sobu gde je njemu maločas udovica odapinjala, a za njim i onaj momak s grkljanom. Zadiže kale haljine i namesti se, a momak mu pođe odostrag i malo-pomalo zaglavi mu onaj volovski grkljan u stražnjicu, mada se kaluđer previjao od muke i stenjao kao da ga živa deru. Kad mu ga je zagurao za jedan pedao, momak se odmače od kaluđera, sam mu spusti haljine i reče n-u: — Hajd sad, gotovo je! S mukom se diže kaluđer i pokunjen uđe u kuću. [ ]

Osećao je gde ga nešto još žulji po stražnjici, ali ga bilo sramota da se onde zadiže i da vidi šta je te reče sluzi da spremi konje da idu u monastir. Uzalud ga je domaćin odvraćao i zaustavljao na večeru i na konak, kaluđer se izgovarao da se setio nekih prešnih poslova, koje ima da površi u monastiru i da stoga mora odmah ići. Kad je sluga opremio konje, pojašu, oproste se s domaćinom i pođu. Kale je osećao gde ga ono po stražnjici sad pri jahanju još više muči i kad zađoše u šumu reče svome slugi: — Ama čuješ, Nikola, ja bi rekao da sam trudan od onoga nesretnika! — Batali, more! Kako trudan, otkud? Otkud može biti muško trudno?! — E, da je tebi kako je meni, drukčije bi ti govorio! — odgovori tužno kale. — Nego znaš šta, Nikola! Ja sam slušao gde pričaju da trudna ženska, kad je iznenada što uplaši, odmah pobaci. Kako bi bilo da ti izmakneš malo napred pa da prevrneš gunj te da me uplašiš, ne bih li se oprostio ovog nesrećnog ploda! — Dobro! — reče Nikola smešeći se. — Samo ja ti opet kažem da ne možeš biti trudan! Izmače Nikola na konju, a kaluđer jahaše polako kroz mračnu šumu očekujući svakog trenutka da će ispasti preda nj Nikola sa prevrnutim gunjem da ga uplaši. Ali Nikole ni od korova, tako da je kaluđer već pomislio da je Nikola, kao što je i inače bio samovoljan, otišao sam monastiru. Tako jašući kroz ovu šumu kaluđer se dao u brigu za plod utrobe svoje pa beše sasvim i zaboravio na Nikolu, kad najedanput usred one noćne tmuštine planu nešto u onoj mračnoj šumi i zaori se pucanj puške. Koliko se kale prepao, on se skotrlja s konja i kad zveknu o zemlju oseti gde mu nešto ispade iz stražnjice. Nikola ga beše i suviše poplašio, ali sad nije bilo mesta da ga grdi. Glavno je da je on pobacio. Jedino ga je još kopkalo da vidi kako [87]

izgleda to što je ispalo iz njega te poviknu sluzi: — Pali, Nikola, luč, da vidimo što je ovo što ispade iz mene, da li je muško ili žensko! Nikola upali luč i priđe kaluđeru, koji je još ležao. — Ama, da li ja moram ležati četrdeset dana kao porodilja? — upita kale. — Jok! — odgovori Nikola — to samo porodilje. Kad se pobaci, može se ustati odmah! Diže se kale i počeše lučem da traže pobačeni plod kaluderov. Najzad Nikola nađe nešto ljigavo i podugačko i pomisli da će to biti ono što traže. Prinese luč i kad vide šta je, on se grohotom nasmeja i reče: — Pa bolan, kale, ovo je grkljan! Priđe i kaluđer i razgleda onu stvar pa će tek reći: — Kakav grkljan, Nikola, Bog te vidio! Vidiš, kaka su mu rebarca! Da je na vreme donešen, bio bi drugi Kraljević Marko! 111 SUTRA ĆEMO SE PITATI! Zanoćio jedan čovek u selu kod jednog domaćina, koji je imao i jednu snahu udovu. Pa kako je po selima bio običaj da svi poležu jedno do drugog i da se pokriju jednim guberom, tako i ovom gostu bi suđeno da legne pored one udovice. Ona sirota, da ne bi bilo kakve bruke, pritegnu košulju oko tela i leže okrenuta leđima gostu. Valjade njena lepota i mladost pa onda toplota njenog tela, njegova snaga i mladost i najzad vrlo velika blizina u kojoj su bili, učiniše te onaj čovek ne mogade zaspati, već poče misliti kako bi se dokopao ove udovice. Maši se rukom i napipa toplo i oblo njeno telo, ali se pusta košulja zategla preko sapi pa nigde ne može ruka da prođe. Ali kako je ona ćutala i činila se nevešta, on se maši britve pa raseče košulju tamo gde mu je trebalo za prolazak. [ ]

Kad je to učinio, on namesti alat gde treba i poče da radi. Najednom se udovica kao prenu iza sna i upita ga šapatom: — Šta to učini, da od Boga nađeš? Čovek se malo uplaši pa odšapnu: — Da vadim?! — Neka stoji sad kako stoji — odgovori ona tokorse ljutito — ali sutra ćemo se pitati kome ti cepaš košulju! 112 TRAMPA Orao jedan ostariji čovek s jednim mladićem pa se poneki put našale u razgovoru jedan s drugim. — Hajde — reče mladić onome čoveku — pusti me da noćim s tvojom ženom! — Hoću sinak — odgovori onaj čovek — ali i ti da pustiš mene da noćim jednom s tvojom ženom, kad se budeš oženio. — Dobro — reče mladić — pristajem! Potom produže orati, a kad su dovršili, onaj čovek poruči ženi da spremi dobru večeru i dobra vina, a on se polako krene s mladićem svojoj kući. Kad je stigla večera, posedaju za sofru i pošto se mladić dobro navečerao i prilično podnapio, kaže čovek ženi zašto ga je doveo. Žena kao žena sluša svoga starijega pa leže, a mladić kad vide da zbilja nemade kud, već leže s njom. Ali nešto zato što žena nije bila baš odveć mlada, a nešto što mu je bilo dopušteno da čini što hoće, mladić ne ode sutradan bogzna kako zadovoljan. Prođe jedna godina, prođe i druga, a kad. nasta treća, oženi se mladić lepom jednom devojkom iz sela. Pusti ga onaj čovek jedno mesec dana da se mladić istutnji i da mu malo padne mrak sa očiju, pa ga onda jednog dana, opet pri oranju, podseti na njihov raniji ugovor. [ ]

— E, mladiću — reče mu onaj čovek — znaš šta smo ugovorili! Vreme je da se izvrši! — A zar ti ozbiljno misliš da to vratiš — upita ga mladić. -— A jakako? — odgovori čovek. — Tako smo ugovorili. Ja sam moje učinio, sad je red na tebe! Nemade mladić kud ni kamo, već naredi da mu se kod kuće spremi večera pak je došao sa onim čovekom kući. On kaza ženi šta je sa njim još ranije bio ugovorio i dodade da je onaj čovek svoje odužio pa je sad došao red na njega. Zeni baš nije bilo odveć milo što će morati noćiti sa ostarijim čovekom kad ima mlađeg muža, ali je valjalo iskupiti muževljevu reč te stoga pristade. Međutim, onaj se čovek zadrža još otkako su tu stvar ugovorili, pa se štedio koliko je mogao da se ne osramoti. I zaista one noći pokaza mladi da je istina da nema udarca bez starca. Kad je bilo ujutru, čovek se poče spremati da ide, ali se začudi kad vide da i mlada kupi svoje stvari i nekud se sprema. — Kuda ćeš ti? — upita je on. — Idem s tobom! — Kuda ćeš sa mnom?! — ponovi on. — Kud ti, tud i ja! —- A što bolna, da ostaviš zar svoga mladog muža? — Kako što! Ti si bolji za jednu noć, nego on za mesec dana! — Ej luda ženska glavo! — reče ovaj čovek nasmejav se. — Ti misliš, ja tako mogu svaki dan, a ne znaš da sam ja ovo kupio tri godine dana kao stanarica sir u čabricu. Pa kad se ovo potroši, a onda šta ćeš imati od mene? Nego ti čuvaj toga tvoga; opet je on bolji od mene!

[ ]

113 MLADIĆ DOSKOČIO CARU Prošla u staro vreme kroz jedan grad tri mladića, jedan lepši i snažniji od drugog, pa čuju da u tom gradu ima jedan šaljivdžija car, koji poneki put hoće da se našali sa strancima koji prođu kroz njegovu carevinu, a poneki put da ih i bogato obdari. Razgovarajući o tome, počnu jedan drugog ispitivati kakvu bi koji želju imao i želeo da mu se ispuni. Jedan reče da bi hteo da se dobro najede za carskom trpezom, drugi da ga car odene u najljepše ruho od svile i kadife, a treći da jednu noć spava sa carevom ćerkom. To dočuje taj car pa prizove sva tri mladića i zatraži da mu svaki kaže svoju želju. Oni se uplaše, ali im on zapreti da će ih pogubiti ako ne kažu, te oni nemadoše kud, već kazaše ono što su bili i ranije rekli. Car pusti prvoga da se naruča na njegovoj trpezi, drugome dade divno odelo od svile i kadife, a trećem reče da mu dopušta da spava s njegovom ćerkom, ali mu zapreti da ništa ne čini, dok ne pita njegovu ćer. A ako bi ona odgovorila »ne« pa on opet to učini, onda će poginuti. Ali car je u isto vreme naučio i svoju kćer, da uvek odgovori »ne«, ma šta da je mladić upita. Kad bi uveče odvedoše mladića u ložnicu careve ćeri i ostaviše ga sama s njom. Vide on da je careva ći lepa i prelepa, ali ležaše sasvim obučena na svojoj postelji a postelja, koja je bila za njega spremljena, bila je podaleko od njene. U njemu se zače strasna želja da dobije carevu ćer, ali se seti carevih reči pa vide da mu glava visi o koncu, ako ma što pokuša. Na svako njegovo pitanje ona je odgovorila »ne«! Najzad se on doseti kako će da nadmudri cara i zapita devojku: — Treba li da stoje ove postelje rastavljene? Careva ći, držeći se strogo onoga što joj je otac zapovedio, odgovori: — Ne! [ ]

Mladić primače svoju postelju uz njenu. Zatim je upita: —- Treba li da ležiš obučena? Opet ona odgovori: — Ne! On je polagano svuče, pitajući za svaki deo odela treba li da ostane na njoj, a ona je uvek odgovorila: »Ne!« Najzad kad se njeno lepo telo ukaza njegovim očima u potpunoj nagoti, on pokaza na onu zgodu i upita je: — Treba li ova rupa da ostane otvorena? Ona sirotica vide šta će biti, ali nije smela da prestupi očevu zapovest pa opet reče: — Ne! Mladić već beše spremio alat i zapuši joj rupu te na taj način provede celu noć onako kako je.želeo, ne bojeći se da će za to izgubiti glavu. 114 DOĐI, KUME, DA SE BAR PODRŽIMO! Došao kum kod kuma u drugo selo i zanoćio. Kuma bila mlada i lepa i nije bila od raskida, a i kum gost bio mlad čovek i noktaš. Nije trebalo mnogo pa su se već sporazumeli da ona legne s kraja. Kad su polegali i kad je kum domaćin počeo da hrče, digne se kum gost sa svoje postelje pa pipajući po mraku dode do kumovljeg kreveta. I držeći da je kuma s kraja, on pravo rukom pa med noge. Ali kum domaćin kanda je primetio njihovo dogovaranje pa je lego s kraja, a ženu oterao do duvara. Tako kum gost, mesto da je uhvatio kumu za onu zgodu, beše uhvatio kuma svog za vrlo nezgodnu stvar. Kum domaćin se trže i produbi pa onako iza sna dočepa svoga kuma za onu muku. Tako su se neprestano držali ne smejući ni jedan prvi da pusti. Kad je svanulo, ugledaše se kumovi i pustiše se, a kum gost ode postiden te ponovo leže. Kad su poustajali, kum gost nemade kad da čeka [ ]

kavu i rakiju, već spremi kola i konje pa usede na kola i pode rekav zlovoljno zbogom. Kum domaćin priđe smešeći se kumovljevim kolima, rukova se s njim i oprosti pa mu najzad reče: — Svrati opet, kume, kad uzmogneš —- pa ako se ne jebemo, da se bar opet malo podržimo! 115 SLUGA JEBEŠ! Pop traži slugu. Dode sluga pa mu se ponudi da hoće da služi. Pop ga zapita kako se zove, a on odvrati: »Jebeš!« Popa ga zato ne htjede da primi, jer mu se nije ime dopalo, ali ga sluga tako dugo nagovarao, da ga je primio. Jednoga dana pode pop sa slugom u vrt da kopaju, ali tu usfali motika i popa ga pošalje po motiku. Dode sluga k ćeri popovoj pa zaišt(e) da mu da. Ova se branila i s prozora povikne na oca: »Oče, hoću li mu dati?« »Podaj, podaj!« odvrati popa a sluga poče da jebe popinu kćer. Kad je sluga već dugo ostao, popa povikne: »Jebeš!« a sluga odvrati: »Jebem, jebem, gospodaru!« 116 DA MU DA U nekoga popa bio neki mladić u službi, a pop imao i lijepu ćer. Obletao sluga da jebe popinu ćer, ali ne može nikako, ne da se ona. Jedanput pošao on s popom na kopanje, ali kad su bili skoro na pola puta, sjeti se pop da je zaboravio motiku pa reče sluzi: »Idi, sinko, kući pa neka ti popadija ili moja ćerka dadu motiku pa je donesi, a ja ću te ovdi čekati!« Ode ovaj, ali ne nađe popadiju doma, no devojka sama. Onda joj on reče: »Reko je pop da mi daš!« (tj. pičke). Devojka ne dade; onda on privikne: »Evo je, popo, ne da mi!« Popa se opet prodere: »Podaj, nesretnice, neka momak ne dangubi!« Đe[93]

vojka šta će, nego legne, a sluga uhvati za krake pa je dobro odjebe. Onda uzme motiku i ode za popom. 117 VOJNIK SE OSVETIO POPU Došao isluženi vojnik Hrvat popu i molio milostinju. »Zar ti nije stid moliti milostinje?« zapita ga popo. »Što ću jadan, kad ne mogu posla dobiti, a živjeti moram!« »Kod mene možeš posla dobiti ako si ga željan. Trebam svinjara pastira. Hoćeš li kao takav k meni stupiti u službu?« »Drage volje!« odvrati vojnik. Sutradan ode s svinjama na pašu. Najednoč dođoše svinjski trgovci i počeše ga nagovarati da proda svinje. Pastir se dugo otimao, ali napokon pristane uz uvjet da svi repovi njemu ostanu. Trgovci pristaše, podrezaše sve repove, platiše i odoše sa svinjama. Pastir sad brže-bolje sve repove u zemlju zabode tako da su im samo šiljci van virili. Učinivši to, otrča kući i stane vikati: »Gospodine, gospodine, svinje mi u zemlju pobjegoše!« Pop ode na pašu da vidi što se je dogodilo. Vidjevši repove gdje iz zemlje vire, pomisli da su zaista svinje u zemlju pobjegle i naloži sluzi da ode po lopatu ne bi li ih iskopali. Sluga otrči popadiji i kaže joj: »Rekao gospodin da mi date jebat!« A ona ne mogući to vjerovati, stane vikati popu na paši: »Bi li mu dala?« Pop misleći da je pastir tražio lopatu, reče: »Ma daj mu!« Ona se na to poda. Obavivši posao uze lopatu i poleti na pašu. »Ne možemo dvojica s jednom lopatom radit. Trči kući po motiku!« reći će popo. Sluga otrči kući i sretne popovu kćer. »Rekao gospodin da mi date jebat!« Ona ne moguć vjerovati, zavikne ocu: »Oče, bi li mu dala« A on misleći na motiku odvrati joj: »Daj mu, [ ]

daj mu!« Sluga pojebavši i kćerku, uze motiku i ode na pašu. Umorio se popo kopajući i zaželi hlada. »Dajte šešir!« reći će sluga, »nabraću ja u nj svježeg lišća i to će vas rashladit!« Pop pristane i sluga ode na stranu, posere mu se u šešir, prikrije blato svoje lišćem i vrati šešir popu, koji ga ne sluteć zlu na glavu metne i kući ode. Došavši kući, stanu mu žena i kćerka pričati što im je sluga učinio. Pop se razljuti i usklikne: »Volio bih da mi se je u šešir posro, nego da mi je tu sramotu nanio!« To govoreći skine šešir, a balega mu se po licu razlije. 118 GATALO Neka čobanica opazi u čobana kurac pa kako je bila nevina, upitaće ga: »Šta je to?« »Evo gatalo!« odgovori čoban. »Pa kako gata?« »Gata da vuk u tor ne ulazi.« »Danu i meni progataj!« »Jes, ali treba najprije da se nahrani, a on jede samo sa ženskog trbuha mrvice! Pa ako ih svijeh pokupi, onome nikad vuk u tor!« Tu ona leže, a on izmrvi nekoliko mrvica hljeba po trbuhu pa stade s njime kljucati okolo pičke govoreći: »Okolo kurče, ne u tor vuče! Okolo kurče, ne u tor vuče!« Kad se njoj razgica, reći će mu: »Ta nemoj vazda okolo! Pusti ga unutra, pa makar vuk sve ovde do đutur poklao!« 119 OKO RUPE, ĐAVOLE! Neka zdrava žena pravila se bolesna pa pozove vrača da joj vrača. Vrač dođe pa videći šta njoj treba, rekne joj da je u nju ušo davo, već treba da joj ga izagna pa je namesti te legne pa izvadi kurac i počne oko rupe bajati: »Oko rupe, đavole! Oko rupe, đavole!«. . . Žena, koja se već beše raspalila, [ ]

vikne: »Meti ga u rupu, pa ma mi odmah duša iskočila!« 120 KAKO JE ONA ČOBANICA ONOME ČOBANU DVA PRSTA KOŽE ZA VOLA SA KURCA ZGULJIVALA Imo jedan čoban vrlo lijepa vola. Njegova čobanica, jedna cura, begenišala vola i reče: »Da je ovo moj vol!« a on joj odgovori: »Ja ću ti dati vola, ako mi sa kurca od polovice doli zguliš dva prsta kože.« Ona ga zatraži da vidi, a on joj kurac pokaže i prstima namuli kožu na kurčevu glavu pa opet izguli i reče da to lako učiniti more, samo kada mu pusti da joj kurac u pizdu tura. Ona reče da hoće i da odmah pokuša. On povali curu, utjera joj, a kad je izvadio, ona pregleda kurac i reče: »Već se je pomakla; ajde jopet!« I tako tri-četiri puta taj dan on tura kurac u pizdu. Uvečer kad su goveda prolazila pokraj djevojačke kuće, ona zajmi vola da goni svojoj kući, a njezina mati, koja je izašla pred goveda da muze krave, reče joj: »Benetino jedna, što si zajmila tuđega vola!« A ona odgovori materi: »Ovo je naš vol; ja sam ga na okladu dobila!« A ona će joj: »Kakovu okladu?!« a cura joj se pohvali: »Ja sam se sa .lovom okladila da ću mu zguliti dva prsta kože od polak kurca gore pa sam već četiri puta probala pa sam već jedan prst osvojila. Još sjutra pa ću i onaj prst!« Ondar joj mater reče: »Idi, budalačo jedna! Ja tvom ocu već trideset godina zguljujem pa još nisam zgulila, a kamoli bi ti za dva dana? Jovo je tebe prevario!«

kaže: »Bi li me primio za sluškinju?« On odgovori da hoće. Onda pop kaže curama: »Dobićete još jednu sluškinju!« Dođe onaj vragolan što se preobuko u ženske haljine, pa služi kod popa. Onda nji četiri odu spavati sve jednako. Onda reknu one tri: »Mili Bože, da smo koja muško, da nas ko sve četiri po pet puta isprca!« Onda reknu svi skupa: »Da se molimo Bogu, ne bi li u koje uzrastao kurac!« Onda počmu se Bogu moliti. Onda onaj rekne: »O'te, pipnite, u mene je počeo rasti!« Onda one pipnu, kad on se šljuno, a kada se dobro napeo, onda on rekne: »Evo ga uzraste!« Onda nji tri po pet puta isprca. Tako sve jednako ufati i popadiju i nju onda. Tako onih cura lijep trbuščić naraste, a pop se ništa ne seća. Pa pođu crkvi. Spremi se pop, popadija i sve one cure, a sluga sama da ostane kod kuće. Tako pođu. U po puta rekne pop: »Ajte vi! Meni osta kesa parena kod kuće!« A on nije kesu zaboravio, nego misleći »ja ću sad samu sluškinju isprcat!« Onda dođe pa kaže: »Otvori, slugo!« Onda ona kaže: »Ja ne znam ko si!« Kaže: »Ja sam, pop!« Ona kaže: »Ja se ne vjerujem, nego ja ću podignuti brvna na sikeri pa ti proturi bradu pa ću ja poznati ako ti budeš!« Onda tako pop učini. Onaj vragolan spušti brvna pa uvati popovu bradu u ona brvna, a on izleti pa i popa kao i njegove šćeri isprca. Onda pušća popa pa on ode crkvi. Kad bude kod crkve, sjedu tako za sofu ili trpezu. Onda cure uzmu onog jela, kolača svaka pa kaže: »Ja ću ponet sluškinji!« Onda tako i popadija. Onda pop i on ščepa kolača pa kaže: »I ja ću sluškinji ponet. Kad je vas pojebo, i mene je otoič kad sam se kući vratio!« Onda se one sjete šta je bilo s popom.

121 VRAGOLAN SLUŠKINJA U POPA Bio jedan pop pa imo tri kćeri. Onda dođe jedan vragolan, obuče se u ženske haljine pa dođe popu [ ]

[ ]

122 ČUVA DEVOJKA POŠTENJE Bila u staro vreme čestita neka žena, a imala vrlo lepu ali i glupavu ćer i mnogo se bojala da ova sa gluposti svoje ne upropasti najdragocenije blago svake devojke — nevinost. Jednom okupe drugarice devojku da ide sa njima na igru. Mati je posle dugog oklevanja pusti, ali je pre polaska uze nasamo i napomenu joj da dobro čuva poštenje, pa pokaza mesto ispod trbuha. Jer, veli, ako to izgubi, onda ne treba ni da živi. Devojka kaza da razume i obeća da će je poslušati pa ode na igru. Drugarice joj se odmah pohvataše u kolo da igraju, ali ova devojka ne smeđe da igra, već se neprestano držaše obema rukama ispod trbuha. To pade u oči jednom lepušastom i đavolastom mladiću te j o j priđe i zapita je što ne igra, već se jednako drži ispod trbuha. — Pa kazala mi naja da čuvam poštenje — odgovori devojka bezazleno. — Pa to se može i drugače čuvati, a ne da jednako tu držiš ruke pa ne možeš da igraš, već stojiš tu kao neko siroče! — Pa kako se to može drugače sačuvati? — upita devojka, kojoj je i samoj bilo dosadno jednako tako držati ruke i koja bi, kao i sve druge devojke, mnogo više volela da igra. — Lepo — odgovori mladić — ja mogu da ti prišijem poštenje pa si onda potpuno sigurna da ga nećeš izgubiti! Devojka pristade te odoše u jedan šumarak, gde joj mladić odista priši poštenje. Devojci se takav način čuvanja poštenja mnogo više dopadao no onaj raniji, a sem toga osetila je uz to neku dotle nepoznatu j o j slast, te joj se zbog toga valjda činilo da poštenje nije sasvim dobro prišiveno te zamoli mladića da to ponovo učini, jer se, veli u igranju može oparati. Mladić pristane i prišije još jednom, P8]

ali kad pođoše, devojci se učini da joj se poštenje oparalo te reče mladiću da prišije još jednom. Mladić se bio već umorio pa mu nije bilo više do toga te reče da mu je nestalo konca. — Kako nestalo! — uzviknu devojka — videla sam ja uz iglu još dva klupčeta! 123 UMALO NE OGRAJISASMO NA BELAJ! Mlada nevjesta krenula zajedno sa đeverom u rod. U putu ih srete pašalija pa begenisa nevjestu te odjaha sa konja te joj đevera isprebija i sveza za drvo, a nju uhvativ pojeba. Pošto pašalija ode, ona odveza djevera pa nastave dalje put, a ona će: »Umalo ti ne ograjisasmo na belaj, moj brale!« »A kud ćeš na viši, bila jadna! Ja bjen, a ti jebena, ali kanda njoj taman to bijaše ćeif!« 124 KOJA JE TO PRAVICA? U Cavtata bila je jedna mlada, čestita i Ijepa djevojka, koja bi često davala, ali ne svakome, nego samo tomu koji bi se njoj sviđao. Naguloso se na nju jedan mladi sudac, ali ona ga nikako nije htila pustit, jerbo bio sasvim samosilan. On iz početka na lijepi način pa prijetio da će njoj učiniti pravdu, ali sve uzaludu. Da nju predobije, zatvorio nju jedanput u pržun radi nekakve malenkosti. Ona dobro je poznala zašto pa kad su ju vodili iz pržuna preda nj, onda počme plakati:

Koja je to pravica, Da nisam svoje pizde gospodarica?!

125 KNEZ-MILOŠEV SUD Došla devojka knezu Milošu da tuži momka, što je silovao. Dovedoše i njega. Reče da nije bilo [99]

silom, nego da mu dala nalepo, a što joj sad krivo, on ne zna. Devojka udari u kletvu i uze pričati kako se jadna branila svakojako, ali je on bio jači pa učinio što je hteo. Knez onda uze prvo devojku nasamo, dade joj punu kesu para i reče: »Evo ću vas noćas zatvoriti zajedno, da nijedno ne može izići do sutra, kad vas pustim. Onaj će nesretnik posegnuti da ti otme kesu, a ti pazi: nema ti života ako mu je upustiš!« Pa onda dozva tako momka te mu reče kao i njoj, dodavši: »Nema glave na tebi, ako joj kesu ne otmeš i meni ne predaš!« Onda ih oboje zatvore zajedno i dobro zaključaju. Kad ih sutra zorom izvedoše pred kneza, momak oborio glavu, sav se izgubio, a devojka pred njim vesela, maše kesom i zvecka parama. Nasmeja se knez pa će momčetu: »A šta ćemo sad?« On samo ćuti. Knez se okrete curi: »A ti mu baš ne dade?!« »Ne dadoh bome«, veli ona ponosito, »svega sam ga izgrebala pa opet mi ne mogade ništa! Misli on . ..« »A po materi te!« prekide je knez ozbiljnije, »pa što nisi i nju tako branila! Nego znam ja vas đavole, ali nije vam ni lako na onakoj zgodi u šumi. Nego da se venčate prve nedelje! Eto vam i to para, kad ste se tako namučili oko njih; i da vas nisam čuo e se još oko čega bijete. Hajde sad!« Tako je i bilo. 126 DESILA SE RETKOPRSTA Tužila devojka knezu momka, što je silom pojebao. »Ne može to silom«, veli knez, »nego se ti nisi branila!« »Jesam, kneže, kako ne bih!« »Pa što je nisi pokrila košuljom, što je nisi zaklopila šakom!« »Ama jesam i jedno i drugo, ali se košulja desila tipava, a ja jadna retkoprsta pa učini nesrećnik što je hteo!«

[100]

127 SILOVANA Došli muško i žensko na raspravu za one poštenje. Sudac uvidiv da je s privolom ženske zbio se čin, skine sa zida svoj mač te izvukav ga iz korice dade njoj mač, a on si pridrži koricu te njoj zapovijedi da bi mu uvukla mač u koricu. Ona pruži ruku da uvuče mač, ali on poče amo-tamo sa koricom krećati, a ona će njemu: »Nemojte micati pak ću uvući!« »Jebena kurvetino!« sudac će njoj, »da si se i ti micala, ne bi ti ga bio uvukao!« 128 ZAŠTO ŽENI NIKAD DOSTI Došo mladoženja s mladom pred Boga pa će upitati mladoženja Boga: »Koliko put je, dragi Bože, dosti da se ja [sa] ženom svojom kroz godinu jebavam?« A Bog će: »Pa jedanput.« Odoše čovjek i žena pa će kazati žena čovjeku: »Eto vidiš, dragi čovječe, kako nam je lijepo dragi Bog naredio da se jebavamo dvaput na godinu!« »Kako dvaput?! Jedanput, reče, da je dosti!« »Nije jedanput, već je baš reko dvaput!« »Ajde da ga opet pitamo!« Dođu oni ope pred Boga, a čojek zapita: »Kolko put si ti reko da je dosti da ja ženu svoju jebem na godinu?« »Ja sam . . .« al će mu žena prekinut riječ: »Je 1 de, ti kaza, dvaput?« »Da, da, ajte samo, dvaput je dosti!« Na putu će reći žena: »Vidiš, čoječe, kako je dragi Bogo reko da je triput na godinu dosti!« »Ama nije, ženo, već dvaput reče dosti!« »Nije, triput, ajd da ga opet pitamo!« Žena nanovo: »Je 1 de, dragi Bogo, ti reče, triput je dosti?« »Da, da, idi pa mi se uklanjaj!« Istom se malo odmakli, to žena mužu: »Vidiš, čoječe, četirput reče dragi Bogo!« A čojek će: »Vraćajmo se taki, da se tobom ne pravdam!« Kad oni i po četvrti put Bogu, a Bog se već i ražljutio na ženu pa joj se izdere: »Ne imala nikada dosti!« [101]

Tako se dakle žena ne može nikada dosti najebati. 129 KOLIKO JE KURACA POJELA? Pitali jednu žensku: »Koliko si kuraca pojela?« A ona odgovori: »Da je jedan na drugi nastaviti i tebe na njih, mogo bi Stambol viditi!« 130 PRIČA O ČOBANU TROKURU Bila dva čobana, jedan sluga u age, a drugi u hadžije. Onaj sluga čoban što je bio kod age nosio je za užinu najfinija jela, dočim je onaj što je služio u hadžije nosio samo komadić proje. Onda ga zapita jednom, kad su užinali, onaj što je služio kod hadžije, kako je to da on uvjek ima za užinu najbolja jela, kao pogaču, sir, meso, pitu itd., a on samo suhe proje. Onda mu onaj reče: »Jebi ti hadžinicu pa ćeš i ti dobiti. Ja kako aga ode kuda, uvatim aginicu pa jebem pa ona meni sve što je najljepše za jelo daje. Već znaš ti, šta ćemo? Ja ću dovečer kad hadžinica bude muzla ovce, tebe zovnuti: ,0 trokure! Ima li moja ovca tamo?' a ti odazovi se i reci da ne ima pa će ona tebe već voliti!« Tako to bidne pa kada je onaj nekoliko puta zovnuo: »O trokure!« stane hadžinica slušati pa kad je onaj otišo, zapita ga: »Kako te ono zove onaj čoban?« A on reče: »Ma sram me kazati!« Ona ga natjera i on reče: »Mah; kad sam se jednom kupo, on vidio da ja imam tri kurca pa me tako trokurom zove!« Ona ga zapita ima li on tri kurca, a on reče da ima. Hadžija bio mator, nije veće mogo jebavati, a hadžinica bila lijepa, mlada a vrlo željna kurca. Sjutradan reče kadžinica hadžiji: »Idi ti, hadžija, k ovcami, neka nam sluga ovo oko kuće uspremi i očisti!« Hadžija ode za ovcama, a hadžinica se [ ]

pripremi i zovne slugu u odaju pa mu zapovjedi da joj odmah pokaže tri kurca. On ju je molio da ga je sramota, ali ona mu zaprijeti da ako joj ne pokaže, da će ona hadžiji kazati da ju je on hotio silovati. Tako on prisiljen zavuče ruku u čakšire pa na jednu onu prostriješ od čakšira pokaza ćuku i reče: »Draga, hadžinice, evo vidi, ovo je turski!« Zatim zavuče drugu ruku u čakšire i kroz onu drugu prostriješ pomoli desno kurac i reče: »Ovo je vlaški!« Onda se sagne i kroz onu rupu, kuda se piša, pokaza sav kurac i muda pa reče: »Draga hadžinice, ovo je čobanski!« A ona reče: »Toga ja i hoću!« zgrabi ga i strpa svrh sebe govoreći da ju odmah čobanskim kurcom jebe. On ju popane, digne noge na ramena i stane joj onaj čobanski zbijati. I tako je i on još bolja jela za užinu dobivao nego onaj agin čoban, ali je morao sva tri kurca upotrebiti dok je hadžinicu podmirio. 131 HOĆE DA VEŽE SVA TRI UJEDNO Udala se mlada devojka za kršna momka pa se pobojala da će joj onakav snažan kakav je bio nahuditi. Kad su legli prve noći po venčanju u postelju, ona mu snebivajući se reče da se boji, da će mu biti mnogo veliki pa će je boliti. — Ne boj se ništa — odgovori joj mladoženja — imam ja tri, pa ću prvo onim najmanjim, dok se ne raširi! Ona pristane i kad je svršio ona uvide da nije tako opasno, nego joj se štaviše dopade pa ga zamoli da okuša onim srednjim, tek probe radi. On je posluša, pa je odvali i po drugi put. Vide ona da ni ovaj srednji nije opasan pa zatraži najveći, koliko tek da vidi hoće li ga moći izdržati. Mladoženja opali i po treći put, a njoj se dopade više još no oba ranija puta. Mladoženja se već beše prilično zamorio pa zaspi. Kad u neko doba noći, on [ ]

se probudi. Čuje gde neko šuška po sobi, a ne zna šta je— Ko je to? — viknu mladoženja. — Ja sam! — odgovori mlada. — Pa šta radiš u ovo doba? — Ama imala sam ovde jednu vrpcu — odgovori ona — pa ne mogu da je nađem! — A što će ti vrpca?! — Da povežem sva tri ujedno pa ma crkla! 132 ZVIŽDAO, NE ZVIŽDAO, ETO MENE! Bili čovek i žena, oboje mladi i zdravi pa baš zato i imađahu više dece nego što su mogli ishraniti. Stoga se dogovore da se ubuduće čuvaju i ne grade više dece, a da bi u tome bili sigurniji, utvrde da čovek spava u kući, a žena na tavanu.

— Ali opet, muže, ako ti dođe teško, a ti samo zvizni, ja ću ti doći! — reče žena. — Dobro! — reče muž.

Kad je bilo prvo veče, ode žena, na tavan, ali kako je bila mlada i zdrava i navikla da se noći provodi uz tako isto mlada i zdrava muža, nije mogla nikako zaspati, već se jednako prevrtala po postelji. Najzad viknu ozgo: -— Muže, jesi li ti sad zviznuo? — Nisam! — odgovori čovek, koji je bez sumnje sa istih razloga bio budan. Tako ga je žena u dva-tri maha pitala, a on je uvek odgovarao da nije zviždao. Najzad žena ne mogade više trpeti pa još jednom upita muža da li je zviždao. — Jok! — odgovori ovaj. — Vala, zviždao, ne zviždao — reče žena, kojoj beše dogorelo do nokata — evo mene dole!

[10]

133 KAD SE DJEVOJKA RASPALI Poslao jednom otac sina u selo na vašar da pazari davši mu za to stotinu dukata. Kako je docno stigao u selo, to namisli da prenoći u mehani, gde zateče lijepu djevojku, koja je posluživala i u koju se veoma zagleda te je stoga pozove da zajedno spavaju. Djevojka u prvi mah se opiraše, ali kad joj momak obeća onu stotinu dukata što je od oca dobio, ona najzad pristade, ali pod tom pogodbom da samo glavče kurca sme unutra da turi, inače neće nikako pristati da se jebe. Momak pristade i izvrši posao s njom, a kod kuće se* izgovaraše ocu da su ga na putu razbojnici napali i novac mu preoteli. Drugom prilikom posla opet otac sina u isto selo na vašar, a momak zateče opet istu djevojku, koju odmah pozove da spavaju. Djevojka se opet opiraše, ali najzad pristade ipak pod pogodbom da za drugu stotinu dukata turi samo polovinu kurca u pičku. Momak izvrši posao, a kod kuće reče ocu da su mu novci u mehani, gde je noćio, nestali. Poslije nekoga vremena sin bi opet na vašar poslan i opet dobi od oca stotinu dukata. Sin ode pravo onoj djevojci, koja opet pristade da je jebe, ali pod pogodbom da sada turi kurac malo više od polovine. Momak se vrati kući, gde se ocu opet na neki način izgovaraše. Začudi se otac tomu pa namisli da kradom prati sina kad ga bude na vašar poslao, što i učini. Sin opet pravo onoj djevojci, koja za ovu stotinu dukata pristade da momak cijeli kurac sme turiti unutra. Međutim otac gledaše šta sve sin radi. Djevojka raširi noge i namesti se za jebanje, a momak umesto da sjuri ceo kurac djevojci, on turi samo glavče unutra. Kako je djevojka sada pala bila u vatru to ona pozivaše i moljaše momka da joj ga ceo sjuri i to ne samo jedanput. Nu momak se izgovaraše da ne može i kako nema volje. »Teraj, bre, sve do muda. momče! daću ti stotinu dukata, samo me ne ostavi u [105]

tom trenutku!« poviče djevojka sva u vatri. Momak joj ipak ne učini po volji, već joj sjuri kurac do polovine. Djevojka opet moljaše momka da joj učini po volji, obećavši mu i drugu stotinu dukata koju je od njega dobila. Momak se pak naslađivaše mukom djevojčinom i ne micaše kurca s mjesta. »Ta daću ti sav novac što sam ga od tebe dobila, samo ga sjuri!« poviče djevojka dogorevši joj do nokata. Ali, momak ni da čuje. Utom otac, koji je sve gledao i čuo, grunu na vrata i poviče: »Ta tjeraj, oca li ti tvoga, ili ću te na mestu ubiti! Zar hoćeš da upropastiš oca tvoga?« I tako sin dobi natrag sav novac kojeg je poklonio djevojci, na svoju i očevu radost. 134 CARICA I TRI BRATA Bio je jedan car pa nije nikog imo nego jednu ćer od šesnaest godina. On umre, a carstvo primi ta njegova ćer. Danas-sjutra, carica već za udaju, al ko bi se našo da zaprosi cara? (vladara). Ne sme niko. Onda ona pusti telala da vikne ko će caricu odvesti u bližnji grad, al da ne sme ništa sramotna govoriti, jer da će ga odma pogubiti. Nitko ne smjedne, nego bila tri brata, dva pametna a jedan pribudalast, a imali dobru kočiju i konje. Onda reče najstariji brat: »Vala, idem ja caricu voziti!« Upregne konje i ode. Poveze caricu. Kad su bili uz put, skoči konj na kobilu. Carica zapita: »Šta ono?« On odgovori nako kako je: »Skoči konj na kobilu!« Ona ga zapita: »A što on oće?« On reče: »Oće da jebe!« Ona odmah vrati kola pa posječe kočijaša. Onda dočuju ona dva brata. Onda ope kad carica proglasi ko će je voziti, pođe srednji brat. Isto uz put vidi carica, đe je skočio bravac na krmaču pa zapita: »Što ono?« On njoj isto odgovori ko i prvi brat. Ona vrati kola, a njega odmah posječe. [ ]

Treći put razglasi carica da ko će je voziti, al pod istim uvjetima, da ne sme ništa sramotna reći. Onda onaj treći brat, najbudalastiji, upregne konje, dotera pred carske dvore i prikaže se da će on nju voziti. Poveze. Kad uz put, vidi ope carica de je skočio konj na kobilu. Zapita: »Šta je ono, kočijašu?« On odgovori: »Ta ništa. Ispeo se konj na kobilu.« Ona reče: »Pa što radi na njoj?« A on odgovori: »Ispeo se pa gleda da mu ne bi kurjaci ždrebadi poklali.« Malo dalje vidi carica da skoči bravac na krmaču pa ope zapita kočijaša: »Šta ono radi?« A on odgovori: »Ta ništa. Ispeo se bravac na krmaču pa pazi da mu ne bi kurjak krme odnio.« Uvečer povrati se carica kući te ne dadne svom kočijašu otići nego ga ustavi na večeri. Kad su večerali, ona njega natera da se svuče, legne u krevet, a ona legne do njega te uzme njegovu ruku pa metne sebi na prsi te zapita: »Šta je ovo?« On odgovori: »Devojačke prsi!« Ona opusti ruke pa metne na dlake (bročke) te zapita: »Što je ovo?« On reče: »Livada.« Ona spusti malo niže ruku na pičku pa zapita: »Što je ovo?« On reče: »Bunar!« Ona spusti još niže na krušnicu te reče: »Što j ovo?« On odgovori: »Knez!« Kad je tako sve svoje nedodirljive stvari prošla, al on nikakve sramotne riječi nije rekao, onda ona ope uzme svoju ruku pa metne njemu na prsa te zapita; »Šta je to?« On joj odgovori: »Momačke prsi!« Ona spusti ruku, uvati njega za mudraca (supotu), zapita: »Što j to?« On joj odgovori: »Konj!« Ona metne ruku na kesicu te zapita: »Šta j ovo?« On ope reče: »Zobnica!« Onda ona zapita: »A šta taj tvoj konj jede?« On reče: »Paše po livadi!« Onda ona: »Pa daj pušti ga u moju livadu, nek pase!« On pušti pa po malom trbuhu tuc ovamo tuc onamo, dok ona ope zapita: »Zašto t v o | konj neće da pase u mojoj livadi?« On joj reče: »Žedan je!« Onda ona: »Pa eto bunara u livadi, pa ga napoj!« — On jedva dočeka, turi svoje niklo u njezino puklo, a ona od dragosti i muke [ ]

stane prdjeti pa zapita: »Šta se ono čuje?« On reče: »Ta ništa. Ljuti se knez.« Onda ona zaviče: »Udri kneza zobnicom po zubi! Šta on ima gospodariti od mog bunara?« Kad je konj počeo piti (il puštati) vodu, onda ona zaviče: »Utopi se! utopi se!« te zanimi. Kad se konj napojio, njoj se dopadne i sjutra namjesti svog kočijaša za cara, a sebe za caricu te more biti da i danas još konje napajaju. 135 STRADNJA PODSKUTAŠA Bila nadžak-baba gospodar u kući, a čovjek bio metla. Ljudi bili imućni i imali jedno djete. Radi njihovoga imetka su ih susjedi uvjek tražili, naime gazdaricu, jer kućnog gazde nije bilo, da im kumuju djeci. Tako jednom spremila se gazdarica na krstitke ispekavši kolača i pilića i ostalog priredivši. Obukavši se svečano, reče svomu mužu: »Dakle ja sada idem a ti gledi da mi je sve u redu. Pazi na dijete da mu se šta ne dogodi. Povi ga, ako bude mokro pa onda gledi da pretočiš ono vino, a i drva nacjepaj, jer treba mi. Pripazi na piliće da ih jastreb ne odnese. Da, pa jasle popravi, jer ih ja take više ne mogu gledati, a i soli nisi još samljeo. Dakle gledi da to bude, jer ti mene valjda znadeš, pa ako ne bude sve kako sam rekla, onda teško tebi! Ja ću te naučiti zašto sam uzela tebe drolju!« — To rekavši ona otide. Siroma muž nije znao što bi prije počeo te misleći da uzmogne sva svršiti, početi će dva posla ujedno. Udari pipu u bure te pusti vino da curi, a on će dotle drva rezati pa kad bude škof pun, onda će i drugi podvrći. Dijete je metno u komoru nuz bure pa mu dao igrački da se zabavi. Nu tek što je počeo rezati drva, sleti jastreb te uhiti ponajljepše pile, koje mu je žena toli volila. On skoči da obrani pile te nabacujuć se drvljem za jastrebom proganjo ga [10]

sve do bašće, ali badava, pile odnešeno. Vrativši se natrag da vidi šta je sa vinom, ali kad on tamo, na svoju žalost opazi da je dijete igrajuć se uhvatilo za pipu i tako ju istrglo, vino iscurilo a dijete se utopilo. U svojem strahu od žene pobježe u šaš te se sakrije, ali najednom eto ti uplašene čorde pa upravo preko šaša i nesrećnom stade mu vol na kurac i zdrobi mu kurac i muda. On od boli i zdvojenja skoči pa bjež u krušnu peć i odluči ovđe umrijeti, jer je znao da će žena kad dode kući kruh peći pa je naumio da izgori. Kad se je žena vratila kući, nije se obazirala za mužem, već se presvuče i pođe peć ložiti da peče kruh, jer je kvas bio gotov. Stala ložiti vatru, a! čuje iz peći gdje nešto jeca i vapi: »Uh, ala je teško umrijeti!« Ona pogledi u peć te spazi muža. »Ama boga ti, šta ti tu radiš?! Ja sam mislila da ti jasle popravljaš. A j d e van!« »Ne mogu, draga, već molim te deder samo loži!« »Ta ne luduj, već hajde van!« »Ne mogu, jer jastreb odnio pile!« »Ta biće pilića još, ajde van!« »Ne mogu. Vino je iscurilo!« »Ta biće vina još. Samo hajde van!« »Ne mogu nikako! Utopilo se dijete!« »E, pa daće Bog drugo! Hajde samo van!« »Bogme ne mogu, jer su mi kurac i muda zdrobita!« »Ta šta, i to još? O, kuga te odnila, nikad te ne bilo! Sad crkni, kad za ništa nisi!« I time poturi vatru u peć i tako jadnik zaglavi. 136 KUKU, POPE, MOJA SIROTINJO!

(Poslovično)

Krenuo nekud pop i đak. Usput se stanu o svačem razgovarati pa i o vjernosti žena. Pop je tvrdio da je njegova popadija potpuno vjerna i da je ne bi niko mogao prevariti, a dak da su sve žene jednake pa i njegova popadija i da bi je on prevario. Pop to nikako nije priznao te se nji dvojica oklade. [109]

Đak ako ne prevari, da služi popa godinu, a pop da dade đaku kobilu ako prevari popadiju. — E, daj mi tvoga konja pa ti hajde nazorice za mnom pa ćeš vidit! — Pop mu dade konja i on pođe, a kad je bio blizu kuće popove, stade plakati. Videći to popadija upita ga što plače, a on joj odgovori kroz plač: — Prođi me se, ne mogu ti od crna obraza ni kazati! — Tad popadija navali još više na njega te joj on reče: — Idemo putem ja i pop pa opazi pop jedno šuplje drvo i ne dade mu đavo mira nego se okladi sa mnom u koga nas je viši kurac. Kad izmerismo palcima dužinu, moj duži, ali pop hoće da je njegov deblji pa će meni: »De da vidimo, čiji može u onu šubu na drvetu!« Ja nanesi, kad moj ne može, a pop nanese pa mu uljeze, a u drvetu zmija pa ga ujede za kurac i on odma umrije! Sad popadija stane kukati: — Kuku pope, moja sirotinjo! — Zatim se okrene na đaka pa ga priupita: — A tvoj, đače, ne može? — Ovako ga je nekoliko puta priupitala pa će onda: — Hvala bogu, kad nije i tebe ujela zmija! Mrtvijem pokoj duši, a ti kad si mi ostao živ, eto mi tebe mjesto pope! Đak na to odma pristane te popadija šćaše da odma započmu, ali će joj đak: — Boga mi se ne valja jebavati popadija, što se neće prvi put osamariti, jer je velika grehota, a kad se osamari, onda ne ima grehote! Popadija mu ne dade ni izdušiti, nego će mu: — Eto na tavanu starog samara sa kobile! — Đak dohvati samar da je osamari pa će: — Ne ima kuskuna na samaru! — Eto popove pasire, pusta mu ostala, pa načini kuskune! — Pošto načini kuskune, reći će: — Ne ima repa! — Eto popove kašike za zađedi u guzicu! — Pošto đak dohvati kašiku, zavika pop s viđelice, s koje je sve to gledao: — Ne pogani kašike, bio jadan! Na poklon ti kobila, junački si je dobio! [ ]

137 BULA I ĐAUR PRED KADIJOM Zagledala se bula u jednog snažnog đaura (Srbina) pa bi se htela s njime pojebati. Opkladi se ona s njime: ako je osam puta uzastopce ne pojebe, da j o j da nešto za izgubljenu opkladu. Đaur, siguran u svoj kurac, pristane na opkladu i odvali sedam puta; nabije i osmi put, ali ne mogade da zaprška. — Izgubio si opkladu, daj ovamo! — veli bula đauru. — Jok, ja sam te osam puta pojebao! — Nisi; izgubio si opkladu. Tužiću te kadiji. — Dobro, ajdemo kadiji — veli daur. Kod kadije tuži se bula na đaura da joj on ne da izgubljenu opldadu. — Za što ste se kladili? — pita kadija bulu. — Eto, neka ti on kaže, čestiti kadijo! — veli bula. — Ama, čestiti kadijo, opkladio sam se ja s bulom da jednom motkom omlatim osam oraha. Potegnem ja motkom i omlatim u jedan mah zbilja osam oraha. Od njih behu sedam puni, a osmi prazan. Jesam li ja kriv što i onaj osmi nije pun? — Nisi, rajo! — reče mu kadija — ti nisi izgubio opkladu. Idite! Svrbi bulu i dalje, a htela bi da baš dobije opkladu pa se sad ovako opkladi s đaurom: da on legne između nje i njezine sestre. One će ga svu noć dražiti, pa ako on ne izdrži, već ih pojebe, gubi opkladu. Pristane đaur. S večeri legnu oni troje zajedno: đaur u sredinu, a bula i njezina sestra s leve i s desne strane. Radi većeg razdraženja, priveže mu bula kurac uz butinu. Počnu ga dražiti — i gole behu. Posle mu odvežu i kurac, koji se već beše napeo. Mučio se đaur, ama kud da odoli? Digne se i pojebe bulu i njezinu sestru. — A, izgubio si opkladu! — viknu radosno bula. [ ]

— Jok, ajdemo kadiji, neka on presudi! — veli đaur. Odu kadiji na tužbu bulinu đaur ovako odgovori: — Čestiti kadijo! Vezala bula moga đogata između dve livade za jedno drvo. Đogat gladan, jeo bi, ali je vezan. Najzad ga bula odreši i đogat učini zijan i u jednoj i u drugoj livadi. Jesam li ja kriv? — Nisi, rajo; nisi izgubio opkladu! — reče mu kadija. Ali bula ne miruje. Sad se opklade da se bula naprči, a đaur da udrvi kurac, da se zatrči pa tako u trku da ga nabije buli s guza. »Dobro, oću!« veli daur. Naprči se bula. Đaur udrvio kurčinu i zaleti se, ali u koji mah da joj ga nabije, vrdne bula i đaur ga utera u — guzicu! — Ho — ho! izgubio si opkladu. — veli bula. —- Jok valaj! Nek nam kadija presudi! — reče đaur. Kod kadije opet tuži bula đaura da neće da joj da izgubljenu opkladu. — Aman, čestit kadijo, čuj me! Opkladio sam se ja s bulom da ću u trku s mojim dogatom uleteti u dvorište kroz ar — kapiju. I taman ja pred kapiju, a bula je zalupi te ja s dogatom uletim kroz kapidžik u dvorište. Jesam li ja kriv što je bula kapiju zatvorila? — Nisi, nisi, rajo! Bula je izgubila opkladu! 138 SAMO DA GA MALO ZARUBI Bio muž pijanica, a žena neka oštrokonđa pa kod nje stajale pare i kadgod bi se mužu pripilo, morao je njoj da se obrati za novac. Ali ona nije uvek htela da mu daje para te se je morao dovijati kako da izlaže koju crkavicu od nje. Jednog mu se dana silno pripije rakija, ali u džepu nije imao ni prebijene pare. Šta će, kud će, mora opet da traži od žene novaca. U svojoj muci doseti se, znajući da je pohotljiva, te joj reče da je [ ]

došao onaj majstor što opravlja muške zgode i stoga zatraži od žene da mu da dvanaest groša da malo prepravi svoj ud. Ženi beše bogzna kako milo kad je čula da ima majstora koji umedu i taj alat da oprave, ali kako je bila cicija, ona reče mužu da se malo cenjka i da će mu biti dosta osam groša. Muž najzad pristane, samo da dođe do mogućnosti da se napije malo rakije i primi osam groša. Kad je pošao već, žena mu doviknu: — Kaži mu da ga ne krati i ne tanji, samo neka ga pri vrhu zarubi, da bude malo pljosnat i zatubast kao pečat u Mitra kavedžije! 139 KAKO VLAH PRODAVAO ZECA Došao Vlah u Senj na vašar i nosio preko leda prebačenog zeca. Opazi ga piljarica koja kruh prodaje, te ga upita. »Čuješ ti, Vlaše, oćeš prodati toga zeca?« Nato Vlah: »A da, da ću ga prodati, za oto sam ga i donio.« »Pa šta tražiš za njega?« »Ko bi mi dao kruva se najesti!« »Ta odi, vražji Vlaše, pa jedi!« Via predao zeca te seo uz koš i počeo jesti. Kad je već tri kruha pojeo, počeo je koš ogledavati i sa košom tresti pa ga piljarica upita: »Zašto to radiš?« a on reče da gledi hoće li biti kruha dosti. Ražljuti se piljarica te baci zeca Vlahu natrag rekavši: »O, ti vražji Vlaše, eto ti tvog zeca natrag. Ta ti bi mi sav kruh pojeo, pa ti još niti dosta ne bi bilo!« Vlah ne odgovorivši niti reči, uzeo zeca pa krenuo dalje. Tako iduć, opazi ga druga Senkinja, koja prodaje vino, te ga upita da li hoće zeca prodati. On joj odgovori da hoće, i to onomu koj mu dade vina se napiti. Senkinja ga pozove neka pije. Kad se Vlah prilično napio, počeo je po bačvama kucati. Trgovkinja ga upita zašto kuca po bačvama. Vlah reče da se hoće osvjedočiti hoće li [ ]

biti vina dosti za njega. Ljutita ga oćera Senjkinja i baci mu zeca, jer ona ne da sve svoje vino za jednog zeca. Vlah niti reči, već hajde dalje. Opazi ga i jedna žena. prilično lijepa i mlada te ga upita za cijenu zeca. Vlah reče da će zeca onoj dati koja mu dade jebati. Žena malo promisli, te reče: »E pa hajde, vražji Vlaše!« Ženica legne, a Vlah na nju, nu ne htjede se niti da makne, samo što je kurca pola zaturio, a žena reče: »Ta miči, vražji Vlaše!« a Vlah poče govoriti: »Miči, miči, miči!« ali ganuo se nije i opet žena: »Ta uputi se, ti Vlaše! Guzicom miči!« a Vlah opet mjesto da miče, poče govoriti: »Guzicom miči! guzicom miči!« Na otu budalaštinu razljuti se žena te reče: »Ti si, Vlaše, lud i ne znaš ništa! Hajde ti dole, a ja ću gore!« I tako bude. Kad je procedura bila gotova, reče žena: »Na vidiš, je li, da je bilo dobro?« A Vlah će: »Dobro da, ali tko će to meni platiti? Jer nisam ja tebe, već si ti mene jebala!« Na taj bezobrazluk izruži ga žena te ga skupa sa zecom otjera. Vlah zadovoljan sa učinjenom trgovinom ode, jer je jeo, pio i jebo, a zec mu još ostao. 140 SAD SU KVIT Dode neki seljak u varoš noseći zeca da proda pa ugleda jednu zgodnu mladu ženu gde stoji na kapiji jedne kuće. Upita ga ona pošto bi prodao zeca. On joj kaza cenu, ali ona mu reče da je skupo. Seljak beše mlad i đavolast, a žena mu se dopala te joj reče da bi mogao zeca dati i jevtinije. — Pošto? — upita žena. Seljak joj odgovori da bi dao zeca da je jednom prevali. I žena nije bila s raskida, naročito i stoga što je seljak bio i mlad i lep i zdrav kao kremen te pristade. Uvede seljaka u kuću i pruži se na minderluk,

Kad je seljak površio posla, njoj se veoma dopade pa reče da bi mogli još po jednom. Seljak pristade, a ona mu reče da on legne polećke pa se ona pope na nj. Pošto tako i po drugi put površiše rabotu, seljak pođe i ponese zeca. — A što nosiš zeca? — upita ga ona. — Jesmo li se pogodili da me jednom prevališ pa zec da bude moj? — Jesmo — reče seljak —- ali i ti si mene jednom, te smo kvit s tim! 141 SVETI ILIJA ČUVA NA NEBU JABUKE Bio jedan čojek sa svetim Ilijom veliki jaran. Onda ga digni sveti Ilija na nebesa, da odozgo osehiri svijet. Kad su tamo došli, vidi onaj čojek u svetog Ilije mnogo jabuka. Ali sveti Ilija morao je nekuda da ode pa reče onom čovjeku: »Čuvaj te jabuke, da ne bi tko u njih diro, a nemoj ni ti nipošto u koju dirati dok ja dođem!« Sveti Ilija ode, a on ostane čuvajući jabuke. To su gromovi bili. Kad on pogledi svojoj kući i vidi svoga kuma komšiju gdje je pritisko kumu pa jebe, on misleći da ih sav svijet vidi pa da ih prepane, zgrabi onu jednu jabuku i odozgor baci na njih. Grom pukne i ubi obadvoje. Onda doleti sveti Ilija i reče: »Šta uradi, ako Boga znaš! Što ubi kuma i ženu?« A on će mu: »Ta ja sam ih hotio sa jabukom samo preplašiti.« Sveti Ilija mu reče: »Bog im je naredio da se ljudi jebu. To nije grih nikakav. To se mora. Idi ti, ti nisi za mene!« I spusti ga opet na zemlju a on kuma i kumu sahrani, vele, u jednu raku (grobnicu). 142 ZAŠTO BOG PONEKI PUT NE VIDI ŠTA SE PONEGDE RADI? Bio neki Marko u vojsci, i kako je bio u svemu valjan i marljiv, postane posilni kod svoga starešine [115]

te je tu malo bolje proživio nego ostali njegovi drugovi, koji su bili obični, prosti redovi. Ali Marku ne bi suđeno da dugo blaguje. Jednog dana snađe ga neka bolest i uzalud su mu lekari davali lekove koji bi i konju nahudili. Marko je bivao sve slabiji, dok jednoga dana ne ode Bogu na istinu. Kako je bio pravedan na ovome svetu, njega je, kao što se po sebi razume, i na onome svetu očekivala nagrada. Dospeo je pravo u raj, a sem toga dobio je za posilnog i kod samog Tvorca, koji je znao da je Marko bio valjan i čestit čovek i da se je još na ovom svetu pokazao kao dobar posilan. Jednoga dana imao je Bog da se krene na put pa pred polazak prizove Marka i reče mu: — Marko sine! Evo ti dvanaest ključeva od mojih dvanaest soba. Po svih jedanaest soba smeš ići i razgledati blago koje je u njima, ali u dvanaestu sobu da mi nisi ušao. Evo ti, ovo su ključevi od tih jedanaest soba, po kojima smeš ići, a ovo je ključ od dvanaeste sobe, u koju, ponova ti velim, da se nisi usudio ući! Primi Marko ključeve i obeća da će poslušati zapovest, a Bog se diže i ode. Kad je ostao sam. Marko zaredi iz sobe u sobu. Divio se onom grdnom blagu što je bilo po sobama, onom silnom zlatu, srebru i dragom kamenju, ali je ipak osećao da nije potpuno zadovoljan. Neprestano ga je kopkalo šta li to može biti u dvanaestoj sobi, u koju mu je zabranjeno ulaziti. Najzad pomislio: »Ako uđem i u tu sobu, ja neću ništa dirati, pa se neće ni poznati da sam ulazio.« Tako i učini, otključa lepo i dvanaestu sobu i uđe u nju. Ali kako se iznenadi kad u njoj ne nade ni mrvice blaga, kao što je bilo po ostalim sobama! U sobi ne beše skoro nikakva nameštaja, samo jedna stolica na sredini, a zidovi unaokolo behu pokriveni ogledalima. Marku sad tek beše čudo što mu je Bog kratio da [ ]

ude u tu sobu. Najzad sede na onu stolicu u sredini sobe i poče da razmišlja. Slučajno mu pade pogled na ogledalo što beše pred njim i on se iznenadi "kad vide pred sobom planine, reke, gradove, varoši i sela. Odmah se seti da je to svet i da Bog odatle sa te sobe gleda i posmatra šta se po svetu radi. Tako je doista i bilo. Marku dođe želja da vidi svoje selo i šta se tamo radi; da vidi svoje seljake, svoju kuću, ženu i decu svoju. Poče bolje razgledati i zaista opazi železnički put, vide i poslednju železničku stanicu, od koje je skretao put njegovom selu. Tako stiže pogledom u svoje selo. Ugleda sudnicu, do nje mehanu, pa onda vide i svoju kuću, ali kod kuće mu ne bejaše nikoga. »Mora da su na groblju«, reče Marko u sebi pa pođe pogledom ka groblju. I zaista na jednom novom groblju ugleda svoju mladu i lepu ženu gde kuka i nariče, a s njom i dvoje njegovo dece. Marku zasuziše oči. Koliko mu je bilo žao što je umro te nije sa svojom ženom i decom, toliko mu je opet bilo milo što ga žena još nije zaboravila. Ne prođe mnogo, a udovici Markovoj priđe seoski pop i poče da je teši. Ova doista utre suze i otprati decu kući pustiv se s popom u razgovor. Malo-pomalo udovica kao da zaboravi svu svoju žalost i poče s popom da se kikoće i šali. Marko vide lepo kako mu pop ne teši samo rečima ženu, već pomalo i rukama pa se onda najedanput udovica uputi u jedan šumarak, a pop za njom i tu se oboje izgubiše. Vide Marko koliko je sahata pa se naljuti i u onoj pomami tresnu nogom u ogledalo te se raspršti u hiljadu komada i sad se u njemu nije moglo ništa više videti. U zlo doba vide Marko kakvu je grdnu pogrešku učinio, ali sad je već bilo dockan da se ona popravi. Ne znam šta je posle bilo, kako je Marko dočekao Boga, kako li se je opravdao i da li ga je Bog karao i kaznio. Ali se jedno bar zna, a to je: zašto Bog poneki put ne vidi šta se ponegde radi. [ ]

143 HOĆE I ONA DA UMRE!

144 NIJE TRESNUO KURCEM

Dva mladića seljaka sekla drva u šumi pored groblja. Najedanput ugledaju jednu mladu i vrlo lepu udovicu iz drugog sela gde kuka nad jednim grobom. Kuka sirotica, do Boga se čuje. Iz njene kuknjave moglo se razabrati da oplakuje muža. — Eh, kad bi znao da će mene moja žena onako žaliti, ne bi mi bilo žao sutra da umrem! Mora da ga je mnogo volela. — Batali ćorava posla — reče onaj drugi, koji je bio neženjen i koga su sve žene i djevojke u njegovom selu znale kao veliku lolu. — Pored sve njene kuknjave, ja bih se smeo opkladiti da će za po sata biti moja! —- Vala, znam da si lola u tim stvarima, ali pristajem da se opkladimo da je ne možeš dobiti ne za po sata, nego ni za pola godine! Tako se oni opkladiše i momak onaj ostavi sikiru pa se uputi kroz šumu i sa drugog kraja uđe u groblje. Dođe blizu udovice i poče i sam da kuka nad drugim grobom. Udovica se malo utiša i zapita ga koga on žali. Mladić odgovori da mu je umrla žena, a nisu bili ni pola godine zajedno. — A od čega je umrla! — upita udovica. — Sramota je da ti kažem, ali ja sam je pogotovu oterao u grob! —- Kako to? Kaži slobodno, što da te je sramota? — reče udovica. — Pa kako da ti kažem? — reče mladić i priđe joj bliže. — Znaš, imam mnogo veliki ud pa joj je to dosadilo. — Ej, sreća mi te donela! Dela i mene, pa da i ja umrem te da me polože pored moga Simeuna, jer meni bez njega ne vredi žive ti!

Čovek neki obiknuo da tresne ono po nekoliko puta, da ne bi isprskao gaće. Vidi to njegova žena pa ga upita: »Zašto to radiš?« a on reče da mu nesreća postane veća. Posle toga sporečkaju se nešto te se posvađaju. Jedanput kad je svršavao nuždu, a žena ga gledala, vide ga da ga ne treska pa misleći da nije to zbog nje, možda za inat što se svađali, poviče: »Tresni ga, more, ako smo se posvađali, nismo oči povadili!«

[ 1 ]

145 UDOVICA V A R A L A JEPCE Bila jednom udovica, čuvena sa svoje ljepote. Ona bi se sa svakim poznanikom kladila da je ne može odjebati četiri puta jedno za drugim. Ljudi se naravno uvek kladiše pa bi gubili svaki put opkladu, naime sve što su imali sobom, a ko bi dobio opkladu, taj bi je uzeo za ženu i postao bi gospodarom imanja kojim je ona raspolagala. Bilo je, doduše, ljudi, koji su je doista po četiri puta uzastopce izjebali pa ipak gubili opkladu. Stvar se je naime u tome sastojala: povrh kreveta beše obešena tablica sa pisaljkom jednom i da se ne bi pogrešili u računu, udovica je uvjek beležila jednu crtu, što je značilo da je jedanput odjebana, ali ona je bila tako vješta da bi ona, dok je onaj nju jebao, brže izbrisala po crtu tako da je uvek izašlo po tri puta. I kad bi onaj nju pokušao još jedanputa izjebati, ona opet izbriši crtu i tako bi onaj uvjek gubio opkladu. Pričaju za jednog kaluđera da ju je taj naučio pameti i da je zadobio celo njeno imanje. Bio ju je devet puta izjebao u razmaku kratkog vremena pa ipak uvjek izlazaše po tri puta i tek kad je po deveti put započeo, onda ga udovica savetova, potpuno zadovoljna njegovim kurcem, da se ostavi kaluđerstva i da je uzme za ženu. On je, bogami, posluša zadobivši kao miraz cijelo njeno imanje. [119]

146 JEBNI BROJ Bila tri brata. Jedan bio obućar, drugi krojač, a treći nije ništa radio nego kurac drkao. Jednom krene obućar u svijet da bolju sreću potraži. Idući tako, dođe u jednu planinu. Tu iziđe preda nj jedna baba pa ga upita kud ide. »Idem u svijet!« »A znaš li kakav zanat?« »Znam obućarski.« »U sto dobrih časova! Evo ti ova trava pa je metni u torbu. Kada dođeš u taj i taj grad, čućeš telala gdje viče ko hoće kralju načiniti obuću za svu njegovu vojsku kroz trideset dana daće mu kralj tri konja i tri tovara blaga. Ti se prijavi pa zaišti sve što ti treba neka ti se snese u jednu kuću. Kada ti sve donesu, ti metni torbu sa travom pod glavu pa lezi te spavaj i ništa se ne brini. Za trideset dana biti će sve gotovo!« Tu on uze travu pa metnu u torbu, a kad dođe u onaj grad što mu je baba rekla, a ono telal viče: »Ko će se primiti da načini kralju za svu njegovu vojsku obuću za trideset dana, daje kralj tri konja i tri tovara blaga, a ako ne načini otići će mu glava!« Kad on to čuje, prijavi se te ga odvedu kralju. Tu on zatraži sve što mu treba za tolike silne obuće te mu se sve prenese u jednu kuću. Uvečer metne torbu sa travom pod glavu i leže spavati. Kad se probudi prvo jutro, ali sve pokrojeno! Tako on trideset dana po gradu hodao, a trideset noći spavao, a kad se probudio trideseti dan, ali sva obuća potpuno gotova! Tu obuću on preda kralju u redu i primi tri konja i tri tovara blaga. Ko je veseliji od njega? Krene sa blagom kući. I opet pređe onu planinu pa zanoći u jednome hanu. U handžije bila veoma lijepa kći pa kad je on vidi, poželi s njome spavati. Handžija mu reče da će mu je dati, ali ako je devet puta ne jebe za noć, da mu dade ona tri konja i ona tri tovara blaga. On pristane na to, ali ga je ona cijelu noć zabavljala te nije mogao ne devet puta, nego nijedanput jebati. I tako siromah sjutridan odšulja se iz hana bez niđe ništa i od put svijeta. [ ]

Srednji brat krojač čekajući brata dosadi mu se te i on krene u svijet da potraži sreću. I preda nj iziđe ona ista baka te mu dade travu i kaza mu kao i starijem bratu da ide u grad, a kad dođe tamo da će čut telala gdje viče: »Ko će za trideset dana okrojiti i sašiti odijelo svoj kraljevoj vojsci, daje kralj tri tovara blaga i tri konja, što će nositi blago!« On posluša babu i uradi sve što mu je kazala, ali prođe isto onako kao i stariji brat, jer i njemu handžija na okladu odnese tri tovara blaga i sva tri konja. Najposlije krene i treći brat u svijet. Kad bi u onu planinu iziđe i pred njega baba pa ga upita: »Gdje si pošao, momče?« »Pošao u svijet!« »A imaš li kakav zanat?« »Ja ne imam nikakva zanata, jer sam cijelog vijeka drko i gojio kurac!« »U hiljadu dobrih časa! Hajde u taj i taj grad. Kad dođeš, čuti ćeš gdje viče telal: »Ko će za trideset dana jebat trideset djevojaka pa da svaka ostane trudna, daje mu car šest tovara blaga i šest konja, koji će nositi blago!« Ti se prijavi pa naredi da ti se djevojke u jednu kuću dovedu. Sa svakom provedi jednu noć a ovu travu drži uza sebe pa se ne boj!« On uze tu travu pa pođe dalje u svijet. Kad dođe u onaj grad, a telal viče: »Ko se može pouzdati da za trideset dana ostavi trideset djevojaka trudnih, daje kralj šest tovara blaga i šest konja, što će nositi blago, a ako ne ostanu trudne, da izgubi glavu!« On se odma prijavi te ga odvedu kralju i on zaiska da se u jednu kuću trideset djevojaka zatvore. Tu on provede s njima trideset dana i svaku po devet puta na noć jebe. Kad iziđe trideset dana, nijedna se nije imala na nj potužiti, ali ga kralj zadrži devet mjeseci da se osvjedoči jesu li sve ostale trudne. Kad iziđe devet mjeseci, ali svaka rodi po sina. Tada ga kralj zovne preda se pa mu dade što je obećao i još ga dariva. Tu mu kralj ispriča čudo o obućaru i krojaču, kako su i oni svaki za trideset dana jedan obuo drugi obukao svu vojsku i kako je njima dao [ ]

po tri tovara blaga. Tu se on sjeti braće pa mu bijaše, veoma čudo zašto sa blagom nijesu kući došli. Otolen on krene i dođe u onaj isti han u kome su mu braća blago na opklad izgubila. Handžija ga lijepo dočeka, a ona djevojka stane ga posluživati. On je plaho sevdiše te joj stane obećavati podosta novaca da s njime spava. Handžija se i s njime opkladi da mu je dade cijelu noć, pa ako je devet puta jebe, da mu handžija dade onakih šet konja i šest tovara blaga, a ako je ne jebe, da on da njemu. On na to pristane pa čim malo povečera, prihvati i stane jebavati. Kad iziđe na sedam puta, reći će mu djevojka da nije nego pet puta. »Dobro«, reći će on, »pomrsićemo ovo sve pa ćemo opet nanovo!« — Kad opet iziđe na sedam, ona se stane prepirati da nije nego četiri puta. Videći on da će ih tako prepirajući i zora zateći, izbroji basamake, kad ih taman devet te ti joj on na svakom basamaku izvali po jednom a na najgornjem prida tri puta. I tako je tu noć oko četrdeset puta jebao i okladu dobio te uzme od handžije svojih šest i braćinih šest tovara blaga i poćera u svijet da potraži braću. Kad nađe braću, otidu svi kući te tu su u izobilju živili. 147 DOBRA JE DEVOJKA Pošao jedan mlad Banaćanin u drugo selo da se raspita za devojku, koju je ranije begenisao i hteo da je zaprosi. Dođe u jednu birtiju u tome selu i pošto je popio dve-tri čaše vina sa birtašom, upita ga da li poznaje tu devojku i da li zna kakva je. — Ta kako je ne bih znao — odgovori birtaš — dobra je. Naši su je momci probali pa svi kažu da je dobra!

[ 1 ]

148 NIJE PROBJENA GDJE TREBA Ženio se nakakav hodža. Uveče kad ih svedu, opazi on da mu je žena već probjena, a on je ovamo pod devojku uzeo. To mu ne bi milo, ali kad joj pogleda u glavu, opazi da ne ima menđuša u ušima. Nato će je upitati: »Gdje su ti menđuše?« »Nijesu mi ni probjene uši!« progovori ona. »E, sad znam«, reče on, »nijesi probjena gdje treba, a onđe gdje nije prije trebalo, jesi!« 149 OSVETILA SE Bio jedanput jedan gazda čovek, koji je imao vodenicu i mada je imao i od drugog imanja dosta prihoda da bi mogao rahat živeti, ipak mu je vodenica bila glavno i tu bi se ponajviše bavio. Imao je i vrlo lepu mladu ženu, ali je bio noktaš pa je i pored nje tražio uživanje na drugoj strani. Da bi njoj to palo manje u oči, on je beše navikao da s njom spava samo jedanput nedeljno i tada opet samo jednom da ima snošaja. Na taj se način pomalo štedio i za one druge ženske s kojima je ašikovao. Jednog dana dotera u njegovu vodenicu udovica jedna na kolima dva džaka žita. Udovica je bila vrlo lepa i mlada, a skoro je izgubila muža te je ostala da sirotuje s jednim detetom, jer joj je muž po smrti svojoj ostavio vrlo malo, tako da je jedva vezivala kraj s krajem. Budući tako sirota, ona zamoli vodeničara da joj samelje žito bez ujma, govoreći kako bi se time osevapio, a Bog mu je dao dosta te bi mogao to da joj učini a da mu se ne pozna. Vodeničar je pogleda, vide da je lepa i zgodna, dopade mu se te joj reče da će joj samleti žito bez ujma a i sam joj dati jedan džak brašna, ali pod uslovom da mu se da, inače nikako. Udovica je bila poštena žena, a sem toga veoma je žalila za svojim izgubljenim mužem te nije imala [123]

ni najmanje volje da pristane na taj uslov, pa je bila u nedoumici šta da radi, da joj kuća ne ostane bez hleba. Razmišljajući o toj stvari, odmah je bila načisto da vodeničar to ne traži od nje zato što je osobito vole, niti zato što je osobito lepa, jer je znala da on ima i vrlo lepu i mladu ženu, već hoće samo malo da promene jelo. I stoga poče razmišljati 0 nečemu, kako bi vuci bili siti, a ovce ostale čitave. Najzad joj pade na um jedno lukavstvo. Reši se da mu prividno samo obeća da će mu se dati, a međutim da izvesti o tome njegovu ženu te da udese nekako da on površi ta posla sa svojom ženom mesto s njom, a ona opet bez ujma da samelje žito, a povrh toga dobije džak brašna. Tako i učini. Obeća vodeničaru da će mu se dati, ali uveče, kad se smrkne. Ona će, veli, opet doći s kolima po brašno, a on neka izađe iz vodenice pa dođe u njena kola pa će mu dati obećanu naknadu za ujam. Vodeničar sasvim zadovoljan pristane, oprosti se njom, jedva čekajući da se smrkne. Udovica se uputi s praznim kolima njegovoj kući, nađe njegovu ženu i ispriča joj celu stvar. Žena koliko je bila ljuta kad je doznala da je muž vara, toliko je bila blagodarna udovici što joj je to,kazala, a još više što je našla načina da se njen muž uhvati u klopku, a međutim da njen deo ne propadne, a u isto vreme da se sirota udovica spomogne. Kad se smrklo, žena vodeničareva sedne u udovičina kola i ode vodenici, a udovica ode svojoj kući. Vodeničar je svaki čas izlazio gledajući da li su došla kakva nova kola, jer je bilo još kola ostalih promjera. Kako se obradova kad primeti da su došla 1 udovičina kola! Ne gubeći vremena priđe on bliže kolima i poče pipati i zaista napipa žensko. Ona je u kolima ćutala, a on je računao da ona ne govori zato što je stidljiva i nije mu bilo protivno. Uđe ti on u kola posle kratkog grljenja i ljubljenja, površi on posla što je bolje mogao, ubeđen da je udovica kudikamo zgodnija za te stvari od njegove žene.

[ ]

Kad je bio gotov, uđe opet u vodenicu gdje je oko vatre sedelo još sedam vodeničara, sve mladi i kršni ljudi. Vodeničar nije bio samo noktaš, već i hvaldžija i sve ga je nešto kopkalo da ispriča i pomeljarima kakav je cvet ubrao, ali nije znao kako da počne. Najzad poče sukati brke i osmejivati se. To pade pomeljarima u oči te ga okupiše zapitkivati šta mu se to desilo kad je tako zadovoljan i raspoložen. On im, kosanćim posle malog ustezanja, ispriča da je smotao onu udovicu što je danas dolazila. — A gde? — upitaše pomeljari. — Tu kod vodenice na polju u kolima — odgovori on smejući se. — E jesi ti neka grdna lola — reče jedan od pomeljara — a bogme je valjana i zgodna. Video sam je danas kad je dolazila. Nije potrajalo dugo, a jedan se pomeljar diže od vatre, izađe iz vodenice i štuče u mrak. Posle jedno četvrt sata, vrati se on i poče kao i ranije vodeničar sukati brke i osmejkivati se. Vidilo se jasno da je i on učinio sa udovicom ono isto što i vodeničar. Posije njega izađe drugi pomeljar, pa kad se ovaj vrati, i>nda će treći pa tako jedan za drugim, dok se svi ne izredaše. Pred zoru bi i udovičino žito samleveno i vodeničar odnese pored njena dva džaka brašna još i svoj jedan i za srećna puta površi još jednom posla pa se vrati u vodenicu, a ona ode svojim putem. Zena dotera kola sa brašnom udovičinoj kući, kaza joj ukratko da se osvetila mužu, ostavi kola i brašno, oprosti se i ode svojoj kući da se ispava. Sutradan uveče dođe vodeničar svojoj kući čineći se nevešt kao da ništa nije ni bilo. I žena se takođe činila nevešta znajući da će j o j doći uskoro zgoda da mu očita što mu je spremila za dobrodošlicu. Kako mu je toga dana bio red da spava sa ženom, on leže s njom i površi jedanput posao pa se izvali na drugu stranu da spava.

[ ]

— Had još! — reče mu žena. — Ne mogu više — odgovori muž — ti znaš da ja to uvek samo po jedanput činim! — Kako jedanput, hrđo li jedna! — ciknu žena — a sinoć si me devet puta smotao! — Kad sinoć? — upita muž zaprepašćen. — E moj golube — odgovori žena — mene si pošao da varaš! Nije ono bila udovica u kolima, već ja! Hteo si da me prevariš, ali ona čestita žena došla pa mi kazala te sam ja mesto nje došla na njenim kolima. Ali ako, tako sam se bar uverila da moreš devet puta! — Ah, oca ti kurvinog! — viknu vodeničar. — Pa tebe su onda pojebali svi pomeljari! Tako je bilo doista, ali što bi, bi, pomoći mu se nije više moglo. 150 KOLIKO ZUBI, TOLIKO JEBA Putovao jednom hodža s bakom zajedno kroz šumu pa onako umorni sjeli da se odmore. Prođe neko vrijeme, a hodži se digao onaj pusti pa se strašno raspalio te pozove baku da svrše posao. Ali ga baka tako začuđeno gledaše e je mislila da nije pri svijesti, ali hodža reče: »Aman, babo, zar ne vidiš da ne mogu više da trpim! Iako smo stari, ipak bi mogli još bolje nego mnogi mladi. Stoga gledajmo svoja posla!« — Baka ti se opet nekako raspali pa pristade, a hodža joj reče da će je onoliko puta izjebati, koliko irna zuba. Baka izbroji svoje zube i nade svega dva. Hodža svrši na veliko zadovoljstvo svoje i babino dvaput dužnost, a baka sva radosna najedanput poviče: »Gle, pa ja imam još jednu malu krnjotinu u donjoj vilici!«

151 NIJE BAKI DO GIZDE

(Poslovično)

Mladi svinjar čuvo s babom svinje, nu baba ne htjede nikuda da vraća svinje kad u kvar uljegoše, već je uvijek on moro, mladić, da ih vraća. Ljutit stoga, psovao je: »Babo, jebaću te, ako nećeš vraćat!« Jednom mu reče baka: »Ama, sinko, ti uvijek govoriš da ćeš me jebat, pa ipak nisi!« Nato odgovori svinjar: »Jebo bi te, bako, ali mi je kurac velik!« Al će mu baka: »E, pa sinko, pa ti turi kolko ide!« Leže baka, a on na nju. On zaturi njega. Pita baka: »Imaš li još? Ako imaš, a ti turaj!« Mladić zaturi i ostalo, nu baka pita uvijek da li ima još. Mladić reče da nema. Nato baka popipa da se osvjedoči, te opipav jaja, upita mladića: »A šta ti je to?« »Ta to su, bako muda!« A baka će: »Ama, sinko, skukljaj i to baki, i to! Ta nije baki do gizde!« 152 DA JOJ NE ZARASTE Bila majstorica udovica i imala kćer za udaju, pa su se obadve jebavale, kćerku jebavo kalfa, a majku šegrt. Tako su jedanput ko obično u jednoj sobi spavali pa će kći upitati svoju majku: »Mamo, ta kako onaj tvoj radi?« a majka odgovori: »Mlado pa nevišto, baš mi je toliko da mi pička ne zaraste!« Otalem postala poslovica: Majstorica daće i šegrtu, samo da j o j ne zaraste. 153 M UŽE V I J EVO LUKAVSTVO Hoće Grk na put, a boji se da ga žena ne prevari dokle se ne vrati. Smisli da se ovako uveri je li mu verna: uzme jabuku pa je zaveže ozdo ispod kreveta. Ispod jabuke namesti lonac mleka, ali tako

[126]

[127]

da jabuka ne dohvata do mleka, ako samo jedan leži na krevetu; legnu li dvojica, mora da dodirne mleko. Svrši to — razume se kradom od žene — pa otide. Posle nekoliko dana vrati se i odmah potrči da vidi kako je bilo. Digne ponjave i pogleda — od mleka se napravilo maslo. (Toliko je mnogo udarala jabuka u mleko!) 154 TA LAŽE RĐA, SERE MU SE! Bio neki ostariji čovek pa imao mladu i lepu ženu, koju nije mogao baš uvek da zadovolji kako je njoj trebalo te je žena, po prirodi svojoj zdrava i vatrena, češće uzdisala ne znajući možda i sama zašto ni krošto. Za pakost imao je isti čovek mlada i kršna momka, kojega kanda je Bog i stvorio njegove žene radi te je ona češće pogledala na nj. Čovek nije bio bogzna kako bogat, već je imao malu kućicu pa je u sobi spavao on sa ženom, a u kući do sobe spavao mu isti momak. Jedne noći kad joj čovek opet nije mogao dati dževapa, žena se razdragana i uspaljena vrtila i preturala po postelji ne mogući da zaspi. Tako valjajući se i premećući se, čuje ona nekoliko puta gde se momak u kući proteže i poneki put silno uzdahne. — Šta li mu je? — upita ona muža. — Jebe mu se; eto što mu je! — odgovori muž. Žena zaćuta i počne da razmišlja, a muž međutim vide da je učinio grdnu pogrešku što je to kazao ženi, pa počne da premišlja kako i na koji način da tu svoju pogrešku popravi. Tako i on provede celu noć ne spavajući, ali je bar smislio kako će odvratiti ženu od momka. Sutradan zorom, pošto je momak isterao stoku na pašu, reče čovek ženi da će u varoš i pošto mu ona spremi što mu je bilo nužno, on ode od kuće. Ali umesto da ode u varoš, kao što je rekao, on ode u polje gde mu je bio momak kod stoke, pa ga posla [ ]

nekim izmišljenim poslom u varoš rekav mu da tamo i noći i sutra zorom da dođe kući i istera stoku na pašu. Momak posluša i ode, a gazda ostade ceo dan kod stoke i tek je dockan uveče dotera kući kad je gazdarica već bila legla. Pošto je povečerao ono što je gazdarica ostavila za momka, leže i sam i očekivaše da li mu je žena još budna. Nije dugo potrajalo, a on začu gde u sobi zaškripa pod njom postelja i pošto se uverio da je budna i da će ga čuti, on poče da se proteže i da uzdiše, isto kao što je i momak činio. Žena čuvši protezanje seti se muževljevih reči, ustade onako žudna i izađe iz sobe u kuću pa upita šapatom momka, što mu je te se proteže. — Kako se neću protezati, gazdarice — odgovori čovek takođe šapatom, ali podražavajući glas svoga momka — mlad sam, zdrav sam, jebe mi se, a žene nemam! — Pa to je lako — odgovori žena — ako nemaš žene, evo mene, muž mi ionako nije kod kuće! — S tim rečima ona leže pored njega misleći da je njihov momak. Sad čovek ustade, zagrte ženu i onako u mraku čučnu nad njom i osra joj se na onu njenu zgodu. Žena kad primeti šta bi, skoči kao oparena pa od zabune, stida i srama nemade kad ni da izgrdi momka, već uteče bezobzirce u svoju sobu da se opere. Sutradan pošto je momak došao iz varoši i oterao stoku na pašu dok još gazdarica nije bila ni ustala, čovek polako i krišom izađe iz kuće pa pošto zavara malo trag, vrati se kući kao da ide iz varoši. Žena mu se nije smela ništa žaliti, samo je bila ljutita i sumorna, ali joj se muž činio potpuno nevešt. Kad uveče legoše, momak u kući opet poče da se proteže i da uzdiše. — Opet mu se jebe! — reče muž ženi. — Ta laže rđa jedna; sere mu se pa ga mrzi da [ ]

ide napolje! — odgovori ozlojeđena žena. Sad je muž bio siguran da je popravio svoju pogrešku i da mu ženi neće skoro pasti na pamet da istraži momka. 155 OSEVABILI SE Nekakav siromašak imao lijepu ženu, koja se je dobro gledala sa jednijem bogatim komšijom. Jedne večeri dođe komšija da pravi posao, ali po njegovoj nesreći zateče i muža kod kuće. Da bi ga se kurtarisao, dade mu nešto novaca i posla ga da donese vina. Siromašak misleći da će se brzo vratiti, otrča hitro do mehane, uzme vina i brzo se vrati kući. Taman on u kuću, oni ljulja i svršio posao pa kako opazi domaćina, klisi mu sa žene ne imajući kad ni gaća svezati, a domaćin ga dokopa objema šakama za kurac. Kako je kurac još mokar bio, iskliznu domaćinu iz ruka, a ovaj pobježe. Domaćin dokopa glavku vatre pa potrča za njim, ali ovaj brz pa upade u svoja vrata i zatvori ih. Domaćin se povrati kući pa će ženi: »Vala, ženo, baš se mi noćas osevabismo! Ti mu dade pičke, ja mu otra kurac i posvjetih mu čak do njegovih vrata!« 156 ŽENA NE PRAŠTA ČOVEKU Sedeli starac i baba pored ognjišta pa će, tek reći starac: — Vidiš, bako, ostarasmo i nismo već više ni za šta; lepo smo proživeli pa što ću te pitati, pravo da mi kažeš! — Hoću, starče, pitaj samo! — Pravo da mi kažeš, za svega našega zajedničkoga života jesi li dala koji put i drugome sem meni? — E kad me tako lepo pitaš, kazaću ti. Znaš kad te paša uapsi na pravdi boga, a ja dođoh da vidim [ ]

šta radiš, paša me vide pa reče: »Snašo, ako ćeš mi dati, pustiću ti čoveka!« Ja da bi te pustio, dadoh mu dvaput, ali veruj mi to je samo tebe radi! — Ako, bako, ako, to se ticalo kuće, to nije ništa — reče starac. — E sad — reče baka — kaži ti meni — jesi li ti koji put mrdnuo (skrenuo) mimo mene? — Pa kad si ti meni lepo kazala, da kažem i ja tebi. Znaš kad ti ono beše teško bolesna, pa ona komšinica udovica dođe pa ti se nađe kao sestra. Ona mlada, uzvrdala se oko mene, ti bolesna, a ja, veruj mi, iz blagodarnosti povalih je dvaput. — Lolo jedna! — uzviku baka — a kad sam ja bila toliko bolesna da nisam mogla to da radim, sram te bilo! I ti si mi bio čovek! — poče baka plakati. 157 HOĆE PEKO, HOĆE JA! Postariji Crnogorac imao mladu i jedru ženu, kojoj nije mogao ništa učiniti te se sirota morala obratati na pomladeg svog komšiju. Jedne noći, kad je muž spavao u kući i s puškom čuvao stražu od zlih ljudi i dušmana, žena beše pustila svojega komšiju kroz prozor u sobu i trudila se da naknadi ono što joj muž ostao dužan. Kad j o j dođe najslađe, ona se zanese zaboraviv i muža i sve pa vrisnu: — Ha, poteraj, sokole! — Probudi se muž, ali kako je čuo gde mu žena još jednom, dva li viknu: »Isćeraj! poćeraj!« uvide da opasnost nije spolja nego iznutra pa viknu ženu kroz vrata: — A šta ti je, more, te vičeš? Oni u sobi behu već dotle površili posla kad se vide na nevolji, ali ženska glava puna lukavstva te se brzo doseti i progovori mu ne dižući se s postelje: — Ama sanjala sam gde vojvoda Peko ćera pred sobom čitav buljuk Turaka pa mi se osokoli srce kad to viđeh, te mu viknuh da ih ćera još! [ ]

— Hoće Peko, hoće ja! — reče ponosni Crnogorac, okrete se na drugu stranu i zaspa ponovo. 158 NASRADIN-HODŽIN ĆURAN Žalila se Nasradin-hodžinica po ćelom susedstvu kako je hodža loše hrani. Malo-pomalo čuje se glas i po čaršiji te dopre i hodži do ušiju i on smisli da je pred svedokom utera u laž. Kupi debeloga ćurana, napravi podvarak i pošlje ga na furunu da se peče, pa kad je bilo doba za ručak, ponese ćurana s furune i pozove svog prvog komšiju, pa kući. Hodžinici taman bio došao švaler, pogledaju, hodža tek što nije bio stigao. »Šta ću sad?« rekne švaler. »Ništa«, kaže hođžinica, »sedi tu, da vidim kako ćemo da se gostimo, a oni da gladuju.« Utom stigne hodža sa gostom na vrata, a hođžinica ispred njih. »Eto, nijedna vero, eto neka vidi komšija kako te hranim kao golubicu te da mi ne crveni obraz od tvoje tužbe!« »Vidi se«, kaže hođžinica ljutito, »koliko brineš; a kamo ti hleba?« »Uh!« pljesnu se hodža po čelu, »kako da zaboravim!« pa j o j pruži ćurana. »Sedi ti, komšija, pa me pričekaj, sad ću ja!« Vrati se hodža za hleb, komšija ostane da ga čeka, a hođžinica unese švaleru podvarak pa opet iziđe pred vrata. Furuna beše podalje te se hodža podobro zadrži. Dokle ga čekali, uzme hođžinica tucanj od avana, nasapuni ga dobro pa sedeći na pragu počne da ga gladi od jednog kraja do drugog. Gledao komšija, gledao pa mu se učini čudno. »Boga ti, kado, šta je, kakav je to posao šta radiš?« »E, komšija, ne bi trebalo da ti kažem, al mi žao da dobar čovek kao ti strada. Vidiš, moj hodža ima čudan običaj. Kad čoveka prvi put zovne na ručak, ne da mu da okusi dokle mu ne zabije bar pola od ovoga tucnja u dupe!« Gleda komšija, gleda, hođžinica ga neprestano sapuni i gladi; tucanj, bogami, popriličan, te ti on zavara domaćici oči, izleti na [12]

vrata pa jurne od hodžine kuće što ga noge nose. Maločas eto ti hodže, oznojio se, zadihao se, nosi hleba. »Gde je komšija da ručamo?« »Aferim«, dočeka ga ljuta hođžinica, »ostare, pameti ne dobi! Takve li mi ljude dovodiš na ručak? Dok ja da uidem u sobu da uzmem nešto, on ti zgrabi ćurana pa zaždi; potrčah za njim, ali kud ja da ga dostignem!« »A, oca mu njegova jebem, pa gde je?« »Odjuri tamo što god može«, reče mu hođžinica i pokaza mu rukom. »Drži«, kaže on i pruži joj hleb, »a ja ću da ga stignem, pa makar da je nakraj sveta.« Uzme ona hleb, a hodža gladan i besan, pojuri u poteru. Kad prilično odmakne od kuće, spazi u daljini komšiju kako struže pa mu podvikne: »Stani, more komšija, stani, makar samo da umočim!« »Valah, komšija, ne dam ti ni da me takneš!« odgovori onaj pa zagreba još bolje. A hođžinica unese hleb pa ti sa švalerom natenane skuckaju Nasradin-hodžina ćurana. 159 KUŠANJE Bio jedan Turčin pa imao mladu i vrlo lepu bulu, a sa nje i svojih pedeset godina. Imao je i vrlo lepa mlada suseda Srbina. Kuće su im bile van varoši te su bili osamljeni i u neku ruku upućeni jedno na drugo. Srbin je imao, kao najbliži sused, češće prilika da vidi svoju komšinicu bulu, i kako je bio mlad i vatren, to ga je njena lepota dovodila do ludila. Samo je o njoj mislio i njena slika nije mu izbijala iz glave ni danju ni noću. Lepo čovek zalude za bulom i reši se da je zadobije pa ma poginuo. Svakom mogućom prilikom i kad su se videli, Srbin je savetovao bulu da pristane da se s njim sastane nasamo. Jednoga dana, na mnoge njegove molbe, pristane bula da on dođe u njihovu štalu pa će i ona doći. [133]

Srbin dode na urečeno vreme u štalu i uskoro dode i bula, ali s njom i Turčin s fenjerom u ruci. Nade se Srbin na muci i preplaši se veoma, ali se brzo doseti pa poče kupiti ogrizine po štali. — Ko je to? — viknu Turčin ne mogav na prvi pogled poznati svojega komšiju. — Ja sam, komšija! — odgovori Srbin. — A otkud ti tu? — upita Turčin začuđen. — Pa eto došli mi gosti večeras podockan, a ja nemam sena da im nahranim konje, kasaba daleko, a ko zna da li bih i našao. Hanovi su sigurno već pozatvarani, nego pomislim, daj da odem kod moga komšije, da nakupim malo ogrizina, valjade se neće ljutiti.* Turčin znajući svoga komšiju kao valjana čoveka, a pri tom imućna, doista se nije ljutio te mu reče: — Kako ljutiti, komšija! Ako se neće komšija komšiji naći u nuždi, ja ko će? Nego ostavi te ogrizine pa uzmi iz jasala lepa čista sena koliko ti drago. Učinićeš i ti meni drugom prilikom. — E, baš ti hvala, aga! — reče Srbin, uze malo sena iz jasala i pošto se ponova zahvali, ode kući misleći redom da li ga je bula prevarila, ili se je to slučajno tako desilo. Sutradan nade Srbin bulu kad se vraćala s vode i počne j o j prebacivati što ga je tako prevarila i dovela ga u onako nezgodan položaj. Ona se klela svim na svetu da ona tome nije kriva: »Dina mi našeg«, govoraše ona, »htela sam sama doći, ali njemu odnekuda pade na pamet da obiđe štalu te tako moradoh s njim zajedno doći. Nego ako hoćeš doći večeras u našu vurunu gde se peče hleb, ja ću nasigurno doći!« Srbin gonjen požudom, koja slabo verma razloge, posluša i kad se spusti noć, on dođe na urečeno mesto pa se sakri u vurunu za hleb. Nije dugo potrajalo kad zasvetli fenjer i on ugleda bulu, ali opet s Turčinom. »E, baš mi se ne da!« pomisli Srbin i poče misliti kako da se iščupa bede. Sreća ga [ ]

posluži te se namah doseti i on zaopuca meriti vurunu laktom uzduž i popreko. — Ko je to noćas u ovo doba u vuruni? — viknu Turčin. — Ja sam, komšija — odgovori Srbin — nemoj se ljutiti! — A šta ćeš u vuruni? — upita ponovo Turčin. — Ama poslušaj, aga — produži Srbin — spremio sam i kreč i cigle i svu ostalu građu, pogodio majstore da mi sabajle dođu da počnu da zidaju vurunu pa sam jednako razmišljao koliku ću ju dugu ograditi, a koliku široku, dok mi naposletku ne pade na pamet da je hleb što ga ti pečeš u tvojoj vuruni ponajbolji od sviju lebova što sam ih dosad jeo, pa pomislih daj da ogradim vurunu istu kao što je komšijina i onoliko dugu i onoliko široku, ne bi li i u mene bio tako dobar hleb. Stoga sam došao da tačno uzmem meru tvoje vurune. — E aferim, komšija, dobro si pogodio da je moj hleb najbolji. Nema ga vala takog u celoj mahali. A bome ako se hoće dobar hleb, vuruna ne treba da je ni suviše duga ni suviše uska. Izmeri, komšija, i srećan ti posao. Alah neka ti blagoslovi rad! Tako Srbin dovrši tokorse merenje i rastane se s agom zahvaljujući mu što mu je dopustio da uzme meru od vurune. Ali ga je u duši grizlo što ga je hanuma prevarila te se rešio da joj sutradan gorko prebaci njen ugursuzluk. I doista sutradan kad se najđoše, on ie poče koriti što ga je prevarila. Prebacivaše joj kako on za nju meće život na kocku, a ona mesto da se na nj smiluje, izlaže ga sve većoj i većoj opasnosti. Bula se odgovaraše da njene krivice nema, da je htela doista sama doći, ali da je mužu njenom opet palo na um da obilazi svoje imanje pa su tako došli i vuruni i tu ga zatekli. I, veli, da bi ga uverila da je i ona njemu doista naklonjena i da i sama želi da se s njime što pre sastane, neka dode doveče pravo u njenu odaju. [ ]

»A da bi znao kuda valja ići, da ne natrapaš opet na kakvu nezgodu ili opasnost, ja ću ostaviti kod vrata kraj od konca, dok ne dođeš meni i ništa se ne brini!« Srbin je bio u onim drugim godinama, kad je ona druga glava starija, i posle kratkog premišljanja pristane i obeća da će j o j doći u urečeno vreme. Kad nasta noć, on se diže komšijinoj kući i zaista pred vratima napipa kraj od konca, i kako su vrata bila samo pritvorena, i polako i bez šuma uđe u Turčinovu kuću pa sve držeći se konca i idući na prstima što se je lakše moglo, dospe do njenog kreveta. Onako mlad i plah, osetio toplo telo od iksana pred sobom na krevetu i misleći da je to bula, izgubi pamet, pa drž rukom te medu noge. Ali kako se zaprepasti kad oseti da je rukom dohvatio ne žensko, kao što je računao, već muško i to još za mošnice! Šta sad da radi? — uto se Turčin beše probudio pa dohvati s čiviluka sablju i viknu: »Ko je to, bre, noćas?« — Aman komšija, ja sam — odgovori preplašen Srbin. — Pa šta ćeš bre ovde u ovo doba spavanja? — E, čuj me, komšija, ne daju mi oni dole u mehani živeti. Ja im jednako govorim da u tvojim mudima mora biti puna litra, a oni jok, nego po litre, pa dođoh da se uverim, pa makar se ti malo i naljutio! Turčinu polaska ta pohvala njegove spreme pa ostavi sablju opet o čiviluk i reče: — E, sad vidim, komšija, da si mi prijatelj. Idi i reci im da nije ni litra, nego litra i po. Slobodno im to kaži, a poznaješ valjda po ruci! — Tako je, aga, tako ću im i reći!« I Srbin se diže i ode, ne mogući još da se pribere od opasnosti iz koje se jedva iščupa. Sutradan ni da pogleda bulu. Sad mu se činilo jasno da je ona sve to hotimice bila tako namestila, samo da on nastrada. [ ]

Ali mu toga dana bula sama priđe i reče da je sad izdržao probu i pokazao da je muško i dosetljiv te mu se može poveriti. »Doista sam sama navodila moga agu da ide sa mnom i u štalu i ka vuruni, pa tako sam isto sama njemu privezala drugi kraj od konca za onu muku a sve zato da okušam prvo tvoju ljubav, da vidim da li je tolika da ćeš mene radi izložiti se opasnosti, a drugo da vidim da li si dosetljiv i da li možeš i mene spasti bede, ako bi slučajno zapali u kakav nezgodan položaj, jer kad žena mutavica čini tako što, valja uvek da je na oprezu i da ima sto očiju. Sad kad si se pokazao valjan, reci sam gde i kad hoćeš da se nađemo. Ja sam tvoja!« Tako su najzad bile nagrađene muke i opasnosti kroz koje je Srbin prošao. I pošto ga je ona ponovo ozbiljno uverila da je sve ono -ranije bilo samo proba, on pristade i na četvrti sastanak, za koji se može reći da je bio neizmerno prijatniji od prošla tri. 160 PA ONDA? Otišao vlastelin drugome vlastelinu u lov i naložio pre odlaska sluzi da točno pazi na držanje mlade mu supruge. Vrativši se opet ka kući pozove slugu preda se da ga pita kako je nalog izvršio. »No, Miško, kak je bilo?« — »Eh, znaju gospodin, dobro je bilo. Samo jenput je došel jen stronjski mladi gospon pa se je s milostivom f hižu (v sobu) zaprl.« — »Pa onda?« — »Ja sem se k vratima postavil pa sem kroz klučenicu lukal.« — »Pa kaj si videl?« — »Tišti mladi gospon je milostivu najpredi kušuval.« — »Pa onda?« — »Onda ju je k posteli otpelal.« — »Pa onda?« — »Onda joj kikle zdigel.« — »Pa onda?« — »Onda ju je na postelu hitil!« — »Pa onda?« uzrujano će vlastelin. [ ]

— »Onda se meni tak kure zdigel da sam v kuhnju odbežal i kuharicu pojebal.« 161 DOKTOR MAZAO POPADIJU Bio starac vlaški pop. Imao je lijepu mladu popadiju. On starac nije mogao da udovolji zahtjevom mlade žene, ali tome je odmagao mladi čvrsti kućni liječnik. Čim to pop opazi, zabrani lječniku zalaziti u kuću. Dakako liječnik je izosto, a mlada popadija morade postiti. Naravito to nije moglo dugo tako ostati te popadija poče snovati kako bi opet mogla sa doktorom se jebavati. Stoga jednom pričini se bolesnom i pretvarajuć se da je teško u utrobi oboljela, tražila je da se po Iječnika pošalje. Teškom mukom se pop odluči poslati po istoga te kad je on došao, dakako uz nadzor popov, pregledao je bolesnicu te izjavio da je bolest opasna te se mora iznutra mazati, a to mazanje mora pop obaviti i to tako da kurac namaže lijekom te onda ženu dobro na sve strane izmaže. Lako reći, ali teško učiniti, jer popu kurac stajati neće. Stoga zamoli pop doktora neka on to obavi, jer je on tome vještiji, a pop će ga za oto izvan obične plaće nagraditi, ali dakako uz uvjet, da će pop kod mazanja prisutan biti, jer si je mislio da se neće u njegovoj prisutnosti doktor usuditi pojebati popadiju, već da će je mazati. Dok je doktor mazao, stajao je pop uz postelju te motrio kretnje doktorove te tom zgodom reče pop sam sebi: »Ama, da zapravo ne znam da je maže, rekao bih da je jebe, jer upravo tako miče guzicom!« Te je riječi ponavljao kod svakoga mazanja. Liječenje je dugo potrajalo, a možda još i danas traje.

[ ]

162 JAD AC! Došla bula u bezistan da kupi nanule. Momak je u tom bezistenu bio mlad i lep Grk pa kako je probala čas jedne čas druge nanule i on joj u tome pomagao, opazi on kada joj se slučajno smače dva-tri put veo s lica da je bula neobične lepote a i nožica joj beše, da ne može lepša biti. Uspali se mlado i vatreno Grče pa poče da joj se udvara i ulaguje pa je najzad zapita da li joj može doći i u koje doba. I buli se dopao lep Grk pa mu reče da dode tu i tu oko večere. Kupi nanule i ode. Grk jedva dočeka da se smrkne pa ode žurno bulinoj kući. Ona ga dočeka na kapiji, pusti ga unutra i posadi ga za sto, na kome je bila spremljena bogata večera. Taman oni posedaše za večeru, kad neko zakuca alkom na kapiji! — Boga mi će to biti moj muž! — reče uplašeno Turkinja pa sakri Grče u jedan dolap i zaključa ga, a ključ metnu u džep od šalvara pa otvori kapiju. .Turčin ude i pošto se pozdravi sa svojom ženom po običaju sede da večera. Ali bula ga zadrža da ne počinje, dok mu, veli, ne ispriča, šta joj se toga dana desilo u bezistenu. Pa onda mu ispriča kako je išla u bezisten da kupi nanule, kako je Grče obigravalo oko nje i saletiio je da joj dođe kući, da noći s njom; kako ga je htela da išamara, ali se, veli, uzdržala da ne bi bilo još veće bruke, pa je smislila da mu se malo žešće osveti te mu je rekla da dođe oko večere njenoj kući. — Pa je li došao? — upita besno Turčin. — Došao je! — odgovori bula. — Pa gde je pasja vera? — ciknu aga. — Eto ga u dolapu! — odgovori bula. Turčin ne mogaše više da govori od silnog gnjeva, već skoči, zgrabi sa čiviluka dimištiju pa pojuri dolapu da iseče Grka. [ ]

— Čekaj! —- reče mu bula — zaključala sam ga; evo ti ključ! Taman to Turčin uze ključ u ruku, kad ona viknu: — Jadac! — i pršte u smeh. Turčin se seti da su doista neko veče lomili jadac, a ljut što ga je žena tako vešto prevarila, baci sablju na jednu, a ključ na drugu stranu pa ostavi večeru i ode bezobzirce u kavanu. Sada bula nađe ključ, otvori dolap i pusti Grče, koje beše skoro premrlo od straha, te ga nahrani malo i napoji umirujući ga da se ničega sada više ne plaši, jer joj muž, veli, neće doći bar do pola noći. Pošto je Grče došlo malo sebi i zaboravilo na blisku opasnost, iz koje tek što se izbavilo, oseti ponovo da je muško i otpoče da miluje i ljubi bulu, dok najzad ne pređoše na stvar te malo nakali srce na buli što je prevatio onoliki strah. 163 DIGNI JOŠ MALO! Bio jedan čovek pa imao mladu i lepu ženu, ali je bio džangrizalo pa je svaki čas prebacivao ženi da se s drugim provodi. Čim je s kim vidi, odmah veli da je s njim i bila. Dosadi se to ženi pa mu jednom reče: — Slušaj, muže, bolje bi ti bilo da ti ostaviš mene na miru. Jer ako se meni hoće, ne pomaže ti sve to prebacivanje; ja ću učiniti šta mi bude volja, a ti ne samo da nećeš znati, nego ćeš mi još držati sveću! Muž njen, koji smatrao sebe za prepredena u tim stvarima, planu i reče ženi: — Vala, ako ti to učiniš, pa još tako da ti ja držim sveću, neka ti je prosto, neću ti ni reči reći, ali ti opet velim, mene prevariti nećeš! I žena je bila učin i horjackog kolena i zaveri se sama sebi da će to učiniti i da će j o j držati sveću, pa ma je glave stalo. Jedno veče zakaže ona svome jaranu, koga je [ ]

našla ovako na brzu ruku i naročito za tu priliku, da je čaka u nužniku. I ode da sprema večeru. Kad muž dođe kući ona se najedanput poče previjati i žalit kako je na stomaku zavija. Jaukala je toliko da se čak i njenom mužu stupilo. Najedanput istrča ona napolje i viknu mužu da ponese sveću.-Otrča žurno na nužnik, zaključa vrata iznutra i namesti se kako je trebalo, a jaran njen jedva dočekao pa poče da vrši posao. Uto stiže i muž sa svećom i videći da je nužnik zatvoren, stade sa svećom kod vrata. Najedanput začu ženin glas: — Podigni malo više! Muž odigne sveću malo uvis. Opet se začu glas njegove žene: — Izdigni još malo! Muž podigne sveću još više. — More luđače, ne diži tu sveću! Ne kažem ja tebi da digneš sveću, već ovome ovamo da mi podigne još malo noge! Vide muž šta je u stvari i da ga je žena prevarila, ali kako joj je bio dao reč da joj neće zameriti da pokaže da je čovek od reči, ne kaza joj ništa. 164 KAKO JE ŽENA PREVARILA MUŽA Imala žena ljubomorna muža, koji je uvjek mučio prebacivanjem. Ali žena ko žena, čim joj je muž više na nju pripazivao, tim se je ona mudrije sastajala sa svojim dragim. Tako se jednom dogovori sa dragim da ćeju se oni u slami na guvnu pojebati pred samim mužem. Što ti žena smisli, vrag sve izvrši. Dragi se legao i zatrpo slamom pa mirno čekao, a žena iduć sa mužem si pripovjedajuć mu od gospodarstva, kad al uoči mjesto gdje joj dragi pod slamom počiva. Ona reče mužu neka malo stane, ko mora da se ispiša te oosavši povrh dragog čučne te se nabode na stojeći kurac dragov. Iz početka je dragi turao ali kad njoj [ ]

poče dolaziti vatra, stade i ona zezati te i dalje pripovjedajuć baš od salaša govoraše po taktu kako je već zezala: »Tako ti moj čovječe, išla sam od salaša do salaša, od salaša do salaša« . . . ali kada uze dragi štrcati rastegne ona: »Od s a — l a — š a — u h — d o — s a — l a — š a ! « — I tako bje gotova, a muž uz svu svoju mudrost i pažnju nije se ničemu dosjetio. 165 NEMOJ SE POKAPATI, BABO! Neki Turčin krene na ćabu. Kod kuće imao ženu i jedno malo muško dijete. Kada je pošao, preporuči kuću imamu od mahale. Imam je često obilazio kuću pa bi pokoji put ostao i na ručku. Jednom za ručkom jeli mlijeka. Onoj ženi pripanulo na um je'oucnuti se, a imam nikad da to napomene te će ona: »Čuvajte se! Nemoj se koje pokapati, jer koje se pokaplje, jebaćemo ga!« — U tome se bajagi zasmije i prolije cijelu kašiku mlijeka po dimijama. Videći imam u čemu je stvar i misleći da dijete neće ništa znati kazati, uhvati je pa pošteno izjeba. Kada se je hadžija vratio sa ćabe, jednom mu donesu ručku mlijeka, dok će dijete: »Čuvaj se, babo, nemoj se pokapati, jer će te jebati imam ko i mamu!« 166 NIJE POSLUŠAO SAVETA Bio neki siromah čovek, koji nije imao drugoga rada, do što je preko jedne poveće reke na svojoj skeli prevozio ljude i tovare. Jednog dana uveče, kad već nije bilo više prolaznika, htede on već da zakoči skelu i da je zaključa katancem, kad naiđe neki Ciganin i zamoli ga da ga preveze. Skeledžija ga preveze prilično nerado i kad [ ]

dođoše na drugu obalu pokaza se da Ciganin nema novaca da plati skelarinu. Uzalud je skeledžija pretio da ga nikad više neće prevesti ako mu sada ne plati. Ciganin i da je hteo, nije mogao da plati. Najzad kad se Cigo vide na nevolji, kaže: — Znaš šta je, gazda? Kad nemam novaca da ti platim, da ti kažem jedan pametan savet! Valjaće ti! Vide skeledžija da neće dobiti od Ciganina ni pare, pa pristade, tek da se ne kaže da ga je džabe prevezao. — Govori Cigo — reče on — al pametno! — Nemoj nikoga da pustiš na skelu — reče Cigo — dok se ne uveriš da će ti platiti skelarinu! — To već znam sad i bez tebe — reče skeledžija — nego de ti reci što pametnije! Ciganin se promisli malo pa reče: — Ako ti je žena mlada i lepa, nemoj mnogo da je ostavljaš samu! — Znaš li ti što pametnije? — upita skeledžija. — E, slušaj još jednu — reče Cigo. — Nemoj nikad da pričaš ženi da neko ima veći od tebe! *— Hajd, sikter! — viknu Ijutito skeledžija i pusti Ciganina da ode svojim putem. Pa se vrati, zaključa skelu i ode kući, gde ga je čekala njegova mlada i lepa žena, pa večera što je bog dao i leže sa ženom. U razgovoru upita ga ona, kao što je i obično činila, šta je radio celog dana, je li dosta zaradio i da li mu se štogod dogodilo. Čovjek je kao obično pričao sve šta mu se je važnijeg dešavalo toga dana, pa onda joj ispriča kako ga je prevario jedan Ciganin te ga je džabe prevezao, kako mu je davao razne savete, da se koliko-toliko oduži za prevoz i najzad kako ga je savetovao da njoj — svojoj ženi — nikad ne priča da ima kogod veći od njega. — Bože moj — nasmeja se žena — da luda Ciganina, kao da može biti većeg od tvoga! — Bome, ima te još koliko većih — prevari se [ ]

čovek. — Eto u našega komšije, ovoga suludoga Petra, ima valjda dvaput toliki ko moj! Žena nije mogla to nikako da veruje i tako posle kratkog razgovora pospaše. Sutradan se diže čovek i ode na posao, a žena, kojoj nije izlazio iz glave sinoćni razgovor i komšija Petar, dozva ovoga da doručkuju. Komšija, koji je bio doista sulud, pristane i dode. Žena iznese kisela mleka te sedne s njim i sa svojim sinčićem da doručkuju. Ali znaš šta reče ona suludome? — č u v a j se dobro, da se ne pokapaš mlekom, jer ako se ko pokapa, biće jeben! — Dobro! — reče suludi i zaista poče pažljivije kusati mleko. Ne prođe mnogo, a žena se pokapa. — Oprosti mi sad prvi put — moljaše ga ona. Paziću odsad bolje. Suludi joj oprosti. Ona se pokapa i po drugi put i ona ga opet zamoli da je ne dira; veli, »slučajno je bilo«. Suludi joj oprosti i po drugi put. Tek što srknuše još po nekoliko kašika, a ona se i po treći put pokapa. — E, sad ne zaslužujem više da mi praštaš! — reče ona. — Sad ozbilje treba da me jebeš! To rekav ode sa suludom u sobu te tamo površiše posla, a ona se tom prilikom uveri da njen muž nije ni najmanje preterivao, tvrdeći da je suludoga mnogo veći no u njega. Ali nije verovala da je uvek takav, te se rešila da ga češće proba, da vidi da li će uvek biti na jednoj meri. Kad uveče muž dođe kući, ona mu pored ostalog iznese i ono kisela mleka, što je ostalo od doručka. Muž poče jesti, ali kako je toga dana mnogo radio pa je bio umoran te su mu ruke pomalo drhtale, on se pokapa jednom pa i drugi put. — Pazi, tata, da se ne pokapaš i treći put — reče mu sinčić — jer ćeš zlo proći! — Što, sine? — upita začuđeno skeledžija.

— Zato što će posle doći komšija Petar — da te jebe! Vide sad skeledžija da je Ciganinov savet bio dragocen, ali da je on sam bio magarac što ga nije poslušao. 167 ESTAKVIRULA! BOŽE BLAGODARIM! Nekakav Turčin pođe na ćabu. Kuću i ženu preporuči jednome hodži da ih pregleda dok on sa ćabe dođe. Hodža se brže sprijatelji sa hadžinicom pa je kad je god stio kao i sa svojom ženom posao pravio. Jednoga dana hodža taman da sjaše sa hadžinice, a u sobu pane dijete. Hodža će nato u čudu reči: »Estakvirula!« ali se opet ni hodža ni hadžinica (nisu) bojali, da će ih dijete izdali, jera je bilo vrlo malo. Kad je došao hadžija, jedanput iza ručka ustajući reći će: »Estakvirula!« a dijete će: »Boga mi je, babo, hodža iz majke izvadio ovoliko estakvirula!« i pokaza od šake do lakta. 168 APOTEKAR I ČOBAN Neki čoban čuvao u planini ovce. Dobro se hranio i gotovo ništa ne radio, osim. što je za ovcama išao. Pošto priraste i iziđe na baluk \ poče mu kurac ustajati. Ne znajući šta je to, mislio je da je nekakva bolest a kako je čuo da u varoši imade liječnika, potrči u varoš da traži. Tražeći doktora naiđe na apotekara te ovome na pitanje ispriča porašta je došao. Ovaj mu preporuči hladne obloge. Čoban ode stajama i poče upotrebljavati hladne obloge te mu to unekoliko pomogne, ali čim bi (se) zagrijao, kurac bi skako te je on više puta radi toga išao apotekaru. Jednom za večerom padne to na um apotekaru te se nasmija, a žena kada vidi da se 1

[144]

Izići na baluk znači moći pičke.

[145]

smije, obleti oko njega te joj on kaže zašto se je nasmijao. Sjutradan čoban dođe u apoteku ranije nego obično i ne nađe apotekara u dućanu te mu raspita za kuću i uputi se. Kada je došao apotekarevoj kući, apotekareva se žena sjeti šta joj je sinoć muž pričao pa ga upita šta hoće. On joj reče da ne može njoj kazati, jer ga je sramota. »E, znam, znam šta ti je«, kao prisjeti se ona, »gospodin je ostavio lijek kod mene!« — Pa ga uze za ruku, uvede u sobu. Ona leže na postelju i reče mu da oboljeli komad turi njojzi među noge. To on učini te kad poče kapucati, stane on vikati: »Oh, oh. lijepo ti je!« — I tako namiri ćef i sebi i apotekarevici. Otolen on pođe te se srete sa apotekarom na vratima te će mu apotekar. »Jesi li opet došao po lijek?« — »Ne valja tvoj lijek ništa. Kakav ima u tvoje žene među nogama, ono mi je pravi lijek!« Apotekar se ujede za gubicu, a čoban ode veselo što je potrefio pravi lijek. 169 KRIV MU UD! Žalila se neka devojka popu, kako ju je neko osramotio. — Pa koji je to b i o ? — upita pop. — Ne znam; bila je pomrčina kao testo pa nisam mogla da ga vidim. — Zar nisi mogla da ga poznaš po glasu? — produži pop da ispituje. — Nisam. Nije ništa govorio! — Jesi li bar mogla da primetiš na njemu kakav znak; je li bio veliki čovek ili mali, kako mu je bilo odelo, ili si inače što zapazila na njemu, što nije kod drugih ljudi!« — Ništa — odgovori snuždeno devojka — bio je običnog rasta i odelo je imao obično. — Pa onda dodade snebivajući se: — Samo mu je ud bio kriv. [ ]

Pop se nasmeja i reče devojci: — To ti ne vredi ništa, po tome se ne može poznati; već ćuti i ne govori nikom, da ne puca bruka! Devojka ode tužna i neutešena. Kad pop u veče dođe kući, on između ostaloga reče popadiji svojoj kako je toga dana saznao da ta i ta devojka nije više nevina. Pa j o j onda ispriča kako ju je neko silovao u mraku i kako nikakvog osobitog znaka nije mogla da zapazi na njemu, do da mu je ud bio _kriv. — Šta veli, kriv mu ud! — uzviknu popadija. — Ah, otac ga njegov, to je bio sigurno đakon Jeremija! 170 DECOPRAVITELJ IZ BEČA Pohvalio se čovek u kafani kako mu je žena vrlo poverljiva pa kako je vara da će poručiti po naročitom decopravitelju iz Beča da učini da ona zatrudni. Slušao ga nekakav nesretnik pa ti se pravo digne prijateljevoj kući. Čim uđe, javi im se da je on onaj decopravitelj iz Beča i da je u velikoj hitnji, jer ga na mnogo strana čekaju. Gospoda ga i sluškinja dočekaju raširenih ruku. On prvo svrši sa sluškinjom u kujni pa joj reče da stavi noge na duvar, jer će se samo tako pomoći. Zatim i sa gospođom uradi isto i njoj reče da ostane u tom položaju neprestano. Ode on. Vrati se muž kući pa kako uđe, viđe sluškinju s nogama na duvaru. Zabezeknu se pa uđe u sobu pa spazi i ženu u istom položaju. Zapita je: »Šta je to?« a ona reče: »Eto baš sada dode decopravitelj iz Beča koga sam toliko očekivala, pa mi još kazao da tako ostanemo i da se ne mičemo!« Doseti se domaćin jadu, ali dockan. To ga pouči kako mu valja da se ubuduće upravlja.

[ ]

171 NE RAZUME ČOVEK. KAD MU SE LEPO KAŽE Mlada jedna kršna i lepa žena muzla kravu, a momak joj drži tele da ne bi sisalo dok ona ne pomuze. Kako je čučnula, ona se malo nezgodno zagrnula te joj momak ugleda onu muku, i kako je bio mlad i vatren on zatraži da mu da malo. — Sram te bilo! — obrecnu se ona na nj. — Čekaj samo dok dode gazda, kazaću ja njemu za tvoj bezobrazluk. pa ćeš ti dobiti tvoje! — Vala, ne daj! — reče nato momak. — Dok je meni ped i šaka daće meni svaka! Gazdaricu obuze rumen čak po vratu kad to ču, pa reče mnogo blažijim glasom, ali kao sa(n)ćim još pomalo ljutito: — Enede ga! Ja mu lepo kažem: pričekaj dok pomuzim kravu! a on mi tu okupio: tara tara! 172 SAMO HOĆE DA PROMENI Bila neka raspusna žena i mada je imala krasna i slatka muža, ipak nije bila s raskida da se i kome drugome da. Jednom zaista tako kod nje neki pomladi čovek pa kad površi posla, on kao da je bogzna šta učinio, zapita je ponosito: — A može li tako tvoj muž? Žena ga pogleda ispod oka pa mu najzad reče: — E, moj brajko, ako je po kurcu, moj bi muž jebo i mene i tebe pa bi nam oboma oči iskakale, nego mene đavo tera da jedem govna, inače ti pored njega nikad ne bi došao na red! 173 NE ZNA ONA TALIJANSKI Došao Talijan na konak seljaku. Seljak ima samo jedan krevet pa posadi Talijana između sebe i žene. [ ]

Obnoć stade Talijan jebavati ženu. Seljak to primjeti pa reče ženi: »More, ženo, čini mi se da ovaj tebe jebe!« »I meni se čini!« odgovori žena. »E, pa reci mu neka ti dade mira!« reče muž ženi a ona odgovori: »Reci mu ti; ja ne znam talijanski!« 174 (MAGARAC SE ZAPOPIO) Ovdje još i danas običaj opstoji da se svatko zapopiti može, samo ako iole malo pisati zna, a samo kad dosta vladici novaca dade. Jednom dogovore se seljaci i skupe punu kesu dukata pa svežu magarcu za rep i dovedu ga vladici u odaju. Kad vladika vidi, zapita: »Šta je to?« Onda seljaci reku: »Oćemo da ga zapopimo!« A vladika: »Pa kako bi vi magarca zapopili?! Gonite to napolje!« Oni okrenu magarca i povedu ga napolje. Onda vladika zapita: »Šta je to na repu?« Seljaci reku mu: »Mi smo mislili da ćete ga zapopiti pa smo ponili novce, da platimo!« Onda reče vladika: »Vratite ga amo!« Odreši kesu. Kad vidi dobrano novaca, onda uzme novce: pomiluje magarca od glave do repa i reče: »Po glavi magarac, a po repu pop!« Uzme knjige, nešto pročita i zapopi magarca. 175 POP BAKSUZ Pop se u ovome kraju, kao gotovo svuda, smatra za baksuza. Zato se mnogi, kad vide da će sresti popa. hvataju za muda i to obično levo, uvereni, da im tako neće smetati popov baksuzluk u poslu kome su se krenuli. I popovi to znaju. U okolini Zaječara još je živ jedan ostariji popa, koji je jednom od boljih ljudi, kad ga je video da se drži za mudo, rekao: »Batali, batali, ne vredi ti ništa; ja sam se pre tebe uhvatio za oba.« I deca u igri hvataju se za mudo, kad hoće da im [ ]

protivnik u igri promaši (na primer pri gađanju, igranju lopte, oraha itd.) i ta je navika dosta raširena u ćelom ovom kraju. 176 GUZAR Prošao đavo pored vode od vodenice pa video guzar (koš u kome se hvata riba) pa će tek reći: »Ovo su ili popovske bisage ili kmetsko dupe, jer tamo što ude, više ne izlazi!« 177 POPOVA BESEDA Hteo pop da oduči parohijane od psovanja, jer su već prevršili meru i njegova strpljenja. Jednog praznika okrete li besediti. Blagočestiti kristijani! Kakvi kristijani, vi neste kristijani, nego se onako pcujete kado eđupci! Pcujte si majku, tatka pa sveci pa anđeli pa Krista pa nebo i sve što ima sveto na ovaj svet! Od sad ne sme da bude više takoj! Jebem li vam Boga vašega, ako čujem koga da pcuje; pričest mu neću da davam, iz crkva će ga iskaram! 178 RĐAV PUT Došla mlada lijepa djevojka sa sela popu na ispovjed u varoš. Popu se cura dopala pa će je ispitivati ne bi li je kako prevario te će: »Kazi mi, grisna duso, iđase li ti kada rđavim putem?« »Bogme, jesam, kako da nisam!« »A, kada to bi, grisna duso?« »Eto baš onomadne, kadno sam se vraćala u selo, kiša pljusnula, a glib se provalio, da sam jedva kući došla!« »Ta za to ja tebe ne pitam, grisna duso, no jesi li vec dala momku?« »Uz kurac, popo, to ja ni majci ne kazujem, nekmoli tebi, luda brado!« [ 1 ]

179 A BI LI TI, POPE, KAZAO? Bila u jednom selu lepa i mlada udovica, ali prilično šarena te dođe jednog dana popu da ispovedi svoje grehe. Pošto je učinila običnu već ispovest, da li je zgrešila ili nije, i da li je s kim u zavadi, pop je zapita: — Ama ti, udovice, čini mi se šaraš pomalo! — Pa šaram — odgovori ona — šaram čarape, šaram i jaja za Uskrs. — Ama, ne mislim ja to — reče pop — nego imaš, čujem, običaj da preskočiš poneki put ogradu. — Pa preskočim kad mi ovce pređu u tuđu livadu ili uskoče u čiju njivu. — Ne pitam ja tebe to, nego mi reci jebe li te kogod? Udovica ga pogleda đavolasto pa tek reče: — A bi li ti, pope, kazao, da te je ko jebo? 180 I NAJEBAO SE I SAČUVAO SVETINJU Pročuo se kaluđer kao dobar bogomoljac, kojemu se molitva lepo primala, kao onomu koji i ne izlazi među svet, nego sve sedi u ćeliji, čati i moli se. Sve mu više dolazilo žena na molitvu i ispovest i starih i mladih. Ama za ove je kale mnogo više mario pa kako mu se mnogo htelo, a dobro je mogao, to smisli kako će se i lepo najebati a i svetinju sačuvati te obesi o prozor mesto zavese suknju. Kad bi mu se koja mlada svidela, on bi po molitvi, kao i rie prekidajući je rekao: »Digni suknju, snašo!« Koja ga posluša, s njom bi lako svršio. Nađe li se neka te sune na nj kao na bezobraznika, nju bi izgrdio? »Bog s tobom, grešna duso, sto ti pada na pamet? Ne mislim ja na tvoju suknju, aratos je bilo, nego na tu krpu na prozoru. Digni je, ne vidi mi se catiti!« [151]

181 LEK OD PRIŠTA Nekoj seljanki izišao prišt na prstu. Ona je išla kod mnogih lekara i tražila lek, ali joj nijedan ne mogade pomoći. Najzad se reši te ode u manastir, da joj bolesnom prstu čitaju molitve. Mlad kaluđer kad vide zgodnu seljanku, padne mu za oko i doseti se kako će bez muke da odjebe seljanku. Kad mu je ona već kazala da je došla molitve prstu da čita, on joj odgovori: Lepo, ja znam i lek od toga, al to je sramota te ti ne mogu kazati. Seljanka ga okupi, da joj kaže lek, iako je sramota, našta j o j kaluđer odgovori da zavuče prst u pičku pa će joj proći. Seljanka to učini i prst prođe. Posle nekoliko dana kaluđer zavije svoj zdrav prst na ruci pa ode seljanki i reče joj: Znaš, šta je, snao! Ja tebi rekoh leka i ti se izleći. Sad evo mene boli prst, ded da i ja zavučem makar za četvrt sahata. — Seljanka se izgovarala kako je to sramota i da ona od stida ne može to gledati. Našta joj kaluđer odgovori: Sramota nesramota. Snao, ja tebi pomogoh, pomozi i ti meni! Digni suknju na glavu i meti preko očiju pa nećeš videti. — Seljanka ga posluša, digne suknju i pokrije oči. Kaluđer umesto da zavuče prst u pičku, uhvati te odjebe jedanput pa i drugi put seljanku i ne vadeći kurac. Seljanki se usladilo kako zagoreli kaluđer sipa pa će reći: Oh, popo, eto mi se lečimo, a kad bi neki video, ne bi verovao da mi lečimo prst, nego bi kazao da se jebemo! 182 BRZA OSVETA Jahao pomladi popa i u putu stigne devojče, ide boso i muči se po neravnoj i tvrdoj putanji. »Čija si ti, mala?« zapita je popa i ustavi konja. Ona mu se kaže. »Pa to je, blago popi, moj najbolji prijatelj; šta mi radi on?« Odgovori devojče, da je sve, Bogu hvala, dobro. »A kuda si pošla, mala?« opet će ]

popa. »Na livadu.« »Pa zar te, blago popi, ne bole noge, kad ideš po tom čaglju?« »Pa bole, ali šta ću, moram.« »Odi ti na konja, dušo moja, ne dam ja da se dete moga prijatelja muči.« Devojče se malo snebivalo, ali kad pop ne prestade pozivati je, pruži mu ruku, pope se i sede ispred njega. »Gledaj, molim te, kakvu devojčicu ima moj prijatelj, a ja i ne znam«, i poče je štipkati, po obrazima »pa gle i sisići! O! O! Taj će skoro steći i zeta, je li, blago popi?« Devojče se malo opiralo, stidelo i rumenilo, ali su jahali dalje. Idući tako, reći će joj odjednom pop: »Reci, mala, igla!« »A što?« »Pa tako; reci igla, neće ti ništa biti.« »Pa igla!« »Tako, blago popi« i opet je pomiluje »eto je li bilo sto?« Prošlo neko vreme, opet će pop: »Dede, mala, reci sada konac!« »A što?« »Ništa, onako samo.« »Pa konac!« »Tako, blago popi, ti si dobro dete«, pa opet drži za obraščiće i sisice. Odmaknu tako do nekoga zabrana. »Dede, mala, reci kurac!« »Juh!« procrveni devojče i navali da se skine s konja, ali je popa dobro stegne za mišicu. »Što se plašiš, blago popi? Reci slobodno!« »Juh, ne mogu!« — »Što da ne možeš, neće ti ništa biti.« »Sramota me.« »Što da te sramota? Eto, kako si kazala, igla, pa konac, pa što ti je bilo? Onako samo reci kurac!« Devojče se opiralo, ali najposle zažmuri. Kaže. »Eto šta ti je bilo!« slobodi je pop i neprestano je rukom pipka. Kad su zašli dublje u šumu, opet će pop: »Dede, dušo, reci: ,Sjaši, popo, pa jebi'« Opet se devojče dugo opiralo i otimalo iz popinih ruku, ali je on čvrsto držao, a ovamo joj govorio kako joj ništa neće biti, te najzad kaže: »Sjaši, popo, pa jebi!« »Hoću, dušo, hoću, zlato moje: kako da neću!« odgovori pop, zaustavi konja, obori je u travu kraj puta, pa nategne popovski. Devojče bilo vrlo mlado, te vide malo više muke i raskrvavi je. Kad ona opazi krv, vrisne što god može: »Jaoj mojih dvanaest godina!« i stane se mlatarati i čupati rukama. Pop se nađe u čudu, ali se brzo seti pa i on udari u plač. [ ]

»Jaoj mojih dvadeset i četiri!« »Čekaj da te kažem ocu, što si me okrvavio!« popreti mu ona kroz plač. Pop joj pokaže krvav i zaguljen kurac, pa će njoj: »A čekaj, da ja kažem tebe mojoj materi, što si ga i okrvavila i zagulila!« Zlurado devojče pred tuđom nesrećom zaboravi svoju muku pa od radosti poče podigravati i udarati pesnicu o pesnicu: »Oho ho! Oho ho! Nećeš da sediš mirno! Tako ti i treba! Oho ho!! . . .« 183 SAMO DA GA ZNAŠ Svratio kaluđer nekome domaćinu na konak. Pre večere dođe jedna lepa i mlada snaša da polije kaluđeru. Umiva kale ruke pa trljajući ruku o ruku govori tako da ga snaša čuje: »Ovolika mu je glava, ovolika su mu rebra, ovoliki je on!« — Počne snaša da se mrgodi a kaluđer, da bi je umirio: »De, de; ne tražim ti da mi daš, samo hoću da ga znaš!« 184 BREZOBRAZNIK Otišo pop ljeti u nuriju, a popadija mlada, ostala sama doma pa kako je bila pripeka, izvali se iza podne na minderluk, raskrebači noge i zaspi ko panj. Uto banu odnekale đakon u sobu pa kako je onako spazi, digne mu se onaj nesretnik pa ni dva ni tri, zabij ga u popadiju. Ona se probudi, ali kako joj je onaj zabijo, ona od slasti se sve previjala pa j o j ga on u vatri i vadio nije, dok ne onemogoše oboje. Sad će popadija bajagi srdito na njega: — Šta si uradio, jadnice, zar ne znaš da sam ja tvoga pope žena? Kazaću ja to sve popi! — Pa kaži, nisam ja kriv! — A da ko je, pasja vjero?! — Eto, kad sam te ugledo tako lijepu, ukrutio [ ]

mi se na te pa me želja na te obalila. Tvoja je ljepota kriva, Bog zna, nijesam ja! — Brezobrazniče! — reći će popadija nešto blažije. 185 KALUĐER I UDOVICA U jednome manastiru bio mlad kaluđer, koji nikako nije dolazio na vreme, ni na večernje ni na jutrenje. Padne igumanu u oči pa ga jedanput potraži da vidi šta je to. Kad on u njegovu ćeliju, a onaj izvadio kurčetinu pa maže li je zejtinom, maže! — Šta radiš to, nesretniče! — vikne na nj iguman. — Ništa, oče igumane, mažem ga, da naraste! — Nikad od tebe ništa neće da bude, grešniče grešni! — vikne iguman i ljutit ode. Prošlo malo vremena, nestalo manastiru para. Spremi iguman dosta pšenice, natovari dvanaestero konja da je odnesu u grad na pazar pa koga da pošlje, koga, seti se pa baš onoga kaluđera. Kad, veli, nije dobar za crkvu, biće bar dobar za drugo što. Kaluđer jedva dočeka, uzjaše i on pa hajd u grad. Na kraju grada navalila se udovica na prozor pa gleda svet. Prođe kaluđer i potera konje malo brže: — Đi, more, ili ću vas svih dvanaest pojebati! — A zar možeš dvanaest puta? — pita ga udovica s prozora. — Mogu te još kako! — odgovori k a l e . — Baš ne možeš! — Mogu! — Ne možeš! — Mogu! — Evo, da se okladimo: ako možeš dvanaest puta, da ti platim pšenicu koliko vredi pa opet neka ostane tvoja; ako ne možeš, moji su i konji i pšenica, Pristaješ li? — Pristajem! Sjaše kaluđer, utera konje u avliju pa hajde gore. Udovica se već namestila. Udri, udri, odvali je kaluđer jedanaest puta, utera kurac i dvanaesti put, ali ne može ništa. — A, izgubio si! — vikne udovica veselo. — Jok, nisam, ti si izgubila! — Kako ja, kad [ ]

ti? — Nisam — kaže kaluđer — izgubila si ti; hajdmo kadiji, neka presudi! — Pristane udovica, dignu se te pravo kadiji. Pita on šta je? — Čestiti efendija — počne kaluđer — imao sam ja jedno evo ovoliko štapče (i pokaže) pa se okladim sa ovom udovicom da joj omlatim dvanaest oraha. Omlatim ja jedanaest, omlatim i dvanaesti, kad, on šupalji Ko je sad kriv? Ko je izgubio opkladu! — Izgubila si ti — obrne se hodža udovici — on je omlatio koliko ste pogodili; nije on kriv što je onaj šupalj. — Vidiš li — kaže kaluđer udovici — dobio sam, nego odmah plaćaj opkladu! — Dobro — slegne udovica ramenima — razgovaraćemo se — veli — drugi put! — Uzvrati te plati, a kaluđer i s parama i s pšenicom u manastir. Prošlo neko vreme, opet ostao manastir bez troška. Spremi iguman pšenicu pa i ne traži drugoga da je goni u grad. Potera kaluđer konje, stigne do grada, udovica ga čeka. — Smeš li sad — kaže — da se okladimo? — Sto da ne smem?! — Ali drukčije? — Kako hoćeš? — Dobro. Da spavaš jednu noć sa mnom i sa mojom ćerkom. Smeš sve, i da nas ljubiš i da nas grliš i da nas štipčeš i što hoćeš, samo ne smeš ono najglavnije. Prevariš li se te pojebeš makar jednu od nas, gubiš opkladu. Pristaješ li? — Pristajem! Opet utera kaluđer konje u avliju, rastovari ih i razuzuri se. Udovica spremi večeru, nahrani ga i napoji carski pa se svuče i sa svojom kćeri legnu gole u krevet. Zna kaluđer kakve će muke da ima, svuče se i on, ali tkanicama uveže kurac što je mogao tvrđe, da ga i on ne može da odveže, ako bi hteo. Legne između njih, otpočnu one da ga zadirkuju, prigrli on jednu, prigrli drugu, ljubi ih, grli, steže — kurac se napeo, da prsne. Kad je već bilo dogorelo do nokata, udovica dohvati skrivene nožnice pa mu preseče tkanice oko kurca, a kaluđer potegne pa najpre kćer pa majku, jedanput pa drugi put. [16]

— E, sad izgubi! — vikne mu udovica. — Jok, ti si izgubila! — Kako ja, kad ti?! — Ja kažem, da si ti izgubila. Hajdmo, da presudi kadija! — Odu opet kadiji. — Šta ćete sad? — pita ih on. — Čestiti efendija — kaže mu kaluđer — okladih se s ovom udovicom. Okladih se da vežem konja na sred puta, da ne može dohvatiti ni ječam s desne ni pšenicu s leve strane. Vežem ja konja i udesim mu uže taman koliko treba, ali ona dođe pa ga preseče, a konj šta će: udari na desno, popase ječam, udari na levo, popase pšenicu . . . sad ko je kriv? — Pa ona je kriva — presudi kadija — da nije sekla uže, ostali bi i ječam i pšenica! — Eto vidiš — kaže kaluđer — izgubila si, nego plaćaj opkladu! — Dobro, dobro — promrmlja udovica — naplatićemo se drugi put! Pođe kaluđer i treći put s pešnicom u grad. Na ulasku ga opet čeka udovica. — A da 1 smeš sada? — Što da ne smem? — Al nećemo više kao pre! — Kako hoćeš! — Da ja stanem na kraj sobe i da zadignem košulju; ti da staneš na drugi kraj i da izvadiš kurac i da potrčiš k meni. Ako možeš odjedanput da ga uteraš, dobio si, ako ne, moji su i konji i pšenica. Pristaješ li? — Pristajem. — Stane udovica u jedan kraj i podigne košulju; izmakne se on u drugi i ukruti kurac. Potrči k njoj, al se ona, dok je stigao, obrne te ga on utera u dupe. — E, sad baš izgubi! — Jok, izgubila si ti! — Kako ja? — Pa tako — izgubila — hajdmo kadiji, da presudi! — Otidu na sud i treći put. — Dokle ćete da se parničite? pita kadija. — Šta je sad? — Ništa, čestiti efendija — veli kaluđer — opet smo se kladili. Kažem ja njoj, hoću da usednem na konja i da uletim na vrata u sobu. Ona kaže, ne mogu. Mogu — ne mogu. Usednem ja konja, obodem ga — ona zatvori vrata. Ja šta ću, uteram ga kroz prozor. Ko je sad kriv? : — Ona — presudi kadija — što je zatvarala vrata? — Eto ti, vidiš — kaže kaluđer — plaćaj opkladu! — Izvadi udovica, plati [157]

pa ga isprati: — Idi bestraga! Od kaluđera se ne može ni đavo da uhasni! 186 SKRUŠENA ISPOVJED, ALI BEZ APSOLUCIJE Došao mladić na ispovjed te kleknuvši u ispovjedaonici stade svoje grijehe citirati, što ih je upamtio. Najednom zašuti. Zato ga pop upita: »No, sinko, zašto ne govoriš?« Odgovori ispovjedaiac: »Ne mogu, gospodine, odviše je ružno!« »Samo ti reci, jer te inače ne mogu odriješiti?« Ovaj opet zašuti a pop ga počine koriti te će ovaj najednom: »E, kad se baš mora, onda znajte, jebo sam mladu curu!« Pop će: »No, pa šta je to? Ta skoro da si dobro učinio, Nek se cura pripravi, neka se uči. Pa je li imaš još štogod?« »Ta imam, ali to vam baš ne mogu kazati!« »Ta kakvi ne možeš? Ti moraš, jer ti niti obećano mi prase otpusta pribaviti neće!« »E, kad je tako, znajte, jebo sam jednu mladu ženu!« »A koju?« Ovaj mu reče koju, a pop će mu na to: »Pa pravo si učinio. Neka se žena u poslu svome vježba. Pa šta dalje?« »E, to vam opet ne mogu reći. Tu ćete me ružiti!« »Ta govori samo! Jesam li ti reko, da moraš sve!« »Ja dobro. Jebo sam mladu udovicu!« »No vidiš! Pravo si učinio. Neka mlada ne zaboravi. A imaš li još štogod?« »Ta imam, ali to vam baš nikako ne mogu te ne mogu kazati! »Ta ti si, momče, lud! Kako da ne možeš kazati? Ti moraš, jer ti sva ispovjed uz kurac!« »Ama sve badava. To vam opet ne mogu kazati, makar vam još i purana donio!« »Ti donesi, biće ti za dušu, ali govoriti moraš!« »Ali vi ćete se ljutiti!« »Kakvo ljutiti? Govori, kad ti kažem!« »E kad je tako, onda znajte, jebo sam vašu gazdaricu!« »Ala vraže, ti si grešniji od samoga antikrsta! Pa da te dalje ispitujem, ti bi još reko da si jebo i mene! Odlazi mi ispred očiju, kučko pojebljiva!« [ ]

187 POP UMIRE! Prilikom crkvene svečanosti dođoše popu mnogi gosti, svi prijatelji mu popovi, pa tu je bilo i mladih žena i djevojaka, a također i djece. Tu su išli u crkvu, a posle toga ručaše i zabavljahu se po miloj volji sve do kasne noći. Među gostima bio je i načelnik iz bližnjega sela sa svojom lijepom ženom i dvoje djece, curicama. Kad je bilo pred noć, kad al najednom nestane popa. Gosti su čekali i čekali, a upravo došao netko po popa da ide na ispovjed. Sad ga stadoše svi tražiti te najedanput dotrčaše curice načelnikove te digoše viku: »Ta eno gospodin parok umire, a mama ga drži nogama i rukama da ne spadne sa divana! On siroma samo još malo guzicom miče!« — Svi poskočiše da vide čudo što se zbiva, a među svima gledaocima najveće je obuzimalo veselje načelnika porad dobroga srca svoje vjerenice žene. 188 KAKO JE KAPELAN JANI VODU OTVORAO Išla procesija u Mariju Bistricu. Medu hodočastnici bila takođe Jana iz Križevca, koju je gospodin župnik dobro poznavao, jer je marljivo polazila u crkvu. Kod procesije nalazio se također i gospodin kapelan koji je predvodio i ravnao sa hodočastnici, pjevao pobožne pjesme i razne molitve. U jednom selu čitava pobožna družina odmarala se a buduć da je počelo smrkavati se, predloži kapelan da prenoće na istom mjestu a sutra da podrane i dalje krenu. Hodočastnici pristanu na predlog te se stanu priređivati svaki kako je znao i mogao na počinak. Jana bijaše lijepa djevojka, a kapelan akoprem bogobojazan čovjek ipak je. volio lijepu žensku [ ]

negoli najljepšega muškarca. Stoga se je uvjek u blizini Jane nalazio. Tako se zdesio i ovaj put i upravo kad je čorda prolazila sa paše, u čordi nalazio se i bik, a smotrivši ga Jana upravo u času kad je skočio na jednu kravu, upita ona kapelana zašto je bik u čordi i zašto skače onako težak na slabe krave. Kapelan da poduči Janu reče joj da je bik isto to u črdi što je kapelan u procesiji, naime da drži red i pomaže kravama, pa ako se kojoj začepi voda da im vodu pušta, a on to dobro razumije, dapače on i bez da krava znade, opazi i sam da će se voda zatvoriti, te odma stvar uredi. Jana upita da kako on to može opaziti. Kapelan joj odvrati tako upravo kao što i on opaža te vidi da i kod Jane nije sve u redu. Te tako riječ po riječ odstraniše se njih dvoje te u samoći pokaže kapelan Jani kako on razumije vodu otvoriti. Samo je Jana opazila da je kapelan češće negoli bik simo-tamo dupetom migao. Nekoliko mjeseci posle hodočašćenja opazi župnik da Jani trbuh raste, te ju upita: »Ta čuješ ti, puco, a kaj je s tobom? Ta ti ideš ušir! Kad se je to pripetilo?!« »Gospon župnik, to se je pripetilo kad sam išla na Bistru, pa mi se voda stala, a gospon kapelan su bili tako dobri pa su mi vodu pustili!« »Kaj, kapelan je taj mešter bil? A kad je to bilo pri tamo ili simo ići?« »To im ne mogu povedati. Gospon su fort sim i tamo delali!« 189 DRŽALI SE ZA KURČEVE Mlada snaša se spanđaia sa jednim žirovnim, zadriglim kaluderom, malo-malo pa ona u manastir: boli je glava pa joj tamo čita kaluđer molitvu i odmah joj bude lašnje. Tako ona pravda doma svoje odlaske u manastir. Ali svekru posta to sumnjivo. I

[ ]

kad jednoga dana snaja opet htede u manastir, reče starac da će i on s njome. Vidi snaša da nema kud, pa pristane. Kaluđer vidi starca, pa da ipak ne bi propustio jebanje sa snašom, prounjka: »O, o, snaso! Tebi, bome, treba velika molitva. Ti moraš ovde prenoćiti pa cu ti je sutra o jutrenju očitati!« — Ali starac ne pušta snaje same; hoće i on da prenoći u manastiru. U sobi gde je njih dvoje valjalo da prenoće, reče kalcan starcu da on legne na postelju u ćošku a snaji na onu do vrata, u nameri da se on noću kad starac zaspi privuče snaši i odjebe je. Naš starac se seti kaluđerovoj nameri i reče snaji da ona legne na njegovu postelju, a on će na njezinu. Snaša, šta će? Pokori se i leže na svekrovu postelju. Noću otvori kalcan lagano vrata, dođe do postelje gde je držao da snaša spava, izvadi kurac i dade ga u ruke starcu! Držao starac neko vreme pa povadi i on svoj kurac pa ga dade kaluđeru, koji se seti prevare. Drali se tako neko vreme pa onda kaluđer iziđe iz sobe. Ujutru starac ne dade snaji da ostane i za molitvu, već je odvede sa sobom doma. Posle izvesnog vremena nadu se kaluđer i starac u jednoj mehani. — Ama, starče, ja tebe poznajem! Gde smo se mi ono videli? — zapita kaluđer. — P a . . . držasmo se cele noći za kurčeve, kaluđeru! 190 DUMNA, POP I CRKOVNJAK ZAJEDNO SPAVAJU Bila dumna u prošnji pa došla u popa na konak. Pop je spavao s crkovnjakom pa će primiti u isti krevet i dumnu. Crkovnjak će da hrče a da misli pop da je zaspao kao puh. Zazove ga, a on svedno hrče, spavao tamo on kao pečen. Pop ga zovne, ali on se [ ]

ušutao te se ne ozivlje. Tad će mu skubiti s guzice tri-četiri dlake. On sve hrče, a pop ti zapali dumni izasebice tri-četiri fišeka u rupu pa ti slatko zaspe obodvojica. Ujutro će da misi, a dumna da mu udara uz orgulje. Pop će slatko preko mise: »O blaga i sveta noći — da bi mi bila vazda onaka!« Dumna iz orgulje carskijem glasom. »Da bi bila onakva svaka!« A crkovnjak uz zvono: »Kad bi jošter došla jedna taka -— ne bi mi na prknu ostala nijedna dlaka!« 191 RAZGOVARALI SE IGUMAN I IGUMANIJA — Čime se vi, časna mati igumanija, zanimate uz ovaj post? — Čitam sveto pismo, časni oče igumane. A vi? — I ja čitam sveto pismo, časna mati igumanija. A dokle ste vi došli? — Ja sam došla do: »Prosi u mene i dam ti!« A vi? — A ja sam došao do onoga: »Vozdignu nozje tvoi, da ne vozdremlješi! . . .« 192 EKSER SE ISTOPIO! Neki popa udesio gajde s nekom ženom iz komšiluka pa je motao kroz tarabu. Namjesti se lijepo ona na jednu stranu tarabe, a on gura na drugoj i to su radili u odredeno vrijeme. Jednoga je dana bila kod komšike neka zabava u dvorištu, a popa dođe u opredeljeno vrijeme pa ga proturio kroz plot. Kako je bila velika vrućina, jedan gost skine kaput pa kad vide ono na tarabi, a uz to beše kratkovid, reče: »A, stani, da zakačim za ekser!« Popa sad pomisli da je to komšika te stane gurati [ ]

kao i obično. Svrši pa ode. Svrši se i zabava te onaj gost dođe po kaput. Kada tamo, ima šta i videti: Kaput pao dole i sav uzmakan u onu bozu. Vidi on, eksera nema pa se stane prosećivati šta li je to moglo biti. Jedva se jednom seti: »Pa bila je velika vrućina te se ekser istopio!« reče potpuno uveren svojim pronalaskom. 193 SPAS AVAJ, BOŽE, DUŠU, ĐAVOLI ODNEŠE TELO! Dogovori se kaluđer sa jednom ženom, čija je kuća bila na kraju sela blizu manastirskih livada, da jednoga dana, kad muž ove žene otidne u vodenicu, ova iziđe kod manastirskoga sena i da se tu pojebu. Kad je došao taj dan, žena izvesti kaluđera da će te večeri moći da se sastanu, jer joj je muž otišao u vodenicu, gde će sigurno noćiti, kako ona mišljaše. Ali ne lezi, vraže, kako je u vodenici bilo malo pomeljara, to čovek samelje svoje žito i svečeri vrati se svojoj kući. Zena ne imadne prilike da kaluđera izvesti o tome da sada ne može doći te kale blaženo očekivaše da se približi noć. Kad se je smrklo i kaluđer se dobro potkrepio rujnim vincem, uputi se na urečeno mesto. Kako je bila polutama, to on spazi da se nešto kod plašta crni i radosno upita još izdaleka: »Jesi li tu?« Sa onoga mesta na koje on upravljaše pitanje čulo se je nerazgovetno: »U«. Kaluđer pomisli da je sve gotovo te još izdaleka smače čakšire i čim dođe crnoj prilici, on kleče da svoju žeđ ugasi. Nu kako ta crna prilika nije bila ništa drugo do krmača (svinja) koja, poplašena tom posetom, jurnu pa glavom zaplete u kaluđereve čakšire te i njega ponese preko livade i potoka, to ti moj kale videći se na muci zavapija: »Spašavaj, Bože, dušu, đavoli odneše telo!« [ ]

194 KOJEGA SI ZAKONA? Fratar jebao Šokicu pa to obaznao pop rišćanski, pa kad se vraćao uvečer s pazara, uhvati je uz plot pa joj ga zatuče, a ona oćuti po kurcu da to nije pratar pa zaviče: — Kojega si ti zakona? — A pop vuče k sebi i nabija: — Našega, našega, našega! 195 MIGUDAC! Tri kaluđera ne dadoše jednoj snaši mira, već ju neprestano tentaše. Žena bila vijerna svome mužu te mu stvar priopćila, nato joj muž reče neka pozove sutra kaluđera i da im kaže da će im volju ispuniti, a sutra je prilika, jer j o j muž nije doma. Kaluđeri dođoše u označeno vrijeme te se smjestiše na tavan te ćeju radi opreznosti izmjenice jednog po jednog na užetu spustiti u štalu, a kad bude isti gotov, neka vikne migudac! na što ćeju ga povući gore, a potom spustiti drugoga i tako dok se sva tri obredaju. Za toga je muž pripravio vruće željezo, kojim će kaluđerom dupeta žeći. Među kaluđeri jedan bio star, ostala dvojica mladi. Kao starijemu htjedoše dati prednost, nu stari to ne htjede, već reče da će on zadnji ići, jer njemu treba više vremena tome poslu, a mladići ćeju odma gotovi biti, dapače nećeju ni do pice doći. Jednoga su spustili i čim je on, da će ženi prići, podigo mantiju, ožeže ga muž, a on od boli viknu migudac! na što ga povukoše gori i oni mu se dvojica sprdaše što je tako brzo gotov bio. On ne tje kazati šta bi, jerbo si mislio zašto bi on sam ožežena tura bio pa šutio. I drugome se isto tako dogodi. Sada dođe red na starog, nu stari reče pre nego ga spustiše: »Mene ne vucite dok ja ne viknem triput migudac! jer moguće da će mi se prohtjet još jedanput!« —- Kad ga dole spustiše, dakako da je muž pripalio, a stari kaluđer viknuo migudac! prvi

put. a oni ga ne htješe povući dok ne vikne triput. I tako stari zaviknu i treći put: »Migudac! jer izgoriše jaja i kurac!« 196 TRI SVEŠTENIKA Jedna popadija ostane udova sa četvero nejake dece pa kako je u Beogradu skupoća dosta velika, a ona ostala sirota, da bi mogla da othrani decu, oda se razvratnom životu. A kako u Beogradu ima dosta i sveštenih lica udovaca, to ona otpočne provoditi ljubav i saživi se prvo sa jednim đakonom, a potom i sa jednim sveštenikom, no ova j o j dvojica ne budu dosta te se saživi još i sa trećim, sa protom. Jedne večeri zaranije dođe kod nje đakon. I baš kad su se spremali da legnu, zakuca neko na vratima. Popadija šta će od zorta, no sakrije đakona u šifonjer. Kad otvori vrata, a ono popa čeka pred vrata. Popadija ga pusti unutra i malo docnije, kad se popa beše počeo spremati da legne, zakuca opet neko na vratima! Šta će sad popadija od zorta, te strpa popa pod krevet. A kad otvori vrata, prota čeka. * Ona pusti protu unutra i posle kratkog vremena legnu. Prota nadiže popadiji noge raširivši ih reče: »Ovako počinje služba!« i poče govoriti: »Blagoslovi, vladiko!« Čim je prota ovo izgovorio, a popa ispod kreveta produži: »Blagosloveno carstvo oca i sina i svjatoga duha!« Još popa nije ovo ni dovršio, a prota pobego na vrata. Taman je popa ovu rečenicu dovršio i izvukao se ispog kreveta, a đakon iz šifonjera nastavlja: »Ninje i prisno i vo vjeki vjekov!« Popa čuvši da ovde ima još neko osim njega, strugne za protom na vrata, a popadija pusti đakona iz šifonjera i s njim se izjebe.

[165] [14

197 IZNOSITE SANDUK! Bila u jednom selu mlada i lepa, ali veoma šarena žena. Prođe jedno veče pop pa je upita da li bi mogao da svrati. Ona ga pusti, ali tek što je on površio posla, kad naiđe neki vojnik, koji je svake noći dolazio te ti ona strpa popa u jedan sanduk pa poče s vojnikom ono što je već učinila s popom. Tek što je s vojnikom jednom svršila, kad eto ti nekog trećeg zakuca na prozoru. Ona je znala ko je te mu odgovori polako da ga ne može pustiti, jer joj je, veli, došao brat. — Daj bar, da te poljubim jednom — reče ovaj spolja — pa da idem! Ona se zagrte, i, kako je bio mrak, poturi onome stražnjicu te je onaj poče cmakati, ali ubrzo vide da je prevaren pa otrča kući, ugreje žarač i vrativ se zatraži da je još jednom poljubi. Međutim je ona već bila ispričala vojniku kako je onoga prevarila te vojnik sada zaželi da onaj spolja poljubi i njega u stražnjicu. Smakpe gaće i natrđi se, ali mu onaj brat spolja gurnu usijan užarač u stražnjicu te vojnik odlete s prozora i viknu: »Vatra!« Kad pop ču da je vatra, spopade ga samrtni strah da ne izgori, te poče zapomagati i vikati: - Iznosite sanduk! Iznosite sanduk! 198 DOBRO JE I OVAKO, A DOBRO JE I ONAKO! Bili pop i popadija. Oboje mladi i lepi, a oboje su voleli da zagrizu malo zabranjenog ploda. Jednog dana vide pop jednog glupavog mladog čoveka, koji je imao veoma lepu ženu, i pogodi ga za momka, računeći da će tako najlakše ulučati priliku da mu obljubi ženu. I zaista jednoga dana saleti pop sluginu ženu u [ ]

ambaru i izvrši šta je hteo. Pa kako mu se i na tom poslu veoma dopala, a u isto vreme da bi je zaćutkao, on j o j tutne dukat u šaku. Ona, tako ista glupava kao i muž joj, da mužu dukat i kaže kako ga je dobila. Momak uze dukat pa ga prevrtaše po dlanu i zagledaše pa tako idući po avliji poče govoriti kao sam za sebe, ali prilično glasno: — Ovo je dobro, ali ono drugo ne valja! Ovo je dobro, ali ono drugo ne valja! Čuje to popadija sa doksata pa ga zovne sebi i upita ga šta znači to što govori. — Pa ja ko velim — reče sluga — dobro je što je pop dao mojoj ženi dukat, ali opet nije dobro što je jebo! Vide popadija šta je pop uradio pa se reši da mu se osveti, a to odmah. Zovnu momka u sobu i naredi mu šta ima da radi. Momak misleći valjda da je i to ušlo u pogodbu te svrši posla s popadijom, a ona njemu dukat u šaku. Siđe momak u avliju pa opet poče po njoj da seta i da prevrće oba dukata govoreći: — Dobro je i ovako, a dobro je i onako! Naiđe odnekud pop pa čujući šta sluga govori i videći da ovaj prevrće po rukama dva dukata, upita ga šta znače njegove reči i otkud mu dukati. — Pa eto — odgovori sluga — ti si jebo moju ženu i dao j o j dukat, a ja jebo tvoju popadiju i ona mi dala dukat. Kako god uzmem, vidim da je dobro i ovako, a da je dobro i onako! — Vala pravo i veliš! — reče pop; otpusti slugu, jer vide da mu je teško bilo na taj način podmirivati dva troška.

[ ]

199 POP OSTA I BEZ PIČKE I BEZ KONJA Bio jedan seljak, koji imađaše lepu ženu. Popu tog sela dopade se žena seljakova i pop pokušavaše sve moguće načine, ne bi li ženu za se pridobio. Najposle dosadi ženi popovo saletanje i ona poveri svome mužu nameru popovu. Seljak kad ču ovo, stade razmišljati šta da radi sa popom i kako da mu se osveti. Najposle on dozva svoju ženu i dogovori se s njom da idućeg praznika, kad pop na konju pode u crkvu i koja beše u drugom selu, pođu i njih dvoje, ali tako da seljak ide napred, seljanka malo dalje za njim i da očekuju popa, pa kad ovaj priđe, onda da se seljak skloni u šumu, a pop da se pridruži seljanki. Seljanka bi se pravila da pristaje da ju pop jebe i uvela bi popa u šumu, a pop bi konja vezao kraj puta. Tada bi seljak izašao iz svoga zaklona, odvezao konja i pobegao. Tako i uradiše i kad se pop idućeg praznika pojavi na konju, sakri se seljak u šumu, a pop dotera konja bliže seljanki i stade ju moliti da mu da. Ova se s početka branjaše, ali najposle učini se kao da pristaje, a pop siđe s konja, veza ga ukraj puta i uđe sa seljankom u guščar, Seljanka leže, diže noge i pop izvadi kurac. Ali u tom trenutku uzviknu seljanka: »Jao, pope, koliki je! Crven, crven pa debel, u sredini uboden i tvoj konj odveden!« Kad ovo pop ču, povika: »Vaistinu!« i pojuri za konjem, ali seljak beše već davno sa popovim konjem uvatio put. Tada se seljanka vrati kući, seljak proda konja, a pop osta i bez pičke i bez konja. 200 PRIČA O BJELONOGI POPINOJ Bila u selu u popinu komšiluku vrlo lijepa mlada snaša. Kao što je to na selu običaj da mlade snaše izjutra rano, doklen domaćin ustane, taze vode donese, da se kućani umiju, morala je ta snaša svako [ ]

jutro ispred popine kuće na vodu prolaziti, dabome bosa, a kao što je rosa ili blato podigla bi nogavice da se ne ukaljaju. Pop begeniše snašu i njezine bijele noge, pa bi svako jutro, kada bi ona naišla, izišo pred nju pa bi joj reko: »Bozija bila, bjelonogo, je si 1 uranila?« To dodije snaši pa se potuži svome čovjeku, a on j o j reče: »Nasamariću ja njega. Kada ti opet reče ,bjelonogo!' a ti mu reci, ,zabjelile ti se oko vrata!' ako reče ,kada?' a ti reci ,večeras!' i gledaj ga domamiti kući!« Sjutra ujutru urani snaša na vodu, a popo će preda nju pa će joj: »Uranila, bjelonoga!« a ona će mu: »Zabjelile ti se, oče, oko vrata!« a popo radostan prifati: »A kada?« Onda ona reče: »Ako hoćeš doveče!« On je upita: »A gdje će biti onaj šokac Nikola?« (jer je snaša i njezin čovjek katolici bili, a popo pravoslavni). Ona mu reče da će on spavati u odaji, a ona u kaci kraj vatre u kući. Onda će popo reći: »Ja ću doći posije večere, nadaj mi se!« a ona mu reče: »Jok! Ja ti se neću nadati, dok mi ne daš kese s parami!« I onako pipkajući ju, ugrije se popo, izvadi kesu i u njoj trideset dukata u zlatu i dade snaši. Ona odnese pare i sve kaže svome čovjeku i dade mu pare. Uvečer čovjek urene u kacu krmaču sa četiri male prasadi i ostavi od kuće vrata otvorena, a ženu zatvori u odaju, a on će paziti kad popo dođe i pripravi batinu. Uvečer iza večere, kad je sve usaćilo (umirilo), eto ti popo, otvori polako vrata. Dođe k kaci misleći da u kaci snaša leži, odreši gaće pa će polako zovniti: »Bjelonogo!« a krmača rokne, a njemu se učini da snaša progovori i reče: »Odi!« Uđe u kacu, očepi ono jedno malo prase, ono škikne, krmača pomisli da joj odnese krme, skoči, podrapa popi gaće i poleti napolje, ali pogodi popi između nogu pa ga digne na sebe i izleti pred kuću pa poleti ovamo-onamo, a popo okrenio se repu i jaši na njoj i zapomaže: »Primi, Bože, dušu moju, a [ ]

davo!i neka nose tijelo!« Čovjek izlete iz kuće, ošine nekoliko puta popu batinom, on se svaii s krmače i nekako ode kući. Sjutradan urani Nikola i naiđe sa kolima i šest volova ispred kuće popine, a popo uzja na konja i hoće na put. Nikola mu reče: »Pomozi Bog, popo!« a on odvrati: »Dao Bog, dobro, šokče Nikola!« — Nikola ga zapita gdje ide, a on reče da ide u nuriju kupiti bir, da ga glava boli. Onda mu Nikola reče: »Valaj, popo, ja znadem travu trolistu, od koje odma glava prođe. Ako hoćeš, d a j mi kamilavku kapu da u nju naberem trave pa metni na glavu i nemoj skidati doklen kući ne dođeš pa ćeš biti sasvim zdrav!« On mu dade kamilavku kapu. Nikola odnese u obalu, bajagi da travu traži, posere se u kapu, obloži travom i nabije popi na glavu. Nikola mu reče, kada kući dođe da sve govori: »Zna popo šta je bilo, i šta će biti!« Popo zadovoljan ode u nuriju, a Nikola zaviče na volove i reče: »Ča Sivonja, Milota i Garota! Sve šest vas za pičku dao!« To čuje popadija pa će Nikoli: »A bi li meni dao? Bi li meni dao?« On reče da bi i pogode se. On uvati popovicu, stane jebavati, ali ne tjedne pozadugo svršiti. Kad je svršio jednoć, on odleži malo na njoj pa nastavi opet gurati. Guraj, guraj onako praznim kurcem pa izvuče kurac i reče da j o j je pizda pregolema pa da nije mogo viditi posla, biva svršiti jebac. Onda popovica dade mu snahu govoreći: »Sve jedno je to; evo ti snaha, u nje je tješnja pizda, u njoj rnoreš viditi posla!« On uvati popovu snahu, digne noge pa joj zaklepa pa opet nastavi onako praznim kurcom gurati. Popovica radoželna znati, hoće li moći na sharii svršiti, došla pa sve zaviruje. Onda će on viknuti na popovicu: »Vidiš da je i u nje prostrana pizdurina. Ponesi mi brže iglu i konca da polak pizde zašijem!« Kad je to snaša čula, skoči ispod njega govoreći: »Jebo ti pas trag! Ne dam se ja bosti. Idi k vragu ti i tvoji šest volova!« [ ]

Kad je popadija vidila da ne more dobiti volova, reče Nikoli: »Evo ti moja ćerka od šesnaest godina. U nje, beli, nije prostrana; moreš viditi posla!« On uvati popovu ćerku, izjebe ju jednom te nastavi i drugi put, a cura se od velike radosti i meraka onesvjestila kad j o j drugi put pustio iz kurca slatko. On zovnu popovicu pa joj reče: »Evo, vidi, cura ti već zamrla od velikog bola, jer je odviše tisna pa j o j ne mogu utjerati. Daj ponesi nož da j o j pičku malo razrežem!« Kad je to cura čula, ona skoči i pobjegne govoreći: »Džabe vam volovi, ja se ne dam rezati!« Tako Nikola prevari popadiju, jebe nju, snahu i kćer joj, a volove odrene kući. Uveče kad je popo kući došo, sjedne na krevet i reče: »Zna popo, što je bilo i što će biti!« a popovica misleći da on zbilja sve zna, pa će popi: »Kog ćeš vraga znati? Nikola reko dati šest volova ko će mu pičke dati. Ja mu dado, a on oproba pa veli da je prostrana, da nije mogo viditi posla. Ja mu dadem snahu, a on oproba i nju pa veli da je i u nje prostrana. Hotio da zašije, ona skočila i pobjegla, a ja mu dadem našu kćerku Dragicu, a on okuša pa veli da je pretisna, da nije mogo utjerati pa zaiska nož da prereže, a cura se uplaši pa pobjegne!« Naoto će cura iza vrata: »Jest, bogme, nano, ugno čak do žličice, čini mi se da i sada u meni stoji. Koliko je u mene nešto nalio, još se i sada niz bedre cijedi!« Kada je to pop čuo, ljutit reče: »Jebem mu oca šokačkog, svu mi je kuću usro, samo mi se nije još u kapu posro!« Skine kapu, a govna niz nos i bradu poteku, a on će: »Jest i u kapu, mater mu njegovu!« 201 PRIČA KAKO JE ONAJ U POPA SE NAJMIO I ČETERES ZEČEVA ČUVAO, JEBAO MU TRI KĆERI, POPADIJU I NJEGA Bio jedan momak, koji je izgledo da je blento. Nije imo niđe ništa. Pođe tražiti službe pa sretne [ ]

popa, koji ga upita kuda ide, a on mu reče da ide službe tražiti. Pop mu se naruga i zapita bi li on kod njega služio; to da mu čuva četeres zečeva u šumi, da jih svaku večer kući dorene i u tor zatvori. Mladić mu reče; »Ja ću tebe godinu dana služiti, a ti ćeš mi svoju kćer dati ako te vijerno godinu dana služio budem!« Pop misleći da on ne more nijednoga zeca iz šume dognati, pristane na pogodbu i odvede ga kući pa se pohvali popadiji kako je našao jednog budalaša, koji će ga godinu dana džabe služiti i kaže joj za pogodbu. Sjutradan uzme onaj užinu u torbu i ode u šumu da čuva zečeve, ali je on imao jednu sviralu, na koju koliko bi goda puta svirnuo, onliko bi mu zecova došlo. On uvečer skupi četeres zečeva i dorene ih kući i u tor zatvori, a sjutra rano pušti i odrene u šumu. Pop se stane čuditi i ne bude mu drago što se tako ludo pogodio. Dan po dan, primaklo se vrijeme godine. Onda reče pop svojoj najstarijoj ćeri: »Ajde ti u šumu čobanu pa se preodjeni, da te ne pozna i kupi od njega jednog zeca pošto-poto, samo da ga prevarimo, jer vidiš, godina se primiče pa ću te morati onome budalašu i beskućniku dati!« — Ona se spremi i ode u šumu i zaište od čobana jednog zeca da joj proda, a on joj reče da on zeca nipošto prodati neće niti more, već ako hoće neka mu pičke dade, da će on njoj jednog zeca dati, veli »jedno za drugo«. Ona kad je vidila da drukČe biti ne more, jer joj je i pop zapretio da zeca mora đoniti ma kako bilo i da mu ne ide na oči ako jednog zeca ne donese, ona vesela što je zeca dobila ode i dade zeca popu, a on ga zakolje i skuha za večeru. Kad je bilo uvečer, izleti pop preda nj i reče: »Deder izbioj! Tebi jedan zec fali!« Kad pop izbroji, ali svi zečevi! On se još više začudi. Sjutradan reče pop onoj srednjoj kćerki da se ona preobuče i da ona ide čobanu i da jednog kupi zeca, jer da j o j je starija sestra od nekoga drugoga zeca [ 1 ]

kupila a nije od čobana. Ona se spremi i ode pa kad je došla čobanu, zaište zeca da kupi, ali on ne da već za pičku. Ona šta će, moradne leći, a on i njoj zaprdi i dade joj zeca. Ona odnese popu, a kad je uvečer pop opet zečeve pribrojio, na svoje čudo jopet je bilo četeres zečeva u čobana. Treći dan pošalje on svoju najmlađu i najljepšu kćerku da mu zeca kupi. Kada je ona u šumu došla i od čobana zeca iskala, reče joj on: »Samo za pičku ja dajem zečeve, a prodati neću nipošto!« — Ona ga je molila i molila da joj jednog zeca za pare proda, da će dati dukat, dva, pet. Koliko goda hoće, samo da ona pičke dati ne more. Ali čoban na pare neće ni da gleda, već hoće pičke. Ona kad je vidila da druge nema, pusti ga na sebe, a on joj zaprdi i osladi mu se. Zadrži ju kod sebe neko vrijeme govoreći da ne more zeca ufatiti i zaprdi joj tri puta. Onda tri puta na sviralu svirne. Dođu tri zeca: on njoj sva tri zeca dade. -— Kad je kući došla, da vidiš radosti od popa. On je sva tri zeca zaklo. Uvečer izađe popo da broji zečeve, ali opet nađe četeres zećeva u čobana! Sjutradan reče on popadiji da ona ode u šumu čobanu da kupi zeca, jer da kćeri odnekuda drugde zečeve dobivaju. Ona se spremi i ode, ali čoban ne da pa ne da, nego za jebac. Popadija legne, a on i njoj zaprdi i dade j o j zeca, ali uvečer jopet je pop nabrojio četeres zećeva! Popo stane ružiti popadiju i kćeri te se preinači i spremi sam u šumu da kupi zeca. Kada je čobanu došo, zaište zeca da kupi, a čoban mu reče: »Ja zećeva ne prodajem po nikakove pare, već daj da te jebem pa ću ti jednog zeca pokloniti!« Popo kada je vidio da druge ne ima, okala gaće i naguzi se, a čoban mu zaprdi u guzicu i dade mu zeca. Kada je uvečer bilo, jopet popo nabroji četeres zećeva i vidi da je on jebo sve tri kćeri, popadiju i njega. Kada se je namirila godina dana, onda čoban zaište od popa da mu dade najmlađu kćerku, a popo reče: »Jok! Evo ti ovaj kabo pa kada ga puna [173]

nagovoriš, ja ću ti kćer dati!« A on reče: »Dobro, pristajem!« Pop metne kabo preda nj i reče mu: »Daj sada govori!« A on počme: »Ja se najmi u popa da mu čuvam zecove. Pop posla svoju najstariju kćerku da .kupi zeca. Ja ju jeba i dado j o j zeca. Drugi dan posla pop srednju kćerku k meni da kupi zeca. Ja ju jeba i dado joj zeca. Treći dan posla pop svoju najmlađu ćerku, ja ju triput odjeba i dado joj tri zeca. Četvrti dan posla pop popadiju da kupi zeca. Ja ju jeba i dado joj zeca. Onda dođe pop da kupi zeca; ja mu zap—« A pop vikne: »Dosta je! Prekipi kabo! Eto ti kćeri, na tamo te bilo!« 202 POP I NJEGOV SLUGA U nekom selu bio pop dozlaboga dženabet; dodijao ćelom selu, a već sluga nije mogao kod njega da se svrti, ni nedelju dana. A bila i tri brata, siromasi, da u boga nisu ništa imali, pa kud će od sve nevolje, već u službu. Pođe najstariji popu, ne bi 1 ga primeo. — Primam te — kaže mu on — ali znaš li — kakva je u mene pogodba? Ko od nas dvojice prvi kaže »srdim se«, da bude jeban i da mu se odere jedna vaša s grbine! — Šta će siromah, hleba nema, primi se. Nije prošlo mnogo, a sluzi već dosadi. Pop mu daje silan posao, loše ga hrani, za svaki mu rad prigovori, dočekuje ga i ispraća s psovkom, naredi mu da učini i što se ne može da učini — prekipi slugi i jedanput kaže da se srdi. Pop učini sve po pogodbi pa mu da put. Pogodi se srednji brat. Prošlo nekoliko dana, rasrdi se i on i pop učini i njemu kao i najstarijem. Dođe i najmlađi (njega računali da je malo udaren) da se pogodi. Kaže mu pop sve kakva je pogodba, on pristane. Prošlo malo, zovne ga pop jedno jutro. — Evo ti — veli — kola i volovi da ideš u drva. Kad ovo kuče pode iz branika, tad i ti; [ ]

gde ono prođe, da prodeš i ti. Evo ti i pogača i buklija vina i ploška rakije; puno odnosiš, puno da doneseš. A j d e sad! — Otide sluga u branik, naseče drva, natovari na kola pa se izvali u hladovinu da ruča. Izreže na sred pogače kotur od kore, izvuče ga pa polako, polako izvadi svud sredinu i pojede, a pogača ostane šuplja. Ispije i rakiju i vino pa prilegne te odspava. Kad se digne, a jedan vo počne da piša. On brzo podstavi te napuni i plošku i bukliju. Drugi se vo posere. On napuni balegom pogaču pa onim koturom zatvori, da se ne poznaje. A kuče se bilo izvalilo kraj nekoga panja pa nikako da pođe. Upregne ti on volove pa ftstanom odalami kuče do-bro. Zaciliče ono pa pravo kući, što god može, a on s volovima u trk za njim. Kad stigli, a kuče od zorta ne pogodi na vratnicu, tek se provuče ispod plota. On skine s jarma sekiru pa udri, te iseče na plotu koliko za kola, utera drva u avliju i da popu pogaču i pune sudove. Kad pop vidi šta je, namršti se malo. — Srdiš li se, pope? — pita ga sluga. — Ne srdim se — kaže on. Prođe dan-dva, digne se sluga da kopa vinograd, a s njim pođe i pop. Kopa sluga, a pop ga gleda kako brzo radi pa ga hvali. — Ništa to — kaže sluga — ja mogu da kopam s dve motike! — Ne možeš, vala — kaže pop. — Mogu! — Ne možeš! — Mogu! —- E, onda idi — kaže mu pop — te od kuće donesi još jednu motiku, da vidim i to čudo! — Vinograd bio na brdu blizu popove kuće; siđe sluga u avliju, gde sedi popadija. — Popadijo — kaže sluga — rekao pop, da mi odmah daš! -— Začudi se ona i zaprepasti pa počne da ga rezili. Aja, navalio on na nju, kazao pop, da mi daš, nikako drukčije i to odmah! — Viče ona popu: — Šta, ti mu kaza da mu dam? — Stane sluga na sred avlije pa dovikne popu: — Pope, ne da mi! — Podaj mu odmah, anatema te ubila! — popreti pop te ti on pojebe popadiju, uzme jednu motiku iz nekoga kuta i otide opet u vinograd. Kopa, kopa jednom motikom pa promeni te uzme [ ]

onu drugu i kopa njom. — Eto —- veli — pope, kako se kopa s dve motike! — Nije popu pravo, ali šta će, otrpi. Kad dođu uveče, ima pop šta i da čuje. Jedva ostane živ od popadije. — Srdiš li se, pope? — pita ga sluga. — Ne srdim se — kaže on. U drugu nedelju bila neka svadba u selu preko brda. Pođe pop s popadijom pa mu na polasku kaže da dobro čuva vrata, dokle se oni ne vrate s veselja. Čim oni zamaknu preko brega, skine ti on vrata, uprti na leđa pa hajde i on za popom. Stigne u selo, otide pravo na svadbu pa usred svatova stovari vrata, sedne na njih pa se dugačkim prutom brani na sve strane, da ko ne dođe do vrata. Dopadne glas popu, dotrči on: — Šta je to, nesrećni sine? — Evo, šta je — kaže on — zar ne vidiš da čuvam vrata? — Presedne popu veselje, potrči brže preko brega u selo, kad kod kuće, svinje oborile i razrile sve, nije ostalo ništa na mestu. Kad se smrklo, dođe sluga i donese vrata. — Srdiš li se, pope? — Ne srdim se — kaže on. Vidi pop, ne može se više ovako pa se dogovori s popadijom da ona potrpa popove knjige i drugo što se može da ponese u vreću pa čim se smrkne, da beže. Popadija učini kako joj pop rekao, al sluga bio čuo za njihov dogovor • pa razveže vreću, izvadi knjige, a sam se zavuče unutra. Kad se dobro smrklo, digne pop vreću na grbinu pa s popadijom beži! Išli tako, išli, put ih nanese do neke reke. Kad gazili preko nje, sluga počeo da se kvasi u vreći te progovori: — Diguj pope, diguj, kvasi se dupe! —Popadija čuje neki govor, al nije dobro razabrala te kaže: — E, popo, progovoriše ti knjige, odavna ih nisi čitao, nego kad pregazimo, da pročitaš malo! — Kad pregazili vodu i otvorio pop vreću, ima šta i da vide. — Zar si ti tu, božji sine? — Tu, pope, tu; gdi ti, tu i ja. Srdiš li se? — Ne srdim se — kaže pop. Zaustave se svi na obali da spavaju. Pošlju slugu nešto da ih posluša, a pop se dogovori s popadijom da puste slugu, neka legne nakraj do obale pa kad [ 1 ]

bude zaspao, a oni da ga gurnu u vodu da se udavi. Tako i učinili, ali im sluga čuo dogovor pa tek što zaspali, a on se premesti na drugu stranu te ostane popadija na kraju pa probudi polako popa i šane mu: — Pope, pope, hajde da ga gurnemo! — Pop pomisli da ga popadija budi. gurne što god može pa se opet namesti da spava. Kad se svanulo — hoćeš! Sluga tu a popadije nigde! — Zar si ti tu? -— pita ga začuđeno pop. — Tu, pope, tu gde ti, tu i ja! — kaže mu sluga. — Srdiš li se? — pita ga. — Pa pravo da ti kažem — rekne pop — i srdim se! — Ti znaš, kakva je pogodba —- kaže sluga — nego ja nisam tako dušmanit čovek kao ti. Kožu da ti derem neću, i onako mi je dosta, al kad si ti moju braću jebao, hoću i ja tebe! — pa nategne popa te odjebe i otide si putem, a pop ostane. Išao, išao tako, vidi čoveka gde čepa drva. Drva bila krivuljava, pa se teško cepala, a i čovek bio dosta slab. — Šta radiš to? — pita ga sluga. — Eto, cepam drva. — Pa zar se tako cepaju drva? — Nego kako? — Pazi — kaže mu sluga, dohvati sekiru i udari u jednu oblicu te se ona malo raspukne; on zavuče obe šake u pukotinu pa kako bio jak, rastegne rukama i oblica se rascepi s kraja na kraj. — Dede ti! — kaže sad onome. Onaj, siromah, rascepi sekirom malo pa. zavuče obe šake, sluga trgne sekiru te se onome stegnu ruke pa ne može da mrdne. Onda mu sluga odreši čakšire, pojebe ga pa nastavi put, a njega ostavi s rukama u procepu. Hajde, hajde, eto ti ide k njemu čovek i nosi dve mešine vina. — Šta nosiš to? — pita ga ovaj. — Vina — kaže on. — Hoćeš li da prodaš? — Hoću. — Daj skini, da probam! — Skine onaj, razdreši jednu mešinu i pruži mu cev da proba. Proba sluga pa ga pita kakvo mu je vino u onoj drugoj mešini. — To isto — veli onaj — ako ne veruješ, drži ti tu mešinu, dokle ja razvežem i ovu drugu pa probaj! — Razveže on i drugu, proba sluga, ajak, učini mu se da nije vino jedno isto. Kune mu se vinar da je [177]

jedno isto, sluga ne veruje. — Znaš šta — kaže mu — drži ti jednom rukom jednu mešinu, dragom drugu, da ja probam čas jednu, čas drugu pa ću onda da vidim je li vino jedno isto! — Prevari se onaj te uhvati obe mešine, da ne može nikako da se brani (pusti li makar jednu ruku, prosu se sva mešina), a sluga mu odreši čakšire, pojebe i njega pa ga ostavi tako na putu, a on ode dalje. Išao, išao pa seo na jednu ćupriju da se odmori. Pridremao malo, kad se probudi, metne oči na put, ima šta i da vidi: idu pop i onaj što cepao drva i onaj s mešinama! Šta će sad? Seti se on te brže-bolje skoči s ćuprije u vodu, nade blata te se i po licu i po odelu ukalja tako da ne može niko da ga pozna, pa iziđe opet na put. U tom stignu i ona trojica. — Pomozi Bog! — Bog pornogo! — A vide li, boga ti — pita pop — takvoga i takvoga čoveka? — A videh ga, oca mu njegova jebem, prođe malopre, prevari me te jeba pa me još i baci s ćuprije u blato te vidiš kakav sam! — Pa kud ode? — Ode pravo tamo u selo — kaže sluga — nego ako hoćete da mi pomognete, hajde da idemo da ga tražimo! — Pa i mi ga tražimo, nego ti pohitimo svi, da nam ne umakne! Pođu odatle putem, išli, išli, stignu pred mrak u neko selo. A sluga znao da u njemu ima neka udovica pa ih povede pravo k njoj na konak. Stignu pred njenu kuću i zamole da ih primi, samo da prenoće. — Ne mogu — kaže ona — nije mi tu muž, otišao u vodenicu a nemam ništa ni za večeru — počne ona da laže. — Ne mari, snaho — kaže sluga — nismo mi neki loši ljudi, a večeru ti i ne tražimo, samo koliko da ne prenoćimo na poljani. — Ne mogu — počne opet udovica da vrda. — Nema gde da spavate, samo ta jedna soba i kuća (kujna), nema mesta. — Pa ti nas makar pusti u kuću, a ti spavaj u sobi — poče opet sluga da moli — mi ćemo da se zgrčimo kako bilo, mnogo smo umorni, a ne znamo u ovom selu nikoga. — Udovica nije htela [ ]

nikako da pristane, znala je da će tu noć da j o j dođe švaler, al putnici molili te ih ona najposle pusti u sobu, a ona ostane u kući. Pop i ona dvojica zaspe odmah, al sluga znao sve šta je pa nije hteo da spava. U jedno doba noći, eto ti nekoga, kuc! kuc! na prozor. Sluga otvori pa* polako zapita ko je. — Pa ja sam — odgovori onaj spolja — otvori vrata. — Ne može se sad — kaže sluga — došli neki ljudi na konak, eto ih u kući, nego dođi sutra uveče! A nosiš li nešto? — Pa nosim kao što sam rekao, pogaču, pečenu kokošku i bukliju vina. — Daj mi to — veli sluga — a ti se vrati pa dođi sutra. — Pruži mu švaler sve što je nosio kroz prozor, pa ne može da trpi, nego će reći: — Pa daj bar malo da te poljubim, kad ne možemo ništa da radimo! — Sluga se natrti i pruži mu kroz prozor guzicu. Ljubi on, ljubi pa će tek: More, nešto ti smrdi duša! — Pa može biti — reče sluga — sinoć sam jela leća. Nego i ja ne mogu da trpim: daj bar malo da te podržim za kurac! — Prevari se onaj i izvuče kurac, sluga ga uhvati jednom rukom, a drugom izvadi nož pa frc! odseče ga svega. Jaukne ti švaler što god može pa dune na vratnice i odjuri putem vičući neprestano: — Frc kurac do muda! frc kurac do muda! — A Ciganin krao luka u nekoj gradini pa kad čuje viku, pomisli da njega jure, skoči preko ograde pa nagne još brže pred švalerom. Onaj viče: frc kurac do muda! frc kurac do muda! a Ciganin — Vala, ako me stigneš, odoše i muda! I tako se odjure, bog se pita kuda . . . A sluga odlomi parče pogače, reščereči kokošku pa počne da večera i da zaliva vinom. Probudi se vinar: — Šta radiš to? — pita ga. — Eto, šta, večeram! — Pa daj i meni malo! — Sluga mu pruži odsečen kurac, uzme ga onaj, glođe, grize, ne može da otkači ništa. — Pa ovo meso nije pečeno — kaže. — Pa ako nije, eno žara pa ga ispeci! — A pop u snu bio otvorio usta pa kako mu bili beli zubi, svetleli se u pomrčini. — Metne vinar kurac na [ ]

popove zube, obrtao malo, obrtao pa proba opet da jede, opet tvrdo. — Šta je to? — kaže sluzi. — Mora da ne valja žar. — Pa ako ne valja — odgovori mu sluga — izvadi kurac pa ga popišaj! — Onaj tako i učini, popisa se popu u usta, pop skoči i u mraku napravi se čitav darmar, a sluga, kako je bio kraj prozora, skoči i uteče od njih, a ostavi ih u svađi i boju. 203 ŠILO ZA OGNJILO U staro vreme nisu popovi bili mnogo učeni. Služe koju godinu pa s vremena na vreme otidu do vladike da se za godinu dana još ponešto nauče, U to staro doba živeli u jednom selu, kuća do kuće, pop i hodža. Pošao pop vladici da se malo dotera u poslu pa pri polasku zovne hodžu. — Slušaj, komšija — kaže mu — ja odlazim i neću za godinu da dođem. Ne budi ti teško, svrati ponekad i mojoj kući, ostaje mi žena sama. Ko će da joj se nade, ako ne ti? Zatreba li joj nešto, daj joj, vratiću ti sve kad dođem s puta! — Ne beri brige, komšija — odgovori mu hodža — ako komšija komšiji neće, a ko će? Idi ti slobodno na put, ako štogod ne bude imala moja kuća, to neće i tvoja! Otide pop, a ostavi mladu i lepu popadiju, ali već trudnu. Hodža se i pre oblizivao oko popadije, a sad mu padne zgodna te ti drugi, treći dan dode k njoj. — More, znaš li, što je, komšinice? — Kaži mi, komšija, da znam! — Tvoj pop napravio jednu grdnu pogrešku; ako se dozna, obrijaše mu bradu! — Juh, crna kukavica — uplaši se popadija — šta je to učinio? — Eto šta — kaže hodža — otišao, a nije ti napravio celo dete; napravio ga samo pola, noge i trbu, a ono drugo nije. Dozna li se samo, otide i na robiju! — Pa šta da radim? — Ne znam ni ja, ako može, da se nekako popravi. — Ta može li? — Pa ono, nije da ne može — počne hodža — ima ljudi [ ]

koji to umeju da poprave; i ja sam umeo, ali kud ću to sad da radim? . .. -— Molim te, hodžo, molim te kao Boga, učini, neću nikada da ti zaboravim. Išti, šta hoćeš, samo učini, ako možeš! — E, komšike, kad si me tako zaklela, da ti i učinim. Nikom drugom ne bih učinio ni za kakve pare, tebi ću da učinim za ljubav, otkad se znamo, dobri smo prijatelji. Zar, ne daj Bože, da se meni nešto desi pa tvoj muž da mi se ne nade na pomoći? — Obraduje se žena što će da sačuva muža, a hodža se potrudi te popravljao popov posao, popravljao, dokle god mu bila volja. I, istina, prođe nekoliko meseci, dete se rodi zdravo i čitavo. A kad izišla godina, vrati se pop na vilajet. Kad došao kući, još s vratnica viče veseo: A, ima li nešto novo? — Iziđe žena, nosi dete, miluje ga pop, a ona Ijutito: — Miluješ ga sada, a, kako si ga ostavio? — Kako? — uzbuni se pop. — Tako, znaš ti dobro — napravio si ga samo pola; da ne beše hodža, dobro bi ti bilo! — Žena prosta ispriča mužu sve kako je bilo, a on onda šta će, nema kuda, vidi da žena nije kriva, al se zarekne da se hodži osveti pošto-poto. Jedan dan digne se hodža sa svojom ženom u vinograd. Vidi to pop, ponese neke krpetine i suknjetine pa prekim putem otrči pre njih do vinograda, spusti se u potok, uvije oko sebe one krpe, navuče suknje, zavije glavu da mu se samo oči vide pa počne da stenje. Stigao hodža sa hodžinicom, prođu pored potoka i čuju da neko ječi. Pogledaju u potok, ima šta da vide: trudna žena, tek što se nije porodila. — Sadi, boga ti — kaže hodža ženi — te pomogni jadnici, vidiš da se muči. Ja ću idem na onaj breščić, da čekam. Javi mi kakvo je dete. — Ode on, a hođžinica side u potok i počne da otpasuje porodilji komad po komad. Pop stenje i jači, a hođžinica ga teši: — Ne boj se, polako, nije ništa, de još ovo da skinemo, de još ovo! . . . Smakne ona i donju suknju, a pop je obori, pritisne i nategne. — Muško, hodžo, muško! — razdere se [ ]

hođžinica što god može. — E, neka joj je živo! — usklikne veseo hodža pa izvadi pištolj i opali, pu! . . . Kad pop površi posao, izkoči iz potoka i vikne hodži: — Valah, komšija, kad si ti moju ženu jebao, niko nije ni video, al kad ja tvoju pojebah, ti si mi čak i šenlučio! 204 POP I KALAJDŽIJA U jednome selu bili komšije pop i kalajdžija. U kalajdžije bila žena lijepa, na koju se je popo poašičio, ali j o j se nije smio nikad javiti. Jednoga ljeta krene kalajdžija zanatom u svijet, a žena mu ostane trudna kod kuće. Vidi to popo pa će jednoga jutra upitat komšinicu: »Ode li ti kalajdžija u svijet?« »Ode«, odgovori smjerno kalajdžinica. »Ama meni se čini da si ti trudna pa mi se čini da ćeš prije roditi nego se on povrati!« »Hoću«, odgovori opet kalajdžinica. »Sramota! Obješenjak jedan, ostavio dijete nedograđeno pa će se roditi sakato bez ruku i nogu!« Prepade se kalajdžinica pa će stidno upitati popu: »Zaboga, oče, bi li se ikako moglo pomoći?« . . . »Bi«, odgovori pop »no dođi kad vidiš da ne ima popadije kod kuće pa ću ja dograditi!« Kalajdžinica bojeći se sramote da ne rodi sakato dijete, jedva je čekala da ugrabi zgodu da ode popi, da joj dijete dogradi i sramote je spase. Ta joj se zgoda brzo ukaza, jer i popo tražiše priliku te otpremi popadiju na nekoliko u rod, kako bi komodno mogao kalajdžinici dijete dograditi. I dogradio joj ga. Kada se je dijete rodilo, rodilo se je, dakako, potpuno razvijeno te se je kalajdžinica u svojoj naivnosti molila Bogu popi za zdravlje što joj^ je dijete dogradio i sramote je spasao. Kada je došao kalajdžija, osu žena na nj vatru: »Kakav si ti čovjek, da ostaviš dijete nedograđeno! Da ne bi pope [ ]

komšije te mi ga dogradi, oćah na veliku sramotu našu dijete sakato roditi!« Kalajdžija joj reče da šuti i da će se on već za to s popom razračunati. To je bilo i prošlo. Otišao pop rano u crkvu na Vaskrsenije. Poslije njega pošla i popadija te se njoj pridruži kalajdžija. Kako je crkva bila podaleko od sela, sjedu popadija i kalajdžija pod jedno drvo da malo počinu. Tu se popadiji zadrijema pa malo zaspa. Kalajdžija joj snimi ponajlak sa prsta dva prstena. Kada se ona probudi, opazi da ne ima prstenova pa ih stade tražiti, ali uzalud, ne ima ih pa ne ima! Kalajdžija će je nato upitati: »A gdje si držala ruke kad si spavala?« »U krilu medu nogama!« »Bogme će ti ih biti pička proždrla, jer je ona pohlepna na sreberne i zlatne stvari!« »A bi li se mogli kako izvaditi?« »Bi, kako ne bi?« odgovori kalajdžija pa ti joj ga lijepo dva puta žicnu i poturi joj svaki put po prsten. Kad popadija vide prstene, reći će kalajdžiji: »Imala sam jedan mali kotlić pa sam ga vazda među nogama držala kad bi kravu muzla. Toga mi je kotlića nestalo. No vidi da nije i njega proždrla!« Kalajdžija gurnu i treći put pa će joj: »Evo ga, evo sve krećem u dno, nego se presuvratio te sakreno povraz unutra pa ga sada ne mogu da prevrnem. No kaži popu, neće li on kako prevrnuti!« Kada su se iz crkve povratili to ostadoše pop i popadija sami, reći će mu popadija: »Kako se mi ogriješismo za onog siromaška što rekosmo na nj da je kotlić ukrao!« »A, zar si ga našla?!« upita u čudu pop. »Bogme jesam i da znaš de! Proždrla mi ga pička pa mi ga jutros kalajdžija vadio. Sve sam čula kako je u dno kucao, no se okrenuo povrazom unutra pa ga ne može izvaditi, nego mi reče, popo će to vještije!« Pa mu onda ispriča sve što se je među njom i kalajdžijom desilo. Pop joj zaprijeti da to nikom ne kazuje i ujede se za gubicu, a u sebi pomisli: »Zla kona zajma ne vraća!«

[ ]

205 DOCKAN KAZALA Bio neki star duhovnik, ali je bio zdrav i držeć čovek pa mu je u dokolici pored dobre hrane padalo i žensko na pamet. Jednog dana dode mu jedna vrlo lepa i vrlo mlada devojka. Htela bi nešto da kaže, ali je sramota. Čiča je pogleda, vide da je ne samo lepa, bela i rumena, nego i jedra, da joj snaga raspinje one tanke košulje, — Pa šta bi htela, kćeri moja? — upita je starac blago. — Htela bih nešto da vam se požalim, ali me sramota! — Kaži slobodno, curice — kaže. — Ja, kome bi kazala, ako ne meni? De reci šta ti se je dogodilo? Devojka se malo oslobodi pa poče: — Vi znate sina našeg komšije . . . —- A onog kršnog mladića? Znam, kako ne bih? — odgovori starac. — Pa šta ti je radio? — Učinio je vrlo rđavo sa mnom — reče devojka. — Pa de reci šta ti je učinio? — Sramota me je — odgovori devojka. Starcu sinu dobra misao kroz glavu. Priđe devojci i blago se smešeći pogladi joj po obraščićima i tiho je zapita: — Je li to uradio? — Još gore! — odgovori ona. Starac se maši rukom niže, još čak ispod malog trbuščića i osetiv toplinu njenog mladog lepog tela, oseti gde mu se razigra krv po žilama pa prošaputa još tiše: — Je li to? — Još gore! -— odgovori devojka takođe šapatom. Starac je polako prevali na svoju postelju i zagrte je. Kad joj sagleda lepe oble butine i oseti sveži mladalački miris njenoga tela, on oseti da mu se povrati snaga i jedva čujno prošaputa: [ 1 ]

— Je li to? — Još gore! — odgovori devojka. Starac se beše sasvim uspalio. Ovo je zgodna prilika, pomisli u sebi, da se i ja omrsim pa se namesti i površi posao. Kad se diže, on ljubeći lepo devojče upita je smešeći se: — Je li to uradio onaj tvoj obešenjak komšija? Devojka pokri oči rukama i što je god tiše mogla prošaputa: — Još gore! Duhovnik se trže iznenađen. — Pa šta još može gore biti? — upita je on. — Zarazio me! — odgovori devojka briznuv u plač. Starac huknu i počeša se iza uveta. — Pa što mi to pre ne reče, Bog te ubio! 206 SAM GA JE NAČEO Bio neki pop, kome đavo nije dao mira, kad god je opazio kakvu pozgodniju ženu ili devojku. Između devojaka koje je prevario, jedna se uskoro isprosi za jednoga krasnog momka, za kojega se pored sve njegove dobrote znalo da hoće poneki put da se osveti. Kad je verenik upitao devojku da mu iskreno kaže da li je nevina ili ne, ona mu prizna da ju je pop prevario, ali dodade da je sem popa niko više imao nije. Lako je pojmiti da je to mladiću bilo veoma nepravo i nije se čuditi što se rešio da se za to popu osveti. Na dan svadbe pozove, kao što je to vajkadašnji običaj, i popa na ručak, ali mesto da mu natoči u čašu vina, kao i ostalim gostima, on natera nevestu te se u nekom kutiću pomokri u čašu koja je bila nemenjena popu, pa je onako punu i mete preda nj. Pop misleći da to njemu iz počasti toče neko [185]

osobito vino, jedva je čekao da progutne koji zalogaj te da ga oproba. Kad je srknuo, on se namršti i upita mladoženju: — Kakvo ti je ovo vino? — To je vino, pope — odgovori mladoženja — iz onoga bureta što si ga ti načeo! Sad pop već uvide šta je, ali je bilo dockan. 207 KAD IDE PAPA U RIM Jedan katolički pop i popadija imađahu vrlo lepu jabuku pred kućom. Nu lopovi se behu navadili pa svaku noć kradu. Lepo dodu pa sve otresu, a pop ne oseti. On da bi uhvatio lopove, predloži popadiji da povežu mnoga zvonca mala na grane pa kad lopovi počnu da tresu, oni da ih osete. Tako i urade, povežu zvonca na grane, a lopovi dodu da tresu. Kad osetiše zveku zvonaca, oni pobegoše, a jabuke dole ostave nepokupljene. Pop i popadija dodu i onako gologuzasti počnu kupiti jabuke po zemlji, a popadija kako je napunila krila od košulje a sagla se, ispala joj ona muka na guzovima pa popu dođe zgodno te je pipne rukom i zapita je: »Šta ti je to, što ti je ispalo?« Popadija odgovori: »Pa to mi je, pope, Rim!« A on ga beše udrvio, a ona ga zapita: »A šta je tebi to, pope, što ti se udrvilo?« »To mi je papa!« A ona odgovori: »Pa, pope, dede neka papa ode u Rim, kada je tako strašan!« A pop odgovori: »Pa ajd, neka ide u Rim!« pa potera popadiji pozadi. Ali jedan od lopova bio je ostao na jabuki pa kad vide gde se pop i popadija jebu, on poče da trese jabuke govoreći: »Ajd, kad ide papa u Rim, neka mu sva. zvona zvone!« On otpoče da trese, a pop i popadija poplaše se pa pobegnu. Ovaj se skine te pobere jabuke.

[ ]

208 BROJ SEDAM Vrlo je nezgodno pred dobrim poznanicima spomenuti broj s e d a m , jer će obično u šali dodati ko: »na kurac« (tj. sedam) ili kako je to već svuda poznata šala: »dobro, dobro!« ili: »na zdravlje!« ili: »ako! ako!« -— Zato, ko hoće da izbegne tu nepriliku, kazuje mesto s e d a m — s e d a š , da time on natovari koga brzopleta, koji bi hteo da dodaje; ili po varošima kažu nemačko ime z i b e n e. Jedno je vreme medu velikoškolcima tolko to ušlo u modu da niko nije ni govorio srpsko ime broju, nego svi nemačko. Kad je tako predsednik jednog društva velikoškolskoga bio na audijenciji kod kralja Milana, zapita ga ovaj koliko godina postoji već društvo njihovo, a on mu odgovori: »Zibene, Vaše Veličanstvo!« 209 PITANJE — počeo — — —

Kad bi te neko uhvatio, vezao ti ruke pa da te jebe u guzicu, šta bi ti uradio? Ja bih ga molio da me pusti! Znam, al on ne pušta . . . Onda bih ga zamolio da opljune, da ide lakše.

210 ZAŠTO SE NE JEBE DUPE, NO PIZDA? Postoji pričanje da je najpre dupe bilo namenjeno za jebanje. Otuda i poslovica: d u p e je k u r c u k a l u p . Pa je posle pizda, vele, umolila Gospoda da taj posao njoj dodeli. Tako je i bilo i dupe se često ljuti na tu odluku. Odatle prdež pri jebanju. A da bi ga Gospod koliko-toliko zadovoljio, rekao je da i ono oseti ponekad šta je kurac, kad se omakne te ne pogodi u pičku. [ ]

211 KRALJEVIĆ MARKO BEZ LEKA Oboleo grdno Kraljević Marko. Uzalud ide od hećima do hećima, nigde leka. Ne pomaže ni rumenika krčmarice Janje. Ovako bolnom prebolnom pade mu na pamet posestrima vila. Osedla Šarca pa u planinu. Dozva vilu i kaza joj kako boluje i kako mu bolji nigde leka nema. »Pa to je lako, pobratime«, reče mu vila, »treba samo da se napiješ vode iz ruku nejebena Turčina i bolest će otići od tebe kao rukom odneta!« Zahvali se Marko posestrimi na savetu pa ode tražiti po turskoj carevini nejebena Turčina. Pitaj jednog, pitaj drugog, svaki obara oči i odgovara da mu toga leka dati ne može. Uzalud je Marko na svojemu Šarcu obigrao celu carevinu, nijedan se Turčin ne nade koji bi mogao reći da nije bio jeben. Najzad se Marko u nevolji priseti da ide samom padiši, nadajući se da će tu za izvesno biti za nj leka. Dođe i do sultana i kaza mu svoje jade pa ga zamoli da mu dopusti da se napi je vode iz njegovih ruku. »Možeš, Marko«, odgovori padiša, »ali sumnjam, da će biti kakve vajde, jer ko zna šta ti je i sa mnom u mladosti bilo!« »Ej!« uzdahnu Marko, lupnuv se očajno u grudi, »teško Marku u jebenu carstvu!« 212 TURSKI OBIČAJ Dođe jedan stranac Evropejac u Turskoj u kupleraj pa ne znajući turski običaj, zapita kuplera šta staje jedan mrdac, da ide kod bule. Turčin mu odgovori: »Ne znam, kako hoćeš, brate. Ako hoćeš sa jednim gustom, košta dve lire, a ako hoćeš sa dva gusta, košta jedna lira, pa biraj što ti je drago!« Stranac videći da je jevtinije sa dva gusta, pa pristane na to i ode u sobu kod bule. Nu tamo on otpoče da bulu jebe, a njega Turčin za kukove pa u [ ]

dupe. Stranac stade da dreči. Nu ovaj mu reče da je tako platio sa dva gusta. » E j more, ej, oćeš i sapreda i saostrag gust. Kad činiš ti nekome gust, činiš i sebi pa činim i tebi pozadi!« 213 KAKO JE AGA STRADAO Dopao se agi njegov komšija Era. Nije druge, baš namisli aga Eru da izjebe, kako već u Turaka običaj, ali samo ne bijaše zgode. Ne lezi vraže, jedanput se deseć aga u bostanu opazio kako se Era na plot naperio da sere. Aga pomisli: »Eto prilike!« pa se došulja do Ere, izvadi kurčinu, prihvati Eru, privuče ga k sebi bližje te mu htjede da zamandali makar i u posranu guzicu. Era se stade otimati i drečati ko jarac. To čula jedna agina bula. Dotrča u bostan pa kad ugleda što joj lipi aga hoće, skoči tamo do njega pa lupi po rukama i po kurcu. Aga, ne mogavši učiniti što je nakanio, pusti Eru pa u svojoj vatri napetom kurčinom skoči na bulu te joj zavarvari sve do muda. Videć Era zgodu pa da se osveti agi, koga je bula objeručke držala, priskoči do njega, raspori mu tur pa mu zaćera kuru u guzicu. Aga je bio već gotov, nu Era ga prikvačio ko žabac žabu pa ne pušća dok ne bude i on gotov. A kada je svršio i agu pustio, upitaće ga smeten aga: »Ama bolan, sad mi reci da tko je bio od nas troje jeben?« Odvrati mu Era: »Bula bijaše prcana, a onaj koji je imao kurac u guzici, da je jeben!« Aga nato: »Pravo reče, jer kako si mi zaturio, nisam guzicom niti micati mogao!« 214 JEBIGUZAČKO NASILJE Išao neki čovek kroz planinu pa usred najgušće šume nade čoveka gola, naga, privezana uz drvo. [ ]

— Šta ti tu radiš? — upita ga. — Eh, šta radim! — Ne dao Bog nikome ovo. Napadoše me neki ljudi, svukoše me gola, privezaše uz drvo pa se izredaše sva četvorica na meni! — Pa što se nisi branio? — A čime da se branim? — Pa rukama! — Kako ću, kad su mi ruke privezane uz drvo pa ne mogu da maknem njima! — Što se nisi branio nogama? — I noge su mi vezane, ne mogu ni njima! — Pa zar nisi mogao nikako da se braniš? — Ama razumi čoveče, ne mogu ni da se mrdnem, a kamoli da se branim! —- E — reče onaj što je došao — kad ne možeš da se braniš, hajd da te i ja jebem! 215 TROJICA PREGAZILI REKU Htela trojica da pregaze reku pa bojeći se da se ne udave pojedince prelazeći, goli se svuku, uprte svoje stvari na leđa pa se uhvate jedan drugoga pozada pa u vodi zabije drugi prvome a treći drugome. Gledao ih čovek sa obale pa će ih upitati: »Kako vam je bre?« Onaj što je bio napred vikne: »Jaoj, do Boga!« Drugi će reći: »Nit što gubim, nit što dobijam!« a treći: »Ja bih ovako mogao do Carigrada!«

smeti da se s takvim još čovekom nadmeće? A ne pošlje li, zna šta ga čeka od Turaka. Najposlem objavi po svojem kraju, ko hoće da se javi sam da ide, neka to učini za tri dana. Prođe jedan dan, ništa; prođe drugi, ništa. Treći dan već misli vladika neće niko da se javi, a eto ti nekoga kaluđera, s kim su svi terali podsmeh, hoće da ide on. Ne bude milo vladici, ali nema kud, blagoslovi ga i on otide. Kad stigne u Stambol, javi se caru, dođe i derviš i otpočne mudrovanje. Derviš ćuteći opiše krug, a kaluđer ga šakom opet ćuteći preseče na pola. Onda derviš digne ruku i promrda malo prstima, a kaluđer na to ukruti svoj kažiprst ozdo naviše i — svrši se nadmudrivanje. Naredi car te iziđe kaluđer pa pita derviša: •— Boga ti, zna li nešto đaurin? — Učen čovek — odgovori mu derviš — mnogo učen. Ja mu kažem zemlja je okrugla, a on meni: jest, ali je pola zemlja, a pola voda. Onda ja njemu kažem: o z g o kiša pada, a on meni ali o z d o trava raste. Učen čovek, badava! Onda car otpusti derviša, a zovne kaluđera. — Kako ti se čini ovaj moj derviš? — pita ga. -— Svet mnogo priča za njega, zna li nešto? — Akmak, budala, čestiti care! — odgovori kaluđer. Car se zaprepasti: — Kako to?! — Eto kako: kaže on meni, ima jednu gibanicu, a ja mu kažem: da podelimo! Onda on meni: da se posere na moj deo, a ja njemu da mi se posere na kurac! Akmak budala!

216 KALUĐER NADMUDRIO DERVIŠA

217 NASTRADIN-ODŽA PLATIO DUG

U Stambolu bio neki derviš, učen da mu para nije bilo pa je čikao svakog da se s njim nadmudruje. Jedan dan poruči tur ski car srpskom vladici da pošlje popa ili kaluđera da se s dervišem nadmudruje, ne pošlje li za tri dana, neka se dobru ne nada. Nađe se vladika u čudu, derviš bio nadaleko znan, ko će

Isti onaj Nastradin-odža, o čijim se šalama i obešenjaklucima tako mnogo priča, dugovao jednome bogatom Turčinu prilično novaca pa nikako da ih vrati. Mada se Turčinu već dosadilo čekati, pretrpio bi se i još za neko vreme, da Nastradin-odža nije imao lepu ćerku, divnu Zulejku, na koju

[ ]

[ ]

je bogati Turčin bio već bacio oko i uveliko razmišljao kako bi je se dočepao. Najzad mu dode na pamet dobra misao. Reši se da ponudi odžu da mu odža da ćerku, da bude drugarica njegovim ćerima i da pomaže u kući za neko vreme te tako da odradi očev dug. A mislio je kad već Zulejka bude u njegovoj kući i danju i noću, da će se ukazati prilika kad će moći biti s njome nasamo i učiniti što je tako žudno želio. Učinilo mu se da je najpametnije da lepim rečima pridobije najpre za svoj predlog ženu Nastradin-odžinu pa će ženska strana lako privoleti i odžu da tako učini. Ode on kod Nastradin-odžinice i kaže joj kako mu odža duguje poveliku svotu novca, kako neće nikako da plati i kako će on morati otići zbog toga kadiji na davu. Već bi kudikamo bolje bilo, produži on, da vi date meni vašu Zulejku, da bude s mojim ćerima i da pomalo pomaže u kući pa kad prođe godina, nek se vrati, a on duga više neće tražiti od odže. Dalje uveravaše Turčin odžinicu da će njenoj Zulejci biti dobro u njegovoj kući, da je on ni po rani ni po odelu neće odv(a)jati od svojih kćeri i da će kod njega mnogo bolje živiti neko i kod svoje kuće. Nastradin-odžinica znajući da je Turčin ženjen i da ima i sam tri odrasle kćeri, nije ni slutila kud on smera svojim predlogom, već sirotica, znajući da je dug hrdav drug i da ga Nastradin-odža nikad neće platiti ako se ostavi na njegovu volju, pristane da govori mužu o tome i da ga privoli na to, kako im ne bi kadija visio kao sablja za vratom. Čim je Nastradin došao kući, žena mu poče kazivati šta je Turčin govorio i saletati ga da na svaki način dopusti da njihova Zulejka ode u Turčinovu kuću i da svojom službom odradi njegov dug. Nastradin je samo ćutaO dok je njegova žena govorila i slušajući razmišljao. Odmah se je dosetio šta smera Turčin i ubrzo [ 1 ]

sklopi plan kako da se osveti Turčinu i za samu tu nameru. Kaže on ženi da ona poruči Turčinu da je on primio njegovu ponudu i da će mu poslati još večeras Zulejku. Turčin se neizmerno obradovao kad je dobio tako povoljnu poruku i žudno je očekivao čas kad će ugledati divnu Zulejku u svojoj kući. Međutim Nastradin-odža ode kod berberina te mu obrije i brkove i bradu, vrati se kući, nabeli se, nabakami se, mete surmu na obrve a na glavu lažnu kosu, obuče se u odelo svoje kćeri, zavesi se i na svoje veliko zadovoljstvo vide da je postigao što želeo, a to je da tako doteran i nagizdan liči na svoju ćer. A to je utoliko prirodnije lakše bilo što je on kao njen otac imao iste take oči i isti izraz lica kao i ona, i ako je i bilo kakovih razlika, njih su skrivale feredže i veo. Kad je tako nalickan došao u sumrak u Turčinovu kuću, bio je veoma dobro dočekan i niko nije mogao ni posumnjati da to nije glavom sama Zulejka, lepa ćerka Nastradin-odžina. Kad je bilo da se leže, ćeri Turčinove, sve tri dozrele, a sve tri lepe i zgodne skupe oca i mater svoju da im dopusti da Nastradin-hodžina Zulejka spava sa njima, računeći da će ona znati dosta priča iz života Nastradinova i da će uz njeno pričanje prijatno provesti veče i slatko pospati. Mati njihova nije imala ništa protiv toga, a«.i otac je hteo da što bolje prikrije svoju želju da bude sa Zulejkom nasamo te i on drage volje odobri. Kad su devojke polegale sa »Zulejkom«, počne ona da im priča o svome ocu. Ona je pričala tako lepo i tako zanimljivo da su devojke smatrale za sreću što je Zulejka došla u njihovu kuću. Najzad im »Zulejka« poče pričati i take stvari koje su uspaljivale devojačku bujnu maštu i budile dotle uspavanu njihovu pohotu. Razume se da je to đevojkama još

[193]

više godilo nego priče o Nastradin-odži, ma kako ds su ove bile zanimljive. Kad je »Zulejka« već primetila da se devojke počeše protezati i međusobno pipati po mestima koja još nije bila dotakla čovečja ruka, ona im u poverenju saopšti kako je jedne noći prisluškivala gde je njen otac pričao njenoj majci da ima jedno sredstvo, kojim svaka devojka može da ima polna uživanja a da ne zebe da će je dragan odati ili da će ostati u drugom stanju. To je bilo baš ono što su devojke odavno i želele, a naročito u ovome trenutku kada su ih nestašne Zulejkine priče dovele u krajnje razdraženje. Okupiše Zulejku da im kaže kakvo je to sredstvo. Ona se najzad skloni da kaže i da ga sa svakom od njih oproba. Priđe prvo najstarijoj pa jednom četkicom, koju je imala pri sebi, poče da joj češka tajni ud. Devojka je osećala neizmernu milinu iz koje pade u zanos. Tu priliku upotrebi Zulejka, to jest Nastradin, te j o j namesti pravi muški alat i svrši onako kao što se to obično radi i devojka srećna i presrećna klonu malaksala, da ustupi mesto drugoj sestri, koja doživi istu sudbu. Tako je naposletku prošla i treća i najmlađa kći Turčinova, dok najzad zamorene i zadovoljene ne pospaše sve redom. Kad su sutra poustajale, primeti mati devojačka a žena Turčinova čudnu iznurenost na njihovim licima i grdne modre koturove ispod očiju. Odmah sasumnja da nisu čista posla te preduze strogo ispitivati sve tri ćeri. One najzad u plaču priznadoše da im je Zulejka kazala za jedno nevino sredstvo kojim se uživa kao i u obljubi i da su sve tri pokušale to sredstvo. Kao pametna žena, Turkinja je odmah prozrela celu stvar. Uvidela je da je njen muž hteo da dovede Zulejku samo zato u kuću da bi imao prilike da je obljubi. Uvidela je sem toga da je Nastradin-odža, za koga se znalo da je bio neobično bistar i dosetljiv čovek, odmah prozreo nameru njenoga muža i rešio [ ]

se da mu se osveti pa se obukao- u žensko odelo, doterao se i nabelio da bi obmanuo Turčina i da je uspeo da još te prve noći osramoti njihove tri kćeri. Ono što je bilo, nije se dalo više izlečiti. Njoj naposletku nije toliko bio kriv Nastradin-odža. On je hteo da kazni gadnu nameru Turčinovu, što mu se kao roditelju nije moglo zameriti, i uspeo je. Ali je njoj najteže bilo što njen muž da traži drugu pored nje, kad je ona još lepa i zdrava. Trebalo je sad ona da mu se osveti. A to je sad bilo najlakše učiniti. Treba samo da izjavi da želi da sledeće noći Zulejka s njom spava, pa će se Nastradin-odža pobrinuti da i ona provede prijatno noć, isto kao i njene ćeri. Uveče reče ona mužu da je Zulejka pričala vazdan lepih priča njihovim ćerima o svome ocu pa je rada da i njoj priča. Turčin misleći u sebi da će skorim i na njega doći red, pristane. Ne treba uveravati da se i Turčinova žena provela divno pored Zulejke, koja j o j je pričala tako zanimljive priče da cele noći nije oka sklopila. Najzad trećeg dana pomisli Turčin da je već vreme da i on ostane malo nasamo sa Zulejkom, i stoga odmah čim su poustajali naredi da se mesi pita i da se spreme jestiva pa da idu na teferić van varoši gde će ceo dan provesti. Da ne bi kuća ostala pusta, on naredi Zulejki da ostane kod kuće, a on sa ženom i ćerima ode na teferić. Ali tek što su se oni tamo bili razazurili, kad se on — po ranije smišljenom planu — seti da je duvankesu zaboravio kod kuće. Za Turčina nema provođenja bez duvana i stoga se ni žena ni ćeri mu ni najmanje ne začudiše kad on zape da se vrati čak u varoš po duvan. Kad je stigao svojoj kući, zalupa alkom na vratima i uskoro se na jedno prozorče na zidu — kao što se obično grade na turskim kućama — začu glas Zulejkin. — Ko je to? — upita ona. — Ja sam — odgovori on — tvoj gazda! [ ]

— Moj je gazda otišao na teferić! Ti ne možeš biti moj gazda. Nego kaži ko si? — Ama nemoj biti luda, ja sam tvoj gazda. Zaboravio sam duvan pa sam došao da ga uzmem. Nego me pusti unutra, da ne čekam toliko! — Ne mogu te puštati dok ne vidim ko si. Proturi glavu kroz ovo prozorče pa ako si moj gazda, ja ću ti otvoriti! Turčin nije imao kud, već proturi glavu kroz prozorče, ali u istom trenutku Nastradin-odža natače mu na vrat ranije spremljenu rogu, tako da se Turčin nije mogao mrdnuti niti mogao izvući glave iz prozorčeta. Uzalud je on molio i preklinjao Nastradin-odžu, jer sad mu je već bilo jasno da je to on, sve su molbe bile bez uspeha. Čak je odricao da neće vratiti od odže taj nesretni dug, ali odža osta neumoljiv. On je hteo da do kraja izvede svoju osvetu. Odža otvori vrata, iziđe napolje i kad se uveri da je sokak pust i da ga niko neće videti, on smače Turčinu dimije i kako je Turčin već bio pognut napred, on mu ga namesti i učini mu istu uslugu koju je učinio i njegovim ćerima i njegovoj ženi. Kad je površio posla, on uđe opet u kuću, zaključa vrata, nađe gazdin duvan, dade mu ga i skide mu s vrata rogu. Turčin jeben i zlovoljan, skoro razglavljen odgeguca na teferić. Prošla ga beše sva volja za provođenjem. Kako beše već vreme ručku, posedaše da jedu. Svi su jeli ćuteći. Videli su da je domaćin nešto karli pa nisu hteli da ga ljute. Dode red i na pitu. Domaćica podeli pitu na pet komada, svima po jedan komad. Tek će najmlađa ti reći. — Ja sam sita. Moje parče pite nek jede Zulejka. — I moje parče! — I moje! — uzvikaše obe j o j starije sestre skoro u jedan mah. —- Pa vala, ni ja nisam baš gladna. Neka Zulejci [ 1 ]

i moje parče, nek se sirotica najede, Ko zna da li je u svojoj kući bila kadgod sita! Turčin mrgodno pogleda u sve tri svoje ćeri pa u svoju ženu, pa srdito oturi od sebe tepsiju s pitom i reče gnjevno. — Evo mu i moje parče! Jebo je i mene, nije samo vas! 218 KAŽEM JA IGUMANU, BIĆE BRUKE . . . Jedan pomladi kaluđer u jednom manastiru oseti se jednog dana nešto nelagodan i poboji se da će ga savladati kakva boljka. Seti se da mu je jedan njegov prijatelj, lekar iz obližnje varoši, kazao jednom prilikom da mu odmah pošalje mokraću svoju na pregled, čim oseti da mu nije dobro. Reši se da tako i učini i kaže kuvarici manastirskoj, koja je u isto vreme spremala i ćelije manastirske, da ne izručuje mokrću iz njegovog noćnog suda. Ko zna šta je kuvarica radila one noći te je bila veoma neraspoložena i tako zaboravila nalog kaluđerov, već prosula mokraću. U zlo doba se seti da je trebala da je sačuva i da će biti grđena što to nije učinila pa se doseti te se sama pomokri u kaluđerov noćni sud da bi izbegla grdnju. Kad je kaluđer svršio svoj posao u manastiru, uzme jedno staklence, napuni ga iz svog noćnog suda i u punom uverenju da je mokraća njegova, pošlje po manastirskoj sluzi staklence s mokraćom doktoru u varoš, da je ovaj pregleda i da kaže kakva je bolest. Posle jedno dva sahata vrati se sluga i donese jednu cedulju od doktora pa je preda kaluđeru. Kaluđer pogleda cedulju i jeza ga obuzme. Na cedulji je bilo napisano doktorovom rukom: »Trudnoća!« — Ej, teško meni, sinjem kukavcu! — huknu kaluđer — eto šta sam dočekao! Ama lepo kažem [197]

igumanu, mani se ćorava posla, biće bruke! a on veli »neće!« Eto kako neće! 219 SLUŽI ZA STARO Mlad jedan seljak, zdrav kao dren a odrpan, da ga psi nemaju za šta prihvatiti, pogodi se u jednoga čoveka da ga služi, ali ajluka da mu ne daje, već da ga služi za staro, na primer, za staro odelo gazdino, kapu, obuću itd. Čovek taj imao vrlo mladu i lepu ženu. Jedno veče dođe strahota pijan kući i počne je saletati. Žena videći ga onako pijana, okrete mu leda viknuv: — Odmakni, bekrijo, od mene! — Okreni se ili ću sad probati novu rupu! — reče pijanac. Kad to ču, momak iz druge sobe uzviknu: — A meni staru! Znaš, gazda, da smo se pogodili da služim za staro! 220 UKRADEN TIGANJ — Znaš li da mi je onomad lopov ukrao tiganj pa ga sakrio pod kapu i tako prošao ulicom i niko nije primetio tiganj pod kapom? — To nije moguće, šta je radio s drškom? Ona se morala videti. — Dršku je zavukao tebi u dupe! 221 OPORUKA Bila dva prijatelja, koja su celoga veka lepo živela i kao dobri prijatelji dopuštali jedan drugome najmasnijih šala. Jednome od njih dođe samrtni čas pa će ga posetiti prijatelj i zapitati ga da li ima što da naruči, »jer ljudi smo, dušu nosimo, ko zna što može [ ]

biti a eto bolestan si« itd. Tada će smrtno bolesni prijatelj reći: »E pa kad hoćeš baš da mi izvršiš pošlednju želju, jer mi se evo približio samrtni čas, molim te da točno izvršiš što ću ti u amanet ostaviti!« »Hoću, prijatelju, ako tebi neću, pa kome ću?« »Znaš, prijatelju, kad sam bio mlad, pogodim se s jednim drugom da on mene jebe dvaput i ja njega dvaput. Pa ja njega odjebah dvaput, a on mene samo jedanput, pa sam mu ostao dužan jedno jebanje. Molim te da ga nadeš pa neka te odjebe jedanput umesto mene, da taj dug ne nosim na onaj svet. Bojim se, biće greh!« Smejaše se prijatelj slatkoj šali od prijatelja, koji i na samrtnu času ostade doslcdan svojim šalama. 222 NAVODADŽIJA Jedan čovek pozove nekoga drugoga, koji je volio uvek da bude provodadžija, pa mu rekne: »Molim te, hoćeš li da mi budeš navodadžija za tu i tu devojku?« »Hoću!« odgovori navodadžija. ^Dobro, aii pod uslovom!« »Može i pod uslovom, da čujem?« »Ti ćeš otići devojci pa ćeš je pitati hoće li poći za mene; ako rekne da hoće, ti je uhvati pa je odjebi jedanput za moj račun pa dođi da mi kažeš kako se jebe, jer mi to valja znati!« »Hoću!«1 reče radosno provodadžija gotov da pođe. »Stani, nije to sve. Kad meni ispričaš kako se ona jebe, onda ću ja jebati tebe pa da odeš da ispričaš njoj kako ja jebem, jer i ona treba da zna kakav sam ja jebac!« 223 PRIČA KAKO SE JE ONA RASPIČILA Išo čovjek i žena pa nađu jednog gdje jebe kobilu. Onaj čovjek ga zapita: »Šta to radiš, šta bolan?« a on mu odgovori: »Ne pitaj; raspičila mi se kobila pa spičavam.« Oni stanu pa gledaju, a on kad [ ]

je izvuko, begeniše mu žena pusat i odu dalje. Nisu daleko išli, a ona pane i zapomaže da ne more dalje. Čovjek ju zapita što joj je, a ona mu reče da se je i ona ko i ona kobila raspičila pa da trči po onoga čovjeka da i nju spiči. On šta će, poteče i nađe onoga čovjeka pa ga okupi moliti da ide i njegovu ženu spičiti, jer se je, veli, raspičila i pala pa ne more dalje. On dođe k njoj, povali ženu i pritisne jabavati, a ona otatali prditi. On poviče: »Stisni, stisni, da spičim!« i tako svrši. Dok je on jebavo onaj je sve oko njega oblazio pa će mu reći: »Na moju dušu, što je nevješt, bi reko da jebeš, a ja ti ne velju, ne daj Bože!« 224 BOLJI CIGANIN Video Ciganin jednom kako jedan mlad ribar jebe jednu slabu ženu te se sav oznojio pri tom, pa će povikati čudeći se: — Sram te bilo, momče, znojiš se dok odjebeš jednu slabu ženu, a ja jebem četiri kobile najedanput pa se ne oznoji! 225 TURČIN I MAGARICA Bio Turčin u Ljubinju i hranio magaricu pa joj rekao: Moja kenjice, moja sestrice, da mi umiješ oprati čamašir i sukati piti', ne bih se nikada s boljom oženio! 226 PRIČA KAKO JE ČOVJEK JEBO MEDVIDICU I ONA OTRBLAVILA I RODILA DVOJKE Jedan čovjek majstor lupača prakljača ode u planinu sjeći lupače. U jednoj dolači sagnuo se on [ 2 ]

pa sječe, a najednom dođe k njemu medvedica dvizica. On se prepane, ispane mu bradva iz ruke, ona stane oko njega mumljati i drešiti mu gaće, pa se izvali, digne noge uvis i zapovjedi mu da je mora jebati, jer da će ga svega istrgati, ako to ne učini. On, šta će, priklekne i zaprdi medvedici. Kad je svršio, ona skoči, stane oko njega igrati i radovati se, pa ode u šumu, valjda da mu nešto donese, a on brže-bolje pograbi gaće u ruku, a pritisne kapu, pa bježi niz planinu kući. Kad se medvedica povratila i đonila meda, ne nade onđe više onoga čovjeka, ali nađe njegovu bradvu, koju je on u stranu ostavio. Ona uzme bradvu sobom. Dan po dan i ona zatrbutavi te porodi dvojke: muško i žensko, muško bude kao čeljade, a žensko kao medveče. Ona ih je hranila i dojila, pa kada su već narasli, reče jednom ono njezino muško dijete svojoj materi: »Mama, kaži ti meni gdje je moj otac?« Onda ona uzme onu bradvu i dade mu govoreći: »Na ti ovu bradvu pa hajde u to i to mjesto, a sve nosaj bradvu u ruci, pa tko ti reče: ovo je moja bradva, to je tvoj otac, jer on je-tebe u meni napravio, kad je lupače u planini sjeko!« On ode pa hodaj danas, hodaj sjutra, dok jednom uzme jedan čovjek onu bradvu od njega, pa okreni, pa obrni i reče: »Otkuda tebi moja bradva?« A on odmah prione za njega: »Tvoja i jest, ti si moj otac.« »Nisam«, »Jesi« i tako dođe stvar do suda i on sve pred sudom pripovidi: kako je njemu njegova mati kazivala da ju je jedan čovjek što je u šumi lupače sjeko jebo i njega i sestru mu napravio, pa onda pobjegao, a bradvu istu tu, koju je on pozno, onđe ostavio. Sud osudi da ga on mora priznati za zakonitog sina i sebi u kuću primiti, te mu nađenu ime: Medjedović. Zatim neko vrijeme ode on u polje i nađe 300 plugova gdje oru. On se stane sa oračima kladiti da će on svih trista crtala i lemeša strpati u jednu veliku vreću, zametnuti se njome i pobjeći, da ga oni neće [201]

moći stići. Onda oni skinu svih 300 gvožđa sa pluga i strpaju u jednu vreću. On se zametne pa bježi i uteče im pa dode jednom kovaču i reče mu da mu skuje od ono svi 300 gvožda jedan topuz i on mu skuje. Međutim nestane u cara 9 sestara, svaku noć po jedne. Car proglasi da će još jednu, najmlađu kćer i tri tovara dukata dati onome tko mu kćer sačuva i kaže gdje su mu onih devet sestara. Onda se Medjedović prijavi da će on čuvati carevu desetu kćer i dođe k njoj na konak. Car ga zatvori u odaju sa kćeri, on legne s njome, zagrli ju, ali u prvi san dođe u odaju aršin-brade-pedalj-ćose na orozu jašući i reče mu: »Zar si ti došo da čuvaš carsku kćer?« a oroz odmah skoči na njega i stane ga pandžama grepsti. On skoči, popane svoju topuzinu pa udri aršin-brade-pedalj-ćose i svega ga stuče i izbaci napolje, uzme jedan gvozden klin pa topuzom rascijepi jedan jablan pred carskim dvorom, provuče aršin-brade kroz one ciplje, izbije klin, pa mu drvo stisne bradu, a oroz ode na jablan. Onda on reče aršin-bradi-pedalj-ćose: »Ti čekaj do sjutra tu, a ja odoh spavati« pa se vrati u odaju i legne sa curom spavati, i kad je sjutradan usto, ali nema niti cure, niti aršin-brade-pedalj ćose, istrgo jablan iz zemlje i odvuko za sobom. On reče caru: »Idem ja njega tražiti«, i ode. Nađe jednu rupu u zemlji, iz nje vire žile od jablana, a vršika dolje u nju okrenuta. Onda se vrati k caru pa mu rekne da za tri godine skuje jedan gvozdeni lanac a na njega gvozden sepet, pa da će on u sepet sjesti, a ljudi da ga na lancu kroz onu rupu spuste, pa će mu on kćeri na onome svijetu naći i amo dobaviti. Car učini tako. Tri su mu kovača tri godine lanac kovala, pomisli koliko je mogao biti dug, i na njemu sepet od gvožđa. On sjedne u sepet s ovim topuzom i ponese hrane što mu more biti, pa ga ljudi spuste u onu rupu, a on im je reko kada on zadrma, neka ga vuku. Kad je došo na oni svijet, stane tražiti kćeri carske. Dode u jedne krasne dvore, kad ono careva najstarija kći za [ ]

zlatnim stanom sjedi i zlatan bez tka. On kaže da je njega car po nju pošlo da odmah s njime ide. Ona odmah pođe, on ju metne u sepet, zadrma lancem, oni je odvuku gore; on nađe i drugu, treću i svih devet kćeri i pošalje caru gori, ali najmlađe nigdje naći ne more. Ode daleko i u jednim dvorima svim od zlata nađe u jednoj odaji najmlađu carevu kćer, onoga aršin-brade-pedalj-ćose i oroza. On mu reče: »Zar si tu?« pa potegne topuzinu, pa udari aršin-brade-pedalj-ćose u glavu i razbije mu glavu. On pane, a ovaj ga umlati posve. Onda udri onoga njegova oroza, dok ga ne ubi, pa uzme curu za ruku pa dovede i metne je u sepet. Zadrma lancem, a oni povuku i izvuku i najmlađu carsku kćer. Onima od radosti omakne se i sepet i lanac i pane u jamu. Kad to vidi Medvjedović, prepane se, ali sjeti se da mu je rekla carska kći najmlađa ako mu do nevolje dode, da iz brade onoga aršin-brade-pedalj-ćose iščupa dvije dlake, jednu bijelu, a jednu crnu, pa da će mu doći dva ovna, jedan bijel a jedan crn, on neka uzjaše na bijelog ovna, pa će ga iznijeti na onaj svijet. On tako uradi. Dođu dva ovna, on uzjaše na bijeloga, onda se oni pobiju, pa kako su se zatrčali i jedan drugog u glavu udario, on sa bijelog na crnog ovna skoči, ovan bježi i odnese ga u mračni vilajet i ostavi kod dvaju jablana. On ne smjedne ostati na zemlji, ispenje se na jablan, kada on, ali na jablanu jedno gnijezdo kolik guvno i u njemu dva mlada tića, svaki golem kolik najveći vo, a uz drugi jablan plazi guja kolik najveća stožina, debela ko hrast i hoće tiće da pojede. Njemu bude žao, potegne topuzom i ubije onu guju. Kad eto ti jedne velike ptice i odmah poleti da Medvjedovića zgrabi, ali oni tići zaviču: »Nemoj ga, draga mama, on je nama život spasao. Vidiš dolje pod jablanom koliku je aždaju ubio!« Ptica ga zapita šta traži da mu dade, a on reče: »Ja ništa drugo neću, nego me iznesi na onaj svijet.« Ona reče: » A j d e sjedi na mene!« On sjede, a ona vrkne i iznese ga na ovaj svijet blizu [ ]

carskog dvora. On dođe caru, car mu napravi dvore ukraj svojih, a bolje od svojih i da mu najmlađu kćer za ženu. Ako je živ i sad je jebuca, jer nije šala carski zet biti. 227 ČUDOTVORNA T R A V A Voleo se momak sa devojkom, a nisu mogli da se uzmu. Ona bila bogata, a on puki siromašak. Isprosi se ona za prvoga momka u selu, urede kad će da bude svadba pa pozovu i svatove, a med njima i onoga siromaška. Njemu bilo mnogo teško i od žalosti nije znao šta će da radi, niti je mogao da jede ni da spava, venuo s dana na dan i ostao kao senka. Sažali se na nj jedna baba, vešta vračara, pa ga zapita šta mu je. On joj ispovedi sve po redu. — Ne boj se — rekne mu ona kad je sve čula — otiđi i ti na svadbu, kad te zvali, a ja ću da ti pomognem, koliko umem i znam! — Onda potraži i da mu neku travu: -— Uzmi — kaže — ovu travu. Što god kroz nju prvi put progledaš, mora da ostane odmah onako kako je bilo u taj čas, dokle god ga ti po drugi put kroz tu istu travu ne progledaš. Kad bude taj dan uveče, gledaj dobro gde će da legne mladoženja s mladom. Prikradi se nekako te ih progledaj kad počnu da se jebu, oni će da se sastave i neće niko moći da ih rastavi. Ti ništa ne čini dokle ti ne obećaju mladu nevestu, a posle samo progledaj kroz travu još jedanput pa će da se odvoje. Uzme siromašak travu pa kad bilo vreme, otide na svadbu. Prođe veselje, smrklo se, večeraju, izvedu mladence. Dovuče se siromašak do neke rupice kroz koju se videlo u sobu pa kad mladoženja digo mladi noge i taman počeo, progleda ih kroz travu i oni se odmah sastave jedno s drugim pa ni da mrdnu! Mučili se da se rastave, mučili, aja, ne može nikako. Ujutru čekala svekrva da joj se digne snaha, [ 4 ]

snahe nema. Uiđe u sobu gde su spavali, ima šta i da vidi! Priđe da ih rastavi, siromašak progleda i nju kroz travu, zalepi se i ona. Dođu zaove da otrgnu bar svoju mater, on progleda kroz travu — sastave se i one! Digne se po kući govor, čuđenje, vajkanje, uplaše se da nisu neke čini, neki namet te potraže da ide neko popu, da on dođe i očita molitvu. Ko će da pode, pođe baš onaj siromašak. U selu nisu imali popa, on otide čak u drugo selo, ispriča mu šta je i zovne ga da odmah pođe. Metne pop knjige u bisage, uzjaše kobilu pa pođu. Kobila išla malo brže te pop izmakne poprilično pa kad je mislio da ga siromašak neće da vidi, svrne u jedan šumarak kraj puta, skine se s kobile, dovede je do jednoga panja, popne se na nj pa počne da jebe kobilu. I siromašak išao malo brže, vidi popa šta radi, progleda kroz travu i pop ostane onako, kako se bio uhvatio kobili za rep. Stigne onaj: Šta je to, pope?! — Vidiš, šta je — rekao mu pop — nego ti idi, ja ne mogu! Otide on i ispriča šta je bilo s popom. Dignu se od mladoženjine kuće da vide. Istina tako! Uplaše se svi šta će da bude, a najviše svekar i svekrva; počnu da viču na snahu da je ona donela tu nesreću u njihovu kuću, počnu da se ratosiljaju nje i obećaju sve (darove) što su ih dobili onome ko skine to čudo. Onda siromašak ispriča kako ga je neka baba naučila leku i zatraži da mu uz darove dadu i nju, a on izvadi travu, progleda kroz nju i svi se rastave, kao da ništa nije ni bilo. Uzme odatle i darove i mladu, ode svojoj kući te tamo tek počne pravo veselje. Mole ga ljudi da ide i popa da pusti. On neće. On može, kaže, još malo da pričeka. — Kad bilo tek ujutru, digne se k popu i nadu ga kako još čuči na kobili golokrak, a kako noću bila zima, gotovo se smrzao. Kad čuje da ga siromašak može otarasiti bede, obeća mu i kobilu i sto dukata (koliko je kod sebe imao). Siromašak ga pogleda kroz travu i on se

[205]

u taj čas otrgne od kobile pa mu da sve što je rekao i još mu obeća da mu ništa neće uzeti za venčanje. Tako siromašak steče i onu koju je volio i dosta uz nju. 228 ŠĆAPIŠ! — SRNDAJLI 1 Bile dvi žene u jednom selu pa se dobro pazile. Jednom se sastanu na vodi a bile obadve kuljave, imale, što se kaže, trbuh do zubi. One se zareku da ako jedna rodi muško a druga žensko dijete, da se ta djeca uzmu, jer, vele, kako se njih dvi paze, da će se i njihova djeca tako paziti. Sreća ili nesreća je htjela da je jedna rodila muško, a druga žensko dijete. Djeca su dorasla za udaje i ženidbe, ali je muškić bio vukarast, a ženska, djevojka bogata pa nije hotila poći tome momku, već pode za drugoga momka u selu. Baš kad su svatovi vodili djevojku, on je oro pod kućom, ali kud će njegova nesreća, ovamo mu se udaje djevojka, a onamo mu se volovi nikako ne daju u lijes uvatiti. Najedanput opazi on da je sokol poćerao guju da ju ubije, a ona pravo bježi k njemu i savije mu se oko nogu i zapišti: »Ne daj me, po Bogu brate!« On se prepane, ali ipak obrani ju i spasi od sokola. Kad ju je spasio i soko pobjego, reče mu guja da on što god želi, od nje zaište, da će mu ona to dati. On joj reče da on najvoli da mu se sami volovi u lijes vataju i puštaju. Onda ona mu rekne: »Eto, kada hoćeš da ti se volovi uvate, a ti reci: »Šćapiš!« a kada hoćeš da ti se pušće, a ti reci: »Srndajli!« pak će ti se raspušćati.« On je to odmah pokušao. Ode kod volova i reče: »Šćapiš!« a oni se sami uvate u plug (lijes). Onda kada je hotio jih pustiti reče: »Srndajli!« i oni se raspuste. 1

Turski.

[ ]

Uvečer ode i on na pir te se malo ponapio, a kada su uvečer djevojku i momka u h ud žar u sveli, on ode za hudžaru i sluša te kada se je onaj momak popeo na curu i uterao kurac u pičku, ona bila tisna pa kad joj je ugonio, ona stane prdjeti, a on reče: »Šćapiš!« I tako su ostali do sjutra, uvjek držeći noge na ramenim pomalo ljuljajući (zezajući) bez gaća. Kada su sjutra došli svatovi da probude mladjence, imali su šta i viditi. Onaj digo curske noge na rame pa pomalo ljulja. Oni ga stanu ružiti da pušti curu, a on im kaže da ne more, jer da još od sinoć uvjek tako drži, već da odmah šalju po kaluđera, da im molitvu čita. Pošto je kaluđer u manastiru daleko bio, ne čedne niko po njega otići. Onda reče onaj momak da će on ići po kaluđera, samo da mu dadu dobru bedeviju, da na njoj dorene kaluđera. Oni mu dadu jednu mladu, vrlo lijepu bedeviju. On odjaše do manastir a pa sve kaže kaluđera što se dogodilo, već da se odma spremi i da ide s njime da im molitvu čita. Kaluđer se spremi, uzjaše na kobilu. Ali je na putu bilo na jednom mjestu vrlo strino jašiti. Tu je kaluđer morao sjašiti, a dade bedeviju onom momku da vodi, a on je išo za njime. Ali je momak vidio da kaluđer sve gledi bedeviji pod rep, a imala je vrlo lijepu okruglu pičku pa je valjda kaluđer begeniso. Kad su sišli dolje, opet je kaluđer uzjao i reko onome momku da on ide polako, da će on njega tu i tu čekati. I poćera bedeviju kroz šumu. Ali onaj momak dosjeti se da će kaluđer jebati bedeviju. Čim je on zamakao za brdo, poleti za kaluđerom i vidi u šumi kraj puta gdje je kaluđer svezo bedeviju za jednu bukvu, digo rep i utero j o j kurčinu u pizdurinu i zbija, a on reče: »Šćapiš!« I moj ti kaluđer ostane onako zezajući bedeviju. On zajmi bedeviju preda se i dotera u selo sa kaluđerom na nozi, a svijet izašao pa se čudom čudio. On ostavi bedeviju i kaluđera kod svatova. [ ]

Pode po jednu gataru da ona kaže šta će i kako će. Onda kad je došo gatari, sve joj kaže i razloži. Gatara obeća da će ona to sve urediti i pođe sa onim momkom. Ali kad su došli do jedne vode, gatara se uzgrne do više pojasa da vodu prigazi, a onaj momak reče: »Šćepiš!« i ona ostan(e) onako uzgrnula. da joj se je i pička i guzica gola vidila. Kad su išli kroz selo, sjedio je jedan hodža pokraj puta. Imao je veliku bradu i pušio čibuk. Pa kad su oni naišli, bilo mu začudo kad je vidio gataru gole pizde i guzice pa će onim čibukom pokazati na guzicu držeći se za bradu i reći: »Šta je to?« Istom kad je on donio lulu pod guzicu i uvatio se za bradu, onaj reče »Šćapiš!« i hodža ostane onako držeći lulu eatari pod guzicom. On zajmi i hodžu i gataru preda se pa preko sela, a svijet trčo kao na čudo. Na oto je čudo došo i jedan hadžija iz sela pa kad je vidio kako onaj digo noge curi i onako na ramenu diii. onaj kaluđer jebe kobilu, gatara se uzgrnula gola. a hodža drži se za bradu i podnio čibuk gatari pod guzicu i drži, stane se čuditi i uvati se i on za bradu, a onaj vikne: »Šćapiš!« I njemu ostane brada u ruci. Pošto se je svijet uplašio i nije znao šta će, onaj mladić reče im da njemu od sviju skupe hiljadu dukata, da će ih on te bede oprostiti. Oni pokupe pare i njemu dadu. On reče »Srndajli!« i oni se svi raspuste. Onda narod popane, ko za sikiru, netko za kolac, netko za kamen, a mladoženja, hodža i hadžija u onoj brzini zgrabe govno, da njega umažu. I poteraju ga, a on vikne: »Šćapiš!« a oni ostanu onako, a on pobjegne te kad je već iz sela izmakao, onda im dovikne: »Srndajli!« I ode iz onoga kraja ponesavši sa sobom hiljadu dukata. 229 BANAĆANIN VOZIO VLADIKU Pogodi vladika Banaćanina da ga vozi, ali ugovore [ ]

da celim putem ne sme ništa opsovati. Vozeći se udare na neko blato, iz koga konj nije nikako mogao izvući kola. Ortao Banaćanin na sve načine, i milom i silom, ajak, dogo samo mahne repom, pa nikako napred. Kad je već, štono reč, dogorelo do nokata, osvrne se on vladici: »Dozvolite mi, sveti vladika, da ga opsujem.« I vladici već bili dosadili čekanje i muke kočijaševe te će mu reći »Ta ospuj ga, samo da se odavde izvučemo!« Radostan Banaćanin potegne što bolje može te konja bičem: »Đi! jebao te vladika!«, a on kao strela izleti iz blata te se tako oproste bede. 230 TRI ŽELJE Išao neki car noću po gradu da čuje i vidi šta mu radi narod. Idući tako, udari na jednu nisku kolebicu, u kojoj su stanovala tri brata, siromasi, da već nisu nigde ništa imali. Zastane car kraj vrata, da sluša šta će braća govoriti. Rekne najstariji: »Da mi je da samo jedanput zagrabim lopatom iz careve hazne, drugo ništa ne bih želeo!« A srednji će: »Meni da je da jedanput pojebem caricu!« Najmlađi pak kaže: »Ne bih hteo ni jedno ni drugo, samo kad bi mi car dao ralo i volove!« Čuje car sve to, pa se vrati u dvor. — Ujutru zovne sva tri brata i upita ih šta su sinoć govorili. Oni se ustezali i najpre nisu hteli nikako da kažu, ali kad im car popreti, počnu da priznaju. »Ja sam želeo«, kaže najstariji »da lopatom zagrabim blaga iz tvoje riznice.« »Neka ti bude!« rekne car »dajte mu lopatu i vodite ga u riznicu!« Kad otidu tamo i otvore mu carevo blago, on se od radosti smete te okrene lopatu naopako, zarine u blago, ali kad izvadi, a ono se svi dukati omaknu s lopate, te ne izvadi ništa. »Šta si želeo ti?« upita car srednjega brata. Prizna i on kako je hteo da jebe caricu. Naredi car da dovedu magaricu i natera ga da je pred svima izjebe. On se malo [ ]

ustezao, ali kad mu pripretiše da mu neće ostati na ramenima glava, nemade kud već učini posao. »E znaj sad« rekne mu car »kakva je u magarice, takva je i u carice! A šta si ti tražio?« obrne se najmlađem bratu. »Ja samo ralo i volove, svetli care, da orem, te da se hlebom hranim.« »Ti ćeš i da budeš srećan« rekne mu car, da mu i ralo i volove i još silno blago, te ostane srećan i zadovoljan do devetoga kolena. 231 JEBO KOZU Jednom čoveku uđe koza u voćnjak i obrsti mu nekoliko mladih voćkica. Ovaj šta će od muke da radi, no uhvati i odjebe kozu. To primete neki i dostave vlasti, vlast ga optuži i sud ga osudi na robiju. Kad je jednom knjaz Miloš bio u Topčideru, svrati u tamošnji kazneni zavod, pa raspitujući redom zašto je koji osuđen, dođe i do ovog što je jebao kozu i upita: — Zašto je ovaj osuđen? — Upravnik zavoda odgovori: — Jebao je kozu, gospodaru! — Knjaz Miloš ovim iznenađen viknu: — Teže gvožđe na noge, oca mu njegovog, malo mu je što jebava žene, nego još i koze! — I ode. Posle nekoliko dana dođe u šetnju knjaz Miloš opet u Topčider i ode da poseti voćnji rasadnik. Šetajući po rasadniku dođe do jedne lepe mlade kalamljene jabuke, koju beše koza svu odrala, upita upravnika: — Šta je ovo i ko je smeo tako lepu voćku da nagrdi? — Upravnik odgovori: — Koza, gospodaru! — Pa kako to? — upita knjaz. — Uspravi se uz voćku, gospodaru, zakači rogom, savije voćku i brsti — odgovori upravnik. Knjaza Miloša ovo naljuti, pa upita: — Je li tu onaj što jebe koze? — Jeste, gospodaru! — Dovedite ga odma ovamo! — I upravnik naredi te dovedu osuđenoga. Ovaj uplašen, znajući kako kod knjaza Miloša nema šale, stade drhćući pred njim. Knjaz ga upita: — Jesi li ti što jebeš koze? — Jesam, gospodaru! — odgovori on. [ ]

Knjaz naredi te ga otkuju pa mu reče: -— Ja te oslobađavam, idi kući slobodno, ali gde god koju kozu vidiš, ti da je jebeš, jer vidiš kako i meni štetu prave! 232 KAKO JE KNEZ MILOŠ PEDEPSAO KOZU Knez Miloš obaznao da je jedan jebao kozu pa ga osudio na doživotnu tamnicu. Jednom se uvukla koza u kneževu baštu i sve obrstila. Nitko se živ nije usudio a da to kaže knezu, da ne bi planuo od ljutine. To ipak vidio knez pa navalio kao da će svijet pobiti. Napokon će mu momci sve po istini kazati kako je koza bila u šteti i da nije niko kriv, jer je koza lupežasta po naravi. Nato će hladnokrvno knez: — Dovedite mi, momci, onog kozojebicu, da je izjebe kako treba ovđe preda mnom. 233 JEBO KOZU Došo čojek popu da se ispovjedi. Pop zapita: »Sta je, rišćanine?« »Došo sam, pope, da se ispovjedim i pričestim.« »Pa dobro, kaži svome popi, šta si sagrešio?« »Vala, pope, sve ću ti kazati, samo jedno ne smim!« Popo reče: »Kaži, kaži svome popi slobodno!« Ovaj odgovori: »Ušla mi bila koza u kupus pa mi je bilo žao ubiti, a drugo joj ništa nisam mogo, pa sam je jebo!« »Biži rišćanine, proklet bio! zar si došo da se pričestiš?« . . . »Ma nemoj, pope, živ bio! Evo ti jedan dukat pa upiši u crkvu!« Pop reče: »Stani rišćanine, dok vidim u drugoj knjigi« pa reče: »More, ja, davo i jest, jebo bi je i ja!« I tako se grij a reši.

[ ]

234 MLADIĆ NAPLATIO I OCA I POPA

235 POP JEBO KOBILU

Bio jednom svećenik, koji je ljubio lijepu ženu mlinara seoskog, a ona i njega pa se rado jebavahu svaki dan. Jednoga se dana dogovore, misleći da su sami, da će sjutradan ona doći opeta na polje. Tada će on slati po njenog muža da mu kola popravi, a dotle da će se njih dvoje zabavljati i jebat. Po običaju morao sin sa ocem, nu ovaj put se sin pod krevet sakrio pa čuo i slušao taj divni posao i razgovor. Čuo dalje kako će ona prirediti dobar objed pa da će sama sa svećenikom jesti. Sjutradan kaže sin ocu: »Ej, ćaćo, danaske ćemo dobro objedovati. Donjet će majka dobrog objeda, ali idi u susret, jer će maca popu sve dati!« Dođe zbilja podne, a muž ide ženi u susret, tako da njoj ne bijaše moguće drugo van direkte k njima ići. »Zdravo, muže, donjela sam ti dobar objed. Znaš šta, mogli bi prečasnog popa zvati da i on s nama jede. Ajde, sine, idi k popu, da dođe k nama ručati!« Ide sinak k popu pa će reći: »Bjež'te prečasni, ide ćaća, hoće vas zatući, jer ste mi mamu pojebali!« Dode natrag: »Ej, ćaćo, reko popo da dođete sjekirom, da mu korjen jedan i stablo jedno posječete i iskorjenite!« Ide mlinar, a popo vidjev gdje ovaj dolazi sjekirom, nagne u bijeg što je igda mogao! Dođe sin natrag pa će maji: »Ubiće ćaća popa, jer je tebe izjebao!« Kad ova to začuje, bježi pa ide prijavit. Dođu žandari. Sin će opet ocu: »Deder, ćaćo, sakrij se, doće žandari da te zatvore, jer si našu kobilu izjebo!« Ovaj se brzo sakrije u grmu! Ovi će da streljaju, kadno otac zavikne: »Ta nijesam ja vašu već svoju kobilu izjebao!« No oni njega ipak zatvorili, a popo dalje mlinaricu jebo.

Bio vlaški pop udovac, a imao mladu kobilu, koju je sam odranio te mu tako omilila da ju je počeo jebavati, a to je i njegov sluga dobro znao, jer je pop više puta, kad su se kamo vozili i kad mu se prohtjelo jebati, rekao slugi, ko tobože da je milosrdan prama slugi: »E, sinko, deder ti sjedi odostraga pa se malo ispavaj jer si i onako malo noćas spavao!« Sluga je znao što se popu hoće te je posluhnuo pa se pričinio kano da je zaspao, a čim je to popo opazio, digao je mantiju pa kurčinu u kobilinu pizdu. Tako se jednom poslije jebanja ukazaše na putu tri lovca, a jer je pop bio strašljiv, upitati će slugu: »Šta su to za ljudi? Da to nisu hajduci?« Ali sluga nješto bio ljut na popa pa odgovori, da poplaši popa: »Ti idu i traže da uapse svakoga onoga koji kobilu jebava!« Popo uplašen reče: »Ta valjda nije?« Nu sluga odgovori da jeste, dapače da ćeju svakoga kobilojepca uštrojiti. Međutim se lovci približili kolima, a poplašeni pop nije htjeo niti da čeka dok ovi štogod upitaju, već skoči i poviče: »Pa šta onda, pas vam matere u dušu, u moja jaja mir! Ako sam jebavao, ja i odranio; ja ranio, ja i jebavao kobu, pa šta ćete mi onda?« I tako se pop sam odao.

[ 2 ]

236 AKO SAM, SVOJU SAM! Bio pop jedan udov pa nije smeo da se usudi da po selu traži one zgode, bojeći se da ne nagrabusi te je tako bio zagoreo da mu je, štono vele, već bio mrak pred očima. Jednog dana bio je na svom gumnu i gledao kako momak sa kobilom vrše pa mu pade na pamet da bi on mogao i sa kobilom da izvrši posla, tek koliko da skine mrak sa očiju. Pošlje momka u slamu da spava pa sam poče [213]

terati kobilu po gumnu. Kad mu se učinilo da je momak zaspao, zaustavi kobilu, priđe joj polako odstrag i izvrši svoju nameru. A sluga je sve to kroz slamu gledao. Potom pop opet probudi momka te ovaj poče opet da tera kobilu. Najedanput se začuše puške vrlo izdaleka pa posle sve bliže. — Ama, što li oni pucaju? — upita pop. — Traže jednoga što je jebo kobilu! — odgovori sluga. — A gde bi se ja sakrio? — upita pop. — A što da se kriješ? -— reče sluga. — Ama, ne volim da imam posla s oružanim ljudima! — Pa onda idi tamo u ono džbunje. Ode pop i sakri se u džbunje. Utome se primakoše i lovci — jer to su oni pucali zeca. Zapitaše slugu vide li zeca gde je proletio. Sluga im znacima odgovori da jeste i da je tu u džbunju, pokazav mesto gde se pop beše sakrio. Lovci počeše s naperenim puškama da se primiču džbunju, a pop kad opazi puščane cevi, poplaši se i skoči pa reče: — Ama, za Boga, ljudi, manite me se! Ako sam jebo, svoju sam kobilu jebavao, nisam vašu! 237 ETO, POPE, ZGODA! Došo seljak popu da se ispoveda. — Šta si uradio? — pita ga on. — Krupan gre! gospodine popo! Molim te da ostanemo sami u crkvi pa da ti kažem. — Učini mu pop po volji i on mu prizna: — Jebao sam mačku. — Pa kako si to učinio? — začudi se pop. — Pa eto tako: zavukao sam joj glavu u torbu, stego preko pola, pa učini. — Eto, pope, zgoda — vikne crkvenjak iz budžaka — (bio se sakrio te ga nisu videli) — a ti me teraš da ju ja držim, pa me sve izgreba! [ ]

238 PA ŠTO MI NE KAZA, PO BOGU BRATE! Jednom kaluđeru dođe jednoga dana neki veoma snužden čovek da mu se ispovedi. Dugo se čovek premišljao da li će da kaže što je grešio i jedva se naposletku odvaži i kaza da je jebo mačku. — Ih, nesretniče, šta učini, da od Boga nađeš! Što se tako ogreši, po Bogu brate! Odlazi ispred mojih očiju i ne dolazi više ovamo i ne skvrni više ovu svetu obitelj tvojim grešnim dahom! Čovek poče da ga preklinje za oproštaj od greha, ali se kaluđer ne dade umoliti. — Da dam prilog manastiru? — reče čovek. — Ne pomaže! — odgovori kaluđer. — Da postim? — reče čovek. — Ne vredi ti ništa! — odgovori kaluđer. — Da se molim i dan i noć Bogu, ne bi li mi oprostio? — reče čovek. — Ne pomaže ti ništa! Nema oproštaja! — reče kaluđer — već idi, beži mi ispred očiju! Ode čovek još neveseliji. Bio je kao ubijen. Tako je tumarao nekoliko dana onuda oko manastira ne jedući ni pijući što i ne progovoriv ni s kim ni reči. Kad jednog dana ugleda onog istog kaluđera gde maše na nj rukom da mu dođe bliže. Poradova se čovek misleći da je kaluđer našao u svetim knjigama da se i onaj greh može oprostiti pa potrča kao bez duše kaluđeru. Kaluđer ga sasvim tiho upita: — Ama kako si ti to učinio? — Šta, oče? — upita čovek. . — Pa kad si onu mačku, znaš, jebo? — reče kaluđer još tiše. — Ne pitaj me, duhovniče i ne spominji mi to više. Mrsko mi je kad na to pomislim! — reče čovek. [ ]

— Ama kaži mi, kad te pitam, čuješ li! — reče kaluđer navaljujući. — Pa eto kako — uzdahnu čovek — zavukao sam joj glavu i prednje noge u saru od čizme, a za stražnje noge sam je držao dok sam svršio posla! — Pa što mi ne kaza ranije, po Bogu brate! Meni sva muda izgrebe! 239 NASADIO SELJAK TURČINA Neki Turčin dođe u selo da kupi ždrijepca. Svi semeni dovedoše svoje ždrijepce, ali nije nijednoga begenisao. Najpotlije jedan obješenjak dovede kobilu pa mu je ponudi. Pošto je Turčin pregleda, reći će: »Bolan, ovo je kobila, a ja hoću ždrijepca!« »Ama stoga sam ti je i doveo, jer kad nijesi mogao između onoliko ždrijebaca da izabereš ždrijepca, evo ti kobila pa kupi pa načini ždrijepca po svom ćeifu!« 240 K A K A V ROD KADIJA ŠAROVU? Bila u jednog čoeka hiljada ovaca i imo jednog šarova psa, koji je sve s ovcami išo i čuvo. Jedne godine počmu ovce mrijeti. Domaćin se prepane da neće sve ovce pomrijet, dade svakom ukućaninu po jednu ovcu i šarovu jednu, ne bi li čijom srećom koja ostala. Jedna po jedna sve ovce pomru, samo osta ona šarova ovca. Posle pode za rukom i od one jedne ovce za nekoliko godina naplodi se osamdeset ovaca. Onda šarov krepa. Onaj domaćin misli se što će sada, jer ne.ima nikoga od šarovova roda, da na njega i njegovu sreću opet ovce ostanu. Ode kadiji da ga za savjet zapita, al kadija uzme ćitap, stane listati i reče onome seljaku: »Kad šarov nikoga od roda nema, idi kući i doreni sve ovce meni, jer kad niko njegov nema, nikome ne dopada neg meni.« Seljak se ušuti, [26]

stane razmišljati, al kadija učini srkle na nj da mu odmah sve ovce dotera. Onda seljak iziđe napolje pa za nekolko dekika povrati se opet kadiji, a zapita kadija: »Šta se vrati? Idi mi ovce doćeraj!« Onaj seljak reče kadiji: »Ma vrati se, efendija, da te zapitam šta je moj šarov tebi bio? Jali brat, jal rođak, il on tebe jebo, jal ti njega pa da ti miraz dopane, kad sam ja šarova hranio i uzdržavao?« Kadija sikteriše seljaka i istera napolje i više nikada nije ovaca poisko. 241 OSTAREO KURAC I MATORA PIČKA Susretne stari kurac staru pičku. — Kamo ideš, pičko? — zapita kurac. — Idem u svijet, a kamo ti ideš, kurče? — I ja idem u svijet — odgovori kurac. — Pa ajdemo onda skupa — reče pička. — Pa ajdemo! — odgovori kurac. Tako su skupa i kurac i pička pošli svijetom. Na putu upita kurac pičku: — Zašto si ti ostavila svoga gospodara? — a ona mu poče ovako: -— Kad sam bila još mlada, bilo mi.je sve dobro. Nisam bila na ništa prisiljena. Kad sam došla u osamnaestu godinu, onda sam već počela jade trpiti. Moja je naime gospodarica uvijek po noći turala u mene nekakve kolce, a ja sam se uvijek ljutila te sam te kolceve grizla i škakljila, dok ne bi iz tih kolčeva čak izašla pjena. Ondar bi tekar prestala, a ona (moja gospodarica) bi onda izvadila kolac. To je bilo u mladosti, ali kad sam na to navikla, naljutila se na me moja gospodarica te me je bacila. Sada idem tražiti drugu gospodaricu. A zašto si ti od tvog gospodara otišao, kurče? Nato poče kurac: — I mene je moj gospodar bacio, jer sam privikao na one poslove koje bi sa mnom radio. Kad sam bio mlad običavao je mene moj gospodar metati u nekakve rupe, koje su me škakljile, a mene je jako [217]

ljutilo pa bi od ljutine uvijek počeo bljuvati u rupu. Onda bi on rnene izvadio iz onih prokletih rupa. Ali kad sam na to već privikao, onda on mene više ne treba pa me je bacio. Sada idem tražiti drugog gospodara! Idimo dakle, pico, dalje! — Idimo! — ogovori pica. I tako su otišli stara pica i stari kurac po svijet(u) skupa i ako si još nijesu našli gospodara, onda još idu po svijetu skupa. 242 ŽENA UZŽELILA DETE Jedna žena nije bila srećna da ima dece. Šta nije radila pa opet ništa! Jako se jedila zbog toga i neprestano je tražila i savete i lekove i vraćanja i sve drugo, samo da rodi. Jednoga dana dode joj neka baba u pohode i reče joj da nije nikad sirotinji delila, zbog toga joj Bog ne da decu. »Nego ti, dete moje, umesi dobru pogaču i ispeci najbolju kokošku pa napuni zastrug sa sirom i pljosku sa rakijom i pre sunca iziđi na pijac, gde se radnici, nadničari, pogađaju, pa koga prvog vidiš, zovi ga da te odjebe i ostaćeš u drugom stanju. Zena sva srećna još od veče poče spremati i do ponoći bila je gotova. Lepo se opra i očešlja, obuče nove haljine, ponese sve što treba i pođe na pijac. Srete prvog jednog čiču. Dođe do njega, pozdravi ga i zamoli da pođe s njom da mu da da se dobro najede pa onda da je odjebe. Čiči svaka žila uzdrhta, uze pune grudi vazduha, i duboko uzdahnu pa joj reče: »E, dete moje, dok sam mogao, nije me nijedna tako molila, pa ja njoj da dam i pogaču i pečenja, a sad ti ne mogu ništa da uradim! I mene neko da pritegne, svu bi mi guzicu iscepao i ne bih se mogao odbraniti. Idi, blago meni pa traži drugog čoveka, koji je za taj posao!« [ ]

243 PALAC BEZ KOSTIJU Jedan stari major vrbovaše devojčicu u komšiluku pa mu ispade za rukom i uvede je u svoju sobu; počne je milovati za sisice i hvatati za rumeni pičić te mu se podiže malo i on se oseti veoma spreman za teški posao. Izvadi ga i podiže odozdo prstima da kruće stoji pa zapita devojče: »Znaš li šta je ovo?« Devojče malo poćuta, a on j o j dobaci: »Ovo je palac bez kostiju!« Devojče se vragolasto nasmeje i reče: »A, to nije ništa, da vidiš, čičo, koliki je u našega momka!« 244 ČOVEK OJAČAO — More, što sam ti strašno ojačao! — reče prijatelj prijatelju našavši se s njim iza dugog vremena što se nisu vidjeli. — A po čemu sudiš? — Pa pre nisam mogao kurac ni sa dve ruke da savijem, a sad mogu i sa dva prsta! — E, moj prijatelju, nisi ti ojačao, nego to ti kurac oslabio. 245 SVE JAČI U RUKAMA! — More, babo — rekao starac -— opazio sam da što više starim, sve sam jači u rukama. — Kako, to, starče? — Pa tako, dokle sam bio mlađi, nisam mogao kurac ni da previjem, a sad mogu da ga savijem na koju hoću stranu! 246 STARCA IZDAO KURAC Setio se starac babe posle dugog odmaranja, a ona jedva dočekala. Kad je počeo da klati, starac nekako u sumnji upita babu: [ ]

— Ulazi li ti? — Ulazi, ulazi! — odgovori baba. — I meni! — reče starac. Kad posle pogledaše, videše da se ona muka previla preko polovine tako da se vrh vraćao starcu. 247 PORASTAO MU POD STAROST Sedeo kao obično dedo Stola nedeljom izjutra na postelji, čitao novine i čeko da mu baba donese preobuku. Kad mu baba položila i ostavila preobuku, uze se on svlačiti. Malo tek pa viknu radosno babi: »Babo, gde si? Ovamote brže, pogle samo koliki je u mene! Vidi ga, kamo se gica kao u magareta, jaoj, gde ću ga!« »Ćuti, rdo jedna stara, ne brukaj se, nego skidaj te naočare s nosa!« odgovori mu baba. 1 4 8 TREBA KURAC U RUKU UZETI Došla jedna žena kod knjaza Miloša da se žali kako je muž ne jebe pa mu reče: »Gospodaru, došla sam kod tebe nešto da se žalim, al ne mogu u lice da ti kažem, no dozvoli da ja kažem knjaginji Ljubici, a ona tebi da kaže!« — I knjaz je posla kod knjaginje. Ova došavši pred knjaginjom, poče se žaliti kako je muž ne jebe, jer ne može da potrefi u pičku da zavuče kurac, no sve muva oko nje, dok se ne prospe, a ona nikako ne može s njim da svrši. Na ovo joj knjaginja odgovori: »E, moja draga, što ne uzmeš rukom pa da ga namestiš? Eto ja sam knjaginja pa ga uzmem u ruku i namestim. Tako i ti radi pa ćeš viditi kako će ti tada dobro biti.«

[ ]

249 MALEN KURAC Tužila Banaćanka muža u konzistoriju što nema s njim kreveta, to jest, ne može da je jebe. Pozovu njega u konzistoriju pa će mu prota predsednik konzistorije reći: »Skidaj se, da vidimo imaš li onu stvar!« Ovaj se skine, kad tamo a ono kurac kao zrno pasulja. Videći to prota pljune pa rekne: »I tebe nije sramota s takvim kurcem pred prečasnu konzistoriju?« 250 OTKUD DECA KAD NIJE VALJAO? Bio neki postariji čovek pa imao prekomere mali ud i vrlo lepu mladu ženu. Bojeći se da zbog njegove mahne žena ne potraži kakvog prijatelja iz susedstva, on nabavi ud od gume pa se je na taj način trudio da zadovolji ženu, krijući veliko oruđe kojim je to činio i čuvajući se obazrivo da ona to lukavstvom ne primeti. Ali žena ipak pored sve njegove smotrenosti primeti da on upotrebljuje neku drugu spravu, a ne prirodnu i zatraži da vidi stvar. Muž nemade kud, nego pokaza ono čim ga je priroda obdarila. Kad je videla kako mu je mali, žena se digne i pravo kod duhovne vlasti pa zatraži razvod braka. Čovek morade po njenom traženju da ga pokaže i duhovnom sudu. —- Eto vidite — reča ona — zar jedna zdrava i mlada žena može biti s tim zadovoljna? Upitaše čoveka šta on ima da kaže u svoju odbranu. — Imam to, slavni sude! Kad je ona sa ovim udom izrodila četvoro dece, treba da je zadovoljna s njime!

[ ]

251 MUŽU BUDALI ŽENINO DUPE

254 NIJE DONELA SLANIK

Imao muž nevernu ženu, ali se vesto krila te nije mogao da je uhvati na delu. Jedanput je prevari kao da hoće da ide na duži put, al čim padne mrak, on se vrati kući i sakrije se ispod prozora da vidi hoće li ko da dođe. Maločas, eto ti jednoga komšije pa s njom pravo u sobu. Povečeraju pa počnu i da se miluju. Natera je on da se svuče gola pa je pipne za pičku. »Čije je ovo?« »Tvoje« kaže ona. »A ovo?« pa je pipne za guzicu. — »To je one moje budale, što sada ko zna gde je.« A muž sve čuo ispod prozora pa se polako dokrade u kuću, mete žarač na vatru, te ga dobro usija pa taman kad oni počeli da se jebu, a on s žaračem posred njih pa čvrk! ženu u pičku. Švaler jurne na vrata, žena vrisne prdne od zorta. »Ne boj se, guzo«, kaže onaj, »ti si moja, neću ja tebi ništa; ja ću samo ono što je tuđe!«

Šetao pop po svom selu u Banatu pa dode do kuće siromašnog jednog Banaćanina. Banaćanin kako ga vide, istrča pred njega i saleti ga da svrati kod njega na večeru. — Nemojte da izbegavate nas siromahe! — govorio je Banaćanin — svratite i kod nas malo. Ako nismo bogati, mi smo dobri i pošteni ljudi pa što je Bog dao, ješćemo! Najzad pop vide da bi uvredio domaćina, kad ne bi svratio te uđe u kuću te pošto se pozdravi i sa domaćicom sede za sto, a domaćica poče brzo da postavlja i da donese jelo. Prvo donese sira i luka. Pop uze malo sira i uze jedan struk beia luka pa se poče osvrtati za so. Domaćin kad primeti da nema soli, viknu ženi: — Ta slanik daj, Soso! Valjda neće popa u tvoje dupe umakati!

252 ČUDNA SVETINJA Upita jednom neka žena prolazeći selom popu, na glasu dosjetljivog čoveka, da li imade u crkvi kakve svetinje koja bi se mogla cjelivati. »Dakako« odgovori popa »imade ovđe Kraljevića Marka lijevi guz.« »E, blago vami, pope, vami je ta svetinja blizu pa je se možete siti nacjelivati!« odvrati mu dosjetljivija žena. 253 POLJUBI ME U DUPE! Nekakav popa vidi s leđa nekakvu matoru i ružnu ženturinu pa mu se s leđa učini mlada i lepa pa pojuri za njom. Kad joj priđe, vidi da se prevario pa rekne: »Ih, snašo, da si tako lepa i spreda kao što si ostraga, baš bih te poljubio!« »Pa ti, popo, ljubi s one strane koja ti je lepša!« rekne snaša. [ ]

255 DRVENA POLITIKA Bio jedan vrlo zgodan čojek pa imo jedinog sina te ga da na nauke. Kad mu sin sve škole izuči, dođe kući, a otac ga zapita: »Pa, sinko, jesi li sve naučio?« On reče: »Pa jesam.« »Nisi još drvene politike naučio. Još nauči i nju pa 'š onda sve znati!« Sin zapita: »Đe se ona uči, babo?« On mu kaže gde i ode. Kad mu kaže, dijete ode tamo i reče: »Opravio me moj otac da me izučiš drvenu politiku!« »Pa dobro!« Zakolje jedno prase, natakne na ražanj, ispeče pa uveče metne u sobu, a njega zatvori i reče mu: »Eto ti to prase pa večeraj, ali pazi šta ćeš načeti. Ako mu najprije načmeš, odrežeš uho i ja ću tebi odrezati uho, ako odrežeš plećku i ja ću tebi odrezati plećku (ruku), ako mu osječeš glavu i ja ću tebi osjeći glavu. Štogod načmeš njemu i ja ću tebi, a moraš načeti! Sad dobro misli što ćeš početi!« [ ]

On se misli zadugo pa smisli i reče u sebi: »E hoću vala najprije turist prst prasetu u dupe pa oblizati pa nek i on sjutra meni tako uradi!« Pa pojede polak praseta. Sjutradan dode onaj i reče: »E, kamo, jesi li načeo?« »Valaj jesam«, reče, '»najprije mu turio prst u dupe pa oblizo, zatim sio pa jeo. Pa de i ti meni ako hoćeš!« On ga spravi kući i reče: »Idi sada kući pa kaži ocu da si bolju politiku naučio nego ja!« Tako dijete ode i ocu kaže, Šta je poslam bilo i kako su politiku vodili, ne znam. 256 ERO U DŽAMIJI Putovale Ere tako po kiriji s konjima. Onda naiđu pokraj jedne džamije, a Turci se sastali u džamiji da čine dovu, da im kiša pane. Onda jedan Era rekne društvu: »Ćerajte vi konje, a ja odo da vidim što Turci rade!« Onda Era dođe i upita Turaka: »Što vi to činite?« A Turci mu odgovore: »Činimo, Ero, dovu, da nam kiša padne!« Onda upita Era: »Bi li i ja umio ko i vi, da vam pomognem?« Onda Turčin odgovori: »Gledaj, Ero, kako god ja, onako i ti!« Onda oni Turčin počne klanjati, a Ero isto onako. Kad se Ero naguzi da klanja kao i on, a drugi mu Turčin turi prst u dupe. Onda Ero isto tako drugom pred sobom. Onda se oni Turčin obazre pa šakom uz obraz onom Eri. Onda Ero drugom tako za sobom udari šakom. Onda Turci podignu se da biju Eru, a u Ere bila je sova tovarna za pašom. Kad je Eri bilo dodijalo, stio da izađe na džamijska vrata, zapne mu sova na vratima. A Era podzibi svom snagom te prelomi sovu i pobjegne svom društvu. »Jesi li naučio dovu?« »Be, jadna ti dova, da ne prelomi sovu, bi izvuko džamiju na Ercegovinu, koliko sam bio podzibio!«

[ ]

257 POSLUŠAO ČOVEK ŽENU Okupila žena neka svoga čoveka da ide kudgod izjutra kao i drugi ljudi, da bi ona mogla pospremati po kući. — Zaseo mi tu kao neka svekrva! -— gunđala je žena — pa ne možeš od njega da se makneš niti da svršiš kakav posao! A kad dođe podne, on zakera što postelje nisu nameštene, što odaje nisu pometene i opajane! — Pa kuda ću da idem? — upita muž. — Idi u kavanu, sastani se i razgovori se s ljudima! — Šta ću u kavani, kad ništa ne pijem? — Idi onda u crkvu! — Šta da radim u crkvi? — Gledaj šta rade drugi ljudi pa radi to i ti! Vidi čovek da mu nema opstanka u kući pa se diže, uze čibuk i ode pravo u crkvu. Bilo je baš na prvi dan Duhova. Kad uđe u crkvu, crkvenjak mu reče da sklopi gdegod čibuk. Čovek posluša pa ćušnu čibuk u čizmu pa se pomeša među ostale ljude. Držeći se čvrsto ženinog saveta, gledao je što drugi ljudi čine pa je to isto i on činio. Kad su se drugi krstili, krstio se i on. Dođe vreme da se kleči. Videći da drugi kiekoše, kleče i on, ali najedanput oseti gde mu se nešto zabode u stražnjicu. Beše sasvim zaboravio da je zadeo čibuk u čizmu, nego mišljaše da je neko iza njega gurnuo mu palac u stražnjicu pa se seti ženinih reči te ćušnu i on palac u stražnjicu onome što je klečao pred "njim. Ovaj se zgranu, obrte se pa mu ispali šamarčinu, da su mu sve svetlaci sevali pred očima. Mesto da se obavesti čovek, pomisli da je običaj da se tako radi pa se obrte te opali šamar onome iza sebe. Nasta jedna gužva u crkvi. Jedva čovek iznese glavu. Kad dođe kući, izbi ženu što mu je dala onakav savet i od tada nije više nigde izlazio iz kuće. [ ]

258 GUZIČKI SE NE MOŽE U RAJ

260 SKUPO ZADOVOLJSTVO

Bio neki čovek veoma pravedan. Celoga veka svojega živeo je od onoga što je svojim trudom zarađivao. Nikome ništa nije zajeo, nikoga nije oglobio. Pravo je bilo da ode u raj. Kad se oprostio sa ovim svetom, anđeo koji naređuje gde će koji posle smrti ići, naredi ovome čoveku da ide u raj. Ovaj je čovek bio ćelav, što nije nikakav greh i prema naređenju anđela dođe na rajska vrata i zakuca. Sveti Petar otvori rajska vrata i kad vidi da se nešto okruglo beli pred njim, viknu Ijutito: »Marš odatle! Zar se guzički ide u raj?«

Našla se nekim slučajem dva Ciganina u Stambolu te lutali po njemu pa zažele da se uvuku i u sultanov harem, da i to čudo vide. Preskoče preko zida, al taman se našli pred haremom, opaze ih evnusi, uhvate, vežu, pa pred sultana. Pita ih on šta će tu, i oni mu lepo priznaju. »Vi znate« kaže im on »da svaki gubi glavu, kogod pođe u moj harem, ali pošto ste mi odmah priznali, hoću i ja vama nešto da učinim. Vodite ih (kaže slugama) u moju gradinu, neka pre smrti prođu kroz nju i neka izaberu tamo ko šta hoće.« Rečeno, učinjeno. Kad se vratili, pita sultan Ciganina šta je izabrao, on mu pokaže tri trešnje, a sultan naredi, da mu se sve tri uguraju u guzicu. Skleptaju odmah Ciganina, polože na trbuh i zavuku mu jednu trešnju, a on počne da se smeje. Zavuku mu i drugu, a on se sve više i više smeje. Kad počeli da mu zavlače i treću trešnju, on se zaceri od smeha. Sultanu još odmah bilo čudno zašto se ovaj smeje, pa naredi da prestanu i upita ga šta mu je tako smešno. »Kako da se ne smejem, čestiti care«, rekne mu on, »ovaj moj pobratim izabrao lubenicu!«

259 MEDAKOVIĆA ŽDREBAC Tužili Medakovići Radakoviće sudu, jer je njihova bedevija ubila Radakovića ždripca. Sud pozove Medakoviće i Radakoviće sa svjedocima na raspravu. Zovne prvu jednu babu, koja je kao svjedok pozvana i sudac joj reče: »Ded, babo, kaži ti kako je Radakovića bedevija ubila Medakovića ždripca?« A ona mu odgovori: »Tako, gospodine, zamisli da si ti Medakovića ždribac, a ja Radakovićeva bedevija, pa da ti prinjušiš meni pod rep, a ja da se ritnem i tebe, ne d a j Bože, u zlo mjesto pogodim, a ti se srušiš na zemlju i umreš. To je tako bilo, pa sad sudi kako znaš!« Sudac babu mirno otpusti, a izreče presudu da je Medakovića ždribac kriv bio, jer je Radakovića bedeviju bez njezine privole pod rep prinjušio i čak na nju skočiti hotio, pa da Medakovići od Radakovića ništa nemaju tražiti.

[26]

261 NASARAJDIN-ODŽA OSVETIO SE KOMŠIJAM Jedanput zdogovori se on sa svojom ženom kako će da prevare svoje komšije, koji su na odžu jako mrzili i njegovu ženu i zdogovore se te uzme odža jedan grkljan od govečeta i naspe u njega krvi pa ga zaveže sa obadva kraja pa se ozbiljno svađi sa ženom i obori ženu pa joj oni grkljan s punom krvi prereže pod vratom. Krv se prospe, žena umrtvi, a komšije se skupe i počmu odžu psovati i steli su ga i ubiti misleći da je ženu zaista zaklao. A odža se počme moliti: »Nemojte me ubiti, ja ću opet moju [227]

ženu oživiti!« Te uzme jednu šuplju cijev pa turi ženi u dupe i počne piriti u dupe kroz cijev. Utom žena ustane kao što je bila zdrava. Utom komšije poklone odži život i čudili se kako to može biti da žena ustane, kad je već bila zaklana. Zatim posvadi se jedan njegov komšija sa svojom ženom i onako ljut povali svoju ženu i baš ozbiljno je zakolje, da se već nije više nikad ni digla. A ovaj pošto se je odljutio, uzme i on kao i odža cijev i tako i on počne puvat ženi u dupe da bi ustala. Ali žena se zaklata više ne diže. Te se skupe komšije i zdogovore se kako će odžu smaknuti s ovog svijeta, da jih više ne vara. Pa uzmu jednu vreću pa uvate odžu i metnu ga u vreću. Otalen ponesu ga da ga bace u more i metnu ga moru na obalu. A oni ljudi odu u an da popiju po kavu i da se tamo još promisle šta će s odžom. A odža u vreći sve viče: »Neću! neću!« A čobanin koji je čuvo sto do dvista ovaca dode do odže i zapita ga: »Šta ne'š?« A odža mu rekne: »Nagone me da uzmem carsku kćer pa ja neću da je uzmem.« U tom oni čoban rekne: » A j d e ti da ja tebe odrješim iz vreće, pa ti mene zaveži u vreću!« A odža jedva to dočeka i ovaj ga pusti iz vreće, a odža zaveže čobana u vreću i rekne mu da sve viče čoban: »Neću! neću!« Te čoban ostane na obali u vreći vikajući sve: »neću!« A odža zajmi one ovce i ode s njima kući. Malo posije dodu oni ljudi iz ana i uzmu onu vreću i bace u more i vrate se. A odža pošto je prije onije ljudi došo kući s velikim brojem ovaca i oni ljudi kad dodu nađu odžu kod kuće i čuva one ovce. Utom se ljudi začude i reknu mu: »Otkud ti, odža, sada tu? Mi smo tebe bacili u more i otkud ti tolike ovce sada?!« A odža im rekne: »E, kamo sreće da ste me još malo dublje u more bacili, još bi ovolko ovaca istero iz mora!« A ovi pošto su vidli da mu ne mogu ništa učiniti, kad je još iz mora mogo izići i tolike ovce doćero, onda ga nisu više nikad ni dirali u odžu.

[ ]

262 NE DA NIJEDANPUT! Kosila raja aginu livadu u Bosni pored Drine, a aga se izvalio potrbuške na samoj obali pa puši čibuk i gleda kako se ribe igraju po vodi. Međutim je iz dokolice jednako lupkao desnom nogom po travi, dok tako ne poplaši jednog poljskog miša, koji je bio pod busenom te ovaj zaždi preko aginih nogu pa preko tura i leđa te skoči u Drinu. Trže se aga pa skoči, poteže pištolj iza pojasa i skresa ga za mišem u Drinu. Na pucanj pištolja okupiše se učas svi kosači oko njega pitajući ga porašta ispali pušku. On im ispriča kako mu je miš prešao preko tura pa je za njim pucao. Kosači prsnuše u smeh. »Pa zar ti, aga, na miša ispaljuješ pušku?« »Jest,« odgovori aga, »danas miš, sutra mačka (mačka), prekosutra lisica, onda kurjak pa bi tako od moje guzice napravili carsku džadu (drum)!« 263 PICA I GUZICA Svadila se pica i guzica za ono mesto na telu između dupeta i nje. Guzica veli: »To mesto pripada meni a tvoje je gore, gde ti vuna raste!« A pica joj odgovori: »More, zar nisi toliko puta gledala kako tu ostavljaju sepek putnici što u mene ulaze?« 264 CRKVA NIJE POPINA NO SEOSKA Sagradiše Vlasi crkvu svete Petke te seljaci sami morali kamen, vapno, drva, crijep i sve ostalo dovažati, a također i ostale troške novčane podmiriti. Kako su već Vlasi svoje glave i misleći kad su oni crkvu o svom trošku sagradili, da mogu tamo činiti što goder hoćeju, to počeše pušiti, žene pipati i po [ ]

volji u crkvi prdjeti. Dakako da je pop tu bruku zabranio i svoje vjerne izružio i nagrdio. Kad to vjerni rišćani čuše, počeše mrmljati, a jedan drugome reče: »Gle ti tog, moj mu u dupe, on jebe uz crkvu, a mi niti pipat ne smijemo! A mi smo ju gradili!« A drugi prdelja zaviče: »Gle ti govana od našega popa Jovana! On nam ne da niti u crkvi prdjeti, a mi ga ranimo!« 265 PRDULJINA GUSKA Došla djevojka na ispovjed te poče u ispovjedaonici sve svoje grijehe pripovjedati, ali najednom zape te reče da ju je stid i zamoli popa, koji ju je bodrio da neke sve iskaže, da će mu debelu gusku donesti, ako pop nikome ne prokaže ovaj grijeh. Pop joj obeća, a ona mu reče: »Jedanput sam prdnila u crkvi!« Pop se nasmije pa primjeri: »Pa šta je to, draga, ta ja sam se čak posro za oltarom!« Kad to razumjela djevojka, dobila je veći kuraž te mu još ispovjedi da se je u nedelju za crkvom jebala. Pop ju utješi da to baš nije nikakvo zlo, dapače je on sam već u sakristiji jebavo pa je oprosti grijeha. Došo opet svetac, a pop bio na prodikaonici. Spazivši djevojku, koja mu je gusku obećala a đonila mu je nije, zaviknu joj ogorljivo pred svim narodom: »Ej, prduljo, a šta je sa guskom?« Ali ona mu ljudto odgovori: »Ako sam ja prdila, a ti si za oltarom srao; ako sam ja za crkvom ljubila, ti si u sakristiji jebavo. Eno ti guska za oltarom, sam si ju nasadio!« 266 ŽALOST Naricala jedna žena za mužem pa joj nehote omakne te prne. Da zabašuri, rekne ženama što su je tješile: »Custe li, kone moje, kako mi jadnoj od žalosti srce puče!« [ 2 ]

267 NE ZNAJU ONI NAŠKI! Stajale na vratima mati i kći pa mati prne. Tuda slučajno prolazili nekakvi oficiri pa će kći prekoriti mater što prdi pred ljudima. -— Šuti, budalo nijedna, ne znaju oni naški! — odgovori joj mati. 268 OTPRDITI Vraćajući se posle Svetoandrejske skupštine u Srbiju, dođe knez Miloš u putu 19. januara 1859. godine u Aleksinac. Izmeđ(u) ostalih, koji su došli knezu na podvorenje, dođe i neka Anđa, njegova nekadašnja ljubav. Kad Anđa izađe preda nj, on je nije mogao poznati. »Zar me ne poznaješ, gospodaru? Ja sam tvoja Anđa!« »O Anđo, Anđo, otprdeli smo no i ja i ti!« (t.j. ostareli smo). 269 OPAMETIO GA! Neki bogat čovjek bio veoma tvrd. Kada bi krenuo od kuće sa sela u grad, krenuo bi u namjeri da kupi mesa, ali kad bi počeo kupovati, žao bi mu bilo novaca te bi kupio mjesto mesa džigericu, drob ili paču ili glavu, samo da manje istroši. Vraćajući se kući uvjek bi prigodio da u koga drugoga prenoći. Tako je jedne noći zanoćio kod jednoga koji je znao za njegovu mahanu. Domaćin ga primi dobro, ali pošto večeraše, domaćin mjesto da se prekrsti i Boga blagodari, digne nogu pa prne i reče: »Mal ti jedem, kćer ti jebem, prdim ti za dušu!« Tvrdici biješa to začudo pa ga upita šta radi? — Prođi se, brate! Imao sam punca, koji je veoma tvrd bio i od sebe žalio. Od evlada nije nikog imao nego jednu kćer, koju sam ja uzeo. Pa kad je on bio ugursuz te nije umio trošiti, evo ja trošim i svaku ga večer ovako spomenem! [231]

Tvrdica kad to ču pomisli: »Ovako će biti i meni!« i od tada počeo je ljudski živiti i opametio se. Akšam mrkli, pička zvrkli, kurac se roguši da pičku probuši!

čuo sam, nego ako si vidjeo! — dodade dedo hvatajući vrata.

270 NEMA TU: ČUO SAM, NEGO AKO SI VID JEO!

Bila u babe lijepa kćer. Đavo ju begeniso i donese babi torbu dukata da mu kćer dade. Ona reče: »Ne dam ja kćeri po aikakove novce, već mi ćemo se okladiti. Ti metni torbu dukata, a ja ću kćer!« On pristane na tri stvari koje će mu baba zadati da će učiniti. Baba uze kabo luga i prospe ga na vjetru. Vjetar ga raznese, a baba reče đavlu: »Ako ovaj lug pokupiš, dobićeš kćer!« On skoči i sav lug sabere. Onda baba prospe kabo vode i reče đavlu: »Ako ovu vodu sabereš opet u kabo, dobićeš kćer!« On sabere svu vodu i zaište kćer. Ona se baba zabrini i prdekne i reče đavlu: »Ako onaj prdac uvatiš, dobićeš kćer!« Đavo je trčo po svem polju, ali prca nije mogo dobiti. I tako baba dobi torbu dukata.

Ubila žena dijete pa sud pozvao svjedoke da vidi je li ga ubila nesrećnica od zla srca ili slučajno, kako se ona branila. Došlo gotovo sve selo. Svako ti zna pričati kako je bilo, rasprede pa ne odušuje, ne da onome što bilježi oka otvoriti, a kad ga najpotle sudija pripita može li se zakleti na sve te riječi, je li to baš sve svojijem rođenim očima vidjeo, a on: — Jok ja! Kako video, bolan ne bio, nego sam čuo! Tako jedan, tako drugi, treći. Dosadilo se već sudiji te reče da mu dovedu jednoga koji bi najbolje znao baš tačno kako je sve bilo. Istače se dedo, a i svi drugi povikaše da će on najbolje znati. Uđe on u sudnicu, spusti kraj sebe potežu torbu oprtnjaču, pokloni se lijepo pa na pitanje sudijino kako je bilo, razveza, rasprede i bolje i tako i dulje nego ijedan do njega. Kad je već predahnuo i otro se od znoja, upita i njega sudija je li baš to sve vidjeo rođenima očima svojim, a on: — Jok, valah! Kako vidjeo, bolan ne bio, nego sam lijepo čuo! — Sudija, kome je, možeš misliti, već sasvijem prekipjelo, viknu Ijutito: — A što si ulazio da sjedočiš? Nema tu: čuo sam, nego ako si vidjeo! — I poče ga tjerati napolje. Dedo se sagne da uprti torbu, potegne njome i prdne podobro. — Magarčino jedna! — viknu sudija ljut, bud nas namuči čitav sahat zaludnicama svojijem, kud još i prde! — Ko to? — odupre se dedo. — Pa ti, ti isti! — Ko to smije reći? — Kako, ko smije reći? Kad sam eto lijepo čuo rođenijem ušima svojijem! — Nema tu, lijepi gospodine moj, [ ]

271 OKLADA BABE I Đ A V O L A

272 POPRDLJIVA DJEVOJKA Bila jedna cura kriva nosa, a bila već za udaje. Pošto dođu svatovi da je zaprose, vide da je cura kriva nosa. Onda odgovore: »Lepa kuća, samo nakrivo badža!« Ona se sjeti da će joj nać manu pa ona rekne: »Ako je i nakrivo badža, pravo dim ide!« A ona nesrećom njezinom prne. Onda ona obeća im dat po košulju, samo da ne kazuju da je ona prnula. Tako da im košulju. Svatovi odu, a ona se domisli: »Vala, nema ga danas ko ne prdi!« pa u potjeru za svatovima pa rekne: »O svatovi, čeknite malo, da uzmem iglu. Ostala mi u košulji.« Onda ona stigne i ščepa košulju i rekne im: »Tražite vi djevojke koja ne prdi!« — I tako svatovi u misli odu kući bez devojke, neki smijući se, neki karli k doma. [

273 U SITA OCA POPRDLJIVA DJECA

(Poslovica)

U jednome selu dođu prosioci da prose jednu devojku. Devojka im iznese kahvu, ali po njezinoj nesreći, kad se preže da dodaje — deknu ko kobila. Prosioci kad to čuše, ostaviše se prošnje, no se stadoše spremati da se vraćaju natrag. Djevojačka majka izvadi po lijepu košulju te daruje prosioce i zamoli ih da nikome ne kazuju šta se je dogodilo. Kad prosioci otidu, buktisa stara na kćer, pa joj između ostaloga reče: »Eto vidiš, odoše mi tri košulje dara, samo da ne kazuju tvoje sramote!« Kada kći razumje da je ona dala tri košulje, potrča za prosiocima, a kada ih stiže, reći će im: »Molim vas, dajte mi one košulje! Ostala mi je u njima jedna igla, koja mi je veoma mila, pa da je izvadim!« Prosioci joj ih dadoše, a ona kada ih se dokopa, reći će im: »Hajte, slobodno kažite svakome šta sam uradila. U sita oca poprdljiva deca!« Kada to čuše prosioci, stanu se zdogovarati te se zdogovoriše, vratiše se i isprosiše devojku. 274 TRI MUCAVE SESTRE Ono su bile tri sestre, sve tri tepave i na udaju. Jedan dan poruče im iz drugog sela da će doći prosci da jednu prose. One se dogovore da će mučati, da prosci ne doznadu da su tepave. Uvečer dođu prosci u kuću i zasjednu oko vatre. Momak jednu curu, najmlađu, begeniše, jer je bila izvanredno lijepa. Kad su sjedili oko vatre, došla je kuja u kuću i skočila na žrvanj, koji je u jednom budžaku bio, da liže. Onda ona najstarija cura reče: »Pat na drvan!« a druga reče: »Ti se skoti pa ga treni!« a najmlađa reče: »Ja mudra pa obrnuta!« Onda onaj jedan prosac reče momku: »Sve tri mucave!« a momak će: »Ništa je to.« Kad su sjeli [ ]

večerati, jela je najmlađa vrlo dobro, a prosac reče momku: »Vidi, koliko pojede!« a momak na oto: »Bila gladna.« Kad se je napila vode, opet reče prosac: »Vidi, koliko popi vode!« a momak odgovori: »Bila žedna.« Kad su se iza sofre dizali pomakne se ona cura i prne, a prosac reče momku: »Nuto prde!« a momak mu odvrati: »Najela se, sita.« I tako, isprose tu najmlađu sestru. 275 MIŠ Bio jedan čoek pa nije imao djece pa se uvjek molio Bogu, da mu Bog dade djete kolik miš. Onda što se molio mu Bog podjelio te mu dade i njegova žena rodi djete kolik miš. Onda miš reče svome ocu: »Ajde, babo, da oremo!« Babo mu reče: »Kako ćeš ti orati ko miš?« A on reče: »Metni ti mene prednjaku volu u uho, a ti drži plug!« Babo tako i učini pa ore bez brige. Onda naiđe jedan trgovac pa vidi đe prednjak sam bez gončina se vraća i pravo ide pa zaišće vola da kupi. Onda on rekne: »Daj ti meni prodaj tog svog prednjaka!« Onda će reći: »Ne mogu ja tebi prednjaka prodati!« Onda će miš izlećeti iz uha pa reče: »Prodaj, babo, mene i prednjaka!« Ponda njemu reče: »Nek on mene metne u bisage, đe mu dukati stoje. Ja ću bisage progristi, a ti ajde odzad pa kupi!« Onde on proda prednjaka za šezdese dukata. Porene i oćera. Uz put progrize miš bisage, dukati se svi prospu, a njegov otac pokupi. Onda miš kroz onu škulju pa u zemlju u rupaču uteče. Onaj trgovac pogleda, ne ima dukata. Pomisli da odnese miš s sobom u rupaču. Počne pa kopaj, traži, kopaj, traži, pa ne mogne naći niti miša niti dukata. Okane se i ode kući. Onda miš izađe na testu pa u travi legne a naiđu dva lopova, da ukradu ovcu. Onda miš vikne: »E, de ćete?« Oni se obazdriju oko sebe, ne vide nikoga. Onda opet pođu, a on ope vikne: »E, đe ćete?« — [ ]

Oni onda viknu: »Ko to viče?« Onda miš iziđe i reče. »Ja. Kud to idete?« Oni mu kažu da idu ukrasti ovcu. Onda miš reče: »Pove'te i mene sobom!« Oni ga povedu. Onda oni dođu u tor i izaberu najbolju ovcu. Ponda zapita jedan drugog: »Imaš ti nož?« — »Nemam!« »Imaš ti?« »Nemam!« I nije nijedan imo noža da ovcu zakolju. Onda miš reče: »Idem ja u onu kuću čija je ovca bila, da ukradem nož!« Ode pa nađe dva noža, jedan veliki i jedan mali pa nije znao kojeg da ponese. Ispenje se na policu da izdigne iz kuče: »Jali mali, jal veliki?« Onda ustane čojek i žena pa se stanu krstiti i Bogu moliti, de neko viče, a nema nikoga u kući, a miš uteče pod kašiku. Onda on iziđe i dode, kadli ona dva lopova ovcu pustili i pobjegli. Dalje on dođe k njima i zapita: »Što ste pustili ovcu?!« A oni reknu: »Tašta si sinuo vikati?« — A on rekne: »Ta našo sam dva noža pa nisam znao kog da ponesem!« Lopovi se vrate, uzmu ope ovcu, a on ode pa donese mali nož. Ponda zakolju ovcu i ogule. Stanu meso dijeliti, daju i mišu, a on kaže: »Ja neću mesa, nego dajte mi samo crevku!« Oni mu dadu, a on uzme crevku, izvuče na testu pa se zavuče u crevku. A naiđe kurijak, zgrabi onu crevku i proždre. Onda miš stane u kurijaku vikati: »U — a — čuvaj do kurijaka!« Kurijak bježi, a on sve više u njemu viči. Već kurijak susto, isplazio jezik od haršina. Onda kurijak reče: »Boga ti, šta si ti u meni pa vičeš?« A on odgovori: »Ja ti neću kazati, nit se moreš kurtarisati, do ne dođeš mom ocu u kuću pa prvim nogama ne staneš preko praga, a ne prdneš!« Ondar kurijak rekne: »Ja ne znam đe je tvoj otac!« A on mu kaže: »Ja ću tebi put kazivati, samo ti ajde!« Te ga dovede svom ocu. Kurijak prebaci prve noge preko praga, prdne. Miš izleti iž njega, uvati kurijaka za rep pa stane vikati: »Evo, babo, kurijaka! Drži, da ubijemo!« Babo doleti s sikirom i ubije kurijaka. Te tako miš sa onim đukatim ozgodni i više nije oro.

[26]

276 ERO TRIPUT PRNO Putovao jedan Era iz vodenice, nosio brašno kući svojoj pa naiđe na jednog gatara, da mu vraČka koliko će još živit. Onaj mu gatar ukratko kaza: »Dok triput prneš!« Onaj se Era okari i pode, a brašno se stovari s konja. Onda Era tovareć brašno prne jednom. Opet malo dalje spane mu jedna vreća. On se ražljuti pa kane da je brzo itne na konja pa i drugi put. Onda Era: »Ok jadan! Još jedaput ako se zlo sluči kao što je dosad, pa ja odo na onaj svijet!« Idući tako putom stane u lad te ruča. Kad pode da brzo ustane, omakne se i treći put. Onda Era kaže: »Nema više živit!« pa se izvrati na po puta kao mrtav. Dođu krmci, jedu brašno. Onda naiđu žandari pa Eru počnu pitati: »Što ti ležiš, a krmci jedu brašno?!« Onda Era odgovori: »Ne pitaj, brate, umro sam još jučer!« Onda jedan žandar odgovori: »Oca ti jebem u dupe!« pa štapom svoga Eru uzduž i popreko. Era skoči i natovari ono brašno što je ostalo iza svinja. Onda Era pode i trefi drugog Eru. Počne njemu kazivat kako je on umro: »Pž tako mi Boga, dođe jedan lekar bolji od Boga te me odma izliječi! Osta«, kaže, »zdrav ko od majke rođen!« 277 KAKO JE SNAHA SVEKRU ZA MUŠTULUK GOVNO DALA Krčio čovjek u njivi. Imao je duge opanke. Navali mu srati i on skala gaće i posere se. Kada je bio gotov, obazdre se da vidi govno, ko što je to u seljaka običaj, ali govnu ni traga! On se prepane da mu je to prama glavi te kako je već večer bila, ode kući i sjede kod vatre, podboči se žalostan. Snaha ga upita: »Šta je tebi, babo?« A on j o j pripovjedi kako je išo srati pa mu se učinilo da je i crijeva izasro, a

[237]

kada je pogledo, ne ima govnu ni traga pa veli: »Ta mi je prama glavi!« Kada je snaha stala izuvati svekra, nade govno u opanku pa zaviče: »Babo, meni muštuluk, tebi govno! Evo ga u opanku!«

probam je li slano. Probaj i ti je li slano.« A kad je on probo, pljune: »Ko bi to jio!« »Joj!« veli ona »da ja jedem bolesna, kad a ti ne možeš zdrav!«

278 PEČENO GOVNO

Ono je čovjek bio pobožan pa sve molio krunice. Jednom ode srati, a moli krunicu. Vrag dođe k njemu i stane mu se rugati i govoriti: »Eto ti tvoja pobožnost, sereš a Bogu se moliš!« A onaj odgovori: »Što na usta izlazi, ono Bogu, a što na guzicu, ono tebi!« — Onda vrag pobjegne.

Bio čoek dobar ženi, mlad se oženio. Što mu god žena kaže, on ju posluša. Jednoć izađu sve žene iz sela pa se spominju kako koja oprela, kako koja otkala i kako koja živi i kako j kojoj čoek dobar. A ta se-ista žena javi: »Meni je moj čoek dobar. Tri godine nije mi ništa kazo, što mu kažem, posluša me.« A druga će kazat: »I meni čovek dobar bio dok sam bila mlada. Deder se ti razboli pa ćeš vidit kako će ti bit u bolesti!« Ode čoek u drva te dođe uveče iz drva, a žena glavu zavezala maramom, a samulira: »Joj, dragi čoek, ja ću umrijeti!« A on gladan nju dvori čitavu noć. Pita nju oće 1 ić vraču ili po doktura ili po babicu. »Ne idi nikuda, dok ja ne sanjam!« Kad ujutru svanulo, kaže ona: »Izvedi me napolje!« Iznese on napolje te se ona posere za kuću i on je ope odnese u kuću natrag. »Fala Bogu, sad će ti bit lakše!« veli on, a ona kaže: »Ja sam sanjala o što ću ozdravit. Moj mili čoek, da ti ispečeš ono moje govno, a ja ću bit odma zdrava!« A taj čoek jedva to dočeka te on uzme rajliku i naloži veliku vatru i mast ucvrče i ide on po njezino govno i speče ga punu rajliku, i kad je peko, začepio je nos i vavijek se Bogu molio, da bi Bog dao da mu žena ozdravi. A ona se smije da on ne vidi. Kad je ispeka i donio k njoj i vavijek se smija: »Vala Bogu, sad će mi žena ozdravit!« A ona zdrava zdravcata i bila. Kad je donio, ona njega pita: »Joj, moj čoek, jesi 1 solio?« »Bome, ženo, ja ne znam!« »A kako si mogo peći, a ne znaš je 1 slano?! Svako kuvanje ja [ ]

279 KAKO JE ČOVJEK BIO POBOŽAN

280 PALIO ĐAVOLU SVEĆU TE MU I POMOGAO Čovek jedan hteo da se obogati odjednom, sve sanjao o tom da nađe gde zakopan ćup para. Svima je već svecima po crkvi popalio sveće, ali mu nijedan ne dođe u snu, kako se on nadao i molio se — niti mu kaza gde blaga ima. Kad je već bio gotovo svu nadu izgubio u svece i smislio teška srca da se batali ćorava posla, senu mu u glavu da taj posao oko blaga i nije svetih otaca i apostola, koji su i sami gladovali i samo o onom svetu radili, neko upravo onoga nepomenika, anatema ga bilo! Video i njega u crkvi na ikoni svetog arhangela Mihaila, kako ga ovaj metnuo pod noge te i njemu upali pogolemu sveću i veću nego pre svecima i pomoli mu se da mu dođe u snu te kaže gde ima blaga. I gle, đavo ga posluša i dođe, baš onaj s ikone, pljunuti. Dođe i uze ga lepo za ruku i kao povede ga nekud. Vodio ga, vodio, dok ne dođoše u grdnu neku šumu, gustu, visoku. Dugo su još tako išli, tako da se čovek već pomeo i zaboravio put, na koji je dotle sve lepo motrio. Dođoše i do jednog drveta, [ ]

običnog. Tu đavo pokaza rukom i reče: »Eto, ovđe ima grdno blago!« Čovek uze razgledati drvo. da mu umotri kakav znak po kome bi ga posle poznao pa kad vide da mu je uzalud, zapita brižno anatemnjaka: »A kako ću ja sutra poznati, kad nemam nikakvog znaka, ni noža pri sebi, da ga zarežem?« A davo mu reče: »Naseri se dobro pa to ti je znak!« I nestade ga. Čovek se obradova na to pa se napregne, koliko već ne bi mogao od radosti, te načini poveću gomilu. Kad se sutradan probudio, obeseli se, setivši se sna, ali e brže još sneveseli kad vide da je gaće napunio i prepunio. Tako mu je đavo pomogao! 281 ĆOSA I MEHANDŽIJA Radio Ćosa neko vreme i zaradio četir dukata i tri dinara, za dukat kupio magare, a ono resto čuvao i otišao kod mehandžije da pije. Kad je napravio trošak za tri dukata i tri dinara, on otide kradom u štalu, gde mu je magare boravilo pa mu nabije u dupe tri dukata i tri dinara zatim pozove mehandžiju da mu plati račun. Kad su došli kod magareta, Ćosa lupi pesnicama magare u trbuh, a ono ispade dukat i dinar. Lupi ga drugi put, a ono opet tako. Lupi ga i treći put, a ono opet ispade dukat i dinar. — Više neću; toliko ti dugujem. Uzmi tvoje pa idi! kaže Ćosa mehandžiji. Mehandžiji se dopadne Ćosino magare, koje sere sve same dukate i dinare, pa navali na Ćosu da mu ga proda. Ćosa mu ga naposletku proda, ali mu kaže da ga zatvori u štalu pa da ga ne gleda za šest dana. Šestog dana da otvori i tada će naći punu štalu sve samih žutih dukata i belih dinara. Mehandžija tako i uradi, ali kad je šestog dana otvorio štalu nade magare gde je lipsalo i napelo noge uvis. Mehandžija pođe u poteru za Cosom, da ga bije [ 2 ]

što ga prevario. Nađe Ćosu u njivi gde drži jednog zeca, a drugog je bio tu prikrio u blizini zajedno s done tim ručkom. Mehandžija vikne na njega što ga prevario, a ovaj mu kaže da će s njim razgovarati tek pošto mu zec donese ručak od kuće. U tom, kao bajagi, kaže zecu da trči za ručak pa ga pusti! Nije malo postojalo, a on se osvrne kao onom drugom zecu, koji je tu bio sakriven zajedno s ručkom, i uzvikne: »Evo, doneo ga!« Dopadne se mehandžiji zec koji tako brzo donosi ručak pa navali na Ćosu da mu ga proda i Ćosa mu ga naposletku proda po skupe novce. Odneo mehandžija zeca kući pa ga s njive pošlje po ručak. Čekao i čekao pa ni ručka ni zeca. Kad je video da ga i tu Ćosa prevario, reši se da ide da ga nade i da ga ubije. Tako ga nade kod kuće. Ćosa se već nadao da će mu ovaj opet doći pa svakom ukućaninu vezao oko guše po crevo puno krvi i kad mu mehandžija podviknuo, a on ga stane moliti da ga pričeka samo u toliko da pokolje sve njegove ukućane pa ga posle može slobodno ubiti. Zađe i svima preseče crevo. Krv line i oni popadaju. Zatim kaže mehandžiji da ga pričeka da ih oživi te da vide kako će ga ovaj ubiti. Uzme sviralo i počne svirati, kada svi poklani namah ustanu. Dopadne se mehandžiji ova Ćosina svirala pa ga okupi da mu je proda. Ćosa mu je naposletku proda po skupe novce. Mehandžija se vrati kući i pokolje sve što je imao živo u kući. Zatim uzme onu Ćosinu sviralu i počne njom svirati, ali bez uspeha. Što je već bilo zaklano, to se ne diže. Zato se najodlučnije reši da ide da nađe Ćosu pa da ga odmah ubije, bez reči. Kad je tako došao Ćosinoj kući, njegovi mu ukućani kažu da je Ćosa već davno umro. Međutim, on je znao da će ovaj opet da ga traži pa je bio naredio njegovima da ga tek malo začeprljaju u zemlji, a u ruci je držao jedan šiljat kolac. Mehandžija čuvši to potraži mu grob, da se bar posere na njega. Ovi mu kažu gde mu je grob, i kad je ovaj [241]

taman čučnuo da se posere, a Ćosa mu odozdo ćušne kolac u guzicu, zbog čega mehandžija ostane tu na mestu mrtav. 282 DA MU OSUJETI NAMERU Umirao neki čovek pa kad je već naredio kako da bude sa imanjem i šta će kome ostati, reče: — Molim vas još, prijatelji moji, kad me sahranite, zabodite mi krst u trbuh! — Zašto, da od Boga nadeš?! — upitaše ga prijatelji. — Eto zašto — odgovori samrtnik — živeo sam vrlo hrđavo sa mojim komšijom Petrom i često smo se svađali. Jedanput mi se u svađi zakune da će mi se posrati na grob. On je kao čovek i kako mu se sad dala prilika, on će izvršiti svoju zakletvu. On će se posrati ispod krsta računeći da mi je to glava pa zato vas i molim da mi zabodete krst u trbuh pa neka mi se posere na kurac, oca mu rčinskog! 283 KRST NA TRBUH Nekakav nevaljali čovek razboli se i oseti da će umreti te pozove jednog jedinog svog prijatelja da mu iskaže poslednju želju. Kad ovaj dođe, reče mu: »Kad umrem, pobodi mi krst na trbuh, a nemoj nikako više glave.« »Zašto?« upita prijatelj. »Zato« progovori nevaljalac »jer sam za života počinio grdnih zala pa može kome pasti na um da dođe na grob i da mi se pored krsta posere na glavu, a ovako će pored krsta na kurac da mi se posere!« 284 ZGADIO SE NA DLAKU Razgovarali se neki ljudi u društvu o gađenju. Tek će jedan između njih reći kako se on ničega ne [ ]

gadi pa da bi to i dokazao opkladi se s društvom da će pojesti ljudski pogan. Donesu mu u čanku tada baš zgotovljene pogani i on poče da jede. Videlo se po.njemu da mu nije prijalo, jer se sve više mrštio, ali on nije hteo da prizna da se gadi, već se upinjao te i dalje jeo. Kad je doterao do polovine, on se naježi i poče da povraća. — Šta ti bi? — povikaše ostali. — Nađoh jednu dlaku — odgovori on — pa mi se zgadi! 285 HUSARSKO GOVNO Jednoć išli husari manevrirati pa su pošli u jednog grofa šumu. Jednom husaru dode potreba da ide na stranu, zaostane, sveže svog konja za jedan rast, nasloni pušku do drugog rasta, čučne pa sere. A uto dođe grof, zgrabi karabin, koji je nabit bio pa zavikne: »Ili pojedi ovo govno, ili ću te ubit!« Husaru ne bi na ino, već sjedni pa počni jist. Al mu se jako gadilo, a kad je grof vidio da je husar malne polovicu svoga govna izjeo, oprosti mu ono što ga je još bilo pa mu vrati karabin. Husar brže objaši konja, skoči prema grofu, naperi na njega karabin pa mu zapovjedi: »II požderi odmah ostatak, il ću te na mjestu ubiti!« Kud će, šta će ti moj grof, milo mu ne bijaše, sila kola tare, već ajd, pojedi onu ostalu polovicu husarske kobasice. Sutradan dođe grof ritmajstoru da tuži tog husara. Husari soldati su stajali u glidi pa grof nije prepoznao onoga kojega bi okrivio. Onda je ritmajstor zapovjedio: »Onaj koji grofa poznaje, nek stupi van!« A izađe na tu zapovijed onaj husar pred ritmajstora: »Gospodine ritmajstore, ja poznajem toga gospodina!« »A odakle ga poznaš?« »Poznam ga, jer smo jučer zajedno ručali.« Da se ne osramoti, [ ]

odustane grof od tužbe pa mu dade šaku dukata da nikom ne kazuje kako su se častili. 286 NASREDIN-ODŽA U DEBRU Kad je Nasredin odža pošao u Debar (Makedoniju), on je mislio da će i tamo činiti ono što je po drugim varošima činio. Kad se je približio Debru, on sretne na putu jednog Debranca i pošto ga zadrža, upita: »Ama, Boga ti, ima li u Debru kakva stvar, koja bi se mogla za deset para kupiti i da se od nje čovek dobro najede pa da je posle može prodati za deset para?« Debranac mu odgovori: »Ima, i možeš kupiti za deset para jedno škembe, i pošto pojedeš izmet, ako si voljan da prodaš škembe, svaki će ga za deset para kupiti.« — Čim je Nasredin odža dobio ovakav odgovor, odmah se s puta vratio i više nikako u Debar nije dolazio. 287 GOVNA JIST1 Došao Šobotaga u nekakva seljaka pa će od šale oprijet đetetu čibuHom u trbuh i upitati ga: »Šta ti je, dijete, u trbuhu?« »Bogme, škrob, aga!« Dijete ne budi lijeno pa pošto mu odgovorilo, upitaće ono njega: »A šta je u tebe, aga?« »Govna, dijete!« »A Boga ti, aga, kad si ih ijo? »Bogme, dijete, kad sam tebe pitao« odgovori Šobot. Poslije toga je ovo Šobotaga češće pričao pa bi uvijek dodao: »E, niko me ne prevari ko vlaško dijete!« 288 ŠTA IMAŠ U TRBUHU? Pitao Turčin raju: Šta imaš u trbuhu? — Hleba, aga, — Kad si ga jeo? [ 2 ]

— — — — —

Jutros, aga. To nije hleb, nego su to govna. A šta ti imaš u trbuhu, aga? Govna, dakako! -— odgovori aga. A kad si ih jeo?! -— upita raja. 289 CINCARIN I ŠEGRT

Pitalo šegrče majstora Cincarina: »Šta ćemo, majstore, danas ručku?« »Govno!« »Dobro majstore tebi, ali šta će biti meni?« 290 BUBA GA SERE Došlo dete kod Cincarina da kupi za marjaš meda. Cincarin kao Cincarin, ne dade ni pola kašike. — Pa ovo je malo, čiča! — reče dete. — E, dete — odgovori Cincarin — med je to, buba ga sere. Da ga serem ja pa da ti napunim čorbaluk za marjaš! 291 POJEDI LAZU! S one strane Save egzekutor, koji naplaćuje porezu i izvršuje ostale naplate, važi kao bauk i ceo ga se svet plaši. Tako kao što u nas decu plaše vukom, tako i u njih egzekutorem. Čovek i žena iz jedne siromašne kuće pođu jednog letnjeg dana na njivu da žnju, a kod kuće ostave samo svoja dva sinčića, manjega Lazu u kolevci i većega Trišu kod kolevke da Lazu ljulja i zabavlja i da ga čuva. Najedanput banu egzekutor u kuću. Triša videći strano lice, kao što već obično deca čine, uplaši se i zbuni. Uzalud je egzekutor pitao gde su mu otac i [245]

mati, Triša se uplašio pa ni da bekne. Najzad se egzekutor doseti pa reče: — Odmah da kažeš gde ti je otac ili ću te pojesti! Ja sam egzekutor! Dete znajući da se samo onom detetu kaže da će ga pojesti egzekutor koje ne sluša, a znajući, opet, da samo nije ništa skrivilo, reče plačući: — Nemoj mene, ja sam dobar. Pojedi Lazu, on se usro! 292 KADIJA I TRI BRATA Bio jedan čovek, imao tri sina, i svu je trojicu lepo othranio i oženio. Kako je on bio poštar te nije mogao raditi, sinovi mu odrede jednu sobicu, gdi je sam sedeo i sam se slušao, a oni ga prenebregnu. Vide starac šta sinovi od njega uradiše i da se ne može dugo ovako izdržati, doseti se jadu te nabavi jedan ćup i nekoliko tantuza pa donese u svoj sobičak, a da sinovi ni znali nisu. U ćup je starac srao, a tantuze svako veče pošto se zatvorio brojao. Jedne večeri jedna od njegovih snaha čuje da u starčevoj sobi nešto zvecka, oslušne na vrata i ču da starac broji pare, pa kaže svome mužu, a ovaj ostaloj braći. Nekoliko večeri tako su svi slušali i uvek čuju da kod starca zveče pare, pa najzad se reše da ga pitaju šta to on radi svako veče. Sjutradan sva tri sina odu u očevu sobu: Šta ti, babo, svako veče brojiš? — A starac im odgovori: — Brojim pare što sam u srećno doba uštedio. — Oni ga zapitaju: — Gde su ti te pare? Sta ćeš s njima da radiš? — A starac im odgovori: — Evo ih u ćupu i ostaviću onom sinu koji me bude najbolje nadgledao. — Sinovi kad ovo čuju, stanu se nadmetati ko će oca bolje da usluži. Kad je starac video da su sinovi počeli s njim dobro postupati, mete u ćup povrh govana tantuze, uveže ćup i zakopa ga pod krevet i posle kratkog vremena umre. Posle smrti [ ]

očeve stanu se braća svađati kome će pripasti ćup, jer je svak od njih govorio da je on oca najbolje nadgledao i da po očevom zaveštaju treba njemu da pripadne ćup, pa kako se nisu mogli složiti, odu kadiji da im on presudi. Kadija naredi da se donese ćup, prostre nasred sobe čilim, a ćup obesi na sredini nad ćilimom. On sedne nasred čilima, a njima naredi da stanu van čilima, pa šta pane na čilim i na njega, to će biti njegovo, a što pane van čilima, to njih trojica da podele; pa naredi gavazu da jednom batinom lupi po ćupu i razbije ga. Gavaz uradi po naredbi, a govna se iz ćupa sroljaju na kadiju, njega i čilim sve izmacaju a i braću poprskaju. I tako je kadija najviše dobio. 293 NASARAJDIN-ODŽA PLATIO KADIJI TAPIJU Ode odža kod jednog seljaka i kupi od njega jednu njivu i ode kadiji na tu njivu da izvadi tapiju. Kadija rekne odži: »Dobro, odža, ali ja ti ne mogu prije petka dati tapije, jerbo imam mlogo posla. Nego idi kući i dođi u petak i donesi mi jedan ćup masla pa ćeš u petak bit gotov!« Odža pošto sasluša kadiju, iziđe i ode kući pa uzme jedan ćup pa počme i on i njegova žena u njega srati i do petka naseru pun ćup, samo metne na vri ćupa jednu litru masla i onda poravni tako da bi reko čoek da je to sve maslo. Te uzme ćup i ode opet kadiji. Ali prvo je odža pređo oni ćup kadinoj ženi i rekne joj: »Kažo je efendija da ostaviš ovi ćup masla i ne smiješ da ga načneš dok on ne dođe!« A odža ode kod kadije i rekne mu: »Efendija, ja sam došo da mi daš tapiju na onu njivu, a maslo sam dao tvojoj kaduni. Ako se ne vjeruješ, a ti pošlji zaptiju neka pita kadune jesam li donio maslo.« Kadija odma posla zavtiju i osvedoči se kod kadune da je odža donjo maslo. [ ]

Zatim kadija odma napravi odži tapije i odža ode. A kadija odma ustane i ode kući, dokopa oni ćup pa udari svom rukom kroz maslo. Kad izvuče, kad pogleda, a on izvuko punu ruku govana! Te odma poviče na zaptiju da vrati odžu. A odža, pošto vidi zaptiju, počme bježati, a zaptija poviče: »Vrati se, odža, ne valjaju te tapije, jerbo nije kadija udario mura!« A odža bježeći poviče: »Vala, ako ne vljaju tapije, beli, ne valja ni maslo!« I pobjegne. 294 DVA BRATA, OBA OBJEŠENJAKA Dva brata najme se u jednog adže da čuvaju ovaca. Jedanput popne se mladi brat na krušku da trese krušaka. Polete ovce, a jedu kruške. Počne stariji braniti od ovaca, a ovce sve kruške pojedoše. Onda reče mladi brat s kruške: »Odi ti tresi, a ja ću braniti!« Stariji se na krušku popne, a mladi počne braniti. Uzme malj pa sve ovcu po ovcu u glavu, sve ovce pobije, samo jedan ovan ostane. Kad počnu vući ovce u potok, mladi po dvije u potok vuče, a stariji po jednu. Dok sve ovce u potok svuku, budne i mrak pa na onoga jednog ovna svežu sva zvona i zatvore ga u bašću pa dodu adži i reknu: »Ti nama plati. Mi više nećemo biti u najmu u tebe!« Adžo poče njima plaćati, starijem bratu po dvi cvancike, a mlađem po jednu cvanciku. Onda reče mlađi brat: »Ja sam po dvije u potok vuko!« Onda reče adžo: »A što no govori!« A stariji brat odgovori: »Bunca ko budala!« Kad njima adžo plati, a oni idu kući, nadu na putu jedan mlin, ugledaju đe se pod mlinom okreće kolo. Onda rekne stariji: »Ja ću ovo kolo ponijeti sestri pršljenčić!« On uprti kolo na se i putujući zavrne u konak pod jednu jelu. Kad adžo izjutra da vidi ovaca, ali sam ovan u bašći. Brže-bolje adžo sazove Turke da idu naći ona dva brata. Oni putujući i nji zavrne konak pod istu [ 2 ]

tu jelu, de su se i ona dva brata okonačila. Počnu peći jednog ovna. Onda reče stariji brat: »Meni natuži mokriti!« On se pomokri, ovariše adži niz bradu. Onda reče adžo: »Ala s jele rosice!« Onda reče: »Bome, meni natuži i srati!« On se ozgo posere. Opet ovariše adži niz bradu, a adžo reče: »Ala s jele smokvice!« Onda reče: »Bome, meni dotešća držati!« On pusti kolo niz jelu. Poče kršiti niz jelu, a Turci pobegnu. A oni sidu s jele pa počnu jesti ovna. A Turci pošalju jednog Turčina da vidi šta radi ovan. Turčin izviri iza obale, a kad ga vide dva ona brata, viknu ga: »Odi, ne boj se!« Turčin dođe njima. Počnu jesti ovna, a jedan brat rekne Turčinu: »Eto ti dlake na jeziku!« Turčin isplazi jezik, a on mane nožem po jeziku i odseče mu jezik, a Turčin poleti za onim Turcima, poviče: »Blug! blug!« ko nema jezika, a Turci ga ne razumiju, a pobegnu od njega. Tako ona dva brata upute adži ovce! 295 OPKLADA: KO MOŽE SRATI, A DA NE STENJE? Opklade se Srbin i Švaba da vide koji je tvrđe petlje: ko može srati, a da ne stenje. Potera prvo Švaba, potera, ne diše, ne treplje, ali kad već bi da izvali govno, on ne mogade da ne zastenje. Onda poče Srbin. Da bi prevario Švabu da mu ne opazi stenjanja, on zametnu razgovor kroz zube: »A je li, kaži ja Švabo, a imaš li oca, de?« »Imam!« »A je li tvoj otac imo oca, a?« »Imala.« »A šta ti je bio deda, a?« itd. I tako dobije opkladu. 296 PRIČA KAKO JE ONAJ POPU MJESTO SMOKVE DONIO GOVNO Bila u popa vrlo lijepa na udaju kćer. Pop proglasi u narodu da će onomu ko mu o Đurđevu [249]

danu donese taze smokvu dati kćer. To se svuda na daleko i široko čulo pa to začuju i neka tri brata. Oni se dogovore i tri smokve metnu u med pa kad je došo Đurđevdan, onda najstariji brat izvadi onu jednu smokvu, uzme u ruku i ponese popu i dođe do jedne ćuprije. Na toj ćupriji nađe jednu vrlo staru babu. Ona ga zapita: »Sta to nosiš u ruci?« a on odgovori: »Nosim govno!« Ona mu reče: »Govno i bilo!« Kad je došo popu, pruži mu ruku i reče: »Tebi taze smokva, a meni tvoja kći!« Otvori ruku kad u ruci taze govno, još se veli, puši! Pop ga sikteriše i reče: »Izdiri napolje! Jebo ti pas mater! Zar ti je to smokva?« On pokunjen ode kući. Kad je vidio drugi brat da stariji cure dobio nije, uzme i on smokvu i odnese popi, al mu se dogodi kao i starijem bratu. Mlađi brat kao obično najluđi, uzme onu treću smokvu, stisne u šaku, dode do ćuprije, baba ga zapita: »Gdje ćeš to, sinko?« a on reče: »Valaj idem popu da ištem od njega kćer!« A ona će mu: »A šta ti je to u ruci?« »Bogme, baba, taze smokva. Nosim popi!« Baba mu reče: »Smokva ti i bila!« Kad je došao popi, pruži mu smokvu i reče: »Popo, tebi taze smokva, a meni tvoja kćer!« Pop primi smokvu, ali mu reče: »Ja ti kćeri ne mogu dati dok mi tri dana ne čuvaš sto zečeva pa ako mi sve zečeve doreneš, vodi slobodno kćer!« On ne tjedne zečeve čuvati, znajući da će se zečevi po šumi razbjeći, već se vrati nazad i dođe babi na ćupriju. Baba ga zapita je li mu pop dao djevojku, a on j o j reče da ne da, već hoće da mu tri dana zečeve čuvam. Baba mu dade jednu sviralu i reče: » A j d e popu pa mu čuvaj zečeve. Uvečer kad kući pođeš, ti sviraj u sviralu, zečevi će svi za tobom a ti ji predaj popu!« Tako i učini. Kad je bilo uvečer, ide on, svira, a zečevi svi za njime. Pop izađe pa gleda i ne bi mu drago. Sutradan ode on opet čuvati zečeve. Pop reče [ ]

curi: »Idi pa na kakav mu drago način dobij jednoga zeca od onoga lopova!« Cura ode i zaište od njega zeca da j o j proda, ali on ne da, već j o j reče da će j o j dati jednog zeca, ako mu dade da ju jednom jebe. Ona se otimala, ali nije smila kući bez zeca pa se pusti i on joj zaklepa. Uvati jednog zeca i dade joj. Ona ponese zeca kući. On uzme sviralu, zasvira, a zec moj iz ruku iskoči i pobjegne. Ona opet zamoli čobana da joj dade drugog zeca. On reče: »Hoću, ama da mi daš da te opet jebem!« Ona jadna, ja šta će, pusti, i opet j o j zaklepa. Dade joj zeca, ona ga ponese, a on zasvira na sviralu. Zec se koprene, izmakne i pobigne, a ona jebena bez zeca ode kući. Drugi dan pošalje pop popadiju da od čobana izmakne bud kako jednog zeca. Ona ode, al joj se dogodi isto kao i kćeri, pa i ona jebena ode kući i kaže popi da čoban nikako zeca ne da. Treći dan ode pop sam čobanu, dabome preobučen, i zaište da mu proda jednog zeca. On mu reče da on zeca prodati ne more ni po jedne novce, a kad ga je pop obrlatio da mu jednog zeca pošto-poto dade, on mu reče: »Hoću, ako ćeš mi dati da te jednom jebem!« Popo ko popo, žao mu dati kćer za prosta seljaka, a bogme i guzice, stane se izvinjavati da to ne more biti, već neka traži novaca koliko hoće, ali čobanin ostane pri svome i reče popi: »Nema druge, ako hoćeš dobiti zeca, daj da ti jednom žegnem!« Pop savre ramenima, skala gaće, naguzi se, a čoban otraga utera svom popi. Kad je sve lijepo svršio, ufati jednog zeca i dade popu, a on ga uzme u naručaj i ponese kući, ali čoban zasvira na sviralu, zec se koprene, iskoči i pobigne u šumu. Pop se pokunji, jeben ode kući. Uveče dojavi čoban sve zečeve i preda popu i reče: »Eto, pope, ja tebi tri dana čuvah zečeve i pređo sam ti sve, daj mi sada svoju kćerku!« Pop ga odbije govoreći mu: »Hoću, ako'š mi ovu veliku kacu punu nasuti besjeda!« On šta će, vidi da je prevaren, vrati se kući. [ ]

Kad je došo na ćupriju, upita ga ona baba: »Đe ti je djevojka?« a on joj sve kaže i reče: »Ne pitaj, ne da pop. Veli mi da mu jednu veliku kacu natrpam besjeda pa da će mi onda dati kćer!« Baba savjetuje da se vrati popu i povede što više ljudi i neka u kacu govori kako je sve od početka bilo, pa će mu pop dati kćer. On tako učini. Vrati se popu, zovne desetak ljudi i počme u kacu govoriti da svi ljudi i pop čuju sve iz početka. Kad je došo da reče: »Prvi dan pošalje pop svoju kćer, da kupi od mene jednog zeca, ali ja nisam dao, dok mi nije dala da ju jebem. Eto, pope, jedna!« — Pop se uzvrpoljio, onda će on dalje: Drugi dan pošalje pop popadiju da od mene kupi zeca, ali joj ja nisam dao, dok mi nije dala da ju jebem. Eto, pope, biše dvije riječi!« Pop se stane češati iza ušiju, al on dalje nastavi: »Treći dan dode pop i zaište od mene jednog zeca, al mu ja nisam dao dok« a pop zaviče: »Dosta! Ne more više u kacu stati! Eto ti kćer i vodi ju bestraga!« 297 TURSKA I HRIŠĆANSKA VJERA Sastali se hrišćanin i Turčin pa počeli hvaliti svaki svoju vjeru. »Ma šta taj vaš Isus?« zapita Turčin, »da ti ja pričam, šta je učinio Muhamed. Vozio se on noćom pa se digne oluja, hoće sve da potopi. Vide Muhamed kakvo će zlo da bude pa se izasere u more. Od njegova govna postane ada gdje se svi spasu.« »Bre ništa je to«, veli hrišćanin, »ali kad se jednom opet Isus vozio, digne se isto tako bura i da Isus ne poteže kurčinu i od nje napravi ćupriju, šćaše more sve potopiti!« »Aman jarabi, zašta li će mu tolika kurčina?« zapita preneražen Turčin. »Pa za Muhamedova dupeta!«

[ 2 ]

298 MARKO SE SPREMAO NA MEGDAN Kad se Marko Kraljević spremao nekome na mejdan, obuvajući čizme prdne. Čuvši to mati njegova, rekne mu: »Sinko Marko! ti si i dosad na mejdan polazio, ali nijesi to činio; ti si se još sad prepao; već ne idi sad, ako Boga znaš, jer neće dobro biti!« A on joj odgovori: »He, moja mati! ja sam samo prdnuo, a onaj na koga idem već se i posrao dosad!« 299 OD STRAHA Paša noćio kod bega. Kad je jutro osvanulo, a beg još leži, neće da ustane. Pita beg pašu: »Šta si sanjo?« »Sanjo sam da je na munaru bio još jedan munar.« »U, da je!« čudi se beg. »A što si još sanjo?« »Sanjo sam« kaže »da je na tom munaru tepsija a u tepsiji voda. Vjetar puše, tepsija se njiše. A šta bi ti radio, kad bi to sanjo?« »Ja bi se od straha i popišo i posro!« »A vidiš, ja sam se samo popišo!« 300 NAJHRABRIJI PODANIK Jednom se sultan rešio da sazna koja je narodnost u njegovoj carevini najhrabrija. Naredi da se od svake narodnosti pošalje po jedan njemu u jildiz. Posle nekoliko dana skupilo se u jednoj dvorani u jildizu mnogo predstavnika svih naroda koji su pod sultanovom vlašću. Svi posedali naokolo i čekaju padišaha svih pravovernih. Vrata i prozori na dvorani bili su otvoreni. Najedanput uljeze sultan u dvoranu sa revolverom i poče pucati. Sve što bejaše u dvorani naže na vrata i prozore. Za tili čas u dvorani ne beše nikoga, sem jednog Evrejina, koji je ostao na nekom kanapetu sedeći. Sultan mu priđe, [253]

potepka ga po plećima i reče: »Bravo, moj najhrabriji podanice, šta želiš da ti dam?« »Silni care, najpre jedne čiste gaće!« progovori skromno Čiva.

303 POKORA

Dodu dva pobratima pred jednu kuću da kradu. Prozor je bio visok te se jedan popne na ramena svome drugu, u nameri da prozor otvori. Gazda primeti lopova pa opali iz puške. Ovaj padne i vikne: »Pobratime, ja sam ranjen!« Onda ga onaj drugi uzme na leđa i nagne bežati. Kad je daleko izmakao, spusti ga i upita: »Gde si ranjen?« O v a j pokaže guzicu i jaukne. Pobratim mu odreši čakšire i vidi gde se sav usrao od stra, a ranu nigde nema, pa mu reče: »Ne boj se, pobratime, u staru je rupu potrevio!«

Došao seljak popu na ispovijest. Ispovjedio je popu mnogo teških grijehova. Molio ga je da mu vlašću koju ima oprosti sve to. Pošto grijehovi nijesu bili obični, pop nije htio da oprosti težaku. — Za takve teške grijehove, kakvi su tvoji — reče pop težaku — treba i pokoru da činiš. Bog ne oprašta bez molitve i pokore. — Nareduj, pope, što znaš, samo me oprosti toga! — Bog je milostiv pa će oprostiti. Donesi crkvi za kandilo Bogorodičino po litre ulja kao pokoru. — Pope — nato će težak hvatajući se za desni brk —- poseri mi se na ovo, ako ti ja za to donesem i kap ulja! Okrene popu leda i odmagli iz crkve.

302 PRODULJI GA!

304 ERO UKRO PLOČU POTKOVICU

Čovjek odmaknuo već u godinama pa ne može da se sladi sa ženskima. Izdala ga snaga u kurcu, a pogibe za pičkom. Jeo je dobra i snažna jela, ne bi li mu pomoglo. Sve je bilo badava. Vrag ga natjera da ode za to liječniku. Našao se liječnik šaljivčina pa ga ovako savjetova: »Svako jutro kad ustaneš i svako veče kad lijegaš, poteži kurac prema guzici, šupku. Na taj način kurac će ti se produljiti. Kad tako potežući ga sa glavićem stigneš do šupka, dođi k meni pa ćemo dalje liječiti!« Siromah povjerovao. Svako jutro i svako veče potezao je prema šupku ono jadne kožetine. Mazao je i premazivao je svakako, ne bi li stigno do šupka. Najposlije dotjera i do njega. Veseo otrča liječniku koji mu je dao taj savjet. Ispripovjedi mu da je najposlije glavićem od kurca došao do šupka. »Dobro, je« reče mu liječnik »sada se na nj poseri, jer ti i onako ne treba nizašto više!«

Došao jedan Era jednom trgovcu na dućan pa nekako zavara oči trgovcu i ukrade mu ploču potkovicu konjsku. Onda Era metne brže-bolje za silaj, a trgovac se dosjeti pa kaže Eri: »Ero! Ti ukrade meni ploču!« Onda Era rekne: »Ja nisam!« Trgovac! »Baš jesi!« »Nisam!« »Jesi!« Onda trgovac kaže: »Ajde, da mi se zakuneš kod kadije!« Onda Era rekne: »Ajde!« Te tako dođu kod kadije! Onda kadija rekne: »Oćeš li Ero zaklet se?« Era rekne: »Oću!« Kadija potegne ćitap i Era se zakune da nije ukro ploču. Onda kadija poište od Ere cvanciku jeminluka što ga zakleo. Onda Era rekne: »Kaku cvanciku? Serem ti se, tamo njemu, u lulu!« pa potegne Era ploču iza silaja pa pred kadiju; kaže: »Ja za cvanciku mogu mog konja u sve četiri noge potkovat!« I tako Era posvedoči sam na se.

301 U STARU JE RUPU POTREVIO!

[ ]

[ ]

305 PRIČA KAKO SE JE ROB POSRO PRED JEDNOM KUĆOM Za vreme robova posere se jedan rob pred jednom kućom. Domaćin od one kuće uvati ga i zapita ga štono ne sere pred svojom kućom, a on mu reče da je on rob, a ovaj će mu: »Čiji li si ti rob?« A on odgovori: »Bozi!« Onda ga onaj domaćin odvede pred džamiju i reče: »Kad si ti boži rob i to je božija kuća pa seri pred njom, a nemoj pred mojom!«

308 SERI, RĐO, ISTULI SE LUČ! Bio neki mnogo plašljiv čovek pa nije nikako noću smeo izaći da sere, već ga je uvek žena morala napolje izvoditi. Jedne večeri kada ga beše izvela, reći će muž: »O da divne noći za ajduka!« »Seri, rđo, istuli se luč!« »Gde je, ženo, i zaboga vuk?« viknu uplašeni muž pa onako gologuz nadre na vrata, misleći da je žena rekla da je vuk. 309 ZET KOD TAŠTE

306 NE ZNA, ŠTA ĆE PRE Dode komšijinica kod komšijinice, baš kad je ona bila u najvećem poslu. — Kako si, prijo, što radiš? — upita došljakinja. — More, drugo, u brzini sam ti i žurbi velikoj —odgovori domaćica — dete mi plače, valja mi ga podojiti, sere mi se, da prostiš, pa bi valjalo i to da svršim, a muž mi došao na ručak v a l j ^ mu dati da jede. E, ne znam, drugo, šta ću pre! — Bože, drugo, luda ti si! — reče došljakinja. — Pusti dete neka plače, bolje će da raste; nego idi se poseri pa podaj mužu da ruča! 307 STRAŠLJIVI MUŽ Imala žena muža strašljivicu, da već strašljiviji nije mogao biti; nije smeo sam ni da iziđe da sere. Izvela ga jedanput žena noću pa dokle on čuči i sere, ona držala reč. — E — rekao muž — baš divna noć za hajdukovanje — Ćuti, rđo — presekla ga žena — pa seri tu, ne vidiš da dogore luč!

[ ]

Ode zet kod tašte u goste pa pošto posedi dva-tri dana, tašta mu spremi punu košnicu j a j a pa okači iza vrata da ih za svoje vreme gotovi za zeta dok je u gosti i da mu ne da da ide dok ih ne pojede. Nu zet za to nije znao, a jedne noći beše ga navalilo da sere, a ne smeđe da izađe napolje od pasa. On tumarajući po kući onako u pomrčini nade košnicu sa j a j a te se ozgo posere pa okači opet i sutradan pođe odma da ide, jer ga beše sramota, da ne vide govna u košnici. Nu tašta ga zadržavajući za rukav reče: »Ela, zete, nećeš da odeš kući, dok ne pojedeš sve ono iz košnice!« On se još više uplaši da nije tašta videla govna, pa oće da mu da da pojede i ne znajući da ga ona sa jaja htela počastiti, dok sve ne pojede da ne ode. 310 KAKO JE IŠO ZET U PUNICE 1 POSRO SE U STAP Jedan se oženi, pa pošto je bio velika fukara nije hotio nikako doći u punice. Prošle nekolike godine, a punica poručuj danas, poručuj sjutra i on se teško nakani i ode punici. Kad se on pomolio, punica istrči preda nj pa poviče: »Hvala Bogu, eto moga zeta!« i dovede ga u kuću. A treba znati da je ona imala dva vrlo zla psa. [ ]

Uveče punica zetu metne večeru i pokupi što je god imala kajmaka i metne preda nj, misleći da će mu i za sjutra ostati. Ali zet, pošto je fukara bio, nije kajmaka jeo, pa kod punice begeniše i pojede sav kajmak što mu je ona donijela. Kad je punica to vidila, ona još nešto kajmaka što je imala metne u kući u stap da joj prekonoć uskisne, da sjutra dade zetu kiselog kajmaka. Po noći potjera kajmak zeta napolje, poleti napolje, otvori vrata, a psi navale na njega i ne dadnu mu se napolje ni pomoliti. On se siromah u kući uzmuči, šta će. Sramota ga punicu zvati, nađe u kući stap pa se iskrha u stap i nasere pol njega. Sjutra prije zore, dok još punica nije u kuću izašla i vidila što je uradio te radi sramote, skoči zet, počme se spremati da bježi kući. Punica mu reče: »Gdje ćeš ti to?« A on odgovori da mu je vrlo nužno, da mora ići kući; a ona mu reče: »Aja, ti bogme nećeš, zete, ja te jedva dočekala, pa da odmah ideš. Ja ne dam!« Zgrabi za ruku i stane ustavljati, govoreći dalje: »Nisi ti i sav kajmak u mene pojo, ja imam još kajmaka u stapu. Dok ono ne pojedeš, nećeš ići!« Onda on kad je čuo da mora ono iz stapa jesti, misleći da ona znade da je on u stap posrao, istrgne se punici iz ruku i pobjegne. Kad je punica poslije Zavirila u stap, kad imala šta viditi: po stapa nasrato. Onda ona reče: »Jebo mu pas mater, šta mi ovo uradi!« Sada ima riječ oko Zenice kada neko pođe u punice, dovikne mu drugi: »Nemoj u stap, kao i onaj!« 311 KAKO JE ĆELO UZEO HADŽINU KĆER U nekog hadžije velmože rodi se kći jedinica sa jednim biljegom. Kada je kći za udaju dorasla, a to jest mjesečno vrijeme dobila, proglasi hadžija da će dati tri tovara blaga i tri konja što će nositi blago [ ]

onome ko pogodi kakav i gdje njegova kći biljeg ima. Po vrhu da će mu dati i kćer za ženu; a ko ne pogodi, da će ga posjeći. Devedeset i devet mušterija dolazilo hadžiji i pogađalo kakav biljeg ima njegova kći, ali nijedan nije mogao pogoditi i on ih sve posiječe. U jednome mjestu bio je jedan ćelo, ništa nije imao nego četiri koze i mater, a vele bio je tako zloćudan da bi uvijek svoju mater istuko, kad bi izjutra za kozama pošo i kad bi se uveče kući vratio. On začuje za hadžinu kćer, odmah proda koze, ode jednom kujundžiji, pa mu ukrade tri prstena: jedan se sjao kao zvijezda, drugi kao mjesec, a treći kao sunce. Kupi jednog živa zeca, jednu tamburicu, knežev muhur (kao što imaju u Bosni seoske starješine), jedne diple od dva piska i jednu sviralu jednostavku. Materi reče da mu umijesi brašnenicu, jer da je sjutra putnik. Mati ga upita kuda će ići, a on reče da ide hadžinoj kćeri biljeg pogađati. Ona mu reče: Kad toliki pametni ne pogodiše, već izgiboše, kako da on pogodi svojom ćelom. On joj sveže sile iza ušiju, a ona mu spremi zahire da miriše karanfiljem i biberom, jednu pogaču, pečena oroza, kolačića na maslu pečenih i oku rakije i reče mu: »Hajde, sine, dao Bog da nikad ne dođeš!« A on će: »Kuja laje, vjetar nosi, ja ću opet doći!« U hadžije bilo deset pasa kao deset vukova pa kada bi ko došao i nešto namislio da biljeg, pogodi, zaboravio bi dokle bi se pasa kutariso. Kada je ćelo došo pred kuću hadžijinu, psi navale na njega, a on pusti onoga zeca, a psi za zecom odlete, a on serbez u kuću. Hadžija je sve to sa pendžera gledao pa će reći: »Meni su toliki ljudi dolazili, ali niti jedan nije umio pasa prevariti, nego onaj ćelo. Vjere mi, bojim se i mene će prevariti!« Kad je ćelo došo hadžiji, nazove mu boga, a hadžija ga upita što je on došo, a on reče: »Što i ono devedeset i devet, koje si ti pogubio!« Onda mu [ ]

hadžija reče: »Danas nemani povjerenstva niti dželata koji bi te mogao pogubiti!« Zatvori ga u podrum da tu prenoći, da mu sjutra pred ljudima javno glavu odrubi. On sjede nasred podruma po tursku savitih nogu, metne preda se torbu na torbu, kapu na kapu, a onaj prsten što se sjao kao zvijezda, uzme tamburicu, sitno kuca, jasno popijeva. To se dopane hadžinoj kćeri pa joj vrazi mira ne daju, već siđe i poviri u podrum i vidi onaj prsten kako se sja. Odleti materi i kaže kako je pred ćelom prsten koji sja kao zvijezda Danica. Mati joj reče: »Idi odmah u podrum ćeli i gledaj da mu prsten izmakneš budzašto.« Cura uđe u podrum i zaište od ćele prsten da joj proda. On joj reče: »Ne dam ni za koji pare, već ako ćeš mi dati da te u čelo poljubim.« Ona ode i kaže materi, a mati joj reče: »Idi odmah i podaj nek te poljubi, neka te poljubi, neće te poljupcem odnijeti.« Ona se vrati, skine fes sa glave, on ju cmokne u čelo i dade joj prsten, a ona ga odnese i dade materi. Čelo odmah metne drugi prsten na kapu i nastavi pjevati. Cura se povrati opet, zaviri ćelu i vidi drugi prsten, odleti i kaže materi da je opet pred ćelom prsten, koji se sja kao mjesec. Mati je pošalje da od ćele i onaj prsten izmakne pošto-poto. Cura dođe ćeli u podrum i zaište od njega i ovaj prsten, a on reče: »Daću ti, ako mi se raskopčaš, da te u prsa među dojke poljubim!« Ona opet kaže materi, a ona joj dozvoli. Kći dođe, raskopča se i izvadi dojke, a on sve lijepo pregleda i poljubi je među dojke, dade joj prsten, a ona ga odnese materi. Ćelo metne i treći prsten na kapu i nastavi kucati, a cura opet ode i zaviri u podrum i ugleda treći prsten, otrči materi i kaže da opet pred ćelom ima prsten koji se sja kao sunce. Mati je i opet pošalje, da mu i taj prsten izmakne pošto-poto; ona ode ćeli i zaište prsten, a on joj reče da ga ne da ni za koje blago, već da mu dade da j o j na pičku muhur udari, pa da će joj prsten dati. Ona kaže materi, a mati [ ]

reče: »Trči odmah, neka udari muhur, voda će, veli, oprati murećef, a nama će prsten ostati.« Cura ode ćeli i dozvoli mu. On je povali na tle, podigne noge, izvadi kurčinu i ispraši u pizdu. Pošto dobro razgleda, vidi više pičke na napizdku mladež. On udari muhur na pičku i dade curi prsten, a ona vesela odnese materi i stane joj se tužiti kako ju je zabolilo kad joj je muhur u pičku tisko, ali posle kad je mazo, da joj je milo bilo. A ćelo legne spavati. Sjutradan, kada su ljudi došli, izvedu ćelu iz podruma i sastave sa još jednim begom, koji je isto tako došo da curi biljege pogađa. Zapita onaj najprije ćele: »Deder, ćelo, kaži kakav biljeg ima moja kći?« Onda ćoso zapita hadžije je li njemu serbez sve po istini kazati, a hadžija reče da jest, dodavši: »ako ovarišeš, blago tebi, ako ne ovarišeš, nema glave na tebi!« Onda on reče: »Ja se razboli, prođe ispred mene zvjerka lisica, ja ju pogodi, a ne ubi, ona drugi put prođe ispred mene, ja puko, pogodi ju, ali ne ubi. Ta lisica prođe i treći put ispred mene, ja puko, pogodih ju i ubi ju. Svjedočite, ljudi, ako ne bude u hadžine kćeri mladež na napizdku više pičke. Ja je jebo i na pički ovaj muhur udario. Pregledajte ju, ako ne bude istina, vi me posijecite!« Kad je on to izgovorio, reče i onaj beg: »Jest, vjere mi i ja sam to isto htjeo reći da joj je mladež više pičke.« Kadija ne dadne tome begu ni progovoriti, već osudi da se ćeli cura i pare imaju dati. Hadžija ne bude tome razi. Onda oni ljudi reku: »Kada je tako, treba noćas zatvoriti ćelu, bega i curu u jednu odaju pa ćemo sjutra doći i kod koga curu nađemo, onda neka curu vodi.« Beg zahvali Bogu i pomisli mene cura voli nego onoga ćelu. Onda ćelo reče: »Neka, hvala Bogu, neće ona nikad bega zapasti, dok ja živ budem!« Hadžija odmah zatvori ćelu u odaju, beg će večerati pa će onda doći, a cura će opet za njim, dokle sude po kući raspremi. Kada su hadžija i beg večerali, reče hadžija begu: •Čuvaj se da te onaj ćelo ne prevari. Ti radi sve što i [261]

on radio bude.« Od večere, kad je beg u odaju došao, stane po odaji gore dole šetati, sve mu veli škripa jemenija stoji a ćelo stenje za vratima. Svjetlo još u odaji nije bilo, a bio je mrak. Beg upita ćele: »Šta ti radiš, ćelo?« A on će: »Bogme serem.« A beg će mu: »Bome i meni je navrlo, ne znam što ću.« Ćelo reče begu: »De seri se na po sobe.« Beg pomisli da i ćelo sere pa i on čučne i posere na po sobe ko vo. Kad se izasro, reče mu ćelo: »Boga mi, beže, nosi ga odatle, ako dode hadžija, osjeće ti glavu odjednom!« Beg zapita ćelu: »Gdje je tvoje!« A on mu reče: »Pojo sam ga. Evo vidi kako se s njime davim!« Strpa jedan kolač u usta i pred begom jede. Beg misleći da ćelo zbilja govna jede, zgrabi rukom i počne jesti, ali mu se ne dadne proždirati, pa reče ćeli: »Odi pomozi, ako si brat. Daću ti pregršt dukata!« Ćelo mu reče: »Ko svoje jedi ga sam!« Beg reče: »Be momče, ja ga svega pojesti ne mogu, pa me odmah posjeko!« a ćelo mu reče: »Moreš nešto svezati u maramu pa metni za pojas, nešto pod kapu, a nešto turi pod noge u jemenije!« A beg, šta će u nevolji, sve tako učini i legne na dušek, na kojem je već ćelo ležao. A cura će kada dode, leći medu njih. Kada je cura došla, legne medu njih dva i odmah se okrene begu, ali joj on zasmrdi ko hala i ona se brže-bolje okrene ćeli, a on izvadi oroza, onih medenih na masti pečenih kolačića, stane jesti a rakiju piti a i curi kolača davati. Beg zapita ćele šta to jede i curi daje, a on mu reče: »Znaš onoga što smo mi malo prije jeli!« Beg pomisli da joj on govana daje, izvadi svoju maramu iza pasa, odriješi i stane curu nuditi da jede. Cura pobjegne od njega, od bega, koji govna jede, prione za ćelu, zagrle se i tako zagrljeni osvanu. Kad su ujutru ljudi i hadžija u odaju ušli, nadu ćelu i curu zagrljene, prislonili jedno drugom trbuh uz trbuh, da buha između njih proći ne bi mogla. Ljudi kad to vidješe, dadu curu ćeli, a hadžija mu reče: »E ti, ćelo, ti ko moj zet [ ]

valja da kod mene ostaneš i mene ko oca slušaš!« On mu reče: »peke, hadžija!« Hadžija nastavi: »Još danas valja ti uzeti mojih dvanaest konja i natovariti dvanaest tovara šenice i odagnati u vodenicu i na mojih dvanaest vidova samljeti i kući dognati!« On odmah skoči, uzme svoje diple, sviralu i nož, vikne na momke; oni mu natovare dvanaest konja pšenice i on ode u mlin svirajući. Onoga su vakta, vele, i medjedi znali govoriti, a u hadžije je bio jedan stari medjedina. On ga zovne i reče mu: »Idi odmah u vodenicu i onoga moga zeta ćelu satari!« Meded odma ode u mlin i nađe ćelu gdje melje i svira. To se medjedu dopane i on mu reče: »Ala ti lijepo umiješ na sviralu svirati!«, a ćelo mu odgovori: »Ja bih i tebe naučio za po sata, ali su ti dugi nokti a krivi prsti, već daj da ih malo ispravimo!« Medjed privoli, a on podigne jedan kamen od vodenice, medjed podmetne prste; on pusti kamen, koji uvati medjedu obe prve noge kao u stupicu. Ćelo turi medjedu sviralu u guzicu, napuše ga kao mješinu, uzme nož i medjeda svega obriči, turi mu diple u guzicu, podigne kamen, ispusti medjeda, a on odleti kući, a diple odzad diple. Kada ga je ugledao hadžija, upita ga: »Šta je to!?« a on mu reče: »Ne pitaj, onaj tvoj zet, Bog ti ga ubio, reče me naučiti svirati, ispravlja mi prste pa mi obriči svu dlaku, turi u guzicu cijev pa me napuha ko mijeh, izvadi cijev a turi mi nešto u guzicu, pa čuj kako se dere!« Bogami se i hadžo prepane. Ćelo kada je samlio, natovari brašno i doćera kući, rastovari, dođe hadžiji u odaju, tu ga hadžija lijepo dočeka i dade mu kafu. Šjutradan zovne hadžija zeta i reče mu: »Sjutra će u mene kositi 300 kosaca, ti i moja kći morate sve pokupiti, ako ne pokupite, ne ima glave na tebi!« On mu reče: »Dobro, mi ćemo kupiti!« uzme ženu i ode da kupe sijeno. Oko pola dana pošalje hadžija opet medjeda da ide da mu zeta šatre. Kad je ćelo vidio da medjed njima dolazi, reče ženi: »Vidiš, ženo, da ja moram [ ]

mreti. Hajde da se pojebemo, da bar na onaj svijet ne idem željan pičke!« Povali ženu i stane jebavati, a medjed dođe, zaviri otud, zaviri odovud, pa skoči i otrči hadžiji bez duše. Hadžija se nađe u čudu što se medo tako poplašio, zapita ga: »Šta ti je, što si se tako plahnuo?« A on mu reče: »Ne pitaj, Bog ti zeta ubio! Ja dođo da ga zgrabim, a on povalio jednu medjedicu i svu je obričio, turio cijev u nju i puše, samo što je još nije stala dreka!« Hadžija se naljuti, zgrabi pušku i ubije medjeda, a ćelo ostane jebući hadžinu kćer. 312 BAKA I DIDA Baka i dida išli su u goste svome sinu palčiću. Baka ispekla oroza i načinila kolače. Idu oni, dođu do bare: »Bako, kako ćemo preko?« A baka kaže: »Mi ćemo poredat kolače preko bare pa ćemo preći!« Dobro, pređu oni tako preko bare a baka će: »Dido, kad ti ja stanem na nogu, ne smiješ više jest!« Sjednu i počnu jest. Mačka ide ispod stola što su ponijeli i stane didi na nogu, a dido će: »Bako, pa ja sam još gladan!« »Ma jedi, nisam ti stala na nogu!« A did vidi mačku, posiče je, a mačka pruži jezik, zamrnjaukne, a djed se sruši, a baka nešto tamo divanila i dido oživi. Dođu u selo pa se skrenu kućegazdi i zadu u podrum da se naloču. Gazda dođe, a djed sa babom bjež i ponese vrata. Dođe u šumu, popne se sa babom na rastić a dole sjede ajduci. Tera baku pišat: »Dido, mene tera, oću 1?« »Pišaj, babo, samo nemoj u rajnliku ovi ajduku!« A baba piši, pa u sred rajnlike. »Bože, rosi se!« viču ajduci. »Dido«, ope će baka, »mene tera srat!« »Moš, bako, samo nemoj u rajnliku!« Baba sere, a ajduci viču: »Joj, Bog je nama dao knedla!« Onda baka kaže: »Meni je teško držat vrata, da ih spustim!« »Nemoj, bako, biće svašta!« Kaže dido, a ona usprkos pusti vrata, a ona skotrljaju na ajduke i [26]

na rajnliku i na vatra. »E grmi, Bog nas kaznio!« viču ajduci pa bjež. Otepu vrata jednom ajduku jezik, a baba viče »stani!« tom, a ovaj zine i viče »e!« pa bježi bestraga u šumu za drugovima. Eto, sinko, tako ostalo sve baki i didu i večera i silni novci i pun sudić vina pa sve odnesoše svome sinu palčiću. I ja sam tamo bila i vina se napila. 313 ZGODE I NEZGODE NASARAJDIN-HODŽE Bio je jedan tako zvani Nasradin-odža, koji je bio malo ludoglav. Posije toga bio je i siromah te jedanput rekne mu njegova žena: »Molim te, čoveče, kako ćemo mi živiti, kad nigdi ništa nemamo? Zašto se kako ne promećeš kao i drugi ljudi što rade i trguju?« Ne lezi vraže, ode njegova žena jedanput na čaršiju poslom, a odža se dosjeti što ga je žena prekorila kako će da žive, što se ne promeće kao i drugi ljudi. Te iznese iz kuće jednu ponjavu i prebaci je preko Ijenke, koja je bila na dvije sove naslonjena. Uzme nož i svu ponjavu isprosjeca tako kako može čovek tuda prolaziti. I tako se počme odža kroz ponjavu prometati i provlačiti kud je prosjeko. U tom času dođe mu žena iz čaršije i zatekne ga de se kroz ponjavu promeće i provlači te ga počme žena psovati govoreći mu ovako: »Ta šta si to učinio, budalo nesretna! Ja ti nisam kazala da se tako promećeš, nego da šta kupiš i opet da prodaš na dobit!« Odža se opet jedan dan uputi u čaršiju i kupi na pazaru jednu kravu te je odma zakolje i oguli. Meso objesi na kasapnici i počne glasom vikati: »Ajde, ko će mesa kupovati!« A okolo odže se skupi nekoliko vašaka te ih odža zapita što su došli? Da li oće mesa kupiti? Vaške mašući repom i mičući glavom sve se oko odže skupe, a odža uzme svo meso i razdaje vaškama na veresiju do petka i ode kući. U tom dan [265]

po dan dode prvi petak, a odža skupi sve one vaške i zaište novce za meso. Vaške počmu mahati repom, a odža se ražijuti pa umami sve vaške u podrum pa zatvori vrata a uzme jedan dobar štap i udri vaške po podrumu te ga vaške prevare i prodru zid na podrumu i pobjegnu. A ostane jedan star pas. Nije mogo izići. A odža udri po njemu, dok iz one provaljene rupe izgrebe jedan ćup pun dukata. A odža pusti onog starog psa, a uzme onaj ćup s novcima i tako se poplati za kravu. Te će odža opet drugi dan natovarit na magarca žito i ode u vodenicu; kad se je vratio iz vodenice, uzme tri dukata pa metne magarcu pod rep u dupe. Kad je bio kroz čaršiju, onda udari magarca nogom govoreći: »De, što ne ideš? Ne seri više dukata!« A jedan trgovac vidi da magarac sere dukatima pa zapita odžu: »Pošto ćeš mi prodati magarca?« A odža mu zacijeni sto dukata, a trgovac potegne sto dukata i da odži, a odža njemu da magarca i rekne: »E, čuješ, gazda! Ako oćeš da ti magarac dobro sere dukatima, a ti mu podaj svako veče po sto oka zobi i nemoj mu nipošto do ujutru ići!« Tako trgovac poslušao odžu, i kad je bilo uveče, zatvori magarca u podrum i metne pred njega sto oka zobi i zatvori ga. Kad ujutru ode taj gazda i otvori vrata, kad unutra a magarac pojeo mlogu zob i livso prije ponoći. A gazda zbog svoje sramote, što ga je ludi odža prevario, nije to smio nikom kazati. 314 UČIO SINOVCA KRASTI Ono su nede bila dva brata, oba hrsuzi pa oni jedan stane umrijeti pa onog dobije na samrti. Onda kaže: »Brate, tako ti Boga istinoga, tako imao kad za mnom na oni svijet, nauči mi djecu krasti, da najzadnji ne ostanu!« Kaže: »Hoću, brate!« Kada brata sahranio, dode snahi po starijega onog svog sinovca. Zaište. Ona ga dade. S njim pode [ ]

da šta ukrade. Dodu u planinu. Sinovac ugleda krivo drvo. »Moj čiko, dobra gredelja za pluga!« On se vrati s njime odmah kući. Kaže: »Snaho, ne treba ga učiti, neće hrsuz biti; radin će biti. Daj onog srednjega!« Povede opet srednjega, kaže, ugleda račvasto drvo. »Moj čiko!« kaže »dobrije vila za sijeno!« Vrati i tog kući, ništa ne ukrade. Kaže snahi: »Neće ti hrsuz biti, hoće radin da bude. Daj onog mlađega!« Povede mlađega. Dodu u planinu jednu u brdo. Sjedu. Pomoli se veli Turčin, na njem ćurak, vodi ovna za sobom u konopcu, na ovnu zvono. Kaže: »Idem ja, čiko, onog ovna ukrasti od onog Turčina!« »Kako ćeš ti ukrasti ovna od Turčina kad ga u konopcu vodi?!« »Ti, čiko, nemaj brige za to!« U torbi ponio nove jemenije. Onda se posere, da prostiš, u jednu jemeniju pa baci na putu pred njega. Kad naleže Turčin, zaviri pa reče: »Dobre jemenije, al je je opoganio pasji ruvet!« On ide pred njim. Kad ga odmami daleko od one jemenije, onda će i onu drugu na putu ostaviti. Kad Turčin onu jemeniju nađe, reče: »Hi! Jebo mu pas trag, đe one ne uze jemenije pa ne opra! Evo joj druge, što bi džabe jemenije dobio! Vala, idem ja ovna svezati evo ovde pa se vratiti da onu jemeniju donesem!« Turčin se vrati, a on ovnu začepi zvono, odriši i u šumu odvede i hamidži dovede. Onda uze sa ovna zvono: »De ti, čiko, drži ovna! i sad bi ja da ukradem ćurak s nog Turčina!« »Prođi se, sinko!« reče hamidža, »kako'š ukrasti s čoeka ćurak?! Kad si ovna kurtariso, dobro je to!« On uzme zvono, dođe pokraj puta u jednu čekaru i trnje pa stade zvečati zvonom. Turčin začuje zvono, stade ovna mamiti a za njim ići, a ćurak ne mogaše kroz čekaru provlačiti. Ostavi na trnu. Pošto Turčin zađe u čekaru, on zbaci zvono pa oko trnja, uzme ćurak pa uz planinu čiki. Čiko se nasmije na njega. Veli: »Mili Bože, na svemu ti hvala, bolji je i od mene i od babe svoga!« [ ]

» Što ćemo sad, čiko?« reče dijete, »oćemo klati ovna?« »Pa de!« Zaklaše ovna, urediše te ga pripekoše. Akšam prođe, a jacija dode. Reče dijete: »De, čiko, da se plašimo pa koji kog uplaši, nek sam ovna jede! »Pa de, ko će prije?« »Ajde ti, čiko, prvo, pa ću onda ja!« Ode čiko, plaši ga od svake ruke, a on sve viče: »Ko si gođ, čiko si!« Kad ga ne mogaše nikako uplaštiti, onda ode on čiku plašiti. Uzme kožu ovnovsku pa ju napuše, odnese u mrak pa jednom motkom po njoj bub, bub! »Pomagaj! Nisam ja, čiko je!« Čiko misleći da je Turčin dijete uvatio pa tuče, ostavi ovna pa bjež kući. Kad tamo, upita ga snaha: »Đe ti je, čiko, dijete?« A on: »Ne pitaj, aman, dijete pogibe!« Ona stane kukati. A dijete kad vidi da se čiko uplašio i pobjego, ispeče lijepo ovna, sjede te večera, što on ne može pojesti, ono u torbu skresa, uprti i donese kući. Majka mu kuka neprestano. Dijete na vratima viknu: »Otvori, majko, vrata!« Kad uljeze u kuću, nazva Boga majci: »Jeda, majko, čike, je li došo?« »Jeste bome došo. Pa on kaže da si ti, sinko, poginuo!« »Zovi, majko, čiku, neka večera. Nije imo šta večerati!« Ona zovne: »Hajde, zlato, došlo je dijete!« Kad čiko uljeze, pomilova ga pa poljubi. »Fala Bogu, kad je on došao! Bolji je, snaho, i od mene i od babe svoga!« 315 UČTIVOST Došo biskup na selo pa seljaci da ga što bolje dočekaju pored ostalih naredaba odrede da jedan stoji u ćenifi pod sandukom pa čim se biskup posere, da mu otare krpom guzicu. Prituži se biskupu pa pođe srati, a onaj dole sve čeka. Kad je biskup bio gotov, otare mu onaj guzicu. Začudi se biskup šta bi pa se nadviri nad sanduk, a onaj ozdo misleći da je opet guzica otare onom krpom biskupu nos i usta. [ ]

316 NAUČENJAK I BALEGA Gradio čovek kuću i kad su mu grede bile na zemlji, na jednu se gredu posere krava. Majstori neimari ne uklone tu kravlju balegu, već dignu gredu gore na krov zajedno s balegom. U toga čoveka bio sin na velikim školama pa došao o raspustu kući i videći gore na gredi balegu uzvikne: — Ama molim te, babo, kaži mi kako se naša krava pope gore na krov te se posra na gredu?! — E, moj sine — odgovori otac — jadne su te škole, kad ti i to ne znaš! 317 FLITANJE Imo neki car ćer, a ta je uvik flitala. Bojali se roditelji da se neće moći udati radi toga, al nekako je sretno ispalo pa kad je došao neki knjažić da je isprosi, ona se nije uflitala. Uđade se ta careva ćer za istog knjažića, a otac je njoj kazo prije vjenčanja: »Krij ti to flitanje!« Taj knjažić i careva ćer spavali u istoj sobi. Svake bi se ona noći usrala u krevet, a znala je uvik nekako učinit da je knjažić otišo u noći vanjka, a ona bi dotle uzela svoju posranu ponjavu pa metnula u njegov krevet, a njegovu ponjavu metnula u svoj krevet pa je dalje spavala. Kad se čoek u sobu povratio, vidi da mu je posran krevet i zastidio se, jer zbilja mislio da je u snu učinio. To je trajalo jedno dvadeset dana. Onda ode knjažić na berajzung u svijet da promijeni zrak. Mislio je da će tako flitanje mentovati. Za neko vrime povrati se kući i dode rano ujutro u sobu svoje žene. Al ima šta vidit! I njezin krevet posran, a on sav veseo kaže: »Joj, ženo, fala Bogu! Ja sam mislio da samo ja u krevet serem, pa sam otišo na berajzung, al to i ti radiš!«

[269]

318 KAŠALJ Bio neki čoek, mučio ga kašalj, ode doktoru da mu pomogne. Doktor mu dade lijek. Drugi dan dode taj čoek, kaže da taj lijek ne pomaže. Doktor mu dade drugi lijek. Treći dan eto tog čoeka, opet traži lijek. Doktor ljutit, odredi mu gorke vode pa kad je onda zakašljo, a njem se tur napuni. Slijedeći dan sastane se sa doktorom. Pita ga ovaj: »Je 1 još kašljete?« »Ta kako ću, kad ne smem?« odgovori mu bolesnik. 319 OSTAREO Neki šaljivi starac sretne se sa nekom ženom, svojom starom poznanicom. Ona ga zapita kako je, je li zdrav. — Jedva ti dižem noge, stigao sam ti već do rupe! — odgovori j o j starac u šali. 320 OTKLE JE SNAŠA Ima selo Donji i Gornji Zgođeni, pa iz Donjih Zgodeni došla jedna mlada snaša u čaršiju, te pazari nešto od jednog trgovca i ostane mu nešto dužna. On ju zapita odakle je, da je u knjigu upiše, a ona mu reče: »ozdo Zgodena«. A on će: »Ne pitam ja tebe je si li ti ozdo zgodena, nego iz kog si sela«, a ona opet nastavi se kleti: »Na moju dušu, ozdo Zgodena« Trgovac tako napiše u tefter.

dušu? Sutra ionako nastaje mrs pa će ti sa decom biti slade.« Prekonoć umre čovek. Ženi žao čoveka, a još žalije joj što mu nije dala mleka. Sve joj se činilo da je zbog toga umro te počne pred svima susedima naricati: »Ej, teško meni grešnoj! Ti sinoć htede, a ja ne dadoh, jutros te nudim, a ti ne možeš!« 322 SPI S DICOM! Kapetan Ličanin dode u Senj i z a k u c a na vrata, da ga prime na konak, jer nije bilo mjesta u krčmi. Odgovori sluškinja po senjsku: »Ne može gospa, spi s dicom!« — »Nije meni do gospine pizdice, nego do meke posteljice!« 323 TVRDI I MEK SIR Sišao Era u grad i doterao sira na prodaju, i mekog i tvrdog. A trg bio na jednoj uzvišici na brdašcu. Došla k Eri jedna gospoja, da kupi sira pa zapita "za cenu. — Ovaj ti je meki, gospo, po četiri groša oka, a ovaj tvrdi po tri. — Nemoj, Ero, nego daj ti meni ovaj meki sir po tri groša oku, a poteraj odmah dole do kuće mi, uzeću poviše. — E valaj, gospo, ne bi ti šćerao ni ovaj tvrdi za tri groša, a kamoli meki! 324 KMET NIJE RAZUMEO SELJAKA

321 NARICANJE Neki čovek ležao bolestan pa mu se pripije mleka. Ali žena mu ne dade, govoreći: »Kako ću ti dati mleka, kad je post? Zašto da se mrsiš i da grešiš [ ]

Ode seljak kmetu da tuži sina što ga ne sluša. Kmet upita sina »zašto?« a ovaj odgovori: »Što mi neće da kupi čakšire!« Presudi kmet da mu otac kupi čakšire, a sinu naredi da ga sluša. Posle [ ]

izvesnog vremena dođe ti opet taj seljak kmetu da tuži sina: »Evo, ovaj moj u čakširama opet se napeo . . . pa neće da me sluša . . . nego ako bi ga ti mogao da saviješ! . . .« a kmet: »Marš napolje, jebo te pas u dupe:« razumevši ga pogrešno.

326 OBRAMNICA Nosila seljakinja vode iz Iriga na obramnici. Sretne je jedan gospodin i reče joj: »Daj mi malo, snašo!« a ona mu odgovori: »Kako ću ti dati? Ova straga već smrdi, a ova spreda je prodrta pa curi!«

325 ZA ČIM VLAH NAJVIŠE ŽALI U zatvoru u Glini ležao Ćiro već dvije godine. Kad je došao Tanasija također da odsjedi koju godinicu, Ćiro ga upozna, jer je bio iz istoga sela pa ga upita šta je nova u selu i kako mu je kod njegove kuće. Tanasija mu počme pripovjedati da baš nije ponajbolje, jer je Ćirin otac umro. Nato će Ćiro: »Gle, pa umro! Ha, bio je beli već ostario!« Tanasije mu reče, da mu je žena noseć vodu zimus poškljiznula se i tako prelomila desnu nogu. Kad razumio Ćiro: »Gle ti, kurve! Ja sam joj uvjek govorio neka pazi, al kad kurva neće, neka je, i pravo joj!« »E moj Ćiro, ali i sinu ti se zlo dogodilo. I on se je vozeć spao jednom iz kola pa prelomio vrat!« »Ala, što ti to govoriš! E, pa što nije pazio! a reci, bolan, kako je to bilo?« — Sad stade Tanasija pripovjedati kako mu se sin vozio, a najednom se konji poplašili od medjeda, koga je Cigan vodio te u trku nizbrdice zakrenuše na stran puta pa ljes u grabu! Konj riđo prelomio prednju nogu, a sin mu slomio vrat. Kad to doču Ćiro, skoči ko pomaman te stane kleti: »Ta da mu Boga jebem, kurvin sinu, što mi to učini od riđe! Ta što si nije ne samo vrat već i ruke prelomio! Ama da sam bio kod kuće, odsjekao bi mu i prelomljenu šiju kao puranu! A moj riđo! eto vidiš što mi kopile učini!«

327 BABA NA SUDU Bila u babe kobila pa došo Mijatov ždrebac kobili babinoj i prinjuši pod rep, a kobila opali nogama pa ubije ždrepca. Onda Mijat tuži babu kadiji da mu plati ždrepca, a kadija upita babe je li njezina kobila ubila Mijatova ždrepca. »Jest, efendija!« a on reče: »Pa što ne platiš, krmačo?« Onda će baba: »Nemaš ti da arlaišeš. Čekaj ti, dok ja pokažem. To je ovako: na priliku da sam ja kobila, a da si ti, efendija, Mijatov ždrebac pa da ti prinjušiš meni pod rep, a ja da se itim nogama pa tebe ubijem. To je tako bilo!« Onda kadija sikteriše sve i istera napolje, a baba dobije sud. 328 NE RAZUMIJE SRBIN HRVATSKI Na jednoj zabavi u Zagrebu bio je i neki Srbin. Angažuje on jednu lijepu mlađu Hrvaticu za kadril, ali mu se ona izvini rečima: »Ne mogu, trudna sam!« (umorna). Srbin, videći joj trbuh ravan, začudi se pa je upita: »Zar je moguće?« a Hrvatica: »Ta je bome!« (dabogme). »E pa kad vas jebo, nema sumnje. Čestitam mu, ko ne bi?« 329 TAKO JE BILO I RANIJE! Jednoj udovici, koja je imala nešto malo imanja, učini se da mnogo plaća poreza pa zamoli jednog

]

[273]

prijatelja te j o j napiše žalbu nadležnoj vlasti, u kojoj poglavito naglašava kako joj je poreski odbor mnogo razrezao. Nadležna vlast pošlje žalbu poreskom odboru s naređenjem da odbor dade izveštaje o tome predmetu. Poreski odbor odgovori da on udovici nije ništa više razrezivao nego što je i ranije bilo razrezano. 330 BELI GRA U VREĆI Jednom dođe jedan seljak na vašar i donese gra. Priđe njemu Talijanka. »Što imaš u vreći?« »Graa!« »Je beli gra u vreći?« »U vreći je pa ne znam je 1 jebe ili ne jebe. Ja sam ga sinoć usuo.« 331 JAJA Došla seljanka popu na ispovjed, ali mu zaboravila donijeti rednju od jaja. — Evo me, dumo, na ispovijed. Zaboravila sam jaja pa te molim kao boljeg i starijeg da me opremiš bez jaja! — Sve ću ti pogoditi — reče j o j pop — ali to nikako ne mogu! Ako mi kažeš i jednoga popu ili fratra koji bez j a j a ispovjeda, ispovjediću i ja tebe! — A j d , pope, s bijesom! Ispovjedi ti mene s jajima; donijeću ja tebi tvoju rednju. 332 OTVORENO DIJETE Mladi učitelj učiteljevao na novoj školi. Djeca bila otvorene glave. Omakom prvoga polugoda u pohode će školi školski nadzornik. Učitelj sokolio djecu da se ne plaše i da gospodinu nadzorniku odgovaraju bez straha. [ ]

Sahat je računice. Nadzornik će zapitati živočastog mališana: »Imaš osam jabuka. Četiri dadeš sestri, a četiri pojedeš; koliko bi ti ih još ostalo?« »Ostao bi ti mqj kurac!« odgovori mališan. 333 ĐAVO I VOJNIK Došao vrag k Bogu pitati da mu dade koju ljudsku dušu, jer da ih je žedan i gladan. Bog ga pošalje veleći mu: »Hajde u vojničku kasarnu pa ujutro u dizanje, prvoga vojnika koji se prekrsti nosi sobom i darivam ti njegovu dušu!« Vrag ode zadovoljan. Ujutru rano čeka iza vrata vojničke kasarne, hoće li se koji prekrstiti. Truba zatrubi. Vojnici klisaju iz kreveta, psuju Boga, sunce, zvijezde. Ništa nije ostalo, a da nijesu ispsovali. Jednom se vojniku nadrkala kurčina, pa je uzeo u ruku i trči uz i niz vojničku sobu vičući: »E, sad da mogu đavola uhvatiti, bih ga pojebao!« Kad đavo to ču, obježe Bogu glavom bez obzira. Bog ga upita šta bi, a đavo će mu: »Bogme, da ne utekoh, još me izjebaše, a kamoli da s.e ko tu krsti!« 334 TESTAMENT Umirao imućan čovjek. Od srca poroda nije imao, a nije imao ni bliske rodbine. Kad su njeki od daleke rodbine vidjeli da mu je blizu pošljednji čas, često su ga obilazili i za zdravlje pitali, a i ako se do tada nikad ne sjetiše njega. Kad je jednoga dana jedan od te daleke rodbine ostao nasamo sa bolesnikom, molio je bolesnika da mu što ostavi u testamentu. — Kako i ne bih — reče porugljivo bolesnik — kad si me uvijek volio i pazio! Ostaviću ti kurac pa zabodi u nj stijenje i zapali ga, neka ti gori za zdravlje!

[ ]

335 DOŠAO ŠVABO MEĐU SRBE Došao Švabo medu Srbe, izvadio jedan fišek dukata i metnuo pred sebe pa slušao o čemu Srbi razgovaraju. A Srbi, kako ih dao Bog, odmah okupe razgovor o jebanju, o sranju, o kurcu, o pički i drugim bezobraznim stvarima. Na kraju razgovora Švabo pokupi onaj novac pa ostavi u džep. Nato će ga upitati jedan Šrbin: — Ama molim te, Švabo, kaži pravo, tako bio zdravo, zašto metnu pred sebe onaj novac pa ga posle ostavi? —- Onaj novac bio sam namenio da ga svi skupa potrošimo u piću i veselju, samo ako bi vi (Srbi) održali jedan sat razgovora, a da ne pomenete jebanje, sranje, kurac i pičku, dupe i drugo. No vi to (kao što si video) niste mogli održati te zato sam i novac ostavio. 336 SVAK NA SVOME . . . Društvo veselih i dobro raspoloženih momaka igralo karata. Igrali su za novac. U početku sreća se svakojako okretala. Njeko je gubio a njeko je dobijao. Kad su dovršili igranje, počeli su računati šta je ko izgubio a šta je dobio. Najposlije vidješe da nema razlike u dobitku i gubitku, nego samo od njekoliko para. — Svaki je ostao na svome! — reče jedan hoteći tim kazari da niko nije ništa ni izgubio ni dobio, nego da je na svom novcu. — Svaki na svome, a ti na mome! — doda jedan šaljivčina. Htio je tim da kaže: na mome kurcu! 337 KOŠULJA Kupio seljak četiri lakta postava da mu žena skroji košulju. Zamotao postav u papir i pošao [ ]

veselo kući. Na putu srete ga žena njeka, koja je bila poznata kao velika šaljivčina. — Što to nosiš, brajo, pod pazuhom? — upita žena. — Eto, kupio malo postava, da mi žena skroji košulju. — Pa koliko si kupio? — zapita ga ponovo žena. -— Onoliko koliko mi žena reče: četiri lakta. Dva lakta za rukave, lakat za prsi, a lakat odostrag. — Šta, budalino, tražiš toliko? — pokori ga ženska. — Dosta su ti bila tri lakta. Dva lakta za rukave, a lakat za prsi. — A šta ću odostrag? -— nasadi se težak pitanjem. — Kurac! —- odgovori veselo ženska i odmagli, bojeći se da je u početku zabezeknuti težak ne zadimi kamenom. 338 TIGANJ — Ja sam progutao tiganj. — Idi, molim te, otkud to može biti! — Ako ne veruješ, pipni me izmeđ nogu pa ćeš mu napipati dršku! 339 NA JAJA! Kad se neko s kim hoće da našali o Uskrsu, onda mu obično reče: »Dođi mi danas na jaja!« 340 DIPLOMACIJA Sastao se, pričao je neki šaljivčina, konj, vo i baba, da vijećaju o diplomatskom položaju. Konj veli: »rat! rat!« vo kaže: »glad! glad!« Pripovjedač zastade te ga njeko iz društva upita: »A šta reče [277]

baba?« »Da je poljubiš u pičku!« odgovori šaljivčina. 341 OGLAŠENJE Kurče viti. prčeviti moji parohijani! Prvobračni Dobrokur Picerazbiković isprosio sebi ženicu, djevicu gospođicu Tesnopicu u Gurguzovcu kod Gologu zića. A venčaće se na dan Svetoga Kuroklina. Prisustvovaće gospodin i gospođica. Svirače im vojna banda u predelu »Terakuru« kod »Mudodavca« više »Dupopogledi«. Ako znate kakvo srodstvo, izvolte meni javiti, da ih ne venčam, nego nek se izjebu negde za plotom, pa nek idu bestraga! 342 OČE NAŠ Oče naš, džide naš, džiden ti si, velen ti si. Ti jesi, koji jesi, ja jesam koji jesam. Sito visi o klinesi. Ako visi, zla ne misli, dudovina, prdovina. Zelen baća koze vraća, po potoku po duboku, da najavi, da ukupi žlicu masla. To maslo povadiše, ta kola namazaše. Ta kola riču, ta kola buču. Idu šićarskim putem, nađoše šićarsko dite. Opanke gradijaše, u guzici ih kiseljaše, zubima ih okruživaše, kurcom ih nabadaše. Goniše naprvo kolica, tucaše sestricu Jelicu, navališe ju na kolica. Propala joj pica kroz kolica. »O šićarsko dijete, odi, pomozi češljati, daću ti jebati!« — Dođe dijete, pomože češljati, dade mu jebati. Otkide se kurac po vratu. Gone ga na konju vrancu kovaču. Kovač kuca, kurac puca, bake baju, pice laju: »Jebo te vrag na blagi dan. Tuci nogom o klinac, a guzicom o kurac. Ja se laza i priplaza od dućana do dućana. Izgubi pestu, potvori na sestru. Ona se njemu jako kunijaše: Nijesam, brajo, tako mi moga runa i tvoga lijevoga muda! Već sam našla [ ]

na jegdarcu brdašcu prepredajući konce, zauzbijajući ovce. Od sedam lakata u se sagonila, svojoj majci donosila, svoje majke pitala: »Što je ovo, mila moja majčice?« A ona reče: »To ti je kurčeva nadrka, pizdina zadrka. To se ti uči jebati kao i otac i mati!« Amin. 343 BABA STOJNA Bila neka baba Stojna i suviše pobožna žena. Ona je išla u obližnji manastir svake večernje, jutrenja i službe, zbog česa su đaci morali redovno čitati sve one duge molitve, jer ih je ona dugo dolazeći na pamet naučila, a nisu smeli ništa skratiti. Njoj se pak beše uvrzlo u glavi da će se posvetiti. Da bi se đaci oprostili bede, prebace konopac preko šlisa od tornja i za kraj vežu korpu i izdignu gore, a konopac drže za kraj u oltaru. To je bilo na jutrenji. Još nigde zora, a baba Stojna došla na jutrenju i viče đake. Đaci počnu jutrenju. U crkvi od naroda nikoga ne beše, sem baba Stojne. Tada usred jutrenja onaj đak što u oltaru drži kraj od konopca vikne: »Baba Stojana — a — a — a . . . Bogu je dostojna . . . hajde u lesa do nebesa! . . .« glasom kao da je sveštenik vikne »Blagosloveno carstvo!« I spusti korpu pred babu na pod. Baba Stojna upravi pitanje na glas iz oltara: »A koji ste vi?« Onaj đak iz oltara odgovori: »Mi smo sveci!« »E baš ja to odavno i čekam« reče baba Stojna i ude u korpu i sede. Đak je izdiže uvis i kaže: »Sveži, babo, prdesa, visoka su nebesa!« opet tonom istim. I ozgo je naglo pusti na zemlju. Baba lupi o ledinu i odvali. Đaci joj odgovore: »Na kurac, bako!« Baba odgovori: »Na kurac vala i vi, sveci! Da me jebete svi po jedanput, a onaj stari i po triput, ako vam ikad više dođem u crkvu, a kamoli na nebesa!«

[ ]

344 ISPOVJEDNIK Pred samu užinu odriješio ispovjednik u manastiru nekog pokornika, jedva čekajući da izmoren pode šta založiti. Ustane, a pokornik ustopice za njim, dok ga je dostigao taman kad je ispovjednik krećao niza stepenice. — Oče, ostao mi još jedan grijeh! — reći će pokornik. — Klekni pa ga ispovjedi! — Rekao sam: — Jebem ti redovinu! — Jebem je i ja, kad vam je ovaka! — otrese se redovnik i ode na užinu. 345 LICE SUNCU . . . Tužio se prijatelj prijatelju da je ozebao. Nazeba ga je uhvatila, ne zna ni sam kako. Ili je jako išao pa se oznojio i stao na vjetar, ili se po noći u hladnoj sobi otkrio i tako otkriven spavao. Bilo kako mu drago, nazeba ga je morila, a nije joj mogao naći pomoći. Tražio je kod prijatelja. — Ništa za to — tiješio ga je ovaj — kad bude lijepi dan, a sunce upeče, otiđi u zakloneću od vjetra prema suncu. Okreni lice suncu a guzicu kurcu pa će te odmah proći nazeba! Šalu je i Bog ostavio!

»O vraže« svekrva će »trpaj ozgo, trpaj ozdo pa mora da zakuljavi!« 347 ŠUPALJ MU KURAC Došli momci kući sa novačenja. Njeke uzeli u vojsku, a njeke ne. Medu onima koji su nezdravi vraćeni kući, bio je i jedan naoko zdrav momak. Mnogi ga pitali sa što nije uzet u vojnike. Nikome nije odgovarao, jer ga je mrzilo da odgovara na to pitanje. Pitanja ipak nijesu nikad prestajala. Kad se momku najposlije dosadilo da sluša ta pitanja, odgovoriće jednom: »Nijesu me uzeli u vojnike, jer mi je kurac šupalj!« Niko ga više nije pitao za to. 348 PO TRI J A J A Pošli na put čovjek, žena i kćer im. Ponijeli uza se kruva i pet jaja. Čovjek stade dijeliti jaja. Sjeli su užinati. Šebi ustavi tri, a ženi i kćeri dade po jedno. Skoči ćer pa reče: »Tako se ne dijele jaja! Daj ti njih meni pa kako ja podijelim, dopašće svakome po tri, a ne dvojicu po jedno, a jednoga tri!« Otac nadao se kakvom čudu i dade kćeri sve pet. Kćer zadrži za sebe tri, da ocu jedno, a majci jedno i reče: »Tebi, oće, evo jedno, a imaš dva, to su tri. I tebi, majo, evo jedno, a u ćaće imaš dva, to su i tebi tri. Ja zadržah tri. Tako ima svako od nas po tri jaja!«

346 SNAŠU Bila u kući tek dovedena mlada. Nije bila vjenčata, nego tek od pet, šest mjeseci. Dode stran čovjek u kuću pa je upita: »Jesi li se, snašo, obukla?« »A po vragu« prihvati svekrva joj »mora li obiknuti! Ta, hajde u Velebit, uhvati vuka pa ga jebi, za tobom će doći kući i obiknuće se tobom stati!« »Rekao bih da je kuljava?« opet će strani. [ 2 ]

349 ŠALJIV LJEKAR Bio je vrlo šaljiv Ijekar u njekom malom mjestu. Ostario je tu liječeći mlado i staro. Rado se šalio sa bolesnicima. Kad je jednom došao njekoj mladoj bolesnici, reče joj: »Šta ti fali? Trbuh ti je sprijed, guzica odostrag; fali ti samo kurac pod trbuhom.« [281]

350 POP Đ A VOLAN Đavolan pop pošao u lov s nekim varošanima. Zasjeli i opočivali. Pop zašao na stranu da se popiša. »Da vidite, braćo« reći će jedan u šali »kolika je u popa kurčina! Mogao bi s njom gloginje mlatiti.« »Prvo li ti je žena rekla!« javi se iz strane pop. 351 POŠTENA ŽENA — Jebem ti ženu! —• stresao se neki nekome. — Ajde, brate — odgovori onaj — jebi, ako bi ti dala. — I onako ne možeš uhvatiti reda kod svoje kuće! — završi mirno izazvani. 352 U BERBERNICI Neki se gost brijao u berbernici. Šegrt ga brijao, a majstor sjedećke gledao. Kad ga je šegrt lijepo uredio, gosa zaiskao koliko mu je za trud. — Šta date — reče šegrt. — Nije što date, jer ja ne znam što vas ide. — Bog vas vidio, kako ste plaćali drugima, tako platite i nama! —- Ali se ja — reći će gosa — nijesam nikada u berbernicama brijao, već bi me brijala moja žena, a za plaću ja bih je svakiput pošteno odjebao, biva odjebao bih brijačinu. Takvo je, dakle, bilo moje plaćanje do sada. — Molim vas, eto vam majstora pa platite njemu — reći će šegrt.

Medu njima čekao je i fratarski laik, pa mesar, da one u kolu maličak zabavi, neka im ne dojadi stanje, ne pridušuć od posla pričeo im je kazivati: »Moja braćo, da ste vidjeli kako je jučer fratarski laik u fratarskoj ogradi pritiskivao neku žensku, pukli bi od smijeha!« »Bolan« reći će laik »kad očituješ mene, ne sakrivaj ni nje: ono ti je bila žena!« 354 GLUHI Stao fratar na prozoru. Šimun išao je iz mlinice. »Uranio, Šimune!« reći će fratar. »Iz mlinice!« »Dobro jutro, velju!« »Svi melju!« » A j jebem ti ženu!« završi fratar. »Ne moš, oče, od navale!« reče gluhi Šimun i odmagli. 355 NIJE SE MOLILA KAKO TREBA Imala jedna žena dve kćeri, jednu udatu a drugu neudatu. Ona što je bila udata nikako da rodi, mada je bila dve godine već žena. Muž stoga poče bivati prema njoj ravnodušan pa se malo-pomalo izrodiše i svađe između njih i svakom takom prilikom muž joj predbacivao da je nerotkinja. Njoj se to dosadi te se požali jednog dana materi. Pokušavaše mnoga sredstva, ali bez uspeha. Najzad se mati reši te ode u jedan obližnji manastir i pomoliv se Bogu pomoli se i Bogorodici, da joj kći rodi. Zaista ne prođe mnogo, a rodi joj neudata kći krasno detence. Sirota mati brižnu u plač te brže-bolje manastiru. »Ama sveta Bogorodice« govoraše žena kroz plač »nisam ja tebe molila da mi rodi neudata kći, već ona udata!«

353 FRATARSKI LAIK Sjekao mesar na tapdni meso pred svojom komardom, a mušterije čekale da ih po redu opremi. [ ]

[ ]

356 ČUPAJ, KUME, AKO SU TI ČISTE RUKE! Došo kum kod kuma u goste, a kuma se sirota dala iz sveg srca u posao da gosta što bolje dočeka i počasti. Spremila je ručak, da ne more bolje biti i umesila gibanicu, kaku je retko koja kuća videla na svojoj trpezi. Kad je došlo vreme ručku, posedoše gost i domaćin za sofru, a kuma iznese prvo gibanicu, metu je nasred sofre pa oko nje poreda ostala jela. U zlo doba se seti da nije iznela pršute te se uspe na tavan da i toga donese. Ali kad se vraćala preko jedne grede, oklizne se, u padu joj se suknje zagrnu te golom stražnjicom pade na gibanicu te joj se sva zalepi od debela mesa. Nije joj bilo žao što se malo ubila, ali je srce bolelo za gibanicom te bojeći se da ne propadne, u svojoj muci i očajanju vikne: — Čupaj, kume ako su ti čiste ruke! 357 TUMAČENJE SNA Ustala devojka iz postelje pa priča majci kako je sanjala nekakav čudan san. — Pa šta si to sanjala? — upita ju mati. — Kako da ti kažem, ne znam ni sama, nešto dugačko, crveno pa zarubljeno. — Dugačko znači put — reče mati razmišljajući — dugačak put, crveno znači radost, ali ne znam šta će da mu znači to što je zarubljeno! Otac devojci, koji se obuvao za to vreme i slušao sve što su mati i kći govorile, promrmlja više kao za sebe: »To mu nešto liči na moj krasni!« 358 TKO ĆE KOŠULJU DIĆI? Bili muž i žena, koji su se istom vjenčali, ali se nisu nikako mogli složiti u tom tko će košulju dići. [ 2 ]

Žena je tvrdila da mora muž košulju dići, dočim je muž protivno tvrdio. Napokon se dogovore da će ići k popu pitati pa kako on odluči, neka bude. Sutradan odu k popu pa mu sve po duši kažu. Pop se našao u neprilici, jer nije znao komu bi pravo dao pa pozove popadiju i propovjeda joj čitav slučaj i zamoli ju za savjet. — E, pa neka spavaju goli kao mi dva — reče popadija. Mladenci se zadovoljili tim savjetom i nisu se više pravdali. 359 KAKVA KORIST OD JARCA Revizor obilazeći škole pri koncu školske godine dođe i u varoš Leskovac. Ispitujući decu iz prirodne nauke, upita jednog đaka: »Znaš li šta je jarac i kakve koristi imamo od njega?« Đak mu odgovori da zna i počne redati: »Od jarca jedemo meso, topimo loj, od creva prave se žice, dlaka se prede i prave pokrovci, a koža se upotrebljava za rešeta i od rogova* prave se češljevi.« »Imamo li još kakve koristi?« upita revizor. Đak odgovori da nemamo. »Još jednu si korist zaboravio« reče revizor, i upita zna li ko od ostalih đaka da mu kaže koja je to korist? (Revizor je hteo, da mu đak kaže i korist od papaka, jer se od njih vadi tutkal, a dak se toga nije sjetio.). Između sviju ustade jedan najmanji i reče: »Ja znam, gospodine!« »E dobro, mali, kad znaš, ded reci koja je ta korist?« Đak reče: »Od jarca imamo još korist što prca (jebe) koze!« Revizor mu ozbiljno odgovori: »Dosta, mali, pogodio si!« 360 KAKO JE U ONE GOLEMA PIČKA BILA, A U ONOGA OPET KURAC Bio u jednom vilajetu jedan čovjek, koji je imao tako veliki kurac da mu se nije u tome vilajetu [285]

nijedna ženska usudila pičke dati. On ode po svijetu tražiti sebi druga i dode u jedan vilajet, gdje mu reku da u njih imade jedna cura, koja ima tako veliku pičku, da nijedan kurac ne može u njoj svršiti. On ode kod te ženske, s njom se sporazumi, jer joj je reko da je u njega na svijetu najveći kurac. Kada je uzjahao na nju počne kurcem po pizdi mutiti i zapita: »Pička li je, han li je?« a ona mu odgovori: »Kurac li je, mrav li je?« 361 ŠVABA JE PROBUŠIO IVAN I KOMAR PLANINU! Kad je ono bila izložba u Budimu, išle su Bosanke a da tču ćilime, biva, tamo ih je slala zemaljska vlada na palok. Dopratiće nekakva udovica kćer, baš lijepu, na kolodvor pa će izljubiti materino zlato i suzama će na očima: »Luce, kćerce, zlato moje, gledaj se kad budeš u Budimu! Ne ocrni mi obraza!« A Turčin će: »Švaba je probušio Ivan i Komar planinu pa neće tvoju Lucu! Mašalah!« 362 OTRCAJA SE KURČEKANJA U ustanku pod knjazom Milošem Srbi uhvate jednog Turčina i dovedu ga pred knjaza Miloša. Knjaz Miloš, kako ga Bog dao durnovitog, viknu: »Ubite psa!« Turčin se stade moliti pa da bi spasao život uzviknu: »Ne hodža-Miloš, ja sam hristijanin!« »A otkud, bre, u turskoj vojsci, kad si hristijanin!« upita knjaz Miloš. »Moram, gospodaru«, odgovori Turčin, »jer nas Turci silom poterali!« A da bi još bolje uverio knjaza Miloša, stade se krstiti i govoriti: Vo imja Oca i Sina i Sv(etog) Duha!« Knjaz viknu: »Lažeš, bre Turčine!« pa reče gavazima: »Skidajte mu gaće, sad ćemo videti jesi li hristijanin.« Kad su [ ]

ga gavazi svukli, vide da je obrezan. Tad knjaz Miloš reče: »A, bre pezevenk, što lažeš? Vidiš da si Turčin!« Turčin od straha obgrli kolena knjazu Milošu pa zaviče: »Ne veruj, hodža-Miloš, kurčekanji, omatorio pa se otrcaja!« Ovo se knjazu Milošu dopadne, pa reče: »Pustite ga, oca mu njegovog, kad se tako lepo dosetio!« I tako se Turčin spase. 363 ODAKLE JE ONAJ CRVENKO? Jednom opazi jedna snaša u crkvi jednog crvenka (ugojenog, debelog, crvenog mladog čovjeka) pa ga begeniše, jer je njezin čovjek bio suh i slabunjav, koji je za njim klečao. Snaša zapita svoje nevjeste: »Odakle je, nevjesto, onaj crvenko?« a ona joj odgovori: »Knez iz Jelovica.« A ona će reći: »Vidi vrata, vidi zavratka, a vidi onog žutog za njim moga, jebo on ćaću svoga!« 364 KOLIKA JE PIČKA? Bila u staro vreme jedna jebačica, da joj u pet carevina nije imalo ravne. Pukne glas o njoj na sve strane pa dođi i do cara te ti on naredi da mu je dovedu. Car nije bio baš mlad, ali kad je sagleda, nadigne mu se ona muka te ti joj ga jednom satera. Za malo po tom, opet mu dođe te ti j o j ga još jedared prismesti, ali i to s mukom, a više ne mogade ni opepeliti. Jebačici pak tek sada došlo do jebanja te ti učini hršum na cara, da i treći put pojebe pošto-poto. Kad on, kukavac, nije nikako mogao, naredi mu ona da je bar češka po pički, ne bi li joj muka koliko-toliko prošla. Češkao car neko vreme, češkao, dok mu se ne smakne prsten s ruke te padne u pičku. Zavuče prst i počne pipati, ne bi li ga našao, ali prstena nema. On [ ]

zavuče i celu šaku i potraži na sve strane, ali opet ne nade ništa. Zavuče i ruku do ramena, da bi malo dublje potražio — opet ništa! Onda se car sagne i pogleda u pičku, prsten se ne vidi. Zapali sveću, zavuče je u pičku i pogleda u sve kutove, nema prstena pa nema. Onda ti se sam car uvuče u nju, kad već druge nije pa pode da traži. Tražio tako, tražio, dokle tek čuje iz daljine glas: »Hej, ti more, šta to tražiš?« »Upao mi« kaže car »prsten pa ga tražim!« »Budalo jedna!« dovikne mu glas »ja tu izgubih kola i volove pa ih tri dana tražim, i nema ih, a ti ćeš prsten da nađeš!!!« 365 DOŠO ĐAVO PO SVOJE Bio jedan siroma čovjek, pa se sve mislio kako bi došao do neke šumice novaca da kakvu radnju otvori. Najzad se reši da pođe u svet. U putu ga sretne đavo i upita ga gde je pošao, a ovaj mu ispriča kako je siromah i pošao je u svet ne bi li od koga dobio koju sumu novaca da i on kakav rad otpočne. Nato mu đavo odgovori: »Ako hoćeš sa mnom da se pobratimiš, ja ću ti dati novaca, ali ja sam đavo.« Ovaj se promisli i pristane. Đavo mu da tristo dukata i kaže: »Evo ti tristo dukata za tri godine bez interesa, uzmi i počni da radiš pa ćeš se obogatiti, ali pamti dobro, onoga dana tačno kad se navrše tri godine, ja ću doći kod tebe u podne na ručak i tad neka budu pare gotove, jer neću ni jedan sahat za pare da čekam. Ako ne budu pare gotove, drži se dobro.« I za kratko vreme on se obogati. Približilo se već vreme da treba novac vratiti, ističu već tri godine, a on sav novac uložio u espap pa se dao u brigu otkud će naći novaca da vrati đavolu. Najzad primeti i žena da je neveseo pa ga upita šta mu je? a on j o j kaže da je sjutra tri godine i da će đavo u podne doći za pare i da ruča. Nato mu žena odgovori da je to lako, da [ 2 ]

ne brine, jer da će ona tu stvar udesiti, samo neka joj on za sjutra spremi jedno korito, meda i guščije perje, što on i učini. Kad je bilo sjutradan, ona spremi ručak, zatim u drugoj sobi namjesti korito i izruči u nj svo perje, a ona se sva namaže medom, pa se uvalja u perje tako da je sva bila pernata, a mužu naredi da pazi i kad vidi đavola da ulazi u njihovu avliju, da j o j kaže, a on da dočeka đavola, pa ako neće i dalje da mu novac ostavi, on da kaže da je novac kod žene, pa da ga pusti kod nje unutra. O v a j tako i učini, dočeka đavola i đavo čim je ušao, odma zatraži novac. Ovaj počne vrdati i tražiti da mu đavo i dalje novac ostavi, no davo veli da zna kako su pogodili, zato novac ili će đavo sad od njega čudo da napravi. Pošto ovaj nikako nije mogao đavola umoliti, reče mu najzad: »Evo, novac je kod moje žene«, i pusti ga kod nje u sobu. Žena onako sva pernata savila glavu medu noge, a kosu respletenu pustila preko glave, dupe joj došlo na vrh tela, a pička j o j zinula pravo na đavola i ona još ispod pičke iskesila zube. Đavo kad je to video, poplaši se i nagne begati, ovaj stane zadržavati da ručaju, no đavo ne htede, govoreći: »Džaba ti pobratime i ručka i para, još sam stvorenja viđao, al ko tvoju ženu još do danas ne!« I ode . . . 366 PIČKA JE NA BAGLAME Bio neki odža pa otišao jednoga jutra na kasapnicu, kupio mesa pa pošao kući. U jednoj ulici zaustavi ga neka bula i upita ga bi li se s njom kladio gde joj je pička. Odža misleći da će nasigurno pogoditi, kladi se s njom u ono meso što ga je nosio kući, i rekne da joj je pička spreda između nogu. Bula rekne da nije pa se sagne i pokaže mu pičku između nogu ostrag. Odža izgubi meso i ode. Sutradan opet odža kupi meso i udari istim putem ka kući svojoj. U onoj ulici opet izađe pred njega [289]

ona bula i rekne mu: » A j d e opet da se kladimo gde mi je pička!« Odža misleći da će sad nasigurno pogoditi, kladi se opet u meso koje je nosio i rekne da j o j je pička pozadi između nogu- Bula se usprsi i pokaže mu pičku spreda između nogu. Odža opet izgubi opkladu i ode kući. Čim dođe kući rekne ženi da se svuče pa j o j naredi da se sagne. Ona se saže i pička joj se pokaže pozadi između nogu. Zatim j o j rekne da se ispravi i povali nazad. Ona tako i učini i pička j o j se pokaže spreda između nogu. — Majku mu jebem, nisam znao da je pička na baglame! — (šarkama) rekne odža, čudeći se čudu koje nije znao. 367 ŽENA RODILA NA DUPE Sastanu se dva prijatelja pa će reći jedan drugome: »Znaš šta je novoga? Gradi se jedna crkva pa joj je toranj dugačak koliko odavde do Višnjice!« (Selo blizu Biograda.) Onaj drugi zaćuta. Poslije opet reći će drugi: »Nego znaš šta sam ja čuo? Jedna žena rodila na dupe!« »E, to si slagao!« »E, jest slagao! Ja tebi verujem za dva kilometra, a ti meni ne veruješ ni za dva prsta!« 368 DA JE U TEBI, ŠTO JE U NJEMU! Vozio se jedan čovek na kolima, a poznanik neki njegov htede malo da se našali s njim i da ga zadrži malo, pošto je video da onaj mnogo šiba konje i da se veoma žuri. Stoga poče mahati rukama onom čoveku u kolima te onaj najzad zaustavi konje i zapita ga što maše rukama. — Pa okreće ti se točak! -— reče šaljivčina, veseo što je uspeo da čoveka zaustavi. — E, moj prijatelju — reče onaj pokazujući [ ]

osovinu u točku — da je u tebe što je u njemu, i ti bi se okretao! 369 NA USNICI LEPEĆUG PIZDE Vojnik se ranio u usnicu pa će hećim otkinuti lepećug od pizde i pristavit će je mješte usnice. Nakon nekoliko doba susrete ga onaj liječnik pa ga upita: »A kako ti je?« »Dobro, bogme, samo kad mi se uzdigne kurac, onda mi igra ovaj desni brk!« 370 KAKO TRAŽI MOMAK PIČKE Mesila seljanka hleb pa spremila veliku vatru da joj se žar nagori. Od jare zarumenila, a inače mlada i lepa žuri da j o j stigne hleb i ručak na vreme, kako bi odnela ručak radnicima na njivi. Bilo je hladno vreme i pocepani mladić sa lakim odelom stupi u kuću pa zamoli da mu dozvoli da se malo ogreje pored vatre. Seljanka ga dragovoljno primi i pruži mu tronožac da sedne. Kad se malo ogrejalo momče, oseti se muškim i po sredini uhvati ćelom šakom svoj alat, povuče ga u napred i malo navi u stranu dok ne učini »krc!« Proteže se malo pa tek reče seljanki: »O snajo! baš mi se jede čorba, dajde mi to tvoje lonče da skuvam ovo meso!« Seljanka se nasmeši pa mu odgovori: »Ne moraš se mučiti: evo gotove čorbe, sad moj muž skuvao meso!« 371 NA VENČANJU Došli mladenci da se venčaju i mladoženje prsten, a kum mu kaže jer je mladoženja gluv. Sveštenik, pravio larmu u crkvi, poče prst okruglinu između palca i kažiprsta,

pop potraži od da viče glasno, pak, da ne bi provlačiti kroz a kad vide to,

[ ]

mladoženja već povika: »Ja sam je sinoć, pope, probio!« 372 VEČERA Uzeli se dvoje siroti, koji često puta nisu imali šta da jedu. Jednoga dana, nemajući ništa za večeru, upita žena muža: »Šta ćemo večerati?« Muž od sve muke od gladi u šali odgovori: »Pojebaćemo se pa eto ti večere!« Posle nekoliko dana, opet nisu imali ništa za jelo. Uveče, kad je muž došao kući, zateče ženu da je zadigla suknju pa greje pičku uz vatru. »Šta radiš, ženo?« zapita muž. »Podgrevam večeru« odgovori žena. 373 PJANA L1KOTA Ličanin došo kući pijan. Legne ženi da je pojebe, ali trefi kurcem u guzicu. Kad se ujutru probudio, pita on ženu: Čuješ, ženo, ko je s mojim kurcem miješa palentu? 374 NI BOŽJI NI ĐAVOLJI Išli andel i đavo putem zajedno pa dođu u jedno selo. Kad uđu u jednu kuću, zateku kućnu čeljad de sjeli oko sinije da večeraju. Onda će reći đavo anđelu: »Vidiš, eto neće se ni pekrstiti ni Bogu pomoliti, ni prije ni poslije jela.« Andel reče: »Ako su Božji, oće se bar prekrstiti, a ako su tvoji, neće!« — te se tako njih dvojica stanu prepirati, hoće, neće. A ukućanima ni na kraj pameti Bog ni krst, ni Božja molitva, nego kad se siti nagruvaju, onda će kućni domaćin podići nogu pa odapeti kao konj. Kad to čuju andel i đavo oba reknu: »Bogme, oni niti su Božji ni đavolji, niti znadu Boga ni đavola, ajde odavlen da bježimo!« [ 2 ]

375 BLISKO SRODSTVO Pogonala se dva momka, da su u srodstvu. Jedan veli ta jesu bliska rodbina, a drugi se krsti i čudi odakle ta rodbina, kad mu za to nikada niko ništa nije govorio, niti je čuo da se govori. Onaj koji je govorio, da jesu u rodu, stao se kladiti i nudio je drugome opklade, koliko ovaj hoće. Do opklade nije došlo, nego su po sebi raspitivali starce, ali nijedan nije znao ništa da kaže. Odu najposlije popu da im on nade srodstvo u maticama rođenih i mrtvih. Pop se badava mučio i nije našao ništa. »Kako nijesmo u rodu«, upitaće prvi momak drugoga, »kad je tvoja baba mome djedu nekoliko puta na kurac prđeia?« Govorilo se po selu da je baba drugoga momka bila dobra srca pa svakome davala pičke. 376 IZLEČENA OD PRDENJA Oženio čovek svoga sina i izabrao mu dobru i lepu devojku. Prošlo neko vreme, a mladoženja počeo sve više da slabi. Svi su u kući primetili to pa i otac, koji ga jednog dana zapita, zašto tako slabi i da nije bolestan. Sin u početku reče da mu nije ništa i da je potpuno zdrav pa na zapitkivanja očeva prizna naposletku da mu žena svu noć prdi i da ne može trpiti onaj smrad, ali moli oca da ne kara snaju, jer će se time poroditi svađa. Otac obeća sinu da neće kazati nikom, a u sebi skroji plan šta sa snajom treba da radi. Sutradan je posle obeda vešto rečima izmami, kao da je došao neki čovek u selo i objavljeno je kako će taj čovek da plati dobro onome ko je u stanju da mu uzastopce napuni čitavu kacu sa prdanjcima. »Eto, tu bi dobre pare zaradili, kad bi ko od nas mogao to da učini!« Snaja bezazlena i prosta, sva srećna skoči ponosno i reče: »Ja ću, tato, da mu napunim kacu bez odmora!« [293]

Svekar primi ponudu i reče j o j da bi to sigurno mogla tek onda kad bi se prdanjci nakupili mnogo pa je zbog toga potrebno da za deset dana nikako ne prdi. Snaja posluša svekra i kad je bilo desetoga dana, svekar je dozva i reče: »Deder probaj prvo ovde kod kuće, da se tamo kod ljudi ne osramotimo!« Snaja zape iz petnih žila pa ne mogade, i u toj zabuni i stidu reče: »E Boga mi, tato, da ga zubima vučeš, ne bi izišao!« 377 A ROGOVI? — U Valjevu ukrali vola pa ga ofarbali i prodali kao konja. —- A rogovi?! — Rogovi tebi u dupe! 378 PIJEVAC Jedan šaljivi fratar vidio pijevca na kokoši pa usklikne: Blago vama, ne treba vam se ispovjedati! 379 E, ŠTO SI SAD BOLJA! Pošao Banaćanin sa ženom u Srbiju na sabor nekoj crkvi. Uz put reče ženi: »Soso, kad dođemo u Serviju, dobro se čuvaj da te ne jebedu, jer su Servijanci majstori u tome. Oni što jebedu, nema im ravna!« Sosu zagolica Ijubopitstvo i jedva je čekala da dođe u Srbiju da proba. Uveče j o j se prikrade neki Srbijanac kome je ona dala povoda i pojebe je. Opazi to Banaćanin pa je stane koriti: »E, kaži mi, što si sad bolja?«

]

380 KOLO JAHAČA SRPSKIH SESTARA Došao Banaćanin u Beograd pa ga neko provodio po Beogradu i pokazao mu sve znamenitosti. Beograd se Banaćaninu vrlo dopao pa izjavi da bi rado i sam nešto priložio na korist Srpstva. Prijatelj, koji ga je provodio, stane mu redati društva u koja bi se mogao upisati: Društvo svetoga Save, Kolo jahača knez Mihajlo, Kolo srpskih sestara, Dom napuštene dece itd. — Banaćanin promisli malo pa reče: »Upišite vi mene u Kolo jahača srpskih sestara!« 381 NAMESTI SE KAKO OĆEŠ, SALTE JEDNA RUPA NEK ISKOČI Došao niški Turčin kod sobarice, legao s njom u krevet pa je šašolji. Kad ju je već dovoljno izmilovao, upita ga ona kako želi da mu se namesti radi jebanja — Namesti se kako oćeš, salte j e d n a rupa nek iskoči! — odgovori j o j Turčin. 382 KOLIKO S A H ? Pita sin oca: »Koliko je, ćaća, sati?« »Pol na deset« odgovoriće mu onako otprilike otac ne imajući sata uza se. »Tato, odaklem vi znate, koliko je sati?« upitaće opet sin. Otac upne prst u čelo i kaže mu: »Odavle iz glave znam!« »A zato su u vas ona uteza izmed nogu!« reče sin. 383 POP JEBE U PUPAK Došlo dijete doma plačući: »Majko, rekao pop, da te je jebavao u pupak!« »Muči, moj sinko«, odgovori mu mati, »zato se ti ne plaši. Naš oco, da je to istina, spustio bi i niže!« [ ]

384 KOZAR I DJEVOJKA Nabasaju žandari na prelo među ženskinje te će jedan reći: »Došli smo da vas vodimo, jer ste kozaru slomili kurac!« »Duše mi, ja nijesam«, odgovori snaha »jer sam ja mirovala. Seka se s njim nešto vrtila; ako mu ga ona nije slomila!« 385 KAKO SU POSTALI UNIJATI! U sjevernoj Dalmaciji ima dolinica, koju zovu Popadijinom dolinom. Jednoga jutra težaci, koji su prolazili uz tu dolinu, vidjeli su gdje katolički fratar jebe popadiju pravoslavnog sveštenika. »Rodi li se što od toga« reče jedan »neće biti ni pravoslavno ni katoličko. Rodiće se unijat.«

EROTSKE I SKATOLOŠKE POSLOVICE I UZREČICE U SRBA Skupio VUK STEFANOVIĆ KARADŽIĆ (Iz rukopisne zaostavštine)

1. Ukočio se ko popov na venčanju (kurac). 2. Dupe duvaru a pamet u glavu (tj. čuvaj se). 3. Kako je, slugo, napolju? — Vedro kao srebro! — A što su ti čizme mokre? — Kiša pada (a on popisao čizme). 4. Ne zna goga šta je pička! (Rekla nekakva žena, koja je prema »ogi ružno sjela pa je neko opomenuo da se pokrije). 5. Čudna starca, runjata mu je guzica! 6. Ako sam kriva dati, nijesam noge dizati! 7. Daj, Bože, da ne svane do Đurđeva dne! (Kazala nekakva mlada koja je skoro dovedena.) 8. Bori se kao kaluđer s kurcem. 9. Bog te sačuvao nova trgovca i stare kurve! 10. Udijeli, kurčev narode, majku ti jebem! — (Pripovijeda se da je vikao nekakav pijan slijepac na saboru prošeci, a sad se reče kad ko što ište pa se ne moli smijemo i pokorno). 11. Štakni babu u guzicu, nek ti dade Ijubenicu! (Na pitanje šta?) 12. Ušao mu pundrov u dupe, (Kad je ko nemiran). 13. Tikva glava, govno mozak. 14. Igra se golim oko gola. (Kad ko važno što za malu stvar drži). 15. Lovcu govno u loncu a hajkaču u bakraču. 16. Da padne na guzicu, razbio bi nos. (Kad se kazuje za koga da je vrlo nesretan). 17. Vidima je bijeda u starca žena mlada. 18. I to je bolje nego šašom dupe otrti. 19. Ako si i mati, pokrij se! 20. Ostao kao govno na cedilu. (Kad se mlijeko procijedi.) 21. Ne muti govna, da ne smrde. 22. Nije se setio radi četvrtka, već radi svoga prkna. 23. Rasprdnuti igru (tj. pokvariti. Gledaj: umrije kumče, rasprde se kumstvo.) 24. Vječna mu patarica i blaženi tandrk! (Kaže se u šali mjesto poknjiškoga: Vječnaja mu pamjat i blažen pokoj!) 25. Ne valja po pizde vode. 26. Bližnjoj nagore skutak a daljnoj i tupak. 27. Pouzdala se strina u sinovca pa ostala jalova. 28. Đavo si ti, kad se natrčiš! (Kad kome u šali i s podsmijehom hoće da se kaže da je pametan i dosjetljiv.) 29. Rasrdio se govedar na selo pa osekao sam svoj kurac.

[299]

30. Odvalio kao Blagoje serući. 31. Ostao ko posran. (Kad se ko od svoje riječi ili od svoga djela postidi.) 32. Pustio guzicu na kolac. (Kad se ko razgoliči.) 33. Prdi Mara na pudara. (Ko mari za to?) 34. Pristao kao lisica za ovnujskim mudima, (Pripovijeda se da je lisica videći ovnova muda gdje vise, mislila da će skoro otpasti pa čitav dan ili i više u zaludu išla za ovnom po planini.) 35. Otišao u guzicu po med. 36. Ja tebi dala jedanput kao poštenu knezu, a ti mene (sad) zaopucao kao kurvu! 37. Ko (na ovom svijetu) ne jebe punice, (na onom svijetu) vući ćc joj šaš iz guzice. 38. Jebem ga zavrat kao Bugarin bivola. 39. Jebi mlado, da te očešlja, a staro, da te počasti. 40. Ja nc kupujem u kurve kurac. (Reče se u Kotoru onome koji svašto skupo prodaje.) 41. Kad davo nije posla imao, metao je petla materi u pičku. 42. Dokle kosih travu lipicu. Dobro probijah svaku pičicu; a kako stadoh po brdu vresak, kao da u kurac udari tresak. 43. Miti ga kao mati poprdljivu ćerku. 44. Svakom svoje govno miriše. 45. Kamo vas, ćako i majko, da vi polijem i da vas poljubim u ruku, da mi sjutra govna ne jedete! — Rekla nevjesta svekru i svekrvi i ostalijem u kući prvo jutro pošto se dovela. U Dalmaciji. 46. Rovitom govnu malo kiše treba. 47. Reci ludom da prne, a on se posere. 48. Prvome muštuluk, a drugome govno. (Kad ko kazuje što kao kaku novinu, što su drugi već prije kazali.) 49. Junak je govno (koje svak obilazi). Kad se za koga rekne da je junak. 50. Jebu li ti brzu majku, koja je psima na Kosovu utekla. (Kad se ko uteče te radi i govori ono što nije njegov posao.) 51. Kojoj kobili ne znaš ćudi, ne idi joj k nogama! 52. Nepoznatoj se kobili s repa ne ide. 53. Voz govna! Tj. idi odatle. (Kad ko ćera koga od sebe, i znači: Bjež odatle — idi bez traga!) 54. Kad se obrne tur na kur; ili: 55. Kad se ono posrano okrene naprijed. (Tj. kad posao pođe naopako.) 56. Ne bi mu na mizdraku govno pod nos mogao donijeti. (Kad se koji ponese pa se ne može s njime lasno da govori.) 57. Jede govna. (Kad ko govori ludo ili nepovoljno. U ovom dogadaju se govore i ove druge sve tri poslovice, koje se s ovim rječma počinju.)

[ ]

58. Jede govna kao pijan rotkvu. 59. Jede govna kao Grk hajvar. 60. Ustima govna jedi (koliko ti drago), SAMO RUKAMA NE DIRAJ! (Tj. možeš govoriti što ti drago, samo se rukama ne dovataj. Osobito reku žene i devojke momčadima.) 61. Jede govna, dok mu ja raka uhvatim. 62. Što kuma donijela u torbici, to odnijela u guzici. (Kad ko što kome donese, pa sam najviše i pojede.) 63. Ne bi kriv ko prde, već ko ču. 64. Sam prde, sam kolac potrže. 65. Ko prde, kolac poteže, a ko ču, jedva uteče. 66. Trči se, a guzica mu se vidi. Gledaj: Glas do neba itd. 67. Pri guzici je dušica rtica. (Tj. pri brizi o jelu i o ostalim tjelesnim potrebama često se duša i zaboravi.) 68. Uz kur kurje uz čapurje. 69. Ne čudim se babi Miljani što gazi po bari, već se čudim popu Pavlu, što je on digao glavu! 70. Hoće guza mesa. (Kad koga biju što je ukrao kakvo živinče koje se jede.) 71. Naduo (napeo) se kako mudo na ugljenu. (Tj. ovnujsko ili jarčevo mudo kad se peče za jelo. Kaže se za ponosita ili srdita čovjeka.) 12. Da padnem na leđa, slomio bih kurac! (Kad ko kazuje da je vrlo nesrećan.) 73. Gola govna. (Tj. zlo. Đekoji u šali odgovori na ovu poslovicu: Ako su gola, a ti skini kapu te ih pokrij.) 74. Prva čast (iza govna). (Reče se za nepovoljno jelo.) 75. Pita od govana biti ne može. (Jer makar se kakvi mirisi u nju metnu, opet će smrđeti.) 76. Jec prc glava boli, leb ne stoji. (Kad bolestan mnogo jede.) 77. Kad grmi nek i munje sevaju! Pripovijeda se kako je nekakva žena prdnuv pod mužem, koji se bio učinio gluv pa kad je on zapitao što se to ču, odgovorila mu da grmi; onda on uzme ugarak s vatre pa po njoj, govoreći: Kad grmi nek i munje sevaju! 78. Dok bi Ciganin govno izio. 79. Dete se vrne i na ujca preko Dunava, a kamoli na slugu u kući. 80. Da je lasno lajati, ne bi pas prdio. 81. Prevrni goveđu balegu, naći ćeš Irižanina pod njom. 82. Da je dobro govno, izjeli bi ga Cavtaćani. 83. Ko magarca (na magarcu) jaše, valja i prdež da mu trpi. 84. Prda prdu sustiže (npr. od straha). 85 Ne dao Bog kamenja jesti, a govna su mekana. (Rekne kašto mladi kad ga stariji narani nečišću.) 86. Na dram jede, na dram sere. (Seljaci govore za varošane, koje oni ponajviše drže za tvrdice.) 87. Ta prdio, ta govorio, njemu sve jedno. 88. Navalili kao muhe na govno.

[ ]

89. Premeće se s guza na guz. (Kad se za koga hoće da kaže, ne radi ništa, nego leži besposlen.) 90. Sveta je ovca, koja se posere u mlijeko pa ga ljudi opet jedu (pošto se ocijedi). Ovo se obično govori kad se živom čoveku, npr. kakvom kaluđeru, rekne sveti. 91. Od sile prdi, a od rđe smrdi. 92. Ta govorljiv, ta poprdljiv (svejedno je sramota). 93. Ko je srećan i u turu nađe (u šali se rekne). 94. Svak o svojoj guzobolji nek se brine. 95. More ti do koljena a govno ti do ušiju! (Kad jednak jednakome rekne: More!) 96. Ne seri, ne ribari, nego ori pa se rani! (U Srijemu.) 97. Misliti i srati, to je sve jedno (nego valja raditi). 98. Guta kao hala govna. 99. Šeta se kao posran golub. 100. Kad dođe suđenik, nek izije govno kuđenik. 101. Ko od straha mre, za dušu mu se prdi. 102. Ni mu je u kući sit prdnuo, ni gladan uzdanuo. 103. Svjedoku govno od oku. 104. Uze strunjicu pa obrisa guzicu. 105. Utiče se, kao krpe u guzicu. 106. Ko se umije posrati, umije se i oprati. 107. Ne more se i prdnuti i stisnuti. 108. Mlad i zelen kao guščje govno. (Rekne se kome mladom u šali.) 109. Mekoj devojci potrebni dojci. 110. Mekoj devojci meke i sise. 111. S moga meka obraza i sise su mi meke. 112. S meka obraza gola guzica. 113. S meka obraza gola govna. 114. 115. Čist, kao dupe o berbi. Gledaj: Brblja, kao guzica (dupe) o vinoberi. 116. Srčku manje u prknu. (U Boci.) 117. Da bih se znao govnima hraniti (neću to učiniti). 118. Ne bih s njim otišao ni na sranje! 119. Kad mene stase moja govna učiti plivati! (Kazala kamila, kad se plivajući posrala pa voda pronijela baiegu preda nju.) 120. Izrizikovao se kao govno na mrazu. (Kad se za koga u šali hoće da kaže da ie mnogo koješta probirao i naučio se. U Srijemu.) 121. Kako ne zaboravi gaće vezati kad sere! (Kad se za koga hoće da kaže da je vrlo zaboravan.) 122. Kakila bi, ne bi. (Kad ko i hoće i neće što da učini.) 123. Da može, izio bi ono što isere. (Tako je tvrd.) 124. Poješće iglu, a posraće čuvalduz. (Prisješće mu.) 125. Prdni gluvom kod uva, on će misliti da grmi. 126. Prdnuo u varićak. (Valjda kad je u njemu već nestalo žita. Kaže se obično za čovjeka kad propadne ili oslabi.)

[ ]

127. Pogodio kao prstom u govno. 128. Oči piruju a guzica gladuje. (Kad čovek što lijepo samo gleda.) 129. Čujte ljudi gdi guzica sudi! (Kad se što ludo radi.) 130. U toga (njega) je srce kraj guzice. (Ko se za najmanje što rasrdi.) 131. Ne može se s dušom u raj a s guzicom na pir. 132. Od sira dupe svira, od pogače dupe plače. 133. S jednom guzicom na dvije svadbe ne može se. 134. Ne nosi on tebi soli u guzici. 135. Nije kriva guzica da je skupa šenica. 136. Trpa kao pijan u tur. (Kad ko ludo govori.) 137. Cic, guzica, do Božića! (Kazao nekakav pojedavši kokoš na Badnji dan uveče.) 138. tzjela ti guzica košulju. (Kad komu ostrag upadne košulja, a on ne zna nego onako ide.) 139. Sveta Petko! Crveni guzica! (Rekla žena kad je drugu vidla metanišući ocaparenu.) 140. Ako sam ti u kuću, nijesam ti u guzicu! 141. Prc, guzo! (Ala baš!) 142. Magarac se po strnjiki valja, Strnjika ga u guzicu bada. 143. U Jer ine na guzici drenjine. 144. Ne vjeruj mu, da sjedne golom guzicom na vatru! 145. Grko, puno prknol (Kad je ko sit pa jelu nalazi manu.) 146. Zabij se ti u petu numeru. (Tj. u guzicu. Kad ko rekne što ludo. U avstrijskim državama i to najviše po varošima.) 147. Kao da mu je pundrav u dupetu. (Kad je ko nemiran.) 148. Kao da mu je crv u dupetu. (Tako je nemiran.) 149. Kaži guzici nek se raduje. (Kad ko što traži ili se nada čemu, što neće dobiti.) 150. Ubio mraz obraze a naćve guzicu. 151. Nos piruje, guzica gladuje. 152. Što bih ja za tuđu guzobolju glavu lomio? 153. Kad vrana na dva koca stoji, jedan će u šupak. 154. Kad međedu guzica zaraste. (Tj. nikad, Gdekoji još dodadu: Sad je koliko zolota.) 155. Bez mrtva nije puna prkna. 156. Da može zavukao bi mu se u dupe. (Kad se ko kome vrlo ulaguje.) 157. Zamaglio kao pas ispod repa. (Kad ko pušeći vrlo zadimi.) 158. Žena ima sedamdeset i sedam rupa (koje sve valja da zatisne onaj koji se oženi, tj. ženi valja mnogo koješta). 159. Progovorio bi na guzicu (da mu se usta svežu). 160. To su govna u Đurđevoj kaci. (Kad je kakav posao rđav.) 161—162. Što muz, to guz. (Tj. što omuze, to i pojede, a ne može da nakupi sira i masla. Gledaj: Što kuc, to muc.)

[ ]

163. Hajde, guzo, da putujemo! (Kad ko besposlen a i nespremljen kako valja kud pode.) 164. Pičku valja milovati a ne gledati (jer se nema šta lijepo viđeti.) 165. Na vjetru pušenje i danju jebanje ne valja. (Pripovijeda se da je rekao Ciganin.) Gledaj: Pičku valja milovati a ne gledati. 166. Kad ću dati dupe, volim moje dupe. (Tj. kad ću promeniti moju stvar za tuđu opet onaku, volim moju stvar.) 167. Crnogorac kupio u Kotoru nove plavetne od rase gaće i odmah ih metnuo na sebe. Više Kotora kad je bilo za puštit vodu, vidiv plavetan od gaća kurac, poviče: A šta je ovo, žla mi sreća! Ko mi ga promijeni? 168. I do sad je kuga strijeljala, ali nije u dupe zgađala. (u guzicu z,). 169. Izgubio (sam) ključe odguziee. (Kad koga ćera napolje.) 170. Kad kurcu ora prođe, sto pičaka za paru. 171. Usta su joj dinarom prorezana, a guzica svrdlom jarmenjakom. (Kad koja stiskuje usta kad govori, a jede za dvojicu.) 172. Juhe do guzice, a mesa ni zalogaja. 173. Zauvar je i mu(v)a u guzicu kad uleti. (Tj. od gladi je dobro i najmanje što izjesti.) 174. Pitali šarova: „Sto su ti muda otrag? a on odgovorio: ,,A šta mi jc naprijed?" (Kad ko u kakvom događaju reče za što da ne valja, a ništa nije kao što bi trebalo.) 175. Tako me ne ljubilo što zuba ne imalo (tj. zadnjica). 176. Smije se kao lud na pičku. 177. Pun novaca kao muda kostiju. 178. Sačuvaj me, Bože, jepca ukraj kuće a jebice usred kuće! 179. Sila pravdu jebe kad god hoće. 180. Pala pčela u hodže na kurac da nađe meda. 182. (!) I stara ovca so liže. 183. Ko na tuđu ženu uzjaše i niz brdo jaše, ne zna šta čini. (U Krivošijama.) 184. Kad guska prdne (npr. ustao, tj. u nesrećan čas). 185. Kazali Nasradin-hodži: „Odlećešepičke u oblake!" a on ufativši se za kurac odgovorio: „Evo im sjedala (na koje će opet doći). 186. Sirotinjo, golotinjo — Jebu ti mi majku! — Kud ćeš kad ja umrem? — (A. ona iz prikrajka odgovorila:) U tvoj rod! 187. Turi i to babi, mudar majci bio! 188. O mjesece, sunčevo govno! (Pripovijeda se da je rekao ozebao Ciganin putujući noću prema mjesecu.) 189. Slatka ti zemlja kao popu pička! (Viču ratari volu kad ga uče orati. U Crnoj Gori i Zeti.) 190. Oj orasi, suvo voće, I babi se kurac oće! 191. Poštena ka i vrata od Suranja. (Šurani se zove nekoliko kuća na jednoj strani Kotora, po čemu se i kotorska vrata od one [

]

strane zovu: vrata od Šuranja. Poslovica se ova rekne onuda za nepoštenu ženu ili devojku i znači: kao što su vrata ona svakome otvorena, tako je i ona za svakoga.) 192. Nikao kao gljiva iz govana. (Došao odnekud.) 193. Prde pa se onda okreće (da nije ko čuo, a to je valjalo činiti prije). Kad ko što ružno rekne ili učini pak se onda kaje. 194. Da mi je i pološa vina, Samo da je krčmarica mlada! 195. Daće dlaku! (tj. stradaće) 196. Dvije volje, gaće dolje! 197. Da ti je sad glavica đe ženina guzica! (Rekne u šali drug drugu na zlu konaku.) 198. Uživa kao kurac u ladnoj vodi. 199. Kaluđere! ženice te! — Ne bi ta. — Kaluđere! izbice te! — Biće ta! 200. Kaluđere, da te oženimo? — Da je prosto, kad ste naumili! (navalili) 201. Tajala, tajala pa i popi kazala. (Valjada kad devojka ili udovica zatrudni?) 202. Odnijela bi greben u brucama. (Rekne se za mladu devojku, kad se hoće da kaže da već nije dijete, nego da je odrasla sasvim.) 203. Ko se najviše klanja, najviše ga jebu. (Tj. mladu nevjestu, a upravo znači: Ko se svakome jednako pokorava, najviše ga gaze, cf. Svakoj šuši: hejvala! Osta glava ćelava!) 204. Liže kremen (svaki čas), kao pas kurac. (Kad koji sve u pušku zagleda.) 205. Ko ne vidi pičku kroz rešeto, ispale mu oči! (Ovako reku u Risnu, kad ukori koji koga da ne zna ništa.) 206. Svaka ova dobrosretna upljina hoće svoj ćeif. (Pop Šćepo iz Grabova uzimljući u nos burmuta ovako mi je rekao.) 207. Od prvoga tira dobroga sina! (U Dubrovniku čestita se mladoženji poslije vjenčanja.) 208. Niti ištem da mi daš — niti velim da ne daš — samo kažem, neka znaš. 209. Sit pas, vaistinu! (Kazao kaluđer ženi, koja mu se tužila da je muž goni od sebe.) 210. Razvila barjak (tj. postala javna kurva.) 211. Moš se odmoriti (ali nećeš meda naći. Kazao Nasradin-hodža čeli kad mu je pala na neku stvar.) 212. Neće pica mesa ni ševara, Nego hoće žilavoga mesa! 213. Nosi pamet u gaćama. 214. Marko sjaši a Janko uzjaši, Dok doratu muda otpadoše! 215. Oženiće i tebe tata. (Tj. dobićeš i ti ovo što ja imam pa ćeš se kajati. Kad je nekakvo oženjeno dijete kunjalo pred [305]

kućom, zaleti se pijetao te kljune o slinac. koji mu je iz nosa visio a on onda kao pola plačući rekne: ,.Iš! Boga mi će tebe oženiti tata!) 216. Ne bih ga ubio da ga uhvatim ženi među nogama! 217. Lasno je tuđim kurcem gloginje mlatiti! 218. Ko ne s kvasi guzicu, ne iz jede ribicu. 219. Za parice i u carice. 220. Da je svuda kao oko muda (niti bi trebale gaće ni košulja; ili kao što se u Mađarskoj po varošima govori: ne bi trebala bunda). 221. Klin se klinom ćera. (Kazao Nasradin-hodža kad je ujedanput i jeo i srao pa ga neko zapitao zašto to čini.) 222. Proganja se kao kurva kroz pazar. 223. Boji ga se kao neka stvar kiše. 224. Išla na oprošten je da izgubi poštenje. 225. Majka ti se gola bola! (Kao kletva ili psovka đeci — u šali.) 226. Zekreće, kao iguman mudi. 227. Ko ima masla, on i muda maže. a ko nema, njemu i usne pucaju. 228. Kao da je cara za muda uvatio. (Kad se vrlo ko ponese.) 229. Ne pada mi na um, koliko staru masku na mater. (U Crnoj Gori.) 230. Ko se svoje žene stidi, drugi mu je jaše. 231. Lice kurvu ljubi. 232. Mic po mic pa namic! 233. Nad tebe se gaća ne odriješilo. (Kletva ženi). 234. Na devojku gaće, gaće; Al neka ih, daće. daće! (Iz poskočice.) 235. Kurvi se naprijed plaća! (Kad ko ište da mu se kakav posao naprijed plati.) 236. Jebena baka vrata zatvara. 237. Ja kriva, ja popu dala. 238. Jebem ti Segedin. (Jedan čovek ode u Segedin zimi, a zaboravi opakliju poneti. Napati se strašno i nazebe pa kad dode kući naloži veliku vatru, zaogrne se u opakliju i legne pored vatre, kad ga vatra s jedne strane prepeče i prepali, on se onda okrene na drugu stranu govoreći: Jebem ti Segedin!) 239. Jebao mu i miša u duvaru. (Kad se kazuje da je ko kome sve psovao.) 240. Isnašica vodu pušta. (Kad se hoće da kaže da je sramota od ljudi otići da se iziđe napolje.) 241. Živa dala! (Rekne se u šali poznatoj devojci, mjesto: Živa bila!) 242. Zacrvenuo se kao da je pred kumom prdnuo. 243. Oli pas oli neko od nas. 244. Ima ih kao i krivokurijeh tatara. 245. Glava u berbernici i guzica u aščinici ne može biti. 246. Kao prdež u turu (npr. smeo se).

[306]

247. Ko gladne godine govno izije, site se kaje. 248. Posrao se pa ručao. 249. Saradžom srao! (Kletva.) 250. Sluša Bog što kaćura prdi! (Kad ko koga kune.) 251. Ko se ruga, poseru ga. 252. Valja posrati ponjavu dok se umre. Gledaj: Nije (tako) lasno umrijeti. 253. Govna i kučine (tj. tlo). 254. Kranjsko zvono i arbanaška žena i gradsko magare, to su na jveći mučenici na ovome svijetu. (Za kranjsko zvono zato se misli što često zvoni. U Lici.) 255. (!) Prda (prdežom se) ne bojadiše no broć, (Tj, s praznim se riječima ili se besposličenjem posao ne svršava.)

BELEŠKA MRSNE PRIČE su izbor iz zbirke Fridriha S. Krausa, austrijskog folkloriste našeg porijekla (Burzanovica, Slavonska Požega, 1859 — Beč, 1938). Kraus je zbirku prikupio najvećim dijelom sam, putujući po našim krajevima, a objavio je na srpskohrvatskom jeziku u svom godišnjaku Anthropophyteia (Lajpcig, 1904—1912), namijenjenom folklorističkom istraživanju polnog morala. Za isti godišnjak je Tihomir R. Đordević, poznati srpski folklorist, pripremio Erotske i skatološke poslovice i uzrečice u Srba, pronađene u rukopisnoj zaostavštini Vuka S. Karadžića. Iako po formi nisu priče, njima je, s obzirom na tematiku i skupljača, nesumljivo mjesto u zbirci opscene narodne proze. Potpuniji izbor iz pomenutog Krausovog godišnjaka objavljen je u Prosvetinoj biblioteci „Erotikon" (1984). D. I.

SADRŽAJ

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34

Rasti, rasti, dok ja raspašem tkanice! 5 Maloljetna udača! 5 Kako je vlaški proto prodiko a zvao se Duka Zet u tazbinu 6 Kneza Miloša poruka Vuku 7 Jebeni prvi novembar 7 Koj ti je kurac? 8 Može i taj kurac biti! 8 Neće kum da pljune 9 Svirati kurcu 9 Stidljiva devojka 9 Valja triput guzicu oznojiti! 10 To zahteva učtivost! 10 A koja govna vozim ja? 11 Čovek tražio magarca 11 Je li mi ćerka teška? 12 Krupno govore 12 Ćuk mu zavratila 14 Ne zna Vlah po gospodski 15 Put u Pičkovac 15 Erkine cure 15 Jebeš! 16 Tri lovca 17 Jaoj, da mi je sad malo kurca! 17 Šta djevojka ne može reći 17 Pogino deda s kurca 18 Bije nas pusta glasina! 18 Kakav je kurac? 19 Od čega li je kurac? 19 Raspija znade kakvi su kurči 19 Čestoskoka, eto pici smoka 20 Matrak 20 Velik kurac 20 Kuku, Todore! 21 [311]

6

35 36 3" 35 39 -0 41 -12 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75

Kako je snaša ždrepca prodavala a pop kupovo 21 Kaluđerski kurac 21 Zabunila se 22 Kurcevi nekada 22 Koji kurac bolje more? 23 Što najbrže raste? 23 Šta se najteže dere? 23 Ženi kurac uvek prekratak 23 Jadno stanje kurca i obojka 24 Kraljeva kći 24 O popovu zetu dugokuru 26 Kad dolazi Spasovdan? 27 U budale kurac od čelika 28 O Ćeliji tvrdokurcu 29 Što je za žene 34 Banaćanin u tingltanglu 34 Našao momak nevinu devojku 35 K o j o j ženi valja golem kurac? 36 Nije pička led 37 Ženske pomamne na kurac 38 Crnogorac zarađivao kurcem 39 Hodža i vlaška pizda 44 Merili smo kurčeve 45 Predugačak kurac 46 Muda 47 Oslanjalo se jedno na drugo 47 Čovek izgubio oba muda 48 Nagrajisao zet u tazbini 48 Kilonja 49 Živele naše pice radosnice! 49 O pizdinu dnu 50 Kako je išo pičić, kurčić i jaja u drva 50 Vrag i vražica 51 Žaba, miš i buha u snaše 52 Vlažan stan 53 Dobro mu odgovorila 54 Priča kako je onaj reko: „De zini!" kad ju je jebavo 54 Vuk 54 Uplašio se kurca 55 Sve s pravde 55 Kako potrevi baš tu! 56 [ ]

76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114

Nešto što ni đavo ne može ispraviti 56 Đavoiska šenica 59 Čudo staroga hodže 60 Kako je otac naučio sina jebavati 60 Priča kako je čojeku bila lijepa žena pa mu je žao bilo jebavati, jer se je bojao da će umreti 61 Kako je otac i kako je sin jebavo 65 Priča o onom što se zareko da neće drugu uzeti za ženu, već onu što ima dvi pičke 66 I bel konj tuča zob 67 Našli momci nevine devojke 67 Deia, tata, i šarova! 68 Počinji, zaspala su deca! 68 Nije dupljosana 69 Kako Cigo posla ima 70 Još nije popadiju 70 Mala pogreška 70 Čovek pomaže ženi za vreme porođaja 71 Sve troje jedne pameti 72 Oficirski izdaci 74 Kadija i tri brata 74 Draženje slaninom 76 Čedna žena 77 Ništa bolje nije ni zaslužio! 77 Pička u tikvi 78 Daj si na dete dupku! . . . 78 Aga, ja bi mazo! 79 Ej, Bože, od straa tvoga gde jeba svoj svoga! 80 Ko zna gdje ću ja biti dogodine! 81 Svatovi jebu mladu 81 Erka ne zna za kog je udata 82 Silovao ju 82 Ništa bez staroga majstora! 83 Priča kako neće pica mlika već mesa 83 Ne slaže se račun 84 Ćebe 85 Da je na vreme donesen, bio bi drugi Kraljević Marko 85 Sutra ćemo se pitati! 88 Trampa 89 Mladić doskočio caru 91 Dođi, kume, da se bar podržimo! 92 [ ]

115 116

Sluga Jebeš! 93 Da mu da 93

118 119 120

Gatalo 95 Oko rupe, đavole! 95 Kako je ona čobanica onome čobanu dva prsta kože za vola sa kurca zguljivala 96 Vragolan sluškinja u popa 96 Čuva devojka poštenje 98 Umalo ne ograjisasmo na belaj! 99 Koja je to pravica? 99 Knez-Milošev sud 99 Desila se retkoprsta 100 Silovana 101 Zašto ženi nikad dosti 101 Koliko je kuraca pojela? 102 Priča o čobanu trokuru 102 Hoće da veže sva tri ujedno 103 Zviždao, ne zviždao, eto mene! 104 Kad se djevojka raspali 105 Carica i tri brata 106 Stradnja podskutaša 108 Kuku, pope, moja sirotinjo! 109 Bula i đaur pred kadijom 111 Samo da ga malo zarubi 112 Kako Vlah prodavao zeca 113 Sad su kvit 114 Sveti Ilija čuva na nebu jabuke 115 Zašto Bog poneki put ne vidi šta se ponegde radi? 115 Hoće i ona da umre! 118 Nije tresnuo kurcem 119 Udovica varala jepce 119 Jebni broj 120 Dobra je devojka 122 Nije probjena gdje treba 123 Osvetila se 123 Koliko zubi, toliko jeba 126 Nije baki do gizde 127 Da j o j ne zaraste 127 Muževljevo lukavstvo 127 Ta laže rđa, sere mu se! 128 Osevabili se 130

117

121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155

Vojnik se osvetio popu

[ ]

94

156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 183 184 185 186 187 188 189 190 191 192 193 194 195 196 197 198

Žena ne prašta čoveku 130 Hoće Peko, hoće ja! 131 Nasradin-hodžin ćuran 132 Kušanje 133 Pa onda? 137 Doktor mazao popadiju 138 Jadac! 139 Digni još malo! 140 Kako je žena prevarila muža 141 Nemoj se pokapati, babo! 142 Nije poslušao saveta 142 Estakvirula! Bože blagodarim! 145 Apotekar i čoban 145 Kriv mu ud! 146 Decopravitelj iz Beča 147 Ne razume čovek, kad mu se lepo kaže 148 Samo hoće da promeni 148 Ne zna ona talijanski 148 (Magarac se zapopio) 149 Pop baksuz 149 Guzar 150 Popova beseda 150 Rđav put 150 A bi li ti, pope, kazao? 151 I najebao se i sačuvao svetinju 151 Lek od prišta 152 Brza osveta 152 Samo da ga znaš 154 Brezobraznik 154 Kaluđer i udovica 155 Skrušena ispovjed, ali bez apsolucije 158 Pop umire! 159 Kako je kapelan Jani vodu otvorao 159 Držali se za kurčeve 160 Dumna, pop i crkovnjak zajedno spavaju 161 Razgovarali se iguman i igumanija 162 Ekser se istopio! 162 Spašavaj, Bože, dušu, đavoli odnese telo! 163 Kojega si zakona? 164 Migudac! 164 Tri sveštenika 165 Iznosite sanduk! 166 Dobro je i ovako, a dobro je i onako! 166 [ ]

199 200 201 202 203 204 205 206 207 208 209 210 211 212 213 214 215 216 217 218 219 220 221 222 223 224 225 226 227 228 229 230 231 232 233 234 235 236 237 238

Pop osta i bez pičke i bez konja 168 Priča o Bjelonogi popinoj 168 Priča kako je onaj u popa se najmio i četeres zećeva čuvao, jebao mu tri kćeri, popadiju i njega 171 Pop i njegov sluga 174 Šilo za ognjilo 180 Pop i kalajdžija 182 Dockan kazala 184 Sam ga je načeo 185 Kad ide papa u Rim 186 Broj sedam 187 Pitanje 187 Zašto se ne jebe dupe no pizda? 187 Kraljević Marko bez leka 188 Turski običaj 188 Kako je aga stradao 189 Jebiguzačko nasilje 189 Trojica pregazili reku 190 Kaluđer nadmudrio derviša 190 Nastradin-odža platio dug 191 Kažem ja igumanu, biće bruke . . . 197 Služi za staro 198 Ukraden tiganj 198 Oporuka 198 Navodadžija 199 Priča kako se je ona raspičila 199 Bolji Ciganin 200 Turčin i magarica 200 Priča kako je čovjek jebo medvidicu i ona otrblavila i rodila dvojke 200 Čudotvorna trava 204 Šćapiš — Srndajli! 206 Banaćanin vozio vladiku 208 Tri želje 209 Jebo kozu 210 Kako je knez Miloš pedepsao kozu 211 Jebo kozu 211 Mladić naplatio i oca i popa 212 Pop jebo kobilu 213 A k o sam, svoju sam! 213 Eto, pope, zgoda! 214 Pa što mi ne kaza, po Bogu brate! 215 [16]

239 240 241 242 243 244 245 246 247 248 249 250 251 252 253 254 255 256 257 258 259 260 261 262 263 264 265 266 267 268 269 270 271 272 273 274 275 276 277 278 279 280

Nasadio seljak Turčina 216 Kakav rod kadija šarovu? 216 Ostareo kurac i matora pička 217 Žena uzželela dete 218 Palac bez kostiju 219 Čovek ojačao 219 Sve jači u rukama! 219 Starca izdao kurac 219 Porastao mu pod starost 220 Treba kurac u ruku uzeti 220 Malen kurac 221 Otkud deca kad nije valjao? 221 Mužu budali ženino dupe 222 Čudna svetinja 222 Poljubi me u dupe! 222 Nije donela slanik 223 Drvena politika 223 Ero u džamiji 224 Poslušao čovek ženu 225 Guzički se ne može u raj 226 Medakovića ždrebac 226 Skupo zadovoljstvo 227 Nasarajdin-odža osvetio se komšijam 227 Ne da nijedanput! 229 Pica i guzica 229 Crkva nije popina no seoska 229 Prduljina guska 230 Žalost 230 Ne znaju oni naški! 231 Otprditi 231 Opametio ga! 231 Nema tu, čuo sam, nego ako si vidjeo! 232 Oklada babe i đavola 233 Poprdljiva djevojka 233 U sita oca poprdljiva djeca 234 Tri mucave sestre 234 Miš 235 Ero triput prno 237 Kako je snaha svekru za muštuiuk govno dala 237 Pečeno govno 238 Kako je čovjek bio pobožan 239 Palio đavolu sveću te mu i pomogao 239 [317]

281 282 283 284 285 286 287 288 289 290 291 292 293 294 295 296 297 298 299 300 301 302 303 304 305 306 307 3.08 309 310 311 312 313 314 315 316 317 318 319 320 321

Ćosa i mehandžija 240 Da mu osujeti nameru 242 Krst na trbuh 242 Zgadio se na dlaku 242 Husarsko govno 243 Nasredin-odža u Debru 244 Govna jisti 244 Šta imaš u trbuhu? 244 Cincarin i šegrt 245 Buba ga sere" 245 Pojedi Lazu! 245 Kadija i tri brata 246 Nasarajdin-odža platio kadiji tapiju 247 Dva brata, oba obješenjaka 248 Opklada: Ko može srati, a da ne stenje? 249 Priča kako je onaj popu mjesto smokve donio govno 249 Turska i hrišćanska vjera 252 Marko se spremao na megdan 253 Od straha 253 Najhrabriji podanik 253 U staru je rupu potrevio! 254 Produlji ga! 254 Pokora 255 Ero ukro ploču potkovicu 255 Priča kako se je rob posro pred jednom kućom 256 Ne zna, šta će pre 256 Strašljivi muž 256 Seri, rđo, istuli se luč! 257 Zet kod tašte 257 Kako je išo zet u punice i posro se u stap 257 Kako je Ćelo uzeo hadžinu kćer 258 Baka i dida 264 Zgode i nezgode Nasarajdin-hodže 265 Učio sinovca krasti 266 Učtivost 268 Naučenjak i balega 269 Flitanje 269 Kašalj 270 Ostareo 270 Otkle je snaša 270 Naricanje 270 [ ]

322 323 324 325 326 327 328 329 330 331 332 333 334 335 336 337 338 339 340 341 342 343 344 345 346 347 348 349 350 351 352 353 354 355 356 357 358 359 360 361 362 363

Spi s dicom! 271 Tvrdi i mek sir 271 Kmet nije razumeo seljaka 271 Za čim Vlah najviše žali 272 Obramnica 273 Baba na sudu 273 Ne razumije Srbin hrvatski 273 Tako je bilo i ranije! 273 Beli gra u vreći 274 Jaja 274 Otvoreno dijete 274 Đavo i vojnik 275 Testament 275 Došao Švabo među Srbe 276 Svak na svome . . . 276 Košulja 276 Tiganj 277 Na jaja! 277 Diplomacija 277 Oglašenje 278 Oče naš! 278 Baba Stojna 279 Ispovjednik 280 Lice suncu . . . 280 Snašu 280 Šupalj mu kurac 281 Po tri jaja 281 Šaljiv Ijekar 281 Pop đavolan 282 Poštena žena 282 U berbernici 282 Fratarski laik 282 Gluhi 283 Nije se molila kako treba 283 Čupaj, kume, ako su ti čiste ruke! 284 Tumačenje sna 284 Tko će košulju dići? 284 Kakva korist od jarca 285 Kako je u one golema pička bila a u onoga opet kurac 285 Švaba je probušio Ivan i Komar planinu! 286 Otrcaja se kurčekanja 286 Odakle je onaj crvenko? 287 [ ]

364 365 366 367 368 369 370 371 372 373 374 375 376 377 378 379 380 381 382 383 384 385

MRSNE PRIČE

Kolika je pička? 287 Došo davo po svoje 288 Pička j e n a b a g l a m e 289 Žena rodila na d u p e 290 Da je u tebi, što je u n j e m u ! 290 N a usnici l e p e ć u g p i z d e 291 K a k o traži m o m a k p i č k e 291 Na venčanju 291 Večera 292 Pjana Likota 292 Ni božji ni đavolji 292 Blisko srodstvo 293 Izlečena od prdenja 293 A rogovi? 294 Pijevac 294 E, što si s a d b o l j a ? 294 K o l o j a h a č a srpskih sestara 295 N a m e s t i s e k a k o oćeš, salte j e d n a r u p a n e k iskoči 295 K o l i k o sati? 295 Pop jebe u pupak 295 Kozar i d j e v o j k a 296 K a k o s u postali u n i j a t i 296

Erotske i skatološke

Beleška 309

p o s l o v i c e i uzrečice u Srba

Prikupio i izdao Fridrih S. Kraus Priredio i izabrao Dušan Ivanić Džepna knjiga Beogradskog izdavačko-grafičkog zavoda Glavni i odgovorni urednik Vidosav Stevanović Uređuju Radoslav Bratić, Ljubiša Jeremić, Ljiljana Lapčević, Rajko Petrov Nogo, Jovan Radulović, Tiodor Rosić, Dimitrije Tasić Recenzenti Radoslav Bratić Jovan Radulović Likovno-grafička Rade Rančić

297

oprema

Korektori Nevenka Nedeljković Jovanka Petrović Izdavač Beogradski izdavačko-grafički zavod OOUR Izdavačka delatnost Bulevar vojvode Mišića 17/VI Slog, štampa i povez Beogradski izdavačko-grafički zavod OOUR Grafička delatnost Bulevar vojvode Mišića i 7 Za izdavača Antun Martić Telefon plasmana: 011/650-933 Tekući račun za sve uplate: 60802-603-17522 Tiraž: 20 000 primeraka Beograd. 1986. YU ISBN 8fc-13-«X)28-2

886.1/ .2-36:398 Mrsne priče; erotska, sodomijska i skatološka narodna proza / priredio i izabrao Dušan Ivanić. — Beograd; BIGZ, 1986 (Beograd; BIGZ). — 324 str.; 20 cm — (Džepna knjiga Beogradskog izdavačko-grafičkog zavoda. Beletristika) ripeBOA nejia: Jahrbiicher fiir Folkloristische Erhebungen und Forschungen zur Entwicklunggeschichte der geschlechtlichen Moral. — Beleška / D. I.: CTp. 309. YU ISBN 86-13-00028-2 1. MBaHHh, HyuiaH, n. nor. u npwp.

06pat)CHO

y

HapojjHoj

6H6JIHOTCHH

Cpdnje,

Eeorpan

Mrsne priče su jedinstvena zbirka »bezobrazne«, »bestidne« narodne proze, nastajale na srpskohrvatskom jezičkom području, u ukrštanju domaćih izvora i raznovrsnih kulturnih uticaja na našim prostorima. Nesumnjivo ona vrsta folklora koja je zadržala živu aktuelnost. Te se priče čitaju pre svega kao humorističko štivo koje uživa u otvorenom imenovanju i opisivanju nagonskog, ali je to i jedna moćna i buntovna narodna reka koja ruši sve okoštale sisteme, državu, religiju, naciju, porodicu, klasu, vođe i junake, profesije i prirodne podjele i granice. Potvrđuje samo moć života i življenja, onog sa donje strane, kao prkosnog otpora onome što se nameće odozgo, u obliku zakona, zabrane, svijesti i savjesti. Ispunjena duhom ruganja, slaveći elementarno, ona ismijava ljudske slabosti, nedostatke i zablude u neiskazanoj žudnji da se dostigne neka paganska i utopijska sloboda bez zabrana, ograničenosti i prolaznosti.

Beogradski izdavačko-grafički zavod

Cena 1300 din.