Morski i Recni Brodovi

ISTORIJSKI RAZVOJ BRODARSTVA

Zbog konfiguracije zemlje i njenog odnosa MORE = 3 cetvrtine zemlje, KOPNO = 1 cetvrtina, pračovek je bio primoran da savlada sve morske prepreke. Zato se prvi zemljak dosetio da napravi prvi primitivni čamac. Tako razlikujemo Brodove raznih stilova: Grčke, Egipćanske, Rimljanske ...

Rimljanski brod Egipćanski brod

Grčki brod

Kada je James Wat usavršio parnu mašinu ljudi su, sasvim prirodno, razmišljali kako da je koriste za brodove. Jedan od prvih parobroda izgradio je Amerikanac Robert Fulton, 1807. godine. Brod se zvao Klermon. Plovio je pogonjen bočnim točkovima se lopatama, ali je imao i katarke i jedra. Svoju prvu plovidbu obavio je uzvodno rekom Hadson, od New Jorka od Albanija, prosečnom brzinom oko sedam km/h. Moreplovci su bili nepoverljivi prema brodovima na pogon parnom mašinom. Jedrenjaci su bili lepi i, uz pomoc vetra, brzi. Prvi brod koji je 1838. prešao Atlantik samo pomoću parnog pogona zvao se Sirius. Parobrodi su se sve više gradili, ali su svi imali bočne pogonske točkove sa lopatama i katarke, tako da su mogli koristiti i jedra. Kompanija Kunard je 1840. izgradila 4 parobroda za stalnu plovidbu do Amerike. Poznato je da drvo pluta na površini vode a da gvožđe tone. Pa ipak, novi brodovi gvozdene konstrukcije su plovili. U Bristolu je 1844. spušten u more brod Velika Britanija. To je bio najveći brod gvozdene konstrukcije toga doba. Umesto bočnih pogonskih točkova sa lopaticama, Velika Britanija je plovila pomoću elise, ali je jos uvek imala jedra sa 6 katarki. Zahvaljujući ovom brodu svet je shvatio da je počelo doba parobroda

Nekada su mornari mogli samo otprilike da određuju svoj položaj. Tek 1731. Englez po imenu Jhon Hadly izumeo je jedan važan instrument. To je bio sekstant, naprava pomoću koje su mornari određivali položaj broda. Oni su posmatrali ugao pod kojim se Sunce ili neka zvezda nalaze iznad horizonta, a zatim su izračunavali položaj pomoću knjige tabela. Pronalazak Johna Hadlya bio je veoma značajan, ali ne i dovoljan. Da bi odredili tačan položaj na moru, mornari su morali znati tačno vreme u Engleskoj. Vreme se menja ako se putuje oko sveta, a nijedan tadašnji časovnik nije bio dovoljno tačan. Trebalo je, dakle, pronaći časovnik naročite vrste. Ovaj problem rešio je John Harison iz Engleske. Posle višegodišnjeg rada on je napravio sat koji je nazvan Hronometar. Harison je 1761. poslao svog sina na šestonedeljno putovanje radi probe rada njegovog, četvrtog po redu, časovnika. Po dolasku na Jamajku sat je bio netačan samo za pet sekundi. Harisona je Vlada nagradila sa 20.000 funti. Tako su pomoću Hronometra, koji pokazuje tacno vreme po Griniču, pomorci mogli da koriste sekstant za određivanje svog položaja na moru.

SREDSTVA VODNOG SAOBRAĆAJA • Brod je svako plovno sredstvo koje je sposobno da se krece po vodi, moru, reci, jezeru, od mesta A do mesta B pomocu vesala, jedara, neke od mehanickih sprava ili motora. • Brod je konstrukcija koja moze biti napravljena od raznih vrsta materijala i dele sa na; celicne, drvene, kompozitne. Pored navedenih materijala brodovi se jos grade od lakih metala, poliestera, betona, platna i gume. • Prema sredini u kojoj plove delimo ih na; • - Pomorske, koji su gradjeni za plovidbu po morima i okeanima. • - Recni, koji su gradjeni za plovidbu po rekama, jezerima i kanalima i nisu pogodni za plovidbu na otvorenom moru. • - Recno-morski, brodovi narocite konstrukcija kojima su gaz i druga konstrukciona svojstva podeseni da mogu ploviti po otvorenom moru kao i po rekama, jezerima i kanalima. •

Prema pogonskom sredstvu brodove delimo na sledece grupa; • - Jedrenjaci, brodovi kojima je jedro glavno sredstvo za pokretanje i danas je jako malo brodova kojima je jedro jedino sredstvo za pokretanje osim sportskih jedrilica. Uglavnom svi jedrenjaci danas imaju i motor manje snage koji sluzi za manevrisanje i plovidbu u vetar. • - Motorni brodovi, kojima je glavno pogonsko sredstvo motor, dizel, turbinski, elektricni kao i brodovi kojima je pogonsko sredstvo nuklearna energija u brodskim reaktorima. Prema nameni brodovi se dela na; • - Trgovacke, koji prevoze teret i putnike, vrse pomorski i recni trgovinski transport • - Ratne, koji izvrsavaju odredjene vojne zadatke u odbrani i zastiti obale, pomorskog i recnog saobracaja kao i zastitu interesa i slobode zemlje kojoj pripadaju • - Specijalne namene, koji se koriste u narocite naucne, tehnoloske i istrazivacke namene. Oni izvrsavaju specijalne zadatke za koje su gradjeni, opremljeni i podeseni a neka od ovih plovila se nemogu samostalno kretati.

KARAKTERISTIKE POMORSKOG TRANSPORTA Intezivan razvoj pomorskog transporta počinje primenom parne mašine, koja zamenjuje dotadašnja jedra i jedrenjake. Dalji razvoj tehnike i tehnologije uticao je slično kao i u ostalim vidovima na sve ubrzaniji razvoj pomorskog transporta. Neprekidno se povećavala nosivost i snaga brodova, usavršavane su i poboljšavane njihove eksploatacione i konstruktivne karakteristike, odnos bruto i neto težine, brzina kretanja, bezbednost, manevarska sposobnost, pogodnost za manipulisanje i dr. U ovom vidu transporta, pored porasta nosivosti brodova, karakteristična je i njihova specijalizacija za neke vrste robe i oblike prevoza. Danas oko 75% svih prevoza morem čini masovna roba (nafta, ugalj, žitarice, drvo, rude). Zbog velike nosivosti i niskih cena, pomorski transport je najpovoljniji ne samo u prekookeanskim prevozima nego i u prevozima s obale na obalu jednog kontinenta ili zemlje koja ima more. Za razliku od rečnih, brodovi za pomorski transport imaju veće brzine i mogućnost plovidbe gotovo preko cele godine, osim u izuzetno nepovoljnim klimatskim prilikama. Osnovne prednosti pomorskog transporta ogledaju se u sledećem: -propusna sposobnost u funkciji puta je bez ograničenja; -potrošnja goriva po jedinici tereta u odnosu na druge vidove je manja, tj. manja je potrošnja energije; -manji su i otpori kretanja u odnosu na kretanje po čvrstoj podlozi, što ima za posledicu znatno manju vučnu snagu po jedinici tereta ili masi; -pomorski transport ima najniže troškove prevoza na većim rastojanjima u odnosu na druge vidove; -obezbeđuje se viša proizvodnost rada u poređenju s ostalim vidovima transporta, a naročito kod brodova velike nosivosti, pa je takva proizvodnost rada u pomorskom transportu pet do šest puta veća nego u železničkom i rečnom, a troškovi prevoza su prosečno dva do tri puta niži nego kod ovih vidova transporta. Nedostaci pomorskog transporta su: -skup razvoj infrastrukture luke; -složeniji sistemi pretovara; -skupa ležarina, ako se blagovremeno ne obave procesi istovara i utovara; -značajni uticaji „više sile“ kao što su: klimatski, navigacioni i drugi prirodni geografski uticaji na planirani transport; -zavisnost transportne sposobnosti od propusne sposobnosti luka i proizvodnosti njene mehanizacije.

Tehnologija vodnog transporta • • • • •

• • • • • • • • • • • • •

obuhvata transport samohodnim objektima, nesamohodnim baržama, sistemom 6-8 barži, itd. Uz pomoć jednog broda ili sistema prevoznih plovećih objekata može se otpremiti tovar na jednu ili više adresa. Osnovna podela sredstava vodnog saobraćaja: 1. sredstva rečnog saobraćaja (putnicki i teretni) 2. sredstva pomorskog saobraćaja (putnicki i teretni) Zbog malog otpora pri kretanju vodom, ovaj prevoz je najjeftiniji. Ograničenja u pogledu veličine broda praktično ne postoje (sila potiska održava brod na površini a i brod se celom površinom uronjenog dela oslanja na plovni put). Faktori ograničenja veličine broda su: dubina plovnih puteva i pristaništa i potražnja za transportom na tržištu) Prednosti: velika propusna moć plovnih puteva manji otpori pri kretanju u odnosu na druge vidove transporta velika nosivost mali broj osoblja po jedinici prevoza mogućnost primene visokoproduktivne pretovarne mehanizacije mala težina broda u odnosu na teret - niska energetska potrošnja Nedostaci: male brzine kretanja nemogućnost primene izvan prirodnih plovnih puteva recni saobraćaj je zavisan od klimatskih uslova Neprikladan je za prevoz na kratka rastojanja (sa čestim zaustavljanjem), za male kolicine robe, i za prevoze kod kojih je bitan rok isporuke. Pomorskom saobraćaju konkuriše vazdušni (osim za robe kod kojih nije bitno vreme već cena prevoza) a rečnom su konkurencija drumski, železnički, cevni i vazdušni.